Alpar Loonc Tehniki fakultet Novi Sad

PRILOG RAZMATRANJU TRANSFORMACIJE ZNAENJA NACIONALNE DRAVE U PROCESIMA GLOBALIZACIJE

Uvod Aktuelne diskusije o globalizaciji, u sklopu dananjih drutvenih nauka, neminovno zadiru u problematiku nacionalne drave. Jer, kao to se tvrdi, nacionalna drava je do nedavno tretirana kao neupitna jedinica politikog/ekonomskog/kulturnog ivota i kao neupitnost u meunarodnom okruju. No, intenziviranje odreenih tendencija globalizacije koje predstavljaju predmet razmatranja ve vie decenija je umnogome promenilo uslove nastupa nacionalne drave, tavie, moemo izvestiti o konsenzusu da tokovi globalizacije u znaajnoj meri kondicioniraju kompetencije i funkcije nacionalne drave. Postoje znaajne razlike u tumaenju dometa uticaja globalizacije na nacionalne drave, shodno tome, pri ovom momentu otvaraju se razmimoilaenja izmeu analiza. Ambicija ovog izlaganja nije u tome da makar i u kratkim okvirima saima najrelevantnije tendencije iste debate, dakle, ne eli se izvestiti o debati u njenoj mnogostrukosti. Takva rasprava bi zahtevala mnogo kompleksniji nivo analize. Meutim to ne znai da se ovde nee izneti ocena o odnosima globalizacije i nacionalne drave, naprotiv, insistiraemo na naem stavu koje emo izneti i pokuati uobliiti. Redosled izlaganja je sledei. Prvo emo markirati najbitnije strukturalne karakteristike nacionalne drave, zatim emo fiksirati dimenzije globalizacije koje su relevantne za nau raspravu. Posle toga emo, razlikovaemo dva tipa moi koje su u dispoziciji u sluaju raspravljanja problematike relacije globalizacije i nacionalne drave. Time se, donekle, bar moramo upustiti i u mnogo puta raspravljenu problematiku autonomije drave. Napokon, naa namera je da naznaimo elemente promiljanja ovde tretirane problematike u odnosu na balkanske zemlje, to jest, nameravamo, da proniknemo u aplikativnu problematiku. To znai, da na poetku hipotetiki prihvatamo da se moe govoriti o homogenoj nacionalnoj dravi, ne razlikujui mogue diferencije, da bismo na kraju progovorili o nekim razlikama. Na kraju, ostaje da se reflektuje povodom zakljuaka i da se procene mogunosti daljih analiza. Nacionalna drava kao promotor kolektivnog identiteta Nacionalna drava koja nastaje od XVI veka u Evropi moe se smatrati nosiocem modernizacijskih tendencija.1 Bilo bi pogreno projicirati, kako to inae mnogobrojni teoretiari implicitno pretpostavljaju, pravolinijsku dinamiku koja je nezaustavljivo vodila ka osnaenju i stabilizaciji nacionalne drave. Valja, zapravo, pretpostaviti dinamiku koja je bila optereena mnogobrojnim zastojima, koja je produkovala mnogobrojne napetosti, u svakom sluaju treba govoriti vie o procesima nastajanja, no o nekom razvoju sa predodreenim ciljem. Istorijska istraivanja na koje se moemo oslanjati (Braudel napr.), precizno doaravaju ovu dinamiku ispresecanu prekidima i napetostima. Konstelacija je bitno odreena mogunou nacionalne drave da uiva nedeljivu suverenost i prema spoljnom kontekstu i prema unutranjem okruju. Iza nedeljive suverenosti je stajala monopol na fiziko nasilje, jer je jedino nacionalna drava imala legitimnu mogunost korienja nasilja (Kao to je poznato, merodavni teoretiari, napr. ekonomistsociolog M. Weber upravo su u ovom momentu videli konstitutivnu ulogu moderne drave). Na osnovu monopola na fiziko nasilje nacionalna drava moe donositi autoritativne odluke i
1

Najeksplicitnije podravaju ovu tezu pristalice teorijskog pravca tzv. modernizacije moderne, po njima, valja govoriti o prvoj i drugoj moderni, a pri tome, nacionalna drava je osnovna institucija prve moderne, E. Grande: Globalisierung und die Zukunft des Nationalstaats, in: Die Modernisierung der Moderne, (Hrsg. U. Beck und W. Bon) Frankfurt/M, 2001, 261-276

