Dr Miodrag Popovi Osnovi elektronike za studente Odseka za softversko inenjerstvo Elektrotehniki fakultet Beograd, 2006.

Sadraj 1. UVOD......................................................................... ................................................................................ .................. 1 1.1 ta je to elektrotehnika?................................ ................................................................................ ..................... 1 1.2 Oblasti elektrotehnike:............................. ................................................................................ .......................... 1 1.3 ta je to elektronika?........................... ................................................................................ ............................... 2 2. OSNOVNI POJMOVI O ELEKTRICITETU ........... ................................................................................ ............. 4 2.1 Elektrino optereenje ......................................... ................................................................................ .............. 4 2.2 Sila izmeu dva takasta elektrina optereenja ................... ............................................................................ 4 2 .3 Provodnici, izolatori i poluprovodnici....................................... ........................................................................ 4 2.4 E lektrina struja ................................................................. ................................................................................ 5 2.5 Napon ................................................................... ................................................................................ .............. 6 2.6 Referentni smerovi i polariteti ........................... ................................................................................ ................ 6 2.7 Energija i snaga......................................... ................................................................................ ......................... 7 2.8 Elektrino polje ................................. ................................................................................ ................................. 7 2.9 Modelovanje elektrinih sistema .......... ................................................................................ ............................. 8 2.10 Idealni elektrini elementi ................. ................................................................................ ................................ 8 2.11 Idealni pasivni elektrini elementi....... ................................................................................ .............................. 8 2.12 Idealni nezavisni elektrini izvori......... ................................................................................ ............................. 9 2.13 Idealni zavisni (kontrolisani) elektrini izv ori ............................................................................ .................... 10 3. KOLA SA STALNIM JEDNOSMERNIM STRUJAMA ............... ..................................................................... 11 3.1 Omo v zakon ........................................................................ ............................................................................. 11 3.2 Elektrino kolo.............................................................. ................................................................................ ... 12 3.3 Prvi (strujni) Kirhofov zakon........................................ ................................................................................ ... 13 3.4 Drugi (naponski) Kirhofov zakon...................................... .............................................................................. 1 3 3.5 Paralelna i serijska veza otpornika ...................................... ............................................................................ 13 3.5.1 Serijska (redna) veza otpornika .......................................... ................................................................. 13 3.5.2 Paral elna veza otpornika............................................................. ......................................................... 14 3.6 Transformacije trougao zvezda i zvezda - trougao .............................................. ........................................ 16 3.7 Sistem jednaina napona vorova..... ................................................................................ ............................... 17 3.8 Linearna kola: principi superpozicije i h omogenosti ..................................................................... ................. 17 3.9 Transformacija izvora ................................. ................................................................................

..................... 18 3.10 Tevenenova i Nortonova teorema.................... ................................................................................ ................ 19 4. KOLA SA PROMENLJIVIM STRUJAMA ........................... .............................................................................. 2 1 4.1 Kondenzator .............................................................. ................................................................................ ....... 21 4.2 Kalem ........................................................... ................................................................................ .................... 22 4.3 Kola prvog reda sa kondenzatorima i kalemovima...... ................................................................................ ... 23 4.4 Kola drugog reda sa kondenzatorima i kalemovima...................... ................................................................. 26 5. KOLA SA NAIZMENINIM STRUJAMA ............................................................ ............................................. 30 5.1 Osnovni pojmovi............ ................................................................................ .................................................. 30 5.2 Predstavljanje sinusoi dalnih veliina kompleksnim brojevima............................................. ......................... 31 5.3 Opis elemenata kola pomou fazora................ ................................................................................ ................ 33 5.4 Uopteni Omov zakon: impedansa i admitansa ............... ............................................................................... 34 5.5 Snaga naizmenine struje................................................... .............................................................................. 3 7 5.6 Kirhofovi zakoni u kolima sa naizmeninim strujama ......................... .......................................................... 38 5.7 Osnovne transf ormacije u kolima sa naizmeninim strujama ....................................... ................................. 39 5.7.1 Serijska (redna) veza impedansi...... ................................................................................ .................... 39 5.7.2 Paralelna veza impedansi.......................... ................................................................................ ........... 40 5.7.3 Transformacije trougao zvezda i zvezda - trougao .......... ................................................................ 41 5.7.4 Transf ormacije izvora u kolima sa naizmeninim strujama ................................ ............................... 42 5.8 Sistem jednaina napona vorova za kola sa na izmeninim strujama ........................................................... 43 5.9 Tevenenova i Nortonova teorema za kola sa naizmeninim strujama ............. .............................................. 43 5.10 Kola sa jednim i dva pris tupa ........................................................................... ............................................... 44 5.11 Analiza kola sa sloenoper iodinim strujama................................................................. ................................ 46 ii

6. OSNOVI FIZIKE POLUPROVODNIKA................................................. ............................................................ 49 6.1 Osnovni pojm ovi o provodnosti materijala ................................................... .................................................. 49 6.2 Elektronska struktura materijala...................................................................... ................................................ 50 6.3 Silicijum kao poluprovod nik ............................................................................ ............................................... 51 6.4 Dopiranje silicijuma prim esama........................................................................... ........................................... 52 7. PN SPOJ ...................... ................................................................................ .............................................................. 55 7.1 Nepolarisa ni pn spoj ..................................................................... ................................................................... 55 7.2 Direk tno polarisani pn spoj.......................................................... .................................................................... 56 7.3 Inve rzno polarisani pn spoj......................................................... ..................................................................... 57 7.4 Pro boj pn spoja i Zener dioda...................................................... .................................................................... 58 7.5 Mode li diode ....................................................................... ............................................................................. 58 7.5.1 Karakteristika diode..................................................... ........................................................................ 58 7.5. 2 Idealna dioda................................................................. ....................................................................... 59 7.5.3 Izlomljeno linearni model diode................................................ .......................................................... 59 7.5.4 Model diode sa konstantnim padom napona..................................................... .................................. 60 7.5.5 Model diode za male signale ........ ................................................................................ ....................... 60 7.6 Radna taka diode ................................. ................................................................................ ........................... 61 7.7 Primene i vrste dioda ....................... ................................................................................ ................................ 62 8. BIPOLARNI TRANZISTOR..................... ................................................................................ ............................. 63 8.1 Struktura i simboli bipolarnog tranzistora. ................................................................................ ...................... 63 8.2 Rad bipolarnog tranzistora u aktivnom reimu ....... ................................................................................ ........ 64 8.2.1 Model npn tranzistora za velike signale....................... ....................................................................... 65 8.2.2 Model tranzistora za male signale ............................................. .......................................................... 66 8.3 Ulazne i izlaz ne karakteristike tranzistora................................................... .................................................... 67 8.4 Polarizacija tranzis tora............................................................................ ......................................................... 67 8.5 Osnovna pojaavaka kola sa jednim tranzistorom ................................................... ..................................... 69 8.5.1 Pojaava sa zajednikim emitorom ..... ................................................................................ .............. 69 8.5.2 Pojaava sa zajednikim kolektorom .......................... ...................................................................... 70 8.5.3 Pojaava sa zajednikom bazom ....................................................... ................................................ 72 9. MOS TRANZISTOR (MOSFET).. ................................................................................ ......................................... 74 9.1 Struktura i simboli MOS tranzis tora............................................................................ .................................... 74 9.2 Princip rada NMOS tranzistora ......

................................................................................ ................................. 75 9.2.1 Ponaanje NMOS tranzistora pri malim na ponima VDS ..................................................................... 76 9.2.2 Ponaanje NMOS tranzistora pri veim naponima VDS......................... ............................................. 76 9.3 PMOS tranzistor i komplemen tarni MOS (CMOS)................................................................ ........................ 77 9.4 Model NMOS tranzistora za velike signale ....... ................................................................................ ............. 77 9.4.1 NMOS tranzistor u zakoenju ............................... .............................................................................. 7 8 9.4.2 NMOS tranzistor u triodnoj oblasti ..................................... ................................................................ 78 9.4.3 NMOS t ranzistor u zasienju............................................................. .................................................. 78 9.5 Model NMOS tranzistora za male signale ............................................................... ....................................... 79 9.6 Osnovna pojaavaka kola sa NMOS tran zistorom........................................................................ ................ 81 9.6.1 Pojaava sa zajednikim sorsom ............................ ........................................................................... 81 9 .6.2 Pojaava sa zajednikim drejnom................................................. ..................................................... 81 9.6.3 Pojaava sa zajedniki m gejtom........................................................................ ................................ 82 10. SLOENA POJAAVAKA KOLA...................... ................................................................................ ............ 84 10.1 Strujni izvori ............................................ ................................................................................ ........................ 84 10.2 Pojaava sa dinamikim optereenjem................... ................................................................................ ....... 86 10.3 Diferencijalni pojaava ........................................... ................................................................................ ....... 87 10.4 Operacioni pojaava................................................ ................................................................................ ....... 90 10.5 Primene operacionog pojaavaa ..................................... ............................................................................... 91 10.5.1 Invertorski pojaava..................................................... ...................................................................... 91 10.5.2 Neinvertorski pojaava ........................................................... ........................................................... 91 10.5.3 Jedinini po jaava............................................................................. ................................................. 92 10.5.4 Kolo za sabiranje .. ................................................................................ ............................................... 92 10.5.5 Kolo za integraljenje. ................................................................................ ........................................... 93 10.5.6 Kolo za diferenciranje.... ................................................................................ ...................................... 94 11. DIGITALNA ELEKTRONSKA KOLA........ ................................................................................ ...................... 96 11.1 Analogni i digitalni signali i kola.............. ................................................................................ ....................... 96 iii

11.2 Logike funkcije idealnih logikih kola i Bulova algebra ...................... ........................................................ 97 11.2.1 I operacija ( logiko mnoenje)................................................................... ......................................... 98 11.2.2 ILI operacija (logiko sabiran je) ............................................................................ ............................. 98 11.2.3 NE operacija (komplementiranje) ........ ................................................................................ ............... 98 11.2.4 Pravila Bulove algebre................................ ................................................................................ .......... 99 11.2.4.1 Identiteti Bulove algebre ............................... ................................................................................ .... 99 11.2.4.2 Zakoni Bulove algebre.......................................... ............................................................................. 99 11.2.4.3 Teoreme Bulove algebre................................................ .................................................................. 100 11.2.5 NI operacija...................................................................... .................................................................. 101 11.2.6 NI LI operacija.................................................................... ................................................................ 101 11.2.7 Iskl juivo-ILI operacija ............................................................. ........................................................ 101 11.2.8 Operacija ko incidencije (iskljuivo-NILI)..................................................... ................................... 102 11.2.9 Predstavljanje logikih funkcija .. ................................................................................ ...................... 102 11.3 Karakteristike realnih logikih kola ............. ................................................................................ ................. 103 11.3.1 Karakteristika prenosa ............................ ................................................................................ ........... 103 11.3.2 Margine uma .............................................. ................................................................................ ...... 104 11.3.3 Faktor grananja na izlazu i ulazu............................. .......................................................................... 105 1 1.3.4 Dinamike karakteristike.................................................... ............................................................... 106 11.3.5 Disip acija (potronja) logikog kola i proizvod snage i kanjenja.......................... ......................... 106 11.4 Realizacija invertora sa MOS tranzistorima... ................................................................................ ............... 107 11.4.1 Karakteristika prenosa .............................. ................................................................................ ......... 109 11.4.2 Dinamike karakteristike..................................... .............................................................................. 1 12 11.4.3 Disipacija CMOS kola.................................................. ..................................................................... 112 11.5 L ogika kola sa MOS tranzistorima ................................................. ............................................................. 113 11.6 Bistabiln a kola.......................................................................... ...................................................................... 114 11.6. 1 SR le ......................................................................... ........................................................................ 115 11. 6.2 D le ........................................................................ ........................................................................... 117 11.6.3 D flipflop............................................................... ............................................................................. 11 8 11.7 Multivibratorska kola.................................................... ................................................................................ . 119 11.7.1 Monostabilni multivibrator......................................... ........................................................................ 119 11. 7.2 Astabilni multivibrator..................................................... ................................................................... 121 11.8 Dig italno-analogna i analogno-digitalna konverzija.................................

.................................................... 123 11.8.1 Digitalno-analog na konverzija .................................................................. ......................................... 123 11.8.2 Analogno-digitalna konverzi ja ............................................................................. .............................. 124 11.9 Osnovna memorijska kola ................ ................................................................................ ............................. 125 11.9.1 Statike memorije ....................... ................................................................................ ........................ 126 11.9.2 Dinamike memorije ........................... ................................................................................ ............... 127 iv

1. Uvod Savremeni tehnoloki problemi su veoma sloeni i njihovo reavanje zahteva uee inenjera i istraivaa iz raznih oblasti nauke i tehnike, koji se organizuju u razvojne ili ist raivake timove. U takvim uslovima inenjer, koji je specijalizovan za odreenu oblast, esto treba da radi sa strunjacima drugih specijalnosti. Da bi se olakala saradnja inenjera razliitih specijalnosti potrebno je da svaki od njih bar delimino poznaje srodne oblasti tehnike, kako bi razumeo probleme i ogranienja u reavanju problema u celini. Zbog toga se u svetu, prilikom obrazovanja inenjera uvek prouavaju i obl asti koje nisu direktno u vezi sa odabranom specijalizacijom. U savremenom svetu svedoci smo da elektrini ili elektronski ureaji prodiru u sve oblasti ivota. Autom obili imaju elektronske ureaje za nadzor i upravljanje, ureaji bele tehnike u domai nstvu imaju sve vie elektronskih funkcija, mobilni telefoni su napravili revoluci ju u telekomunikacijama, uvoenje raunara i Interneta u kue je promenilo nain ivota, i td. Ovaj predmet upravo ima za cilj da studente, kojima e primarna specijalizacij a biti pisanje softvera za razne vrste raunara, upozna sa osnovima elektrotehnike i elektronike kako bi razumeli kako takvi elektronski sistemi funkcioniu i kako bi mogli da efikasno komuniciraju sa ekspertima iz drugih struka sa kojima e sarai vati. 1.1 ta je to elektrotehnika? Oblast elektrotehnike obuhvata primene elektriciteta za zadovoljavanje potreba d rutva. Postoje dve glavne primene elektriciteta: za prenos elektrine energije sa j ednog mesta na drugo ili za prenos informacija. Elektrotehnika je oblast koja se izdvojila iz fizike i poslednjih 150 godina se stalno i dinamino razvijala. O ra zvoju elektrotehnike svedoi stalna pojava novih podoblasti kao i broj naunih i str unih publikacija iz elektrotehnike koji u velikoj meri prevazilazi obim slinih pub likacija iz drugih oblasti tehnike. 1.2 Oblasti elektrotehnike: Osnovno jezgro elektrotehnike se tradicionalno deli na sedam specijalizovanih po doblasti: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Elektroenergetika Elektromagnetika Komunikacije R aunarsko inenjerstvo Sistemi Upravljanje Elektronika Elektroenergetika se bavi proizvodnjom i prenosom elektrine energije sa jedne lok acije na drugu i najstarija je elektrotehnika specijalnost. Ceo razvoj savremenog drutva zavisi u kritinoj meri od potreba za elektrinom energijom za napajanje elek trinih ureaja u domainstvu i industriji. Zato su za proizvodnju elektrine energije r azvijeni razni sistemi za 1

pretvaranje drugih oblika energije (toplotne, hidromehanike, nuklearne, solarne, energije vetra, elektrohemijske, ...) u elektrinu energiju. Elektromagnetika prem oava jaz izmeu primena elektrotehnike za prenos energije i ostalih disciplina koje su uglavnom vezane za prenos informacija. Ona se bavi prouavanjem i primenom elek trinog polja, magnetskog polja i struje. Elektrina struja moe biti uvek istog smera (jednosmerna struja) ili promenljivog smera (naizmenina struja). Kod naizmeninih struja definie se pojam uestanosti ili frekvencije, koja predstavlja broj promena smera struje u sekundi. Jedinica za frekvenciju je Herc (Hz). Opseg uestanosti ko ji se sree u praksi je veoma irok. U elektroenergetici se koriste naizmenine struje uestanosti 50 Hz ili 60 Hz, dok se u drugim oblastima koriste znatno vie uestanost i, ak do 1011 Hz. Na viim uestanostima poinje zraenje iz kablova i kroz atmosferu se prostiru elektromagnetski talasi. Ovakvi talasi su omoguili pojavu radija, televi zije, beinih komunikacija, radara, itd. Komunikacije ili telekomunikacije su podob last elektrotehnike koja se bavi prenosom informacija sa jednog mesta na drugo. Informacije se prenose pomou elektrinih provodnika, elektromagnetskih talasa, klas inim kablovima, optikim kablovima, itd. Jedan od vanih problema koji se reava u komu nikacijama je nain na koji se informacije utiskuju u elektrini signal. Taj proces se naziva modulacija ili kodovanje i obavlja se na predajnoj strani, dok se na p rijemnoj strani obavlja inverzni proces koji se naziva demodulacija ili dekodova nje. U procesu prenosa nastaje i degradacija signala sbog dejstva smetnji ili uma pa se u komunikacijama velika panja posveuje metodima za izvlaenje korisnih inform acija iz uma i metodima za zatitu informacija. Veina ovih metoda zahteva upotrebu r aunara. Raunarsko inenjerstvo je jedna od podoblasti elektrotehnike koje se bavi ra zvojem i projektovanjem raunarskog hardvera i softvera koji kontrolie njegov rad. Savremeni raunarski sistemi mogu biti veoma razliiti, poev od jednostavnih mikrokon trolera koji obavljaju jednostavne nadzorne funkcije, preko personalnih raunara i radnih stanica koji se koriste za obavljanje raznovrsnih aplikacija, sluanja muz ike, gledanje filmova i igru, pa do monih superraunara za izvravanje kompleksnih pr orauna u fizici, meteorologiji i istraivanju svemira. Oblast sistemskog inenjerstva se bavi modelovanjem kompleksnih sistema matematikim modelima u cilju njihovog j ednostavnijeg opisa i predvianja njihovog ponaanja. Primeri takvih sistema su, na primer, modelovanje saobraaja ili modelovanje leta aviona. Takav matematiki opis s istema omoguava jednostavniju analizu ponaanja sistema u raznim uslovima bez izvoen ja eksperimenta. Upravljanje sistemima je takoe jedna od vanih oblasti elektrotehn ike koja se bavi upravljanjem raznim elektromehanikim i drugim sloenim sistemima u z pomo odgovarajuih modela i algoritama za reagovanje u razliitim situacijama. 1.3 t a je to elektronika? Oblast elektronike se bavi prouavanjem i konstrukcijem elektronskih elemenata koj ima se kontrolie tok struje i povezivanjem takvih elemenata u sloena kola koja oba vljaju eljenu funkciju. Osnovni elementi savremene elektronike su diode i tranzis tori koji se povezuju u diskretna ili integrisana kola. Pored toga, elektronika se bavi i projektovanjem elektronskih kola za odreene namene, razvojem algoritama za projektovanje, razvojem i primenom raunarske podrke procesu projektovanja, imp lementacijom elektronskih kola koja realizuju razne metode potrebne u ostalim ob lastima elektrotehnike, itd. Mada je oblast elektronike stara ve oko 100 godina, ona je u toku svoje istorije imala izuzetno dinamian razvoj, a takva je i danas. Usled razvoja tehnologije stalno se pronalaze novi materijali i konstruiu nove ko mponente, to u velikoj meri utie na promenu postupaka 2

projektovanja. Ve dvadesetak godina je prisutan trend minijaturizacije komponenat a i trend integracije velikog broja komponenata u jedno integrisano kolo. To je omoguilo drastino smanjenje dimenzija elektronskih ureaja, smanjenje njihove potronj e, poveanje brzine rada i poveanje pouzdanosti ureaja. Na primer, jedan od prvih el ektronskih raunara ENIAC iz 1947. godine koji je imao oko 17000 elektronskih cevi i memoriju od svega nekoliko kB, bio je smeten u prostoriju veliine sportske sale , a njegova potronja se merila desetinama kW. Dananji raunari imaju sve vane perform anse najmanje 1000 do 10000 puta bolje. Drugi karakteristian primer je mobilni te lefon koji je pre samo dvadesetak godina, za neuporedivo loije performanse, imao veliinu koja je jedva mogla da stane u automobil. 3

2. Osnovni pojmovi o elektricitetu Elektrotehnika se prvenstveno bavi elektrinim optereenjem (naelektrisanjem), njego vim kretanjem i efektima tog kretanja. Za nepokretno naelektrisanje esto se koris ti termin statiko naelektrisanje, a za pokretno naelektrisanje termin elektrina st ruja. 2.1 Elektrino optereenje Elektrino optereenje je fundamentalno svojstvo materije koje se ne moe se stvoriti niti unititi. To znai da ako se naelektrisanje odstrani sa nekog mesta, ono se mor a pojaviti na nekom drugom mestu. Postoje dva tipa naelektrisanja: pozitivno i n egativno naelektrisanje. Dva nelektrisanja se meusobno privlae ako su suprotnog po lariteta ili meusobno odbijaju ako su istog polariteta. Uproena struktura atoma se sastoji od pozitivno naelektrisanog jezgra i elektrona koji krue oko jezgra po ra zliitim orbitama. Elektrino optereenje elektrona je najmanje naelektrisanje koje po stoji. Elektrino optereenje jednog elektrona naziva se elementarno naelektrisanje ili kvant naelektrisanja. Pozitivno naelektrisanje jezgra je kompenzovano istom koliinom negativnog naelektrisanja elektrona, pa je atom elektriki neutralan. Meuti m, poto se elektroni iz najudaljenijih orbita mogu na razne naine odvojiti od atom a, atom moe postati naelektrisan (tada se naziva jon), a elektroni se mogu kretat i i formirati elektrinu struju. Uobiajeni simbol za optereenje je q (Q) a jedinica Kulon (C). Elektrino optereenje jednog elektrona je -1.60210-19 C. 2.2 Sila izmeu dv a takasta elektrina optereenja Sila izmeu dva naelektrisanja, koja su dovoljno mala u odnosu na njihovo rastojan je (pa se nazivaju takasta naelektrisanja), opisana je sledeom jednainom: F =k q1q2 d2 (2.1) gde je konstanta k = 8.99109 Nm2/C2, q1 i q2 predstavljaju veliine naelektrisanja (u C), a d njihovo meusobno rastojanje (u m). Ova relacija se naziva Kulonov zako n. Ako su naelektrisanja istog znaka sila je pozitivna i naelektrisanja se odbij aju, a ako su naelektrisanja suprotnog znaka sila je negativna i naelektrisanja se privlae. 2.3 Provodnici, izolatori i poluprovodnici Materijal kod kojeg su elektroni lako pokretljivi naziva se provodnik. Tipini pro vodnici su metali: srebro, zlato, bakar, aluminijum, itd. Kod metala elektroni i z spoljanjih orbita atoma mogu lako napustiti atome. Takvi elektroni se nazivaju slobodni elektroni i oni omguavaju lako uspostavljanje elektrine struje. Materijal kod kojeg su elektroni slabo pokretljivi naziva se izolator ili dielektrik. Tip ini izolatori su nemetali: staklo, plastine mase, keramika, guma, itd. Naelektrisa nje koje se dovede 4

na izolator ostaje nepokretno i naziva se statiki elektricitet. Izolacioni materi jali se esto koriste za izolovanje provodnika da bi se spreio neeljeni dodir dva pr ovodnika i uspostavljanje struje izmeu njih. Poluprovodnici su po svojim osobinam a negde izmeu provodnika i izolatora i umereno se suprostavljaju kretanju nosilac a elektriciteta. Najvaniji poluprovodnici su silicijum, germanijum, galijum arsen id, itd. Poluprovodniki materijali su osnov savremene elektronike. Otpornost je m era suprostavljanja kretanju nosilaca elektriciteta i bie kasnije kvantitativno d efinisana. Provodnici imaju malu otpornost, dok izolatori imaju veliku otpornost . Na primer, otpornost bakra je oko 1025 puta manja od otpornosti kvarca istih d imenzija. 2.4 Elektrina struja Elektrina struja je jedan od osnovnih pojmova u elektrotehnici i predstavlja meru koliine elektriciteta koja se pomerila u jedinici vremena. Pomeraj naelektrisanj a moe se vriti na razliite naine. Kod metalnih provodnika, mehanizam pomeranja je kr etanje slobodnih elektrona. U rastvorima mehanizam pomeranja je kretanje pozitiv no ili negativno naelektrisanih jona, kao to je to sluaj u elektrohemijskim bateri jama ili u postupku galvanizacije. U poluprovodnicima naelektrisanje se kree kret anjem slobodnih elektrona ili upljina koje su nosioci pozitivnog naelektrisanja. Uobiajena oznaka za struju je I ili i. Jedinica za struju je Amper (A) i predstav lja pomeraj od 1 C/s. Po konvenciji se uzima da smer struje odgovara smeru kreta nja pozitivnog naelektrisanja. Prosena (srednja) struja I se definie kao kolinik uk upnog pomerenog naelektrisanja q i vremenskog intervala u kome se vri taj pomeraj t : I= q t (2.2) S druge strane, trenutna struja i se definie kao brzina promene naelektrisanja, o dnosno prvi izvod koliine elektriciteta po vremenu: i= dq dt (2.3) U sluajevima kada se struja sastoji od kretanja dva tipa nosilaca, trenutna struj a se moe izraziti i na sledei nain: i= dq dq + + dq - = dt dt (2.4) gde je dq+ pomereno inkrementalno pozitivno naelektrisanje dok je dq - pomereno in krementalno negativno naelektrisanje. U elektrotehnici se sreu vrlo razliite vredn osti struje. Struja kod munja i gromova je reda nekoliko desetina hiljada ampera . U industrijskim pogonima i elektrinim vozilima struje su reda stotinu ampera. U reaji u domainstvu obino rade sa strujama u opsegu od 0.5 A do 16 A. U elektronskim kolima struje su reda mA, A ili nA. U raznim mernim ureajima u fizici struje mogu biti vrlo male, reda pA (10-12 A), kolike su i struje izmeu nervnih elija kod ivih bia. 5

2.5 Napon Napon predstavlja potencijalnu energiju. Razlika potencijala predstavlja sposobn ost prenosa naelektrisanja u toku struje. Jedinica za napon je Volt (V) i predst avlja energiju od 1 J, koja je potrebna za pomeraj pozitivnog naelektrisanja od 1 C. Uobiajena oznaka za napon u elektronici je V ili v. Posmatrajui inkrementalne promene energije i naelektrisanja, trenutni napon se moe definisati kao: v= dw dq (2.5) 2.6 Referentni smerovi i polariteti Prilikom analize mehanikih sistema uvek se koristi neki koordinatni sistem, koji definie ta se podrazumeva pod pozitivnim smerom. Slina situacija je i u analizi ele ktrinih pojava, gde je vrlo vano da naponi i struje u kolu budu tako definisani da se lako moe odrediti koja je od dve take na viem potencijalu, ili koji je stvarni smer neke struje. Na sl. 2.1a sa V je oznaen napon izmeu taaka A i B. Znaci + i ozn aavaju referentni smer napona V. Ako je V > 0, onda je taka sa oznakom + (A) na vie m potencijalu od take sa oznakom (B), ako je V < 0, onda je taka sa oznakom + (A) na niem potencijalu od take sa oznakom (B). Znak se ne mora pisati, tada se on imp licitno podrazumeva. Referentni smer napona se moe proizvoljno usvojiti. Neka je, na primer, na slici 2.1a vrednost napona V = 3 V, to znai da je potencijal take A vei za 3 V od potencijala take B. Ako bi se referentni smer usvojio tako da + bude kod take B, onda bi vrednost napona V bila V = -3 V, to ima isto znaenje kao u pre thodnom sluaju. A + V B Kolo Kolo B A I Slika 2.1: Oznaavanje polariteta napona i referentnog smera za struju. Na slici 2.1b je strelicom oznaen referentni smer za struju I, tako da ona protie od take A, kroz element kola, do take B. Ako je I > 0, onda je stvarni smer struje isti sa referentnim smerom, a ako je I < 0, onda je stvarni smer struje suprota n referentnom smeru. Neka je I = 4 A. Onda je stvarni smer struje identian sa nac rtanim referentnim smerom, a amplituda struje je 4 A. Ako bi pretpostavljeni ref erentni smer bio suprotan nacrtanom na sl. 2.1b, tada bi vrednost struje bila I = -4 A, pa bi stvarni smer struje bio suprotan referentnom, odnosno isti kao u p rvom sluaju. Kao to se vidi, neophodno je potrebno specificirati vrednost i refere ntni smer bilo kog napona ili struje u kolu. Vrednosti veliina date bez referentn og smera su nekompletne, jer definiu samo vrednosti odgovarajuih veliina, a ne i nj ihove smerove. 6

2.7 Energija i snaga Energija je vaan pojam u analizi elektrinih kola. U elektrotehnici i elektronici s e sreemo sa elementima koji primaju energiju od kola ili predaju energiju kolu. S mer prenosa energije zavisi od znakova napona i struje. A + Kolo v(t) B Slika 2.2: Konvencija za oznaavanje polariteta pri izraunavanje snage. i(t) Na primer, na sl. 2.2 energija iz kola se predaje elementu vezanom izmeu taaka A i B ako je v(t) > 0 i i(t) > 0. Za takav element se kae da prima energiju i on se naziva pasivni element. Kod pasivnih elemenata pozitivna struja ulazi u pozitivn i naponski terminal. Ako je v(t) > 0 i i(t) < 0, element predaje energiju kolu. Takav element se naziva aktivni element ili izvor. Kod aktivnih elemenata poziti vna struja ulazi u negativni naponski terminal. Snaga se definie kao brzina prome ne energije: p= dw dw dq = = vi dt dq dt (2.6) Gornja jednaina pokazuje da se snaga na elementu kola moe predstaviti proizvodom n apona na elementu i struje kroz element. Poto napon i struja mogu biti vremenski promenljivi, snaga se takoe moe menjati sa vremenom i onda se oznaava sa p(t). Prom ena energije od trenutka t1 do trenutka t2 moe se odrediti integracijom jednaine z a snagu kao: w = p dt = vi dt t1 t1 t2 t2 (2.7) Izraunavanje snage zahteva konsistentno korienje konvencije o smerovima napona na e lementi i struje kroz element. Referentni polaritet napona na elementu v(t) i re ferentni smer struje kroz element i(t), moraju biti tako definisani da pozitivni terminal napona bude kod one take elementa u koju ulazi referentni smer stuje, k ao to je prikazano na sl. 2.2. Onda e proizvod napona i struje odrediti znak snage . Ako je p(t) > 0, element je pasivan, ako je p(t) < 0, element je aktivan. 2.8 Elektrino polje U prethodnom izlaganju smo objasnili da svako naelektrisano telo deluje na druga naelektrisana tela nekom mehanikom silom. Dakle, oko svakog naelektrisanog tela postoji polje koje se naziva elektrino polje. Jaina elektrinog polja se definie kao vektor iji je intenzitet: 7

E= F q (2.8) a pravac i smer se poklapaju sa smerom sile koja deluje na pozitivno elektrino op etreenje. Elektrino polje oko takastog nalektrisanja je: E=k q d2 (2.9) Posebno interesantan je sluaj elektrinog polja izmeu dve ravne paralelne ploe razdvo jene dielektrikom debljine d. Takva struktura se naziva ploasti kondenzator. Neka je povrina ploa S, njihova nalektrisanja +q i q, a napon (potencijalna razlika) iz meu ploa V. Onda je jaina elektrinog polja: E= q V = eS d (2.10) gde je e tzv. dielektrina konstanta materijala. Dakle, elektrino polje u ploastom kon denzatoru je homogeno. 2.9 Modelovanje elektrinih sistema Modelovanje je proces uproenog predstavljanja realnog fizikog sistema na nain koji o moguava primenu matematikih tehnika za analizu takvog sistema. Uproavanje predstave sistema se izvodi usvajanjem izvesnih pretpostavki kojima se zanemaruju nebitna svojstva. U analizi elektrinih kola jedna od najvanijih uproavajuih pretpostavki je d a su osnovne karakteristike kola koncentrisane u pojedinane blokove (elektrine ele mente), koji su povezani idealnim provodnicima. Takva pretpostavka je opravdana sve dok uestanost signala nije suvie visoka, tj. manja je od mikrotalasnih uestanos ti. 2.10 Idealni elektrini elementi Idealni elektrini elementi su kompletno opisani matematikom relacijom izmeu napona na elementu i struje kroz element. Idealni elektrini elementi se mogu podeliti na aktivne ili pasivne zavisno od toga da li predaju energiju ostatku kola ili pri maju energiju iz kola. 2.11 Idealni pasivni elektrini elementi Idealni pasivni elektrini elementi su otpornik, kalem i kondenzator. Oni su opisa ni matematikim relacijama: v = Ri v=L di dt v= 1 i dt C (2.11) ili

i= 1 v R i= 1 v dt L i=C dv dt (2.12) i predstavljeni simbolima kao na slici 2.3: Otpornik + v Slika 2.3: Idealni pasivni elektrini elementi. Kalem i + v Kondenzator + v i i Otpornik predstavlja komponentu kod koje se energija koja se predaje elementu pr etvara u toplotu ili svetlosnu energiju. Konstanta R u definicionim relacijama p redstavlja otpornost otpornika (jedinica Om - ). Kalem predstavlja komponentu kod koje se energija koja se predaje elementu pretvara u magnetsko polje. Konstanta L u definicionim relacijama predstavlja induktivnost kalema (jedinica Henri - H ). Kondenzator predstavlja komponentu kod koje se energija koja se predaje eleme ntu pretvara u elektrino polje. Konstanta C u definicionim relacijama predstavlja kapacitivnost kondenzatora (jedinica Farad - F). Ova tri pasivna elementa, zaje dno sa izvorima koji e biti definisani u narednim odeljcima, omoguavaju da se pred stavi i analizira vrlo irok krug elektrinih i elektronskih kola. 2.12 Idealni nezavisni elektrini izvori Idealni nezavisni naponski izvor je aktivni element koji odrava napon izmeu pristu pa nezavisno od struje kroz njega. Vrednost napona nezavisnog naponskog izvora m oe biti konstantna V (kao kod elektrohemijskih baterija), ili neka funkcija vreme na v(t). Simboli koji se koriste za predstavljanje idealnih naponskih izvora pri kazani su na sl. 2.4. Znak + pored simbola oznaava referentni polaritet napona iz vora. V + + v(t) Slika 2.4: Idealni nezavisni naponski izvori. Idealni nezavisni strujni izvor je aktivni element koji odrava struju izmeu pristu pa nezavisno od napona izmeu pristupa. Vrednost struje nezavisnog strujnog izvora moe biti konstantna I, ili neka funkcija vremena i(t). Simbol koji se koristi za predstavljanje idealnog strujnog izvora prikazan je na sl. 2.5. Strelica u simb olu oznaava referentni smer struje izvora. 9

i(t) Slika 2.5: Idealni nezavisni strujni izvor. Na primerima modela nezavisnih izvora mogu se lako uoiti uproavanja prilikom modelo vanja komponenti. Na primer, idealni naponski izvor odrava napon v(t) na svojim k rajevima nezavisno od struje. Teorijski, struja bi mogla da bude i beskonano veli ka, to bi izazvalo da takav izvor moe generisati beskonanu snagu. To je naravno fiz iki nemogue. Dakle, idealni modeli komponenata predstavljaju vaee aproksimacije real nih komponenata samo pod izvesnim uslovima. 2.13 Idealni zavisni (kontrolisani) elektrini izvori Za razliku od nezavisnih izvora koji generiu neki napon (ili struju) nezavisno od toga ta se deava u ostatku kola, idealni zavisni izvori generiu napon (ili struju) koja zavisi od nekog drugog napona ili struje u kolu. Ovakvi izvori su vani jer omoguavaju modelovanje mnogih elektronskih elemenata, kao to su, na primer, tranzi stori. Postoje 4 tipa idealnih zavisnih izvora, koji su prikazani na slikama 2.6 i 2.7. Kao to se vidi, zavisni izvori imaju etiri prikljuka. Ulazni krajevi (sa le ve strane) predstavljaju veliinu koja kontrolie izvor, a izlazni krajevi (sa desne strane) predstavljaju izlaznu struju ili napon kontrolisanog izvora. Primetimo da su konstante i b bezdimenzione konstante, jer se u prvom sluaju napon transformie u napon, a u drugom sluaju se struja transformie u struju. Konstanta se esto naziv a naponsko pojaanje, a konstanta b strujno pojaanje. S druge strane, konstante r i g su dimenzione konstante. Konstanta r ima dimenziju otpornosti pa se naziva tran simpedansa, dok konstanta g ima dimenziju recipronu otpornosti i naziva se transk onduktansa. + + v0 v= v0 i0 + v=ri 0 Slika 2.6: Naponski kontrolisani naponski izvor (NKNI) i strujno kontrolisani na ponski izvor (SKNI). + + v0 i=g v 0 i0 i= bi0 Slika 2.7: Naponski kontrolisani strujni izvor (NKSI) i strujno kontrolisani str ujni izvor (SKSI). 10

