Analiza

Dr Radoslav Dimitrijevic, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Nisu
ANALIZA REALNIH FUNKCIJA VI
SE PROMENLJIVIH
Recenzenti:
Dr Vladimir Rakocevic, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Nisu
Dr Ivan Jovanovic, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Nisu
Izdavac: autor
Lektor: Verica Milanovic
Obrada teksta: autor
Obrada slika: Ivan Stankovic
Korice: Miroslav Dimitrijevic
ISBN 8690201718
Ova knjiga posvecena je uspomeni na
Miroslavu Jovanovic, majku Radoslava i
baku Miroslava i Vladimira Dimitrijevica

S A D R

ZA J
PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . vii
I. DIFERENCIJALNI RA
CUN FUNKCIJA
VI
SE PROMENLjIVIH
1. STRUKTURA PROSTORA R
n
1.1. Pojam n-dimenzionalnog euklidovog prostora . . . . . . . . . . . . . 1
1.2. Okolina tacke. Nizovi u R
n
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.3. Struktura skupova u R
n
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.4. Put povezani skupovi. Oblast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.5. Kompaktni skupovi u R
n
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
2. GRANI
CNA VREDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJA

VI
SE PROMENLjIVIH
2.1. Funkcije vise promenljivih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.2. Granicne vrednosti funkcija vise promenljivih . . . . . . . . . . . 27
2.3. Ponovljene granicne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.4. Neprekidnost funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
2.5. Svojstva neprekidnih funkcija na skupovima . . . . . . . . . . . . . 37
2.6. Ravnomerna neprekidnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
3. DIFERENCIJABILNOST FUNKCIJA
3.1. Izvod u pravcu. Parcijalni izvodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4.
3.2. Diferencijabilnost funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
3.3. Izvod slozene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
3.4. Invarijantnost forme prvog diferencijala . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
3.5. Geometrijski smisao diferencijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3.6. Parcijalni izvodi viseg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
3.7. Diferencijal viseg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
3.8. Tejlorova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
4. EKSTREMNE VREDNOSTI FUNKCIJA VI
SE PROMENLjIVIH
4.1. Potrebni uslovi za egzistenciju ekstremnih vrednosti . . . . . 75
4.2. Dovoljni uslovi za egzistenciju ekstremnih vrednosti . . . . . 77
5. VEKTORSKE FUNKCIJE VI
SE PROMENLjIVIH
5.1. Neprekidnost preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
i
ii
5.2. Banahova teorema o ksnoj tacki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
5.3. Linearna preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
5.4. Diferencijabilnost preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
6. IMPLICITNE FUNKCIJE
6.1. Pojam implicitne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
6.1. Implicitne funkcije sa realnim vrednostima . . . . . . . . . . . . . 101
6.3. Implicitne funkcije sa vektorskim vrednostima . . . . . . . . . . 108
6.4. Teorema o inverznom preslikavanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
6.5. Teorema o rangu preslikavanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
6.6. Zavisnost funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
6.7. Uslovni ekstremi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
II. REDOVI
1. REDOVI U NORMIRANIM PROSTORIMA
1.1. Pojam reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
1.2. Svojstva konvergentnih redova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
1.3. Kosijev kriterijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
1.4. Numericki redovi sa nenegativnim clanovima . . . . . . . . . . . 135
1.4.1. Poredbeni kriterijumi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
1.4.2. Kriterijumi za ispitivanje konvergencije redova sa
pozitivnim clanovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
1.4.3. Alternativni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
1.5. Apsolutno konvergentni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
1.6. Uslovna konvergencija brojnih redova . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
1.7. Kriterijumi za konvergenciju proizvoljnih redova . . . . . . . . 157
1.8. Proizvod brojnih redova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
1.9. Ponovljeni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
1.10. Beskonacni proizvodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
2. FUNKCIONALNI NIZOVI I REDOVI
2.1. Konvergencija funkcionalnih nizova i redova . . . . . . . . . . . . 173
2.2. Ravnomerna konvergencija funkcionalnih nizova i redova 176
2.3. Kriterijumi za ravnomernu konvergenciju
funkcionalnih redova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
2.4. Funkcionalna svojstva funkcionalnih nizova i redova . . . . 186
2.4.1. Granicna vrednost funkcionalnih nizova i redova . . . . . . . . 187
2.4.2. Neprekidnost funkcionalnih nizova i redova . . . . . . . . . . . . . 189
iii
2.4.3. Integrabilnost funkcionalnih nizova i redova . . . . . . . . . . . . . 192
2.4.4. Diferencijabilnost funkcionalnih nizova i redova . . . . . . . . . 195
2.5. Stepeni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
2.5.1. Oblast konvergencije i poluprecnik konvergencije
stepenog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
2.5.2. Analiticke funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
III. VI
SESTRUKI INTEGRALI
1.

ZORDANOVA MERA SKUPOVA
1.1. Jednostavni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
1.2. Elementarni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
1.3. Pojam

Zordanove mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
1.4. Skupovi mere nula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
1.5. Osobine

Zordanove mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
2. RIMANOV INTEGRAL
2.1. Pojam visestrukog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
2.2. Uslovi integrabilnosti funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
2.3. Klase integrabilnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
2.4. Svojstva visestrukih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250
2.5. Izracunavanje visestrukih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
2.6. Smena promenljivih u visestrukom integralu . . . . . . . . . . . . 262
3. VI
SESTRUKI NESVOJSTVENI INTEGRALI

3.1. Pojam nesvojstvenog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281
3.2. Nesvojstveni integrali nenegativnih funkcija . . . . . . . . . . . . 283
3.3. Apsolutna konvergencija nesvojstvenih integrala . . . . . . . . 286
3.4. Smena promenljivih u visestrukom integralu . . . . . . . . . . . . 290
4. KRIVE I POVR
SI U R
n
4.1. Povrsi u R
n
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
4.2. Tangentni prostor mnogostrukosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300
4.3. Orijentacija povrsi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
4.3.1. Orijentacija prostora R
n
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
4.3.2. Orijentacija elementarne povrsi parametrizacijom . . . . . . . 306
4.3.3. Tangentna orijentacija elementarne povrsi . . . . . . . . . . . . . . 307
4.3.4. Transferzalna orijentacija elementarne povrsi . . . . . . . . . . . . 309
4.3.5. Orijentacija glatke povrsi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311
4.4.1. Povrsi sa krajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313
iv
4.4.2. Orijentacija glatke povrsi sa krajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
4.5. Deo po deo glatke povrsi i njihova orijentacija . . . . . . . . . . 317
4.6. Povrsina povrsi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318
5. INTEGRACIJA NA MNOGOSTRUKOSTIMA
5.1. Krivolinijski i povrsinski integrali prvog reda . . . . . . . . . . . 324
5.2. Krivolinijski i povrsinski integrali drugog reda . . . . . . . . . . 329
6. OSNOVNE INTEGRALNE FORMULE
6.1. Grinova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341
6.2. Formula Gaus-Ostrogradskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348
6.3. Stoksova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353
6.4. Nezavisnost krivolinijskog integrala od
putanje integracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
7. INTEGRALI ZAVISNI OD PARAMETRA
7.1. Ravnomerna konvergencija familije funkcija . . . . . . . . . . . . 367
7.2. Granicna vrednost parametarskog integrala . . . . . . . . . . . . 371
7.3. Neprekidnost parametarskog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
7.4. Diferencijabilnost parametarskog integrala . . . . . . . . . . . . . 375
7.5. Ravnomerna konvergencija nesvojstvenih integrala . . . . . 381
7.6. Granicna vrednost i neprekidnost nesvojstvenog
parametarskog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386
7.7. Integrabilnost i diferencijabilnost nesvojstvenog
parametarskog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390
7.8. Ojlerovi integrali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404
7.8.1. Beta funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404
7.8.2. Gama funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408
IV FURIJEOVI REDOVI
1. OP
STA TEORIJA FURIJEOVIH REDOVA

1.1. Periodicne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420
1.2. Ortogonalni sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423
1.3. Beselova nejednakost. Furijeovi koecijenti . . . . . . . . . . . . . 427
1.4. Potpuni ortogonalni sistemi. Parsevalova jednakost . . . . . 430
2. KLASI
CNI FURIJEOVI REDOVI

2.1. Pojam trigonometrijskog Furijeovog reda . . . . . . . . . . . . . . . 438
2.2. Furijeov red u kompleksnoj formi.
Visestruki Furijeovi redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 442
v
2.3. Konvergencija Furijeovih koecijenata nuli . . . . . . . . . . . . . 447
2.4. Dirihleov integral. Princip lokalizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449
2.5. Kriterijumi konvergencije Furijeovih redova . . . . . . . . . . . . 453
2.6. Sumiranje Furijeovih redova metodom srednjih
aritmetickih sredina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 464
2.7. Aproksimacija neprekidnih funkcija polinomima . . . . . . . . 468
2.8. Zatvorenost trigonometriskog sistema.
Parsevalova jednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 470
2.9. Diferenciranje i integraljenje Furijeovih redova . . . . . . . . . . 477
3. FURIJEOV INTEGRAL I FURIJEOVE TRANSFORMACIJE
3.1. Furijeov integral kao granicni slucaj Furijeovog reda . . . . . 485
3.2. Dovoljni uslovi za reprezentaciju funkcija
Furijeovim integralom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 488
3.3. Furijeove transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 492
3.4. Furijeova transformacija izvodnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . 497
3.5. Furijeova transformacija i konvolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 499
3.6. Prostor

Svarca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505
Indeks autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 517
Indeks pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 519
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 524

P R E D G O V O R
Ovaj udzbenik namenjen je studentima matematike. Materjal obu-
hvacen ovim uz
.
benikom sadrzi lekcije koje su predvi
-
dene vazecim pro-
gramom za predmet Matematicka analiza II za studente Studijske gru-
pe matematika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nisu. Najveci deo
poslednje glave cini sadrzaj izbornog predmeta Furijeovi redovi i Fu-
rijeove transformacije koji je povremeno drzan za studente matema-
tike. Nadam se da ce ovaj udzbenik moci da koriste i studenti Studij-
ske grupe zika, a tako
-
de i studenti tehnickih fakulteta na kojima je
matematicka analiza predmet izucavanja.
Realna analiza funkcija vise promenljivih sasvim prirodno uopstava
osnovne pojmove realne analize funkcija jedne promenljive. U izla-
ganju se induktivno uvode najpre osnovni pojmovi vezani za funkcije
vise promenljivih i izlazu stavovi koji su karakteristicni za te poj-
move. Na kraju se, kada je to moguce, ovi pojmovi uvode za vektorske
funkcije i izlazu njihova svojstva. Na taj nacin se dobija potpun uvid
u osnove realne analize kao zaokruzene celine, na koju se dalje nado-
gra
-
duje teorije mera i integracije, funkcionalna analiza, kao i druge
oblasti savremene analize. S obzirom na ovakvu koncepciju izlaganja,
teorija izlozena u ovom udzbeniku prirodno se nadovezuje na sadrzaje
koji se izucavaju u okviru Matematicke analize I, pa je poznavanje pre
svega ove materije neophodno za uspesno pracenje sadrzaja izlozenih
u ovom udzbeniku.
Celokupna materija sadrzana u ovom udzbeniku podeljena je u ceti-
ri glave. Svaka glava sastoji se od manjih delova-poglavlja kao logickih
celina, a svako poglavlje na odeljke. Izuzetno, kada je za to postojala
potreba, odeljci su podeljeni na pododeljke. Izlozena materija protkana
je mnogobrojnim primerima koji ilustruju svrsishodnost uvedenih po-
jmova ili metoda, kao i njihovu primenu. Brojnim kontraprimer-
ima, koji su neophodni u uzlaganju ovakve materije, citaocu se pruza
mogucnost dubljeg razumevanje pojedinih pojmova ili tvr
-
denja. Po
pravilu, iza svakog odeljka dati su zadaci za utvr
-
divanje izlozenog
gradiva. Pored klasicnih zadataka koji prate izlaganje materije i koji
su sistematizovani prema tezini, dati su i zadaci teorijskog karak-
tera ciji je cilj ne samo prosirivanje izlozene materije, vec i uvo
-
denje
vii
viii
citaoca u samostalan rad.
Numeracija poglavlja, odeljaka, odn. pododeljaka ide prirodnim
redosledom u okviru svake glave. Denicije, teoreme i primeri nu-
merisani su rednim brojevima u okviru svakog odeljka, odn. pododeljka
posebno. Pri pozivanju, na primer, na na teoremu 2., II.3.4., rec je o
teoremi 2. cetvrtog odeljka treceg poglavlja druge glave. Ako se pozi-
vanje vrsi u okviru iste glave, paragrafa ili odeljka, onda se redni broj
glave, paragrafa, odn. odeljka izostavlja. Me
-
dutim, cesto se vrsi pozi-
vanje i na stavove koji zbog svoje vaznosti nose posebne nazive, sto od
citaoca zahteva dodatan, ali i koristan napor.
Prijatna mi je duznost da se ovom prilikom zahvalim svima koji su
mi pomogli pri radu na ovoj knjizi. Primedbe i sugestije koje su mi u
svojstvu recenzenata dali kolege prof. Vladimir Rakocevici i prof. Ivan
Jovanovic znacajno su doprinele da pojedina mesta u izlaganju budu
jasnija i preciznija, zbog cega im dugujem posebnu zahvalnost. Stu-
denti Milos Milosavljevic i Miroslav Dimitrijevic pazljivo su procitali
sre
-
den tekst. Osim sto su otklonili mnogobrojne greske nastale pri ku-
canju teksta, svojim primedbama doprineli su da mnoga mesta budu
znatno razumljivija za citaoca. Student Ivan Stankovic je ulozio ogro-
man trud da slike u knjizi budu ura
-
dene na zavidnom nivou. Podsticaj
za rad na ovom u
-
dbeniku dali su mi studenti koji su pre vise godina
izdali skripta lekcija koje sam drzao iz Analize II. Pitanja koja su
mi studenti postavljali u okviru konsultacija, ali i njihovi odgovori na
ispitu, doprineli su da mnogi detalji u knjizi budu jasniji, precizniji i
pristupacniji citaocu. Svima izrazavam svoju najvecu zahvalnost.
Na kraju se posebno zahvaljujem mom sinu Vladimiru Dimitri-
jevicu, bez cije nansijske pomoci ova knjiga jos uvek ne bi ugledala
svetlo dana.
Znajuci za anegdotu da svaka knjiga ima beskonacno mnogo gresaka
(bar stamparskih), jer se u svakom citanju otkrije bar po jedna nova
greska, autor je svestan da ovako obiman tekst svakako ima niz nedo-
stataka i propusta. Unapred se zahvaljujem svima koji mi ukazu na
uocene propuste i nedostatke.
U Nisu, juna 1998. godine Autor
ix
P R E D G O V O R
DRUGOM I ZDANJ U
Ovo izdanje razlikuje se od prethodnog uglavnom po tome sto su ot-
klonjene stamparske greske ucinjene pri kucanju prvog izdanja. Gde
god je postojala mogucnost nesporazuma ili je tekst bio nejasan, isti
je izmenjen, cime su formulacije denicija i teorema dobile na pre-
ciznosti i jasnoci. Izmenjeni su i dokazi malog broja teorema, a sve u
cilju jasnijeg izlaganja.
Ovo izdanje razlikuje se od prethodnog i po tome sto materjal obu-
hvacen ovim uz
.
benikom sada sadrzi lekcije koje su predvi
-
dene vazecim
programom za predmete Matematicka analiza III i Matematicka ana-
liza IV za studente druge godine Studijske grupe matematika Prirodno-
matematickog fakulteta Univerziteta u Nisu.
Za otklanjanja uocenih gresaka i propusta nastalih u prvom izdanju
veliku zahvalnost dugujem pre svega studentima koji su mi tokom kon-
sultacija ukazivali na iste, zbog cega im se ovom prilikom najiskrenije
zahvaljujem.
Posebnu zahvalnost dugujem dr Draganu

Zivkovicu koji mi je po-
mogao da prevazi
-
dem teskoce u pripremi ovog teksta nastale zbog vre-
menske distance izme
-
du ovog i prvog izdanja koje je kucano u pro-
gramskom paketu T
E
X-a.
Ovo izdanje razlikuje se od prethodnog i po tome sto je predvi
-
deno
da bude predstavljeno samo u elektronskom obliku na sajtu Prirodno-
matematickog fakulteta i na taj nacin postane dostupno ne samo stu-
dentima Prirodno-matematickog fakulteta, kojima je prvenstveno i na-
menjeno, vec i siroj matematickoj javnosti.
I ako su greske u prvom izdanju ispravljane vise od deset godina,
sigurno je da i u ovom izdanju ima, ako ne starih, a ono sigurno
novih gresaka koje su nastale pri ispravljanju starih gresaka. Tako
-
de
je sigurno da se tekst moze i dalje poboljsavati, pa su sve sugestije u
tom smislu dobrodosle. Iste mozete slati na e-mail: race@EUnet.rs,
na cemu vam se unapred najtoplije zahvaljujem.
U Nisu, novembra 2010. godine Autor
Prva glava ove knjige je osnova za izlaganja koja slede. U prvom
poglavlju izucava se struktura n-dimenzionalnog euklidovog prostora
R
n
. Drugo poglavlje je posveceno proucavanju osobina neprekidnih
funkcija. U naredna dva poglavlja izlozeni su osnovi diferencijalnog
racuna realnih funkcija vise promenljivih. Poslednja dva poglavlja
sadrze problematiku izlozenu u prethodna tri poglavlja koja se sada
odnose na vektorske funkcije.
1. STRUKTURA PROSTORA R
n
Kao sto je za izucavanje realnih funkcija jedne promenljive neop-
hodno poznavanje strukture realne prave, tako je za izucavanje funk-
cija vise promenljivih neophodno poznavanje strukture prostora R
n
.
Materija izlozena u ovom poglavlju usmerena je ka upoznavanju os-
novnih pojmova prostora R
n
.
1.1. POJAM n-DIMENZIONALNOG
EUKLIDOVOG PROSTORA
Denicija 1. Pod realnim n-dimenzionalnim prostorom R
n
po-
drazumevamo ukupnost ure
-
denih n-torki x = (x
1
, x
2
, . . . , x
n
), x
i
R,
i = 1, n.
Elemente tog prostora nazivamo tackama ili vektorima. Brojevi
x
1
, x
2
, . . . , x
n
su koordinate tacke x = (x
1
, x
2
, . . . , x
n
) u datom re-
dosledu. U daljem tekstu cesto cemo tacke u koordinatnom zapisu
krace oznacavati sa x = (x
i
), ukoliko to ne dovodi do zabune.
1
2 Glava I: Diferencijalni racun..., 1. Struktura prostora R
n
U prostoru R
n
uvedimo operacije + : R
n
R
n
R
n
i : RR
n
R
n
na sledeci nacin. Ako su x = (x
1
, x
2
, . . . , x
n
) i y = (y
1
, y
2
, . . . , y
n
)
tacke prostora R
n
, a R, tada je
x +y := (x
1
+y
1
, x
2
+y
2
, . . . , x
n
+y
n
),
i
x := (x
1
, x
2
, . . . , x
n
).
Lako je proveriti da je (R
n
, +) Abelova grupa sa neutralnim ele-
mentom 0 = (0, 0, . . . , 0) i inverznim elementom
x = (x
1
, x
2
, . . . , x
n
)
za element x = (x
1
, x
2
, . . . , x
n
). Operaciju + nazivamo sabiranjem
u R
n
. Druga operacija, koju nazivamo mnozenjem elemenata iz R
n
skalarom iz R, ima sledeca svojstva koja se lako proveravaju.
(V.1) ( R)(x, y R
n
)((x +y) = x +y);
(V.2) (, R)(x R
n
)(( +)x = x +x);
(V.3) (, R)(x R
n
)(()x = (x));
(V.4) (x R
n
)(1 x = x).
Vidimo da je (R
n
, +, ) vektorski prostor nad poljem realnih
brojeva. Lako se moze dokazati da vektori e
1
= (1, 0, 0, . . . , 0), e
2
=
(0, 1, 0, . . . , 0), . . . , e
n
= (0, 0, 0, . . . , 1) razapinju prostor R
n
, odn. da
je lineal L(e
1
, e
2
, . . . , e
n
) = R
n
, sto dokazuje da je R
n
konacno di-
menzionalan prostor. Ovi vektori su i linearno nezavisni, pa cine bazu
prostora R
n
koju obicno nazivamo standardnom bazom. Stoga
je dimenzija vektorskog prostora R
n
jednaka n, sto opravdava naziv
prostora R
n
.
Algebarska struktura uvedena u R
n
sa kojom on postaje vektorski
prostor nedovoljna je za sagledavanje strukture skupova u R
n
. Da
bi smo to postigli, neophodno je znati rastojanje izme
-
du tacaka tog
prostora. Rastojanje izme
-
du tacaka prostora R
n
uvescemo na nacin
koji je uobicajen u konacno dimenzionalnim vektorskim prostorima.
Denisimo najpre skalarni priozvod vektora iz R
n
kao preslika-
vanje R
n
R
n
R koje svakom ure
-
denom paru vektora (x, y),
x = (x
1
, x
2
, . . . , x
n
), y = (y
1
, y
2
, . . . , y
n
) pridruzuje realan broj
(1) (x [ y) =
n
i=1
x
i
y
i
.
1.1. Pojam n-dimenzionog Euklidovog prostora 3
Lako je proveriti da skalarni proizvod ima sledeca svojstva:
(U.1) (x R
n
)(x [ x) 0;
(U.2) (x [ x) = 0 x = 0;
(U.3) (x, y R
n
)(x [ y) = (y [ x) (simetricnost);
(U.4) (x, y R
n
)( R)(x [ y) = (x [ y) (homogenost);
(U.5) (x, y, z R
n
)(x +y [ z) = (x [ z) + (y [ z) (aditivnost).
U opstem slucaju, preslikavanje ( [ ) : V V R, gde je V ma
koji vektorski prostor, naziva se skalarnim proizvodom na V, ako
su zadovoljeni uslovi (U.1) (U.5).
Denicija 2. Ure
-
deni par (V, ( [ )), gde je V realan vektorski pros-
tor, a ( [ ) skalarni proizvod na V je unitaran ili predhilbertov
prostor.
Za vektore x i y unitarnog prostora kazemo da su ortogonalni,
ako je (x [ y) = 0.
Denicija 3. Realan n-dimenzionalan vektorski prostor je n-dimen-
zionalan Euklidov prostor ako je skalarni proizvod u njemu den-
isan relacijom (1).
Stav 1. U svakom unitarnom vektorskom prostoru V vaze sledece
nejednakosti:
(a) (Kosi*-
Svarc **) [(x[y)[ (x[x)

1/2
(y[y)
1/2
(b) (Helder***) (x +y [ x +y)
1/2
(x [ x)
1/2
+ (y [ y)
1/2
.
Dokaz. (a) Na osnovu (U.1) za svako R i svaka dva elementa
x, y V vazi nejednakost (x+y [ x+y) 0, odn.
2
(y [ y)+2(x [
y) + (x [ x) 0. Poslednji izraz pretstavlja kvadratni trinom koji je
uvek nenegativan, pa je (x [ y)
2
(x [ x)(y [ y) 0, cime je

Svarcova
nejednakost dokazana.
(b) Ocigledno je
(x +y [ x +y) = (x [ x) + 2(x [ y) + (y [ y) (x [ x) + 2[(x[y)[ + (y[y).
Primenom Kosi-
Svarcove nejednakosti dobijamo

(x +y[x +y) = (x[x) + 2(x[y) + (y[y) (x[x) + 2[(x[y)[ + (y, y)[
(x[x) + 2(x[x)
1/2
(y[y)
1/2
+ (y[y) = ((x[x)
1/2
+ (y[y)
1/2
)
2
,
* Cauchy A. L. (11798-1857)-francuski matematicar
** Schwarc H. A. (1843-1921)-nemacki matematicar
*** Holder O. (1859-1937)-nemacki matematicar
n
cime je i druga nejednakost dokazana.
Koristeci deniciju skalarnog proizvoda u R
n
, dokazane nejednako-
sti se mogu zapisati u sledecem obliku:
[
n
i=1
x
i
y
i
[
_
n
i=1
x
2
i
_
1/2
_
n
i=1
y
2
i
_
1/2
,
_
n
i=1
(x
i
+y
i
)
2
_
1/2
_
n
i=1
x
2
i
_
1/2
+
_
n
i=1
y
2
i
_
1/2
.
Za svaki vektor x unitarnog prostora V je (x[x) 0, pa je je-
dnoznacno odre
-
den broj |x| = (x[x)
1/2
0. Lako je proveriti da
preslikavanje | | : V R ima sledeca svojstva:
(N.1) (x V )|x| 0;
(N.2) |x| = 0 x = 0;
(N.3) ( R)(x V )|x| = [[|x| (homogenost);
(N.4) (x, y V )|x +y| |x| +|y| (nejednakost trougla) .
Preslikavanje | | : V R je norma na V generisana skalarnim
proizvodom, a broj |x| je norma vektora. Za vektor x normira-
nog prostora kazemo da je normiran, ako je |x| = 1. U R
3
norma
vektora predstavlja duzinu vektora, sto nam govori da norma u vek-
torskom prostoru omogucava odre
-
divanje rastojanja izme
-
du tacaka
tog prostora. Norma se, me
-
dutim, moze uvesti na ma kom vektorskom
prostoru. Preciznije, vazi sledeca
Denicija 4. Preslikavanje | | : V R koje zadovoljava uslove
(N.1) (N.4) zove se norma vektorskog prostora V . Ure
-
deni par
(V, | |) je normirani vektorski prostor.
Sistem vektora x
i
, i I, unitarnog prostora je ortonormiran, ako
je
(x
i
[x
j
) =
i,j
,
gde je
i,j
Kronekerov* -simbol.
Ocigledno je svaki element ortonormiranog sistema normiran u
odnosu na normu generisanu skalarnim proizvodom unitarnog pro-
stora.
* Kronecker L. (1823- 1891)-nemacki matematicar
U n-dimenzionalnom euklidovom prostoru norma vektora odre
-
dena
je izrazom
(2) |x| =
_
n
i=1
x
2
i
_
1/2
.
Standardna baza u R
n
cini ortonormiran sistem vektora u odnosu na
tu normu.
U svakom normiranom prostoru na posve prirodan nacin izvire po-
jam rastojanja. Naime, ako su x, y V elementi normiranog vek-
torskog prostora V , denisimo preslikavanje d : V V R na sledeci
nacin:
(3) d(x, y) := |x y| .
Na osnovu osobina norme sada je lako proveriti da ovako denisano
preslikavanje ima sledeca svojstva
(M.1) (x, y V ) d(x, y) 0;
(M.2) d(x, y) = 0 x = y;
(M.3) (x, y V )(d(x, y) = d(y, x)) (simetricnost);
(M.4) (x, y, z V ) (d(x, z) d(x, y) +d(y, z)) (nejednakost tro-
ugla) .
Preslikavanje d : V V R denisano relacijom (3) je metrika
denisana normom vektorskog prostora V , a d(x, y) je rastojanje
izme
-
du tacaka x i y. Metrika ili rastojanje se moze denisati na
proizvoljnom skupu.
Denicija 5. Preslikavanje d : V V R koje ima svojstva (M.1)
(M.4) zove se metrika ili rastojanje na V . Ure
-
deni par (V, d) zove
se metricki prostor.
Rastojanje u n-dimenzionalnom euklidovom prostoru generisano
normom (3) denisano je sa
(4) d(x, y) =
_
n
i=1
(x
i
y
i
)
2
_
1/2
.
Na kraju ovog odeljka navedimo nekoliko primera metrickih pro-
stora.
6 Glava I: Diferencijalni racun ..., 1. Struktura prostora R
n
Primer 1. U prostoru R
n
funkcija d
1
d
1
(x, y) =
n
i=1
[x
i
y
i
[
denise metriku u R
n
, sto je lako proveriti. Ova metrika generisana
je normom
|x|
1
=
n
i=1
[x
i
[ .
Primer 2. U prostoru R
n
rastojanje se moze uvesti i na sledeci nacin
d
(x, y) = max
1in
[x
i
y
i
[.
Dokazimo samo relaciju trougla. Kako je
[x
i
z
i
[ [x
i
y
i
[ +[y
i
z
i
[ max [x
i
y
i
[ + max [y
i
z
i
[,
to je i
max [x
i
z
i
[ max [x
i
y
i
[ + max [y
i
z
i
[,
sto dokazuje da je
d
(x, z) d
(x, y) +d
(y, z).
Metrika d
generisana je normom | |
koja je denisana sa |x| =

max [x
i
[. Uobicajeno se ovaj prostor oznacava sa R
n
Primer 3. Neka je (X, d) metricki prostor. Za niz (x

n
) kazemo da
je konvergentan, ako postoji x X tako da d(x
n
, x) 0 kada n
+. Oznacimo sa c skup svih konvergentnih nizova u X. U skupu c
denisimo preslikavanje d : c c R sa
d((x
n
), (y
n
)) = sup
n
d(x
n
, y
n
).
Da je ovo rastojanje u c, dovoljno je dokazati nejednakost trougla, jer
su ostala svojstva metrike ocigledna. Ovo neposredno sledi iz neje-
dnakosti
d(x
n
, z
n
) d(x
n
, y
n
) +d(y
n
, z
n
) supd(x
n
, y
n
) + supd(y
n
, z
n
) .
Primer 4. U skupu (([a, b]) realnih funkcija koje su neprekidne na
[a, b], sa
d(x, y) = sup
atb
[x(t) y(t)[
denisana je metrika.
Zadaci za vezbanje
1. Neka je Y
X
skup svih preslikavanja skupa X u vektorski prostor Y nad
poljem K. Dokazati da je (Y
X
, +, ) vektorski prostor nad poljem K, ako su
operacije + i denisane formulama (f +g)(x) := f(x) +g(x) i (f)(x) := f(x).
2. Dokazati da je svaki ortonormiran sistem vektora unitarnog prostora line-
arno nezavisan.
3. Dokazati da u stavu 1. u

Svarcovoj nejednakosti znak jednakosti vazi onda
i samo onda ako su vektori x i y linearno zavisni.
4. Dokazati da u svakom realnom unitarnom prostoru za normu || = (x[x)
1/2
vaze sledece jednakosti:
|x +y|
2
+|x y|
2
= 2(|x|
2
+|y|
2
)
i
(x, y) =
1
4
(|x +y|
2
|x y|
2
) .
5. Dokazati da je skup ([a, b] neprekidnih funkcija x : [a, b] R vektorski
podprostor prostora R
[a,b]
u kome je formulom (x[y) =
_
b
a
x(t)y(t)dt denisan
skalarni proizvod na ovom prostoru.
6. Dokazati da je
1
2
,
cos t
,
sint
, . . . ,
cos nt
,
sinnt
, . . .
ortonormiran sistem vektora u unitarnom prostoru ([0, 2] iz prethodnog zadatka.
7. Neka je X unitaran prostor. Za sistem vektora (x
1
, x
2
, . . . , x
n
) iz X neka
je G(x
1
, x
2
, . . . , x
n
) Gramova matrica sa elementima c
ij
= (x
i
[x
j
). Dokazati da
je sistem (x
1
, x
2
, . . . , x
n
) linearno zavisan onda i samo onda ako je
det G(x
1
, x
2
, . . . , x
n
) = 0.
(Uputstvo: posmatrati sistem linearnih jednacina
n
j=1
j
(x
i
[x
j
) = 0)
8. Neka je B(X, Y ) skup funkcija x : X Y koje preslikavaju skup X u
normiran vektorski prostor Y i koje su ogranicene po normi prostora Y . Dokazati
da je sa
|x| = sup
tT
|x(t)|
denisana norma na B(X, Y ).
n
9. Neka su X i Y normirani vektorski prostori sa normama | |
X
i | |
Y
.
Dokazati da je svakom od formula
|(x[y)|
2
= (|x|
2
X
+|y|
2
Y
)
1/2
,
|(x[y)|
= max(|x|
X
, |y|
Y
) ,
|(x, y)|
1
= |x|
X
+|y|
Y
,
denisana norma na proizvodu X Y .
10. Ako vektori x
1
, x
2
, . . . , x
n
unitarnog prostora X cine ortogonalan sistem,
dokazati da je tada
|
n
i=1
x
i
|
2
=
n
i=1
|x
i
|
2
.
11. Dokazati da u svakom normiranom prostoru X rastojanje d(x, y) = |xy|
ima sledeca svojstva:
a) (a X) d(x +a, y +a) = d(x, y)
b) d(x, y) = d(x, y)
12. Ako je (X, d) metricki prostor, tada je sa
d
1
(x, y) =
d(x, y)
1 +d(x, y)
denisana metrika na X. Dokazati.
13. Neka je X skup, a d : X X R
+
preslikavanje koje zadovoljava sledece
uslove: 1) x = y d(x, y) = 0, 2) d(x, y) = d(y, x) i 3) d(x, z) d(x, y) +d(y, z).
Dokazati a) da je sa
x y d(x, y) = 0
u X denisana relacija ekvivalencije i b) da je d
1
(C
x
, C
y
) := d(x, y) metrika na
X/ .
1.2. OKOLINA TA
CKE. NIZOVI U R
n
Denicija 1. Neka je x R
n
i > 0. Ukupnost tacaka y R
n
za
koje je d(x, y) < je otvorena kugla u R
n
sa sredistem u tacki x i
poluprecnikom , ili - okolina tacke x. Oznacavamo je sa K(x, ).
Prema tome, K(x, ) = y R
n
: d(x, y) < . Skup K[x, ] =
y R
n
: d(x, y) je zatvorena kugla sa sredistem u tacki x
i pluprecnikom . Da je za otvorenu kuglu K(x, ) opravdan naziv
-okolina, videcemo nesto kasnije.
U slucaju R
1
otvorena kugla K(x, ) je otvoreni interval (x, x+
). U R
2
, K(x, ) je kruznica sa sredistem u tacki x = (x
1
, x
2
) i
poluprecnikom , a u R
3
to je upravo onakav skup, kako ga u geo-
metrijskom smislu podrazumevamo.
Pojam okoline moze se uvesti i na sledeci nacin.
1.2. Okolina ta cke. Nizovi u R
n
9
Denicija 2. Neka je x R
n
,
i
> 0, i = 1, n. Skup
P(x;
1
,
2
, . . . ,
n
) = y R
n
: [x
i
y
i
[ <
i
, i = 1, n
je otvoreni n-dimenzionalni paralelepiped sa sredistem u tacki
x = (x
i
).
Stranice ovog paralelepipeda paralelne su koordinatnim osama i
duzine su 2
i
, i = 1, n. Ako je
i
= za svako i = 1, n, paralelepiped
P(x; , . . . , ) predstavlja n-dimenzionalnu kocku P(x; ). Otvoreni n-
dimenzionalni paralelepiped nazivamo pravougaonom okolinom tacke.
Pojmovi -okoline i pravougaone okoline ekvivalentni su u smislu
da se za okolinu tacke moze izabrati bilo koja od njih. Preciznije, vazi
sledeci
Stav 1. U svaku otvorenu kuglu K(x, ) moze se upisati otvoreni pa-
ralelepiped P(x;
1
,
2
, . . . ,
n
) i obratno, u svaki otvoreni paralelepiped
P(x;
1
,
2
, . . . ,
n
) moze se upisati otvorena kugla K(x, ) .
Dokaz. Neka je K(x, ) -okolina tacke x R
n
. Tada je P(x; /
n)
K(x, ). Zaista, ako je y P(x, /
n), tada je [y
i
x
i
[ < /
n za
svako i = 1, n, pa je stoga
d(x, y) =
n
i=1
(x
i
y
i
)
2
1
2
<
n
i=1
2
/n
1
2
= ,
sto dokazuje da je y K(x, ). Obratno, neka je P(x;
1
, . . . ,
n
)
pravougaona okolina tacke x i neka je = min(
1
, . . . ,
n
). Tada je
K(x, ) P(x;
1
, . . . ,
n
). Da to dokazemo, uocimo priozvoljnu tacku
y K(x, ). Za nju je d(x, y) =
n
i=1
(x
i
y
i
)
2
1
2
< . Kako je
[x
i
y
i
[
n
i=1
[x
i
y
i
[
2
1/2
<
i
, i = 1, n,
to je y P(x;
1
, . . . ,
n
).
Denicija 3. Preslikavanje x : N R
n
nazivamo nizom tacaka u
R
n
. Uobicajeno je da se element x(n) tog niza oznacava sa x
n
i naziva
opstim clanom niza. Sam niz oznacavamo sa (x
n
)
nN
ili samo sa
(x
n
).
Niz (y
k
) je podniz niza (x
n
), ako za svako k postoji n
k
tako da
je y
k
= x
n
k
, pri cemu je za k
1
< k
2
i n
k
1
< n
k
2
.
n
Denicija 4. Niz tacaka (x
n
) iz R
n
je konvergentan ako postoji
x R
n
tako da je
lim
m+
d(x
m
, x) = 0 .
U tom slucaju pisemo lim
m+
x
m
= x i kazemo da je x granicna
vrednost niza (x
m
)
mN
.
Prethodnu deniciju mozemo iskazati i
na sledeci nacin. Niz (x
n
) je konvergen-
tan i ima granicnu vrednost x, ako za svako
> 0 postoji m
N tako da je d(x
m
, x) <
za svako m m
, odn. da je x
m

K(x, ) za svako m m
. Drugim recima,
x je granicna vrednost niza (x
m
), ako za
svaku okolinu K(x, ) tacke x postoji in-
deks pocev od koga su svi clanovi niza (x
m
)
u -okolini tacke x.
Denicija 5. Niz (x
m
) tacaka prostora R
n
konvergira ka beskonacno
dalekoj tacki ako je
lim
m+
d(O, x
m
) = +,
gde je O = (0, 0, . . . , 0).
U tom slucaju pisemo lim
m+
x
m
= . Ako je lim
m+
x
m
=
, tada za svako L > 0 postoji indeks m
L
N tako da je d(x
m
, O)
L za svako m m
L
, odn.
i=1
[x
m
i
[
2
1/2
L.
Kako je
L
n
i=1
[x
m
i
[
2
1/2
i=1
[x
m
i
[ nmax
i
[x
m
i
[,
to je [x
m
i
[ L/n za neko i n, sto znaci da bar jedan koordinatni
niz (x
m
i
) odre
-
deno divergira ka + ili .
Iz denicije granicne vrednosti niza vidimo da ona vazi i u proizvo-
ljnom metrickom prostoru. Me
-
dutim, konvergencija niza moze se
uvesti
n
11
u proizvoljnom normiranom prostoru. Za niz (x
n
) normiranog vek-
torskog prostora (X, | |) kazemo da konvergira po normi (ili jedno-
stavnije, da konvergira) ka tacki x X, ako
|x
n
x| 0 , n +.
U svakom n-dimenzionalnom euklidskom prostoru prirodno se na-
mece pitanje efektivnog odre
-
divanja granicne vrednosti niza, sto je
na osnovu same denicije prakticno dosta tesko. Jednostavno resenje
ovog pitanja daje
Stav 2. Niz (x
m
)
mN
tacaka x
m
= (x
m
1
, x
m
2
, . . . , x
m
n
) prostora R
n
je konvergentan i ima granicnu vrednost x = (x
1
, x
2
, . . . , x
n
) onda
i samo onda ako je lim
m+
x
m
i
= x
i
za svako i = 1, n. Drugim
recima, niz tacaka prostora R
n
konvergentan je ako i samo ako su mu
svi koordinatni nizovi konvergentni.
Dokaz. Neka je lim
m+
x
m
= x i neka je > 0. Tada postoji
m
N tako da x
m
P(x, ) za svako m m
, odn. [x
m
i
x
i
[ < ,
i = 1, n, sto dokazuje da je lim
m+
x
m
i
= x
i
za svako i = 1, n.
Obratno, pretpostavimo da je lim
m+
x
m
i
= x
i
za svako i = 1, n i
neka je P(x;
1
,
2
, . . . ,
n
) proizvoljna okolina tacke x. Za svako
i
> 0
postoji indeks m
i
N tako da je [x
m
i
x
i
[ <
i
za svako m m
i
.
Oznacimo sa m
= maxm
1
, m
2
, . . . , m
n
i neka je m m
. Tada
je [x
m
i
x
i
[ <
i
za svako i = 1, n, pa je x
m
P(x;
1
,
2
, . . . ,
n
) za
svako m m
, sto dokazuje da je lim

m+
x
m
= x.
Iz dokazanog stava neposredno sledi jedinstvenost granicne vred-
nosti konvergentnog niza tacaka prostora R
n
.
Kao i na realnoj pravoj, tako i u R
n
vazi Bolcano*-Vajerstrasova**
teorema. Za njenu formulaciju neophodna nam je sledeca
Denicija 6. Skup E R
n
je ogranicen ako se moze smestiti u
neku kuglu (ili kocku) sa sredistem u koordinatnom pocetku.
Pre formulacije Bolcano-Vajerstrasove teoreme dokazimo sledecu
lemu.
* Bolzano B. (1781-1848)-ceski matematicar i lozof
** Weierstrass K. (1815-1897)-nemacki matematicar
n
Lema 1. Ako je niz tacaka (x
m
) ogranicen u R
n
, onda su svi koor-
dinatni nizovi (x
m
i
) ograniceni u R.
Dokaz. Kako je niz (x
m
) ogranicen u R
n
, postoji L > 0 tako da je
x
m
K(O, L) za svako m N. No onda je d(x
m
, O) < L za svako
m N. Kako je
[x
m
i
[
n
i=1
[x
m
i
[
2
1/2
= d(O, x
m
) < L
za svako i = 1, n i svako m N, to je svaki niz (x
m
i
)
mN
ogranicen u
R.
Teorema 3. (Bolcano-Vajerstras) Svaki ogranicen niz tacaka u
R
n
sadrzi bar jedan konvergentan podniz.
Dokaz. Neka je x
m
= (x
m
1
, x
m
2
, . . . , x
m
n
), m N, proizvoljan ogra-
nicen niz tacaka u R
n
. Prema predhodnoj lemi svi koordinatni nizovi
(x
m
i
), i = 1, n su ograniceni, pa svaki od njih na osnovu Bolcano-
Vajerstrasove teoreme sadrzi bar jedan konvergentan podniz.
Neka je (x
m
k
1
1
) konvergentan podniz niza (x
m
1
). Uocimo podniz
(x
m
k
1
2
) niza (x
m
2
) koji je ogranicen, jer je takav niz (x
m
2
). Prema
Bolcano-Vajerstrasovoj teoremi ovaj niz sadrzi bar jedan konvergen-
tan podniz. Oznacimo ga sa (x
m
k
2
2
). Slicno, iz podniza (x
m
k
2
3
) niza
(x
m
3
) izdvojimo konvergentan podniz (x
m
k
3
3
). Nastavljajuci opisani
postupak, posle n koraka izdvojimo iz niza (x
m
n
) konvergentan podniz
(x
m
k
n
n
). Niz (x
m
k
n
i
) je podniz niza (x
m
k
i
i
) za svako i = 1, n. Kako je
svaki od podnizova (x
m
k
i
i
) konvergentan, to je i svaki od podnizova
(x
m
k
n
i
), i = 1, n, konvergentan. No onda je prema stavu 2. (x
m
k
n
)
konvergentan podniz niza (x
m
).
Denicija 7. Niz (x
m
) tacaka prostora R
n
je fundamentalan ili
Kosijev* ako za svako > 0 postoji m
N tako da je d(x
p
, x
q
) <
za svako p, q > m
.
Ocigledno je da se pojam fundamentalnog niza moze uvesti u ma
kom metrickom prostoru.
* Cauchy A. L. (1789-1857)-francuski matematicar
n
13
Stav 4. Niz (x
m
) tacaka prostora R
n
je fundamentalan onda i samo
onda, ako su svi njegovi koordinatni nizovi (x
m
i
) fundamentalni.
Dokaz. Uslov je neophodan. Zaista, neka je (x
m
) fundamentalan niz
tacaka u R
n
i neka je > 0. Kako je niz (x
m
) fundamentalan, postoji
m
N tako da je d(x
p
, x
q
) < za svako p, q > m
. No onda je
[x
p
i
x
q
i
[
n
i=1
[x
p
i
x
q
i
[
2
1/2
= d(x
p
, x
q
) <
za svako p, q m
i svako i = 1, n, sto dokazuje da je svaki koordinatni

niz (x
m
i
) fundamentalan.
Da dokazemo da je uslov dovoljan, pretpostavimo da su svi koor-
dinatni nizovi fundamentalni i neka je > 0. Tada za svako i = 1, n
postoji m
i
N tako da je [x
p
i
x
q
i
[ < /
n za svako p, q m
i
. Neka
je m
= maxm
1
, m
2
, . . . , m
n
. Tada za svako p, q m
vazi
d(x
p
, x
q
) =
n
i=1
(x
p
i
x
q
i
)
2
1/2
nmax
i
[x
p
i
x
q
i
[ < ,
sto dokazuje da je (x
m
) Kosijev niz u R
n
.
Teorema 5. Niz (x
m
) tacaka prostora R
n
je fundamentalan onda i
samo onda, ako je on konvergentan u R
n
.
Dokaz. Niz (x
m
) je prema stavu 4. fundamentalan u R
n
onda i samo
onda ako su mu svi koordinatni nizovi fundamentalni R . Me
-
dutim,
niz je fundamentalan u R onda i samo onda ako je on konvergentan
u R . Stoga ce niz (x
m
) na osnovu stava 2. biti konvergentan onda i
samo onda ako su mu svi koordinatni nizovi konvergentni.
Fundamentalni nizovi igraju vaznu ulogu u karakterizaciji raznih
prostora. Naime, svojstvo prostora R
n
da je svaki fundamentalan
niz u njemu konvergentan uzima se kao deniciono svojstvo vazne
klase metrickih prostora. Ovo se radi iz jednostavnog razloga, sto
u metrickim prostorima svaki Kosijev niz ne mora biti konvergen-
tan. Da to pokazemo, dovoljno je uociti skup racionalnih brojeva sa
uobicajenom metrikom realne prave. Niz (r
n
) racionalnih brojeva, gde
n
je r
n
decimalni prikaz broja
2 sa n decimala, ocigledno je Kosijev,

jer
d(r
m
, r
n
) <
1
10
n
0, n +
za m > n. Me
-
dutim, niz (r
n
) ne konvergira nijednom racionalnom
broju.
Navedeni primer ukazuje na svrsishodnost uvo
-
denja sledecih poj-
mova.
Denicija 8. Metricki prostor (X, d) je kompletan, ako je svaki
fundamentalan niz iz X konvergentan u X.
Na osnovu prethodne teoreme vidimo da je R
n
kompletan prostor
u odnosu na metriku uvedenu u 1.1. za svako n 1.
Denicija 9. Normiran vektorski prostor je Banahov prostor*,
ako je kompletan u odnosu na metriku koju u njemu generise norma.
Unitaran vektorski prostor je Hilbertov prostor**, ako je komple-
tan u odnosu na normu koja je generisana skalarnim proizvodom.
Realan n-dimenzionzlan prostor R
n
sa metrikom d (ali i sa d
1
, d
)
je Banahov prostor. Posmatran kao n-dimenzionalan euklidov pro-
stor, R
n
je Hilbertov prostor u odnosu na normu generisanu skalarnim
prizvodom ([).
Zadaci za vezbanje
1. Ako je niz (x
m
) tacaka iz R
n
(proizvoljnog metrickog prostora (X, d)) kon-
vergentan, dokazati da je onda on ogranicen.
2. Ako je (x
m
) konvergentan niz tacaka iz R
n
((X, d),(X, | |)), onda on ima
jedinstvenu granicnu vrednost. Dokazati.
3. Ako je niz (x
m
) konvergentan u R
n
((X, d),(X, | |)), dokazati da je onda i
svaki njegov podniz konvergentan i ima istu granicnu vrednost kao i sam niz.
4. Neka su (x
n
) i (y
n
) konvergentni nizovi normiranog vektorskog prostora X
nad poljem K. Dokazati da su tada nizovi (x
n
), K, i (x
n
+y
n
) konvergentni
u X, pri cemu vaze jednakosti
lim
n+
x
n
= lim
n+
x
n
, i lim
n+
(x
n
+y
n
) = lim
n+
x
n
+ lim
n+
y
n
.
5. Ako je niz (x
m
) konvergentan u normiranom vektorskom prostoru X ka x,
dokazati da je tada lim|x
m
| = |x|.
* Banach St. (1892-1945)-poljski matematicar
** Hilbert D. (1862-1943)-nemacki matematicar
n
15
6. Ako su (x
m
) i (y
m
) nizovi u R
n
odn. (X, d), koji konvergiraju ka x i y
respektivno, dokazati da tada d(x
m
, y
m
) d(x, y).
7. Neka su (x
n
) i (y
n
) nizovi u metrickom prostoru (X, d) i neka je (x
n
)
konvergentan niz. Dokazati da niz (y
n
) konvergira ka limx
n
onda i samo onda
ako d(x
n
, y
n
) 0.
8. Prostor C([a, b]) je kompletan u odnosu na metriku denisanu sa d(x, y) :=
sup
atb
[x(t) y(t)[. Dokazati.
9. Dokazati da je normiran vektorski prostor B(X, Y ) denisan u zadatku 8.
prethodnog odeljka Banahov, ako je Y Banahov prostor.
10. Prostor E = (0, 1) nije kompletan u odnosu na metriku d(x, y) = [x y[.
Dokazati.
1.3. STRUKTURA SKUPOVA U R
n
U dosadasnjem izlaganju izgra
-
dena je struktura u R
n
koja nam
omogucava sagledavanje geometrije u R
n
. U ovom odeljku raz-
motricemo razlicite tipove skupova u R
n
kao i njihove osobine.
Denicija 1. Tacka x je unutrasnja tacka skupa E R
n
ako pos-
toji otvorena kugla K(x, ) koja je sadrzana u skupu E. Skup svih un-
utrasnjih tacaka skupa E naziva se unutrasnjost skupa i oznacava
se sa
E ili sa intE
Ako je x unutrasnja tacka skupa E, onda je jasno x E, odn. vazi
intE E. Da obrat u opstem slucaju ne vazi, pokazuje sledeci
Primer 1. Za skup E = [0, 1) jedino x = 0 nije unutrasnja tacka
skupa E, pa E intE = (0, 1).
n
je otvoren ako su mu sve tacke unu-
trasnje, odn. ako je E intE.
Stav 1. Otvorena kugla je otvoren skup.
Dokaz. Neka je y K(x, ). Tada je kugla
K(y, d(x, y)) K(x, ). Zaista, ako
je z K(y, d(x, y)), tada je d(z, y) <
d(x, y), odakle je d(z, y) + d(y, x) < .
Kako je d(x, z) d(x, y) + d(y, z) < , to
je z K(x, ). Time smo dokazali da je
y unutrasnja tacka skupa K(x, ). Kako
je y priozvoljna tacka skupa K(x, ), on je
otvoren.
16 Glava I: Diferencijalni racun... , 1. Struktura prostora R
n
Stav 2. Familija ( svih otvorenih skupova prostora R
n
ima sledeca
svojstva:
(i) , R
n
(,
(ii) ako je G
i
iI
(, tada je
iI
G
i
(,
(iii) ako je G
i
i=n
i=1
(, onda je
i=n
i=1
(.
Dokaz. (i) Ocigledno. (ii) Neka je x
iI
G
i
. Tada postoji indeks
i
0
I, tako da je x G
i
0
. Skup G
i
0
je otvoren, pa postoji K(x, )
G
i
0

iI
G
i
. Skup G
i
je dakle otvoren. (iii) Ako je x
n
i=1
G
i
,
tada je x G
i
za svako i = 1, n. Stoga za svako i = 1, n postoji
otvorena kugla K(x,
i
) G
i
. Neka je = min(
1
,
2
, . . . ,
n
). Tada
je K(x, ) K(x,
i
) za svako i = 1, n, pa je K(x, ) G
i
za svako
i = 1, n. Odavde sledi da je K(x, )
n
i=1
G
i
, pa je
n
i=1
G
i
otvoren
skup.
Kada su u pitanju otvoreni skupovi, napomenimo da se svojstvo
otvorenosti skupa ne prenosi iz podprostora na prostor, sto pokazuje
sledeci
Primer 2. Skup (a, b) je otvoren u R, ali nije otvoren u R
2
.
Denicija 3. Skup U je okolina tacke x R
n
ako postoji otvoren
skup G R
n
tako da je x G U.
Ocigledno je otvoren skup okolina svake svoje tacke. Otvorena
kugla K(x, ) i otvoreni paralelepiped P(x;
1
,
2
, . . . ,
n
) su okoline
svih svojih tacaka. Stoga su denicije 1. i 2. u prethodnom odeljku
opravdane.
Okolina tacke u opstem slucaju ne mora biti otvoren skup, sto
pokazuje sledeci
Primer 3. K[x, ] je okolina tacke x, jer je K(x,

2
) K[x, ], ali
K[x, ] ocigledno nije otvoren skup.
Sada mozemo dati sledecu deniciju granicne vrednosti niza. Niz
(x
n
) je konvergentan i ima granicnu vrednost x, ako za svaku okolinu
U
x
tacke x postoji prirodan broj n
tako da je x
n
U
x
za svako
n n
.
Denicija 4. Tacka x R
n
je adherentna tacka skupa E R
n
ako u svakoj okolini tacke x postoji bar jedna tacka skupa E. Ukupnost
n
17
svih adherentnih tacaka skupa E je adherencija ili zatvorenje skupa
E. Zatvorenje skupa E oznacavamo sa E ili sa clE.
Iz same denicije ocigledno sledi da je svaka tacka skupa istovre-
meno i adherentna tacka istog, odn. E E. Obrat u opstem slucaju
ne vazi, sto dokazuje sledeci
Primer 4. Sve tacke skupa S(x, ) = y R
n
: d(x, y) = su
adherentne tacke skupa K(x, ), ali nijedna nije u K(x, ).
n
je zatvoren ako sadrzi sve svoje adher-
entne tacke, odn. ako je E E.
Stav 3. Skup E R
n
otvoren je onda i samo onda ako je njegov
komplement zatvoren.
Dokaz. Uslov je neophodan. Neka je E otvoren i neka je x proizvoljna
tacka skupa E. Kako je E otvoren skup, postoji okolina U
x
tacke x
tako da je U
x
E. Stoga u okolini U
x
nema tacaka skupa R
n
E, pa x
nije adherentna tacka skupa R
n
E. Dakle, nijedna tacka skupa E ne
moze biti adherentna tacka skupa R
n
E, pa su stoga sve adherentna
tacke skupa R
n
E u R
n
E, sto je i trebalo dokazati.
Uslov je i dovoljan. Zaista, ako je R
n
E zatvoren i x E, x nije
adherentna tacka skupa R
n
E, pa postoji okolina U
x
tacke x za koju
je (R
n
E)U
x
= , odn. U
x
E. Tacka x je dakle unutrasnja tacka
skupa E, pa kako je ona proizvoljno izabrana, E je otvoren skup.
Na osnovu dokazanog stava, stava 2. i De Morganovih* formula
lako se dokazuje sledeci
Stav 4. Familija T svih zatvorenih skupova iz R
n
ima sledeca svoj-
stva
(i) , R
n
T,
(ii) ako je F
i
iI
T, tada je
iI
F
i
T,
(iii) ako je F
i
i=n
i=1
T, tada je
i=n
i=1
F
i
T.
Primetimo da za zatvoren skup F i svaki konvergentan niz tacaka
(x
n
) iz F i granicna vrednost limx
m
= x pripada skupu F. Zaista,
ako je U
x
proizvoljna okolina tacke x, tada su u njoj svi sem konacno
mnogo clanova niza (x
n
), pa kako je F zatvoren skup, to je x F.
* Morgan A. de (1806-1871)-skotski matematicar
n
n
je tacka nagomilavanja skupa E R
n
ako u svakoj okolini tacke x postoji bar jedna tacka skupa E razlicita
od x. Skup svih tacaka nagomilavanja skupa E nazivamo izvodnim
skupom skupa E i oznacavamo sa E
.
Ocigledno je svaka tacka nagomilavanja istovremeno i adherentna
tacka skupa. Obrat u opstem slucaju ne vazi, sto pokazuje sledeci
Primer 5. Za skup E = (0, 1) 2 tacka 2 E, ali 2 / E
. E
=
[0, 1] E = [0, 1] 2.
n
je izolovana tacka skupa E R
n
ako
postoji okolina tacke x u kojoj sem nje nema drugih tacaka skupa E.
Iz same denicije se vidi da izolovana tacka skupa mora pripadati
skupu, pa je ona samim tim i adherentna tacka skupa. Stoga je ad-
herentna tacka skupa ili tacka nagomilavanja ili izolovana tacka.
n
je rubna tacka skupa E ako je ad-
herentna tacka skupa E i njegovog komplemanta. Skup svih rubnih
tacaka skupa E je rub skupa E i oznacava se sa r(E) ili (E).
Ocigledno je r(E) = E R
n
E, odakle sledi inkluzija r(E) E.
Kako je E E r(E), to je E = E r(E). Kao presek zatvorenih
skupova, rub skupa je zatvoren.
Na kraju ovog odeljka dokazimo neke stavove koji ce nam kasnije
biti potrebni.
Stav 5. Neka su A i B zatvoreni, disjunktni skupovi u R
n
od kojih
je bar jedan ogranicen. Tada postoji r > 0 tako da je d(x, y) r za
svako x A i svako y B.
Dokaz. Pretpostavimo da takav broj ne postoji. To znaci da za svako
n N postoji x
n
A i y
n
B tako da je d(x
n
, y
n
) <
1
n
. Neka
je recimo skup A ogranicen. Tada je i niz (x
n
) ogranicen, pa prema
Bolcano-Vajerstrasovoj teoremi sadrzi bar jedan konvergentan podniz
(x
n
k
). Neka je limx
n
k
= x. Kako je A zatvoren skup, to je x A.
Dokazimo da je limy
n
k
= x. Na osnovu nacina izbora nizova (x
n
) i
(y
n
) i nejednakosti trougla imamo
d(x, y
n
k
) d(x, x
n
k
) +d(x
n
k
, y
n
k
) < d(x, x
n
k
) +
1
n
k
.
n
19
Prelaskom na granicnu vrednost u poslednjoj nejednakosti vidimo da
y
n
k
x. Skup B je zatvoren, pa x B, sto je u kontradikciji sa
pretpostavkom da su A i B disjunktni skupovi.
Denicija 9. Za skupove A, B R
n
velicina
d(A, B) := inf
xA,yB
d(x, y)
zove se rastojanje izme
-
du skupova A i B.
Ako je jedan od skupova u ovoj deniciji tacka, govorimo o rasto-
janju te tacke od skupa. Sada prethodni stav mozemo formulisati i na
sledeci nacin. Ako su skupovi A i B zatvoreni i disjunktni, pri cemu
je bar jedan od njih ogranicen, tada je rastojanje izme
-
du njih vece od
nule.
Stav 6. Ako je rastojanje tacke x R
n
od zatvorenog skupa A R
n
jednako r, tada postoji tacka y A tako da je d(x, y) = r.
Dokaz. Kako je d(x, A) = inf
yA
d(x, y), to za svako n N postoji
y
n
A tako da je d(x, y
n
) < r +
1
n
. Niz (y
n
) je ogranicen, jer je
y
n
K(x, r +
1
n
) K(x, r + 1) za svako n N. Prema Bolcano-
Vajerstrasovoj teoremi on sadrzi bar jedan konvergentan podniz (y
n
k
).
Skup A je zatvoren, pa limy
n
k
= y pripada skupu A. Dokazimo da
je d(x, y) = r. Kako je
d(x, y) d(x, y
n
k
) +d(y
n
k
, y) < r +
1
n
k
+d(y
n
k
, y),
prelaskom na granicnu vrednost kada k + dobijamo nejednakost
d(x, y) r. Ocigledno je me
-
dutim d(x, y) d(x, A) = r, sto dokazuje
da je d(x, y) = r.
Denicija 10. Ako je A R
n
i > 0, oznacimo sa A
skup tacaka
y R
n
takvih da je d(y, A) .
Stav 7. Ako je A R
n
zatvoren i ogranicen skup, tada je takav i
skup A
.
Dokaz. Kako je A ogranicen skup, postoji r > 0 tako da je A
K(O, r). Dokazimo da je A
K(O, r + ). Neka je x A
, odn.
n
d(x, A) . Skup A je zatvoren, pa prema prethodnom stavu postoji
y A tako da je d(x, y) = d(x, A) . No onda je d(x, O)
d(x, y) + d(y, O). Kako je A K(O, r), y A, to je d(y, O) < r, pa
je d(x, O) < r + , odn. x K(O, r + ). Time smo dokazali da je
A
K(O, r+). Dokazimo da je skup A
zatvoren. Neka je x A
.
Tada za svako > 0 postoji y A
tako da je d(x, y) < . Na osnovu

prethodnog stava i denicije skupa A
postoji neko z
0
A tako da je
d(y, z
0
) = d(y, A) . No onda je
d(x, A) = inf
zA
d(x, z) d(x, z
0
) d(x, y) +d(y, z
0
) < +
za svako > 0. Prelaskom na granicnu vrednost u poslednjoj nejed-
nakosti kada 0 dobijamo da je d(x, A) , odakle sledi da je
x A
. Time smo dokazali inkluziju A
, odn. zatvorenost
skupa A
.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da preslikavanje A intA ima sledeca svojstva:
( i ) int(intA) = intA,
(i i) A B intA intB,
(iii) int(A B) = intA intB.
2. Dokazati da je skup otvoren onda i samo onda ako je okolina svake svoje
tacke.
3. Dokazati da je skup U R
n
okolina tacke x R
n
ako i samo ako za svaku
koordinatu x
i
, i = 1, n, tacke x postoji okolina U
i
R tako da je U
1
U
2

U
n
U.
4. Dokazati da su skupovi K[x, r] i S(x, r) zatvoreni.
5. Dokazati da operator A clA ima sledeca svojstva:
( i ) cl(cl(A)) = cl(A),
(i i) A B clA clB,
(iii) cl(A B) = clA clB.
6. Dokazati jednakosti R
n
\ clA = int(R
n
\ A), R
n
\ intA = cl(R
n
\ A).
7. Dokazati da je svaki konacan skup zatvoren skup koji nema nijednu tacku
nagomilavanja.
8. Dokazati da je u opstem slucaju cl(A B) ,= clA clB i int(A B) ,=
intA intB.
9. Dokazati da je r(AB) r(A) r(B), r(AB) r(A) r(B) i r(A\B)
r(A) r(B)
10. Dokazati da je x clA d(x, A) = 0.
11. Dokazati da je skup F R
n
zatvoren onda i samo onda ako sadrzi sve
svoje tacke nagomilavanja.
1.4. Put povezani skupovi. Oblast 21
12. Dokazati da je skup zatvoren onda i samo onda ako je r(A) A.
13. Dokazati da se svaki neprazan otvoren skup u R
n
moze prikazati kao unija
prebrojivo mnogo zatvorenih skupova oblika [a
1
, b
1
] [a
n
, b
n
] koji nemaju
zajednickih unutrasnjih tacaka.
14. Ako je x tacka nagomilavanja skupa A koja ne pripada skupu A, dokazati
da je tada x r(A).
15. Dokazati da je cl(r(A)) = r(A).
16. Dokazati da u svakom metrickom prostoru vazi jednakost d(A B, C) =
min(d(A, C), d(B, C)).
17. Dokazati da u R
n
postoje zatvoreni disjunktni skupovi A i B tako da je
d(A, B) = 0.
18. Navesti primer skupa A R
n
za koji je d(x, A) = r, pri cemu ne postoji
tacka y A za koju je d(x, y) = r.
1.4. PUT POVEZANI SKUPOVI. OBLAST
Glava I: Diferencijalni racun ... ,
Denicija 1. Skup tacaka x R
n
cije su koordinate x
i
neprekidne
funkcije x
i
(t) : [a, b] R, naziva se krivom ili putanjom ciji je
pocetak u tacki x(a) = (x
i
(a)), a kraj u tacki x(b) = (x
i
(b)).
U skupovnom zapisu je = (x
1
(t), x
2
(t), . . . , x
n
(t)) : x
i
(t)
C([a, b]), i = 1, n. Ako su sve koordinatne funkcije linearne, onda
je duz koja spaja tacke x(a) i x(b) u R
n
.Tako je, na primer, duz
koja spaja tacke x
= (x
i
) i x
= (x
i
) iz R
n
denisana linearnim
funkcijama
x
i
= x
i
+t(x
i
x
i
) , i = 1, n, t [0, 1] .
Ako je < t < +, imamo jednacinu prave kroz tacke x
i x
.
Jednacina prave koja prolazi kroz tacku x
0
R
n
u pravcu vektora
(
1
,
2
, . . . ,
n
),
2
i
> 0, data je jednacinama
x
i
= x
0
i
+
i
t, i = 1, n, < t < +.
n
je put povezan ako se svake dve tacke
skupa E mogu spojiti putanjom koja je cela u skupu E. Skup E
R
n
je konveksan ako za svake dve tacke skupa E duz koja ih spaja
pripada skupu E.
Ocigledno je svaki konveksan skup put povezan; obrat u opstem
slucaju ne vazi, sto jednostavno ilustruje
n
Primer 1. Kruznica x
2
+ y
2
= 1 je put povezan skup u R
2
, jer se
svake dve tacke ove kruznice mogu spojiti putanjom cije su koordinate
denisane neprekidnim funkcijama x = cos , y = sin. Ocigledno je
da kruznica nije konveksan skup.
n
je oblast ako je otvoren i put povezan
skup. Skup je zatvorena oblast ako je on zatvorenje neke oblasti.
Primer 2. Jedan od najjednostavnijih skupova koji predstavljaju
oblast je otvorena kugla K(x
0
, r). Taj skup je otvoren, sto smo ranije
vec dokazali. Dokazimo da je on put povezan. Neka su x
1
, x
2

K(x
0
, r). Dokazimo da sve tacke duzi x
i
= x
1
i
+ (x
2
i
x
1
i
)t, i = 1, n,
t [0, 1], koja spaja tacke x
1
i x
2
pripadaju kugli K(x
0
, r). Primenom
nejednakosti Helderove imamo
d(x(t), x
0
) =
n
i=1
(x
i
(t) x
0
i
)
2
1/2
=
=
n
i=1
(tx
2
i
+ (1 t)x
1
i
tx
0
i
+ (t 1)x
0
i
)
2
1/2
=
=
n
i=1
((x
2
i
x
0
i
)t + (x
1
i
x
0
i
)(1 t))
2
1/2
t
n
i=n
(x
2
i
x
0
i
)
2
1/2
+ (1 t)
n
i=n
(x
1
i
x
0
i
)
2
1/2
=
= td(x
2
, x
0
) + (1 t)d(x
1
, x
0
) < tr + (1 t)r = r.
Stav 1. Ako put povezan skup A R
n
ima neprazan presek sa
skupom B i njegovim komplementom, onda on ima neprazan presek i
sa njegovim rubom.
Dokaz. Skupovi AB i A(R
n
B) su neprazni; neka je x
1
(AB)
i x
2
A (R
n
B). Kako je A putpovezan skup, postoji putanja :
[a, b] A tako da je (a) = x
1
, (b) = x
2
i (t) A za svako t [a, b].
Skup t [a, b] : (t) B je ogranicen, pa postoji supremum tog
skupa. Oznacimo ga sa . Tada u svakoj okolini tacke () ima tacaka
skupa B, kao i njegovog komplementa. Zaista, ako bi postojala okolina
tacke () koja je cela u skupu B, tada bi zbog neprekidnosti funkcije
n
23
postojala okolina tacke koja bi se sa preslikavala u okolinu tacke
(), pa ne bi bio supremum posmatranog skupa. Slicno se dokazuje
da ne postoji okolina tacke () koja je cela sadrzana u skupu R
n
B.
Stoga je () r(B).
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da skup R
n
\ S(x, r), gde je S(x, r) = y R
n
: d(x, y) = r, nije
put povezan.
2. Dokazati da svaka prosta zatvorena kriva u ravni razbija ravan na dve
oblasti, od kojih je jedna ogranicena, a druga neogranicena.
3. Dokazati da se put povezan skup u R
n
ne moz e prikazati kao unija dva
otvorena i disjunktna skupa.
1.5. KOMPAKTNI SKUPOVI U R
n
n
je kompaktan ako svaki niz tacaka
skupa E sadrzi konvergentan podniz cija je granicna vrednost sadrza-
na u skupu E.
Stav 1. Skup E R
n
je kompaktan onda i samo onda ako je on
zatvoren i ogranicen.
Dokaz. Uslov je neophodan. Da to dokazemo, pretpostavimo da skup
E nije ogranicen. Tada za svako n N postoji x
n
E tako da je
d(O, x
n
) n, gde je O koordinatni pocetak. Ocigledno je limx
n
=
. Me
-
dutim, i svaki podniz ovog niza konvergira ka , pa E nije
kompaktan.
Ako skup E nije zatvoren, tada postoji tacka x E koja nije u E.
Kako je x adherentna tacka skupa E, postoji niz (x
n
) tacaka skupa E
koji konvergira ka tacki x. No onda i svaki podniz tog niza konvergira
ka tacki x, sto dokazuje da E nije kompakt.
Uslov je i dovoljan. Zaista, neka je E zatvoren i ogranicen skup, i
neka je (x
n
) E proizvoljan niz. Kako je skup E ogranicen, takav
je i niz (x
n
). Prema Bolcano-Vajerstrasovoj teoremi on sadrzi bar
jedan konvergentan podniz. Granicna vrednost tog podniza zbog
zatvorenosti skupa E pripada skupu E, pa je skup E kompaktan.

n
Dokazani stav omogucava nam da na jednostavan nacin utvrdimo
kompaknost skupova u R
n
. Tako su na primer skupovi K[x, r] i S(x, r)
kompaktni u R
n
.
Da bi smo dokazali jednu od znacajnijih karakterizacija kompakt-
nih skupova u R
n
, dokazimo sledecu
Lema 1. Neka je Q
n
nN
niz umetnutih kocki u R
n
, tj, skup kocki
za koje je
Q
1
Q
2
Q
n
.
Ako duzine stranica d
n
kocki Q
n
cine nula niz, tada postoji jedinstvena
tacka R
n
koja pripada svim kockama.
Dokaz. Neka je Q
m
= x R
n
: a
m
i
x
i
a
m
i
+ d
m
, i = 1, n,
m N, niz umetnutih kocki, pri cemu je limd
m
= 0. Ocigledno
je [a
m
i
, a
m
i
+ d
m
]
mN
niz umetnutih intervala za svako i = 1, n,
pri cemu niz (d
m
) duzina tih segmenata tezi nuli kada m +.
Stoga za svako i = 1, n postoji jedinstvena vrednost
i
R koja
pripada segmentu [a
m
i
, a
m
i
+d
m
] za svako m N. No onda tacka =
(
1
,
2
, . . . ,
n
) pripada svim kockama Q
m
i jednoznacno je odre
-
dena.
Denicija 2. Familija ( = G
i
iI
je pokrivac skupa E R
n
ako
je
E
iI
G
i
.
Pokrivac je otvoren ako je svaki element te familije otvoren skup.
Ako je I konacan skup, pokrivac ( je konacan. Svaka podfamilija
(
familije ( je podpokrivac pokrivaca ( ako je i sama pokrivac

skupa E.
Teorema 2. (Borel*-Lebeg**) Skup E R
n
je kompaktan onda i
samo onda ako se iz svakog otvorenog pokrivaca skupa E moze izdvo-
jiti konacan podpokrivac.
Dokaz. Uslov je potreban. Da to dokazemo, neka je E kompaktan
skup i pretpostavimo da postoji otvoren pokrivac ( = G
i
iI
skupa
E iz koga se ne moze izdvojiti konacan podpokrivac. Kao kompaktan,
* Borel E. (1871-1956)-francuski matematicar
** Lebesque H. L. (1875-1941)-francuski matematicar
n
25
skup E je ogranicen, pa se moze smestiti u neku kocku Q. Neka su
duzine stranica te kocke d. Podelimo kocku Q na 2
n
podudarnih kocki
Q
i
. Duzine stranica kocki Q
i
su d/2. Uocimo sve neprazne skupove
E Q
i
. Njihova unija je skup E, a ( je otvorenpokrivac svakog od
njih. Na bar jednom od skupova E
Q
i
iz pokrivaca ( se ne moze izdvo-
jiti konacan podpokrivac skupa EQ
i
,
jer bi se u protivnom iz pokrivaca (
mogao izdvojiti konacan podpokrivac
skupa E, sto je suprotno pretpostavci.
Oznacimo sa E Q
i
1
skup koji ima
navedeno svojstvo, i razlozimo Q
i
1
na
2
n
podudarnih kocki Q
i
1
i
. Istim rezo-
novanjem zakljucujemo da postoji ko-
cka Q
i
1
i
2
koja ima neprazan presek sa
skupom E, pri cemu se iz pokrivaca (
skupa EQ
i
1
i
2
ne moze izdvojiti konacan podpokrivac. Nastavljajuci
opisani postupak, dobija se niz umetnutih kocki
Q Q
i
1
Q
i
1
i
2
Q
i
1
i
2
...i
m
. . .
od kojih svaka ima napred opisana svojstva. Duzina stranice kocke
Q
i
1
i
2
i
m
je d/2
m
i tezi nuli kada m +. Stoga prema dokazanoj
lemi postoji i jednoznacno je odre
-
dena tacka koja pripada svakom
clanu konstruisanog niza kocki.
Dokazimo da je adherentna tacka skupa E. Neka je K(, )
proizvoljna okolina tacke . Kako d/2
m
0 kada m +, po-
stoji m
N tako da je d
n/2
m
< za svako m m
. Za svako
x Q
i
1
i
2
i
m
i svako m m
je
d(x, )
d
n
2
m
< ,
pa je Q
i
1
i
2
i
m
K(, ). No onda je tim pre EQ
i
1
i
2
i
m
K(, ),
sto dokazuje da u svakoj okolini tacke ima tacaka skupa E, pa je
adherentna tacka skupa E. Kao kompaktan, skup E je zatvoren, pa
je E.
Familija ( je pokrivac skupa E, pa postoji neki element G
i
0
(
tako da je G
i
0
. Skup G
i
0
je otvoren, pa postoji otvorena kugla
n
K(, ) koja je sadrzana u skupu G
i
0
. No onda ponovo zakljucujemo
da postoji neka kocka Q
i
1
i
2
i
m
koja je sadrzana u K(, ). Stoga je
E Q
i
1
i
2
i
m
Q
i
1
i
2
i
m
K(, ) G
i
0
,
sto je u kontradikciji sa svojstvom svakog clana konstruisanog niza
kocki.
Da dokazemo obrat, pretpostavimo da E nije kompaktan skup. To
znaci da u skupu E postoji niz (x
n
) koji ne sadrzi nijedan konvergen-
tan podniz cija granicna vrednost pripada skupu E. No onda nijedna
tacka skupa E ne moze biti granicna vrednost nijednog podniza niza
(x
n
). Stoga za svaku tacku x E postoji okolina O
x
te tacke u kojoj
ima samo konacno mnogo tacaka niza (x
n
). Familija O = O
x
xE
je otvoren pokrivac skupa E, pri cemu svaki njegov element sadrzi
samo konacno mnogo elemenata niza (x
n
). Ako bi se iz njega mogao
izdvojiti konacan podpokrivac, onda bi skup E sadrzao samo konacno
mnogo clanova niza (x
n
), sto je nemoguce. Dakle, ako E nije kompak-
tan skup, onda postoji otvoren pokrivac iz koga se ne moze izdvojiti
nijedan konacan podpokrivac.
Napomenimo da je u dokazanoj teoremi zahtev da pokrivac bude
otvoren sustinski. Zaista, familija [1/(n + 1), 1/n] : n N je
pokrivac kompaktnog skupa [0, 1] iz koga se ne moze izdvojiti konacan
podpokrivac.
Zadaci za vezbanje
1. Ne koristeci stav 1. dokazati da je svaka zatvorena kocka u R
n
kompaktan
skup.
2. Ako je A kompaktan skup u R
n
, a B kompaktan skup u R
m
, dokazati da je
AB kompaktan skup u R
n+m
.
3. Ako je A R
n
kompaktan skup i > 0, dokazati da je A
kompaktan skup.
4. Dokazati da proizvoljan pokrivac kompaktnog skupa ne mora sadrzati
konacan podpokrivac.
5. Dokazati da za svaki konacan otvoren pokrivac = G
i
: i = 1, n kom-
paktnog skupa A R
n
postoji broj l > 0 tako da za svaki skup B dijametra
manjeg od l postoji G
k
tako da je B G
k
.
6. Skup M R
n
je -mreza skupa E R
n
, ako je E K(x, ) : x M.
Dokazati da svaki kompaktan skup E R
n
ima konacnu -mrezu za svako > 0.
7. Neka je F R
n
zatvoren skup. Ako za svako > 0 postoji -mreza skupa
F, dokazati da je F kompaktan skup.
2.2. Grani cna vrednost funkcija vise promenljivih 27
8. Ako je |
1
|
2
|
n
niz umetnutih kompaktnih skupova,
dokazati da je
n=1
|
n
,= .
9. Neka je |
i
iI
proizvoljna familija kompaktnih skupova. Ako je za svaki
konacan podskup I
0
I |
i
: i I
0
,= , dokazati da je tada i |
i
: i
I ,= .
10. Usvajajuci svojstvo formulisano u teoremi 2. kao deniciono za kompaktne
skupove u R
n
, dokazati Stav 1. kao i ekvivalentnost tako uvedene denicije sa
denicijom 1..
2. GRANI
CNA VREDNOST I NEPREKIDNOST

FUNKCIJA VI
SE PROMENLjIVIH
2.1. FUNKCIJE VI
SE PROMENLjIVIH
U ovom odeljku izucavamo realne funkcije vise promenljivih. To su
funkcije ciji je domen podskup n-dimenzionalnog euklidskog prostora
R
n
, a skup vrednosti je podskup realne prave. Ako je D
f
oblast
denisanosti funkcije f i x = (x
1
, x
2
, . . . , x
n
) D
f
, onda funkciju f
zapisujemo u obliku y = f(x
1
, x
2
, . . . , x
n
) ili krace y = f(x).
Skup
f
= (x, y) R
n + 1
: x D
f
, y = f(x) nazivamo
grakom funkcije f.
2.2. GRANI
CNE VREDNOSTI FUNKCIJA

VI
SE PROMENLjIVIH
Denicija 1. Neka je funkcija f denisana na skupu X
f
R
n
, E
X
f
i neka je x
0
tacka nagomilavanja skupa E. Za funkciju f kazemo
da ima granicnu vrednost a u tacki x
0
po skupu E ako za svaki niz
tacaka (x
n
) E x
0
koji konvergira ka x
0
, niz (f(x
n
)) konvergira
broju a.
U tom slucaju pisemo
lim
xx
0
,xE
f(x) = a.
28Glava I: Diferencijalni racun... , 2. Grani cna vrednost i neprekidnost
Uvedena denicija poznata je kao Hajneova* denicija. Kao u
slucaju funkcija jedne promenljive, i ovde se moze uvesti Kosijeva
denicija.
Denicija 1. Neka je x
0
tacka nagomilavanja skupa E koji je sadr-
zan u domenu X
f
funkcije f. Broj a je granicna vrednost funkcije
f u tacki x
0
po skupu E ako za svako > 0 postoji
> 0 tako da za
svako x E x
0
d(x, x
0
) <
[f(x) a[ < .
Ekvivalentnost ovih denicija dokazuje se analogno kao i u slucaju
funkcija jedne promenljive.
U deniciji 1. implicitno smo koristili pojam otvorene kugle kao
okolinu tacke x
0
. Lako se moze dokazati da se u ovoj deniciji otvore-
na kugla moze zameniti priozvoljnom okolinom tacke x
0
. Na taj nacin
prethodnu deniciju simbolicki mozemo formulisati na sledeci nacin:
lim
xx
0
,xE
f(x) = a ( > 0)(O
x
0
)(x X
f
)
(x E O
x
0
x
0
[f(x) a[ < ) .
Ako funkcija f denisana na skupu X
f
ima granicnu vrednost po
skupu E X
f
u tacki nagomilavanja x
0
skupa E, tada za svaku
okolinu U
x
0
tacke x
0
funkcija f ima granicnu vrednost u tacki x
0
po
skupu U
x
0
E. Ukoliko navedene granicne vrednosti postoje, one su
jednake. Lako se moze dokazati da funkcija f ima granicnu vrednost
u tacki x
0
po skupu E, ako postoji bar jedna okolina U
x
0
tacke x
0
tako
da postoji granicna vrednost funkcije f u tacki x
0
po skupu E U
x
0
.
To pokazuje da egzistencija granicne vrednosti funkcije ne zavisi od
izbora okoline U
x
0
tacke x
0
. Svojstvo funkcije koje na zavisi od izbora
okoline posmatrane tacke naziva se lokalno svojstvo funkcije.
Ako je funkcija f denisana u nekoj okolini U
x
0
tacke x
0
osim
u tacki x
0
, onda granicna vrednost funkcije f u tacki x
0
po skupu
U
x
0
x
0
pretstavlja uobicajenu granicnu vrednost funkcije, koju u
tom slucaju oznacavamo sa lim
xx
0
f(x).
* Heine E. (1821-1881)-nemacki matematicar
2.2. Grani cna vrednost funkcija vise promenljivih 29
Granicnu vrednost funkcije f u tacki x
0
po skupu (U
x
0
x
0
)
l, gde je l prava kroz tacku x
0
, nazivamo granicnom vrednoscu
funkcije po pravoj l u tacki x
0
. Ako funkcija ima granicnu vrednost
u nekoj tacki, ona ima granicnu vrednost u toj tacki po ma kojoj
pravoj koja prolazi kroz tu tacku. Da obrat u opstem slucaju ne vazi,
pokazuje sledeci
Primer 1. Funkcija
f(x, y) =
x
2
y
x
4
+y
2
ima granicnu vrednost u tacki (0, 0) po ma kojoj pravoj kroz tu tacku,
jer je
lim
t0
f(t, t) = lim
t0
2
t
3
4
t
4
+
2
t
2
= 0
za
2
+
2
> 0. Granicna vrednost funkcije f u tacki (0, 0) ne postoji.
Zaista, nizovi (1/n, 1/n
2
) i (1/n, 1/n
2
) teze tacki (0, 0) dok
f(
1
n
,
1
n
2
)
1
2
, f(
1
n
,
1
n
2
)
1
2
,
pa lim
(x,y)(0,0)
f(x, y) ne postoji.
Stav 1. Ako funkcija f ima granicnu vrednost u tacki x
0
po skupu
E, onda je ona jedinstvena.
Dokaz. Neposredno sledi iz denicije 1. i cinjenice da konvergentan
niz ima jedinstvenu granicnu vrednost.
Neka su funkcije f i g denisane na skupu X R
n
i neka je x
0
tacka nagomilavanja skupa E. Sledeca svojstva granicnih vrednosti
funkcija lako se dokazuju na osnovu denicije 1. i poznate teoreme o
granicnoj vrednosti nizova.
Teorema 2. Ako postoje granicne vrednosti funkcija f i g u tacki x
0
po skupu E, tada postoje granicne vrednosti funkcija f, f g, f g
i vaze jednakosti:
(i) lim
xx
0
,xE
f = lim
xx
0
,xE
f ,
(ii) lim
xx
0
,xE
(f g) = lim
xx
0
,xE
f lim
xx
0
,xE
g ,
(iii) lim
xx
0
,xE
(f g) = lim
xx
0
,xE
f lim
xx
0
,xE
g .
Ako je osim toga lim
xx
0
,xE
g ,= 0, tada postoji granicna vrednost
funkcije f/g u tacki x
0
po skupu E i vazi
(iv) lim
xx
0
,xE
(f/g) = lim
xx
0
,xE
f/ lim
xx
0
,xE
g .
Zadaci za vezbanje
1. Neka je f(x) g(x) za svako x iz neke okoline O
a
tacke a. Ako postoji
lim
xa
f = p i lim
xa
g = q, dokazati da je tada p q.
2. Neka lim
xa
f = lim
xa
g = l. Ako postoji okolina O
a
R
n
tacke a tako
da je f h g za svako x O
a
, tada je lim
xa
h = l.
3. (Kosi)Da bi funkcija f denisana na skupu X R
n
imala granicnu vrednost
u tacki x
0
po skupu E X, x
0
E
, potrebno je i dovoljno da za svako > 0

postoji
> 0 tako da za svako x
, x
E \ x
0
d(x
, x
) <
[f(x
) f(x
)[ < .
4. Dokazati da fukcija f(x, y) = (x
2
y
2
)/(x
2
+ y
2
) nema granicnu vrednost
u tacki (0, 0).
5. Dokazati da funkcija f(x, y) = (x
4
+y
2
)/(x
2
+y
4
) nema granicnu vrednost
kada x i y .
6. Dokazati da funkcija
f(x, y) =
_
1, ako je 0 < y < x
2
,
0, u ostalim tackama
nema granicnu vrednost u tacki (0, 0), ali ima jednake granicne vrednosti po svim
pravcima kroz tu tacku.
7. Odrediti sledece granicne vrednosti:
(i) lim
x0
y0
_
1 +x
2
y
2
1
x
2
+y
2
(ii) lim
x0
y0
(x
2
+y
2
)x
2
y
2
1 cos(x
2
+y
2
)
(iii) lim
x0
y0
(1 +x
2
y
2
)
1/(x
2
+y
2
)
(iv) lim
x
y
(x
2
+y
2
) sin
1
x
2
+y
2
2.3. PONOVLJENE GRANI
CNE VREDNOSTI
Pri izucavanju granicnih vrednosti funkcija, nezavisno promenljiva
je konvergirala ka tacki u kojoj trazimo granicnu vrednost na proi-
zvoljan nacin. Me
-
dutim, nezavisno promenljiva moze teziti ka tacki
u kojoj trazimo granicnu vrednost duz poligonalne linije kod koje je
svaka stranica paralelna tacno jednoj koordinatnoj osi. Tako dolazimo
do pojma ponovljene granicne vrednosti.
2.3. Ponovljene grani cne vrednosti 31
Denicija 1. Neka je funkcija f(x
1
, x
2
, . . . , x
n
) denisana u nekoj
okolini tacke x
0
R
n
. Ukoliko postoji granicna vrednost
lim
x
i
1
x
i
0
1
( lim
x
i
2
x
i
0
2
( ( lim
x
i
n
x
i
0
n
f(x
1
, . . . , x
n
)) )) ,
gde je (i
1
, i
2
, . . . , i
n
) neka permutacija skupa 1, 2, . . . , n, onda se ona
naziva ponovljenom granicnom vrednoscu funkcije f u tacki x
0
.
U nekoliko sledecih primera pokazacemo da izme
-
du granicnih vred-
nosti i ponovljenih granicnih vrednosti ne mora da postoji nikakva
me
-
dusobna zavisnost.
Primer 1. Funkcija
f(x, y) =
_
xsin
1
y
+y sin
1
x
, x ,= 0 i y ,= 0 ,
0, x = 0 ili y = 0 ,
ima granicnu vrednost 0 u tacki (0, 0), sto neposredno sledi iz ne-
jednakosti [f(x, y)[ [x[ + [y[. Me
-
dutim, nijedna od ponovljenih
granicnih vrednosti ne postoji.
Primer 2. Funkcija
f(x, y) =
_
xsin
1
y
, ako je y ,= 0 ,
0, ako je y = 0 ,
ima granicnu vrednost 0 u tacki (0, 0); stavise, lim
y0
(lim
x0
f(x, y))
= 0, dok lim
x0
(lim
y0
f(x, y)) ne postoji.
Primer 3. Funkcija
f(x, y) =
_
xy
x
2
+y
2
, ako je x
2
+y
2
> 0 ,
0, ako je x
2
+y
2
= 0 ,
ima obe ponovljene granicne vrednosti u tacki (0, 0) koje su jednake.
Granicna vrednost ove funkcije ne postoji u tacki (0, 0), sto se lako
vidi ako se posmatraju granicne vrednosti ove nkcije po nizovima
(1/n, 1/n) i (1/n, 1/n) kada n +.
Iz navedenih primera vidimo da egzistencija granicne vrednosti
ne obezbe
-
duje egzistenciju ponovljenih granicnih vrednosti. Tako
-
de
vidimo, da ne samo egzistencija ponovljenih granicnih vrednosti, vec
i njihova jednakost, ne garantuju egzistenciju granicne vrednosti. Sle-
deca teorema daje delimican odgovor na pitanje veze izme
-
du granicne
vrednosti i ponovljenih granicnih vrednosti funkcija. Zbog jedno-
stavnijeg zapisivanja, formulaciju i dokaz izvodimo za funkcije dve
promenljive.
Teorema 1. Neka je funkcija f(x, y) denisana u nekoj pravouga-
onoj okolini P((x
0
, y
0
);
1
,
2
) tacke (x
0
, y
0
), osim mozda u tackama
pravih x = x
0
i y = y
0
. Ako postoji granicna vrednost funkcije f u
tacki (x
0
, y
0
) i ako za svako y (y
0

2
, y
0
+
2
) y
0
postoji
lim
xx
0
f(x, y) = (y),
tada postoji ponovljena granicna vrednost lim
yy
0
lim
xx
0
f i jednaka
je granicnoj vrednosti funkcije f u tacki (x
0
, y
0
).
Dokaz. Neka je lim
(x,y)(x
0
,y
0
)
f(x, y) = A i neka je > 0. Tada
postoji pravougaona okolina P((x
0
, y
0
);
1
,
2
) tacke (x
0
, y
0
), 0 <
1
<
1
, 0 <
2
<
2
tako da za svaku tacku (x, y) iz te okoline koja je
razlicita od (x
0
, y
0
) vazi:
[f(x, y) A[ < /2.
Neka je y ,= y
0
proizvoljna tacka za koju je [y y
0
[ <
2
. Prelaskom
na granicnu vrednost u prethodnoj nejednakosti kada x x
0
, a zbog
pretpostavljene egzistencije lim
xx
0
f(x, y), sledi da je
[(y) A[ /2 <
za svako y za koje je 0 < [y y
o
[ <
2
. Time smo dokazali da je
lim
yy
0
(y) = A, odn.
lim
yy
0
( lim
xy
0
f(x, y)) = lim
(x,y)(x
0
,y
0
)
f(x, y) .
Neposredno iz prethodne teoreme dobijamo sledecu posledicu.
2.3. Ponovljene grani cne vrednosti 33
Posledica 1. Ako su zadovoljeni uslovi prethodne teoreme i ako za
svako x (x
0

1
, x
0
+
1
) x
0
postoji lim
yy
0
f(x, y), onda su
ponovljene granicne vrednosti jednake.
Zadaci za vezbanje
1. Odrediti granicnu vrednost i ponovljene granicne vrednosti sledecih funkcija
u tacki (0, 0) ukoliko postoje:
(a) f(x, y) =
_
xy
x+y
, ako je x +y ,= 0 ,
0, ako je x +y = 0 ,
(b) f(x, y) =
_
x
2
y
2
|x||y|
, ako je [x[ ,= [y[ ,
0, ako je [x[ = [y[ ,
(c) f(x, y) =
_
xsin
1
y
+
xy
x
2
+y
2
, ako je y ,= 0 ,
0, ako je y = 0 ,
(d) f(x, y) =
_
x
2
y
2
x
2
+y
2
, ako je x
2
+y
2
,= 0 ,
0, ako je x = y = 0 .
2. Da li postoje ponovljene granicne vrednosti funkcija
a) f(x, y) =
y +x
2
sin
1
x
x +y
,
b) f(x, y) =
_
xy+x
2
+y
2
x+y
, ako je x ,= y ,
0 , ako je x = y ,
u tacki (0, 0) ?
3. Funkcija f : X R, gde je X = (m, n) : m, n N, nazivamo dvojnim
nizom i oznacavamo sa f
mn
.
Neka je f
mn
= cos
m
2n!x, m, n N, x R. Dokazati da je
lim
m+
lim
n+
f
mn
= (x),
gde je Dirihleova* funkcija. Da li postoje ostale dve granicne vrednosti?
4. Dat je dvojni niz
a
mn
=
sin m
n
.
Dokazati da su ponovljene granicne vrednost razlicite. Da li postoji dvostruka
granicna vrednost?
* Dirichlet L. G. (1805-1859)-nemacki matematicar
2.4. NEPREKIDNOST FUNKCIJA
Denicija 1. Funkcija f denisana na skupu E R
n
neprekidna
je u tacki x
0
E po skupu E ako za svako > 0 postoji
> 0
tako da za svako x E
d(x, x
0
) <
[f(x) f(x
0
)[ < .
Funkcija je neprekidna na skupu, ako je neprekidna u svakoj tacki
tog skupa. Mnostvo svih funkcija neprekidnih na skupu E oznacava-
mo sa ((E).
Primetimo da je za n = 1 data denicija opstija od uobicajene
denicije, kod koje se pretpostavlja da je funkcija denisana u nekoj
okolini tacke x
0
. U datoj deniciji za tacku x
0
se ne pretpostavlja da
je tacka nagomilavanja. Tacka x
0
moze biti izolovana i u tom slucaju
funkcija je ocigledno prema datoj deniciji neprekidna u njoj.
Tako je na primer funkcija y =
lncos 2x denisana u svim

tackama skupa Z. Svaka tacka ovog skupa je izolovana, pa je ona
neprekidna po skupu Z u svakoj njegovoj tacki, dok se o neprekid-
nosti ove funkcije u smislu ranije denicije nije moglo govoriti.
Ako je x
0
tacka nagomilavanja skupa E, onda je neprekidnost
funkcije f u tacki x
0
po skupu E ekvivalentna sa cinjenicom da je
(1) lim
xx
0
,xE
f(x) = f(x
0
) .
Neprekidnost funkcije po skupu moze se formulisati i pomocu ni-
zova. Lako je proveriti da je sledeca denicija ekvivalentna sa deni-
cijom 1. .
n
je neprekid-
na u tacki x
0
E po skupu E ako za svaki niz tacaka (x
n
) E
koji konvergira ka x
0
niz (f(x
n
)) konvergira ka f(x
0
).
Oznacimo sa f(x
0
) = f(x) f(x
0
) prirastaj funkcije f u tacki
x
0
. Ocigledno se uslov (1) moze napisati u obliku
lim
xx
0
,xE
f(x
0
) = 0 .
2.4. Neprekidnost funkcija 35
Neka je x = (x
i
), x
0
= (x
0
i
), x
i
= x
i
x
0
i
. Da x x
0
ekvivalentno
je sa d(x, x
0
) 0, odn. sa (
n
i=1
x
2
i
)
1/2
0. Poslednje ce vaziti
onda i samo onda ako x
i
0 za svako i = 1, n, odn. ako x 0.
Stoga mozemo reci da je funkcija neprekidna u tacki x
0
po skupu E,
ako prirastaj funkcije f tezi nuli po skupu E kada prirastaj argumenta
x tezi nuli.
Za neprekidnost funkcija vise promenljivih vaze analogni stavovi
kao i za funkcije jedne promenljive. Navedimo neke od njih.
Stav 1. Ako su funkcije f i g neprekidne u tacki x
0
E po skupu
E R
n
, takve su i funkcije f, R, f g i f g. Ako je g(x
0
) ,= 0,
tada je i funkcija f/g neprekidna u tacki x
0
po skupu E.
Stav 2. Ako je funkcija f neprekidna u tacki x
0
E po skupu E
R
n
i f(x
0
) ,= 0, tada postoji okolina U
x
0
tacke x
0
u kojoj je znak
funkcije isti sa znakom funkcije u tacki x
0
.
Dokaz. Neka je = [f(x
0
)[/2. Kako je funkcija f neprekidna u tacki
x
0
po skupu E, za dato > 0 postoji okolina U
x
0
tacke x
0
tako da
[f(x) f(x
0
)[ < , odn.
f(x
0
) [f(x
0
)[/2 < f(x) < f(x
0
) +[f(x
0
)[/2
za svako x E U
x
0
. Ako je f(x
0
) > 0, tada je f(x) > f(x
0
)
f(x
0
)/2 = f(x
0
)/2 > 0 za svako x E U
x
0
. Slicno se zakljucuje da
je f(x) < 0 za svako x E U
x
0
ako je f(x
0
) < 0.
Funkciju f(x
1
, x
2
, . . . , x
n
) mozemo posmatrati i kao funkciju jedne
promenljive pri ksiranim vrednostima ostalih promenljivih. Neka je
funkcija f denisana u nekoj okolini tacke x
0
= (x
0
i
). Za funkciju f
kazemo da je neprekidna u tacki x
0
po promenljivoj x
i
, ako je funkcija
(x
i
) = f(x
0
1
, x
0
2
, . . . , x
0
i1
, x
i
, x
0
i+1
, . . . , x
0
n
)
neprekidna u tacki x
i
= x
0
i
. Ako je funkcija neprekidna, ona je
neprekidna i po svakoj od promenljivih. Da obrat u opstem slucaju
ne vazi, pokazuje sledeci
Primer 1. Funkcija
f(x, y) =
_
xy
x
2
+y
2
, ako je x
2
+y
2
> 0 ,
0, ako je x
2
+y
2
= 0
je neprekidna po svakoj od promenljivih u svim tackama ravni, ali
nije neprekidna u tacki (0, 0), jer lim
(x,y)(0,0)
f(x, y) ne postoji.
Neka su funkcije
1
(t),
2
(t), . . . ,
n
(t) denisane na skupu E
t

R
m
, a funkcija f(x) na skupu E
x
R
n
. Ako je
(
1
(t),
2
(t), . . . ,
n
(t)) E
x
za svako t E
t
, tada je slozena funkcija f(
1
(t),
2
(t), . . . ,
n
(t))
denisana na skupu E
t
.
Teorema 3. Neka je slozena funkcija denisana na skupu E
t
. Ako
su funkcije
i
(t), i = 1, n, neprekidne u tacki t
0
E
t
R
m
po skupu
E
t
, a funkcija f neprekidna u tacki x
0
= (
i
(t
0
)) E
x
R
n
po skupu
E
x
, onda je slozena funkcija f(
1
,
2
, . . . ,
n
) neprekidna u tacki t
0
po skupu E
t
.
Dokaz. Kako je funkcija f neprekidna u tacki x
0
po skupu E
x
, to za
svako > 0 postoji
> 0 tako da za svako x E

x
P(x
0
,
) vazi
(2) [f(x) f(x
0
)[ < .
Funkcije
i
, i = 1, n, su neprekidne u tacki t
0
po skupu E
t
, pa za
postoji neko
i
> 0 tako da je
[
i
(t)
i
(t
0
)[ <
za svako t E
t
P(t
0
,
i
). Neka je
= min
1in
. Za svako
t E
t
P(t
0
,
) je [
i
(t)
i
(t
0
)[ <
, i = 1, n, odn.
(3) [x
i
x
0
i
[ <
,
gde je x
i
=
i
(t), x
0
i
=
i
(t
0
). Slozena funkcija f je denisana na
skupu E
t
, pa je za t E
t
P(t
0
,
) zbog (3) (
1
(t),
2
(t), . . . ,
n
(t))
E
x
P(x
0
,
). No onda je zbog (2)

[f((t)) f((t
0
))[ <
za svako t E
t
P(t
0
,
), gde je (t) = (
1
(t),
2
(t), . . . ,
n
(t)).
2.5. Svojstva neprekidnih funkcija na skupovima 37
Zadaci za vezbanje
1. Ako su funkcije
i
: [a, b] R neprekidne za svako i = 1, n, dokazati da je
preslikavanje (t) = (
1
(t),
2
(t), . . . ,
n
(t)) neprekidno. Da li vazi obrat ?
2. Dokazati da je preslikavanje : R
n
R denisano sa
i
(x
1
, x
2
, . . . , x
n
) =
x
i
neprekidno na R
n
.
3. Dokazati da je funkcija f(x) = |x| neprekidna na R
n
.
4. Neka je funkcija f ((R
n
, R). Dokazati da je skup x R
n
: f(x) < c
otvoren u R
n
, a da su skupovi x R
n
: x c i x R
n
: f(x) = c zatvoreni
u R
n
.
5. Neka je funkcija f(x, y) neprekidna po promenljivoj x u oblasti G. Ako
po promenljivoj y zadovoljava Lipsicov* uslov, tj. postoji L > 0 tako da je
[f(x, y
2
) f(x, y
1
[ [y
2
y
1
[, dokazati da je ona neprekidna u oblasti G.
6. Dokazati teoremu o neprekidnosti slozene funkcije koriscenjem denicije 1
.
7. Neka je A R
n
. Dokazati da je funkcija y = d(x, A) neprekidna na R
n
.
8. Ako je funkcija f(x, y) neprekidna po svakoj promenljivoj u oblasti G R
i monotona po jednoj od njih, dokazati da je onda ona neprekidna na skupu G.