52

pravila koja su obavezna za sve stanovnike dotine teritorije. Neophodno je da svaka drutvena grupa na teritoriji nacionalne drave podreena dravi i da njene aktivnosti budu proete autoritetom nacionalne drave, inae se ne bi moglo govoriti o objedinjenom regulativnom prostoru. Ne moe se drugaije zamisliti egzistencija drave, no da ona poseduje odreenu autonomiju spram postojeih drutvenih grupa, a to se osnauje pravom. Ovom domenu pripada, dakle, i institucionalna mogunost drave da podupire pravnu kodifikaciju obavezajuih pravnih normi. To znai da u nacionalnoj dravi intersubjektivne relacije su posredovane pravom kao apstraktnim medijumom Pored toga, nemojmo smetnuti s uma injenicu na koju mnogi teoretiari upozoravaju i koja moe da igra znaajnu ulogu i u dananjim razmatranjima. Naime, nacionalna drava uvek odraava i militarne aspekte, preciznije posredstvom drave se mogu mobilizovati znaajni militarni resursi, to, dakako, ima odgovarajue politike i ekonomske konsekvence. Nacionalna drava nastupa kao kolektivno-institucionalni akter reavanja odreenih problema. Ona se postavlja kao nosilac reavanja kolektivnih problema u modernim drutvima kada mikronivoi porodice i drugih privremenih i stalnih zajednica vie nisu dovoljni za soluciju istih. To, dakako, pretpostavlja da nacionalna drava moe razvijati takve kapacitete, kompetencije pomou kojih moe izai na kraj sa naraslim problemima, naroito sa situacijama kada se umnoavaju kolektivni i individualni rizici. Nacionalna drava se moe nadovezati na ideoloke kodove, naime, na nacionalizam kao ideolokom matricom koja pokriva celokupnu teritoriju sa ciljem da se stanovnitvo dotine teritorije homogenizuje iz perspektive visoke kulture. Naravno, institucionalni nastup nacionalne drava pretpostavlja kompleksnu mreu razliitih postupaka koje razvijaju individualne i kolektivne obrasce za lanove grupe, poev od sistema obrazovanja do konfiguracije javnog prostora odgovarajuim simbolima, do praznika, odnosno upriliavanja mesta kolektivnog seanja. Upravo to su kanali pomou kojih nacionalna drava distribuira mogunosti sticanja pismenosti, omoguava prisvajanje sadraja visoke kulture. Ona kondenzuje mo i kapacitete u cilju omoguavanja kulturne reprodukcije. Nacionalna drava trai lojalnost od podanika i distribucioni kanali koje smo fiksirali slue osiguravanju normi u kontekstu lojalnosti. U tom smislu nacionalna drava nije neutralna, ona je strukturalno povezana sa jednim partikularnim kulturnim obrascem, jer se ona stara o reprodukciji, razvijanju istih kulturnih obrazaca. Preciznije reeno, nacionalna drava e upregnuti svoje kapacitete da potvrdi vitalnost kulturnih paradigmi date nacije u javnom prostoru. Ona i zasniva svoju mo na zajednikoj javnoj kulturi koja je oblikuje i podstie. Valja se ovde pozivati i na istorijska istraivanja koja pokazuju da su pored uticaja drave na nacionalnu stvarnost bitne: a) interpretacije, projekti razliitih slojeva intelektualaca, urnalista, publicista koji nastupaju u javnoj sferi i utiu na nacionalizovanje stvarnosti, b) komunikativne tehnologije koje omoguavaju irenje dimenzija visoke kulture i objedinjavanje irokih slojeva stanovnitva posredstvom odreenih normi ponaanja kao i posredstvom javnih simbola. No time smo samo dopunili nae izvoenje, na kratko napominjujui znaaj ostalih momenata, ne nameravamo da pratimo problematiku koja izrasta iz komunikativnih tehnologija i interpretativnih uinaka. Od izvanrednog znaaja je za nas teritorijalnost nacionalne drave. Jer, nacionalna drava se potvruje teritorijalno. Naime, nacionalna drava zaokruuje nacionalnu konstelaciju upravo na odreenoj teritoriji koja je definisana. To pretpostavlja da e se nacionalna drava granicama odvajati od drugih nacionalnih drava i ukoliko je potrebno mobilizovati militarne i druge resurse u cilju osnaenja i reprodukcije teritorijalne konfiguracije. Od znaaja je za nau raspravu i ekonomska odreenost nacionalne drave koja mnogo puta je ignorisana od strane razliitih analitiara. Naime, nacionalna drava sprovodi mnogobrojne institucionalne postupke koje pokazuju stanovitu ekonomsku relevantnost. Mi ovde ak i polazimo od toga da nacionalna drava reprodukuje politiko-ekonomsko drutvo. 53