Equation Section (Next) 3. Kola sa stalnim jednosmernim strujama Kola sa stalnim jednosmernim strujama sastoje se samo od otpornika i izvora kons tantnog napona ili struje. Jednaine koje opisuju takvo kolo su linearne, tako da se takav sistem jednaina moe lako reiti. Zbog jednostavnosti opisa kola, kod kola s a stalnim jednosmernim strujama lako je objasniti osnovne zakone, kao to su Omov zakon, prvi i drugi Kirhofov zakon. 3.1 Omov zakon Omov zakon definie zavisnost napona od struje kod otpornika i glasi: Napon na otp orniku je direktno proporcionalan struji kroz otpornik. V = RI (3.1) + V I R Slika 3.1: Omov zakon. Konstanta proporcionalnosti R predstavlja otpornost otpornika. Jedinica za otpor nost je Om (). U praksi se otpornici prave nanoenjem metalnog ili ugljenog filma n a keramiku podlogu, ili od ice velike specifine otpornosti. U integrisanim kolima s e otpornici prave posebnim tehnikama koje su prilagoene proizvodnji ostalih polup rovodnikih komponenata. Tipine vrednosti otpornosti koje se sreu u elektrotehnici i elektronici se kreu od delova do nekoliko M. Provodnost otpornika G je reciprona v rednost otpornosti: G= 1 R (3.2) Jedinica za provodnost je Simens (S). Omov zakon izraen preko provodnosti glasi: I = GV (3.3) Otpornik je pasivni element koji apsorbuje snagu elektri;ne energije i pretvara je u toplotu. Snaga razvijena na otporniku je proizvod struje i napona: P = VI (3.4) 11

Primenom Omovog zakona, snaga na otporniku se moe izraziti i primenom ekvivalentn ih izraza: P = RI 2 = Specijalni sluajevi otpornosti: R=0 V2 I2 = GV 2 = R G (3.5) (G = ) (3.6) Ovaj sluaj se naziva kratak spoj. Napon izmeu pristupa kod kratkog spoja je jednak nuli, a struja moe imati ma kakvu vrednost. G=0 ( R = ) (3.7) Ovaj sluaj se naziva otvorena veza. Napon izmeu pristupa kod otvorene veze moe imat i ma kakvu vrednost, a struja je jednaka nuli. 3.2 Elektrino kolo Elektrino kolo predstavlja interkonekciju dva ili vie elemenata. Povezivanje eleme nata se vri provodnicima ija se otpornost moe zanemariti. A R1 V B + R2 R3 C I D Slika 3.2: Primer jednog elektrinog kola. Pre nego to formuliemo osnovne zakone koji opisuju ponaanje elektrinih kola, moramo se upoznati sa nekoliko definicija osnovnih termina: vor kola je taka spajanja dva ili vie elemenata kola (A, B, C, D, na sl. 3.2). Grana je deo kola koji sadri sam o jedan element i vorove na krajevima elementa (AB, AC, BC, BD, CD, na sl. 3.2). Petlja predstavlja ma koji zatvoreni put kroz kolo kod koga se kroz jedan vor moe proi samo jednom (ACBA, BCDB, ACDBA, na sl. 3.2). Kontura predstavlja petlju koji ne sadri u sebi neku drugu petlju (ACBA, BCDB, na sl. 3.2). 12

3.3 Prvi (strujni) Kirhofov zakon Nemaki fiziar Gustav Kirhof je jo sredinom 19. veka formulisao dva osnovna zakona k oji opisuju ponaanje elektrinih kola. Prvi Kirhofov zakon se odnosi na struje u ko lu i glasi: Algebarska suma struja koje utiu u ma koji vor kola jednaka je nuli. I j =1 N j =0 (3.8) gde je I j struja j-te grane koja ulazi u vor, dok je N broj grana koje ulaze u vo r. Po konvenciji se struje ija je referentna orijentacija ka voru uzimaju se sa po zitivnim predznakom, dok se struje ija je referentna orijentacija od vora uzimaju sa negativnim predznakom. Alternativna formulacija prvog Kirhofovog zakona glasi : Suma struja koje utiu u ma koji vor kola jednaka je sumi struja koje istiu iz istog vora. 3.4 Drugi (naponski) Kirhofov zakon Drugi Kirhofov zakon se odnosi na napone u kolu i glasi: Algebarska suma napona u bilo kojoj petlji kola jednaka je nuli. V j =1 N j =0 (3.9) gde je V j napon na j-toj grani petlje koja ukupno ima N grana. Po konvenciji se naponi na granama ija je referentna orijentacija suprotna orijentaciji petlje uz imaju se sa pozitivnim predznakom, dok se naponi na granama ija je referentna ori jentacija ista sa orijentacijom petlje uzimaju sa negativnim predznakom. 3.5 Paralelna i serijska veza otpornika Prvi i drugi Kirhofov zakon opisuju stanje svakog elektrinog kola. Meutim, kada se primene na kola sa samo jednim parom vorova, ili na kola sa samo jednom petljom, oni daju neke vrlo korisne rezultate, koji se mogu primeniti za uproavanje elektr inih kola. 3.5.1 Serijska (redna) veza otpornika Ako se N otpornika tako povee tako da se u svakom voru stiu samo po dva otpornika ( osim kod prvog i poslednjeg vora), takva veza se naziva serijska ili redna veza o

tpornika i prikazana je na slici 3.3a. Za jedinu petlju u kolu se moe napisati je dnaina po drugom Kirhofovom zakonu: V = R1 I s + R2 I s + + RN I s = ( R1 + R2 + + RN ) I s (3.10) 13

dok se za ekvivalentnu petlju na slici 3.3b moe napisati: V = Rs I s (3.11) Is + V ... R1 R2 RN + Is V Rs Slika 3.3: Serijska (redna) veza otpornika. Ako su napon izvora i struja kroz izvor u oba kola isti, onda se za ekvivalentnu otpornost Rs dobija: Rs = R1 + R2 + + RN (3.12) odnosno, ekvivalentna otpornost serijski vezanih otpornika jednaka je zbiru poje dinanih otpornosti. Posmatrajmo dva serijski vezana otpornika, kao na slici 3.4. Poto kroz oba otpornika protie ista struja i, naponi na serijski vezanim otpornici ma su: VR1 = R1 R2 V , VR2 = V R1 + R2 R1 + R2 (3.13) odnosno, napon izvora V deli se izmeu otpornika R1 i R2 u direktnoj srazmeri sa n jihovim otpornostima. Ovakvo kolo se naziva delitelj (razdelnik) napona i esto se primenjuje u elektronici. I + V R2 Slika 3.4: Delitelj (razdelnik) napona. R1 + VR1 + VR2 3.5.2 Paralelna veza otpornika Ako se N otpornika tako povee da svi imaju zajednike prikljuke, takva veza se naziv a paralelna veza otpornika i prikazana je na slici 3.5a. Za vor u kome su povezan i naponski izvor i svi otpornici se moe napisati jednaina po prvom Kirhofovom zako nu: 14

I p = G1V + G2V + + GNV = (G1 + G2 + + GN )V (3.14) dok se za ekvivalentni vor na slici 3.5b moe napisati: I p = G pV Ip + V R1 R2 Ip (3.15) ... RN + V Rp Slika 3.5: Paralelna veza otpornika. Ako su napon izvora i struja kroz izvor u oba kola isti, onda se za ekvivalentnu otpornost Gp dobija: G p = G1 + G2 + + GN (3.16) odnosno, ekvivalentna provodnost paralelno vezanih otpornika jednaka je zbiru po jedinanih provodnosti. Alternativni oblik prethodne jednaine je: 1 1 1 = + + R p R1 R2 + 1 RN (3.17) Posmatrajmo dva paralelno vezana otpornika, kao na slici 3.6. Poto je napon na ob a otpornika isti, struje kroz paralelno vezane otpornike su: I R1 = R2 R1 I , I R2 = I R1 + R2 R1 + R2 (3.18) odnosno, struja izvora I deli se izmeu otpornika R1 i R2 u obrnutoj srazmeri sa n jihovim otpornostima. Ovakvo kolo se naziva delitelj (razdelnik) struje i esto se primenjuje u elektronici. IR1 I R1 IR2 ... R2 Slika 3.6: Delitelj (razdelnik) struje. 15

3.6 Transformacije trougao zvezda i zvezda - trougao Jo dve esto koriene transformacije u reavanju elektrinih kola su transformacije trougl a u zvezdu i obrnuto. Na slici 3.7 je prikazano vezivanje tri otpornika u trouga o i zvezdu. U literaturi na engleskom jeziku ove transformacije su poznate kao Y, odnosno, Y. A A R1 R2 RC RA RB B C R3 B C Slika 3.7: Vezivanje otpornika u trougao () i zvezdu (Y). Da bi ova dva kola bila ekvivalentna, otpornost izmeu ma koje dve take u kada se trea taka ostavi nepovezana, mora biti ista. Dakle, korienjem ralelno i serijsko vezivanje otpornika, sa slike 3.7 se dobija: RAB = RA + RBC = RB + RC = RAC = RA + RC = R2 ( R1 + R3 ) R1 + R2 + R3 R3 ( R1 + R2 ) R2 + R3 R1 ( R2 + R3 ) R1 + R2 + R3 (3.19) Reavanjem ovog sistema jednaina po RA, RB i RC, dobija se: RA = RB = RC = R1 R2 R1 + R2 + R3 R2 R3 R1 + R2 + R3 R1 R3 R1 + R2 + R3 (3.20) dok se reavanjem sistema jednaina po R1, R2 i R3, dobija: R1 = R2 = R3 = RA RB + RA RC + RB RC RB RA RB + RA RC + RB RC RC RA RB + RA RC + RB RC RA 16 (3.21) oba kola, pravila za pa RB = R1 +

3.7 Sistem jednaina napona vorova U procesu reavanja elektrinog kola potrebno je odrediti struje kroz elemente kola i napone na elementima kola. Za njihovo odreivanje moemo napisati sistem linearnih jednaina, koji se sastoji od jednaina po prvom Kirhofovom zakonu, jednaina po drug om Kirhofovom zakonu i jednaina elemenata po Omovom zakonu. Prilikom odreivanja na pona u kolu, jedan vor u kolu se bira za referentni vor, pa se preostali naponi rau naju u odnosu na njega. Referentni vor se najee naziva masa. Ovako formirani sistem ima veliki broj jednaina. Da bi se smanjio broj jednaina u sistemu moe se postupiti na dva naina. Prvi nain je da se prvo odrede svi naponi u kolu, a da se potom odr ede struje kroz elemente na osnovu Omovog zakona. Drugi nain je da se prvo odrede struje u kolu, pa tek onda naponi na elementima. U oba sluaja se broj jednaina u sistemu znaajno smanjuje. U elektronskim kolima je broj vorova obino znatno manji o d broja elemenata, pa je prvi nain formiranja jednaina korisniji. Da bi se formira o takav sistem jednaina, prvo se za svaki vor (osim za referentni) napie odgovarajua jednaina po prvom Kirhofovom zakonu, a zatim se struje koje utiu u vor ili istiu iz vora izraze preko napona vorova i Omovog zakona. U sluaju kola sa N vorova, broj je dnaina u sistemu je N - 1. Takav sistem jednaina se naziva sistem jednaina napona vo rova. Po Omovom zakonu struja kroz otpornik izmeu vorova m i n je: I mn = Vm - Vn R (3.22) Ova struja se pojavljuje samo u jednainama po prvom Kirhofovom zakonu napisanom z a vorove m i n. U sluaju kola sa N vorova, broj nepoznatih veliina (napona) u sistem u N-1, tj. isti je kao broj jednaina. Dakle, posle sreivanja napisanih jednaina, ko je se sastoji u grupisanju lanova koji odgovaraju istim nepoznatim naponima i pre bacivanja konstantnih lanova na desnu stranu jednaina, formirani sistem izgleda ov ako: G11V1 + G12V2 + G21V1 + G22V2 + + G1N -1VN -1 = I1 + G2 N -1VN -1 = I 2 + GN -1N -1VN -1 = I N -1 (3.23) GN -11V1 + GN -12V2 + Ovaj sistem jednaina se moe i direktno napisati na osnovu posmatranja kola, bez pr ethodnog formiranja jednaina po prvom Kirhofovom zakonu. Koeficijenti van glavne dijagonale Gmn , gde je m n , predstavljaju zbir provodnosti svih grana izmeu voro va m i n i uvek imaju negativni predznak. Dijagonalni koeficijenti Gkk predstavl jaju zbir provodnosti svih grana koje se stiu u vor k i uvek imaju pozitivni predz nak. 3.8 Linearna kola: principi superpozicije i homogenosti U elektrotehnici i elektronici veliku primenu ima klasa linearnih kola. Da bi ko lo bilo linearno mora zadovoljiti principe superpozicije i homogenosti. 17

Princip superpozicije tvrdi da se u jednom linearnom kolu sa vie nezavisnih izvor a, struja kroz ma koji element ili napon bilo kog vora u kolu, moe biti predstavlj en kao algebarski zbir doprinosa pojedinanih izvora. Prilikom odreivanja doprinosa jednog izvora, preostali nezavisni naponski izvori moraju biti zamenjeni kratki m spojevima, a preostali nezavisni strujni izvori se moraju zameniti otvorenim v ezama. Zavisni izvori ostaju neizmenjeni u kolu. Iako primena principa superpozi cije zahteva viestruko reavanje sistema jednaina, sistemi jednaina koji se dobijaju posle anuliranja preostalih nezavisnih izvora su esto znatno jednostavniji, pa nj ihovo reavanje ne predstavlja problem. Princip homogenosti tvrdi da ako se u jedn om linearnom kolu neki nezavisni izvor pomnoi (skalira) nekom konstantom, onda se njegovi doprinosi strujama i naponima u kolu mnoe istom konstantom. Dokaz ovih p rincipa sledi iz linearnosti sitema jednaina koje opisuju kolo. 3.9 Transformacija izvora U elektrinim kolima se retko sreu idealni naponski i strujni izvori. Realni napons ki izvor, prikazan na slici 3.8, ima konanu unutranju otpornost RV . Realni strujn i izvor, takoe prikazan na slici 3.8, ima konanu unutranju provodnost Gi = 1 Ri . Rv Ip + V Rp Vp I Ri + Ip + Vp Rp Slika 3.8: Realni strujni izvor i realni naponski izvor. U cilju uproenja kola, ponekad je pogodno pretvoriti strujni izvor u ekvivalentni naponski izvor i obrnuto. Do uslova ekvivalencije se lako moe doi posmatranjem sli ke 3.8. Ako se na realni strujni ili naponski izvor prikljui isti otpornik proizv oljne otpornosti Rp, onda u sluaju ekvivalentnih izvora struja kroz otpornik Rp m ora biti isti u oba kola. Po Omovom zakonu, onda je isti i napon na otporniku Rp . Dakle, iz uslova jednakosti struja kroz Rp sledi: Ip = Ri 1 V= I Rv + R p Ri + R p (3.24) odakle se direktno dobijaju uslovi ekvivalencije realnog naponskog i strujnog iz vora: V = Ri I , Rv = Ri (3.25) Dakle, ako u kolu imamo strujni izvor struje I i njemu paralelno vezan otpornik R, onda se ova kombinacija moe zameniti ekvivalentnim naponskim izvorom napona V = RI i serijski vezanim otpornikom R. Takoe vai i obrnuto: ako u kolu imamo napons ki izvor napona V sa 18

serijski vezanim otpornikom R, onda se ova kombinacija moe zameniti ekvivalentnim strujnim izvorom struje I = V R i njemu paralelno vezanim otpornikom R. Ostali parametri kola u kome se nalaze nezavisni izvori ostaju nepromenjeni. Transforma cije izvora imaju veliku primenu u uproavanju elektrinih kola, kada je potrebno sma njiti broj vorova ili smanjiti broj petlji u kolu. 3.10 Tevenenova i Nortonova teorema Pretpostavimo da imamo neko elektrino kolo i da elimo da odredimo struju, napon il i snagu na nekom otporniku, koji emo nazvati potroa i obeleiti sa Rp. Ova situacija je ilustrovana na slici 3.10a. Tevenenova i Nortonova teorema pokazuju kako se c elo kolo, osim potroaa, moe zameniti ekvivalentnim realnim naponskim ili strujnim i zvorom, tako da struja i napon potroaa ostanu nepromenjeni. Posmatrajmo kolo na sl . 3.10a. Ako se potroa iskljui iz kola, pristupni krajevi ostaju otvoreni, i na nji ma postoji napon, koji emo nazvati napon otvorene veze i obeleiti sa VOC , kao na slici 3.10b. Meutim, ako se posle iskljuenja potroaa pristupni krajevi kratko spoje, onda izmeu njih postoji struja kratkog spoja, koju emo obeleiti sa I SC , kao na s lici 3.10c. A + Kolo sa izvorima i otpornicima B Rp Kolo sa izvorima i otpornicima A + VOC B B Kolo sa izvorima i otpornicima A ISC Slika 3.10: Odreivanje napona otvorenih krajeva i struje kratkog spoja. Za izvoenje Tevenenove teoreme posmatrajmo kolo na sl. 3.11a, u kome je kompletno kolo sa izvorima i otpornicima (bez potroaa) zamenjeno ekvivalentnim naponskim iz vorom VT i serijski vezanim otpornikom RT . Poreenjem kola sa slike 3.10 i slike 3.11a, lako se vidi da su struja kroz potroa i napon na potroau isti ako je: VT = VOC , RT = A + VT B RT Rp VOC I SC A + RN B Rp (3.26) IN Slika 3.11: Tevenenovo i Nortonovo ekvivalentno kolo. 19

Ove relacije predstavljaju Tevenenovu teoremu koja glasi: Svako elektrino kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i otpornicima se moe zameniti ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog naponskog izvora VT , iji je napon jednak naponu kol a sa iskljuenim potroaem VOC , i serijskog otpornika RT , ija je otpornost jednaka k oliniku napona kola sa iskljuenim potroaem VOC i struje kroz kratkospojeni potroa I SC . Za izvoenje Nortonove teoreme posmatrajmo kolo na sl. 3.11b, u kome je komplet no kolo sa izvorima i otpornicima (bez potroaa) zamenjeno ekvivalentnim strujnim i zvorom I N i paralelno vezanim otpornikom RN . Poreenjem kola sa slike 3.10 i sli ke 3.11b, lako se vidi da su struja kroz potroa i napon na potroau isti ako je: I N = I SC , RN = VOC I SC (3.27) Ove relacije predstavljaju Nortonovu teoremu koja glasi: Svako elektrino kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i otpornicima se moe zameniti ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog strujnog izvora I N , ija je struja jednaka struji kr oz kratkospojeni potroa I SC , i paralelnog otpornika RN , ija je otpornost jednaka koliniku napona kola sa iskljuenim potroaem VOC i struje kroz kratkospojeni potroa I SC . Specijalni sluaj Tevenenove i Nortonove teoreme nastaje kada kolo iji se ekvi valent trai sadri samo nezavisne izvore, odnosno ne sadri zavisne izvore. Tada se i zraunavanje ekvivalentne otpornosti RT ili RN moe uprostiti. Umesto potroaa na kraje ve A i B prikljui se naponski generator VT , nezavisni izvori u kolu se anuliraju kratkospajanjem nezavisnih naponskih izvora i raskidanjem nezavisnih strujnih i zvora, zatim se odredi struja kroz test generator IT , i na kraju ekvivalentna o tpornost RT = VT I T . Isti postupak se moe sprovesti i prikljuivanjem strujnog te st generatora, I T , i odreivanjem napona na njemu, VT . Odluka o tome koji postu pak treba primeniti zavisi od toga kolika uproenja donosi jedan ili drugi nain. 20

Equation Section (Next) 4. Kola sa promenljivim strujama U elektronskim kolima se esto deava da se struktura kola menja otvaranjem ili zatv aranjem nekog prekidaa. Posle takve promene nastaje promena napona i struja u kol u koja se odvija po odreenim zakonitostima, a koje emo prouavati u ovom poglavlju. Takva analiza kola se naziva analiza prelaznog reima. U odvijanju prelaznih pojav a kljunu ulogu imaju dva pasivna elementa koje smo ve pomenuli: kondenzator i kale m. Oba ova elementa imaju neke zajednike osobine. Oni su linearni elementi jer je kod njih relacija izmeu struje i napona predstavljena linearnim diferencijalnim jednainama. Takoe, oba elementa imaju sposobnost akumulacije energije. Kod kondenz atora energija se akumulira u elektrinom polju, a kod kalema u magnetskom polju. Akumulirana energija se moe predati ostatku kola. Zbog ove osobine akumulacije en ergije, kondenzator i kalem se nazivaju i reaktivni elementi. 4.1 Kondenzator Kondenzator se sastoji od dve provodne povrine razdvojene izolacionim materijalom (dielektrikom). Optereenje kondenzatora, iji je simbol zajedno sa referentnim sme rovima za napon i struju prikazan na slici 4.1, srazmerno je naponu na kondenzat oru: Q = CV (4.1) Konstanta C u prethodnom izrazu naziva se kapacitivnost (kapacitet) kondenzatora . Ako se napon na kondenzatoru ne menja, poto su elektrode kondenzatora izolovane dielektrikom, nema stalne struje kroz kondenzator. Dakle, pri konstantnoj pobud i kondenzator se ponaa kao otvorena veza. + v(t) Slika 4.1: Simbol kondenzatora i referentni smerovi za struju i napon. i(t) q(t) C Meutim, ako se napon na kondenzatoru menja sa vremenom, menjae se i njegovo elektr ino optereenje: q(t ) = Cv(t ) Diferenciranjem ove jednaine po vremenu se dobija: (4.2) dq(t ) dv(t ) = i(t ) = C dt dt (4.3) 21

Dakle, ako se napon na kondenzatoru menja, optereenje na kondenzatoru se takoe men ja, to znai da postoji struja kroz kondenzator. Iz poslednje jednaine se takoe vidi da nije mogue naglo promeniti napon na kondenzatoru jer bi to zahtevalo beskonano veliku struju kroz njega. Integracijom jednaine (4.3) se dobija: 1 1 0 1 1 v(t ) = i( x)dx = i ( x)dx + i ( x)dx = v(t0 ) + i ( x)dx C - C - C t0 C gde se v(t0 ) naziva poetni napon na kondenzatoru. t t t t (4.4) Energija akumulirana u elektrinom polju kondenzatora se moe odrediti iz snage koja se predaje kondenzatoru: wc (t ) = - t pc ( x) dx = - v( x) C t dv( x) 1 dx = Cv 2 (t ) dx 2 (4.5) Kapacitet kondenzatora u praksi kree se od pikofarada (1 pF = 10-12 F) do farada. Realni kondenzatori nemaju idealni dielektrik, tako da postoji slaba provodnost izmeu dve ploe. Neidealni dielektrik se modeluje vezivanjem otpornika velike otpo rnosti paralelno kondenzatoru. Slino otpornicima, i kondenzatori se mogu vezivati paralelno ili serijski. Koristei I Kirhofov zakon, lako se moe pokazati da ekviva lentna kapacitivnost paralelne veze kondenzatora predstavlja zbir kapacitivnosti paralelno vezanih kondenzatora: C p = C1 + C2 + + CN (4.6) Korienjem II Kirhofovog zakona, lako se dobija da reciprona vrednost ekvivalentne k apacitivnosti serijske veze kondenzatora predstavlja zbir recipronih vrednosti ka pacitivnosti serijski vezanih kondenzatora: 1 1 1 = + + C p C1 C2

4.2 Kalem + 1 CN (4.7) Kalem se sastoji od provodne ice koja je namotana oko jezgra od nemagnetnog ili m agnetnog materijala. Simbol kalema, zajedno sa referentnim smerovima za napon i struju prikazan je na slici 4.2. Relacija izmeu napona i struje kalema data je di ferencijalnom jednainom: v(t ) = L di (t ) dt (4.8) Konstanta L u prethodnom izrazu naziva se induktivnost kalema. Ako je struja kro z kalem konstantna, njen prvi izvod je nula, pa je napon na kalemu takoe nula. Da kle, u stalnom jednosmernom reimu kalem se ponaa kao kratak spoj. 22

+ v(t) i(t) L Slika 4.2: Simbol kalema i referentni smerovi za struju i napon. Postupajui na slian nain kao kod kondenzatora, integracijom jednaine (4.8) se dobija : 1 1 i(t ) = v( x)dx = i(t0 ) + v( x)dx L - L t0 t t (4.9) gde je i(t0 ) poetna struja kroz kalem. Energija akumulirana u magnetskom polju k alema moe se odrediti iz snage koja se predaje kalemu: wL (t ) = - t pL ( x) dx = - L t di ( x) 1 i ( x) dx = Li 2 (t ) dx 2 (4.10) Induktivnost kalemova u praksi se kree od H do nekoliko H. Realni kalemovi imaju m alu, ali konanu otpornost ice, tako da disipiraju energiju. Neidealni kalem se mod eluje vezivanjem otpornika male otpornosti na red sa kalemom. Kalemovi se mogu p ovezivati paralelno ili serijski. U sluaju paralelne veza kalemova, iz I Kirhofov og zakona sledi da reciprona vrednost ekvivalentne induktivnosti paralelne veze k alemova predstavlja zbir recipronih vrednosti induktivnosti paralelno vezanih kal emova: 1 1 1 = + + Lp L1 L2 + 1 LN (4.11) Korienjem II Kirhofovog zakona, dobija se da ekvivalentna induktivnost serijske ve ze kalemova predstavlja zbir vrednosti induktivnosti serijski vezanih kalemova: Ls = L1 + L2 +

4.3 + LN (4.12) Kola prvog reda sa kondenzatorima i kalemovima Kola prvog reda sadre izvore, otpornike i jedan kondenzator (RC kola) ili jedan k alem (RL kola) i prikazana su na slici 4.3. Da bi posmatrali prelazni reim kod ko la prvog reda, smatraemo da se prekida, koji je bio otvoren, zatvara u trenutku t = 0 , ime se pobudni izvor vezuje u kolo. Ponaanje RC kola za t > 0 odreeno je drug im Kirhofovim zakonom, koji za kolo sa slike 4.3a glasi: t 1 (4.13) i( x)dx + Ri (t ) = Vs C - 23

ijim se diferenciranjem po vremenu dobija: i (t ) di (t ) +R =0 C dt ili, posle sreivanja, (4.14) di (t ) 1 i (t ) = 0 + dt RC t=0 + Vs i(t) Slika 4.3: Kola prvog reda: RC kolo i RL kolo. (4.15) t=0 R C + Vs i(t) R L Ponaanje RL kola za t > 0 odreeno je drugim Kirhofovim zakonom, koji za kolo sa sl ike 4.3a glasi: L ili, posle sreivanja, di (t ) + Ri (t ) = Vs dt (4.16) V di(t ) R + i (t ) = s dt L L (4.17) Poreenjem diferencijalnih jednaina za RC kolo (4.15) i RL kolo (4.17), vidi se da se oba kola mogu opisati diferencijalnom jednainom oblika: dx(t ) + ax(t ) = f (t ) dt (4.18) Iz matematike je poznato da se reenje diferencijalne jednaine (4.18) moe uvek preds taviti u obliku: x(t ) = x p (t ) + xc (t ) gde je x p (t ) prinudno reenje, koje predstavlja ma koje reenje diferencijalne jednaine: (4.19) dx p (t ) dt + ax p (t ) = f (t ) (4.20) dok je xc (t ) prirodno reenje, koje predstavlja reenje homogene diferencijalne je dnaine: dxc (t ) + axc (t ) = 0 dt (4.21) 24

Iz jednaine koja daje prirodno reenje (4.20) se vidi da reenje xc (t ) i njegov izv od dxc (t ) dt moraju imati isti vremenski oblik, jer se inae ne bi mogli ponititi . Jedan mogui oblik za xc (t ) je eksponencijalna funkcija xc (t ) = Ke - at . to se prinudnog reenja x p (t ) tie, ono se mora sastojati od funkcije f (t ) i njenog prvog izvoda df (t ) dt . Izuzetak od ovog pravila predstavlja sluaj f (t ) = Ae- at , gde je a ista konstanta kao u diferencijalnoj j ednaini. U sluaju posmatranih RC i RL kola, f(t) = A = const, pa je prinudno reenje diferencijalne jednaine takoe konstanta x p (t ) = K1 . Prirodno reenje je, kao to je ve reeno, eksponencijalnog oblika xc (t ) = K 2e - at . Kompletno reenje diferenci jalne jednaine je onda: x(t ) = K1 + K 2 e- at = K1 + K 2 e-t / t (4.22) Konsana t = 1 a naziva se vremenska konstanta kola. Za RC kolo, t = RC, dok je za RL kolo t = L/R. Vremenska konstanta kola odreuje brzinu kojom se odvijaju promene napona ili struja u kolu. Lako je pokazati da se za vreme t = t posmatrana veliina x(t) promeni za 63.2% od ukupne mogue promene, dok se za vreme t = 5t ista veliina p romeni za 99.3%. Dakle, posle pet vremenskih konstanti prelazni proces je praktin o zavren. Ova analiza pokazuje da velika vremenska konstanta znai sporo odvijanje promena veliina u kolu, a da mala vremenska konstanta znai brzo odvijanje promena veliina u kolu. Za ilustraciju ove injenice, na slici 4.4 su prikazani oblici reenj a (4.22) dobijeni za dve vrednosti vremenske konstante t1 = 1 i t 2 = 0.2 , dok su o stali parametri isti: K1 = 0 i K 2 = 1 . 1 0.8 tau1 = 1 0.6 0.4 tau2 = 0.2 0.2 0 0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2 Slika 4.4: Zavisnost brzine promene odziva od vremenske konstante. Primetimo da drugi lan u reenju (4.22) tei ka nuli kada t. Dakle: K1 = lim x(t ) = x() t (4.23) Konstanta K1 se naziva ravnoteno reenje. 25

Takoe se, iz uslova: lim x(t ) = x(0) = K1 + K 2 = x() + K 2 t 0 (4.24) dobija: K 2 = x(0) - x() tako da se konano reenje (4.22) moe napisati i u obliku: (4.2 5) x(t ) = x() + [ x(0) - x()] e- t / t (4.26) koji moe korisno posluiti za direktno pisanje jednaine za promenljivi napon ili str uju, ako su poznate veliine x(0) , x() i t. Rezime analize kola prvog reda: 1. Anali zira se kolo pre promene stanja prekidaa, da bi se odredio poetni napon na kondenz atoru vC(0) ili poetna struja kalema iL(0). 2. Posle promene stanja prekidaa, pono vo se analizira kolo da bi se odredili napon na kondenzatoru vC(t) ili struja ka lema iL(t). 3. Poetni i finalni uslovi u kolu se koriste da bi se odredile konsta nte K1 i K2 u dobijenom reenju. 4. Ukoliko traena nepoznata veliina nije napon na k ondenzatoru vC(t) ili struja kalema iL(t), koriste se jednaine kola da bi se odre dila traena veliina. Rezultati koji su izvedeni u ovom poglavlju mogu se uspeno pri meniti i na sloenija kola. Primenom Tevenenove ili Nortonove teoreme, deo kola sa otpornicima i izvorima se moe predstaviti ekvivalentnim izvorom i otpornikom, a vie kondenzatora ili kalemova se mogu ekvivalentirati jednim kondenzatorom ili ka lemom ukoliko su vezani paralelno ili serijski. 4.4 Kola drugog reda sa kondenzatorima i kalemovima Neto sloeniji sluaj za analizu nastaje kada su kondenzator i kalem istovremeno pris utni u kolu. Tada se dobijaju elektrina kola sainjena od izvora, otpornika, konden zatora i kalema (RLC kola), koja su predstavljena na slici 4.5. Ako postoji poetn a energija u kalemu i kondenzatoru, onda se za prvo RLC kolo moe napisati jednaina po I Kirhofovom zakonu: v(t ) 1 dv(t ) + iL (t0 ) + v( x)dx + C = is (t ) R L t0 dt dok se za drugo RLC kolo moe napisati jednaina po II Kirhofovom zakonu: t (4.27) 1 di (t ) Ri (t ) + vC (t0 ) + i( x)dx + L = vs (t ) C t0 dt t (4.28) 26