9. Neka je funkcija f(x, y) neprekidna na skupu E = (x, y) R
: a < x <
A, b < y < B. Ako je funkcija (x) neprekidna na intervalu (a, A) i prima
vrednosti iz intervala (b, B), dokazati da je tada funkcija f(x, (x)) neprekidna na
(a, A).
10. Neka je funkcija f ogranicena na kompaktnom skupu E R
n
, x
0
E i
> 0. Oznacimo sa
m
(x
0
) = inf
xEK(x
0
,)
f(x) , M
(x
0
) = sup
xEK(x
0
,)
f(x) .
Granicnu vrednost
(x
0
) := lim
0
+
(M
(x
0
) m
(x
0
))
nazivamo varijacijom funkcije f u tacki x
0
. Dokazati sledeca tvr
-
denja:
(i) za svako > 0 skup E
= x E : (x) je zatvoren;
(ii) funkcija f je neprekidna u tacki x
0
E onda i samo onda, ako je (x
0
) =
0.
2.5. SVOJSTVA NEPREKIDNIH FUNKCIJA
NA SKUPOVIMA
Teorema 1. (Vajerstras) Ako je funkcija f neprekidna na kom-
paktnom skupu E R
n
, onda je ona ogranicena na njemu i dostize
supremum i inmum u tackama skupa E.
* Lipschitz R. (1832-1903)-nemacki matematicar
Dokaz. Pretpostavimo da je funkcija f neogranicena na skupu E.
Tada za svako n N postoji x
n
E tako da je [f(x
n
)[ n. Niz
(x
n
) E je ogranicen jer je E kao kompaktan skup ogranicen, pa
prema Bolcano-Vajerstrasovoj teoremi on sadrzi bar jedan konver-
gentan podniz (x
n
k
). Skup E je zatvoren, pa je limx
n
k
= x E.
Funkcija f je neprekidna na skupu E, pa je limf(x
n
k
) = f(x). Kako
je [f(x
n
k
)[ n
k
, to je [f(x)[ = lim[f(x
n
k
)[ limn
k
= +, sto je
nemoguce.
Kako je funkcija f ogranicena na E, supf(x) : x E = M
postoji na osnovu aksiome supremuma. Pretpostavimo da je f(x) ,=
M za svako x E. Funkcija (x) = 1/(M f(x)) je neprekidna na
skupu E, jer je Mf(x) > 0 za svako x E. Na osnovu dokaza prvog
dela tvr
-
denja teoreme funkcija je odozgo ogranicena, pa postoji neko
> 0 tako da je (x) < za svako x E. No onda je f(x) < M1/,
sto je u kontradikciji sa cinjenicom da je M = supf(x) : x E .
Teorema 2. Ako je funkcija f neprekidna na put povezanom skupu
E R
n
i ima vrednosti a i b u tackama x
1
i x
2
skupa E, onda funkcija
f prima sve vrednosti izme
-
du a i b.
Dokaz. Neka je a < c < b, f(x
1
) = a, f(x
2
) = b. Skup E je put
povezan, pa postoji neprekidno preslikavanje r : [, ] E tako da
je r() = x
1
, r() = x
2
i r(t) E za svako t [, ]. Preslikavanje
f r : [, ] R je neprekidno kao kompozicija neprekidnih funkcija.
Kako je (f r)() = a i (f r)() = b, prema teoremi o me
-
duvrednosti
neprekidne funkcije jedne promenljive postoji (, ) tako da je
(f r)() = c. Tada je r() = E i f() = c.
Posledica 1. Ako je funkcija f neprekidna na zatvorenju put poveza-
nog skupa E R
n
i ako u tackama x
1
, x
2
E prima vrednosti a i b,
onda ona na skupu E prima i sve vrednosti izme
-
du a i b.
Dokaz. Neka je a < c < b, pri cemu je f(x
1
) = a i f(x
2
) = b.
Oznacimo sa = minca, bc. Funkcija f je neprekidna u tacki x
1
,
pa za dato postoji okolina U
x
1
tacke x
1
tako da za svako x EU
x
1
vazi [f(x) f(x
1
)[ < , odn. f(x) a < c a. Kako je x
1
E,
postoji y
1
E U
x
1
tako da je f(y
1
) < c. Slicno se dokazuje da
postoji y
2
E tako da je f(y
2
) > c. No onda prema prethodnoj
teoremi postoji E tako da je f() = c.
2.6. Ravnomerna neprekidnost 39
Zadaci za vezbanje
1. Koristeci teoremu o me
-
duvrednosti neprekidnih funkcija, dokazati da skup
R
n
\ S(O, r) nije put povezan.
2. Neka je f : R
m
R neprekidna funkcija za koju postoji R tako da je
skup x R
m
: f(x) neprazan i ogranicen. Dokazati da postoji x
0
R
m
tako da je f(x
0
) = minf(x) : x R
m
.
3. Dokazati teoreme ovog odeljka u slucaju kada je f : X R preslikavanje
proizvoljnog metrickog prostora u R.
2.6. RAVNOMERNA NEPREKIDNOST
n
je ravnomer-
no neprekidna na skupu E, ako za svako > 0 postoji
> 0 tako
da za svako x
1
, x
2
E
d(x
1
, x
2
) <
[f(x
1
) f(x
2
)[ < .
Ocigledno je svaka ravnomerno neprekidna funkcija i neprekidna.
Da obrat u opstem slucaju ne vazi pokazuje sledeci
Primer 1. Funkcija f(x) = sin
1
x
je neprekidna na skupu E = (0, 1)
kao kompozicija neprekidnih funkcija. Me
-
dutim, ona nije ravnomer-
no neprekidna na tom skupu. Zaista, uocimo tacke x
1
= 1/(/2 +
2n) i x
2
= 1/(3/2 + 2n) iz intervala (0, 1). Za dovoljno veliko n
rastojanje izme
-
du tih tacaka moze se uciniti proizvoljno malim, dok
je [f(x
1
) f(x
2
)[ = 2 za svako n.
Sustinska razlika izme
-
du neprekidnosti i ravnomerne neprekidnosti
je u tome, sto je neprekidnost funkcije svojstvo lokalnog karaktera,
dok je ravnomerna neprekidnost svojstvo funkcije globalnog karak-
tera.
Jos jedna bitna razlika izme
-
du ovih pojmova moze se sagledati iz
same denicije ovih pojmova. Naime, funkcija f je neprekidna na
skupu E, ako
(x E)( > 0)(
(x) > 0)(x
E)
(d(x, x
) <
(x) [f(x) f(x
)[ < ),
dok je ravnomerno neprekidna na skupu E, ako
( > 0)(
> 0)(x, x
E)
(d(x, x
) <
[f(x) f(x
)[ < ).
U obe denicije zahteva se egzistencija broja
. U slucaju ravnomerne
neprekidnosti taj broj zavisi samo od izbora broja , dok u slucaju
neprekidnosti on zavisi i od izbora tacke x, sto najbolje pokazuje glo-
balan karakter prvog, te lokalan karakter drugog pojma.
Geometrijski gledano, funkcija f je ravnomerno neprekidna na sku-
pu E, ako za svako > 0 postoji
> 0 tako da je na svakom skupu

A E dijametra d(A) := sup
x,yA
d(x, y) manjeg od
zadovoljena
nejednakost
[f(x
) f(x
)[ <
za svako x
, x
A.
Denicija 2. Neka je funkcija f denisana na skupu E R
n
i neka
je > 0. Funkcija
(; f, E) := sup
d(x
,x
)
x
,x
E
[f(x
) f(x
)[
naziva se modul neprekidnosti funkcije f na skupu E.
Modul neprekidnosti funkcije f oznacavamo i sa (; f) ako je jasno
o kom skupu je rec, ili jos krace, sa () ako je jasno o kojoj se funkciji
radi.
Geometrijski, modul neprekidnosti pretstavlja najbrzi rast funkcije
na skupovima A E dijametra d(A) . Ocigledno se modul
neprekidnosti funkcije f moze prikazati kao
(; f, E) = sup
d(x
,x
)
x
,x
E
f(x
) f(x
).
Navedimo jedan primer koji ilustruju odre
-
divanje modula neprekid-
nosti funkcije.
Primer 2. Odredimo modul neprekidnosti funkcije y = x
2
najpre na
skupu R. Za svako x
0
R i svako > 0 imamo
(; x
2
) = sup
d(x
,x
)
(x
2
x
2
) x
2
0
(x
0
)
2
= 2x
0

2
.
Ocigledno (; x
2
) + kada x
0
+ za svako > 0. Stoga je
(, x
2
) = + na skupu R.
Na skupu E = [0, 1] modul neprekidnosti funkcije y = x
2
je (, x
2
)
= 2
2
. Da to dokazemo, neka su x
, x
[0, 1], pri cemu je

0 x
1.Tada je
x
2
x
2
x
2
(x
)
2
= 2x

2
2
2
,
odakle je
(; x
2
) = sup
d(x
,x
)
(x
2
x
2
) 2
2
.
Uzimajuci x
= 1 i x
= 1, dobija se nejednakost
(; x
2
) = sup
d(x
,x
)
(x
2
x
2
) 1 (1 )
2
= 2
2
,
koja sa prethodno dokazanom daje modul neprekidnosti trazene fun-
kcije.
Iz navedenog primera vidimo da modul neprekidnosti funkcije bitno
zavisi od skupa na kome se trazi modul neprekidnosti.
Da je modul neprekidnosti nenegativna funkcija, neposredno sledi
iz denicije. Osim toga modul neprekidnosti (; f, E) je monotono
rastuca funkcija promenljive . Zaista, ako je
1
<
2
, tada je
f(x
) f(x
) : d(x
, x
)
1
f(x
) f(x
) : d(x
, x
)
2
,
odakle sledi da je
(
1
; f) (
2
; f).
Sledeca teorema daje karakterizaciju ravnomerne neprekidnosti po-
mocu modula neprekidnosti.
Teorema 1. Funkcija f denisana na skupu E R
n
je ravnomerno
neprekidna na skupu E onda i samo onda, ako je
lim
0+
(; f, E) = 0.
Dokaz. Neka je funkcija f ravnomerno neprekidna na skupu E i neka
je > 0. Tada postoji
, x
E za koje je
d(x
, x
) <
vazi [f(x
) f(x
)[ < /2. No onda je

(, f) (
, f) = sup
d(x
,x
[f(x
) f(x
)[ /2 <
za svako 0 < <
. Stoga je lim
0+
(; f, E) = 0.
Da dokazemo obrat, pretpostavimo da je lim
0
+ (; f, E) = 0 i
neka je > 0. Tada postoji
> 0 tako da za svako 0 < <
vazi
sup
d(x
,x
)
[f(x
) f(x
)[ < .
Kako je
[f(x
) f(x
)[ sup
d(x
,x
)
[f(x
) f(x
)[ <
za svako x
, x
E za koje je d(x
, x
) < , funkcija f je ravnomerno

neprekidna na skupu E.
Napomenimo da se pomocu modula neprekidnosti moze denisati
varijacija (f, E) funkcije f na skupu E kao
(f; E) := (d(E); f, E),
gde je d(E) dijametar skupa E .
Na kraju ovog odeljka dokazimo Kantorovu* teoremu.
Teorema 2. (Kantor) Ako je funkcija f neprekidna na kompaktu
E R
n
, onda je ona i ravnomerno neprekidana na njemu.
Dokaz. Pretpostavimo da je funkcija f neprekidna na kompaktnom
skupu E R
n
. Ako ona ne bi bila ravnomerno neprekidna na skupu
E, tada bi postojalo neko
0
> 0 tako da za svako > 0 postoje
x
, x
E za koje je d(x
, x
) < i [f(x
) f(x
)[
0
. Neka je
(
m
) nenegativan nula niz. Za svako
m
neka su x
m
i x
m
elementi
skupa E za koje je
d(x
m
, x
m
) <
m
i [f(x
m
) f(x
m
)[
0
.
* Cantor G. (1845-1918)-nemacki matematicar
Niz (x
m
) je ogranicen kao podskup kompaktnog skupa E, pa prema
Bolcano-Vajerstrasovoj teoremi sadrzi bar jedan konvergentan podniz
(x
m
k
) cija granicna vrednost limx
m
k
= x pripada skupu E. Tada i
podniz (x
m
k
) niza (x
m
) konvergira ka x. Zaista, kako je
d(x
m
k
, x) d(x
m
k
, x
m
k
) +d(x
m
k
, x) <
m
k
+d(x
m
k
, x) ,
prelaskom na granicnu vrednost u ovoj nejednakosti kada k +,
vidimo da d(x
m
k
, x) 0, odn. x
m
k
x, kada k +.
Kako je funkcija f neprekidna na skupu E, to f(x
m
k
) f(x) i
f(x
m
k
) f(x) kada k , pa
f(x
m
k
) f(x
m
k
) 0, k +,
sto je u kontradikciji sa cinjenicom da je [f(x
m
k
) f(x
m
k
)[
0
za
svako k N.
Uslov kompaktnosti u Kantorovoj teoremi se ne moze oslabiti.
Naime, samo zatvorenost ili samo ogranicenost skupa E ne obezbe
-
duje
ravnomernu neprekidnost funkcije f na skupu E. Zaista, funkcija 1/x
je neprekidna na ogranicenom skupu (0, 1), funkcija x
2
je neprekidna
na zatvorenom skupu R, ali nijedna od ovih funkcija nije ravnomerno
neprekidna na naznacenim skupovima.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da je operacija sabiranja + : R R R ravnomerno neprekidna
funkcija, dok je operacija mnozenja : RR R neprekidna, ali ne i ravnomerno
neprekidna funkcija.
2. Ako je A R
n
neprazan skup, dokazati da je funkcija x d(x, A)
ravnomerno neprekidna na skupu R
n
.
3. Neka je funkcija f(x, y) neprekidna po promenljivoj x u oblasti G R
n
.
Ako je F ravnomerno neprekidna funkcija promenljive y za svako x za koje je
(x, y) G, dokazati da tada funkcija f neprekidna u oblasti G.
4. Ispitati ravnomernu neprekidnost sledecih funkcija u naznacenim oblastima:
(i) f(x, y) =
_
x
2
+y
2
, E = (x, y) R
: , [x[ < +, [y[ < +

(ii) f(x, y) = sin /(1 x
2
y
2
), E = (x, y) R
: x
2
+y
2
< 1 ,
(iii) f(x, y) = sin(x
2
+y
2
+z
2
), E = R
.
5. Dokazati da je na skupu E = (x, y) : 0 < x
2
+y
2
r
2
funkcija f(x, y) =
sin 1/(x
2
+y
2
) neprekidna, ali da nije ravnomerno neprekidna.
44 Glava I: Diferencijalni racun... , 3. Diferencijabilnost funkcija
6. Odrediti modul neprekidnosti sledecih funkcija na naznacenim skupovima:
(i) y = 1/x, E = (0, 1) , (ii) y = sin
1
x
, E = R \ 0
(Resenje: (i) (; f, E) = +, (ii) (; f, E) = 2)
7. Neka je G oblast u R
n
. Ako je
lim
0
+
(; f, G)
= 0,
dokazati da je funkcija f konstanta na skupu G.
8. Ako je funkcija f ravnomerno neprekidna na nezatvorenom skupu G, doka-
zati da se ona na jedinstven nacin moze produziti do neprekidnosti na G.
9. Dokazati Kantorovu teoremu primenom Borel-Lebegove teoreme.
10. Ako je G konveksan skup u R
n
, a f : G R, dokazati da je tada
(
1
+
2
; f, G) (
1
; f, G) +(
2
; f, G).
11. Ako je funkcija f neprekidna na zatvorenom, ogranicenom i konveksnom
skupu F R
n
, onda je modul neprekidnosti funkcije f na skupu F neprekidna
funkcija. Dokazati.
12. Neka je funkcija f denisana na skupu E R
n
i neka je za modul
neprekidnosti funkcije f na skupu E = lim
0
+ (; f, E). Dokazati da za
svako > 0 postoji > 0, tako da za svako x
, x
E za koje je d(x
, x
) <
vazi [f(x
) f(x
)[ < +.
13. Ako je funkcija f : [0, +) R neprekidna za x = 0 i ako zadovoljava
uslov 0 f(
2
) f(
1
) f(
2

1
) za 0 <
1
<
2
, dokazati da je tada
f() = (, f).
14. Ako je F zatvoren skup, a G otvoren ogranicen skup koji sadrzi skup F,
dokazati da postoji > 0 tako da je x : d(x, F) G.
3. DIFERENCIJABILNOST FUNKCIJA
3.1. IZVOD U PRAVCU
PARCIJALNI IZVODI
Neka je a ,= 0 ksirani vektor iz R
n
. Znamo da je skup x R
n
:
x = x
0
+ta, t R prava kroz tacku x
0
u pravcu vektora a. Pri tome
je d(x
0
+ta, x
0
) = [t[|a|.
3.1. Izvod u pravcu. Parcijalni izvodi 45
Denicija 1. Neka je f : E R funkcija denisana na skupu E
R
n
, x
0
unutrasnja tacka skupa E, a a ,= 0 zadati vektor. Granicnu
vrednost
f
a
(x
0
) := lim
t0
f(x
0
+ta) f(x
0
)
t
,
ukoliko postoji, nazivamo izvodom funkcije f u tacki x
0
u pravcu
vektora a.
Neka su zadovoljeni uslovi date denicije. Kako je x
0
unutrasnja
tacka skupa E, postoji > 0 tako da je x
0
+a E za svako [[ < .
Denisimo funkciju : (, ) R na sledeci nacin:
() = f(x
0
+a) = f(x
0
1
+a
1
, . . . , x
0
n
+a
n
),
gde je x
0
= (x
0
1
, . . . , x
0
n
), a a = (a
1
, . . . , a
n
). Tada je
() = lim
t0
f(x
0
+ (t +)a) f(x
0
+a)
t
=
= lim
t0
f((x
0
+a) +ta) f(x
0
+a)
t
= f
a
(x
0
+a)
Odavde specijalno dobijamo
(0) = f
a
(x
0
), sto cemo u daljem kori-
stiti.
Teorema 1. Neka su f : E R i g : E R funkcije denisane
na skupu E R
n
i neka je x
0
intE. Ako postoje izvodi f
a
(x
0
) i
g
a
(x
0
), tada postoje izvodi funkcija f, f g i f g u pravcu vektora
a u tacki x
0
, pri cemu vaze jednakosti:
(i) (f)
a
(x
0
) = f
a
(x
0
) ,
(ii) (f g)
a
(x
0
) = f
a
(x
0
) g
a
(x
0
) ,
(iii) (f g)
a
(x
0
) = f
a
(x
0
)g(x
0
) +f(x
0
)g
a
(x
0
) .
Ako je g(x
0
) ,= 0, tada postoji izvod funkcije f/g i vazi
(iv)
_
f
g
_
a
(x
0
) =
f
a
(x
0
)g(x
0
) f(x
0
)g
a
(x
0
)
g
2
(x
0
)
.
Dokaz. Neposredno sledi uvo
-
denjem funkcije i koriscenjem osobina
izvoda realnih funkcija jedne promenljive.

Citaocu prepustamo detal-
jan dokaz.
Teorema 2. Neka je funkcija f denisana na otvorenom skupu E
R
n
i neka ona u svim tackama tog skupa ima izvod u pravcu vektora
a ,= 0. Tada je
f(x +ta) f(x) = f
a
(x +ta)t
za neko (0, 1).
Dokaz. Neka je x E. Kako je skup E otvoren, postoji t > 0 tako
da je x+a E za svako 0 t. Stoga funkcija () = f(x+a)
ima smisla za svako [0, t]. Primenom Lagranzove* teoreme na
funkciju na segmentu [0, t] imamo
(t) (0) =
(t)t
za neko (0, 1), odn.
f(x +ta) f(x) = f
a
(x +ta)t .
Dokazana teorema pretstavlja uopstenje Lagranzove teoreme o
srednjoj vrednosti funkcije u diferencijalnom racunu.
Denicija 2. Izvod funkcije f u pravcu vektora e
k
, 1 k n, gde
su e
k
elementi standardne baze prostora R
n
, nazivamo parcijalnim
izvodom funkcije f po promenljivoj x
k
i oznacavamo jednom od
sledecih oznaka:
f
x
k
, f
x
k
, D
x
k
f.
Na taj nacin imamo
f(x)
x
k
= f
e
k
(x) = lim
t0
f(x +te
k
) f(x)
t
=
= lim
t0
f(x
1
, . . . , x
k1
, x
k
+t, x
k+1
, . . . , x
n
) f(x
1
, . . . , x
n
)
t
.
Odavde vidimo da se parcijalni izvodi f/x
k
dobijaju kao izvod funk-
cije f po promenljivoj x
k
, pri cemu se ostale promenljive smatraju
konstantama.
* Lagrange J. L. (1736-1813)-francuski matematicar
Iz teoreme 1. i denicije parcijalnih izvoda neposredno proizilaze
sledeca svojstva parcijalnih izvoda
(i)
(f)
x
k
(x) =
f
x
k
(x) ,
(ii)
(f +g)
x
k
(x) =
f
x
k
(x) +
g
x
k
(x) ,
(iii)
(fg)
x
k
(x) = g(x)
f
x
k
(x) +f(x)
g
x
k
(x) .
Ako je g(x) ,= 0, tada je
(iv)
(f/g)
x
k
(x) =
g(x)
f
x
k
(x) f(x)
g
x
k
(x)
g
2
(x)
.
Dobro je poznato, da ako realna funkcija jedne promenljive ima
izvod u nekoj tacki, onda je ona neprekidna u toj tacki. Me
-
dutim,
za realne funkcije vise promenljivih to u opstem slucju ne vazi, sto
pokazuje sledeci
Primer 1. Funkcija f denisana sa
f(x, y) =
_
0 , ako je xy = 0 ,
1, ako je xy ,= 0
ima parcijalne izvode f
x
(0, 0) = f
y
(0, 0) = 0. Me
-
dutim, ona nije
neprekidna u tacki (0, 0), jer granicna vrednost ove funkcije u tacki
(0, 0) ne postoji.
Parcijalnom izvodu f/x
k
pridruzujemo linearnu funkciju
d
x
k
f :=
f
x
k
dx
k
, < dx
k
< +
koju nazivamo parcijalnim diferencijalom funkcije f po promen-
ljivoj x
k
, k = 1, n.
Teorema 3. Ako postoji izvod f
a
(x) funkcije f u tacki x po pravcu
a, tada za svako R 0 postoji f
a
(x) i vazi sledeca jednakost
f
a
(x) = f
a
(x)
Dokaz. Neposredno sledi iz denicije izvoda funkcije u pravcu zadanog
vektora.
Teorema 4. Neka je funkcija f denisana na skupu E R
n
. Ako
postoji izvod funkcije f u pravcu vektora a ,= 0 u svakoj tacki z
K(x, ) E pri cemu je f
a
neprekidna funkcija u tacki x, i ako postoji
f
b
(x), tada postoji izvod funkcije f u tacki x
0
po pravcu vektora a +
b
i vazi jednakost
f
a+
b
(x) = f
a
(x) +f
b
(x)
Ako je f
b
neprekidna funkcija u tacki x, onda je i funkcija f
a+
b
neprekidna funkcija u tacki x.
Dokaz. Kako funkcija f ima izvod u pravcu zadanog vektora a u
okolini K(x, ) tacke x, na funkciju f se moze primeniti Lagranzova
teorema o srednjoj vrednosti, posle cega dobijamo
f(x +t(a +
b)) f(x) =
= f(x +t(a +
b)) f(x +t
b) +f(x +t
b) f(x) =
= f
a
((x +t
b) +ta)t +f(x +t
b) f(x).
No onda je
f(x +t(a +
b)) f(x)
t
= f
a
((x +t
b) +ta) +
f(x +t
b) f(x)
t
.
Kako je f
a
neprekidna funkcija u tacki x, f
a
((x +t
b) +ta) f
a
(x)
kada t 0. Osim toga f
b
(x) postoji, pa prelaskom u poslednjoj jedna-
kosti na granicnu vrednost kada t 0 dobijamo trazenu jednakost.
Poslednji deo tvr
-
denja je trivijalan.
Posledica 1. Neka je E otvoren skup u R
n
i x E. Ako funkcija
f : E R ima sve parcijalne izvode u nekoj okolini tacke x i ako su
oni neprekidne funkcije u tacki x, tada postoji izvod funkcije f u tacki
x po ma kom pravcu a ,= 0 i vazi jednakost
(1) f
a
(x) =
n
k=1
f(x)
x
k
a
k
,
gde je a = (a
1
, a
2
, . . . , a
n
).
Dokaz. Izvodi f
e
k
, k = 1, n, zadovoljavaju sve uslove teorema 3. i 4.,
pa je stoga
f
a
(x) = f
n
k=1
a
k
e
k
(x) =
n
k=1
f
a
k
e
k
(x) =
n
k=1
a
k
f
e
k
(x) =
n
k=1
f(x)
x
k
a
k
,
cime je ova posledica dokazana.
Denicija 3. Vektor
_
f(x)
x
1
,
f(x)
x
2
, . . . ,
f(x)
x
n
_
nazivamo izvodom funkcije f u tacki x, ili gradijentom fun-
kcije f u tacki x i oznacavamo jednim od simbola
f
(x) , grad f(x) , f(x).

Sada izraz (1) mozemo napisati u obliku
f
a
(x) =a grad f = |a| |grad f| cos

(a, grad f).
Ako je |a| = 1, tada je
f
a
(x) = |grad f| cos

(a, grad f).
Iz poslednje jednakosti vidimo da je gradijent funkcije f u tacki x
pravac po kome je izvod funkcije u tacki x maksimalan.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati Teoreme 1. i 3..
2. Naci izvod funkcije f(x, y) =
_
x
2
+y
2
u tacki (2, 1) u pravcu (1, 1).
3. Ako funkcija f(x, y) ima parcijalni izvod f
x
(x, y) u nekoj okolini tacke (a, b)
i ako postoji lim
h0
f(a +h, b), onda je njegova vrednost f
x
(a, b). Dokazati.
4. Data je funkcija f(x, y) =
_
[x
2
y
2
[. Odrediti sve pravce a za koje postoji
f
a
(0, 0) i izracunati njihove vrednosti.
5. Data je funkcija
f(x, y) =
_
y
2
/x, ako je x ,= 0 ,
0, ako je x = 0 .
Naci f
(0, 0). Dokazati da funkcija f nije neprekidna u tacki (0, 0).

6. Naci parcijalne izvode funkcija f(x) =
n
i=1
a
i
x
i
i g(x) =
n
i,j=1
a
ij
x
i
x
j
,
x = (x
1
, x
2
, . . . , x
n
), a
i
, a
ij
R.
7. Dokazati da ugao izme
-
du gradijenata funkcija u = ax
2
+ by
2
+ cz
2
i v =
u + 2mx + 2ny + 2pz u tacki (x
0
, y
0
, z
0
) tezi nuli kada ova tezi ka beskonacno
dalekoj tacki.
8. Dokazati formule
(i) (cf) = cf ,
(ii) (f +g) = f +g ,
(iii) (fg) = gf +fg ,
(iv) (f/g) = (gf fg)/g
2
,
pretpostavljajuci da postoje izvodi funkcija f i g i da je g ,= 0.
3.2. DIFERENCIJABILNOST FUNKCIJA
Denicija 1. Neka je funkcija f denisana na otvorenom skupu E
R
n
. Funkcija f je diferencijabilna u tacki x E ako postoji linearna
funkcija
L(x, h) =
n
i=1
L
i
h
i
,
h = (h
1
, h
2
, . . . , h
n
), L
i
R, tako da se prirastaj f(x, h) funkcije
f u tacki x moze prikazati kao
(1) f(x, h) = f(x +h) f(x) = L(x, h) +o(|h|) , |h| 0 .
Funkcija L(x, h) =
n
i=1
L
i
h
i
je diferencijal funkcije f u tacki x
koji se oznacava sa df(x).
3.2. Diferencijabilnost funkcija 51
Zamenjujuci h
i
sa dx
i
, 1 i n, diferencijal funkcije f najcesce
pretstavljamo u obliku
df(x) =
n
i=1
L
i
dx
i
.
Iz (1) vidimo da je funkcija f diferencijabilna u tacki x E onda
i samo onda ako postoji linearna funkcija L(x, h) tako da je
(2) lim
h0
f(x, h) L(x, h)
|h|
= 0 .
Odavde je
(3) f(x, h) = L(x, h) +(x, h)|h| ,
gde je (x, h) funkcija za koju je
(4) lim
h0
(x, h) = 0 .
Funkcija nije denisana za h = 0. Denisimo funkciju
(5) (x, h) := (x, h)|h| .
Lema 1. Uslovi (4) i (5) ekvivalentni su sa
(6) (x, h) =
n
i=1
i
(x, h)h
i
,
gde je lim
h0
i
(x, h) = 0, i = 1, n .
Dokaz. Pretpostavimo da su zadovoljeni uslovi (4) i (5). Tada je
(x, h) = (x, h)|h| =
|h|
2
|h|
=
n
i=1
h
i
|h|
h
i
=
n
i=1
i
(x, h)h
i
,
gde je
i
(x, h) = (x, h)h
i
/|h|, i = 1, n. Kako je [h
i
[/|h| 1, to je
[
i
(x, h)[ [(x, h)[, odakle je zbog (4) lim
h0
i
(x, h) = 0.
Pretpostavimo da je zadovoljen uslov (6) i neka je
(x, h) =
n
i=1
i
(x, h)
h
i
|h|
.
Tada se funkcija (x, h) moze prikazati u obliku (5), pri cemu je zbog
[h
i
[/|h| 1
[(x, h)[
n
i=1
[
i
(x, h)[ .
Odavde sledi (4), jer je lim
h0
i
(x, h) = 0 za svako i = 1, n.
Stav 1. Ako je funkcija f diferencijabilna u nekoj tacki x
0
otvorenog
skupa E R
n
, onda je ona neprekidna u toj tacki.
Dokaz. Funkcija f je diferencijabilna u tacki x
0
, pa se prirastaj funk-
cije f u tacki x
0
moze se prikazati kao
f(x
0
, h) = f(x) f(x
0
) = L(x
0
, x x
0
) +o(|x x
0
|) , x x
0
.
Kako |x x
0
| 0 kada x x
0
, sada ocigledno f(x) f(x
0
) kada
x x
0
, sto dokazuje neprekidnost funkcije f u tacki x
0
.
Primer 1. Obrat u opstem slucaju ne vazi. Zaista, funkcija f(x, y) =
[x[ +[y[ je neprekidna u tacki (0, 0), ali u njoj nije diferencijabilna.
Stav 2. Neka je funkcija f diferencijabilna u nekoj tacki x otvorenog
skupa E R
n
. Tada za svaki vektor a = (a
1
, a
2
, . . . , a
n
) ,= 0 postoji
f
a
(x). stavise, za svako i = 1, n postoje parcijalni izvodi
f
x
i
i pri
tome je L
i
=
f
x
i
, odn.
(7) df(x) = L(x, a) = f
a
(x) =
n
i=1
f(x)
x
i
a
i
.
Dokaz. Neka je a ,= 0 zadati vektor i t R. Primetimo da h = ta 0
kada t 0. Kako je funkcija f diferencijabilna u tacki x, to je
lim
t0
f(x +ta) f(x) tL(x, a)
[t[ |a|
= 0 ,
odakle sledi egzistencija izvoda f
a
(x) i jednakost
f
a
(x) = L(x, a) .
Stavljajuci u poslednjoj jednakosti a = e
i
, a imajuci u vidu da je
L(x, e
i
) = L
i
, dobijamo da je
L
i
=
f(x)
x
i
za svako i = 1, n .
Obrat u opstem slucaju ne vazi, sto pokazuje sledeci
Primer 2. Funkcija
f(x, y) =
_
0, ako je y ,= x
2
ili ako je x = y = 0 ,
1, ako je y = x
2
i x
2
+y
2
> 0
ima u tacki (0, 0) izvod jednak nuli po ma kom pravcu. Funkcija
f ima prekid u tacki (0, 0), pa prema stavu 1. ona ne moze biti
diferencijabilna u toj tacki.
Ako je funkcija diferencijabilna u nekoj tacki, tada prema prethod-
nom stavu ima sve parcijalne izvode u toj tacki. Da obrat ne vazi,
pokazuje recimo primer 1. odeljka 3.1. Prema tome, formalno napisan
izraz (7), i ako parcijalni izvodi postoje, ne mora pretstavljati difer-
encijal funkcije. Samo ako je funkcija f diferencijabilna u nekoj tacki
x, izraz
n
i=1
f(x)
x
i
dx
i
,
gde je izvrsena zamena a
i
= dx
i
, i = 1, n, jeste diferencijal funkcije f
u tacki x. Drugim recima, vazi
Posledica 1. Ako je funkcija f diferencijabilna u tacki x, onda je
diferencijal te funkcije jednoznacno odre
-
den u toj tacki i
df(x) = f
a
(x) ,
gde je a ,= 0 proizvoljan vektor.
R
n
. Ako funkcija f ima parcijalne izvode u nekoj okolini tacke x
E i ako su oni neprekidne funkcije u toj tacki, onda je funkcija f
diferencijabilna u tacki x.
Dokaz. Neka funkcija f ima sve parcijalne izvode u nekoj okolini
K(x, ) E tacke x, pri cemu je h = (h
1
, h
2
, . . . , h
n
) R
n
, |h| < .
Tada x +h E, f(x +h) ima smisla i
f(x +h) f(x) = f(x
1
+h
1
, . . . , x
n
+h
n
) f(x
1
, . . . , x
n
) =
= (f(x
1
+h
1
, x
2
+h
2
, . . . , x
n
+h
n
) f(x
1
, x
2
+h
2
, . . . , x
n
+h
n
))+
+ (f(x
1
, x
2
+h
2
, . . . , x
n
+h
n
) f(x
1
, x
2
, x
3
+h
3
, . . . , x
n
+h
n
))+
+ + (f(x
1
, . . . , x
n1
, x
n
+h
n
) f(x
1
, . . . , x
n
)).
Zbog ucinjenih pretpostavki, na svaku razliku u zagradi poslednje jed-
nakosti mozemo primeniti Lagranzovu teoremu posle cega dobijamo
f(x +h) f(x) = f
x
1
(x
1
+
1
h
1
, x
2
+h
2
, . . . , x
n
+h
n
)h
1
+
+f
x
2
(x
1
, x
2
+
2
h
2
, x
3
+h
3
, . . . , x
n
+h
n
)h
2
+
+ +f
x
n
(x
1
, . . . , x
n1
, x
n
+
n
h
n
)h
n
,
gde je 0 <
i
< 1 za i = 1, n. Oznacimo sa
i
(x, h) = f
x
i
(x +u
i
) f
x
i
(x) , i = 1, n,
gde je u
i
= (0, . . . , 0,
i
h
i
, h
i+1
, . . . , h
n
) , i = 1, n. Zamenjujuci
f
x
i
(x +u
i
) iz poslednje u pretposlednju jednakost, dobija se
(8) f(x, h) = L(x, h) +
n
i=1
i
(x, h)h
i
.
Kako su parcijalni izvodi funkcije f neprekidne funkcije u tacki x, a
|u
i
| |h|, to je lim
h0
i
(x, h) = 0 za svako i = 1, n, pa je funkcija
f diferencijabilna u tacki x.
Sada iz teorema 2. i 3. imamo sledecu posledicu.
Posledica 2. Ako funkcija f denisana na otvorenom skupu E R
n
ima neprekidne parcijalne izvode na skupu E, onda je ona neprekidna
na tom skupu.
Denicija 2. Za funkciju f kazemo da je neprekidno diferenci-
jabilna na skupu E ako u svim tackama skupa E ima neprekidne
parcijalne izvode.
Skup svih neprekidno diferencijabilnih funkcija na skupu E oznaca-
vamo sa (
1
(E). Ocigledno je (
1
(E) ((E).
Denicija 3. Neka je funkcija f(x, y) denisana na skupu AB
R
n +m
, gde je x A R
n
, y B R
m
, i neka je y
0
tacka
nagomilavanja skupa B. Za funkciju f kazemo da je ravnomerno
konvergentna na skupu A kada y y
0
ako postoji funkcija (x)
denisana na skupu A, tako da za svako > 0 postoji
> 0 tako da
za svako x A i svako y By
0
d(y, y
0
) <
[f(x, y) (x)[ < .

Teorema 4. Neka je funkcija f neprekidno diferencijabilna na otvo-
renom skupu G R
n
. Tada se prirastaj funkcije f u svakoj tacki
x skupa G moze prikazati u obliku (8), pri cemu funkcije
i
(x, h)
ravnomerno konvergiraju nuli na svakom kompaktnom skupu K G.
Dokaz. Skupovi K i R
n
G su zatvoreni i disjunktni. Zbog pret-
postavljene kompaktnosti skup K je ogranicen, pa je prema stavu
5.,1.3. d(K, R
n
G) = > 0. Skup K
/2
je kompaktan potskup
skupa G. Neka je |h| < /2. Kako je |u
i
| |h|, to je x+u
i
K
/2
za svako x K. Zaista, d(x, x +u
i
) = |u
i
| |h| < /2, pa je
d(x +u
i
, K) = inf
zK
d(x +u
i
, z) d(x +u
i
, x) < /2 .
No onda je prema dokazu prethodnog stava
[
i
(x, h)[ (|h|; f
x
i
, K
/2
) , i = 1, n.
Funkcije f
x
i
su neprekidne na kompaktu K
/2
, pa su prema Kan-
torovoj teoremi ravnomerno neprekidne na K
/2
. Stoga je prema teo-
remi 1., 2.7. lim
h0
(|h|; f
x
i
, K
/2
) = 0 za svako i = 1, n. Zbog toga
za svako > 0 postoji
i
> 0 tako da za svako h R

n
, 0 < |h| <
i
i svako x K vazi [
i
(x, h)[ < za svako i = 1, n. Time smo dokazali
da su sve funkcije
i
ravnomerno konvergentne nuli na kompaktnom
skupu K.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da je funkcija f(x, y) =
_
[xy[ neprekidna u R
, a zatim odrediti
parcijalne izvode funkcije f u tacki (0, 0).
2. Neka je f(x) = |x|
, x R
n
, 0. Odrediti vrednosti za koje je
funkcija f diferencijabilna u tacki (0, 0, . . . , 0).
3. Dokazati da je funkcija
f(x, y) =
_
x
2
x
2
+y
2
, ako je x
2
+y
2
,= 0 ,
0, ako je x
2
+y
2
= 0
neprekidna na R
, u svakoj tacki iz R
ima izvod po ma kom pravcu, ali nije

diferencijabilna na R
.
f(x, y) =
_
(x
2
+y
2
) sin
1
x
2
+y
2
, ako je x
2
+y
2
> 0 ,
0, ako je x
2
+y
2
= 0
diferencijabilna, ali da nije neprekidno diferencijabilna u R
.
f(x, y) =
_
xy
x
2
+y
2
, ako je x
2
+y
2
> 0 ,
0, ako je x
2
+y
2
= 0
neprekidna u okolini tacke (0, 0), da ima parcijalne izvode koji su ograniceni u
okolini tacke (0, 0), ali da nije diferencijabilna u tacki (0, 0).
6. Dokazati da je funkcija f : R
R denisana sa
f(x, y) =
_
_
x
2
sin(1/x) +y
2
sin(1/y) , xy ,= 0 ,
x
2
sin(1/x) , x ,= 0 y = 0 ,
y
2
sin(1/y) , x = 0 , y ,= 0 ,
0 , x = y = 0
diferencijablna u tacki (0, 0), ali da njeni parcijalni izvodi u tacki (0, 0) nisu
neprekidne funkcije.
3.3. Izvod slozene funkcije 57
f(x, y) =
_
xy
x
2
+y
2
sin
1
x
2
+y
2
, (x, y) ,= (0, 0) ,
0 , (x, y) = (0, 0)
ima parcijalne izvode u svakoj tacki (x, y) R
, da su parcijalni izvodi neprekidne

funkcije po svakoj promenljivoj u svakoj tacki realne prave, ali da funkcija f nije
diferencijabilna u tacki (0, 0).
8. Ako su funkcije f i g diferencijabilne , tada su diferencijabilne i funkcije f,
f +g i fg, a uz pretpostavku da je g
2
,= 0 i funkcija f/g i vaze jednakosti:
(i) d(f) = df , (ii) d(f +g) = df +dg ,
(iii) d(fg) = gdf +fdg , (iv) d(f/g) = (gdf fdg)/g
2
.
Dokazati.
9. Ako je funkcija f diferencijabilna na konveksnom skupu K R
n
, tada za
svake dve tacke x, x +h K postoji 0 < < 1 tako da je
f(x +h) f(x) = df(x +h) .
10. Ako je funkcija f diferencijabilna na konveksnom skupu K R
n
i ako je
izvod te funkcije ogranicen na K, dokazati da je funkcija f ravnomerno neprekidna
na K.
11. Ako je funkcija diferencijabilna na konveksnom skupu K R
n
i df(x) = 0
za svako x K, onda je funkcija f konstanta na K. Dokazati.
12. Neka je funkcija f neprekidna na K[O, r], pri cemu je jednaka nuli na rubu
tog skupa. Ako je ona diferencijabilna na K(O, r), tada postoji tacka a K(O, r)
u kojoj je df(a) = 0. Dokazati.
13. Neka je funkcija f neprekidno diferencijabilna na otvorenom skupu G R
n
.
Ako je
f(x, h) = L(x, h) +(x, h)|h| , h 0 ,
dokazati da funkcija f ravnomerno konvergira nuli na svakom kompaktnom skupu
K G.
3.3. IZVOD SLO
ZENE FUNKCIJE
Teorema 1. Neka je funkcija f : E R diferencijabilna u tacki
x
0
= (x
0
1
, . . . , x
0
n
) intE R
n
. Ako za funkciju g = (g
1
, . . . , g
n
) :
(t
0
, t
0
+ ) E, g
i
(t
0
) = x
i
0
, i = 1, n, postoji g
i
(t
0
) za svako
i = 1, n, tada slozena funkcija h(t) = f(g(t)) ima izvod u tacki t
0
i
(1) h
(t
0
) =
n
i=1
f(x
0
)
x
i
g
i
(t
0
) .
Dokaz. Kako je funkcija f diferencijabilna u tacki x
0
, to je
f(x) f(x
0
) =
n
i=1
f(x
0
)
x
i
(x
i
x
0
i
) +o(|x x
0
|)
kada x x
0
. Stavljajuci u poslednjoj jednakosti x = g(t
0
+ t) =
(g
i
(t
0
+ t)), x
0
= (g
i
(t
o
)), 0 < [t[ < , i deljenjem sa t dobijamo
h(t
0
+ t) h(t
0
)
t
=
=
n
i=1
f(x
0
)
x
i
g
i
(t
0
+ t) g
i
(t
0
)
t
+
o(|x x
0
|)
t
.
Dokazimo da je |x x
0
| = O([t[) kada t 0. Zaista,
lim
t0
|x x
0
|
[t[
= lim
t0
_
n
i=1
_
g
i
(t
0
)
t
_
2
_
1/2
=
_
n
i=1
g
2
i
(t
0
)
_
1/2
je konacna velicina, pa je |x x
0
| = O([t[) kada t 0. Kako je
o(O([t[) = o([t[) kada t 0, to je
h(t
0
)
t
=
n
i=1
f(x
0
)
x
i
g
i
(t
0
)
t
+
o([t[)
t
.
Granicna vrednost izraza na desnoj strani poslednje jednakosti postoji
kada t 0 i jednaka je
n
i=1
f(x
0
)
x
i
g
i
(t
0
) ,
pa postoji granicna vrednost izraza na levoj strani iste jednakosti i
vazi (1).
3.4. Invarijantnost forme prvog diferencijala 59
Posledica 1. Neka je funkcija f diferencijabilna u nekoj tacki x
0

intE
x
, E
x
R
n
x
. Ako za funkciju g = (g
1
, . . . , g
n
) : E
t
E
x
,
E
t
R
m
t
, postoje parcijalni izvodi g
i
/t
k
u tacki t
0
intE
t
za
svako k = 1, m i svako i = 1, n, pri cemu je g
i
(t
0
) = x
0
i
, tada slozena
funkcija h(t) = f(g(t)) ima parcijalne izvode u tacki t
0
koji su dati
izrazima
(2)
h(t
0
)
t
i
=
n
k=1
f(x
0
)
x
k
x
k
(t
0
)
t
i
, i = 1, m.
Dokaz. Fiksirajmo t
k
= t
0
k
, k ,= i. Tada funkcija
(3) h(t
0
1
, . . . , t
0
i1
, t
i
, t
0
i+1
, . . . , t
0
n
)
zadovoljava sve uslove prethodne teoreme, pa za svako i = 1, m po-
stoje parcijalni izvodi slozene funkcije koji su dati izrazom (2).
Primetimo da se u prethodnim tvr
-
denjima uslov diferencijabilnosti
funkcije f ne moze oslabiti. Sledeci primer pokazuje da mogu po-
stojati svi parcijalni izvodi funkcije f u tacki x
0
i izvodi funkcija g
i
,
i = 1, n, u nekoj okolini tacke t
0
, a da izvod slozene funkcije ne postoji
u tacki t
0
.
Primer 1. Funkcija f(x, y) =
4
xy u tacki (0, 0) ima parcijalne

izvode f
x
(0, 0) = f
y
(0, 0) = 0. Funkcije x = t
2
i y = t
2
imaju izvode
u tacki t = 0, ali funkcija f(x(t), y(t)) = [t[ nema izvod u nuli.
3.4. INVARIJANTNOST FORME
PRVOG DIFERENCIJALA
Teorema 1. Neka je funkcija f denisana na skupu E R
n
x
i dife-
rencijabilna u tacki x
0
intE. Ako su funkcije x
i
, i = 1, n, denisane
na skupu F R
m
t
i diferencijabilne u tacki t
0
intF, pri cemu je
x
0
= x(t
0
) = (x
i
(t
0
)), tada je slozena funkcija f(x(t)) denisana u
nekoj okolini tacke t
0
, diferencijabilna je u t
0
i diferencijal te funkcije
u tacki t
0
moze se pretstaviti u jednom od sledecih oblika
(1) df =
m
j=1
f(x(t
0
))
t
j
dt
j
,
(2) df =
n
i=1
f(x
0
)
x
i
dx
i
, gde je dx
i
= dx
i
(t
0
) .
Dokaz. Da slozena funkcija f(x(t)) ima smisla u nekoj okolini tacke
t
0
videli smo u odeljku 2.5. Neka su > 0 i > 0 takvi brojevi da
su funkcije x
i
denisane u okolini tacke t
0
i da je x(t) K(x
0
, )
za svako t K(t
0
, ). Tada je slozena funkcija f(x(t)) denisana u
okolini K(t
0
, ) tacke t
0
.
Kako je funkcija f diferencijabilna u tacki x
0
, to je
(3) f(x
0
) = f(x
0
+ x) f(x
0
) =
n
i=1
f(x
0
)
x
i
x
i
+(x)r ,
za r =
n
i=1
x
2
i
1/2
< , pri cemu je lim
r0
(x) = 0. Do-
denisimo funkciju (x) do neprekidnosti u nuli stavljajuci da je
(0, . . . , 0) = 0.
Funkcije x
i
(t) su diferencijabilne u tacki t
0
, pa se prirastaj x
i
(t
0
)
moze prikazati kao
(4) x
i
(t
0
) = x
i
(t
0
+t) x
i
(t
0
) =
m
j=1
x
i
(t
0
)
t
j
t
j
+
i
, i = 1, n,
gde je =
m
j=1
t
2
j
1/2
< , pri cemu je lim
0
i
(t) = 0. Za-
menjujuci x
i
iz (4) u (3) dobijamo
(5) f =
n
i=1
f(x
0
)
x
i
m
j=1
x
i
(t
0
)
t
j
t
j
+ ,
gde je
(6) =
n
i=1
f(x
0
)
x
i
i
+r .
Da dokazemo diferencijabilnost funkcije f u tacki t
0
, dokazimo da
je = o() kada 0. Kako su funkcije x
i
(t) zbog pretpostavljene
diferencijabilnosti neprekidne u tacki t
0
, to je lim
0
x
i
= 0, i =
3.4. Invarijantnost forme prvog diferencijala 61
1, n, odakle sledi da je lim
0
r = 0. Odavde je na osnovu teoreme o
granicnoj vrednosti slozene funkcije lim
0
= 0. Kako je
=
n
i=1
f(x
0
)
x
i
i
+
r
,
a funkcije i
i
teze nuli kada 0, ostaje da dokazemo ogranicenost
funkcije r/. Koristeci (4), izraz r/ mozemo pretstaviti u sledecem
obliku:
r
=
1
_
n
i=1
x
2
i
_
1/2
i=1
[x
i
[
i=1
_
_
m
j=1
x
i
(t
0
)
t
j
[t
j
[
+[
i
[
_
_
.
Kako je lim
0
i
= 0, funkcije
i
su ogranicene u nekoj okolini
tacke t
0
. Osim toga je [t
j
[/ 1, pa je r/ ogranicena velicina,
cime je dokazana diferencijabilnost slozene funkcije f(x(t)).
Sada je iz (5)
df =
n
i=1
f(x
0
)
x
i
m
j=1
x
i
(t
0
)
t
j
t
j
=
n
i=1
f(x
0
)
x
i
dx
i
,
gde je
dx
i
=
m
j=1
x
i
(t
0
)
t
j
t
j
, i = 1, n,
cime je dokazana formula (2). Formulu (1) neposredno dobijamo iz
(5) promenom redosleda sumiranja i koristeci vec dokazanu formulu
za izvod slozene funkcije
f(x(t
0
))
t
j
=
n
i=1
f(x
0
)
x
i
x
i
(t
0
)
t
j
, j = 1, m.
Formule (1) i (2) dobijaju se na formalno isti nacin: kao sume
proizvoda parcijalnih izvoda i odgovarajucih diferencijala. Sustinski,
te formule se razlikuju po tome, sto su dt
j
diferencijali nezavisno
promenljivih, a dx
i
su diferencijali funkcija. Upravo opisano svojstvo
pretstavlja invarijantnost forme prvog diferencijala.
Invarijantnost forme prvog diferencijala cesto se koristi pri pra-
kticnom izracunavanju diferencijala slozenih funkcija. Koriscenjem
formule (2) lako se dokazuju sledece formule diferenciranja:
(i) d(f +g) = df +dg , , R,
(ii) d(fg) = gdf +fdg ,
(iii) d(f/g) = (gdf fdg)/g
2
.
Zadaci za vezbanje
1. Naci parcijalne izvode i diferencijale sledecih funkcija
a) u = f(
_
x
2
+y
2
) , b) u = f(xy, x/y) ,
c) u = f(ax +by +cz) , d) u = f(ax, by, cz) .
2. Dokazati formule za diferenciranje funkcija f +g, fg i f/g, gde su f i g
funkcije promenljivih x
1
, . . . , x
n
.
3. Neka je y = F(u), gde je u = u(x
1
, x
2
, . . . , x
n
). Dokazati da je dy = F
(u)du
pri odre
-
denim uslovima za funkcije F i u.
3.5. GEOMETRIJSKI SMISAO DIFERENCIJALA
Neka je funkcija z = f(x) denisana na skupu E R
n
i diferenci-
jabilna u unutrasnjoj tacki x
0
= (x
0
i
) skupa E. Tada postoji okolina
K(x
0
, r) E tako da je za svako x K(x
0
, r)
(1) z z
0
=
n
i=1
L
i
(x
i
x
0
i
) +o(|x x
0
|) , x x
0
,
gde je z
0
= f(x
0
), a L
i
= f(x
0
)/x
i
, i = 1, n. Skup
o = (x
1
, . . . , x
n
, z) R
n + 1
: z = f(x), x E
je povrs koja sadrzi tacku (x
0
1
, . . . , x
0
n
, z
0
) = M
0
.
Denicija 1. Ravan T je tangentna ravan povrsi o u tacki M
0

o ako ugao izme
-
du ravni T i vektora

M
0
M, M o tezi nuli kada
tacka M tezi tacki M
0
po povrsi o.
3.5. Geometriski smisao diferencijala 63
Stav 1. Ako je funkcija f diferencijabilna u tacki x
0
oblasti E
R
n
, tada povrs o = (x, z) R
n + 1
: z = f(x), x E u tacki
M
0
(x
0
1
, . . . , x
0
n
, z
0
), z
0
= f(x
0
), ima tangentnu ravan.
Dokaz. Dokazimo da je tangentna ravan T povrsi o u tacki x
0
data
jednacinom
(2) z z
0
=
n
i=1
f(x
0
)
x
i
(x
i
x
0
i
) .
Kako je funkcija f di-
ferencijabilna u tacki x
0
,
postoji okolina K(x
0
, r)
E tacke x
0
, tako da za
svako x K(x
0
, r) vazi
(1). Oznacimo sa ugao
izme
-
du vektora

M
0
M =
(x
1
x
0
1
, . . . , x
n
x
0
n
, z
z
0
) i ravni T cija je je-
dnacina (2). Tada je
sin =
(n,
M
0
M)
n
M
0
M
,
gde je vektor normale
ravni (2) odre
-
den sa n = (f(x
0
)/x
1
, . . . , f(x
0
)/x
n
, 1).Iz pre-
thodne jednacine dobija se
[ sin[ =
i=1
f(x
0
)
x
i
(x
i
x
0
i
) (z z
0
)
1 +
n
i=1
_
f(x
0
)
x
i
_
2
(z z
o
)
2
+
n
i=1
(x
i
x
0
o
)
2
[o(|x x
0
|)[
|x x
0
|
1
|L|
0, x x
0
,
gde je L = (L
1
, L
2
, . . . , L
n
), a L
i
=
f(x
0
)
x
i
, i = 1, n. Time smo
dokazali da je ravan T zadana jednacinom (2) tangentna ravan povrsi
o u tacki M
0
, ako je funkcija f diferencijabilna u tacki M
0
.
Zbog pretpostavljene diferencijabilnosti funkcije f, jednacinu tan-
gentne ravni (2) povrsi o mozemo napisati u obliku
z z
0
= df(x
0
) ,
odakle vidimo da diferencijal funkcije u nekoj tacki pretstavlja prira-
staj po tangentnoj ravni povrsi o u tacki M
0
. Iz jednacine (1) sledi da
je greska koja se cini kada se prirastaj funkcije f aproksimira diferenci-
jalom beskonacno mala velicina viseg reda u odnosu na |
M
0
M| kada
M M
0
. Upravo ta cinjenica se koristi za priblizno izracunavanje
vrednosti funkcija.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati obrat stava 1.
2. Dokazati da je ravan z z
o
=
n
i=1
L
i
(x
i
x
0
i
) tangentna ravan povrsi
S = (x
1
, . . . , x
n
, u) : u = f(x
1
, . . . , x
n
) u tacki M
0
(x
0
1
, . . . , x
n
m
) onda i samo
onda ako je u z = o(|x x
0
|).
3. Ako povrs S = (x, y, z) : z = f(x, y) ima tangentnu ravan u tacki
(x
0
, y
0
, z
0
), dokazati da je ona jedinstvena.
4. Koristeci diferencijal funkcije, dokazati sledece priblizne formule u okolini
tacke (0, 0)
(i) (1 +x)
(1 +y)
1 +x +y , (ii) arctan
x+y
1+xy
x +y .
5. Izracunati priblizno vrednosti sledecih izraza
(i) 1, 001 2, 002
2
3, 003
3
, (ii) 1, 03
2
0, 98
1/3
1, 05
3/4
.
3.6. PARCIJALNI IZVODI VI
SEG REDA
Neka je E R
m
otvoren skup, a a i
b ksirani vektori iz R
m
0.
Neka funkcija f : E R u svakoj tacki x E ima izvod f
a
(x) u
pravcu vektora a. Tada je f
a
: E R funkcija denisana u svim
tackama skupa E.
Denicija 1. Izvod funkcije f
a
u tacki x E u pravcu vektora

b,
ukoliko postoji, naziva se izvod drugog reda funkcije f u tacki x u
pravcu vektora a i

b i oznacava se sa
f
b
(x) := (f
a
)
b
(x) .
3.6. Parcijalni izvodi viseg reda 65
Denicija 2. Parcijalni izvodi drugog reda funkcije f : E R u
tacki x E denisu se kao f
e
i
e
j
(x), gde su e
i
i e
j
elementi standardne
baze prostora R
m
, a oznacavaju se sa
2
f(x)
x
i
x
j
ili f
x
i
x
j
(x) , 1 i, j m.
Ako je i ,= j, parcijalne izvode nazivamo mesovitim parcijalnim
izvodima drugog reda.
Mesoviti izvodi drugog reda u opstem slucaju ne moraju biti jed-
naki, sto pokazuje sledeci
Primer 1. Funkcija
f(x, y) =
_
xy
x
2
y
2
x
2
+y
2
, ako je x
2
+y
2
> 0 ,
0, ako je x
2
+y
2
= 0
ima prve parcijalne izvode
f
x
(0, y) = lim
x0
f(x, y) f(0, y)
x
= y ,
f
y
(x, 0) = lim
y0
f(x, y) f(x, 0)
y
= x.
Drugi mesoviti parcijalni izvodi funkcije f(x, y) u tacki (0, 0) su ra-
zliciti. Zaista,
f
xy
(0, 0) = lim
y0
f
x
(0, y) f
x
(0, 0)
y
= 1 ,
dok je
f
yx
(0, 0) = lim
x0
f
y
(x, 0) f
y
(0, 0)
x
= 1 .
Prirodno se namece pitanje odre
-
divanja uslova pod kojim su meso-
viti izvodi drugog reda jednaki. Odgovor na ovo pitanje daje sledeca
R
m
. Ako funkcija f ima izvode f
a
i f
b
u nekoj okolini tacke x E,
gde su a,
b R
m
, i ako su mesoviti izvodi f
b
i f
a
neprekidne funkcije
u tacki x, onda su oni jednaki u toj tacki.
Dokaz. Neka je K(x, r) E okolina tacke x u kojoj postoje izvodi f
a
i
f
b
. Za dovoljno male vrednosti s i t je x+s
a, x+t
b, x+s
a+t
b K(x, r).
Denisimo funkcije g i h sa
g(x) = f(x +s
a) f(x) , h(x) = f(x +t
b) f(x) .
Dvostrukom primenom teoreme 2., 3.1. dobija se
g(x +t
b) g(x) = g
b
(x +
1
t
b)t = (f
b
(x +
1
t
b +s
a)
f
b
(x +
1
t
b))t = f
a
(x +
1
t
b +
2
s
a)st , 0 <
1
,
2
< 1 ,
i slicno
h(x +sa) h(x) = f
b
(x +
3
t
b +
4
s
a)st, 0 <
3
,
4
< 1 .
Kako je g(x +t
b) g(x) = h(x +sa) h(x), to je

f
a
(x +
1
t
b +
2
s
a) = f
b
(x +
3
t
b +
4
s
a)
odakle zbog neprekidnosti drugih mesovitih izvoda u tacki x, prela-
skom na granicnu vrednost kada (s, t) (0, 0) sledi jednakost mesovi-
tih izvoda u tacki x po pravcima vektora a i
b.
Denicija 3. Neka je E R
m
otvoren skup. Ako funkcija f ima
neprekidne parcijalne izvode drugog reda na skupu E, onda za funkci-
ju f kazemo da je dvaput neprekidno diferencijabilna na skupu
E i to oznacavamo sa f (
(2)
(E).
Ocigledno je (
(2)
(E) (
(1)
(E) ((E).
3.6. Parcijalni izvodi viseg reda 67
Denicija 4. Izvod drugog reda funkcije f : E R u tacki x E
je matrica
f
(x) :=
_
2
f(x)
x
i
x
j
_
m
i,j=1
.
Ako je f (
(2)
(E) i a = (a
1
, . . . , a
m
),
b = (b
1
, . . . , b
m
), tada je
f
b
(x) = f
a
(x) =
m
i,j=1
2
f(x)
x
i
x
j
a
i
b
j
,
pa je matrica kvadratne forme koja daje drugi izvod funkcije f u tacki
x u pravcu vektora a i
b upravo drugi izvod funkcije f u tacki x.

Neka je E R
m
otvoren skup i neka su a
1
, a
2
, . . . , a
n
vektori u
R
m
0. Pretpostavimo da je za svako x E odre
-
den izvod funkcije
f u tacki x (n 1)-vog reda u pravcu vektora a
1
, . . . , a
n1
:
f
(n1)
a
1
,...,a
n1
(x).
Denicija 5. Izvod n-tog reda funkcije f u tacki x E po pravcu
vektora a
1
, . . . , a
n
je izvod
f
(n)
a
1
,...,a
n
(x) := (f
(n1)
a
1
,...,a
n1
)
a
n
(x) ,
ukoliko on postoji.
Ako su vektori a
i
elementi standardne baze, onda izvod n-tog rada
po pravcima vektora e
i
1
, . . . , e
i
n
standardne baze prostora R
m
nazi-
vamo parcijalnim izvodom funkcije f n-tog reda po argumen-
tima x
i
1
, . . . , x
i
n
, i
1
, . . . , i
n
1, . . . , m i oznacavamo sa
f
(n)
x
i
1
,...,x
i
n
(x) ili

n
f(x)
x
i
1
, . . . , x
i
n
.
n-dimenzionalnu matricu
f
(n)
(x) :=
_

n
f(x)
x
i
1
, . . . , x
i
n
_
m
i
1
,...,i
n
=1
nazivamo izvodom n-tog reda funkcije f.
Sa (
(n)
(E) oznacavamo skup funkcija ciji su svi parcijalni izvodi
zakljucno do n-tog reda neprekidne funkcije na skupu E. Ocigledno
je (
(n)
(E) (
(1)
(E) ((E).
Teorema 2. Neka funkcija f denisana na otvorenom skupu E
R
m
ima na njemu izvode (n1)-vog reda po pravcima vektora a
1
, . . . ,
a
n1
. Ako su n-ti izvodi funkcije f po pravcima vektora a
i
1
, . . . , a
i
n
neprekidne funkcije, onda su oni me
-
dusobno jednaki.
Dokaz. Za k = 2 tvr
-
denje sledi iz teoreme 1. Pretpostavimo da je
tvr
-
denje tacno za k = n 1 i dokazimo da je tacno i za k = n. Po
deniciji je
f
(n)
a
1
,...,a
n
(x) = (f
(n1)
a
1
,...,a
n1
)
a
n
(x),
pa kako f
(n1)
a
1
,...,a
n1
(x) ne zavisi od redosleda nalazenja izvoda, do-
voljno je dokazati da a
n1
i a
n
mogu zameniti mesta. Kako je
f
(n)
a
1
,...,a
n1
,a
n
(x) := ((f
(n2)
a
1
,...,a
n2
)
a
n1
)
a
n
(x) ,
to je na osnovu teoreme 1.
f
(n)
a
1
,...,a
n1
,a
n
(x) = f
(n)
a
1
,...,a
n
,a
n1
(x) .
3.7. DIFERENCIJALI VI
SEG REDA
Denicija 1. Funkcija f je n-puta diferencijabilna u tacki x
0
=
(x
0
1
, . . . .x
0
m
) R
m
ako su svi parcijalni izvodi zakljucno do (n1)-vog
reda diferencijabilne funkcije u tacki x
0
.
Ako je f (
(2)
(E), E R
m
, tada ima smisla razmatrati diferen-
cijal funkcije df(x) = f
a
(x) :
d(df(x)) = d
_
m
i=1
f
x
i
(x)a
i
_
=
m
i=1
d
_
f(x)
x
i
a
i
_
=
=
m
i=1
d
_
f(x)
x
i
_
a
i
=
m
i=1
_
f(x)
x
i
_
a
a
i
=
=
m
i=1
_
_
m
j=1
2
f
x
i
x
j
a
j
_
_
a
i
=
m
i,j=1
2
f(x)
x
i
x
j
a
i
a
j
. (1)
3.7. Diferencijali viseg reda 69
Poslednja suma u (1) je diferencijal drugog reda funkcije f u tacki
x. Zamenjujuci a
i
sa dx
i
, vidimo da je drugi diferencijal kvadratna
forma promenljivih dx
i
:
(2) d
2
f(x) =
m
i,j=1
2
f(x)
x
i
x
j
dx
i
dx
j
.
Jasno je d
2
f(x) = f
aa
(x). Induktivno se denise n-ti diferenci-
jal funkcije f u tacki x kao d
n
f(x) := d(d
n1
f)(x) ili d
n
f(x) :=
d(f
n1
a,...,a
)(x) = (f
n1
a,...,a
)
a
(x) = f
n
a,...,a
(x), naravno, pod pretpostavkom
da je f (
(n)
(E). Za a = (a
1
, . . . , a
m
) indukcijom se moze dokazati
da je
(3) df
(n)
(x) = f
(n)
a,...,a
(x) =
m
i
1
,...,i
n
=1
n
f(x)
x
i
1
x
i
n
a
i
1
a
i
n
.
Uvedimo oznaku
f
(n)
(x)a
n
:= f
(n)
a,...,a
(x) = d
n
f(x) ,
koju cemo u daljem izlaganju koristiti.
Izraz (2) se moze prikazati kao
d
2
f =
_

x
1
dx
1
+ +

x
m
dx
m
_
2
f .
Indukcijom se moze dokazati da je
d
n
f =
_

x
1
dx
1
+ +

x
m
dx
m
_
n
f.
Pretpostavimo da je funkcija f denisana na skupu E R
m
, da
su funkcije x
i
= x
i
(t
1
, . . . , t
p
), i = 1, m, denisane na skupu E
t
R
p
,
i da slozena funkcija ima smisla. Za funkcije f i x
i
pretpostavimo
da su klase (
(2)
na odgovarajucim skupovima. Na osnovu teoreme o
invarijantnosti forme prvog diferencijala je
df =
m
i=1
f
x
i
dx
i
,
pri cemu je dx
i
= dx
i
(t), i = 1, m. Diferencijal drugog reda funkcije
f je sada
d
2
f = d
_
m
i=1
f
x
i
dx
i
_
=
m
i=1
d
_
f
x
i
_
dx
i
+
f
x
i
d
2
x
i
=
=
m
i,j=1
2
f
x
i
x
j
dx
i
dx
j
+
m
i=1
f
x
i
d
2
x
i
.
Iz poslednjeg izraza vidimo da diferencijal viseg reda slozene funkcije
u opstem slucaju nema svojstvo invarijantnosti forme. Ako su x
i
(t)
linearne funkcije, onda diferencijali viseg reda zadrzavaju formu, jer
je u tom slucaju ocigledno d
k
x
i
(t) = 0 za k 2. Upravo tu cinjenicu
iskazuje
Stav 1. Neka je f (
(n)
(E), gde je E R
m
otvoren i konveksan
skup. Tada funkcija (t) := f(x + ta), t [0, 1], u svakoj tacki
segmenta [0, 1] ima izvod
(i)
(t), 1 i n, i vazi
(i)
(t) = f
(i)
a,...,a
(x +ta) = d
(i)
f(x +ta) = f
(i)
(x +ta)a
i
za svako x, x +ta E.
Dokaz. Neposredno sledi iz denicije funkcije i izvoda funkcije u
pravcu zadatog vektora.
Zadaci za vezbanje
1. Da li funkcija
f(x, y) =
_
2xy
x
2
+y
2
, ako je x
2
+y
2
> 0,
0, ako je x
2
+y
2
= 0
ima mesovite izvode drugog reda u tacki (0, 0) ?
2. (Banah) Dokazati da ne postoji funkcija z = z(x, y) ciji su parcijalni izvodi
z/x = y, z/y = 2x .
3. Naci f
i f
za funkciju f(x) = c
0
+
m
i=1
c
i
x
i
+
m
i,j=1
c
ij
x
i
x
j
, ako je
c
0
, c
i
, c
ij
R.
4. Ako funkcije i imaju prve i druge izvode, dokazati da funkcija
z = x
_
y
x
_
+y
_
x
y
_
3.7. Diferencijali viseg reda 71
zadovoljava jednacinu
x
2
2
z
x
2
+ 2xy

2
z
xy
+y
2
2
z
y
2
= 0 .
5. Koriscenjem diferenciranja eliminisati funkcije i iz sledecih jednacina
(i) u = (x y, y z) , (ii) z = (x)(y) ,
(iii) z = (xy) +(
x
y
) .
6. Ako funkcija f(x, y) zadovoljava jednacinu Laplasa*
2
f
x
2
+

2
f
y
2
= 0 ,
dokazati da funkcija F = f(x/(x
2
+y
2
), y/(x
2
+y
2
)) tako
-
de zadovoljava jednacinu
Laplasa.
7. Naci d
n
u ako je
a) u = f(ax +by +cz) ,
b) u = f(a
1
x +b
1
y +c
1
z, a
2
x +b
2
y +c
2
z, a
3
x +b
3
y +c
3
z) .
8. Funkcija f : E R, E R
m
, je homogena stepena homogeniteta R,
ako je f(tx) = t
f(x).
(i) Ako je funkcija f diferencijabilna na skupu E i za svako x E zadovoljava
uslov
m
i=1
x
i
f
x
i
= f ,
dokazati da je funkcija f stepena homogeniteta .
(ii) Ako je f diferencijabilna funkcija stepena homogeniteta , dokazati da su
parcijalni izvodi funkcije f homogene funkcije stepena homogeniteta 1.
(iii) Ako je f (
(m)
(E) homogena funkcija stepena homogeniteta n N,
dokazati da je tada
d
m
f(x) = n(n 1) (n m+ 1)f(x).
9. Naci d
n
u, ako je
(i) u = f(
m
i=1
x
i
) , (ii) u = f(a
1
x
1
, . . . , a
m
x
m
) .
* Laplace P.S. (1749-1827)-francuski mehanicar i matematicar
3.8. TEJLOROVA* FORMULA
Teorema 1. Neka je f (
(n)
(E), gde je E R
m
otvoren i konvek-
san skup. Ako je x E i a R
m
0 vektor za koji x +a E, tada
postoji (0, 1) tako da je
(1) f(x) = f(x +a) f(x) =
n1
k=1
1
k!
f
(k)
(x)a
k
+r
n1
(x, a) ,
gde je
r
n1
(x, a) =
1
n!
f
(n)
(x +a)a
n
.
Dokaz. Za funkciju (t) = f(x + ta), t [0, 1], prema stavu 1.,3.7.
vazi
(2)
(i)
(t) = f
(i)
(x +ta)a
i
, 1 i n.
Funkcija zadovoljava sve uslove Tejlorove teoreme za razvoj funkcije
u okolini tacke t = 0, pa primenom iste dobijamo
(1) =
n1
k=0
(k)
(0)
k!
+

(n)
()
n!
, 0 1 ,
gde je ostatak prikazan u Lagranzovom obliku. Ako sada iskoristimo
formulu (2) dobijamo (1).
Posledica 1. Ako su zadovoljeni uslovi prethodne teoreme, tada se
prirastaj f(x) funkcije f u tacki x moze prikazati u obliku
f(x) =
n
k=1
1
k!
f
(k)
(x)a
k
+r
n
(x, a) ,
pri cemu se ostatak r
n
(x, a) moze prikazati u jednom od sledecih obli-
ka:
(3) r
n
(x, a) =
k
1
++k
m
=n
k
1
,...,k
m
(x, a)a
k
1
1
a
k
m
m
,
* Taylor B. (1685-1731)-engleski matematicar
3.8. Tejlorova formula 73
lim
a0
k
1
,...,k
m
(x, a) = 0 ,
ili
(4) r
n
(x, a) = (x, a)|a|
n
, lim
a0
(x, a) = 0,
odnosno
(5) r
n
(x, a) = o(|a|
n
) , a 0 .
Dokaz. Transformisimo ostatak r
n1
(x, a) na sledeci nacin:
r
n1
(x, a) =
1
n!
f
(n)
(x +a)a
n
=
1
n!
d
(n)
f(x +a) =
=
1
n!
_

x
1
a
1
+ +

x
m
a
m
_
(n)
f(x +a) =
=
1
n!
k
1
++k
m
=n
C
n
k
1
,...,k
m
n
f(x +a)
x
k
1
1
x
k
m
m
a
k
1
1
a
k
m
m
=
=
1
n!
f
(n)
(x)a
n
+
k
1
++k
m
=n
k
1
,...,k
m
(x, a)a
k
1
1
a
k
m
m
,
gde je
k
1
,...,k
m
(x, a) =
1
n!
C
n
k
1
,...,k
m
_

n
f(x +a)
x
k
1
1
x
k
m
m

n
f(x)
x
k
1
1
x
k
m
m
_
.
Kako su parcijalni izvodi n-tog reda funkcije f neprekidne funkcije,
to je lim
a0
k
1
,...,k
m
(x, a) = 0, cime je formula (3) dokazana. Da
dokazemo (4), napisimo r
n
(x, a) u obliku
r
n
(x, a) =
k
1
++k
m
=n
k
1
,...,k
m
(x, a)a
k
1
1
a
k
m
m
=
= |a|
n
k
1
++k
m
=n
k
1
,...,k
m
(x, a)
_
a
1
|a|
_
k
1

_
a
m
|a|
_
k
m
,
i oznacimo sa (x, a) izraz
(x, a) =
k
1
++k
m
=n
k
1
,...,k
m
(x, a)
_
a
1
|a|
_
k
1

