Dr Daa Duhaek179

UDC 172 Arendt H. 321.01

TUMAENJA HANE ARENT RORAHOV TEST ZA INTERPRETATORE/KE180

Saetak: Hana Arent je za sobom ostavila jedinstvenu sloenu i sveobuhvatnu politiku teoriju koja ukljuuje najznaajnija pitanja dananjice. Kao takva, njena teorija je izazvala mnotvo razliitih interpretacija od koje neke i nadalje ostaju kontroverzne. Ovaj tekst objanjava politiku teoriju Hane Arent kroz pitanja odgovornosti tako to istie osnovne momente u istoriji recepcije njene teorije. Tumaenja njenog dela iz ire meunarodne ali i lokale akademske zajednice razmatraju pitanja kao to su, pojam politikog, delovanje, rasuivanje, identitet, ljudska prava i mnoga druga. Ovaj pristup omoguava da se iz savremene i perspektive naeg konteksta ponovo vrednuje delo Hane Arent. Kljune rei: Sloboda, politiko delovanje, odgovornost, rasuivanje. Delo Hane Arent se moe prikazivati na mnogo naina. Ovaj tekst sledi jedan pristup obnovljenog sadraja njenih dela, gde e nas kroz to delo voditi njeni najznaajniji interpretatori/ke. Meutim, nota bene, sve intepretacije se mogu posmatrati i kao delimino prisvajanje. Dejna Vila, jedan od najboljih savremenih tumaa Hane Arent, kada govori o interpretacijama Hane Arent, ispravno zapaa da je najee re o Rorahovom testu za interpretatore.181 Truizam je da rad Hane Arent prkosi svim klasifikacijama.182 Margaret Kanovan (Margaret Canovan) je naziva jednom od velikih autsajdera politike misli XX veka;183 Riard Bernstajn (Richard Bernstein), koji nije samo jedan od tumaa njenog dela, ve i

179

Docentkinja, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka. E-mail: dasa.duhacek@fpn.bg.ac.rs

180 Ovaj tekst je deo istraivakog projekta (159011) podranog od Ministarstva nauke Republike Srbije. Objavljuje se kao poglavlje u knjizi Breme naeg doba, u izdanju Fabrike knjiga, Beograd, 2009. 181 Dana Villa, Politics, Philosophy and Terror, Princeton: Princeton University Press, 1999. str. 4.

182 Maurizio Passerin dEntreves, The Political Philosophy of Hannah Arendt, London and New York: Routledge, 1994, str.1. 183 Margaret Canovan, Hannah Arendt. A Reinterpretation of her Political Thought, Cambridge and New York: Cambridge University Press, 1992, str 1.

108

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

njen nekadanji saradnik kae da je uvek bila autsajderka svesni parija.184 Kada joj je postavljeno pitanje o tome koga smatra svojim saveznikom, Arent kategorino odbacuje celu listu moguih (politikih) istomiljenika, ukljuujui liberale, socijaliste, konzervativce i druge. Tom prilikom upuena joj je i primedba da je njeno miljenje bez temelja, na ta je ona odgovorila: Posluila bih se metaforom koja nije ba toliko surova... Re je o miljenju bez oslonca. Na nemakom taj izraz glasi Denken ohne Gelnder.185 Ovaj izraz ostao je zatitni znak njene politike teorije. I posle vie od decenije nakon njene smrti o njenom je delu je jo uvek bilo napisano relativno malo. Iako je bez sumnje bila javna figura, i to na glasu - mada ne uvek na dobrom glasu - nije joj za ivota pripadala znaajnija pozicija meu politikim teoretiarima. Moda zato to njen cilj nikada i nije bio da postane deo kanona ili glavnog toka. Njeno delo je upravo zbog toga prolazilo kroz zamoran proces priznavanja, ili, iako sasvim neuobiajene, ali ipak izvesne institucionalizacije, da bi pun potencijal onoga to je napisala bilo stavljeno na raspolaganje javnosti. Kasnije, tokom poslednjih decenija potpuniji uvid u njeno delo je doveo do vrtoglavog umnoavanja Han Arent, koja su bila polemika u tonu i meusobno suprotstavljena u ishodu, to je i proizvelo veliki broj razliitih tumaenja.186 Meutim, ukoliko su ovi disonantni tonovi pomogli u razumevanju zajednikog sveta H. Arent bi posebno vrednovala znaaj svih ovih, iako meusobno razliitih tumaenja. Elizabet Jang-Bril (Elizabeth Young-Bruehl), autorka poznate biografije Hane Arent, koju je naslovila For the Love of the World (Za ljubav prema svetu) u njenoj ivotnoj prii tvrdi da je Hanu Arent teorijski, ali i na svaki drugi nain, zaokupljala briga za svet, i to iz perspektive zla koje ga ugroava.187 Ako se moe rei da delo Hane Arent ima za cilj miljenje slobode u naem svetu, onda se takoe moe rei da njen rad ima dve niti, da sledi dve putanje, koje se mogu analizirati i jedna nezavisno od druge, iako ih je ona razmatrala paralelno: jedna sledi analizu slobode od, a druga analizu slobode za.188 Ovo moe dati dva pravca istaraivanjima njenog dela, prvi, neposredno proistie iz njenih strahova i zabrinutosti koje izraava u Izvorima totalitarizma i Ajhmanu u Jerusalimu, a najzad moda bi vodio i ka moguem rezreenju u naalost nedovrenom delu ivot duha; drugi tok potie s istog izvora, ali se moe posmatrati i nezavisno jer predstavlja temelj jedne nove politike teorije kakva je izloena pre svega u delu Vita Activa i nastavku koji posebno tematizuje moderno doba, delo O revoluciji. Oba ova pravca, prvi kao sloboda od, a drugi kao sloboda za, su prvenstveno znaajni za razumevanje politikog u delu Hane Arent.

184 Richard Bernstein, Hannah Arendt and the Jewish Question, Cambridge, Massachusetts: MIT Press, 1996, str 1. 185 Hannah Arendt, On Hannah Arendt, u Hill, M., ed. Hannah Arendt: The Recovery of the Public World. New York: St. Martins Press, 1979, str. 336. 186 Dana Villa, Politics, Philosophy and Terror, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, 1999, str. 4. 187 Young-Bruehl, E., For the Love of the World, New Haven and London: Yale University Press, 1982. 188 Berlin, I.,Two Concepts of Liberty u Berlin, I., Four Essays on Liberty, Oxford & New York: Oxfor University Press, 1969.

Dr Daa Duhaek | TUMAENJA HANE ARENT - RORAHOV TEST ZA INTERPRETATORE/KE

109

Osim ve pomenutih knjiga ostali znaajni tekstovi Hane Arent su sakupljeni u nekoliko zbirki eseja (od kojih su neke objavljene posthumno) i predstavljaju dalje razvijanje u osnovi istih pravaca istraivanja Ljudi u mranim vremenima, Izmeu prolosti i budunosti, Jevrejin kao parija, Ogledi o razumevanju. Dva njena teksta su napisana pre nego to je napustila Nemaku 1933. godine, ali su prevedana i objavljena tek nakon 1945. godine: Ljubav i sveti Avgustin i Rahela Varnhagen. Iako pripadaju periodu koji bi se mogao nazvati predarentovska Arent, ona sama se ovim tekstovima stalno iznova vraala, te su oni utoliko prisajedinjeni najvanijim putanjama njenog dela. Njena prepiska zasluuje posebnu panju kao znaajan dodatak teorijskim stanovitima i argumentima, ali je i najbolja ilustracija njenih dilema i nedoumica (to se posebno odnosi na prepisku s Jaspersom, njenim profesorom i prijateljem, s njenim suprugom Hajnrihom Bliherom (Heinrich Blcher), prijateljicom Meri Makarti (Mary McCarthy) i mnogima drugima) u toj meri da su izvesni delovi prepiske dali povoda velikim kontroverzama (s Martinom Hajdegerom [Heidegger], Geromom olemom [Gershom Scholem], itd.). Posle smrti Hane Arent, ostalo je mnotvo neobjavljenih, i to veoma znaajnih rukopisa ije sreivanje i objavljivanje tee i danas. Osim najpoznatijeg takvog rukopisa, Life of the Mind (ivot duha), zatim Essays in Understanding (Ogledi o razumevanju) i brojnih prepiski u poslednjoj deceniji objavljeno je nekoliko tematski prireenih zbornika njenih tekstova. Prvi u ovom nizu zbornika je Responsibility and Judgment (Odgovornost i rasuivanje), drugi je The Promise of Politics (Obeanje politike), i poslednji, The Jewish Writings (Jevrejski spisi).180 U ovim zbornicima su prikupljeni, pored poznatih, i dosada neobjavljeni tekstovi Hane Arent kao i tekstovi koji su ranije objavljeni u skraenoj ili nepotpunoj verziji. Zasluge za ove zbornike kao i za ouvanje i sreivanje njene celokupne zaostavtine pripadaju pre svega njenim bliskim saradnicima, prijateljima, ak nekadanjim studentima, koji su danas najznaajniji poznavaoci njenih dela; meu njima pre svega Deromu Konu (Jerome Kohn). *** Margaret Kanovan je jedna od prvih teoretiarki koja je napisala knjigu u celosti posveenu Hani Arent. Nakon gotovo dve decenije Kanovan joj se ponovo vraa, poto je prva knjiga, po njenom vlastitom priznanju, bila tek poetak tumaenja nepreglednog materijala koji nude njena dela. Kako je prva knjiga napisana 1974. godine, ponovno itanje je trebalo da proizvede jednu temeljniju analizu koja bi obuhvatila sve objavljene i neobjavljene tekstove Hane Arent. Kanovan je ovde elela da koriguje uobiajeno shvatanje kojim se knjizi Vita activa u opusu Hane Arent dodeljuje poloaj toliko vaan, da ju je mogue tumaiti izolovano od svega drugog to je napisala. Kanovan zato posebno istie znaaj Izvora totalitarizma i injenicu da je politika misao Hane Arent utemeljena na refleksijama o politikim katastrofama koje su se odigrale sredinom veka.189
189 Canovan, M., Hannah Arendt. A Reinterpretation of Her Political Thought. Cambridge and New York: Cambridge University Press, 1992, str. 7.