+ is(t) R L C v(t) + R vs(t) i(t) L C + vc(t0) Slika 4.5: Kola drugog reda (RLC kola). Ako se obe jednaine diferenciraju po vremenu, a zatim prva podeli sa C a druga sa L, onda se dobija: d 2 v(t ) 1 dv(t ) 1 1 dis (t ) + + v(t ) = 2 dt RC dt LC C dt odnosno, (4.29) d 2i (t ) R di (t ) 1 1 dvs (t ) + + i(t ) = 2 dt L dt LC L dt (4.30) Dakle, oba kola se mogu opisati diferencijalnom jednainom drugog reda sa konstant nim koeficijentima: d 2 x(t ) dx(t ) + a1 + a2 x(t ) = f (t ) 2 dt dt ije je reenje: x(t ) = x p (t ) + xc (t ) (4.31) (4.32) gde je x p (t ) prinudno reenje, a xc (t ) prirodno reenje. Ako je pobudna funkcija konstanta, f (t ) = A , kao na slici 4.5, onda je prinud no reenje x p (t ) reenje jednaine: d 2 x p (t ) dt 2 + a1 dx p (t ) dt + a2 x p (t ) = A (4.33) Iz injenice da prinudno reenje mora biti sainjeno od funkcije f (t ) = A i njenog p rvog izvoda df (t ) dt = 0 sledi: 27

x p (t ) = A a2 Homogena jednaina iz koje se dobija prirodno reenje se moe napisati i u obliku: (4.34) d 2 x(t ) dx(t ) 2 + 2a + w0 x(t ) = 0 2 dt dt Smenom x(t ) = Ke st 0 , ova jednaina postaje algebarska jednaina: 2 s 2 Ke st + 2asKe st + w0 Ke st = 0 (4.35) (4.36) (4.37) ili 2 s 2 + 2as + w0 = 0 Ova jednaina se naziva karakteristina jednaina, koeficijent a se naziva koeficijent p riguenja, a dok se w0 naziva rezonantna uestanost. Reenja ove kvadratne jednaine su: 2 s1 , s2 = -a a 2 - w0 (4.38) i nazivaju se prirodne (sopstvene) uestanosti. Reenja homogene diferencijalne jedn aine (4.35) su: x1 (t ) = K1e s1t , x2 (t ) = K 2 e s2t (4.39) a njihov zbir takoe predstavlja prirodno reenje: xc (t ) = K1e s1t + K 2 e s2t Konstante K1 i K2 se odreuju iz poetnih uslova x(0) i dx (0) dt . Zavisno od vredn osti parametara a i w0, razlikuju se tri sluaja: (4.40) 1. a > w0 - prigueno reenje. Reenja s1 i s2 su realna i nejednaka, pa je prirodno reenje oblika: xc (t ) = K1e 2 - ( a- a 2 -w0 ) t + K2e 2 - ( a+ a 2 -w0 ) t (4.41) i predstavlja zbir dve opadajue eksponencijalne funkcije. Konstante K1 i K2 se od reuju iz poetnih uslova. 2. a = w0 - kritino prigueno reenje. Reenja s1 i s2 su realna ednaka, pa je prirodno reenje oblika: xc (t ) = B1e-at + B2te-at Konstnte B1 i B2 se odreuju iz poetnih uslova. (4.42)

28

3. a < w0 - neprigueno reenje. Reenja s1 i s2 su konjugovano kompleksna, pa je prirodno reenje oblika: xc (t ) = K1e- ( a- jwn )t + K 2 e- ( a+ jwn )t = e-at ( A1 cos wn t + A2 si e je: 2 wn = w0 - a 2 (4.43) (4.44) Dobijeno reenje ima oscilatorni karakter sa eksponencijalno opadajuom amplitudom o scilacija. Konstante A1 i A2 se odreuju iz poetnih uslova. Na slici 4.6 prikazani su odzivi kola u sva tri sluaja, za iste poetne uslove i istu uestanost w0 = 1 i tri vrednosti koeficijenta priguenja a, a = 2 , a = 1 i a = 0.5 . Uoava se da je odziv kola na jbri u sluaju kritinog priguenja. 1.4 1.2 1 0.8 x 0.6 0.4 Slucaj 1 Slucaj 2 Slucaj 3 0 2 4 6 8 10 t 12 14 16 18 20 0.2 0 Slika 4.6: Tri sluaja odziva kola drugog reda. 29

Equation Section (Next) 5. Kola sa naizmeninim strujama Posebna klasa elektrinih kola su kola kod kojih su naponi i struje pobudnih izvor a sinusoidalne funkcije vremena. U reimu koji nastaje posle smirivanja prelaznih pojava, naponi i struje elemenata kola e takoe imati isti vremenski oblik, tj. pre dstavljae sinusoidalne funkcije vremena. U elektrotehnici je interes za prouavanje ovakvih kola veliki s obzirom na injenicu da je naizmenini napon dominantan u sna bdevanju elektrinom energijom u domainstvima i industriji. Takoe, poto se primenom F urijeove analize moe pokazati da se bilo kakva periodina funkcija moe predstaviti z birom sinusoidalnih funkcija, za analizu kola sa sloenim periodinim pobudama moe se primeniti princip superpozicije. 5.1 Osnovni pojmovi Posmatraemo prvo kola kod kojih pobudni izvori predstavljaju sinusoidalne funkcij e vremena. Analiziraemo ustaljeno, stacionarno ili ravnoteno stanje, koje nastaje posle smirivanja prelaznih procesa u kolu posle primene sinusoidalne pobude, a k ada su naponi i struje u kolu takoe sinusoidalni, odnosno prostoperiodini. Posmatr ajmo sinusnu funkciju: x(t ) = X M sin wt (5.1) koj je prikazana na slici 5.1. XM se naziva amplituda (maksimalna vrednost), w se naziva kruna ili ugaona uestanost, dok je wt argument. Veliina x(t ) moe predstavljat i napon v(t ) ili struju i (t ) . x(wt) XM x(t) XM p/2 p 3p/2 2p wt T/4 T/2 3T/4 T t

XM XM
Slik 5.1: Sinusna funkcija u funkciji argumenta wt i vremena t. Ova funkcija je periodina sa periodom od 2p radijana. Period ove funkcije T i uestan ost sinusoide f su povezani relacijom: f = 1 T (5.2) 30

Iz uslova periodinosti: wT = 2p sledi: (5.3) w= 2p = 2pf T (5.4) Neto optiji oblik sinusoidalne funkcije je: x(t ) = X M sin(wt + q) gde je q fazni ugao ili poetna faza. 5.2 Predstavljanje sinusoidalnih veliina kompleksnim brojevima (5.5) Posmatrajmo jedno RL kolo pobueno naponskim sinusoidalnim izvorom. Onda se po II Kirhofovom zakonu moe pisati: L di (t ) + Ri (t ) = VM cos wt dt (5.6) Poto je pobuda sinusoidalna, struja mora biti oblika: i(t ) = I M cos(wt + f) (5.7) Zamenom u prethodnu diferencijalnu jednainu i reavanjem po nepoznatima IM i f, posle dueg izraunavanja se dobija: IM = pa je: VM R +w L 2 2 2 f = -rctg wL R (5.8) i(t ) = VM R +w L 2 2 2 cos(wt - arctg wL ) R

(5.9) Kao to se vidi, do reenja smo doli na komplikovan i dugotrajan nain. Jednostavniji n ain reavanja se dobija uspostavljanjem veze izmeu sinusoidalnih funkcija i kompleks nih brojeva. Ova veza dovodi do algebarskih jednaina po prvom i drugom Kirhofovom zakonu, koje zamenjuju odgovarajue diferencijalne jednaine. Poi emo od Ojlerove pre dstave kompleksnog broja: e jwt = cos wt + j sin wt (5.10) 31

iji su realni i imaginarni deo kosinusna odnosno sinusna funkcija. Pretpostavimo da je pobudna funkcija (fiziki neostvarljivi) kompleksni napon: v(t ) = VM e jwt = VM (cos wt + j sin wt ) iji su realni i imaginarni deo fiziki ostvarljivi. (5.11) Zbog toga to je kolo linearno, po principu superpozicije, struja u kolu mora se s astojati iz dve komponente: i(t ) = I M [ cos(wt + f) + j sin(wt + f) ] = I M e j ( wt +f) (5.12) gde je I M cos(wt + f) odziv na funkciju VM cos wt , a jI M sin(wt + f) odziv na funkciju jVM sin wt . Dakle, umesto da primenimo pobudu VM cos wt jwt i sprovedemo odgovarajua izraunavanja, mi moemo da primenimo pobudu VM e , odredimo odziv I M e j ( wt + f) i n aemo njegov realni deo. Mada to na prvi pogled izgleda mnogo komplikovanije nego prvi pristup, u praksi je sve mnogo jednostavnije. U sluaju posmatranog RL kola, zamenom pobude VM e jwt i odziva I M e j ( wt + f) u diferencijalnu jednainu (5.6), ima mo: L d ( I M e j ( wt +f) ) + RI M e j ( wt +f ) = VM e jwt dt (5.13) odakle se posle diferenciranja dobija: jwLI M e j ( wt +f ) + RI M e j ( wt +f) = VM e jwt Deljenjem obe strane jednaine (5.14) sa e jwt dobija se: (5.14) RI M e jf + jwLI M e jf = VM to je algebarska jednaina sa kompleksnim koeficijentima, ije je reenje: (5.15) VM = I = IM e = R + jwL jf VM R 2 + w2 L2 e - jarctg( wL ) R (5.16)

Meutim, poto je stvarna pobuda VM cos wt a ne VM e jwt , stvarni odziv je realni deo d obijenog reenja, odnosno: i(t ) = I M cos(wt + f) = VM R +w L 2 2 2 cos(wt - arctg wL ) R (5.17) to je identino sa reenjem diferencijalne jednaine (5.9). Dakle, u optem sluaju imamo: 32

x(t ) = X M cos(wt + f) = Re X M e j ( wt +f ) = Re ( X M e jf )e jwt (5.18) lan e jwt je zajedniki faktor u definicionoj jednaini za kolo i moe se implicitno podr azumevati u analizi. Preostali parametri, XM i f kompletno predstavljaju amplitudu i fazni ugao nepoznate struje ili napona. Kompleksna predstava struje ili napon a X M e jf naziva se fazor. Fazor X M e jf je kompleksni broj u polarnom obliku kod koga XM predstavlja amplitudu simusoidalnog signala, a f predstavlja fazni ugao si nusoidalnog signala meren u odnosu na kosinusoidu. U daljem radu, fazore emo oznaa vati velikim slovima koja su podebljana (bold) ili podvuena. Ako primenimo fazore na analizu RL kola, diferencijalna jednaina (5.6) dobija oblik: L d (Ie jwt ) + RIe jwt = Ve jwt dt (5.19) gde je I = I M f i V = VM 0 . Posle diferenciranja i eliminacije zajednikog faktora e jwt dobija se fazorska jednaina: jwLI + RI = V odnosno, (5.20) I= V = I M f = R + jwL

VM R +w L 2 2 2 - arctg( wL ) R (5.21) tako da se opet dobija isto reenje: i(t ) = wL cos wt - arctg( ) R R +w L VM 2 2 2 (5.22) Analiza kola pomou fazora predstavlja analizu kola u frekvencijskom domenu. U faz orskoj analizi se sistem diferencijalnih jednaina sa sinusoidalnim pobudnim funkc ijama u vremenskom domenu transformie u sistem algebarskih jednaina sa kompleksnim koeficijentima u frekvencijskom domenu. Takav sistem je neuporedivo laki za reava nje. Kada se odrede nepoznati fazori, oni se ponovo transformiu u vremenski domen da bi se dobilo reenje originalnog sistema diferencijalnih jednaina. 5.3 Opis elemenata kola pomou fazora U prethodnom izlaganju definisane su relacije izmeu napona i struje za tri osnovn a elementa elektrinih kola: otpornik, kalem i kondenzator. Sada emo te relacije is kazati korienjem fazora. U sluaju otpornika, relacija izmeu struje i napona data je

Omovim zakonom: v(t ) = Ri(t ) (5.23) 33

Ako je napon na otporniku v(t ) = VM e j ( wt + q v ) , struja kroz otpornik je i(t ) = I M e j ( wt + q i ) , pa se iz prethodne relacije dobija: VM e j ( wt +qv ) = RI M e j ( wt +qi ) ili, u fazorskom obliku: (5.24) V = RI (5.25)

gde je V = VM e jq v = VM qv i I = I M e jq i = I M qi . Dakle, qv = qi , pa su kod otporni struja i napon u fazi. U sluaju kalema, relacija izmeu napona i struje je diferenc ijalna jednaina: v(t ) = L koja se moe napisati pomou fazora u obliku: di (t ) dt (5.26) V = jwLI (5.27) Poto je j = 1e j 90 = 1 90 , onda je q v = q i + 90 , pa kod kalema napon fazno prednjai struji za 90o, ili struja fazno kasni za naponom za 90o. U sluaju kondenzatora, relacija izmeu struje i napona je diferencijalna jednaina: i(t ) = C koja se moe napisati pomou fazora u obliku: dv(t ) dt (5.28) I = jwCV (5.29) Poto je qi = qv + 90 , kod kondenzatora struja fazno prednjai naponu za 90o, ili napon fazno kasni za strujom za 90o. Poto fazori predstavljaju kompleksne brojeve, oni se mogu predstaviti i grafiki u kompleksnoj ravni. Tako se dobija fazorski dijag ram. Na osnovu fazorskog dijagrama moe se utvrditi odnos amplituda dva fazora, ug ao (fazna razlika) izmeu njih, kao i njihov relativni meusobni odnos. Na slici 5.2 su prikazani odnosi izmeu napona i struje u vremenskoj i fazorskoj predstavi za sva tri osnovna pasivna elektrina elementa. 5.4 Uopteni Omov zakon: impedansa i admitansa Kod kola sa jednosmernim strujama otpornost otpornika je Omovim zakonom definisa na kao kolinik napona na otporniku i struje kroz otpornik. U sluaju kola sa naizme ninim 34

strujama, kada se koristi fazorska predstava, naponi i struje postaju kompleksne veliine. Ako se formira kolinik fazora napona na nekom elementu i fazora struje k roz isti element: Z= V I (5.30)

dobija se uopteni (generalizovani) Omov zakon. Kompleksna veliina Z, koja predstav lja analogiju otpornosti kod jednosmernog reima, naziva se impedansa. Jedinica za impedansu je Om (). v(t), i(t) + V=RI qv=qi Re v(t), i(t) v(t) i(t) Im V I + V=jwLI L qv=qi+90o I wt 90o qi Re v( ), i(t) i(t) v(t) Im I qi=qv+90o C wt 90o qv Re V v(t) Im i(t) R V wt I I I=jwCV + V Slika 5.2: Fazorski dijagrami za napone i struje kod pasivnih elemenata. U polarnom koordinatnom sistemu, impedansa se moe predstaviti preko svog modula i argumenta kao: Z= VM qv VM = (qv - qi ) = Z q z I M qi I M

(5.31) dok se u pravouglom koordinatnom sistemu moe predstaviti preko svog realnog i ima ginarnog dela: 35

Z( jw) = R(w) + jX (w) (5.32) Relni deo impedanse R(w) se naziva rezistivna komponenta ili rezistansa, dok se i maginarni deo impedanse X (w) naziva reaktivna komponenta ili reaktansa. Primetimo da impedansa nije fazor, iako je frekvencijski zavisna kompleksna veliina. Uslov da neka kompleksna veliina predstavlja fazor je da u vremenskom domenu odgovara nekom sinusoidalnom signalu. Dakle, pojam impedanse nema nikakvo znaenje u vremen skom domenu. Poreenjem dve prethodne jednaine (5.31) i (5.32) lako je utvrditi vez e izmeu dva oblika predstavljanja impedanse. Tako je: Z = R2 + X 2 , odnosno, q z = arctg X R (5.33) (5.34) R = Z cos q z , X = Z sin q z Kod analize kola sa jednosmernim strujama pokazalo se pogodno da se uvede veliina reciprona otpornosti, koja je nazvana provodnost. Odgovarajua definicija se moe da ti i kod kola sa naizmeninim strujama. Dakle, reciprona vrednost impedanse, koja p redstavlja kolinik fazora struje i napona: Y= 1 I = Z V (5.35) naziva se admitansa. Jedinica za admitansu je Simens (S). Poto je impedansa kompl eksna veliina, admitansa je takoe kompleksna veliina. Ona se takoe moe predstaviti pr eko svog modula i argumenta kao: Y= I M qi I M = (qi - qv ) = Y q y VM qv VM

(5.36) ili preko svog realnog i imaginarnog dela: Y( jw) = G (w) + jB(w) (5.37) Relni deo admitanse G (w) se naziva konduktansa, dok se imaginarni deo admitanse naziva susceptansa. Na osnovu prethodnih jednaina lako je uspostaviti veze izmeu k omponenata impedanse i reaktanse. Polazei od jednaine: G + jB = lako se dobija: 1 R - jX = 2 R + jX R + X 2

(5.38) 36

G= R , R + X2 2 B= -X R + X2 2 (5.39) Na slian nain se dobijaju dualne relacije: R= G , G + B2 2 X= -B G + B2 2 (5.40) Interesantno je primetiti da rezistansa i konduktansa nisu reciprone veliine, i da takoe reaktansa i susceptansa nisu reciprone veliine. Na kraju, prikaimo tabelarno impedanse i admitanse tri osnovna elektrina elementa, otpornika, kalema i kondenz atora, koje emo esto koristiti u prouavanju elektrinih kola: Element Otpornik (R) Ka lem (L) Kondenzator (C) Impedansa (Z) ZR = R Z L = jwL Z C = 1 jwC = - j wC Admitansa (Y ) YR = G = 1 R YL = 1 jwL = - j wL YC = jwC 5.5 Sng naizmenine struje Neka su sinusoidalni napon i struja na nekom elementu kola VM cos(wt + q v ) i I M cos(wt + q i ) u vremenskom domenu, odnosno, neka su njihovi fazori V = VM e jqv = VM q v i I = I M e jqi = I M q i u frekvencijskom domenu. Snaga periodinog signala je po defini ciji srednja vrednost proizvoda napona i struje u okviru jedne periode. Dakle: 1 P = VM cos(wt + qv ) I M cos(wt + qi )dt T 0 V I = M M [cos(2wt + qv + qi ) + cos(qv 0 = VM I M V I cos(qv - qi ) = M M cos f 2 2 T T (5.41) gde je f = q v = q i fazna razlika izmeu napona na elementu i struje kroz element. Pose bno je interesantan sluaj snage na otporniku. Tada su napon i struja u fazi, pa j e f = q v - q i = 0 . Snaga na otporniku je onda data jednostavnim izrazom: P= VM I M 2 (5.42) odnosno jednaka je polovini proizvoda amplituda struje i napona. S obzirom da je kod otpornika V = RI , izraz (5.42) se moe napisati i kao: 37

P= 2 2 RI M VM = 2 2R (5.43) Zamislimo sada da kroz isti otpornik tee neka jednosmerna struja I i da je tada n apon na njemu V koji na otporniku razvijaju istu snagu kao u sluaju sinusoidalne pobude. Takva vrednost struje naziva efektivna vrednost struje, a napona efektiv na vrednost napona. Poto je u jednosmernom reimu Vef = RI ef , onda je: 2 P = Vef I ef = RI ef = Vef2 R (5.44) Izjednaavanjem snaga iz izraza (5.43) i (5.44) se dobija: Vef = VM , 2 I ef = IM 2 (5.45) odnosno, efektivna vrednost napona na otporniku ili struje kroz otpornik dobija se deljenjem amplitude napona ili struje sa kvadratnim korenom iz 2. 5.6 Kirhofovi zakoni u kolima sa naizmeninim strujama U prethodnim izlaganjima ve je reeno da za kola s stalnim jednosmernim strujama ka o i za kola sa promenljivim strujama vai prvi Kirhofov zakon koji kae da je suma s truja koje utiu u ma koji vor kola jednaka nuli. i (t ) = 0 j =1 j N (5.46) gde je i j (t ) struja j-te grane koja ulazi u vor, dok je N broj grana koje ulaz e u vor. U sluaju sinusoidalne pobude, struje u kolu su takoe sinusoidalne i imaju istu uestanost. Dakle, prethodna jednaina dobija oblik: I j =1 N Mj cos(wt + f j ) = 0 (5.47) odakle se transformacijom sinusoidalnih veliina u fazore dobija prvi Kirhofov zak on za kola sa naizmeninim strujama u fazorskom obliku:

I j =1 N j =0 (5.48) gde je I j fazor struje j-te grane koja ulazi u vor, dok je N broj grana koje ula ze u vor. Dakle, u frekvencijskom (fazorskom) domenu prvi Kirhofov zakon glasi: S uma fazora struja koje utiu u ma koji vor kola jednaka je nuli. 38

Na isti nain se polazei od jednaine po drugom Kirhofovom zakonu u vremenskom domenu : v (t ) = 0 j =1 j N (5.49) transformacijom sinusoidalnih veliina u vremenskom domenu u fazore, dobija drugi Kirhofov zakon za kola sa naizmeninim strujama u fazorskom obliku: V j =1 N j =0 (5.50) gde je V j fazor napona na j-toj grani petlje koja ukupno ima N grana. Dakle, u frekvencijskom (fazorskom) domenu drugi Kirhofov zakon glasi: Suma fazora napona u bilo kojoj petlji kola jednaka je nuli. 5.7 Osnovne transformacije u kolima sa naizmeninim strujama Primenom prvog i drugog Kirhofovog zakona neka kola se mogu uprostiti, to smanjuj e broj jednaina kojima se ona opisuju i olakava njihovo reavanje. U narednom izlaga nju bie ukratko opisane neke takve transformacije: 5.7.1 Serijska (redna) veza impedansi Ako se N impedansi tako povee tako da se u svakom voru stiu samo po dve impedanse ( osim kod prvog i poslednjeg vora), takva veza se naziva serijska ili redna veza i mpedansi i prikazana je na slici 5.3a. ... Is + V Z1 Z2 ZN Is + V Zs Slika 5.3: Serijska (redna) veza impedansi. Primenom drugog Kirhofovog zakona dobija se ekvivalentna impedansa kojom se moe z ameniti serijska veza impedansi: Z s = Z1 + Z 2 + + ZN (5.51) odnosno, ekvivalentna impedansa serijski vezanih impedansi jednaka je zbiru poje dinanih impedansi. 39

Posmatrajmo dve serijski vezane impedanse koje formiraju razdelnik napona, kao n a slici 5.4. I + + Z1 V Z2 + VZ1 VZ2 Slika 5.4: Delitelj (razdelnik) napona. Poto kroz oba impedanse protie ista struja, naponi na impedansama su: VZ1 = Z1 Z2 V, VZ2 = V Z1 + Z 2 Z1 + Z 2 (5.52) odnosno, napon izvora V deli se izmeu impedansi Z1 i Z2 u direktnoj srazmeri sa n jihovim vrednostima. 5.7.2 Paralelna veza impedansi Ako se N impedansi tako povee da sve imaju zajednike prikljuke, takva veza se naziv a paralelna veza impedansi i prikazana je na slici 5.5a. Ip + V Z1 Ip ... Z2 ZN + V Zp Slika 5.5: Paralelna veza impedansi. Primenom prvog Kirhofovog zakona dobija se ekvivalentna impedansa (admitansa) ko jom se moe zameniti paralelna veza impedansi: Yp = Y1 + Y2 + + YN (5.53) odnosno, ekvivalentna admitansa paralelno vezanih admitansi jednaka je zbiru poj edinanih admitansi. Alternativni oblik prethodne jednaine je: 1 1 1 = + + Z p Z1 Z 2 + 1 ZN (5.54) 40

Posmatrajmo sada dve paralelno vezane impedanse koje formiraju razdelnik struje, kao na slici 5.6. Poto je napon na obe impedanse isti, struje kroz paralelno vez ane impedanse su: I Z1 = Z2 Z1 I, I Z2 = I Z1 + Z 2 Z1 + Z 2 (5.55) odnosno, struja izvora I deli se izmeu impedansi Z1 i Z2 u obrnutoj srazmeri sa n jihovim vrednostima. IZ1 I Z1 Z2 IZ2 Slika 5.6: Delitelj (razdelnik) struje. 5.7.3 Transformacije trougao zvezda i zvezda - trougao Transformacije trougla u zvezdu i zvezde u trougao mogu se primeniti i na impeda nse i prikazane su na slici 5.7. A A Z1 Z3 C Z2 ZC B C ZA ZB B Slika 5.7: Vezivanje impedansi u trougao () i zvezdu (Y). Da bi ova dva kola bila ekvivalentna, impedansa izmeu ma koje dve take u oba kola, kada se trea taka ostavi nepovezana, mora biti ista. Korienjem pravila za paralelno i serijsko vezivanje otpornika, sa slike 5.7 se dobijaju relacije ekvivalencije : ZA = ZB = ZC = Z1Z 2 Z1 + Z 2 + Z3 Z 2 Z3 Z1 + Z 2 + Z3 Z1Z3 Z1 + Z 2 + Z3 41 (5.56)

odnosno: Z1 = Z2 = Z3 = Z A Z B + Z A ZC + Z B ZC ZB Z A Z B + Z A ZC + Z B ZC ZC Z A Z B + Z A ZC + Z B Z C ZA (5.57) 5.7.4 Transformacije izvora u kolima sa naizmeninim strujama Posmatrajmo kola prikazana na slici 5.8, gde su prikazani realni naponski izvor, koji ima konanu unutranju impedansu Zv, i realni strujni izvor, koji ima konanu un utranju admitansu Yi = 1 Z i . Zv + V Zp Ip + Vp I Zi Ip + Vp Zp Slika 3.8: Realni naponski i strujni izvor. Do uslova ekvivalencije realnog naponskog i strujnog izvora se lako moe doi posmat ranjem slike 5.8. Ako se na realni strujni ili naponski izvor prikljui ista imped ansa Zp, onda u sluaju ekvivalentnih izvora struja kroz impedansu Zp mora biti is ti u oba kola. Po Omovom zakonu, onda je isti i napon Vp. Dakle, iz uslova jedna kosti struja kroz Zp: Ip = Zi 1 V= I Zv + Z p Zi + Z p (5.58) direktno se dobijaju uslovi ekvivalencije realnog naponskog i strujnog izvora: V = Z i I, Z v = Z i (5.59) Dakle, ako u kolu imamo strujni izvor struje I i njemu paralelno vezanu impedans u Z, onda se ova kombinacija moe zameniti ekvivalentnim naponskim izvorom napona V = RI i serijski vezanom impedansom Z. Takoe vai i obrnuto: ako u kolu imamo napo nski izvor napona V sa serijski vezanom impedansom Z, onda se ova kombinacija moe zameniti ekvivalentnim strujnim izvorom struje I = V Z i njemu paralelno vezano m impedansom Z. Ostali parametri kola u kome se nalaze nezavisni izvori ostaju n epromenjeni. 42

5.8 Sistem jednaina napona vorova za kola sa naizmeninim strujama Kao i kod analize jednosmernog reima, i kod kola sa naizmeninim strujama moe se pri meniti sistem jednaina napona vorova za reavanje kola. U sluaju kola sa N vorova, bro j linearnih jednaina u sistemu je N-1. U sluaju kola sa N vorova, broj nepoznatih v eliina (napona) u sistemu N-1, tj. isti je kao broj jednaina. Sistem jednaina napon a vorova predstavlja sistem linearnih jednaina sa kompleksnim koeficijentima i izg leda ovako: Y11V1 + Y12 V2 + Y21V1 + Y22 V2 + + Y1N -1VN -1 = I1 + Y2 N -1VN -1 = I 2 + YN -1N -1VN -1 = I N -1 (5.60) YN -11V1 + YN -12 V2 + Elementi matrice sistema van glavne dijagonale, Ymn gde je m n , predstavljaju z bir admitansi svih grana izmeu vorova m i n i uvek imaju negativni predznak. Dijag onalni elementi, Ykk , predstavljaju zbir provodnosti svih grana koje se stiu u vo ru k i uvek imaju pozitivni predznak. Struje sa desne strane jednaina, I k , pred stavljaju struje izvora koje utiu u odgovarajui vor k. Ovaj sistem jednaina se moe i direktno napisati samo na osnovu posmatranja kola. 5.9 Tevenenova i Nortonova teorema za kola sa naizmeninim strujama Pretpostavimo da imamo neko elektrino kolo sa naizmeninom pobudom i da elimo da odr edimo struju, napon ili snagu na nekoj impedansi, koji emo nazvati potroa i obeleiti sa Zp. Ovaj sluaj je ilustrovan na slici 5.9a. Tevenenova i Nortonova teorema po kazuju kako se celo kolo, osim potroaa, moe zameniti ekvivalentnim realnim naponski m ili strujnim izvorom, tako da struja i napon potroaa ostanu nepromenjeni. A + Kolo sa izvorima i impedansama B Zp Kolo sa izvorima i impedansama A + VOC B B Kolo sa izvorima i impedansama A ISC Slika 5.9: Odreivanje napona otvorenih krajeva i struje kratkog spoja. Posmatrajmo kolo na sl. 5.9a. Ako se potroa iskljui iz kola, pristupni krajevi osta ju otvoreni i na njima postoji napon koji emo nazvati napon otvorene veze i obelei ti sa VOC , kao na slici 5.9b. Meutim, ako se posle iskljuenja potroaa pristupni kra jevi kratko spoje, onda izmeu njih postoji struja kratkog spoja, koju emo obeleiti sa I SC , kao na slici 5.9c. Za izvoenje Tevenenove teoreme posmatrajmo kolo na s l. 5.10a, u kome je kompletno kolo sa izvorima i impedansama (bez potroaa) zamenje no ekvivalentnim naponskim izvorom VT i serijski vezanim impedansom Z T . Poreenj em kola sa slike 5.9 i slike 5.10a, lako se vidi da su struja kroz potroa i napon na potroau isti ako je: 43

VT = VOC , ZT = A + VOC I SC A + (5.61) ZT VT B Zp IN ZN B Zp Slika 5.10: Tevenenova i Nortonova teorema. Ove relacije predstavljaju Tevenenovu teoremu koja glasi: Svako elektrino kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i impedansama se moe zameni ti ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog naponskog izvora VT , iji je n apon jednak naponu kola sa iskljuenim potroaem VOC , i serijske impedanse Z T , ija je impedansa jednaka koliniku napona kola sa iskljuenim potroaem VOC i struje kroz k ratkospojeni potroa I SC . Za izvoenje Nortonove teoreme posmatrajmo kolo na sl. 5.10b, u kome je kompletno kolo sa izvorima i impedansama (bez potroaa) zamenjeno ekvivalentnim strujnim izvo rom I N i paralelno vezanom impedansom Z N . Poreenjem kola sa slike 5.9 i slike 5.10b, lako se vidi da su struja kroz potroa i napon na potroau isti ako je: I N = I SC , Z N = VOC I SC (5.62) Ove relacije predstavljaju Nortonovu teoremu koja glasi: Svako elektrino kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i impedansama se moe ti ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog strujnog izvora I N , ija truja jednaka struji kroz kratkospojeni potroa I SC , i paralelne impedanse ja je impedansa jednaka koliniku napona kola sa iskljuenim potroaem VOC i z kratkospojeni potroa I SC . 5.10 Kola sa jednim i dva pristupa zameni je s Z N , i struje kro

Posmatrajmo kolo na slici 5.11 kod koga je izmeu vorova A i B prikljuen pobudni izv or koji moe biti strujni ili naponski. U oba sluaja napon na pristupu obeleimo sa V 1 a struju koja utie u kolo sa I 1 . Ovakvo kolo se naziva kolo sa jednim pristup om. Ako je pobudni izvor strujni generator, onda ulazni napon predstavlja odziv kola na primenjenu pobudu. Kolinik fazora odziva i pobude: 44

Zu = V1 I1 (5.63) naziva se ulazna impedansa kola. A + V1 B Slika 5.11: Kolo sa jednim pristupom. I1 Kolo Ako je pobudni izvor naponski generator, onda ulazna struja predstavlja odziv ko la na primenjenu pobudu. Kolinik fazora odziva i pobude: Yu = I1 V1 (5.64) naziva se ulazna admitansa kola. Posmatrajmo sada kolo na slici 5.12 kod koga je izmeu vorova A i B prikljuen pobudni izvor, koji moe biti strujni ili naponski, a i zmeu vorova C i D potroa, ija je impedansa Z p . Ovakvo kolo se naziva kolo sa dva pr istupa. Napon i struju na prvom pristupu obeleimo sa V1 i I1 , a napon i struju n a drugom pristupu sa V2 i I 2 . A + V1 B I1 Kolo C + V2 D Slika 5.12: Kolo sa dva pristupa. I2 Z2 Ako je pobudni izvor strujni generator, onda se za kolo na slici 5.12 mogu defin isati tri odnosa: Zu = koji se naziva se ulazna impedansa kola, V1 I1 (5.65) Z12 = V2 I1 (5.66) 45

koji se naziva prenosna impedansa (transimpedansa) kola, i, Ai = koji se naziva strujno pojaanje kola. I2 I1 (5.67) Ako je pobudni izvor naponski generator, onda se za kolo na slici 5.12 mogu defi nisati jo tri odnosa: Yu = koji se naziva se ulazna admitansa kola, I1 V1 (5.68) Y12 = I2 V1 (5.69) koji se naziva prenosna admitansa (transadmitansa) kola, i, Av = koji se naziva naponsko pojaanje kola. 5.11 V2 V1 (5.70) Analiza kola sa sloenoperiodinim strujama U dosadanjim razmatranjima uvek smo pretpostavljali da je napon ili struja pobudn og generatora sinusoidalni signal fiksne uestanosti, tzv. prostoperiodini signal. Meutim, u praksi se esto sreu i signali koji nisu sinusoidalni, ali su periodini, il i ak nisu ni periodini. Posmatrajmo neki periodini signal, koji za svako t zadovolj ava relaciju: f (t ) = f (t + nT ), n = 1, 2, 3, (5.71) gde je T ougaonih na slici f(t) A t perioda signala. Primeri ovakvih signala su povorke pravougaonih ili tr signala, koje se esto sreu u elektronskim sistemima, a koje su prikazane 5.13. T 2T T 2T A t f(t)