Dakle, nastup nacionalne drave je odreen ekonomskog logikom u najmanju ruku u sledeim oblastima: 1. redistribucija znaajnih, a istovremeno retkih resursa na datoj teritoriji, 2. regulacija trgovinskih odnosa sa meunarodnom komponentom, 3. odravanje komunikativne infrastrukture poev od regulacije trita do distribucije poruka, 4. staranje nad tokovim homogenizovanog novca, kao ispoljavanja kavntifikovane vrednosti, podrazumevajui odgovarajue politike upravljanja, tako pod starateljstvom nacionalne drave se izvode razliite politike upravljanja novcem. Ovde emo apstrahovati od razliitih modaliteta nacionalnih drava, odnosno, od onih dimenzija koje karakteriu razliite tipove nacionalnih drava. Zadovoljiemo se dosadanjim naznakama, na osnovu kojih proizilazi da nacionalnu dravu karakterie odreena: 1. ideoloka, 2. ekonomska, 3. vojna mo. Ukoliko propitujemo uticaj razliitih procesa, tada moramo imati na umu upravo ove konsekvence. Upitnost nacionalne drave? Ukoliko pokuavamo sagledavati dananje tendencije, prepoznaje se dinamika koja modifikuje nedeljivu suverenost, iskljuivu pravnu mo nacionalne drave. Radi se o akterima ispod i iznad drave koji unose znaajne promene u konstelaciji nacionalne drave, utiui na njene kompetencije i funkcije. Prvo, registrujemo mreu moi koja se rasprostire preko granica nacionalne drave, koja prekraja drutvene institucije i preinaava manevarski prostor nacionalne drave. Susreemo se sa opisima koji tematizuju smanjenje moi nacionalne drave i smanjenje njenih kompetencija. Prevashodno, radi se o kapacitetima nacionalne drave da kontrolie ekonomska kretanja ili da prevazilazi rizike koji rezultuju iz ekonomskih pomeranja. Pojedinci vie nisu u stanju da sagledavaju trita u teritorijalnim okvirima date nacije, jer konfiguracija trita u velokoj meri zavisi od prekograninih parametara. Mobilnost transnacionalnih firmi, dinamika trita rada, difuzija modernih tehnologija, ne u poslednjem redu ireverzibilne promene u prirodnom okoliu, to su, ukratko reeno, tendencije koje neprestano razvijaju pritisak na poziciju nacionalne drave. Iste tendencije su ponukale pojedine teoretiare da dinamiku demokratije ne analiziraju na nivou nacionalne drave, nego na nivou svetskog drutva, svedoivi o tome da se jedinica analize definitivno promenila. Jer, shodno nastupu transnacionalnih subjekata prepoznaju se homogenizovane finansijske i druge infrastrukture to podrazumeva i nunost pomaka u politikim strukturama. Drugo, i na unutranjoj teritoriji koja se zaokruuje je delokrug nacionalne drave izloen promenama. Naime, na sceni se pojavljuju kolektivni akteri ispod drave koji fleksibilnije i efikasnije mogu reagovati na odreene probleme koji se pojavljuju. Ovde spadaju civilne, regionalne ili ak i crkvene organizacije koje su posredstvom reprezentacije specifinih vrednosti ulanjuju u pragmatiku modernih drutava. Po opte poznatim tendencijama u XX. veku su se sve vie proirivali drutveni prostori koji su se podreivali birokratskom ansamblu drave i uloga drave se sistematino ispoljavala u tome da se ona pojavljivala kao arbitar u drutvenim konfliktima. Meutim, sada razliite kritike interpretacije odmeravaju razgradnju moi nacionalne drave i pozivaju se i na ekonomske i na politike argumente, ili na argumentaciju koja se oslanja na nunost revitalizacije istorijski podreenih regiona. Meu ovim naznakama emo pronai tvrdnju koja progovara o stalnoj krizi teritorijalnosti, ili tvrdnju koja se zauzima za minimalistiku regionalnu dravu.2
2

Ch. Maier, Consigning the Twentieth Century to History, Alternative Narratives for the Modern Era, American Historical Review, 2000, June, 807-831, K. Ohmae: Der neue Weltmarkt. Das Ende des Nationalstaates und der Aufstieg regionaler Wirtschaftszonen, Hamburg, 1996.