_
a
m
|a|
_
k
m
.
Ocigledno je lim
a0
(x, a) = 0, odakle sledi (4) i (5).
Ostatak r
n
(x, a) pretstavljen u obliku (5) nazivamo Peanovim* o-
blikom ostatka.
Zadaci za vezbanje
1. Izvesti priblizne formule za izraze
(i)
cos x
cos y
, (ii) arctg
1 +x +y
1 x +y
,
sa tacnoscu do clanova drugog reda. (Resenja: (i) 1(x
2
+y
2
)/2 (ii) /4xxy)
2. Uprostiti izraz cos(x + y + z) cos xcos y cos z smatrajuci x, y i z malim
velicinama. (Resenje:(xy +yz +zx))
3. Razloziti u Maklorenov** red funkciju f = ln(1 + x + y). (Resenje :
+
n=1
+
m=1
((1)
n
(n 1)!/m!(n m)!)x
m
y
nm
, [x +y[ < 1)
4. Dokazati da funkcije (x, a) i
k
1
,...,k
m
(x, a) formulisane u posledici pret-
hodnog odeljka ravnomerno konvergiraju nuli na svakom kompaktu K E kada
a 0.
5. Neka je f (
(1)
(R
). Dokazati formulu
f(x, y) f(0, 0) =
_
1
0
(f
x
(tx, ty)x +f
y
(tx, ty)y)dt.
6. Ako je f (
(s)
(E) dokazati da
1
s!
f
(s)
(x)a
s
= o(|a|
s
), a 0 (1 i
1
i
s
m)

s
f(x)
x
1
1
x
i
s
= 0.
7. Ako su zadovoljeni uslovi teoreme 1. i ako postoji c R tako da je
[f
(s)
i
1
,...i
s
(x)[ c za svako 1 i
1
i
s
m i svako x E, dokazati da
je tada
1
s!
f
(s)
(x)a
s
c
m
s/2
s!
|a|
s
.
* Peano J.G. (1858-1932)-italijanski matematicar
** Maclaurin C. (1668-1746)-skotski matematicar
4.1. Potrebni uslovi za egzistenciju ekstremnih vrednosti 75
8. Neka je f (
(n+1)
(U
x
), gde je U
x
konveksna okolina tacke x koja sadrzi
tacku x +h. Dokazati da se ostatak r
n
(x, h) moze prikazati u obliku
r
n
(x, h) =
_
1
0
1
n!
(1 t)
n
d
(n+1)
f(x +th)dt .
4. EKSTREMNE VREDNOSTI
FUNKCIJA VI
SE PROMENLjIVIH
4.1. POTREBNI USLOVI ZA
EGZISTENCIJU EKSTREMNIH VREDNOSTI
Neka je funkcija f denisana na skupu E R
m
. Da bi smo odredili
neophodne uslove za egzistenciju ekstremnih vrednosti funkcija vise
promenljivih, uvedimo najpre neke osnovne pojmove.
Denicija 1. Ako postoji tacka x
0
E tako da je f(x) f(x
0
) za
svako x E, onda kazemo da funkcija f ima u tacki x
0
apsolutni
maksimum. Vrednost f(x
0
) = maxf(x) : x E je najveca
vrednost funkcije f na skupu E. Analogno se denise apsolutni
minimum i najmanja vrednost funkcije f na skupu E.
Denicija 2. Funkcija f ima
lokalni maksimum u tacki
x
0
E ako postoji okolina
U
x
0
E tacke x
0
tako da je
f(x) f(x
0
) za svako x
U
x
0
E. Ako je f(x) < f(x
0
)
za svako x U
x
0
E, x ,=
x
0
, tada je x
0
tacka strogog
lokalnog maksimuma.Ana-
logno se denisu lokalni mi-
nimum i strogi lokalni mi-
nimum. Tacke lokalnog ma-
ksimuma i lokalnog minimu-
ma funkcije f krace se nazi-
vaju tackama ekstremnih vrednosti funkcije f.
76 Glava I: Diferencijalni racun... , 4. Ekstremne vrednosti funkcija
Teorema 1. Neka je x
0
tacka lokalnog ekstremuma funkcije f. Ako
postoji f
(x
0
), onda je f
(x
0
) = 0. Specijalno, ako je funkcija f difer-
encijabilna u tacki x
0
, onda je df(x
0
) = 0.
Dokaz. Pretpostavimo da je x
0
tacka lokalnog maksimuma funkcije
f. Tada postoji okolina K(x
0
, r) E tako da je f(x) f(x
0
) za
svako x K(x
0
, r). Za ksirano k, 1 k m, funkcija
g
k
(t) = f(x
0
1
, . . . , x
0
k1
, x
0
k
+t, x
0
k+1
, . . . , x
0
m
) , t (r, r)
zadovoljava uslov:
g
k
(t) g
k
(0) , t (r, r) ,
pri cemu je g
k
(0) = f
x
k
(x
0
). Stoga funkcija g
k
ima lokalni maksimum
u tacki t = 0, pa kako g
k
(0) postoji, to je prema Fermaovoj* teoremi
g
k
(0) = 0, odn. f
(x
0
) = 0. Slucaj lokalnog minimuma prepustamo
citaocu.
Denicija 3. Unutrasnja tacka x
0
skupa E je kriticna ili stacio-
narna tacka funkcije f ako je f
(x
0
) = 0.
Stacionarna tacka funkcije u opstem slucaju ne mora biti tacka
lokalne ekstremne vrednosti, sto se vidi iz sledeceg primera.
Primer 1. Za hiperbolicki paraboloid f(x, y) = x
2
y
2
ocigledno je
f
x
(x, y) = f
y
(x, y) = 0
za x = y = 0, pa je (0, 0)
stacionarna tacka funk-
cije f(x, y) = x
2
y
2
,
ali nije tacka lokalnog
ekstremuma, jer u sva-
koj okolini te tacke ima
tacaka u kojima je funk-
cija pozitivna, kao i ta-
caka u kojima je funkcija
negativna.
Funkcija moze imati ekstremne vrednosti i u tackama u kojima ne
postoje parcijalni izvodi, sto pokazuje
* Fermat P. (1601-1665)-francuski matematicar
4.2. Dovoljni uslovi za egzistenciju ekstremnih vrednosti 77
Primer 2. Funkcija f(x) =
n
i=1
[x
i
[ ima strogi lokalni minimum u
tacki (0, . . . , 0). Me
-
dutim, parcijalni izvodi ove funkcije u toj tacki ne
postoje.
Zadaci za vezbanje
1. Naci najmanju i najvecu vrednost funkcija na ukazanim skupovima
(i) z = x 2y 3 , 0 x 1 , 0 y 1 , 0 x +y 1 ,
(ii) z = x
2
+ 3y
2
x + 18y 4 , 0 x y 4 ,
(iii) z =
_
1 x
2
y
2
, x
2
+y
2
1 ,
(iv) u = x +y +z , x
2
+y
2
z 1 .
2. Neka je f ((R
m
) i neka je za neko a R skup x R
m
: f(x) a
neprazan i ogranicen. Dokazati da funkcija f ima najmanju vrednost u R
m
.
3. Neka je D zatvoren skup u R
m
, a f ((D). Pretpostavimo da za svaki niz
(x
n
) D za koji |x
n
| + kada n + vazi: f(x
n
) + kada n +.
Dokazati da funkcija f dostize apsolutni minimum u nekoj tacki skupa D.
4. Naci stacionarne tacke sledecih funkcija
(i) z = x
2
+y
2
, (ii) z = x
2
y
2
,
(iii) u = (x +y +z)
2
, (iv) z = x
1
x
2
x
n
,
i ispitati njihov karakter.
5. Dokazati da funkcija f(x, y) = (y x
2
)(y 3x
2
) nema ekstremnu vrednost
u tacki (0, 0), iako je njena restrikcija na svakoj pravoj koja prolazi kroz tacku
(0, 0) ogranicena i ima strogi lokalni minimum u toj tacki.
6. Neka je f ((K[O, 1]). Ako je funkcija f diferencijabilna na skupu K(O, 1)
i f(x) = 0 u tackama u kojima je |x| = 0. Dokazati da funkcija ima stacionarnu
tacku u skupu K(O, 1).
4.2. DOVOLJNI USLOVI ZA EGZISTENCIJU
EKSTREMNIH VREDNOSTI FUNKCIJA
Pre formulacije teoreme koja odre
-
duje dovoljne uslove za egzisten-
ciju strogih lokalnih ekstremnih vrednosti funkcija vise promenljivih,
navedimo neke pojmove koje cemo koristiti.
Realna funkcija : R
n
R oblika
(1) (x) =
n
i,j=1
a
i,j
x
i
x
j
je kvadratna forma promenljivih x
1
, . . . , x
n
. Kvadratna forma je
simetricna ako je a
ij
= a
ji
za svako 1 i, j n. Za kvadratnu
formu kazemo da je pozitivno denitna ako je (x) > 0 za svako
x R
n
0. Kvadratna forma je negativno denitna ako je
kvadratna forma pozitivno denitna. Kvadratna forma je odre-
-
dena ako je ona ili pozitivno ili negativno denitna. Ako kvadratna
forma prima kako pozitivne, tako i negativne vrednosti, onda je ona
neodre
-
dena. Za odre
-
divanje karaktera kvadratne forme koristi se
Teorema 1. ( Silvester)*Simetricna kvadratna forma je pozitivno
denitna onda i samo onda, ako su svi glavni minori matrice |a
ij
|
nn
kvadratne forme (x) pozitivni.
Iz teoreme Silvestera sledi da je kvadratna forma negativno denit-
na onda i samo onda ako je (1)
k
det|a
ij
|
kk
> 0 za svako 1 k n,
gde se determinante racunaju po glavnim minorima matrice kvadratne
forme.
Lema 1. Ako je kvadratna forma (1) odre
-
dena, onda je
inf
xS
[(x)[ = > 0 ,
gde je S = x R
n
: |x| = 1 jedinicna sfera.
Dokaz. Kao zatvoren i ogranicen, skup S je kompaktan. Funkcija
[(x)[ je neprekidna na kompaktnom skupu S, pa prema Vajerstra-
sovoj teoremi ona dostize inmum na skupu S. Stoga postoji tacka
x
0
S u kojoj je [(x
0
)[ = inf
xS
[(x)[ = . Kvadratna forma (x)
je odre
-
dena, pa je [(x)[ > 0 za svako x R
n
0, odakle je > 0.
Teorema 2. Neka je E R
n
otvoren skup, a E stacionarna tacka
funkcije f (
(2)
(E), a |
2
f(a)/x
i
x
j
| matrica kvadratne forme .
Tada vaze sledeca tvr
-
denja:
(i) ako je kvadratna forma pozitivno (negativno) denitna, onda
funkcija f ima strogi lokalni minimum (maksimum) u tacki a;
(ii) ako je kvadratna forma neodre
-
dena, onda funkcija f nema
lokalnu ekstremnu vrednost u tacki a.
* Sylvester J.J. (1814-1897)-engleski matematicar
4.2. Dovoljni uslovi za egzistenciju ekstremnih vrednosti 79
Dokaz. (i) Pretpostavimo da je kvadratna forma pozitivno denit-
na. Neka je K(a, r) E i neka je |h| < r. Tada je a +h K(a, r),
pa je prema Tejlorovoj formuli sa ostatkom u Peanovom obliku
f(a +h) f(a) =
1
2
|h|
2
_
_
n
i,j=1
2
f(a)
x
i
x
j
h
i
|h|
h
j
|h|
+o(1)
_
_
=
=
1
2
|h|
2
((h
1
, . . . , h
n
) +o(1)) , h 0 , (2)
gde o(1) 0 kada h 0, pri cemu je h
i
= h
i
/|h|. Ocigledno je
(h
i
) = h S, pa je prema dokazanoj lemi inf
hS
[(h)[ = > 0.
Kako o(1) 0 kada h 0, to postoji > 0, tako da za |h| <
< r vazi [o(1)[ < . Za svako takvo h je f(a + h) > f(a), pa je a
tacka strogog lokalnog minimuma. Ako je kvadratna forma negativno
denitna, analogno se dokazuje da je tada a tacka strogog lokalnog
maksimuma.
(ii) Ako je kvadratna forma neodre
-
dena, tada postoje h, k R
n
tako da je (h) > 0 i (k) < 0. No onda je (h/|h|) = (h)/|h|
2
=
> 0, (k/|k|) = (k)/|k|
2
= < 0, pri cemu je h = h/|h|, k =
k/|k| S. Oznacimo sa r = th, s = tk, t > 0. Tada je
f(a +r) f(a) =
1
2
t
2
( +o(1)) , f(a +s) f(a) =
1
2
t
2
( +o(1))
za dovoljno malo t. Kako je prva razlika pozitivna, a druga negativna,
funkcija f nema lokalnu ekstremnu vrednost u tacki a.
Na osnovu Silvesterove teoreme i dokazane teoreme neposredno
proizilazi sledeca posledica za funkcije dveju promenljivih.
Posledica 1. Neka je funkcija f(x, y) denisana u nekoj okolini sta-
cionarne tacke (x
0
, y
0
) u kojoj ima neprekidne prve i druge parcijalne
izvode. Tada vaze sledeca tvr
-
denja:
(i) Ako je f
xx
f
yy
f
2
xy
> 0 u tacki (x
0
, y
0
), tada funkcija f u
tacki (x
0
, y
0
) ima strogi lokalni maksimum (minimum) ako je f
xx
< 0
(f
xx
> 0) u tacki (x
0
, y
0
).
(ii) Ako je f
xx
f
yy
f
2
xy
< 0 u tacki (x
0
, y
0
), funkcija f nema
ekstremnu vrednost u tacki (x
0
, y
0
).
(iii) Ako je f
xx
f
yy
f
2
xy
= 0 u tacki (x
0
, y
0
), funkcija moze, ali
ne mora imati ekstremnu vrednost u tacki (x
0
, y
0
).
Dokaz. Dovoljno je dokazati poslednje tvr
-
denje, jer prva dva nepo-
sredno slede iz prethodno dokazane teoreme i Silvesterove teoreme.
Da dokazemo poslednje tvr
-
denje u navedenoj posledici, razmotrimo
sledece primere.
Primer 1. Za funkciju z = xy
3
je z
x
= y
3
, z
y
= 3xy
2
, pa je (0, 0)
stacionarna tacka. U njoj je vrednost izraza z
xx
z
yy
z
2
xy
= 0, ali u
toj tacki funkcija nema lokalnu ekstremnu vrednost.
Primer 2. Funkcija z = (x+y)
2
ima lokalni minimum u tacki (0, 0),
ali je u toj tacki z
xx
z
yy
z
2
xy
= 0.
Napomenimo na kraju da su potrebni i dovoljni uslovi za egzisten-
ciju lokalnih ekstremnih vrednosti funkcija dati samo za unutrasnje
tacke oblasti denisanosti funkcija. Stoga je pri odre
-
divanju apso-
lutnih ekstremnih vrednosti funkcija neophodno ispitati funkciju ne
samo u stacionarnim tackama, vec i u granicnim tackama oblasti de-
nisanosti funkcije.
Zadaci za vezbanje
1. Naci najmanju i najvecu vrednost funkcije z = x
2
+2xy 3y
2
+y u oblasti
0 x 1, 0 y 1.
2. Ispitati lokalne ekstreme funkcije
z = sinx + sin y + cos(x +y)
na kvadratu 0 x 3/2, 0 y 3/2.
3. Dokazati da je (2, 2) stacionarna tacka funkcije z = (y x)
2
+ (y + 2)
3
,
ali da funkcija u toj tacki nema lokalnu ekstremnu vrednost.
4. Ispitati lokalne ekstremne vrednosti funkcija:
(i) z = x
2
y
3
(6 x y) , (ii) z = xy
2
z
3
(a x 2y 3z), a > 0 ,
(iii) u = x
1
x
2
x
x
n
n
(1 x
1
2x
2
nx
n
) .
u = x
1
+
x
2
x
1
+
x
3
x
2
+ +
x
n
x
n1
+
2
x
n
, x
i
> 0, i = 1, n
ima lokalni minimum koji je jednak (n + 1)2
(n+1)
1
.
5.1. Neprekidnost preslikavanja 81
6. Neka je a
1
, . . . , a
n
R
m
. Naci najmanju vrednost funkcije
f(x) =
n
k=1
|x a
k
|
2
, x R
m
.
7. Neka je
f(x) = a +
m
i=1
b
i
x
i
+
m
i,j=1
a
ij
x
i
x
j
funkcija sa realnim koecijentima. Ako je |a
ij
| simetricna matrica, a kvadratna
forma
m
ij
a
ij
x
i
x
j
pozitivno denitna, dokazati da tada funkcija f ima najmanju
vrednost na R
m
.
5. VEKTORSKE FUNKCIJE
VI
SE PROMENLJIVIH
U ovom poglavlju izlozicemo osnovne pojmove i rezultate koji se
odnose na vektorske funkcije vise promenljivih, koje cemo u daljem
krace nazivati preslikavanjima. Za euklidske prostore na kojima cemo
proucavati preslikavanja smatracemo da su snabdeveni uobicajenom
metrikom.
Neka je E R
n
. Pod preslikavanjem f : E R
m
podrazume-
vamo funkciju koja svakoj tacki x = (x
1
, . . . , x
n
), ili vektoru x E
pridruzuje neku tacku y = (y
1
, . . . , y
m
), odn. vektor y R
m
po
zakonu f i to preslikavanje kratko oznacavamo sa y = f(x). Zadati
preslikavanje f ne znaci nista drugo do uspostaviti korespodenciju
kojom svakom vektoru x E R
n
pridruzujemo vektor
f(x) = (f
1
(x), . . . , f
m
(x)) R
m
.
Funkcije f
i
(x), i = 1, m, nazivamo koordinatnim funkcijama pre-
slikavanja f.
5.1. NEPREKIDNOST PRESLIKAVANJA
Denicija 1. Preslikavanje f : E R
m
, E R
n
, je neprekidno
u tacki x
0
E ako za svaku okolinu O
f(x
0
)
tacke f(x
0
) postoji okolina
O
x
0
tacke x
0
tako da je
f(E O
x
0
) O
f(x
0
)
.
82 Glava I: Diferencijalni racun... , 5. Vektorske funkcije
Kako je u svakoj okolini tacke sadrzana neka sferna okolina te tacke,
ocigledno se prethodna denicija moze formulisati i na sledeci nacin.
Denicija 2. Preslikavanje f skupa E R
n
u R
m
je neprekidno u
tacki x
0
E ako za svako > 0 postoji
> 0 tako da za svako x E

d(x, x
0
) <
d(f(x), f(x
0
)) < .
Ovo je Kosijeva denicija neprekidnosti. Neprekidnost se moze
denisati i pomocu nizova. Tako imamo Hajneovu deniciju neprekid-
nosti funkcije.
m
je neprekidno u tacki x
0

E R
n
ako za svaki niz (x
k
) tacaka skupa E koji konvergira ka x
0
niz (f(x
k
0
).
Dokazimo ekvivalentnost Kosijeve i Hajneove denicje. Neka je
preslikavanje f neprekidno u smislu Kosijeve denicije i neka je (x
k
)
niz tacaka skupa E koji konvergira tacki x
0
. Tada postoji k
0
N
tako da je x
k
O
x
0
za svako k k
0
. Ali tada je f(x
k
) O
f(x
0
)
za
svako k k
0
, pa niz (f(x
k
0
).
Obratno, pretpostavimo sada da funkcija f nije neprekidna u tacki
x
0
E u smislu Kosijeve denicije. Tada postoji
0
> 0 tako da za
svako > 0 postoji x
E K(x
0
, ) tako da je d(f(x
), f(x
0
))
0
. Za svako n N, izaberimo x
n
E K(x
0
, 1/n) tako da je
d(f(x
n
), f(x
0
))
0
. Kako je x
n
E K(x
0
, 1/n) za svako n N,
to je limx
n
= x
0
. Niz (f(x
n
)) me
-
dutim ne konvergira ka f(x
0
), jer je
d(f(x
n
), f(x
0
))
o
za svako n N.
Stav 1. Preslikavanje f : E R
m
, E R
n
, f = (f
1
, . . . , f
m
) je
neprekidno u tacki x
0
E onda i samo onda ako su sve koordinatne
funkcije f
i
neprekidne u tacki x
0
.
Dokaz. Neka je preslikavanje f neprekidno u tacki x
0
E i neka je
(x
k
) niz tacaka skupa E koji konvergira ka x
0
. Niz (f(x
k
)) prema
stavu 2., 1.2. konvergira ka f(x
0
) onda i samo onda, ako niz (f
i
(x
k
))
konvergira ka f
i
(x
0
) za svako i = 1, m, odn. ako su sve koordinatne
funkcije f
i
neprekidne u tacki x
0
.
Preslikavanje f : E R
m
je neprekidno na skupu E, ako je
neprekidno u svakoj tacki skupa E. Sa ((E) oznacimo skup svih
preslikavanja neprekidnih na skupu E.
5.1. Neprekidnost preslikavanja 83
Stav 2. Preslikavanje f otvorenog skupa E R
n
u R
m
je neprekidno
na skupu E onda i samo onda ako je inverzna slika svakog otvorenog
skupa iz R
m
otvoren skup u R
n
.
Dokaz. Neka je f neprekidno preslikavanje otvorenog skupa E R
n
u R
m
i neka je U otvoren skup u R
m
. Ako je f
1
(U) = , onda
je tvr
-
denje dokazano. U protivnom, neka je x E f
1
(U). Tada
je f(x) U, pa kako je preslikavanje neprekidno, postoji okolina V
tacke x tako da je f(E V ) U, odn. V E f
1
(U), sto dokazuje
da je f
1
(U) otvoren skup u R
n
.
Da dokazemo obrat, pretpostavimo da je inverzna slika svakog
otvorenog skupa iz R
m
preslikavanjem f otvoren skup u R
n
. Neka je
U
f(x
0
)
proizvoljna okolina tacke f(x
0
), x
0
E. Skup f
1
(U
f(x
0
)
) E
je okolina tacke x
0
za koju je zadovoljen uslov f(f
1
(U
f(x
0
)
) E)
U
f(x
0
)
, pa je preslikavanje f neprekidno u tacki x
0
. Kako je x
0
E
proizvoljna tacka, preslikavanje f je neprekidno na skupu E.
Neka su zadana preslikavanja f : E R
m
i g : F R
p
, E
R
n
, F R
m
. Ako je f(E) F, kompozicija g f preslikavanja
f i g ima smisla i denise se na uobicajen nacin sa (g f)(x) :=
g(f(x)). Napomenimo da za neprekidno preslikavanje f u tacki x
0
i
preslikavanje g denisano u nekoj okolini tacke f(x
0
) kompozicija gf
ima smisla u nekoj okolini tacke x
0
.
Denicija 4. Obostrano jednoznacno preslikavanje f skupa E R
n
u R
m
je homeomorzam skupa E na skup f(E) ako je zajedno sa
preslikavanjem f neprekidno i njemu inverzno preslikavanje.
Stav 3. Neka su f : E R
m
, E R
n
i g : F R
p
, F R
m
preslikavanja za koja je f(E) F. Ako je preslikavanje f neprekidno
u tacki x
0
E, a preslikavanje g u tacki y
0
= f(x
0
) F, onda je
kompozicija g fpreslikavanje neprekidno u tacki x
0
.
Dokaz. Neka je (x
k
) niz tacaka skupa E koji konvergira tacki x
0
E.
Kako je preslikavanje f neprekidno u tacki x
0
, niz (f(x
k
)) konver-
gira ka f(x
0
). Preslikavanje g je neprekidno u tacki f(x
0
), pa niz
(g(f(x
k
))) konvergira ka g(f(x
0
)), cime je dokazana neprekidnost
kompozicije g f u tacki x
0
.
Dokazimo sada neka osnovna svojstva neprekidnih preslikavanja.
Stav 4. Ako je f : K R
m
neprekidno preslikavanje kompaktnog
skupa K R
n
, onda je f(K) kompaktan skup u R
m
.
Dokaz. Neka je (y
k
) proizvoljan niz tacaka skupa f(K). Za svako k
N neka je x
k
f
1
(y
k
). Kako je K kompaktan skup, niz (x
k
) K
sadrzi bar jedan konvergentan podniz (x
n
k
) cija granicna vrednost x
0
pripada skupu K. Preslikavanje f je neprekidno, pa je
lim
k+
y
n
k
= lim
k+
f(x
n
k
) = f(x
0
) f(K) .
Prema tome, f(K) je kompaktan skup.
Stav 5. Neka je E R
n
put povezan skup. Ako je f : E R
m
neprekidno preslikavanje, tada je f(E) put povezan skup u R
m
.
Dokaz. Neka su y
1
, y
2
f(E). Tada postoje tacke x
1
, x
2
E tako
da je f(x
1
) = y
1
, f(x
2
) = y
2
. Kako je E put povezan skup, postoji
neprekidna kriva = r(t) : r (([a, b]) E koja spaja tacke x
1
i
x
2
. Kompozicija fr : [a, b] f(E) je neprekidna kriva u skupu f(E)
koja spaja tacke y
1
i y
2
, sto dokazuje put povezanost skupa f(E).
m
je ravnomerno nepreki-
dno na skupu E R
n
ako za svako > 0 postoji
> 0 tako da za
svako x
, x
E
d(x
, x
) <
d(f(x
), f(x
)) < .
Stav 6. Neka je K kompaktan skup u R
n
. Ako je f : K R
m
neprekidno preslikavanje, onda je ono i ravnomerno neprekidno na
K.
Dokaz. Neka je f = (f
1
, . . . , f
m
) neprekidno preslikavanje denisano
na kompaktnom skupu K R
n
i neka je > 0. Prema stavu 1.
koordinatne funkcije f
i
preslikavanja f su neprekidne na kompaktnom
skupu K, pa su prema Kantorovoj teoremi ravnomerno neprekidne na
istom. Stoga za dato > 0 postoji
i
, x
K
d(x
, x
) <
i
[f
i
(x
) f
i
(x
)[ <

m
, i = 1, m.
5.2. Banahova teorema o fiksnoj ta cki 85
Neka je
= min
1
, . . . ,
m
. Tada za svake dve tacke x
, x
K
koje zadovoljavaju uslov d(x
, x
) <
vazi
d(f(x
), f(x
)) =
_
m
i=1
(f
i
(x
) f
i
(x
)
2
_
1/2
< ,
pa je preslikavanje f ravnomerno neprekidno na K.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati stavove 1. i 3. ne koristeci Hajneovu deniciju neprekidnosti.
2. Dokazati stav 6. ne koristeci Stav 1. .
3. Dokazati da je preslikavanje f : E R
m
, E R
n
, ravnomerno neprekidno
na skupu E onda i samo onda ako su mu koordinatne funkcije ravnomerno nepre
kidne na skupu E. Koristeci tu cinjenicu, dokazati Kantorovu teoremu.
4. Dokazati stav 5. primenom Borel-Lebegove teoreme.
5. Preslikavanje f : R
m
R
m
je izometrija, ako za svako x, y R
m
vazi
|f(x) f(y)| = |x y|. Dokazati da je izometrija neprekidno preslikavanje.
6. Neka je D matrica tipa mn, a x
0
ksirani vektor u R
n
. Preslikavanje
f(x) = x
0
+D x, x R
m
je ano preslikavanje. Dokazati da je ano preslikavanje

f neprekidno na R
m
.
Dokazati da je svaka izometrija ano preslikavanje sa ortogonalnom matricom.
7. Preslikavanje f : E R
m
, E R
n
, zadovoljava uslov Heldera* ili Lip-
sicov** uslov reda , 0 < 1, ako postoji L > 0 tako da je d(f(x), f(y))
Ld
(x, y) za svako x, y E. Dokazati da je preslikavanje ravnomerno neprekidno,

ako zadovoljava jedan od gore navedenih uslova.
8. Dokazati da stavovi 2.,4.,5. i 6. vaze u proizvoljnim metrickim prostorima.
9. Dokazati da je otvoren skup oblast onda i samo onda ako se svake dve tacke
tog skupa mogu spojiti poligonalnom linijom koja je sadrzana u tom skupu.
5.2. BANAHOVA TEOREMA O FIKSNOJ TA
CKI
Banahova teorema o ksnoj tacki svakako predstavlja jedan od naj-
vecih rezultata ne samo u analizi, vec gotovo u svim oblastima mate-
matike. Znacaj ove teoreme, kao i njenu univerzalnost u resavanju
fundamentalnih problema videcemo u narednim izlaganjima. Pre for-
mulacije teoreme, uvedimo pojmove koji su nam neophodni.
* H older O. (1859-1937)-nemacki matematicar
** Lipschitz R(1832-1903)-nemacki matematicar
Denicija 1. Neka je (X, d) metricki prostor. Tacka x X je
nepokretna ili ksna tacka preslikavanja f : X X ako je f(x) =
x.
Denicija 2. Preslikavanje f metrickog prostora X u samog sebe
je sazimajuce preslikavanje ili kontrakcija ako postoji [0, 1)
tako da je
d(f(x), f(y)) d(x, y)
za svako x, y X.
Teorema 1 (Banah). Svako sazimajuce preslikavanje kompletnog
metrickog prostora (X, d) u sebe ima jedinstvenu nepokretnu tacku.
Dokaz. Neka je x
0
X. Posmatrajmo niz
x
1
= f(x
0
), x
2
= f(x
1
), . . . , x
n
= f(x
n1
), . . .
i dokazimo da je on fundamentalan. Primetima najpre da vaze sledece
nejednakosti
d(x
n+1
, x
n
) = d(f(x
n
), f(x
n1
) d(x
n
, x
n1
)

n
d(x
1
, x
0
) , n 1.
Tada je za n m
d(x
m
, x
n
) d(x
m
, x
m+1
) +d(x
m+1
, x
m+2
) + +d(x
n1
, x
n
)

m
d(x
1
, x
0
) +
m+1
d(x
1
, x
0
) + +
n1
d(x
1
, x
0
)
d(x
1
, x
0
)(
m
+
m+1
+ ) =

m
1
d(x
1
, x
0
) .
Kako je lim
m+
m
= 0, niz (x
n
) je fundamentalan. Prostor X je
kompletan, pa je niz (x
n
) konvergentan. Neka je lim
n+
x
n
= x. Da
je x nepokretna tacka preslikavanja f neposredno sledi iz jednakosti
x
n+1
= f(x
n
) .
Zaista, kako je f neprekidno preslikavanje, prelaskom na granicnu
vrednost u poslednjoj jednakosti kada n + dobijamo da je x =
f(x). Tacka x je jedinstvena nepokretna tacka, jer ako bi postojala
jos jedna nepokretna tacka x
,= x, imali bi smo
d(x, x
) = d(f(x), f(x
)) d(x, x
) ,
pa je 1, sto je kontradikcija.
5.2. Banahova teorema o fiksnoj ta cki 87
Posledica 1. Neka je (X, d) kompletan metricki prostor. Ako za
preslikavanje f : X X postoji m N tako da je f
m
: X X
kontrakcija, onda preslikavanje f ima jedinstvenu ksnu tacku.
Dokaz. Na osnovu prethodne teoreme preslikavanje f
m
ima nepokre-
tnu tacku x
0
. Dokazimo da je x
0
nepokretna tacka preslikavanja f.
Zaista, iz
d(x
0
, f(x
0
)) = d(f
m
(x
0
), f
m+1
(x
0
)) d(x
0
, f(x
0
)) ,
sledi d(x
0
, f(x
0
)) = 0, odn. f(x
0
) = x
0
. Kako je svaka nepokretna
tacka preslikavanja f nepokretna tacka preslikavanja f
m
, to je x
0
jedinstvena nepokretna tacka preslikavanja f.
Primer 1. Neka je A = |a
ij
|
mm
matrica ciji su elementi realni
brojevi koji zadovoljavaju uslov
2
=
m
i,j=1
(a
ij
+
ij
)
2
< 1 ,
ij
=
_
1, i = j ,
0, i ,= j .
Tada jednacina
Ax =a
ima jedinstveno resenje za svako a R
m
. Dokazimo da je preslika-
vanje f : R
m
R
m
kompletnog metrickog prostora R
m
u sebe de-
nisano sa
f(x) = Ax +x a , x R
m
sazimajuce. Zaista, za svako x, y R
m
je
d
2
(f(x), f(y)) =
m
i=1
(f
i
(x) f
i
(y))
2
=
=
m
i=1
_
_
m
j=1
a
ij
x
j
+x
i
a
i
j=1
a
ij
y
j
y
i
+a
i
_
_
2
=
=
m
i=1
_
_
m
j=1
(a
ij
+
ij
)(x
j
y
j
)
_
_
2
i=1
m
j=1
(a
ij
+
ij
)
2
m
j=1
(x
j
y
j
)
2
=
2
d
2
(x, y) ,
pa je preslikavanje f sazimajuce. Stoga postoji jedinstvena tacka
x
0
R
m
za koju je f(x
0
) = x
0
, odn. Ax
0
=a.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da je u Banahovoj teoremi uslov < 1 sustinski, i da Banahova
teorema ne vazi ako preslikavanje f zadovoljava uslov
d(f(x), f(y)) < d(x, y) .
(Uputstvo: posmatrati funkciju f(x) =
1 +x
2
u (R, d))
2. Dokazati da preslikavanje f : R
denisano sa
f(x, y) = (xcos y sin , xsin +y cos ) , (x, y) R
,
R ksirano, nije sazimajuce, ali ima nepokretnu tacku.
3. Neka je u prostoru ((([a, b]), d)
(i) f(x) = x, (ii) f(x) = [x[,
x (([a, b]). Da li preslikavanje f ima nepokretne tacke? Da li je f sazimajuce?
4. Neka je u ((([a, b]), d)
f(x)(t) =
_
t
a
x(s)ds , a t b , x (([a, b]).
Odrediti nepokretnu tacku preslikavanja f. Da li su preslikavanja f, f
2
sazimaju-
ca?
5. Neka je f : [a, b] [a, b] diferencijabilna funkcija na [a, b]. Dokazati da je
preslikavanjef sazimajuce onda isamo onda, ako je sup
x[a,b]
[f
(x)[ za neko
< 1.
6. Dokazati da je svako sazimajuce preslikavanje f metrickog prostora u sebe
ravnomerno neprekidno.
7. Neka je f : [a, b] R konveksna funkcija na [a, b] sa pozitivnim izvodom na
istom. Ako na krajevima segmenta funkcija f prima vrednosti razlicitog znaka,
onda jednacina f(x) = 0 ima jedinstveno resenje na [a, b]. Dokazati. (Uputstvo:
posmatrati preslikavanje x A(x) = x f(x)/f
(x))
8. Neka je K (([a, b] [a, b]), = supK(s, t) : (s, t) [a, b] [a, b],
f (([a, b]) i R. Tada je
x(s) = f(x) +
_
b
a
K(s, t)x(t)dt
Fredholmova integralna jednacina. Dokazati da za [[ <
1
(ba)
postoji jedin-
stveno odre
-
dena neprekidna funkcija x : [a, b] R koja je resenje te jednacine.(U-
putstvo: Dokazati da je sa F(x)(s) = f(s)+
_
b
a
K(s, t)x(t)dt denisano sazimaju-
ce preslikavanje (([a, b]) u (([a, b]))
5.3. Linearna preslikavanja 89
5.3 LINEARNA PRESLIKAVANJA
Denicija 1. Preslikavanje f : R
n
R
m
je linearno ako za svaka
dva vektora x, y R
n
i svaka dva realna broja i vazi
f(x +y) = f(x) +f(y) .
C esto se linearno preslikavanje naziva linearan operator. Oci-

gledno je kompozicija linearnih operatora linearan operator.
Neka je f : R
n
R
m
linearan operator. Slika svakog vektora e
j
standardne baze prostora R
n
je vektor f(e
j
) koji se u R
m
razlaze po
elementima
i
standardne baze tog prostora recimo u obliku
f(e
j
) =
m
i=1
a
ij
i
, j = 1, n.
Neka je x =
n
j=1
x
j
e
j
, a y = f(x) =
m
i=1
i
y
i
. Tada je zbog
linearnosti preslikavanja f
y = f(x) = f
_
_
n
j=1
e
j
x
j
_
_
=
n
j=1
x
j
f(e
j
) =
=
n
j=1
x
j
m
i=1
a
ij
i
=
m
i=1
_
_
n
j=1
a
ij
x
j
_
_
i
,
odakle sledi da su koordinatne funkcije linearnog operatora linearne
funkcije oblika
(1) y
i
=
n
j=1
a
ij
x
j
, i = 1, m,
sto opravdava naziv posmatrane klase preslikavanja. Ako sa A ozna-
cimo matricu |a
ij
|
mn
preslikavanja (1), onda je ocigledno
(2)

f(x) = Ax, x R
n
.
Matricu A nazivamo matricom linearnog preslikavanja. Iz izlo-
zenog vidimo da svako linearno preslikavanje jednoznacno odre
-
duje
matricu tog preslikavanja. Vazi i obrat. Naime, svaka matrica |a
ij
|
formulom (2) denise linearno preslikavanje f : R
n
R
m
.
Primer 1. Jednostavan primer linearnog preslikavanja je operator
i
: R
n
R projekcije na i-tu kordinatnu osu denisan sa
i
(x) =
i
(x
1
, . . . , x
n
) = x
i
, i = 1, n.
Matrica ovog operatora je tipa 1 n i svi njeni elementi su jednaki
nuli, osim elementa na i-tom mestu koji je jednak jedinici.
Ako je f : E R
m
, E R
n
preslikavanje cije su koordinatne
funkcije f
k
, k = 1, m, tada se one mogu prikazati kao kompozicija
f
k
=
k
f.
Navedimo neka svojstva linearnih operatora koja ce nam u daljem
radu biti neophodna.
Stav 1. Ako su f : R
n
R
m
i g : R
n
R
m
linearni operatori sa
matricama A i B, a i realni brojevi, tada je f + g linearan
operator sa matricom A+B.
Dokaz. Neka su
f
i
=
n
j=1
a
ij
x
j
, g
i
=
n
j=1
b
ij
x
j
, i = 1, m,
koordinatne funkcije linearnih operatora f i g sa matricama preslika-
vanja A = |a
ij
|
mn
i B = |b
ij
|
mn
. Tada su
f
i
+g
i
=
n
j=1
(a
ij
+b
ij
)x
j
, i = 1, m,
koordinatne funkcije preslikavanja f+g cija je matrica preslikavanja
|a
ij
+b
ij
|
mn
= A+B.
Stav 2. Ako su f : R
n
R
m
i g : R
m
R
s
linearni operatori sa
matricama preslikavanja A i B respektivno, onda je g f : R
n
R
s
linearan operator cija je matrica preslikavanja BA.
Dokaz. Neka su
y
i
=
n
j=1
a
ij
x
j
, i = 1, m i z
k
=
m
i=1
b
ki
y
i
, k = 1, s .
5.3. Linearna preslikavanja 91
koordinatne funkcije preslikavanja f i g cije su matrice preslikavanja
A = |a
ij
|
mn
i B = |b
ki
|
sm
. Koordinatne funkcije kompozicije
g f su
z
k
=
m
i=1
b
ki
n
j=1
a
ij
x
j
=
n
j=1
_
m
i=1
b
ki
a
ij
_
x
j
, k = 1, s ,
i linearne su funkcije, pa je g f linearno preslikavanje cija je matrica
preslikavanja ocigledno BA.
Neka je f : R
n
R
m
linearan operator, a K
n
= x R
n
: |x|
1 jedinicna kugla. Kako je x |x| neprekidna funkcija, to je i
|f(x)| neprekidna funkcija. Jedinicna kugla K
n
je kompaktan skup,
pa je funkcija x |f(x)| prema Vajerstrasovoj teoremi ogranicena
na K
n
. Stoga je sledeca denicija korektna.
Denicija 2. Norma linearnog operatora f : R
n
R
m
je broj
denisan sa
(3) |f| := sup
x1
|f(x)| .
Koriscenjem osobina linearnog operatora, za svaki vektor x R
n
0 imamo sledecu ocenu za |f(x)|:

|f(x)| =
_
_
_
_
f
_
|x|
x
|x|
__
_
_
_
= |x|
_
_
_
_
f
_
x
|x|
__
_
_
_
|x| sup
x1
|f(x)| = |x||f| ,
odn.
(4) |f(x)| |f||x| .
Primetimo da se norma linearnog operatora moze prikazati i u slede-
cem obliku:
(5) |f| = sup
xK
n
\{0}
|f(x)|
|x|
.
Zaista, kako je K
n
kompaktan skup, funkcija |f(x)| dostize svoj ma-
ksimum na K
n
, pa je
|f| = sup
x1
|f(x)| = max
x1
|f(x)| .
Ako je |x| < 1, onda je |f| > |f(x)|, pa je
|f| = max
x=1
|f(x)| .
Sada se iz poslednje jednakosti lako dobija (5).
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da je svako linearno preslikavanje ravnomerno neprekidno.
2. Neka je f : R
m
R
m
linearno preslikavanje sa matricom preslikavanja A.
Ako je det A ,= 0, dokazati da je preslikavanje f obostrano jednoznacno, i da je
inverzno preslikavanje f
1
linearno sa matricom preslikavanja A
1
.
3. Neka je f : R
n
R
m
linearno preslikavanje sa matricom preslikavanja
A = |a
ij
|
mn
. Oznacimo sa
|A| =
_
m
i=1
n
j=1
a
2
ij
_
1/2
.
Dokazati da je |f(x)| |A||x| za svako x R
n
, a zatim dokazati formulu (5)
poslednjeg odeljka.
5.4. DIFERENCIJABILNOST PRESLIKAVANJA
Pojam diferencijabilnosti preslikavanja uvodi se po analogiji sa poj-
mom diferencijabilnosti funkcija vise promenljivih.
n
otvoren skup. Za preslikavanje f :
E R
m
kazemo da je diferencijabilno u tacki x E ako postoji
linearno preslikavanje L : R
n
R
m
tako da se prirastaj f(x, h)
preslikavanja f u tacki x moze prikazati u sledecem obliku:
(1) f(x, h) = f(x +h) f(x) = L(x, h) +o(h) , h 0 .
Linearan operator L u tom slucaju zovemo diferencijalom pre-
slikavanja f u tacki x i oznacavamo sa df(x). Matricu diferencijala
5.4. Diferencijabilnost preslikavanja 93
df(x) nazivamo izvodom preslikavanja f u tacki x i oznacavamo
sa f
(x).
Imajuci u vidu cinjenicu da je zapis (1) dat u vektorskom obliku,
lako se pokazuje da se on moze pretstaviti na sledeci nacin u skalarnom
obliku:
(2) |f(x +h) f(x) L(x, h)| = o(|h|) , h 0 .
Teorema 1. Preslikavanje f = (f
1
, . . . , f
m
) otvorenog skupa E iz R
n
u R
m
je diferencijabilno u tacki x E onda i samo onda ako su sve
koordinatne funkcije f
i
diferencijabilne u tacki x. Tada je preslikava-
nje neprekidno u tacki x i
(3) f
(x) =
_
_
_
_
f
i
(x)
x
j
_
_
_
_
mn
.
Dokaz. Primetimo da su koordinatne funkcije f
i
diferencijabilne u
tacki x E onda i samo onda ako se prirastaj f
i
(x, h) moze prikazati
u obliku
(4) f
i
(x +h) f
i
(x) =
n
j=1
f
i
(x)
x
j
h
j
+
i
(x, h)|h| , h 0 ,
gde je lim
h0
i
(x, h) = 0. Sada je ocigledno da za svako i = 1, m
vaze sledece nejednakosti
[f
i
(x +h) f
i
(x)
n
j=1
f
i
(x)
x
j
h
j
[
|f(x +h) f(x) f
(x)h| = |h|
_
m
i=1
2
i
(x, h)
_
1/2
,
gde je f
(x) matrica data izrazom (3). Ako su sve koordinatne funkcije

diferencijabilne u tacki x, onda zbog (4) vazi (2), pa je preslikavanje
f diferencijabilno u tacki x, pri cemu je izvod f
(x) dat matricom

(3). Ako je preslikavanje f diferencijabilno u tacki x, onda diferen-
cijabilnost koordinatnih funkcija sledi iz poslednje nejednakosti i (2).
Neprekidnost preslikavanja f sada sledi iz diferencijabilnosti koordi-
natnih funkcija f
i
i stavova 1., 3.2. i 1., 5.1.
Teorema 2. Ako je preslikavanje f : E R
m
diferencijabilno u
tacki x skupa E R
n
, onda je diferencijal tog preslikavanja jed-
noznacno odre
-
den.
Dokaz. Kako je preslikavanje f diferencijabilno u tacki x E, to su
prema prethodnoj teoremi sve koordinatne funkcije f
i
diferencijabilne
u toj tacki, pa su diferencijali df
i
(x) prema posledici stava 2., 3.2.
jednoznacno odre
-
deni i vazi
f
i
(x +h) f
i
(x) = df
i
(x)(h) +o(h) , h 0 .
Stoga za preslikavanje f vazi (1), gde je diferencijal
df(x) = (df
1
(x), . . . , df
m
(x))
jednoznacno odre
-
den.
Teorema 3. Neka je f preslikavanje otvorenog skupa E R
n
u R
m
.
Ako postoje parcijalni izvodi f
i
/x
j
za svako i = 1, m i j = 1, n i
neprekidne su funkcije na skupu E, onda je preslikavanje f diferenci-
jabilno na skupu E.
Dokaz. Koordinatne funkcije f
i
preslikavanja f su diferencijabilne na
skupu E zbog ucinjenih pretpostavki i teoreme 3., 3.2., pa je prema
teoremi 1. preslikavanje f diferencijabilno na skupu E.
n
otvoren skup. Preslikavanje f : E
R
m
je klase (
(k)
(E), k N 0 ako su sve koordinatne funkcije f
i
preslikavanja f klase (
(k)
(E).
Denicija 3. Neka je preslikavanje f : E R
m
diferencijabilno u
tacki x E R
n
. Matricu
f
(x) =
_
_
_
_
f
i
(x)
x
j
_
_
_
_
mn
nazivamo matricom Jakobija*. Ako je m = n, onda determinantu
detf
(x) :=
(f
1
, . . . , f
m
)
(x
1
, . . . , x
m
)
nazivamo jakobijanom preslikavanja f.
* Jacobi K.G.J. (1804-1854)-nemacki matematicar
Teorema 4. Ako su preslikavanja f, g : E R
m
diferencijabilna u
tacki x E R
n
, tada je i preslikavanje f + g diferencijabilno u
tacki x za svako , R i vazi
(4) d(f +g)(x) = df(x) +dg(x) .
Dokaz. Preslikavanja f i g su diferencijabilna u tacki x E, pa je
f(x +h) f(x) = df(x)(h) +o(h) , h 0 ,
i
g(x +h) g(x) = dg(x)(h) +o(h) , h 0 .
Stoga je
(f +g)(x +h) (f +g)(x) =
= (f(x +h) f(x)) +(g(x +h) g(x)) =
= df(x)(h) +dg(x)(h) +o(h) =
= (df(x) +dg(x))(h) +o(h), h 0 .
Preslikavanje df + dg je prema stavu 1., 5.3. linearno, pa je stoga
d(f +g) = df +dg.
Teorema 5. Naka su E R
n
i F R
m
otvoreni skupovi. Ako je
preslikavanje f : E F diferencijabilno u tacki x E, a g : F R
p
diferencijabilno u tacki y = f(x), tada je preslikavanje h = g f :
E R
p
diferencijabilno u tacki x E i vazi
dh(x) = d(g f)(x) = dg(f(x)) df(x) ,
odnosno
h
(x) = (g f)
(x) = g
(f(x)) f
(x).
Dokaz. Neka je h R
n
0 vektor za koji je x + h E. Kako je
preslikavanje f diferencijalno u tacki x, to je
f(x +h) f(x) = df(x)(h) +o(h) , h 0 .
Neka je k = f(x + h) f(x). Zbog pretpostavljene diferencijabil-
nosti preslikavanje f je neprekidno u tacki x, pa k 0 kada h 0.
Preslikavanje g je diferencijabilno u tacki y = f(x), pa je
g(y +k) g(y) = dg(y)(k) +o(k) , k 0 .
No onda je
h(x +h) h(x) = (g f)(x +h) (g f)(x) =
= g(f(x +h)) g(f(x)) = g(y +k) g(y) =
= dg(y)(k) +o(k) = dg(y)(f(x +h) f(x)) +o(k) =
= dg(y)(df(x)(h) +o(h)) +o(k) =
= dg(y)(df(x)(h)) +dg(y)(o(h)) +o(k) =
= (dg(y) df(x))(h) +dg(y)(o(h)) +o(k) .
Kao linearno, preslikavanje dg(y) je ograniceno po normi. Na osnovu
(4) 5.3. vazi nejednakost |dg(y)(o(h))| |dg(y)||o(h)|, pa je
lim
h0
|dg(y)(o(h))|
|h|
= 0 ,
odakle dobijamo da je dg(y)(o(h)) = o(h). Preslikavanje f je zbog
pretpostavljene diferencijabilnosti neprekidno u x, pa stoga k 0
kada h 0. Imajuci to u vidu, kao i sledecu ocenu,
|o(k)|
|h|
=
|o(k)|
|k|
|f(x +h) f(x)|
|h|
=
|o(k)|
|k|
|df(x)(h) +o(h)|
|h|

|o(k)|
|k|
_
|df(x)| +
|o(h)|
|h|
_
0 , h 0 ,
zakljucujemo da vazi jednakost o(k) = o(h). Prema tome,
h(x +h) h(x) = dg(y)(df(x)(h)) +o(h) , h 0 ,
pa je preslikavanje h = g f diferencijabilno u tacki x i
d(g f)(x) = dg(f(x)) df(x).
Odavde se neposredno dobija jednakost
(g f)
(x) = g
(f(x)) f
(x) .
Za m = n = p imamo sledecu posledicu.
Posledica 1. Neka su zadovoljeni uslovi prethodne teoreme. Ako je
m = n = p, tada je
(h
1
, . . . , h
n
)
(x
1
, . . . , x
n
)
=
(g
1
, . . . , g
n
)
(f
1
, . . . , f
n
)
(f
1
, . . . , f
n
)
(x
1
, . . . , x
n
)
.
Razmotrimo sada identicno preslikavanje i : E E, E R
n
, cije
su koordinatne funkcije i
k
, k = 1, n, zadate sa i
k
(x
1
, . . . , x
n
) = x
k
.
Identicno preslikavanje je diferencijabilno u svim unutrasnjim tackama
skupa E, jer su mu koordinatne funkcije diferencijabilne u unutras-
njim tackama skupa E. Kako je i
k
/x
j
=
kj
, matrica identicnog
preslikavanja je jedinicna matrica.
Neka je f : U V , U, V R
n
, obostrano jednoznacno preslika-
vanje, a f
1
: f(U) U njemu inverzno preslikavanje. Neka je osim
toga preslikavanje f diferencijabilno u tacki x intU, a f
1
neka je
diferencijabilno u tacki y = f(x). Kako je f
1
f = i
U
, to je prema
prethodnoj teoremi
i
U
= (f
1
f)
= (f
1
)
,
odakle sledi jednakost
det(f
1
)
detf
= 1 .
Ako su y
i
(x) koordinatne funkcije preslikavanja f, a x
i
(y) koordinatne
funkcije preslikavanja f
1
, onda prethodnu jednakost mozemo napi-
sati u obliku
(x
1
, . . . , x
n
)
(y
1
, . . . , y
n
)
(y
1
, . . . , y
n
)
(x
1
, . . . , x
n
)
= 1 .
Dobijena jednakost uopstava dobro poznatu formulu za izvod inverzne
funkcije. Pri ucinjenim pretpostavkama iz nje sledi da je jakobijan
kako preslikavanja f, tako i preslikavanja f
1
razlicit od nule u unu-
trasnjim tackama skupa U.
Denicija 4. Homeomorfno preslikavanje f otvorenog skupa E R
n
na otvoren skup G R
n
je difeomorfno preslikavanje ako su f i
f
1
diferencijabilna preslikavanja.
Teorema 6 (Lagranz). Neka je E R
n
otvoren skup, f : E R
m
neprekidno diferencijabilno preslikavanje na skupu E, a x i h tacke iz
R
n
za koje je [x, x +h] = x +th : 0 t 1 E. Tada je
(5) |f(x +h) f(x)| sup
0t1
|f
(x +th)||h|.
Dokaz. Za ksirani vektor z R
m
0 denisimo realnu funkciju
na segmentu [0, 1] sa
(t) = z f(x +th)
za koju je lako proveriti jednakost
(t) = z df(x +th).

Zbog ucinjenih pretpostavki
(([0, 1]), pa je prema Njutn*

-Lajbnicovoj formuli
[(1) (0)[ =
_
1
0
(t)dt
sup
0t1
[
(t)[ .
Koristeci Kosijevu nejednakost i prethodnu nejednakost, imamo sle-
decu ocenu:
[z(f(x +h) f(x))[ sup
0t1
|z||df(x +th)|
sup
0t1
|z||f
(x +th)||h| =
= |z| sup
0t1
|f
(x +th)||h|.
Ako je |f(x + h) f(x)| = 0, nejednakost (5) ocigledno vazi. Ako
je pak |f(x +h) f(x)| , = 0, tada stavljajuci u poslednjoj nejedna-
kosti z = f(x + h) f(x) i deljenjem iste sa |z| dobijamo trazenu
nejednakost.
* Newton I. (1643-1727)-engleski zicar, mehanicar, astronom i ma-
tematicar
Zadaci za vezbanje
1. Neka je preslikavanje f : E R
m
diferencijabilno u tacki x E. Ako je
funkcija g : E R diferencijabilna u tacki x E, dokazati da je tada
(g
f)
(x) = g(x)

f
(x) +

f(x) g
(x).
2. Neka je preslikavanje f : E R
m
diferencijabilno u tacki x E. Ako
je A = |a
ij
|
km
matrica sa realnim clanovima, dokazati da za preslikavanje
A

f : E R
k
vazi
(A

f)
(x) = A f
(x).
3. Dokazati da se diferencijal linearnog preslikavanja, ako postoji, poklapa sa
samim preslikavanjem.
4. Neka je f : X Y R
p
preslikavanje denisano na skupu X Y , gde su
X R
m
i Y R
n
otvoreni skupovi. Ako je preslikavanje f diferencijabilno u
tacki (x
0
, y
0
) X Y , dokazati da se prirastaj preslikavanja f u tacki (x
0
, y
0
)
moze prikazati u obliku
f(x
0
, y
0
) = f(x
0
+h, y
0
+k) f(x
0
, y
0
) =
= f
x
(x
0
, y
0
)h +f
y
(x
0
, y
0
)k +o(|h|) +o(|k|) , h, k 0 ,
gde su f
x
(x
0
, y
0
) = |f(x
0
, y
0
)/x
j
|
pm
i f
y
(x
0
, y
0
) = |f(x
0
, y
0
)/x
k
|
pn
matrice linearnih preslikavanja L
x
: R
m
R
p
i L
y
: R
n
R
p
.
5. Neka je (i) A = (r, ) : r 0, 0 2, (ii) A = (r, , z) : r 0, 0
1, z R, (iii) A = (r, , ) : r 0, 0 2, /2 /2, a
f : A R
k
preslikavanje denisano sa
( i ) f(r, ) = (r cos , r sin ),
( ii ) f(r, , z) = (r cos , r sin , z),
(iii) f(r, , ) = (r cos cos , r sin cos , r sin ).
Naci det f
u svakom od navedenih slucajeva.

6. Izracunati jakobijan preslikavanja (s
1
, . . . , s
n
)/(x
1
, . . . , x
n
), gde su s
1
=
x
1
+ +x
n
, s
2
= x
1
x
2
+ +x
n1
x
n
, . . . , s
n
= x
1
x
n
simetricne funkcije.
(rezultat:
i<j
(x
i
x
j
))
7. Neka su f, g (
(k)
, k N, funkcije za koje je denisana njihova kompozi-
cija. Dokazati da je g f (
(k)
.
8. Ako su zadovoljeni uslovi teoreme 6., dokazati da je tada
|f(x +h) f(x) f
(x)h| sup
0t1
|f
(x +th) f
(x)||h|.
9. Neka je f(x) = (sin x, cos x), x [0, 2]. Dokazati da ne postoji [0, 2]
tako da je f(2) f(0) = 2f
().
100 Glava I: Diferencijalni racun... , 6. Implicitne funkcije
6. IMPLICITNE FUNKCIJE
6.1. POJAM IMPLICITNE FUNKCIJE
U mnogim razmatranjima, kako u matematici, tako i u drugim
naucnim oblastima, cesto je funkcija u argumenata x
1
, . . . , x
n
zadata
jednacinom oblika F(u, x
1
, . . . , x
n
) = 0. U tom slucaju kazemo da je
funkcija u implicitno denisana tom jednacinom.
Izucavanje takvih funkcija najjednostavnije je ako se data jednaci-
na moze prevesti na eksplicitni oblik u = f(x
1
, . . . , x
n
), sto naravno
nije uvek moguce. Stoga se prirodno postavlja problem odre
-
divanja
uslova pri kojima je to moguce. Ovaj problem je dosta slozen, pa
se najcesce razmatra nesto jednostavniji problem. Naime, ne za-
hteva se odre
-
divanje veze izme
-
du funkcije i promenljivih, vec samo
uslovi pri kojima takva veza postoji. Naravno da je pored ovako
denisanog problema, koji je inace egzistencijalnog karaktera, od ne-
sumnjive vaznosti jedinstvenost resenja. Me
-
dutim, ova pitanja nisu
jednostavna, a odgovor na njih nije uvek pozitivan, sto najbolje ilu-
struje sledeci jednostavan primer.
Posmatrajmo funkciju F(u, x
1
, x
2
)
= u
2
+x
2
1
+x
2
2
1 = 0 koja u R
3
pret-
stavlja jednacinu sfere. Ova jednacina
odre
-
duje u krugu x
2
1
+x
2
2
1 beskona-
cno mnogo funkcija f(x
1
, x
2
) za koje je
F(f(x
1
, x
2
), x
1
, x
2
) 0 .
Takve su recimo funkcije
u =
_
1 x
2
1
x
2
2
,
ali i sve funkcije koje na nekom pod-
skupu skupa (x
1
, x
2
) : x
2
1
+ x
2
2
1
primaju vrednosti
_
1 x
2
1
x
2
2
, a na
komplementu vrednosti
_
1 x
2
1
x
2
2
.
Navedeni primer ukazuje na znacaj problema jedinstvenosti resenja
jednacine F(u, x
1
, . . . , x
n
) = 0, bez obzira da li se iz iste moze dobiti
eksplicitno zadana funkcija u = f(x
1
, . . . , x
n
).
Ako je u prethodnom primeru M(x
1
, x
2
, u) proizvoljna tacka k-
sirana na sferi koja nije u ravni Ox
1
x
2
, onda ocigledno postoji deo
sfere oko tacke M koji se obostrano jednoznacno projektuje na ra-
6.2. Implicitne funkcije sa relnim vrednostima 101
van Ox
1
x
2
. Drugim recima, postoji okolina tacke (x
1
, x
2
) u ko-
joj je zadana jednacina resiva po u, ali uz uslov da je u > 0 ili
u < 0. Za tacke N(x
1
, x
2
, 0) sfere koje su u ravni Ox
1
x
2
ni uz
taj dodatni uslov nije moguce naci okolinu tacke N na sferi koja se
obostrano jednoznacno preslikava na ravan Ox
1
x
2
. Stoga iz jednacine
F(u, x
1
, x
2
) = 0 nije moguce jednoznacno odrediti u u zavisnosti od
x
1
i x
2
.
U ovom poglavlju izucavacemo problem egzistencije i jedinstvenosti
implicitnih funkcija, kao i njihova svojstva. U tom cilju denisimo
najpre pojam implicitne funkcije.
Neka je F : X Y Z preslikavanje skupa X Y , X R
m
,
Y R
n
u skup Z R
n
. Za preslikavanje y = f(x) skupa E X u
skup F Y kazemo da je implicitno denisano jednacinom
F(x, y) = 0 ,
ako je F(x, f(x)) 0 za svako x E.
6.2. IMPLICITNE FUNKCIJE
SA REALNIM VREDNOSTIMA
Dokazimo najpre teoremu o egzistenciji implicitne funkcije u naj-
jednostavnijem slucaju.
2
otvoren skup, (x
0
, y
0
) E i neka su
zadovoljeni sledeci uslovi:
( i ) funkcija F : E R je neprekidna,
( ii ) F(x
0
, y
0
) = 0,
(iii) postoji parcijalni izvod F/y i neprekidna je funkcija na
skupu E,
(iv) F(x
0
, y
0
)/y ,= 0.
Tada postoji okolina W
(x
0
,y
0
)
= U
x
0
V
y
0
tacke (x
0
, y
0
) i jednoznacno
odre
-
dena neprekidna funkcija f : U
x
0
V
y
0
tako da je y
0
= f(x
0
) i
F(x, f(x)) = 0 za svako x U
x
0
.
Dokaz. Odre
-
denosti radi, mozemo pretpostaviti da je F
y
(x
0
, y
0
) > 0.
Kako je funkcija F
y
neprekidna na skupu E, postoji pravougaona
okolina P((x
0
, y
0
); , ) tacke (x
0
, y
0
) u kojoj je F
y
(x, y) > 0. Funkci-
ja (y) := F(x, y) je neprekidna na segmentu [y
0
, y
0
+] i na njemu
ima izvod
(y) = F
y
(x, y) > 0 za svako x [x
0
, x
0
+ ], pa je
stoga strogo monotono rastuca na segmentu [y
0
, y
0
+]. No onda
je takva i funkcija F(x, y) za svako x [x
0
, x
0
+ ], i s obzirom
na to da je F(x
0
, y
0
) = 0, to je
F(x
0
, y
0
) < 0 i F(x
0
, y
0
+) > 0 .
Funkcija F(x, y) je neprekidna, pa su stoga i funkcije F(x, y
0
) i
F(x, y
0
+) neprekidne. Stoga postoji okolina (x
0
1
, x
0
+
1
) tacke
x
0
tako da je F(x, y
0
) < 0 za svako x (x
0
1
, x
0
+
1
). Tako
-
de
postoji okolina (x
0
2
, x
0
+
2
) tacke x
0
tako da je F(x, y
0
+) > 0
za svako x (x
0

2
, x
0
+
2
). Neka je = min(
1
,
2
). Tada je za
svako x U
x
0
= [x
0
, x
0
+]
F(x, y
0
) < 0 < F(x, y
0
+) .
Funkcija (y) = F(x, y) je neprekidna strogo monotono rastuca na
segmentu V
y
0
= [y
0
, y
0
+ ] za svako x U
x
0
, na krajevima is-
tog prima vrednosti razlicitog znaka, pa za svako x U
x
0
postoji
jedinstveno odre
-
dena vrednost y = f(x) V
y
0
tako da je (y) =
(f(x)) = F(x, f(x)) = 0. Kako je F(x
0
, y
0
) = 0, to je y
0
= f(x
0
)
zbog jednoznacne odre
-
denosti funkcije f.
Dokazimo da je funkcija f : U
x
0
V
y
0
neprekidna. Ona je
ocigledno neprekidna u tacki x
0
. Zaista, za svako 0 <
< , po-
navljajuci napred proveden postupak, dobijamo
> 0 tako da je
[f(x) y
0
[ <
za svako [xx
0
[ <
. Kako za svako x U
x
0
i svako
y = f(x) V
y
0
vaze svi uslovi teoreme, funkcija f je neprekidna na
skupu U
x
0
.
Teorema 2. Neka funkcija F(x, y) zadovoljava sve uslove prethodne
teoreme. Ako je osim toga zadovoljen uslov
(v) F/x postoji i neprekidna je funkcija na skupu E,
tada je f (
(1)
(U
x
0
) i za svako x U
x
0
vazi:
(1) f
(x) =
F(x, f(x))
x
F(x, f(x))
y
.
Dokaz. Neka je x U
x
0
, x + h U
x
0
i k = f(x + h) f(x). Kako
su F
x
, F
y
((E), funkcija F je diferencijabilna na skupu W
(x
0
,y
0
)
=
U
x
0
V
y
0
, pa je
F(x +h, y +k) F(x, y) =
F(x, y)
x
h +
F(x, y)
y
k +
1
h +
2
k ,
pri cemu je lim
a0
1
= lim
a0
2
= 0, gde je a = (h, k). Sada iz
F(x +h, y +k) F(x, y) = F(x +h, f(x +h)) = 0
i prethodne jednakosti sledi
f(x +h) f(x)
h
=
k
h
=
F(x, y)
x
+
1
(x, a)
F(x, y)
y
+
2
(x, a)
.
Funkcija f je neprekidna, pa k 0 kada h 0. Ali tada i a 0
kada h 0. No onda prelaskom na granicnu vrednost u poslednjoj
jednakosti kada h 0 dobijamo jednakost (1).
Osim toga, funkcije F
x
i F
y
su neprekidne na E, funkcija f je
neprekidna na skupu U
x
0
, a F
y
,= 0 na istom, pa je stoga funkcija
f
(x) neprekidna na skupu U

x
0
.
Teorema 3. Neka je funkcija F : E R denisana na otvorenom
skupu E R
n + 1
. Ako su zadovoljeni sledeci uslovi:
( i ) funkcija F je neprekidna na skupu E,
( ii ) F(x
0
, y
0
) = 0, (x
0
, y
0
) E,
(iii) F
y
postoji na skupu E i neprekidna je funkcija u tacki (x
0
, y
0
),
(iv) F
y
(x
0
, y
0
) ,= 0,
tada postoji okolina W
(x
0
,y
0
)
= U
x
0
V
y
0
tacke (x
0
, y
0
) i jednoznacno
odre
-
dena neprekidna funkcija f : U
x
0
V
y
0
za koju je f(x
0
) = y
0
i
F(x, f(x)) = 0 za svako x U
x
0
.
Dokaz. Ne umanjujuci opstost dokaza, mozemo pretpostaviti da su
uslovi teoreme zadovoljeni na skupu K(x
0
, a) K(y
0
, b) E. Jedna-
cina
(2) F(x, y) = 0
ekvivalentna je sa jednacinom
(3) y = Ay ,
gde je A operator denisan sa
(4) Ay = y
F(x, y)
F
y
(x
0
, y
0
)
= G(x, y) ,
x K(x
0
, a), y K(y
0
, b). Funkcija G je neprekidna prema uslovima
teoreme, ima parcijalni izvod
G
y
(x, y) = 1
F
y
(x, y)
F
y
(x
0
, y
0
)
,
i G
y
(x
0
, y
0
) = 0. Kako je funkcija F
y
neprekidna u tacki (x
0
, y
0
), za
svako [0, 1) postoji pozitivan broj < min(a, b) tako da je
(5) [G
y
(x, y)[ =
1
F
y
(x, y)
F
y
(x
0
, y
0
)
< 1 ,
za svako (x, y) K(x
0
, )K(y
0
, ). Kako je F(x
0
, y
0
) = 0, a funkcija
F(x, y
0
) je neprekidna, postoji tako da je
(6) [y
0
Ay
0
[ =
F(x, y
0
)
F
y
(x
0
, y
0
)
< (1 )
za svako x U
x
0
= K(x
0
, ). Oznacimo sa (
,
skup svih neprekidnih
funkcija koje preslikavaju K(x
0
, ) u K(y
0
, ) = V
y
0
sa uobicajenom
metrikom
d(g, h) = sup
xK(x
0
,)
[g(x) h(x)[ .
Dokazimo najpre da je A operator sazimanja. Neka su y, z
K(y
0
, ) proizvoljne tacke. Tada je prema Lagranzovoj teoremi
Ay Az = y z
F(x, y) F(x, z)
F
y
(x
0
, y
0
)
=
_
1
F
y
(x, )
F
y
(x
0
, y
0
)
_
(y z) ,
gde je = z + t(y z), 0 < t < 1 i x K(x
0
, ). Za y : x g(x),
z : x h(x) imamo nejednakost
[Ag(x) Ah(x)[ =
1
F
y
(x, (x))
F
y
(x
0
, y
0
)
[g(x) h(x)[
sup
xK(x
0
,)
[g(x) h(x)[ = d(g, h) ,
iz koje sledi
d(Ag, Ah) = sup
xK(x
0
,)
[Ag(x) Ah(x)[ d(g, h),
cime smo dokazali da je A operatpor sazimanja. Dokazimo sada da je
A preslikavanje (
,
u (
,
. Neka je h (
,
. Dokazimo da je Ah (
,
,
odn. da je d(Ah, y
0
) . Kako je h (
,
, to je h(x) K(y
0
, ) za
svako x K(x
0
, ). Stoga je [h(x) y
0
[ za svako x K(x
0
, ),
onda i samo onda ako je d(h, y
0
) = sup
xK(x
0
,)
[h(x) y
0
[ .
Koristeci ovu nejednakost, nejednakost (6) i cinjenicu da je A operator
sazimanja, dobijamo nejednakost
[y
0
Ah(x)[ [y
0
Ay
0
[ +[Ay
0
Ah(x)[
(1 ) + sup
xK(x
0
,)
[Ay
0
Ah(x)[ =
= (1 ) +d(Ay
0
, Ah)
(1 ) +d(y
0
, h)
koja vazi za svako x K(x
0
, ) i iz koje sledi nejednakost
d(Ah, y
0
) = sup
xK(x
0
,)
[y
0
Ah(x)[ ,
sto dokazuje da je Ah (
,
za svako h (
,
.
Prostor (
,
je kompletan, pa prema Banahovoj teoremi jednacina
(3), odn. (2) ima jedinstveno resenje y : K(x
0
, ) K(y
0
, ) u pros-
toru (
,
. Kako su elementi prostora (
,
neprekidne funkcije, y je
neprekidna funkcija na skupu K(x
0
, ). Zbog jedinstvenosti resenja
jednacine (2) i uslova (ii), funkcija y zadovoljava uslov y
0
= y(x
0
).
Primer 1. Data je jednacina
y
2
2x
3
y +x
6
x
4
+x
2
= 0 .
Ispitajmo da li je u okolini tacke (0, 0), koja ocigledno pripada datoj
krivoj, y jednoznacno odre
-
deno kao neprekidna funkcija promenljive
x.
Iz F
y
(x, y) = 2y 2x
3
sledi F
y
(0, 0) = 0, pa uslovi teoreme 1.
nisu zadovoljeni. Da je odgovor na postavljeno pitanje negativan,
neposredo se vidi ako iz zadane jednacine odredimo y. Naime,
y = x
3
x
_
x
2
1 ,
odakle vidimo da je funkcija y denisana za [x[ 1 i za x = 0. Stoga
postoji okolina tacke (0, 0) u kojoj sem nje nema drugih tacaka te
krive.
Na kraju ovog odeljka navedimo bez dokaza teoremu o diferencija-
bilnosti implicitne funkcije vise promenljivih. Dokaz ove teoreme je
analogan dokazu teoreme 2., pa citaocu prepustamo da sam izvede
dokaz ove teoreme.
Teorema 4. Neka su zadovoljeni uslovi prethodne teoreme. Ako je
osim toga zadovoljen uslov:
(v) svi parcijalni izvodi F
x
i
postoje i neprekidne su funkcije na
skupu E i F
y
,= 0 na E,
tada je implicitna funkcija, ciju egzistenciju utvr
-
duje prethodna teo-
rema, neprekidno diferencijabilna na skupu U
x
0
i
y
x
i
(x) =
F
x
i
(x, y(x))
F
y
(x, y(x))
, i = 1, n .
Zadaci za vezbanje
1. Ispitati da li je jednacinom
ye
x
xln y 1 = 0
jednoznacno odre
-
dena neprekidna funkcija u okolini tacke x = 0.
2. Naci prvi i drugi izvod funkcije implicitno zadane jednacinom xe
y
+ye
x
= 2,
a zatim naci njihove vrednosti za x = 0.
3. Naci parcijalne izvode prvog i drugog reda funkcije z(x, y) implicitno zadate
jednacinom
z
2
x x
2
y +y
2
z + 2x y = 0
u tacki (0, 1).
4. Ako su x(y, z), y(z, x) i z(x, y) funkcije implicitno odre
-
dene jednacinom
F(x, y, z) = 0, dokazati da je x
y
y
z
z
x
= 1.
5. Naci d
2
z, ako je F(x/z, y/z) = 0.
6. Dokazati da jednacina (x
2
+y
2
)
2
= a
2
(x
2
y
2
), a ,= 0, u okolini tacke (0, 0)
odre
-
duje diferencijabilne funkcije. Odrediti vrednost njihovih diferencijala u tacki
x = 0.
7. Neka je x = y + (y), gde je (0) = 0 i [
(y)[ [k[ < 1 za a < y < a.

Dokazati da za < x < postoji samo jedna diferencijabilna funkcija y = y(x)
koja zadovoljava polaznu jednacinu i za koju je y(0) = 0.
8. Neka je y = y(x) funkcija implicitno denisana jednacinom x = ky + (y),
gde je k ,= 0 i neka je funkcija diferencijabilna, periodicna sa periodom T za koju
je [
(y)[ < [k[. Dokazati da je y = x/k + (x), gde je (x) periodicna funkcija
sa periodom [k[T.(Uputstvo: posmatrati operator Ay = x/k (y)/k)
9. Neka je F : [a, b] R R neprekidno preslikavanje koje zadovoljava sledeci
uslov: postoje realni brojevi m i M, 0 < m M, tako da za svako x [a, b] i
svako y
1
, y
2
R, y
1
,= y
2
vazi
m
F(x, y
1
) F(x, y
2
)
y
1
y
2
.
Dokazati da postoji jedinstveno neprekidno preslikavanje y = f(x) na [a, b] im-
plicitno odre
-
deno jednacinom F(x, y) = 0. (Uputstvo: dokazati da je operator
(Ag)(x) = g(x) 2F(x, g(x))/(m + M), a x b, g (([a, b]) kontrakcija na
metrickom prostoru ((([a, b]), d)
6.3. IMPLICITNE FUNKCIJE
SA VEKTORSKIM VREDNOSTIMA
Razmotrimo sada najopstiji slucaj implicitne funkcije. Neka je za-
dat sistem jednacina
(1) F
i
(x
1
, . . . , x
m
, y
1
, . . . , y
n
) = 0 , i = 1, n,
koji jednostavnije zapisujemo u vektorskom obliku
(2) F(x, y) = 0 ,
gde je F = (F
1
, . . . , F
n
), x K(x
0
, a) R
m
, y K(y
0
, b) R
n
.
Oznacimo sa E = K(x
0
, a) K(y
0
, b). Tada vazi sledeca
Teorema 1. Neka preslikavanje F : E R
n
zadovoljava sledece
uslove:
( i ) F je neprekidno na otvorenom skupu E R
m+n
,
( ii ) F(x
0
, y
0
) = 0,
(iii) parcijalni izvod F
y
(x, y) postoji na skupu E i neprekidno je
preslikavanje u tacki (x
0
, y
0
),
(iv) det F
y
(x
0
, y
0
) ,= 0 .
Tada postoji okolina W
(x
0
,y
0
)
= U
x
0
V
y
0
tacke (x
0
, y
0
) i samo jedno
neprekidno preslikavanje y = f(x) : U
x
0
V
y
0
implicitno odre
-
deno
jednacinom (2) za koje je y
0
= f(x
0
).
Dokaz. Jednacina (2) ekvivalentna je sa jednacinom
(3) y = Ay ,
u kojoj je A operator denisan sa
Ay = y (F
y
(x
0
, y
0
))
1
F(x, y) = G(x, y) ,
6.3. Implicitne funkcije sa vektorskim vrednostima 109
gde je (F
y
(x
0
, y
0
))
1
matrica inverzna matrici F
y
(x
0
, y
0
).
Preslikavanje G : E R
n
je prema pretpostavkama teoreme ne-
prekidno, ima parcijalni izvod
G
y
(x, y) = I (F
y
(x
0
, y
0
))
1
F
y
(x, y)
i G
y
(x
0
, y
0
) = 0. Preslikavanje F
y
(x, y) je prema pretpostavci nepre-
kidno u tacki (x
0
, y
0
), pa stoga za svako [0, 1) postoji neko <
min(a, b), tako da je
(4) |G
y
(x, y)| = |I (F
y
(x
0
, y
0
))
1
F
y
(x, y)| <
za svako (x, y) K(x
0
, ) K(y
0
, ). Osim toga je F(x
0
, y
0
) = 0, pa
zbog neprekidnosti preslikavanja F postoji 0 < tako da je
(5) |y
0
Ay
0
| = |(F
y
(x
0
, y
0
))
1
F(x, y
0
)| < (1 )
za svako x K(x
0
, ) = U
x
0
.
Prostor (
,
svih neprekidnih preslikavanja skupa U
x
0
u skup V
y
0
=
K(y
0
, ) je kompletan metricki prostor. Dokazimo da je A operator
sazimanja na prostoru (
,
. Zaista, na osnovu Lagranzove teoreme za
vektorske funkcije, za svako y, z K(y
0
, ) vazi nejednakost
|Ay Az| = |G(x, y) G(x, z)| sup
(y,z)
|G
y
(x, )||y z| =
= sup
(y,z)
|I (F
y
(x
0
, y
0
))
1
F
y
(x, )||y z| .
Stavljajuci u poslednjoj nejednakosti y : x g(x), z h(x), x U
x
0
i koristeci pri tome (4), dobijamo
|Ag(x) Ah(x)| sup
(y,z)
|I (F
y
(x
0
, y
0
))
1
F
y
(x, )|
sup
xU
x
0
|g(x) h(x)| d(g, h) .
No onda je
sup
xU
x
0
|Ag(x) Ah(x)| d(g, h) ,
odn.
d(Ag, Ah) d(g, h) ,
cime smo dokazali da je A operator sazimanja na prostoru (
,
.
Dokazimo sada da je A : (
,
(
,
. Neka je h (
,
.Tada je
ocigledno d(h, y
0
) . No onda je
d(Ah(x), y
0
) d(Ah(x), Ay
0
) +d(Ay
0
, y
0
)
(1 ) + sup
xU
x
0
d(Ah(x), Ay
0
) =
= (1 ) +d(Ah, Ay
0
) (1 ) +d(h, y
0
) = ,
pa je
sup
xU
x
0
d(Ah(x), y
0
) ,
odn. d(Ah, y
0
) , sto dokazuje da je Ah (
,
.
Time smo dokazali da jednacina (3) odn. (2) ima jedinstveno
resenje y = f(x) (
,
. Da ono zadovoljava uslov y
0
= f(x
0
), sledi iz
uslova (ii) i jedinstvenosti preslikavanja y = f(x).
Teorema 2. Neka su zadovoljeni uslovi prethodne teoreme. Ako su
parcijalni izvodi F
x
(x, y) i F
y
(x, y) neprekidna preslikavanja u oblasti
E i ako je matrica F
y
(x, y) invertibilna u toj oblasti, tada je preslika-
vanje f : U
x
0
V
y
0
neprekidno diferencijabilno na skupu U
x
0
, pri
cemu je
f
(x) = (F
y
(x, f(x)))
1
F
x
(x, f(x)).
Dokaz. Dokazimo diferencijabilnost preslikavanja f ciju egzistenciju
daje prethodna teorema. Uocimo proizvoljnu tacku x intU
x
0
i
neka je h R
m
vektor za koji je x + h U
x
0
. Tada su (x, f(x))
i (x + h, f(x + h)) tacke iz K(x
0
, ) K(y
0
, ). Kako su F
x
i F
y
neprekidna preslikavanja na E, preslikavanje F je diferencijabilno na
skupu K(x
0
, ) K(y
0
, ). Prema tome,
F(x +h, f(x +h)) F(x, f(x)) =
= F
x
(x, f(x))h +F
y
(x, f(x))k +h +k = 0 , (6)
gde je k = f(x + h) f(x), a i su matrice tipa n m i n n
respektivno, pri cemu || 0 kada h 0, a || 0 kada k 0.
6.3. Implicitne funkcije sa vektorskim vrednostima 111
Kako je preslikavanje f neprekidno, to iz h 0 sledi k 0. No onda
|| 0 kada h 0. Kako je matrica F
y
(x, y) invertibilna, jednakost
(6) mozemo napisati u obliku
k + (F
y
(x, f(x)))
1
F
x
(x, f(x))h = (F
y
(x, f(x)))
1
(h +k) ,
odakle sledi
|k + (F
y
(x, f(x)))
1
F
x
(x, f(x))h|
|(F
y
(x, f(x)))
1
|(|||h| +|||k|) . (7)
Kako ||, || 0 kada h 0, to vektor h mozemo izabrati tako da
je
(8) |(F
y
(x, f(x)))
1
|(|||h| +|||k|)
1
2
(|h| +|k|) .
Ovo je moguce, jer je matrica preslikavanja (F
y
(x, f(x)))
1
zbog ne-
prekidnosti u zatvorenoj oblasti K(x
0
, ) K(y
0
, ) ogranicena po
normi, a |||h| +|||k| = o(|h|) +o(|k|). Osim toga je
|k + (F
y
(x, f(x)))
1
F
x
(x, f(x))h|
|k| |(F
y
(x, f(x)))
1
||F
x
(x, f(x))||h| , (9)
pa iz (7), (8) i (9) imamo sledecu ocenu
(10)
1
2
|k| |h|
_
1
2
+|(F
y
(x, f(x)))
1
||F
x
(x, f(x))|
_
c|h| ,
gde je c > 0 konstanta koja ne zavisi od h. Sada nejednakost (7)
dobija oblik
|k + (F
y
(x, f(x)))
1
F
x
(x, f(x))h|
|(F
y
(x, f(x)))
1
|(|| + 2c||)|h| = o(|h|) .
Iz poslednje nejednakosti vidimo da se prirastaj preslikavanja f u tacki
x moze prikazati u obliku
f(x +h) f(x) = (F
y
(x, f(x)))
1
F
x
(x, f(x))h +o(|h|)
kada h 0, sto dokazuje diferencijabilnost funkcije f u tacki x. Pri
tome je
f
(x) = (F
y
(x, f(x)))
1
F
x
(x, f(x)) .
Neprekidnost preslikavanja f
sada sledi iz neprekidnosti preslikavanja

F
x
(x, y), F
y
(x, y) i f(x).
Zadaci za vezbanje
1. Preslikavanje (x, y) (u, v) implicitno je denisano jednacinama
u +v = x +y , y sin u xsin v = 0.
Naci diferencijal tog preslikavanja.
2. Odrediti diferencijal preslikavanja (u, v) : R
u tacki (1, 1), ako je

ono denisano sistemom jednacina
xu +yv = 4
yu v = 0
i ako je u(1, 1) = 2, v(1, 1) = 2.
3. Da li je preslikavanje implicitno denisano sistemom jednacina
u = e
x
cos y
v = e
y
sin y
obostrano jednoznacno na pravougaoniku odre
-
denom tackama (0, 0), (1, 0), (1, ),
(0, ). Naci sliku tog pravougaonika zadatim preslikavanjem.
4. Naci sliku pravougaonika cija su temena A(1, 0),B(1, 2), C(2, 2), D(2, 0)
preslikavanjem
u =
x
x
2
+y
2
, v =
y
x
2
+y
2
.
Da li je to preslikavanje obostrano jednoznacno?
5. Pri kojim uslovima za funkcije f i g jednacina y = xf(z) + g(z) odre
-
duje
funkciju z(x, y) ((U), gde je U neka okolina tacke (x
0
, y
0
)? Dokazati da je tada
z
2
y
z
xx
2z
x
z
y
z
xy
+z
2
x
z
yy
= 0.
6. Dat je sistem jednacina
uf
(v) = (y f(v))
2
(x +v)f
(v) = y f(v).
Koje uslove mora da zadovoljava funkcija f da bi preslikavanje (u(x, y), v(x, y))
implicitno odre
-
deno datim sistemom bilo klase (
(1)
(U), gde je U neka okolina
tacke (x
0
, y
0
)? Dokazati da je tada u
x
u
y
= u u svim tackama skupa U.
6.4. Teorema o inverznom preslikavanju 113
7. Ako su zadovoljeni uslovi teorame 2. i ako je m = n, odrediti jakobijan
preslikavanja f
.
8. Dokazati da je preslikavanje f ciju egzistenciju obezbe
-
duju uslovi teoreme
2. klase (
(k)
(E) ako je F (
(k)
(E).
6.4. TEOREMA O INVERZNOM PRESLIKAVANJU
Teorema 1. Neka je f neprekidno diferencijabilno preslikavanje o-
tvorenog skupa E R
m
u R
m
. Ako je det f
(x
0
) ,= 0, x
0
E,
tada postoje okoline U
x
0
i V
y
0
tacaka x
0
i y
0
= f(x
0
) tako da je
restrikcija f[U
x
0
funkcije f bijekcija skupa U
x
0
na skup V
y
0
. Inverzno
preslikavanje f
1
je neprekidno diferencijabilno na skupu V
y
0
i vazi
df
1
(y) = (df(x))
1
.
Dokaz. Posmatrajmo preslikavanje F(x, y) := f(x) y koje je de-
nisano i neprekidno diferencijabilno na skupu E R
m
. Kako je
F(x
0
, y
0
) = 0 i
(F
1
, . . . , F
m
)
(x
1
, . . . , x
m
)
(x
0
,y
0
)
=
(f
1
. . . , f
m
)
(x
1
, . . . , x
m
)
x
0
,= 0 ,
preslikavanje F zadovoljava sve uslove teoreme o egzistenciji pres-
likavanja implicitno zadatog sistemom F(x, y) = 0. Stoga je taj
sistem lokalno resiv u nekoj okolini tacke (x
0
, y
0
), pri cemu je to
resenje jedinstveno. Drugim recima, postoje okoline U
x
0
tacke x
0
i
V
y
0
tacke y
0
i jedinstveno neprekidno diferencijabilno preslikavanje
x = g(y) : V
y
0
U
x
0
koje zadovoljava uslov F(g(y), y) = 0, odn.
f(g(y)) = y, za svako y V
y
0
. Za svaku tacku y V
y
0
postoji i
jednoznacno je odre
-
dena tacka x = g(y) U
x
0
cija je slika preslika-
vanjem f tacka y. Dakle je x f
1
(y) U
x
0
, a preslikavanje g(y)
je obostrano jednoznacno, neprekidno diferencijabilno, pri cemu je
g = f
1
na skupu V
y
0
. Neka je U
x
0
= U
x
0
f
1
(V
y
0
). Skup U
x
0
je
otvorena okolina tacke x
0
kao presek otvorenih skupova, pri cemu je
preslikavanje f bijektivno na njemu.
Osim toga, preslikavanje g = f
1
je neprekidno diferencijabilno na
V
y
0
, pa je na osnovu teoreme o diferencijabilnosti preslikavanja ono
implicitno zadato sistemom F(x, y) = 0 i
df
1
(y) = dg(y) = [d
x
F(x, y)]
1
d
y
F(x, y) =
= [df(x)]
1
(I) = [df(x)]
1
,
za svako x U
x
0
i svako y = f(x) V
y
0
.
Iz poslednje jednakosti neposredno sledi jednakost matrica presli-
kavanja df
1
(y) i [df(x)]
1
:
(f
1
)
(y) = (f
(x))
1
,
odakle se dobija sledeca formula:
(f
1
1
, . . . , f
1
m
)
(y
1
, . . . , y
m
)
=
1
(f
1
, . . . , f
m
)
(x
1
, . . . , x
m
)
,
koja za m = 1 pretstavlja dobro poznatu formulu za izvod inverzne
funkcije.
Kako je det(f
1
)
(y)det f
(x) = 1 za svako (x, y) U

x
0
V
y
0
, to su
jakobijani preslikavanja f
i (f
1
)
razliciti od nule u odgovarajucim

okolinama.
Posledica 1. Neka je f neprekidno diferencijabilno preslikavanje o-
tvorenog skupa G R
m
u prostor R
m
. Ako je jakobijan preslikavanja
razlicit od nule na skupu G, onda je f(G) otvoren skup u R
m
.
Dokaz. Neka je y
0
proizvoljna tacka skupa f(G) i neka je x
0
neki
element skupa f
1
(y
0
). Tada prema prethodnoj teoremi postoje
okoline U
x
0
G i V
y
0
tacaka x
0
i y
0
respektivno, tako da je f(U
x
0
) =
V
y
0
. Stoga je V
y
0
f(G), pa je y
0
unutrasnja tacka skupa f(G).
Napomenimo da je preslikavanje f koje zadovoljava uslove teoreme
1. difeomorzam na skupu U
x
0
. To svojstvo je lokalnog karaktera, pa
stoga kazemo da je f lokalni difeomorzam.
Zadaci za vezbanje
1. Naci inverzna preslikavanja za sledeca preslikavanja:
a) u = e
x
cos y, v = e
x
sin y , b) u = xy, v = x/y ,
c) u = x
2
y
2
, v = 2xy , d) u = x +y, v = (x y)
2
.
6.5. Teorema o rangu preslikavanja 115
Ispitati koje je od datih preslikavanja obostrano jednoznacno.
2. Neka je M(x, y) N(u, v) preslikavanje ravni R
u samu sebe, koje svakoj

tacki M pridruzuje tacku N tako da je OMON = r
2
, gde je O(0, 0) srediste kruga
poluprecnika r, pri cemu OM i ON pripadaju istoj pravoj. Odrediti analiticki tako
denisano preslikavanje, kao i njemu inverzno preslikavanje. U sta se preslikavaju
prave, odn. kruznice ovim preslikavanjem?
3. Neka je f = (f
1
, f
2
) preslikavanje sa R
u R
koje zadovaljava Kosi -

Rimanove jednacine
f
1
x
1
=
f
2
x
2
,
f
1
x
2
=
f
2
x
1
.
( i ) Dokazati da je det f
(x
0
, y
0
) = 0 onda i samo onda ako je f
(x
0
, y
0
) = 0.
(ii) Ako je f
(x
0
, y
0
) ,= 0, dokazati da je f invertibilno u nekoj okolini tacke
(x
0
, y
0
), a da inverzno preslikavanje f
1
zadovoljava Kosi-Rimanove uslove u
nekoj okolini tacke (x
0
, y
0
).
4. Preslikavanje f : R
n
\ a R
n
denisano sa
f(x) = a +
r
|x a|
(x a)
je inverzija sa centrom u tacki a i poluprecnikom r. Dokazati da je f difeomor-
zam za koji je
f(x : 0 < |x a| < r) = x : |x a| > r.
5. Dokazati da je slika oblasti neprekidno diferencijabilnim preslikavanjem ciji
je jakobijan razlicit od nule tako
-
de oblast.
6. Neka je A otvoren skup u R
n
, a f : A R
n
neprekidno diferencijabilno
preslikavanje za koje je det f
(x
0
) ,= 0 za x
0
A. Dokazati da postoji kugla
K(x
0
, r) A tako da je
|f(u) f(v)|
1
2
|u v|
za svako u, v K(x
0
, r). Koristeci ovu nejednakost, dokazati da za svako y
K(f(x
0
), r/4) postoji jednoznacno odre
-
dena tacka x K(x
0
, r) tako da je y =
f(x). Dokazati da je f homeomorzam skupova K(x
0
, r) f
1
(K(f(x
0
), r/4)) i
K(y
0
, r/4).
7. Neka je f : R
m
R
m
neprekidno diferencijabilno preslikavanje koje zado-
voljava nejednakost |xy| |f(x) f(y)| za svako x, y R
m
. Dokazati da je f
bijektivno preslikavanje koje svaki otvoren skup iz R
m
preslikava u otvoren skup.
6.5. TEOREMA O RANGU PRESLIKAVANJA
Neka je f neprekidno diferencijabilno preslikavanje otvorenog sku-
pa U R
m
u R
n
. Rang preslikavanja f u tacki x U je rang
matrice f
(x). Oznacavamo ga sa rang f(x).