Slika 5.13: Nesinusoidalni periodini signali. 46

U matematikoj teoriji Furijeovih redova pokazuje se da se svaka periodina funkcija f (t ) moe predstaviti pomou zbira sinusoidalnih funkcija, koje su linearno nezav isne. Dakle, imamo: f (t ) = a0 + an cos(nw0t + qn ) n =1 (5.72)

gde je w0 = 2p T osnovna uestanost signala, a a0 predstavlja srednju vrednost signala . Posmatrajmo malo detaljnije poslednji izraz. Perioda sinusoidalne komponente z a n = 1 je T, perioda sinusoidalne komponente za n = 2 je T 2 , perioda sinusoid alne komponente za n = 3 je T 3 , itd. U optem sluaju, perioda sinusoidalne kompon ente za n = k je T k . Takva komponenta se naziva k-ta harmonijska komponenta il i krae k-ti harmonik. Jednaina k-tog harmonika je a k cos(kw0 t + q k ) , a fazor koji ga predstavlja je a k q k . Poto se cos(nw0 t + q n ) moe po Ojlerovoj formuli predstavi ti u eksponencijalnom obliku, prethodni razvoj funkcije f (t ) se moe napisati i u ekvivalentnom obliku: f (t ) = a0 + 1 an e j ( nw0t +qn ) = cn e jnw0t = a0 + (an cos nw0t + bn sin nw0t ) 2 n=- n = (5.73) gde se kompleksne konstante c n nazivaju Furijeovi koeficijenti. Ovi koeficijent i se mogu odrediti na jednostavan nain. Ako se jednaina (5.73) pomnoi sa e - jkw0t i od redi integral obe strane jednaine u okviru jedne periode, dobija se: t1 +T t1 f (t )e- jkw0t dt = t1 +T t1 1 c n e jnw0t e- jkw0t dt = cn e j ( n-k ) w0t dt n =- n=- t1 t +T (5.74) Poto je: t1 +T t1 0 e j ( n-k ) w0t dt = T nk n=k (5.75) konano se dobija: cn =

1 T t1 +T t1 f (t )e- jnw0t dt (5.76) Neka se sada takav periodini signal primeni kao pobuda nekog linearnog elektrinog kola. Ako je recimo pobudni signal napon, onda se, primenom razvoja u Furijeov r ed, pobudni signal moe predstaviti u vidu zbira napona: v(t ) = v0 + v1 (t ) + v2 (t ) + to se moe ilustrovati slikom 5.14. (5.77) 47

+ + v0 v1(t) Kolo + vk(t) Slika 5.14: Kolo sa sloenoperiodinom pobudom. U kolu na slici 5.14 svaki naponski generator ima svoju amplitudu i uestanost. Pr imenom fazorske analize moe se odrediti odziv kola na svaku komponentu pobudnog s ignala u frekvencijskom domenu i prevesti u vremenski domen. Dalje, poto je kolo linearno, moe se primeniti princip superpozicije i ukupni odziv kola dobiti sumir anjem doprinosa svih komponenata pobudnog signala. Na taj nain se dobija ukupni o dziv kola u ustaljenom sloenoperiodinom reimu. 48

Equation Section 6 6. Osnovi fizike poluprovodnika Kao to je ve reeno, prema svojoj provodnosti elektrotehniki materijali se dele na tr i grupe: provodnike, poluprovodnike i izolatore. Poluprovodniki materijali predst avljaju osnov savremene elektronike, tako da emo u narednim izlaganjima ukratko r azmotriti njihove najvanije osobine, koje e nam pomoi da razumemo rad osnovnih polu provodnikih komponenata: diode, bipolarnog tranzistora i MOS tranzistora. Najvanij i poluprovodniki materijali su silicijum (Si), germanijum (Ge) i galijum arsenid (GaAs). 6.1 Osnovni pojmovi o provodnosti materijala Svaki elektrini provodnik moemo posmatrati na dva naina: Posmatrajui makroskopske ef ekte preko napona, struje, otpornosti, itd. Posmatrajui mikroskopske efekte preko elektrinog polja, gustine struje, itd. Za prvi pristup moe se koristiti Omov zako n: V = RI (6.1) dok je za drugi pristup bolje iskoristiti relaciju izmeu elektrinog polja i napona E= V l (6.2) gde je V napon na krajevima provodnika a l njegova duina, kao i definiciju gustin e struje: J= I S (6.3) gde je I struja kroz provodnik a S popreni presek provodnika. Zamenom u jednainu z a Omov zakon se dobija: El = RJS odnosno: (6.4) E= tako da se konano dobija: RJS = rJ l l S (6.5) R=r (6.6) Konsana r se naziva specifina otpornost. Njena jedinica je m . Reciprona vrednost s pecifine otpornosti je specifina provodnost: 49

s= 1 r (6.7) ija je jedinica S m . Koristei specifinu provodnost, relacija izmeu elektrinog polja i gustine struje se moe napisati kao: J = sE (6.8) Spcifina otpornost (provodnost) je karakteristika materijala. Dobri provodnici i maju malu specifinu otpornost. Slika 6.1 prikazuje specifinu provodnost raznih ele ktrotehnikih materijala u logaritamskoj razmeri: 6 4 2 0 -2 -4 -6 -8 -10 -12 -14 Bakar Grafit Silicijum Guma Staklo Teflon Slika 6.1: Specifina provodnost nekih elektrotehnikih materijala. 6.2 Elektronska struktura materijala Provodnost materijala je direktno povezana sa elektronskom strukturom materijala . Kao to je poznato iz fizike, elektroni koji krue oko jezgra atoma mogu imati ene rgije koje odgovaraju diskretnim energetskom nivoima. Metali imaju delimino popun jene energetske nivoe neposredno uz potpuno popunjene nivoe, to omoguava da elektr oni lako napuste atom i slobodno se kreu kroz metal. Takvi elektroni se nazivaju slobodni elektroni. Izolatori imaju veliku zabranjenu zonu izmeu popunjenih i nep opunjenih energetskih nivoa, to zahteva da elektroni dobiju veliku energiju da bi preskoili zabranjenu zonu. Poluprovodnici imaju usku zabranjenu zonu izmeu popunj enih i nepopunjenih energetskih nivoa, tako da elektroni koji dobiju malu dodatn u energiju mogu preskoiti zabranjenu zonu i postati pokretni. Poto energija elektr ona zavisi od temperature, i provodnost poluprovodnika zavisi od temperature. 50

nepopunjen zabranjen nepopunjen popunjen Metali nepopunjen nepopunjen zabranjen popunjen Izolatori zabranjen popunjen Poluprovod nici Slika 6.2: Energetski nivoi kod metala, izolatora i poluprovodnika. 6.3 Silicijum kao poluprovodnik Silicijum je osnovni poluprovodniki materijal. Kristal istog silicijuma ima pravil nu strukturu u kojoj atomi zadravaju svoj poloaj pomou kovalentnih veza koje formir aju etiri valentna elektrona koji se nalaze u najviem energetskom opsegu. Na sobno j temperaturi kovalentne veze su dovoljno vrste tako da je broj slobodnih elektro na veoma mali. Zbog toga je specifina provodnost istog kristala silicijuma veoma m ala. Poto su svi elektroni povezani valentnim vezama sa susednim atomima, silicij um bi trebalo da bude izolator. Medjutim, ak i na sobnoj temperaturi, valentne ve ze su veoma slabe, tako da pojedini elektroni mogu lako da dobiju dovoljnu energ iju da ih raskinu i postanu slobodni elektroni. Upranjeno mesto elektrona u valen tnoj vezi naziva se upljina. Takav pozitivno nalektrisan atom moe da privue jedan e lektron iz oblinje valentne veze, popuni raskinutu valentnu vezu i ponovo postane neutralan. Dakle, ekvivalenti efekt je kao da se pozitivno nalektrisanje kree od atoma do atoma. Medjutim, poto je za kretanje upljina potrebno pokrenuti vie elekt rona, pokretljivost upljina je manja od pokretljivosti elektrona. Pozitivno nalek trisan atom moe da privue i neki slobodni elektron i neutralie se. Proces spajanja slobodnog elektrona i upljine se naziva rekombinacija. Si Si Si Si Si Si Si Si Si Si Si Si Slika 6.3: Kristalna reetka istog silicijuma. Dakle, provodnost istog silicijuma potie od dva efekta: Kretanja elektrona Kretanj a upljina U istom kristalu silicijuma broj slobodnih elektrona i broj upljina moraj u biti isti. Koncentracije slobodnih nosilaca u istom kristalu se nazivaju sopstv ene koncentracije koje zavise od temperature po formuli: 51

ni2 = BT 3e- EG kT (6.9) gde je B konstanta koja zavisi od materijala i za silicijum iznosi 5.4 1031 . EG = 1.12 eV je parametar koji se naziva energetski procep i predstavlja minimalnu energiju za raskidanje kovalentne veze, dok je k = 8.62 10 -5 eV/ o K Bolcmanova konstanta. Sopstvene koncentracije elektrona i upljina na sobnoj temperaturi T = 300o K = 27 o C su ni = pi = 1.5 1016 nosilaca m3 i veoma su male u odnosu na gus tinu atoma u kristalu silicijuma 5 10 28 atoma m 3 . Dakle, kod istog silicijuma svaki bilioniti atom u kristalu daje jedan par slobodnih nosilaca. Zbog toga je i st silicijum veoma slab provodnik. Ako se na krajeve silicijumskog kristala prik ljui napon V kao na slici: Je Jp V + Slika 6.4: Prikljuenje naponskog izvora na kristal istog silicijuma. onda dolazi do usmerenog kretanja slobodnih nosilaca kroz poluprovodnik. Iako se elektroni i upljine pod dejstvom elektrinog polja kreu u suprotnim smerovima, poto su oni nosioci suprotnog naelektrisanja, struje elektrona i upljina se efektivno sabiraju. Dakle, gustina struje kroz poluprovodnik data je izrazom: J = e( n ni + p pi ) E = sE (6.10) gde je e = 1.5 10-19 C - naelektrisanje elektrona, n = 0.135 m 2 Vs je pokretljivo st elektrona, a p = 0.048 m 2 Vs je pokretljivost upljina. Veliine n , p takoe zavise od temperatur e. Na sobnoj temperaturi je s = 4.4 10-4 S/m , to predstavlja slabu provodnost. Jo jedna oso bina silicijuma koja je veoma korisna u mikroelektronici je da se izlaganjem sil icijuma kiseoniku na povienoj temperaturi na njegovoj povrini formira oksid (SiO2) , koji je odlian izolator. 6.4 Dopiranje silicijuma primesama Ako se u kristal silicijuma unesu primese drugih materijala, provodnost siliciju ma se moe poveati. Taj postupak se naziva dopiranje silicijuma. Silicijum ima 4 va lentna elektrona u najviem energetskom opsegu. Ako se silicijumu doda mala koliina primesa od materijala koji ima pet valentnih elektrona (fosfor, arsen ili drugi elementi 5. grupe), pojavie se viak slobodnih elektrona koji znatno poveava provod nost silicijuma. Takve primese se nazivaju donorske primese jer daju elektrone, a tako dopirani 52

silicijum se naziva n-tip silicijuma, jer ima vie slobodnih nosilaca negativnog n aelektrisanja (elektrona) nego upljina. Tipina koncentracija primesa je mala i izn osi oko 1023 atoma m3 , ali je za 6 do 7 redova veliine vea od sopstvene koncentra cije nosilaca. Dakle, broj slobodnih elektrona u n-tipu silicijuma je skoro iskl juivo odreen koncentracijom donorskih primesa nn 0 = N D , gde je N D koncentracij a donorskih primesa. Broj upljina u n-tipu silicijuma je manji nego kod istog sili cijuma na istoj temperaturi, jer je poveana verovatnoa rekombinacije. Poto je proiz vod sopstvenih koncentracija konstantan na konstantnoj temperaturi, onda iz rela cije: nn 0 pn 0 = ni2 = pi2 sledi pn 0 = ni2 n2 = i nn 0 N D Si P Si Si Si Si Si Si Si (6.11) (6.12) Si Si Slobodni elektron Si Slika 6.5: Kristalna reetka silicijuma sa donorskim primesama. Ako se silicijumu doda mala koliina primesa od materijala koji ima tri valentna e lektrona (bor, indijum, ili drugi elementi 3. grupe), pojavie se viak upljina, koji takoe poveava provodnost silicijuma. Takve primese se nazivaju akceptorske primes e jer privlae (primaju) slobodne elektrone, a tako dopirani silicijum se naziva p -tip silicijuma, jer ima vie slobodnih nosilaca pozitivnog naelektrisanja (upljina ) nego elektrona. Si Si Nedostajuci elektron Si Si B Si Si Si Si Si Si Si Slika 6.6: Kristalna reetka silicijuma sa akceptorskim primesama. Primetimo da dodavanje primesa bilo kog tipa ne naruava neutralnost poluprovodnik a, iako stvara slobodne nosioce. 53

Dopiranjem silicijuma menja se i struktura energetskih opsega, tako to se stvaraj u novi nivoi unutar zabranjene zone. Donorske primese stvaraju dodatni energetsk i nivo blizu nepopunjenih provodnih nivoa, ime se olakava stvaranje slobodnih elek trona. Akceptorske primese stvaraju dodatni energetski nivo blizu popunjenih val entnih nivoa, ime se olakava stvaranje slobodnih upljina. Provodni opseg zabranjen Valentni opseg n-tip Provodni opseg zabranjen Valentni opseg p-tip Akceptorski nivoi Donorski nivoi Slika 6.7: Energetski nivoi kod dopiranih poluprovodnika. S obzirom na veliku razliku koncentracija elektrona i upljina kod dopiranog silic ijuma, provodnost dopiranog silicijuma prvenstveno odredjuju veinski nosioci: e n n = e n N d s= e p p = e p N a za n - tip silicijuma za p - tip silicijuma (6.13) Iako je koncentracija primesa veoma mala u odnosu na ukupni broj atoma, ona je i pak znatno vea od koncentracije slobodnih nosilaca kod istog poluprovodnika. Provo dnost je linearna funkcija koncentracije unesenih primesa. Kod materijala n-tipa , veinski (glavni) nosioci su elektroni, a manjinski (sporedni) nosioci su upljine . Kod materijala p-tipa veinski (glavni) nosioci su upljine, a manjinski (sporedni ) nosioci su elektroni. 54

7. pn spoj Ako se napravi bliski kontakt (spoj) materijala n-tipa i materijala p-tipa dobij a se tzv. pn spoj ili dioda. U praksi su oba tipa materijala delovi istog krista la silicijuma, iji su delovi dopirani razliitim primesama. Pored toga to pn spoj pr edstavlja diodu, on je i osnovni element sloenijih elektronskih elemenata, kao to je to bipolarni tranzistor, a ima i znaajnu ulogu u radu MOS tranzistora. 7.1 Nepolarisani pn spoj Na slici 7.1 je ilustrovana situacija kada se p i n tip materijala ne dodiruju. Slobodni elektroni su ravnomerno rasporeeni po telu poluprovodnika n-tipa, dok su slobodne upljine ravnomerno rasporeene po telu poluprovodnika p-tipa. n-tip + + + + + + + + p-tip + + + + + + + + Nepokretni donorski jon Slobodni elektron Nepokretni akceptorski jon Slobodna upljina Slika 7.1: Naelektrisanja kod dopiranih poluprovodnika. Ako se formira kontakt materijala p i n tipa, odnosno pn spoj, onda dolazi do pr elaza slobodnih veinskih nosilaca preko spoja u drugu oblast i do njihove rekombi nacije. U blizini spoja ostaju samo nepokretni naelektrisani atomi. Ta oblast se naziva osiromaena oblast ili oblast prostornog tovara jer u njoj nema slobodnih nosilaca elektriciteta. Nepokretna naelektrisanja formiraju elektrino polje u obl asti prostornog tovara. To elektrino polje se suprotstavlja daljem kretanju nosil aca preko spoja. Na spoju se pojavljuje mala razlika napona, koja se naziva pote ncijalna barijera. Veliina potencijalne barijere zavisi od poluprovodnikog materij ala i nivoa dopiranja primesama. Kod silicijuma potencijalna barijera je u grani cama od 0.6 V do 0.8 V, a kod germanijuma svega 0.2 V. Veliina potencijalne barij ere se ne moe izmeriti merenjem napona izmeu anode i katode, jer postoje i kontakt ni potencijali na spojevima metal-poluprovodnik kod prikljuaka diode. Dakle, moemo smatrati da kroz nepolarisani pn spoj protiu etiri razliite struje. Difuzione stru je veinskih nosilaca, elektrona i upljina, potiu od razliitih koncentracija nosilaca sa obe strane pn spoja i ine difuzionu struju I D . Usled elektrinog polja takodj e postoje dve komponente struje manjinskih nosilaca, struja elektrona i struja up ljina, koje ine struju usled elektrinog polja I S . U ravnotenom stanju, kada pn sp oj nije vezan u elektrino kolo, ukupna struja kroz pn spoj mora biti jednaka nuli pa su difuzione struje uravnoteene strujama usled elektrinog polja, tj. I D = I S . Takvo ravnoteno stanje se naziva ekvilibrijum. 55

Metalni kontakti Anoda p-tip ID n-tip IE Katoda Anoda + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + Id Osiromaena oblast Katoda q E V Slika 7.2: Raspodela naelektrisanja, elektrino polje i napon na nepolarisanom pn spoju. Nepolarisani pn spoj se moe u gruboj analogiji predstaviti kondenzatorom. Nepokre

tni joni predstavljaju optereenje kondenzatorskih ploa, a osiromaena oblast predsta vlja dielektrik. Ako poluprovodnik posmatramo kao celinu, on je i dalje elektriki neutralan. 7.2 Direktno polarisani pn spoj Ako na krajeve pn spoja poveemo naponski izvor sa pozitivnim polom vezanim na p o blast kao na slici 7.3, dolazi do smanjenja potencijalne barijere na spoju, suenj a oblasti prostornog tovara i olakanog kretanja veinskih nosilaca preko spoja. Vein ski nosioci iz n oblasti, elektroni, difuzijom prelaze u p oblast, a veinski nosi oci iz p oblasti, upljine, difuzijom prelaze u n oblast, gde dolazi do njihove re kombinacije. Dakle, poto je elektrino kolo zatvoreno, postoji stalna difuzija nosi laca preko spoja, odnosno postoji struja kroz pn spoj. Manjinski nosioci takoe pr elaze preko spoja usled elektrinog polja, ali je zbog njihovog znatno manjeg broj a njihov doprinos ukupnoj struji zanemarljiv. Dakle, struja kroz direktno polari sanu diodu se sastoji od dve komponente: struje veinskih nosilaca (difuziona stru ja) i struje manjinskih nosilaca (struja usled elektrinog polja). I = I D - I E = Ke-e (V0 -V ) kT - Ke-eV0 kT = I S (eeV kT - 1) = I S (eV VT - 1) I S eV VT (7.1) 56

gde je K konstanta koja zavisi od geometrijskih dimenzija pn spoja, V napon na s poju, V0 napon potencijalne barijere, k Bolcmanova konstanta, a T apsolutna temp eratura u oK. Struja I S se naziva struja zasienja pn spoja i direktno je proporc ionalna povrini pn spoja. Kod silicijuma ona iznosi oko 10-15 A, dok je kod germa nijuma oko 10-6 A na sobnoj temperaturi. Napon VT = kT e se naziva temperaturni napon i na sobnoj temperaturi iznosi priblino 25 mV. Anoda p-tip IE ID n-tip Katoda Anoda + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + Katoda + V

Slika 7.3: Struje i raspodela naelektrisanja na direktno polarisanom pn spoju. 7.3 Inverzno polarisani pn spoj Ako na pn spoj poveemo naponski izvor sa pozitivnim polom vezanim na n oblast, ka o na slici 7.4, dolazi do poveanja potencijalne barijere na spoju, proirenja oblas ti prostornog tovara i oteanog kretanja veinskih nosilaca preko spoja. Struja manj inskih nosilaca ostaje skoro nepromenjena i ona predstavlja struju kroz spoj. Anoda p-tip ID n-tip IE Katoda Anoda + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + Katoda V + Slika 7.4: Struje i raspodela naelektrisanja na inverzno polarisanom pn spoju. 5 7

I = ID - IE -IS (7.2) Iko teorijski model pokazuje da je struja inverzno polarisanog pn spoja jednaka struji zasienja, eksperimentalno se dobijaju vee vrednosti za struju inverzno pol arisanog pn spoja. Razlog za to su povrinski efekti koji izazivaju tzv. struju cu renja, koja moe biti i milion puta vea od struje zasienja. 7.4 Proboj pn spoja i Zener dioda Ako se na spoj primeni veliki inverzni napon, dolazi do formiranja jakog elektrin og polja u oblasti prostornog tovara i do naglog porasta struje inverzno polaris anog spoja. Ta pojava se naziva proboj, a napon pri kome dolazi do proboja se na ziva napon proboja. Postoje dve vrste mehanizma proboja. Ako je napon proboja is pod 5 V, takav proboj se naziva Zenerov proboj, a ako je vei od 7 V, onda je u pi tanju lavinski proboj. Ako je napon proboja izmeu 5 V i 7 V, onda su zastupljena oba mehanizma proboja. Veliina napona proboja uglavnom zavisi od koncentracije pr imesa. Zenerov proboj ima znaajnu praktinu primenu. Zbog vrlo nagle promene struje , napon na Zener diodi u oblasti proboja je praktino konstantan. Zener diode se k oriste u stabilizatorima napona i naponskim referentnim izvorima. 7.5 7.5.1 Modeli diode Karakteristika diode Kao to je objanjeno u prethodnom izlaganju, struja diode pri direktnoj ili inverzn oj polarizaciji se moe opisati relacijom I = I S (eV VT - 1) koja se naziva strujno-naponska karakteristika diode i grafiki je predstavljena n a slici 7.5. ID (mA) (7.3) 4 3 2 1 0 -2 -1.5 -1 -0.5 0.5 VD (V) 1 Slika 7.5: Grafiki prikaz jednaine diode. 58

Ova relacija je nelinearna i esto se zahteva da bude uproena, odnosno linearizovana . U praksi je razvijeno nekoliko uproenih modela diode, pogodnih za izraunavanja be z upotrebe raunara. 7.5.2 Idealna dioda Idealna dioda predstavlja najjednostavniji model diode. Ako je dioda direktno po larisana, uzima se da je napon na njoj nula. Ako je dioda inverzno polarisana uz ima se da je struja kroz nju nula. Dakle, direktno polarisana dioda priblino odgo vara kratkom spoju, dok inverzno polarisana dioda predstavlja otvorenu vezu. To je grafiki predstavljeno na slici 7.6. ID (mA) 0 VD (V) Slika 7.6: Karakteristika idealne diode i njen simbol. 7.5.3 Izlomljeno linearni model diode Izlomljeno linearni model diode je zasnovan na jednostavnoj linearizaciji neline arne karkteristike diode, koja je prikazana na slici 7.7a. ID (mA) Nagib = 1/rD VD0 rD Vd (V) 0 VD0 + Slika 7.7: (a) Izlomljeno linearna aproksimacija karakteristike diode, (b) Elekt rini model. Elektrini model kojim se realizuje ovakva karakteristika prikazan je na slici 7.7 b. Parametri modela su VD 0 0.65 V i rD 20 . U model je ukljuena i idealna dioda da bi se obezbedilo da struja tee samo pri direktnoj polarizaciji diode. 59

7.5.4 Model diode sa konstantnim padom napona Najee korieni model diode u praktinim izraunavanjima dobija se uproenjem izlomljeno rnog modela, tako to se stavi da rD 0 . Onda drugi segment izlomljeno linearne ka rakteristike postaje vertikalan, kao na slici 7.8a. Najee se uzima da je VD = 0.7 V . ID (mA) + VD Vd (V) 0 VD Slika 7.8: (a) Aproksimacija karakteristike diode sa konstantnim naponom, (b) El ektrini model. 7.5.5 Model diode za male signale Pretpostavimo da se napon na direktno polarisanoj diodi sastoji od fiksnog dela i promenljivog dela, koje emo oznaiti po sledeoj konvenciji: vD = VD + vd , gde je vd << VT Poto je varijacija napona na diodi mala, za struju diode se moe pisati: (7.4) iD = I S evD VT = I S e(VD +vd ) VT = I S eVD VT evd I D (1 + VT = I D evd VT vd I 1 ) = I D + D vd = I D + vd = I D + id VT VT rd (7.5) Dakle za promenljivu komponentu struje diode vai jednaina: id = 1 vd rd (7.6) gde se rd naziva otpornost diode za male signale. Reciprona vrednost otpornosti d iode za male signale predstavlja nagib tangente karakteristike diode u taki koja je odreena fiksnim delovima napona i struje diode. Dakle, za male signale dioda s e moe modelovati otpornikom, ija je vrednost jednaka otpornosti diode za male sign ale rd . 60

7.6 Radna taka diode Posmatrajmo jednostavno kolo sa diodom, kao na slici 7.9: R + V Slika 7.9: Elementarno kolo sa diodom. iD + vD Kako odrediti struju i napon na diodi, kada su vrednosti napona baterije V i otp ornika R poznate? Dioda je direktno polarisana i kroz nju tee znaajna struja. Mogu se napisati dve jednaine. Jedna od njih je nelinearna jednaina diode: I D = I S eVD VT dok je druga jednaina po drugom Kirhofovom zakonu linearna: (7.7) V - RI D - VD = 0 Iz druge jednaine se dobija jednaina prave u sistemu ( I D , VD ): (7.8) 1 1 I D = - VD + V R R (7.9)

koja se naziva radna prava. Obe jednaine se mogu predstaviti grafiki, kao na slici 7.10, pa se i do reenja sistema jednaina moe doi grafikim putem. Reenje sistema jedna na je presek jednaine diode i radne prave definisane drugim Kirhofovim zakonom i naziva se mirna radna taka. ID (mA) V/R Q(IDQ,VDQ) 0 VD (V) V Slika 7.10: Jednaina diode i radna prava u istom sistemu karakteristika. 61

Drugi nain odreivanja radne take je da se rei sistem od jedne linearne i jedne nelin earne jednaine nekim metodom reavanja nelinearnih jednaina iz numerike analize. Najee e reavanje nelinearne jednaine, ili sistema nelinearnih jednaina, svodi na iterativ no reavanje sistema linearnih jednaina. Ovaj metod reavanja nelinearnih kola se kor isti u raunarskim programima za analizu kola, kao to je, na primer, poznati progra m SPICE. 7.7 Primene i vrste dioda Kao to se vidi iz jednaine za struju diode (7.1), osobine diode znatno zavise od: Materijala od kojeg je napravljena dioda, Geometrijskih karakteristika spoja, Te mperature.

Diode su vaan i esto korieni element u savremenoj elektronici. Poto se dioda ne moe re alizovati tako da se istovremeno ostvare sve povoljne karakteristike, diode se p roizvode sa karakteristikama koje najvie odgovaraju njihovoj nameni. Tako se kod proizvoaa poluprovodnikih komponenata mogu nabaviti razne vrste dioda, kao to su: ode za usmerae malih snaga, Diode za usmerae velikih snaga, Diode za prekidaki reim rada Diode za rad na visokim uestanostima, Diode promenljive kapacitivnosti (vari kap ili varaktor diode), Fotodiode, Svetlee (LED) diode, itd. Detaljnije karakteristike dioda se mogu nai u publikacijama proizvoaa (data sheet) u papirnoj formi (katalozi) ili na Internetu. 62

8. Bipolarni tranzistor 8.1 Struktura i simboli bipolarnog tranzistora Bipolarni tranzistor je poluprovodnika struktura sa tri elektrode. Bipolarni tran zistor predstavlja sendvi strukturu sainjenu od tri razliito dopirane poluprovodnike oblasti koje formiraju dva pn spoja: npn ili pnp. Najvie dopirana oblast predsta vlja emitor, sredinja oblast se naziva baza, dok je najmanje dopirana oblast kole ktora. Radi korektnog funkcionisanja tranzistora, baza mora biti vrlo uska. Sve tri oblasti imaju metalne kontakte kojima se vri prikljuivanje tranzistora u kolo. U praksi se, zbog boljih elektrinih karakteristika, mnogo vie koriste npn tranzis tori pa e se analiza rada tranzistora uglavnom odnositi na npn tranzistore. Emitor n-tip p-tip n-tip Kolektor Baza Slika 8.1: Uproeni prikaz strukture bipolarnog npn tranzistora. C B E B E C Slika 8.2: Simboli npn i pnp tranzistora. Zavisno od polarizacije spojeva emitor-baza (emitorski spoj) i kolektor-baza (ko lektorski spoj), npn tranzistor se moe nai u razliitim reimima rada, koji su prikaza ni u sledeoj tabeli: Reimi rada tranzistora Reim rada Aktivni reim Zasienje Zakoenje E mitor-baza Direktna polarizacija Direktna polarizacija Inverzna polarizacija Kol ektor-baza Inverzna polarizacija Direktna polarizacija Inverzna polarizacija Nam ena Pojaavai Prekidai Prekidai Iako postoji jo jedna kombinacija za polarizaciju spojeva, ona se u praksi vrlo r etko koristi i zbog toga nije navedena u tabeli. Aktivni reim se koristi u pojaavak im kolima, koja se prouavaju u analognoj elektronici. Reimi zasienja i zakoenja se k oriste u elektronskim prekidaima i prouavaju se u impulsnoj i digitalnoj elektroni ci. 63

8.2 Rad bipolarnog tranzistora u aktivnom reimu U aktivnom reimu rada emitorski spoj je direktno polarisan, a kolektorski spoj je inverzno polarisan. Polarizacija se ostvaruje prikljuivanjem baterija odgovarajue g polariteta, kao na slici 8.3. n p n iE E iEe iBr iEp B iCe iC iCB0 C + VBE iB + VCB Slika 8.3: Struje u aktivnom reimu rada npn tranzistora. Za razmatranje rada tranzistora u aktivnom reimu najbolje je poi od emitorskog spo ja koji je direktno polarisan, i prema tome ima dve difuzione struje veinskih nos ilaca sa obe strane spoja: 1. Struja elektrona od emitora ka bazi I Ee 2. Struja upljina od baze ka emitoru I Ep iji zbir predstavlja struju emitora: I E = I Ee + I Ep I Ee , jer je I Ep << I Ee (8.1) Elektroni koji su iz emitora preli u bazu u njoj predstavljaju manjinske nosioce. Pre uspostavljanja direktne polarizacije emitorskog spoja i ubacivanja elektron a, ravnotena koncentracija elektrona u bazi je bila veoma mala. Ubaeni elektroni z natno poveavaju koncentraciju elektrona u bazi naroito u blizini emitorskog spoja. S druge strane, kolektorski spoj je inverzno polarisan pa elektrino polje izaziv a kretanje manjinskih nosilaca preko spoja. Zbog toga je oko kolektorskog spoja koncentracija manjinskih nosilaca (elektrona u bazi i upljina u kolektoru) izuzet no mala. Dakle, koncentracija elektrona u bazi opada sa velike vrednosti oko emi torskog spoja na malu vrednost oko kolektorskog spoja. Poto je baza veoma uska, m oe se opravdano smatrati da je koncentacija elektrona opada po linearnom zakonu. Kao posledica neuniformne koncentracije, elektroni u bazi se kreu difuzijom od em itorskog ka kolektorskom spoju. S obzirom da u bazi postoje i upljine, izvestan b roj elektrona se na svom putu od emitorskog ka kolektorskom spoju rekombinuje i ne stigne do kolektora. S obzirom na malu irinu baze, broj rekombinovanih elektro na je mali. Na inverzno polarisanom kolektorskom spoju postoje dve komponente st ruje manjinskih nosilaca usled elektrinog polja: 1. Struja elektrona od baze ka k olektoru I Ce 2. Struja upljina od kolektora ka bazi I CB0 koje u zbiru daju stru ju kolektora: 64

I C = ICe + I CB 0 I Ce , jer je I CB 0 << ICe Struja baze se sastoji od tri komponente: 1. Struja upljina od baze ka emitoru I Ep 2. Struja upljina od kolektora ka bazi I CB0 3. Struja usled rekombinacije ele ktrona u bazi I Br tako da je: (8.2) I B = I Br + I Ep - ICB 0 (8.3) Odnos struje elektrona koji prelaze u kolektor i struje emitora obeleava se sa a i naziva koeeficijent strujnog pojaanja od emitora do kolektora: a= I Ce I C - I CB 0 I C = IE IE IE (8.4) odakle se uz pomo jednaine I E = I B + I C dobija: IC = 1 a IB + I CB 0 = b I B + (b + 1) I CB 0 bI B 1- a 1- a (8.5) Fktor b se naziva koeeficijent strujnog pojaanja od baze do kolektora. Tipine vredn osti za faktor a su od 0.95 do 0.999, a za faktor b od 20 do 1000. 8.2.1 Model npn tranzistora za velike signale Relacija I C bI B pokazuje sutinu rada tranzistora, koja se ogleda u injenici da se malom strujom baze moe kontrolisati znatno vea kolektorska struja. Poto je struja b aze eksponencijalnog karaktera: I B = I BS eVBE VT onda i kolektorska struja ima istu zavisnost: I C = b I B = b I BS eVBE VT = I CS eV BE VT dakle, struja kolektora eksponencijalno zavisi od ulaznog napona. (8.6) (8.7) Dakle, koristei prethodne relacije, najprostiji modeli npn bipolarnog tranzistora u aktivnom reimu mogu se napraviti korienjem kontrolisanih strujnih izvora. Dva ta kva modela su prikazana na slici 8.4: 65

B + vBE iB iC ICS/b biB C B + iB aiE C iC vBE ICS/a iE E iE E Slika 8.4: Modeli npn tranzistora za velike signale u aktivnom reimu rada. 8.2.2 Model tranzistora za male signale Pretpostavimo da se pobudni napon tranzistora sastoji od fiksnog dela i malog pr omenljivog dela, koje emo oznaiti po sledeoj konvenciji: vBE = VBE + vbe , gde je vbe << VT Poto je varijacija pobudnog napona mala, onda se za struju baze moe pisati: (8.8) iB = I BS evBE VT = I BS e(VBE +vbe ) VT = I BS eVBE VT evbe VT = I B evbe VT I B (1 + vbe I 1 ) = I B + B vbe = I B + vbe = I B + ib VT VT rp (8.9) odnosno, ona se sastoji od fiksne i promenljive komponente. Fiksna komponenta ul aznog napona odreuje fiksnu komponentu struje baze, tj. odreuje mirnu radnu taku. P romenljiva komponenta ulaznog napona odreuje promene struje baze oko radne take. P arametar rp = VT I B oigledno zavisi od radne take tranzistora. Na slian nain se za st ruju kolektora dobija: iC = biB = I CS e vBE VT = I CS e (VBE +vbe ) VT = I CS eVBE VT e vbe VT = I C e v be VT I C (1 + vbe I ) = I C + C vbe = I C + g m vbe = I C + ic VT VT (8.10) tj. i ona se sastoji od fiksne i promenljive komponente. Fiksna komponenta ulazn og napona odreuje fiksnu komponentu kolektorske struje, a promenljiva komponenta ulaznog napona odreuje promene kolektorske struje oko radne take. Parametar g m = I C VT naziva se transkonduktansa tranzistora. Oigledno, postoji veza: gm = I C bI B b 1 = = = VT VT rp re (8.11) 66

gde i je na

se re = vbe ib = 1 g m naziva emitorska otpornost. Relacije vbe = rpi , ic = bi ic = g m vbe predstavljaju matematiki model tranzistora za male signale, koji u literaturi poznat kao hibridni p model. Dve verzije ovog modela su prikazane slici 8.5.