54

Uprkos razlikama, ove naznake konvergiraju oceni da je krug delovanja nacionalne drave upitan, te se primeuje i dijagnoza koja nagovetava neminovni kraj nacionalne drave. No, ne moemo gubiti iz vida ni promiljanja koja uprkos spomenutim ekonomskim i politikim procesima, tavie, uprkos uznapredovalim procesima evropske unifikacije, istiu aktuelnost i vitalnost nacionalne drave ak i u kontekstu duboko promenjenih okolnosti. Po tome, nacionalna drava je moda modifikovala okvire njenog nastupa, ali su se odrali njeni kapaciteti koji omoguavaju njenu ponovnu stabilizaciju. Mora se priznati, da su se multiplikovali nivoi koji imaju imperativnu snagu u meunarodnom sistemu i koji realizuju razliite funkcije. A to rezultuje time da elementi suverenih nadlenosti prelaze na ove nivoe. Meutim, kazuju ove analize, ne bismo smeli potceniti unutranje sposobnosti prilagoavanja nacionalne drave, zapravo, mogunosti preusmeravanja njenog nastupanja iz perspektive moi na druga podruja. Dakle, po ovim razmatranjima nastanak nacionalne drave stvara ireverzibilne tendencije koje se eventulno mogu transformisati u odreenim fazama, meutim, samo bie nacionalne drave nepovratno se upisala u svet moderne. Prema tome, nastavlja se argumentacija, ni u jednom trenutku nas ne sme zauditi, da su se zemlje Srednje i Istone Evrope uputile u pravcu graenja nacionalne drave. To znai, da su po ovim ocenama posmrtnice pisane o nacionalnoj dravi kao i sumorne dijagnoze o njenom sutonu preuranjene, jer nacionalna drava i nadalje ostaje delatan subjekat meunarodnog poretka.3 Prema naim ocenama, ne moe se porei da nacionalna drava gubi monopol u razreavanju kolektivnih problema, odnosno, ini se izvesnim da teritorijalno fiksirana nacionalna drava ne ostaje jedini okvir za soluciju kolektivnih problema.4 Ova spoznaja nas opominje na injenicu da je obrazac nacionalne drave koji se nekad smatrao idealnim, podreen i to ne samo privremenim promenama. Transformacije su, jednom reju, duboke. Isto tako se moe prihvatiti da je upravljanje razreavanjem kolektivnih problema postalo multidimenzionalno i sa vie prikljuaka, da se to upravljanje odvija na nivoima koji se preklapaju. A pri tome se misli i na kolektivne aktere ispod drave kao i iznad drave, i na odgovarajue institucionalne aktere evropske unifikacije. Na ovom mestu problem analiziramo samo u svetlu izabrane teme. Naime, pri ocenjivanju promena valja uvaavati odreene istorijske, zatim strukturalne momente. Prvo, od poetka postojanja nacionalne drave se moe prepoznati situacija da nacionalna drava igra kljunu ulogu u formiranju kolektivnog identiteta, istovremeno razliiti subjekti drutva kao i van-dravni akteri razvijaju protudejstvo u odnosu na nacionalnu dravu. Prema tome, bez obzira na geografsku ukorenjenost nacionalne drave, ona se moe tematizovati u dinamikoj konstelaciji, to pretpostavlja ponovno definisanje kompetencija, funkcija i kapaciteta nacionalne drave. Time elimo da signaliziramo da je nacionalna drava od njenog nastanka izloena dinamici koja dolazi iz drugih sfera. Drugo, zaista moemo pretpostaviti, pa i iskustveno detektovati proirenje intervencionistikog raspoloenja u razliitim situacijama. No, ekspanzija intervencionistike prakse nacionalnu dravu upuuje na kooperaciju sa razliitim drutvenim slojevima ili na kooperaciju sa ve spomenutim kolektivnim akterima. Teoretiari koji su se posvetili tematizaciji nacionalne drave potvrdili su da u cilju osnaenja moi intervencije drava mora uvebavati kooperativne sklonosti, to mora odgovarati interesima odreenih slojeva. tavie, ukoliko drava nastupa intervencionistiki, tada je prinuena na viak legitimisanja u odnosu na intenzivirane zahteve drutvenih aktera.5 Tree,
M. Mann: The Autonomous Power of the State, Archives Europennes de Sociologie, 1983, 187-213, u. Hat die Globalisierung den Siegeszug des Nationalstaats beendet?, Prokla 1997, 113-141. F. W. Sharpf: Regieren in Europa. Effektiv und demokratisch?, Frankfurt/M, 1999. 4 W. Kymlicka, Straehle, Chr.: Cosmopolitanism, nation-states, and minority nationalism: a critical review of recent literature, European Journal of Philosophy, 1999, March, 1, 65. Umesto toga da citiram ogromnu literaturu o odnosu izmeu globalizacije i nacionalne drave, spomenuu samo jedno delo koje je ovde nitno: E. Grande: Globalisierung und die Zukunft des Nationalstaats, in: Die Modernisierung der Moderne, Frankfurt/M, 2001, 261-276. 5 Starije delo: C. Offe: Die Staatstheorie auf der Suche nach ihrem Gegenstand. Beobachtungen zur aktuellen Diskussion, in: T. Ellwein et al. Eds, Jahrbuch zur Staats- und Verwaltungswissenschaft, Band
3