110

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Njena odluka da odabere pristup koji naglaava poziv da se odgovori svetu, dovodi do eksplicitnog formulisanja pojma odgovornosti. Politika poruka koja je ponikla iz iskustava koja su formirala njenu teoriju, jeste humanistika poruka politike posveenosti (political commitment): treba preuzeti odgovornost za ono to se dogaa u svetu 190 Kanovan ne tvrdi da je ovo nedvosmislen, nepokolebljiv stav, jer miljenje staje na put potrebi da na ovaj zahtev odgovorimo, s obzirom na to da podrazumeva povlaenje iz sveta. Kanovan, tavie, istie da su u delu Hane Arent ove dve potrebe ponekad potpuno neusaglasive. Predmet rasprave [to jest beskrajnog unutranjeg dijaloga izmeu mene i mene same tokom procesa miljenja] i jedna od najznaajnijih tema kojima se Arent bavila, jeste odnos izmeu miljenja i delovanja, filozofije i politike.191 Rad Margaret Kanovan valja posebno izdvojiti zbog naina na koji predstavlja posao miljenja u delu Hane Arent; takoe treba naglasiti da je ona jedna od retkih interpretatora/ki koji/e govore o filozofiji, a ne o teoriji,misli, refleksijama ili o vita contemplativa, ime se kod drugih interpretatora napetost izmeu politike i filozofije koja je prisutna u delu Arent esto zamagljuje i ostaje nejasna. Odnos Hane Arent prema filozofiji ne moe se itati jedino na osnovu njenog poznatog i nedvosmislenog odbacivanja filozofije u kontekstu politikog, kakvo nalazimo u njenoj knjizi Vita activa. Pozivajui se na brojne tekstove, ukljuujui i neke neobjavljene, Kanovan detaljno pie o tom odnosu, to potkrepljuje i njenim shvatanjima razliitih filozofskih pozicija. Izuzmemo li mit o filozofskom padu do kojeg je dovelo suenje Sokratu i njegovo ubistvo, kada je polis bio nemoan ili nerad da mu omogui bezbednost, postoje i neki aistorijski, inherentni uzroci napetosti izmeu politikog i filozofije. Miljenje, naime, zahteva povlaenje iz sveta, osamu nepomirljivu s idejom politikog koja je zasnovana na postojanju mnotva ljudskih bia. Insistiranje na toj vrsti mira sa sobom esto takoe donosi potrebu za vrstom vlau i izvesnu vezu izmeu filozofije i totalitarizma.192 Margaret Kanovan, meutim, tvrdi da je kod Hane Arent pre re o riziku koji sa sobom donosi filozofski poziv nego o sutinskom atributu filozofije. Reenje ovog problema bi mogla da ponudi kategorija rasuivanja, bitna kategorija teorijske refleksije u delu Hane Arent, koja se ne moe sasvim odvojiti ni od filozofije, iako je istovremeno bez sumnje povezana sa svetom. Premda Kanovan tu mogunost istie, ona odatle ne izvodi zakljuak da Arent veruje kako filozofija utie na politiko. Margaret Kanovan, meutim, opaa jedan drugi, i jedan od najvanijih elemenata u teoriji H. Arent: Od svega to je imala da nam porui, verovatno je najneodlonija ona poruka koja se tie odgovornosti za politiku, odnosno nae dunosti da budemo graani i graanke koji se staraju o svetu i preuzimaju odgovornost za ono to se ini u nae ime.193

190 191 192 193

Ibid, str. 11. Ibid str. 253. Ibid str. 261. Ibid str. 276. (kurziv dodat)

Dr Daa Duhaek | TUMAENJA HANE ARENT - RORAHOV TEST ZA INTERPRETATORE/KE

111

U svojoj obuhvatnoj studiji Politika filozofija Hane Arent Mauricio Paseran Dantrev (Maurizio Passerin dEntreves) istie etiri teme koje su tu za njega kljune: modernost, delovanje, rasuivanje i graanstvo. Dantrev, kao i mnogi drugi, smatra da Arent pripisuje pojmu modernosti prvenstveno negativnu konotaciju, dovodei ga u vezu s usponom onoga to ona naziva drutveno (the social) koje je okrenuto iskljuivo odranju bioloke egzistencije podstaknuto potronjom i otro suprotstavljeno politikom (the political). Vita activa prati postepeno istorijsko povlaenje i najzad konaan poraz oveka - koji jeste, ili bi trebalo da bude pre svega zoon politikon - prvo pred ovekom koji je obeleen kao animal laborans, a onaj koji (samo) zbrinjava sopstvenu egzistenciju, a kasnije i pred onim koji je predstavljen kao homo faber, a koji je usredsreen (samo) na proizvodnju sveta materijalnih dobara. Kategorije delovanja (action) i rasuivanja (judgment) takoe predstavljaju dobar izbor Dantreva u analizi politike teorije Hane Arent, jer je u delovanju sadrano njeno vienje procesa politikog, dok bi razmatranje rasuivanja, uprkos tome to nikada nije do kraja izvedeno, moglo da uputi na jedan od idealnih ishoda ovog procesa. Meutim, poseban znaaj za temeljene pretpostavke politike teorije H. Arent, iz savremene perspektive ima to to Dantrev naglaava tezu o vetakom konstruisanju politikog i kategorije graanstva: Kakve su posledice njenog isticanja vetake prirode politikog ivota, oevidno pokazuje ogluivanje o svako neoromantiarsko prizivanje Volka i etnikog identiteta kao temelja politike zajednice. Arent ostaje pri tome da etniki, verski ili rasni identitet pojedinaca nema znaaja za njihov graanski identitet, te da stoga nikada ne treba da postanu osnova za lanstvo u nekoj politikoj zajednici.194 Ovim Dantrev stavlja dela Hane Arent u kontekst jednog od znaajnih pitanja savremene filozofije i savremene politike teorije. Re je o pitanju identiteta i odnosu koji identitet (treba da) ima u konstituisanju politike zajednice; a pitanja identiteta, jesu i jedan od kontroverznih problema u misli Hane Arent. Ostavimo li po strani razliite disciplinarne pristupe, teorijska razmatranja i zaplete koje pritom ova pitanja inae otvaraju,195 moemo rei da je Hana Arent na raspolaganju imala vie identiteta koji su mogli biti tematizovani. Za veinu njenih savremenika/ca bio je releventan prvenstveno njen jevrejski identitet, a za ovu interpretaciju je osim toga vana i injenica da je bila ena. I premda su je oba identiteta na ovaj ili onaj nain inila ranjivom, njen jevrejski identitet je imao mnogo vie politikih posledica.196 O teorijskom aspektu ovog pitanja osim opsenih studija iji su autori Riard Bernstajn, Dagmar Barnou (Dagmar Barnow), Bat-Ami Bar On, u svojim radovima o tome su pisali i mnogi drugi, meu kojima su Derom Kon, ejla Benhabib (Seyla Benhabib) itd.197