B + ib vbe rp C ic B + ib rp C ic ic=gmvbe vbe ic=bi E ie E ie Slik 8.5: Hibridni p modeli tranzistora za male signale. U praktinoj primeni modela za male signale u analizi pojaavakih kola sa bipolarnim tranzistorima, tranzistor se zamenjuje svojim modelom, dok se nezavisni jednosme rni izvori anuliraju (naponski izvori se kratkospajaju, a strujni izvori se rask idaju). Posle toga se formira odgovarajui sistem jednaina, ijim se reenjem dobijaju traene veliine. 8.3 Ulazne i izlazne karakteristike tranzistora Ulazna karakteristika tranzistora je zavisnost iB = f1 (vBE ) , pri emu je napon vCE parametar. Ova zavisnost ima eksponencijalni karakter. Izlazna karakteristik a tranzistora je zavisnost iC = f 3 (vCE ) pri emu je struja baze iB parametar. K arakteristika prenosa tranzistora je zavisnost iC = f 2 (vBE ) , pri emu je napon vCE parametar. Ova zavisnost ima eksponencijalni karakter. Ove karakteristike s e daju u katalozima i koriste se u procesu projektovanja. 8.4 Polarizacija tranzistora

Pod polarizacijom tranzistora se podrazumeva dovoenje odgovarajuih jednosmernih na pona na njegove elektrode, koje e ga postaviti u odreeni radni reim. Za aktivni reim je potrebno da se emitorski spoj polarie direktno a kolektorski spoj inverzno. T o se moe uraditi korienjem dve baterije kao na slici 8.6. Jednosmerni radni uslovi se odreuju na sledei nain. Prvo se za kolo baze napie jednaina: VBB - RB I B - VBE = 0 ( .12) 67

odakle je: IB = a iz kolektorskog kola se dobija: VBB - VBE RB (8.13) (8.14) VI + RC I C - VCC = 0 odnosno: IC = bI B = b VBB - VBE RB (8.15) VI = VCC - RC I C = VCC - RC bI B = VCC - RC b ime je potpuno odreena radna taka. VBB - VBE RB (8.16) RC iB VBB + RB + vI iC + V CC Slika 8.6: Polarizacija npn tranzistora za rad u aktivnom reimu. Jednaina radne prave, koja se crta u polju karakteristika iC = f 3 (vCE ) , je: IC = VCE VCC + RC RC (8.17) U praksi se izbegava napajanje sa dve baterije, pa je potrebno i bazno kolo napa jati iz iste baterije kao i kolektor. To se lako moe izvesti sledeim kolom: RB1 RB2 iB iC RC + vI + VCC Slika 8.7: Polarizacija npn tranzistora za rad u aktivnom reimu. Primenom Tevenenove teoreme na ulazno kolo, koje se sastoji od baterije VCC i ot pornika RB1 i RB 2 , lako se dobija: 68

VBB = VCC RB 2 , RB1 + RB 2 RB = RB1 RB 2 RB1 + RB 2 (8.18) ime se kolo za polarizaciju svodi na ve analizirani sluaj sa dve baterije. U elektr inim emama elektronskih kola je uobiajeno da se zbog jednostavnosti ne crta baterij a VCC . 8.5 Osnovna pojaavaka kola sa jednim tranzistorom S obzirom da se kod bipolarnog tranzistora struja kolektora moe kontrolisati prom enom struje baze, odnosno promenom napona baza-emitor, bipolarni tranzistor moe p osluiti kao pojaava signala. Poto se promenljivi ulazni signal uvek mora dovesti izm eu baze i emitora, a izlaz se moe uzeti bilo sa kolektora bilo sa emitora, zavisno od toga koja je od elektroda tranzistora na konstantnom potencijalu razlikuju s e tri osnovne konfiguracije: pojaava sa zajednikim emitorom, pojaava sa zajednikim kol ektorom i pojaava sa zajednikom bazom. U daljem tekstu e biti analizirane sve tri ko nfiguracije u reimu rada sa malim signalima i bie odreene njihove osnovne karakteri stike: naponsko pojaanje, strujno pojaanje, ulazna otpornost i izlazna otpornost. Princip analize e uvek biti isti. Tranzistor e biti zamenjen modelom za male signa le, kraktospojie se jednosmerni naponski izvori, formirae se i reiti jednaine koje o pisuju kolo i na kraju e biti naeni odgovarajui odnosi. 8.5.1 Pojaava sa zajednikim emitorom Pojaava sa zajednikim (uzemljenim) emitorom je najee i najkorisnije kolo sa jednim tra nzistorom koje je prikazano na slici 8.8. Vidi se da je pobuda prikljuena izmeu ba ze i emitora (mase), a da se izlazni napon uzima izmeu kolektora i emitora (mase) . VCC RB1 Rs1 C RC + RB2 vs vi Slika 8.8: Pojaava sa zajednikim emitorom. Posle zamene ulaznog kola po Tevenenovoj teoremi, zamene tranzistora hibridnim p m odelom za male signale i kratkospajanja jednosmernih izvora, dobija se kolo prik azano na slici 8.9, gde otpornik Rs predstavlja ekvivalentnu otpornost pobudnog izvora i otpornika RB1 i RB 2 za polarizaciju tranzistora. Iz ulaznog dela kola lako se dobija: rp vbe = vs (8.19) Rs + rp 69

Rs iu + Ru ii + gmvbe RC Ri vs + rp ve vi Slik 8.9: Ekvivalentno kolo pojaavaa sa zajednikim emitorom. pa je naponsko pojaanje: Av = vi - g m vbe RC rp RC = = - g m RC = -b vs vs Rs + rp Rs + rp (8.20) Iz izraza za naponsko pojaanje se vidi da u sluaju kada je Rs >> rp , naponsko pojaan je Av - bRC Rs jako zavisi od b, to nije dobro jer ovaj parametar moe mnogo da varira od primerka do primerka istog tipa tranzistora. S druge strane, ako je Rs << rp , nap onsko pojaanje Av - g m RC je praktino nezavisno od parametra b. Strujno pojaanje pojaavaa sa zajednikim emitorom je: Ai = ii = iu - gm rp vu Rs + rp = - g m rp = -b vu Rs + rp (8.21) Z ulaznu otpornost pojaavaa sa zajednikim emitorom lako se dobija: Ru = rp dok je izlazna otpornost: (8.22) Ri = RC (8.23) Dakle, pojaava sa zajednikim emitorom moe imati veliko naponsko i strujno pojaanje, u

lazna otpornost mu nije velika, dok je izlazna otpornost odreena vrednou otpornika u kolu kolektora i obino ima veliku vrednost. Naponsko pojaanje je negativno to znai da u sluaju naizmeninog pobudnog napona pojaava sa zajednikim emitorom unosi faznu r azliku od 180o izmeu ulaznog i izlaznog signala, odnosno obre fazu. 8.5.2 Pojaava sa zajednikim kolektorom Kod pojaavaa sa zajednikim (uzemljenim) kolektorom, koji je prikazan na slici 8.10, kolektor je vezan direktno na bateriju za napajanje, odnosno vezan je na masu z a promenljivi signal. Pobuda je prikljuena izmeu baze i kolektora (mase), a izlazn i napon se uzima izmeu emitora i kolektora (mase). 70

VCC RB1 Rs1 vs + C RB2 + vi RE Slika 8.10: Pojaava sa zajednikim kolektorom. Ekvivalentno kolo pojaavaa sa zajednikim kolektorom dobija se na isti nain kao kod p ojaavaa sa zajednikim emitorom i prikazano je na slici 8.11. Rs + iu + vs Ru rp ve RE biu ii Ri Rp vi + Slika 8.11: Ekvivalentno kolo pojaavaa sa zajednikim kolektorom. U kolu sa slike 8.11 emitorski otpornik RE i otpornost potroaa R p elno i kroz njihovu kombinaciju protie struja (b + 1)iu . Ako sa vb ivi napon na bazi, za naponsko pojaanje se lako dobija: Av = rp + (b + 1)( RE || R p ) (b + 1)( RE || R p ) (b + 1)( RE || R = = = vs vs vb Rs + rp + (b + 1)( RE || R p ) rp + (b + 1)( RE || R RE || R p ) su vezani paral oznaimo promenlj p ) vi vb vi (8.24) p ) Rs + rp + (b + 1)(

Poto je najee Rs + rp << (b + 1)( RE || R p ) , naponsko pojaanje pojaavaa sa zajedni ektorom je vrlo blisko jedinici, ali uvek manje od jedan. Av 1 Za strujno pojaanje se dobija: (8.25) Ai = ii (b + 1) RE = b +1 iu RE + R p (8.26) jer je Rp << RE . Dakle, strujno pojaanje pojaavaa sa zajednikim kolektorom je vrlo veliko. 71

Sa slike 8.11 se moe odrediti i ulazna otpornost: Ru = rp + (b + 1)( RE || R p ) koja ima veliku vrednost, dok je izlazna otpornost (8.27) r + Rs Rs Rs Ri = RE || p = RE || re + re + b +1 b +1 b +1 odnosno, izlazna otpornost pojaavaa sa zajednikim kolektorom je vrlo mala. (8.28) Dakle, pojaava sa zajednikim kolektorom ima jedinino naponsko i znaajno strujno pojaan je, ulazna otpornost mu je velika, dok je izlazna otpornost vrlo mala. Naponsko pojaanje je pozitivno, odnosno, pojaava sa zajednikim kolektorom ne obre fazu. 8.5.3 Pojaava sa zajednikom bazom Kod pojaavaa sa zajednikom (uzemljenom) bazom, koji je prikazan na slici 8.12, baza je vezana na konstantan napon iz razdelnika napona, odnosno vezana je na masu z a promenljivi signal. Pobuda je prikljuena izmeu emitora i baze (mase), a izlazni napon se uzima izmeu kolektora i baze (mase). VCC RB1 RC + C RB2 RE Rs vs vi Slika 8.12: Pojaava sa zajednikom bazom. Ekvivalentno kolo pojaavaa sa zajednikom bazom dobija se na isti nain kao kod pojaavaa sa zajednikim emitorom i prikazano je na slici 8.13. Rs iu RE gmvbe ii + RC Ri vs + Ru rp ve + vi Slik 8.13: Ekvivalentno kolo pojaavaa sa zajednikom bazom. 72

Sa slike 8.13 se posle kraeg izraunavanja dobija naponsko pojaanje pojaavaa sa zajedn ikom bazom: Av = vi g m rp RC = vs rp + ( g m rp + 1) Rs (8.29) koje je vrlo stabilno, jer je skoro nezavisno od b. Ako je rp << ( g m rp + 1) Rs , na ponsko pojaanje je priblino jednako Av RC Rs (8.30) dok je u sluaju kada je otpornost pobudnog generatora vrlo mala, Av g m RC Strujno pojaanje pojaavaa sa zajednikom bazom je: (8.31) Ai = odnosno, blisko je, ali manje od jedan. ii b = = a 1 iu b + 1 (8.32) Ulazna otpornost pojaavaa sa zajednikom bazom: Ru = je vrlo mala, dok je izlazna ot pornost: RE || rp re b +1 (8.33) Ri = RC (8.34) Dakle, pojaava sa zajednikom bazom ima veliko naponsko i jedinino strujno pojaanje, u lazna otpornost mu je vrlo mala, dok je izlazna otpornost odreena vrednou otpornika u kolu kolektora i obino ima veliku vrednost. Naponsko pojaanje je pozitivno, odn osno, pojaava sa zajednikom bazom ne obre fazu. 73

9. MOS tranzistor (MOSFET) Pored bipolarnog tranzistora, u savremenoj elektronici se koristi jo jedan tip tr anzistora, poznat kao MOSFET tranzistor. Skraenica MOSFET (Metal Oxide Semiconduc tor Field Effect Transistor) ukratko opisuje strukturu i princip rada ovog tipa tranzistora. Za razliku od bipolarnog tranzistora, kontrolna elektroda je kod MO S tranzistora izolovana, a kontrola struje se vri elektrinim poljem. Kao posledica ove injenice, struja se sastoji samo od jednog tipa nosilaca (elektrona kod NMOS tranzistora ili upljina kod PMOS tranzistora), tako da se ovaj tip tranzistora es to naziva i unipolarni tranzistor. Princip rada MOS tranzistora opisan je jo 1930 . godine, znatno pre pojave bipolarnih tranzistora, ali je zbog tekoa u realizacij i prvi MOS tranzistor eksperimentalno realizovan tek sredinom sedme decenije dva desetog veka. Tek krajem sedamdesetih godina 20. veka, MOS tranzistori ulaze u ir u upotrebu. Zbog svojih osnovnih osobina da imaju jednostavnu strukturu i male d imenzije, MOS tranzistori su postali dominantni u realizaciji digitalnih logikih funkcija i memorija, ali se sve vie koriste i u realizaciji analognih elektronski h kola 9.1 Struktura i simboli MOS tranzistora Uproena struktura NMOS tranzistora je prikazana na slici 9.1, gde je na levoj stra ni prkazan popreni presek kroz NMOS tranzistor, a na desnoj strani pogled odozgo na isti tranzistor. Kao to se vidi, NMOS tranzistor se realizuje na podlozi (sups tratu) p tipa, u kojoj su postupkom difuzije napravljena dva jako dopirana n+ re giona, koji se nazivaju sors (source) i drejn (drain). Povrina izmeu sorsa i drejn a je prekrivena tankim slojem (20-100 nm) silicijum dioksida (SiO2), preko koga je nanesen sloj metala, koji ini treu, kontrolnu elektrodu, koja se naziva gejt (g ate). Da bi se ostvarila veza sa ostatkom elektrinog kola, podruja sorsa i drejna, kao i podloga, imaju metalne kontakte. Dakle, MOS tranzistor ima etiri elektrode . Meutim, za osnovna objanjenja rada MOS tranzistora uticaj podloge je mali, tako da emo u daljim izlaganjima MOS tranzistor tretirati kao poluprovodniki element sa tri elektrode. Interesantno je, za razliku od bipolarnog tranzistora, da je str uktura MOS tranzistora potpuno simetrina. Gejt (G) Sors (S) Metal Drejn (D) Sors (S) n + Gejt (G) Drejn (D) n L + Oksid Podloga p-tipa L Podloga (B) W Slika 9.1: Struktura NMOS tranzistora. Dimenzije MOS tranzistora su veoma male. Tipine vrednosti rastojanja sorsa i drej na, L, su od 1 do 10 m, dok su tipine vrednosti irine istog podruja, W, od 2 do 500 m . U savremenim integrisanim kolima velike sloenosti, kao to su mikroprocesori i me morije, 74

minimalne dimenzije su ispod 1 m, to omoguava realizaciju vie miliona tranzistora na jednoj silicijumskoj podlozi (ipu). Pored NMOS tranzistora, koji je prikazan na slici 9.1, postoji jo jedan tip MOS tranzistora, poznat kao PMOS tranzistor. On s e realizuje na podlozi n tipa, dok su podruja sorsa i drejna jako dopirani p+ reg ioni. Simboli NMOS i PMOS tranzistora koji se koriste u elektrinim emama prikazani su na slici 9.2. D G S S G B D D G G B S S PMOS D NMOS Slika 9.2: Potpuni i uproeni simboli NMOS i PMOS tranzistora. 9.2 Princip rada NMOS tranzistora Kada na gejt nije prikljuen nikakav napon, izmeu sorsa i drejna su vezane dve diod e na red. Jednu diodu ine podloga i n+ oblast sorsa, a drugu diodu podloga i n+ o blast drejna. Ove dve diode spreavaju protok struje od drejna do sorsa kada se pr imeni napon v DS . Izneu sorsa i drejna postoji velika otpornost, reda 1012 . Pret postavimo sada da su sors i drejn vezani na masu, a da je na gejt doveden poziti van napon vGS . Ovaj pozitivni napon odbija upljine, koje su veinski nosioci u pod lozi, dalje od podruja ispod gejta i ostavlja nepokretne, negativno naelektrisane akceptorske atome. Dakle, ispod gejta se stvara oblast u kojoj ima malo pokretn ih nosilaca, koja se naziva osiromaena oblast. Meutim, dovoljno veliki pozitivni n apon na gejtu moe da privue slobodne elektrone iz + oblasti sorsa i drejna. Ovi sl obodni elektroni se grupiu u podlozi neposredno ispod gejta i n stvaraju provodnu n oblast koja se naziva kanal. Ako se izmeu drejna i sorsa primeni neki napon v DS , kroz kanal e protei struja. Dakle, pozitivan napon na gejtu izaziva stvaranje ili indukciju kanala, tako da se ova vrsta MOS tranzistora naziva tranzistor sa indukovanim n kanalom. S obzirom da su slobodni nosioci u kanalu elektroni, ova j tranzistor se naziva i NMOS tranzistor sa indukovanim kanalom. Takoe, treba pri metiti da se celokupna struja sastoji od kretanja elektrona, a da upljine nemaju nikakav uticaj. Zbog toga to u formiranju struje uestvuje samo jedan tip nosilaca (suprotan od tipa podloge), ovakvi tranzistori se nazivaju i unipolarni tranzist ori. Minimalni napon izmeu gejta i sorsa koji obezbeuje formiranje kanala naziva s e napon praga provoenja i obeleava sa Vt . Vrednosti ovog napona zavise od proizvo dnog procesa i tipino se nalaze u opsegu od 1 V do 3 V. Metalna elektroda gejta, oksid izmeu gejta i podloge i podloga formiraju kondenzator. Kada se dovede napon na gejt, u dielektriku kondenzatora se pojavljuje elektrino polje. To elektrino p olje kontrolie broj slobodnih nosilaca u kanalu, odnosno provodnost kanala. Zato se 75

MOS tranzistori svrstavaju u grupu tranzistora sa efektom polja, jer se elektrini m poljem regulie struja kroz kanal kada se primeni napon v DS . 9.2.1 Ponaanje NMOS tranzistora pri malim naponima VDS

Pretpostavimo da je izmeu gejta i sorsa doveden napon vGS > Vt , tako da je formi ran indukovani kanal, kao i da je izmeu drejna i sorsa primenjen mali pozitivan n apon v DS reda stotinak mV. Kroz indukovani kanal e se kretati elektroni od sorsa ka drejnu, odnosno kroz kanal e proticati struja iji je smer od drejna ka sorsu. Smer ove struje pokazuje strelica u uproenom simbolu NMOS tranzistora. Jaina struje zavisi od broja slobodnih nosilaca u kanalu, a broj slobodnih nosilaca zavisi o d razlike napona vGS i napona praga Vt , vGS - Vt , koji se ponegde naziva i efekt ivni napon. Dakle, struja drejna iD bie proporcionalna naponu vGS - Vt i naponu vDS . Struja sorsa je jednaka struji drejna, s obzirom da je struja gejta jednaka n uli jer je gejt izolovana elektroda. Dakle, u reimu malih napona drejn-sors, NMOS tranzistor radi kao otpornik ija se otpornost moe kontrolisati naponom na gejtu. Detaljnijim razmatranjem fizikih pojava u kanalu moe se izvesti jednaina zavisnosti struje iD od napona vGS i vDS , to izlazi izvan okvira ovog predmeta. Kao krajnj i rezultat se dobija jednaina: iD = 1 n eox W W 2 2 2(vGS - Vt )vDS - vDS = kn 2(vGS )vDS - vDS 2 tox L L (9.1) Dakle, struja drejna zavisi od fizikih konstanti ( n i e ox ), parametara tehnolokog procesa ( t ox i Vt ), geometrijskih dimenzija tranzistora (W i L) i primenjeni h napona vGS i vDS . Oblast rada NMOS tranzistora u reimu malih napona v DS naziv a se linearna oblast (jer se MOS tranzistor ponaa kao otpornik) ili triodna oblas t (po slinosti karakteristika sa davno korienom elektronskom cevi triodom). 9.2.2 Ponaanje NMOS tranzistora pri veim naponima VDS Pri veim naponima vDS , napon izmeu gejta i sorsa nee biti priblino jednak naponu iz meu gejta i drejna. Zbog toga e se napon izmeu gejta i kanala menjati od vGS na str ani sorsa do vGS - vDS na strani drejna. Poto dubina kanala zavisi od ovog napona, na strani sorsa kanal e prodirati dublje u podlogu, a na strani drejna kanal e bit i plii. Sa porastom napona v DS promena dubine kanala postaje sve vea. Kada se nap on v DS izjednai sa naponom vGS - Vt dubina kanala u okolini drejna se priblino sved e na nulu, odnosno kae se da je kanal stisnut. Poveanjem vrednosti napona v DS izn ad vGS - Vt oblik kanala se skoro ne menja, tako da se struja drejna zaustavlja na nekoj vrednosti, odnosno, dolazi do zasienja struje drejna. Oblast rada NMOS tra nzistora u reimu veih napona v DS > vGS - Vt naziva se oblast zasienja. Struja drejna reimu zasienja se moe se dobiti iz prethodne jednaine za struju ako to se izvri smena v DS = vGS - Vt , ime se dobija: 76

iD = n eox W W (vGS - Vt ) 2 = kn (vGS - Vt )2 tox L L (9.2) 9.3 PMOS tranzistor i komplementarni MOS (CMOS) MOS tranzistor sa p kanalom se pravi na podlozi n tipa sa p+ oblastima za sors i drejn. Princip rada mu je potpuno isti kao kod NMOS tranzistora, jedino se pola ritet svih napona i struja razlikuje. Dakle, naponi vGS , v DS i Vt su negativni , a struja drejna iD ima smer prema sorsu i izlazi iz drejna. U izrazima za stru ju umesto pokretljivosti elektrona n figurie pokretljivost upljina p . Tehnologija izrade PMOS tranzistora je starija od tehnologije izrade NMOS tranzistora i nek ada je bila dominantna. Meutim, danas su dominantni NMOS tranzistori. Razlog za t o su njihove bolje karakteristike. Poto je pokretljivost elektrona n oko 2.5 puta vea od pokretljivosti upljina, struja NMOS tranzistora je oko 2.5 vea pri istim us lovima od struje istog PMOS tranzistora. Zbog toga NMOS tranzistori mogu biti ma nji i raditi sa manjim naponima napajanja. Pa ipak, PMOS tranzistori se jo uvek k oriste kao diskretni tranzistori, a u integrisanim kolima u okviru komplementarn ih MOS ili CMOS kola. Komplementarna MOS ili CMOS kola sadre tranzistore oba tipa . Iako su komplikovanija za proizvodnju od NMOS kola, CMOS kola su najkorisnija savremena MOS kola i koriste se u realizaciji i digitalnih i analognih kola. Pop reni presek kroz jedno CMOS kolo je prikazan na slici 9.3. NMOS tranzistor se rea lizuje direktno na podlozi p tipa, dok se PMOS tranzistor realizuje u posebno na pravljenoj n oblasti, koja predstavlja njegovu podlogu. Oba tranzistora su meusob no izolovana debelim slojem oksida. NMOS G S SiO2 n+ n+ Oksid gejta Polisilicijum D Debeli sloj SiO2 p+ n-tip Podloga p-t ipa p+ D PMOS G S SiO2 Slika 9.3: Struktura CMOS kola. 9.4 Model NMOS tranzistora za velike signale Kao to je objanjeno u prethodnim odeljcima, zavisno od napona na elektrodama MOS t ranzistor se moe nai u tri reima rada: zakoenju, triodnoj oblasti i zasienju. U ovom odeljku e malo detaljnije biti razmatrani uslovi rada u sve tri pobrojane oblasti i bie izvedeni odgovarajui ekvivalentni elektrini modeli NMOS tranzistora za velik e signale. 77

9.4.1 NMOS tranzistor u zakoenju NMOS tranzistor je zakoen kada nema uslova za formiranje kanala. Dakle, da bi tra nzistor bio zakoen, treba da bude vGS < Vt . Tada izmeu drejna i sorsa, umesto kan ala, postoje dve diode od kojih je uvek jedna inverzno polarisana. Poto je otporn ost izneu sorsa i drejna reda 1012 , a gejt je izolovan, moe se smatrati da se ceo MOS tranzistor moe zameniti prekinutim vezama. 9.4.2 NMOS tranzistor u triodnoj oblasti Kada je napon na gejtu dovoljno veliki za formiranje kanala, vGS Vt , a napon iz meu sorsa i drejna dovoljno mali, v DS vGS - Vt , NMOS tranzistor radi u triodnoj o blasti. U jednaini za struju drejna: iD = kn W 2 2(vGS - Vt )vDS - vDS L (9.3) se za male napone v DS moe zanemariti kvadratni lan, ime se ona svodi na oblik: iD 2kn W (vGS - Vt )vDS L (9.4) Dakle, u triodnoj oblasti se NMOS tranzistor ponaa kao otpornik, ija vrednost zavi si od kontrolnog napona vGS : rDS = vDS 1 = W iD 2kn (vGS - Vt ) L (9.5) Ova osobina MOS tranzistora se esto koristi u elektronskim kolima za realizaciju programabilnih naponski kontrolisanih otpornika. 9.4.3 NMOS tranzistor u zasienju Kada je napon na gejtu dovoljno veliki za formiranje kanala, vGS Vt , a napon iz meu sorsa i drejna dovoljno veliki, v DS vGS - Vt , NMOS tranzistor radi u oblasti zasienja. Jednaina za struju drejna: iD = kn W (vGS - Vt ) 2 L (9.6) pokazuje da se NMOS tranzistor u oblasti zasienja moe predstaviti kao idealni zavi sni strujni izvor kontrolisan naponom vGS , to je pokazano na slici 9.4. 78

G + iD + D vGS kn(W/L)(vGS-Vt)2 vDS S iS Slika 9.4: Ekvivalentni model NMOS tranzistora za velike signale u oblasti zasien ja. 9.5 Model NMOS tranzistora za male signale Kao i kod bipolarnog tranzistora, model MOS tranzistora se moe dobiti korienjem pre tpostavke da se pobudni signal moe razloiti na dve komponente: konstantnu, koja od reuje radnu taku, i promenljivu, koja predstavlja signal koji treba pojaati. Svi na poni i struje u kolu se onda mogu razloiti na konstantne i promenljive komponente . Sa konstantnim komponentama se operie korienjem modela za velike signale, a za od reivanje promenljivih komponenata se koristi model za male signale. Da bi se NMOS tranzistor koristio kao pojaava, njegova radna taka mora biti u oblasti zasienja. D akle, za odreivanje radne take tranzistora u kolu sa slike 9.5 moe se pretpostaviti da je promenljivi signal jednak nuli, v gs = 0 , i napisati sistem jednaina za j ednosmerni reim: I D = kn W (VGS - Vt ) 2 L (9.7) (9.8) VD = VDD - RD I D VDD iD RD vD vgs VGS + Slika 9.5: Osnovno pojaavako kolo sa NMOS tranzistorom. Zatim se pretpostavi da postoji i promenljivi signal v gs , odnosno da je ukupna

pobuda: vGS = VGS + vgs (9.9) 79

koja daje ukupnu struju drejna: iD = kn W W 2 (VGS + vgs - Vt ) 2 = kn (VGS - Vt ) 2 + 2(VGS - Vt )vgs + vgs L L (9.10) Prvi lan u ovoj jednaini odgovara konstantnoj struji drejna u radnoj taki. Drugi lan predstavlja komponentu struje koja je direktno proporcionalna promenljivom delu pobudnog napona, i koji je koristan sa gledita pojaanja. Trei lan je srazmeran kvad ratu promenljivog dela pobudnog napona i predstavlja nepoeljan efekat, tzv. nelin earna izoblienja. Da bi se nelinearna izoblienja smanjila, potrebno je da promenlj ivi pobudni signal bude dovoljno mali: vgs << 2(VGS - Vt ) i tada se ukupna struja drejna moe napisati u obliku: (9.11) iD I D + id = kn W W (VGS - Vt ) 2 + 2kn (VGS - Vt )vgs L L (9.12) Dakle, NMOS tranzistor se za male signale moe modelovati idealnim strujnim izvoro m zavisnim od napona, to je prikazano na slici 9.6. Parametar g m , koji povezuje signale id i v gs , naziva se transkonduktansa MOSFET-a i definisan je izrazom: gm = G id W 2I D = 2kn (VGS - Vt ) = vgs L VGS - Vt id + D (9.13) + vgs gmvgs vds is Slika 9.6: Ekvivalentni model NMOS tranzistora za male signale. Interesantno je primetiti da su modeli za male signale bipolarnog tranzistora i NMOS tranzistora slini. Jedna od razlika je to u modelu bipolarnog tranzistora u u laznom delu kola figurie otpornost rp , koje nema u modelu MOS tranzistora. Zbog to ga e ulazna otpornost kola sa MOS tranzistorom, gledano sa strane gejta, uvek bit i mnogo vea nego kod kola sa bipolarnim tranzistorom. Druga razlika se odnosi na vrednost transkonduktanse g m , koja je pri istoj struji mnogo vea kod bipolarnog tranzistora. Na primer, ako je I D = 1 mA , VGS - Vt = 1 V , onda je za bipolarni tranzistor g m 40 mA/V , a za NMOS tranzistor g m 2 mA/V . 80

9.6 Osnovna pojaavaka kola sa NMOS tranzistorom Kao i kod bipolarnog tranzistora, promenljivi ulazni signal uvek mora dovesti iz meu elektroda gejta i sorsa, a izlaz se moe uzeti bilo sa drejna bilo sa sorsa. Za visno od toga koja je od elektroda MOS tranzistora na konstantnom potencijalu, r azlikuju se tri osnovne konfiguracije: pojaava sa zajednikim sorsom, pojaava sa zajed nikim drejnom i pojaava sa zajednikim gejtom. 9.6.1 Pojaava sa zajednikim sorsom Pojaava sa zajednikim (uzemljenim) sorsom je najee i najkorisnije kolo sa jednim MOS t ranzistorom, koje je prikazano na slici 9.7. Vidi se da je pobuda prikljuena izmeu gejta i sorsa (mase), a da se izlazni napon uzima izmeu drejna i sorsa (mase). VDD RG1 Rg1 C RD + RG2 vg vi Slika 9.7: Pojaava sa zajednikim sorsom. Otpornici RG1 i RG 2 slue za podeavanje radne take, odnosno napona VGS i struje I D . Poto nema struje gejta, razdelnik napona je neoptereen, tako da ovi otpornici m ogu imati znatno vee vrednosti nego kod pojaavaa sa bipolarnim tranzistorom, to povea va ulaznu otpornost. Zamenom MOS tranzistora modelom za male signale, posle kraeg izraunavanja, za naponsko pojaanje dobija se: Av = vi - g m vgs RD RG = = - g m RD - g m RD vg vg Rg1 + RG (9.14) gde je RG = RG1 || RG 2 . Dakle, pojaava sa zajednikim sorsom ima veliko naponsko p ojaanje i obre fazu. 9.6.2 Pojaava sa zajednikim drejnom Kod pojaavaa sa zajednikim (uzemljenim) drejnom, koji je prikazan na slici 9.8, dre jn je vezan direktno na bateriju za napajanje, odnosno vezan je na masu za prome nljivi signal. Pobuda je prikljuena izmeu gejta i drejna (mase), a izlazni napon s e uzima izmeu sorsa i drejna (mase). 81

VDD RG1 Rg1 vg + C RG2 + vi RS Slika 9.8: Pojaava sa zajednikim drejnom. Posle zamene MOS tranzistora modelom za male signale i kraeg izraunavanja dobija s e izraz za naponsko pojaanje: v RG g m RS Av = i = 1 (9.15) vg Rg1 + RG 1 + g m RS gde je RG = RG1 || RG 2 . Dakle, pojaava sa zajednikim drejnom ima jedinino naponsk o pojaanje i ne obre fazu. Za izlaznu otpornost pojaavaa sa zajednikim drejnom se lak o dobija: Ri = RS 1 + g m RS (9.16) odnosno, izlazna otpornost pojaavaa sa zajednikim drejnom je vrlo mala. 9.6.3 Pojaava sa zajednikim gejtom Kod pojaavaa sa zajednikim (uzemljenim) gejtom, koji je prikazan na slici 9.9, gejt je vezan na konstantan napon iz razdelnika napona, odnosno vezan je na masu za promenljivi signal. Pobuda je prikljuena izmeu sorsa i gejta (mase), a izlazni nap on se uzima izmeu drejna i gejta (mase). VDD RG1 RD + C C RG2 RS Rg1 vg vi Slika 9.9: Pojaava sa zajednikim gejtom. 82

Posle zamene MOS tranzistora modelom za male signale i kraeg izraunavanja dobija s e izraz za naponsko pojaanje: Av = vi g m RD = vg 1 + g m RG (9.17) gde je RG = Rg1 || RS . Dakle, pojaava sa zajednikim drejnom ima naponsko pojaanje v ee od jedinice i ne obre fazu. 83

10. Sloena pojaavaka kola Ako posmatramo pojaava sa zajednikim sorsom vidimo da je njegovo naponsko pojaanje z natno manje od pojaanja pojaavaa sa zajednikim emitorom. To je posledica injenice da je transkonduktansa MOS tranzistora znatno manja od transkonduktanse bipolarnog tranzistora. Da bi se povealo naponsko pojaanje, trebalo bi poveati vrednost otporn ika RD . Meutim, ako napon napajanja ostane isti, poveanje otpornosti RD izazvae sm anjenje struje I D i smanjenje transkonduktanse g m . Dakle, pojaanje e se samo ma lo poveati sa poveanjem otpornosti RD . Slina je situacija i kod pojaavaa sa zajedniki m emitorom, ali se kod njega ipak moe realizovati neto vee pojaanje. Postoji jo jedan nedostatak opisanih pojaavaa sa MOS tranzistorima kada se pojaavaka kola realizuju u tehnologiji integrisanih kola. Dimenzije integrisanih otpornike su nekoliko pu ta, pa ak i nekoliko desetina puta, vee od dimenzija MOS tranzistora. Prema tome, upotreba otpornika smanjuje broj komponenata koje se mogu realizovati na zadatoj povrini. Trei nedostatak svih opisanih konfiguracija sa jednim tranzistorom je to se koriste kondenzatori za spregu sa pobudnim izvorom kao i sa narednim pojaavakim stepenom. Oni su neophodni da se ne bi poremetila radna taka tranzistora prikljui vanjem pobude ili narednog stepena. Takvi kondenzatori treba da budu velike kapa citivnosti da ne bi slabili signale na niskim uestanostima. U realizacijama sa di skretnim komponentama, ovi kondenzatori ne predstavljaju problem. Meutim, u integ risanoj tehnologiji nije mogue realizovati kondenzatore velikog kapaciteta na sil icijumskoj ploici, pa se mora traiti neko alternativno reenje. Navedeni razlozi dov eli su do razvoja novih kola, koja treba da imaju veliko pojaanje uz istovremeno malo zauzee povrine integrisanih kola. Takva kola sadre samo MOS tranzistore i domi nantna su u savremenoj tehnologiji MOS integrisanih kola. Osnovna ideja je da se otpornik zameni sa strukturom koja sadri jedan ili vie tranzistora. Takva struktu ra treba da obezbedi veliku dinamiku otpornost, uz istovremeno zadravanje radne tak e pojaavakog tranzistora. 10.1 Strujni izvori Realizacije pojaavaa u integrisanoj tehnologiji intenzivno koriste strujne izvore. Jedna jednostavna realizacija strujnog izvora je pokazana na slici 10.1. VDD IREF ID1 T1 T2 R IO Slika 10.1: Strujni izvor sa NMOS tranzistorima. Poto je kod tranzistora T1 drejn spojen sa gejtom, tranzistor T1 mora biti u reimu zasienja, jer je v DS = vGS > vGS - Vt . Struja kroz tranzistor T1 (referentna str uja) iznosi: 84