55

van-dravni procesi, kao napr. tokovi globalizacije isto tako se ne mogu tretirati kao jednolinijski proces koji kri put prema predodreenom cilju. Dovoljno e biti ovde ako ukazujemo na mnogo puta primeenu tendenciju da se globalizacijski momenti ulebljuju u lokalitete, da lokalitetni obrasci determiniraju forme globalizacije i da paralelno sa procesima globalizacije nastaju i lokalne mree. To je, uostalom, i ponukalo neke teoretiare da umesto prilino apstraktnog, nediferenciranog pojma globalizacije koriste pojam glokalizacije, ukazujui na znaajne dimenzije istih procesa.6 No i ovde valja spoznati potencijale konflikta, jer globalni akteri upravo imaju intenciju da razvijajiu strukture u kojima lokalni uslovi ne ograniavaju njihov nastup. Pri svemu tome, ostaje pitanje oko koje mnogobrojne analize krue, bez uspeha u davanju adekvatnog odgovora: kakvi su institucionalni uslovi za globalno upravljanje procesa koji se konfiguriu preko granica? Jer, uprkos nekim snano prezentovanim projekcijama niti je dolo do nestanka drave sa lica zemlje niti se rodila globalna federacija drava. Poslednje ocene nas upozoravaju da povlaenje drave iz odreenih sfera automatski jo ne znai oslabljenje njene moi. Istovremeno, ovde prepoznajemo zahtev po kojem odnose izmeu drave i drugih aktera ne treba dihotomno analizirati, tanije, pomou krutih i binarnih relacija. tavie, iskustvena analiza nas vodi prema zakljuku koji kazuje o situacijama da drava zapravo razvija mo u sluaju kada se odrie od nastojanja na nedeljivu suverenost i kada pokazuje sklonost da deli mo sa drugim kolektivnim akterima. Time ve dobijamo jednu bogatiju sliku koja, dodue, involvira mnogo veu neizvesnost u pogledu praenja i iznoenja krajnje ocene o problematici nacionalne drave. Bitno je, dakle, da u relacijama izmeu nacionalne drave i u snagama koje razvijaju pritisak na nju ne vidimo tendencije koje se potiru, nego interakcije koje su ispresecane protivrenostima. Ne elimo umrtviti, dakle, valovitu-ciklinu dinamiku ofanzive-defenzive nacionalne drave. Stoga, nae razmiljanje ide u pravcu toga da pritisci koji proizilaze iz meunarodnih ekonomskih kretanja, nastajanja supranacionalnih nivoa nisu prirodni, neumitni dogaaji, niti se mogu knjiiti kao skup prirodnih datosti koje automatski suavaju manevarski prostor nacionalne drave. Nacionalna drava deluje i kao filter koji proputa razliite uticaje shodno stratekim odlukama politikoekonomskih i dravnih elita. To znai da krajnji ishodi uvek zavise od velikog broja parametara koji se ex ante ne mogu odrediti. U ovom smislu uopte se ne moe iskljuiti mogunost da nacionalna drava upravo povezujui se sa supranacionalnim nivoima uspeva proiriti okvire svog nastupa. Ili je mogue da e dravne elite praktikovati svoju mo sa odreenim privatnim institucijama. Drugaije reeno, osnaenje naddravnih instanci kao i prelazak kompetencija ne mora znaiti da se time redukuju potencijali drave.
In summa: nacionalna drava i procesi izvan nje stoje u kompleksnom meudejstvu, dakle, uprkos tome to je naa polazina taka bila da nacionalna drava nije jedini okvir razre-avanja kolektivnih problema, mi krajnje mogunosti ocenjivanja delokruga nacionalne drave promatramo u biti kao empirijsko pitanje, odnosno, kao ishode to treba istraivati.7 To znai da ne elimo davati prognoze o sudbini nacionalne drave, nego samo fiksirati strukturalne okvire u kojima se odvija neizvesna dinamika nacionalne drave. Time omoemo objasniti i jednostavnu injenicu koja se empirijski moe prepoznavati: razliite drave, shodno svojim kapacitetima, ulebljenosti u meunarodne politike i ekonomske okvire, shodno svojim stratekim opredeljenjima davaju odgovore na izazove koji pristiu iz ominoznih kanala globalizacije.

Kakva je mo nacionalne drave? Moemo nabrajati opte poznate situacije koje trae analitiko razmatranje. Napr. neka meunarodna organizacija uspeva potvrditi svoje interese konkurirajui sa dravom, ili
1, Baden-Bade, 1987, 309-320. Vidi: B. Jessop: State Theory. Putting the Capitalist State in its Place, Oxford, 1990, 362, J. A. Hall and J. G. Ikenberry: The State, Milton Keynes, 1989. 6 R. Robertson: Glokalisiserung, Homogenitt und Heterogenitt in Raum und Zeit, in: U. Beck (Hrsg.), Perspektiven der Weltgesellschaft, Frankfurt/M, 1998, 191-220. 7 Jedan ovakav empirijski model se moe nai kod: Grande, ibidem, 267.