194 Passerin dEntreves, M.,The Political Philosophy of Hannah Arendt, London and New York: Routledge, 1994, str. 16. 195 Iscrpan pregled znaenja videti u Predrag Krsti, Identitet u Aleksandar Molnar ur. Kulturno-etike pretpostavke civilnog drutva. Pojmovnik civilnog drutva III Beograd: Grupa 484, 2004. 196 Videti Arendt, H., Jewish Writings, (edited by Kohn, J.) New York: Schocken Books, 2007. 197 Bernstein, R. Hannah Arendt and the Jewish Question, Cambridge, Massachusetts: The MIT Press p

112

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Kao Jevrejka u Nemakoj je neposredno svedoila o usponu Treeg rajha; u to vreme je zapoela svoja istraivanja o Raheli Varnhagen, takoe nemakoj Jevrejki, ali s kraja 18. i poetka 19. veka. Iz tih istraivanja potiu vani pojmovi i metafore njene teorijske misli, kao to su parija i skorojevi (pariah and parvenu), reite metafore za dva opredeljenja, za dva antipoda unutar drutvenih struktura. Bavei se prethodno pojmom ljubavi u filozofiji Aurelija Avgustina, Arent ovim naputa ono to je u prvi mah moglo izgledati kao bezbedno tle rane srednjevekovne filozofije i ulazi u svet realnosti i politikog. Tokom sastavljanja biografije jedne Jevrejke, to je za nju, pod datim okolnostima bio i proces izvesnog osveivanja, Arent se nije pribliila samo svom jevrejskom identitetu ve je za nju time otvoreno i pitanje politikog identiteta. Oseajui to kao neto to e je pratiti od tada pa sve do kraja ivota, Arent politiko pitanje prvo prepoznaje u jevrejskom pitanju.Tu treba traiti osnove za njeno uverenje da je jevrejsko pitanje u modernom dobu prvenstveno politiko pitanje.198 Za nju ije je jevrejstvo bilo bez dvoumljenja sekularnog karaktera presudno je zalaganje za to da se emancipacija Jevreja moe postii jedino politikim delovanjem, ako se jevrejski narod bori za svoja prava u ime svog jevrejskog identiteta.199 Iz pisma Geromu olemu znamo da je svoj jevrejski identitet posmatra(la) kao nespornu injenicu svog ivota. Dakle, nita manje i nita vie od toga. Od Rahele Varnhagen i ranih eseja, kao to su Jevrejin kao parija i Mi, izbeglice, pa sve do knjiga Izvori totalitarizma i Ajhman u Jerusalimu, Arent razmatra jevrejsko pitanje imajui na umu jasan politiki stav u ijoj je osnovi, kako je ona govorila samo jednostavna bazina zahvalnost za sve to jeste kako jeste. ejle Benhabib smatra da se jevrejsko i ensko pitanje kod Hane Arent mogu razumeti valjano samo ako se posmatraju zajedno. Izvore iz kojih potie njena teorija treba traiti u kategorijama ene i Jevrejina (tim teorijski toboe marginalnim kategorijama koje su u egzistencijalnom smislu, meutim, kljune) ili, da budemo precizniji, uinjenici da je Arent bila nemaka Jevrejka200 Iako postoji obimna graa koja dokazuje da je pravac itavom njenom miljenju dala istorijska pojava totalitarizma koju Arent definie pomou antisemitizma nije ostao nikakav opipljivi trag koji bi potkrepio ideju da je njen rodni identitet ikako uticao na nain na koji je mislila, iz ega i proizilazi lament ejle Benhabib: Puke injenice iz njenog ivota i izvanrednost njenih intelektualnih dostignua nagone nas na to da je prisvojimo za feministiku misao201

1996; Barnow, D., Hannah Arendt and the German-Jewish Experience. Visible Spaces, Baltimore and London: The Johns Hopkins University Press, 1990; Bar On, B-A., The Subject of Violence, Lanham, Oxford: Rowman & Littlefield Publishers, 2002; Kohn, J., Preface: A Jewish Life:1906-1975 u Arendt, H., The Jewish Writings (edited by Kohn, J.) New York: Schocken Books, 2007. 198 Bernstein, R., Hannah Arendt and the Jewish Question, Cambridge, Massachusetts: The MIT Press, 1996, str. 186. 199 Ibid; str. 10.

200 Benhabib, S., The Reluctant Modernism of Hannah Arendt, London New Delhi: Sage publications, 1996. str. xxxiv 201 Ibid. str. xxxiii

Dr Daa Duhaek | TUMAENJA HANE ARENT - RORAHOV TEST ZA INTERPRETATORE/KE

113

Benhabib spada u retke teoretiare/ke koji/e su paljivo i temeljito itali/e Rahelu Varnhagen sa eljom da se ovaj tekst utka u sve bitne stupnjeve teorijskog razvoja Hane Arent. No, to je, dakako, tek deli interpretacije koju nudi ejla Benhabib. Ona se kroz teoriju Hane Arent u osnovi kree hronoloki. Tematski, Benhabib razmatra najsloenija i najkontroverznija pitanja, poput delovanja, zla, rasuivanja, javnog prostora i uspona drutvenog. Benhabib nee propustiti ni ona pitanja koja su esto pogreno tumaena, kao ni ona na koje se retko skree panja, kao to su pitanja metodologije, modernosti, radnikog pokreta, rase i identiteta, ali i odnosa prema Karlu Marksu, Martinu Hajdegeru ili vice versa, kao i odnosa drugih, poput Jirgena Habermasa, prema delu same Hane Arent. ejla Benhabib i Riard Bernstajn slau se oko jo jednog znaajnog elementa u tumaenju Hane Arent oko kategorije zla. Pitanje koje se tie razliitih pristupa analizi zla ve je ranije pomenuto: razmatrajui, naime, razliite naine na koje je Arent koristila pojam zla, Riard Bernstajn dolazi do zakljuka da ona ne menja svoja izvorna otkria, iako ih kasnije razrauje.202 ejla Benhabib pak tvrdi da se doprinos Hane Arent ne tie samo narativa o zlu radikalnom ili banalnom; ona je nezaobilazna po sutinski dubokom nainu njegovog promiljanja. To e nam u krajnjoj instanci omoguiti da rasuujemo o zlu, da imenujemo konkretne sluajeve zla i njegove manifestacije kao zloine protiv ovenosti. Iako je ponekad oito da je stavovi Hane Arent ponekad iritiraju, a ponekad i fasciniraju, Benhabib je prema njenom delu uvek izrazito kritina, prilazei teorijskim postavkama Hane Arent u najboljoj filozofskoj tradiciji, odnosno u skladu s onim to je smatrala potrebama naeg doba. Meutim ono to je po njenom miljenu neupitno je to da Hana Arent pripada toj, najboljoj filozofskoj tradiciji. Benhabib ovde zapaa izvesnu napetost, ali - pogreno je tumai: Postojano prisustvo izvesne napetosti koja je za njeno delo [delo Hane Arent] centralna, moe se uoiti tek kad se one vie filozofske refleksije o delovanju, identitetu i mnotvenosti postave u kontekst razvoja njene politike misli u celini: re je o napetosti koja postoji izmeu moralnog i politikog univerzalizma u miljenju o problemima ovoga veka, od cionizma i imperijalizma do sudbine ljudi bez drave i suenja Ajhmanu, s jedne strane, i odanosti grkom filozofskom etosu kakav upoznaje na predavanjima Martina Hajdegera 1924-1925. godine koja opstaje tokom itavog njenog ivota, s druge. Zbog te napetosti ona ostaje predstavnica moderne misli i protiv svoje volje.203 Ta napetost u spisima Hane Arent ne izvire iz refleksija i miljenja koje ne odgovara svome vremenu, ili iz njene nevoljnosti da se pomiri s modernou, ve iz neprestanog dovoenja u pitanje svojih disciplinarnih lojalnosti, svog odnosa prema filozofiji. Ozbiljniji problem u interpretaciji ejle Benhabib nalazi se u tome to iako primeuje egzistencijalistike i antiutemeljivake impulse kod Hane Arent ona ne prestaje da traga za temeljima i uporno nastoji da ih ustanovi. Tako, izmeu ostalog, tvrdi: Poziciju na kojoj je miljenje Hane Arent u sutini utemeljeno, nazvau antropolokim univerzalizmom.204

202 203 204

Bernstein, R., Hannah Arendt and the Jewish Question. Benhabib, S., The Reluctant modernism of Hannah Arendt, str. 198. Ibid, str. 195.