W V - VD I D1 = kn 1 (VGS - Vt ) 2 = I REF = DD R L1 (10.1)

Poto tranzistori T1 i T2 imaju isti napon VGS , izborom radne take tranzitora T2 u zasienju, dobija se jednaina za izlaznu struju: W I O = I D 2 = kn 2 (VGS - Vt ) 2 L2 Kombinacijom prethodne dve jednaine, konan dobija: IO I REF = W2 L2 W1 L1 (10.2) (10.3) Odnos I O I REF se naziva strujno pojaanje strujnog izvora. Dakle, izborom refere ntne struje I REF i postavljanjem radne take prvog tranzistora da obezbedi tu str uju, moe se obezbediti eljena izlazna struja podeavanjem geometrijskih dimenzija ob a tranzistora. Ako su tranzistori identini, onda je I O = I REF , pa je ovakvo ko lo dobilo naziv strujno ogledalo. Da bi se opisano kolo ponaalo kao strujni izvor , neophodno je da tranzistor T2 radi u zasienju, ime je obezbeena velika izlazna ot pornost. Dakle, kolo na koje se prikljuuje strujni izvor mora obezbediti minimaln i napon na drejnu drugog tranzistora: VD 2 VGS - Vt (10.4) Na jedan referentni tranzistor T1 se moe vezati vie razliitih tranzistora T1, T2, , i me se moe dobiti vie razliitih konstantnih struja u istom kolu. Takoe, upotrebom PMO S tranzistora, moe se ostvariti izlazna struja suprotnog smera. Oba ova principa su ilustrovana na slici 10.2. VDD ID1 T4 I4 I2 I3 T2 T3 T5 I5 VDD IREF ID1 T1 R Slika 10.2: Strujni izvori sa NMOS i PMOS tranzistorima. Za kolo na slici 10.2 lako se mogu napisati jednaine: 85

I 2 = I REF I 3 = I REF I5 = I 4 W2 L2 W1 L1 (10.5) W3 L3 = I4 W1 L1 (10.6) W5 L5 W L W L = I REF 3 3 5 5 W4 L4 W1 L1 W4 L4 (10.7) koje daju odnose struja strujnih izvora i referentne struje. 10.2 Pojaava sa dinamikim optereenjem Strujni izvori, opisani u prethodnom odeljku, se mogu korisno upotrebiti za real izaciju pojaavaa sa veim pojaanjem nego to se moe ostvariti konfiguracijama sa otporni m optereenjem. Naime, strujni izvori daju konstantnu jednosmernu struju, kojom se moe podesiti pogodna radna taka pojaavakog tranzistora. S druge strane, strujni izv ori imaju veliku (teorijski beskonanu) izlaznu otpornost, ime simuliraju veliko op tereenje pojaavakog tranzistora. Ako je pojaavaki tranzistor NMOS tipa onda strujni i zvor, koji treba da zameni otpornik u kolu drejna, mora da odaje struju i mora b iti realizovan sa PMOS tranzistorima. Kompletna ema pojaavaa sa zajednikim sorsom i strujnim izvorom kao dinamikim optereenjem je prikazana na slici 10.3. VDD T3 T2 i vi IREF vu T1 Slika 10.3: Pojaava sa zajednikim sorsom u CMOS tehnologiji. Ako za naponsko pojaanje koristimo najprostiji izraz Av - g m RD onda se dobija da je naponsko pojaanje beskonano veliko jer RD . Naravno, to je posledica korienja jak o uproenog modela MOS tranzistora za male signale. Ako se koristi sloeniji model MO S tranzistora, koji u sebi sadri izlaznu otpornost tranzistora rDS , paralelno ve zanu sa zavisnim strujnim izvorom, onda se za naponsko pojaanje pojaavaa sa zajednik im sorsom sa slike 10.3 dobija taniji izraz: Av - g m1 (rDS 1 || rDS 2 ) - kn W1 L1 VA I REF (10.8) 86

gde je V A napon koji odreuje nagib (teorijski horizontalne) krive iD = f (v DS ) . Poto su tipine vrednosti napona V A negde izmeu 30 V i 200 V, ovakvim kolom sa a ktivnim optereenjem se moe ostvariti naponsko pojaanje od 20 do 100 puta. Kao to se vidi, naponsko pojaanje se znatno poveava ako se upotrebi konfuguracija sa dinamiki m optereenjem pojaavakog tranzistora koje se realizuje pomou strujnog izvora. Isti p rincip se moe iskoristiti i za poveanje pojaanja konfiguracija sa zajednikim gejtom ili drejnom. 10.3 Diferencijalni pojaava Diferencijalni pojaava je jedno od najkorisnijih pojaavakih kola. U osnovnoj verziji se sastoji od dva tranzistora (bipolarna ili MOS), dva otpornika i strujnog izv ora. U sloenijim verzijama, sa boljim karakteristikama, otpornici su zamenjeni st rujnim izvorima. Osnovno kolo diferencijalnog pojaavaa sa bipolarnim tranzistorima je prikazano na slici 10.4. VCC iC1 vC1 vb1 T1 iE1 I iE2 RC RC iC2 vC2 T2 vb2 Slika 10.4: Osnovno kolo diferencijalnog pojaavas sa bipolarnim tranzistorima. Za kolo na slici 10.4 se mogu napisati jednaine za emitorske struje oba tranzisto ra: iE1 = I ES e( vB1 -vE ) / VT iE 2 = I ES e( vB 2 -vE ) /VT iz kojih se lako dobi jaju njihov odnos i zbir: (10.9) (10.10) iE1 = e( vB1 -vB 2 ) / VT iE 2 iE1 + iE 2 = I odakle sledi: (10.11) (10.12) iE1 = iE 2 = I 1+ e ( vB 2 -vB1 ) / VT (10.13) (10.14) I 1+ e ( vB1 -vB 2 ) / VT 87

Pojaanje diferencijalnog pojaavaa za male mali diferencijalni napon vd = vB1 - vB 2 . nzistora dobija: iC1 = aI (1 + vd / 2VT ) v aI aIevd / 2VT aI / VT - vd / 2VT 1+ e e +e (1 + vd / 2VT ) + iC 2 =

signale se dobija kada se na kolo primeni Onda se za kolektorske struje oba tra

aI vd = vd / 2VT = + = I C + g m d (10.15) - v (1 - vd / 2VT ) 2 2VT 2 2

v aI aI aI vd = - = IC - gm d vd / VT 1+ e 2 2VT 2 2 (10.16) pa su naponi na kolektorima tranzistora: vC1 = (VCC - RC I C ) - g m RC vC 2 = (VCC - RC I C ) + g m RC vd = VC1 + vc1 2 vd = V C 2 + vc 2 2 (10.17) (10.18) Za diferencijalni pojaava se mogu definisati dve vrste pojaanja. Jedno je diferenci jalno pojaanje, iji je definicioni izraz: Ad = vc1 - vc 2 - g m RC vd (10.19) a drugo je pojaanje srednje vrednosti definisano izrazom: ACM = vC1 - vC 2 0 vB1 + vB 2 2 (10.20) u sluaju kada je kolo potpuno simetrino i naponi na ulazima jednaki. Ako postoji m ala razlika izmeu otpornika u kolu kolektora, pojaanje srednje vrednosti bie razliit o od nule: ACM RC RC RC = 2 R 2 R RC (10.21) gde je R izlazna otpornost strujnog izvora koja je vrlo velika. Zato je pojaanje srednje vrednosti uvek malo. U optem sluaju je: v +v vi = Ad (vB1 - vB 2 ) + ACM B1 B 2 2 (10.22) Diferencijalni pojaava sa MOS tranzistorima bi se mogao realizovati na isti nain ka o na slici 10.4 zamenom bipolarnih tranzistora NMOS tranzistorima. Meutim, zbog t oga to otpornici u kolu drejna ne smeju da budu veliki zbog obezbeenja dovoljne je dnosmerne struje drejna, kao i zbog toga to je transkonduktansa MOS tranzistora z natno manja od transkonduktanse bipolarnih tranzistora, pojaanje takvog diferenci jalnog pojaavaa bilo bi suvie malo, a njegova realizacija u integrisanoj tehnici ne efikasna zbog korienja otpornika. 88

Zato se u integrisanoj tehnici uvek primenjuje neto sloenija realizacija diferenci jalnog pojaavaa sa strujnim izvorima kao dinamikim optereenjem pojaavakih tranzistora, koja je prikazana na slici 10.5. VDD T3 T4 i i i vud + I T1 T2 vi Slika 10.5: Diferencijalni pojaava sa MOS tranzistorima. Rad kola diferencijalnog pojaavaa sa MOS tranzistorima moe se u potpunosti objasnit i analogijama sa kolom sa bipolarnim tranzistorima. Promenljivi deo izlazne stru je dat je izrazom: i = gm vd 2 (10.23) Poto je za svaki tranzistor struja u radnoj taki: ID = onda je: gm = pa je izlazni napon dat izrazom: I VGS - Vt (10.25) I 2 (10.24) vi = 2i(rDS 2 || rDS 4 ) (10.26) 89

Ako je: rDS 2 = rDS 4 = ro = izlazni napon postaje: VA I 2 (10.27) vi = 2i pa je naponsko pojaanje: ro v = iro = g m ud ro 2 2 (10.28) Av = vi r VA = gm o = 2 VGS - Vt vud (10.29) Sa savremenim MOS tranzistorima se moe postii naponsko pojaanje od 20 do 100. Jo vee pojaanje se moe dobiti ako se umesto prostog strujnog izvora za dinamiko optereenje upotrebe sloeniji strujni izvori koji imaju veu dinamiku otpornost. 10.4 Operacioni pojaava

Radi poveanja naponskog pojaanja, esto se pojaavaki stepeni povezuju na red ili u kas kadu. Naponsko pojaanja takvog pojaavaa je proizvod naponskih pojaanja pojedinanih st epeni i moe biti vrlo veliko. U elektronici se takav pojaava, koji ima veliko napon sko pojaanje, naziva operacioni pojaava. Naziv je dobio po tome to je primenom takvo g pojaavaa mogue realizovati neke matematike operacije izmeu ulaznih napona. Dakle, o peracioni pojaava ima veliko naponsko pojaanje. U praksi se esto, zbog jednostavnije g rauna, koristi pojam idealnog operacionog pojaavaa. Takav pojaava ima beskonano veli ko naponsko pojaanje, Av , beskonano veliku ulaznu otpornost, Ru , i beskonano mal izlaznu otpornost, Ri 0 . Operacioni pojaava najee ima diferencijalni ulaz, jer je p rvi pojaavaki stepen diferencijalni pojaava. Simboli kojima se u elektrinim emama pred stavlja operacioni pojaava prikazani su na slici 10.6. +VCC -VCC + + Slika 10.6: Simboli operacionog pojaavaa. Idealni operacioni pojaava ima jednu interesantnu osobinu. S obzirom da na njegovo m izlazu mora postojati konaan napon, a da mu je naponsko pojaanje beskonano veliko , napon izmeu ulaznih krajeva mora biti jednak nuli. Dakle, napon izmeu ulaznih pr ikljuaka je jednak nuli ali izmeu njih ne tee nikakva struja. Ako je jedan od ulazn ih prikljuaka vezan na masu, potencijal drugog ulaznog prikljuka je takoe nula, pa se kae da je on na virtuelnoj masi. 90

10.5 Primene operacionog pojaavaa

Operacioni pojaava ima brojne primene i predstavlja najee korieni sklop savremene anal gne elektronike. Primenom operacionog pojaavaa se mogu realizovati pojaavai precizno odreenog pojaanja, kola za realizaciju nekih aritmetikih operacija, kola za integr aljenje i diferenciranje, itd. Najee koriena kola bie prikazana u narednom izlaganju. 10.5.1 Invertorski pojaava Posmatrajmo kolo sa slike 10.6. S obzirom da je invertorski prikljuak na virtueln oj masi, struja kroz otpornik R1 je: i1 = vu R1 (10.30) S obzirom da je ulazna struja pojaavaa jednaka nuli, struja i1 u celini protie kroz otpornik R2 i daje izlazni napon: vi = - R2i1 = - Naponsko pojaanje je onda: Av = vi R =- 2 vu R1 R2 vu R1 i1 + R2 vu R1 (10.31) (10.32) vi Slika 10.6: Invertorski pojaava. Kao to se vidi, naponsko pojaanje je negativno i odreeno je odnosom dve otpornosti. Zbog toga se naponsko pojaanje moe veoma precizno realizovati jer ne zavisi od ka rakteristika upotrebljenih aktivnih komponenata. Zbog toga to je naponsko pojaanje negativno, izlazni napon e predstavljati pojaanu i invertovanu sliku ulaznog napo na, pa se ovo kolo naziva invertorski pojaava. Ako je pobuda sinusoidalna, napon n a izlazu bie pojaan sinusoidalni napon koji je fazno pomeren za 180o. 10.5.2 Neinvertorski pojaava

Pojaava ije je pojaanje pozitivno, ili neinvertorski pojaava, moe se realizovati kolom sa slike 10.7. 91

R2 R1 i1 vu + i2 vi Slika 10.7: Neinvertorski pojaava. S obzirom da je napon izmeu ulaznih prikljuaka jednak nuli, napon na invertorskom prikljuku takoe e biti jednak ulaznom naponu, pa je struja kroz otpornik R1: i1 = vu R1 (10.33) S obzirom da je ulazna struja pojaavaa jednaka nuli, struja i1 u celini protie kroz otpornik R2 i daje izlazni napon: i2 = vi - vu v = i1 = u R2 R1 (10.34) odakle se lako za naponsko pojaanje dobija: Av = vi R1 + R2 R = = 1+ 2 vu R1 R1 (10.35) Dakle, naponsko pojaanje je pozitivno i vee od jedinice. U sluaju sinusoidalne pobu de, ovaj pojaava ne obre fazu. 10.5.3 Jedinini pojaava Jedinini pojaava je specijalni sluaj neinvertorskog pojaavaa. Ako je R2 << R1 , onda j e naponsko pojaanje blisko jedinici. U graninom sluaju R2 0 a R1 , pa se dobija kol o prikazano na slici 10.8 ije je naponsko pojaanje tano jednako jedan. Jedinini pojaa va kolo ima najveu primenu kao razdvojni stepen, koji uz jedinino pojaanje obezbeuje veliku ulaznu otpornost i malu izlaznu otpornost. vu + vi Slika 10.8: Jedinini pojaava. 10.5.4 Kolo za sabiranje Kolo za sabiranje je prikazano na slici 10.9. Ono se od invertorskog pojaavaa razl ikuje 92

samo po tome to ima vie ulaza. Svaka od ulaznih struja data je istom jednainom kao kod invertorskog pojaavaa. Dakle, poto je invertorski prikljuak na virtuelnoj masi, imamo: ik = vuk , k = 1, 2, , n Rk i1 i2 Rn in + vi Rf (10.36) vu1 vu2 vun R1 R2 Slika 10.9: Kolo za sabiranje. S obzirom da je ulazna struja pojaavaa jednaka nuli, zbir struja ik u celini protie kroz otpornik Rf i daje izlazni napon: vi = - R f ik = - R f k =1 n vuk k =1 Rk n (10.37) Ako su svi ulazni otpornici jednaki, R1 = R2 = izraz: vi = - R f Rf vuk =- R k =1 Rk n = Rn = R , onda se dobija uproeni v k =1 n uk (10.38) odnosno, izlazni napon je srazmeran zbiru ulaznih napona, po emu je kolo dobilo i me. 10.5.5 Kolo za integraljenje Kolo za integraljenje je prikazano na slici 10.10. Kao i kod invertujueg pojaavaa, ulazna struja je data izrazom: iu (t ) = vu (t ) R C vu R iu iC + vi (10.39) Slika 10.10: Integrator. 93

Ista struja protie kroz kondenzator. S obzirom da su struja kroz kondenzator i na pon na kondenzatoru povezani diferencijalnom relacijom: iC (t ) = C dvC (t ) v (t ) = iu (t ) = u dt R (10.40) za izlazni napon se dobija: vi (t ) = -vC (t ) = vi (t0 ) - 1 vu (t )dt RC t 0 t (10.41) gde je vi (t 0 ) = -vC (t 0 ) poetni napon na izlazu. S obzirom da je izlazni napon srazmeran integralu ulaznog napona, opisano kolo se naziva kolo za integraljenj e, invertujui integrator, ili Milerov integrator. Interesantno je posmatrati ponaa nje invertujueg integratora u sluaju naizmenine pobude. Tada se moe primeniti posmat ranje kola u frekvencijskom domenu, odnosno fazorski raun. Fazor ulazne struje da t je izrazom: Iu = Vu R (10.42) a fazor izlaznog napona: Vi = -VC = - I u Vu V 1 =- = j u jwC jwRC wRC (10.43) odnosno, kolo se ponaa kao idealni integrator i unosi fazni pomeraj od 90o. 10.5.6 Kolo za diferenciranje Kolo za diferenciranje je prikazano na slici 10.11. Ulazna struja je data izrazo m: iu (t ) = C dvu (t ) dt R C vu iu + vi (10.44) Slika 10.11: Invertujui diferencijator. Ista struja protie kroz otpornik R, pa se za izlazni napon dobija: vi (t ) = - Riu (t ) = - RC dvu (t ) dt (10.45) 94

Dakle, izlazni napon je srazmeran prvom izvodu ulaznog napona, pa se ovo kolo na ziva kolo za diferenciranje ili invertujui diferencijator Isto kolo moe se posmatr ati i u frekvencijskom domenu ako je pobuda sinusoidalna. Fazor ulazne struje da t je izrazom: Iu = Vu = jwCVu 1 jwC (10.46)

fazor izlaznog napona:

Vi = -VR = - RI u = - jwRCVu odnosno, kolo se ponaa kao idealni diferencijator i unosi fazni pomeraj od -90o. (10.47) 95

11. Digitalna elektronska kola Digitalna elektronska kola predstavljaju najee koriena kola u savremenoj elektronici jer se koriste ne samo u raunarima ve i u ureajima za komunikacije, upravljanje, u instrumentaciji, pa i u ureajima za domainstvo. Na njihovu rasprostranjenost najvie je uticala mogunost realizacije vrlo sloenih kola u integrisanoj tehnologiji to je dovelo do velikog sniavanja cene ureaja. Za proteklih etrdeset godina, broj kompon enata u jednom digitalnom integrisanom kolu se udvostruavao svake godine, tako da najsloenija savremena digitalna kola imaju nekoliko desetina miliona tranzistora . Istovremeno se poveavala i radna uestanost tranzistora, tako da najbra savremena digitalna kola rade na taktu od nekoliko GHz. Ovaj trend poveanja broja komponena ta u integrisanom kolu i poveanja radne uestanosti se nastavlja i sigurno e trajati narednih desetak godina. Da bi se mogao pratiti ovaj brzi razvoj, potrebno je i mati osnovno razumevanje funkcionisanja kola savremene digitalne elektronike, be z obzira na to da li e se neko baviti samim projektovanjem kola ili projektovanje m sloenih tehnolokih sistema. Zbog toga e u narednom izlaganju biti napravljen uvod u digitalna kola i njihovu primenu, sa posebnim naglaskom na MOSFET realizacije . 11.1 Analogni i digitalni signali i kola Uobiajeni termin za signal koji je kontinualan u vremenu i po amplitudi je analog ni signal. Kola koja operiu sa analognim elektrinim signalima kao to su pojaavai, sin usoidalni oscilatori, aktivni filtri, ... , su analogna kola. Jednu vanu klasu an alognih signala predstavljaju impulsni signali. Naime, brzina promene analognih signala teorijski nije ograniena. Impulsni signali imaju osobinu da se mogu naglo menjati. U idealnom sluaju ta promena moe biti obavljena u beskonano kratkom vreme nskom intervalu. U praksi, brzina promene ograniena je brzinom prelaznih procesa kod komponenata kola. Dakle, impulsni signali su kontinualni u vremenu, ali im s e amplituda moe naglo menjati, pa signal u nekim sluajevima ne moe imati bilo koju amplitudu iz dozvoljenog intervala. Primeri impulsnih signala su periodine ili ap eriodine povorke pravougaonih, testerastih ili trougaonih impulsa, razne stepenas te funkcije, itd. Kola koja generiu ili obrauju impulsne signale su impulsna kola. Najvanije klase impulsnih kola su multivibratori (generatori impulsa i povorki i mpulsa), flipflopovi, komparatori, tajmeri, generatori linearnih napona i struja , itd. Digitalni signali su jedna ua klasa impulsnih signala koji imaju mali broj dozvoljenih amplitudskih nivoa. Najee se koriste binarni digitalni signali, gde su definisana samo dva razliita naponska nivoa. ta vie, zbog neizbenih tolerancija kom ponenata i napona napajanja, obino se umesto naponskih nivoa definiu naponski opse zi koji se interpretiraju kao logika jedinica i logika nula kao na slici 11.1. Nap onski opsezi koji definiu logiku nulu i logiku jedinicu razdvojeni su prelaznom zon om u kojoj se nalaze signali koji ne predstavljaju ni logiku nulu ni logiku jedini cu, pa prema tome nisu dozvoljeni u normalnom radu digitalnog kola. Na slici 11. 1 nivo (opseg) logike jedinice vii je od nivoa logike nule. Takav sistem se naziva pozitivna logika. Naravno, mogue je logikom jedinicom oznaiti nii nivo, a logikom nul om vii nivo, ime se dobija negativna logika. Danas je sistem pozitivne logike domi nantan u praktinoj upotrebi. 96

V(1) Logika jedinica Prelazna zona V(0) Logika nula Idealizovani sluaj Realni sluaj Slika 11.1 Definicija binarnih logikih promenljivih. Elektronska kola koja obrauju binarne digitalne signale su digitalna kola. Ona su , kao i analogna kola, sastavljena od aktivnih elemenata (tranzistora) i pasivni h elemenata (otpornika i, vrlo retko, kondenzatora). Za razliku od analognih kol a, koja se esto izrauju i u diskretnoj tehnologiji, digitalna kola se danas iskljui vo prave u tehnologiji integrisanih kola. Treba rei da su digitalna kola koriena do sta pre integrisane, pa i tranzistorske tehnologije. S obzirom da su osnove bina rne, odnosno logike algebre, postavljene jo poetkom prolog veka, prvi elektrini eleme nti koji su korieni za realizaciju digitalnih kola bili su kontrolisani prekidai, i li relea. Sa pojavom elektronskih cevi napravljena su prva impulsna i digitalna kola, koja su omoguila veu brzinu rada. Prvi digitalni raunar, napravljen poetkom pe desetih godina, imao je sve digitalne elemente realizovane pomou elektronskih cev i. Sa pojavom tranzistora digitalna kola se minijaturizuju i postaju bra. Glavni napredak u razvoju digitalnih kola doao je posle pronalaska tehnologije integrisa nih kola, koja je omoguila smanjenje dimenzija i cene, uz istovremeno poveanje brz ine i kompleksnosti digitalnih kola. Digitalna kola se prema nainu formiranja izl aznog signala dele na kombinaciona (logika) i sekvencijalna kola. Kod kombinacion ih digitalnih kola signal na izlazu kola zavisi samo od trenutnih vrednosti ulaz nih signala. Kod sekvencijalnih kola stanje na izlazu zavisi od trenutnog stanja na ulazima, ali i od prethodnih stanja na ulazima. Sekvencijalna kola se dalje dele na sinhrona i asinhrona. Kod sinhronih kola se sve promene deavaju istovreme no pod dejstvom kontrolnog signala, takta. Kod asinhronih kola promene se mogu d eavati u proizvoljnom trenutku i odreene su samo osobinama upotrebljenih elemenata i vremenom pojavljivanja pobude. 11.2 Logike funkcije idealnih logikih kola i Bulova algebra U prethodnom poglavlju definisani su binarni digitalni signali koji su predstavl jeni sa dva naponska, odnosno logika, nivoa. Nad takvim signalima mogu se izvodit i razne operacije koje se nazivaju logike operacije ili logike funkcije. Ovaj nazi v potie iz matematike discipline koja se naziva matematika logika, a vodi poreklo j o od grkih filozofa koji su rezultate logikog razmiljanja iskazivali sa dva iskaza: tano i pogreno. Kasnije, poetkom 19. veka, engleski matematiar Dord Bul matematiki je ormalizovao zakone logikog rasuivanja i uveo tzv. prekidaku ili Bulovu algebru. Isk azi tano i pogreno u Bulovoj algebri zamenjeni su zbog jednostavnosti prikazivanja sa logikom nulom i logikom jedinicom, odnosno, cifarskim simbolima 0 i 1. 97

U Bulovoj algebri definisane su tri osnovne operacije nad logikim promenljivama. To su I operacija (engl. AND), koja se oznaava simbolom , ILI operacija (engl. OR), koja se oznaava simbolom + i NE operacija (engl. NOT) ili komplementiranje, koja se oznaava crticom iznad simbola promenljive . I i ILI operacija se izvode nad najma nje dve promenljive, dok je NE operacija unarna, tj. izvodi se nad jednom promen ljivom. 11.2.1 I operacija (logiko mnoenje) Posmatrajmo prvo I funkciju dve logike promenljive A i B. Rezultat I operacije na jee se prikazuje u vidu tzv. kombinacione tablice ili tablice istinitosti koja je p rikazana na sl. 11.2. Na istoj slici prikazan je i najee korieni grafiki simbol za pre dstavljanje I operacije. A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 0 0 0 1 A B Y Slika 11.2 Kombinaciona tablica i grafiki simbol za I operaciju. Kao to se vidi, osnovna osobina I operacije nad dve promenljive je da se kao rezu ltat dobija logika jedinica, ako i samo ako obe promenljive imaju vrednost logike jedinice. Zato se ponekad I operacija naziva i logiko mnoenje ili konjunkcija. Kol o koje realizuje I operaciju naziva se I (AND) kolo. 11.2.2 ILI operacija (logiko sabiranje) ILI operacija nad dve logike promenljive A i B prikazana je kombinacionom tablico m na sl. 11.3. Na istoj slici prikazan je i najee korieni grafiki simbol za predstavlj anje ILI operacije. Vidi se da se kao rezultat dobija logika jedinica ako bar jed na promenljiva ima vrednost logike jedinice. Zato se ponekad ILI operacija naziva i logiko sabiranje ili disjunkcija. Kolo koje realizuje ILI operaciju naziva se ILI (OR) kolo. A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 0 1 1 1 A B Y Slika 11.3 Kombinaciona tablica i grafiki simbol za ILI operaciju. 11.2.3 NE operacija (komplementiranje) Za razliku od I i ILI operacija, NE operacija se definie nad jednom logikom promen ljivom ili izrazom. Kombinaciona tablica za NE operaciju i grafiki simbol za pred stavljanje kola koje obavlja NE operaciju prikazani su na sl. 11.4. Ve je reeno da se esto NE operacija naziva i komplementiranje ili negacija. Kolo koje realizuje NE operaciju naziva se NE kolo, ili jo ee, invertor. 98

A 0 1 Y 1 0 A Y Slika 11.4 Kombinaciona tablica i grafiki simbol za NE operaciju. 11.2.4 Pravila Bulove algebre Na osnovu definicionih relacija (postulata) za tri osnovne operacije, u Bulovoj algebri moe se izvesti niz identiteta, zakona i teorema. Neki od tih identiteta, zakona i teorema su identini zakonima uobiajene linearne algebre, ali su neki razl iiti, pa ak i neuobiajeni. Primena identiteta, zakona i teorema najvie se ogleda u u proavanju sloenih logikih izraza, i u formiranju kola eljene strukture. 11.2.4.1 Identiteti Bulove algebre Identiteti Bulove algebre se vrlo esto primenjuju u uproavanju logikih funkcija. Ide ntiteti se vrlo lako mogu dokazati korienjem definicionih kombinacionih tablica za tri osnovne operacije i formiranjem kombinacione tablice za levu i desnu stranu identiteta, ali je veina njih oigledna i ne treba ih dokazivati. Meu identitetima najvaniji su: 1. Operacije sa logikom nulom: 0 A = 0 0+ A= A (11.1) (11.2) 2. Operacije sa logikom jedinicom: 1 A = A 1+ A = 1 3. Operacije sa istovetnim vrednostima: (11.3) (11.4) A A = A A+ A= A 4. Operacije sa komplementiranim vrednostima: (11.5) (11.6) A A = 0 A+ A =1 (11.7) (11.8) 11.2.4.2 Zakoni Bulove algebre Meu zakonima Bulove algebre najvaniji su: 99

1. Zakon komutacije: A+ B = B+ A A B = B A 2. Zakon asocijacije: (11.9) (11.10) A + ( B + C ) = ( A + B) + C A ( B C ) = ( A B) C 3. Zakon distribucije: (11.11) (11.12) A (B + C) = A B + A C A + B C = ( A + B) ( A + C ) 4. Zakon absorpcije: (11.13) (11.14) A + A B = A A ( A + B) = A (11.15) (11.16) (11.17) (11.18) (11.19) (11.20) A+ AB = A+ B A ( A + B) = A B ( A B) + ( A B ) = A ( A + B) ( A + B ) = A Svi ovi zakoni mogu se lako dokazati direktnom primenom definicionih relacija za tri osnovne operacije, odnosno ispisivanjem kombinacionih tabela za obe strane jednakosti. 11.2.4.3 Teoreme Bulove algebre Osim navedenih zakona vrlo vanu ulogu u Bulovoj algebri imaju tzv. De Morganove t eoreme: A+ B = AB A B = A + B (11.21) (11.22) koje se lako mogu dokazati ispisivanjem kombinacionih tablica za leve i desne st rane jednakosti. Kombinacijom tri osnovne logike operacije mogu se dobiti jo neke vrlo vane i korisne logike operacije. Kombinacijom I i NE operacije dobija se NI ( engl. NAND) operacija, a kombinacijom ILI i NE operacije dobija se NILI (engl. N OR) operacija. Osim njih praktinu primenu imaju jo i operacija iskljuivo-ILI i oper acija koincidencije. 100

11.2.5 NI operacija Ve je reeno da se NI operacija dobija kombinacijom I i NE operacije. Prema tome, k ombinaciona tablica za NI operaciju dobija se tako to se u kombinacionoj tablici za I operaciju sa sl. 11.2 komplementira izlazna kolona. Rezultat je prikazan na slici 11.5. Na istoj slici je prikazan i grafiki simbol za NI operaciju koji je takoe kombinacija simbola za I i NE operaciju. Kolo koje realizuje NI operaciju n aziva se NI (NAND) kolo. A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 1 1 1 0 A B Y Slika 11.5 Kombinaciona tablica i grafiki simbol za NI operaciju. U Bulovoj algebri se moe definisati tzv. potpun skup operacija. To je skup operac ija pomou kojih se moe iskazati bilo koja logika funkcija. Pokazano je da takav pot pun skup ine I i NE odnosno ILI i NE operacije. Dakle, NI operacija takoe ini potpu n skup operacija, odnosno, proizvoljna logika funkcija se moe izraziti samo pomou N I operacije. Ova injenica daje veliku vanost NI operaciji. 11.2.6 NILI operacija NILI operacija dobijena je komplementiranjem rezultata ILI operacije. Kombinacio na tablica i grafiki simbol za NILI operaciju prikazani su na slici 11.6. Treba r ei da i NILI operacija predstavlja potpun skup za realizaciju logikih funkcija. Ko lo koje realizuje NILI operaciju naziva se NILI (NOR) kolo. A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 1 0 0 0 A B Y Slika 11.6 Kombinaciona tablica i grafiki simbol za NILI operaciju. 11.2.7 Iskljuivo-ILI operacija Iskljuivo-ILI operacija (engl. Exclusive-OR, EX-OR) razlikuje se od obine ILI oper acije po tome to daje kao rezultat logiku nulu i u sluaju kada su obe promenljive l ogike jedinice. Kombinaciona tablica i grafiki simbol za iskljuivo-ILI operaciju pr ikazani su na slici 11.7. U jednainama se za oznaavanje iskljuivo-ILI operacije najee koristi simbol "". Na osnovu kombinacione tablice moe se napisati logika jednaina za iskljuivo-ILI funkciju: Y = A B + A B = A B Iskljuivo-ILI operaciju realizuje iskljuivo-ILI (EX-OR) kolo. (11.23) 101