56

ak i protiv nje. Po sada ve klasinoj definici Webera mo se zasniva ili na konstelaciji interesa (tada se radi o moi koja se zasniva na ugovoru), ili je re o moi koja se oslanja na autoritetu. Noviji pokuaji8 ak i proiruju pojam moi, progovarajui o relacionoj moi koja se oituje u razliiitm intencijama, ishodima i postupcima. Jer, raspolaganje sa polugama moi pretpostavlja mogunost da se nekim subjektima daje zatita, prua kredit, kontrolie mogunosti sticanja odreenih informacija, odreuje kada i na koji nain se mogu proizvoditi odreeni proizvodi. Ukoliko se progovara o moi nacionalne drave u svetlu evropske unifikacije, pojave drugih kolektivnih aktera u unutranjem i meunarodnom poretku, valja ii dalje od puke oznake i specifikovati raslojavanje moi. Prihvatamo razmiljanje po kojem je celishodno govoriti i istorijski i strukturalno o despotskoj i infrastrukturalnoj moi drave.9 Tek ukoliko se posvetimo diferenciranju koje baca svetlo na ova dva tipa moi, moemo ii dalje u eksplikaciji nae teme. Despotska mo drave podrazumeva skup onih delatnosti koje drava (ili njene elite) moe sprovesti bez saradnje, dogovaranja, konsenzusa sa merodavnim kolektivnim akterima drutva. Praktikovanje despotske moi znai nezavisnost, autonomiju dravnog ansambla u odnosu na aktere drutva. Veoma esto govor o moi drave se i izjednaava sa ovim tipom moi, dakako, ne razlikujui razliite tipove moi. Naravno, u istoriji postoji iroki dijapazon despotske moi i to u zavisnosti od dinamike irih drutvenih uslova. Dragoceno je primetiti da u premodernim drutvima nedostaju tehnoloki kapaciteti da nosioci vlasti proiruju svoje kompetencije na iroke slojeve stanovnitva, jer u nedostatku komunikacionih i drugih tehnologija odgovarajui slojevi stanovnitva su nedostupni, to znai da reprezentanti vlasti moraju obezbeivati nastojanja na drugaiji nain. Infrastrukturalna mo se ne oituje u autonomiji prema kompetencijama drutva, nego u mogunosti da drava proima razliite segmente drutva i da implementira obavezne politike odluke na celoj teritoriji. Valja sagledati da moderna drava neprestano proiruje infrastrukturalnu mo i razvija mogunosti proimanja segmenata drutva. Primeri koji odraavaju infrastrukturalnu mo drave: prepoznavanje izvora oporezivanja, kao i, dakako, sam akt oporezivanja, akumulacija ogromnih koliina informacija koje se mogu iskoristiti u relevantnim situacijama, direktni i indirektni uticaji na uslove ekonomisanja itd. Oigledno je da se razvijanjem tehnolokih sistema paralelno mogu razvijati i kanali infrastrukturalne moi pomou kojih drava pokriva celokupnu teritoriju i stvara kontrolne instance. Nacionalna drava pomou infrastrukturalne moi stabilizuje granice, kao i konture drutvenih odnosa. Teritorijalna kompetencija nacionalne drave, ovrivanje njene teritorijalnosti u svakom sluaju, nemogue je bez ekspanzije njene infrastrukturalne moi. Treba sagledati strukturalne mogunosti koje se pojavljuju diferencijacijom ovih tipova moi. Sa modernizacijom se oigledno smanjuje despotska mo drave, jer akteri javnosti propituju aktivnosti drave nastupajui sa zahtevima legitimacije. Meutim, ponovo nije re o automatskom ostvarivanju i o pravolinijskim procesima koji neumitno vode do nekog cilja. Pre se mora projektovati proces koji je ciklian, optereen sa uzlaznim i silaznim linijama. Pored toga, prepoznajemo kombinacije, odnosno, razmenska kretanja izmeu despotske i infrastrukturalne moi. Sasvim je mogue da se povodom iste drave pojavljuju u razliitim periodima razliite kombinacije despotske i infrastrukturalne moi, to jest, valja raunati sa dinamikom konstelacijom moi drave. Mogue je zamisliti drave koje su imaju slabu i despotsku i infrastrukturalnu mo. Mogue je zatim prepoznati dravu koja svoju slabu infrastrukturalnu mo kompenzira pojaavanjem despotske moi. Paradigmatini tip dananje drave tendira ka slaboj despotskoj, ali istovremeno snanoj infrastrukturalnoj moi. Razlono se moe oekivati da e u zemljama gde su akteri civilnog drutva slabi drava razvijati
S. Strange: The Retreat of the State, The Diffusion of the Power in the World Economy, Cambridge Studies in International relations, Cambridge, 1996. 9 Za ovu podelu zasluan je: M. Mann: The Autonomous Power of the State: its Origins, Mechanisms and Results, Oxford and Cambridge, 1988.
8