114

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Politika teorija Hane Arent je relevantna za savremenu feministiku teoriju. Naime, mnoga znaajna pitanja, kojima se ona bavila, prisutna su i u feministikim teorijama, postavljaju se paralelno ili ak imaju izvor u delima Hane Arent, na primer: upitnost kada je re o utemeljenju, sloena pitanja identiteta i iskljuivanja drugog, problemi koji nastaju usled rascepa izmeu teorije i politikog delovanja; i u savremenim feministikim teorijama i kod Arent moe se nai istraivanje kategorija koje daju teorijski okvir, kao to su vreme, prostor, mesto; i najzad, neprestano preispitivanje u sklopu postavljanja pitanja odgovornosti. Ova pitanja su take spora, i u tumaenju teorije Hane Arent i u feministikim teorijama. Nema potrebe posebno isticati da mnogi interpretatori/ke Hane Arent i mnoge/i predstavnice/i savremene feministike teorije ne nude ni privid da su razreile ijedan od ovih problema. S druge strane, feministika recepcija Hane Arent se kretala u krajnostima: feministkinje su o njoj govorile i otvoreno neprijateljski i potpuno zadivljeno.205 U istorijskom sledu jer ovde ve imamo istoriju recepcije prve reakcije se javljaju ve po objavljivanju knjige Vita activa. Dobro je poznat ogoreni napad Edrijen Ri (Adrienne Rich), zasnovan na esto ideoloki postavljenom feministikom postulatu da je lino politiko, zbog ega sa feministikog stanovita ne moe biti pregovora oko podvajanja privatnog i javnog kakvo nalazimo kod Hane Arent: itanje jedne takve knjige koju je napisala veoma uena ena raskonog duha moe biti bolno iskustvo, jer ona otelovljuje tragediju enskog duha napajanog mukim ideologijama.206 Edrijen Ri i Meri Obrajen (Mary OBrien) zastupaju stavove koje je Meri Dic (Mary Dietz) kasnije postavila na stupanj falocentrine Arent. 207 Posle ovoga, smatra M. Dic, u feministikoj recepciji dolazi stupanj ginocentrine Arent. 208 Naime, Nensi Hartsok (Nancy Hartsock), Din Betke Eltajn (Jean Bethke Elstein) i druge autorke reprezentativne za ovo tumaenje, pored ostalih argumenata, posebno naglaavaju znaaj koji ona pridaje konceptu moi raanja (natality), odnosno ljudske sposobnosti za nove poetke. Iako oba pristupa polaze od rodne (gender) perspektive ti pristupi tumae (i vrednuju) dela Hane Arent sa stanovita politike identiteta. Ono to je indikativno za politike identiteta, posebno u krajnjim konsekvencama ovog stanovita, se u savremenoj literaturi oznaava jo i kao etniki model identiteta, 209 model koji je paradigmatian u iskljuivanju Drugog i drugaijeg. Naglasak u argumentaciji Hane Arent u odbacivanju ovakvog pristupa nije

205 Videti Kirstie McClure, The Odor of Judgment: Exemplarity, Propriety and Politics in the Company of Hannah Arendt i Kimberley Curtis, Aesthetic Foundations of Democratic Politics in the Work of Hannah Arendt u Craig Calhoun & John McGowan, ur. Hannah Arendt and the Meaning of Politics. 206 Adrienne Rich, Conditions for Work: The Common World of Women, u On Lies, Secrets, and Silence, str. 212 207 Dietz, M.,Feminist Receptions of Hannah Arendt u Honig, B., (ed), Feminist Interpretations of Hannah Arendt, University Park, Penn.: The Pennsylvania State University Press, 1995. str. 23. 208 Ibid. str. 26.

209 Anamari Dagouz, Uvod u queer teoriju, Beograd: Centar za enske studije, 2007. str. 69. (kurziv dodat)

Dr Daa Duhaek | TUMAENJA HANE ARENT - RORAHOV TEST ZA INTERPRETATORE/KE

115

toliko na iskljuivanju, koliko je, kao to je ve reeno u tome da, za nju etniki, verski ili rasni identitet pojedinaca nema znaaja za njihov graanski identitet, te da stoga nikada ne treba da postanu osnova za lanstvo u nekoj politikoj zajednici.210 Iz tog razloga Meri Dic se svojoj analizi potom okree feministikim recepcijama koje, kako ona kae, vie obeavaju: na asocijativni model javnog prostora koji nudi ejla Benhabib, Dic nadovezuje shvatanje agonistike politike Boni Honig, i time otvara drugaije, produktivnije sporove o teoriji Hane Arent. Pojam moi raanja (natality) zasluuje posebnu panju ne samo zato to se sve ee pojavljuje u tumaenjima Hane Arent ve zato to se, sledstveno tome, javlja i u politikoj teoriji.211 Taj pojam uz pojmove ivota i ljubavi ini okvir u kome Julia Kristeva tumai Hanu Arent. Nain na koji Kristeva ita Hanu Arent proizvodi poseban oblik intelektualne biografije; kree se od narativa o njenom ivotu, kroz psihoanalitiki pristup, pa sve do mesta koja naracija, ali i drugi pojmovi kao to su rasuivanje, miljenje, htenje, imaju u teoriji Hane Arent. Izbor da se temelj dela Hane Arent vidi u kategoriji ivota moe biti problematian, jer, kako uostalom i sama Julia Kristeva priznaje, taj pojam Arent eksplicitno koristi da bi imenovala upravo obrnuto, a to je onaj izbor koji ona manje vrednuje, dakle one pravce kretanja u drutvu koji su samo zbrinjavanje nunog, svakodnevnog opstanka (esto samo sopstvenog); pa prema tome taj ivot nema po sebi odlike posebnosti i mogue vrednosti ljudskog, ve je samo deo krunog kretanja prirode. ivot je proces koji posvuda troi trajnost, unitava je ...dok se konano mrtva materija...rezultat malog, pojedinanog krunog ivotnog procesa, ne vrati sveobuhvatnom kruenju prirode...212 Izvodei svoje zakljuke na osnovu naziva koje Arent daje svojim delima (Life of the Mind, Vita Activa) i termina kojima obeleava vane pojmove (vita activa i vita contemplativa), a pre svega na osnovu znaaja koji pridaje pojmu moi raanja (natality), Julia Kristeva tvrdi da je preispitivanje ove fundamentalne vrednosti [ivota] ....ono to tiho objedinjuje celokupan rad H. Arent, od njene disertacije o Avgustinu do nedovrenog rukopisa o rasuivanju.213 Uvezivanjem kategorija ivota i moi roenja se gubi ono do ega je Hani Arent posebno stalo, a to je politiko delovanje. Druga francuska teoretiarka, Fransoaz Kolen (Franoise Collin) oslanjajui se takoe na znaaj pojma te moi, moi raanja (natality) odreuje znaenje tog pojma neto drugaije, a u svakom sluaju vie u duhu politike teorije Hane Arent, pre svega kao poetak, kao simbol novog; dalje distinkcije koje ona pravi jo vie izotravaju kategorijalni aparat H. Arent u duhu politike teorije, naime Upravo kroz mo raanja se koncept ivota paradoksalno

210

Passerin dEntreves, M., The Political Philosophy of Hannah Arendt, str. 16.

211 Pojam natality znai mo ili mogunost raanja, ali zahteva i dodatna razjanjenje: pre svega to da se jasno razlikuje od fiziolokog ina po/raanja; i, ako se prevodi kao rodnost da se nikako ne brka sa pojmom koji u engleskom jeziku glasi gender. (U prevodu Human Condition, Vita Activa, pojam natality je preveden kao natalitet, to takoe nikako ne odgovara znaenju koje je Arent dala). 212 213 Arendt, H. Vita Activa, Zagreb: Biblioteka August Cesarec, 1991, str. 80. Kristeva, J. Hannah Arendt, New York: Columbia University Press, 2000, str 8.

