Istorijski pregled spektralne i Furijeove analize

Vidak Kai Elektrotehniki fakultet, Unverzitet u Beogradu, 11000 Beograd, Srbija vidakdk@gmail.com 3. januar 2013

Uvod
Furijeova analiza je u poetku pretstavljala nain da se proizvoljna funkcija pretstavi kao suma jednostavnijih trigonometrijskih funkcija. Od tada je matematika teorija Furijeove analize postala znatno kompleksnija i zahtevnija, ali su njene mnoge primene relativno jednostavne i mogue su bez dubljeg poznavaja matematikih osnova Furijeove analize. Proces dekompozicije funkcije nazivamo Furijeovom transformacijom, a prouavanje njenih osobina i njenih primena u elektrotehnici, kao i nekih generalizacija, spada u polje spektralne analize.

Trigonometrijski redovi

Teorija Trigonometrijskih redova datira od poetka 18-og veka, kada su matematiari koristili ove redove u raznim astronomskim izraunavanjima. Godine 1729., Euler 1 je formulisao problem interpolacije kao odredjivanje funkcije u proizvoljnoj taki. 1751. godine Euler je pretstavio funkciju , koja je opisivala odredjeno kretanje planeta, u formi trigonometrijskog reda. Ovu pretstavu funkcije danas nazivamo Furijeovim redom funkcije. Euler je takodje objavio i for1

mule za izraunavanje koecijenata reda preko integrala funkcije, i moe se rei da je 1751. godine funkcija prvi put prestavljena trigonometrijskim redom. Tih godina, dAlembert 2 , Lagrange 3 i Bernoulli 4 su imali sline rezultate. Interesantno je da ni Euler ni Lagrange nisu pomenuli da su neke od funkcija koje su razmatrali bile aperiodine. Tek kasnije, iz pisma koje je Lagrange poslao dAlembert -u 1768, moe se zakljuiti da su ovo primetili u kontekstu nekih drugih problema. Zatim, 1757. god., Clairaut 5 je izveo funkciju kretanja sunca kao kosinusni red. Dvadeset godina kasnije, 1777. god., Euler je odredio koecijente trigonometrijskog reda razvoja trigonometrijske funkcije metodom jednakom metodi koja se koristi danas. U gorepomenutim radovima vide se primeri trigonometrijskih redova raznih funkcija, ali fundamentalno pitanje o mogunosti pretstavljanja proizvoljne funkcije trigonometrijskim redom ostalo je nereeno sve do radova J. B. Fourier-a.

2 3

Leonhard Euler, 1707 - 1783

Jean-Baptiste dAlembert, 1717 - 1783 Joseph-Louis Lagrange, 1736 - 1813 4 Daniel Bernoulli 1700 - 1782 5 Alexis Claude de Clairaut, 1713 - 1765

2
2.1

Fourier i nauni rad

Biograja

tematika istraivanja u oblasti jednaina i matematike zike.

Jean Baptiste Fourier je rodjen u Francuskoj 21. marta 1768. godine. Ostao je bez roditelja kad je imao devet godina, i zahvaljujui preporukama nekih porodinih prijatelja upisao je vojnu kolu koju su drali Benediktinski monasi reda Saint Maur, poznatog po negovanju obrazovanja. Kao djak je pokazao izuzetan dar za matematiku, i, kada mu je, zbog skromnog porekla, zabranjeno da postane artiljerijski ocir, uprkos jake preporuke Legendre 6 -a, prihvatio je mesto profesora matematike u vojnoj koli u Francuskoj. Zbog svojih aktivnosti tokom Francuske revolucije, gde je sluio na raznim pozicijama, kao i bog pomaganja rtvama revolucionara, Fourier je bio uhapen 1789. godine, i jedva izbegao giljotinu. Pet godina kasnije, 1794. godine, Fourier je izabran medju 500 kandidata za profesora kole cole Normale u Parizu, i uprkos gaenju kole ubrzo posle toga, postao je kao naunik istaknut u drutvu. Ubrzo, 1795. godine pozvali su ga da predaje u prestinoj cole Polytechnique, visokokolskoj ustanovi koju je samo godinu dana ranije osnovao Monge 7 , na kojoj je u to vreme predavao i Lagrange. Uskoro posle toga otputovao je sa Napoleonom u Egipat, gde je bio imenovan za guvernera junog Egipta. Po povratku iz Egipta, Napoleon mu je poklonio baronsku titulu. Bio je veoma cenjen od strane Napoleona, i zbog toga imao razne privilegije sve do njegovog poraza. Nasledio je dAlembert -a kao sekretar francuske Akademije nauka za vreme vladavine Louis -a XVIII 1822. godine. Preminuo je 16. maja 1830. godine u Parizu, sa 62 godine. Paralelno sa aktivnom politikom i adminstrativnom karijerom, Fourier je sprovodio ma6