Teorema 1. Neka je f : X Y neprekidno diferencijabilno pre-
slikavanje oblasti X R
m
na oblast Y R
n
, pri cemu je r rang
preslikavanja f, r m, r < n za svako x X. Tada za svako x X
postoji otvoren skup V X koji sadrzi tacku x, tako da je f(V )
skup tacaka prostora R
n
sa svojstvom da se n r koordinata tacaka
y Y f(V ) mogu izraziti kao neprekidno diferencijabilne funkcije
ostalih r kordinata te tacke.
Dokaz. Ne umanjujuci opstost dokaza, pretpostavimo da je
(1)
(f
1
, . . . , f
r
)
(x
1
, . . . , x
r
)
,= 0,
za svako x X, a da su svi minori matrice f
(x) reda r + 1 jednaki

nuli.
Kako je preslikavanje f neprekidno diferencijabilno u oblasti X,
jakobijan (1) je neprekidna funkcija na skupu X, pa za svaku tacku
x
0
X postoji okolina K(x
0
, ) tako da je za svako x K(x
0
, )
zadovoljen uslov (1), pri cemu su svi minori reda r + 1 matrice f
(x)
jednaki nuli u toj okolini.
Posmatrajmo prostor R
m
kao proizvod R
r
R
mr
. Tacku x R
m
pretstavimo u obliku x = (x
r
, x
mr
), gde je x
r
= (x
1
, . . . , x
r
), a
x
mr
= (x
r+1
, . . . , x
m
). Analogno, posmatrajuci R
n
kao proizvod
R
r
R
nr
, stavimo y = (y
r
, y
nr
), gde je y
r
= (y
1
, . . . , y
r
), y
nr
=
(y
r+1
, . . . , y
n
). Neka je y
0
= f(x
0
) = (y
0
r
, y
0
nr
), x
0
= (x
0
r
, x
0
nr
),
i neka je sa y
r
= f
r
(x
r
, x
mr
), y
nr
= f
nr
(x
r
, x
mr
) odre
-
deno
preslikavanje y = f(x), x X, y Y .
Zbog ucinjenih pretpostavki, na osnovu teoreme 2., 6.3., postoje
otvorene kugle K(x
0
r
,
1
) R
r
i K(x
0
mr
,
2
) R
mr
tako da je
K(x
0
r
,
1
) K(x
0
mr
,
2
) K(x
0
, ) i okolina K(y
0
r
, ) R
r
tako da
je na skupu K(y
0
r
, ) K(x
0
mr
,
2
) odre
-
deno jedinstveno neprekidno
diferencijabilno preslikavanje x
r
=
r
(y
r
, x
mr
) K(x
0
r
,
1
).
Razmotrimo preslikavanje y
r
= f
r
(x
r
, x
mr
) kao sistem jednacina
u R
m+r
. Zamenjujuci u ovom sistemu x
r
sa
r
(y
r
, x
mr
) dobijamo
identicnost y
r
f
r
(
r
(y
r
, x
mr
), x
mr
)
r
(y
r
, x
mr
), gde je
funkcija promenljivih (y
r
, x
mr
) K(y
0
r
, ) K(x
0
mr
,
2
), koju mo-
zemo napisati u obliku r identiteta:
(2) y
j
f
j
(
r
(y
r
, x
mr
), x
mr
)
j
(y
1
, . . . , y
r
, x
r+1
. . . , x
m
).
6.5. Teorema o rangu preslikavanja 117
Diferenciranjem ovih jednakosti po x
p
, p > r, dobijamo
j
x
p
=
r
k=1
f
j
x
k
k
x
p
+
f
j
x
p
= (T
p
f
j
, T
p
) 0,
j = 1, r , p = r + 1, m, (3)
gde su
T
p
f
j
= (f
j
/x
1
, . . . , f
j
/x
r
, f
j
/x
p
)
i
T
p
= (
1
/x
p
, . . . ,
r
/x
p
, 1)
vektori u R
p + 1
.
Neka je V
0
= K(x
0
r
,
1
) K(x
mr
,
2
), a Y
0
= f(V
0
). Ako je
y = (y
r
, y
nr
) Y
0
i y
r
K(y
0
r
, ), tada je x
r
=
r
(y
r
, x
mr
), pa
je y
nr
= f
nr
(
r
(y
r
, x
mr
), x
mr
) = g
nr
(y
r
, x
mr
). Dokazimo da
preslikavanje g
nr
ne zavisi od x
mr
. Za to je dovoljno dokazati da
nijedna koordinatna funkcija
(4) g
s
(y
1
, . . . , y
r
, x
r+1
, . . . , x
m
) f
s
(
r
(y
r
, x
mr
), x
mr
), s > r,
preslikavanja g
nr
ne zavisi od x
mr
. Diferenciranjemg
s
po x
p
, p > r,
imamo
(5)
g
s
x
p
=
r
k=1
f
s
x
k
k
x
p
+
f
s
x
p
= (T
p
f
s
, T
p
),
gde je T
p
f
s
= (f
s
/x
1
, . . . , f
s
/x
r
, f
s
/x
p
).
Kako je s > r, to je zbog pretpostavke o rangu preslikavanja f
svaki vektor T
p
f
s
za s > r linearna kombinacija vektora T
p
f
j
iz (3):
(6) T
P
f
s
=
r
j=1
s
j
T
p
f
j
,
gde su
s
j
konstante iz R. Zamenom vektora T
p
f
s
iz (6) u (5), koristeci
(3), dobijamo
g
s
x
p
=
_
_
r
j=1
s
j
T
p
f
j
, T
p
_
_
=
r
j=1
s
j
(T
p
f
j
, T
p
) = 0
za svako s > r i svako p > r. Zato je skup M tacaka (y
r
, y
nr
),
y
r
K(y
0
r
, ), koje pripadaju skupu Y
0
odre
-
den jednacinom y
nr
=
g
nr
(y
r
). Skup M je slika preslikavanjem f preseka skupa V
0
i skupa
tacaka x y
1
r
(K(y
0
r
, )). Presek ovih skupova je otvoren skup V koji
sadrzi tacku x
0
.
Posledica 1. Ako je x
mr
K(x
0
mr
,
2
) i y
r
K(y
0
r
, ), tada je na
skupu K(y
0
r
, ) K(x
0
mr
,
2
) jednoznacno odre
-
deno preslikavanje
x
r
: K(y
0
r
, ) K(x
0
mr
,
2
) K(x
0
r
,
1
)
koje pri ksiranom y
r
pretstavlja funkciju od x
mr
K(x
0
mr
,
2
).
Primer 1. Neka je dat sistem jednacina x = f(u, v), y = g(u, v)
z = h(u, v), (u, v) D R
2
, pri cemu su funkcije f, g i h neprekidno
diferencijabilne u oblasti D. Neka je x
0
= f(u
0
, v
0
), y
0
= g(u
0
, v
0
),
z
0
= h(u
0
, v
0
) za (u
0
, v
0
) D. Ako je rang matrice
_
_
f
u
f
v
g
u
g
v
h
u
h
v
_
_
u tacki (u
0
, v
0
) jednak 2, tada postoji neprekidno diferencijabilna
funkcija tako da je z = (x, y).
Zaista, neka je npr.
u
(u
0
, v
0
) f
v
(u
0
, v
0
)
g
u
(u
0
, v
0
) g
v
(u
0
, v
0
)
,= 0 .
Zbog neprekidnosti parcijalnih izvoda funkcija f i g ta determinanta
je razlicita od nule u nekoj okolini tacke (u
0
, v
0
). Na osnovu teoreme o
rangu preslikavanja, skup slika te okoline datim preslikavanjem u neku
ukolinu tacke (x
0
, y
0
, z
0
) moze se zadati jednom neprekidno diferen-
cijabilnom funkcijom z = (x, y).
Zadaci za vezbanje
1. Ispitati rang preslikavanja u = (x +y)
2
+ 1, v = (x y)
2
+ 4.
2. Neka je f : R
preslikavanje denisano sa f(x, y) = (u, v), gde je

6.6. Funkcionalna zavisnost funkcija 119
u =
_
x
3
y
2
, ako je x 0 ,
0, ako je x < 0 ,
v =
_
x
2
y
3
, ako je y 0 ,
0, ako je y < 0 .
Dokazati da je
rangf =
_
_
_
2, ako je x, y > 0 ,
1, ako je xy < 0 ,
0, ako je x, y < 0 .
3. Ako je rang preslikavanja f : U R
n
u svakoj tacki x U jednak n,
dokazati da je tacka y
0
= f(x
0
), x
0
intU, unutrasnja tacka skupa f(U).
4. Ako je rang preslikavanja f : U R
n
u svakoj tacki skupa U jednak k,
k < n, dokazati da postoji neka okolina tacke x
0
U R
m
u kojoj je
f
i
(x
1
, . . . , x
m
) = g
i
(f
1
(x
1
, . . . , x
m
), . . . , f
k
(x
1
, . . . , x
m
)), i = k + 1, n.
5. Dokazati da je rang neprekidno diferencijabilnog preslikavanja f : R
m
R
n
odozdo poluneprekidna funkcija, tj. rangf(x) rangf(x
0
) u nekoj okolini tacke
x
0
R
m
.
6.6. FUNKCIONALNA ZAVISNOST FUNKCIJA
Denicija 1. Neka je f
j
, j = 1, n sistem neprekidno diferencijabil-
nih funkcija na skupu X R
m
. Ako postoji otvoren skup Y R
n1
i neprekidno diferencijabilna funkcija F na Y tako da je
(f
1
(x), . . . , f
n1
(x)) Y
i
(1) f
n
(x) F(f
1
(x), . . . , f
n1
(x))
za svako x X, onda kazemo da funkcija f
n
funkcionalno zavisi od
funkcija f
1
, . . . , f
n1
na skupu X. Ako bar jedna od funkcija datog
sistema funkcionalno zavisi od ostalih funkcija na skupu X, kazemo
da je sistem funkcija f
j
, j = 1, n funkcionalno zavisan na X; ako
nijedna od funkcija sistema f
j
, j = 1, n, ne zavisi od ostalih, kazemo
da je sistem funkcija funkcionalno nezavisan na X.
Linearna zavisnost funkcija izucava se u linearnoj algebri. Ocigled-
no je linearna zavisnost samo specijalan slucaj funkcionalne zavisnosti.
Svaki sistem linearno zavisnih funkcija je funkcionalno zavisan, dok
obrat u opstem slucaju ne vazi, sto dokazuje sledeci
Primer 1. Funkcije f
1
= x
1
+x
2
, f
2
= x
1
x
2
, f
3
= 2x
2
1
+2x
1
2x
2
2
za svako (x
1
, x
2
) R
2
zadovoljavaju uslov f
3
= F(f
1
, f
2
), gde je
F(u, v) = u +v + 2uv, pa su funkcionalno zavisne na R
2
. Ocigledno
one nisu linearno zavisne.
Teorema 1. Neka je f
i
: i = 1, n sistem neprekidno diferenci-
jabilnih funkcija koje su funkcionalno zavisne na otvorenom skupu
G R
m
, m n. Tada je rang preslikavanja f = (f
1
, . . . , f
n
) u
svakoj tacki skupa G manji od n.
Dokaz. Kako je sistem funkcija f
i
, i = 1, n, funkcionalno zavisan na
otvorenom skupu G, bar jedan element tog sistema funkcionalno zavisi
od ostalih. Odre
-
denosti radi, neka je to f
n
. Tada postoji otvoren skup
Y R
n1
i funkcija F neprekidno diferencijabilna na skupu Y tako
da je (f
1
(x), . . . , f
n1
(x)) Y i
f
n
(x) = F(f
1
(x), . . . , f
n1
(x))
za svako x G. Diferenciranjem ove jednakosti po x
k
imamo
(2)
f
n
x
k
=
n1
i=1
F
f
i
f
i
x
k
, k = 1, m,
odakle sledi da je n-ta vrsta matrice |f
i
/x
k
|
nm
linearna kombi-
nacija ostalih vrsta. Kako je n m, rang preslikavanja f je manji od
n.
Teorema 2. Neka su f
j
, j = 1, n, neprekidno diferencijabilne funk-
cije na otvorenom skupu X R
m
, n m. Ako je rang preslikavanja
f = (f
1
, . . . , f
n
) jednak n u nekoj tacki x
0
X, tada je sistem funkcija
f
j
, j = 1, n, funkcionalno nezavisan u nekoj okolini tacke x
0
.
Dokaz. Na osnovu teoreme o rangu preslikavanja, postoji okolina V
tacke x
0
tako da se funkcije f
1
, . . . , f
n
mogu smatrati slobodnim
parametrima na skupu f(V ). Ako bi u posmatranoj okolini tacke
x
0
funkcije f
j
, j = 1, n, bile vezane relacijom (1), onda kao u dokazu
prethodne teoreme zakljucujemo da je n-ta vrsta matrice f
linearna
kombinacija ostalih vrsti i vazi (2). Kako je rang preslikavanja f jed-
nak n, to su vrste matrice f
linearno nezavisne, sto je u kontradikciji

sa (2).
6.6. Funkcionalna zavisnost funkcija 121
Teorema 3. Neka su zadovoljeni uslovi teoreme o rangu preslika-
vanja f, pri cemu se bazni minor matrice f
nalazi u gornjem levom

uglu te matrice. Tada su funkcije f
1
, . . . , f
r
funkcionalno nezavisne u
okolini V , dok funkcije f
r+1
, . . . , f
n
funkcionalno zavise u toj okolini
od funkcija f
1
, . . . , f
r
.
Dokaz. Na osnovu teoreme o rangu preslikavanja, postoji okolina V
tacke x
0
sa svojstvom da se n r koordinata tacaka skupa Y f(V )
mogu izraziti kao funkcije ostalih r koordinata: y
nr
= g
nr
(y
r
). Ako
poslednju jednacinu prikazemo u koordinatnom zapisu
y
s
= g
s
(y
1
, . . . , y
r
), s = r + 1, n,
onda funkcije f
s
na skupu V zadovoljavaju netrivijalne jednakosti
f
s
(x) = g
s
(f
1
(x), . . . , f
r
(x)), s = r + 1, n,
sto dokazuje zavisnost funkcija f
j
, j = r + 1, n od funkcija f
j
, j = 1, r.
Nezavisnost funkcija f
j
, j = 1, r sledi iz teoreme 2.
Teoreme 2. i 3. imaju lokalni karakter, za razliku od teoreme
1. koja je globalnog karaktera. Teorema 3. tvrdi postojanje zavi-
snosti, ali ne i jedinstvenost prikaza funkcija f
r+1
, . . . , f
n
od funkcija
f
1
, . . . , f
r
.

C ak kada je rang preslikavanja isti u svim tackama, ne
sledi da je u okolini svake tacke uvek isti podsistem funkcija funkcio-
nalno nezavisan, sto tako
-
de ukazuje na lokalni karakter teoreme 3.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da funkcije f
1
= x + y i f
2
= x y obrazuju nezavisan sistem
funkcija u R
neposredno, ne koristeci dokazane teoreme.

2. Dokazati da su funkcije f
1
= x
1
+ + x
n
, f
2
= x
2
1
+ + x
2
n
i f
3
=
x
1
x
2
+x
1
x
3
+ +x
n1
x
n
funkcionalno zavisne i odrediti njihovu zavisnost. Da
li su one linearno zavisne?
3. Ispitati zavisnost funkcija f
1
= x
2
1
+x
2
2
+x
2
3
, f
2
= x
1
x
2
x
3
, f
3
= x
3
1
+x
3
2
+x
3
3
,
f
4
= x
1
x
2
+x
2
x
3
+x
3
x
1
.
4. Funkcija f je harmonijska u oblasti G R
, ako je
2
f
x
2
+

2
f
y
2
= 0,
za svako (x, y) G. Dokazati da su harmonijske funkcije f
1
i f
2
funkcionalno
zavisne u oblasti G onda i samo onda ako su linearno zavisne u oblasti G.
5. Dokazati da je sistem funkcija
i
(x
1
, . . . , x
m
) = x
i
, 1 i m, funkcionalno
nezavisan u ukolini svake tacke x R
m
.
6. Dokazati da je za svaku neprekidno diferencijabilnu funkciju f : R
m
R
sistem funkcija
1
, . . . ,
m
, f funkcionalno zavisan i odrediti njihovu zavisnost.
7. Neka je sistem neprekidno diferencijabilnih funkcija f
1
, . . . , f
m
funkcionalno
zavisan na otvorenom skupu G R
m
. Dokazati da je tada jakobijan preslikavanja
f = (f
1
, . . . , f
m
) jednak nuli na skupu G.
8. Neka su funkcije f
1
, . . . , f
m
neprekidno diferencijabilne funkcije na otvore-
nom skupu G R
n
, m n. Ako je rang preslikavanja f = (f
1
, . . . , f
m
) bar u
jednoj tacki skupa G jednak m, dokazati da je tada sistem funkcija f
1
, . . . , f
m
funkcionalno nezavisan na skupu G.
9. Neka je f
1
, . . . , f
k
, k < m, sistem neprekidno diferencijabilnih funkcija za
koji je rang preslikavanja f = (f
1
, . . . , f
k
) u tacki x
0
= (x
0
1
, . . . , x
0
m
) R
m
jednak
k. Dokazati da se u nekoj okolini tacke x
0
taj sistem moze dopuniti do nezavisnog
sistema f
1
, . . . , f
m
neprekidno diferencijabilnih funkcija.
6.7. USLOVNI EKSTREMI
Neka je A R
m
otvoren skup i neka su
1
, . . . ,
r
, f : A R
zadate funkcije. Ispitajmo ekstremne vrednosti funkcije f na skupu
E A koji je odre
-
den funkcijama
i
, i = 1, r, na sledeci nacin
E = x A :
i
(x) = 0 , 1 i r .
Za skup E kazemo da je odre
-
den jednacinama veze
(1)
i
(x) = 0 , 1 i r .
Denicija 1. Neka je x
0
E. Funkcija f ima u tacki x
0
uslovni
lokalni maksimum (minimum) pri uslovima (1), ako postoji oko-
lina U
x
0
tacke x
0
tako da je f(x) f(x
0
)(f(x) f(x
0
)) za svako
x E U
x
0
. Ako je f(x) < f(x
0
)(f(x) > f(x
0
)) za svako x
E(U
x
0
x
0
), kazemo da funkcija f u tacki x
0
ima strogi uslovni
lokalni maksimum (minimum).
U deniciji su uvedeni lokalni uslovni ekstremi funkcija. U daljem
tekstu izostavljacemo u nazivu denisanih pojmova rec lokalan.
Ilustrujmo uvedene pojmove na sledecem primeru.
6.7. Uslovni ekstremi 123
Primer 1. Razmotrimo funkciju f(x, y) = x
2
+y
2
i jednacinu veze
veze x +y = 1. Odredimo uslovne
ekstremne vrednosti funkcije pri
zadatom uslovu. U tackama sku-
pa E funkcija f ima sledeci ob-
lik f(x, 1 x) = 2x
2
2x + 1.
Na taj nacin zadata funkcija pret-
stavlja funkciju jedne promenljive.
Lako je videti da ta funkcija dosti-
ze svoj minimum u tacki x = 1/2.
Iz jednacine veze dobijamo tacku
(1/2, 1/2) u kojoj funkcija f ima
lokalni minimum y
min
= 1/2. U
tacki (1/2, 1/2) funkcija f nema lokalnu ekstremnu vrednost.
Navedeni postupak upucuje na metod za odre
-
divanje uslovnih ek-
stremnih vrednosti funkcija pri zadatim uslovima veze. Najpre je
potrebno utvrditi rang preslikavanja = (
1
, . . . ,
r
), a zatim iz
jednacina veze, na osnovu teoreme o egzistenciji implicitnih funkcija,
izraziti promenljive x
i
s+1
, . . . , x
i
m
u funkciji ostalih promenljivih x
i
1
x
i
2
, . . . , x
i
s
, gde je s = rangf. Zamenom ovih promenljivih u funkciji
f dobijamo slozenu funkciju promenljivih x
i
1
, . . . , x
i
s
, pa se prob-
lem odre
-
divanja uslovnih ekstremnih vrednosti svodi na odre
-
divanja
ekstremnih vrednosti. Opisani nacin nalazenja uslovnih ekstremnih
vrednosti najcesce ne dovodi do resenja problema. Pre svega, iz uslova
veze nije uvek moguce izraziti neke od promenljivih preko ostalih, cak
i u slucaju kada je rang preslikavanja konstantan na skupu E. A
kada je to i moguce, slozena funkcija za koju treba odrediti lokalne
ekstremne vrednosti je takva da su u njoj neke od promenljivih nezav-
isne, dok su ostale zavisne od njih. Stoga drugi diferencijal te funkcije
ne zadrzava invarijantnu formu, pa se ne moze direktno koristiti teo-
rema koja daje dovoljne uslove za egzistenciju ekstremnih vrednosti.
Navedeni nedostaci otklanjaju se primenom Lagranzove metode neo-
dre
-
denih cinilaca.
Teorema 1. Neka su funkcije
1
, . . . ,
r
, f neprekidno diferencijabil-
ne na otvorenom skupu A R
m
, r < m. Ako funkcija f ima uslovnu
ekstremnu vrednost u tacki x
0
A pri uslovima veze (1) i ako je rang
preslikavanja = (
1
, . . . ,
r
) u tacki x
0
jednak r, tada postoje realni
brojevi
1
, . . . ,
r
tako da je x
0
stacionarna tacka funkcije
(2) F(x) = f(x) +
r
i=1
i
(x) .
Dokaz. Neka je
(3)
(
1
, . . . ,
r
)
(x
1
, . . . , x
r
)
x
0
,= 0.
Odredimo realne brojeve
1
, . . . ,
r
tako da je
(4)
f(x
0
)
x
j
+
r
i=1
i
(x
0
)
x
j
= 0, j = 1, r .
Zbog (3) oni su jednoznacno odre
-
deni. Iz jednacina veze (1), na osno-
vu teoreme 1., 6.3., promenljive x
1
, . . . , x
r
mogu se izraziti u funkciji
promenljivih x
r+1
, . . . , x
m
u nekoj okolini U tacke (x
0
r+1
. . . , x
0
m
):
(5) x
i
=
i
(x
r+1
, . . . , x
m
) , 1 i r .
Diferenciranjem uslova veze, imajuci pri tome u vidu veze (5) dobi-
jamo sledeci sistem jednacina
(6)

i
x
j
+
r
k=1
i
x
k
x
k
x
j
= 0 , j = r + 1, m, i = 1, r.
Kako su uslovi (1) i (5) na osnovu teoreme o implicitnim funkcijama
ekvivalentni, to funkcija
y = f(
1
(x
r+1
, . . . , x
m
), . . . ,
r
(x
r+1
, . . . , x
m
), x
r+1
, . . . , x
m
) :=
:= g(x
r+1
, . . . , x
m
) (7)
u tacki x
0
= (x
0
r+1
, . . . , x
0
m
) ima lokalnu ekstremnu vrednost. Stoga
je
(8)
f( x
0
)
x
j
+
r
k=1
f( x
0
)
x
k
x
k
x
j
= 0 , j = r + 1, m.
Dokazimo da je x
0
stacionarna tacka funkcije F. Parcijalni izvodi
funkcije F po x
j
, j = 1, r, u tacki x
0
su prema (4) jednaki nuli.
Dokazimo da su oni jednaki nuli u tacki x
0
i po ostalim promenljivim.
Zaista, ako u jednacinama
F(x
0
)
x
j
=
f(x
0
)
x
j
+
r
i=1
i
(x
0
)
x
j
, j = r + 1, m
zamenimo (6) i (8), dobijamo jednacine
F(x
0
)
x
j
=
r
k=1
f(x
0
)
x
k
x
k
x
j
+
r
i=1
i
_
k=1
i
x
k
x
k
x
j
_
=
=
r
k=1
_
f(x
0
)
x
k
+
r
i=1
i
x
k
_
x
k
x
j
= 0
koje se anuliraju zbog (4).
Teorema 2. Neka funkcije
1
, . . . ,
r
, f denisane na otvorenom
skupu A R
m
, r < m, zadovoljavaju sledece uslove:
( i )
1
, . . . ,
r
, f C
(2)
(A),
( ii ) tacka x
0
A je stacionarna tacka funkcije (2) za neki izbor
realnih brojeva
1
, . . . ,
r
,
(iii) rang preslikavanja = (
1
, . . . ,
r
) u tacki x
0
je r.
Za dx
mr
= (dx
r+1
, . . . , dx
m
) R
mr
oznacimo sa
(dx
r+1
, . . . , dx
m
) =
m
i,j=1
2
F(x
0
)
x
i
x
j
dx
i
dx
j
kvadratnu formu promenljivih (dx
r+1
, . . . , dx
m
) u kojoj su promenljive
dx
1
, . . . , dx
r
odre
-
dene jednacinama
(9)
m
j=1
i
(x
0
)
x
j
dx
j
= 0, i = 1, r.
Ako je kvadratna forma pozitivno (negativno) denitna, tada
je x
0
tacka strogog uslovnog minimuma (maksimuma) funkcije f pri
uslovima veze (1).
Dokaz. Primetimo najpre da za svaku tacku x A koja zadovoljava
uslove veze (1) vazi
(10) f(x
0
) = f(x) f(x
0
) = F(x) F(x
0
) = F(x
0
) ,
gde je x
0
stacionarna tacka funkcije f. To drugim recima znaci da
funkcija F dostize ekstremnu vrednost u tacki x
0
onda i samo onda
ako funkcija f u toj tacki dostize uslovnu ekstremnu vrednost.
Kako je rang preslikavanja jednak r, mozemo pretpostaviti da
je zadovoljen uslov (3), zbog cega je sistem (9) jednoznacno resiv po
h
1
, . . . , h
r
. Sistem (9) krace mozemo zapisati u obliku
(11) d = 0 ,
gde je diferencijal preslikavanja uzet u tacki x
0
. Dokazimo najpre
da je x
0
stacionarna tacka funkcije g(x
r+1
, . . . , x
m
) denisane u (7).
Na osnovu teoreme o invarijantnosti forme prvog diferencijala vazi
(12) dg( x
0
) =
m
j=1
f( x
0
)
x
j
dx
j
.
Kada ovoj jednacini dodamo sumu jednacina (9) od kojih je svaka
pomnozena odgovarajucim realnim brojem
i
, dobijamo
(13) dg( x
0
) =
m
j=1
x
j
_
f +
r
i=1
i
_
dx
j
x
0
=
=
m
j=1
F(x
0
)
x
j
dx
j
= 0 ,
cime smo dokazali da je x
0
stacionarna tacka funkcije g. Dokazimo
da je
d
2
g( x
0
) = d
2
F(x
0
)[
d=0
.
Primetimo najpre da je drugi diferencijal funkcije g(x) u tacki x
0
dat
izrazom
(14) d
2
g( x
0
) =
m
j,k=1
2
f( x
0
)
x
j
x
k
dx
j
dx
k
+
m
j=1
f( x
0
)
x
j
d
2
x
j
.
Diferenciranjem jednacina (9) dobijamo
(15)
m
j,k=1
i
(x
0
)
x
j
x
k
dx
j
dx
k
+
m
j=1
i
(x
0
)
x
j
d
2
x
j
= 0 , i = 1, r .
Ako svaku jednacinu sistema (15) pomnozimo odgovarajucim realnim
brojem
i
, tako dobijene jednacine dodamo jednacini (14) i iskoristimo
(ii), dobijamo
d
2
g( x
0
) =
m
j,k=1
2
F(x
0
)
x
j
x
k
dx
j
dx
k
+
m
j=1
F(x
0
)
x
j
d
2
x
j
=
= d
2
F(x
0
)[
d=0
, (16)
Ako je kvadratna forma pozitivno denitna, tada iz uslova (13) i
(16) sledi da je x
0
stacionarna tacka funkcije g, pri cemu je drugi
diferencijal funkcije g u tacki x
0
pozitivno denitna kvadratna forma
promenljivih dx
r+1
. . . , dx
m
. Stoga funkcija g u tacki x
0
ima strogi
lokalni minimum, pa funkcija f u tacki x
0
ima strogi uslovni minimum
pri uslovima veze (1). Ako je kvadratna forma negativno denitna,
analogno se zakljucuje da je x
0
tacka strogog uslovnog maksimuma.
Funkciju F nazivamo Lagranzovom funkcijom, a realne brojeve
i
Lagranzovim multiplikatorima.
Za nalazenje uslovnih ekstremnih vrednosti treba najpre odrediti
stacionarne tacke iz jednacina
(17)
_
_
F
x
j
=
f
x
j
+
r
i=1
i
x
i
= 0 , j = 1, m
F
i
=
i
= 0 , i = 1, r
.
Da li u stacionarnim tackama funkcija ima uslovne ekstremne vre-
dnosti, utvr
-
duje se ispitivanjem denitnosti kvadratne forme drugog
diferencijala Lagranzove funkcije pri uslovima (9). Pokazimo to na
sledecem primeru.
Primer 1. Odredimo ekstremne vrednosti funkcije f(x, y, z) = xy +
yz, x > 0, y > 0, z > 0, ako je x
2
+y
2
= 2, y +z = 2.
Pri zadatim uslovima veza Lagranzova funkcija je data sa
F(x, y, z) = xy +yz +
1
(x
2
+y
2
2) +
2
(y +z 2) ,
a njoj odgovarajuce jednacine za odre
-
divanje stacionarne tacke funkci-
je f i parametara
1
,
2
glase:
F
x
= y + 2
1
x = 0, F
y
= x +z + 2
1
y +
2
= 0
F
z
= y +
2
= 0, x
2
+y
2
= 2, y +z = 2 .
Resenje ovog sistema je
1
= 1/2,
2
= 1, x = y = z = 1. Drugi
diferencijal funkcije F je
d
2
F = 2
1
(dx
2
+dy
2
) + 2dxdy + 2dydz =
= dx
2
dy
2
+ 2dxdy + 2dydz
Iz jednacina veze je dy = dx = dz, pa je
d
2
F(1, 1, 1) = dx
2
3dy
2
2dz
2
< 0 ,
odakle zakljucujemo da funkcija f ima strogi lokalni uslovni maksi-
mum u tacki (1, 1, 1) koji je jednak 2 pri zadatim uslovima veza.
Zadaci za vezbanje
1. Odrediti uslovne ekstremne vrednosti sledecih funkcija pri zadatim uslovima
veza:
(i) z = x/a +y/b , x
2
+y
2
= 1 ,
(ii) u = xyz , x
2
+y
2
+z
2
= 1 , x +y +z = 1 ,
(iii) z = x
2
+y
2
, x/a +y/b = 1 ,
(iv) u = x
2
+y
2
+z
2
, Ax +By +Cz +D = 0 .
2. Dokazati da je proizvod tri broja cija je suma konstantan pozitivan broj
najveci onda i samo onda ako su ti brojevi jednaki. Uopstiti tvr
-
denje na slucaj n
brojeva.
3. Ispitati ekstremne vrednosti funkcije f(x) =
n
i=1
x
m
i
, ako je
n
i=1
x
i
=
na, gde je a > 0 i m > 1.
4. Naci najmanju i najvecu vrednost funkcije f(x, y) = xy u prstenu (x, y) :
1 x
2
+y
2
4.
5. Odrediti rastojanje tacke x
0
od hiperravni x R
m
: ax = b, gde je
a R
m
i b R.
6. Za dati vektor a R
m
odrediti maksimum funkcije f = ax na sferi x
R
m
: |x| = 1.
7. Pretstaviti broj a u obliku sabiraka x
1
, . . . , x
n
tako da proizvod x
1
1
x
n
n
ima najvecu vrednost.
8. Neka je
m
1
a
ij
x
i
x
j
simetricna, pozitivno denitna kvadratna forma. Do-
kazati da postoji > 0 tako da je
i=1
x
2
i

m
i,j=1
a
ij
x
i
x
j
za svako (x
1
, . . . , x
m
) R
m
.
9. Neka je |a
ij
|
mm
simetricna, pozitivno denitna matrica sa realnim koe-
cijentima, a, b
1
, . . . , b
m
R i
f(x) = a +
m
i=1
b
i
x
i
+
m
i,j=1
a
ij
x
i
x
j
.
Dokazati da funkcija f na R
m
dostize najmanju vrednost.
10. Dokazati nejednakost
x
n
+y
n
2
_
x +y
2
_
n
,
ako je n 1, x, y 0.
11. Dokazati da za svaku kvadratnu matricu A = |a
ij
|
nn
vazi nejednakost
Adamara*
(det A)
2
i=1
_
n
j=1
a
2
ij
_
.
* Hadamard J. (1865-1963)- francuski matematicar
Redovi svakako pretstavljaju jednu od vaznijih oblasti matematicke
analize. U ovoj glavi izlozicemo osnovne elemente teorije redova. U
prvom poglavlju ove glave razmatraju se redovi na proizvoljnim nor-
miranim vektorskimprostorima. Zbog svog znacaja, u ovom poglavlju
se paralelno sa izlaganjem redova na normiranim vektorskim prosto-
rima posmatraju i numericki redovi. U drugom poglavlju ove glave
proucavaju se funkcionalni redovi.
1. REDOVI U NORMIRANIM PROSTORIMA
U ovom poglavlju razmatraju se redovi na normiranim vektorskim
prostorima. Pojam reda pretstavlja uopstenje konacne sume. Od
interesa je koja se svojstva konacnih suma prenose na redove i pod
kojim uslovima. Tako
-
de je vazno racunanje sa redovima. To su os-
novna pitanja koja se razmatraju u ovom poglavlju. Posebna paznja
posvecena je brojnim redovima zbog njihove vaznosti.
1.1. POJAM REDA
Neka je (x
n
) niz u normiranom vektorskomprostoru X. Pridruzimo
ovom nizu niz (s
n
) ciji su clanovi denisani sa
(1) s
n
=
n
k=1
x
k
, n N.
Denicija 1. Ure
-
deni par ((x
n
), (s
n
)) koji se sastoji od niza (x
n
) i
niza (s
n
) ciji su clanovi denisani sa (1) nazivamo redom u normi-
ranom vektorskom prostoru X i oznacavamo sa
x
n
ili
n
x
n
; x
n
su
clanovi reda, a s
n
delimicne sume reda
x
n
.
130
1.1. Pojam reda 131
Denicija 2. Neka je (x
n
) niz elemenata normiranog vektorskog
prostora X. Niz (x
n
) je sumabilan u X, odn. red
x
n
je konver-
gentan u X ako je niz (s
n
) delimicnih suma reda
x
n
konvergentan
u X. Granicna vrednost s = lims
n
je suma reda
x
n
i oznacava
se sa
s =
+
n=1
x
n
.
Red
x
n
je divergentan ako je niz (s
n
) divergentan.
Denicija 3. Red sastavljen od clanova reda
x
n
uzetih u istom
redosledu kao u polaznom redu pocev od (n +1)-vog clana , nazivamo
n-tim ostatkom reda
x
n
i oznacavamo sa
k
x
n+k
.
Iz denicije reda sledi da je on jednoznacno odre
-
den nizom (x
n
)
njegovih clanova. Niz (s
n
x
n
jednoznacno je
odre
-
den formulama (1). Me
-
dutim, red
x
n
je jednoznacno odre
-
den
i nizom (s
n
) svojih delimicnih suma. U tom slucaju clanovi x
n
reda
x
n
odre
-
deni su sa
x
1
= s
1
, x
2
= s
2
s
1
, . . . , x
n
= s
n
s
n1
, . . . .
To nam govori da je izucavanje redova ekvivalentno izucavanju nizova,
te da se svaki problem formulisan za nizove moze na odgovarajuci
nacin formulisati za redove i obratno.
Primer 1. Jedan od vaznijih brojnih redova pretstavlja geometrijski
red
q
n
. Delimicne sume s
n
tog reda
s
n
=
q
n+1
q
q 1

q
1 q
, n +
za [q[ < 1. Stoga je suma s tog reda q/(1 q) za [q[ < 1. Za q = 1
geometrijski red divergira. Za q=1 to je ocigledno, jer s
n
+ kada
n +. Za q = 1 red 1 + 1 1 + divergira, jer niz (s
n
) ima
dve razlicite tacke nagomilavanja. Ako je [q[ > 1 red divergira na
osnovu stava 4. 1.2., jer opsti clan ne tezi nuli.
132 Glava II: Redovi, 1. Redovi u normiranim prostorima
Primer 2. Neka je
a
n
konvergentan red u normiranom vektorskom
prostoru X, s njegova suma, a 0 = n
0
< n
1
< < n
k
< strogo
rastuci niz prirodnih brojeva. Tada je red
(a
n
k1
+1
+ + a
n
k
)
dobijen grupisanjem clanova reda
a
n
konvergentan i ima sumu s.
Zaista, m-ta delimicna suma novog reda jednaka je sumi s
n
m
polaznog
reda. Kako je ovaj konvergentan, niz njegovih delimicnih suma je kon-
vergentan niz ka sumi s, pa je i svaki njegov podniz konvergentan i ima
sumu s. Time smo dokazali da je red dobijen od reda
a
n
grupisan-
jem njegovih clanova konvergentan i ima istu sumu kao i polazni red.
Da obrat u opstem slucaju ne vazi, pokazuje primer brojnog reda
(1 1) + (1 1) +
Ako su clanovi prethodno razmatranog reda u okviru svake zagrade
istog znaka, tada je i red dobijen uklanjanjem zagrada konvergentan.
Dokaz ove cinjenice prepustamo citaocu.
1.2. SVOJSTVA KONVERGENTNIH REDOVA
Stav 1. Neka je
x
n
red u normiranom vektorskom prostoru X nad
poljem K i neka je K. Ako je red
x
n
konvergentan, onda je
konvergentan i red
x
n
i vazi
(1)
+
n=1
x
n
=
+
n=1
x
n
.
Dokaz. Oznacimo sa s
n
delimicne sume reda
x
n
, a sa s
n
delimicne
sume reda
x
n
. Ocigledno je s
n
= s
n
. Neka je lims
n
= s. Onda je
s
= lims
n
= lims
n
= lims
n
= s, pa je red
x
n
konvergentan
i vazi (1).
Stav 2. Ako su redovi
x
n
i
y
n
konvergentni u normiranom vek-
torskom prostoru X, onda je red
(x
n
+ y
n
) konvergentan i vazi
jednakost
+
n=1
(x
n
+ y
n
) =
+
n=1
x
n
+
+
n=1
y
n
.
Dokaz. Neka su s
n
, s
n
i s
n
delimicne sume respektivno redova
x
n
,
y
n
i
(x
n
+ y
n
). Tada je s
n
= s
n
+ s
n
. Kako su redovi
x
n
i
1.3. Kosijev kriterijum 133
y
n
konvergentni, to granicne vrednosti lims
n
= s
i lims
n
= s
postoje. No onda postoji lims

n
= s i s = s
+ s
.
Posledica 1. Ako su redovi
x
n
i
y
n
konvergentni u normiranom
vektorskom prostoru X nad poljem K, tada je red
(x
n
+ y
n
)
konvergentan za svako , K i vazi jednakost
+
n=1
(x
n
+ y
n
) =
+
n=1
x
n
+
+
n=1
y
n
.
Stav 3. Red
x
n
je konvergentan u normiranom vektorskom pros-
toru X onda i samo onda ako je red
n
x
m+n
konvergentan u X za
svako m N. Pri tome je s = s
m
+ r
m
, gde je s suma reda
x
n
, a
r
m
suma ostatka
n
x
m+n
.
Dokaz. Neka je s
k
m
= x
m+1
+s
m+2
+ +x
m+k
k-ta delimicna suma
ostatka
n
x
m+n
. Ocigledno je s
m+k
= s
m
+ s
k
m
, odakle sledi da
lim
k
s
m+k
postoji onda i samo onda ako postoji lim
k
s
k
m
. Jednakost
s = s
m
+ r
m
dobijamo prelaskom na granicnu vrednost u s
m+k
=
s
m
+ s
k
m
kada k +.
Posledica 2. Red
x
n
je konvergentan u normiranom vektorskom
prostoru X onda i samo onda ako je limr
n
= 0.
Stav 4. Ako je red
x
n
konvergentan u normiranom vektorskom
prostoru X, onda je limx
n
= 0.
Dokaz. Kako je red
x
n
konvergentan, a x
n
= s
n
s
n1
, ocigledno
x
n
0 kada n +.
Da obrat u opstem slucaju ne vazi, videcemo u primeru 1., 1.3.
1.3. KO
SIJEV KRITERIJUM
Neka je red
x
n
konvergentan u normiranom vektorskom prostoru
X i neka je njegova suma s. Tada za svako > 0 postoji prirodan broj
n
tako da je |s
n
s| < za svako n n
. No onda je |s
n+m
s| <
za n n
i svako m N, pa je
|s
n+m
s
n
| |s
n+m
s| +|s
n
s| < 2
za svako n n
i svako m N, sto dokazuje da je svaki konvergentan

red u X Kosijev. Da obrat u opstem slucaju ne vazi, dokazuje se
analogno kao i u slucaju nizova. Me
-
dutim, u Banahovim prostorima
svaki Kosijev niz je konvergentan, pa stoga vazi sledeca
Teorema 1 (Kosi). Red
x
n
je konvergentan u Banahovom pros-
toru onda i samo onda ako je on Kosijev, odn. ako za svako > 0
postoji prirodan broj n
tako da je |s
n
s
m
| < za svako n, m > n
.
Primer 1. Razmotrimo harmonijski red
1/n ciji opsti clan x

n
=
1/n tezi nuli kada n +. Taj red je divergentan, sto neposredno
sledi iz Kosijeve teoreme. Zaista, kako je
x
n+1
+ x
n+2
+ + x
2n
=
1
n + 1
+
1
n + 2
+ +
1
2n
> n
1
2n
=
1
2
,
to za = 1/2 i m = 2n nije zadovoljen Kosijev uslov, pa je harmonijski
red divergentan.
Iz navedenog primera neposredno sledi divergencija hiperharmo-
nijskog reda
1/n
za < 1. Zaista, kako je n
< n za < 1, to
je
1
(n + 1)
+ +
1
(2n)
>
1
n + 1
+
1
2n
>
1
2
.
Zadaci za vezbanje
1. Odrediti delimicne sume sledecih redova i na osnovu toga ispitati njihovu
konvergenciju
a)
+
n=1
1
(3n 2)(3n + 1)
, b)
+
n=1
2n + 1
n
2
(n + 1)
2
,
c)
+
n=1
2
n(n + 1)(n + 2)
, d)
+
n=1
arctg
1
2n
2
,
e)
+
n=1
arctg
3
2n(2n 1)
, f)
+
n=1
(
n + 2 2
n + 1 +
n) .
2. Neka niz (b
n
) pozitivnih realnih brojeva denise divergentan red
b
n
. Ako
je lim(a
n
/b
n
) = s, dokazati da je
lim
n+
_
n
k=1
a
k
___
n
k=1
b
k
_
= s.
1.3. Kosijev kriterijum 135
3. Neka je s suma reda
p
n
, p
n
> 0. Ako je
lim
n+
p
n
p
1
+p
2
+ +p
n
= 0,
dokazati da je
lim
n+
s
1
p
n
+ s
2
p
n1
+ +s
n
p
1
p
1
+ p
2
+ + p
n
= s,
gde je (s
n
) niz delimicnih suma reda
p
n
.
4. Ako je s suma reda
x
n
, dokazati da je
lim
n+
s
1
+s
2
+ + s
n
n
= s.
5. Ispitati konvergenciju sledecih redova
a)
+
n=1
cos n
2
n
2
, b)
+
n=1
cos x
n
n
2
, c)
+
n=1
cos nx cos(n + 1)x
n
.
6. Ako clanovi reda
a
n
, a
n
> 0, cine monotono opadajuci niz, dokazati da
je limna
n
= 0.
7. Ako je limna
n
= a ,= 0, dokazati da red
a
n
divergira.
8. Dokazati da za svaki konvergentan red
a
n
sa nenegativnim clanovima
postoji monotono rastuci niz (b
n
) tako da je limb
n
= +, a da red
a
n
b
n
konvergira.
9.

C lanovi niza (a
n
) zadovoljavaju rekurentnu formulu a
n
= 4a
n1
a
n2
za n 3. Dokazati da je
a)
+
n=1
arcctga
2
n
=

12
, ako je a
1
= 2 , a
2
= 8 ,
b)
+
n=1
arcctg2a
2
n
=

6
, ako je a
1
= 1 , a
2
= 3 .
1.4. NUMERI
CKI REDOVI SA
NENEGATIVNIM

CLANOVIMA
U klasi numerickih redova posebnu ulogu igraju numericki redovi
sa nenegativnim clanovima. Kao sto cemo u daljem izlaganju videti,
apsolutno konvergentni redovi su zbog svojih osobina od posebnog
interesa. Ispitivanje apsolutne konvergencije redova, cak i u normi-
ranim vektorskim prostorima svodi se na ispitivanje numerickog reda
sa nenegativnim clanovima. Stoga cemo najpre izloziti osnovna svoj-
stva ovih redova, kao i kriterijume za ispitivanje konvergencije ovih
redova.
1.4.1. POREDBENI KRITERIJUMI
Stav 1. Red
a
n
sa nenegativnim clanovima je konvergentan onda i
samo onda ako je niz (s
n
) delimicnih suma tog reda odozgo ogranicen.
Dokaz. Kako su clanovi reda
a
n
nenegativni brojevi, niz s
n
de-
limicnih suma s
n
tog reda je monotono neopadajuci. Ako je red
a
n
konvergentan, ocigledno je s
n
s =
1
a
n
za svako n N, pa je niz
(s
n
) odozgo ogranicen. Obratno, ako je niz (s
n
) odozgo ogranicen,
onda je on prema poznatom stavu za nizove konvergentan.
Stav 2. Neka su
a
n
i
b
n
redovi sa nenegativnim clanovima. Ako
je a
n
b
n
pocev od nekog prirodnog broja, onda iz konvergencije reda
b
n
sledi konvergecija reda
a
n
, a iz divergencije reda
a
n
sledi
divergencija reda
b
n
.
Dokaz. Ne umanjujuci opstost dokaza, mozemo pretpostaviti da je
a
n
b
n
za svako n N. Oznacimo sa A
n
i B
n
delimicne sume redova
a
n
i
b
n
respektivno. Ocigledno je A
n
B
n
za svako n N.
Pretpostavimo da je red
b
n
konvergentan. Tada su prema pret-
hodnom stavu delimicne sume B
n
tog reda odozgo ogranicene, pa su
takve i delimicne sume A
n
reda
a
n
. No onda je prema prethodnom
stavu red
a
n
konvergentan.
Ako je red
a
n
divergentan, onda za svako L > 0 postoji prirodan
broj n
L
tako da je A
n
L za svako n n
L
. Stoga je i B
n
L za
svako n n
L
, pa je red
b
n
divergentan.
Stav 3. Neka su
a
n
i
b
n
redovi sa pozitivnim clanovima za koje
je
lim
n+
a
n
b
n
= k, 0 k +.
Ako je k < +, tada iz konvergencije reda
b
n
sledi konvergencja
reda
a
n
; ako je k > 0, tada iz divergencije reda
b
n
sledi diver-
gencija reda
a
n
. Dakle, za 0 < k < + oba reda istovremeno
konvergiraju ili divergiraju.
1.4.1. Numeri cki redovi. Poredbeni kriterijumi 137
Dokaz. Kako je lim(a
n
/b
n
) = k, to za svako > 0 postoji prirodan
broj n
tako da je [a
n
/b
n
k[ < , odn.
(k )b
n
< a
n
< (k + )b
n
za svako n n
.
Neka je red
b
n
konvergentan. Ako je k < +, tada je prema
stavu 1., 1.2., red
(k +)b
n
konvergentan, pa je prema stavu 2. red
a
n
konvergentan. Ako je red
b
n
divergentan, tada je za k > 0 i
< k red
(k )b
n
divergentan. No onda je prema stavu 2. i red
a
n
divergentan.
Stav 4. Neka su
a
n
i
b
n
redovi sa pozitivnim clanovima. Ako,
pocev od nekog prirodnog broja, vazi nejednakost
a
n+1
a
n
b
n+1
b
n
,
onda iz konvergencije reda
b
n
sledi konvergencija reda
a
n
, a iz
divergencije reda
a
n
sledi divergencija reda
b
n
.
Dokaz. Na osnovu stava 3.,1.2., ne umanjujuci opstost dokaza, moze-
mo pretpostaviti da nejednakost vazi za svako n N:
a
2
a
1
b
2
b
1
, . . . ,
a
n
a
n1
b
n
b
n1
, . . .
Mnozenjem prvih n nejednakosti dobijamo nejednakost
a
n
a
1
b
n
b
1
koja vazi za svako n N. Sada tvr
-
denje sledi iz stava 2. i stava 1.,
1.2. .
Stavovi 2., 3. i 4. poznati su kao poredbeni kriterijumi.
Primer 1. Red
nsin(1/n
3
) je konvergentan. Zaista, kako je 0 <
sinx < x za x (0, /2), to je
nsin
1
n
3
<
1
n
2
za svako n, pa je red konvergentan prema stavu 2., a na osnovu
cinjenice da je red
1/n
2
konvergentan.
Primer 2. Red
n
2
+ 1 n)
konvergira za > 1, a divergira

za 1.
Zaista, kako je granicna vrednost
lim
n+
(
n
2
+ 1 n)
1/n
=
1
2
konacan broj, red je konvergentan za > 1, a divergentan za 1.

Primer 3. Red
n
n2
e
n
n!
je konvergentan. Zaista, za n 1 vazi
a
n+1
a
n
=
(1 +
1
n
)
n2
e
<
_
n
n + 1
_
2
=
1
(n+1)
2
1
n
2
=
b
n+1
b
n
,
b
n
= 1/n
2
, pa je prema poslednjem poredbenom kriterijumu dati red
konvergentan.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati konvergenciju sledeci redova
a)
+
n=1
1
n
ln(1 +
1
n
) , b)
+
n=1
(1 cos
1
n
) , c)
+
n=1
_
n
n + 1
_
n(n+1)
.
2. Ispitati konvergenciju reda
arctgn
, , R.
a)
+
n=1
n
2
3
n
, b)
+
n=1
(n!)
2
(2n)!
, c)
+
n=1
n
n
e
n
n!
.
4. Ispitati za koje vrednosti parametra a > 0 red
a
f(n)
n
2
konvergira, ako je
f(n) broj nula u dijadskom zapisu broja n.(Resenje: 0 < a < 9)
5. Ispitati konvergenciju brojnog reda
2
n
, gde je (
n
) niz pozitivnih korena
jednacine tgx = x.
6. Ako je red
a
n
sa pozitivnim clanovima konvergentan, dokazati da su
redovi
a
n
a
n+1
i
a
n
/n konvergentni.
7. Neka je red
a
n
sa pozitivnim clanovima konvergentan. Ako je (b
n
) niz
za koji postoji L > 0 tako da je 0 b
n
L za svako n N, dokazati da je tada
red
a
n
b
n
konvergentan.
8. Dokazati poredbene kriterijume koriscenjem prethodnog zadatka.
1.4.2. Numeri cki redovi. Kriterijumi za ispitivanje redova 139
9. (Kosijeva teorema kondenzacije) Neka (a
n
) monotono nerastuci, neneg-
ativan niz. Dokazati da je red
a
n
konvergentan onda i samo onda ako je
red
2
n
a
2
n konvergentan. Koristeci dokazani rezultat, dokazati divergenciju
sledecih redova
a)
+
n=1
1
n
, 1 , b)
+
n=1
1
n(lnn)
, 1.
(Uputstvo: dokazati da za sume s
n
=
n
k=1
a
k
i t
m
=
m
k=0
2
k
a
2
k vaze sledece
nejednakosti s
n
< s
2
m+1
1
< t
m
i 2s
2
m > t
m
)
10. Neka je
a
n
red sa nenegativnim clanovima. Dokazati sledeca tvr
-
denja:
a) ako je a
n
= O(n
) i > 1, tada red
a
n
konvergira;
b) ako je n
= O(a
n
) i 1, red
a
n
divergira.
Koristeci rezultate pod a) i b) ispitati konvergenciju redova
1)
+
n=1
_
1 cos

n
_
, 2)
+
n=1
ln cos
1
n
, 3)
+
n=5
ln
1 + tg
n
1 tg
n
.
11. Ako je red
a
n
sa pozitivnim clanovima konvergentan, dokazati da je
tada red
a
n
/r
n
divergentan, gde je r
n
= a
n
+ a
n+1
+ .
1.4.2. KRITERIJUMI ZA ISPITIVANJE
KONVERGENCIJE REDOVA
SA POZITIVNIM

CLANOVIMA
Teorema 1. (Kosijev kriterijum) Neka je
a
n
red sa nenegativ-
nim clanovima i neka je (
n
=
n
a
n
. Ako postoji q [0, 1) tako
da je (
n
q pocev od nekog prirodnog broja n, tada je red
a
n
konvergentan. Ako je (
n
1 pocev od nekog indeksa, tada je red
a
n
divergentan.
Dokaz. Neka je pocev od nekog prirodnog broja (
n
=
n
a
n
q, odn.
a
n
q
n
. Kako je red
q
n
konvergentan, to je na osnovu teoreme 2.,
1.4.1., red
a
n
konvergentan. Ako je
n
a
n
1 za n n
0
, tada je
a
n
1, pa red
a
n
divergentan prema stavu 4., 1.2.
Posledica 1. Neka je ( = lim
n
(
n
. Ako je ( < 1, red
a
n
je
konvergentan, a ako je ( > 1 red je divergentan. Za ( = 1 red moze,
ali ne mora biti konvergentan, odn. kriterijum je neodluciv.
Dokaz. Kako je lim
n
(
n
= (, to za svako > 0 postoji prirodan broj
n
tako da je ( < (
n
< ( + za svako n n
. Neka je ( < 1. Broj

zbog njegove proizvoljnosti mozemo izabrati tako da je ( + < 1.
Stoga je (
n
< 1 za svako n n
, pa je red
a
n
konvergentan. Ako
je ( > 1, izaberimo tako da je ( > 1. Tada je (
n
> 1 i red
a
n
divergira.
Da je Kosijev kriterijum iskazan u terminima granicne vrednosti
neodluciv kada je ( = 1, pokazuje sledeci
Primer 1. Red
1/n je divergentan, red
1/n
2
je konvergentan,
a za oba reda je ( = 1.
Teorema 2. (Dalamberov* kriterijum) Za red
a
n
sa pozi-
tivnim clanovima oznacimo sa T
n
= a
n+1
/a
n
. Ako postoji q (0, 1)
i prirodan broj n
0
tako da je T
n
q za n n
0
, onda je red
a
n
konvergentan. Ako je T
n
1, red
a
n
je divergentan.
Dokaz. Neka je T
n
q < 1 za n n
0
. Tada a
n+1
qa
n
za n n
0
.
No onda je a
n+p
a
n
q
p
za n n
0
. Kako je red a
n
q + a
n
q
2
+
konvergentan, to je na osnovu prvog poredbenog kriterijuma konver-
gentan i red a
n
+ a
n+1
+ , odakle sledi konvergencija reda
a
n
.
Ako je T
n
1, tada je
a
n+1
a
n
n
n + 1
=
1
n+1
1
n
=
b
n+1
b
n
,
gde je b
n
= 1/n, pa je prema stavu 4., 1.4.1. red
a
n
divergentan.
Posledica 2. Neka je T = lim

n
T
n
. Ako je T < 1, red
a
n
je
konvergentan, a ako je T > 1, red
a
n
je divergentan. Za T = 1
kriterijum je neodluciv.
Dokazi navedene posledice, kao i posledica koje slede, izvode se
analogno dokazu posledice teoreme 1., pa ih prepustamo citaocu.
* DAlambert J. (1717-1783)-francuski matematicar
Teorema 3. (Rabeov* kriterijum) Neka je
a
n
red sa pozitivnim
clanovima i
1
n
= n
_
a
n
a
n+1
1
_
.
Ako postoji r > 1 i prirodan broj n
0
tako da je 1
n
r za n n
0
,
onda je red
a
n
konvergentan. Ako je 1
n
1 za n n
0
, red
a
n
je divergentan.
Dokaz. Neka je 1
n
r > 1 za n n
0
i neka je r > s > 1. Kako je
lim
n+
_
1 +
1
n
_
s
1
1
n
= s,
to je r >
__
1 +
1
n
_
s
1
__
1/n za dovoljno veliko n. Stoga je
a
n
a
n+1
> 1 +
r
n
>
_
1 +
1
n
_
s
=
(n + 1)
s
n
s
=
1
n
s
1
(n+1)
s
,
odn.
a
n+1
a
n
<
1
(n+1)
s
1
n
s
.
Red
1
n
s
je konvergentan za s > 1, pa je na osnovu teoreme 4., 1.4.1.
red
a
n
konvergentan.
Ako je 1
n
1, onda je a
n+1
/a
n
(n + 1)
1
/n
1
, pa je red
a
n
divergentan na osnovu prethodno navedene teoreme.
Rabeov kriterijum je jaci od Dalamberovog kriterijuma. Zaista,
iz T
n
< 1 sledi 1
n
> 1. Za T
n
> 1 je 1
n
< 1, odakle sledi da
konvergencija, odn. divergencija reda po Dalamberovom kriterijumu
povlaci konvergenciju, odn. divergenciju po Rabeovom kriterijumu.
Da obrat u opstem slucaju ne vazi, dokazuje sledeci
Primer 2. Za red
n!
(x + 1)(x + 2) (x + n)
, x > 0 ,
T = 1, pa na osnovu Dalamberovog kriterijuma ne mozemo nista
zakljuciti o konvergenciji datog reda. Kako je 1 = x, red na osnovu
Rabeovog kriterijuma konvergira za x > 1, a divergira za x < 1.
* Raabe L.J. (1801- 1859)-svajcarski matematicar
Teorema 4. (Kumerov* kriterijum) Neka je (c
n
) niz pozitivnih
brojeva za koje red
1/c
n
divergira. Za red
a
n
sa pozitivnim
clanovima oznacimo sa
/
n
= c
n
a
n
a
n+1
c
n+1
.
Ako je /
n
> 0 pocev od nekog prirodnog broja n
0
, tada je red
a
n
konvergentan, a ako je /
n
0, onda je red
a
n
divergentan.
Dokaz. Neka je /
n
> 0 za n n
0
. Tada je
a
n
c
n
a
n+1
c
n+1
a
n+1
> 0 ,
pa je niz (a
n
c
n
) monotono opadajuci za n n
0
, i kako je odozdo
ogranicen, on je konvergentan. Delimicne sume s
n
= a
1
c
1
a
n+1
c
n+1
reda
(a
n
c
n
a
n+1
c
n+1
) cine konvergentan niz, pa je prema stavu
2., 1.4.1. konvergentan i red
a
n+1
, odn.
a
n
.
Ako je /
n
0, tada iz nejednakosti
a
n+1
a
n
1/c
n+1
1/c
n
,
a na osnovu stava 4., 1.4.1., sledi divergencija reda
a
n
.
Primetimo da su Dalamberov i Rabeov kriterijum posledice Kume-
rovog kriterijuma.
Zaista, za c
n
= 1 je /
n
= a
n
/a
n+1
1 = 1/T
n
1, pa je /
n
> 0
za T
n
< 1, odakle vidimo da iz konvergencije reda po Kumerovom
kriterijumu sledi konvergencija po Dalamberovom kriterijumu. Ako
je T
n
1, tada je /
n
0, pa red
a
n
divergira po Kumerovom
kriterijumu.
Za c
n
= n je /
n
= 1
n
1, pa je za 1
n
> 1 red konvergentan jer
je /
n
> 0, dok za 1
n
1 divergira.
Neka je sada c
n
= nlnn. Red
1/nlnn je divergentan. Da to
dokazemo, primetimo najpre da je red
(lnln(n +1) lnlnn) diver-

gentan, jer je niz s
n
= lnln(n + 1) lnln2 delimicnih suma tog reda
divergentan. Primenom Lagranzove teoreme dobijamo nejednakost
lnln(n + 1) lnlnn =
1
(n + ) ln(n + )
<
1
nlnn
, 0 < < 1 ,
* Kummer E.E. (1810-1893)- nemacki matematicar
iz koje na osnovu stava 2., 1.4.1. zakljucujemo da je red
1/nlnn
divergentan. Sada je
/
n
= nlnn
a
n
a
n+1
(n + 1) ln(n + 1) =
=
_
n
_
a
n
a
n+1
1
_
1
_
lnn ln
_
1 +
1
n
_
n+1
=
= B
n
ln
_
1 +
1
n
_
n+1
,
gde je B
n
= (1
n
1) lnn. Na osnovu Kumerovog kriterijuma sledi
da je red
a
n
konvergentan za B
n
> 1, a divergentan za B
n
1.
Ako u poslednjem slucaju iskoristimo Kumerov kriterijum formulisan
pomocu granicne vrednosti, dobijamo Bertranov kriterijum.
Teorema 5. (Bertranov* kriterijum) Za red
a
n
sa pozitivnim
clanovima neka je B = lim
n
B
n
. Ako je B > 1, red
a
n
je konver-
gentan, a ako je B < 1, red je divergentan. Za B = 1 kriterijum je
neodluciv.
Teorema 6. (Gausov**kriterijum) Neka se za red
a
n
sa pozi-
tivnim clanovima izraz a
n
/a
n+1
moze prikazati u obliku
a
n
a
n+1
= +

n
+

n
n
2
,
gde je [
n
[ L za neko L > 0 i svako n N, a , R. Tada
(i) za > 1 red
a
n
konvergira, a za < 1 red divergira;
(ii) za = 1 i > 1 red
a
n
konvergira;
(iii) za = 1 i 1 red
a
n
divergira.
Dokaz. Za ,= 1 tvr
-
denje sledi na osnovu Dalamberovog kriterijuma.
Za = 1 i ,= 1 tvr
-
denje sledi na osnovu Rabeovog kriterijuma.
Neka je = = 1. Tada je
B
n
=
_
n
_
a
n
a
n+1
1
_
1
_
lnn =

n
n
lnn,
pa je B = lim
n
B
n
= 0, odakle na osnovu Bertranovog kriterijuma
sledi divergencija reda
a
n
.
* Bertrand J. (1822-1900)
** Gauss K.F. (1777-1855)-nemacki matematicar
Teorema 7. (Kosijev integralni kriterijum) Neka je funkcija f :
[1, +) R
+
nerastuca. Tada je red
f(n) konvergentan ako i

samo ako je integral
_
+
1
f(x)dx konvergentan.
Dokaz. Funkcija f je prema pretpostavci nerastuca, pa je f(k)
f(x) f(k + 1) za svako k x k + 1, k N. Integracijom ove
nejednakosti dobija se
f(k)
_
k+1
k
f(x)dx f(k + 1) , k N.
Sumiranjem ovih nejednakosti dobija se
n
k=1
f(k)
_
n+1
1
f(x)dx
n
k=1
f(k + 1) ,
odn.
s
n+1
f(1)
_
n+1
1
f(x) dx s
n
, n N,
gde je s
n
=
n
1
f(k).
Ako je integral
_
+
1
f(x)dx konvergentan, onda je
_
n+1
1
f(x)dx
_
+
1
f(x)dx.
za svako n N. Stoga je
s
n+1
f(1) +
_
+
1
f(x)dx, n N,
pa je red
f(n) konvergentan prema stavu 1., 1.4.1. .

Da dokazemo obrat, pretpostavimo da je red
f(n) konvergentan
i neka je njegova suma jednaka s. Tada je s
n
s za svako n N, pa
je
_
n+1
1
f(x)dx s
za svako n N. Funkcija f je nenegativna, pa je funkcija F(x) =
_
x
1
f(t)dt neopadajuca. Stoga za svako 1 postoji n tako da je
_

1
f(x)dx
_
n
1
f(x) dx s ,
pa je integral
_
+
1
f(x)dx konvergentan.
Navedimo primere koji ukazuju na nacin koriscenja navedenih kri-
terijuma.
Primer 3. Red
x
n
/n! je konvergentan za svako x 0 jer je
T = limT
n
= lim
x
n + 1
= 0 .
Primer 4. Red
n
n
2
2
n
/(n + 1)
n
2
je konvergentan jer je
( = lim(
n
= 2 lim
_
n
n + 1
_
n
=
2
e
< 1 .
Primer 5. Red
((2n 1)!!/(2n)!!)
p
je konvergentan za p > 2, a
divergentan za p 2. Zaista, kako je
a
n
a
n+1
=
_
1 +
1
2n + 1
_
p
= 1 +
p
2n
+o(
1
n
), n +,
rezultat sledi iz Gausovog kriterijuma
Primer 6. Hiperharmonijski red
1/n
konvergira za > 1. Za-

ista, za > 1
_
+
1
dx
x
= lim
R+
x
1
1
R
1
=
1
1
,
pa rezultat sledi na osnovu Kosijevog kriterijuma.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da su sledeci redovi konvergentni
a)
+
n=1
3
n
(n!)
2
(2n)!
, b)
+
n=1
7
n
(n!)
2
n
2n
, c)
+
n=1
n
3
2
n
, d)
+
n=1
3
n
(ln n)
n
.
a)
+
n=1
(2n 1)!!
(2n)!!
1
2n + 1
, b)
+
n=1
1
n!
_
n
e
_
n
, c)
+
n=1
_
e
_
1 +
1
n
_
n
_
p
,
d)
+
n=1
_
(2n 1)!!
(2n)!!
_
p
1
n
q
, e)
+
n=1
1
n(lnn)
, f)
+
n=1
p(p + 1) (p + n 1)
n!n
q
,
g)
+
n=1
_
1 nln
2n + 1
2n 1
_
, h)
+
n=1
(
n
n 1)
p
, i)
+
n=1
_
2
arcsin
n
n + 1
_
.
3. Ako red
a
n
konvergira po Dalamberovom kriterijumu, dokazati da tada
on konvergira i po Kosijevom kriterijumu. Da li vazi obratno tvr
-
denje? Razmotriti
red
1
1
+
1
2
+
1
3
+
1
4
+ ,
gde je 0 < < < 1.
4. Za red
a
n
sa pozitivnim clanovima oznacimo sa r = lim
n
a
n
. Dokazati
da red
a
n
konvergira za r < 1, a divergira za r > 1.
5. Neka je
a
n
red sa pozitivnim clanovima. Neka je r = limnln(a
n
/a
n+1
).
Dokazati da je red
a
n
konvergentan za r > 1, a divergentan za r < 1. Koristeci
dobijeni rezultat, dokazati Rabeov kriterijum.
6. Neka je red
a
n
sa pozitivnim clanovima divergentan i s
n
> 1 za svako
n N. Dokazati da je
a) red
+
n=1
a
n+1
s
n
ln s
n
divergentan, b) red
a
n
s
n
ln
2
s
n
konvergentan,
1.4.3. Numeri cki redovi. Alternativni redovi 147
c) red
a
n
s
n
konvergentan za > 1, a divergentan za 1 .
7. Neka je red
a
n
, a
n
> 0, konvergentan. Dokazati da je red
a
n
/r
n
, gde
je r
n
ostatak reda
a
n
, konvergentan za < 1, a divergentan za > 1.
8. Ako je red
a
n
, a
n
> 0, konvergentan, ispitati konvergenciju sledecih
redova
a)
a
n
1 + a
n
, b)
a
n
1 + a
2
n
, c)
a
n
1 + na
n
, d)
a
n
1 + n
2
a
n
.
9. Ako je za red
a
n
sa pozitivnim clanovima zadovoljen jedan od uslova
a) lim
ln n
a
n
<
1
e
, b) lim
ln ln n
a
n
<
1
e
,
dokazati da je red
a
n
konvergentan.
10. Neka je red
a
n
sa nenegativnim clanovima konvergentan. Dokazati da
je red
a
1
a
2
a
n
konvergentan.
11. Dokazati da za svaki realan broj [0, 1] postoji niz (a
n
) tako da je
=
a
n
/10
n
. Da li je niz (a
n
) jednoznacno odre
-
den brojem ?
1.4.3. ALTERNATIVNI REDOVI
Denicija 1. Red oblika
(1)
n+1
a
n
,
gde je a
n
0 za svako n N, je alternativni red.
Teorema 1. (Lajbnicov* kriterijum) Neka je
(1)
n+1
a
n
alter-
nativni red kod koga je a
n
a
n+1
za svako n N. Ako je lima
n
= 0,
onda je alternativni red konvergentan i vazi ocena
[r
n
[ a
n+1
.
Dokaz. Kako je niz (a
n
) nerastuci, to je
s
2n
= a
1
a
2
+ + a
2n1
a
2n
=
= (a
1
a
2
) + + (a
2n1
a
2n
)
(a
1
a
2
) + + (a
2n+1
a
2n+2
) = s
2n+2
, n 2 ,
* Leibniz G.W. (1646-1716)-nemacki matematicar
pa je niz (s
2n
) neopadajuci. Osim toga je
s
2n
= a
1
(a
2
a
3
) (a
2n2
a
2n1
) a
2n
a
1
za svako n 1, pa je niz (s
2n
) konvergentan, jer je monotono ne-
opadajuci i odozgo ogranicen. Neka je lims
2n
= s. Kako je s
2n
=
s
2n1
a
2n
i lima
n
= 0, to je lims
2n1
= s. Time smo dokazali da
je niz (s
n
) konvergentan i da je
(1)
n+1
a
n
= s.
Da dokazemo drugi deo tvr
-
denja, primetimo da je niz (s
2n+1
)
nerastuci i odozdo ogranicen , pri cemu je
s
2n
s s
2m+1
, n, m N.
Stoga je ss
2n
s
2n+1
s
2n
= a
2n+1
i s
2n1
s s
2n1
s
2n
= a
2n
,
odakle sledi da je [r
n
[ a
n+1
.
Primer 1. Red
(1)
n+1
/n je konvergentan prema Lajbnicovom
kriterijumu, jer je niz (1/n) monotono opadajuci niz koji konvergira
ka nuli.
Zadaci za vezbanje
1. Ispitati konvergeciju sledecih redova
a)
+
n=1
(1)
n1
2n + 1
n(n + 1)
, b)
+
n=1
(1)
n+1
_
e
_
1 +
1
n
_
n
_
, c)
+
n=1
(1)
[
n
3
]
n
,
d)
+
n=1
(1)
n+1
ln
n + 1
n
, e)
+
n=1
(1)
n1
(2n + 1)!!
2 5 (3n 1)
, f)
+
n=1
(1)
n
cos

n
n
.
2. Dokazati konvergenciju sledecih redova i naci njihovu sumu
a) 1
3
2
+
5
4
7
8
+ , b) 1
1
2
+
1
3
1
4
+ ,
c) 1 +
1
3
1
2
+
1
5
+
1
7
1
4
+ .
3. Dokazati da je red
(1)
n+1
/
n konvergentan, a da je red
1 +
1
2
+
1
5
+
1
4
+
1.5. Numeri cki redovi. Apsolutno konvergentni redovi 149
divergentan.
4. Da li alternativni red konvergira, ako opsti clan tog reda tezi nuli? Kakav
je red
(1)
n+1
(1 + (1)
n
)/n ?
5. Ako alternativni red
(1)
n+1
a
n
zadovoljava uslove Lajbnicovog kriteri-
juma, dokazati da je tada red
a
1
a
1
+ a
2
2
+
a
1
+ a
2
+ a
3
3
a
1
+ a
2
+ a
3
+ a
4
4
+
konvergentan.
1.5. APSOLUTNO KONVERGENTNI REDOVI
Denicija 1. Red
a
n
u normiranom vektorskom prostoru X je
apsolutno konvergentan ako je brojni red
|a
n
| konvergentan.
Ako je
a
n
red ciji su clanovi realni ili kompleksni brojevi, apso-
lutna konvergencija svodi se na konvergenciju reda
[a
n
[.
Teorema 1. Ako je red
a
n
apsolutno konvergentan u Banahovom
prostoru X, onda je on konvergentan u tom prostoru i vazi nejed-
nakost
(1) |
+
n=1
a
n
|
+
n=1
|a
n
|.
Dokaz. Kako je red
|a
n
| po pretpostavci konvergentan, to na o-
snovu teoreme 1., 1.3. za svako > 0 postoji n
N tako da je
n+m
k=n+1
|a
k
| <
za svako n n
i svako m N. No onda je
|
n+m
k=n+1
a
k
|
n+m
k=n+1
|a
k
|
za svako n n
i svako m N, pa je red
a
n
konvergentan prema
teoremi 1., 1.3. Nejednakost (1) dobija se iz nejednakosti
|
n
k=1
a
k
|
n
k=1
|a
k
|
prelaskom na granicnu vrednost kada n +.
Napomenimo da obrat dokazane teoreme u opstem slucaju ne vazi.
Zaista, red
(1)
n+1
/
n je prema Lajbnicovom kriterijumu kon-

vergentan, ali ne apsolutno. Za takve redove kazemo da su uslovno
konvergentni. Iz navedenog primera istovremeno vidimo da uslovno
konvergentni redovi ne zadovoljavaju svojstvo komutativnosti (vid.
zadatak 3., 1.4.3.).
Teorema 2. Neka je
a
n
red u normiranom vektorskom prostoru
X, i neka je
n
brojni red sa nenegativnim clanovima koji je kon-
veregentan. Ako je |a
n
|
n
za svako n N, tada je red
a
n
apsolutno konvergentan i vazi
|
+
n=1
a
n
|
+
n=1
|a
n
|
+
n=1
n
.
Dokaz. Delimicne sume reda
|a
n
| sa pozitivnim clanovima su o-
dozgo ogranicene, jer je
k
n=1
|a
n
|
k
n=1
n

+
n=1
n
, k N.
Na osnovu stava 2., 1.3.1. red
|a
n
| konvergentan, pa je red
a
n
apsolutno konvergentan. Prva nejednakost vazi na osnovu teoreme
1., a drugu dobijamo prelaskom na granicnu vrednost u poslednjoj
nejednakosti kada k +.
Teorema 3. Neka je red
a
n
apsolutno konvergentan u normira-
nom vektorskom prostoru X, a s : N N bijekcija. Tada je red
a
s(n)
apsolutno konvergentan u X i ima istu sumu kao i red
a
n
.
Dokaz. Dokazimo najpre da je red
a
s(n)
apsolutno konvergentan.
Neka je b
n
= a
s(n)
. Za proizvoljno k N neka je
l = maxs(1), s(2), . . . , s(k).
Ocigledno je s(1), . . . , s(k) 1, 2, . . . , l, pa je
k
n=1
|b
n
| =
k
n=1
|a
s(n)
|
l
n=1
|a
n
|
+
n=1
|a
n
| ,
1.5. Numeri cki redovi. Apsolutno konvergentni redovi 151
odakle na osnovu stava 1., 1.4.1. sledi konvergencija reda
|a
s(n)
|,
odn. apsolutna konvergencija reda
a
s(n)
.
Dokazimo da redovi
a
n
i
a
s(n)
imaju jednake sume. Kako
su oni apsolutno konvergentni, to prema Kosijevoj teoremi za svako
> 0 postoji n
N tako da za svako p N i svako n n
vaze
nejednakosti
(2)
n+p
k=n+1
|a
k
| <

2
i
n+p
k=n+1
|b
k
| <

2
.
Neka je n
1
= maxs(1), . . . , s(n
), s
1
(1), . . . , s
1
(n
). Ocigledno je
n
1
n
i vaze inkluzije
s(1), . . . , s(n
) 1, 2, . . . , n
1
(3)
i
1, 2, . . . , n
s(1), . . . , s(n
1
). (4)
Za proizvoljno n n
1
uocimo razliku
(5)
n
k=1
a
k

n
m=1
b
m
.
Za k, m n i k = s(m) vazi a
k
b
m
= a
k
a
s(m)
= 0, pa takve
clanove mozemo ukloniti iz (5). Preslikavanje s je bijekcija, pa u sumi
(5) postoji samo jedno m za koje je k = s(m). Stoga u razlici (5)
mozemo ukloniti sve takve clanove. No onda zbog (3) i (4) u (5) nece
ostati nijedan clan a
k
, k n
i nijedan clan b
m
, m n
. Stoga je
|
n
k=1
a
k

n
m=1
b
m
|
n
k=n
+1
|a
k
| +
n
m=n
+1
|b
m
| < ,
gde je n n
1
. Prelaskom na granicnu vrednost u poslednjoj neje-
dnakosti kada n + dobijamo nejednakost
|
+
k=1
a
k

+
m=1
b
m
|
koja vazi za svako . Odatle, zbog proizvoljnosti broja , sledi je-
dnakost suma posmatranih redova.
Neka je (a
n
) niz u normiranom vektorskom prostoru X. Kazemo
da je (a
n
) apsolutno sumabilan niz u X, ako postoji bijekcija s :
N N tako da je red
a
s(n)
apsolutno konvergentan. Dokazana
teorema pokazuje da tada red konvergira za svaku bijekciju, a suma
reda ne zavisi od izbora bijekcije.
Zadaci za vezbanje
1. Ispitati apsolutnu i uslovnu konvergenciju redova
a)
+
n=1
ln
_
1 +
(1)
n
n
p
_
, b)
+
n=2
(1)
n
(n + (1)
n
)
p
,
c)
+
n=1
(1)
n+1
n!
n
n
, d)
+
n=1
a
n
b
n
+ n
.
2. Neka su (a
n
) i (b
n
) nula nizovi i > 0. Dokazati da postoji permutacija
(b
n
) niza (b
n
) tako da je
a
n
b
n
< .
3. Ako su
a
n
i
b
n
apsolutno konvergentni redovi, dokazati da je takav i
red
(a
n
+ b
n
), , R.
4. Neka je
a
n
apsolutno konvergentan red u normiranom prostoru X. Ako
je (b
n
) ogranicen niz u R, dokazati da je tada red
a
n
b
n
apsolutno konvergentan
u X.
5. Ako u normiranom prostoru X svaki apsolutno konvergentan red konvergira,
dokazati da je X Banahov prostor.
6. Neka je (a
n
i
) podniz niza (a
n
) iz normiranog prostora X. Ako je red
a
n
apsolutno konvergentan, dokazati da je tada i red
a
n
i
apsolutno konvergentan,
pri cemu vazi nejednakost
+
i=1
|a
n
i
|
+
n=1
|a
m
|.
7. Ako je za clanove brojnog niza (a
n
)
lim
a
2n
a
2n1
= i lim
a
2n+1
a
2n
= ,
gde je [[ < 1, dokazati da je red
a
n
8. Neka je
s
n
=
n
k=1
a
k
,
n
=
n
k=1
_
1
k
n + 1
_
a
k
1.6. Uslovna konvergencija brojnih redova 153
i
+
n=1
[s
n
n
[
< +
za svako > 0. Dokazati da je red
a
n
konvergentan.
1.6. USLOVNA KONVERGENCIJA BROJNIH REDOVA
Brojnom redu
(1)
a
n
pridruzimo redove
(2)
p
n
i
q
n
,
gde je
p
n
=
_
a
n
, a
n
0 ,
0, a
n
< 0 ,
q
n
=
_
a
n
, a
n
< 0 ,
0, a
n
0 .
C lanovi redova (2) su nenegativni i za njih vaze jednakosti

a
n
= p
n
q
n
, [a
n
[ = p
n
+ q
n
.
Stav 1. Ako je red (1) apsolutno konvergentan, tada su redovi (2)
konvergentni i vaze jednakosti
(3)
+
n=1
a
n
=
+
n=1
p
n

+
n=1
q
n
,
+
n=1
[a
n
[ =
+
n=1
p
n
+
+
n=1
q
n
.
Dokaz. Konvergencija redova (2) sledi iz nejednakosti p
n
[a
n
[ i
q
n
[a
n
[, na osnovu prvog poredbenog kriterijuma. No onda su
konvergentni redovi
(p
n
q
n
) i
(p
n
+q
n
) prema posledici stavova
1. i 2.,1.2. i vaze jednakosti (3).
Stav 2. Ako je red (1) uslovno konvergentan, onda su redovi (2) di-
vergentni.
Dokaz. Pretpostavimo da je bar jedan od redova (2) konvergentan,
recimo red
p
n
. Tada je konvergentan i red
q
n
=
(p
n
a
n
),
pa je zbog (3) red
a
n
apsolutno konvergentan, sto je suprotno
pretpostavci.
Teorema 3. (Rimanova* teorema) Ako je red
a
n
uslovno kon-
vergentan, tada za svako M R postoji bijekcija s : N N tako da
je
a
s(n)
= M.
Dokaz. Neka je M > 0. Kako je red
p
n
divergentan, postoji n
1
N
tako da je
p
1
+ p
2
+ +p
n
1
1
M < p
1
+p
2
+ + p
n
1
.
Red
q
n
je divergentan, pa postoji m
1
N tako da je
(p
1
+ + p
n
1
) (q
1
+ + q
m
1
) < M
(p
1
+ + p
n
1
) (q
1
+ + q
m
1
1
) .
Iz istih razloga postoji n
2
N tako da je
(p
1
+ + p
n
1
) (q
1
+ + q
m
1
) + (p
n
1
+1
+ + p
n
2
1
) M <
< (p
1
+ +p
n
1
) (q
1
+ +q
m
1
) + (p
n
1
+1
+ + p
n
2
) .
Nastavljajuci ovaj postupak dobicemo red
a
s(n)
formiran od ele-
menata reda
a
n
opisanom bijekcijom s : N N. Delimicne sume
reda
(p
1
+ + p
n
1
) (q
1
+ + q
m
1
)+
+ (p
n
1
+1
+ + p
n
2
) + (p
n
k1
+1
+ + p
n
k
)
(q
m
k1
+1
+ + q
m
k
) + (4)
razlikuju se od M za broj koji je po apsolutnoj vrednosti manji p
n
k
ili q
m
k
:
[s
2k
M[ q
m
k
, [s
2k1
M[ p
n
k
.
* Riemann B. (1826-1866)-nemacki matematicar
1.6. Uslovna konvergencija brojnih redova 155
Kako opsti clanovi redova (2) teze nuli, takvi su i njihovi podnizovi
p
n
k
i q
m
k
. Stoga delimicne sume reda (4) teze broju M. Kako je tada
red
p
1
+ + p
n
1
q
1
q
m
1
+p
n
1
+1
+ + p
n
2

konvergentan i ima istu sumu kao i red (4) (vid. primer 2., 1.1.), to je
tvr
-
denje dokazano ako je M > 0 konacan broj. Tvr
-
denje se analogno
dokazuje u slucaju kada je M < 0.
Ako je M = +, tada postoji rastuci niz (M
n
) realnih brojeva
tako da je limM
n
= +. Neka je n
1
N izabran tako da vazi
p
1
+p
2
+ + p
n
1
1
M
1
< p
1
+p
2
+ + p
n
1
,
a zatim izaberimo n
2
N tako da je
p
1
+ p
2
+ + p
n
1
q
1
+p
n
1
+1
+ + p
n
2
1

M
2
< p
1
+ p
2
+ + p
n
1
q
1
+p
n
1
+1
+ + p
n
2
.
Nastavljajuci navedeni postupak dobicemo red
a
s(n)
ciji niz de-
limicnih suma ocigledno tezi ka +. Za M = dokaz je analogan.
Primer 1. Posmatrajmo red
(1)
n+1
/n koji je prema Lajbni-
covom kriterijumu konvergentan, ali koji nije apsolutno konvergentan.
Primetimo najpre da niz
n
:= 1 +
1
2
+ +
1
n
lnn , n +,
gde je 0, 577215 Ojlerova* konstanta. Zaista, delimicne sume
reda
1 +
+
n=2
_
1
n
ln
n
n 1
_
* Euler L. (1707-1783)-svajcarski matematicar, ziveo i radio u carskoj
Rusiji
daju niz (
n
), a kako je
1
n
ln
n
n 1

1
2n
2
, n +
niz (
n
) je konvergentan. Odatle dobijamo sledece jednakosti
1
2
+
1
4
+ +
1
2m
=
1
2
m
+
1
2
lnm,
i
1 +
1
3
+ +
1
2k 1
=
2k
n=1
1
n

k
n=1
1
2n
=
2k
n=1
1
n

1
2
k
n=1
1
n
= ln2 +
1
2
lnk +
2k

1
2
k
.
Posmatrajmo sada red
1 +
1
3
+ +
1
2p 1

1
2

1
2q
+
+
1
2p + 1
+ +
1
4p 1

1
2q + 2
(5)
koji je dobijen iz polaznog reda tako sto je uzeto najpre p pozitivnih
clanova, zatim prvih q negativnih clanova, pa ponovo narednih p poz-
itivnih clanova itd. Delimicne sume s
2n
tako dobijenog reda su oblika
s
2n
= ln
_
2
_
p
q
_
+
n
,
gde
n
0. Niz s
2n+1
je konvergentan i ima istu granicnu vrednost
kao i niz s
2n
. Stoga je ln(2
_
p/q) suma reda (5). Za razlicite vrednosti
p i q dobijamo razlicite sume reda (5). Za p = 2 i q = 1 imamo da je
1 +
1
3

1
2
+
1
5
+
1
7

1
4
+ =
3
2
ln2,
a za p = 1 i q = 4 imamo
1
1
2

1
4

1
6

1
8
+
1
3

1
10

1
12

1
14

1
16
+
1
5
= 0.
1.7. Kriterijumi za konvergenciju proizvoljnih redova 157
Zadaci za vezbanje
1. Neka je
a
n
divergentan red sa pozitivnim clanovima. Dokazati da za
svako M R postoji niz (b
n
), b
n
1, 1, tako da je red
a
n
b
n
divergentan.
2. Neka je red
a
n
uslovno konvergentan. Dokazati da za svako
postoji bijekcija r : N N tako da je lims
r(n)
= i lims
r(n)
= .
3. Neka je red
a
n
sa pozitivnim clanovima divergentan, pri cemu a
n
0.
Dokazati da za svako s R postoji niz
n
:
n
= 1 ili
n
= 1 za svako n N
tako da je red
n
a
n
konvergentan, pri cemu je njegova suma jednaka s.
4. Ako je red
a
s(n)
konvergentan za svaku permutaciju s : N N, dokazati
je tada red
a
n
apsolutno konvergira.
1.7. KRITERIJUMI ZA KONVERGENCIJU
PROIZVOLjNIH REDOVA
Neka je
i
: 1 i m skup realnih brojeva, a
i
: 1 i m
skup elemenata normiranog vektorskog prostora X nad poljem realnih
brojeva. Oznacimo sa s sumu
m
i=1

i
i
, a sa B
k
oznacimo sume
k
i=1

i
, 1 k m. Tada s mozemo napisati u obliku
s =
1
B
1
+
2
(B
2
B
1
) + +
m
(B
m
B
m1
)
= (
1

2
)B
1
+ (
2

3
)B
2
+ + (
m1

m
)B
m1
+
m
B
m
=
m
B
m
+
m1
i=1
(
i

i+1
)B
i
,
koji je poznat kao Abelova* transformacija polazne sume. Tu sumu
mozemo pri odre
-
denim uslovima na pogodan nacin oceniti. Preciznije,
vazi sledeca
Lema 1. (Abelova lema) Ako za elemente skupa
i
: 1 i m
vazi
i

i+1
(ili
i

i+1
) za svako i = 1, m1 i ako postoji
realan broj L > 0 tako da je |B
k
| L za svako k = 1, m, tada vazi
ocena:
|
m
i=1
i
| L(2[
m
[ +[
1
[).
* Abel N. (1802-1829)- norveski matematicar
Dokaz. Neposredno sledi iz Abelove transformacije, pri cemu su ra-
zlike
i

i+1
u izrazu za Abelovu transformaciju istog znaka:
|s| [
m
[|B
m
| +
m1
i=1
[
i

i+1
[|B
i
|
L[
m
[ + L[
m1
i=1
(
i

i+1
)[
L([
1
[ + 2[
m
[).
Teorema 1. (Abelov kriterijum) Neka je (a
n
) monoton i ograni-
cen niz realnih brojeva. Ako je red
b
n
konvergentan u Banahovom
prostoru X, onda je takav i red
a
n
b
n
.
Dokaz. Kako je niz (a
n
) ogranicen, to postoji K > 0 tako da je [a
n
[
K za svako n N. Red
b
n
je konvergentan u Banahovom prostoru,
pa na osnovu Kosijeve teoreme za svako > 0 postoji n
N tako da
je
|
n+m
k=n+1
b
k
| <

3K
za svako n > n
i svako m N. No onda je prema Abelovoj lemi

|
n+m
k=n+1
a
k
b
k
| = |
m
k=1
a
n+k
b
n+k
| <

3K
([a
n+1
[ + 2[a
n+m
[) <
za svako n > n
a
n
b
n
konvergentan na
osnovu Kosijeve teoreme.
Teorema 2. (Dirihleov kriterijum) Neka je (a
n
) monoton nula
niz. Ako su delimicne sume reda
b
n
ogranicene u Banahovom pro-
storu X, onda je red
a
n
b
n
konvergentan u X.
Dokaz. Kako su delimicne sume reda
b
n
ogranicene, to postoji L >
0 tako da je |
n
1
b
k
| L za svako n N. Stoga je
|
n+m
k=n+1
b
k
| |
n+m
k=1
b
k
| +|
n
k=1
b
k
| 2L.
1.8. Proizvod brojnih redova 159
Neka je > 0. Kako je (a
n
) nula niz, to postoji n
N tako da je
[a
n
[ < /6L za svako n n
. Sada je na osnovu Abelove leme

|
n+m
k=n+1
a
k
b
k
| = |
m
k=1
a
n+k
b
n+k
| 2L([a
n+1
[ + 2[a
n+m
[) <
za svako n > n
a
n
b
n
konvergentan prema
Kosijevoj teoremi.
Zadaci za vezbanje
a)
+
n=1
(1)
n(n1)
2
n
, b)
+
n=1
(1)
n
_
1 +
1
n
_
tg
1
n
, c)
+
n=2
(1)
n
n
n
ln n
.
2. Dokazati da su sledeci redovi konvergentni za svako x R
a)
+
n=1
sin nx
n
. b)
+
n=1
sinn
2
xsin nx
n
, c)
+
n=1
cos nsinnx
n
.
3. Neka je (a
n
) proizvoljan niz realnih brojeva. Dokazati da redovi
+
n=1
a
n
n
x
i
+
n=1
n!a
n
x(x + 1) (x + n)
konvergiraju za iste vrednosti x.
4. (Kriterijum Rejmona*) Ako je red
b
n
konvergentan, a red
(a
n
a
n+1
) apsolutno konvergentan, dokazati da je red
a
n
b
n
konvergentan.
5. Ako je red
(a
n
a
n+1
) apsolutno knvergentan, lima
n
= 0 i ako su
delimicne sume reda
b
n
ogranicene, dokazati da je red
a
n
b
n
konvergentan.
6. Neka je red
a
n
sa pozitivnim clanovima konvergentan. Dokazati da pos-
toji niz b
1
b
2
tako da je limb
n
= , a da je red
a
n
b
n
konvergentan.
1.8. PROIZVOD BROJNIH REDOVA
Neka su brojni redovi
a
n
i
b
n
konvergentni. Ako su A
n
i B
n
delimicne sume tih redova, onda elemente a
i
b
j
proizvoda A
n
B
n
* Du Bois Raymond P. (1831-1889) -nemacki matematicar
mozemo rasporediti u matricu
(1)
_
_
_
_
_
_
_
a
1
b
1
a
2
b
1
. . . a
i
b
1
. . .
a
1
b
2
a
2
b
2
. . . a
i
b
2
. . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
a
1
b
j
a
2
b
j
. . . a
i
b
j
. . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
_
_
_
_
_
_
_
od cijih elemenata mozemo formirati na proizvoljan nacin novi red.
Red sastavljen od elemenata matrice (1) nazivamo proizvodom re-
dova. Preciznije, svaki red oblika
a
i(m)
b
j(n)
, gde su i, j : N N
bijekcije skupa N, nazivamo proizvodom redova
a
n
i
b
n
.
Teorema 1. (Kosi) Ako su brojni redovi
a
n
i
b
n
apsolutno
konvergentni, tada je proizvod tih redova apsolutno konvergentan red,
a njegova suma jednaka je proizvodu suma redova
a
n
i
b
n
.
Dokaz. Kako su redovi
a
n
i
b
n
apsolutno konvergentni, redovi
[a
n
[ i
[b
n
[ imaju konacne sume A
i B
. Neka je
a
i(m)
b
j(n)
red
sastavljen od elemenata matrice (1), gde su i, j : N N proizvoljne
bijekcije skupa N. Uocimo proizvoljnu delimicnu sumu tog reda i
primetimo da je
k
m,n=1
[a
i(m)
b
j(n)
[
_

m=1
[a
i(m)
[
__

n=1
[b
j(n)
[
_
A
za svako k N, gde je maxi(1), . . . , i(k), j(1), . . . , j(k). Red
a
i(m)
b
j(n)
je dakle apsolutno konvergentan na osnovu teoreme 1.,
1. 4.1. No onda je na osnovu teoreme 3., 1.5. konvergentan i red
a
1
b
1
+(a
1
b
2
+a
2
b
2
+a
2
b
1
) +(a
1
b
3
+a
2
b
3
+a
3
b
3
+a
3
b
2
+a
3
b
1
) +
Delimicne sume ovog reda su A
1
B
1
, A
2
B
2
, . . . , A
n
B
n
, . . . . Niz A
n
B
n
je konvergentan i njegova granicna vrednost jednaka je proizvodu AB
suma redova
a
n
i
b
n
. Stoga je i suma reda
a
i(n)
b
j(n)
jednaka
AB.
U dokazu teoreme koristili smo grupisanje clanova matrice (1) po
gornjim levim kvadratima. Kod proizvoda stepenih redova zgodnije
je grupisanje po sporednim dijagonalama, kako bi se proizvod mogao
prikazati kao stepeni red. Upravo na taj nacin pretstavljen red, Kosi
je nazvao proizvodom redova
a
n
i
b
n
.
1.8. Proizvod brojnih redova 161
Primer 1. Mnozeci geometrijski red
0
x
n
, [x[ < 1, sa samim
sobom i grupisuci clanove proizvoda u Kosijevoj formi, dobijamo
1
(1 x)
2
=
_

0
x
n
_
2
= 1 + 2x + 3x
2
+ .
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati sledece jednakosti
a)
_

0
1
n!
_
2
=
0
2
n
n!
, b)
0
2
n
n!
0
5
n
n!
=
0
7
n
n!
,
c)
0
3
n
n!
0
(2)
n
n!
=
0
1
n!
.
2. Dokazati da iz konvergencije redova
a
n
i
b
n
u opstem slucaju ne sledi
konvergencija reda
+
n=0
(
+
j=0
a
j
b
nj
).
3. Ako su zadovoljeni uslovi teoreme 1. dokazati da je lim
n
j
a
j
b
nj
= 0.
4. Ako je a(x) =
0
x
n
/n! dokazati da je a(x)a(y) = a(x + y) za svako
x, y R .
5. Dokazati da je
1 2
_
+
n=1
(1)
n1
x
2n1
(2n 1)!
_
2
=
+
n=1
(1)
n1
(2x)
2n2
(2n 2)!
.
6. Ako sa redovima
a
n
i
b
n
konvergira i red
+
n=0
(
n
j=0
a
j
b
nj
), onda
je suma ovog reda jednaka proizvodu redova
a
n
i
b
n
. Dokazati.
7. Ako je bar jedan od konvergentnih redova
a
n
= A i
b
n
= B apsolutno
konvergentan, dokazati da je tada konvergentan i red
a
j
b
nj
), pri cemu je
njegova suma jednaka AB. ( Uputstvo: dokazati najpre da je a
1
p
n
+ a
2
p
n1
+
+a
n
p
1
nula niz, ako je red
a
n
apsolutno konvergentan, a p
n
je nula niz)
1.9. PONOVLJENI REDOVI
Neka su a
(j)
i
, i, j N, elementi normiranig vektorskog prostora.
Pore
-
dajmo ove elemente u beskonacnu matricu
(1)
_
_
_
_
_
_
_
_
a
(1)
1
a
(1)
2
. . . a
(1)
i
. . .
a
(2)
1
a
(2)
2
. . . a
(2)
i
. . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
a
(j)
1
a
(j)
2
. . . a
(j)
i
. . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
_
_
_
_
_
_
_
_
Od elemenata svake vrste odn. kolone mozemo formirati redove
(2)
+
j=1
a
(j)
i
,
+
i=1
a
(j)
i
, i, j N.
Redove
(3)
+
i=1
+
j=1
a
(j)
i
,
+
j=1
+
i=1
a
(j)
i
nazivamo se ponovljenim redovima.
Ponovljeni red
j
a
(j)
i
je konvergentan, ako konvergentan red
A
i
=
j
a
(j)
i
za svako i N, i ako je osim toga konvergentan i red
A
i
.
Od elemenata matrice (1) mozemo formirati red
(4)
+
r=1
u
r
,
pri cemu su elementi matrice (1) birani priozvoljnim redosledom. Re-
dovi (3) i (4) su sastavljeni od istih clanova, pa se prirodno postavlja
pitanje u kakvoj su vezi ovi redovi i da li pod odre
-
denim uslovima
njihove sume mogu biti jednake.
1.9. Ponovljeni redovi 163
Teorema 1. Neka su clanovi matrice (1) elementi Banahovog pro-
stora X. Ako je red (4) apsolutno konvergentan, tada su ponovljeni
redovi (3) konvergentni i imaju istu sumu kao i red (4)
Dokaz. Kako je red (4) apsolutno konvergentan, to je red
|u
r
|
konvergentan. Neka je njegova suma U
. Tada je za svako n N i
svako j N
n
i=1
|a
(j)
i
| U
,
pa je prema teoremi 1., 1.3.1. red
a
(j)
i
apsolutno konvergentan za
svako j N. Neka je A
(j)
=
+
i=1
a
(j)
i
.
Kako je red
|a
(j)
i
| apsolutno konvergentan, ostatak tog reda tezi
nuli. Stoga za svako > 0 postoji r
N tako da je
(5)
+
r=r
+1
|u
r
|