116

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

vezuje za delanje ... (...) ...raanje je ona taka u kojoj se artikulie i prelazi iz biolokog u biografski ivot...214 Svaki poetak je nova mogunost; Hana Arent zavrava svoje razmatranje najmranijeg razdoblja nae novije istorije u Izvorima totalitarizma: [P]oetak pre no to postane istorijski dogaaj, jeste najvia ovekova sposobnost; sa politikog stanovita on je isto to i ovekova sloboda (...) Svako novo roenje jemi taj poetak...215 U tom kontekstu postaje jasno da je pojam moi raanja (natality) i mogunost koju taj koncept nagovetava - a to je novi poetak - zapravo metafora za opredeljenje da se ak i u suoavanju sa najmranijim nikada ne predajemo. Ovakav psihoanalitiki pristup, koji u tumaenju Hane Arent ima Julia Kristeva bi moda mogao objasniti, manje ili vie ubedljivo, u sklopu konkretnih biografskih elemenata, zato je upravo Hana Arent mislila na neki odreeni nain, ali je zapravo manje relevantan za razvijanje i za nas primenljivih objanjenja onoga ta ona jeste mislila; i najzad ini se da je takav pristup najmanje relevantan za odgovore na pitanja dananjice. Osim toga opasnost od preuveliavanja znaaja psihoanalize ako se ona ne tumai kao jo jedno od moguih tumaenja u nizu drugih tumaenja, ve kao terapeutski pristup jeste ta da emo biti skloni da poverujemo kako se od bolnih pitanja moemo (jednostavno) izleiti. U interpretaciji H. Arent koju nudi Kristeva iznenauje nekoliko stvari ako se uzme u obzir da je Kristeva filozofkinja ije su knjige, kako neki/e smatraju, deo kanona feminstike teorije: na primer, nain na koji ona razmatra odnos Hane Arent i Hajdegera (Heidegger). Hajdeger je imenovan kao mudrac (sage), ak gospodar (master) iz Marburga, a tu je i izjava da se u pojedinim izborima koje je pravila Arent radilo o enskoj zavisnosti (feminine dependency)!216 Meutim, s druge strane, ostaje i to da je knjiga o Hani Arent koju je napisala Kristeva samo prvi tom trilogije o enskom geniju;217 osim toga, ona je svojim tumaenjima Hane Arent uticala i na jo neke savremene teoretiarke.218 U okviru savremenih interpretacija Hane Arent sve se manje izdvajaju, kao posebne, oznake feministikih pristupa, ali ne zato to su odsutne, ve zato to se u okviru bilo kog ozbiljnog pristupa jednostavno podrazumevaju; u tom smislu i studija Lize Dejn Di (Lisa Jane Dish) takoe zasluuje panju. Ispitujui i procenjujui argumente ona predlae u osnovi drugaiji pristup, metodoloko poimanje rada Hane Arent, zagovarajui da je re o metodi koji podriva itavu (filozofsku) tradiciju. Pripovedanje (storytelling) u ovom sluaju nije neto to (se) samo belei, ve se smeta u kontekst i biva suprotstavljeno

214 Collin, F. Birth as Praxis u Hermsen, J. & Villa, D. (prir.) The Judge and the Spectator. Hannah Arendts Political Philosophy, Leuven, Belgium: Peeters, 1999. str 103. (kurziv dodat) 215 Arent, H., Izvori totalitarizma, Beograd: Feministika izdavaka kua, 1998. str. 487.

216 Kristeva, J. Hannah Arendt, str 17, 172, 187. Problematian je i izvor koji Kristeva u tom kontekstu sasvim nekritiki koristi, naime knjigu Elbiete Etinder (Ettinger, E. Hannah Arendt Martin Heidegger, New Haven and London: Yale University Press, 1995.) 217 Kristeva, J. Le genie feminin, t I, Hannah Arendt.

218 Vidi Birmingham, P., Hannah Arendt and Human Rights. The Predicament of Common Responsibility, Bloomington & Indianpolis: Indiana University Press, 2006.

Dr Daa Duhaek | TUMAENJA HANE ARENT - RORAHOV TEST ZA INTERPRETATORE/KE

117

arhimedovskom miljenju te se u skladu s tim izvodi kao pristup osoben Hani Arent i njenim subverzivnim namerama. S druge strane, arhimedovska norma podrazumeva stalno pribegavanje takozvanoj nepristrasnosti i objektivnosti, kao i shvatanju moi u smislu vlasti i uticaja.219 Problem s pristupom Lize Di je u tome to je on u celosti konstruisan uprkos donekle slabom i neupadljivom poricanju220 u cilju suprotstavljanja filozofiji, koja se bez ikakvih odstupanja i u celini poistoveuje s arhimedovskim miljenjem; taj pristup Lize Di se dalje razvija i kao tvrdnja da je Arent u potpunosti odbacila filozofiju. Odnos Hane Arent prema filozofiji je zapravo daleko sloeniji. Meutim, postaviti tradicionalnu metodologiju za koju je paradigma filozofija naporedo s metodom Hane Arent, pokazalo se, veoma produktivnim. Pored mnogih drugih pojmova koje razmatra (razumevanje, rasuivanje,kristalizovanje, uobrazilja,poseivanje221 itd.), L. D. Di u objanjavanju arentovskog pristupa podsea na metaforu oslonca (gelnder). Ovu metaforu dalje dopunjava, razvijajui je kroz objanjenje koje se pojavljuje u drugom kontekstu o odgovornosti: Osloncem (gelnder) [Arent] naziva kategorije i formule koje su duboko ukorenjene u naem duhu, ali ija je iskustvena osnova odavno zaboravljena i ija uverljivost lei samo u njihovoj intelektualnoj doslednosti, a ne u tome to odgovaraju stvarnim dogaajima.222 Samorefleksija Hane Arent o onom to postaje zatitni znak njene teorije i mera njene teorijske hrabrosti, Denkene ohne gelnder (miljenje bez oslonca) ovim dobija svoje potpunije znaenje. Hana Pitkin (Hanna Pitkin) koristi pristup same Hane Arent, ak i kad to ini protiv nje, da bi istraila, podrila, i najzad, iznela kljune stvari na videlo; da bi, ukratko, u najboljoj arentovskoj tradiciji, krenula ispoetka: Utoliko je Arent bila u pravu kada je insistirala na tome da je nama potrebna politizacija, buenje stvarnih sposobnosti, potreba i odgovornosti kod ljudi koji su sada potlaeni, nevidljivi ili neodgovorni. Ovde se pod politizacijom ne misli ni na uveani upravljaki upad u privatni ivot pojedinaca, ni na posluno pokoravanje zvaninim vlastima ve, ba tome suprotno, na odgovorno i delotvorno uee u samoupravljanju koje se obraa stvarnim nevoljama i potrebama ljudi.223

219 Lisa Jane Disch, Hannah Arendt and the Limits of Philosophy, Ithaca and London: Cornell University Press, 1994. str. 18-19. 220 Ibid str. 29, napomena 24.

221 Pozivajui se na Kantov Veni mir, Hana Arendt kae: To think with an enlarged mentality means that one trains ones imagination to go visiting. Arendt, H., Lectures on Kants Political Philosophy, Chicago: University of Chicago Press, 1982. str. 43. L. D. Di razvija znaenje ovog izraza, to train ones imagination to go visting. 222 Ibid Lisa Jane Disch, Hannah Arendt and the Limits of Philosophy, str. 144. navod je iz Hannah Arendt, Lina odgovornost pod diktaturom, Re, 59/5, septembar 2000, str. 396. 223 Hanna Fenichel Pitkin, The Attack of the Blob. Hannah Arendts Concept of the Social , Chicago and London: The University of Chicago Press, 1998. p. 283. (kurziv dodat)