2.2

Nauni rad

Ve sa esnaest godina, Fourier je otkrio novi dokaz Descartes 8 -ove teoreme o pozitivnim i negativnim korenima polinoma. U dvadeset i prvoj je prezentovao prvi rad pred francuskom Akademijom nauka, o numerikim jednainama proizvoljnog stepena. Fourier je predvideo linearno programiranje u knjizi Analyse des quations dtermins, koju je 1831. god. objavio zajedno sa prijateljem Navier 9 . Ipak, glavni njegov doprinos je u matematikoj zici. Prouavao je prenos toplote izmedju dve sredine razliitih tempreatura, to je bilo bitno u proizvodnji oruja, i time jako vaan problem za francusku vojsku. Na istom problemu je radio i Newton 10 , koji je pronaao aproksimaciju brzine hladjenja objekta u odnosu na razliku temperatura izmedju objekta i okoline. Ono to Newton nije uspeo da odredi je prostorna brzina hladjenja, jer ona zavisi od vie nezavisno promenljivih, npr. od oblika, toplotne provodnosti, i povrinske raspodele temperature. Fourier je ovaj problem reio, pokazujui da poetna raspodela temperature moe biti pretstavljena preko beskonane sume sinusnih i kosinusnih lanova, koja se sada zove Fourier-ov red.

2.3

Fourier-ova analiza

Glavni Fourier -ov doprinos matematikoj zici se moe ukratko pretstaviti na sledei nain. Ako je funkcija f neprekidna i diferencijabilna na intervalu (t0 , t0 + TF ), osim moda u konano mnogo prekida, moemo je pretstaviti
Ren Descartes, 1596 - 1650 Claude-Louis Navier, 1785 - 1836 10 Sir Isaac Newton, 1642 - 1727
9 8

Adrien-Marie Legendre, 1752 - 1833 7 Gaspard Monge, 1746 - 1818)

Fourier -ovim redom:

Komisija ga je ohrabrila da dopuni svoj rad jaim matematikim aparatom, ali, kada je Fof (t) = Fn ejnF t , urier 1813. god. predao dopunjeni rad, Akan= demija je odbila da ga objavi u svojim Memoarima, usled jo uvek nedovoljne matematike 2 , i gde su koe- preciznosti. gde t [t0 , t0 + TF ], F = TF cijenti Fn odredjeni sa:

1 Fn = TF

t0 +TF

f (t)ejnF t dt.
t0

2.5

Priznanja i nagrade

U takama prekida, kojih je po pretpostavci konano mnogo, vrednost funkcije je f (t ) + f (t+ ) f (t) = , gde je t taka diskonti2 nuiteta. Fourier je klasikovao aperiodine funkcije kao periodine funkcije iji period tei beskonanosti. U ovom sluaju, Fourier-ov red postaje Fourier-ova transformacija, koja se denie kao:

F (j ) =

f (t)ejt dt,

i inverzno:

1 f (t) = 2

F (j )ejt d.