2
.
Ako je U suma reda (4), onda je
(6) |
+
r=r
+1
u
r
| = |U
r
r=1
u
r
|
+
r=r
+1
|u
r
| <

2
.
Prvih r
clanova reda (4) svakako se nalazi u prvih m kolona i prvih n

vrsta matrice (1) za dovoljno velike vrednosti m i n, recimo m m
i n n
. Za tako izabrane vrednosti m i n razlika

n
j=1
m
i=1
a
(j)
i

r
r=1
u
r
sadrzi samo one clanove reda (4) ciji su indeksi veci od r
, pa je zbog
nejednakosti (6)
(7) |
n
j=1
m
i=1
a
(j)
i

r
r=1
u
r
|

2
.
Prelaskom na granicnu vrednost u (7) kada m + vidimo da je
(8) |
n
j=1
A
(j)
r=1
u
r
|

2
za svako n n
. Sada iz (6) i (8) dobijamo

|
n
j=1
A
(j)
U| |
n
j=1
A
(j)
u
r
| +|
r
r=1
u
r
U| <
za svako n n
, sto dokazuje da je U suma reda
i
a
(j)
i
. Slicno
se dokazuje da je U suma drugog reda u (2).
Sledeca teorema pretstavlja obrat dokazane teoreme, a neophodna
je u dokazu teoreme o jednakosti suma ponovljenih redova.
Teorema 2. Neka su clanovi matrice (1) elementi Banahovog pro-
stora X. Ako je red
|a
(j)
i
| konvergentan, onda je red (4) apso-
lutno konvergentan i ima istu sumu kao i ponovljeni red.
Dokaz. Oznacimo sa A
sumu ponovljenog reda
|a
(j)
i
|. Za sva-
ku delimicnu sumu reda
|u
r
| ocigledno postoje prirodni brojevi m
i n tako da je
r
k=1
|u
r
|
m
j=1
n
i=1
|a
(j)
i
| A
,
sto dokazuje apsolutnu konvergenciju reda (4). Suma tog reda prema
teoremi 2., 1.4. ne zavisi od redosleda clanova u tom redu i njegova
suma je prema teoremi 1. jednaka sumi ponovljenog reda.
Iz dokazanih teorema neposredno proizilazi tvr
-
denjo jednakosti po-
novljenih redova.
Posledica 1. Ako su clanovi matrice (1) elementi Banahovog pros-
tora i ako je konvergentan jedan od redova
j
|a
(j)
i
| ,
i
|a
(j)
i
| ,
1.9. Ponovljeni redovi 165
onda su ponovljeni redovi (3) konvergentni i imaju jednake sume.
Zadaci za vezbanje
1. Neka je A = m
n
: m N, n N, n > 1. Dokazati da je
qA
1
q 1
= 1.
2. Naci sumu ponovljenog reda
+
m=2
+
k=2
1
m
k
i uporediti dobijeni rezultat sa prethodnim zadatkom.
3. Naci sumu ponovljenog reda ciji je opsti clan
a
(k)
i
=
(i 1)!
k(k + 1) (k + i)
.
4. Za matricu (1) oznacimo sa
A
(n)
m
=
i=m,j=n
i,j=1
a
(j)
i
.
Granicnu vrednost lim
n
A
(n)
m
nazivamo sumom dvostrukog reda
i,j
a
(j)
i
. Doka-
zati sledeca tvr
-
denja:
(i) ako je dvojni red konvergentan, onda |a
(j)
i
| 0 ;
(ii) ako je konvergentan dvojni red i ako je konvergentan jedan od redova (2),
tada je konvergentan i odgovarajuci ponovljeni red (3) ;
(iii) ako bar jedan od redova (3), (4),
i,j
a
(j)
i
apsolutno konvergira, onda
konvergiraju i ostali i imaju jednake sume.
5. Ispitati konvergenciju sledecih dvojnih redova:
a)
+
n,m=1
1
n
(, > 0) , b)
+
n,m=1
1
(n +m)
, ( > 0) .
6. Dokazati da je
a)
+
m,n=1
1
(p + n)
m
=
1
p + 1
(p > 1) , b)
+
m=2,n=1
1
(2n)
m
= ln 2 ,
c)
+
m,n=1
1
(4n 1)
2m+1
=

8
1
2
ln 2 , d)
+
n,m=1
1
(4n 2)
2m
=

8
.
1.10. BESKONA
CNI PROIZVODI
Neka je dat niz (a
n
) realnih brojeva. Za svako n N denisan je
proizvod
p
n
=
n
k=1
a
k
.
Denicija 1. Ure
-
den par koji se sastoji od nizova (a
n
) i (p
n
) naziva
se beskonacan proizvod i oznacava sa
a
n
. Opsti clan niza (a
n
)
je opsti clan beskonacnog proizvoda, dok je opsti clan p
n
niza
(p
n
) n-ti delimican proizvod beskonacnog proizvoda.
Denicija 2. Beskonacan proizvod
a
n
je konvergentan ako je
niz (p
n
) delimicnih proizvoda konvergentan, pri cemu je p = limp
n
,=
0. Broj p je vrednost beskonacnog proizvoda i u tom slucaju
pisemo p =
+
n=1
p
n
.
Iz same denicije sledi da su svi clanovi beskonacnog proizvoda
razliciti od nule, ukoliko je on konvergentan. Ako je a
m
= 0, onda
je p
n
= 0 za svako n m, pa je takav proizvod divergentan. Stoga
cemo u daljem posmatrati samo one beskonacne proizvode ciji su svi
clanovi razliciti od nule.
Svakom beskonacnom proizvodu
a
n
mozemo pridruziti beskona-
can proizvod
m
=
n
a
m+n
koji se naziva ostatak proizvoda
a
n
,
ukoliko je ovaj konvergentan. Navedimo neka jednostavnija svojstva
beskonacnih proizvoda.
Stav 1. Beskonacan proizvod
a
n
je konvergentan onda i samo onda
ako je ostatak
m
konvergentan za svako m N. U tom slucaju je
p = p
m
m
.
Dokaz. Neka je
k
m
= a
m+1
a
m+k
k-ti delimicni proizvod ostatka
m
, a p
s
s-ti delimican proizvod beskonacnog proizvoda
a
n
. Tada
je p
m+k
= p
m
k
m
, odakle sledi da lim
k
p
m+k
postoji onda i samo onda
ako postoji lim
k

k
m
za svako m N, pri cemu je
n
p
n
= p
m
m
.
Stav 2. Ako je beskonacan proizvod
a
n
lim
n

n
= 1.
Dokaz. Beskonacan proizvod
a
n
je konvergentan, pa je niz (p
n
)
konvergentan i lim
n
p
n
,= 0. Prema prethodnom stavu je p = p
n
n
za
svako n N, odn.
n
= p/p
n
, odakle sledi da je lim
n
= 1.
1.10. Beskona cni proizvodi 167
Stav 3. Ako je beskonacan proizvod
a
n
lima
n
= 1.
Dokaz. lima
n
= lim(p
n
/p
n1
) = limp
n
/ limp
n1
= p/p = 1.
Iz navedenih stavova vidimo da izme
-
du beskonacnih proizvoda i
redova postoji analogija. Pokazimo kako se moze ispitivati konver-
gencija beskonacnih proizvoda pomocu redova. U tom cilju mozemo
pretpostaviti da su svi clanovi beskonacnog proizvoda pozitivni, cime
se ne narusava opstost razmatranja.
Stav 4. Beskonacan proizvod
a
n
je konvergentan onda i samo onda
ako je konvergentan red
lna
n
.
Dokaz. Oznacimo sa L
n
n-tu delimicnu sumu reda
lna
n
. Tada
je L
n
= lnp
n
, odn. p
n
= e
L
n
. Kako je eksponencijalna funkcija
neprekidna, granicna vrednost limp
n
= p postojace onda i samo onda
ako postoji limL
n
= L i pri tome je p = e
L
.
Kako opsti clan beskonacnog proizvoda tezi jedinici, cesto je ko-
risno da se opsti clan beskonacnog proizvoda pretstavi u obliku a
n
=
1 + b
n
. Tako sa beskonacnim proizvodom
(1)
(1 + b
n
)
posmatramo njemu odgovarajuci red
(2)
ln(1 + b
n
) .
Stav 5. Ako je, pocev od nekog prirodnog broja, b
n
> 0 (ili b
n
< 0),
tada je za konvergenciju beskonacnog proizvoda (1) potrebno i dovoljno
da red
(3)
b
n
konvergira.
Dokaz. Kako je za konvergenciju beskonacnog proizvoda (1), a tako
-
de
i za konvergenciju redova (2) i (3) neophodno da opsti clan b
n
tezi nuli,
mozemo pretpostaviti da je ovaj uslov zadovoljen. No onda je
lim
n+
ln(1 + b
n
)
b
n
= 1 ,
pa je prema stavu 3., 1.3.1. sa redom (3) konvergentan i red (2).
Odatle prema stavu 4. sledi konvergencija beskonacnog proizvoda
(1). Obrat ocigledno vazi.
Ako je b
n
proizvoljnog znaka, tada vazi sledeci
Stav 6. Ako sa redom (3) konvergira i red
(4)
b
2
n
,
onda je beskonacan proizvod (1) konvergentan.
Dokaz. Iz konvergencije reda (3) sledi limb
n
= 0, pa je na osnovu
Tejlorove formule
ln(1 + b
n
) = b
n

1
2
b
2
n
+ o(b
2
n
) ,
odakle sledi
lim
n+
b
n
ln(1 + b
n
)
b
2
n
=
1
2
.
Kako je red (4) konvergentan, to je prema stavu 3., 1.3.1. konver-
gentan i red
(b
n
ln(1 + b
n
)). No i red (3) je konvergentan, pa je
red (2) konvergentan kao razlika dva konvergentna reda. Ali tada je
prema stavu 4. konvergentan i beskonacan proizvod (1).
Denicija 3. Beskonacan proizvod
a
n
je apsolutno konvergen-
tan, ako je red
lna
n
Stav 7. Beskonacan proizvod (1) je apsolutno konvergentan ako i
samo ako je red (3) apsolutno konvergentan.
Dokaz. Beskonacan proizvod (1) je apsolutno konvergentan, ako je
red
ln(1 +b
n
) apsolutno konvergentan. Kako je
lim
n+
ln(1 + b
n
)
b
n
= 1 ,
to red
ln(1 + b
n
) apsolutno konvergira onda i samo onda ako red
b
n
apsolutno konvergira.
Na kraju ovog odeljka navedimo nekoliko primera koji ukazuju na
vaznost beskonacnih proizvoda.
Primer 1. Odredimo vrednost beskonacnog proizvoda
+
n=1
cos

2
n
, ,= 0,
ciji je n-ti delimican proizvod
p
n
= cos

1
cos

2
2
cos

2
n
.
Polazeci od ocigledne jednakosti
sin = 2 sin

2
cos

2
= 2
2
sin

2
2
cos

2
2
cos

2
= =
= 2
n
sin

2
n
cos

2
n
cos

2
,
vidimo da
p
n
=
sin
/2
n
sin/2
n

sin
, n +.
Za = /2 dobijamo sledece razlaganje
2
= cos

4
cos

8
cos

2
n
.
Koristeci formulu cos /2 =
_
(1 + cos )/2, cos/4 =
_
1/2 dobi-
jamo sledecu formulu
2
=
_
1
2
1
2
+
1
2
_
1
2
_1
2
+
1
2
1
2
+
1
2
_
1
2
.
Dobijena formula zajedno sa Valisovom* formulom pretstavlja prvu
reprezentaciju broja u obliku beskonacnog proizvoda u analizi.
* Wallis J. (1616-1703)-engleski matematicar
Primer 2. Posmatrajmo beskonacan proizvod
(x) =
1
x
+
n=1
(1 +
1
n
)
x
1 +
x
n
, x ,= 0 , x ,= n, n N.
Lako je proveriti da je
(1 +
1
n
)
x
1 +
x
n
= 1 +
x(x 1)
n
2
+o(
1
n
2
) ,
odakle sledi apsolutna konvergencija beskonacnog proizvoda (x).
Ako sada u n-tom delimicnom proizvodu
p
n
=
_
n + 1
n
_
x
n!n
x
x(x + 1) (x + n)
,
pre
-
demo na granicnu vrednost, dobijamo Ojlerovu formulu
(x) = lim
n+
n!n
x
x(x + 1) (x + n)
.
Lako je proveriti da je
(x + 1) = x(x) .
Ako je x = m N, tada iz poslednje rekurentne formule dobijamo da
je (m + 1) = m! .
Primer 3. Sledeci primer transformacije beskonacnog proizvoda u
red pripada Ojleru. Neka je (p
n
) monotono rastuci niz prostih brojeva,
a x > 1. Tada je
+
k=1
1
1 1/p
x
k
=
+
n=1
1
n
x
,
gde je (x) =
1/n
x
Rimanova funkcija. Da dokazemo ovu formulu,
primetimo najpre da je
1
1 1/p
x
k
=
1
p
x
k
+
1
(p
2
k
)
x
+ +
1
(p
m
k
)
x
+ .
Proizvod P
N
x
konacnog broja takvih redova, koji odgovaraju svim
prostim brojevima koji ne prelaze broj N, jednak je
P
N
x
=
p
k
N
1
1 1/p
x
k
=
+
n=1
1
n
x
=
N
n=1
1
n
x
+
+
N+1
1
n
x
,
gde
oznacava sumiranje po svim prirodnim brojevima koji u svom

razlaganju na proste faktore sadrze samo faktore koji imaju naznaceno
svojstvo sumiranja. Sada je
0 < P
N
x

N
n=1
1
n
x
<
+
n=N+1
1
n
x
,
pa kako je red
1/n
x
konvergentan, ostatak tog reda tezi nuli kada
N +, prelaskom na granicnu vrednost u poslednjoj nejednakosti
kada N + dobijamo trazenu jednakost.
Za x = 1 imamo sledecu nejednakost
P
N
1
=
p
k
N
1
1 1/p
k
>
N
n=1
1
n
,
odakle sledi da P
N
1
+ kada N +. Stoga je beskonacan
proizvod
+
n=1
1
1 1/p
n
divergentan i tezi ka +, pa je prema recenom proizvod
+
n=1
(1
1
p
n
)
tako
-
de divergentan i tezi nuli. Na osnovu stava 5. red
+
n=1
1
p
n
je i sam divergentan. Odavde sledi da prostih brojeva ima beskonacno
mnogo, jer bi u protivnom poslednji red bio konvergentan.
Zadaci za vezbanje
1. Ispitati konvergenciju sledecih beskonacnih proizvoda i odrediti njihovu
vrednost
a)
+
n=0
(1 + x
2
n
) , b)
+
n=2
_
1 +
1
n
2
1
_
, c)
+
n=2
_
1 +
1
2
n
2
_
.
2. Ispitati konvergenciju sledecih beskonacnih proizvoda
a)
+
n=1
_
1 +
1
n
_
, b)
+
n=1
cos
1
n
, c)
+
n=1
nln
_
1 +
1
n
_
.
3. Ispitati apsolutnu i uslovnu konvergenciju beskonacnih proizvoda
a)
+
n=1
_
1 +
(1)
n1
n
x
_
, b)
+
n=2
_
1 +
(1)
n
ln n
_
, c)
+
n=1
n
_
ln
_
1 +
x
n
_
.
4. Dokazati da vaze sledeca razlaganja u beskonacne proizvode:
a) sin x = x
+
n=1
_
1
x
2
n
2
2
_
, b) cos x =
+
n=1
_
1
4x
2
(2n 1)
2
2
_
.
Koristeci dobijene rezultate, dokazati da funkcija (x) denisana u primeru 2.
(x)(1 x) =

sin x
.
5. Odrediti vrednost beskonacnog proizvoda
+
n=1
(1 +
1
a
n
),
gde je a
n
= n(a
n1
+ 1).(Resenje: e)
6. Dokazati da je
1
a
n
=
1
(1 a
n
) za 0 < a
n
< 1.
7. Ako je niz (a
n
) pozitivnih brojeva takav da
1
a
n+1
1
a
n
1 , n +,
2.1. Konvergencija funkcionalnih nizova i redova 173
dokazati da je beskonacan proizvod
(1 + a
n
) divergentan.
8. Dokazati da stav 5. ne vazi bez uslova b
n
> 0. (Uputstvo: posmatrati
beskonacan proizvod (1 +1/
2 +1/2)(1 1/
2)(1 +1/
3 +1/3)(1 1/
3) )
9. Ako je proizvod
(1 + [a
n
[) konvergentan, dokazati da je tada proizvod
(1 + a
n
) apsolutno konvergentan.
10. Neka je a
n
0 za svako n N i neka je s : N N bijekcija. Ako
je beskonacan proizvod
(1 +a
n
) apsolutno konvergentan, dokazati da je tada i
beskonacan proizvod
(1+a
s(n)
) apsolutno konvergentan i pri tome oba proizvo-
da imaju jednake vrednosti.
2. FUNKCIONALNI NIZOVI I REDOVI
U ovom poglavlju izucavaju se redovi ciji su clanovi funkcije, ili u
opstijem slucaju preslikavanja proizvoljnog prostora u normiran ve-
ktorski prostor. Razmatraju se razliciti tipovi konvergencije, odnosi
izme
-
du ovih tipova konvergencije, kao i uslovi za njihovu konvergen-
ciju. Na kraju se izucavaju funkcionalna svojstva funkcionalnih re-
dova.
2.1. KONVERGENCIJA FUNKCIONALNIH
NIZOVA I REDOVA
Neka su X i Y proizvoljni neprazni skupovi. Oznacimo sa Y
X
skup
svih preslikavanja iz X u Y . Preslikavanje f : N Y
X
nazivamo
funkcionalnim nizom i oznacavamo sa (f
n
)
nN
, gde je f
n
:= f(n)
opsti clan tog niza.
Ako je Y vektorski prostor nad poljem K, tada se u Y
X
na uobi-
cajen nacin uvodi struktura vektorskog prostora nad poljem K (vid.
zadatak 1., I.1.1.). Ako je Y normiran vektorski prostor sa normom
| |, onda je u skupu B(X, Y ) svih ogranicenih funkcija prostora Y
X
formulom
|f|
B(X,Y )
= sup
xX
|f(x)|
denisana norma tog prostora (vid. zadatak 8., I.1.1.). Ako je Y
Banahov prostor, tada je B(X, Y ) Banahov prostor (vid. zadatak 8.,
I.1.2.).
U daljem izlaganju za prostor Y cemo smatrati da je normiran,
ukoliko drugacije ne naglasimo.
174 Glava II: Redovi, 2. Funkcionalni nizovi i redovi
Denicija 1. Funkcionalni niz (f
n
) Y
X
je ogranicen na skupu
X ako postoji realan broj M > 0 tako da je |f
n
(x)| M za svako
x X i svako n N.
n
) R
X
je monotono rastuci
(opadajuci) ako je f
n
(x) f
n+1
(x) (f
n
(x) f
n+1
(x)) za svako
x X i svako n N.
n
) Y
X
je konvergentan u ta-
cki x X ako je niz (f
n
(x)) konvergentan u Y . Ako je niz (f
n
)
konvergentan u svakoj tacki skupa X, kazemo da je konvergentan
na skupu X.
Ako je funkcionalni niz (f
n
) konvergentan na skupu X, tada za
svako x X postoji f(x) := lim
n
f
n
(x). U tom slucaju kazemo da je
f granicna funkcija funkcionalnog niza (f
n
) i pisemo lim
n
f
n
= f.
Konvergenciju funkcionalnih nizova simbolicki zapisujemo na sle-
deci nacin:
f
n
X
f
def
(x X)( > 0)(n
(x) N)(n N)
(n n
|f
n
(x) f(x)| ) .
Svakom funkcionalnom nizu (f
n
) Y
X
mozemo pridruziti niz (s
n
)
funkcija prostora Y
X
koji je denisan sa
s
n
(x) =
n
k=1
f
k
(x) , x X , n N.
Ure
-
den par ((f
n
), (s
n
)) je funkcionalni red; f
n
je opsti clan, a s
n
n-ta delimicna suma funkcionalnog reda. Sam red oznacavamo
sa
f
n
(x).
Denicija 4. Funkcionalni red
f
n
, f
n
Y
X
je konvergentan u
tacki x X ako je red
f
n
(x) konvergentan u Y . Red je konver-
gentan na skupu X ako je konvergentan u svakoj tacki tog skupa.
Ako je funkcionalni red
f
n
konvergentan na skupu X, onda je
s(x) := lim
n+
s
n
(x)
suma funkcionalnog reda
f
n
. Red
k
f
n+k
je n-ti ostatak
funkcionalnog reda
f
n
.
2.1. Konvergencija funkcionalnih nizova i redova 175
f
n
, f
n
Y
X
, je apsolutno kon-
vergentan u tacki x X ako je brojni red
|f
n
(x)| konvergentan.
Funkcionalni red je apsolutno konvergentan na skupu ako je a-
psolutno konvergentan u svakoj tacki tog skupa.
Denicija 6. Za funkcionalni red
f
n
, f
n
Y
X
, kazemo da je
normalno konvergentan na skupu X ako je konvergentan brojni
red
|f
n
|
B(X,Y )
.
Normalna konvergencija funkcionalnog reda je svojstvo globalnog
karaktera, dok su konvergencija i apsolutna konvergencija svojstva lo-
kalnog karaktera. Ako su clanovi funkcionalnog reda elementi normi-
ranog vektorskog prostora, pojam apsolutne i normalne konvergencije
se poklapaju. U opstem slucaju ovi pojmovi su razliciti. Vezu izme
-
du
njih daje sledeci
Stav 1. Ako je funkcionalni red
f
n
normalno konvergentan, on je
i apsolutno konvergentan.
Dokaz. Ako je funkcionalni red
f
n
normalno konvergentan, onda
je brojni red
n
|f
n
| konvergentan. Kako je
|f
n
(x)| sup
xX
|f
n
(x)| = |f
n
|
za svako x X i za svako n N, to je na osnovu stava 2., 1.4.1. red
f
n
Primer 1. Ispitajmo konvergenciji funkcionalnog reda
f
n
, gde su
f
n
preslikavanja skupa [, 2 ], 0 < < 2, u prostor kvadratnih
matrica denisana sa
f
n
: x
_
sinnx
n
cos nx
n
(1)
n1
n
0
_
,
gde je 0 < < +. Kako redovi
sinnx/n
cos nx/n
(1)
n1
/n
na osnovu Dirihleovog kriterijuma konvergiraju za sva-

ko x [, 2 ] i 0 < < +, red
f
n
je konvergentan na skupu
[, 2 ] za svako > 0. Ispitajmo apsolutnu konvergenciju datog
funkcionalnog reda. Ocigledno je
|f
n
(x)| =
_
sin
2
nx
n
2
+
cos
2
nx
n
2
+
1
n
2
_
1/2
=
2
n
,
pa je
|f
n
| = sup
x[,2]
|f
n
(x)| =
2
n
.
Stoga red
f
n
istovremeno konvergira apsolutno i po normi za > 1,
a divergira za 1.
Zadaci za vezbanje
1. Odrediti oblast apsolutne i uslovne konvergencije sledecih redova
a)
+
n=1
2
n
sin
n
x
n
2
b)
+
n=1
n
n + 1
_
x
2x + 1
_
n
c)
+
n=1
1 3 (2n 1)
2 4 2n
_
2x
1 +x
2
_
n
d)
+
n=1
n
x
n
e)
+
n=1
n!
(x + 1) (x + n)
f)
+
n=1
x
n
(1 +x)(1 + x
2
) (1 + x
n
)
2. Ispitati apsolutnu i uslovnu konvergenciju reda
x
1
/(n+x
2
2
), x = (x
1
, x
2
)
D, D = x R
2
: [x
1
[ < +, 0 x < +.
3. Neka je a
n
> 0, n N. Ako je red
1/a
n
divergentan, dokazati da je red
a
1
a
2
+x
+
a
1
a
2
+x
a
2
a
3
+x
+
a
1
a
2
+x
a
2
a
3
+x
a
3
a
4
+x
+
konvergentan za x > 0 i da je njegova suma a
1
/x.
4. Neka su clanovi funkcionalnog reda
f
n
(x) preslikavanja f
n
: E R
s
,
E R
r
, n N. Dokazati da je red
f
n
(x) konvergentan u tacki x E onda
i samo onda ako je u tacki x konvergentan svaki od redova
f
kn
(x) koji su
sastavljeni od koordinatnih funkcija f
n
= (f
1n
, . . . , f
sn
) za svako k = 1, s.
2.2. RAVNOMERNA KONVERGENCIJA
FUNKCIONALNIH NIZOVA I REDOVA
Neka X proizvoljan neprazan skup, a Y normiran vektorski prostor.
Uocimo funkcionalni niz (f
n
) u prostoru Y
X
, i neka je f Y
X
.
n
) je ravnomerno konvergentan
funkciji f na skupu X ako za svako > 0 postoji prirodan broj n
tako
da za svako n n
i svako x X vazi
(1) |f
n
(x) f(x)| < .
U tom slucaju pisemo f
n
X
f.
Ravnomernu konvergenciju funkcionalnih nizova simbolicki moze-
mo prikazati na sledeci nacin:
f
n
X
f
def
( > 0)(n
N)(n N)(x X)
(n n
|f
n
(x) f(x)| < ) .
Za razliku od konvergencije, ravnomerna konvergencija funkconal-
nih nizovi je pojam globalnog karaktera. Ovu razliku lako uocavamo
iz logickih zapisa konvergencije i ravnomerne konvergencije funkcio-
nalnih nizova. Dok kod konvergencije izbor broja n zavisi kako od
izbora , tako i od tacke x X, kod ravnomerne konvergencije taj
broj zavisi samo od . Ocigledno je svaki ravnomerno konvergentan
niz istovremeno i konvergentan. Obrat u opstem slucaju ne vazi, sto
pokazuje
Primer 1. Funkcionalni niz f
n
(x) = nx/(1 +n
2
x
2
) konvergira funk-
ciji f(x) = 0 na skupu X = [0, 1], ali ne ravnomerno. Zaista, kako
funkcija f
n
(x)
dostize maksimum u ta-
cki x = 1/n [0, 1] za
svako n N, f
n
(1/n)
= 1/2, to za < 1/2 nije
moguce odrediti takav
prirodan broj n
nezav-
isno od x [0, 1] tako da
|f
n
(x) f(x)| vazi
za svako n n
. Prime-
timo da isti niz ravnomerno konvergira funkciji f na skupu [1, +).
Ovo neposredno sledi iz nejednakosti
[f
n
(x) f(x)[ =
nx
1 + n
2
x
2
<
1
nx

1
n
< ,
koja vazi za svako n n
= [1/] + 1 i svako x 1.
Neka je B(X, Y ) skup svih ogranicenih funkcija prostora Y
X
sa
normom koju smo uveli u prethodnom odeljku i pretpostavimo da
funkcionalni niz (f
n
) iz B(X, Y ) ravnomerno konvergira ka funkciji
f B(X, Y ). Tada za svako > 0 postoji n
N tako da je |f
n
(x)
f(x)| < za svako n n
i svako x X. Stoga je
|f
n
f| = sup
xX
|f
n
(x) f(x)|
za svako n n
, sto dokazije da niz (f

n
) konvergira ka funkciji f u
prostoru B(X, Y ).
Vazi i obrat. Naime, ako funkcionalni niz (f
n
) konvergira ka funkciji
f po normi prostora B(X, Y ), tada za svako > 0 postoji n
N tako
da je |f
n
f| < za svako n n
. No onda je
|f
n
(x) f(x)| sup
xX
|f
n
(x) f(x)| = |f
n
f| <
za svako n n
i svako x X, cime smo dokazali da funkcionalni

niz (f
n
) ravnomerno konvergira na skupu X ka funkciji f. Time je
dokazana
Teorema 1. Niz funkcija (f
n
) prostora B(X, Y ) ravnomerno kon-
vergira na skupu X funkciji f B(X, Y ) onda i samo onda ako on
konvergira funkciji f u prostoru B(X, Y ).
Zbog toga se cesto norma prostora B(X, Y ) naziva norma ravno-
merne konvergencije. Iz prethodne teoreme neposredno proizilazi
Posledica 1. Da bi niz (f
n
) funkcija prostora B(X, Y ) ravnomerno
konvergirao funkciji f B(X, Y ) na skupu X, potrebno je i dovoljno
da je
(2) lim
n+
|f
n
f| = 0 .
n
=
x
n
na skupu [0, 1) konvergira funk-
ciji f = 0. Kako je limsup
x[0,1)
x
n
= 1 , to prema posledici 1. zadati
funkcionalni niz ne konvergira ra-
vnomerno granicnoj funkciji na sku-
pu [0, 1).

C itaocu prepustamo da
dokaze da je ovaj funkiconalni niz
ravnomerno konvergentan na skupu
[0, a] za svako a a
0
< 1.
Teorema 2. (Kosi) Neka je (f
n
) niz elemenata prostora B(X, Y ),
gde je Y Banahov prostor. Da bi niz (f
n
) imao granicnu funkciju i
ravnomerno konvergirao ka njoj na skupu X, potrebno je i dovoljno
da je (f
n
) Kosijev niz u prostoru B(X, Y ).
Dokaz. Pretpostavimo da funkcionalni niz (f
n
) ima granicnu funkciju
f B(X, Y ) i ravnomerno konvergira ka njoj na skupu X. Tada prema
teoremi 1. niz (f
n
) konvergira ka funkciji f u prostoru B(X, Y ), pa
je (f
n
) Kosijev niz u prostoru B(X, Y ).
Da dokazemo obrat, pretpostavimo da je (f
n
) Kosijev niz u pro-
storu B(X, Y ). Kao Banahov, prostor B(X, Y ) je kompletan, pa je
niz (f
n
) konvergentan u njemu. Stoga niz (f
n
) ima granicnu funkciju
f := limf
n
i f B(X, Y ). Na osnovu teoreme 1. niz (f
n
) ravnomerno
konvergira funkciji f na skupu X.
Stav 3. Neka su (f
n
) i (g
n
) nizovi u prostoru Y
X
, gde je Y normirani
vektorski prostor nad poljem kompleksnih brojeva C . Ako nizovi (f
n
)
i (g
n
) ravnomerno konvergiraju na skupu X funkcijama f, g Y
X
respektivno, tada niz (f
n
+g
n
) ravnomerno konvergira na skupu X
funkciji f + g za svako , C.
Dokaz. Ako je = = 0, tvr
-
denje je ocigledno. Neka je [[ +[[ > 0.
Kako f
n
f i g
n
g, to za dato > 0 postoji n
N tako da je
|f
n
(x) f(x)|

([[ +[[)
i |g
n
(x) g(x)|

([[ +[[)
za svako n n
i svako x X. No onda je
|(f
n
+ g
n
) (f + g)| [[|f
n
f| +[[|g
n
g| <
za svako n n
i svako x X, pa niz (f
n
+ g
n
) ravnomerno
konvergira na skupu X ka funkciji f + g.
Slicno se dokazuje sledeci
Stav 4. Neka niz (f
n
) Y
X
ravnomerno konvergira na skupu X
funkciji f Y
X
. Tada niz (gf
n
) ravnomerno konvergira funkciji fg
na skupu X za svaku funkciju g B(X, R).
f
n
, f
n
Y
X
je ravnomerno kon-
vergentan na skupu X ako je niz (s
n
f
n
ravnomerno konvergentan na skupu X.
Oznacimo za dati red
f
n
sa
r
n
(x) =
+
k=n+1
f
k
(x)
ostatak tog reda. Ako red
f
n
konvergira na X sumi s, tada je
r
n
(x) = s(x) s
n
(x) za svako x X. Ocigledno je da red
f
n
ravnomerno konvergira na X sumi s onda i samo onda ako ostatak r
n
ravnomerno konvergira nuli na skupu X. Na osnovu posledice teoreme
1., red
f
n
ravnomerno konvergira na skupu X sumi s onda i samo
onda ako je
(4) lim
n+
|r
n
| = 0 .
Ako su clanovi reda
f
n
(x) elementi prostora B(X, Y ), tada ce
na osnovu teoreme 1. funkcionalni red ravnomerno konvergirati na X
onda i samo onda ako niz (s
n
(x)) delimicnih suma tog reda konvergira
u prostoru B(X, Y ). Ako je Y Banahov prostor, a red
f
n
apsolutno
konvergentan u prostoru B(X, Y ), tada je on konvergentan u prostoru
B(X, Y ), odakle na osnovu teoreme 1. sledi ravnomerna konvergencija
istog na skupu X. Da obrat ne vazi, dokazuje sledeci
Primer 3. Funkcionalni red
(1)
n1
x/(n + x) ravnomerno kon-
vergira na svakom konacnom segmentu [0, a], sto neposredno sledi iz
nejednakosti
|r
n
|
x
n + x

a
n
<
koja vazi za svako n n
= [a/]+1. Red
|f
n
| me
-
dutim divergira,
jer je
|f
n
| = sup
x[0,a]
x
x + n
=
a
a + n
,
a red
a
a+n
je divergentan.
Teorema 5. Neka su clanovi funkcionalnog reda
f
n
elementi pro-
stora Y
X
, gde je Y normiran vektorski prostor. Ako red
f
n
ravno-
merno konvergira na skupu X, onda niz (f
n
) ravnomerno konvergira
nuli na X.
Dokaz. Neka je red
f
n
Tada niz (s
n
) delimicnih suma tog reda ravnomerno konvergira sumi
s na X. Stoga za > 0 postoji n
N tako da je |s
n
s| /2 za
svako x X i svako n n
N. No onda je
|f
n
(x)| = |s
n
(x) s
n1
(x)| |s
n
(x) s(x)|+|s(x) s
n1
(x)|
za svako x X i svako n n
.
Primer 4. Red
x
n
na osnovu ove teoreme nije ravnomerno kon-
vergentan na skupu [0, 1), jer prema primeru 2. niz f
n
(x) = x
n
nije
ravnomerno konvergentan nuli na skupu [0, 1).
Teorema 6. (Kosi) Neka su clanovi funkcionalnog reda
f
n
ele-
menti prostora B(X, Y ), gde je Y Banahov prostor. Da bi red
f
n
ravnomerno konvergirao na X, potrebno je i dovoljno da za svako
> 0 postoji n
N tako da je
(5) |
n+p
k=n+1
f
k
| <
za svako n n
i svako p N.
Dokaz teoreme neposredno sledi iz denicije ravnomerne konver-
gencije funkcionalnih redova i teoreme 2.
Na kraju ovog odeljka napomenimo da za funkcionalne redove vaze
stavovi analogni stavovima 3. i 4. koje smo dokazali za nizove. Dokaze
ovih tvr
-
denja prepustamo citaocu za vezbu.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da funkcionalni niz f
n
(x) = (x
2
+nx+n
2
)/(x
2
+n
2
) ravnomerno
konvergira na skupu [0, 1]. Da li je on ravnomerno konvergentan na R ?
2. Dokazati da je niz
f
n
(x) =
_
0, ako je x n
1, ako je x > n
ravnomerno konvergentan na svakom ogranicenom skupu B R, ali da nije
ravnomerno konvergentan na R.
3. Dokazati da niz f
n
: x = (x
1
, x
2
) (x
4
1
+2x
2
1
x
2
2
+x
4
2
+
1
n
4
)
1/2
ravnomerno
konvergira funkciji f : x x
2
1
+ x
2
2
na R
.
4. Dokazati da niz f
n
(x) = nx(1 x) ravnomerno konvergira na skupu [0, a],
0 < a < 1, a da na [0, 1] nije ravnomerno konvergentan.
5. Dokazati da red
(1)
n1
/(n + x) ravnomerno konvergira na skupu
[0, +).
e
nx
ravnomerno konvergentan na skupu [a, +) za
svako a > 0, ali da nije ravnomerno konvergentan na (0, +).
7. Dokazati da red
+
n=1
_
(1)
n1
x
2
1
+x
2
2
+x
2
3
+n
(1)
n1
sin
2
(x
1
+x
2
+x
3
)
n
_
, (x
1
, x
2
, x
3
) R
ravnomerno konvergira na R
.
8. Neka je f
n
: D R
p
, D R
m
funkcionalan niz, f
n
= (f
1n
, . . . , f
pn
), n N,
a f = (f
1
, . . . , f
p
) preslikavanje D u R
p
. Dokazati da
f
n
D
f (j 1, p)f
jk
D
f
j
.
Formulisati i dokazati analogno tvr
-
denje za redove.
2.3. KRITERIJUMI ZA RAVNOMERNU
KONVERGENCIJU FUNKCIONALNIH REDOVA
Najjednostaniji kriterijum za ispitivanje ravnomerne konvergencije
funkcionalnih redova je Vajerstrasov kriterijumu, a zasnovan je na
ideji upore
-
divanja clanova funkcionalnog reda sa clanovima brojnog
reda. Preciznije, vazi
Teorema 1. (Vajerstrasov kriterijum) Neka su clanovi funkcio-
nalnog reda
f
n
elementi prostora Y
X
, gde je Y Banahov pros-
tor. Neka je brojni red
a
n
sa nenegativnim clanovima konvergen-
tan. Ako je |f
n
(x)| a
n
za svako x X i svako n N, tada je
funkcionalni red
f
n
ravnomerno i apsolutno konvergentan na X,
pri cemu je za svako x X
(1) |
+
n=1
f
n
(x)|
+
n=1
|f
n
(x)|
+
n=1
a
n
.
2.3. Kriterijumi za ravnomernu konvergenciju ... 183
Dokaz. Kako je |f
n
(x)| a
n
za svako x X, to je
(2) |f
n
| = sup|f
n
(x)| : x X a
n
za svako n N, pa su clanovi reda
f
n
u Banahovom prostoru
B(X, Y ) ograniceni clanovima konvergentnog brojnog reda. Stoga je
na osnovu teoreme 2., 1.5. red
f
n
apsolutno konvergentan u pro-
storu B(X, Y ). Na osnovu teoreme 1. 1.5. red
f
n
je konvergentan
u prostoru B(X, Y ), pa je stoga i ravnomerno konvergentan na X na
osnovu teoreme koja je analogna teoremi 1., 2.2. Kako je |f
n
(x)| a
n
za svako n N i svako x X, red
f
n
je na osnovu teoreme 2., 1.4.1.
apsolutno konvergentan na X. Osim toga je
|
k
n=1
f
n
(x)|
k
n=1
|f
n
(x)|
k
n=1
a
n
za svako x X i svako k N, odakle prelaskom na granicnu vrednost
kada k + dobijamo (1).
Vajerstrasov kriterijum daje samo dovoljne uslove za ravnomernu
konvergenciju funkcionalnih redova. Zaista, red
(1)
n1
/n posma-
tran kao funkcionalni red, ravnomerno konvergira na R . Me
-
dutim,
svaki brojni red
a
n
ciji clanovi zadovoljavaju (1) je divergentan.
Navedeni primer pokazuje da se Vajerstrasovim kriterijumom ne moze
utvrditi ravnomerna konvergencija svakog funkcionalnog reda. Nave-
dimo zato jos nekoliko kriterijuma za ispitivanje ravnomerne konver-
gencije funkcionalnih redova.
Teorema 2. (Abelov kriterijum) Neka je (a
n
) niz realnih funkcija
denisanih na skupu X, a (b
n
) neka je niz funkcija denisanih na
skupu X sa vrednostima u Banahovom prostoru Y . Ako su zadovoljeni
sledeci uslovi
(i) niz (a
n
) je monoton i ogranicen na X,
(ii) red
b
n
je ravnomerno konvergentan na X,
tada je red
a
n
b
n
ravnomerno konvergentan na X.
Dokaz. Niz (a
n
) je ogranicen, pa postoji L > 0 tako da je [a
n
(x)[ L
za svako n N i svako x X. Neka je > 0. Kako je red
b
n
ravnomerno konvergentan na X, prema Kosijevoj teoremi postoji n

N tako da je
|
p
k=1
b
n+k
| <

3L
za svako n n
i svako p N. Sada je na osnovu Abelove leme

|
p
k=1
a
n+k
(x)b
n+k
(x)| <

3L
([a
n+1
(x)[ + 2[a
n+p
(x)[)
za svako x X, svako n n
i svako p N, pa je na osnovu Kosijeve

teoreme red
a
n
b
n
Teorema 3. (Dirihleov kriterijum) Neka je (a
n
) niz realnih funk-
cija koje su denisane na skupu X, a (b
n
) niz funkcija koje su de-
nisane na skupu X sa vrednostima u Banahovom prostoru Y . Ako su
zadovoljeni sledeci uslovi:
(i) niz (a
n
) je monoton i ravnomerno konvergira nuli na skupu X,
(ii) delimicne sume reda
b
n
su ogranicene na X,
onda je red
a
n
b
n
Dokaz. Delimicne sume reda su ogranicene na X, pa postoji L > 0
tako da je |
n
1
b
k
(x)| L za svako x X i svako n N. Stoga je
|
n+p
k=n+1
b
k
(x)| |
n+p
k=1
b
k
(x)| +|
n
k=1
b
k
(x)| 2L
za svako x X i svako n, p N. Neka je > 0. Kako je niz (a
n
)
ravnomerno konvergentan na X, postoji n
N tako da je |a
n
(x)| <
/6L za svako x X i svako n n
. Stoga je
|
p
k=1
a
n+k
b
n+k
| 2L([a
n+1
(x)[ + 2[a
n+p
(x)[) <
za svako x X, svako n n
i svako p N, sto dokazuje ravnomernu

konvergenciju reda
a
n
b
n
na skupu X.
2.3. Kriterijumi za ravnomernu konvergenciju ... 185
Primer 1. Ispitajmo ravnomernu konvergenciju reda
+
n=2
sinnxcos x/n
lnlnn
.
Na svakom segmentu koji ne sadrzi tacke 2n, n Z, red
+
n=2
sinnx
lnlnn
je ravnomerno konvergentan na osnovu Dirisleovog kriterijuma, jer je
niz a
n
= 1/ lnlnn monoton i ravnomerno konvergira nuli, a delimicne
sume reda
sinnx su ogranicene:
[
n
k=1
sinkx[
1
[ sinx/2[
,
jer je sinx/2 ,= 0. Niz (cos x/n) je ogranicen i monotono raste pocev
od nekog prirodnog broja za svako x iz zatvorenog intervala koji ne
sadrzi pomenute tacke. Stoga je zadani red na osnovu Abelovog kri-
terijuma ravnomerno konvergentan na svakom zatvorenom intervalu
koji ne sadrzi tacke 2n, n Z.
Zadaci za vezbanje
1. Koristeci Vajerstrasov kriterijum, dokazati ravnomernu konvergenciju slede-
cih redova na ukazanim skupovima:
a)
+
n=1
x
1 + n
4
x
2
, 0 x < +, b)
+
n=1
1 x
2n
2
n
, 1 x 1 ,
c)
+
n=1
n
2
n!
(x
n
x
n
) ,
1
2
x 2 , d)
+
n=1
e
n|x|
sin(x
2
n) , x R,
e)
+
n=1
ln(1 + nx
2
)
1 + n
3
x
2
, x R, f)
+
n=1
x
n
[n/2]!
, [x[ < a.
2. Dokazati da su sledeci redovi ravnomerno konvergentni na R, ali da se za
ispitivanje ravnomerne konvergencije istih ne moze koristiti Vajerstrasov kriteri-
jum
a)
+
n=1
(1)
n1
n +x
, b)
+
n=1
1
n
e
n(x+n)
2
.
3. Dokazati da su sledeci redovi ravnomerno konvergentni na ukazanim skupo-
vima
a)
+
n=1
sin n
2
xsin x
n + x
2
, x R, b)
+
n=1
sinnxarctgnx
n
, x R,
c)
+
n=1
(1)
n1
n + x
2
arctgnx, x R, d)
+
n=1
(1)
[
n]
_
n(n + x)
, 0 x +.
sin nx/n ravnomerno konvergentan na svakom zatvore-

nom skupu koji na sadrzi elemente skupa 2k : k Z, dok na segmentima koji
sadrze takve tacke red konvergira, ali ne ravnomerno.
+
n=1
(1)
n1
x
2
(1 + x
2
)
n
ravnomerno konvergentan na R, ali da red sastavljen od apsolutnih vrednosti nje-
govih clanova nije ravnomerno konvergentan na R.
6. Ako je red
a
n
konvergentan, dokazati da je Dirihleov red
a
n
/n
x
ravnomerno konvergentan na [0, +).
7. Dat je red
f
n
,
f
n
: x
sin nx
n
_
cos xsinnx
n

cos nx
2(n
2
+1)
cos nx
2(n
2
+1)
sinx sinnx
n
_
,
n N, x R. Dokazati da je taj red ravnomerno konvergentan na R. Tako
-
de
dokazati da je taj red apsolutno konvergentan u prostoru M
R
, gde je Mprostor
matrica sa normom Frobenijusa.
2.4. FUNKCIONALNA SVOJSTVA
U narednim odeljcima izucavacemo funkcionalna svojstva funkcio-
nalnih nizova i redova. Obzirom na ukazanu ekvivalentnost problema
2.4.1. Funkcionalna svojstva: Grani cna vrednost 187
koja se javlja kod funkcionalmih nizova i redova, mi cemo dokaze
tvr
-
denja izvoditi iskljucivo za funkcionalne redove, dok cemo za nizove
samo navesti formulacije tvr
-
dnja. U izucavanju funkcionalnih svoj-
stava funkcionalnih nizova i redova pojam ravnomerne konvergencije
je od sustinskog znacaja.
2.4.1. GRANI
CNA VREDNOST
f
n
elementi pro-
stora B(X, Y ), gde je X normiran vektorski prostor, a Y Banahov
prostor, i neka je red
f
n
ravnomerno konvergentan na skupu E
X. Ako je x
0
tacka nagomilavanja skupa E i ako za svako n N
postoji lim
xx
0
f
n
(x) = a
n
, onda je red
a
n
konvergentan i vazi
jednakost
(1) lim
xx
0
+
n=1
f
n
(x) =
+
n=1
lim
xx
0
f
n
(x).
Dokaz. Dokazimo najpre da je red
a
n
konvergentan. Neka je > 0.
Kako je red
f
n
ravnomerno konvergentan na skupu E, to prema
Kosijevoj teoremi postoji n
N tako da za svako x E i svako

n n
vazi
|
n+m
k=n+1
f
k
(x)| <
za svako m N. Prelaskom na granicnu vrednost u ovoj nejednakosti
kada x x
0
, a zbog neprekidnosti norme, dobijamo da je
|
n+m
k=n+1
a
k
|
za svako n n
i svako m N. Niz delimicnih suma reda
a
n
je dakle Kosijev, pa kako je Y Banahov prostor, on je konvergentan.
Oznacimo njegovu sumu sa A, n-tu delimicnu sumu sa A
n
, a ostatak
sa
n
. Tada je A = A
n
+
n
. Neka je s(x) suma, s
n
(x) n-ta de-
limicna suma, a r
n
(x) ostatak funkcionalnog reda
f
n
. Red
f
n
je
konvergentan, pa je s(x) = s
n
(x) + r
n
(x). Tada je
|s(x) A| |s
n
(x) A
n
| +|r
n
(x)| +|
n
| .
Kako je red
a
n
konvergentan, ostatak
n
tezi nuli kada n +,
pa postoji n
N tako da je |
n
| < /3 za svako n n
. Red
f
n
ravnomerno konvergira na skupu E, pa postoji n
N tako da je
|r
n
(x)| < /3 za svako x E i svako n n
. Za n maxn
, n
vaze obe prethodno date ocene. Za tako odabranu vrednost n je

lim
xx
0
s
n
(x) = A
n
, pa postoji
> 0 tako da za svako x E vazi

|x x
0
| <
|s
n
(x) A
n
| < /3 .
Stoga je |s(x) A| < za svako x E za koje je |x x
0
| <
, sto
dokazuje da je lim
xx
0
s(x) = A.
Uslov ravnomerne konvergencije u prethodnoj teoremi je od sustin-
ske vaznosti i bez tog uslova teorema u opstem slucaju ne vazi, sto
pokazuje
+
n=0
x
2
(1 + x
2
)
n
je konvergentan na R sumi
s(x) =
_
x
2
+ 1, ako je x ,= 0
0, ako je x = 0
.
Kako je lim
x0
f
n
(x) = 0, to je
lim
x0
f
n
(x) = 0. Me
-
dutim,
lim
+
0
f
n
(x) = lim
x0
s(x) = 1, pa jednakost (1) ne vazi. Da dati
red ne konvergira ravnomerno na R , neposredno sledi iz cinjenice da
je
lim
n+
sup
xR
[r
n
(x)[ = 1.
Uslov ravnomerne konvergencije nije neophodan za prethodno do-
kazanu teoremu, sto pokazuje sledeci
2.4.2. Funkcionalna svojstva: Neprekidnost funkcionalnih redova 189
Primer 2. Neka je funkcionalni red
f
n
denisan nizom
s
n
(x) =
nx
1 + n
2
x
2
, x R,
delimicnih suma. Ocigledno je
lim
xx
0
lim
n+
s
n
(x) = lim
n+
lim
xx
0
s
n
(x) = 0 ,
a red
f
n
nije ravnomerno konvergentan na R , jer je
lim
n+
sup
xR
[s
n
(x)[ = 1/2 .
Koristeci napomenu datu na pocetku ove glave o me
-
dusobnoj pove-
zanosti nizova i redova, sada mozemo za funkcionalne nizove iskazati
teoremu koja je analogna teoremi 1. .
Teorema 1. Neka su clanovi niza (f
n
) elementi prostora B(X, Y ),
gde je X normiran vektorski prostor, a Y Banahov prostor i neka je x
0
tacka nagomilavanja skupa E X. Ako je niz (f
n
) ravnomerno kon-
vergentan na skupu E i ako za svako n N postoji lim
xx
o
f
n
(x) =
a
n
, tada postoji lim
n+
a
n
i vazi jednakost
lim
n+
lim
xx
0
f
n
(x) = lim
xx
0
lim
n+
f
n
(x).
Ocigledno je da ova teorema pretstavlja jos jedan oblik teoreme o
jednakosti ponovljenih granicnih vrednosti.
2.4.2. NEPREKIDNOST FUNKCIONALNIH
NIZOVA I REDOVA
f
n
elementi pros-
tora C(X, Y ), gde su X i Y normirani vektorski prostori. Ako je red
f
n
ravnomerno konvergentan na skupu X, onda je suma tog reda
s(x) C(X, Y ).
Dokaz. Neka je x
0
X i > 0. Red
f
n
ravnomerno konvergira na
skupu X sumi s(x), pa ostatak r
n
(x) tog reda ravnomerno konvergira
nuli na skupu X. Stoga postoji n
N tako da je |r
n
(x)| /3 za
svako x X i svako n n
. No onda je |r
n
(x
0
)| /3 za svako
n n
. Za ksirano n n
s
n
(x) C(X, Y ), pa za dato > 0
postoji
> 0 tako da za svako x X

|x x
0
|
|s
n
(x) s
n
(x
0
)| < /3 .
Sada je
|s(x) s(x
0
)| |s
n
(x) s
n
(x
0
)| +|r
n
(x)| +|r
n
(x
0
)| <
za svako x X za koje je |x x
0
| <
. Ovim smo dokazali, s

obzirom na proizvoljnost izbora tacke x
0
X, da je s(x) C(X, Y ).
Primetimo da je i u ovom slucaju ravnomerna konvergencija samo

dovoljan uslov koji se u opstem slucaju ne moze izostaviti, sto poka-
zuju primeri iz prethodnog odeljka.
Ako su clanovi funkcionalnog reda
f
n
ravnomerno neprekidne
funkcije, a red ravnomerno konvergentan, onda je suma tog reda
ravnomerno neprekidna funkcija. Dokaz ove cinjenice prepustamo
citaocu.
+
0
x
n
je konvergentan na skupu [0, 1)
funkciji 1/(1x), ali ne ravnomerno.

C lanovi tog reda su ravnomerno
neprekidne funkcije, dok suma tog reda nije ravnomerno neprekidna
na skupu [0, 1).
Iz primera 2. prethodnog odeljka vidimo da obrat teoreme 1. ne
vazi. Me
-
dutim, pod odre
-
denim uslovima vazi i obratno tvr
-
denje, sto
iskazuje
Teorema 2. (Dini*) Neka su clanovi funkcionalnog reda
f
n
e-
lementi prostora C(X, R), pri cemu je X kompaktan skup. Ako su
clanovi reda
f
n
nenegativne funkcije, a suma s(x) C(X, R), onda
je red
f
n
Dokaz. Primetimo najpre da je ostatak reda r
n
C(X, R) kao razlika
neprekidnih funkcija s(x) i s
n
(x). Niz (r
n
(x)) je monotono nerastuci
* Dini U. (1845-1918)-italijanski matematicar
2.4.2. Funkcionalna svojstva: Neprekidnost funkcionalnih redova 191
za svako x X, jer su funkcije f
n
nenegativne na X. Red
f
n
je
konvergentan, pa je lim
n
r
n
(x) = 0 za svako x X. Dokazimo da
r
n
0 na X kada n +.
Pretpostavimo suprotno. U tom slucaju postoji
0
> 0 tako da za
svako n N postoji x
n
X tako da je r
n
(x
n
)
0
. X je kompaktan
skup, pa niz (x
n
) sadrzi bar jedan konvergentan podniz (x
n
k
) koji
konvergira ka tacki x
0
X.
Kako su funkcije r
m
neprekidne, to je
lim
k+
r
m
(x
n
k
) = r
m
(x
0
)
za svako m N. Niz r
m
(x) je monotono nerastuci za svako x X.
Osim toga, za svako m N postoji dovoljno veliko k tako da je n
k
>
m, pa je
r
m
(x
n
k
) r
n
k
(x
n
k
)
0
.
Prelaskom na granicnu vrednost u ovoj nejednakosti kada k +
vidimo da je
lim
k+
r
m
(x
n
k
) = r
m
(x
0
)
0
za svako m N, sto je u kontradikciji sa cinjenicom da je limr
m
(x) =
0 za svako x X.
Pretpostavka o kompaktnosti u prethodnoj teoremi ne moze se
izostaviti sto se vidi iz sledeceg primera.
Primer 2. Red
+
n=1
_
1
1 + (n 1)x

1
1 + nx
_
je konvergentan na skupu (0, 1) neprekidnoj funkciji s(x) = 1, ali ne
ravnomerno, jer je lim
n
sup
x
[r
n
(x)[ = 1.
Teorema 1. Neka su clanovi funkcionalnog niza (f
n
) elementi pro-
stora C(X, Y ), gde su X i Y normirani vektorski prostori. Ako je
niz (f
n
) ravnomerno konvergentan na prostoru X, tada je limf
n

C(X, Y ).
n
) elementi pro-
stora C(X, R), gde je X kompaktan skup. Ako je f
n
(x) f
n+1
(x) za
svako n N i svako x X, i ako f
n
f C(X, R), onda niz (f
n
)
ravnomerno konvergira funkciji f na prostoru X.
Kao neposrednu posledicu teoreme 1. imamo sledecu vaznu teo-
remu.
Teorema 3. Prostor neprekidnih i ogranicenih funkcija BC(X, Y ),
gde je Y Banahov prostor, je kompletan.
Dokaz. Kako je B(X, Y ) Banahov prostor, dovoljno je dokazati da je
BC(X, Y ) zatvoren u B(X, Y ). Neka je (f
n
) Kosijev niz u prostoru
BC(X, Y ). Kako je BC(X, Y ) B(X, Y ), a B(X, Y ) je Banahov
prostor, niz (f
n
) je konvergentan ka nekoj funkciji f B(X, Y ). U
prostoru B(X, Y ) konvergencija je na osnovu teoreme 1., 2.2. ra-
vnomerna konvergencija, pa je stoga funkcija f BC(X, Y ) prema
teoremi 1., 2.4.2.
2.4.3. INTEGRABILNOST FUNKCIONALNIH
NIZOVA I REDOVA
U narednom izlaganju razmatramo integrabilnost funkcionalnih ni-
zova i redova, imajuci u vidu da je Rimanov integral poznat iz kursa
analize realnih funkcija jedne promenljive. Sa 1[a, b] ozanacavacemo
skup svih realnih funkcija jedne promenljive integrabilnih na segmentu
[a, b].
Teorema 1. Neka su funkcije f
n
, n N, integrabilne na segmentu
[a, b]. Ako je red
f
n
ravnomerno konvergentan na [a, b] sumi s,
tada je za svako c [a, b] red
(1)
+
n=1
_
x
c
f
n
(t)dt
ravnomerno konvergentan na [a, b], s 1[a, b] i vazi
(2)
_
x
c
_
+
n=1
f
n
(t)
_
dt =
+
n=1
_
x
c
f
n
(t)dt .
2.4.3. Funkcionalna svojstva: Integrabilnost funkcionalnih redova193
Dokaz. Dokazimo najpre da je s 1[a, b]. Neka je > 0. Kako je
funkcionalni red
f
n
ravnomerno konvergentan na segmentu [a, b],
postoji n
N tako da za svako x [a, b] i svako n n
vazi
(3) s
n
(x) /2 < s(x) < s
n
(x) + /2 .
Kao integrabilna, funkcija s
n
je ogranicena na [a, b], pa je takva i na
svakomsegmentu [x
i
, x
i+1
] [a, b]. Oznacimo sa m
i
odn. M
i
inmum
odn. supremum funkcije s
n
na [x
i
, x
i+1
]. Tada iz (3) dobijamo da je
(4) m
i
/2 < s(x) < M
i
+/2
za svako x [x
i
, x
i+1
]. Ako sa
i
oznacimo varijaciju funkcije s
n
(x),
a sa
i
varijaciju funkcije s(x) na [x
i
, x
i+1
], onda iz (4) sledi da je
i
<
i
+ . Ako je a x
0
< x
1
< < x
m
b razbijanje segmenta
[a, b], tada iz poslednje nejednakosti dobijamo sledecu nejednakost
i
x
i

i
x
i
+ (b a) .
Kako je funkcija s
n
(x) integrabilna na [a, b], suma
i
x
i
moze se
uciniti proizvoljno malom ako je dijametar = max [x
i
[ posmatra-
nog razbijanja dovoljno mali. No onda je
lim
0
i
x
i
= 0 ,
sto dokazuje integrabilnost funkcije s na [a, b].
Dokazimo sada da je red (1) ravnomerno konvergentan na [a, b] ka
funkciji
(x) =
_
x
c
s(t)dt .
Oznacimo sa r
n
(x) ostatak reda
f
n
. Tada je r
n
(x) = s(x) s
n
(x).
Kako je red
f
n
ravnomerno konvergentan na [a, b], ostatak r
n
(x)
ravnomerno konvergira nuli na [a, b], pa za dato > 0 postoji n
N
tako da je
sup
x[a,b]
[r
n
(x)[ < /(b a)
za svako n n
. Tada je
(x)
n
k=1
_
x
c
f
k
(t)dt
_
x
c
s(t)dt
_
x
c
_
n
k=1
f
k
(t)
_
dt
=
=
_
x
c
[s(t) s
n
(t)]dt
_
x
c
[r
n
(t)[dt
sup
t[a,b]
[r
n
(t)[
_
x
c
dt
(b a) sup
t[a,b]
[r
n
(t)[ <
za svako n n
i svako x [a, b]. Time smo dokazali ne samo da je

red (1) ravnomerno konvergentan na [a, b], vec i jednakost (2).
Preformulisana za nizove, ova teorema glasi:
n
(x), n N, integrabilne na se-
gmentu [a, b]. Ako je funkcionalni niz (f
n
) ravnomerno konvergentan
funkciji f na segmentu [a, b], tada je granicna funkcija f integrabilna
na [a, b], funkcionalni niz (
_
x
c
f
n
(t)dt) je ravnomerno konvergentan
na [a, b] za svako c [a, b] i vazi jednakost
(4) lim
n+
_
x
c
f
n
(t)dt =
_
x
c
( lim
n+
f
n
(t))dt .
Napomenimo da se pretpostavka o ravnomernoj konvergenciji u
prethodne dve teoreme u opstem slucaju ne moze izostaviti, sto po-
kazuje sledeci
n
(x) = 2n
2
xe
n
2
x
2
konvergira na seg-
mentu [0, 1] funkciji f(x) = 0, ali ne ravnomerno. Pri tome je
lim
n+
_
1
0
f
n
(x)dx = 1 ,
_
1
0
f(x)dx = 0 ,
pa (4) ne vazi.
Me
-
dutim, funkcionalni niz f
n
(x) = nx/(1 + n
2
x
2
) konvergira na
segmentu [0, 1] neravnomerno funkciji f(x) = 0, a jednakost (4) vazi,
sto dokazuje da ravnomerna konvergencija nije neophodan uslov da
vaze teoreme 1. i 1.

S tavise, neravnomerno konvergentan niz in-
tegrabilnih funkcija moze imati integrabilnu granicnu funkciju, sto
pokazuje sledeci
2.4.4. Funkcionalna svojstva: Diferencijabilnost 195
Primer 2. Neka je f
n
(x) = 1 ako se x moze izraziti u obliku neskra-
tivog razlomka m/n, a f
n
(x) = 0 u ostalim tackama. Kako funkcija f
n
ima samo konacno mnogo tacaka prekida na [0, 1], ona je integrabilna
na [0, 1]. Sam niz konvergira na [0, 1] ka Dirisleovoj funkciji (x) koja
nije integrabilna na [0, 1].
Pokazimo na sledecem primeru kako se integracija redova moze
iskoristiti za odre
-
divanje razvoja nekih funkcija u red.
Primer 3. Dokazimo da je
(5) ln(1 + x) =
+
n=0
(1)
n+1
n
x
n
, x (0, 1] .
Za [t[ < 1 vazi razvoj
(6)
1
1 + t
=
+
n=1
(1)
n
t
n
,
pri cemu red (6) ravnomerno konvergira na segmentu [r, r], 0 <
r < 1. Integracijom reda (6) na [0, x], x > 0, primenom teoreme 1.
dobijamo jednakost
_
x
0
dt
1 +t
=
+
n=0
(1)
n
t
n
dt ,
odakle sledi
ln(1 +x) =
+
n=1
(1)
n+1
n
x
n
, x (1, 1) .
Logaritamska funkcija je neprekidna, pa je lim
x1
ln(1 + x) = ln2.
Red
1
(1)
n+1
x
n
/n je prema Lajbnicovom kriterijumu konvergen-
tan za x = 1, pa je ravnomerno konvergentan na [0, 1]. Stoga razvoj
(5) vazi i za x = 1, pri cemu je na osnovu teoreme 1., 2.4.1.
lim
x1
+
n=1
(1)
n+1
n
x
n
=
+
n=1
(1)
n+1
n
= ln2 .
2.4.4. DIFERENCIJABILNOST FUNKCIONALNIH
NIZOVA I REDOVA
I u ovom odeljku cemo se ograniciti na razmatranje realnih funkcija
jedne promenljive, ne samo zbog jednostavnijeg pisanja, vec i zbog
povezanosti sa prethodnim odeljkom u kome smo razmatrali iskljucivo
realne funkcije jedne promenljive.
n
, n N, neprekidno diferencijabilne
na segmentu [a, b] i neka je red
n
ravnomerno konvergentan na
segmentu [a, b]. Ako je red
f
n
konvergentan bar u jednoj tacki c
[a, b], tada je on ravnomerno konvergentan na segmentu [a, b], suma
s(x) reda
f
n
je neprekidno diferencijabilna funkcija na [a, b] i vazi
jednakost
(1)
d
dx
_
+
n=1
f
n
(x)
_
=
+
n=1
df
n
(x)
dx
.
Dokaz. Oznacimo sumu reda
n
sa (x). Funkcija (x) je prema
teoremi 1., 2.4.2. je neprekidna, pa je i integrabilna na [a, b]. Kako je
red
n
ravnomerno konvergentan na [a, b], on se prema teoremi 1.,
2.4.3. moze integrirati clan po clan i vazi jednakost
(2)
_
x
c
(t)dt =
+
n=1
_
x
c
f
n
(t)dt =
+
n=1
[f
n
(x) f
n
(c)] ,
pri cemu su redovi u poslednjoj jednakosti ravnomerno konvergentni
na [a, b]. Red
f
n
(c) je ravnomerno konvergentan na [a, b] kao brojni
red, pa kako je red
[f
n
(x) f
n
(c)] ravnomerno konvergentan, to je
na osnovu stava 3., 2.2. red
f
n
ravnomerno konvergentan na [a, b]
i njegova suma s(x) je prema teoremi 1., 2.4.2. neprekidna funkcija
na [a, b]. Sada jednakost (2) mozemo napisati u obliku
_
x
c
(t)dt =
+
n=1
f
n
(x)
+
n=1
f
n
(c) = s(x) s(c) .
Funkcija je neprekidna na [a, b], pa je
_
x
c
(t)dt kao funkcija gornje
granice diferencijabilna na [a, b] i vazi (x) = s
(x). Ovim je dokazana

ne samo neprekidna diferencijabilnost funkcije s(x) na segmentu [a, b],
vec i jednakost (1).
Dokazano tvr
-
denje pri istim uslovima vazi za niz, odn. red funkcija
f
n
: X R koje su denisane na konveksnom ogranicenom podskupu
normiranog vektorskog prostora. Dokaz je naravno nesto drugaciji.
U preformulisanom obliku za nizove, dokazana teorema glasi:
n
) neprekidno
diferencijabilne funkcije na segmentu [a, b] i neka je niz (f
n
) ravno-
merno konvergentan na njemu. Ako je niz (f
n
) konvergentan bar
u jednoj tacki c [a, b], onda je on ravnomerno konvergentan na
segmentu [a, b], granicna funkcija f je neprekidno diferencijabilna na
[a, b] i vazi jednakost
lim
n+
df
n
(x)
dx
=
d
dx
( lim
n+
f
n
(x)) .
Sledeci primer pokazuje da je uslov ravnomerne konvergencije u
teoremama 1. i 1. od sustinsko znacaja i da se ne moze izostaviti, ali
da nije neophodan.
Primer 1. Red
+
n=1
(e
(n1)
2
x
2
e
n
2
x
2
)
je konvergentan na R i njegova suma je funkcija jednaka 1 za x ,= 0,
dok je za x = 0 suma jednaka nuli. Izvodni red je konvergentan, ali
ne ravnomerno. Suma samog reda nije diferencijabilna u tacki x = 0,
jer ima prekid u toj tacki.
Sa druge strane, red
1
2
ln(1 + x
2
) +
+
n=2
[
1
2n
ln(1 + n
2
x
2
)
1
2(n 1)
ln(1 + (n 1)
2
x
2
)]
je konvergentan, ali ne ravnomerno na [0, 1]. Me
-
dutim, suma tog
reda je diferencijabilna funkcija na [0, 1] (vid. primere 1., 2.4.3. i 2.,
2. 4.1.).
Na kraju ovog odeljka navedimo primer funkcije koja je neprekidna
u svim tackama realne prave, ali nije diferencijabilna ni u jednoj tacki,
koji najlepse ilustruje primeni svojstava funkcionalnih redova. Primer
pripada Van der Verdenu, a zasnovan na ideji Vajerstrasa koji je prvi
konstruisao funkciju neprekidnu na R koja nije diferencijabilna ni u
jednoj tacki realne prave.
Primer 2. Posmatrajmo funkciju
g(x) =
_
x, ako je 0 x 1
2 x, ako je 1 x 2
,
i dodenisimo je na R tako da je g(x) = g(x + 2) za svako x R.
Ocigledno je ovako dodenisana funkcija neprekidna na R . Denisimo
funkciju
f(x) =
+
n=0
_
3
4
_
n
g(4
n
x) .
Kako je 0 g(x) 1 za svako x R, a red
(3/4)
n
je konvergentan,
to je red
(3/4)
n
g(4
n
x) ravnomerno konvergentan na R. Njegovi
clanovi su neprekidne funkcije na R, pa je funkcija f neprekidna na
R na osnovu teoreme 1., 2.4.2.
Dokazimo da ona nije diferencijabilna ni u jednoj tacki realne prave.
Neka je x R, a m N. Tada postoji k Z tako da je
k 4
m
x k + 1 .
Denisimo nizove
m
= 4
m
k,
m
= 4
m
(k +1), m N i posmatraj-
mo brojeve 4
n
m
i 4
n
m
. Ako je n > m, njihova razlika je ceo paran
broj; ako je n = m oba broja su cela, a njihova razlika je 1; za n < m
izme
-
du njih nema celih brojeva. Stoga je
[g(4
n
m
) g(4
n
m
)[ =
_
0, n > m
4
nm
, n m
.
Kako je
f(
m
) f(
m
) =
m
n=0
_
3
4
_
n
[g(4
n
m
) g(4
n
m
)] ,
to je
[f(
m
) f(
m
)[
_
3
4
_
n
m1
n=0
_
3
4
_
n
4
nm
>
>
_
3
4
_
m
1
3
_
3
4
_
m
+
1
2
1
4
m
>
1
2
_
3
4
_
m
.
Kako je
m
m
= 4
m
, to je
f(
m
) f(
m
)
m

m
>
3
m
2
.
Kako je
m
x
m
i
m
m
0 kada m +, to je
lim
m+
f(
m
) f(
m
)
m
= f
(x) ,
pa zbog prethodne nejednakosti sledi da funkcija f nije diferencija-
bilna u tacki x. Tacka x R je me
-
dutim proizvoljna, pa smo time
dokazali da funkcija nije diferencijabilna ni u jednoj tacki realne prave.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da je
a) lim
x1
n=1
(1)
n1
n
x
n
1 + x
n
=
1
2
ln2 , b) lim
x1
+
n=1
(1)
n+1
n
x
= ln2 ,
c) lim
x1
n=1
(1)
n1
x
n
1 +x
n
=
1
2
ln 2 , d) lim
x+
+
n=1
x
2
1 + n
2
x
2
=
+
n=1
1
n
2
.
2. Naci sledece granicne vrednosti:
a) lim
x1
n=1
(x
n
x
n+1
) , b) lim
x0
+
+
n=1
1
2
n
n
x
.
3. Neka je a
n
0, n N, i neka je beskonacan proizvod
(1 + a
n
) konver-
gentan. Naci
lim
x1
n=1
(1 + a
n
x
n
) .
+
n=1
x[n(n + 1)x
2
1]
(1 + n
2
x
2
)[1 + (n + 1)
2
x
2
]
neravnomerno konvergentan na segmentu [1, 1], a da je njegova suma neprekidna
funkcija na istom.
5. Dokazati da je funkcionalni niz f
n
(x) = n(1x
1/n
) ravnomerno konvergen-
tan funkciji f(x) = ln(1/x) na svakom segmentu koji je sadrzan u intervalu (0, 1).
(Uputstvo: primeniti Dinijevu teoremu)
6. Data je funkcija
f(x) =
+
n=1
(1 + e
nx
) .
Odrediti skup X tacaka konvergencije funkcije f i dokazati da je f ((X).
7. Da li vazi jednakost
lim
n+
_
1
0
x
n
dx =
_
1
0
( lim
n+
x
n
)dx
i moze li se ona utvrditi na osnovu teoreme 1., 2.4.3.?
8. Neka je (f
n
) niz neprekidnih funkcija koji ravnomerno konvergira na skupu
X ka funkciji f. Dokazati da je lim
n
f
n
(x
n
) = f(x) za svaki niz tacaka x
n
X
koji konvergira ka x X. Da li vazi obrat?
9. Da li se red
+
n=1
(x
1/(2n+1)
x
1/(2n1)
)
moze integraliti clan po clan?
10. Data je funkcija
f(x) =
+
n=1
(nx)
n
2
, x R,
gde (x) oznacava decimalni deo broja x. Naci sve tacke prekida funkcije f i
pokazati da je skup tacaka prekida prebrojiv, svuda gust skup u R. Dokazati da
je funkcija f integrabilna na svakom ogranicenom segmentu realne prave.
11. Dokazati da je sa
f(x) =
+
n=1
b
n
cos(a
n
x) ,
gde je 0 < b < 1 i a neparan prirodan broj takav da je ab > 1 + /2, denisana
funkcija f : R R koja je neprekidna, ali nije nigde diferencijabilna na R.
12. Neka je f
n
(x) rastojanje od x do najblizeg broja koji ima reprezentaciju
m/10
n
. Dokazati da je sa f(x) =
f
n
(x) denisana funkcija f : R R koja je
svuda neprekidna, a nigde nije diferencijabilna.
13. Koji se od sledecih redova moze diferencirati clan po clan
a)
+
n=1
sin 2
n
x
2
n
, b)
+
n=1
arctg
x
n
2
?
14. Dokazati da za svako x ,= k, k Z, vaze sledeca razlaganja:
a) ctgx =
1
x
+
+
n=1
_
1
x n
+
1
x + n
_
,
b)
1
sin x
=
1
x
+
n=1
(1)
n
_
1
x n
+
1
x + n
_
.
(Uputstvo: iskoristiti prikaz funkcije sin x u obliku beskonacnog proizvoda koji je
dat u zadatku 4., 1.10.)
15. Dokazati da za funkciju (x) denisanu u primeru 2., 1.9. vazi sledeca
formula
(x)
(x)
= C +
+
n=1
_
1
n + 1
1
x + n
_
,
gde je C Ojleorova konstanta.
16. Dokazati da funkcija f(x) denisana na segmentu [0, 1] redom
f(x) =
+
n=1
x
n
n
2
zadovoljava sledecu funkcionalnu jednakost
f(x) + f(1 x) +
1
x
ln(1 x)
1
1 x
ln x = const
za 0 < x < 1. Koristeci dobijeni rezultat dokazati da je
+
n=1
1
n
2
=

2
6
.
17. Dokazati da suma svakog od sledecih redova pripada klasi (
na ukazanom
skupu
a)
+
n=1
e
(xn)
2
, x [0, 1] b)
+
n=1
nln
n
(x + 1), x (
1
e
1, e 1) .
18. Neka je X skup tacaka konvergencije proizvoda
p(x) =
+
n=1
_
1 +
n
2
x
2n
_
.
Dokazati da je funkcija p diferencijabilna na skupu X.
19. Neka je f (
(R). Ako f
(n)
(a,b)
na svakom intervalu (a, b). Dokazati
da je (x) = ce
x
, gde je c konstanta.
20. Neka je (f
n
) niz preslikavanja normiranog prostora X u normiran pro-
stor Y . Niz (f
n
) je lokalno ravnomerno konvergentan na skupu X funkciji
f Y
X
, ako za svaki element x X postoji zatvorena kugla K[x, r] X na
kojoj niz (f
n
) ravnomerno konvergira funkciji f. Dokazati teoreme 1. i 1., 2.
4.2. zamenjujuci uslov ravnomerne konvergencije uslovom lokalne ravnomerne
konvergencije.
21. Za funkcionalni niz (f
n
), f
n
1([a, b]), kazemo da konvergira na [a, b]
u srednjem kvadratu funkciji f 1([a, b]), ako za svako > 0 postoji n
N
tako da za svako n n
vazi |f
n
f| < , gde je | | norma u 1([a, b]) denisana
skalarnim proizvodom u 1([a, b]). Dokazati da je svaki niz (f
n
) iz 1([a, b]) koji je
ravnomerno konvergentan na [a, b] konvergentan u srednjem kvadratu na [a, b].
22. Neka je (f
n
) niz elemenata prostora 1([a, b]). Ako niz (f
n
) konvergira
u srednjem kvadratu funkciji f 1([a, b]), dokazati da je tada niz (
_
x
c
f
n
(t)dt)
ravnomerno konvergentan na [a, b] za svako c [a, b] i da vazi (4) 2. 4.3.
2.5. STEPENI REDOVI
Vazna klasa funkcionalnih redova su stepeni redovi. To su redovi
oblika
(1)
+
n=0
a
n
(z z
0
)
n
,
gde su z, z
0
i a
n
, n N, u opstem slucaju kompleksni brojevi. Sme-
nom z z
0
= , stepeni red se najcesce posmatra u jednostavnijem
2.5.1. Stepeni redovi. Oblast konvergencije 203
obliku
(2)
+
n=0
a
n
n
.
Svi zakljucci koji vaze za red (1) vaze i za red (2) i obratno, pa cemo
u daljem posmatrati stepeni red u obliku (2).
2.5.1. OBLAST KONVERGENCIJE I POLUPRE
CNIK
KONVERGENCIJE STEPENOG REDA
Pri ispitivanju funkcionalnih redova od posebnog je interesa odre-
diti skup na kome je dati red konvergentan. Stepeni red je funkcionalni
red karakteristicnog oblika, pa je skup na kome je on konvergentan
oblast, sto ce u daljem izlaganju biti dokazano, a sto opravdava sam
naziv za skup na kome stepeni red konvergira.
Lema 1. (Abelova lema) Ako je stepeni red
(1)
+
n=0
a
n
z
n
konvergentan za z = z
0
,= 0, onda je on apsolutno konvergentan za
svako z za koje je [z[ < [z
0
[.
Dokaz. Red
a
n
z
n
0
je prema pretpostavci konvergentan, pa zato niz
(a
n
z
n
0
) konvergira nuli. Taj niz je dakle ogranicen, pa postoji M > 0
tako da je [a
n
z
n
0
[ M za svako n N. Za opsti clan reda (1) vazi
ocena
[a
n
z
n
[ [a
n
z
n
0
[
z
z
0
n
M
z
z
0
n
.
Kako je [z[ < [z
0
[, red
M[z/z
0
[
n
je konvergentan, pa je na osnovu
prvog poredbenog kriterijuma za brojne redove i red
[a
n
z
n
[ kon-
vergentan. To dokazuje da je red
a
n
z
n

Posledica 1. Ako je red (1) divergentan za z = z
0
, onda je on diver-
gentan za svako z za koje je [z[ > [z
0
[.
Dokaz. Ako bi red (1) bio konvergentan za neko [z[ > [z
0
[, onda bi
red
a
n
z
n
0
prema dokazanoj lemi bio konvergentan, suprotno pret-
postavci.
Denicija 1. Nenegativan realan broj R ili + je poluprecnik
konvergencije stepenog reda (1), ako je on konvergentan za svako
z za koje je [z[ < R, a divergentan za svako z za koje je [z[ > R. Skup
z ( : [z[ < R je oblast konvergencije stepenog reda.
Teorema 1. Za svaki stepeni red (1) postoji poluprecnik konvergen-
cije R. U krugu z ( : [z[ < R red (1) je apsolutno konvergentan,
a na krugu z ( : [z[ r < R red (1) je ravnomerno konvergentan.
Dokaz. Razbijmo skup realnih brojeva na dve klase. U klasu A neka
su sadrzani svi nepozitivni realni brojevi i svi pozitivni realni bro-
jevi za koje je stepeni red
a
n
x
n
konvergentan. U klasu B neka
su sadrzani svi ostali realni brojevi. Ako je skup B neprazan, tada
skupovi A i B cine secenje skupa realnih brojeva. Da to dokazemo,
primetimo najpre da su A i B neprazni skupovi cija je unija skup
realnih brojeva. Osim toga, ako je x A, a y B, tada je x < y.
Zaista, ako je x 0, to je ocigledno. Neka je x > 0. Tada je x < y,
jer bi u protivnom na osnovu Abelove leme y pripadao skupu A, sto
je nemoguce zbog konstrukcije skupova A i B. Time smo dokazali da
skupovi A i B odre
-
duju Dedekindov* presek skupa realnih brojeva.
Neka je R realan broj koji odre
-
duje to secenje. On je jednoznacno
odre
-
den. Ako je B prazan skup, stavimo da je R = + po deniciji.
U tom slucaju je R ocigledno poluprecnik konvergencije stepenog reda
(1). Dokazimo da je R poluprecnik konvergencije stepenog reda (1) u
slucaju kada je R konacan broj.
Neka je z ( proizvoljan kompleksan broj za koji je [z[ < R. Tada
postoji realan broj r
0
tako da je [z[ < r
0
< R. Stoga je r
0
A
prema deniciji broja R, pa je red
a
n
z
n
na osnovu Abelove leme
apsolutno konvergentan. Ako je [z[ > R, tada postoji r
0
R tako da
je [z[ > r
0
> R. Sada je r
0
B, pa je red
a
n
z
n
divergentan. Time
smo dokazali da je R poluprecnik konvergencije stepenog reda (1).
* Dedekind R. (1831-1916)-nemacki matematicar
Neka je sada 0 < r < R i neka je [z[ r. Prema Abelovoj lemi,
red
[a
n
r
n
[ je konvergentan. Kako je [a
n
z
n
[ [a
n
r
n
[, red
a
n
z
n
je
ravnomerno konvergentan prema Vajerstrasovom kriterijumu za svako
[z[ r < R.
Na osnovu dokazane teoreme zakljucujemo da je oblast konvergen-
cije stepenog reda (1) krug poluprecnika R sa sredistem u koordi-
natnom pocetku. Sam red (1) moze, ali u opstem slucaju ne mora
biti konvergentan na rubu oblasti konvergencije. Ako stepeni red (1)
konvergira u nekoj tacki kruga kruga [z[ = R, gde je R poluprecnik
konvergencije stepenog reda (1), onda je on ravnomerno konvergentan
na segmentu [0, ]. Dokaz ovog tvr
-
denja u specijalnom slucaju daje
Teorema 2. (Abel) Neka je R poluprecnik konvergencije stepenog
reda (1). Ako je on konvergentan za z = R, onda je on ravnomerno
konvergentan na segmentu [0, R].
Dokaz. Za svako 0 x R opsti clan reda
a
n
x
n
moze se napisati
u obliku
a
n
x
n
= a
n
R
n
_
x
R
_
n
.
Niz (x/R)
n
je monotono opadajuci i ogranicen na segmentu [0, R],
a red
a
n
R
n
je ravnomerno konvergentan na istom segmentu, pa je
red (1) ravnomerno konvergentan na segmentu [0, R] prema Abelovom
kriterijumu.
Dokazane teoreme ne ukazuju na nacin za efektivno odre
-
divanje
poluprecnika konvergencije stepenog reda. U sledecimprimerima uka-
zacemo kako se odre
-
duje poluprecnik stepenog reda.
Primer 1. Red
z
n
/n! konvergentan je prema Dalamberovom kri-
terijumu za svako z (, jer je
lim
n+
z
n+1
/(n + 1)!
z
n
/n!
= [z[ lim
n+
1
n + 1
= 0+,
za svako z (, pa je R = +.
Primer 2. Red
n
n
z
n
divergentan je za svako z ( 0, jer je
prema Kosijevom kriterijumu
lim
n+
n
_
[n
n
z
n
[ = [z[ lim
n+
n = +
za [z[ , = 0. Poluprecnik konvergencije je nula, a sam red je konvergen-
tan jedino u tacki z = 0.
Navedeni primeri ukazuju na nacin odre
-
divanja poluprecnika kon-
vergencije stepenih redova. Naime, vazi
Stav 3. Ako za stepeni red (1) postoji (konacna ili beskonacna) gra-
nicna vrednost lim[a
n
/a
n+1
[, tada je
(2) R = lim
n+
a
n
a
n+1
poluprecnik konvergencije stepenog reda (1).