118

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Hana Pitkin se upustila u razmatranje naina na koji je konstruisan koncept drutvenog (the social) pre svega u delu Vita activa, uzimajui u obzir i itav niz zamrenih okolnosti, kao i teorijske odgovore Hane Arent, njihovu retoriku, psiholoke temelje i dijalektiku apstraktnost. Nastojei da razmrsi ovaj vor, Hana Pitkin se vratila prvobitnim konstruktima i metaforama kojih se Arent nije odrekla ni kasnije: pariji i skorojeviu. Arent se divila svesnom politikom izboru Bernara Lazara da o sebi govori kao o pariji, a kritiki se osvrtala na momente gde je Rahela Varnhagen birala da bude skorojevi, dakle kada je pristajala na asimilaciju negiranjem svog identiteta radi drutvenog priznanja. To je verovatno navelo Hanu Arent ne samo da i u sebi prepozna pariju i da s prezirom odbaci izbor skorojevia, ve i na to da pariju povee s pojmom politikog, a metaforu skorojevia sa onim to je nazvala drutvenim (the social). Hana Pitkin tvrdi da je rast i razlivanje drutvenog (the social) na raun politikog u delu Hane Arent poprimilo tako gargantuovkse razmere i gutalo sve, unevi u sebe i razne oblike narastajueg zla zbog ega je ona imenovala ovaj fenomen arentovske politike teorije kao Blob. 224 Iako Pitkin ovde daje Hani Arent za pravo, ona nam ukazuje na to da Arent ne iznosi sasvim pogrenu dijagnozu, jer problem postoji. Neto jeste pogreno. A kako drutveno nije Blob, na zadatak nije da ubijemo udovite ve da se mi rekonstituiemo: da reorganizujemo institucije, reformiemo karakter, dovedemo u pitanje nae ideje. () U nama je, naalost, problem; na sreu, u nama je i reenje problema.225 Poput autorke prve knjige o Hani Arent, i Dejna Vila je iza sebe takoe ostavio dve knjige od kojih se prva, Arent i Hajdeger: sudbina politikog, bavila analizom sredinje kategorije njene politike teorije, kategorije politikog delovanja. Analiza H. Arent u kontekstu zapadne filozofske tradicije (Platon, Aristotel, Kant, Nie i Hajdeger itd.), je posebno plodna, uz paljivo razlikovanje onog na emu jeste gradila svoje argumente, od onog to je odbacila. Postavi li se u odnos prema Hajdegeru koji je nesumnjivo dao kljuan doprinos prevrednovanju tradicionalne filozofije, ovaj je pristup daje jo znaajnije rezultate. Pored toga to je upuen u filozofiju i opte erudicije, Vila je posebno znaajan zato to ostaje dosledan nameri da (prvobitno) filozofsko polazite Hane Arent razmatra ozbiljno, ili, to se svodi na isto, da stanovite Hane Arent razmatra ozbiljno. To dokazuje njegovo pomno ispitivanje sadraja sloenih problema koji postoje izmeu Hajdegerovih filozofskih pojmova i miljenja Hane Arent, ostavljajui po strani nain na koji je na njenu misao uticalo hajdegerijansko stanovite, pa i sam Hajdeger. Vila ih, dakle, ne sueljava, ve izvodi zakljuke iz njihovih filozofija. Ideja delovanja i rasuivanja bez temelja, koja je sasvim u skladu s implikacijama Nieovog proglaenja smrti boga i krize autoriteta koju i sama analizira, probudila je u Hani Arent udnovatu veru u delovanje koja funkcionie tako to jedino odraava stalno uenje nad injenicom da politiko delovanje opstaje uprkos tome to su
224 The Blob, film Paramount prozvodnje, 1958 godine, reija Irvin Yeaworthy, je kako tvrdi Hana Pitkin deo masovne science fiction ki produkcije u vreme hladnog rata, 1950tih, u kojoj se pojavljuju udovita, vanzemaljci, kao i Blob to je elatinasta masa koja guta ljude i tako raste. 225 Hanna Fenichel Pitkin, The Attack of the Blob, str. 284. (kurziv dodat)

Dr Daa Duhaek | TUMAENJA HANE ARENT - RORAHOV TEST ZA INTERPRETATORE/KE

119

razni ciljevi doiveli poraz... U javnom prostoru se i dalje pojavljuju izvesne istine i ostrva slobode, koja odnekud iskrsavaju da bi potom ponovo potonula. Za neke bi ovakvo stanje stvari bilo izvor neumerene oaloenosti; za Hanu Arent, meutim, ono znai gubitak i nadu.226 U skladu s ovim zakljukom, u svojoj drugoj knjizi o Arent, Politika, filozofija i teror, Dejna Vila posebno razmatra prirodu totalitarnog terora i tezu o banalnosti zla, to dalje vodi ispitivanju odnosa izmeu filozofije i politike - i temama bliim predmetu ovog teksta. Za teorijski okvir iz kojeg Vila pristupa Hani Arent vana pretpostavka je Nieova filozofija. Svojim prevrednovanjem svih vrednosti, Nie takoe bira da ostane bez oslonaca, dakle, kao i Arent, ohne gelnder. Re je opet o onim osloncima formulama....duboko ukorenjenim u naem duhu iako im ... je iskustvena osnova odavno zaboravljena.... i vie odavno ne ...odgovaraju stvarnim dogaajima;227 za ovim osloncima neprekidno poseemo, i za njih se, kao uostalom i filozofija, svi pridravamo. Smatram da je ovo izmicanje oslonaca uprkos tome to izaziva strah - jedini nain da se uspostavi politika odgovornost. To postaje na bolan nain oigledno u graninim situacijama, u sluajevima krajnjeg uasa kakve donose totalitarne politike zla. Tada postaje najbitnije da se jasno pokae da putanja koja vodi od ideje paklenog zla zahteva autora sline snaga i razmera;228 jer ako se zlo uspostavlja kao pakleno ono se ne moe osloboditi teolokog naina miljenja, koje nas pak ne vodi pojmu politike odgovornosti tavie, izravno mu je suprotno. Takvo shvatanje ne uspeva da razume da se ljudska sposobnost da ini zlo ne moe svesti na izvornu grenost niti se moe razloiti na teleologiju dobra i zla, u kojoj bi konanu pobedu dobra jemio bog229 ili, koju bi zapravo iko mogao da zajemi. Zato je, po miljenju Hane Arent, jedini nain da se izlazi na kraj sa pojavama zla taj, da se poinioci zla stave u horizont ljudskog rasuivanja i ljudskog zakona.230 Vila tvrdi da Hana Arent zapravo preusmerava teite svog rada i da, uviajui da je koncept radikalnog zla u osnovi teoloki, donekle poinje da pomera svoja gledita u drugom pravcu, i to pre svega da bi utvrdila uslove mogunosti za ono do ega joj je najvie stalo a to je politiko delovanje. Dakle, bila je spremna da problem zla sagleda na potpuno sekularan nain.231 Ukoliko se kreemo u kontekstu filozofije glavnog toka, valja primetiti da je usled nadmonog prisustva teolokog poimanja zla (i propratnih pojmova greha i krivice) veoma poeljno i vano napraviti razliku izmeu smisla koje zlo
226 Villa, D., Arendt and Heidegger. The Fate of the Political, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, 1996. str. 270. (kurziv u originalu) 227 Lisa Jane Disch, Hannah Arendt and the Limits of Philosophy, p. 144. navod je iz Hannah Arendt, Lina odgovornost pod diktaturom, Re, 59/5, septembar 2000, str. 396. 228 Villa, D., Arendt and Heidegger. The Fate of the Political, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, 1996. str. 56. (kurziv dodat) 229 230 231 Ibid str. 57. (kurziv dodat) Ibid str. 56. Ibid str. 58.

120

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

ima u teologiji i politiki relevantnog smisla zla, utemeljenog u stvarnosti koju ivimo. Prednost koja se daje drugom smislu zla potie iz injenice da jedino politiko zlo moe imati znaaja za odgovornost prema ljudskom svetu. Moje neslaganje s Vilom tie se druge stvari, naime shvatanja o tome kakav je konani sud Hane Arent o odnosu filozofije i politike, odnosno miljenja i delovanja. Vila ne tvrdi samo to da je izmeu miljenja i delovanja neophodna jasna distinkcija, ve hoe da pokae kako Arent, da bi izbegla svaku instrumentalizaciju teorije, meu njima dosledno preseca svaku vezu, te da utoliko ak ni kategorija rasuivanja ne moe da poslui kao most.232 Iz tog razloga Vila i zakljuuje da za Hanu Arent, ukoliko uopte ima neko mesto u svakodnevnom filozofski ivot (i otuenje koje on pretpostavlja) ima u najboljem sluaju instrumentalni znaaj, to nita bitno ne menja u iskustvu graanskog ivota sem to ga olakava.233 Otvorenost i sloenost argumentacije kakvu nalazimo u delu Hane Arent esto nema adekvatan pandan u tumaenjima njenih tekstova, zbog ega u ovom sluaju i Vila potpada pod kategoriju koju je sam stvorio kritikujui neke postojee interpretacije: Arent naime nije htela da konstruie ili/ili teoriju koja bi insistirala na doslednoj i meusobno iskljuujuoj prevlasti politikog ili prevlasti filozofije; i zato Dejna Vila nije u pravu, poto je politiko, kako ga ona poima, imalo veliku vrednost, dok je filozofija tokom najveeg dela njenog ivota za nju bila sporna taka. Meutim, tvrdim, da ve u ivotu duha, a posebno u Predavanjima o Kantovoj politikoj filozofiji, (koja se mogu smatrati jedinim elementima za poslednji nedovreni deo ivota duha) koja razvijaju kategoriju rasuivanja, teorija prua ruku politikoj praksi, te da ta postavka ne deluje onoliko blasfemino kako bi Vila poeleo da je predstavi. Najmanje to se moe rei jeste da je miljenje od nezamenljivog znaaja za delovanje. Politika teorija Hane Arent i dalje podstie rasprave o znaajnim problemima savremenog sveta, kao to to ini nedavno objavljena knjiga Peg Birmingem, ije su teme ljudska prava i odgovornost.234 P. Birmingem (Peg Birmingham) polazi od poznatih analiza H. Arent kojima ona obrazlae kako je sistem totalitarizma ne samo ugrozio ve i postepeno doveo do ukidanja osnovnog prava, pravo na to da se uopte imaju prava, (the right to have rights) ...ovo [totalna dominacija] je moglo da se dogodi zato to su ljudska prava koja nisu bila filozofski utemeljena ve samo formulisana, koja nikada nisu bili politiki garantovana ve samo proklamovana, izgubila svako vaenje...Prvi presudan korak u totalnoj dominaciji jeste da se u oveku ubije pravna linost.235 Birmingem smatra, pozivajui se na tekst H. Arent da postoji ontoloka osnova na kojoj se mogu utemeljiti ljudska prava, a ta pretpostavka jeste koncept moi raanja (natality), zapravo mo da se