2.4

Prezentacija rada i Izdavanje

Fourier je zavrio svoj rad "Propagacija toplote u vrstim telima" 1807. godine, i prezentovao ga pred Francuskom akademijom nauka 12. decembra. Konjektura da se svaka funkcija denisana na konanom intervalu moe pretstaviti kao beskonana suma sinusnih i kosinusnih funkcija nije bila dobro prihvaena medju lanovima komisije, koju su inili neki od najvehi francuskih , a i svetskih matematiara tog vremena, Laplace 11 , Lagrange, Monge, i Legendre.12
Pierre-Simon, marquis de Laplace 1749 - 1827 U nekim zapisima pie da je u komisiji bio Sylvestre Francois Lacroix, 1765 - 1843, a ne Legendre
12 11

Treba istai ponovo da politiki aktivizam, uestvovanje u Revoluciji i jake veze sa Napoleonom nisu spreili Fourier -a da se bavi naunim radom, i on je nagradjen za svoje uspehe posle obnavljanja monarhizma u Francuskoj. Bio je nominovan za lana Francuske akademije nauka 1816. god., ali je Louis XVIII odbio da ga prihvati. Sledee godine, je, medjutim, postao lan, i zatim sekretar Odseka za matematike nauke 1822. god. Te iste godine je objavio svoje delo Theori analitique de la chaleur (Analitika teorija toplote), kojim je zapravo uveo Fourier-ovu analizu i zaeo spektralnu i harmonijsku analizu. Postao je redovni strani lan vedske akademije nauka 1828. godine, i iste godine je postavljen za lana komiteta Francuske vlade za podsticanje knjievnosti. Fourier -ov stav prema nauci i matematici se moe opisati jednom njegovom poznatom izrekom: "Detaljno prouavanje prirode je najplodniji izvor matematikih dostignua." Ovo je upravo bio izvor mnogih kritika njegovog rada od strane ostalih matematiara tog vremena, medju kojima su i Lagrange, Poisson 13 , i Biot 14 .

13 14

Simon Denis Poisson, 1781 - 1840 Jean-Baptiste Biot, 1774 - 1862

Dalji razvoj analize

Fourier -ove

Fourier -ove rezultate su uskoro posle formalizovali i matematiki preciznije odredili Dirichlet 15 i Riemann 16 . Dirichlet -ov rad je objavljen 1828. god. u poznatom nemakom matmatikom asopisu, Journal fr die reine und angewandte Mathematik, poznatom i kao Crelle -ov asopis. Riemann, inae Dirichlet -ov uenik, je u svom radu o Fourier -ovom redu istakao da je Dirichlet napisao "prvi detaljan rad o ovom problemu". Nakon njih, Poisson 17 je ustanovio osnovu za radove Riemanna i Dirichlet -a, to se moe nai u casopisu Journal de cole Polytechnique od 1813. do 1823. godine, i u Memoir de lAcadmie za 1823. godinu. Poisson je takodje prouavao Fourier -ovu transformaciju. Jedan poznat rezultat je Poisson-ova formula sumiranja (Poisson resummation formula) Poisson je odredio formulu koja povezuje sumu vrednosti funkcije u celobrojnim takama, i Fourier -ovu transformaciju. Ako je funkcija f denisana kako treba, i ako je njena Fourier ova transformacija F (j ), onda vai:

son -ov dokaz konvergencije Fourier -ovog reda nije matematiki korektan, na ta je Dirichlet odgovorio da Cauchy -jev iskaz ne uzima u obzir neke funkcije za koje Fourier -ov red sigurno konvergira, ime je praktino opovrgao Cauchy -jevu tvrdnju. Kasnije, 1799. godine, Parseval 19 je objavio formulu koja povezuje sumu kvadrata koecijenata Fourier -ovog reda i integral kvadrata funkcije. Ako je funkcija f periodina sa periodom T , i odgovarajua , onda vai: 1 |Fn | = T n=
2 t0 +T

|f (t)|2 dt.
t0

Dalje, ako je funkcija f aperiodina, onda posmatramo Fourier -ovu transformaciju, F (j ) = F{x(t)}, pa je teorema:

|f (t)| dt =

|X (j )|2 d

f (n) =
n= k=

F (jk )

s tim da funkcija f mora da zadovoljava odredjene uslove da bi redovi konvergirali. Poisson je postao redovni profesor na cole Polytechnique 1806. godine, nasledivi Fourier -a, koji je otiao u Grenobl. Petnaest godina kasnije, 1821. godine, dobio je titulu barona zbog vernosti Burbonima u Stodnevnom ratu. Cauchy 18 je u jednom radu pokazao da Pois15 16