A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 0 1 1 0 A B Y Slika 11.7 Kombinaciona tablica i simbol za iskljuivo-ILI operaciju. 11.2.8 Opera cija koincidencije (iskljuivo-NILI) Operacija koincidencije daje kao rezultat logiku jedinicu ako su obe promenljive identine. Na osnovu toga se moe napisati kombinaciona tabela koja je prikazana na slici 11.8. Na osnovu logike jednaine koja definie operaciju koincidencije: Y = A B + A B = A B (11.24) vidi se da je rezultat ustvari komplement iskljuivo-ILI operacije. Zbog toga se o peracija koincidencije esto naziva i iskljuivo-NILI operacija (engl. exclusive-NOR ). Kolo koje realizuje iskljuivo-NILI operaciju naziva se iskljuivo-NILI (EX-NOR) kolo. A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 1 0 0 1 A B Y Slika 11.8 Kombinaciona tablica i simbol za iskljuivo-NILI operaciju. 11.2.9 Predstavljanje logikih funkcija Ve je reeno da se logike funkcije mogu definisati nad proizvoljnim brojem promenlji vih. Postavlja se pitanje koliko se razliitih funkcija moe definisati nad skupom o d n promenljivih. Pre svega, kombinaciona tablica ima m = 2 n razliitih vrsta. Ka ko se za svaku kombinacionu tablicu sa m vrsta moe definisati 2 m razliitih kolona za izlaznu promenljivu, n broj razliitih logikih funkcija definisanih nad skupom od n promenljivih je 2 2 . Kao primer, za n = 2 moe se definisati 16 razliitih log ikih funkcija. Logike funkcije mogu se predstaviti na nekoliko razliitih naina. Prvi nain predstavljanja je ve ranije korien kod definicije elementarnih logikih operacij a a to je kombinaciona tablica. Ovaj nain nije pogodan ako je broj promenljivih v eliki, zato to broj vrsta tablice raste kao stepen broja dva. Jedan od najeih naina p redstavljanja je algebarski nain. Kod takvog prikaza se logika funkcija predstavlj a u vidu izraza koji ine simboli promenljivih (literali) povezani simbolima I i I LI operacije. Ovaj nain je pogodan za bilo koji broj logikih promenljivih. Algebar ski nain predstavljanja logikih funkcija obino se izvodi u vidu tzv. standardnih fo rmi. Suma proizvoda predstavlja logiki zbir lanova koji su oblika logikih proizvoda . Ako logiki proizvodi sadre sve promenljive, takva standardna forma se naziva pot punom. Svaki takav potpuni logiki proizvod odgovara jednoj vrsti kombinacione tab lice u kojoj logika funkcija ima vrednost 1. Ako se formira logiki proizvod lanova koji su oblika 102

logikog zbira promenljivih, re je o tzv. proizvodu suma. Svaki potpuni logiki zbir odgovara jednoj vrsti kombinacione tablice u kojoj logika funkcija ima vrednost 0 . 11.3 Karakteristike realnih logikih kola Idealna logika kola realizuju neku, unapred predvienu, logiku funkciju. Binarni niv oi logike nule i logike jedinice na izlazu jednaki su nuli, odnosno naponu napajan ja. Izlazna impedansa idealnog logikog elementa jednaka je nuli, a ulazna beskonan o velika. Prelaz izlaznog napona sa jednog na drugi nivo izvodi se naglo, pri ul aznom naponu jednakom polovini napona napajanja. Kao primer, na slici 11.9 prika zana je idealna karakteristika prenosa vi = f (vu ) jednog invertora. Vi VDD VDD/2 VDD Vu Slika 11.9 Idealna karakteristika prenosa invertora. Vreme prelaza iz jednog u drugo logiko stanje je beskonano kratko, a idealni logiki element nema nikakvu potronju. Naravno, nijedna od ovih idealnih karakteristika ne moe biti zadovoljena u praksi, bez obzira na to o kakvoj se tehnologiji radi. Svako realno digitalno logiko kolo mora da bar priblino zadovolji neke osobine ide alnih logikih elemenata. Pre svega to su: 1. Izlazni signal mora biti jednoznana, unapred definisana, funkcija ulaznih signala. Ta funkcija predstavlja logiku funk ciju kola. 2. Karakteristika prenosa ulaz-izlaz mora biti jako nelinearna. Kao p osledica toga normalni nivoi izlaznog napona koncentrisani su u dve uske oblasti , dva logika nivoa. Karakteristika prenosa u prelaznoj zoni izmeu ove dve oblasti trebalo bi da bude to strmija. 3. Prolaskom kroz logiko kolo nastaje regeneracija amplitudskih nivoa. 4. Logika kola treba da imaju osobinu unilateralnosti ili dir ektivnosti, tj. promene na izlazu ne bi trebalo da izazovu nikakve naknadne prom ene na ulazima istog kola. 5. Broj ulaznih prikljuaka logikog kola mora biti vei od jedan. Na izlazni prikljuak se moe prikljuiti vie od jednog ulaza. Polazei od osobin a idealnog logikog elementa i poeljnih karakteristika realnih elemenata, izvedene su neke definicije osnovnih karakteristika realnih logikih elemenata koje slue kao mera njihovog kvaliteta. 11.3.1 Karakteristika prenosa Karakteristika prenosa vi = f (vu ) realnog logikog kola samo aproksimira idealnu karakteristiku sa sl. 11.9. Na sl. 11.10 prikazana je tipina karakteristika pren osa realnog invertorskog kola. Uoavaju se dve bitne razlike izmeu idealne i realne karakteristike prenosa. Prvo, prelaz sa jednog na drugi logiki nivo nije jasno d efinisan, ve postoji prelazna zona 103

izmeu stanja logike nule i logike jedinice. Drugo, nivo logike nule nije jednak 0 V, a nivo logike jedinice nije jednak naponu napajanja. Detaljnijim posmatranjem sl . 11.10, na karakteristici prenosa se mogu uoiti tri karakteristine oblasti. Prva je oblast niskih ulaznih napona gde je vu < VIL , vi VOH . Druga predstavlja pre laznu zonu gde je VIL < vu < VIH . Trea je oblast visokih ulaznih napona, gde je vu > VIH , vi VOL . Granini naponi na karakteristici prenosa VIL i VIH su definis ani takama gde je apsolutna vrednost nagiba tangente na karakteristiku jednaka je dinici. U prelaznoj zoni nagib karakteristike je znatno vei od jedinice i logiko k olo radi kao nelinearni pojaava. U toj se oblasti rada logiko kolo normalno nalazi samo tokom promene logikog stanja na izlazu. Dakle, napon VIL predstavlja maksima lni dozvoljeni napon na ulazu koji e se tretirati kao logika nula, odnosno to je m aksimalni dozvoljeni napon logike nule na ulazu. Slino tome napon VIH predstavlja minimalni dozvoljeni napon logike jedinice na ulazu. Naponski nivo VOL predstavlj a maksimalni nivo logike nule na izlazu, dok napon VOH predstavlja minimalni nivo logike jedinice na izlazu logikog kola. Vi V OH NAGIB = -1 V OL V IL VIH Vu Slika 11.10 Realna karakteristika prenosa invertora. Uobiajeno je da u sloenim digitalnim kolima izlaz jednog logikog kola pobuuje ulaze narednih logikih kola. Da bi ceo niz ispravno funkcionisao neophodno je da budu z adovoljeni uslovi VOL < VIL i VOH > VIH . Izvedena analiza karakteristike prenos a realnog invertora direktno se moe primeniti i na karakteristike NI i NILI kola. Neinvertorska logika kola, kao to su I i ILI kola, imaju karakteristiku prenosa s a pozitivnim nagibom tangente, za koju je sprovedena analiza sa malim izmenama i sto tako primenljiva. 11.3.2 Margine uma Pojam uma kod digitalnih kola nema isto znaenje kao kod analognih kola. Kod digita lnih kola um je neeljena promena napona vorova gde su bitni logiki nivoi, tzv. logiki h vorova. Ako je amplituda uma na ulazu logikog kola mala, izlaz e biti ispravan, tj . nee postojati prostiranje uma kroz sistem kao kod analognih kola. Ako je pak amp lituda neeljene promene na ulazu nekog logikog kola velika, ona moe izazvati logike greke. Pod pojmom margine uma podrazumeva se dozvoljena promena naponskog nivoa na ulazu logikog kola koja nee izazvati neeljenu promenu na izlazu. Kako amplituda do zvoljene promene nivoa zavisi i od logikog stanja na ulazu, postoje dve margine um a, za logiku jedinicu i logiku nulu. 104

Sa sl. 11.11 moe se uoiti da je margina uma za logiku jedinicu : NM 1 = VOH - VIH a za logiku nulu: (11.25) NM 0 = VIL - VOL vi VOH NM1 vu (11.26) VIH VOL NM0 VIL Slika 11.11 Definicija margina uma za logiku nulu i logiku jedinicu. Zbog neizbenih tolerancija u proizvodnji integrisanih kola, proizvoai obino specific iraju vrednosti etiri karakteristina napona za najgori sluaj: VOH , VIH , VOL i VIL . Takoe, poto je definisanje karakteristinih taaka preko nagiba tangente nepogodno za merenje, koriste se sledee praktine definicije etiri karakteristina napona: VOH VIH VOL VIL - minimalni izlazni napon kada je izlaz u stanju logike jedinice, - minimalni ula zni napon koji e logiko kolo prepoznati kao logiku jedinicu, - maksimalni izlazni n apon kada je izlaz u stanju logike nule, - maksimalni ulazni napon koji e logiko ko lo prepoznati kao logiku nulu. 11.3.3 Faktor grananja na izlazu i ulazu Ulazna impedansa realnog logikog kola nikada nije beskonano velika, a izlazna impe dansa nikada nije jednaka nuli. Zbog toga se prilikom sprezanja logikih kola, rad i formiranja sloenijih digitalnih mrea, pojavljuje problem optereivanja izlaza. Fak tor grananja na izlazu je broj ulaznih prikljuaka koji se mogu prikljuiti na izlaz , a da se ne narue dozvoljene varijacije logikih nivoa. Pri izraunavanju faktora gr ananja na izlazu moe se uoiti da sva kola ne optereuju podjednako prethodno kolo. Z ato se u okviru svake familije logikih kola definie tzv. standardno optereenje pomou koga se odreuje uticaj svakog ulaza na izlaz prethodnog kola. Faktor grananja na ulazu predstavlja broj nezavisnih ulaznih prikljuaka. U veini sluajeva ogranien je samo praktinim razlozima, kao to su broj noica na kuitu, male potrebe za kolima sa ve likim brojem ulaza i sl., ali se kod nekih familija logikih kola broj ulaza ogran iava i zbog degradacije elektrinih karakteristika. 105

11.3.4 Dinamike karakteristike Prelaz iz jednog u drugo logiko stanje ne moe se kod realnog logikog kola obaviti b eskonano brzo. Razlozi za to su viestruki. Pre svega, u svakom kolu postoje kapaci teti na kojima se napon, kao to je poznato, ne moe trenutno promeniti, ve se takve promene vre po eksponencijalnom zakonu. Osim toga, struje kroz elemente su konane, a jaina struje je ograniena zahtevima za to manjom potronjom kola. Iz ovih razloga promena nivoa na izlazu logikog kola se obavlja za konano vreme i kasni za promena ma nivoa na ulazu. Posmatrajmo sluaj kada je pobudni signal logikog invertora idea lizovan i predstavljen pravougaonom povorkom impulsa kao na slici 11.12. Izlazni signal realnog invertora imae tipini oblik koji je takoe prikazan na istoj slici. Na vremenskom dijagramu izlaznog signala se mogu uoiti karakteristini vremenski in tervali koji definiu kanjenje odziva za pobudom. V ul > V IH T < V IL t V VOH 5O% izl t pHL t pLH VOL T t Slika 11.12 Odziv realnog invertora na idealizovanu pobudu.

Vreme kanjenja opadajue ivice t pHL predstavlja vreme za koje opadajua ivica izlazn og signala kasni za pobudom koja ju je izazvala. Definie se kao vreme izmeu trenut ka promene ulaznog signala i trenutka kada se izlazni signal promeni za 50% logik e amplitude VOH - VOL . Vreme kanjenja rastue ivice t pLH predstavlja vreme izmeu tre nutka promene ulaznog signala i trenutka kada izlazni signal poraste za 50% logike amplitude. Vremena k anjenja rastue i opadajue ivice ne moraju biti, i najee nisu ista, to zavisi od konstr kcije logikog kola. esto se, radi jednostavnosti izraunavanja uticaja kanjenja na ra d kola definie i tzv. vreme kanjenja t p (t d ) koje predstavlja aritmetiku sredinu vremena kanjenja rastue i opadajue ivice signala na izlazu. Moe se primetiti da sli ka 11.12 predstavlja malo idealizovanu situaciju jer je pobudni signal povorka p ravougaonih impulsa sa idealnim rastuim i opadajuim ivicama. Kako se pobuda takoe g enerie u nekom realnom elektronskom kolu, ulazni impuls mora imati ivice konanog t rajanja, pa je izraunavanje vremena kanjenja neto komplikovanije. 11.3.5 Disipacija (potronja) logikog kola i proizvod snage i kanjenja Svako realno logiko kolo mora imati neku potronju. Meutim, disipaciju kola nije uve k lako odrediti jer e se kolo, zavisno od logikog stanja, nalaziti u razliitim uslo vima rada. Stoga 106

se obino uzima da se kolo pri definiciji disipacije pobuuje povorkom pravougaonih impulsa sa jednakim trajanjem impulsa i pauze, tako da je struja izvora za napaj anje aritmetika sredina struja u oba logika stanja. Tada je prosena snaga disipacij e: PD = VCC ( I CC min + I CC max ) 2 (11.27) Za neka logika kola prosena snaga disipacije zavisi i od uestanosti promena stanja. U tom sluaju mora se uvek navesti pri kakvim je uslovima izraunata ili izmerena s naga disipacije. Snaga disipacije logikih kola je obino povezana sa maksimalnom mo guom brzinom rada kola. Naime, kola sa veom brzinom rade sa veim strujama, pa se ko d njih parazitne kapacitivnosti bre pune i prazne, ili tranzistori rade u takvom radnom reimu kada je disipacija vea. Zbog toga se pri projektovanju logikih kola uv ek pravi neki kompromis izmeu brzine i potronje. Kao mera kvaliteta takvog komprom isa obino se definie proizvod snage i kanjenja, PDP (Power-Delay Product), izraen u jedinicama Ws = J, kao: PDP = PD t p (11.28) a koji u stvari predstavlja energiju koju logiko kolo utroi tokom prelaza sa nule na jedinicu i obratno. Kompromis je bolji ako je PDP manji. Savremena logika kola imaju PDP reda pJ, jer su tipine vrednosti kanjenja reda ns, a tipine vrednosti sn age disipacije reda mW. 11.4 Realizacija invertora sa MOS tranzistorima Najprostije logiko kolo u MOS tehnologiji je invertor. Pored toga to obavlja jednu od osnovnih logikih operacija, komplementiranje, kolo invertora predstavlja osno vu za formiranje sloenijih logikih kola. Iako invertor u osnovnoj konfiguraciji pr edstavlja najobiniji stepen sa zajednikim emitorom, u praktinim realizacijama se uv ek izbegava upotreba otpornika koji se zamenjuju tranzistorima. Od brojnih reali zacija invertora, ovde emo prouiti samo invertor sa komplementarnim MOS tranzistor ima, ili CMOS invertor, zbog njegovih odlinih karakteristika. CMOS invertor, prik azan na slici 11.13, se sastoji od dva MOS tranzistora sa indukovanim kanalom. J edan od tranzistora ima kanal n tipa, dok drugi tranzistor ima kanal p tipa. Kod svakog od tranzistora osnova je spojena na sors tako da nema uticaja efekta pod loge. VDD TP vul TN vi Slika 11.13 CMOS invertor. 107

Kada je na ulazu nizak napon, NMOS tranzistor ne moe da provodi jer je Vul = VGSN < VtN , a PMOS tranzistor provodi u linearnom reimu jer je VGSP = Vul - VDD > VtP . Struja PMOS tranzistora je vrlo mala, jer je jednaka sa strujom curenja zakoeno g NMOS tranzistora, pa je izlazni napon je praktino jednak naponu napajanja. Dakl e, napon logike jedinice na izlazu CMOS invertora je: VOH = VDD (11.29) Kada je na ulazu visok napon, blizak naponu napajanja, NMOS tranzistor provodi u linearnom reimu, jer je Vul = VGSN > VtN , a PMOS tranzistor je zakoen, jer je VGSP = Vul - VDD < VtP . Struja kroz invertor je mala, a izlazni napon je praktino nula (tipino manji od 10 mV). Dakle, napon logike nule na izlazu CMOS invertora je: VOL = 0 V (11.30) Poto je u oba logika stanja jedan od tranzistora zakoen, struja izvora za napajanje u stabilnim logikim stanjima je infinitezimalno mala. Zbog toga je statika disipa cija CMOS invertora reda nekoliko nW. I pored izuzetno male statike radne struje, CMOS invertor ima znaajan izlazni strujni kapacitet jer provodni tranzistor moe d a primi ili da preda znatnu struju otpornom ili kapacitivnom optereenju vezanom n a izlaz. To znai da e faktor grananja na izlazu biti veliki i da e dinamike karakter istike biti dobre. VDD rDSP SP vi SN rDSN Slika 11.14 Modelovanje CMOS invertora sa dva komplementarna prekidaa. Rad invertora se moe najprostije objasniti kolom sa dva prekidaa, koji se naizmenin o ukljuuju i iskljuuju, kao to je to prikazano na slici 11.14. Kao to se vidi, svaki tranzistor je modelovan malim ali konanim otpornikom, ija je otpornost jednaka ot pornosti sors-drejn odgovarajueg tranzistora, koja je izraunata za rad u linearnom reimu pri naponu | vDS | 0 , odnosno: rDSN = 1 W 2kn N (VDD - VtN ) LN 1 WP 2k p (VDD - VtP ) LP (11.31) rDSP = (11.32) 108

11.4.1 Karakteristika prenosa Za odreivanje karakteristike prenosa mogu se koristiti jednaine za struju drejna N MOS i PMOS tranzistora, koje u sluaju neoptereenog invertora moraju biti jednake. Poveavajui ulazni napon od nule, NMOS tranzistor poinje da provodi pri ulaznom napo nu koji je jednak prekidnom naponu NMOS tranzistora, VtN . Tada NMOS tranzistor radi u reimu zasienja, dok je PMOS tranzistor u linearnom reimu. Izjednaujui struje k roz NMOS i PMOS tranzistor dobija se jednaina: W W kn (vu - VtN ) 2 = k p 2(VDD - vu - VtP )(VDD - vi ) - (VDD - vi ) 2 (11.33)

ijim se diferenciranjem po vu dobija: dv W W kn (vu - VtN ) = k p (vi vu - vi ) i dvu L N L P Uvoenjem geometrijskog faktora: W kn L KR = N (11.35)

i zamenom vu = VIL , vi = VOH , dvi dvu = -1 , iz prethodne dve jednaine se dobija sistem jednaina: K R (VIL - VtN ) 2 = 2(VDD - VIL - VtP )(VDD - VOH ) - (VDD - VOH ) 2 K R (VIL - VtN ) = 2VOH VDD - VIL - VtP (11.36) (11.37) Iz druge jednaine sistema se dobija: VOH = (1 + K R )VIL + VDD + VtP - K RVtN 2 (11 .38) Posebno je interesantan sluaj uparenih me se obezbeuje isti strujni kapacitet pokretljivosti elektrona k n 2.5k p , MOS i NMOS tranzistora treba da budu (W dnaina uproava i postaje: VOH = 2VIL tranzistora kada je VtN = VtP i K R = 1 , i izlaza u oba logika stanja. Poto je zbog vee za zadovoljenje uslova K R = 1 odnos W L P L) P = 2.5(W L) N . Tada se poslednja je + VDD 2 (11.39)

pa se iz prve jednaine za apscisu prelomne take na karakteristici prenosa VIL konan o dobija: 109

1 VIL = (3VDD + 2Vt ) 8 (11.40) Koordinate druge prelomne take na karakteristici prenosa mogu se nai na slian nain. Kada je ulazni napon VIH , izlazni napon je dovoljno nizak tako da se moe smatrat i da NMOS tranzistor radi u linearnom reimu, a PMOS u zasienju. Izjednaavanjem stru ja oba tranzistora dobija se jednaina: W W kn 2(vu - VtN )vi - vi2 = k p (VDD - vu - VtP ) 2 L N L P (11.41) Diferenciranjem ove jednaine po vu dobija se: dv W W kn (vu - VtN - vi ) i + DD - vu - VtP ) dvu L N L P (11.42) Zamenom vu = VIH , vi = VOL , dvi dvu = -1 u prethodne dve jednaine, dobija se sist em jednaina: 2 K R 2(VIH - VtN )VOL - VOL = (VDD - VIH - VtP ) 2 (11.43) (11.44) K R (-VIH + VtN + 2VOL ) = -(VDD - VIH - VtP ) ijim se reavanjem dobijaju vrednosti za VIH i VOL . Iz druge jednaine se dobija izl azni napon: VOL = (1 + K R )VIH - VDD + VtP - K RVtN 2K R (11.45) koji se u sluaju uparenih tranzistora redukuje na: VOL = 2VIH - VDD 2 (11.46) pa se za apscisu prelomne take na karakteristici prenosa VIH konano dobija: 1 VIH = (5VDD - 2Vt ) 8 Sada se mogu odrediti margine uma CMOS invertora sa uparenim tran zistorima: 1 NM 0 = VIL - VOL = (3VDD + 2Vt ) 8 1 NM 1 = VOH - VIH = (3VDD + 2Vt ) 8 (11.48) (11.49) (11.47) 110

Dakle, margine uma su iste, to je posledica uparenosti karakteristika tranzistora. Naravno, ako tranzistori nisu upareni, karakteristika prenosa nee biti simetrina i margine uma nee biti iste. Vi A VOH = VDD B C D V IL V IH V DD - V TP V DD Vu V OL = 0 Slika 11.15 Karakteristika prenosa CMOS invertora. Na karakteristici prenosa, koja je prikazana na slici 11.15, postoji jo jedna int eresantna oblast. To je segment izmeu taaka B i C. U toj radnoj oblasti oba tranzi stora rade u zasienju, pa je karakteristika prenosa vertikalna, a pojaanje inverto ra teorijski beskonano. Ulazni napon za koji je karakteristika prenosa vertikalna dobija se reavanjem jednaine: W W kn (vu - VtN ) 2 = k p (VDD - vu - VtP ) 2 L N L P (11.50) ije je reenje: vu = VDD - VtP + VtN K R 1 + KR (11.51) odnosno, u sluaju uparenih tranzistora: vu = VDD 2 U oblasti BC, vrednost izlaznog napona ograniena je nejednainama: vu - VtN vi vu + VtP (11.52) (11.53) odakle se smenom vrednosti za vu dobija: VDD - VtP - VtN 1 + KR odnosno, u sluaju uparenih tranzistora: vi VDD + ( VtP + VtN ) K R 1 + KR (11.54) VDD 2 - Vt vi VDD 2 + Vt (11.55) 111

11.4.2 Dinamike karakteristike Tana analiza dinamikih karakteristika CMOS invertora moe se izvesti samo uz pomo raun arskih programa. Za aproksimativnu analizu potrebno je uvesti i odreene uproavajue p retpostavke. Pored ve uobiajene pretpostavke o uparenosti NMOS i PMOS tranzistora, esto se koristi i pretpostavka o koncentrisanju svih kapacitivnosti u izlazni vor . Kod savremenih CMOS kola, kod kojih je uobiajeno Vt = 0.2VDD , vreme kanjenja op adajue ivice izlaznog signala je dato izrazom: t pHL = 0.8CT W kn VDD L N (11.56) gde je CT ukupna parazitna kapacitivnost na izlazu. Vreme kanjenja rastue ivice iz laznog signala je dato slinim izrazom: t pLH = 0.8CT W k p VDD L P (11.57) Ako su tranzistori upareni, vremena kanjenja rastue i opadajue ivice su ista. 11.4.3 Disipacija CMOS kola Kod CMOS invertora, kao i kod sloenijih CMOS kola, postoje etiri uzroka za disipac iju kola. To su: struja curenja, kapacitivnost optereenja, interne kapacitivnosti i prelazna stanja. Dispacija usled struje curenja predstavlja statiku disipaciju koja je ustvari proizvod napona napajanja VDD i struje curenja. Statika disipaci ja CMOS kola je reda W. Mnogo vanija su ostala tri uzroka disipacije koji se javlj aju samo prilikom promene logikih stanja i koji su poznati pod zajednikim nazivom dinamika disipacija. Kada se invertor koji je optereen kapacitivnim optereenjem C p pobuuje povorkom impulsa sa jednakim trajanjem impulsa i pauze, energija koja se predaje kondenzatoru u toku jedne poluperiode, a 2 zatim disipira na tranzistor u iznosi C pVDD 2 . Srednja disipacija CMOS invertora je onda: 2 PD1 = f C pVDD (11.58) Postojanje parazitnih kapacitivnosti samih tranzistora takoe izaziva potronju ener gije tokom promene stanja, koja se moe opisati istim izrazom kao za PD1 ako se C p zameni sa parazitnim kapacitetom CT : 2 PD 2 = f CT VDD (11.59) Najtee je analitiki opisati disipaciju CMOS kola kada CMOS kolo prelazi iz jednog stanja u drugo, a radna taka prolazi kroz oblast u kojoj su oba tranzistora provo dna. Disipacija CMOS kola usled prelaznog reima je priblino data izrazom: PD 3 = 0.5 f (VDD - 2VT ) I DD max (t LH + tHL ) (11.60) 112

gde je I DD max maksimalna nekapacitivna struja tokom promene stanja. Poto sva tr i izraza za dinamiku disipaciju pokazuju linearnu zavisnost disipacije od uestanos ti f, u praksi je uobiajeno da se dinamika disipacija prikazuje izrazom: 2 PD = f (C p + C pD )VDD (11.61) gde je C pD ekvivalentna kapacitivnost, kojom se aproksimiraju teko merljivi utic aji dispacije usled parazitnih kapacitivnosti i promene stanja. Iz prethodnih iz raza sledi: 2 C pD = CT + 0.5(VDD - 2VT ) I DD max (t LH + tHL ) VDD (11.62) Kapacitivnost C pD se obino odreuje eksperimentalno, merenjem disipacije kola bez optereenja. Interesantno je da se metod izraavanja dinamike disipacije pomou izraza za PD moe generalizovati i primenjivati ak kod vrlo sloenih CMOS kola. Tipine vredno sti kapacitivnosti C pD su reda 10 - 30 pF, to zavisi od sloenosti i karakteristik a CMOS kola. Tipina vrednost proizvoda snage i kanjenja CMOS kola niskog stepena i ntegracije je oko 10 pJ. Interesantno je primetiti da kod CMOS kola parametar PD P linearno zavisi od uestanosti promena logikih stanja. Kod sloenih logikih mrea samo mali broj logikih kola menja stanje u jednom takt ciklusu. Uzimajui ovu injenicu u obzir, moe se zakljuiti da CMOS kola visokog stepena integracije imaju znatno man ju prosenu disipaciju po logikom kolu. Kod CMOS kola u VLSI tehnici, parametar PDP moe biti i manji od 1 pJ ak i pri uestanostima od nekoliko desetina MHz. 11.5 Logika kola sa MOS tranzistorima CMOS logika kola dobijaju se proirivanjem osnovnog invertorskog kola sa slike 11.1 3. Na slici 11.16 su prikazana su CMOS NILI i NI kola sa dva ulaza. NILI kolo do bijeno je dodavanjem paralelnog n-kanalnog tranzistora T3 i serijskog p-kanalnog tranzistora T4 . Za svaki dodatni ulaz dodaju se dva komplementarna tranzistora . Formiranje NI kola je dualan proces. Za svaki ulazni prikljuak dodaje se serijs ki n-kanalni tranzistor i paralelni p-kanalni tranzistor. VDD W/L = 5 W/L = 10 VDD W/L = 5 W/L = 10 F A F W/L = 4 A B W/L = 2 W/L = 2 B W/L = 4 (a) (b)

Slika 11.16 CMOS logika kola: a) NILI kolo, b) NI kolo. Rad kola sa slike 11.16 je jednostavno objasniti. Izlaz NILI kola bie na visokom nivou samo ako su oba ulaza na niskom nivou. Dakle, imamo: 113

Y = AB = A+ B (11.63) to je zaista logika funkcija NILI kola. Nasuprot tome, izlaz NI kola bie na niskom nivou jedino ako su oba ulaza na visokom nivou. Na osnovu toga se moe napisati lo gika jednaina: Y = A + B = A B koja predstavlja jednainu NI kola. (11.64) Neinvertorska (ILI ili I) kola se mogu formirati vezivanjem dodatnog invertora i za invertorskih (NILI ili NI) kola. Statike karakteristike CMOS logikih kola su vr lo sline statikim karakteristikama CMOS invertora. Dinamike karakteristike zavise u velikoj meri od odnosa W L PMOS i NMOS tranzistora. Kako je k n = 2.5k p , da b i vremena kanjenja rastue i opadajue ivice bila ista potrebno je da bude: W W = 2.5 N L P L N (11.65) kod NILI kola, a kod NI kola treba da bude zadovoljen uslov: 2.5 W W = L P N L N (11.66) gde je N broj ulaza u logiko kolo. 11.6 Bistabilna kola Logika kola pripadaju klasi kombinacionih kola, ije stanje na izlazu zavisi samo o d trenutnog stanja ulaznih prikljuaka. Osim kombinacionih kola, u digitalnoj elek tronici se koriste i sekvencijalna kola, kod kojih stanje na izlazu zavisi od tr enutnog stanja na ulazu ali i od prethodnih stanja na ulazu, ili, drukije reeno, o d sekvence (redosleda) ulaznih signala. Sekvencijalna kola moraju sadrati element e koji imaju sposobnost pamenja (memorisanja) stanja. Jedan takav element mora im ati bar dva stabilna stanja iz kojih moe izai samo pod dejstvom pobudnog signala. Zbog jednostavnosti realizacije, u digitalnoj elektronici se koriste elementi sa samo dva stabilna stanja, koji se nazivaju bistabilna kola. Rad svih bistabilni h kola zasnovan je na korienju pozitivne povratne sprege ili regeneracije. Posmatr ajmo jednostavno kolo sa slike 11.17a, koje se sastoji od dva invertora vezana n a red. Karakteristike prenosa koje prikazuju izlazne napone oba invertora u funk ciji ulaznog napona vu prikazane su na slici 11.17b. Sa slike 11.17b se vidi da je napon na izlazu vi 2 u fazi sa naponom na ulazu. Ako bi se izlaz drugog inver tora vezao na ulaz prvog, tada bi bilo vi 2 = vu . Ova linearna veza prikazana j e na slici 11.17c zajedno sa karakteristikom vi 2 = f (vu ) . Sistem jednaina vi 2 = f (vu ) , vi 2 = vu ima tri reenja koja su na slici oznaena sa A, B i C. U taka ma A i B pojaanje bar jednog od invertora je nula, a to znai da je kruno pojaanje u petlji pozitivne povratne sprege takoe jednako nuli. Nasuprot tome, u taki C oba i nvertora rade u pojaavakom reimu, jer se taka C 114

nalazi u prelaznoj zoni karakteristike prenosa. Kruno pojaanje je veliko i pozitiv no. Vrlo mala promena napona u nekom voru koji je obuhvaen petljom krunog pojaanja i zazvae dalje pojaanje (regeneraciju) te promene, to na kraju rezultuje ulaskom jedn og invertora u stanje logike jedinice na izlazu, a drugog u stanje logike nule na izlazu. Dakle, vrlo mala promena napona vi 2 = vu izazvae, zavisno od svog polari teta, prelaz iz radne take C u taku A ili B. Zato se za radne take A i B kae da su s tabilne, a za taku C da je nestabilna ili metastabilna. Vu V i1 V i2 V i1 , V i2 V i2 V i2 C B Vi2 = Vu Vi2 = f(V u ) V i1 (b) Vu A (a) (c) Vu Slika 11.17 a) Serijska veza dva invertora, b) izlazni naponi invertora u funkci ji ulaznog napona, c) odreivanje radnih taaka bistabilnog kola. Da bi se bistabilno kolo izvelo iz stabilnog stanja, mora se dovesti u reim kada je kruno pojaanje vee od 1 da bi se stvorio regenerativni efekat. Potrebno je, dakl e, dovesti invertore u pojaavaki reim. To se moe ostvariti dovoenjem pobudnog (okidno g) (engl. trigger) impulsa u kolo. Da bi obezbedio promenu stanja pobudni impuls mora imati odgovarajui polaritet, dovoljnu amplitudu i dovoljno trajanje. U prin cipu se okidni impuls moe uneti bilo gde u petlju povratne sprege, ali je, iz pra ktinih razloga, najjednostavnije umesto invertora upotrebiti dvoulazna NI ili NIL I logika kola i pobudni impuls dovesti na slobodni ulaz kola. Dakle, bistabilna k ola imaju dva stabilna stanja u kojima ostaju nedefinisano dugo do dovoenja odgov arajue pobude. Postoje dve vrste bistabilnih kola. Kod kola prve vrste, koja se n azivaju le kola (engl. latch) ili transparentna kola, izlaz stalno prati promene na ulazima dok se ne dovede pobudni signal koji zamrzava stanje na izlazu. Kod k ola druge vrste, koja se nazivaju flipflopovi, stanje na izlazu se menja samo po sle dovoenja odgovarajue ivice pobudnog signala i posle toga se ne menja. Uu liter aturi i u katalozima vrlo esto se ne pravi razlika izmeu ove dve klase bistabilnih okidnih kola, pa se kola iz obe vrste nazivaju flipflopovima. 11.6.1 SR le Na slici 11.18a je prikazano bistabilno kolo realizovano sa NILI logikim kolima k oje se naziva SR le kolo. Slobodni ulazi logikih kola oznaeni su sa S i R, a izlazi sa Q i Q jer moraju biti komplementarni. Kada su izlazni nivoi Q = 1 i Q = 0 , kae se da je le kolo setovano, dok se za sluaj kada je Q = 0 i Q = 1 kae da je le kol o resetovano. Na slici 11.18b je prikazan grafiki simbol za SR le kolo. S Q S R R (a) Q (b) Q Q Slika 11.18: SR le kolo sa NILI kolima, a) ema kola, b) Grafiki simbol. 115

Iz kombinacione tabele NILI kola, se vidi da se dovoenjem kombinacije S = 1 , R = 0 na ulaze kola, izlazi postavljaju u novo stanje Q = 1 , Q = 0 . Kae se da je S R le kolo setovano. Dovoenjem kombinacije S = 0 , R = 1 , izlazi se postavljaju u novo stanje Q = 0 , Q = 1 , odnosno, le kolo je resetovano. Poto se postavljanje el jenog stanja vri dovoenjem logike jedinice na odgovarajui ulaz, kae se da se ulazi ak tiviraju visokim nivoom ili da je na ulazu aktivni nivo visok. Kada se na ulazu nalazi kombinacija S = R = 0 , na izlazu se ne deava nikakva promena, jer su oba ulazna signala na neaktivnom nivou. Nasuprot tome, ako se na ulazima pojavi komb inacija S = R = 1 , oba izlaza e se nalaziti u stanju logike nule i nee biti komple mentarni. Posle prelaska pobude S = R = 1 u stanje S = R = 0 , stanje na izlazu se ne moe predvideti jer zavisi od toga koji e se ulazni signal prvi promeniti. Zb og toga se kombinacija S = R = 1 naziva zabranjeno ili nedozvoljeno stanje na ul azu. Opisano razmatranje rada SR le kola prikazano je u tabeli na slici 11.19a, k oja daje stanja na izlazima za sve mogue kombinacije stanja na ulazima. Takva tab ela se naziva funkcionalna ili karakteristina tabela. U funkcionalnoj tabeli Qn o znaava trenutno stanje izlaza Q dok Qn+1 oznaava naredno stanje izlaza, odnosno st anje posle promene ulaznih signala. Osim karakteristine tabele u sintezi sloenih s ekvencijalnih sistema esto se koristi i eksitaciona tabela ili tabela pobude. Eks itaciona tabela se moe izvesti iz karakteristine tabele i odreuje ulazne signale ko ji prevode kolo u eljeno stanje. Moe se uoiti da za pojedine prelaze nije vano na ka kvom se nivou nalazi neki ulaz. Takva situacija se oznaava u tabeli simbolom , koj i oznaava da je nivo ulaznog signala nevaan. Ova injenica moe doprineti znatnom uproav anju kola u procesu sinteze. Tabela na slici 11.19b predstavlja eksitacionu tabe lu SR le kola sa NILI kolima. S 0 0 1 1 R 0 1 0 1 (a) Qn+1 Qn+1 Qn Qn+1 S 0 1 0 (b) R 0 1 0 Qn 0 1 0 Qn 1 0 0 0 0 1 1 0 1 0 1 Slika 11.19: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela SR le kola sa NILI kolima. SR le kolo se moe napraviti i korienjem NI kola umesto invertora. ema SR kola realizo vanog sa dvoulaznim NI kolima prikazana je na slikama 11.20a i 11.20b, a grafiki simbol takvog SR le kola na slici 11.20c. S Q S Q S R R (a) Q R (b) Q (c) Q Q Slika 11.20: SR le kolo sa NI kolima, a) ema kola, b) ema kola sa alternativnim sim bolima, c) Grafiki simbol. Analizom kola, koristei kombinacionu tabelu za NI kolo, dobija se funkcionalna ta

bela 11.21a. Uoava se jedna bitna razlika u odnosu na funkcionalnu tabelu SR le ko la realizovanog sa NILI kolima: postavljanje le kola u stanje Q = 1 (setovanje) v ri se kombinacijom S = 0, R = 1 , dok se postavljanje u stanje Q = 0 (resetovanje ) vri kombinacijom S = 1, R = 0 . 116

Dakle, promena stanja SR le kola sa NI kolima vri se niskim aktivnim nivoom. Ova in jenica je na grafikom simbolu prikazana pomou kruia na odgovarajuim S i R ulazima. Dr uga razlika se odnosi na nedozvoljenu kombinaciju na ulazu koja je kod ovog kola S = 0, R = 0 . Eksitaciona tabela SR le kola sa NI kolima prikazana je na slici 11.21b. S 0 0 1 1 R 0 1 0 1 (a) Qn+1 Qn+1 Qn Qn+1 S 1 0 1 (b) R 1 0 1 1 1 0 Qn 1 0 1 Qn 0 0 1 1 0 1 0 1 Slika 11.21: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela SR le kola sa NI kolima. 11. 6.2 D le Razdvojeni ulazi za setovanje i resetovanje le kola, kao to je to sluaj kod opisani h SR le kola, pogodni su za primene u kontrolnim sistemima. Meutim, za primene u s istemima za pamenje informacija pogodnije je imati samo jedan ulaz u le kolo, koji e onda odreivati stanje na izlazu. Takvu funkciju obavlja D le kolo. ema i grafiki s imbol D le kola prikazani su na slici 11.22. Kao to se vidi, osnovu eme D le kola ini SR le kolo. Najvanija razlika je dodatni invertor na ulazu koji uklanja mogunost d ovoenja nedozvoljene kombinacije signala na ulaz. Ulazni signal dozvole C (CLK, E N, ENABLE) moe biti aktivan kada je na visokom nivou (kao na slici 11.22) ili, u sluaju drukije konfiguracije kola, kada je na niskom nivou. D S Q D Q Q C C Q R (a) (b) Slika 11.22: D le kolo realizovano sa NI kolima, a) ema kola, b) Grafiki simbol. Funkcionisanje D le kola se moe jednostavno objasniti posmatranjem eme sa slike 11. 22a. Neka je C = 1 . Kada je na ulazu D = 1 , tada je S = 0, R = 1 , pa se SR le kolo setuje. Suprotno tome, kada je na ulazu D = 0 na ulazu SR le kola je S = 1, R = 0 , pa se kolo resetuje. Dakle, na izlazu se uvek pojavljuje isti signal kao na ulazu, naravno, posle kanjenja kroz logike elemente. Kada se C vrati na nivo l ogike nule stanje na izlazu se zamrzava. U tabeli na slici 11.23 su prikazane fun kcionalna i eksitaciona tabela D le kola.