232 Villa, D.Thinking and Judging u Hermsen, J., & Villa, D., (eds.), The Judge and The Spectator. Hannah Arendts Political Philosophy, Leuven, Belgium: Peeters, 1999. str. 10. 233 Villa, D., Arendt and Heidegger. The Fate of the Political, str. 9-10. 234 235 Birmingham, P., Hannah Arendt and Human Rights. The Predicament of Common Responsibility.. Arent, H., Izvori totalitarizma, str. 454.

Dr Daa Duhaek | TUMAENJA HANE ARENT - RORAHOV TEST ZA INTERPRETATORE/KE

121

pone iznova.236 Arentovski pojam raanja/natality je i inae bio predmet polemika pa i nerazumevanja, jer se esto gubilo iz vida da taj pojam u teoriji H. Arent moe oznaavati jedino politiki relevantnu kategoriju, a to je upravo mogunost novog poetka. Meutim P. Birmingem ovaj pojam dalje razvija na osnovu tumaenja koje je delu Hane Arent dala Julia Kristeva.237 Na osnovu psihoanalitikih uvida, a pre svega taaka u kojima se razmimoilaze Melani Klajn i Frojd, Kristeva tvrdi da Hana Arent nije uzela u obzir dvostruku mogunost koja se otvara raanjem, da osim zadovoljstava u prisustvu drugog, postoji i strah, zatim potreba za dominacijom, dakle da je re kompleksnom porivu koji se psihoanalitiki obeleava kao sadomazohistiki, iz ega, smatra Birmingem, i sledi nepredvidljivost. Upravo zato postoji i ono to Birmingem obeleava kao neugodnost/ nepriliku (predicament) odgovornosti koju imamo za svet koji delimo.238 Iako recepcija neijeg dela podrazumeva pre svega interpretativne tekstove, a moda i manje ili vie uspene pokuaje da se delo o kome je re ita kao mogu odgovor na pitanja sadanjice, pristup u tumaenju svakako ukljuuje i predstavljanje, odnosno objavljivanje i prevoenje; reju, uvek se ve radi o (naem) izboru, zapravo o politikama i prevoenja i tumaenja. U obimnom istraivanju i ozbiljno promiljenom tekstu o ovim pitanjima, Recepcija Hane Arent u Jugoslaviji i dravama naslednicama, Vlasta Jalui s pravom primeuje da je, u poreenju s drugim teoretiarima ili filozofima, njenim savremenicima, Hana Arent relativno kasno ula u vidno polje naih, i to malobrojnih teoretiara/ki.239 Utoliko je to bio sluaj i sa recepcijom Hane Arent u Srbiji, o emu e ovde biti rei. Takoe vano i to to je izostala temeljna, kontinuirana i ira rasprava na prostorima Jugoslavije, jer razmena, koja jeste postojala u periodu kada su se dela H. Arent najvie prevodila i objavljivala, ipak je, upravo zbog naina na koji se u ratovima raspadala Jugoslavija, bila usporena i oteana. Dakle, naizgled paradoksalno, kada je potreba da se razume, kako bi to Arent rekla, bila najjaa, ono ime je ona izazvana je istovremeno i spreavalo da se ta potreba zadovolji. A pitanje o tome da li bi nam moda pomoglo itanje njenih tekstova u naem kontekstu je ve stavljeno na dnevni red.240 Prva dve knjige Hane Arent, O revoluciji i Ljudi u mranim vremenima, su u Srbiji prevedene i objavljene 1991. godine.241 (Te iste godine je objavljena i Vita activa, u Hrvatskoj.)242 Deo recepcije Hane Arent bilo je i predstavljanje njenog dela u osnovnim,

236 Vidi napomenu br 36. 237 Kristeva, J., Hannah Arendt, New York: Columbia University Press, 2000.

238 Birmingham, P., Hannah Arendt and Human Rights The Predicament of Common Responsibility, str 114, 122,13. 239 Jalui, V. Inventar tradicije pod znakom pitanja: recepcija Hane Arent u bivoj Jugoslaviji i dravama naslednicama u Trei program (u tampi) 240 241 242 Ibid Prvi prevod teksta Hane Arent, Istina i la u politici objavljen je 1971. godine u asopisu Gledita. Arendt, H., Vita Activa, Zagreb: August Cesarec, 1991.

122

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

irokim potezima, tada bez pretenzija na iscrpnost, ali znaajno utoliko to je su to bili poeci.243 Moda se moe rei da je tada naznaen jedan pravac u interpretaciji, odnosno jedna mogunost recepcije Hane Arent u Srbiji, koja dakako, nije ni tada, kao ni kasnije bila jedina. Ta mogunost je da se njeni tekstovi biraju - pa samim tim ve ukae i na odreeno tumaenje - u odnosu na naglaene pokuaje da se razumeju dogaaji aktuelnog konteksta; zapravo da se Hana Arent uje u Srbiji. Na taj nain recepcija Hane Arent je postala deo napora koje je u teorijsko utemeljenje i doprinos postavljanju uslova mogunosti za suprotstavljanje razornoj dravnoj politici Srbije 1990-tih i pokretanje reformskih procesa uloila ona struja koja je imenovana kao Druga Srbija, gde meu ostalima treba izdvojiti delovanje Beogradskog kruga.244 Istraivanja i predstavljanja dela Hane Arent su u ovom kontekstu bila deo tih velikih napora. Posebno mesto u tom sklopu imale su feministike i pacifistike grupe, kao i nezavisne pojedinke/ci.245 Tako je upornim radom, koji istovremeno bio i uredniki i prevodilaki, izdavaka kua Feministika 94 objavila Izvore totalitarizma pruajui u vanom trenutku na uvid javnosti u Srbiji tekst koji je trebalo da pomogne u procesu samorazumevanja te najnovije istorije. Jedan od retkih autora koji je itao Hanu Arent s posebnim razumevanjem za njeno delo, ali i odgovornou prema kontekstu u kome ga predstavlja jeste Nenad Dimitrijevi.246 Ovo se ogleda u celokupnom prilazu, od toga koji su tekstovi Hane Arent bili deo tumaenja najnovije istorije Srbije i raspada Jugoslavije, do samog sadraja u tumaenju tih tekstova. Delu Hane Arent se prilazilo i na drugi nain, stereotipno, s tim to naravno treba imati u vidu da se u tom, stereotipnom pristupu u recepciji Hane Arent Srbija ne razlikuje mnogo od drugih sredina. Tako tekst Romantiarski republikanizam Hane Arent sledi brojna tumaenja koja nekritiki poistoveuju politiku teoriju H. Arent sa istorijsko-politikim prikazom grkog polisa, sravnjujui njen koncept sa istorijskim injenicama.247 U ovoj interpretaciji se polazi od rigidne klasifikacije stavova Hane Arent, gde je njen romantiarski republikanizam tako otro suprotstavljen kontraktualizmu, kao polaznoj i neupitnoj pretpostavci autora teksta, da sledi zakljuak: njena kritika moderne