57

despotsku mo. Anticipirajui neke tendencije u srednjoj i Istonoj Evropi, da se naglasiti da apatija, strah od slobode, receptivnost na demogoku retoriku elita pojaava despotske potencijale drave. Zatim, ukoliko uzmemo za nas oigledno relevantan primer, transnacionalne firme kao i meunarodne finansijske institucije nameu sline okvire i slina pravila kao i pre jednog veka i to uprkos proirivanju infrastrukturalne moi drave. Dravne elite, shodno naraslim tehnolokim mogunostima potvruju infrastrukturalnu mo, meutim, to ne podrazumeva i njihovu iru autonomiju spram meunarodnih ekonomskih aktera. Smatramo da procenjivanje mogunosti nacionalne drave valja realizovati upravo uzimajui u obzir dinamike relacije ova dva tipa moi. A to se odnosi i na drave Srednje i Istone Evrope, to znai da se moemo posvetiti sledeoj temi . Postkomunistiki kontekst Drutveno-nauna evidencija je da su se razliite forme komunizma uruile i bile pogoene postepenim oslabljenjem kapaciteta. Naprosto, drave komunistikog poretka nisu se mogle razraunavati sa naraslom kompleksnou, jer su sve vie gubile institucionalne i druge kapacitete koji su neophodni za kompleksne probleme. Nije ovde nuno da se detaljno pozabavimo sa problematikom uruenja, nama je sasvim dovoljna naznaka koja objanjava injenicu niskih i slabih dravnih kapaciteta postkomunistikih drava. Naime, tekoe sa kojima se sueljavaju iste drave u implementiranju maksima pravne drave, u sprovoenju privatizacije, u opsenoj transformaciji razliitih struktura, u uvoenju opte obavezajuih pravila, uvek upuuje natrag na deficite kapaciteta. Pogreno je tvrditi da su se iste drave previe ojaale i da su prezentovale prekomerni dravni autoritet u toku tzv. tranzicijskih procesa. Ovakvi apstraktni opisi o viku moi drave uopte ne pogaaju sutinu procesa u devedesetim godinama. Jer, inae ne bismo mogli objasniti stanovitu konfuziju koja se pojavljuje povodom koordinacionih problema, slabosti u odgovaranju na iskrsle globalizacijske probleme. Opte mesto dananjih opisa je da korupcijski mehanizmi s vremena na vreme potresaju postkomunistike drave pokazujui njene stanovite slabosti. Nemogunost da se oporezuju odgovarajui subjekti kao i rairena praksa poreske evazije isto tako ukazuje na nedostatak kapaciteta poreskog monitoringa. Napokon, upravo slabosti postkomunistikih drava objanjavaju tendenciju da odreeni akteri drutva mogu instrumentalizovati dravni ansambl, "savijati" dravne kapacitete prema svojim interesima i kondenzovati mo nad prolou i budunosti, delegitimisati suparnike subjekte. Svedoci smo slabosti infrastrukturalnih kapaciteta drave postkomunistikog sveta koja se ponekad pokuava prikrivati izlivima despotske moi. U svakom sluaju infrastrukturalna mo postkomunistikih drava, uprkos poznatim razliitostima izmeu razliitih zemalja, svugde je suenija u odnosu na drave zapadnih zemalja. Jo uvek smo u procesu traenja onih staza koje odgovaraju zamiljenom maksimumu infrastrukturalne moi drave u Srednjoj i Istonoj Evropi. Ove drave jo nisu ili su u slaboj meri nauile iskustvo da se mo efektivnije moe koristiti u sluaju kada postoje konsenzualne osnove, to jest, kad se moe raunati na konsenzualnu legitimaciju modaliteta moi. Isto tako, pred ovim zemljama da se prisvoji iskustvo da je umesto mnogo puta zamorne diskusije o veliini dravnog ansambla mnogo bitnija odvanost stvaranja efikasnih dravnih institucija. Ova ocena dobija na znaaju kada se uzme u obzir kumulacija problema, ali i zadataka pred kojima se nalaze postkomunistike drave. Sve zemlje ovog regiona su iskazale nameru da se ulanjuju u supranacionalne organizacije, jer lanstvo u istima donosi znaajne politike i ekonomske prednosti. No zemlje Srednje i Istone Evrope moraju dokazivati verodostojnost njihovih intencija i odvanost da e konsekventno nastaviti nastojanja u cilju institucionalnih promena i prekrajanja stvarnosti. Uostalom radi se o zahtevima koje se upuuju svima, jer svaka zemlja, vlada koja ne eli da bude istrgnuta iz meunarodne zajednice, sistematino i kontinuirano mora ispunjavati odreene uslove. Iste zemlje su najavile nameru da postanu punopravni lanovi institucionalnog poretka evropske unifikacije, odravanje institucionalnih veza sa Evropskom Unijom, realizacije projekata. Postoje intencije regionalnog 58