Dokaz. Ako je [z[ < R onda je
lim
n+
a
n+1
z
n+1
a
n
z
n
= [z[ lim
n+
a
n+1
a
n
=
[z[
R
< 1,
pa red (1) na osnovu Dalamberovog kriterijuma konvergira za [z[ < R.
Ako je [z[ > R, tada je
lim
n+
a
n+1
z
n+1
a
n
z
n
=
[z[
R
> 1,
pa red (1) po istom kriterijumu divergira za [z[ > R, sto dokazuje da
je R poluprecnik konvergencije stepenog reda (1).
Na potpuno analogan nacin dokazuje se sledeci
Stav 4. Ako za stepeni red postoji (konacna ili beskonacna) granicna
vrednost 1/ lim
n
_
[a
n
[, onda je
(3) R =
1
lim
n+
n
_
[a
n
[
poluprecnik konvergencije stepenog reda (1).
U opstem slucaju formule (2) i (3) ne daju poluprecnik konvergen-
cije stepenog reda, sto dokazuje sledeci
Primer 3. Stepeni red (1) ciji su koecijenti odre
-
deni sa
a
n
=
_
1/n, ako je n parno ,
0, ako je n neparno
ima poluprecnik konvergencije R = 1, sto cemo nesto kasnije moci
lako da utvrdimo. Ocigledno je me
-
dutim da granicne vrednosti (3) i
(4) ne postoje; prva zbog toga sto izraz (2) nema smisla, dok drugi ne
postoji zbog toga sto niz (
n
a
n
) ima dve razlicite tacke nagomilavanja.
Sledeca teorema daje mogucnost izracunavanja poluprecnika kon-
vergencije ma kog stepenog reda.
Teorema 5. (Kosi-Adamar*) Poluprecnik konvergencije R stepe-
nog reda (1) odre
-
den je sa
R =
1
lim
n+
n
_
[a
n
[
.
Dokaz. Oznacimo sa = lim
n
_
[a
n
[ i dokazimo da je R = 1/. Raz-
likavacemo tri slucaja
1) = 0. U tom slucaju je lim
n
n
_
[a
n
[ = 0, jer je
n
_
[a
n
[ niz sa
nenegativnim clanovima. Stoga je za svako z (
lim
n+
n
_
[a
n
z
n
[ = [z[ lim
n+
n
_
[a
n
[ = 0,
pa je red (1) konvergentan na osnovu Kosijevog kriterijuma.
2) = +. Neka je z (, [z[ > 0 proizvoljan kompleksan broj.
Kako je lim
n
_
[a
n
[ = +, postoji podniz (a
n
k
) niza (a
n
) tako da je
n
k
_
[a
n
k
[ > 1/[z[ pocev od nekog indeksa k
0
. Stoga je [a
n
k
z
n
k
[ > 1,
pa je red (1) divergentan, jer opsti clan reda ne konvergire nuli.
3) 0 < < +. Neka je [z[ < 1/. Skup R je gust u sebi, pa
postoji > 0 tako da je [z[ < 1/( +). Kako je lim
n
_
[a
n
[ = , to za
dato > 0 postoji n
N tako da je
n
_
[a
n
[ < + za svako n n
.
No onda je
(
n
=
n
_
[a
n
z
n
[ = [z[
n
_
[a
n
[ < 1,
* Hadamard J. (1865-1963)-francuski matematicar
pa je red (2) prema Kosijevom kriterijumu za brojne redove konver-
gentan za svako [z[ < 1/.
Ako je [z[ > 1/, tada postoji > 0 tako da je [z[ > 1/( ).
Kako je lim
n
_
[a
n
[ = , postoji podniz (a
n
k
) niza (a
n
) tako da je
n
k
_
[a
n
k
[ > pocev od nekog indeksa k
0
N. Tada je opsti clan
tog podniza
n
k
_
[a
n
k
z
n
k
[ = [z[
n
k
_
[a
n
k
[ > 1
za svako k k
0
, pa je red (1) divergentan. Time smo dokazali da je
R = 1/ poluprecnik konvergencije stepenog reda (1).
Zadaci za vezbanje
1. Odrediti poluprecnik konvergencije sledecih stepenih redova
a)
+
n=1
(1)
n+1
z
2n1
(2n 1)!
, b)
+
n=0
2
n
2
z
2n
, c)
+
n=1
z
n
n
3
,
d)
+
n=1
n
n
2
(n + 1)
n
z
n
, e)
+
n=0
z
n
2
, f)
+
n=0
(1 + i)
n
z
n
(n + 1)(n + 2)
,
g)
+
n=0
2
n
(x + 1)
n
2
, h)
+
n=0
2
n
z
n
, i)
+
n=0
_
2 + (1)
n
5 + (1)
n+1
_
n
z
n
.
2. Ako je R poluprecnik konvergencije stepenog reda
a
n
z
n
, odrediti polu-
prec nik konvergencije sledecih redova
a)
+
0
(n
2
+ 1)a
n
z
n
, b)
+
0
2
n
a
n
z
n
, c)
+
1
a
n
n
3
z
n
, d)
+
1
a
n
n!
z
n
.
3. Ako su R
1
i R
2
poluprecnici konvergencije stepenih redova
a
n
z
n
i
b
n
z
n
, proceniti poluprecnik konvergencije stepenih redova
a)
(a
n
b
n
) , b)
a
n
b
n
z
n
.
4. Neka je a
0
> 0, a
n
0 za n 1 i A
n
=
n
k=0
a
k
. Ako je
lim
n+
A
n
= + i lim
n+
a
n
A
n
= 0,
dokazati da je poluprecnik konvergencije stepenog reda
a
n
z
n
jednak 1.(Uput-
stvo: dokazati da a
n
/A
n
0 A
n
/A
n1
1
n
A
n
1)
2.5.2. Analiti cke funkcije 209
5. Ispitati ponasanje sledecih stepenih redova na krajevima intervala konver-
gencije
a)
+
n=0
(1)
n
2n + 1
_
x 1
x + 1
_
2n+1
, b)
+
n=1
(1)
n
_
2
n
(n!)
2
(2n + 1)!
_
p
x
n
,
c)
+
n=1
n!
a
n
2
tg
n
x, a > 1, d)
+
n=1
_
(2n 1)!!
(2n)!!
_
p
_
cos x 1
2
_
n
.
6. Ispitati obicnu, apsolutnu i ravnomernu konvergenciju sledecih stepenih
redova
a)
+
n=1
(n!)
n[(2n)!]
x
n
, b)
+
n=1
n
n
_
1 +
1
n
_
n
2
ln n
x
n
, c)
+
n=1
ln(1 +[[
n
)
n
x
n
,
d)
+
n=1
sin n
n
x
n
, e)
+
n=1
1
n
ln
_
1 +
1
n
_
x
n
, f)
+
n=1
arctgn
x
n
.
2.5.2. ANALITI
CKE FUNKCIJE
Denicija 1. Funkcija f(z) je analiticka u tacki z = z
0
, ako postoji
R > 0 tako da se u krugu [z z
0
[ < R funkcija f moze prikazati u
obliku stepenog reda
(1) f(z) =
+
n=0
a
n
(z z
0
)
n
.
Teorema 1. Neka su dati stepeni redovi
f(z) =
+
n=0
a
n
(z z
0
)
n
i g(z) =
+
n=0
b
n
(z z
0
)
n
,
i neka je f(z
m
) = g(z
m
) za svako m N, gde je (z
m
) ( z
0
niz
koji pripada oblasti konvergencije zadatih redova. Ako z
m
z
0
kada
m +, tada je a
n
= b
n
za svako n N.
Dokaz. Primetimo najpre da je suma stepenog reda neprekidna fun-
kcija na skupu konvergencije datog reda. Prelaskom na granicnu vred-
nost u jednakosti f(z
m
) = g(z
m
) kada m +, dobijamo a
0
= b
0
.
Pretpostavimo da je a
k
= b
k
za k = 0, 1, . . . , n1. Tada iz jednakosti
f(z
m
) = g(z
m
) sledi
+
k=n
a
k
(z
m
z
0
)
k
=
+
k=n
b
k
(z
m
z
0
)
k
,
odn.
(2)
+
k=n
a
k
(z
m
z
0
)
kn
=
+
k=n
b
k
(z
m
z
0
)
kn
.
Redovi
+
n
a
k
(z z
0
)
kn
i
+
n
b
k
(z z
0
)
kn
na osnovu Kosi-
Adamarove teoreme imaju respektivno iste oblasti konvergencije kao
i redovi
+
0
a
n
(z z
0
)
n
i
b
n
(z z
0
)
n
, pa su neprekidne funkcije u
oblasti konvergencije zadatih redova. Prelaskom na granicnu vrednost
u (2) kada m + dobijamo da je a
n
= b
n
. Stoga je na osnovu
principa potpune matematicke indukcije a
n
= b
n
za svako n N.
Posledica 1. Ako je funkcija analiticka u tacki z = z
0
, onda ona u
nekoj okolini tacke z
0
ima jedinstveno pretstavljanje preko stepenog
reda oblika (1).
Ocigledno je suma stepenog reda analiticka funkcija u oblasti kon-
vergencije tog stepenog reda, sto ukazuje na obostrano jednoznacnu
korespondenciju izme
-
du skupa analitickih funkcija i skupa konver-
gentnih stepenih redova.
Lema 1. Poluprecnici konvergencije stepenih redova
+
n=0
a
n
z
n
,
+
n=0
a
n
n + 1
z
n+1
i
+
n=1
na
n
z
n1
su jednaki.
Dokaz. Kako je
lim
n
_
[a
n
[ = lim
n
_
[a
n
[
n + 1
= lim
n
_
n[a
n
[,
to su poluprecnici konvergencije posmatranih redova na osnovu Kosi-
Adamarove teoreme jednaki.
Teorema 2. Neka je
f(z) =
+
n=0
a
n
(z z
0
)
n
stepeni red ciji je poluprecnik konvergenije R > 0. Tada je funkcija
f(z) neprekidna za svako z ( za koje je [z z
0
[ < R.
Dokaz. Stepeni red je ravnomerno konvergentan na skupu z ( :
[zz
0
[ r < R za svako r < R, pa je na istom funkcija f neprekidna
prema teoremi 1., 2.4.2., jer su clanovi stepenog reda neprekidne
funkcije.
Teorema 3. Neka je R > 0 poluprecnik konvergencije stepenog reda
(3) f(x) =
+
n=0
a
n
(x x
0
)
n
.
Tada je:
(i) f (
1
(x
0
R, x
0
+ R) i
(4) f
(x) =
+
n=1
na
n
(x x
0
)
n1
za svako x (x
0
R, x
0
+R);
(ii) f 1(x
0
R, x
0
+ R) i
(5)
_
x
x
0
f(t)dt =
+
n=0
a
n
n + 1
(x x
0
)
n+1
za svako x (x
0
R, x
0
+R) ;
(iii) Na intervalu konvergencije stepeni red (3) moze se integraliti i
diferencirati proizvoljan broj puta, pri cemu redovi dobijeni integraci-
jom odn. diferenciranjem imaju isti poluprecnik konvergencije kao i
red (3).
Dokaz. Red (3) je ravnomerno konvergentan na segmentu [x
0
, x
0
+
] za svako 0 < < R prema teoremi 1., 2.5.1., pa se na osnovu
teoreme 1., 2.4.3. moze integraliti clan po clan i vazi jednakost (5).
Da se red moze diferencirati clan po clan, neposredno sledi na osnovu
teoreme 1. 2.4.4. i leme 1. Poslednji deo tvr
-
denja sledi na osnovu
leme 1.
Iz poslednje teoreme vidimo da je suma stepenog reda klase (
u
oblasti konvergencije. Pri tome vazi
Teorema 4. Ako je R > 0 poluprecnik konvergencije stepenog reda
(3), tada je
(6) a
n
=
f
(n)
(x
0
)
n!
za svako n N 0 .
Dokaz. Za x = x
0
f(x
0
) = a
0
. Na osnovu prethodne teoreme funkcija
f ima izvod za svako n N i vazi jednakost
f
(n)
(x) = n(n 1) 2 a
n
+ (n + 1)n 2a
n+1
(x x
0
) +
+ (n + 2)(n + 1) 3a
n+2
(x x
0
)
2
+
odakle sledi (6).
Posledica 2. Ako je funkcija f analiticka u nekoj tacki x = x
0
, tada
je
(7) f(x) =
+
n=0
f
(n)
(x
0
)
n!
(x x
0
)
n
u nekoj okolini tacke x = x
0
.
Teorema 4. ne samo da dokazuje da svaka anliticka funkcija ima
jedinstveni prikaz u obliku stepenog reda u nekoj okolini tacke u kojoj
je analiticka, vec da je Tejlorov red stepeni red kojim se ta analiticka
funkcija prikazuje. Zato se prirodno postavlja pitanje uslova koje
treba da zadovoljava neka funkcija da bi bila analiticka.
Iz teorema 3. i 4. sledi da je svaka analiticka funkcija u nekoj tacki
x
0
beskonacno diferencijabilna u nekoj okolini te tacke i da je u toj
okolini jednaka sumi odgovarajuceg Tejlorovog reda. Obrat u opstem
slucaju ne vazi. Naime, postoji beskonacno diferencijalna funkcija
koja nije analiticka, sto pokazuje
Primer 1. Funkcija
(8) f(x) =
_
e
1/x
2
, ako je x ,= 0 ,
0, ako je x = 0
ima u tacki x = 0 izvod f
(n)
(0) = 0 za svako n N. Stoga su svi
clanovi Tejlorovog reda zadate funkcije u tacki x = 0 jednaki nuli,
pa je i suma Tejlorovog reda funkcije (8) u nekoj okolini tacke x = 0
jednaka nuli. Suma Tejlorovog reda dakle ne pretstavlja funkciju (8)
u okolini tacke x = 0, pa na osnovu posledice 2. ona ne moze biti
analiticka u tacki x = 0.
Sledeca teorema daje dovoljne uslove da neka funkcija bude ana-
liticka.
Teorema 5. Neka je x
0
R i 0 < R +. Ako je funkcija
f (
(x
0
R, x
0
+ R) i ako postoji L > 0 tako da je [f
(n)
(x)[ L
za svako x (x
0
R, x
0
+ R) i svako n 1, tada je funkcija f
analiticka u tacki x
0
i vazi (7) za svako x (x
0
R, x
0
+R).
Dokaz. Da je funkcija f analiticka u tacki x
0
dovoljno je dokazati (7).
Na osnovu Tejlorove teoreme funkcija f se moze prikazati u obliku
f(x) =
n
k=0
f
(k)
(x
0
)
k!
(x x
0
)
k
+ r
n
(x), x (x
0
R, x
0
+ R) ,
gde je
r
n
(x) =
f
(n+1)
(x
0
+ (x x
0
))
(n + 1)!
(x x
0
)
n+1
, (0, 1) ,
ostatak u Lagranz ovom obliku. Za svako x (x
0
R, x
0
+ R) vazi
[r
n
(x)[
L[x x
0
[
n+1
(n + 1)!
0 , n +,
cime je jednakost (7) dokazana.
Na osnovu izlozenog sledi da je funkcija analiticka u tacki x
0
onda
i samo onda ako je jednaka sumi svog Tejlorovog reda u tacki x
0
.
Na kraju ovog odeljka navedimo neke osnovne analiticke funkcije i
njihov prikaz u obliku Tejlorovog reda.
Primer 2. Funkcija f(x) = e
x
na svakom intervalu (R, R), R > 0
ima ogranicene izvode [f
(n)
(x)[ < e
R
za svako x (R, R) i svako
n N. Stoga je e
x
analiticka funkcija na realnoj pravoj i Tejlorov red
ima oblik
e
x
=
+
n=0
x
n
n!
u okolini tacke x = 0. U primeru 2., 2.5.1. videli smo da je red
z
n
/n! apsolutno konvergentan za svako z (. Za z = x suma ovog
reda je e
x
. Denisimo po analogiji funkciju
e
z
:=
+
n=0
z
n
n!
koja za svako z ( ima neku kompleksnu vrednost e
z
. Uvedena
denicija je prirodna, sto se moze zakljuciti proverom nekih osnovnih
svojstava funkcije e
x
na funkciju e
z
.
Primer 3. Funkcije f(x) = sinx i g(x) = cos x tako
-
de su ana-
liticke na celoj realnoj pravoj prema teoremi 5., jer je [f
(n)
(x)[ 1 i
[g
(n)
(x)[ 1; u okolini tacke x = 0 one se razlazu u stepene redove
oblika
sinx =
+
k=0
(1)
k
x
2k+1
(2k + 1)!
, cos x =
+
k=0
(1)
k
x
2k
(2k)!
.
Na osnovu Dirihleovog kriterijuma ovi redovi su apsolutno konver-
gentni za svako kompleksno x, zbog cega denicije sinusa i cosinusa
mozemo prosiriti na kompleksnu ravan stavljajuci
sinz :=
+
k=0
(1)
k
z
2k+1
(2k + 1)!
, cos z :=
+
k=0
(1)
k
z
2k
(2k)!
.
Lako je dokazati da je
sinz =
e
iz
e
iz
2i
, cos z =
e
iz
+ e
iz
2
,
odakle dobijamo formulu Ojlera
e
iz
= cos z +i sinz .
Zadaci za vezbanje
1. Razloziti sledece funkcije u Tejlorov red u okolini tacke x = 0 i odrediti
oblast u kojoj taj razvoj vazi
a) sin x
3
, b)
x
2
1 x
2
, c)
x
1 + x 2x
2
, d)
1
1 + x + x
2
,
e) sin
3
x, f)
1
2
ln
1 x
1 + x
, g)
1 + x
(1 x
2
)
2
, h) ln(1 + x + x
2
) .
2. Primenom diferenciranja razloziti sledece funkcije u stepeni red po x:
a) (1 + x) ln(1 + x) , b) arctg
2 2x
1 + 4x
, c) arcsin x,
d) ln(x +
_
1 + x
2
) , e)
arcsin x
1 x
2
, f) arcsin
2
x.
3. Primenom razlictih metoda, razviti sledece funkcije u stepeni red po ste-
penima x:
a) y = xarctgx ln
_
1 + x
2
, b) y = arccos(1 2x
2
) ,
c) y =
ln(1 +x)
1 + x
, d) y =
x
1 + x
,
i odrediti oblast konvergencije dobijenih razvoja.
4. Naci sume sledecih redova:
a)
+
n=0
(1)
n
3n + 1
, b)
+
n=1
n 1
n
2
(2n 1)
, c)
+
n=1
(1)
n+1
x
2n
2n(2n 1)
, d)
+
n=0
2
n
(n + 1)
n!
,
e)
+
n=1
n
2
n!
, f)
+
n=0
x
4n+1
4n + 1
, g)
+
n=1
n
2
x
n1
, h)
+
n=0
(2n + 3)x
2n
n!
.
5. Naci sumu stepenog reda
0
a
n
x
n
gde je: a) a
0
= a
1
= 1, a
n
= a
n1
+
a
n2
za n 2 b) a
0
= 1, a
1
= 2, a
n
= (a
n1
+ a
n2
)/2 za n 2.
6. Neka je R. Dokazati da je
(1 + x)
=
+
n=0
C
n
x
n
, x (1, 1) ,
gde je C
0
= 1, C
n
=
_
n
_
, n 1, ne razvijajuci funkciju (1 + x)
u Tejlorov red.
7. Dokazati da je
+
_
0
e
x
ln
2
xdx = C
2
+

2
6
,
gde je C Ojlerova konstanta.
8. Razlaganjem podintegralne funkcije u stepeni red izracunati sledece inte-
grale:
a)
_
1
0
ln(1 + x)
x
dx , b)
_

0
ln(1 + acos x)
cos x
dx, c)
_
1
0
ln ln(1 x)dx,
d)
_
1
0
ln(1 x)
x
dx , e)
_
+
0
ln x
x
2
+a
2
dx, f)
_

cos mxdx
1 2r cos x + r
2
.
9. Izracunati Ojlerove integrale
a) I =
+
_
0
x
a1
1 +x
dx, b) K =
+
_
0
x
a1
x
b1
1 x
dx .
(Uputstvo: a) razloziti integral na dva integrala, podintegralne funkcije u tim
integralima razviti u stepene redove, a zatim integraliti tako dobijene redove i
primeniti rezultat zadatka 14.b), 2.4.4., b) iskoristiti rezultat pod a) Rezultat: a)
/ sin a b) (ctga ctgb))
10. Izracunati sledece integrale
a)
+
_
0
1 r cos x
(1 + x
2
)(1 2r cos x + r
2
)
dx ,
b)
+
_
0
ln(1 2r cos x + r
2
)
1 + x
2
dx,
[r[ < 1, koristeci u oba slucaja vrednost integrala
+
_
0
cos kx
1 + x
2
dx =

2
e
k
, k > 0 .
(Rezultat: a) e/2(e
r), b) ln(1 re
)
11. Razlaganjem podintegralne funkcije u stepeni red izracunati integrale
Lezandra:
a)
+
_
0
sin mx
e
2x
1
dx , b)
+
_
0
sin mx
e
2x
+ 1
dx.
(Rezultat: a) (e
m
+ 1)/4(e
m
1) 1/2m, b) 1/2m1/2(e
m/2
e
m/2
))
12. Izracunati integral
+
_
0
e
acos x
sin(a sin x)
dx
x
,
koristeci vrednost integrala
+
_
0
sin x
x
dx =

2
.
(Rezultat: (e
a
1)/2)
12. Dokazati da za svaki kompleksan broj z vaze jednakosti
a) sin(z) = sin z , b) cos(z) = cos z , c) sin
2
z + cos
2
z = 1 ,
d) sin 2z = 2 sin z cos z , e) sin(z + 2) = sin z , f) cos(z + 2) = cos z .
f(x) =
+
n=0
e
n
cos(n
2
x) , x R,
pripada klasi (
, a da Tejlorov red te funkcije u tacki x = 0 konvergira samo u

jednoj tacki.
14. Neka je f suma stepenog reda ciji je poluprecnik konvergencije R. Ako je
d
n
dx
n
_
x
n1
f
_
1
x
__
= x
n1
f
_
1
x
_
, x > R
1
,
za neko n N i f
(k)
(0) = 1 za 0 k n 1, naci funkciju f. (Resenje:
f(x) = e
x
)
U ovoj glavi izlaze se teorija visestrukih integrala realnih funkcija.
Za korektno izlaganje visestrukih integrala neophodno je uvo
-
denje
pojma mere u R
n
. U prvom poglavlju ove glave uveden je pojam
Zordanove mere i data su osnovna svojstva ove mere.

Visestruki integrali, nesvojstveni integrali, parametarski integrali,
krive i povrsi, krivolinijski i povrsinski integrali kao posebne celine
cine zasebna poglavlja ove glave.
1.

ZORDANOVA MERA SKUPOVA
Pojam mere moze se na razlicite nacine uvesti u prostoru R
n
. Mi
cemo najpre uvesti

Zordanovu* meru u R
n
, a zatim cemo ukazati na
jos jednu mogucnost uvo
-
denja mere u R
n
koju je dao Lebeg. U osnovi
i jedne i druge mere je pojam jednostavnog skupa.
1.1. JEDNOSTAVNI SKUPOVI
Neka je u n-dimenzionalnom prostoru R
n
zadat koordinatni si-
stem R koordinata (x
1
, x
2
, . . . , x
n
) i neka su a = (a
1
, . . . , a
n
) i b =
(b
1
, . . . , b
n
) tacke u prostoru R
n
.
Denicija 1. Skup
a,b
tacaka x = (x
1
, . . . , x
n
) prostora R
n
je je-
dnostavan ako koordinate x
i
svake tacke x skupa
a,b
zadovoljavaju
jednu od nejednakosti
(1) a
i
x
i
b
i
, a
i
x
i
< b
i
, a
i
< x
i
b
i
, a
i
< x
i
< b
i
,
* Jordan C. (1838-1922)-francuski matematicar
218
1.1. Jednostavni skupovi 219
za svako i = 1, n.
Ako je a
i
= b
i
bar za jedno i = 1, n, za jednostavan skup
a,b
kazemo da je degenerisan u R
n
.
Jednostavan skup u R je interval, u R
2
je pravougaonik, u R
3
je
paralelepiped. Interval je degenerisan jednostavan skup u R
n
, n 2.
Prazan skup cemo tako
-
de smatrati degenerisanim skupom u svakom
prostoru R
n
.
Jednostavan skup moze biti otvoren ili zatvoren, vec prema tome
da li mu rubne tacke pripadaju ili ne, ali u opstem slucaju ne mora
biti ni otvoren ni zatvoren skup. Lako je videti da je jednostavan skup
a,b
zatvoren onda i samo onda ako je
a,b
= x R
n
: a
i
x
i
b
i
, i = 1, n .
Rub jednostavnog skupa sastoji se iz 2n degenerisanih jednostavnih
skupova koji pripadaju hiperravnima x
k
= a
k
ili x
k
= b
k
, k = 1, n.
Ove jednostavne skupove nazivamo stranama jednostavnog skupa
a,b
. Ocigledno su strane jednostavnog skupa
a,b
odere
-
dene uslovi-
ma
a
i
x
i
b
i
za i ,= k i x
k
= a
k
,
ili
a
i
x
i
b
i
za i ,= k i x
k
= b
k
.
Denicija 2. Mera jednostavnog skupa
a,b
koji je odre
-
den je-
dnim od uslova (1) je broj m
a,b
denisan sa
(2) m
a,b
:=
n
i=1
(b
i
a
i
).
Ocigledno je m
a,b
0 za svaki jednostavan skup u R
n
, dok je
m
a,b
= 0 onda i samo onda ako je jednostavan skup
a,b
degene-
risan u R
n
. Specijalno je m() := 0.
Svaki jednostavan skup moze se prikazati kao unija konacno mnogo
jednostavnih skupova koji, sem eventualno rubnih, nemaju drugih za-
jednickih tacaka. Takav prikaz nazivamo razlaganjem jednostav-
nog skupa. Mera jednostavnog skupa jednaka je sumi mera eleme-
nata razlaganja nezavisno od izbora samog razlaganja, sto dokazuje
220 Glava III: Visestruki integrali, 1.

Zordanova mera skupova u R
n
Teorema 1. Ako je
=
s
_
k=1
k
jedno razlaganje jednostavnog skupa , tada je
(3) m =
s
k=1
m
k
.
Dokaz. Dokazimo jednakost (3) najpre u slucaju kada je razlaganje
skupa specijalnog oblika koje cemo sada opisati. Pretpostavimo da
je = x R
n
: a
i

x
i
b
i
, i = 1, n nede-
generisan zatvoren jedno-
stavan skup (ako je de-
generisan skup, jednakost
(3) je ocigledna). Dokazi-
mo najpre tvr
-
denje u slu-
caju kada je razlaganje
skupa specijalnog obli-
ka. Razdelimo svaki od in-
tervala [a
i
, b
i
] na konacan
broj podintervala tackama c
j
i
, j = 0, p
i
, gde je
a
i
c
0
i
< c
1
i
< < c
p
i
i
b
i
.
Za svaki sistem indeksa (j
1
, . . . , j
n
), gde je 1 j
i
p
i
, 1 i n,
oznacimo sa
j
1
,...,j
n
jednostavne skupove odre
-
dene nejednakostima
c
j
i
1
i
x
i
c
j
i
i
, i = 1, n.
Na taj nacin je skup razlozen na p
1
p
2
p
n
jednostavnih skupova.
Ovakvo razlaganje nazivamo prostim. U tom slucaju je
m =
n
i=1
(b
i
a
i
) =
n
i=1
p
i
j=1
(c
j
i
c
j1
i
)
=
(j
1
,...,j
n
)
_
n
i=1
(c
j
i
i
c
j
i
1
i
)
_
=
(j
1
,...,j
n
)
m
j
1
,...,j
n
,
1.1. Jednostavni skupovi 221
gde se sumiranje u poslednje dve sume vrsi po svim n-torkama (j
1
, . . .
. . . , j
n
), 1 j
i
p
i
, i = 1, n. Time smo dokazali formulu (3) u
slucaju prostog razlaganja.
Razmotrimo sada opsti slucaj. Neka je jednostavan skup odre
-
den
nejednakostima (1), a jednostavni skupovi
k
neka su zadati nejedna-
kostima
a
k
i
x
i
b
k
i
, i = 1, n, k = 1, s.
Za svako i = 1, n iz skupa a
1
i
, b
1
i
, . . . , a
s
i
, b
s
i
izbacimo one elemente
koji se ponavljaju, a zatim preostale preuredimo po ure
-
dnju iz R .
Tako za svako i = 1, n dobijamo razlaganje
a
i
c
0
i
< c
1
i
< < c
p
i
i
b
i
segmenta [a
i
, b
i
]. Za svaki sistem indeksa (j
1
, . . . , j
n
), 1 j
i
p
i
,
oznacimo sa
j
1
,...,j
n
jednostavan skup odre
-
den nejednakostima
c
j
i
1
i
x
i
c
j
i
i
.
Time smo dobili jedno prosto
razlaganje jednostavnog skupa
. Svaki element tog razla-
ganja nalazi se tacno u jednom
elementu polaznog razlaganja
ili se eventualno poklapa sa ta-
cno jednim elementom pola-
znog razlaganja. Oznacimo sa
familiju indeksa (j
1
, . . . , j
n
),
1 j
i
p
i
, a sa
k
familiju
onih indeksa (j
1
, . . . , j
n
) za koje je
j
1
,...,j
n

k
. Tada je
m =
(j
1
,...,j
n
)
m
j
1
,...,j
n
=
=
s
k=1
_
_
(j
1
,...,j
n
)
k
m
j
1
,...,j
n
_
_
=
s
k=1
m
k
,
cime je teorema dokazana.

n
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da je presek jednostavnih skupova jednostavan skup.
2. Dokazati da se diferencija dva jednostavna skupa moze prikazati kao unija
konacno mnogo disjunktnih jednostavnih skupova, od kojih neki mogu biti de-
generisani.
3. Neka je jednostavan skup. Dokazati da postoje jednostavni skupovi
tako da je
, pri cemu se razlike m
m i mm
mogu
uciniti proizvoljno malim.
4. Neka je m
mera jednostavnog skupa
u prostoru R
m
, a m
mera
jednostavnog skupa
u prostoru R
n
. Dokazati da je mera skupa
u
prostoru R
m+ n
jednaka m
.
1.2. ELEMENTARNI SKUPOVI
n
je n-dimenzionalan elementaran
skup ako se moze prikazati kao konacna unija n-dimenzionalnih jed-
nostavnih skupova. Elementaran skup je degenerisan ako su svi jed-
nostavni skupovi koji ga cine degenerisani.
Elementaran skup u opstem slucaju ne mora biti ni otvoren, ni
zatvoren. Elementaran skup E R
n
je zatvoren (otvoren) ako je
E zatvoren (otvoren) kao skup u R
n
.
Neka su E
1
i E
2
elementarni skupovi koji se mogu pretstaviti sa
E
1
=
m
_
i=1
i
, E
2
=
n
_
j=1
j
,
gde su
i
i
j
jednostavni skupovi. Tada iz sledecih jednakosti
E
1
E
2
=
_
m
_
i=1
i
_
_
_
n
_
j=1
j
_
_
,
E
1
E
2
=
m,n
_
i,j=1
(
j
),
E
1
E
2
=
m
_
i=1
_
_
n
j=1
(
j
)
_
_
,
1.2. Elementarni skupovi 223
vidimo da su E
1
E
2
, E
1
E
2
i E
1
E
2
elementarni skupovi.
Ako se elementaran skup moze prikazati kao unija konacno mnogo
jednostavnih skupova koji, sem mozda rubnih, nemaju drugih za-
jednickih tacaka, kazemo da je dato razlaganje tog elementarnog
skupa.
Dokazimo da svaki elementaran skup dopusta razlaganje.

Stavise,
svaki elementaran skup dopusta strogo razlaganje, odn. razlaganje
kod koga su svaka dva jednostavna skupa koja cine to razlaganje di-
sjunktna.
Primetimo najpre da ako se elementaran skup E moze prikazati kao
unija konacno mnogo elementarnih skupova koji nemaju zajednickih
tacaka i koji dopustaju strogo razlaganje, tada i skup E dopusta strogo
razlaganje. Ako je elementaran skup razlika jednostavnih skupova,
onda on dopusta strogo razlaganje (vid. zadatak 2., 1.1.)
Pretpostavimo da je tvr
-
denje tacno za svaki elementaran skup koji
se moze prikazati kao unija k jednostavnih skupova i posmatrajmo
elementaran skup
E =
k+1
_
i=1
i
sastavljen od jednostavnih skupova
1
, . . . ,
k+1
. Elementaran skup
E
=
k
1
i
prema induktivnoj hipotezi dopusta strogo razlaganje
E
=
r
1
j
. Stoga je
E = E

k+1
=
_
_
r
_
j=1
j
_
_

k+1
=
_
_
r
_
j=1
(
j

k+1
)
_
_

k+1
,
cime je tvr
-
denje dokazano, jer su svi elementi u poslednjem razlaganju
disjunktni.
n
elementaran skup i neka jednostavni
skupovi
i
, i = 1, k, cine razlaganje skupa E. Mera elementarnog
skupa E je broj mE denisan kao
mE :=
k
i=1
m
i
.

n
Neka su E =
m
1

i
=
n
1
j
dva razlicita razlaganja elementarnog
skupa E. Tada je
m
i=1
m
i
=
m
i=1
_
_
n
j=1
m(
j
)
_
_
=
=
n
j=1
_
m
i=1
m(
j
)
_
=
n
j=1
m
j
.
Time smo dokazali da mera elementarnog skupa ne zavisi od razla-
ganja elementarnog skupa, pa je denicija 2. korektna.
Navedimo neka osnovna svojstva mere elementarnih skupova.
Stav 1. (aditivnost mere) Ako su E
1
i E
2
elementarni skupovi koji
nemaju zajednickih unutrasnjih tacaka, tada je
(1) m(E
1
E
2
) = mE
1
+mE
2
.
Dokaz. Zaista, ako elementarni skupovi E
1
i E
2
imaju razlaganja
E
1
=
m
1

i
, E
2
=
n
1
j
, tada je (
m
1

i
) (
n
1
j
) razlaganje skupa
E
1
E
2
, pa vazi (1).
Stav 2. (monotonost mere) Ako su E
1
i E
2
elementarni skupovi
i ako je E
1
E
2
, tada je mE
1
mE
2
.
Dokaz. Polazeci od jednakosti E
2
= E
1
(E
2
E
1
) i koristeci adi-
tivnost mere, imamo jednakost
mE
2
= mE
1
+m(E
2
E
1
).
Kako je m(E
2
E
1
) 0, to je mE
2
mE
1
.
Stav 3. (poluaditivnost mere) Ako su E, E
1
, . . . , E
k
elementarni
skupovi i ako je E
k
1
E
i
, tada je
(2) mE
k
i=1
mE
i
.
1.2. Elementarni skupovi 225
Dokaz. Dovoljno je dokazati da nejednakost (2) vazi za k = 2. Neka
je E E
1
E
2
. Tada je E
1
E
2
= E
1
(E
2
E
1
), pa zbog aditivnosti
mere vazi
m(E
1
E
2
) = mE
1
+m(E
2
E
1
).
Zbog monotonosti mere vaze nejednakosti
mE m(E
1
E
2
) i m(E
2
E
1
) mE
2
,
odakle dobijamo da je
mE mE
1
+mE
2
.
Zadaci za vezbanje
1. Ako su E
1
, . . . , E
n
elementarni skupovi, dokazati da je
m
_
n
_
i=1
E
i
_
i=1
mE
i
,
i
m
_
n
_
i=1
E
i
_
=
n
i=1
mE
i
i,j=1,i =j
m(E
i
E
j
) .
2. Ako su E
1
i E
2
elementarni skupovi, dokazati da je
mE
1
mE
2
m(E
1
\ E
2
).
Kada vazi jednakost ?
3. Dokazati da za svaki elementaran skup E postoji otvoren elementaran skup
E
koji je sadrzan u skupu E zajedno sa svojim rubom i zatvoren elementaran

skup E
koji sadrzi skup E zajedno sa njegovim zatvorenjem, tako da se mere

skupova E
i E
razlikuju od mere skupa E za proizvoljan unapred dati broj.

4. a) Dokazati da je rub elementarnog skupa u R
n
unija konacno mnogo (n1)-
dimenzionalnih paralelepipeda koji su paralelni koordinatnim hiperravnima, pri
cemu su ivice tih paralelepipeda paralelne koordinatnim osama.
b) Dokazati da sfera u R
n
, n 2, nije elementaran skup.

n
1.3. POJAM

ZORDANOVE MERE
Neka je G ogranicen skup u R
n
. Oznacimo sa L(G) mnostvo svih
elementarnih skupova koji su sadrzani u skupu G, a sa U(G) mnostvo
svih elementarnih skupova koji sadrze skup G. Familija L(G) je
neprazna, jer je prazan skup element ove familije, dok je familija
U(G) neprazna, jer je skup G ogranicen. Skup mU : U U(G)
je odozdo ogranicen nulom, pa postoji infmU : U U(G). Ovaj
inmum nazivamo spoljasnjom merom skupa G i oznacavamo sa
m
e
G. Zbog monotonosti mere elementarnih skupova je mL mU za
svako L L(G) i svako U U(G). Stoga je mL donja granica skupa
mU : U U(G) za svako L L(G). m
e
G je najveca donja granica
tog skupa, pa je dakle m
e
G gornja granica skupa mL : L L(G),
zbog cega postoji m
i
G := supmL : L L(G) i vazi nejednakost
m
i
G m
e
G. Broj m
i
G nazivamo unutrasnjom merom skupa G.
Denicija 1. Skup G je izmerljiv u

Zordanovom smislu ako
su unutrasnja i spoljasnja mera konacni, me
-
dusobno jednaki brojevi.
Broj
mG := m
i
G = m
e
G
je n-dimenzionalna

Zordanova mera skupa G.
U daljem izlaganju koristicemo termine izmerljiv skup i mera sku-
pa, bez naglasavanja o kojoj je dimenziji rec, ukoliko je to iz teksta
jasno.
Svaki elementaran skup izmerljiv je u

Zordanovom smislu i njegova
Zordanova mera poklapa se sa merom koju je odre

-
dena je u prethod-
nom odeljku. Zaista, E mozemo smatrati elementarnim skupom koji
je sadrzan i koji sadrzi skup E, pa je mE m
i
E i m
e
E mE. Kako
je m
i
E m
e
E to je mE = m
i
E = m
e
E.
Moze se dokazati da spoljasnja i unutrasnja mera, pa dakle i mera,
ne zavise od toga da li su elementarni skupovi pomocu kojih se denisu
ove mere zatvoreni ili otvoreni. Na kraju, navedimo jednostavan stav
koji daje potrebne i dovoljne uslove da skup bude izmerljiv u

Zorda-
novom smislu.
Stav 1. Da bi ogranicen skup G R
n
bio izmerljiv, potrebno je i
dovoljno da za svako > 0 postoje elementarni skupovi E
i E
tako
da je E
G E
i mE
mE
< .
1.3. Pojam

Zordanove mere 227
Dokaz. Neka je skup G izmerljiv i neka je mG = m
i
G = m
e
G. Kako
je mG = m
i
G, postoji elementaran skup E
L(G) tako da je mG
/2 < mE
. Slicno, postoji E
U(G) tako da je mE
< mG +/2.
Kako je E
G E
, to je mE
mE
< .
Pretpostavimo sada da za svako > 0 postoje elementarni skupovi
E
i E
tako da je E
G E
i mE
mE
< . Kako je mE
m
i
G m
e
G mE
, to je m
e
G m
i
G < , pa zbog proizvoljnosti
broja vazi jednakost m
i
G = m
e
G.
Na kraju ovog odeljka napomenimo da je svaki izmerljv skup ogra-
nicen.
Zadaci za vezbanje
1. Neka je G R
n
ogranicen skup. Dokazati da je
m
i
(G) = supmL : L L(G), L G = supmL : L L(G), L intG,
m
e
G = infmU : U U(G), G intU = infmU : U U, G intU.
Sta se na osnovu ovih jednakosti moze zakljuciti ?

2. Familija hiperravni
x
j
= k
j
h, j = 1, n, h = 2
N
; k
j
= 0, 1, . . .
za svaki prirodan broj N razlaze prostor R
n
na jednostavne skupove
h
= x :
k
j
h x
j
(k
j
+ 1)h, j = 1, n. Familiju jednostavnih skupova formiranih na
opisani nacin nazivamo mrezom u R
n
i oznacavamo sa S
N
. Za svaki ogranicen
skup G R
n
denisimo skupove
G
(N)
= S
N
: G , G
(N)
= S
N
: G ,= .
Dokazati da je
m
i
G = lim
N+
mG
(N)
= sup
N
mG
(N)
, m
e
G = lim
N+
mG
(N)
= inf
N
mG
(N)
.
3. Neka je R koordinatni sistem u R
n
. Oznacimo sa
R
jednostavan skup
cije su strane paralelne koordinatnim ravnima sistema R, a sa
R
elementaran
skup koji je konacna unija jednostavnih skupova
i
R
, i = 1, k. Dokazati sledece
jednakosti
sup
R
G
m
R
= sup
R
G
m
R
, inf
G
R
m
R
= inf
G
R
m
R
.

n
Kakav zakljucak se dobija na osnovu ovih jednakosti ?
4. Neka je G ogranicen skup u R
n
. Dokazati da je
m
i
G = sup
G
G
mG
, m
e
G = inf
GG
mG
,
gde se supremum i inmum izimaju po svim izmerljivim skupovima G
koji su
sadrzani odn. sadrze skup G.
5. Neka je G izmerljiv skup u R
n
. Dokazati da za svako > 0 postoji zatvoren
izmerljiv skup F G i otvoren izmerljiv skup H G tako da je mH mF < .
6. Ako je skup G izmerljiv i ako je intG = , dokazati da je mG = 0.
7. Neka je F zatvoren prebrojiv podskup segmenta [a, b]. Dokazati da je F
izmerljiv skup i da je mF = 0.
1.4. SKUPOVI MERE NULA
U teoriji

Zordanove mere od posebnog znacaja su skupovi mere
nula. Kao sto cemo videti, pomocu njih se daje potpuna karakteriza-
cija izmerljivih skupova. Da bismo okarakterisali ove skupove na jed-
nostavniji nacin, primetimo najpre da je 0 m
i
G m
e
G za svaki
ogranicen skup G R
n
. Stoga je mG = 0 onda i samo onda ako je
m
e
G = 0, odakle prirodno sledi
Denicija 1. Skup G R
n
je

Zordanove mere nula, ako za svako
> 0 postoji elementaran skup E koji sadrzi skup G i za koji je
mE < .
Navedimo neka osnovna svojstva skupova mere nula.
Stav 1. Ako je skup G
1
mere nula i G
2
G
1
, tada je skup G
2
mere
nula.
Stav 2. Unija konacno mnogo skupova mere nula je skup mere nula.
Dokaz. Dovoljno je dokazati da tvr
-
denje vazi za dva skupa. Neka su
G
1
i G
2
skupovi mere nula i neka je > 0. Tada postoje elementarni
skupovi E
1
i E
2
tako da je G
1
E
1
, G
2
E
2
i mE
1
< /2, mE
2
<
/2. Skup E
1
E
2
je elementaran, sadrzi skup G
1
G
2
i m(E
1
E
2
)
mE
1
+mE
2
< , pa je m(G
1
G
2
) = 0.
Primer 1. Neka je A R
n
ogranicen skup koji lezi u hiperravni
x
k
= c, c R. Tada je mA = 0, jer je A E, gde je E elementaran
skup odre
-
den nejednakostima a
i
x
i
b
i
, i ,= k i x
k
= c.
1.4. Skupovi mere nula 229
Stav 3. Neka je K kompakt u R
n
. Ako je preslikavanje f : K R
m
neprekidno, onda je graf
f
= (x, y) R
n+m
: x K, y = f(x)
preslikavanja f mere nula u R
n+m
.
Dokaz. Preslikavanje f je neprekidno na kompaktu K, pa je prema
Kantorovoj teoremi ravnomerno neprekidno na K. Stoga, za svako
> 0 postoji
, x
K
|x
| <
|f(x
) f(x
)| < .
Kao kompaktan, skup K je ogranicen, pa postoji jednostavan skup
R
n
odre
-
den nejednakostima a
i
x
i
b
i
, i = 1, n koji sadrzi
skup K. Podelimo svaki segment [a
i
, b
i
] na p jednakih delova, gde je
p izabrano tako da je (b
i
a
i
)/p <
/n za svako i = 1, n. Time je je-

dnostavan skup podeljen na p
n
podudarnih jednostavnih skupova.
Sa
1
, . . . ,
s
oznacimo one od njih koji sa kompaktnim skupom K
imaju neprazan presek. Ako tacke x
i x
iz K pripadaju istom je-

dnostavnom skupu
j
, 1 j s, tada je |f(x
) f(x
)| < , jer
je
|x
|
n
i=1
[x
i
x
i
[
n
i=1
b
i
a
i
p
<
.
Za svako j = 1, s ksirajmo neku tacku x
j

j
. Neka je
j
jedno-
stavan skup u R
n+m
odre
-
den onim parovima (x, y) R
n+m
za koje
je x
j

j
i f
k
(x
j
) y
k
f
k
(x
j
) + za svako k = 1, m gde je
y = (y
1
(x), . . . , y
m
(x)). Ocigledno je
=
s
j=1
j
elementaran skup
u R
n+m
. Dokazimo da on sadrzi graf
f
preslikavanja f. Neka je
(x, y)
f
. Tada je x
j
za neko j = 1, s, pa je |x x
j
| <
. No
onda je |f(x)f(x
j
)| < , pa kako je [f
k
(x)f
k
(x
j
)[ |f(x)f(x
j
)|
za svako k = 1, m, odn. f
k
(x
j
) f
k
(x) f
k
(x
j
) + , k = 1, m,
to je
f

. (n + m)-dimenzionalna mera skupa
j
jednaka je
(2)
m
m
j
, odakle sledi
m
=
s
j=1
m
j
= (2)
m
s
j=1
m
j
(2)
m
m.
Kako je proizvoljno, to je m
f
= 0.

n
Stav 4. Ogranicen skup A je izmerljiv u R
n
onda i samo onda ako
je rub rA skupa A mere nula.
Dokaz. Neka je A izmerljiv skup u R
n
i > 0. Tada postoji otvoren
elementaran skup E koji sadrzi skup A tako da je mE < mA + /2.
Tako
-
de postoji zatvoren elementaran skup F sadrzan u intA za koji
je mA /2 < mF. Skup E F je elementaran, rA E F i
m(E F) = mE mF < , pa je m(rA) = 0.
Neka je sada A ogranicen skup u R
n
ciji je rub mere nula i neka je
> 0. Tada postoji otvoren elementaran skup E koji sadrzi rA, pri
cemu je mE < . Za svako x intA postoji otvoren jednostavan skup
A
x
A. Familija E A
x
: x int A je otvoren pokrivac skupa
A. Skup A je kompaktan kao zatvoren i ogranicen, pa se iz datog
pokrivaca moze izdvojiti konacan podpokrivac E A
x
i
: i = 1, s.
Skup Q = E (
s
1
A
x
i
) je elementaran i sadrzi skup A. Elementaran
je i skup P = Q E A. Osim toga je
mP m
i
A m
e
A mQ,
pa je
0 m
e
Am
i
A mQmP .
Kako je Q = P E i P E = , to je mQ = mP + mE, pa je
mQmP = mE < . Na taj nacin dobijamo nejednakost
0 m
e
Am
i
A <
iz koje zbog proizvoljnosti broja sledi izmerljivost skupa A.
Posledica 1. Ako su A i B izmerljivi skupovi, tada su skupovi AB,
A B i A B tako
-
de izmerljivi.
Dokaz. Neposredno sledi iz inkluzija r(AB) rArB, r(AB)
rA rB, r(A B) rA rB i stavova 1., 2. i 4..
Iz stavova 3. i 4. sledi da je svaki skup iz R
n
izmerljiv ako je
ogranicen konacnim brojem degenerisanih n-dimenzionalnih jednos-
tavnih skupova i konacnim brojem graka neprekidnih preslikavanja
f : K R
q
kompakta K R
p
, p +q = n.
Na kraju ovog odeljka navedimo jos jednu klasu skupova mere nula.
Mera kojom se karakterise ova klasa je uopstenje

Zordanove mere.
1.4. Skupovi mere nula 231
Denicija 2. Skup A R
n
je Lebegove mere nula, ako za svako
> 0 postoji najvise prebrojivo mnogo jednostavnih skupova
i
, i N,
takvih da je A
i
i
i
i
m
i
< .
Stav 5. Prebrojiva unija skupova Lebegove mere nula je skup Lebe-
gove mere nula.
Dokaz. Neka je A
i
iN
prebrojiva familija skupova Lebegove mere
nula i neka je > 0. Za svako i N postoji prebrojiva familija
ij
jN
jednostavnih skupova tako da je A
i

j

ij
i
j
m
ij
<
/2
i
. Familija
ij
i,jN
se sastoji od prebrojivo mnogo jednostavnih
skupova,
i
A
i

i,j
i,j
i vazi
i,j
m
i,j
=
j
m
i,j
<
i
/2
i
= .
Iz denicije 2. sledi da je svaki skup

Zordanove mere nula i Lebe-
gove mere nula. Da obrat ne vazi pokazuje sledeci primer.
Primer 1. Neka je U R
n
ogranicen skup. Oznacimo sa A skup
tacaka x = x
1
, . . . , x
n
U cije su sve koordinate racionalni brojevi.
Skup A je prebrojiv, pa je prema prethodnom stavu Lebegove mere
nula. Skup A me
-
dutim nije izmerljiv u

Zordanovom smislu, jer je
m
i
A = 0, a m
e
A > 0 (dokazati!).
Stav 6. Ako je kompaktan skup K R
n
Lebegove mere nula, onda
je on

Zordanove mere nula.
Dokaz. Neka je > 0. Kako je skup K Lebegove mere nula, postoji
najvise prebrojivo mnogo otvorenih jednostavnih skupova
i
, i N,
tako da je K
i
i
i
i
m
i
< . Skup K je kompaktan, pa se
iz pokrivaca
i
moze izdvojiti konacan podpokrivac
i
1
, . . . ,
i
k
skupa K. Ocigledno je
k
1
m
i
j
< , pa je skup K

Zordanove mere
nula.
Zadaci za vezbanje
1. Neka je A = x R
n
: x
1
= c, [x
i
[ L, i = 2, m, gde su c i L ksirani
brojevi, a A ogranicen skup koji lezi u hiperravni x
1
= c. Dokazati da je skup

n
A izmerljiv i da je mA = 0. (Uputstvo: dokazati da je mA
(n)
2(2L 2
n
+
2)
m1
/2
nm
, vid. zadatak 2., 1.3.)
2. Neka je E R
n
skup

Zordanove mere nula. Dokazati da je tada i skup E

3. Ako je E R
n
izmerljiv skup u

Zordanovom smislu, i ako je intE = ,
dokazati da je tada mE = 0.
4. Neka je F zatvoren prebrojiv podskup jednostavnog skupa R
n
. Ako je
skup F izmerljiv u

Zordanovom smislu, dokazati da je mF = 0.
5. Dokazati da unija prebrojivo mnogo skupova izmerljivih u

Zordanovom
smislu ne mora biti izmerljiv skup u

Zordanovom smislu. (Uputstvo: dokazati da
je m1/n : n N = 0, a da m(Q [0, 1]) ne postoji)
6. Ako je skup A R
n
Lebegove mere nula, dokazati da je intA = . Dokazati
da obrat u opstem slucaju ne vazi.
7. Dokazati da postoji skup A Lebegove mere nula za koji je A = R
n
.
8. Dokazati da nedegenerisani jednostavan skup R
n
nije skup Lebegove
mere nula.
9. Dokazati da je graf neprekidnog preslikavanja f : K R
m
kompakta
K R
n
Lebegove mere nula.
10. Ako skup A, koji je izmerljiv u

Zordanovom smislu, razbijemo na skupove
A
1
i A
2
nekim skupom B

Zordanove mere nula, dokazati da su tada skupovi A
1
i A
2
izmerljivi u

Zordanovom smislu.
11. Dokazati da za svaki ogranicen skup A R
n
vazi inkluzija rA A
(N)
A
(N)
(rA)
(N)
, N N. Koristeci dokazanu inkluziju, dokazati stav 4.
1.5. OSOBINE

ZORDANOVE MERE
Teorema 1. (Aditivnost mere) Ako su A
i
, i = 1, k izmerljivi
skupovi u R
n
i A
i
A
j
= za i ,= j, tada je
(1) m
_
k
_
i=1
A
i
_
=
k
i=1
mA
i
.
Dokaz. Skup
k
1
A
i
je izmerljiv prema posledici 1., 1.4. Dokazimo je-
dnakost (1) za k = 2. Za svako > 0 postoje elementarni skupovi P
1
,
Q
1
, P
2
, Q
2
za koje je
P
1
A
1
Q
1
, P
2
A
2
Q
2
i
mA
i
/2 < mP
i
< mQ
i
< mA
i
+/2 , i = 1, 2 .
1.5.Osobine

Zordanove mere 233
Egzistencija takvih elementarnih skupova sledi iz denicije

Zordanove
mere skupa. Skupovi P
1
P
2
i Q
1
Q
2
su elementarni,
P
1
P
2
A
1
A
2
Q
1
Q
2
,
pa je
m(P
1
P
2
) m(A
1
A
2
) m(Q
1
Q
2
) .
Kako je A
1
A
2
= , to je P
1
P
2
= , odakle na osnovu osobina
mere elementarnih skupova vazi mP
1
+ mP
2
= m(P
1
P
2
). Tako
-
de
je m(Q
1
Q
2
) mQ
1
+mQ
2
, pa je
mA
1
+mA
2
< mP
1
+mP
2
= m(P
1
P
2
) m(A
1
A
2
)
m(Q
1
Q
2
) mQ
1
+mQ
2
< mA
1
+mA
2
+ .
Odavde sledi nejednakost
[m(A
1
A
2
) (mA
1
+mA
2
)[ < ,
iz koje, zbog proizvoljnosti broja , sledi (1) za k = 2. Indukcijom se
sada lako dokazuje (1).
Teorema 2. (Monotonost mere) Ako su A i B izmerljivi skupovi
i A B, tada je
(2) mA mB.
Dokaz. Primetimo najpre da je B A izmerljiv skup prema posledici
1., 1.4. . Kako je A B, to je B = A (B A), pa je prema
prethodnoj teoremi
mB = mA +m(B A) mA,
jer je mera nenegativna.

n
Teorema 3. (Poluaditivnost mere) Ako su A, A
1
, . . . , A
k
izmer-
ljivi skupovi i A
k
1
A
i
, tada je
(3) mA
k
i=1
mA
i
.
Dokaz. Skupovi A
1
= A
1
, A
i
= A
i

i1
1
A
j
, i = 2, k su izmerljivi,
A
i
A
j
= za i ,= j i vazi jednakost
k
_
i=1
A
i
=
k
_
i=1
A
i
.
Koristeci monotonost i aditivnost mere, dobijamo
mA m
_
k
_
i=1
A
i
_
= m
_
k
_
i=1
A
i
_
=
k
i=1
mA
i

k
i=1
mA
i
.
Napomenimo na kraju da svojstvo aditivnosti mere vazi ako uslov
A
i
A
j
= za i ,= j zamenimo slabijim uslovom m(A
i
A
j
) = 0 za
i ,= j. Da bismo to dokazali, uocimo skup
B =
_
i=j
(A
i
A
j
) .
Oznacimo sa A =
k
1
A
i
. Prema stavu 2., 1.4. mB = 0, pa je m(A
i

B) = 0 za svako i = 1, k. Kako je A
i
= (A
i
B) (A
i
B), to je
prema teoremi 1. mA
i
= m(A
i
B) za svako i = 1, k. Polazeci od
jednakosti
A =
_
k
_
i=1
(A
i
B)
_
B,
i koristeci svojstvo aditivnosti mere, dobijamo
mA =
k
i=1
m(A
i
B) =
k
i=1
mA
i
,
2.1. Pojam visestrukog integrala 235
sto je i trebalo dokazati.
Zadaci za vezbanje
1. Ako su A
1
i A
2
ograniceni skupovi i A
1
A
2
, dokazati da je m
i
A
1
m
i
A
2
i m
e
A
1
m
e
A
2
.
2. Ako su A
1
, . . . , A
k
ograniceni skupovi, dokazati da vazi sledeca nejednakost:
m
e
k
1
A
i

i
A
i
. Dokazati da ista nejednakost vazi i za unutrasnju meru, ako
su skupovi A
i
otvoreni.
3. Navesti primer ogranicenih skupova A
1
i A
2
za koje je m
e
(A
1
A
2
) ,=
m
e
A
1
+ m
e
A
2
.
4. Ako su A i B izmerljivi skupovi, dokazati da je m(A B) = mA + mB
m(A B).
5. Dokazati da je m(A B) = mA onda i samo onda ako je int(B \ A) = .
6. Dokazati da postoji neizmerljiv skup cija je adherencija izmerljiv skup.
7. Dokazati da

Zordanova mera ne zavisi od izbora koordinatnog sistema.
8. Ako je A
skup dobijen translacijom, rotacijom ili kompozicijom navedenih

transformacija izmerljivog skupa A, onda je A
izmerljiv skup i mA = mA
.
Dokazati.
9. Koristeci prethodni zadatak, dokazati da je svaki jednostavan skup R
n
izmerljiv skup.
10. Dokazati da se svaki otvoren ogranicen neprazan skup G R
n
moze
pretstaviti kao unija prebrojivo mnogo jednostavnih skupova G =
1

k
i da je
pri tome m
i
G =
1
m
k
, a da skup G ne mora biti izmerljiv u

Zordanovom
smislu. (Uputstvo: dokazati da je
1
m
i
= lim
N
G
(N)
)
2. RIMANOV INTEGRAL
2.1. POJAM VI
SESTRUKOG INTEGRALA
Pojam visestrukog integrala denisacemo po analogiji sa jednostru-
kim integralom.
Denicija 1. Neka je E izmerljiv skup u R
n
. Konacna familija =
E
i
: i = 1, k nepraznih izmerljivih skupova je razbijanje skupa E,
ako je
(i)
k
_
i=1
E
i
= E i (ii) m(E
i
E
j
) = 0 za i ,= j.
236 Glava III: Visestruki integrali, 2. Rimanov integral
Primetimo da za svaki izmerljiv skup postoji razbijanje. Zaista,
familija E : S
N
, gde su jednostavni skupovi mreze
S
N
koja razlaze prostor R
n
na n-dimenzionalne kocke duzine stranice
2
N
, pretstavlja razbijanje skupa E.
Neka je = E
i
: i = 1, k razbijanje izmerljivog skupa E R
n
.
Ako u svakom elementu E
i
razbijanja ksiramo neku tacku
i
E
i
,
i = 1, k, onda kazemo da je razbijanje sa istaknutom tackom
= (
1
, . . . ,
k
).
Svakom razbijanju izmerljivog skupa E pridruzimo broj
:= max
1ik
d(E
i
),
gde je d(E
i
) dijametar skupa E
i
. Broj
je dijametar razbijanja
.
Neka je f : E R funkcija denisana na izmerljivom skupu E
R
n
, a = E
i
: i = 1, k razbijanje skupa E sa istaknutom tackom
= (
1
, . . . ,
k
).
Denicija 2. Suma
S
(f; ) :=
k
i=1
f(
i
)mE
i
je integralna suma Rimana funkcije f u odnosu na razbijanje sa
istaknutom tackom .
Denicija 3. Granicnu vrednost
lim
0
S
(f; ) ,
ukoliko postoji nezavisno od razbijanja skupa E i izbora istaknute
tacke , nazivamo Rimanovim integralom funkcije f na skupu E
i oznacavamo jednom od sledecih oznaka
_
E
f(x)dx ,
_
fdE ,
_

_
E
f(x
1
, . . . , x
n
)dx
1
dx
n
.
Prethodnu deniciju mozemo formulisati ekvivalentno na jedan od
sledecih nacina.
Denicija 3
. Broj I je Rimanov integral funkcije f denisane na

izmerljivom skupu E R
n
, ako za svako > 0 postoji
> 0 tako da
za svako razbijanje skupa E ciji je dijametar
<
vazi
[S
(f; ) I[ <
nezavisno od izbora istaknute tacke .
Denicija 3
. Broj I je Rimanov integral funkcije f na izmerljivom

skupu E R
n
, ako za svaki niz (
k
) razbijanja skupa E za koji
k
0
kada k + vazi
lim
k+
S
k
(f;
k
) = I
nezavisno od izbora istaknute tacke
k
razbijanja
k
.
Denicija 4. Za funkciju f : E R
n
kazemo da je integrabilna u
Rimanovom smislu na izmerljivom skupu E, ako granicne vrednosti
u prethodnim denicijama postoje i konacni su brojevi.
Skup svih funkcija integrabilnih u Rimanovom smislu na izmerlji-
vom skupu E oznacavamo sa 1(E).
Na osnovu Kosijeve teoreme funkcija f je integrabilna u Rimano-
vom smislu na skupu E onda i samo onda ako za svako > 0 postoji
> 0 tako da za svaka dva razbijanja
skupa E ciji su dijametri

manji od
vazi nejednakost
[S
(f;
) S
(f;
)[ <
nezavisno od izbora istaknutih tacaka
razbijanja
.
Lema 1. Neka je E R
n
izmerljiv skup, E
0
E i proizvoljno
razbijanje skupa E. Ako je mE
0
= 0, onda je
lim
E
i
0
(E
0
)
mE
i
= 0 ,
gde je
0
(E
0
) = E
i
: E
i
E
0
,= .
Dokaz. Kako je mE
0
= 0, to je mE
0
= 0.(vid. zadatak 2., 1.4.)
Stoga za svako > 0 postoji k tako da je m(E
0
)
(k)
< , gde je sa
(E
0
)
(k)
oznacena unija jednostavnih skupova mreze S
k
koji seku skup
E
0
. Odatle sledi E
0
(E
0
)
(k)
. Kako su E
0
i r(E
0
)
(k)
zatvoreni i
disjunktni skupovi, pri cemu je E
0
ogranicen, to je
= d(E
0
, r(E
0
)
(k)
) > 0 ,
pa svaki skup dijametra manjeg od koji sece skup E
0
ceo pripada
skupu (E
0
)
(k)
. Neka je proizvoljno razbijanje skupa E ciji je di-
jametar
< . Tada je svaki element E

i

0
(E
0
) podskup skupa
(E
0
)
(k)
, pa je
_
E
i
0
(E
0
)
E
i
(E
0
)
(k)
.
Stoga je
E
i
0
(E
0
)
mE
i
= m
_
_
_
E
i
0
(E
0
)
E
i
_
_
m(E
0
)
(k)
< ,
cime je dokaz zavrsen.
Teorema 1. Neka je E izmerljiv skup u R
n
, E
0
E skup mere
nula, a = E
i
k
1
proizvoljno razbijanje skupa E. Ako je funkcija f
ogranicena na skupu E, tada Rimanov integral funkcije f postoji na
skupu E onda i samo onda ako postoji
lim
0
S
(E
0
)
(f; ) ,
gde je (E
0
) = E
i
: E
i
E
0
= . Pri tome je poslednja
granicna vrednost jednaka integralu funkcije f na skupu E, ukoliko
on postoji.
Dokaz. Ocigledno je za svako razbijanje = (E
0
)
0
(E
0
), pri cemu
(E
0
) i
0
(E
0
) nemaju zajednickih elemenata. Odatle je
S
(f; ) = S
(E
0
)
(f; ) +S
0
(E
0
)
(f; ) .
Funkcija f je ogranicena na skupu E, pa postoji M > 0 tako da je
[f(x)[ M za svako x E. Kako je
[S
0
(E
0
)
(f; )[
E
i
0
(E
0
)
[f(
i
)[mE
i
M
E
i
0
(E
0
)
mE
i
,
to je prema prethodnoj lemi lim
0
S
0
(E
0
)
(f; ) = 0 nezavisno od
izbora istaknute tacke razbijanja . Stoga granicne vrednosti suma
S
i S
(E
0
)
kada
0 istovremeno postoje i jednake su, ili ne

postoje.
Iz dokazane teoreme sledi, da se u deniciji Rimanovog integrala iz
integralne sume mogu izostaviti oni sabirci, koji odgovaraju elemen-
tima razbijanja cija adherencija sece rub izmerljivog skupa po kome
se vrsi integracija. Ovo zbog toga sto je rub izmerljivog skupa mere
nula, a uz pretpostavku da je funkcija f ogranicena. Stoga skup E
0
u
prethodnoj teoremi mozemo zameniti skupom rE. U tom slucaju je
lim
0
S
(rE)
(f; ) =
_
E
f(x)dx.
Na osnovu dokazane teoreme zakljucujemo da se za ogranicenu funkci-
ju na izmerljivom skupu karakter integrabilnosti nece izmeniti, ako joj
promenimo vrednosti na skupu mere nula, uz uslov da nova funkcija
ostane ogranicena. Iz ovoga sledi da integrabilnost, kao i vrednost
integrala ogranicene funkcije na izmerljivom skupu ne zavise od vred-
nosti koje funkcija dobija na rubu tog skupa.
Zadaci za vezbanje
1. Neka je jednostavan skup u R
n
, a E izmerljiv skup u

Zordanovom
smislu. Rimanov integral funkcije f na skupu E denisimo kao
_
E
f(x)dx :=
_
E
f
E
(x)dx,
gde je integral po elementarnom skupu denisan kao granicna vrednost inte-
gralne sume S
(f; ), pri cemu je razbijanje skupa dato u deniciji 1., 2.1.

.
a) Dokazati da je denicija korektna i da ne zavisi od izbora jednostavnog
skupa .
b) Dokazati da je ovako data denicija ekvivalentna sa denicijom 3., 2.1.(U-
putstvo: f
E
= f
E
, gde je
E
karakteristicna funkcija skupa E)
2. Formulisati teoremu 1. pomocu nizova razbijanja i dokazati je.
2.2. USLOVI INTEGRABILNOSTI FUNKCIJA
Neka je E izmerljiv skup u R
n
, a = E
i
k
1
i
= E
1
razbijanja
skupa E. Za razbijanje
kazemo da je nije od razbijanja , ako za

svaki element E
postoji element E
i
za koji je E
j
E
i
. U
tom slucaju pisemo
. Primetimo da je relacija tranzitivna.

Osim toga, za svaka dva razbijanja
1
i
2
postoji razbijanje =
1

2
= E
1
E
2
: E
1

1
, E
2

2
koje je nije od razbijanja
1
i
2
.
Ako je razbijanje
nije od razbijanja , onda se ono dobija iz

razbijanja tako sto se neki elementi razbijanja ponovo razbijaju
na konacan broj izmerljivih skupova. Od elemenata razbijanja
mozemo dakle dobiti sve elemente razbijanja :

E
i
=
s
i
_
k=1
E
i
k
, i = 1, k .
Sam skup E moze se prikazati kao unija
k
1
E
i
elemenata razbijanja
ili kao unija
k
1

s
i
1
E
i
k
elemenata razbijanja
.
Neka je funkcija f ogranicena na izmerljivom skupu E R
n
, a
= E
i
: i = 1, k razbijanje skupa E. Oznacimo sa
m
i
= inf
xE
i
f(x) , M
i
= sup
xE
i
f(x) , i = 1, k .
Sume
S
(f) =
k
i=1
m
i
mE
i
i S
(f) =
k
i=1
M
i
mE
i
nazivamo donjom Darbuovom* i gornjom Darbuovom sumom
ili samo donjom odn. gornjom integralnom sumom funkcije f
na skupu E u odnosu na razbijanje .
Kako je m
i
f(
i
) M
i
za svaku tacku
i
E
i
, i = 1, k, to je,
sobzirom na cinjenicu da je mE
i
0,
(1) S
(f) S
(f; ) S
(f)
* Darboux G. (1842-1917)-francuski matematicar
2.2. Uslovi integrabilnosti funkcija 241
za svako razbijanje , nezavisno od izbora istaknute tacke .
Dokazimo jos dva vazna svojstva gornje i donje integralne sume.
Neka je
= E
i
k
: k = 1, l
i
, i = 1, k razbijanje skupa E nije od
razbijanje = E
i
: E
i
=
l
i
1
E
i
k
, i = 1, k. Neka je M
i
k
= supf(x) :
x E
i
k
. Tada je
S
(f) =
k
i=1
l
i
k=1
M
i
k
mE
i
k

i=1
M
i
l
i
k=1
mE
i
k
=
k
i=1
M
i
mE
i
= S
(f) .
Slicno se dokazuje nejednakost S
(f) S
(f). Dakle, ako je razbi-

janje
nije od razbijanja , tada vazi nejednakost

(2) S
(f) S
(f) S
(f) S
(f) .
Neka su
1
i
2
dva proizvoljna razbijanja skupa E. Razbijanje =
2
je nije od razbijanja
1
i
2
, pa je prema prethodno dokazanoj
osobini
S
1
S
2
.
Iz dokazanog sledi da je
(3) S
1
S
2
za svaka dva razbijanja
1
i
2
skupa E.
Fiksirajuci razbijanje
2
u (3) zakljucujemo da je skup S
svih
donjih integralnih suma funkcije f na skupu E odozgo ogranicen. Na
osnovu aksiome supremuma, sup
postoji i vazi nejednakost

(4) I
f
:= sup
2
.
Broj I
f
nazivamo donjim integralom funkcije f na skupu E.
Ocigledno da poslednja nejednakost vazi za svako razbijanje
2
skupa
E. Skup S
je, dakle, odozdo ogranicen donjim integralom funkcije

f, pa postoji inf
i vazi nejednakost
(5) I
f
:= inf
I
f
.
Broj I
f
denise gornji integral funkcije f na skupu E.
Dokazimo sada osnovnu teoremu koja daje potrebne i dovoljne
uslove za integrabilnost funkcija.
Teorema 1. Neka je funkcija f ogranicena na izmerljivom skupu
E R
n
. Tada su sledeca tvr
-
denja ekvivalentna:
(i) I
f
= I
f
(ii) za svako > 0 postoji razbijanje tako da je
(6) S
< ,
(iii) za svako > 0 postoji
> 0 tako da za svako razbijanje

skupa E dijametra
<
vazi (6),
(iv) postoji integral
(7)
_
f dE = I
i I
f
= I
f
= I.
Dokaz. (i) (ii) Neka je > 0. Kako je I
f
= sup
, to postoji
razbijanje
1
skupa E tako da je I
f
/2 < S
1
. Tako
-
de postoji
razbijanje
2
skupa E tako da je S
2
< I
f
+ /2. Tada za razbijanje
=
1

2
zbog (2) vazi nejednakost
I
f
/2 < S
1
S
2
< I
f
+/2 ,
odakle sledi nejednakost (6).
(ii) (i) Kako je S
I
f
I
f
S
za svako razbijanje , to iz
(ii), odn. (6) sledi nejednakost I
f
I
f
< . Donji i gornji integral
ne zavise od , pa stoga zbog proizvoljnosti broja vazi jednakost
I
f
= I
f
.
(iv) (iii) Pretpostavimo da postoji integral (7) i neka je > 0.
Tada postoji
> 0 tako da za svako razbijanje skupa E dijametra
<
vazi
I /2 <
E
i
f(
i
)mE
i
< I +/2
nezavisno od izbora istaknute tacke = (
1
, . . . ,
k
) razbijanja =
E
i
k
1
. Uzimajuci u poslednjoj nejednakosti inmum i supremum
funkcije f po
i
E
i
, dobijamo nejednakost
I /2 S
I +/2
2.2. Uslovi integrabilnosti funkcija 243
iz koje sledi (6).
(iii) (ii) Ocigledno vazi.
(ii) (iii) Neka je [f(x)[ K za svako x E i neka je > 0, a
= E
i
: i = 1, k razbijanje skupa E za koje vazi (6). Oznacimo
sa =
k
1
rE
i
. Skupovi E
i
su izmerljivi, pa su skupovi rE
i
, a time i
mere nula. Stoga postoji elementaran skup
koji sadrzi skup za

koji je m
< /2K. Oznacimo sa otvoren elementaran skup koji

sadrzi skup
za koji tako
-
de vazi nejednakost m < /2K. Takav
elementaran skup postoji prema zadatku 3., 1.2.. Skupovi i R
n

su zatvoreni i disjunktni, skup je ogranicen, pa je prema stavu 5.,
I.1.3. d(, R
n
) =
> 0. Neka je proizvoljno razbijanje skupa E

dijametra
<
. Sumu (6) prikazimo u obliku

S
j
(M
j
m
j
)mE
j
+
j
(M
j
m
j
)mE
j
,
pri cemu se u sumi
j
vrsi sumiranje po onim indeksima j za koje
elementi E
j
razbijanja imaju neprazan presek sa skupom , dok se
u sumi
j
vrsi sumiranje po ostalim indeksima. Ako je za E
i

E
i
,= , onda je E
i
, pa za prvu sumu vazi ocena
j
(M
j
m
j
)mE
j
2K
j
mE
j
< .
Ako za element E
j
vazi E
j
= , onda postoji element E
za koji je E
j
E
i
. Stoga je drugu sumu moguce napisati u obliku
j
=
i
, gde je sa
i
oznaceno sumiranje po onim indeksima
j za koje je E
j
E
i
. U tom slucaju je
j
(M
j
m
j
)mE
j
=
i
(M
j
m
j
)mE
j

i
(M
i
m
i
)
i
mE
j

i
(M
i
m
i
)mE
i
< ,
pa je S
< 2 za svako razbijanje dijametra manjeg od
, sto
je i trebalo dokazati.
(iii) (iv) Neka je > 0. Tada prema (iii) postoji
> 0 tako
da za svako razbijanje dijametra
<
vazi (6). Tada prema (1)

vazi nejednakost
S
(f; ) S
.
Kako je prema dokazanom (i) (ii) (iii), to je I
f
= I
f
= I, pa
prema (5) tako
-
de vazi nejednakost
S
I
f
= I
f
S
.
Iz poslednjih nejednakosti sledi nejednakost
[S
(f, ) I[ S
<
koja vazi nezavisno od izbora istaknute tacke razbijanja . Time
smo dokazali da je funkcija f integrabilna na skupu E i da vazi (7).
Iz (iii) se moze zakljuciti da je funkcija integrabilna na izmerljivom

skupu onda i samo onda ako je
(8) lim
0
S
= lim
0
S
.
Sada iz (8), a na osnovu dokazane teoreme, imamo sledece jednakosti
(9) lim
0
S
= I
f
i lim
0
S
= I
f
.
Moze se dokazati da poslednje jednakosti vaze za svaku ogranicenu
funkciju. Me
-
dutim, iz egzistencije granicnih vrednosti u (9) jos uvek
ne sledi integrabilnost funkcije f, sto dokazuje sledeci
Primer 1. Neka je I
n
= x R
n
: 0 x
i
1, i = 1, n. Funkcija
(x) =
_
0, x
i
Q za svako i = 1, n,
1, x
i
I za neko i = 1, n
je ogranicena na skupu I
n
. Za svako razbijanje skupa I
n
je S
= 0,
a S
= 1, pa je I
f
= 0, a I
f
= 1, sto dokazuje da funkcija nije
integrabilna na I
n
, dok granicne vrednosti u (9) postoje.
2.3. Klase integrabilnih funkcija 245
Zadaci za vezbanje
1. Neka je
k
= E
k
j
: j = 1, l
k
niz razbijanja izmerljivog skupa E R
n
za
koji
k
0 kada k + i neka je funkcija f ogranicena na skupu E. Ako je
zadovoljen jedan od sledecih uslova:
(i) lim
k
(S
k
(f) S
k
(f)) = 0 ,
(ii) lim
k
l
k
j=1
f(
k
j
)mE
k
j
= I ,
(iii) lim
k
S
k
= lim
k
S
k
= I ,
dokazati da je onda funkcija f integrabilna na skupu E. Da li vazi obrat ?
2. Dokazati da za svaku ogranicenu funkciju f na izmerljivom skupu E R
n
vaze jednakosti (9).
3. Dokazati da egzistencija samo jedne granicne vrednosti u (iii) zadatka 1.
nije dovoljna za integrabilnost funkcije f.
2.3. KLASE INTEGRABILNIH FUNKCIJA
Teorema 1. Ako je funkcija f neprekidna na zatvorenom i izmerlji-
vom skupu E R
n
, onda je ona integrabilna na E.
Dokaz. Primetimo najpre da je skup E ogranicen kao izmerljiv, pa je
kompaktan. Neka je > 0. Funkcija f je neprekidna na kompaktnom
skupu E, pa je na osnovu Kantorove teoreme na njemu i ravnomerno
neprekidna. Stoga za dato > 0 postoji
> 0 tako da za svake

dve tacke
E koje zadovoljavaju uslov d(
) <
vazi ne-
jednakost [f(
) f(
)[ < /mE. Neka je = E

i
proizvoljno
razbijanje skupa E dijametra manjeg od
. Kako je
M
i
m
i
= sup
E
i
f(
) inf
E
i
f(
) =
= sup
E
i
f(
) + sup
E
i
(f(
)) = sup
E
i
[f(
) f(
)] /mE ,
to je
S
(M
i
m
i
)mE
i

mE
mE
i
= ,
pa je prema teoremi 1., 2.2. funkcija f integrabilna na skupu E.
Teorema 2. Neka je funkcija f ogranicena na zatvorenom i izmerlji-
vom skupu E R
n
. Ako je funkcija f neprekidna na skupu E osim u
tackama skupa E mere nula, onda je ona integrabilna na skupu
E.
Dokaz. Neka je > 0. Skup je mere nula, pa postoji otvoren
elementaran skup E
0
koji sadrzi skup , tako da je mE
0
< /4K, gde
je [f(x)[ K za svako x E. Skup E E
0
je izmerljiv, funkcija f je
neprekidna na njemu, pa je prema prethodnoj teoremi integrabilna na
njemu. No onda prema teoremi 1., 2.2. postoji razbijanje
= E
i
k
1
skupa E E
0
tako da je S
< /2. Tada je =
E E
0
razbijanje skupa E za koje je

S
= (S
) +(M m)m(E E
0
) < /2 + 2K

4K
= ,
gde je M = sup
xEE
0
f(x), m = inf
xEE
0
f(x), pa je funkcija f
integrabilna na skupu E prema teoremi 1., 2.2..
Poslednja teorema moze se uopstiti, tako da vazi za siru klasu
funkcija. Pre formulacije tog tvr
-
denja, uvedimo sledeci pojam.
Denicija 1. Neka je funkcija f denisana na skupu E. Za funkciju
f kazemo da ima svojstvo ( skoro svuda na skupu E, ako ona ima
svojstvo ( na skupu E E
0
, gde je E
0
E skup Lebegove mere nula.
Teorema 3. Neka je funkcija f ogranicena na zatvorenom i izmerlji-
vom skupu E R
n
. Ako je funkcija f neprekidna skoro svuda na
skupu E, onda je ona integrabilna na njemu.
Dokaz. Funkcija f je ogranicena na skupu E, pa postoji K > 0 tako
da je [f(x)[ K za svako x E. Neka je E
0
skup tacaka prekida
funkcije f. Po pretpostavci, Lebegova mera skupa E
0
je nula. Neka
je > 0 i pretpostavimo da je mE > 0, jer je u protivnom tvr
-
denje
trivijalno. Oznacimo sa E
= x E : (x) , gde je 0 <

< /4mE. Skup E
je zatvoren i ogranicen, Lebegova mera mu

je nula, pa je prema stavu 6., 1.4., skup E

Stoga postoji otvoren elementaran skup koji sadrzi skup E
tako
da je m < /4K. Sada skup E mozemo prikazati kao uniju skupova
E i E koji su izmerljivi. Za skup E je m(E ) < /4K.
Skup E je zatvoren i ogranicen, pri cemu je (x) < za svako
x E, pa prema zadatku 12., I.2.6., postoji > 0 tako da za svako
x
, x
E za koje je d(x
, x
) < vazi [f(x
) f(x
)[ < 2. Neka
je
= E
i
proizvoljno razbijanje skupa E ciji je dijametar manji
od . Tada je =
E razbijanje skupa E za koje je

S
= (M m)m(E ) +
(M
i
m
i
)mE
i
<
< 2K

4K
+ 2
mE
i
<

2
+ 2mE <

2
+

2
= ,
pa je funkcija f integrabilna na skupu E prema teoremi 1., 2.2.
Me
-
dutim, vazi i obrat prethodne teoreme, koji sa dokazanom teo-
remom daje Lebegovu teoremu.
Teorema 4. (Lebeg) Ako je funkcija f ogranicena i integrabilna
na zatvorenom i izmerljivom skupu E R
n
, onda je ona neprekidna
skoro svuda na skupu E.
Dokaz. Neka je E
= x E : (x) , gde je > 0 i neka je

> 0. Kako je funkcija f integrabilna na skupu E, prema teoremi 1.,
2.2. postoji razbijanje = E
i
skupa E tako da je S
< .
Tada je mera unije onih skupova razbijanja koji sadrze bar jednu
unutrasnju tacku skupa E
manja od . Da to dokazemo, primetimo

najpre da za svaku unutrasnju tacku x E
i skup E
i
koji je sadrzi,
postoji otvorena kugla K
sa sredistem u tacki x koja je sadrzana u

skupu E
i
. Ako je M
= sup
xK
f(x), m
= inf
xK
f(x), tada je
M
i
m
i
M
(x) . No onda je
mE
i

(M
i
m
i
)mE
i

(M
i
m
i
)mE
i
= S
< ,
gde smo sa
oznacili sumu po onim elementima razbijanja koji

sadrze bar jednu unutrasnju tacku skupa E
. Stoga je m(
i
E
i
) < .
Tacke skupa E
koje nisu u skupu
i
E
i
mogu pripadati samo rubnim
tackama skupova E
i
, pa je ukupnosti tih tacaka skup

Zordanove mere
nula. Stoga je mE
< za svako > 0 i > 0, odakle sledi da je

skup E

Kako se skup E
0
svih tacaka prekida funkcije f na skupu E moze
prikazati kao
E
0
=
+
_
1
E
1/n
,
pri cemu je svaki od skupova E
1/n

Zordanove mere nula, to je E
0
skup
Lebegove mere nula na osnovu stava 5., 1.4. i cinjenice da je svaki
skup

Zordanove mere nula istovremeno i Lebegove mere nula.
U svim dosadasnjim razmatranjima za funkciju smo uvek pret-
postavljali da je ogranicena. Iz teorije integrala realnih funkcija jedne
promenljive poznato je da je svaka funkcija integrabilna u svojstvenom
smislu ogranicena na intervalu integracije. Za visestruke integrale
takvo tvr
-
dnje ocito ne vazi, jer je integral na skupu mere nula proiz-
voljne funkcije jednak nuli. Stoga se prirodno postavlja pitanje odre-
-
divanja skupova na kojima vazi analogno tvr
-
denje. U tom cilju uve-
dimo sledecu deniciju.
Denicija 2. Za skup E R
n
kazemo da ima svojstvo /, ako je
izmerljiv u

Zordanovom smislu i ako za svako > 0 postoji razbijanje
skupa E dijametra
< tako da je svaki element razbijanja

pozitivne mere.
Stav 5. Otvoren izmerljiv skup E R
n
ima svojstvo /.
Dokaz. Dokazimo najpre da presek otvorenog skupa E i zatvorene
kocke I ima pozitivnu meru, ako je E I ,= . Za to je dovoljno
dokazati da postoji otvorena kocka Q E I. Neka je x E I.
Skup E je otvoren, pa postoji otvoren
skup U
x
E. Skup U
x
I sadrzi
neku unutrasnju tacku skupa I. Neka
je y U
x
I unutrasnja tacka skupa
I. Tada postoji otvorena okolina U
y
tacke y tako da je U
y
I. No onda je
U
x
U
y
U
x
I E I, i kako je
U
x
U
y
otvoren skup, postoji otvorena
kugla, a sa njom i otvorena kocka Q
koja je sadrzana u U
x
U
y
odn. u
E I. Stoga je m(E I) > 0. Uocimo
sada u R
n
mrezu koja ga razlaze na
podudarne kocke dijametra manjeg od , gde je > 0. Neka su
I
1
, . . . , I
m
svi neprazni preseci uocene mreze sa skupom E. Njih
je konacno mnogo, jer je E kao izmerljiv skup ogranicen. Skupovi
I
1
E, . . . , I
m
E cine razbijanje skupa E ciji je dijametar manji od
, pri cemu je m(E I
k
) > 0, k = 1, m. Time smo dokazali da skup
E ima svojstvo /.
Lako je videti da zatvorenje E skupa E koji ima svojstvo / tako
-
de
ima svojstvo /. Me
-
dutim, ima skupova koji nemaju svojstvo /, sto
pokazuje sledeci
Primer 1. Skup (x, y) R
2
: x
2
+y
2
1(x, y) R
2
: 1 x 2,
y = 0 nema svojstvo /.
Zaista, za = 1/2 ne po-
stoji razbijanje zadatog
skupa dijametra manjeg
od ciji su svi elementi
pozitivne mere. U pro-
tivnom, bar jedan ele-
ment takvog razbijanja
bio bi sadrzan u skupu
(x, y) R
2
: 1 x
2, y = 0, pa bi mera tog
skupa bila jednaka nuli.
Teorema 6. Ako je funkcija f integrabilna na skupu E R
n
koji
zadovoljava svojstvo /, onda je ona ogranicena na skupu E.
Dokaz. Skup E ima svojstvo /, pa za svako > 0 postoji razbijanje
= E
i
k
0
dijametra
< tako da je mE
i
> 0 za svako i = 0, k.
Pretpostavimo da je funkcija f neogranicena na skupu E. Onda je
ona neogranicena bar na jednom od elemenata razbijanja . Neka je
funkcija f neogranicena na skupu E
0
. U integralnoj sumi
S
= f(
0
)mE
0
+
k
1
f(
i
)mE
i
ksirajmo tacke
i
za i = 1, k. Kako je funkcija f neogranicena na
skupu E
0
i mE
0
> 0, za svako M > 0 tacku
0
mozemo izabrati tako
da je [S
[ M. No onda funkcija f nije integrabilna na skupu E, sto

je u kontradikciji sa pretpostavkom teoreme.
Kao neposrednu posledicu stava 5. i teoreme 6. imamo sledece
tvr
-
denje.
Posledica 1. Ako je funkcija f integrabilna na otvorenom i izmerlji-
vom skupu ili na zatvorenju takvog skupa, onda je ona ogranicena na
njemu.
Konacno, na osnovu dokazanih teorema Lebegovu teoremu mozemo
formulisati na sledeci nacin.
n
zatvoren i izmerljiv skup koji ima
svojstvo /. Funkcija f je integrabilna na skupu E onda i samo onda
ako je ogranicena na E i neprekidna skoro svuda na E.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da je funkcija f(x, y) = sin(1/xy) integrabilna na skupu (x, y) :
0 < x /2, 0 < y /2.
2. Dokazati da zatvorenje otvorenog skupa ima svojstvo ,.
3. Konstruisati primer funkcije koja je neogranicena i integrabilna na skupu
pozitivne mere.
2.4. SVOJSTVA VI
SESTRUKIH INTEGRALA
Stav 1. Ako je skup E R
n
izmerljiv, onda je
_
dE = mE.
Dokaz. Neka je = E
i
k
1
razbijanje skupa E. Tada je
_
dE = lim
0
k
i=1
mE
i
= mE.
Stav 2. Neka su E i E
izmerljivi skupovi u R
n
i neka je E
E.
Ako je funkcija f ogranicena i integrabilna na skupu E, onda je ona
integrabilna na skupu E
.
Dokaz. Skup E
= EE
je izmerljiv kao razlika izmerljivih skupova.

Neka je
= E
i
razbijanje skupa E
= E
j
razbijanje skupa
E
, pri cemu je
. Tada je =
razbijanje skupa
E za koje je
. Funkcija f je integrabilna na skupu E, pa je

lim
0
(S
) = 0. Kako je
S
(S
) +(S
) = S
,
to je lim
0
(S
) = 0, jer
0 kada
0, pa je funkcija
f integrabilna na skupu E
.
2.4. Svojstva visestrukih integrala 251
Stav 3. Neka su E
i E
izmerljivi skupovi za koje je m(E
) = 0.
Ako je funkcija f ogranicena i integrabilna na skupu E = E
,
onda je ona integrabilna na skupovima E
i E
. Pri tome je
(1)
_
f dE =
_
f dE
+
_
f dE
.
Vazi i obrat: ako je ogranicena funkcija integrabilna na skupovima E
i E
ona je integrabilna na skupu E.

Dokaz. Neka je ogranicena funkcija f integrabilna na skupu E. Tada
je ona integrabilna na skupovima E
i E
prema prethodnom stavu.

Da dokazemo jednakost (1), uocimo razbijanja
= E
i
i
=
E
j
skupova E
i E
. Tada je =
razbijanje skupa E
ciji je dijametar
= max
. Ako su
istaknute tacke
razbijanja
, onda je =
istaknuta tacka razbijanja .