243 Vejvoda, I. Hana Arent: Razumevanje politike u Arent, H., Istina i la u politici, Beograd: Filip Vinji, 1994. i Duhaek, D.,Hana Arent o politici u Arent, H., O slobodi i autoritetu, Zrenjanin: Gradska biblioteka arko Zrenjanin 1995. 244 Pokreta ovih projekata bio je Obrad Savi. Tako je, izmeu ostalog, organizovan meunarodni skup o Hani Arent, jula 2002 godine u Beogradu, na kome su izlagali najbolji poznavaoci njenog dela iz razliitih krajeva sveta. 245 U prvom redu vaan je prevodilaki i izdavaki rad Slavice Stojanovi, Jasmine Teanovi, Duana Velikovia, Aleksandre Bajazetov, pa zatim i Ranka Mastilovia, Adriane Zaharijevi i drugih. 246 Dimitrijevi, N., Sluaj Jugoslavija. Socijalizam, nacionalizam i posledice, Beograd: Samizdat B92, 2001; Dimitrijevi, N., Moralna odgovornost za kolektivni zloin u Savi, O. & Miljani, A., Zajednica seanja, Beograd: Beogradski krug i CZKD, 2006; Dimitrijevi, N., Ustavna demokratija shvaena kontekstualno, Beograd: fabrika knjiga, 2007. 247 Molnar, A.,Romantiarski republikanizam Hane Arent u Daa Duhaek & Obrad Savi (ur.) Zatoenici zla: Zavetanje Hane Arent, Beograd: Beogradski krug, enske studije, 2002.

Dr Daa Duhaek | TUMAENJA HANE ARENT - RORAHOV TEST ZA INTERPRETATORE/KE

123

drave i institucija jeste plodno tlo iz kojeg ovozemaljski bogovi mogu da niu kao peurke posle kie i da Arent oveka izruuje razoruanog onoj istoj revolucionarnoj tiraniji protiv koje se celog ivota borila. 248(sic!) Podjednako je problematino svoenje celokupne koncepcije politikog kod H. Arent na problem kao to je to postojanje dvopartijskog ili viepartijskog sistema; ovo ukazuje na redukciju, siromaenje koncepta politikog koji je zapravo i zaborav politikog u onom smislu koji mu Hana Arent daje.249 Problem je, pored pojednostavljivanja, u tome to se gubi iz vida osnovno u politikoj teoriji H. Arent, a to je da je politiko je briga za zajedniki svet, i ono s im (treba da) ulazimo u javni prostor, ostavljajui zbrinjavanje naih pojedinanih potreba za drugi prostor (privatnosti). Ukoliko se ovo osnovno naelo izgubi iz vida, bez obzira kako i zarad ega, preti opasnost nestajanja slobode. U duhu poetne napomene - da se kod svih interpretacija radi o Rorahovom testu za interpretatore/ke i - ovaj tekst tumai Hanu Arent kao jednu od najznaajnijih predstavnica politike teorije kojom moemo utemeljiti princip odgovornosti kao politiko naelo graana/ki moderne sekularne drave. LITERATURA
Arendt, Hannah,On Hannah Arendt, u Hill, M., ed. Hannah Arendt: The Recovery of the Public World. New York: St. Martins Press, 1979. Arendt, Hannah, Responsibility and Judgment, (edited by Kohn, J.) New York: Schocken Books, 2003. Arendt, Hannah, The Promise of Politics, (edited by Kohn, J.) New York: Schocken Books, 2005. Arendt, Hannah, The Jewish Writings (edited by Kohn, J.) New York: Schocken Books, 2007 Arendt, Hannah, Lectures on Kants Political Philosophy, Chicago: University of Chicago Press, 1982. Arendt, Hannah, Vita Activa, Zagreb: Biblioteka August Cesarec, 1991. Arent, Hana, Izvori totalitarizma, Beograd: Feministika izdavaka kua, 1998. Arent, Hana Istina i la u politici, Beograd, Filip Vinji, 1994. Barnow, D., Hannah Arendt and the German-Jewish Experience. Visible Spaces, Baltimore and London: The Johns Hopkins University Press, 1990. Bar On, B-A., The Subject of Violence, Lanham, Oxford: Rowman & Littlefield Publishers, 2002. Benhabib, Seyla, The Reluctant Modernism of Hannah Arendt, London New Delhi: Sage publications, 1996. Berlin, Isaiah,Two Concepts of Liberty u Berlin, I., Four Essays on Liberty, Oxford & New York: Oxford University Press, 1969.

248 Molnar, A.,Romantiarski republikanizam Hane Arent u Daa Duhaek & Obrad Savi (ur.) Zatoenici zla: Zavetanje Hane Arent, Beograd: Beogradski krug, enske studije, 2002. str. 311-312. 249 Kotunica, V. Hana Arent ili revolucija kao sloboda (pogovor) u Arent, H. O revoluciji, Beograd: Filip Vinji, 1991.

124

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Bernstein, Richard Hannah Arendt and the Jewish Question, Cambridge, Massachusetts: MIT Press, 1996. Birmingham, Peg, Hannah Arendt and Human Rights. The Predicament of Common Responsibility, Bloomington & Indianpolis: Indiana University Press, 2006. Canovan, Margaret Hannah Arendt. A Reinterpretation of her Political Thought, Cambridge and New York: Cambridge University Press, 1992, Collin, F. Birth as Praxis u Hermsen, J. & Villa, D. (prir.) The Judge and the Spectator. Hannah Arendts Political Philosophy, Leuven, Belgium: Peeters, 1999. Dietz, M.,Feminist Receptions of Hannah Arendt u Honig, B., (ed), Feminist Interpretations of Hannah Arendt, University Park, Penn.: The Pennsylvania State University Press, 1995. Disch, Lisa Jane, Hannah Arendt and the Limits of Philosophy, Ithaca and London: Cornell University Press, 1994. Dimitrijevi, Nenad, Sluaj Jugoslavija. Socijalizam, nacionalizam i posledice, Beograd: Samizdat B92, 2001. Dimitrijevi, Nenad, Moralna odgovornost za kolektivni zloin u Savi, O. & Miljani, A., Zajednica seanja, Beograd: Beogradski krug i CZKD, 2006. Dimitrijevi, Nenad, Ustavna demokratija shvaena kontekstualno, Beograd: Fabrika knjiga, 2007. Jalui, V. Inventar tradicije pod znakom pitanja: recepcija Hane Arent u bivoj Jugoslaviji i dravama nasledicama u Trei program (u tampi). Kristeva, Julia. Hannah Arendt, New York: Columbia University Press, 2000. Krsti, Predrag Identitet u Aleksandar Molnar ur. Kulturno-etike pretpostavke civilnog drutva. Pojmovnik civilnog drutva III Beograd: Grupa 484, 2004. Molnar, A.,Romantiarski republikanizam Hane Arent u Daa Duhaek & Obrad Savi (ur.) Zatoenici zla: Zavetanje Hane Arent, Beograd: Beogradski krug, enske studije, 2002. Passerin dEntreves, Maurizio The Political Philosophy of Hannah Arendt, London and New York: Routledge, 1994. Pitkin, Hanna Fenichel, The Attack of the Blob. Hannah Arendts Concept of the Social , Chicago and London: The University of Chicago Press, 1998. Villa, Dana Politics, Philosophy and Terror, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, 1999. Villa, Dana, Arendt and Heidegger. The Fate of the Political, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, 1996. Young-Bruehl, Elizabeth, For the Love of the World, New Haven and London: Yale University Press, 1982.

Dr Daa Duhaek | TUMAENJA HANE ARENT - RORAHOV TEST ZA INTERPRETATORE/KE

125

Daa Duhaek INTERPRETATIONS OF HANNAH ARENDT RORSCHACH TEST FOR INTERPRETERS Abstract: Hannah Arendt has left a unique legacy of a complex comprehensive political theory where most of its contemporary key issues have been included. As such, this theory has given rise to myriad interpretations, some of which still remain highly controversial. This text explains Hannah Arendts theory with a view to issues of responsibility by highlighting the main points in the history of the reception of her theory. Interpretations of her work, which come from within the international as well as the local academic community of contemporary political theorists, address the concepts of the political, action, judgment, identity, human rights and many other issues. Therefore this approach allows for a reevaluation of the significance of Hannah Arendt from contemporary and our contextual perspectives. Key words: Freedom, political action, responsibility, judgment.