Ova teorema je posebno znaajna u elektrotehnici, gde u prvom sluaju vidimo da je snaga signala jednaka zbiru kvadrata apsolutnih vrednosti harmonika signala, to je od fundamentalne vanosti u telekomunikacijama i obradi signala. Uvodjenje Lebesque 20 -ovog integrala L u njegovom doktorskom radu 1902. godine, i u knjizi 1904. god., postavilo je temelje za RieszFischer teoremu u 1907, koja je pokazala da bilo koji niz {xn } iji kvadrati lanova mogu da se sumiraju, za n {, } pretstavlja niz Fourier -ovih koecijenata funkcije L2 na intervalu (t0 , t0 + T ), tj, Furijeovi koecijenti su izometrijsko linearno preslikavanje izmedju dva L2 prostora. Plancherel 21 je 1910. god. dokazao teoremu koja pokazuje da je Fourier -ova transformacija
19 20

Johann Peter Gustav Lejeune Dirichlet, 1805 - 1859 Georg Friedrich Bernhard Riemann, 1826 - 1866 17 Simon Denis Poisson, 1781 - 1840 18 Augustin Louis Cauchy, 1789 - 1857

Marc-Antoine Parseval des Chnes, 1755 - 1836 Henri Lon Lebesgue, 1875- 1941 21 Michel Plancherel, 1885 - 1967

izometrijsko preslikavanje prostora L2 u L2 . Ta Literatura teorema se danas zove Plancharel -ova formula. Dalji razvoj spektralne analize je usko po- [1] Radomir S. Stankovic, Jaakko T. Astola, Mark G. Karpovsky Remarks on History of vezan sa algebrom i teorijom grupa, i spada Abstract Harmonic Analysis Boston, USA u viu matematiku, tako da nee biti pretstavljen ovde. Matematiari koji su doprineli na[2] http://en.wikipedia.org predovanju ove teorije su bili Dedekind 22 , Frobenius 23 , Schur 24 , i Weil 25 . Koristei sve ove [3] Joerg Wichard Fourier Transform and rezultate, Weyl 26 i njegov saradnik Fritz PeSpectral Analysis 2009 Germany ter su svojom teoremom (Peter-Weyl theorem ) pokazali da je mogue proiriti spektralnu analizu, kroz operatore u Hilbertovom prostoru. Pored njih, naunici Egbert van Kampen, Israel Gelfand, Dmitrii Raikov, Louis Auslander i C.C.Moore su doprineli razvitku spektralne i harmonijske analize u oblik u kom je danas. Danas je Fourier -ova transformacija kljuna u spektroskopiji, posmatranju radioaktivnih izvora i merenju nivoa radijacije, merenjem elektromagnetnih, optikih, nuklearnih magnetnih, i raznih drugih talasa. U svim ovim izraunavanjima Fourier -ova transformacija je neophodna da bi se iz osnovnih podataka odredio spektar signala, pa se zato ova tehnika zove Fourier transform spectroscopy. Spektralna analiza i Fourier -ova analiza se koriste i od velike su vanosti u mnogim oblastima moderne nauke i tehnologije, posebno u elektrotehnici.

22 23

Julius Wilhelm Richard Dedekind, 1831 - 1916 Ferdinand Georg Frobenius, 1849 - 1917 24 Issai Schur, 1875 - 1941 25 Andr Weil, 1906 - 1998 26 Hermann Klaus Hugo Weyl, 1885 - 1955