Ocigledno je
S
(f, ) = S
(f,
) +S
(f,
) .
Prelaskom na granicnu vrednost u poslednjoj jednakosti kada
0,
zbog egzistencije integrala u (1) i cinjenice da tada i
0,
dobijamo (1).
Dokazimo obrat. Neka je > 0. Kako je funkcija f ogranicena i
integrabilna na skupovima E
i E
, prema teoremi 1., 2.2. postoje

razbijanja
skupova E
i E
tako da je
S
/2 i S
/2 .
No onda je za razbijanje =
skupa E
S
= (S
) +S
< ,
pa je funkcija f integrabilna na skupu E prema teoremi 1., 2.2.
Uslov ogranicenosti funkcije f je bitan u dokazu drugog dela tvr
-
de-
nja poslednje teoreme, sto dokazuje sledeci
Primer 1. Neka je u polarnom koordinatnom sistemu zadata funkcija
f(r, ) =
_
0, za r < 1 ,
1/, za r=1 i 0 < 2 .
Funkcija f je integrabilna na izmerljivom skupu E
= (r, ) : r < 1
i
_
E
dE
= 0. Ona je integrabilna i na skupu E
= (r, ) : r =
1 , 0 < 2 i ako je na njemu neogranicena, jer je mE
= 0, pa
je
_
E
dE
= 0. Skup E = E
je izmerljiv i ima svojstvo / kao

zatvorenje otvorenog i izmerljivog skupa E
. Stoga integral
_
f dE
ne postoji, jer bi u protivnom funkcija f bila ogranicena na skupu E
prema teoremi 6., 2.3.
Stav 4. Neka su funkcije f i g ogranicene i integrabilne funkcije na
izmerljivom skupu E, a realan broj. Tada su funkcije f, f + g,
[f[, f g i 1/f za [f[ > d > 0 integrabilne na skupu E, pri cemu vaze
jednakosti
(i)
_
f dE =
_
f dE,
(2)
(ii)
_
(f +g) dE =
_
f dE +
_
g dE .
Dokaz. Dokazimo recimo integrabilnost funkcije f g na skupu E.
Funkcije f i g su ogranicene na skupu E, pa postoji K > 0 tako
da je [f(x)[ K i [g(x)[ K za svako x E. Neka je > 0.
Kako su funkcije f i g integrabilne na skupu E, to prema teoremi 1.,
2.2. postoji razbijanje skupa E tako da je
i
(f)mE
i
< /2K
i
i
(g)mE
i
< /2K. Kako je
i
(fg) K(
i
(f) +
i
(g)), to je
i
(fg)mE
i
< , cime smo dokazali da je funkcija fg integrabilna
na skupu E.
Slicno se dokazuje integrabilnost ostalih funkcija. Jednakosti (2)
neposredno proizilaze iz sledecih jednakosti
S
(f, ) = S
(f, ) , S
(f +g, ) = S
(f, ) +S
(g, )
i pretpostavke da su funkcije f i g integrabilne na skupu E.
Stav 5. Neka su funkcije f, g i ogranicene i integrabilne na izmer-
ljivom skupu E. Ako je f(x) g(x) i (x) 0 za svako x E, tada
je
(3)
_
fdE
_
gdE.
2.4. Svojstva visestrukih integrala 253
Specijalno, ako je m f(x) M za svako x E, tada je
(4)
_
fdE =
_
dE
za neko [m, M]. Ako je E zatvoren put povezan skup, a funkcija
f neprekidna na skupu E, onda postoji E tako da je
(5)
_
fdE = f()
_
dE .
Dokaz. Primetimo najpre da svi integrali u jednakostima (3), (4) i
(5) postoje. Kako je f g za svako x E, to je S
(f) S
(g)
za svako razbijanje . Funkcije f i g su integrabilne na E, pa
prelaskom na granicnu vrednost u ovoj nejednakosti kada
0
dobijamo (3).
Da dokazemo (4), primetimo najpre da je
_
dE 0. Kako je
m f(x) M za svako x E, to je prema prethodno dokazanom
svojstvu m
_
dE
_
fdE M
_
dE, pa je
_
fdE =
_
dE
za neko [m, M].
Jednakost (5) pretstavlja prvu teoremu o srednjoj vrednosti za
visestruke integrale i neposredno sledi iz (4) primenom teoreme o
me
-
duvrednosti neprekidne funkcije na zatvorenom put povezanom
skupu.
Posledica 1. Ako je funkcija f ogranicena i integrabilna na izmer-
ljivom skupu E R
n
, tada je
(6)
_
f dE
_
[f[ dE.
Dokaz. Neposredno sledi iz nejednakosti [f[ f [f[ i prethodnog
stava. Funkcija [f[ je integrabilna prema stavu 4.
Stav 6. Neka je funkcija f nenegativna , ogranicena i integrabilna
na izmerljivom skupu E R
n
. Ako je E
E izmerljiv skup, onda

je
(7)
_
f dE
_
f dE.
Dokaz. Na osnovu stava 2. integrali
_
f dE
i
_
f d(E E
) postoje,
pa je prema stavu 3.
_
f dE =
_
f dE
+
_
f d(E E
) .
Kako je funkcija f nenegativna, to je prema stavu 5.
_
f d(EE
) 0.
No onda iz prethodne jednakosti sledi nejednakost (7).
Stav 7. Neka je funkcija f ogranicena i integrabilna na izmerljivom
skupu E R
n
. Ako je E
k
kN
niz izmerljivih podskupova skupa E
za koji je lim
k
mE
k
= mE, tada je
(8) lim
k+
_
f dE
k
=
_
f dE .
Dokaz. Funkcija f je ogranicena na E, pa postoji K > 0 tako da je
[f(x)[ K za svako x E. Kako je lim
k
mE
k
= mE, to za svako
> 0 postoji n
N tako da je
[mE mE
n
[ = m(E E
n
) < /K
za svako n n
. No onda je
_
f dE
_
f dE
n
_
f d(E E
n
)
_
[f[ d(E E
n
) Km(E E
n
) < ,
cime je dokazana jednakost (8).
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati integrabilnost funkcija f, f g, [f[ i 1/f, [f[ > d > 0 pod
uslovima stava 4.
2. Neka su f i g ogranicene i integrabilne funkcije funkcije na izmerljivom
skupu E. Ako su funkcije f i g jednake na skupu E svuda, osim u tackama skupa
E
0
E

Zordanove mere nula, dokazati da je tada
_
f dE =
_
g dE.
2.5. Izra cunavanje visestrukih integrala 255
3. Neka je funkcija f nenegativna i integrabilna na otvorenom i izmerljivom
skupu E. Ako je funkcija f neprekidna u tacki x
0
E i f(x
0
) > 0, dokazati da je
tada
_
f dE > 0.
4. Neka je funkcija f : E R integrabilna na skupu E, gde je E otvoren
izmerljiv skup. Ako je f = 0 u svim tackama neprekidnosti, dokazati da je
_
f dE = 0.
5. Neka je funkcija f integrabilna na izmerljivom skupu E. Da li je restrikcija
f[
A
integrabilna na svakom potskupu A E?
6. Ako je integral nenegativne funkcije f : I
n
R jednak nuli, dokazati da je
f(x) = 0 skoro svuda na skupu I
n
, gde je I = [0, 1]. Da li tvr
-
denje ostaje tacno
ako I
n
zamenimo proizvoljnim izmerljivim skupom?
7. U skupu 1(E), gde je E izmerljiv skup, uvedimo relaciju na sledeci nacin:
f g f(x) = g(x) skoro svuda na E. Dokazati da je

1(E) = 1(E)/ linearan
vektorski prostor na kome je sa |f| :=
_
[f[ dE denisana norma.
8. Neka je E R
n
izmerljiv skup, a f : E R funkcija neprekidna u
unutrasnjim tackama skupa E. Ako je a intE, dokazati da je
lim
0
+
1
mK(a, ) E
_
K(a,)E
f(x) dx = f(a) .
9. Ako je E put povezan, izmerljiv skup, a f : E R neprekidna funkcija,
tada postoji E tako da je
_
f dE = f()mE.
2.5. IZRA
CUNAVANJE VI
SESTRUKIH INTEGRALA
Izracunavanje visestrukih integrala svodi se na izracunavanje vise
jednostrukih integrala. Osnovna teorema iz koje proizilaze ostale teo-
reme za svo
-
denje visestrukih integrala na izracunavanje ponovljenih
integrala je teorema tipa Fubinija*.
Teorema 1. Neka je funkcija f integrabilna na segmentu =
R
m+n
, gde je
R
m
,
R
n
. Tada je
(1)
_
f(x, y) dxdy =
_
dx
_
f(x, y) dy =
_
dy
_
f(x, y) dx,
gde smo sa
_
f(x, y) dy oznacili integral funkcije f na skupu
za
ksirano x
ukoliko postoji, odn. proizvoljan broj koji se nalazi

* Fubini G. (1870-1943)-italijanski matematicar
izme
-
du gornjeg i donjeg integrala funkcije f po y za x
, ukoliko
_
f(x, y) dy ne postoji.
Dokaz. Primetimo najpre da je funkcija f(x, y) zbog pretpostavljene
integrabilnosti ogranicena na skupu na osnovu teoreme 6., 2.3. .
No onda je f(x, y) kao funkcija promenljive y ogranicena na skupu
za svako x
. Stoga za svako x
postoji donji i gornji

integral funkcije f po y i vazi nejednakost I(x) I(x). Neka je (x)
proizvoljna funkcija za koju je I(x) (x) I(x) za svako x
.
Dokazimo da je funkcija integrabilna na skupu
i da je
_
(x) dx =
_
f(x, y) dxdy .
Da to dokazemo, uocimo proizvoljno razbijanje
i
skupa
sa istaknutom tackom
= (
i
). Neka je
j
proizvoljno
razbijanje skupa
. Tada je =
i,j
razbijanje
skupa . Oznacimo sa m
i,j
inmum, a sa M
i,j
supremum funkcije f
na skupu
i,j
=
j
. Tada je
S
i,j
m
i,j
m
i,j
, S
i,j
M
i,j
m
i,j
.
Kako je
(
i
) I(
i
) S
(f(
i
, y)) =
=
j
sup
y
j
f(
i
, y)m
j
M
i,j
m
j
za svako i, to je
i
(
i
)m
i
m
j
M
i,j
m
j
=
i,j
M
i,j
m
i,j
= S
.
Slicno se dokazuje nejednakost S
i
(
i
)m
i
. Kako je funkcija
f integrabilna na skupu , to je
lim
0
S
= lim
0
S
=
_
f(x, y) dxdy .
Kako
0 kada
0, to iz nejednakosti
S
i
(
i
)m
i
S
prelaskom na granicnu vrednost kada
0 dobijamo da je
lim
i
(
i
)m
i
=
_
f(x, y) dxdy .
Time smo dokazali prvu jednakost u (1). Druga jednakost se dokazuje
analogno.
Posledica 1. Ako je f 1(
), onda integrali
_
f d
i
_
f d
postoje respektivno za skoro svako y
, odn. x
.
Dokaz. Na osnovu dokazane teoreme je
_
_
_
_
_
f(x, y) dy
_
f(x, y) dy
_
_
_ dx = 0 .
Podintegralna funkcija je nenegativna, pa je
_
f d
=
_
f d
za
skoro svako x
prema zadatku 6., 2.4.. No onda integral

_
f d
na osnovu teoreme 1., 2.2. postoji za skoro svako x
.
Posledica 2. Neka je funkcija f integrabilna na segmentu = x
R
n
: a
i
x
i
b
i
, i = 1, n. Ako je za svaku dopustivu tacku
(x
1
, . . . , x
k
) funkcija f integrabilna na projekciji
k
segmenta na
potprostor R
nk
tacaka (x
k+1
, . . . , x
n
), k = 1, n 1, odn. ako za
svaku dopustivu tacku postoji integral
_
f d
k
, onda je
_
f d =
b
1
_
a
1
dx
1
b
2
_
a
2
dx
2

b
n
_
a
n
f(x
1
, . . . , x
n
) dx
n
.
Posledica vazi i u slucaju kada integrali
_
f
k
ne postoje; u tom
slucaju za svaku dopustivu tacku (x
1
, . . . , x
k
) integral
_
f d
k
pret-
stavlja proizvoljan broj koji se nalazi izme
-
du gornjeg i donjeg integrala
funkcije f po (x
k+1
, . . . , x
n
).
Dokaz. Neposredno sledi uzastopnom primenom prethodne teoreme:
_
f dx =
b
1
_
a
1
dx
1
_
1
f(x
1
, u
1
) du
1
=
=
b
1
_
a
1
dx
1
b
2
_
a
2
dx
2
_
2
f(x
1
, x
2
, u
2
) du
2
= =
=
b
1
_
a
1
dx
1
b
2
_
a
2
dx
2

b
n
_
a
n
f(x
1
, . . . , x
n
) dx
n
.
Posledica 3. Neka je E R
m+n
izmerljiv skup, a A projekcija skupa
E na R
m
, tj. skup onih tacaka x R
m
za koje je skup E
x
= y
R
n
: (x, y) E neprazan. Tada je skup E
x
izmerljiv za skoro svako
x A. Ako je A izmerljiv skup, a funkcija f integrabilna na E, onda
je
(2)
_
E
f(x, y) dxdy =
_
A
dx
_
E
x
f(x, y) dy.
Analogno tvr
-
denje vazi za projekciju B skupa E na R
n
i y-preseke E
y
skupa E. Specijalno, za f = 1
mE =
_
mE
x
dA =
_
mE
y
dB.
Dokaz. Neka su
intervali u R
m
i R
n
takvi da je E
.
Tada je mE =
_
E
(x, y) dxdy, pa je prema posledici 1. funkcija
E
(x, y) integrabilna na
za skoro svako x
. Kako je
E
(x, y) =
E
x
(y), to je funkcija
E
x
(y) integrabilna, odn. skup E
x
je izmerljiv
za skoro svako x
.
Da dokazemo (2), primetimo da je
E
(x, y) =
A
(x)
E
x
(y). Pri-
menom teoreme 1. stava 3., 2.4. dobijamo da je
_
E
f dE =
_
f
E
d =
_
dx
_
f(x, y)
A
(x)
E
x
(y) dy =
=
_
A
(x) dx
_
f(x, y)
E
x
(y) dy =
_
A
(x) dx
_
E
x
f(x, y) dy =
=
_
A
dx
_
E
x
f(x, y) dy .
Posledica 4. Neka je skup D R
n
izmerljiv, E = (x, y) R
n+1
:
x D, (x) y (x) i f 1(E). Tada je
_
E
f =
_
D
dx
(x)
_
(x)
f dy.
Dokaz. Sledi iz prethodne teoreme, gde je E
x
= [(x), (x)].
Primer 1. Zapremina elipsoida E = (x, y, z) : x
2
/a
2
+ y
2
/b
2
+
z
2
/c
2
1 , a, b, c > 0 moze se izraziti kao
mE =
_
E
dE =
a
_
a
dx
_
E
x
dy dz =
a
_
a
dx
b
1(x/a)
2
_
b
1(x/a)
2
dy
_
E
xy
dz =
=
a
_
a
dx
b
1(x/a)
2
_
b
1(x/a)
2
dy
c
1(x/a)
2
(y/b)
2
_
c
1(x/a)
2
(y/b)
2
dz =
= 2c
a
_
a
dx
b
1(x/a)
2
_
b
1(x/a)
2
_
1 (x/a)
2
(y/b)
2
dy =
= bc
a
_
a
_
1
x
2
a
2
_
dx =
4
3
abc .
U izracunavanju mE dva puta je koriscena posledica 2. U prvom
koriscenju A = [a, a], E
x
= (y, z) : (y/b)
2
+ (z/c)
2
1 (x/a)
2
,
dok je u drugom koriscenju posledica 2. primenjena na
_
E
x
dy dz, pri
cemu je sada A = [b
_
1 (x/a)
2
, b
_
1 (x/a)
2
].
Primer 2. Izracunajmo sada vrednost integrala
_
E
z dxdy dz, gde je
E onaj deo preseka cilindara x
2
+z
2
a
2
i y
2
+z
2
a
2
koji se nalazi
u prvom kvadrantu. Pri-
metimo najpre da se dati
cilindri u prvom oktantu
seku duz krive koja pri-
pada ravni x = y. Ozna-
cimo sa D = (x, y) :
0 x a, 0 y a,
sa D
1
= (x, y) : 0
y x, 0 x a, a sa
E
1
= (x, y, z) : (x, y)
D
1
, 0 z
_
a
2
y
2
. Tada je
_
E
1
z dxdy dz =
_
D
1
dxdy
a
2
y
2
_
0
z dz =
1
2
_
D
1
(a
2
y
2
) dxdy =
=
1
2
a
_
0
dx
x
_
0
(a
2
y
2
) dy =
5a
4
12
.
Kako je
_
E
z dxdy dz = 2
_
E
1
z dxdy dz, to je
_
E
z dxdy dz = 5a
4
/6.
Zadaci za vezbanje
1. Izracunati sledece integrale u naznacenim oblastima integracije
a)
_
E
dxdy
y
, E = (x, y) : x
2
6x 5 < 0, y > 0, 3x y 2 > 0, x
2
> y ,
b)
_
E
x
2
y
2
dx dy , E = (x, y) : y > 0, xy < 1, x
2
3xy + 2y
2
< 0 ,
c)
_
E
x
1 +xy dx dy, E = (x, y) : xy < 1 , x 1 <

xy
x+1
,
d)
_
(x +y +z) dxdy dz , E = (x, y, z) : x 0, y 0, z 0, x +y +z 1 ,
e)
_
E
z
2
dxdy dz , E = (x, y, z) : x
2
+ y
2
+ z
2
R
2
, x
2
+ y
2
+ z
2
2Rz ,
f)
_
E
z sin(x + y) dxdy dz , E = (x, y, z) : 0 < z < 1, /2 < y < /2, 0 <
x < .
2. Dokazati da je zapremina n-dimenzionalnog kuba K(O, r) odre
-
dena formu-
lom
m
n
K =
_
_
_
(2)
k
(2k)!!
r
2k
, n = 2k ,
2(2)
k
(2k+1)!!
r
2k+1
, n = 2k + 1
.
3. U sledecim primerima izraziti visestruki integral
_
E
f preko ponovljenih
integrala za sve moguce slucajeve, ako je
a) E = (x, y) : 1 x
2
+ y
2
4 , b) E = (x, y) : x
2
+ y
2
x + y ,
c) E = (x, y) : [x[ +[y[ 1 , d) E = (x, y) : 0 x a, x y
_
2a + x
2
,
e) E = (x, y, z) : x 0, y 0, z 0, x + y a, z h ,
f) E = (x, y, z) : x
2
+ y
2
+ z
2
a
2
, x
2
+ y
2
z
2
tg
2
a .
4. Promeniti redosled integracije u sledecim primerima, podrazumevajuci da
funkcija f zadovoljava uslove pod kojima je to moguce:
a)
_
1
0
dy
_

y
y
f dx, b)
_
1
1
dx
_
|x|
0
f dy , c)
_
a
0
dx
_

2ax
2
x
f dy ,
d)
_
1
0
dx
_
1x
0
dy
_
x+y
0
f dz , e)
_
1
0
dx
_
1
0
dy
_
x
2
+y
2
0
f dz .
5. Ako su funkcije
i
: D R, i = 1, 2, neprekidne na izmerljivom skupu
D R
n
, dokazati da je skup E = (x, y) R
n + 1
: x D,
1
(x) y
2
(x)
izmerljiv i da je
mE =
_
D
(
2
(x)
1
(x)) dx.
6. Neka je funkcija f : K R
m
neprekidna na zatvorenom i izmerljivom
skupu K R
n
. Dokazati da je skup
f
= (x, y) : x K, y = f(x) izmerljiv i
da je njegova mera u R
n + m
nula.
7. (Kavalerijev* princip) Neka su A i B izmerljivi skupovi u R
n + 1
. Ako su
skupovi A
y
= x R
n
: (x, y) A i B
y
= x R
n
: (x, y) B izmerljivi u R
n
i imaju istu meru za skoro svako y u skupu onih y za koje su A
y
i B
y
neprazni,
dokazati da A i B imaju istu meru u R
n + 1
.
* Kavalieri B. (1598-1647)-italijanski matematicar
2.6. SMENA PROMENLJIVIH
U VI
SESTRUKOM INTEGRALU
Za izracunavanje visestrukih integrala koristi se smena promenlji-
vih, kadgod nismo u mogucnosti da to uradimo svo
-
denjem na pono-
vljene integrale ili je to komplikovano. Naime, kao i u slucaju jedno-
strukih, tako se i u slucaju visestrukih integrala izracunavanje cesto
pojednostavljuje smenom promenljivih.
Kod smene promenljivih u visestrukom integralu javljaju se proble-
mi pre svega vezani za preslikavanje oblasti, koji su znatno kompliko-
vaniji nego sto je to bio slucaj kod jednostrukih integrala. Zbog toga
cemo se najpre pozabaviti navedenim problemima, jer bez njihovog
resenja nije moguce resiti problem smene promenljivih u visestrukom
integralu korektno. Dokazimo najpre sledecu lemu.
Lema 1. Neka je : G
t
G
x
difeomorzam otvorenog skupa G
t

R
n
t
na otvoren skup G
x
R
n
x
. Tada vaze sledeca tvr
-
denja:
(i) ako je E
t
G
t
skup Lebegove mere nula, takav je i skup (E
t
);
(ii) ako je skup E
t
mere nula i E
t
G
t
, tada je E
x
= (E
t
) mere
nula i E
x
G
x
;
(iii) ako je izmerljiv skup E
t
sadrzan u oblasti G
t
zajedno sa svojim
zatvorenjem, tada je E
x
= (E
t
) izmerljiv skup i E
x
G
x
.
Dokaz. (i) Primetimo najpre da se svaki otvoren skup u R
n
moze
prikazati kao unija prebrojivo mnogo zatvorenih kocki, koje, sem e-
ventualno rubnih, nemaju drugih zajednickih tacaka. Kako je unija
prebrojivo mnogo skupova Lebegove mere nula skup Lebegove mere
nula, to je tvr
-
denje dovoljno proveriti za skup E
t
koji je sadrzan u
zatvorenoj kocki I G
t
. Kako je (
1
(I), postoji M > 0 tako
da je |
(t)| M na I. No onda na osnovu teoreme o konacnom

prirastaju za svaki par tacaka t
1
, t
2
I i njihove slike x
1
= (t
1
),
x
1
= (t
2
) vazi nejednakost |x
2
x
1
| M|t
2
t
1
|. Neka je sada
I
j
pokrivac skupa E
t
kockama, tako da je
mI
j
< , pri cemu
mozemo pretpostaviti da je I
j
I. Ocigledno je (I
j
) pokrivac
skupa E
x
= (E
t
). Neka je t
j
centar kocke I
j
. Zbog prethodno date
ocene, skup (I
j
) mozemo pokriti kockom

I
j
sa sredistem u tacki
x
j
= (t
j
) za koju je m
I
j
M
n
mI
j
. Familija
I
j
je pokrivac
2.6. Smena promenljivih u visestrukom integralu 263
skupa (E
t
) za koji je
I
j
M
n
I
j
< M
n
, cime je tvr
-
de nje (i)
dokazano.
(ii) Tvr
-
denje neposredno sledi iz prethodno dokazanog tvr
-
denja,
stava 6., 1.4. i cinjenice da je E
t
, pa dakle i E
x
= (E
t
) skup Lebe-
gove mere nula.
(iii) Kako je difeomorzam, unutrasnje tacke skupa E
t
preslikava-
ju se u unutrasnje tacke skupa E
x
= (E
t
), pa je dakle rE
x
= (rE
t
).
Sada izmerljivost skupa E
x
sledi iz (ii) i stava 4., 1.4.
Neka su G
t
R
n
t
i G
x
R
n
x
otvoreni skupovi, a F preslikavanje
skupa G
t
na skup G
x
denisano funkcijama x
i
= x
i
(t), i = 1, n. Za
preslikavanje F pretpostavimo da je obostrano jednoznacno preslika-
vanje G
t
na G
x
koje je neprekidno diferencijabilno na G
t
, pri cemu je
je jakobijan preslikavanja F
J(t) =
(x
1
, . . . , x
n
)
(t
1
, . . . , t
n
)
razlicit od nule na G
t
.
Za tacku t
0
= (t
0
i
) i h > 0 oznacimo sa S = x R
n
: t
0
i
x
i

t
0
i
+ h, i = 1, n kocku sa temenom t
0
G
t
koja je cela sadrzana u
skupu G
t
. Kako je G
t
otvoren skup, to je uvek moguce. Oznacimo
sa

S = F(S). Skup

S je zatvoren izmerljiv skup. Odredimo granicnu
vrednost
(1) lim
h0
mF(S)
mS
.
U tom cilju uvedimo sledece oznake:
x
i
(t
0
) = x
0
i
, i = 1, n ;
x
i
(t
0
)
t
j
= a
ij
, i, j = 1, n
t
i
= t
i
t
0
i
, i = 1, n, r =
_
n
i=1
t
2
i
_
1/2
.
Kako je preslikavanje F difeomorzam, funkcije x
i
= x
i
(t) koje ga
denisu su diferencijabilne, pa je
(2) x
i
= x
0
i
+
n
j=1
a
ij
(t
j
t
0
j
) +
i
r, i = 1, n,
gde funkcije
i
=
i
(t
0
, t) ravnomerno konvergiraju nuli na svakom
kompaktu K G
t
kada h 0. Sa preslikavanjem F posmatrajmo
linearno preslikavanje

F : R
n
t
R
n
x
denisano formulama
(3) x
i
= x
0
i
+
n
j=1
a
ij
(t
j
t
0
j
), i = 1, n.
Iz analiticke geometrije je poznato da je slika kvadrata linearnim pres-
likavanjem paralelogram, pri cemu je
(4)
m
F(S)
mS
= [det|a
ij
| [ = [J(t
0
)[.
Neprekidno diferencijabilno preslikavanje F razlikuje se od linearnog
preslikavanja

F u okolini tacke t
0
za funkciju koja je beskonacno mala
velicina viseg reda u odnosu na prirastaj argumenta, sto se vidi iz
(2) i (3). To nas navodi na pomisao da je granicna vrednost (1)
jednaka apsolutnoj vrednosti jakobijana linearnog preslikavanja

F,
odn. linearnog dela u razvoju preslikavanja F. Naime, vazi
Teorema 1. Neka je x = F(t) = x
i
(t), i = 1, n difeomorzam
otvorenog skupa G
t
R
n
t
na otvoren skup G
x
R
n
x
. Ako je S = t
R
n
t
: t
0
i
t
i
t
0
i
+h, i = 1, n G
t
, tada je
(5)
mF(S)
mS
= [J(t
0
)[ +(t
0
, h),
gde je (t
0
, h) funkcija koja ravnomerno konvergira nuli na svakom
kompaktnom skupu A G
t
kada h 0.
Dokaz. Dokaz cemo, jednostavnosti radi, izvesti za dvodimenzionalan
slucaj. U n-dimenzionalnom slucaju dokaz se izvodi analogno.
Pokazimo da se povrsina slike kvadrata S preslikavanjem F raz-
likuje od povrsine slike tog kvadrata preslikavanjem

F za beskonacno
malu velicinu viseg reda u odnosu na povrsinu h
2
kvadrata S, odn.
da je
(6) mF(S) = m
F(S) +h
2
,
gde ravnomerno konvergira nuli kada h 0 na svakom kompaktnom
podskupu K skupa G
t
. Kako je m
F(S) = [J(u
0
, v
0
)[mS i mS = h
2
,
iz prethodne jednakosti imamo dokaz teoreme.
Dokazimo stoga jednakost (6). U tom cilju ksirajmo najpre skup
A. Kako je A kompaktan skup i A G
t
, funkcije
i
(u
0
, v
0
, u, v),
i = 1, 2 ravnomerno konvergiraju nuli na skupu A kada r 0.
Skupovi A i R
2
uv
G
t
zatvoreni i disjunktni, skup A je ogranicen,
pa je stoga rastojanje = d(A, R
2
uv
G
t
) pozitivno na osnovu stava
5., I.2.3.
Izaberimo h tako da je [h[ < /
2. U tom slucaju je S G
t
kadgod je (u
0
, v
0
) A.
Ocenimo najpre rastojanje izme
-
du slika jedne iste tacke kvadrata
S preslikavanjem F i

F. Neka je M = (u, v) S, F(M) = (x, y),
F(M) = ( x, y). Kako je tada prema (2) i (3) x = x+

1
r, y = y +
2
r,
to je
d(F(m),

F(M)) =
_
(x x)
2
+(y y)
2
= r
_
2
1
+
2
2
.
Rastojanje r tacke (u
0
, v
0
) do tacke M S manje je od dijagonale
h
2 kocke S, pa je stoga
(7) d = sup
mS
d(F(M),

F(M)) [h[
3
(u
0
, v
0
, h) ,
gde
3
(u
0
, v
0
, h) = sup
MS
_
2(
1
+
2
) ravnomerno konvergira nuli
na skupu A kada h 0.
Oznacimo sada sa

S
i
otvoren paralelegram, a sa

S
e
zatvoren pa-
ralelegram sa stranicama paralelnim stranicama paralelegrama

S =
F(S), tako da se stranice ovih paralelegrama nalaze na rastojanju d

od odgovarajucih stranica paralelegrama

S, pri cemu je
(8)

S
i

S =

F(S)

S
e
.
Dokazimo najpre da je skup

S
i
neprazan. U tom cilju dokazimo da
je krug K
d
sa sredistem u centru paralelegrama S i poluprecnikom d
sadrzan u paralelegramu

S
i
.
Neka su a i b stranice,
a h
a
i h
b
odgovarajuce vi-
sine paralelegrama

S. Da
bismo dokazali da je K
d

S
i
za dovoljno malo h, do-
voljno je dokazati da vaze
nejednakosti
(9) 4d < h
a
i 4d < h
b
.
U tom cilju pretpostavimo da je stranica a paralelegrama

S odre
-
dena
temenima koja su slike temena (u
0
, v
0
) i (u
0
+h, v
0
) kvadrata S pres-
likavanjem F, odn. temenima (x
0
, y
0
) i (x
0
+a
11
h, y
0
+ a
21
h). Tada
je
(10) a =
_
a
2
11
h
2
+a
2
21
h
2
= [h[
_
a
2
11
+a
2
21
.
Potpuno analogno se dokazuje da je
(11) b = [h[
_
a
2
12
+a
2
22
.
Parcijalni izvodi funkcija x(u, v) i y(u, v) su zbog pretpostavljene
neprekidnosti ograniceni na kompaktu A, pa postoji realan broj c
1
tako da je [a
ij
(u, v)[ c
1
za svako (u, v) A, i, j = 1, 2. Sada iz (10)
i (11) imamo sledece ocene za stranice a i b:
(12) a c
1
2[h[ i b c
1
2[h[ .
Jakobijan J(u, v) preslikavanja F je neprekidna funkcija razlicita od
nule na skupu G
t
, pa postoji realan broj c
2
> 0 tako da je
(13) [J(u, v)[ c
2
za svako (u, v) A. Kako je m
S = ah
a
= bh
b
= [J(u
0
, v
0
)[h
2
, to je
na osnovu ocena (12) i (13)
h
2
=
ah
a
[J(u
0
, v
0
)[

1
c
2
2[h[h
a
,
h
2
=
bh
b
[J(u
0
, v
0
)[

1
c
2
2[h[h
b
,
odn.
(14) [h[
c
1
2
c
2
h
a
i[h[
c
1
2
c
2
h
b
.
Izaberimo sada > 0 tako da je
(15)
4
2c
1
3
c
2
< 1 ,
za svako [h[ < i (u
0
, v
0
) A. Ovo je moguce zbog toga sto funkcija
3
=
3
(u
0
, v
0
, h) ravnomerno konvergira nuli na kompaktu A kada
h 0. Sada iz (7), (14) i (15) lako slede nejednakosti (9):
4d 4
3
[h[
4
2c
1
3
c
2
h
a
< h
a
4d 4
3
[h[
4
2c
1
3
c
2
h
b
< h
b
.
Time smo dokazali da je K
d

S
i
. U daljem cemo smatrati da je
[h[ < . Oznacimo sa

R =

S
e

S
i
. Lako je videti da je mera skupa
R jednaka 4d(a + b). Iz (7) i (12) sledi ocena za meru skupa

R:
m
R 8
2c
1
3
h
2
=
4
h
2
, gde je
4
= 8
2c
1
3
. Ocigledno je da
funkcija
4
ravnomerno konvergira nuli na kompaktu A kada h 0.
Dokazimo da se povrsina skupa F(S) razlikuje od povrsine para-
lelegrama

S =

F(S) za povrsinu koja nije veca od povrsine skupa

R.
Za to je dovoljno dokazati inkluziju
(16)

S
i
F(S)

S
e
.
Neka je M S. Tada je

F(M)

S, pa je prema (7) d(F(M),

F(M))
d. Skup

S
e
sadrzi sve tacke ravni koje su na rastojanju od tacaka
paralelegrama

S ne vecem od d, pa je stoga F(M)

S
e
. Time je
dokazana inkluzija F(S)

S
e
.
Da dokazemo inkluziju

S
i
F(S), dokazimo najpre da je
(17) F(S)

R.
Ako je M S, tada je F(M)
S, pa je prema (7) d(F(M),

F(M))
d. Skup

R prema konstrukciji sadrzi sve tacke ravni koje su na
rastojanju od tacaka ruba
S paralelegrama

S ne vecem od d, pa je
stoga F(M)

R, cime je dokazana inkluzija (17). Na osnovu dokaza
leme 1.(iii) ovu inkluziju mozemo napisati i u obliku F(S)

R.
Uocimo sada srediste M
0
kvadrata S i dokazimo da je njena slika
preslikavanjem F srediste

M
0
=

F(M
0
) paralelegrama

S. Za krug
K
d
sa sredistem u tacki

M
0
i poluprecnikom d dokazana je inkluzija
K
d

S
i
. Ako je M
0
= F(M
0
), tada je prema (7) d(M
0
,
M
0
) d.
Stoga je M
0
K
d
, pa je M
0

S
i
. Time smo dokazali da skup

S
i
sadrzi jednu tacku skupa F(S).
Dokazimo sada da je skup
S
i
sadrzan u skupu F(S). Pretpostavimo
suprotno, da postoji tacka M

S
i
koja ne pripada skupu F(S).
Duz M
0
M
je put povezan skup koji ima neprazan presek kako sa

skupom F(S), tako i sa njegovim komplementom. Prema stavu 1.,
I.1.4., duz M
0
M
sece rub skupa F(S) u nekoj tacki N. Tacka N je

razlicita od tacke M
, jer je skup F(S) zatvoren kao neprekidna slika

zatvorenog skupa, pa je stoga F(S) F(S), a prema pretpostavci
tacka M
ne pripada skupu F(S). Time smo dokazali da tacka preseka

skupa F(S) sa duzi M
0
M
pripada unutrasnjosti skupa

S
i
, sto je
u kontradikciji sa cinjenicom da je F(S)

R. Dakle, ne postoji ni
jedna tacka M

S
i
koja ne pripada skupu F(S), pa je

S
i
F(S).
Dokazana inkluzija zajedno sa inkluzijom F(S)

S
e
daje inkluziju
(16).
Sada iz inkluzija (8) i (16) slede sledece nejednakosti
m
S
i
m
F(S) m
S
e
, m
S
i
mF(S) m
S
e
,
iz kojih odmah dobijamo sledecu ocenu
[mF(S) m
F(S)[ m
S
e
m
S
i
= m
R.
Kako je m
R
4
h
2
, to je
[mF(S) m
F(S)[
4
h
2
.
Stavimo da je
(18) (u
0
, v
0
, h) =
mF(S) m
F(S)
h
2
Ocigledno je [[ [
4
[, pa stoga ravnomerno konvergira nuli na
kompaktu A kada h 0. Iz (18) sada imamo da je
mF(S) = m
F(S) +h
2
,
Sada mozemo formulisati teoremu o smeni promenljivih u visestru-
kom integralu.
Teorema 2. Neka su
t
i
x
otvoreni izmerljivi skupovi za koje je
t
G
t
,
x
G
x
,
x
= F(
t
). Ako je funkcija f neprekidna na
skupu
x
, tada je
(19)
_
x
f(x) dx =
_
t
f(x(t))[J(t)[ dt .
Dokaz. Primetimo najpre da oba integrala u (19) zbog uvedenih pre-
tpostavki postoje prema teoremi 1., 2.3. Dokazimo da su oni jednaki.
Neka je S
k
mreza u R
n
t
(vid. zadatak 2., 1.3.) izabrana tako, da je
svaki element te mreze sadrzan u skupu G
t
ukoliko je njegov presek
sa skupom
t
neprazan. Ovo je moguce, jer je skup G
t
otvoren. Sa
i
oznacimo neprazne preseke unutrasnjosti elemenata mreze S
k
sa
skupom
t
. Oni su otvoreni i izmerljivi i cine razbijanje
k
skupa
t
ciji dijametar tezi nuli kada k +. Oznacimo sa
i
= F(
i
). Na
osnovu leme 1. skupovi
i
su izmerljivi i cine razbijanje
k
skupa
x
.
Dokazimo da
k
0 kada k +. Neka su M
j
= (x
j
i
), j = 1, 2,
dve proizvoljne tacke skupa
i
. Tada postoje tacke M
j
= (t
j
i
)
i
,
i = 1, 2 tako da je M
j
= F(M
j
), pri cemu je d(M
1
, M
2
) <
k
. No
onda je
d(M
1
, M
2
) =
_
n
i=1
(x
i
(t
2
) x
i
(t
1
))
2
_
1/2
_
n
i=1
2
(x
i
,
k
)
_
1/2
,
gde je (x
i
,
k
) modul neprekidnosti funkcije x
i
(t), i = 1, n, na
kompaktu
t
. Funkcije x
i
(t) su neprekidne na kompaktu
t
pa su
prema teoremi Kantora one i ravnomerno neprekidne na
t
. Stoga je
lim
k+
(x
i
,
k
) = 0. Kako je
d(
i
) = sup
M
1
,M
i
d(M
1
, M
2
)
_
n
i=1
2
(x
i
,
k
)
_
1/2
,
to je
k
= max
k
d(
i
)
_
n
i=1
2
(x
i
,
k
)
_
1/2
.
Stoga je lim
k+
k
= 0.
Izaberimo sada one elemente razbijanja
k
i
k
cije adherencije sa
skupovima r
t
i r
x
imaju prazan presek i oznacimo ih sa
k
(r
t
)
odn.
k
(r
x
). Ocigledno je
k
(r
x
) onda i samo onda, ako
je
i

k
(r
t
), pri cemu se
k
(r
t
) sastoji samo od onih elemenata
i

k
koji su sa svojim zatvorenjem sadrzani u
t
.
Formirajmo sada integralnu sumu S
k
(r
x
)
(f; ) funkcije f, gde je
= (
i
) istaknuta tacka razbijanja
k
(r
x
), pri cemu su tacke
i

i
izabrane tako da pretstavljaju sliku ma kog temena
i
odgovarajuce
kocke
i
. Kako je funkcija f integrabilna na skupu
x
, to je, prema
teoremi 1., 2.1.,
(20) lim
k+
S
k
(r
x
)
(f, ) =
_
x
f(x) dx.
Kako je
i
= F(
i
), to je prema teoremi 1.
m
i
= [J(
i
)[m
i
+(
i
,
k
)m
i
za svako
k
(r
x
), pri cemu (
i
,
k
) ravnomerno konvergira nuli
na kompaktnom skupu
t
kada k +. Stoga je
(21) S
k
(r
x
)
(f, ) =
k
(r
x
)
f(
i
)m
i
=
=
k
(r
t
)
f(x(
i
))[J(
i
)[m
i
+
k
(r
t
)
(
i
,
k
)f(x(
i
))m
i
.
Na osnovu teoreme 1., 2.1. i cinjenice da integral na desnoj strani
jednakosti (19) postoji, imamo da je
(22) lim
k+
k
(r
t
)
f(x(
i
))[J(
i
)[m
i
=
_
t
f(x(t))[J(t)[ dt .
Dokazimo sada da druga suma u prethodnoj jednakosti tezi nuli kada
k +, cime ce jednakost (19) biti dokazana.
Primetimo najpre da je funkcija f(x(t)) neprekidna na kompak-
tnom skupu
t
kao kompozicija neprekidnih funkcija. Stoga je ona
ogranicena na njemu, pa postoji M > 0 tako da je [f(x(t))[ M
za svako t
t
. Neka je > 0. Kako funkcija (t,
k
) ravnomerno
konvergira nuli na kompaktnom skupu
t
kada k +, to za dato
> 0 postoji k
N tako da je [(t,
k
)[ < /Mm
t
za k k
i svako
t
t
. No onda je
(23) [
k
(r
t
)
f(x(
i
))(
i
,
k
)m
i
[ M
k
(r
t
)
[[m
i
<
za svako k k
. Sada iz (21), (22) i (23) dobijamo da je

(24) lim
k+
S
k
(r
x
)
(f, ) =
_
t
f(x(t))[J(t)[ dt .
Jednakost (19) sada sledi iz (20) i (24).
Dokazana teorema moze se uopstiti na slucaj kada je jakobijan
preslikavanja jednak nuli na rubu oblasti integracije, pri cemu pre-
slikavanje ne mora biti obostrano jednoznacno na njemu. Preciznije,
vazi sledeca
Teorema 3. Neka su G
t
R
n
t
i G
x
R
n
x
otvoreni izmerljivi skupovi,
a x = F(t) = x
i
(t), i = 1, n neprekidno preslikavanje skupa G
t
na skup G
x
koje obostrano jednoznacno neprekidno diferencijabilno
preslikava G
t
na G
x
. Ako je jakobijan preslikavanja F razlicit od
nule na G
t
i dopusta neprekidno produzenje na G
t
, a funkcija f je
neprekidna na G
x
, tada je
(25)
_
G
x
f(x) dx =
_
G
t
f(x(t))[J(t)[ dt
Dokaz. Neka je
k
, k N niz otvorenih izmerljivih skupova za koji je
k
G
t
,
k

k+1
,
+
_
k=1
k
= G
t
.
Takav niz postoji (videti zadatak 2., 1.3.). Neka je
k
= F(
k
), k N.
Skupovi
k
su otvoreni, izmerljivi i
k
G
x
,
k+1
,
+
_
k=1
k
= G
x
.
Za skupove
k
i
k
svi uslovi teoreme 2. su zadovoljeni, pa je
(26)
_
k
f(x) dx =
_
k
f(x(t))[J(t)[ dt
za svako k N. Kako je lim
k+
m
k
= mG
x
, lim
k+
m
k
=
mG
t
, prelaskom na granicnu vrednost u (12) kada k +, koristeci
pri tome stav 7., 2.4., dobijamo (12).
Smenom promenljivih u visestrukom integralu cesto se bitno po-
jednostavljuje njegovo izracunavanje. Pri tome je moguce pojednos-
taviti, ne samo podintegralni izraz, vec i oblast integracije, sto je kod
visestrukih integrala osobito vazno. Pokazimo to sledecim primerima.
Primer 1. Izracunajmo integral
__
x
2
+y
2
<1
cos
_
x
2
+y
2
dxdy .
Uvedimo polarne koordinate
(27) x = r cos , y = r sin.
Ovim formulama denisano je preslikavanje pravougaonika
P = (r, ) : 0 < r < 1, < < R
2
r
na krug K = (x, y) : x
2
+y
2
<
1 R
2
xy
iz koga je odstranjen
skup (x, y) : x 0, y = 0.
Preslikavanjem (27) skup P
preslikava se na skup K. Na
rubu skupa P to preslikavanje
nije obostrano jednoznacno.
Jakobijan preslikavanja (27)
J(r, ) =
x
r
x
y
r
y
= r
je neprekidna funkcija na P, pri cemu je jednak nuli na skupu (r, ) :
r = 0, < < koji je deo ruba skupa P. Skupovi K i
K (x, y) : x 0, y = 0 razlikuju se za skup mere nula, pa su
integrali po ovim skupovima jednaki. Jakobijan preslikavanja (27)
dopusta neprekidno produzenje na zatvorenju skupa P. Svi uslovi
teoreme 3. su zadovoljeni, pa je
__
x
2
+y
2
<1
cos
_
x
2
+y
2
dxdy =
__
0<r<1
<<
r cos r dr d.
Funkcija r cos r je integrabilna na skupu P prema teoremi 1., 2.3.,
pa se na poslednji integral moze primeniti Fubinijeva teorema:
__
x
2
+y
2
<1
cos
_
x
2
+y
2
dxdy =
d
1
_
0
r cos r dr =
4
.
Primer 2. Odredimo sada zapreminu paralelepipeda koji je ograni-
cen ravnima
a
i
x +b
i
y +c
i
z = h
i
, i = 1, 2, 3,
uz pretpostavku da je determinanta
=
a
1
b
1
c
1
a
2
b
2
c
2
a
3
b
3
c
3
,= 0 .
Uvedimo smenu promenljivih
= a
1
x+b
1
y +c
1
z , = a
2
x+b
2
y +c
2
z , = a
3
x+b
3
y +c
3
z .
Lako je videti da je D(, , )/D(x, y, z) = . Trazena zapremina je
V =
___
D
dxdy dz =
___
D
D(x, y, z)
D(, , )
d d d =
=
1
h
1
_
h
1
d
h
2
_
h
2
d
h
3
_
h
3
d =
8h
1
h
2
h
3
[[
,
gde je D oblast ogranicena zadatim ravnima, a D
= (, , ) : h
1

h
1
, h
2
h
2
, h
3
h
3
.
I =
___
x
2
+y
2
+z
2
R
2
x,y,z0
xyz dxdy dz
_
2
x
2
+
2
y
2
+
2
z
2
, > > > 0 .
Uvedimo sferne koordinate x = r sincos , y = r sinsin , z =
r cos . Za ksirano r > 0 skup (r, , ) : r = r
0
, [0, ],
[0, 2] preslikava se u sferu sa centrom u koordinatnom pocetku i
poluprecnikom r
0
. Jakobijan preslikavanja je J(r, , ) = r
2
sin.
To preslikavanje nije obostrano jednoznacno, jer tacke (0, , ) pre-
slikava u tacku (0, 0, 0). Osim toga, jakobijan tog preslikavanja jednak
je nuli u tackama (0, , ), (r, 0, ) i (r, , ) koje u svojoj ukupnosti
pretstavljaju skup mere nula u R
3
r
, a tako
-
de i njihove slike u R
3
xyz
.
Skup G
= (x, y, z) : x, y, z 0, x
2
+ y
2
+ z
2
R
2
je slika
skupa (r, , ) : 0 r R, 0 /2, 0 /2 datim
preslikavanjem. Restrikcija tog preslikavanja na G rG je difeomor-
zam tog skupa na G
rG
. Podintegralna funkcija je neprekidna

na R
3
(0, 0, 0), ali je ogranicena u svakoj okolini tacke (0, 0, 0), jer
je granicna vrednost u toj tacki nula, pa je integrabilna na G
. Stoga
su zadovoljeni uslovi teoreme 3., pa je
___
x
2
+y
2
+z
2
R
2
x,y,z0
xyz dxdy dz
_
2
x
2
+
2
y
2
+
2
z
2
=
=
___
0rR
0/2
0/2
r
4
sin
3
cos sincos dr d
_
2
sin
2
cos
2
cos
2
+
2
sin
2
sin
2
+
2
cos
2
.
Uvo
-
denjem smene sin
2
= u i sin
2
= v dobija se
I =
1
4
1
_
0
udu
1
_
0
dv
_
[
2
+(
2
2
)u] + (
2
2
)uv
R
_
0
r
4
dr =
=
R
5
15
+ +
( +)( +)( +)
.
U teoremama 2. i 3. uslov neprekidnosti funkcije f moze se oslabiti.
Naime, te teoreme uz odre
-
denu preformulaciju vaze i za integrabilne
funkcije. Dokaz je u tom slucaju znatno komplikovaniji, pa stoga
navodimo samo formulacije ovih teorema.
Teorema 4. Neka je x : D
t
D
x
difeomorzam otvorenog i ograni-
cenog skupa D
t
R
n
t
na otvoren i ogranicen skup D
x
R
n
x
. Ako
je f 1(D
x
) i suppf kompaktan skup u D
x
, tada je f(x(t))[J(t)[
1(D
t
) i vazi formula
(29)
_
D
x
f(x) dx =
_
D
t
f(x(t))[J(t)[ dt,
gde je suppf := x D
x
: f(x) ,= 0
clD
x
nosac funkcije f na
skupu D
x
.
Teorema 5. Neka je x : D
t
D
x
preslikavanje izmerljivog skupa
D
t
R
n
t
na izmerljiv skup D
x
R
n
x
i neka su S
t
i S
x
skupovi Lebeove
mere nula u D
t
odn. D
x
za koje su skupovi D
t
S
t
i S
x
S
x
otvoreni.
Ako je restrikcija preslikavanja x difeomorzam skupa D
t
S
t
na skup
S
x
S
x
sa ogranicenim jakobijanom na D
t
S
t
, a f 1(D
x
), tada je
f(x(t))[J(t)[ 1(D
t
S
t
) i vazi jednakost
(30)
_
D
x
f(x) dx =
_
D
t
\S
t
f(x(t))[J(t)[ dt.
Ako je osim toga velicina [det x
[ odre
-
dena i ogranicena na D
t
, tada
je
_
D
x
=
_
D
t
.
Zadaci za vezbanje
1. U dvostrukom integralu
__
D
f dxdy preci na polarne koordinate i napisati
granice integracije za oba moguca slucaja
a) D = (x, y) : a
2
x
2
+ y
2
b
2
, b) D = (x, y) : x
2
+ y
2
ax, a > 0 ,
c) D = (x, y) : 0 x, y 1 , d) D = (x, y) : x 2, y x, y x
3 .
2. U sledecim primerima promeniti redosled integracije, pretpostavljajuci da
su zadovoljeni uslovi pod kojima je to moguce:
a)
/2
_
0
d
a
sin2
_
0
f(r, ) dr , b)
a
_
0
d
/2
_
0
f(r, ) dr, 0 < a < 2 .
3. Odrediti sliku skupa (x, y) : a < x < a + h, b < y < b + h, a, b > 0
preslikavanjem u = y
2
/x, v =
xy, a zatim odrediti lim

h0
mD
/mD, gde je D
slika skupa D datim preslikavanjem.

4. Dokazati fa se preslikavanjem x + y = , y = trougao 0 x 1,
0 y 1 x preslikava u kvadrat 0 1, 0 1.
5. Smenom promenljivih svesti date integrale na jednostruke
a)
__
x
2
+y
2
1
f(
_
x
2
+ y
2
) dxdy , b)
__
|y||x|1
f(
_
x
2
+ y
2
) dxdy ,
c)
__
x
2
+y
2
x
f(
y
x
) dxdy , d)
__
x
2
+y
2
1
f(ax + by + c) dxdy, a
2
+b
2
,= 0 ,
e)
__
D
f(xy) dxdy D = (x, y) : 1 xy 2, 1 y/x 4, x, y > 0 .
6. Koristeci smenu promenljivih x = u, y = v/u, dokazati da je
__
0x1
0y1
(xy)
xy
dxdy =
+
n=1
(1)
n1
n
n
.
7. Dokazati da je
__
D
sin(x
2
+ y
2
) dxdy =
__
sin(x
2
+ y
2
) dx dy ,
gde je D = [a, a] [a, a], a = (x, y) : x 0, y 0, x + y a
2, a > 0.
8. Izracunati sledece integrale:
a)
__
D
(x + y) dxdy, gde je D = (x, y) : 4 x + y 12 , y
2
2x,
b)
__
D
xy dx dy, gde je D = (x, y) : ax
3
y bx
3
, y
2
px, p > 0
c)
__
x
4
+y
4
1
(x
2
+ y
2
) dxdy , d)
__
x
2
+y
2
Rx
_
R
2
x
2
y
2
dx dy ,
e)
__
x
2
+y
2
1
x + y
2
x
2
y
2
dxdy .
9. Izracunati povrsine likova u ravni ogranicene krivama
a) (x
2
+ y
2
)
2
= 2a
2
(x
2
y
2
) , x
2
+y
2
a
2
,
b) (x/a + y/b)
4
= x
2
/h
2
+ y
2
/k
2
, x, y > 0,
c)
4
_
x/a +
4
_
y/b = 1, x = y = 0,
d)
_
x/a+
_
x/b = 1,
_
x/a+
_
x/b = 2, x/a = y/b, 4x/a = y/b, a, b > 0 .
10. Dokazati da je
I(k) =
__
x
2
+y
2
1
e
k
2
x
2
+
y
2
k
2
dxdy (1 e
1
), k > 0 .
(Uputstvo: Uvesti smenu kx = u, y/k = v i iskoristiti cinjenicu da je I(1) =
(1 e
1
))
11. Primenom dvostrukih integrala odrediti zapreminu tela ogranicenu zadatim
povrsima:
a) x
2
+ y
2
= z, x
2
+ y
2
= x, x
2
+y
2
= 2x, z = 0 ,
b) x
2
+ y
2
+ z
2
= a
2
, x
2
+y
2
a[x[ , a > 0 ,
c) x
2
/a
2
+ y
2
/b
2
+ z
2
/c
2
= 1 , (x
2
/a
2
+ y
2
/b
2
)
2
= x
2
/a
2
y
2
/b
2
,
d) z = xy , x
2
= y , x
2
= 2y , y
2
= x, y
2
= 2x , z = 0 .
12. Sledece integrale prikazati na razlicite nacine pomocu ponovljenih integrala
a)
1
_
0
dx
1x
_
0
dy
x+y
_
0
f dz , b)
1
_
1
dx
1x
2
_
1x
2
dy
1
_
x
2
+y
2
f dz .
13. Uvodeci sferne koordinate napisati sledece integrale na razlicite nacine
preko ponovljenih integrala
a)
_
V
f dV , V = (x, y, z) : 0 x, y, z 1 ,
b)
_
V
f dV , V = (x, y, z) : x + y + z 1, x, y, z 0 .
14. Izracunati sledece integrale u zadatim oblastima
a)
_
V
(x
2
/a
2
+ y
2
/b
2
+ z
2
/c
2
) dV , V = (x, y, z) :
x
2
a
2
+
y
2
b
2
+
z
2
c
2
1 ,
b)
_
V
_
x
2
+ y
2
dV , gde je V oblast ogranicena povrsima x
2
+ y
2
= z
2
,
z = 1,
c)
_
V
(x
2
+y
2
+z
2
) dV , gde je V zajednicki deo konusa y
2
+z
2
x
2
i sfere
x
2
+ y
2
+ z
2
R
2
, x 0 .
15. Izracunati zapreminu tela ogranicenu povrsima
a) (x
2
+y
2
+ z
2
)
n
= x
2n1
,
b) (x
2
/a
2
+y
2
/b
2
+z
2
/c
2
)
2
= x
2
/a
2
+ y
2
/b
2
,
c) (x/a)
2/3
+ (y/b)
2/3
+ (z/c)
2/3
= 1 .
(Rezultat: a) /3(3n 1), b)
2
abc/4, c) 4abc/35)
_
1
0

_
1
0
cos
2
_

2m
(x
1
+ + x
m
)
_
dx
1
. . . dx
m
.
17. Izracunati vrednost sledeceg integrala
_

_
x
1
,...,x
n
0
x
1
+x
n
/2
sin(x
1
+ x
n
) dx
1
dx
n
.
18. Izracunati
_

_
x
1
,...,x
n
0
x
3
1
++x
3
n
h
(x
3
1
+ + x
3
n
)
x
2
1
x
2
n
dx
1
dx
n
.
19. Neka je h > 0 realan broj i f : [0, h] R integrabilna funkcija. Dokazati
da je za svako n N
I
n
(h) =
_

_
x
1
,...,x
n
0
x
1
++x
n
h
f(h x
1
x
n
) dx
1
dx
n
=
=
_

_
0y
1
y
n
h
f(h y
n
) dy
n
=
1
(n 1)!
h
_
0
t
n1
f(h t) dt .
20. Naci meru skupa A
2n
R
n
odre
-
denog nejednakostima 0 x
1
x
3

x
2n1
1, 0 x
2
x
4
x
2n
1.
21. Odrediti meru skupa tacaka x R
n
, n 1 koje zadovoljavaju uslov
[x
1
[ + +[x
n
[ r.
22. Neka je f ((E), f(x) 0 za svako x R i
_
f dR = 1. Naci
lim
n+
_
x
2
k
a
2
n
j=1
f(x
k
) dx
j
.
23. Neka je f (([0, 1]). Izracunati integral
_
1
0

_
1
0
x
1
+ + x
k
x
1
+ + x
n
n
j=1
f(x
j
) dx
j
.
(Rezultat:
k
n
_
_
1
0
f dx
_
n
)
24. Neka je f ([0, 1]). Dokazati jednakost
1
_
0

1
_
0
min(x
1
, . . . , x
n
)
n
j=1
f(x
j
) dx
j
=
1
_
0
_
_
1
_
x
f(u) du
_
_
n
dx .
25. Dokazati jednakost
1
_
0

1
_
0
(x
1
x
n
)
x
1
x
n
dx
1
. . . dx
n
=
1
(n 1)!
1
_
0
x
x
ln
n1
1
x
dx.
26. Ako su zadovoljeni uslovi teoreme 2., dokazati da je
m(F(
t
)) =
_
t
[J(t)[ dt .
Koristeci dobijeni rezultat, dokazati da je za svaki zatvoren ogranicen skup
t

R
n
m(
t
) = m(a(
t
)) ,
gde je a(t) = Dt +a ano preslikavanje ciji je jakobijan po modulu jednak 1, odn.
[ det D[ = 1.
27. a) Dokazati da se svako nesingularno linearno preslikavanje L : R
m
R
m
moze pretstaviti u obliku kompozicije linearnih preslikavanja oblika
(. . . , x
i
, . . . )
T
i
(. . . , i, . . . ) ,
(. . . , x
i
, . . . )
T
ij
(. . . , x
i
+ x
j
, . . . ) ,
pri cemu je oba puta upisana samo koordinata koja se menja.
b) Ako je A : R
m
R
m
linearno preslikavanje, a E R
m
izmerljiv skup,
dokazati da je tada i A(E) izmerljiv skup, pri cemu je
m(A(E)) = [ det A[mE.
Specijalno je mera paralelepipeda (v
1
, . . . , v
m
) cije su ivice vektori v
1
, . . . , v
m
m(v
1
, . . . , v
m
) =
_
det G(v
1
, . . . , v
m
) ,
gde je G(v
1
, . . . , v
m
) Gramova* matrica.
28. Dokazati da vrednost visestrukog integrala funkcije f na skupu E R
n
ne
zavisi od izbora koordinatnog sistema u R
n
.
* Gram J.P. (1850-1916)-danski matematicar
3.1. Pojam nesvojstvenog integrala 281
29. Difeomorzam g : U R
n
otvorenog skupa U R
n
je prost, ako njegove
koordinatne funkcije imaju oblik g
i
(x) = x
i
za i ,= j, g
j
(x) = (x
1
, . . . , x
n
).
Dokazati da za svaku tacku x
0
U postoji okolina u kojoj se difeomorzam f
moze prikazati kao kompozicija prostih difeomorzama f = g
1
g
2
g
n
.
30. a) Dokazati da pri uslovima teoreme 4. integral na desnoj strani jednakosti
(16) postoji.
b) Dokazati da jednakost (16) vazi za svaki prost difeomorzam.
c) Ako formula (16) vazi za dva difeomorzma, dokazati da ona vazi i za njihovu
kompoziciju.
d) Koristeci rezultate zadatka 24. i rezultate pod a), b), c), dokazati jednakost
(16) u teoremi 4.
3. VI
SESTRUKI NESVOJSTVENI INTEGRALI

3.1. POJAM NESVOJSTVENOG INTEGRALA
Pri uvo
-
denju pojma Rimanovog integrala, osnovna pretpostavka od
koje se polazi je izmerljivost, a samim tim i ogranicenost oblasti inte-
gracije. Videli smo da su integrabilne funkcije ogranicene na dosta
uskoj klasi skupova. Stoga je ogranicenost podintegralne funkcije
druga pretpostavka od koje se u najvecem broju razmatranja polazi.
Kao i u slucaju funkcija jedne promenljive, i ovde je cilj da prosiri-
mo pojam Rimanovog integrala kako u slucaju kada je oblast inte-
gracije neogranicena, tako i na slucaj neogranicenih funkcija. Izlozice-
mo jedan pristup uvo
-
denja visestrukih nesvojstvenih integrala koji
obuhvata oba prethodno navedena slucaja.
Denicija 1. Neka je E proizvoljan skup u R
n
. Za niz E
n
nN
otvorenih skupova u R
n
kazemo da monotono iscrpljuje skup E,
ako je
(i) E
k
E
k+1
za svako k N i (ii)
+
_
k=1
E
k
= E .
Denicija 2. Neka je funkcija f denisana na otvorenom skupu E iz
R
n
i neka je integrabilna na svakom otvorenom i izmerljivom podskupu
D skupa E za koji je D E. Funkcija f je integrabilna u nesvoj-
stvenom smislu na skupu E, ako za svaki niz (E
n
) otvorenih i
282 Glava III: Visestruki integrali, 3. Nesvojstveni integrali
izmerljivih skupova koji monotono iscrpljuje skup E postoji konacna
granicna vrednost
(1) lim
k+
_
f dE
k
i ne zavisi od izbora niza (E
n
).
Tu granicnu vrednost nazivamo nesvojstvenim integralom funk-
cije f na skupu E i oznacavamo sa
_
f dE. Ako integral
_
f dE pos-
toji, kazemo da je konvergentan. Ako granicna vrednost (1) ne
postoji nezavisno od izbora niza (E
n
) ili je jednaka , za integral
_
f dE kazemo da je divergentan.
Ako je otvoren skup E R
n
izmerljiv, a funkcija f integrabilna
na njemu, nesvojstven integral funkcije f na skupu E se poklapa sa
Rimanovim integralom, sto neposredno sledi iz stava 7., 2.4.
Primetimo da uvedena denicija nesvojstvenog integrala nije ekvi-
valentna sa denicijom nesvojstvenog integrala funkcije jedne prome-
nljive. U deniciji nesvojstvenog integrala funkcije jedne promenljive
za skupove E
n
biraju se samo intervali, dakle, veoma uska klasa
izmerljivih skupova. Na ovo ukazuje i sledeci
Primer 1. Neka je funkcija f : [0, +) R denisana na sledeci
nacin:
f(x) =
(1)
n+1
n
za n 1 x < n, n N.
Lako je proveriti da je integral
_
+
0
f(x) dx konvergentan i da je
njegova vrednost jednaka
+
1
(1)
n+1
/n. Me
-
dutim,
_
[0,+)
f dx
u smislu denicije 2. ne postoji. Ovo neposredno sledi iz cinjenice
da red
+
1
(1)
n+1
/n nije apsolutno konvergentan, pa clanove tog
reda mozemo permutovati tako da suma novog reda bude +. De-
limicne sume tog reda mozemo smatrati kao integrale funkcije f po
uniji skupova E
n
koji odgovaraju clanovima novog reda. Skupovi E
n
ocigledno iscrpljuju skup [0, +).
Iz navedenog primera, ali i iz same denicije nesvojstvenog inte-
grala vidimo da je zahtev egzistencije granicne vrednosti (1) nezavisno
od izbora niza koji monotono iscrpljuje oblast integracije ekvivalen-
tan nezavisnosti sume reda od redosleda sumiranja njegovih clanova.
3.2. Nesvojstveni integrali nenegativnih funkcija 283
Ako je taj red apsolutno konvergentan, poslednji zahtev je na osnovu
Rimanove teoreme zadovoljen.
U prakticnom radu najcesce se razmatraju nizovi koji na specijalan
nacin monotono iscrpljuju oblast integracije. Neka je funkcija f :
E R neogranicena u okolini tacaka skupa F rE, pri cemu je E
izmerljiv skup. Za svako > 0 funkcija f je integrabilna na skupu
E
= E
xF
K(x, ). Ako je (
n
) niz nenegativnih brojeva koji
konvergira nuli, onda je E
n
niz koji monotono iscrpljuje skup E.
U slucaju neogranicene oblasti iscrpljivanje se moze odrediti izborom
komplemenata okolina beskonacno daleke tacke E K(, k) = E
k
,
k N. U jednodimenzionalnom slucaju opisano iscrpljivanje oblasti
integracije dovodi do pojma glavne vrednosti nesvojstvenog integrala
u Kosijevom smislu.
Zadaci za vezbanje
1. Ako je E
n
niz izmerljivih skupova koji monotono iscrpljuje izmerljiv skup
E, dokazati da je lim
n+
mE
n
= mE.
2. Ako je E R
n
, a (E
n
) proizvoljan niz disjunktnih i izmerljivih skupova za
koje je E = E
n
, dokazati da je mE =
mE
n
.
3. Dokazati da funkcija f(x, y) = sin(x
2
+ y
2
) nije integrabilna na skupu
E = (x, y) : x 0, y 0. (Uputstvo: posmatrati integral na skupovima
E = [0, n] [0, n] i E
n
= E K(O, n))
4. Ako su funkcije f i g integrabilne na skupu E R
n
u nesvojstvenom smislu,
a i realni brojevi, dokazati da je tada takva i funkcija f + g i da je
_
E
f(x) + g(x) =
_
E
f(x) +
_
E
g(x) .
3.2. NESVOJSTVENI INTEGRALI
NENEGATIVNIH FUNKCIJA
Za izracunavanje visestrukih nesvojstvenih integrala sama deni-
cija je neupotrebljiva, jer je familija svih iscrpljivanja zadatog skupa
beskonacne kardinalnosti. Stoga je od velikog prakticnog, ali istovre-
meno i teorijskog znacaja sledeca
Teorema 1. Neka je funkcija f nenegativna na otvorenom skupu
E R
n
i integrabilna na svakom izmerljivom podskupu skupa E.
Tada za svaki niz (E
n
) otvorenih izmerljivih skupova koji monotono
iscrpljuju skup E postoji
lim
n+
_
f dE
n
i konacan je broj ili +. Pri tome ta granicna vrednost ne zavisi od
izbora familije (E
n
).
Dokaz. Neka su (E
n
) i (E
n
) dva proizvoljna niza otvorenih izmerljivih
skupova koji monotono iscrpljuju skup E. Na osnovu stava 6., 2.4.
nizovi (
_
f dE
n
) i (
_
f dE
n
) su neopadajuci. Pretpostavimo da je niz
(
_
f dE
n
) konvergentan i oznacimo njegovu granicnu vrednost sa I.
Tada je
_
f dE
n
I za svako n N.
Neka je E
k
proizvoljan element drugog niza. Kako je E
k

+
1
E
n
,
E
n
je otvoren pokrivac kompaktnog skupa E
k
, pa se iz njega moze
izdvojiti konacan potpokrivac E
n
1
, . . . , E
n
m
. Oznacimo sa n(k) =
maxn
1
, . . . , n
m
. Tada je E
k
E
n
za svako n n(k), pa je stoga
_
f dE
k

_
f dE
n
I
za svako k N. Niz (
_
f dE
n
) je odozgo ogranicen, pa je konvergentan
i vazi nejednakost
I
= lim
_
f dE
n
I .
Zamenom uloga familija (E
n
) i (E
n
), dobijamo jednakost I = I
.
Ako jedan od nizova (
_
f dE
n
) tezi ka +, onda isto vazi i za drugi
niz. Dokaz ovog dela tvr
-
denja prepustamo citaocu.
3.2. Nesvojstveni integrali nenegativnih funkcija 285
Primer 1. Ispitajmo sada konvergenciju i odredimo vrednost slede-
ceg nesvojstvenog integrala
__
R
2
e
(x
2
+y
2
)
dxdy .
Skupovi E
n
= (x, y) : x
2
+ y
2
< n
2
su otvoreni, izmerljivi i
monotono iscrpljuju R
2
. Ispitajmo niz I
n
=
_
e
(x
2
+y
2
)
dE
n
, n N.
Prelaskom na polarne koordinate dobija se
I
n
=
__
E
n
e
(x
2
+y
2
)
dxdy =
2
_
0
d
n
_
0
re
r
2
dr = (1 e
n
2
) .
Kako je I = lim
n+
I
n
= , zadati integral je konvergentan i nje-
gova granicna vrednost je . Iskoristimo navedeni primer da odredimo
vrednost Puasonovog* integrala
_
+
e
x
2
dx
koji igra vaznu ulogu u teoriji verovatnoce. U tom cilju uocimo fami-
liju E
n
= (x, y) : [x[ < n, [y[ < n otvorenih izmerljivih skupova
koja monotono iscrpljuje R
2
. Tada je na osnovu dokazane teoreme
I = lim
n+
__
E
n
e
(x
2
+y
2
)
dxdy = lim
n+
n
_
n
dx
n
_
n
e
(x
2
+y
2
)
dy =
= lim
n+
n
_
n
e
x
2
dx
n
_
n
e
y
2
dy = lim
n+
_
_
n
_
n
e
x
2
dx
_
_
2
=
=
_
_
+
_
e
x
2
dx
_
_
2
= ,
odakle sledi vrednost Puasonovog integrala.
* Poisson S.D. (1781-1840)-francuski zicar i matematicar
Zadaci za vezbanje
1. Ispitati konvergenciju sledecih nesvojstvenih integrala
a)
__
x
2
+y
2
1
dxdy
(x
2
+ y
2
)
m
, b)
__
x
2
+y
2
1
dxdy
(1 x
2
y
2
)
m
, c)
__
x0,y0
x
2
+y
2
1
dxdy
(x
+ u
)
m
,
d)
__
|x|+|y|1
dxdy
[x[
+[y[
.
(Rezultat: integrali su konvergentni za a) m < 1, b) m < 1, c) 1/+1/ < m, d)
1/ + 1/ < 1)
2. Ispitati konvergenciju sledecih integrala
a)
_
x1
dx
|x|
, b)
_
x1
dx
_
1 |x|
2
, c)
_
x1
dx
|x|
.
3.3. APSOLUTNA KONVERGENCIJA
NESVOJSTVENIH INTEGRALA
Pojam apsolutne konvergencije visestrukih nesvojstvenih integrala
uvodi se analogno kao i u slucaju nesvojstvenih integrala realnih
funkcija jedne promenljive.
Denicija 1. Neka je funkcija f denisana na otvorenom skupu G
R
n
i neka je integrabilna na svakom izmerljivom podskupu skupa G.
Za integral
_
f dG kazemo da je apsolutno konvergentan ako je
integral
_
[f[ dG konvergentan.
Na osnovu teoreme 1., 3.2. koja daje dovoljne uslove za apsolutnu
konvergenciju, lako se utvr
-
duje apsolutna konvergencija nesvojstvenog
integrala. S druge strane, kao i kod jednostrukog nesvojstvenog inte-
grala, apsolutna konvergencija nesvojstvenog integrala povlaci obicnu
konvergenciju. Ovo neposredno sledi iz sledece teoreme.
Teorema 1. Neka su funkcije f i g integrabilne na svakom otvorenom
izmerljivom potskupu otvorenog skupa E R
n
, pri cemu je [f(x)[
3.3. Apsolutna konvergencija nesvojstvenih integrala 287
g(x) za svako x E. Tada iz konvergencije integrala
_
g dE sledi
apsolutna konvergencija integrala
_
f dE, pri cemu je
(1)
_
[f[ dE
_
g dE ,
a iz divergencije integrala
_
[f[ dE sledi divergencija integrala
_
g dE.
Dokaz. Pretpostavimo najpre da je integral
_
g dE konvergentan. Ne-
ka je E
n
nN
proizvoljan niz otvorenih izmerljivih skupova koji mo-
notono iscrpljuje skup E. Zbog ucinjenih pretpostavki, [f[ 1(E
n
)
za svako n N i vazi nejednakost
(2)
_
[f[ dE
n

_
g dE
n
.
Kako je funkcija g integrabilna na skupu E, niz (
_
g dE
n
) je Kosijev.
Osim toga je
_
[f[ dE
n+k

_
[f[ dE
n
=
_
[f[d(E
n+k
E
n
)
_
g d(E
n+k
E
n
) =
_
g dE
n+k

_
g dE
n
,
pa je i niz (
_
[f[ dE
n
) Kosijev. Stoga je taj niz konvergentan, pa je
prema teoremi 1., 3.2. integral
_
[f[ dE konvergentan. Nejednakost
(1) dobijamo prelaskom na granicnu vrednost u (2) kada n +.
Drugi deo tvr
-
denja ostavljamo citaocu za vezbanje.
Posledica 1. Ako je nesvojstven integral
_
f dE apsolutno konver-
gentan, onda je on i konvergentan.
Dokaz. Denisimo funkcije
f
+
:=
1
2
([f[ +f) , f
:=
1
2
([f[ f).
Tada je f = f
+
f
, [f[ = f
+
+ f
, 0 f
[f[. Iz poslednje
nejednakosti sledi integrabilnost funkcija f
+
i f
na skupu E u nesvoj-
stvenom smislu. No onda iz prve jednakosti i zadatka 4., 3.1. sledi
integrabilnost funkcije f na skupu E u nesvojstvenom smislu.
Za visetruke integrale koji su nesvojstveni u smislu denicije 2., 3.1.
vazi i obrat, za razliku od nesvojstvenih integrala na realnoj pravoj,
gde se apsolutna i uslovna konvergencija nesvojstvenih integrala raz-
likuju. Naime, vazi sledeca
n
, n 2, otvoren skup. Ako je integral
_
f dE konvergentan, onda je on i apsolutno konvergentan.
Dokaz.
Pretpostavimo da je integral
_
[f[ dE divergentan. Tada pre-
ma teoremi 1., 3.2. za svaki niz
E
n
nN
otvorenih izmerljivih
skupova koji monotono iscrplju-
ju otvoren skup E vazi
lim
n+
_
[f[ dE
n
= +.
Ne umanjujuci opstost dokaza, mozemo pretpostaviti da je
(3)
_
[f[ dE
n+1
> 3
_
[f[ dE
n
+ 2n, n N.
Neka je A
n
= E
n+1
E
n
, n N. Skupovi A
n
su otvoreni i izmerljivi,
i kako je E
n
E
n+1
, to je E
n+1
= A
n
E
n
. Stoga je
_
[f[ dE
n+1
=
_
[f[ dA
n
+
_
[f[ dE
n
,
pa nejednakost (3) dobija oblik
_
[f[ dA
n
2
_
[f[ dE
n
+ 2n,
odn.
_
f
+
dA
n
+
_
f
dA
n
> 2
_
[f[ dE
n
+2n.
Neka je
_
f
+
dA
n

_
f
dA
n
. Tada poslednja nejednakost dobija
oblik
2
_
f
+
dA
n

_
f
+
dA
n
+
_
f
dA
n
> 2
_
[f[ dE
n
+ 2n,
3.3. Apsolutna konvergencija nesvojstvenih integrala 289
odakle sledi nejednakost
(4)
_
f
+
dA
n
>
_
[f[ dE
n
+n.
No onda je
sup
n
S
n
(f
+
) >
_
[f[ dE
n
+n,
gde se supremum u poslednjoj nejednakosti uzima po svim razbija-
njima
n
skupa A
n
. No onda prema svojstvu supremuma postoji
razbijanje
n
skupa A
n
tako da je
S
n
(f
+
) >
_
[f[ dE
n
+n.
Oznacimo sa B
n
unutrasnjost svih elemenata razbijanja
n
skupa A
n
na svakom od kojih je funkcija f strogo veca od nule. Tada je
_
f dB
n
=
_
f
+
dB
n
S
n
(f
+
) >
_
[f[ dE
n
+n.
Stavimo da je C
n
= E
n
B
n
. Skup C
n
je otvoren i izmerljiv. Kako je
B
n
otvoren podskup skupa E
n+1
, to je B
n
E
n+1
, pa je i C
n
C
n+1
.
Stoga je C
n
niz izmerljivih skupova koji monotono iscrpljuju skup
E. Sabirajuci sada nejednakost
_
f dB
n
>
_
[f[ dE
n
+n
sa ociglednom nejednakoscu
_
f dE
n

_
[f[ dE
n
,
dobijamo da je
_
f dC
n
n,
odakle odmah sledi da je
lim
n+
_
f dC
n
= +.
No, to znaci da je integral
_
f dE divergentan, cime je teorema doka-
zana.
Zadaci za vezbanje
1. Polazeci od integrala
__
E
f(t, z) dt dz, gde je f(t, z) = e
(t+z)
t
x1
z
y1
,
x, y > 0, a E = (t, z) : t > 0, z > 0, dokazati da je
B(x, y) =
(x)(y)
(x + y)
,
gde je
(x) =
+
_
0
e
t
t
x1
dt , B(x, y) =
1
_
0
t
x1
(1 t)
y
dt .
(Uputstvo: uvesti smenu promenljivih t = u(1v), z = uv kojom se E
= (u, v) :
u > 0, 0 < v < 1 preslikava na E, a zatim posmatrati familije E
n
= (t, z) :
0 < t < n, 0 < z < n i E
n
= (u, v) : 0 < u < n, 0 < v < 1 1/(n + 1) koje
monotono iscrpljuju skupove E i E
)
2. Neka je funkcija f ogranicena na svakom otvorenom izmerljivom skupu
E R
n
i neprekidna skoro svuda na R
n
. Ako je
lim
n+
f(x)|x|
= c , c R,
dokazati da je tada integral
_
f dR
n
konvergentan za > n. Formulisati analogno
tvr
-
denje za slucaj kada je funkcija neogranicena u okolini koordinatnog pocetka.
(Uputstvo: iskoristiti zadatak 2., 3.2. i teoremu 1.)
3. Dokazati teoremu 2. zamenjujuci u deniciji nesvojstvenog integrala otvo-
renost skupova koji iscrpljuju oblast integracije oblastima.
3.4. SMENA PROMENLJIVIH U VI
SESTRUKOM
NESVOJSTVENOM INTEGRALU
Za izracunavanje visestrukog nesvojstvenog integrala od velike je
koristi sledeca teorema o smeni promenljivih.
Teorema 1. Neka je : D
t
D
x
difeomorzam otvorenog skupa
D
t
R
n
t
na otvoren skup D
x
R
n
x
, a f : D
x
R funkcija koja
je integrabilna na izmerljivim kompaktnim potskupovima skupa D
x
.
3.4. Smena promenljivih u visestrukom nesvojstvenom integralu 291
Ako je nesvojstven integral
_
f dD
x
konvergentan, tada je integral
_
f((t))[J(t)[ dt konvergentan i vazi jednakost
(1)
_
f dD
x
=
_
f((t))[J(t)[ dD
t
.
Dokaz. Neka je E
t
n
niz otvorenih izmerljivih skupova koji monotono
iscrpljuje skup D
t
. Kako je : D
t
D
x
difeomorzam, na os-
novu leme 1., 2.6. i posledice 1., I.6.4. familija E
x
n
= (E
t
n
), n N
otvorenih izmerljivih skupova monotono iscrpljije skup D
x
. Sa funkci-
jom f na svakom kompaktnom potskupu skupa D
x
integrabilne su i
funkcije f
+
i f
. Uslovi teoreme 4., 2.6. su zadovoljeni, pa je

_
E
x
n
f
(x) dx =
_
E
t
n
f
((t))[J(t)[ dt .
Granicne vrednosti nizova (
_
f
dE
x
n
) postoje kada n +, pa su
stoga i nizovi (
_
f
((t))[J(t)[ dE
t
n
) konvergentni. No onda su inte-
grali
_
f
((t))[J(t)[ dD
t
konvergentni na osnovu teoreme 1., 3.2.,
odakle sledi konvergencija integrala
_
f((t))[J(t)[ dD
t
i vazi jed-
nakost (1).
Sledeca teorema je cesto korisna za izracunavanje nesvojstvenog
integrala smenom promenljivih.
Teorema 2. Neka je : D
t
D
x
preslikavanje otvorenog skupa
D
t
R
n
t
na otvoren skup D
x
R
n
x
. Neka su S
t
i S
x
skupovi mere
nula tako da je : D
t
S
t
D
x
S
x
difeomorzam otvorenog skupa
D
t
S
t
na otvoren skup D
x
S
x
. Ako je nesvojstveni integral
_
f dD
x
konvergentan, a jakobijan [J(t)[ zadatog preslikavanja ogranicen na
svakom kompaktnom potskupu skupa D
t
, tada je funkcija f((t))[J(t)[
integrabilna u nesvojstvenom smislu na D
t
i vazi (1).
Primer 1. Izracunajmo nesvojstveni integral
I =
__
x
2
+y
2
<1
dxdy
(1 x
2
y
2
)

uvo
-
denjem polarnih koordinata. Lako je proveriti da su uslovi teoreme
2. zadovoljeni, pa se moze primeniti formula (1), posle cega dobijamo
da je
I =
__
0<<2
0<r<1
r dr d
(1 r
2
)
.
Dobijeni visestruki integral je tako
-
de nesvojstven za > 0. Oblast
integracije mozemo iscrpljivati skupovima I
n
= (r, ) : 0 < r <
1 1/n, 0 < < 2. S obzirom na to da je rec o nenegativnoj
funkciji, integral ce biti konvergentan, ako je niz (
_
f dI
n
) konver-
gentan. Primenom Fubinijeve teoreme dobijamo vrednost trazenog
integrala
I = lim
n+
2
_
0
d
11/n
_
0
r dr
(1 r
2
)
=
= 2 lim
n+
11/n
_
0
r dr
(1 r
2
)
=

1
za < 1. Za 1 integral divergira.
Zadaci za vezbanje
1. Ispitati konvergenciju nesvojstvenog dvostrukog integrala funkcije f(x, y) =
(y
2
x
2
)/(x
2
+ y
2
)
2
u svakoj od sledecih oblasti a) D
1
= (x, y) : y x, y
1 , x 0, b) D
2
= (x, y) : 0 x 1 , 0 y 1, c) D
3
= (x, y) : 0
x 1 , y 1 d) D
4
= (x, y) : y x , x 1 e) (x, y) : x 1 , y
1. Istovremeno ispitati da li postoje ponovljeni integrali i da li u tom slucaju
postoji dvostruki integral. Ukoliko je integral u nekoj od tih oblasti konvergentan,
izracunati njegovu vrednost. (Rezultat: integral je konvergentan samo u slicaju
c), a vrednost integrala je /4)
2. Dokazati da za nesvojstvene integrale
a)
_
x,y0
e
xy
sin xdxdy , b)
__
x,y0
sin(x
2
+ y
2
) dxdy ,
ponovljeni integrali ne samo da postoje, vec su i jednaki, i ako su oba integrala
divergentna.
3. Data je funkcija
f(x, y) =
_
2
n
, ako je x =
2m1
2
n
i 0 < y
1
2
n
,
0, u ostalim tackama .
Dokazati da za datu funkciju postoji integral po skupu = [0, 1] [0, 1], dok
integral
1
_
0
dx
1
_
0
f(x, y) dy ne postoji.
4. Izracunati vrednost integrala
__
ln sin(x y) dxdy ,
gde je oblast ogranicena pravama y = 0, x = , i y = x. (Uputstvo: uvesti
smenu promeljivih x = (u + t)/2, y = (u t)/2; rezultat:
2
ln 2/2)
5. Izracunati vrednosti sledecih dvostrukih integrala
a)
__
x0,y0
x
2
a
2
+
y
2
b
2
1
dxdy
_
1
x
2
a
2

y
2
b
2
, b)
__
x0,y0
x+y1
x
p1
y
q1
dxdy .
(Rezultat: a) ab/2, b) (p)(q)/(p + q + 1))
6. Ako je funkcija (u) neprekidna na segmentu [0, 1], dokazati da tada vaze
sledece formule
__
x0,y0
x+y1
(x +y)x
p1
y
q1
dxdy =
(p)(q)
(p +q)
1
_
0
(u)u
p+q1
du,
__
x,y0
(
x
a
)
+(
y
b
)
_
_
x
a
_
+
_
y
b
_
_
x
p1
y
q1
dxdy =
=
a
p
b
q
_
p
_
q
_
p
+
q
_
1
_
0
(u)u
p
+
q
1
du,
__
x,y0
(
x
a
)
+(
y
b
)
_
_
x
a
_
+
_
y
b
_
_
x
p1
y
q1
dxdy =
=
a
p
b
q
_
p
_
q
_
p
+
q
_
+
_
1
(u)u
p
+
q
1
du,
poznate kao Luilvilove formule. Svi parametri u navedenim formulama su pozi-
tivni.
Koristeci dokazane formule, ustanoviti konvergenciju sledecih integrala i izra-
cunati njihove vrednosti
a)
__
x,y0
x
+y
1
x
p1
y
q1
(x
+ y
)
m
dx dy , b)
__
x,y0
x
+y
1
x
p1
y
q1
(x
+ y
)
m
dxdy ,
c)
__
x,y0
x
+y
1
x
p1
y
q1
(1 x
)
m
dxdy .
(Rezultat: c) integral je konvergentan za m < 1 i njegova vrednost je (p/)
(q/) (1 m)/(p/ + q/ + 1 m))
__
x,y0
e
xy
cos 2k
xy
xy
dxdy ,
gde je k konstanta. (Uputstvo: iskoristiti cinjenicu da je podintegralna funkcija
simetricna u odnosu na ravan y = x, a zatim uvesti smenu promenljivih u = x+y,
v = 2
xy; rezultat: /
k
2
+ 1)
8. Odrediti vrednost integrala
__
x,y0
e
a
x
2
+y
2
cos bxcos cy dx dy ,
ako je a > 0, a b i c su proizvoljne konstante. (Rezultat: a/2(a
2
+ b
2
+c
2
)
3/2
)
9. Izracunati ponovljeni integral
_
1
dz
_
1
y dy
1
yz
_
0
x
2
e
xyz
dx.
(Uputstvo: prevesti dati integral na trostruki po odgovarajucoj oblasti, a zatim
uvesti smenu promenljivih x = u, y = (u+v)/u, z = (u+v +w)/(u+v); rezultat:
e/2 1)
10. Izracunati nesvojstveni integral
_

_
x
2
1
++x
2
n1
1
dx
1
. . . dx
n1
_
1 x
2
1
x
2
n1
, (n > 2) .
(Rezultat:
n/2
/(n/2))
11. Dokazati formulu Dirihlea:
_

_
x
1
,...,x
n
0
x
1
++x
n
1
x
p
1
1
1
x
p
n
1
dx
1
. . . dx
n
=
(p
1
) (p
n
)
(p
1
+ +p
n
+ 1)
,
p
1
, . . . , p
n
> 0 ,
kao i uopstenu formulu Dirihlea:
_

_
x
1
,...,x
n
0
_
x
1
a
1
_
1
++
_
x
n
a
n
_
n
1
x
p
1
1
1
x
p
n
1
n
dx
1
dx
n
=
=
a
p
1
1
a
p
n
n
1

n
_
p
1
1
_

_
p
n
n
_
_
p
1
1
+ +
p
n
n
+ 1
_ ,
u kojoj su svi koecijenti a
i
,
i
i p
i
pozitivni. Koristeci dokazanu formulu, odrediti
zapreminu n-dimenzionalne sfere.
12. Dokazati uopstenu formulu Luilvila:
_

_
x
1
,...,x
n
0
_
x
1
a
1
_
1
++
_
x
n
a
n
_
n
1
__
x
1
a
1
_
1
+ +
_
x
n
a
n
_
n
_
x
p
1
1
1
x
p
n
1
n
dx
1
dx
n
=
=
a
p
1
1
a
p
n
n
1

n
_
p
1
1
_

_
p
n
n
_
_
p
1
1
+ +
p
n
n
_
1
_
0
(u)u
p
1
1
++
p
n
n
1
du,
gde su svi parametri pozitivni, a funkcija integrabilna na segmentu [0, 1].
13. Primenom matematicke indukcije dokazati sledecu formulu
_

_
x
1
,...,x
n
0
x
1
++x
n
1
(x
1
+ +x
n
)
x
p
1
1
1
x
p
n
1
n
dx
1
dx
n
(a
1
x
1
+ + a
n
x
n
+ b)
p
1
++p
n
=
=
(p
1
) (p
n
)
(p
1
+ + p
n
)
1
_
0
(u)
u
p
1
++p
n
1
(a
1
u + b)
p
1
(a
n
u + b)
p
n
du,
a
1
, . . . , a
n
0, b > 0.
296 Glava III: Visestruki integrali, 4. Krive i povrsi u R
n
14. Dokazati sledecu formulu
_

_
x
2
1
++x
2
n
R
2
f
_
_
x
2
1
+ + x
2
n
_
dx
1
dx
n
=
2
n/2
_
n
2
_
R
_
0
r
n
f(r) dr ,
pretpostavljajuci da je funkcija integrabilna na segmentu [0, R]. (Uputstvo: uvesti
uopstene polarne koordinate)
_

_
x
2
1
++x
2
n
1
(a
1
x
1
+ + a
n
x
n
)
2k
dx
1
dx
n
,
gde su a
1
, . . . , a
n
proizvoljni realni brojevi. (Uputstvo: podintegralnu funkciju ra-
zloziti prema polinomnoj formuli, a zatim primeniti rezultat zadatka 11. ; rezultat:
n/2
(2k 1)!!(a
2
1
+ + a
2
n
)
k
/2
k
(n/2 + k + 1))
16. Dokazati da integral
V
n
=
1
_
0

1
_
0
x
2
1
+ + x
2
n
x
1
+ + x
n
dx
1
dx
n
tezi ka 2/3 kada n +, dok je velicina n(V
n
2/3) ogranicena kada n +.
4. KRIVE I POVR
SI U R
n
U ovom delu razmatracemo elemente teorije krivih i povrsi koji su
od znacaja za izucavanje krivolinijskih i povrsinskih integrala. Izlozi-
cemo nacine zadavanja povrsi, tipove povrsi i njihovu orijentaciju.
Odredicemo tangentnu ravan povrsi koja je od znacaja za izracunava-
nje povrsine povrsi.
4.1. POVR
SI U R
n
Denicija 1. Skup S R
n
je k-dimenzionalna mnogostrukost
ili povrs u R
n
, ako za svaku tacku x
0
S postoji okolina U
x
0
R
n
tacke x
0
tako da je skup S U
x
0
homeomorfan otvorenom jedinicnom
intervalu I
k
= x R
k
: 0 < x
i
< 1, i = 1, k. Homeomorzam
x
0
: I
k
U
S
(x
0
) = S U
x
0
je lokalna parametrizacija lokalne
4.1. Povrsi u R
n
297
karte (U
S
(x
0
),
x
0
) povrsi S. Skup U
S
(x
0
) je reon, a I
k
oblast
parametara povrsi S.
Ocigledno je da se u datoj deniciji skup I
k
moze zameniti ma
kojim otvorenim skupom iz R
k
koji mu je homeomorfan.
Iz denicije povrsi vidi se da je reon ma koje tacke k-dimenzionalne
povrsi homeomorfan nekoj neprekidnoj deformaciji otvorenog k-di-
menzionalnog kuba I
k
. Ako je (t
1
, . . . , t
k
)
x
0
(t
1
, . . . , t
k
) lokalna
parametrizacija reona U
S
(x
0
), onda koordinate tacke (t
1
, . . . , t
k
) I
k
nazivamo lokalnim ili krivolinijskim koordinatama tog reona.
Primer 1. Otvoren skup G R
n
je n-dimenzionalna mnogostrukost.
Zaista, za svaku tacku x
0
G postoji okolina U
x
0
= x R
n
:
[x
i
x
0
i
[ < r G, pa je
x
0
(t) = x
0
+ t, t I
n
r
homeomorzam
skupa I
n
r
= x R
n
: [x
i
[ < r na skup GU
x
0
, sto je lako proveriti.
Denicija 2. Familija (U
S
(x
i
),
x
i
) lokalnih karata povrsi S je
atlas povrsi S, ako je
i
U
S
(x
i
) = S. Povrs je elementarna, ako
se njen atlas sastoji od jedne karte. U tom slucaju homeomorzam
: I
k
S nazivamo globalnom parametrizacijom te povrsi.
Povrs moze imati vise razlicitih atlasa. Unija dva atlasa neke povrsi
je opet atlas te povrsi.
Primer 2. Sfera S(O, r) R
3
ima atlas koji se sastoji iz sledecih
lokalnih karata
(x, y, z) : z =
_
r
2
x
2
y
2
, (x, y) K(O, r) R
2
xy
,
(x, y, z) : y =
_
r
2
x
2
z
2
, (x, z) K(O, r) R
2
zx
,
(x, y, z) : x =
_
r
2
y
2
z
2
, (y, z) K(O, r) R
2
yz
.
Moze se dokazati da sfera kao dvodimenzionalna mnogostrukost nije
elementarna.
Deo S
+
sfere S odre
-
den sa
S
+
= (x, y, z) R
3
: x
2
+y
2
+z
2
= r
2
, x, y, z > 0
je elementarna povrs. Globalna parametrizacija ove povrsi denisana
je preslikavanjem (t
1
, t
2
) = (r sint
1
cos t
2
, r sint
1
sint
2
, r cos t
1
) :
(t
1
, t
2
) I
2
= (t
1
, t
2
) : 0 < t
1
, t
2
< /2.
n
Uslov da je preslikavanje
x
0
u deniciji 1. homeomorzam nije
dovoljan za opisivanje povrsi u R
n
, o cemu postoje brojni primeri. Da
bi se izbegli problemi koji mogu nastati ako se prihvati denicija 1., a
koji nisu sustinski vezani za probleme analize, uvodi se pojam glatke
povrsi.
n
je glatka k-dimenzionalna mno-
gostrukost ili povrs klase (
(m)
, ako za svaku tacku x
0
S postoji
okolina U
x
0
tacke x
0
u R
n
i preslikavanje
x
0
: I
k
U
S
(x
0
) = SU
x
0
klase (
(m)
ciji je rang k u svakoj tacki skupa I
k
.
Cesto kazemo da je S glatka povrs klase (

(m)
. Ako je m = 1, povrs
jednostavno zovemo glatkom.
Neka je preslikavanje
x
0
: I
k
U
S
(x
0
) klase (
(1)
odre
-
deno ko-
ordinatnim funkcijama x
i
=
i
(t
1
, . . . , t
k
), i = 1, n, pri cemu je rang
preslikavanja jednak k. Odre
-
denosti radi, pretpostavimo da je
(
1
, . . . ,
k
)
(t
1
, . . . , t
k
)
,= 0
za svako t iz neke okoline tacke t
0
I
k
. Na osnovu teoreme o kon-
stantnom rangu, postoji okolina U
t
0
tacke t
0
, tako da se skup (U
t
0
)
sastoji od tacaka cije su koordinate
x
k+1
=
k+1
(x
1
, . . . , x
k
), . . . , x
n
=
n
(x
1
, . . . , x
k
) ,
i
(
(1)
.
Stavljajuci x
1
= t
1
, . . . , x
k
= t
k
, vidimo da je : U
t
0
(U
t
0
)
homeomorzam.
Primer 3. Neka je F
i
(
(m)
(X), X R
n
, i = 1, n k, k < n,
sistem glatkih funkcija. Neka je S X skup resenja sistema jednacina
F
i
(x) = 0 , i = 1, n k .
Pretpostavimo da je skup S neprazan i da je rang matrice
_
F
i
x
j
(x)
_
n k. Tada je S glatka k-dimenzionalna mnogostrukost klase (
(m)
u
R
n
. Zaista, na osnovu teoreme o egzistenciji resenja sistema implicitno
4.1. Povrsi u R
n
299
zadatih funkcija, za svako x
0
S postoji okolina U
x
0
tacke x
0
=
(x
0
1
, . . . , x
0
k
) i funkcije f
k+1
, . . . , f
n
klase (
(m)
denisane na skupu U
x
0
tako da je
x
k+1
= f
k+1
(x
1
, . . . , x
k
), . . . , x
n
= f
n
(x
1
, . . . , x
k
) .
Poslednji sistem mozemo napisati u obliku
x
1
= t
1
, . . . , x
k
= t
k
,
x
k+1
= f
k+1
(x
1
, . . . , x
k
), . . . , x
n
= f
n
(x
1
, . . . , x
k
)
koji pretstavlja lokalnu parametrizaciju lokalne karte povrsi S.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da je sfera S((1, 1), 1) R
jednodimenzionalna mnogostrukust u
prostoru R
.
2. Ispitati koji je od sledecih skupova povrs:
S
= (x, y) R
: x
2
y
2
= ,
S
= (x, y, z) R
: x
2
y
2
= ,
S
= (x, y, z) R
: x
2
+ y
2
z
2
= ,
gde je R. U tom slucaju odrediti dimenziju te povrsi.
3. Neka je f : R
n
R
n
glatko preslikavanje koje zadovoljava uslov f f = f.
Dokazati da je f(R
n
) glatka povrs u R
n
.
4. Neka je f neprekidno preslikavanje otvorene kocke I
k
R
k
u R. Dokazati da
je grak (f) tog preslikavanja elementarna povrs dimenzije k u R
k + 1
. Uopstiti
zakljucak na graf preslikavanja f : I
k
R
m
.
5. Data je sfera S(O, r) R
n
. Dokazati da je ona (n1)-dimenzionalna glatka
povrs u R
n
koja nije elementarna. Dokazati da ona ima konacan atlas i odrediti
jedan od njih.
6. Dokazati da je = (t
2
, t
3
) : t R jednodimenzionalna mnogostrukost u
R
koja nije glatka, ali je elementarna.

7. Skup M R
m
je p-dimenzionalna mnogostrukost klase (
(1)
, p m, onda
i samo onda ako za svaku tacku x
0
M postoji okolina U
x
0
tacke x
0
i m p
funkcija F
j
klase (
(1)
, j = p + 1, m denisanih na U
x
0
koje zadovoljavaju uslove
(i)
m
p+1
j
F
j
(x
0
) = (0, . . . , 0) (
j
= 0, j = p + 1, m) ,
(ii) M U
x
0
= x M : F
j
(x) = 0, j = p + 1, m .
Dokazati. Dati geometrijsko tumacenje tvr
-
denja u slucaju p = 1, 2.
n
4.2. TANGENTNI PROSTOR MNOGOSTRUKOSTI
Pojam tangentnog prostora mnogostrukosti je od izuzetnog znacaja
u teoriji mnogostrukosti. Sa ovim pojmom smo se vec vise puta u-
poznali u diferencijalnom racunu. Naime, radi se o tangentnoj ravni
graka zadate funkcije koja je diferencijabilna. Neka je f diferenci-
jabilna funkcija u oblasti D R
n
, x
0
= (x
0
1
, . . . , x
0
n
) D, x
0
n+1
=
f(x
0
1
, . . . , x
0
n
). Tangentna ravan T
x
0
S povrsi S = (f) u tacki x
0
=
(x
0
1
, . . . , x
0
n+1
) R
n+1
, kao sto je poznato, denisana je jednacinom
(1) x
n+1
= x
0
n+1
+
n
i=1
f( x
0
)
x
i
(x
i
x
0
i
) .
(f) je glatka elementarna povrs cija je globalna parametrizacija
denisana preslikavanjem
(t
1
, . . . , t
n
) = (t
1
, . . . , t
n
, f(t
1
, . . . , t
n
)) ,
(t
1
, . . . , t
n
) D, t
0
i
= x
0
i
, i = 1, n, klase (
(1)
(D). Stavljajuci da je x
i
x
0
i
= t
i
, i = 1, n, jednacinu (1) mozemo pretstaviti u parametarskom
obliku
(2)
x
1
= x
0
1
+t
1
.
.
.
x
n
= x
0
n
+t
n
x
n+1
= x
0
n+1
+
n
i=1
f(t
0
)
t
i
t
i
_
_
Sistem jednacina (2) mozemo krace prikazati u vektorskom obliku
jednacinom
x = x
0
+
(t
0
)t .
Uopstenje izlozenog primera na slucaj vektorske funkcije upucuje nas
na uvo
-
denje sledece denicije.
4.2. Tangentni prostor mnogostrukosti 301
Denicija 1. Neka je S R
n
glatka k-dimenzionalna mnogostru-
kost, a
x
0
(t), t R
k
, lokalna parametrizacija te mnogostrukosti u
tacki x
0
=
x
0
(t
0
). Skup
T
x
0
S := x R
n
: x = x
0
+
x
0
(t
0
)t, t R
k
je tangentan prostor mnogostrukosti S.