D 0 1 C 1 1 0 (a) Qn+1 0 1 Qn Qn+1 1 0 Qn Qn 0 0 1 1 Qn+1 0 1 0 1 (b) D 0 1 0 1 C 1 1 1 1 Slika 11.23: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela D le kola. 117

U statikom reimu D le kola onemogueno je pojavljivanje nedozvoljene kombinacije ulaz nih signala S = R = 0 , ali problem nestabilnosti nije u potpunosti reen. Naime, kada je C = 1 , a ulazni signal D se menja sa nule na jedinicu, u kratkom vremen skom intervalu, jednakom kanjenju kroz invertor, pojavljuje se kombinacija S = R = 0 . Ako se u tom intervalu promeni vrednost signala C sa jedinice na nulu, zam rznuta vrednost izlaza bie nedefinisana. Radi obezbeenja pouzdanog rada D le kola, u praksi se zahteva da signal na ulazu D bude stabilan za vreme t su (engl. setu p time) pre opadanja signala dozvole C sa jedinice na nulu. 11.6.3 D flipflop SR le kola mogu menjati stanje na izlazu u bilo kom vremenskom trenutku, dok je k od D le kola kola promena stanja na izlazu mogua u bilo kom trenutku kada je signa l dozvole aktivan. Kod kola sa povratnom spregom to moe stvoriti velike probleme, pa se zbog toga koriste bistabilna kola kod kojih se promena stanja na izlazu ( okidanje) moe vriti samo prilikom promene logikog stanja ulaza na koji se dovodi ta kt. Takvi bistabilni elementi se nazivaju flipflopovi. U praksi se sreu dva naina okidanja flipflopa: impulsni (okidanje se vri celim pozitivnim ili negativnim tak t impulsom), i ivini (okidanje se vri sinhrono sa rastuom ili opadajuom ivicom signa la takta). U savremenim digitalnim kolima mnogo vie se koristi ivini nain okidanja, pa e u daljem tekstu biti opisano kolo D flipflopa sa ivinim okidanjem prikazano na slici 11.24a. U grafikom simbolu na slici 11.24b ivino okidanje je oznaeno troug lom kod takt ulaza C, a krui kod takt ulaza oznaava okidanje na opadajuu ivicu takta . D S C R Q Q Q Q D C Q Q (a) (b) Slika 11.24: Ivini D flipflop sa okidanjem na opadajuu ivicu: a) ema kola, b) Grafik i simbol Kada je takt signal u kolu sa slike 11.24a na visokom nivou, stanje na izlazima NI kola iz prvog stepena odreeno je stanjem na D ulazu. Meutim, drugi nivo logikih kola blokiran je visokim nivoom takt signala, tako da su na ulazima S i R u SR l e kolo logike jedinice, koje ga dre u zateenom stanju. Kada takt signal prelazi sa l ogike jedinice na logiku nulu blokiraju se ulazi NI kola, ali se stanje na izlazim a NI kola ne menja sve dok ne proe vreme propagacije signala kroz NI kola t p . K ako se istovremeno sa blokiranjem NI kola aktiviraju ILI kola iz drugog stepena, na jednom od ulaza S ili R pojavie se kratak negativan impuls trajanja t p koji e postaviti SR le u eljeno stanje odreeno D ulazom. Posle toga, zbog niskog nivoa ta kt signala, NI kola ostaju blokirana i stanje flipflopa se ne moe promeniti. Funk cionalna i eksitaciona tabela ivinog D flipflopa sa okidanjem na opadajuu ivicu da te su na slici 11.25. D 0 1 C 0 1 Qn+1 0 1 Qn Qn Qn+1 1 0 Qn Qn Qn 0 0 1 1 Qn+1 0 1 0 1 D

0 1 0 1 C (a) (b) Slika 11.25: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela ivinog D flipflopa s a okidanjem na opadajuu ivicu. 118

11.7 Multivibratorska kola Multivibratorska kola imaju jedno ili dva stanja u kojima se mogu zadrati samo tan o odreeno vreme. Takva stanja se nazivaju kvazistabilna stanja. Monostabilni mult ivibratori imaju jedno stabilno stanje u kome ostaju sve dok pod dejstvom spoljan je pobude ne preu u kvazistabilno stanje. Poto protekne izvesno vreme, odreeno para metrima kola, monostabilno kolo se vraa u stabilno stanje. Tipina primena monostab ilnih multivibratora je generisanje impulsa tano definisanog trajanja. Astabilni multivibratori (relaksacioni oscilatori) nemaju nijedno stabilno stanje, ve se dv a kvazistabilna stanja naizmenino smenjuju. Tipina primena astabilnih multivibrato ra je generisanje periodine povorke impulsa iji su parametri odreeni izborom elemen ata kola. Takva periodina povorka impulsa se u sinhronim digitalnim sistemima kor isti kao takt signal. 11.7.1 Monostabilni multivibrator Monostabilni multivibrator sa CMOS logikim kolima, ija je ema prikazana na slici 11 .26a, koristi NILI kola kao aktivne elemente. Radi kompletnosti i jednostavnije analize rada kola, na slici 11.26b je prikazana uproena struktura logikog CMOS NILI kola sa zatitnim diodama na ulazu. Zatitne diode, koje u normalnom radu logikih ko la nikada ne provode, u sluajevima kada se logika kola primenjuju u impulsnim gene ratorima imaju vanu ulogu u odreivanju trajanja generisanih impulsa. VDD R Vx Vi2 Vu2 Vi VP (a) (b) (c) VDD Vu VDD Vu1 Vi VDD Vu Vi1 C Slika 11.26: a) Monostabilni miltivibrator sa CMOS NILI kolima, b) uproena struktu ra CMOS NILI kola, c) idealizovana karakteristika prenosa. Da bi se pojednostavilo objanjenje rada kola, u daljoj analizi e se smatrati da je karakteristika prenosa CMOS NILI kola idealna kao na slici 11.26c. Napon prelaz a na karakteristici prenosa oznaimo sa VP . Kao to je ve reeno, napon prelaza je obin o jednak polovini napona napajanja VDD . U stabilnom stanju, pre dovoenja okidnog impulsa, napon na ulazu drugog NILI kola v x jednak je naponu napajanja VDD jer kroz otpornik R ne tee struja. Stoga su naponi vi 2 (0 - ) = 0 V , i vi1 (0 - ) = VDD . Napon na kondenzatoru u stabilnom stanju je vC (0 - ) = 0 V . Okidni impuls se dovodi u trenutku t = 0 na slobodni ulaz prvog NILI kola. Ovaj skok napona na ulazu izaziva nagli pad napona na izlazu prvog N ILI kola pa je vi1 (0 + ) = 0 V . U ovoj analizi je zanemareno kanjenje kroz logik a kola, s obzirom da je znatno krae od vremenskih intervala koji e u analizi biti od interesa. Kako se napon na kondenzatoru ne moe trenutno 119

promeniti, + ) = 0 V , tj. vi 2 a logikih Vu t VDD Vi1 Vi2 VDD t Vx VDD VP T t t

napon na ulazu drugog logikog kola v x pada za isti iznos pa je v x (0 . Napon na izlazu drugog logikog kola skae na vrednost napona napajanja (0 + ) = VDD . Vremenski dijagrami ulaznog napona vu , izlaznih napon kola vi1 i vi 2 , i napona v x prikazani su na slici 11.27.

Slika 11.27: Vremenski dijagrami napona u kolu sa slike 11.26. S obzirom da je sada v x VDD , kroz otpornik R protie struja koja puni kondenzato r C i ide u izlaz prvog NILI kola. Nastalo stanje traje samo dok se napon v x po naa kao napon logike nule na ulazu, tj. dok je v x < VP . To je, dakle, kvazistabi lno stanje. Kondenzator se puni strujom ija je vremenska zavisnost eksponencijaln og tipa, jer je u pitanju RC kolo prvog reda. Napon v x takoe ima eksponencijalnu zavisnost i definisan je jednainom: vx (t ) = vx () + [vx (0+ ) - vx ()]e -t t gde je v x (0 + ) = 0 V , v x () = VDD , dok je vremenska konstanta t data izrazom: (11.67) t = ( R + Rizl )C (11.68) gde je Rizl mala izlazna otpornost NILI kola. Smenom vrednosti za v x (0 + ) i v x () u eksponencijalnu jednainu za v x (t ) , dobija se vremenska zavisnost napon a v x u toku trajanja kvazistabilnog stanja: vx (t ) = VDD (1 - e -t t ) (11.69) Kvazistabilno stanje se zavrava u trenutku t = T , kada napon v x dostie napon pre laza VP . Tada napon vi 2 ponovo pada na 0 V, a zbog toga napon vi1 skae na VDD . Poto se napon na 120

kondenzatoru ne moe trenutno promeniti, skok napona v x bi trebalo da bude isti, tj. trebalo bi da bude v x (T + ) = VP + VDD . Zbog ugraenih zatitnih dioda na ula zu koje ograniavaju vrednost ulaznog napona na opseg izmeu 0 i VDD (ako se zanemar i pad napona na provodnoj diodi), napon v x nee moi da premai napon napajanja, ve e d oi do naglog pranjenja kondenzatora kroz zatitnu diodu i izvor za napajanje. Napon na kondenzatoru se naglo smanji za VP jer se kondenzator po zavretku kvazistabiln og stanja prazni sa malom vremenskom konstantom ( Rd + Rizl )C , gde je Rd mala otpornost provodne zatitne diode. Zamenom v x (T ) = VP i reavajui dobijenu jednainu po T, za trajanje kvazistabilnog stanja se dobija: VDD T = t ln VDD - VP Kako je obino VP = VDD 2 , konano se dobija: (11.70) T = t ln 2 = 0.69( R + Rizl )C @ 0.69 RC (11.71) Dakle, napon na izlazu vi 2 predstavlja impuls, ije je trajanje odreeno vrednostim a otpornika, kondenzatora i napona prelaza karakteristike prenosa logikog kola. T anost trajanja generisanog impulsa malo zavisi od tanosti otpornika i kondenzatora , jer njihove proizvodne tolerancije mogu biti male, a temperaturni koeficijenti se mogu tako izabrati da vremenska konstanta t bude nezavisna od temperature. Nas uprot tome, proizvodne tolerancije napona prelaza VP su velike, a temperaturna s tabilnost napona VP je dobra. Prema tome, najuticajniji parametar koji utie na tan ost trajanja generisanog impulsa u masovnoj proizvodnji je napon prelaza VP . Za ispravno funkcionisanje monostabilnog multivibratora sa slike 11.26, neophodno je da okidni impuls zadovolji neke uslove. Amplituda okidnog impulsa mora da bud e vea od napona VP , da bi se inicirao lanac promena u kolu. Takoe, trajanje ulazn og impulsa mora biti u odreenim granicama. Maksimalna vrednost trajanja okidnog i mpulsa mora biti manja od trajanja kvazistabilnog stanja. Minimalna vrednost tra janja okidnog impulsa mora biti vea od vremena kanjenja dva logika kola, to se lako moe utvrditi analizom vremenskih dijagrama uz uraunavanje vremena kanjenja logikih k ola. 11.7.2 Astabilni multivibrator Monostabilni multivibrator sa CMOS NILI kolima sa slike 11.26 moe se lako pretvor iti u astabilni multivibrator vezivanjem otpornika R na izlaz drugog NILI kola u mesto na izvor za napajanje. Astabilni multivibrator sa CMOS NILI kolima (NI kol ima, ili invertorima) prikazan je na slici 11.28. U cilju uproenja analize rada as tabilnog kola mogu se uvesti neke pretpostavke. Pretpostaviemo da invertori imaju idealnu karakteristiku prenosa kao na slici 11.26c, da je izlazna impedansa inv ertora zanemarljivo mala, i da su zatitne diode na ulazu idealne. Takoe pretpostav iemo da je vreme kanjenja kroz logika kola zanemarljivo. Nivoi napona na izlazima l ogikih kola mogu biti samo nivoi logike jedinice ( VDD ) i logike nule (0 V). Osim toga, signali na izlazima vi1 i vi 2 su komplementarni. Pretpostavimo da 121

je neposredno pre poetka posmatranja napon v x < VP , gde je VP napon prelaza kar akteristike prenosa. Onda je vi 2 (0 - ) = VDD , vi1 (0 - ) = 0 V , pa se kondenzato r C puni strujom kroz otpornik R. Neka napon na kondenzatoru dostigne napon prelaza VP u trenutku t = 0 - , to iza ziva regenerativni proces po ijem se zavretku u trenutku t = 0 + stanje na izlazim a menja i postaje vi 2 (0 + ) = 0V , vi1 (0 + ) = VDD . Posle promene stanja, na pon v x trebalo bi da bude v x (0 + ) = v x (0 - ) + vi1 = VP + VDD , ali, zbog tog a to zatitna dioda pone da provodi, poraste samo do VDD . Posle toga, napon v x pone da opada jer se kondenzator C prazni kroz otpornik R. Kvazistabilno stanje se z avrava kada napon v x opadne do nivoa VP . Trajanje prvog kvazistabilnog stanja o dreeno je izrazom: T1 = RC ln vx () - vx (0+ ) V = RC ln DD - vx () - vx (T1 ) VP R C Vi1 Vx Vi2 (11.72) Slika 11.28: Astabilni multivibrator sa CMOS NILI kolima. Na poetku drugog kvazistabilnog stanja, zbog dejstva zatitne diode, napon v x nagl o opadne do nule i raste ka naponu VDD . Trajanje drugog kvazistabilnog stanja d ato je izrazom: T2 = RC ln vx () - vx (0+ ) VDD = RC ln - vx () - vx (T2 ) VDD - VP (11.73) pri emu je, zbog jednostavnosti, koordinatni poetak vremenske ose pomeren u taku t = T1 . Perioda oscilacija je onda: V VDD T = T1 + T2 = RC ln DD VP VDD - VP (11.74) U sluaju kada je VP = VDD 2 , izraz za periodu se uproava i postaje: T = RC ln 4 @ 1.4 RC (11.75) Vremenski dijagrami napona vi1 , vi 2 i v x su prikazani na slici 11.29. Slino ka o kod monostabilnog kola, koje je opisano u prethodnom odeljku, perioda oscilaci ja astabilnog kola malo zavisi od temperature ali je jako zavisna od proizvodnih varijacija napona prelaza karakteristike prenosa VP . Osim toga, opisano kolo n ije pogodno za generisanje takta ija je uestanost iznad 1 MHz. U tom sluaju vrednos t kondenzatora C postaje suvie mala pa uslov oscilovanja nije zadovoljen. Naime, jasno je da ako se uzme C = 0 , tj. kondenzator ukloni iz kola, oscilacije moraj u prestati. Ako se vrednost C poveava, oscilacije e zapoeti tek kad kondenzator bud e vei od kritine vrednosti. 122

Vi1 Vi2 VDD VDD t Vx VDD VT t t Slika 11.29: Vremenski dijagrami napona kod astabilnog kola. Koristei isti princip, mogu se konstruisati astabilna kola koja su pogodnija za r ad na viim uestanostima, a koja imaju manju osetljivost na promene parametara. 11.8 Digitalno-analogna i analogno-digitalna konverzija Poto su fizike veliine u prirodi analogne prirode, a u digitalnim sistemima se radi sa binarnim signalima, potrebno je omoguiti pretvaranje analognih veliina u digit alne i obrnuto. Tipian primer potrebe za ovakvom konverzijom predstavlja sistem z a snimanje i reprodukciju zvuka. Prilikom snimanje se zvuni signal u mikrofonu pr etvara u analogni elektrini napon, koji se zatim u analogno-digitalnom konvertoru pretvara u digitalni oblik i zapisuje na disk ili CD. Prilikom reprodukcije se deava inverzni proces. Digitalni signal se ita sa diska ili CD-a i u digitalno-ana lognom konvertoru pretvara u analogni napon, koji se pojaava i pobuuje sistem zvuni ka, gde se konano pretvara u zvuni signal koji sluamo. U binarnom brojnom sistemu, pozitivan broj N se predstavlja sa n binarnih cifara (bitova) bi [0,1] na sledei nain: N = bn-1 2n-1 + bn-2 2n-2 + + b1 21 + b0 20 = bi 2i i =0 n -1 (11.76) Bit bn-1 se naziva bit najvee teine (engl. most significant bit MSB), dok se bit b0 naziva bit najmanje teine (engl. least significant bit LSB). 11.8.1 Digitalno-analogna konverzija Prilikom digitalno-analogne konverzije, potrebno je digitalnom broju N dodeliti analogni napon vi , tako da bude vi = kN , gde je k konstanta proporcionalnosti. Jedno jednostavno kolo za digitalno-analognu konverziju, koje se naziva D/A kon vertor sa teinskom otpornom mreom, je prikazano na slici 11.30. Radi jednostavnije analize pretpostaviemo da je upotrebljeni operacioni pojaava idealan, tako da se n jegov invertorski prikljuak nalazi na virtuelnoj masi. Onda je struja kroz granu sa otpornikom R j = R 2 j , kada je odgovarajui prekida zatvoren, jednaka: Ij = VREF VREF j = 2 Rj R

(11.77) 123

gde je VREF stabilan referentni napon. Zbir struja kroz sve otpornike: I = djI j = dj j =0 i =0 n -1 n -1 VREF VREF = Rj R d j =0 n -1 j 2j (11.78) tee dalje kroz otpornik R f stvarajui izlazni napon: vi = - R f I = R f VREF R d j =0 n -1 j 2 j = kN (11.79) U prethodnim jednainama, kada je bit d j = 1 , prekida je zatvoren, dok kada je d j = 0 , prekida je otvoren. VREF dn-1 dn-2 Rn-1= R/2n-1 Rn-2= R/2n-2 Rf + vi d0 R0= R Slika 11.30: D/A konvertor sa teinskom otpornom mreom. Greka konverzije zavisi od tanosti otpornika, tanosti i stabilnosti referentnog nap ona i neidealnosti karakteristika realnog operacionog pojaavaa. 11.8.2 Analogno-digitalna konverzija Pri analogno-digitalnoj konverziji potrebno je analognom naponu vu dodeliti broj nu vrednost N, tako da bude N kvu , gde je k konstanta proporcionalnosti. U ovoj relaciji figurie znak , jer je tanu jednakost vrlo retko mogue ostvariti. Naime, an

alogne veliine se prikazuju realnim brojevima, a digitalne racionalnim ili celim brojevima, tako da je greka prilikom konverzije neminovna. Ova greka se naziva grek a kvantizacije. Jedno jednostavno kolo za A/D konverziju, koje se naziva A/D kon vertor sa paralelnim komparatorima, je prikazano na slici 11.31. Ulazni napon ko ji treba konvertovati se dovodi na neinvertorske krajeve svih komparatora. Ako s e prikljuak otpornikog niza oznaen sa - REF vee na masu, a prikljuak oznaen sa + REF ve na stabilni naponski referentni izvor VREF , onda se na spojnim takama otpornika dobijaju naponi koji se dovode na invertorske krajeve komparatora: Vi = VREF 1 (i - ) 2 m (11.80) Analogni komparator poredi napone na svom neinvertorskom i invertorskom ulazu, i ako je v+ > v- daje na izlazu logiku jedinicu, a ako je v- > v+ daje na izlazu logiku nulu. Dakle, 124

ako je vu > Vi onda je K i = 1 . Na primer, ako je vu > V p , vu < V p +1 , onda je K i = 1, 1 i p , i K i = 0, p + 1 i m . Dakle, na ulazu kodera e se nai niz jedinica i niz nula, koje koder treba da pretvori u eljeni binarni kod kojim se predstavlja vrednost konve rtovanog napona. Za realizaciju konvertora sa n izlaznih bita potrebno je m = 2 n - 1 komparatora i m+1 otpornika. vu +REF R/2 R + + Km Km-1 Qn-1 Qn-2 Qn-3 Koder K2 K1 Q1 Q0 R R/2 -REF + + Slika 11.31: A/D konvertor sa paralelnim komparatorima. Najvanija odlika opisanog A/D konvertora je velika brzina rada, ali mu je mana ve lika sloenost, zbog ega se koristi u sluajevima kada se analogni napon predstavlja sa najvie 10 bita. U ostalim sluajevima, kada je potrebna vea preciznost konverzije , koriste se drugi tipovi A/D konvertora koji omoguavaju konverziju sa 12-20 bita , ali po cenu dueg vremena konverzije. 11.9 Osnovna memorijska kola Bistabilna kola opisana u odeljku 11.6 mogu da se iskoriste za pamenje informacij e od 1 bita. Poto se u digitalnim sistemima najee pamte viebitne informacije, opisana bistabilna kola se mogu grupisati i imati neke zajednike kontrolne ulaze. Ako je potrebno pamtiti manju koliinu informacija, bistabilna kola se organizuju u regi stre, a za pamenje veih koliina informacija bistabilna kola se organizuju u memorij e. Da bi se ostvarila memorija to veeg kapaciteta, na silicijumskoj ploici je potre bno realizovati to vei broj memorijskih elija, za ta je potrebno ispuniti odreene usl ove. Prvo, dimenzije memorijskih elija treba da budu to manje. Drugo, potronja elija treba da bude to manja, da bi se generisana toplotna energija to lake odvela sa ipa . Zbog toga se memorijske elije u praksi ne realizuju sa ve opisanim bistabilnim k olima ve se koriste jednostavnije strukture. Postoje razne vrste i razne podele p oluprovodnikih memorija. Po jednoj kategorizaciji one se dele na memorije kod koj ih su procesi upisa i itanja informacija ravnopravni (read/write memory) i memori je kod kojih je itanje informacija brzo a upis jednokratan ili dugotrajan (read o nly memory ROM). Prva vrsta memorija se tradicionalno naziva RAM (random access memory memorija sa sluajnim pristupom). Ovaj naziv potie sa poetka razvoja raunarske tehnike kada se termin memorija sa sluajnim pristupom koristio za memorije sa ma gnetnim 125

jezgrima i poluprovodnike memorije, koje su omoguavale pristup do bilo koje elije z a isto vreme, za razliku od sekvencijalnih memorija (disk, traka, CD, DVD) kod k ojih je pristup informacijama najbri ako se one itaju u redosledu kako su upisane. Sa dananje take gledita podela memorija na RAM i ROM nije opravdana, jer obe omogua vaju sluajni pristup elijama, ali je ostala u upotrebi jer se teko moe izbaciti iz p rakse. Po drugoj kategorizaciji, memorije se dele po sposobnosti uvanja informaci ja na statike memorije (SRAM) i dinamike memorije. Statike memorije zadravaju upisan e informacije sve dok imaju napajanje ili dok se ne izvri ponovni upis. Dinamike m emorije zadravaju upisane informacije veoma kratko vreme, reda desetak ms, pa se njihov sadraj mora periodino obnavljati. 11.9.1 Statike memorije Osnovna jedinica statike memorije vrlo je slina RS le kolu, ali se zbog smanjenja b roja potrebnih komponenata u realizaciji memorijskih elija ne koriste NILI ili NI kola ve CMOS invertori. ema statike memorijske elije je prikazana na slici 11.32. Linija reci (W) VDD T2 T5 _ Q T1 VDD T4 Q T3 T6 Bit _ linija B Bit linija B Slika 11.32: CMOS SRAM memorijska elija.

Osnovu memorijske elije ini le kolo, koje ine dva CMOS invertora T1, T2 i T3, T4. Tr anzistori T5 i T6 su tranzistori za spregu memorijske elije sa linijama za pristu p. Ovi tranzistori su provodni kada linija rei (W) doe na potencijal logike jedinic e ( VDD ) i onda spajaju memorijsku eliju sa komplementarnim bit linijama (B i B ). itanje sadraja elije se izvodi na sledei nain. Neka je u eliju upisan sadraj Q = 1 Q = 0 . Pre operacije itanja, linije B i B se dovedu na neki potencijal izveu log ike jedinice i logike nule, najee na VDD / 2 . Kada se selektuje linija rei i ukljue T i T6, protekne struja kroz T4 i T6 do linije B, punei parazitnu kapacitivnost li nije C B . Istovremeno, tee struja od linije B kroz T5 i T1 do mase, koja prazni parazitnu kapacitivnost linije C B . Dakle, postoji diferencijalni napon vBB > 0 , koji osetljivi senzorski pojaava moe registrovati i na svom izlazu dati pravu vr ednost napona logike jedinice. Ako je u eliju upisana logika nula, onda e diferencij alni napon biti vBB < 0 , i senzorski pojaava e na izlazu dati logiku jedinicu. Prim etimo da se oitavanjem sadraja ne menja stanje memorijske elije, odnosno, itanje je nedestruktivno. 126

Prilikom procesa upisa, bit linije B i B se dovedu na potencijale koji odgovaraj u sadraju koji treba da se upie u eliju. Pretpostavimo da je u eliju ve upisana jedin ica i da treba upisati nulu. Onda se linija B dovodi na logiku nulu, vB = 0 , a l inija B na logiku jedinicu, vB = VDD . Kada spreni tranzistori provedu, parazitna kapacitivnost vora Q , CQ , se puni, a parazitna kapacitivnost vora Q, CQ se prazn i, to izaziva promenu stanja na izlazima invertora, odnosno promenu sadraja upisan og u eliju. Primetimo da je zbog toga to su parazitne kapacitivnosti bit linija B i B , C B i C B , znatno vee od parazitnih kapacitivnosti vorova Q i Q , CQ i CQ , proces itanja informacija znatno dui od procesa upisa informacija u statiku memori jsku eliju. Tipino vreme pristupa kod savremenih statikih memorija je manje od 10 n s. Statike memorije se koriste u primenama gde je potrebna velika brzina rada, ka o to su na primer, ke memorije ili memorije u sistemima za digitalnu obradu signal a. Kapacitet statikih memorija ide do nekoliko Mbita. 11.9.2 Dinamike memorije Mada su se u prolosti koristile razliite elije, sve savremene dinamike memorije kori ste istu eliju sa jednim MOS tranzistorom, koja je prikazana na slici 11.33. Linija rei (W) T CS Bit linija B Slika 11.33: Dinamika memorijska elija. Dinamika memorijska elija pamti informacije u malom kondenzatoru CS , koji se prav i istim postupkom kao gejt MOS tranzistora. Kapacitet C S je veoma mali i iznosi svega 30-50 fF (1 fF = 10-15 F). Ako je u eliju upisana logika jedinica, napon na kondenzatoru je visok, VCS = VDD - Vt , a kada je upisana logika nula, napon na ko ndenzatoru je priblino nula, VCS 0 . Poto je dielektrik (oksid silicijuma) kondenz atora veoma tanak, zbog efekata struje curenja kada je spreni tranzistor iskljuen, mala koliina elektriciteta akumulirana u kondenzatoru se isprazni za desetak mil isekundi. Zbog toga je potrebno vriti obnavljanje ili osveavanje sadraja dinamike me morijske elije svakih 5 do 10 ms, odakle potie naziv ovih memorija. Proces itanja u pisanih informacija se obavlja na sledei nain. Prvo se podigne potencijal na linij i rei W, ime se ukljuuje spreni tranzistor. Time se kondenzator C S povee paralelno k apacitivnosti bit linije C B , koja je 30-50 puta vea od CS . Kao i kod statikih m emorija, pre operacije itanja bit linija se dovodi na potencijal VDD / 2 . Povezi vanjem C B i C S u paralelu dolazi do preraspodele naelektrisanja izmeu kondenzat ora prema jednaini o odranju naelektrisanja: 127

CSVCS + CB VDD V = (CS + CB ) DD + V 2 2 (11.81) odakle se dobija promena napona na bit liniji posle oitavanja sadraja elije: V = CS VDD CS VDD VCS - VCS - CS + C B 2 CB 2 (11.82) jer je C S << C B . Ako je u eliju bila upisana logika jedinica onda je promena na pona: V (1) CS VDD - Vt CB 2 (11.83) dok, ako je u eliju bila upisana logika nula: V (0) CS VDD CB 2 (11.84)

Kao to se vidi, promena napona na bit liniji B je veoma mala, jer je C S << C B . Na primer, ako je VDD = 5 V , Vt = 1.5 V , C B = 30C S , onda je V (1) = 33 mV a V (0) = -83 mV . Promena napona je jo manja kod novijih dinamikih memorija, kod koji h se zbog smanjenja potronje koristi napon napajanja VDD = 3.3 V ili jo manji. Dak le, za otkrivanje promena napona na bit liniji i ispravnu detekciju upisanog sad raja u eliju, potreban je vrlo osetljiv senzorski pojaava. Primetimo takoe da je proc es itanja sadraja dinamike memorijske elije destruktivan, pa se posle itanja mora pon ovo upisati isti sadraj u memorijsku eliju. Detektovani sadraj elije se na izlazu se nzorskog pojaavaa dovodi na ispravan logiki nivo, VDD ili 0 V, pa se vraa na bit lin iju i ponovo upisuje u eliju. Istovremeno sa itanjem jedne elije sprovodi se postup ak osveavanja sadraja ostalih elija koje su vezane na istu liniju rei. Proces upisa je slian procesu itanja. Prvo se bit linija dovede na potencijal koji odgovara sad raju koji treba da se upie, VDD ili 0 V, pa se potom ukljui spreni tranzistor, ime se kondenzator C S optereti odgovarajuom koliinom naelektrisanja. Istovremeno sa upi som u jednu eliju sprovodi se postupak osveavanja sadraja ostalih elija koje su veza ne na istu liniju rei. Kao to se vidi, prilikom upisa u neku eliju, ili prilikom oit avanja neke elije, vri se i osveavanje sadraja svih elija u selektovanoj vrsti. Meutim , da bi se sauvao i sadraj elija koje se nalaze u vrstama kojima se ne pristupa rad i itanja ili upisa, mora se vriti periodino osveavanje cele memorije svakih 5-10 ms. Operacija osveavanja se uvek izvodi za celu vrstu, tako to se proitaju sadraji svih elija u vrsti i ponovo upiu na ve opisani nain. Tokom osveavanja ne moe se vriti ni nje ni upis u memoriju. Meutim, poto se istovremeno osveava sadraj velikog broja elij a, na osveavanje se potroi manje od 2 % raspoloivog vremena, tako da je dinamika mem orija raspoloiva za normalan rad preko 98 % vremena. Tipino vreme pristupa kod sav remenih dinamikih memorija je 50-60 ns, a kapacitet dinamikih memorija ide do neko liko desetina Mbita. Dinamike memorije se najvie koriste za realizaciju operativne memorije raunarskih sistema, jer imaju niu cenu i vei kapacitet od statikih memorij a. 128