povezivanja izmeu ovih zemalja, to stvara nove kompleksne probleme pripremanja i razvijanja kapaciteta. U svakom sluaju i balkanske (ili ako tako hoemo: zemlje jugoistone Evrope) zemlje su ukotvljene u naznaene procese koji, kako smo videli, podrazumevaju dezagregiranje nacionalnih drava, to jest, stvaranje odreenih lokacija i mree moi na meunarodnom nivou, privatizaciju odreenih klasinih funkcija drave, ali i transformaciju i odravanje okvira nacionalne drave. Naznaene slabosti, dakako pojavljuju se kod ovih zemalja, ali sa dodatnim elementima rizika. Lista je poznata i duga: nedostatak efikasnog dravnog aparata, nepostojanje organizovanog civilnog drutva, nepostojanje znaajne srednje klase itd. Ukoliko prihvatamo gore iznete ocene, tada emo lako prepoznati intenciju graenja nacionalne drave u ovim podrujima, gde se shodno istorijskoj dinamici moe govoriti o nedovrenoj nacionalnoj dravi. No, rasulo nacionalnih strategija, razgradnja drutva kao i razaranje drutvene kohezije, kao i dezorijentacija politikog i ekonomskog ivota, netolerantnost prema manjinama u daleko veoj meri su bili prisutni. Tome se mogu dodati i naglaeno negativni pokazatelji ekonomske dinamike, kao napr. visoka stopa nezaposlenosti, spoljno i unutranje zaduenje, usporavanje privatizacijskih procesa, dezindustralizacija svakako su doprineli depresivnim ekonomskim tendencijama. Drei se nae terminologije lako se moe registrovati negativni balans despotske i infrastrukturalne moi. Ne treba zaboraviti ratna i poluratna stanja kao i trokove povodom produavanja stanja stvorenih ekonomskim sankcijama. Uobliavanje novih projekata modernizacije posle kolapsa starih je bio u senci militarnih intencija koje su na kraju devedesetih potvrdili nameru pacifikacije regiona u cilju realizacije bezbednosno-politikih principa, meutim, time nisu i sva arita krize anulirana. Time se ne iscrpljuju svi parametri koji igraju ulogu u kreiranju okvira u kojima se reflektuje nastup nacionalnih drava u ovom regionu. Jer, ukoliko je re o inostranim impetusima morali bismo dodati i naglaenu zainteresovanost evropskih institucija u pospeavanju reformskih procesa, kao i na intenciju da se isti procesi nadziru i da se razvija indirektno ili ak i direktno upravljanje nad njima. To pokazuju procesi koji kulminiraju u Paktu za stabilnost koji je predvien se pomou njega vri koordinacija tranzicije i da se finansijski podupiru reformski programi. Za ovaj region pokazuju interese i meunarodne organizacije koje izrauju razliite programe rekonstrukcije Balkana, predvode tzv. proaktivni pristup i predlau otvaranje vrata evropskih zemalja pred odgovarajuim proizvodima i istiu znaaj finansijskih transfera u okvirima Evropske Unije u korist balkanskih zemalja.10 Primeujemo i na Balkanu intencije regionalnog povezivanja, to e u budunosti pospeivati zajednike programe u mnogobrojnim oblastima kao napr. u domenu infrastrukture. Istovremeno, globalizacijski procesi koji se odvijaju preko finansijskih i kapitalskih trita, posredstvom globalizacije potroakih obrazaca kao i posredstvom ve spomenute mree moi razvijaju kompleksne podsticaje i izazove. Razliite elite koje su prinuene da daju odgovore na ove izazove, jo su na zaetku formulisanja stratekih odluka i proces uobliavanja istih je posredovan raslojavanjima izmeu elita. U Srbiji se pred nama odigrava proces ranije odgoene tranzicije sa recidivima prolosti. Po naoj oceni, bila koja predskazivanja u vezi mogu biti trona, jer je situacija jo uvek u znaajnoj meri nestruktuirana. Meutim, to ne znai da se teorija ne mora odvaiti u tome da registruje dimenzije strukture u kojem se odvija transformacija nacionalne drave. Zakljuna razmatranja Na poetku smo naznaili ta smatramo sutinskim za strukturu nacionalne drave. Umesto iskrcavanja kod ocena koja na teleoloki nain predviaju kraj nacionalne drave, naa intencija je bila u prepoznavanju onih momenata koji oituju pomeranje znaenja nacionalne
10

V. Gligorov/M. Kaldor/L. Tsoukalis: Balkan Reconstruction and European Integration, The Vienna Institute for International Economic Studies, WIIW, 1999, october.

59

drave, ali u okvirima empirijski senzibilnog otvorenog modela. Shodno tome, na stav je da nacionalna drava nije vie jedini reprezentant razreavanja kolektivnih problema, niti je jedini promotor kolektivnog identiteta, meutim, empirijski je izvedivo pitanje u kakvim koordinatama se oituje ova tendencija. Radi toga da se baci svetlo na staze na kojima se kree nacionalna drava, enophofno je razlikovati despotsku i infrastrukturalnu mo. ini se da su ove naznake relevantne i za drave Srednje i Istone Evrope, dakako, uzimajui u obzir njihovu tranzitornu konstelaciju kao i istorijsku injenicu nedovrene nacionalne drave. Od znaaja je da se istrae balansi despotske i institucionalne moi dinamike nacionalne drave u spomenutim regionima.

60