Iz denicije tangentnog prostora glatke k-dimenzionalne mnogo-
strukosti zakljucujemo da je tangentan prostor k-dimenzionalna mno-
gostrukost. Stoga je on homeomorfan sa prostorom R
k
. Potpro-
stor T
x
0
S prostora R
n
dobijen je translacijom prostora R
k
za vektor
x
0
i rotacijom koja je je odre
-
dena matricom preslikavanja d
x
0
, sto
neposredno sledi iz cinjenice da je T
x
0
S slika prostora R
k
linearnim
preslikavanjem x = x
0
+
x
0
(t
0
)t. Stoga je tangentan prostor T
x
0
S
k-dimenzionalne mnogostrukosti S k-dimenzionalan potprostor pro-
stora R
n
odre
-
den sistemom linearno nezavisnih vektora
_
1
x
0
(t
0
)
t
i
, . . . ,
n
x
0
(t
0
)
t
i
_
, i = 1, k .
Jednacinu x = x
0
+
x
0
(t
0
)t nazivamo vektorskom jednacinom tan-
gentnog prostora T
x
0
S mnogostrukosti S. U koordinatnom zapisu ova
jednacina ima oblik
x
i
x
0
i
=
k
j=1
i
x
0
(t
0
)
t
j
t
j
, i = 1, n.
Razmotrimo sada glatku k-dimenzionalnu povrs S klase (
(m)
de-
nisanu u primeru 3., 4.1. sistemom jednacina F
i
= 0, i = 1, n k.
Na osnovu teoreme o ogzistenciji implicitno zadate vektorske funkcije,
postoje okoline U
x
0
k
i U
x
0
nk
tacaka
x
0
k
= (x
0
1
, . . . , x
0
k
) i x
0
nk
= (x
0
k+1
, . . . , x
0
n
)
i preslikavanje
(3) x
nk
= f
nk
(x
k
)
n
okoline U
x
0
k
na U
x
0
nk
klase (
(m)
, tako da je
(4) F
i
(x
k
, f
nk
(x
k
)) = 0, i = 1, n k .
Preslikavanje (3) je lokalna parametrizacija povrsi S u tacki x
0
=
(x
0
k
, x
0
nk
) klase (
(m)
. Tangentni prostor povrsi S u tacki x
0
je
x
nk
x
0
nk
= f
nk
(x
0
k
)(x
k
x
0
k
) .
Kako je
f
nk
(x
0
k
) = [F
nk
(x
0
)]
1
F
k
(x
0
) ,
jednacina tangentne povrsi T
x
0
S dobija oblik
(5) F
x
(x
0
)(x x
0
) = 0 ,
ili u koordinatnom zapisu
n
j=1
F
i
(x
0
)
x
j
(x
j
x
0
j
) = 0, i = 1, n k .
Iz jednacine (5) vidimo da vektor = xx
0
pripada tangentnoj ravni
T
x
0
S povrsi S R
n
koja je zadata jednacinom F(x) = 0 onda i samo
onda ako je
(6) F
x
(x
0
) = 0 .
Sledeca teorema daje bitnu karakterizaciju tangentnog prostora.
Teorema 1. Tangentni prostor T
x
0
S glatke povrsi S u tacki x
0
sa-
stoji se od tangenata glatkih krivih na povrsi S koje prolaze kroz tacku
x
0
.
Dokaz. Neka je povrs S denisana jednacinom F(x) = 0, gde je F =
(F
1
, . . . , F
nk
), x = (x
1
, . . . , x
n
), a : I S proizvoljna glatka kriva
na povrsi S koja sadrzi tacku x
0
, pri cemu je I = t R : [t[ < 1.
Sa x(t) oznacimo parametrizaciju krive , i neka je x(0) = x
0
. Kako
je nosac krive na povrsi S, to je x(t) S za svako t I. Stoga
je F(x(t)) = 0 za svako t I. Diferenciranjem poslednje jednakosti
4.2. Tangentni prostor mnogostrukosti 303
dobijamo F
x
(x(t))x
(t) 0. Za t = 0 ova jednacina dobija oblik

F
x
(x
0
)x
(0) = 0. Time smo dokazali da tangentni vektor x
(0) krive
u tacki x
0
pripada tangentnom prostoru T
x
0
S.
Neka je sada = (
1
, . . . ,
n
) proizvoljan vektor koji pripada tan-
gentnom prostoru T
x
0
S povrsi S. Dokazimo da postoji kriva ciji je
nosac na povrsi S kroz tacku x
0
, tako da je tangentni vektor te krive
u tacki x
0
. Kako vektor pripada tangentnoj ravni povrsi S, to je
F
x
(x
0
) = 0. Denisimo na povrsi S glatku krivu koja prolazi kroz
tacku x
0
koja je odre
-
dena jednacinama
(7) x
k
= x
0
k
+
k
t , x
nk
= f
nk
(x
0
k
+
k
t) , t I .
Da ovako denisana kriva pripada povrsi S neposredno sledi iz jedna-
cina (4) koje mozemo napisati u obliku
F(x
0
k
+
k
t, f
nk
(x
0
k
+
k
t)) = 0 .
Za t = 0 ova kriva prolazi kroz tacku x
0
. Diferenciranjem poslednje
jednacine i stavljajuci u tako dobijenom izrazu t = 0, dobijamo jedna-
cinu
F
x
k
(x
0
)
k
+F
x
nk
(x
0
)
nk
= 0 ,
gde je

nk
= f
nk
(x
0
k
). Stoga je F
x
(x
0
)
= 0, gde je

= (
k
,
nk
).
Sada iz jednacina F
x
(x
0
) = 0 i F
x
(x
0
)
= 0 i cinjenice da je rang
preslikavanja F u tacki x
0
jednak n k sledi da je =

. Me
-
dutim,
je tangentni vektor krive (7) u tacki x

0
.
Primer 1. Neka je S R
3
glatka dvodimenzionalna mnogostrukost,
= (
1
,
2
,
3
) lokalna parametrizacija mnogostrukosti S u tacki
(x
0
, y
0
, z
0
) S. Neka je I
2
R
2
uv
oblast parametara, I
2
= (u, v) :
[u u
0
[ < 1, [v v
0
[ < 1 i neka je
1
(u
0
, v
0
) = x
0
,
2
(u
0
, v
0
) =
y
0
,
3
(u
0
, v
0
) = z
0
. Tangentna ravan T
(x
0
,y
0
,z
0
)
S mnogostrukosti S
odre
-
dena je vektorskom jednacinom
_
_
x x
0
y y
0
z z
0
_
_
=
_
_
1u

1v
2u

2v
3u

3v
_
_
_
u
v
_
.
n
Ako ovu jednacinu napisemo u skalarnom obliku i eliminisemo para-
metre u i v, dobicemo jednacinu oblika
(8) A(x x
0
) +B(y y
0
) +C(z z
0
) = 0 ,
gde su A, B i C konstante odre
-
dene jednakostima
A =
2u
(u
0
, v
0
)
3u
(u
0
, v
0
)
2v
(u
0
, v
0
)
3v
(u
0
, v
0
)
, B =
3u
(u
0
, v
0
)
1u
(u
0
, v
0
)
3v
(u
0
, v
0
)
1v
(u
0
, v
0
)
,
C =
1u
(u
0
, v
0
)
2u
(u
0
, v
0
)
1v
(u
0
, v
0
)
2v
(u
0
, v
0
)
.
Ako je (u, v, f(u, v)) parametrizacija glatke povrsi S, tada je jednacina
tangentne ravni oblika
z z
0
= (x x
0
)f
x
(x
0
, y
0
) + (y y
0
)f
y
(x
0
, y
0
) .
n
glatka k-dimenzionalna mnogostru-
kost. Skup
N
x
0
S = x R
n
: (x x
0
, y x
0
) = 0 za svako y T
x
0
S
je normala povrsi S u tacki x
0
.
Primer 2. Posmatrajmo ponovo glatku povrs iz prethodnog primera.
Ako je y T
x
0
S, onda je iz jednacine (8) jasno da je (N, y x
0
) = 0,
gde je N = (A, B, C). Stavljajuci da je x x
0
= N, vidimo da je
(x x
0
, y x
0
) = 0, pa se normala te povrsi odre
-
duje vektorskom
jednacinom x x
0
= N. Uvodeci oznake kao sto je ura
-
deno u
primeru 1., dobicemo jednacinu normale povrsi zadate parameterskom
reprezentacijom
x x
0
A
=
y y
0
B
=
z z
0
C
.
Ako je povrs S elementarna, a njena globalna parametrizacija data
preslikavanjem (u, v) (u, v, f(u, v)), onda je jednacina normale
povrsi S u tacki (x
0
, y
0
, z
0
) oblika
x x
0
p
=
y y
0
q
=
z z
0
1
,
4.3. Orijentacija povrsi. Orijentacija prostora R
n
305
gde smo koristili standardne oznake
p =
f(x
0
, y
0
)
x
, q =
f(x
0
, y
0
)
y
.
Zadaci za vezbanje
1. Neka je S R
n
glatka jednodimenzionalna elementarna mnogostrukost.
Napisati vektorske i skalarne jednacine tangentnog prostora T
x
0
S. Posebno raz-
motriti slucajeve n = 2, 3. U ovim slucajevima odrediti N
x
0
S.
2. Neka je glatka jednodimenzionalna mnogostrukost S R
n
zadata sistemom
jednacina F(x) = 0. Resiti sve probleme postavljene u prethodnom zadatku.
3. Neka je S R
n
otvoren skup. Odrediti T
x
0
S u proizvoljnoj tacki x
0
S.
4. Neka je T
x
0
S tangentni prostor glatke k-dimenzionalne mnogostrukosti S
u tacki x
0
, pri cemu je
x
0
lokalna parametrizacija mnogostrukosti S u tacki x
0
.
Denisimo na T
x
0
S operacije i na sledeci nacin: ako su x
= x
0
+
x
0
(t
0
)t
,
x
= x
0
+
x
0
(t
0
)t
, tada je
x
:= x
0
+ (
x
0
(t
0
)t
x
0
(t
0
)t
, x
:= x
0
+
x
0
(t
0
)t
.
Dokazati da je (T
x
0
S, , ) k-dimenzionalan vektorski prostor nad poljem realnih
brojeva.
5. Neka je (T
x
0
S)
ortogonalan komplement tangentnog prostora glatke k-

dimenzionalne mnogostrukosti S R
n
. Dokazati da je N
x
0
S = x R
n
: x =
x
0
+ y, y (T
x
0
S)
. Odrediti dimenziju prostora N

x
0
S.
6. Dokazati da je ortogonalna projekcija k-dimenzionalne glatke povrsi S R
n
na tangentnu ravan T
x
0
S obostrano jednoznacno preslikavanje u nekoj okolini
tacke x
0
.
7. Neka je funkcija d
p
(x) : S R denisana na k-dimenzionalnoj glatkoj mno-
gostrukosti S odre
-
dena sa d
p
(x) = |xp|, gde je p R
n
ksirana tacka. Dokazati
da je u tackama ekstremnih vrednosti funkcije d
p
(x) vektor p x ortogonalan na
povrs S.
4.3. ORIJENTACIJA POVR
SI
4.3.1. ORIJENTACIJA PROSTORA R
n
Neka je e = e
1
, . . . , e
n
proizvoljna baza prostora R
n
. Svaki e-
lement x R
n
moze se na jedinstven nacin prikazati u obliku x =
x
i
e
i
u koordinatnom sistemu koji je generisan bazom e. Ako je e =
n
e
1
, . . . , e
n
ma koja druga baza vektorskog prostora R
n
, tada se svaki
vektor baze e na jedinstven nacin moze prikazati kao e
j
=
n
i=1
a
ij
e
i
,
j = 1, n. Matrica A
ee
: = |a
ij
| pretstavlja matricu prelaza sa baze e
na bazu e. Iz analiticke geometrije je poznato da je matrica prelaza
sa baze na bazu uvek regularna.
Oznacimo sa B skup svih baza vektorskog prostora R
n
. Lako je
proveriti da je relacija denisana u skupu B na sledeci nacin:
(e, e B)(e e det A
ee
> 0)
relacija ekvivalencije u skupu B. Skup B/ ocigledno ima samo dve
klase. Dve baze pripadaju istoj klasi, ako je determinanta matrice
prelaza izme
-
du njih pozitivna. U protivnom, baze pripadaju razlicitim
klasama.
Pod orijentacijom vektorskog prostora R
n
podrazumevamo
svaku od klasa ekvivalencije faktor prostora B/ . Jednu od njih
zvacemo pozitivnom, a drugu negativnom orijentacijom.
Vektorski prostor R
n
je orijentisan ako je na njemu ksirana jedna
od dveju mogucih orijentacija. Jasno da je za orijentaciju prosto-
ra dovoljno ksirati jednu bazu. Uobicajeno se prostor R
n
smatra
pozitivno orijentisanim, ako je u njemu orijentacija odre
-
dena izborom
standardne baze e = e
1
. . . , e
n
.
4.3.2. ORIJENTACIJA ELEMENTARNE
POVR
SI PARAMETRIZACIJOM
Pojam orijentacije povrsi uvedimo najpre u slucaju elementarne
povrsi. U tom cilju posmatrajmo difeomorfne oblasti D R
n
t
i G
R
n
x
. Neka je x = (t) difeomorzam oblasti D u oblast G. Oblasti
D i G mozemo smatrati mnogostrukostima (videti primer 1., 4.1.).
Tangentna ravan T
t
0
D =
t R
n
t
:

t = t
0
+ t, t R
n
t
oblasti D u
proizvoljnoj tacki t
0
D dobija se translacijom vektorskog prostora
R
n
t
u tacku t
0
. Ako je e = (e
1
, . . . , e
n
) standardna baza u R
n
t
, onda je
to standardna baza tangentne ravni T
t
0
D za svako t
0
D. Kako je
difeomorzam oblasti D na oblast G, to je
(t) linearno preslikavanje

T
t
0
D na T
(t
0
)
G, pri cemu se standardna baza e preslikava u bazu
(e) =
(t)e.
4.3.3. Tangentna orijentacija elementarne povrsi 307
Razmotrimo sada dva difeomorzma
i
: D
i
G, i = 1, 2, koji u
oblasti G denisu dva razlicita sistema krivolinijskih koordinata. Uza-
jamno inverzni difeomorzmi
1
2

1
: D
1
D
2
i
1
1

2
: D
2
D
1
realizuju prelazak sa jednog na drugi sistem krivolinijskih koordinata.
Jakobijani tih preslikavanja su istog znaka jer je njihov proizvod jed-
nak 1. Stoga se u skupu difeomorzama oblasti D
i
na oblast G moze
uvesti relacija na sledeci nacin. Difeomorzmi
i
: D
i
G su u
relaciji , ako je det(
1
1

2
)
> 0. Kako su determinante preslika-

vanja
1
1

2
i
1
2

1
istog znaka, relacija je korektno de-
nisana. Lako je dokazati da je relacija ekvivalencije kojom se skup
svih difeomorzama D
i
na G razbija na dve klase. Izborom difeomor-
zma : D G potpuno se odre
-
duje jedna od klasa ekvivalencije
relacije . Tako izabranu klasu nazivamo orijentisucom klasom
parametrizacija oblasti G ili jednostavno orijentacijom oblasti
G. Oblast G je orijentisana, ako je izabrana jedna od mogucih ori-
jentacija te oblasti.
Ocigledno da se potpuno analogno moze orijentisati i svaka glatka
elementarna k-dimenzionalna povrs S u R
n
. Pri tome treba proveriti
da li se prelazak sa jednog sistema krivolinijskih koordinata na drugi
realizuje difeomorzmom istog stepena glatkosti kao i same povrsi.
4.3.3. TANGENTNA ORIJENTACIJA
ELEMENTARNE POVR
SI
Neka je S R
n
elementarna glatka k-dimenzionalna povrs, a
: I
k
S parametrizacija povrsi S. Za proizvoljnu tacku t
0
=
n
(t
0
1
, . . . , t
0
k
) I
k
krive
i
(x
0
) = (t
0
1
, . . . , t
0
i1
, t
i
, t
0
i+1
, . . . , t
0
k
) :
: (t
0
1
, . . . , t
0
i1
, t
i
, t
0
i+1
, . . . , t
0
k
) I
k
, i = 1, k
nazivamo koordinatnim krivama na povrsi S u tacki x
0
= (t
0
).
Ako je = (
1
, . . . ,
n
), tada su
(1)
_
1
(t
0
)
t
i
, . . . ,

n
(t
0
)
t
i
_
, i = 1, k ,
tangentni vektori koordinatnih linija
i
povrsi S u tacki x
0
koji cine
bazu tangentnog prostora T
x
0
S.
Koordinatne funkcije
j
/t
i
,
j = 1, n, koordinatnih vektora (1)
neprekidne su funkcije u oblasti
parametara I
k
. Na taj nacin svaka
parametrizacija glatke elementar-
ne povrsi generise neprekidno po-
lje baznih vektora tangentnog pro-
stora T
x
S povrsi S.
U skupu svih neprekidnih polja
baznih vektora tangentnih prosto-
ra povrsi S denisimo relaciju
na sledeci nacin. Dva neprekidna
polja baza tangentnih prostora su
u relaciji , ako za svako x S baze tih polja pripadaju istoj ori-
jentisucoj klasi prostora T
x
S. Lako je proveriti da je relacija ek-
vivalencije koja ima tacno dve klase, od kojih svaka denise jednu
tangentnu orijentaciju povrsi S. Povrs S je orijentisana, ako je
bar u jednoj tacki x S ksirana baza tangentnog prostora T
x
S.
Ovo neposredno sledi iz cinjenice da je povrs put povezan skup.
U prethodnom izlaganju videli smo da svaka parametrizacija glatke
elementarne povrsi generise neprekidno polje baza tangentnih pros-
tora povrsi. Moze se dokazati da parametrizacije koje pripadaju istoj
orijentisucoj klasi generisu neprekidna polja baza tangentnih pros-
tora koja pripadaju istoj klasi ekvivalencije. Stoga cemo na dalje,
kad god za povrs kazemo da je orijentisana, smatrati da je na povrsi
4.3.4. Transferzalna orijentacija elementarne povrsi 309
zadata orijentacija odre
-
dena izborom parametrizacije ili pak izborom
neprekidnog polja baza tangentnih prostora, pri cemu su ove dve ori-
jentacije saglasne u prethodnom smislu.
4.3.4. TRANSFERZALNA ORIJENTACIJA
ELEMENTARNE POVR
SI
Osim navedenih, postoji jos jedan nacin orijentacije povrsi koji
se u prakticnom radu najcesce koristi. Pri tome cemo se ograniciti
na orijentaciju hiperpovrsi ((n 1)-dimenzionalna povrs u R
n
) zbog
jednostavnosti izlaganja.
Neka je S glatka, povezana,
elementarna hiperpovrs u pro-
storu R
n
koji je orijentisan stan-
dardnom bazom vektora e =
(e
1
, . . . , e
n
). Ovu bazu mozemo
smatrati orijentisucom za tan-
gentni prostor T
x
0
R
n
, x
0
S.
Neka je n
x
0
jedinicni vektor nor-
male povrsi S u tacki x
0
, a =
(
1
, . . . ,
n1
) baza tangentnog
prostora T
x
0
S izabrana tako, da
baze e = (e
1
, . . . , e
n
) i e = (n
x
0
,
1
, . . . ,
n1
) pripadaju istoj ori-
jentisucoj klasi prostora T
x
0
R
n
. Lako je proveriti da sve baze prostora
T
x
0
S sa navedenim svojstvom pripadaju istoj orijentisucoj klasi tog
prostora. Na taj nacin, izborom jedinicnog vektora normale vrsimo
izbor orijentisuce klase tangentnog prostora, a time i orijentaciju same
povrsi. Orijentaciju povrsi koja je odre
-
dena izborom vektora normale
nazivamo transferzalnom orijentacijom povrsi.
Neprekidnom polju baznih vektora tangentne ravni hiperpovrsi od-
govara neprekidno polje jedinicnih normala hiperpovrsi, i obratno,
svakom neprekidnom polju jedinicnih vektora normala hiperpovrsi
odgovara neprekidno polje baznih vektora tangentnih ravni hiper-
povrsi.
Povezanu (n 1)-dimenzionalnu glatku povrs u prostoru R
n
, na
kojoj je jednoznacno odre
-
deno neprekidno polje jedinicnih normala
nazivamo dvostranom. U suprotnom, povrs je jednostrana.
n
Primer 1. Neka je S R
3
glatka povezana elementarna povrs deni-
sana grafom
f
= (x, y, z) R
3
: (x, y) I
2
, z = f(x, y). Jedinicni
vektor normale povrsi S u tacki M = (x, y, f(x, y)) na osnovu primera
2., 4.2. je
n
M
=
_
p
_
1 +p
2
+q
2
,
q
_
1 +p
2
+q
2
,
1
_
1 +p
2
+q
2
_
.
Ako je : (x, y) (x, y, f(x, y)) = (x, y, z) parametrizacija povrsi S,
tada su p(x, y) = p(
1
(x, y, z)), q(x, y) = q(
1
(x, y, z)) neprekidne
funkcije u svim tackama M(x, y, z) povrsi S. Povrs S je dvostrana i
izborom vektora normale n
M
na njoj je izabrana jedna od dve moguce
orijentacije. Time je povrs S orijentisana.
Primetimo da je ugao izme
-
du vektora normale n
M
povrsi S u tacki
M i Oz-ose tup, jer je
cos

(Oz, n
M
) =
1
_
1 +p
2
+q
2
< 0 .
Uobicajeno je zato da vektor normale denise donju stranu povrsi
S. Za vektor normale n
M
kazemo da odre
-
duje gornju stranu
povrsi S.
Primer 2. Posmatrajmo sada glatku povezanu povrs denisanu na
sledeci nacin. Neka je dat pravougaonik ABCD. Izvrsimo identi-
kaciju stranica AD i CB tako sto cemo tacku A identikovati sa
tackom C, a tacku D sa tackom B. Tako dobijenu povrs nazivamo
Mebijusovom* trakom.
* Mobius A.F. (1790-1868)-nemacki matematicar i astronom
4.3.5. Orijentacija glatke povrsi 311
Dobijena povrs ne moze se orijentisati, pa je ona jednostrana. Za-
ista, uocimo duz EF koja spaja sredine E i F stranica AB i CD
datog pravougaonika. Na Mebijusovoj traci duz EF identikuje se
sa kruznom linijom. U proizvoljnoj tacki M te kruzne linije uocimo
jedinicni vektor normale. Obilaskom kruzne linije po povrsi, vektor
normale se vraca u polaznu tacku M sa promenjenim smerom, sto
dokazuje da polje jedinicnih vektora normala Mebijusove trake nije
neprekidno.
4.3.5. ORIJENTACIJA GLATKE POVR
SI
U dosadasnjim razmatranjima videli smo da se svaka glatka ele-
mentarna povrs moze orijentisati na jedan od od izlozenih nacina.
Izlozeni tipovi orijentacija sustinski su me
-
dusobno povezani.
U prakticnom radu je uobicajeno da se povrs zadaje parametrizaci-
jom, a orijentacija izborom jedinicnog vektora normale, pri cemu se
podrazumeva da su orijentacije generisane parametrizacijomi izborom
jedinicnog vektora normale saglasne.
Razmotrimo sada slucaj povrsi koja nije elementarna. Neka je S
glatka k-dimenzionalna povrs u R
n
, a
i
: I
k
i
U
i
S
, i = 1, 2 dve
lokalne karte povrsi S ciji se reoni seku, tj. U
1
S
U
2
S
,= . Tada
izme
-
du skupova I
k
12
=
1
1
(U
2
S
) i I
k
21
=
1
2
(U
1
S
) postoje uzajmno
inverzni difeomorzmi
12
: I
k
12
I
k
21
i
21
: I
k
21
I
k
12
kojima
se realizuje prelazak od jednog sistema krivolinijskih koordinata na
drugi.
Denicija 1. Dve lokalne karte U
S
i V
S
glatke k-dimenzionalne povr-
si S R
n
su saglasne, ako je U
S
V
S
= , ili ako je W
S
= U
S
V
S
,=
, a : I
k
U
S
i : I
k
V
S
su njihove parametrizacije, tada nji-
hove restrikcije i

na
1
(W
S
) odn.
1
(W
S
) pripadaju istoj
orijentisucoj klasi parametrizacije, odn. det(
1
> 0.
Drugim recima, lokalne karte su saglasne ako imaju prazan pre-
sek, ili ako imaju neprazan presek, tada difeomorzmi koji realizuju
transformaciju odgovarajucih krivolinijskih koordinata imaju jakobi-
jane istog znaka.
n
Denicija 2. Atlas glatke povrsi je orijentisuci atlas povrsi ako
su svake dve karte tog atlasa saglasne. Za povrs kazemo da je ori-
jentabilna ako ima orijentisuci atlas. U protivnom, za povrs kazemo
da je neorijentabilna.
U skupu svih orijentisucih atlasa glatke povrsi denisimo relaciju
na sledeci nacin. Dva orijentisuca atlasa glatke povrsi su u relaciji
ako je njihova unija orijentisuci atlas iste povrsi. Relacija je
relacija ekvivalencije u skupu svih orijentisucih atlasa zadate glatke
povrsi.
Denicija 3. Klasu ekvivalencije relacije u skupu orijentisucih at-
lasa glatke povrsi nazivamo klasom orijentisucih atlasa te povrsi.
Glatka povrs je orijentisana ako je na njoj ksirana jedna klasa
orijentisucih atlasa koju, u tom slucaju, nazivamo orijentacijom
glatke povrsi.
Stav 1. Na povezanoj glatkoj orijentabilnoj povrsi postoje tacno dve
orijentacije za koje kazemo da su uzajamno suprotne orijentacije.
Dokaz ovog stava prepustamo citaocu.
Kao i u slucaju elementarne povrsi i za glatke povrsi se moze
dokazati da svakoj orijentisucoj klasi atlasa odgovara tacno jedna
klasa ekvivalencije neprekidnih polja baza tangentnih ravni te povrsi.
Stoga je za orijentaciju povezane glatke povrsi dovoljno ksirati jednu
lokalnu kartu ili tangentnu ravan te povrsi.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da se orijentacija prostora R
n
menja ako proizvoljna dva elementa
baze e = (e
1
, . . . , e
n
) zamene mesta.
2. U prostoru R
n
ksiran je potprostor R
n
. Neka su (e
1
, . . . , e
n1
) i
(e
1
, . . . , e
n1
) dve baze u prostoru R
n
, a v R
n
\ R
n
. Dokazati da baze
e i e pripadaju istoj orijentisucoj klasi prostora R
n
onda i samo onda ako baze
(v, e
1
, . . . , e
n1
) i (v, e
1
, . . . , e
n1
) pripadaju istoj orijentisucoj klasi prostora R
n
3. Dokazati da se neprekidno polje baza u svakoj povezanoj oblasti G R
n
razlaze tacno na dve klase orijentacaja.
4. Dokazati da je atlas sfere dat u primeru 2., 4.1. orijentisuci atlas te sfere.
5. Konstruisati jedan orijentisuci atlas dvodimenzionalnog torusa (Uputstvo:
iskoristiti parametersku reprezentaciju torusa).
6. Dokazati da ne postoji orijentisuci atlas Mebijusove trake (Uputstvo: kori-
stiti zadatke 8. i 9. i primer 2., 4.3.4.).
4.4.1. Povrsi sa krajem 313
7. Dokazati da parametrizacija glatke povrsi u primeru 1., 4.2. i jedinicni
vektor normale n
M
= A, B, C/(A
2
+ b
2
+ C
2
)
1/2
generisu istu orijentaciju na
toj povrsi.
8. Dokazati da je povrs odre
-
dena jednacinom F(x
1
, . . . , x
n
) = 0 orijentabilna,
ako je grad F ,= 0. Uopstiti rezultat na slucaj povrsi koja je zadata sistemom
jednacina u primeru 3., 4.1.
9. Dokazati da na glatkoj povrsi S postoji neprekidno polje baznih vektora
te povrsi onda i samo onda ako na povrsi S postoji neprekidno polje jedinicnih
vektora normala.
10. Dokazati da glatka povrs ima orijentisuci atlas ako i samo ako na povrsi
postoji neprekidno polje tangentnih ravni te povrsi.
11. Dokazati da je relacija denisana u 4.3.1. relacija ekvivalencije.
12. Da li se povrs z
2
= x
2
+y
2
, x
2
+ y
2
< a
2
moze orijentisati?
13. Napisati jednacinu tangentne ravni i normale povrsi x = 2uv, y = u
2
+v
2
,
z = u
3
v
3
u tacki M(3, 5, 7).
14. Napisati jednacinu tangentne ravni povrsi xyz = 1 koja je paralelna ravni
x + y + z = a.
15. Dokazati da sve tangentne ravni povrsi z = xf (y/x), gde je f proizvoljna
diferencijabilna funkcija, prolaze kroz koordinatni pocetak.
16. Dokazati da sve tangentne ravni povrsi x = ucos v, y = usin v, z =
au + f(v), gde je f proizvoljna funkcija, a a proizvoljna konstanta, konstruisane
u tackama koordinatnih linija v = c, c = const., prolaze kroz ksiranu pravu.
4.4.1. POVR
SI SA KRAJEM
Razmotrimo u R
n
potprostor R
n1
. Potprostor R
n1
razbija pro-
stor R
n
na dva poluprostora
R
n
+
:= x R
n
: x
1
0 i R
n
:= x R
n
: x
1
0
cija je granica potprostor R
n1
= x R
n
: x
1
= 0. Poluprostori
R
n
pretstavljaju jednostavne primere n-dimenzionalnih mnogostru-

kosti sa krajem R
n1
. Kraj mnogostrukosti R
n
oznacavamo sa R
n
.
Ocigledno je R
n
+
R
n
+
elementarna n-dimenzionalna mnogostrukost.
Kraj R
n
+
= R
n1
je tako
-
de (n1)-dimenzionalna elementarna mno-
gostrukost.
n
je k-dimenzionalna mnogostrukost
sa krajem, ako za svaku tacku x
0
S postoji okolina U
x
0
R
n
tacke x
0
tako da je skup S U
x
0
homeomorfan ili prostoru R
k
ili
poluprostoru R
k
+
.
n
n
k-dimenzionalna povrs sa krajem,
a : U
S
(x
0
) R
k
+
lokalni homeomorzam. Tada sve tacke skupa
1
(R
k
+
) nazivamo krajnjim tackama povrsi S. Skup svih kraj-
njih tacaka povrsi S nazivamo krajem povrsi S i oznacavamo sa
S.
n
je glatka k-dimenzionalna povrs
klase (
(m)
sa krajem ako na povrsi S postoji atlas /(S) = U
S
(x) :
x S tako da su odgovarajuce lokalne parametrizacije
x
i
: R
k
U
S
(x
i
), odn.
+
x
j
: R
k
+
U
S
(x
j
) klase (
(m)
i ranga k u svakoj tacki
x
i
R
k
, odn. x
j
R
k
+
.
Primer 1. Skupovi K[x, r] = x R
n
: |x| 1 i x R
n
:
|x| 1 su n-dimenzionalne mnogostrukosti sa krajem S
n1
koji
pretstavlja (n 1)-dimenzionalnu mnogostrukost bez kraja.
Iz svega sto je izlozeno o povrsima sa krajem zakljucujemo da je
kraj mnogostrukosti i sam mnogostrukost cija je dimenzija za jedan
manja od dimenzije mnogostrukosti ciji kraj pretstavlja.
Stav 1. Kraj k-dimenzionalne povrsi S klase (
(m)
je povrs istog ste-
pena glatkosti. Dimenzija kraja S povrsi S za jedan je manja od
dimenzije povrsi S.
Dokaz. Neka je /(S) = (U
S
(x
i
),
i
) (U
S
(x
j
),
+
j
) atlas povrsi
S klase (
(m)
sa krajem S. Atlas
/(S) = (U
S
(x
j
) S,
+
j
[
R
k
+
=R
k1)
ruba S povrsi S je ocigledno istog stepena glatkosti kao i povrs S.
Kraj S je pri tome mnogostrukost bez kraja dimenzije n 1.
4.4.2. ORIJENTACIJA GLATKE
POVR
SI SA KRAJEM
Neka je S glatka povrs sa krajem S. Kraj S je glatka povrs
bez kraja koja u opstem slucaju moze biti i nepovezana. Pri tome je
orijentacija kraja S povezana sa orijentacijom same povrsi S.
4.4.2. Orijentacija glatke povrsi sa krajem 315
Teorema 1. Kraj S glatke orijentabilne povrsi S sa krajem je ori-
jentabilna povrs.
Dokaz. Prema prethodno dokazanom stavu, S je povrs. Dokazimo
da povrs S ima orijentisuci atlas. Neka je /(S) = (U
S
(x
i
),
i
)
U
S
(x
j
),
+
j
) orijentisuci atlas povrsi S sa krajem. Dokazimo da je
atlas /(S) = (U
j
S,
+
i
[
R
k
+
=R
k1 ) orijentisuci za S. Za to
je dovoljno dokazati da je za difeomorzam s = (t) = (
1
, . . . ,
k
)
okoline U
R
k
+
(t
0
) u R
k
+
tacke t
0
R
k
+
na okolinu V
R
k
+
(s
0
) u R
k
+
tacke
s
0
= (t
0
) sa pozitivnimjakobijanom, jakobijan preslikavanja
R
k
+
=
[
U
R
k
+
(t
0
)
okoline U
R
k
+
(t
0
) = U
R
k
+
(t
0
) R
k
+
okoline tacke t
0
u
R
k
+
na okolinu V
R
k
+
(s
0
) = V
R
k
+
(s
0
) R
k
+
tacke s
0
u R
k
+
tako
-
de
pozitivan. Preslikavanje je difeomorzam kojim se unutrasnje tacke
preslikavaju u unutrasnje, a granicne tacke u granicne. Stoga je za
svaku tacku t
0
= (0, t
0
2
, . . . , t
0
k
) R
k
+
s
1
=
1
(t
0
) 0, jer s =
(s
1
, . . . , s
k
) pripada skupu R
k
+
V
R
k
+
(s
0
). Jakobijan J preslikavanja
u t
0
je
J(t
0
) =
1
t
1
0 . . . 0
2
t
1
2
t
2
. . .

2
t
k
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
k
t
1
k
t
2
. . .

k
t
k
(t
0
) =
=

1
(t
0
)
t
1
2
t
2
. . .

2
t
k
.
.
.
.
.
.
.
.
.
k
t
2
. . .

k
t
k
(t
0
)
Ako je t
1
< 0, tada je s
1
= (t
1
, . . . , t
k
) < 0, pa je

1
t
1
(0, t
2
, . . . , t
k
)
0. Kako je J(t
0
) > 0, to je i jakobijan preslikavanja [
U
R
k
+
(t
0
)
=
(0, t
2
, . . . , t
k
) pozitivan u svakoj tacki (0, t
2
, . . . , t
k
) U
R
k
+
.
n
Denicija 1. Neka je /(S) = (U
S
(x
i
),
i
) (U
S
(x
j
),
+
j
) ori-
jentisuci atlas lokalnih karata povrsi S sa krajem S. Za orijentaciju
kraja S denisanu orijentisucim atlasom
/(S) = (U
S
(x
j
) S,
+
j
[
R
k
+
)
kraja S kazemo da je saglasna sa orijentacijom povrsi S.
Neka je e = (e
1
, . . . , e
k
) orijentisuca baza koja u R
k
odre
-
duje koor-
dinatni sistemcije su koordinate x
1
, . . . , x
k
. U tom slucaju sistemvek-
tora (e
2
, . . . , e
k
) na kraju R
k
poluprostora R
k
odre
-
duje orijentaciju
prostora R
k
koju smatramo saglasnom sa orijentacijom poluprosto-

ra R
k
. Za orijentaciju ruba S glatke povrsi S sa krajem upravo

koristimo navedenu cinjenicu da bi ista bila saglasna sa orijentacijom
povrsi S. Pretpostavimo da je glatka k-dimenzionalna povrs S sa
krajem orijentisana izborom neprekidnog polja tangentnih prostora
te povrsi. Neka je T
x
0
S tangentni prostor povrsi S u tacki x
0
S,
a T
x
0
S tangentni prostor povrsi S u tacki x
0
. Tada je T
x
0
S
T
x
0
S. Lokalna struktura povrsi S u okolini tacke x
0
ista je kao i
struktura poluprostora R
k
u okolini tacke O R
k
= R
k1
. Neka je
b = (b
1
, . . . , b
k
) orijentisuca baza tangentnog prostora T
x
0
S, pri cemu
vektor b
1
ima pravac normale povrsi S u tacki x
0
, a usmeren je na
onu stranu koja je spoljasnja u odnosu na projekciju lokalnog dela
4.5. Deo po deo glatke povrsi i njihova orijentacija 317
povrsi S oko tacke x
0
na tangentnu ravan T
x
0
S. Tada je b
1
, . . . , b
k
baza koja u T
x
0
S, a time i na S generise orijentaciju saglasnu sa
orijentacijom povrsi S. Na datoj slici prikazana je orijentacija kraja
povrsi koja je saglasna sa orijentacijom te povrsi.
4.5. DEO PO DEO GLATKE POVR
SI
I NJIHOVA ORIJENTACIJA
Denicija deo po deo glatke povrsi uvodi se induktivno.
Denicija 1. Tacka je nuldimenzionalna mnogostrukost klase
(
(m)
, m N. Skup S R
n
je jednodimenzionalna deo po deo
glatka mnogostrukost (ili kriva) ako se iz skupa S moze izbaciti
najvise prebrojiv skup nuldimenzionalnih mnogostrukosti, posle cega
se S raspada na najvise prebrojiv skup jednodimenzionalnih glatkih
mnogostrukosti. Skup S R
n
je k-dimenzionalna deo po deo
glatka povrs ako u S postoji najvise prebrojiv skup deo po deo glatkih
povrsi S
i
dimenzije ne vece od k 1, tako da se S S
i
raspada na
najvise prebrojiv skup k-dimenzionalnih glatkih povrsi sa ili bez kraja.
Primer 1.
Rub I
3
trodimenzionalne
mnogostrukosti I
3
je deo po deo
glatka dvodimenzionalna mnogo-
strukost. Ova mnogostrukost se
raspada na sest glatkih dvodi-
menzionalnih mnogostrukosti
kada se iz I
3
izbaci deo po deo
glatka jednodimenzionalna mno-
gostrukost. Deo po deo glatka
jednodimenzionalna mnogostru-
kost raspada se na dvanaest gla-
tkih krivih, ako se iz nje odstrane temena iz I
3
.
Orijentacija deo po deo glatke povrsi denise se induktivno. Za to
nam je neophodan pojam saglasnosti orijentacija glatkih povrsi.
Tacka je orijentisana nuldimenzionalna mnogostrukost ako joj je
dodeljen jedan od znakova + ili . Ako je S glatka kriva sa krajem
S = a, b orijentisana smerom kretanja duz krive od tacke a ka tacki
n
b, onda orijentaciju ruba odre
-
denu na taj nacin sto se tacki a dodeli
znak , a tacki b znak +, smatramo saglasnom orijentaciji krive S.
Neka je S = S
i
deo po deo glatka k-dimenzionalna povrs i neka
je S
i
1
S
i
2
(k 1)-dimenzionalna povrs. Na skupu kao delu
rubova povrsi S
i
1
i S
i
2
postoje dve orijentacije koje su saglasne sa
orijentacijom tih povrsi. Ako su te dve orijentacije suprotne za svaku
(k 1)-dimenzionalnu povrs S
i
1
S
i
2
, onda kazemo da su S
i
1
i
S
i
2
saglasno orijentisane povrsi.
Denicija 2. Deo po deo glatka povrs S dimenzije k je orijentabilna
ako se ostatak te povrsi, dobijen posle otstranjivanja najvise prebrojivo
mnogo deo po deo glatkih povrsi dimenzije ne vece od k 1, sastoji
od najvise prebrojivo mnogo orijentabilnih glatkih povrsi saglasnih ori-
jentacija.
Rub I
3
je orijentabilna deo po deo glatka povrs. Stranice kocke
su orijentisane jedinicnim vektorima normala.
4.6. POVR
SINA POVR
SI
Odredimo sada povrsinu glatke elementarne k-dimenzionalne povr-
si u R
n
.
U tom cilju primetimo najpre da paralelepiped razapet nad vekto-
rima a
1
, . . . , a
k
pretstavlja k-dimenzionalnu mnogostrukost u R
n
cija
je zapremina V (a
1
, . . . , a
k
) odre
-
dena izrazom
V (a
1
, . . . , a
k
) =
_
det G(a
1
, . . . , a
k
) ,
gde je G(a
1
, . . . , a
k
) = |(a
i
, a
j
)| Gramova matrica (videti zadatak
27., 2.6.).
Neka je S glatka elementarna k-dimenzionalna povrs u R
n
cija je
parametrizacija r : D S zadata u vektorskom obliku u izmerljivoj
oblasti D R
k
. Neka je (e
1
, . . . , e
k
) baza u R
k
koja generise
koordinatni sistem sa koordinatama (t
1
, . . . , t
k
). Uocimo mrezu S
N
4.6. Povrsina povrsi 319
u R
k
. Kako je D izmerljiv
skup, skup D se moze
pokriti konacnim brojem
kocki mreze S
N
. Tada je
= E
i
: E
i
= D ,=
, S
N
razbijanje
skupa D. Sa (D) ozna-
cimo one elemente razbija-
nja koji pretstavljaju ko-
cke mreze S
N
koje su za-
jedno sa svojim zatvore-
njem sadrzane u oblasti D.
Uocimo proizvoljnu kocku
E
i
(D). Neka je P
i
jedno teme kocke E
i
, a h
duzina stranica te kocke.
Slika kocke E
i
je neki kri-
volinijski paralelepiped na
povrsi S. Kako je
r(t
1
, . . . , t
i1
, t
i
+h, t
i+1
, . . . , t
k
) r(t
1
, . . . , t
k
) = r
t
i
h+o(h), i = 1, k,
to se stranice paralelepipeda r(E
i
) na povrsi S koje polaze iz temena
r(P
i
) mogu aproksimirati stranicama paralelepipeda koji je odre
-
den
vektorima r
t
i
h, i = 1, k, tangentnog prostora T
r(P
i
)
S sa tacnoscu o(h)
kada h 0. Zapremina krivolinijskog paralelepipeda r(E
i
) razlikuje
se od zapremine V
i
paralelepipeda nad vektorima r
t
i
h za beskonacno
malu velicinu koja tezi nuli kada h 0. Zapremina V
i
odre
-
dena je
izrazom
V
i
= (det |(r
t
j
h, r
t
k
h)|)
1/2
P
i
=
= (det |(r
t
j
, r
t
k
)|)
1/2
P
i
h
k
= (det |(r
t
j
, r
t
k
)|)
1/2
P
i
mE
i
.
Funkcije r
t
i
su neprekidne u zatvorenju izmerljive oblasti D, pa je
lim
E
i
(D)
V
i
= lim
E
i
(D)
(det |(r
t
j
, r
t
k
)|)
1/2
P
i
mE
i
=
=
_
D
_
det |(r
t
j
, r
t
k
)| dt .
n
Poslednja jednakost vazi jer je funkcija (det |(r
t
j
, r
t
k
)|)
1/2
integra-
bilna u oblasti D, pa granicna vrednost u prethodnoj jednakosti ne
zavisi od izbora tacaka P
i
E
i
.
Denicija 1. Granicnu vrednost
m
k
S := lim
E
i
(D)
V
i
nazivamo povrsinom (ili k-dimenzionalnom zapreminom) ele-
mentarne, glatke k-dimenzionalne povrsi S odre
-
dene parametri-
zacijom t r(t), t D.
Na osnovu dokazanog, povrsina k-dimenzionalne elementarne gla-
tke povrsi odre
-
dena je formulom
m
k
S =
_
D
_
det G(t) dt
gde je G(t) = |(r
t
j
, r
t
k
)| Gramova matrica. U osnovi te formule
ukljucene su krivolinijske koordinate t oblasti D, pa je prirodno posta-
viti pitanje nezavisnosti mere m
k
S povrsi S od izbora parametrizacije.
Neka je

D ma koja druga oblast parametara
t = (
t
1
, . . . ,
t
k
) za povrs
S koja je difeomorfna sa oblascu D. Neka je

t t difeomorzam
odre
-
den preslikavanjem t = (
t). Tada su Gramove matrice G(t) =

|(r
t
j
, r
t
k
)| i

G(
t) = |(r
t
j
, r
t
k
)| vezane relacijom

G = J
GJ, gde je
J =
t) matrica preslikavanja . Stoga je det

G = det G(det J)
2
na osnovu Kosi-Bineove* teoreme. Smenom t = (
t) u poslednjem
integralu dobija se
_
D
_
det G(t) dt =
_
D
_
det G(t)[ det J(
t)[ d
t =
_
D
_
det

G(
t) d
t .
Razmotrimo sada formulu za izracunavanje mere m
k
S k-dimenzi-
onalne mnogostrukosti S u nekim specijalnim slucajevima.
* Binet J. P. M. (1786-1856)- francuski matematicar
Za k = 1 oblast D je segment [a, b] R, a S je kriva u R
n
. U tom
slucaju m
1
S pretstavlja duzinu krive koja je odre
-
dena formulom
m
1
S =
_
b
a
[r
(t)[ dt =
_
b
a
_
n
i=1
x
2
i
(t)
_
1/2
dt .
Ako je k = 2, n = 3, tada je S dvodimenzionalna povrs u R
3
.
Oznacimo elemente Gramove matrice G(t) sa E := (r
t
1
, r
t
1
), F :=
(r
t
1
, r
t
2
) i G := (r
t
2
, r
t
2
). Tada je
m
2
S =
__
D
_
EGF
2
dt
1
dt
2
.
Ako je z = f(x, y), (x, y) D grak funkcije kojim je denisana
glatka elementarna povrs , tada prethodna formula dobija sledeci oblik
m
2
S =
__
D
_
1 +p
2
+q
2
dxdy .
Primer 1. Odredimo duzinu astroide x = a cos
3
t, y = a sin
3
t,
0 t 2. Astroida je simetricna u odnosu na koordinatne ose i
koordinatni pocetak, pa je duzina astroide od tacke t = 0 do tacke
t = 2 jednaka
m
1
S = 4
/2
_
0
_
x
2
t
+y
2
t
dt = 6a
/2
_
0
sin2t dt = 6a .
Primer 2. Odredimo sada povrsinu dela povrsi helikoide x = r cos ,
y = r sin, z = h, gde je 0 < r < a, 0 < < 2.
Ulogu parametara t
1
i t
2
sada imaju promenljive r i . Kako je
x
r
= cos , y
r
= sin, z
r
= 0, x
= r sin, y
= r cos , z
= h,
koecijenti E, F i G odre
-
deni su izrazima
E = (x
r
, y
r
, z
r
) (x
r
, y
r
, z
r
) = x
2
r
+y
2
r
+z
2
r
= 1 ,
F = (x
r
, y
r
, z
r
) (x
, y
, z
) = x
r
x
+y
r
y
+z
r
z
= 0 ,
G = (x
, y
, z
) (x
, y
, z
) = x
2
+y
2
+z
2
= r
2
+h
2
,
n
pa je trazena povrsina
m
2
S =
2
_
0
d
a
_
0
_
r
2
+h
2
dr =
=
_
a
_
a
2
+h
2
+h
2
ln
a +
a
2
+h
2
h
_
.
Primer 3. Odredimo povrsinu dela povrsi paraboloida 2z = x
2
+y
2
koja je unutar cilindra (x
2
+ y
2
)
2
= x
2
y
2
. Kako je povrs zadata
eksplicitno i p = z
x
= x, q = z
y
= y, to je trazena povrsina jednaka
m
2
S =
__
D
_
1 +p
2
+q
2
dxdy ,
gde je D oblast ogranicena lemniskatom (x
2
+y
2
)
2
= x
2
y
2
. Prela-
skom na polarne koordinate, imajuci pri tome u vidu da su paraboloid
i cilindar simetricni u odnosu na XOZ i Y OZ ravni, dobijamo
m
2
S = 4
/4
_
0
d
cos 2
_
0
r
_
1 +r
2
dr =
20
9

3
.
U primerima 1. i 3. odre
-
divali smo povrsinu deo po deo glatkih
mnogostrukosti. Osnovu za odre
-
divanje povrsine deo po deo glatke
povrsi daje sledeca
Denicija 2. Neka je S deo po deo glatka k-dimenzionalna povrs u
R
n
koja se, posle otstranjivanja konacnog ili prebrojivog skupa deo po
deo glatkih povrsi dimenzije ne vece od k 1, raspada na konacan
ili prebrojiv skup k dimenzionalnih glatkih povrsi S
. Tada je k-
dimenzionalna mera povrsi S odre
-
dena sa
m
k
S :=
m
k
S
.
Da ovako uvedena denicija ne zavisi od nacina razbijanja deo po
deo glatke povrsi S na glatke povrsi neposredno sledi iz aditivnosti
visestrukog integrala. Mnogostrukosti na povrsi S dimenzije ne vece
od k 1 su k-dimenzionalne mere nula u smislu sledece denicije.
Denicija 3. Skup E koji lezi na k-dimenzionalnoj deo po deo glat-
koj povrsi je k-dimenzionalne mere nula u smislu Lebega ako se za
svako > 0 skup E moze pokriti najvise prebrojivom familijom S
potskupova povrsi S tako da je
m
k
S
< .
Zadaci za vezbanje
1. Koje su od sledecih povrsi : a) (x, y) : x
2
+y
2
< 2 b) (x, y) : x
2
+y
2
> 0
c) (x, y) : 1 x
2
+ y
2
< 2 d) (x, y) : x
2
+y
2
1 sa krajem ?
2. Navedite primer neorijentisane povrsi sa orijentisanim krajem.
3. Dokazati da su skupovi u R
n
odre
-
deni nejednakostima
x
2
i
1 i
x
2
i
1
n-dimenzionalne mnogostrukosti ciji je zajednicki kraj S
n1
.
4. Neka je reprezentacija glatke elementarne povrsi S R
odre
-
dena vektor-
skom funkcijom r = r(u, v) u oblasti D R
. Dokazati da je
m
2
S =
__
D
[r
u
r
v
[ dudv .
5. Neka je povrs S R
odre
-
dena jednacinom F(x, y, z) = 0. Ako se oblast
parametara D povrsi S ortogonalnom projekcijom na R
2
xy
obostrano jednoznacno
preslikava na oblast

D, dokazati da je
m
2
D =
__
D
[grad F[
[f
x
[
dxdy .
6. Odrediti povrsinu dela povrsi x
2
+y
2
+z
2
= a
2
koja se nalazi van cilindara
x
2
+ y
2
= ax.
7. Naci povrsinu dela povrsi 2z = x
2
y
2
ogranicenu ravnima x y = 1 i
x + y = 1.
8. Dokazati da je povrsina povrsi (x
2
+ y
2
+ z
2
)
2
= 2a
2
xy jednaka
2
a
2
/2
(Uputstvo: preci na polarne koordinate)
9. Grak glatke nenegativne funkcije koja je odre
-
dena na segmentu [a, b] R
+
rotira oko x-ose (y-ose). Odrediti povrsinu obrtnih tela u oba slucaja.
10. Centar kruga poluprecnika 1 klizi duz glatke zatvorene krive u ravni cija je
duzina L. Dokazati da je povrsina dobijenog tela jednaka 2L. Koristeci dobijeni
rezultat odrediti povrsinu torusa.
11. Naci povrsinu dela a)sfere, b)torusa koja je ogranicena sa dve paralele i
dva meridijana.
12. Dokazati da je povrsina jedinicne sfere S
n1
u R
n
jednaka 2
n/2
/(n/2).
13. Neka je x
1
, . . . , x
k
sistem vektora u R
n
, n k. Dokazati da determinanta
Gramove matrice tog sistema oblika
det |(x
i
, x
j
)| =
1i
1
<i
2
<<i
k
n
P
2
i
1
,...,i
k
,
324 Glava III: Visestruki integrali, 5. Integracija na mnogostrukostima
gde je
P
i
1
,...,i
k
= det
_
_
_
x
i
1
1
. . . x
i
k
1
.
.
.
.
.
.
.
.
.
x
i
1
k
. . . x
i
k
k
_
_
_
.
Koristeci dokazanu formulu pokazati da povrsina povrsi ne zavisi od izbora para-
metrizacije glatke elementarne povrsi.
14. Duzina krive denise se kao supremum duzina poligonalnih linija koje su
upisane u tu krivu. Povrsina povrsi ne moze se uvesti na analogan nacin upisiva-
njem poliedarskih povrsi, sto dokazuje sledeci primer
Svarca. Omotac valjka visine H podelimo na m jednakih

pojaseva. Na krajevima svakog pojasa nanesimo n tacaka
koje dele krugove tih pojaseva na delove jednakih duzina,
pri cemu se tacke na donjem rubu pojasa nalaze na sre-
dini projekcije svakog luka sa gornjeg ruba istog pojasa.
Tako se u svakom pojasu moze upisati polijedarska povrs
cije su stranice trouglovi. U svakom pojasu ponovimo
postupak upisivanja, cime se dobija poliedearska povrs
upisana u omotac valjka. Dokazati da
lim
m+
n+
P
m,n
,
gde je P
m,n
povrsina opisane poliedarske povrsi, ne postoji.
5. INTEGRACIJA NA MNOGOSTRUKOSTIMA
5.1. KRIVOLINIJSKI I POVR
SINSKI
INTEGRALI PRVOG REDA
Neka je S orijentisana elementarna glatka k-dimenzionalna mno-
gostrukost u R
n
cija je parametrizacija x = (t) odre
-
dena u izmer-
ljivoj oblasti D R
k
. Za funkciju f : S R pretpostavimo da je
ogranicena.
Denicija 1. Ako integral
_
D
(f )(t) dV (t) :=
_
D
f((t))
det G
_
t
1
, . . . ,

t
k
_
dt
1
dt
k
5.1. Krivolinijski i povrsinski integrali prvog reda 325
postoji, onda taj integral nazivamo integralom funkcije f po mno-
gostrukosti S i oznacavamo sa
_
S
f(x) dS.
Ako je k = 1, onda taj integral nazivamo krivolinijskim inte-
gralom prvog reda funkcije f na glatkoj krivoj = (D),
D = [a, b] R i oznacavamo sa
_
f(x) dl .
Kako je u tom slucaju
_
det G(
t
, . . . ,

t
) =
_
det |(
t
,

t
)| =
n
i=1
2
i

1/2
,
to je
_
f(x) dl =
b
_
a
f((t))
_
n
i=1
2
i
(t)
_
1/2
dt .
Za k 2 integral uveden denicijom 1. nazivamo povrsinskim
integralom prvog reda funkcije f po povrsi S i oznacavamo
sa
_
S
f(x) dS. Specijalno, u slucaju n = 3, k = 2, povrsinski inte-
gral funkcije f prvog reda oznacavamo sa
__
S
f(x) dS. Na osnovu
izlozenog u 4.6. imamo da je
__
S
f(x)dS =
__
D
f(
1
(t
1
, t
2
),
2
(t
1
, t
2
),
3
(t
1
, t
2
))
_
EGF
2
dt
1
dt
2
Ako je povrs zadata eksplicitno grakom funkcije z = z(x, y), (x, y)
D, onda je
__
S
f(x) dS =
__
D
f(x, y, z(x, y))
_
1 +z
2
x
+z
2
y
dxdy .
Iz denicije integrala funkcije po orijentisanoj mnogostrukosti sledi
da on ne zavisi od orijentacije mnogostrukosti. Samim tim, krivoli-
nijski i povrsinski integrali prvog reda ne zavise od orijentacije krive
odn. povrsi. Da oni ne zavise od parametrizacije mnogostrukosti,
dokazuje sledeci
Stav 1. Integral prvog reda funkcije f po mnogostrukosti S ne zavisi
od njene parametrizacije.
Dokaz. Neka su : D S, D R
k
t
i :

D S,

D R
k
t
parame-
trizacije elementarne mnogostrukosti S R
n
, a :

D D difeomor-
zam oblasti

D na oblast D. Tada je za svako
t

D ((
t)) = (
t).
Uvo
-
denjem smene t = (
t) u integralu
_
D
f((t))
_
det G(t) dt
imamo
_
D
f((t))
_
det G(t) dt =
_
D
f(((
t)))
_
det G((
t))[J(
t)[ d
t =
=
_
D
f((
t))
_
det

G(
t) d
t .
Na osnovu osobina Rimanovog integrala lako je pokazati neka o-
snovna svojstva integrala funkcije na mnogostrukostima. Da je funk-
cija f integrabilna na mnogostrukosti S oznacavamo sa f 1(S).
Stav 2. Neka su K i K
1
mnogostrukosti sa krajem. Ako je funkcija
f 1(K), i ako je K
1
K, tada je f 1(K
1
).
Stav 3. Neka je K = K
1
K
2
, gde su K
1
i K
2
mnogostrukosti sa
krajem bez zajednickih unutrasnjih tacaka. Ako je f 1(K), tada je
_
K
f(x) dK =
_
K
1
f(x) dK
1
+
_
K
2
f(x) dK
2
.
Vazi i obrat.
Stav 4. Ako su f, g 1(K), , R, tada je f + g, fg, [f[
1(K), a za [g[ > 0 je i f/g 1(K) i vazi
_
K
(f(x) +g(x)) dK =
_
K
f(x) dK +
_
K
g(x) dK
_
K
f(x) dK
_
K
[f(x)[ dK .
5.1. Krivolinijski i povrsinski integrali prvog reda 327
Stav 5. Neka su funkcije f, g 1(K), gde je K R
n
mnogostrukost
sa krajem. Ako je funkcija g istog znaka na K, a funkcija f ogranice-
na: m f(x) M za svako x K, tada postoji [m, M] tako da
je
_
K
f(x)g(x) dK =
_
K
g(x) dK .
Primer 1. Odredimo vrednost integrala
_
xyz dl, gde je deo krive

odre
-
dene jednacinama x = t, y =
8t
3
/3, z = t
2
/2 od tacke t = 0 do
t = 1.
Lako je videti da je dl = (x
2
t
+y
2
t
+z
2
t
)
1/2
= (1 +t)dt. Stoga je
_
xyz dl =
2
3
_
1
0
t
9/2
(1 +t) dt =
16
2
143
Primer 2. Izracunajmo povrsinski integral
__
S
z dS, gde je S deo
helikoide x = ucos v, y = usinv, z = v, 0 < u < a, 0 < v < 2.
Za vektorsku funkciju r(u, v) = (ucos v, usinv) koja pretstavlja
parametrizaciju povrsi S je E = 1, F = 0, G = 1 +u
2
, pa je
__
S
z dS =
_
a
0
_
1 +u
2
du
_
2
0
v dv =
(a
_
1 +a
2
+ ln(a +
_
1 +a
2
) .
Krivolinijski i povrsinski integrali mogu se izraziti kao granicne
vrednosti integralnih suma koje su opisane terminima vezanim za
duzinu krive odn. povrsinu povrsi. Dokazimo to za povrsinski in-
tegral prvog reda kada je k = 2, a n = 3.
Neka je S glatka elementarna povrs sa krajem u R
3
cija je parame-
trizacija zadata vektorskom funkcijom r(u, v), (u, v) D, gde je D
izmerljiv skup u R
2
uv
. Neka je = D
i
razbijanje oblasti D. Sa S
i
oznacimo onaj deo povrsi S cija je reprezentacija r = r(u, v), (u, v)
D
i
. Ocigledno je S
i
glatka elementarna povrs, a
S
= S
i
razbijanje
povrsi S. Neka je funkcija f denisana i neprekidna u svim tackama
povrsi S. Oznacimo sa f
i
= f(r(u
i
, v
i
)), (u
i
, v
i
) D
i
, a sa
i
f
i
mS
i
.
Tada je
lim
=
__
S
f(x) dS .
Da to dokazemo, primetimo najpre da sumu
na osnovu 4.6. moze-

mo prikazati u obliku
i
f
i
mS
i
=
i
__
D
i
f
i
_
EGF
2
dudv .
Kako je
__
S
f(x) dS =
i
__
S
i
f(x) dS =
i
__
D
i
f(r(u, v))
_
EGF
2
dudv ,
to je
__
S
f(x) dS
i
__
D
i
[f(r(u, v)) f(r(u
i
, v
i
))[
_
EGF
2
dudv (f(r(u, v)),
i
mS
i
= (f r,
)mS .
Funkcija f r je neprekidna na kompaktu D, pa (f r,
) 0 kada
0, odakle sledi trazena jednakost.

Zadaci za vezbanje
1. Izracunati krivolinijski integral
_
L
xy
2
dl, gde je L duz koja spaja tacke
A(0, 0) i B(4, 3). (Rezultat: 45)
_
L
y
_
1 + y
2
dl, gde je L deo krive x = ln y izme
-
du
tacaka u kojima je y = 1 i y = 4. (Rezultat: 24)
_
L
x
2
+ 2z
2
dl, gde je L kruzna linija x
2
+y
2
+z
2
= R
2
,
y = z. (Rezultat: 2R
2
)
4. Izracunati duzinu krive y = a(e
x/a
+ e
x/a
)/2, 0 x x
0
.
5. Izracunati duzinu krive x
2
+ y
2
= cz, y/x = tg(z/c) od tacke (0, 0, 0) do
tacke (x
0
, y
0
, z
0
). (Rezultat:

cz
0
(2z
0
/3c + 1))
6. Dokazati da se krivolinijski integral prvog reda moze denisati kao granicna
vrednost integralne sume. Na osnovu toga dati geometrijsko tumacenje krivolinij-
skog integrala prvog reda.
5.2. Krivolinijski i povrsinski integrali drugog reda 329
7. Naci povrsinu dela cilindra x
2
+ y
2
= R
2
koja je ogranicena izme
-
du xOy
ravni i povrsi z = xy/2R.
8. Odrediti vrednost povrsinskog integrala
__
S
x(y +z) dS po delu cilindarske
povrsi x =
_
b
2
y
2
izme
-
du ravni z = 0 i z = c. (Rezultat: b
2
c
2
)
9. Izracunati vrednost povrsinskog integrala
__
S
(x
2
/p
2
+y
2
/q
2
+1)
3/2
dS, gde
je S deo povrsi z = x
2
/2p y
2
/2q, p, q > 0, izrezan cilindrom (x
2
/p
2
+y
2
/q
2
)
2
=
a
2
(x
2
/p
2
y
2
/q
2
), x 0, a > 0. (Rezultat: a
2
pq(1 + a
2
/8)/2)
10. Odrediti vrednost povrsinskog integrala
__
S
(x
2
y
2
+ y
2
z
2
+ z
2
x
2
) dS, gde
je S deo povrsi konusa z
2
= k
2
(x
2
+ y
2
) otsecen cilindrom x
2
+ y
2
2ax = 0.
(rezultat: a
6
(80k
2
+ 7)
1 + k
2
/24)
11. Naci povrsinske integrale
a)
__
_
x
2
a
4
+
y
2
b
4
+
z
2
c
4
dS ,
b)
__
dS
(x
2
+ y
2
+ z
2
)
_
x
2
a
4
+
y
2
b
4
+
z
2
c
4
,
gde je S elipsoid x
2
/a
2
+y
2
/b
2
+z
2
/c
2
= 1, a, b, c > 0. (Rezultat: 4)
12. Dokazati Puasonovu formulu
__
S
f(ax + by +cz) dS = 2
_
1
1
f(u
_
a
2
+ b
2
+ c
2
) du,
gde je S povrs sfere x
2
+ y
2
+ z
2
= 1.
5.2. KRIVOLINIJSKI I POVR
SINSKI
INTEGRALI DRUGOG REDA
Neka je R
n
glatka elementarna kriva sa krajem orijentisana
parametrizacijom x = r(t), t [a, b]. Kako je glatka kriva, to je
[r
(t)[ =
n
1
r
2
i

1/2
,= 0 za svako t [a, b]. Oznacimo sa n(x) =
r
(t)/[r
(t)[ = (cos
1
, . . . , cos
n
) jedinicni vektor tangente krive u
tacki x = r(t) , orijentisan saglasno orijentaciji krive . Neka
je f : R
n
preslikavanje cije su koordinatne funkcije f
i
, i =
1, n, ogranicene na krivoj . Pretpostavimo da za funkciju x
(f(x), n(x)), x , gde je (f, n) skalarni proizvod vektora f i n,
postoji krivolinijski integral prvog reda
(1)
_
(f(x), n(x)) dl =
_
_
n
i=1
f
i
cos
i
_
dl .
Denicija 1. Integral (1) je totalni ili potpuni krivolinijski in-
tegral drugog reda vektorske funkcije f = (f
1
, . . . , f
n
) duz orijen-
tisane glatke elementarne krive koji oznacavamo sa
_
f
1
dx
1
+ +f
n
dx
n
,
ili krace, sa
_
f(x) dx,
gde je dx = (dx
1
, . . . , dx
n
).
Zajedno sa krivolinijskim integralom drugog reda posmatraju se
krivolinijski integrali oblika
_
f
i
(x) dx
i
:=
_
f
i
(x) cos
i
dl .
Ove integrale nazivamo krivolinijskim integralima drugog reda
u odnosu na koordinatne ose Ox
i
.
Polazeci od denicije krivolinijskog integrala prvog reda, lako dobi-
jamo formulu za izracunavanje vrednosti krivolinijskog integrala dru-
gog reda
_
f
1
dx
1
+ +f
n
dx
n
: =
_
(f(x), n(x)) dl =
=
b
_
a
(f(r(t)),
r
(t)
[r
(t)[
)[r
(t)[ dt =
=
b
_
a
(f
1
(r(t))r
1
(t) + +f
n
(r(t))r
n
(t)) dt ,
pri cemu orijentacija krive odgovara porastu parametra t. Ocigledno
je
_
f
i
(x) dx
i
=
b
_
a
f
i
(r(t))r
i
(t) dt .
Iz formule za izracunavanje krivolinijskog integrala drugog reda
neposredno proizilazi sledeci
Stav 1. Ako je vektorska funkcija neprekidna u svim tackama glatke
elementarne orijentisane krive sa krajem, tada integral
_
f
1
dx
1
+
+f
n
dx
n
postoji.
Za razliku od krivolinijskog integrala prvog reda, krivolinijski in-
tegral drugog reda zavisi od orijentacije krive duz koje se posmatra
krivolinijski integral drugog reda. Naime, vazi sledeci
Stav 2. Promenom orijentacije krive menja se znak krivolinijskog
integrala drugog reda.
Dokaz. Za to je dovoljno dokazati tvr
-
denje u slucaju glatke orijenti-
sane elementarne krive. Neka su r(t), t I i r(), J parame-
trizacije glatke elementarne orijentisane krive R
n
, a t = () =
(r
1
r)() difeomorzam reona J na reon I. Ako u integralu
_
(f(x), n(x)) dl :=
_
I
(f(r(t)),
r
(t)
[r
(t)[
)[r
(t)[ dt
uvedemo smenu t = (), dobijamo
_
I
(f(r(t)),
r
(t)
[r
(t)[
)[r
(t)[ dt =
_
J
(f(r(())), r
(()))[
()[ d =
_
J
(f( r()), r
(()))[
()[ d = sgn
()
_
J
(f( r()), r
()) d =
= sgn
()
_
J
(f( r()),
r
()
[ r
()[
)[ r
()[ d = sgn
()
_
(f, n) dl .
Ako su parametrizacije r i r saglasne, tada je
() > 0, pa krivo-
linijski integral drugog reda ne menja znak. Ako kriva menja ori-
jentaciju, tada je
() < 0, pa integral menja znak.

Na osnovu izlozenog, lako se zakljucuje da se krivolinijski inte-
gral drugog reda moze izraziti kao granicna vrednost integralne sume.
Tacnije, vazi sledeci
Stav 3. Neka je elementarna glatka kriva u R
n
orijentisana izborom
parametrizacije r(t) = (r
j
(t)), t [a, b]. Oznacimo sa = t
k
k
0
0
razbijanje segmenta [a, b],
k
[t
k1
, t
k
], k = 1, . . . , k
0
, i

=
k
0
k=1
f(r(
k
))x
k
,
gde je x
k
= (r
j
(t
k
) r
j
(t
k1
)). Ako je preslikavanje f = (f
j
)
neprekidno na krivoj , tada je
lim
=
_
f dx.
Dokaz. Oznacimo sa

j
=
k
0
k=1
f
j
(r(
k
))x
k
j
,
gde je x
k
j
= r
j
(t
k
) r
j
(t
k1
). Da dokazemo stav, dovoljno je
pokazati da je
lim
0

j
=
_
f
j
(x) dx
j
za svako j = 1, n. Kriva je prema pretpostavci glatka, pa je funkcija
r(t) neprekidno diferencijabilna na segmentu [a, b]. Stoga je na osnovu
Lagranzove teoreme x
k
j
= r
j
(
k
)t
k
, gde je
k
(t
k1
, t
k
), t
k
=
t
k
t
k1
, k = 1, . . . , k
0
, pa je

j
=
k
0
k=1
f
j
(r(
k
))r
j
(
k
)t
k
.
Neka je
=
k
0
k=1
f
j
(r(
k
))r
j
(
k
)t
k
.
Ocigledno je
j
integralna suma funkcije f

j
(r(t))r
j
(t), pa je
lim
=
b
_
a
f
j
(r(t))r
j
(t) dt =
_
f
j
(x) dx
j
.
Osim toga vazi ocena
[
j
[
k
0
k=1
[f
j
(r(
k
))[[r
j
(
k
) r
j
(
k
)[t
k

(b a) sup
atb
[f
j
(r(t))[(r
j
;
) ,
gde je (r
j
;
) modul neprekidnosti funkcije r
j
(t). Funkcija f
j
(r(t))
je neprekidna na segmentu [a, b], pa je i ogranicena na njemu. I
funkcija r
j
je neprekidna na [a, b], pa je prema Kantorovoj teoremi
ravnomerno neprekidna na [a, b]. Stoga modul neprekidnosti funkcije
r
j
tezi nuli kada dijametar razbijanja tezi nuli. Prelaskom na
granicnu vrednost u prethodnoj nejednakosti kada dijametar razbi-
janja tezi nuli, vidimo da je lim
0
[
j
[ = 0. Time smo
pokazali da je
lim
0

j
=
_
f
j
(x) dx
j
za svako j = 1, n, cime je teorema dokazana.
Jedno od vaznijih svojstava krivolinijskih integrala drugog reda je
mogucnost aproksimacije krivolinijskim integralom drugog reda duz
poligonalne linije koja je upisana u krivu po kojoj se posmatra krivoli-
nijski integral. Preciznije, vazi Kosi-Gursaova lema:
Teorema 1. Neka je preslikavanje f = (f
1
, . . . , f
n
) neprekidno u
oblasti G R
n
. Ako je elementarna glatka kriva u oblasti G,
x = r(t), a t b, parametrizacija krive , = t
k
k
0
0
razbi-
janje segmenta [a, b], a
poligonalna linija sa temenima u tackama

r(t
k
) = (r
1
(t
k
), . . . , r
n
(t
k
)), tada je
(4) lim
0
_
(f(x), n(x)) dl =
_
(f(x), n(x)) dl .
Dokaz. Kriva je kompakt. Kako je (R
n
G) = , postoji > 0
tako da je d(, R
n
G) > 0. Skup
G je zatvoren i ogranicen.
Preslikavanje r(t) je prema Kantorovoj teoremi ravnomerno nepre-
kidno na [a, b], pa postoji neko
> 0 tako da za svake dve tacke

t
, t
[a, b] vazi nejednakost

d(M
, M
) =
_
n
i=1
(r
i
(t
) r
i
(t
))
2
_
1/2
<
kad god je [t
[ <
, gde je M
= r(t
), M
= r(t
). Sve tacke
duzi M
pripadaju skupu
, a time i skupu G. No onda ce i sve

tacke poligonalne linije
biti u G za svako razbijanje za koje je
<
, pa integral na levoj strani (4) ima smisla.

Razmotrimo integrale
_
f
i
dx
i
i
_
f
i
dx
i
. Oznacimo sa x
k
i
=
r
i
(t
k
), x
k
i
= x
k
i
x
k1
i
, f
k
i
= f
i
(r(t
k
)), a sa
i
sumu
=
k
0
k=1
f
k
i
x
k
i
.
Tada je prema prethodnom stavu
lim
=
_
f
i
dx
i
.
Neka su M
k
= r(t
k
) temena poligonalne linije
. Tada je
_
f
i
(x) dx
i
=
k
0
k=1
_
M
k1
M
k
f
i
(x) dx
i
.
Osim toga je
_
M
k1
M
k
dx
i
=
_
M
k1
M
k
cos
i
dl =
= cos
i
_
M
k1
M
k
dl = [M
k1
M
k
[ cos
i
= x
k
i
,
pa je
=
k
0
k=1
f
k
i
x
k
i
=
k
0
k=1
_
M
k1
M
k
f
k
i
dx
i
.
Neka je L
duzina poligonalne linije
, S duzina krive . Tada je
f
i
(x) dx
i

i
k
_
M
k1
M
k
[f
i
(x) f
k
i
[ dx
i

(f
i
,
k
x
k
i
(f
i
,
)L
(f
i
,
)S .
Kako je funkcija f
i
ravnomerno neprekidna na poligonalnoj liniji
,
to je
lim
0
_
f
i
(x) dx
i
=
_
f
i
(x) dx
i
, i = 1, n.
Sabiranjem poslednjih jednakosti dobijamo (4).
Denicija 2. Ako je =
i
deo po deo glatka orijentisana kriva u
R
n
, a f : R
n
preslikavanje cije su koordinatne funkcije ogranicene
na krivoj , tada se krivolinijiski integral drugog reda preslikavanja f
duz krive denise kao
(2)
_
(f(x), n(x)) dl :=
i
_
i
(f(x), n(x)) dl .
Denicija 3. Ako je kriva zatvorena, tada krivolinijski integral
drugog reda funkcije f duz krive oznacavamo sa
(3)
_
f(x) dx :=
_
(f(x), n(x)) dl
i nazivamo cirkulacijom vektora f duz krive .
Primer 1. Izracunajmo krivolinijski integral
I =
_
K
x
2
dy y
2
dx
x
5/3
+y
5/3
,
gde je K deo astroide x = a cos
3
t, y = a sin
3
t orijentisan od tacke
A(a, 0) ka tacki B(0, a).
Kako je dx = 3a cos
2
t sint dt, dy = 3a sin
2
t cos t dt, to je
I =
/2
_
0
3a
4/3
sin
2
t cos
2
t dt =
3
16
a
4/3
.
Razmotrimo sada (n 1)-dimenzionalnu glatku elementarnu ori-
jentisanu mnogostrukost S R
n
sa krajem, pri cemu je orijentacija
te povrsi odre
-
dena izborom jedinicnog vektora normale n(x). Neka
je f : S R
n
preslikavanje cije su koordinatne funkcije f
i
, i =
1, n, ogranicene na povrsi S, pri cemu povrsinski integral prvog reda
funkcije (f(x), n(x)) postoji na povrsi S:
(4)
_
S
(f(x), n(x)) dS .
Denicija 4. Integral (4) nazivamo potpunim povrsinskim in-
tegralom drugog reda preslikavanja f po orijentisanoj povrsi S i
oznacavamo sa
_
S
f
1
dx
2
dx
n
+f
2
dx
1
dx
3
dx
n
+ +f
n
dx
1
dx
n1
.
U teoriji polja integral (4) pretstavlja protok ili uks vektorskog
polja f kroz povrs S.
Kao i krivolinijski, tako i povrsinski integral drugog reda zavisi od
orijentacije povrsi. Promenom orijentacije hiperpovrsi menja se znak
povrsinskog integrala drugog reda.
Pokazimo sada kako se izracunava povrsinski integral drugog reda.
Neka je x = r(t), t D R
n1
t
, parametrizacija hiperpovrsi S, a
e
i
standardna baza u R
n
. Vektor
N(r(t)) =
e
1
e
2
. . . e
n
r
1
t
1
(t)
r
2
t
1
(t) . . .
r
n
t
1
(t)
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
r
1
t
n1
(t)
r
2
t
n1
(t) . . .
r
n
t
n1
(t)
, t D,
nazivamo vektorskim proizvodom vektora r
t
i
, i = 1, n 1. Vektor
N(r(t)) je normalan na hiperpovrs S u svakoj tacki r(t), t D.
Njegova norma u R
n
je prema zadatku 13., 4.6.
|N(r(t))| =
_
det G(r
t
1
(t), . . . , r
t
n1
(t)) .
Vektor n(x) = N(x)/|N(x)|, x = r(t), t D, je jedinicni vektor
normale povrsi S. Neka je n(x) = (cos
1
, . . . , cos
n
). Imajuci u
vidu cinjenicu da je element dS hiperpovrsi dat izrazom
dS = |N(x)| dt
1
dt
n1
,
to je
_
S
f
1
dx
2
dx
n
+ +f
n
dx
1
dx
n1
:=
_
S
(f
1
(x) cos
1
+ +f
n
(x) cos
n
) dS =
_
D
(f
1
(r(t)) cos
1
+ +f
n
(r(t)) cos
n
)
_
det G(r
t
1
, . . . , r
t
n1
) dt =
_
D
(f(r(t)), N(r(t))) dt =
_
D
(f
1
(r(t))A
1
+ +f
n
(r(t))A
n
) dt ,
gde je
A
i
= (1)
i+1
(r
1
, . . . , r
i1
, r
i+1
. . . , r
n
)
(t
1
, . . . , t
n1
)
, i = 1, n.
Cesto se sa potpunim povrsinskim integralom preslikavanja f =

(f
1
, . . . , f
n
) posmatraju povrsinski integrali drugog reda funkcija f
i
po orijentisanoj povrsi S koji se denisu kao
_
S
f
i
(x) dx
1
dx
i1
dx
i+1
dx
n
:=
_
S
f
i
(x) cos
i
dS .
Kako je
i
=

(n, e
i
), a

(n, e
i
) +

(n, e
i
) = , to je ocigledno da
povrsinski integral drugog reda funkcije f
i
po orijentisanoj povrsi
menja znak promenom orijentacije povrsi.
Za deo po deo glatku orijentisanu povrs S = S
i
povrsinski inte-
gral drugog reda funkcije f : S R
n
denise se kao
_
(f(x), n(x)) dS :=
i
_
S
i
(f(x), n(x)) dS
i
.
Primer 2. Neka je S glatka elementarna orijentisana povrs u R
3
cija je reprezentacija r = (x, y, f(x, y)), (x, y) D R
2
xy
. Neka
je orijentacija povrsi odre
-
dena jedinicnim vektorom normale n =
(cos , cos , cos ). Ako je F = (P, Q, R) vektorska funkcija cije su
koordinatne funkcije ogranicene na povrsi S, tada je povrsinski inte-
gral
__
S
(F, n) dS jednak
__
S
Pdydz +Qdzdx +Rdxdy =
__
S
(P cos +Qcos +Rcos )dS
=
__
D
(AP(r(x, y)) +BQ(r(x, y)) +CR(r(x, y)))dxdy .
Kako je u ovom slucaju
N =
i

j

k
1 0 f
x
0 1 f
,
to je
A =
0 f
x
1 f
= f
x
, B =
1 f
x
0 f
= f
y
, C =
1 0
0 1
= 1 ,
pa je
__
S
P dy dz +Qdz dx +Rdxdy =
=
__
D
(pP(x, y, f(x, y)) qQ(x, y, f(x, y)) +R(x, y, f(x, y))) dxdy .
Primer 3. Izracunajmo vrednost povrsinskog integrala drugog reda
I =
__
S
(y z)dydz + (z x)dzdx + (x y)dxdy ,
gde je S gornja strana povrsi sfere x
2
+ y
2
+ z
2
= 2Rx izrezana
cilindrom x
2
+ y
2
= 2ax, R > a. Napisimo zadati integral preko
povrsinskog integrala prvog reda
I =
__
S
((y z) cos + (z x) cos + (x y) cos ) dS .
Kako je
cos =
F
x
_
F
x
_
2
+
_
F
y
_
2
+
_
F
z
_
2
=
=
2x 2R
2
_
(x R)
2
+y
2
+z
2
=
x R
R
,
cos =
y
R
, cos =
z
R
,
to je
I =
__
S
(z y) dS .
Povrs S je simetricna u odnosu na ravan Oxz, pa je stoga
__
S
y dS = 0.
Dakle je
I =
__
S
z dS =
__
D
z
cos
dxdy =
=
__
D
z
z/R
dxdy = R
__
D
dxdy = Ra
2
.
Povrsinski integral drugog reda moze se denisati i kao granicna
vrednost odgovarajuce integralne sume. Zaista, denisemo sumu

k
i
f
i
k
cos
i

(n, e
k
)mS
i
, k = 1, n,
gde je cos
i

(n, e
k
) kosinus ugla izme
-
du vektora normale povrsi S
i
u
tacki r(t
i
) S
i
, t
i
D
i
, i baznog vektora e
k
prostora R
n
, a f
i
k
=
f
i
(r(t
i
)). Tada je
lim
0

k
=
_
S
f
k
(x) dx
1

dx
k
dx
n
.
Zadaci za vezbanje
_
L
y dx + xdy, gde je L deo astroide x =
a cos
3
t, y = asin
3
t od tacke t = 0 do tacke t = /4. (Rezultat: a
2
/8)
2. Naci vrednost krivolinijskog integrala
_
L
y
2
dx+(x
2
+z) dy +(x+y +z
2
) dz
ako je L duz orijentisana od tacke A(1, 0, 2) do tacke B(3, 1, 4). (Rezultat: 95/3)
3. Odrediti vrednost krivolinijskog integrala
_
L
a
3
/xy dx+z dy+a dz, ako je L
presek povrsi xyz = a
3
i (x
2
+y
2
)z
2
= a
4
orijentisan od tacke (2a/
3, 2a, a
3/4)
do tacke (2a, 2a/
3, a
3/4).
4. Dokazati da za krivolinijski integral vazi ocena
[
_
L
f
1
dx
1
+ + f
n
dx
n
[ lM
gde je l duzina krive L, a M = max
_
f
2
1
+ + f
2
n
na krivoj L.
6.1. Grinova formula 341
5. Oceniti integral
I
R
=
_
y dx xdy
(x
2
+ xy + y
2
)
2
,
gde je L krug x
2
+ y
2
= R
2
. Dokazati da je lim
R+
I
R
= 0.
6. Izracunati povrsinski integral
__
S
(ax
2
+by
2
+cz
2
) dy dz, gde je S unutrasnja
strana polusfere x =
_
R
2
y
2
z
2
izrezana konusom x =
_
y
2
+ z
2
. (Rezultat:
R
4
(b + 3a)/8)
7. Naci vrednost integrala
__
S
x
2
dydz +y
2
dzdx+z
2
dxdy po spoljasnjoj strani
sfere (x a)
2
+ (y b)
2
+ (z c)
2
= R
2
. (Rezultat: 8R
3
(a + b + c)/3)
8. Izracunati povrcinski integral
__
S
yzdxdy + zxdydz + xydzdx, gde je S
spoljasnja strana povrsi koja se sastoji od dela cilindra x
2
+ y
2
= R
2
i delova
ravni x = 0, y = 0, z = 0, z = H, pri cemu je x, y, z 0.
6. OSNOVNE INTEGRALNE FORMULE
U ovom poglavlju izlozicemo Grinovu i Stoksovu formulu, kao i
formulu Gaus-Ostrogradskog koje nastavljaju ideju Njutn-Lajbnico-
ve formule. Zbog njihovog znacaja, ove formule smatramo osnovnim
integralnim formulama analize.
6.1. GRINOVA FORMULA
Neka je K kompakt sa krajem K u euklidovom prostoru R
n
sa
ksiranom bazom.
Denicija 1. Kompakt K je elementaran ako svaka prava u R
n
paralelna osi Ox
i
, i = 1, n, koja sece kompakt K, isti see po segmentu
(koji se moze degenerisati u tacku) koji je odre
-
den nejednakostima
i
(x
1
, . . . , x
i1
, x
i+1
, . . . , x
n
) x
i

i
(x
1
, . . . , x
i1
, x
i+1
, . . . , x
n
) ,
gde su
i
i
i
neprekidno diferencijabilne funkcije.
Denicija 2. Kompakt K R
n
sa krajem K je prost ako se moze
prikazati kao unija konacno mnogo elementarnih kompaktnih skupova
K
i
sa krajevima K
i
, i = 1, k, koji, sem rubnih, nemaju drugih za-
jednickih tacaka.
342 Glava III: Visestruki integrali, 6. Osnovne integralne formule
Teorema 1. (Grin*) Neka je D R
2
prost kompakt sa orijenti-
sanim krajem D. Ako su funkcije P i Q neprekidne na D zajedno
sa svojim parcijalnim izvodima P/y i Q/x, tada vazi Grinova
formula
(1)
_
D
P dx +Qdy =
__
D
_
Q
x

P
y
_
dxdy .
Dokaz. Dokazimo Grinovu formulu najpre u slucaju kada je D ele-
mentaran kompakt. U tom slucaju kompakt D mozemo prikazati u
jednom od sledecih oblika D = (x, y) R
2
: a x b,
2
(x) y
2
(x) = (x, y) R
2
: c y d,
1
(y) x
1
(y), gde su
i
i
i
neprekidno diferencijabilne funkcije. Funkcija P/y je integrabilna
na svakom od ovih skupova i vazi
__
D
P
y
dxdy =
b
_
a
dx
2
(x)
_
2
(x)
P
y
dy =
=
b
_
a
P(x,
2
(x)) dx
b
_
a
P(x,
2
(x)) dx =
=
_
(AD)
P(x, y) dx
_
(EH)
P(x, y) dx.
* Green G. (1793-1841)- engleski matematicar
Koristeci cinjenicu da je
_
(DE)
P(x, y) dx =
_
(HA)
P(x, y) dx = 0 ,
(jer je cos
1
= 0) poslednji izraz dobija oblik
__
D
P
y
dxdy =
_
(ABCD)
P dx
_
(DE)
P dx
_
(EFGH)
P dx
_
(HA)
P dx =
_
D
P dx.
Rub D je orijentisan saglasno orijentaciji kompakta D.
Na potpuno analogan nacin se dobija i drugi deo Grinove formule
__
D
Q
x
dxdy =
_
D
Qdy .
Sabiranjem poslednjih dveju jednakosti dobijamo Grinovu formulu
za slucaj elementarnog kompakta D. Neka je sada D prost kompakt
koji se razlaze na konacan broj elementarnih kompaktnih skupova D
i
,
i = 1, n. Na svakom elementarnom kompaktnom skupu D
i
na osnovu
dokazanog vazi jednakost
__
D
i
_
Q
x

P
y
_
dxdy =
_
D
i
P dx +Qdy .
Sabiranjem ovih jednakosti dobijamo
(2)
n
i=1
__
D
i
_
Q
x

P
y
_
dxdy =
n
i=1
_
D
i
P dx +Qdy .
U sumi na desnoj strani poslednje jednakosti krivolinijski integrali
po delovima rubova D
i
, koji su u unutrasnjosti oblasti D, uzimaju
se dvaput. Orijentacije tih rubova su suprotne zbog saglasnosti ori-
jentacija odgovarajucih im oblasti. Stoga se krivolinijski integrali u
posmatranoj sumi po ovim rubovima potiru, pa je
n
i=1
_
D
i
P dx +Qdy =
_
D
P dx +Qdy .
Koristeci aditivnost dvostrukog integrala i prethodnu jednakost, iz (2)
sledi (1).
Rub oblasti D u dokazanoj teoremi je deo po deo glatka zatvorena
kontura. Razmotrimo sada kompakt ciji se rub D sastoji od konacno
mnogo prostih deo po deo glatkih kontura. Za granicnu konturu D
e
kazemo da je spoljasnja ako je ona istovremeno rub neogranicene
oblasti u R
2
D. Granicna kontura D
i
je unutrasnja ako ona nije
rub neogranicene oblasti u R
2
D.
Pretpostavimo da se kraj D prostog kompakta sastoji od spoljas-
nje granice D
e
i konacno mnogo unutrasnjih granica D
k
i
, k = 1, n.
Potpuno analogno se dokazuje da vazi sledeca formula
__
D
_
Q
x

P
y
_
dxdy =
_
D
+
e
P dx +Qdy +
n
k=1
_
D
i,k
P dx +Qdy .
Grinova formula vazi i za siru klasu kompaktnih skupova. Naime, vazi
Teorema 2. Neka je kraj D izmerljivog kompakta D R
2
unija
konacno mnogo deo po deo glatkih krivih. Ako su funkcije P i Q
neprekidne zajedno sa svojim izvodima P/y i Q/x u oblasti G,
D G, tada vazi Grinova formula.
Dokaz. Kraj D kompakta D je izmerljiv skup mere nula. Stoga za
svako > 0 postoji zatvoren elementaran skup A i otvoren elemen-
taran skup B za koje je D B A G i mB mA < . U krivu
D upisimo poligonalnu liniju tako da je B A. Oznacimo
sa mnogougaonu povrs ogranicenu poligonalnom linijom . Mno-
gougaona povrs je prost kompakt za koji vazi Grinova formula
(3)
__
_
Q
x

P
y
_
dxdy =
_
P dx +Qdy .
Funkcija f = Q/x P/y je ogranicena na kompaktu , pa je
__
D
f dxdy
__
f dxdy
__
D\A
__
\A
__
D\A
[f[ dxdy +
__
\A
[f[ dxdy 2
__
B\A
[f[ dxdy < 2K ,
gde je [f[ K. Krivolinijski integral u (3) tezi integralu
_
D
P dx +
Qdy kada duzina maksimalne stranice poligonalne linije tezi nuli
na osnovu leme o aproksimaciji krivolinijskog integrala drugog reda.
Dvostruki inteqral u (3) u tom slucaju prema dokazanom tezi ka inte-
gralu
__
D
(Q/xP/y) dxdy, odakle dobijamo Grinovu formulu.
Ako u Grinovoj formuli stavimo da je Q = x, P = 0, dobijamo

(4) mD =
_
D
xdy .
Analogno, stavljajuci da je Q = 0, P = y, dobijamo
(5) mD =
_
D
y dx.
Iz poslednjih dveju formula dobijamo formulu za izracunavanje povr-
sine povrsi ogranicene deo po deo glatkom krivom:
(6) mD =
1
2
_
D
xdy y dx.
I =
_
L
_
x
2
+y
2
dx +y[xy + ln
_
x
2
+y
2
] dy ,
gde je L rub pravougaonika cija su temena A(3, 2), B(6, 2), C(6, 4) i
D(3, 4).
Funkcije P i Q zadovoljavaju uslove teoreme na kompaktnom skupu
(ABCD). Kako je
P
y
=
y
_
x
2
+y
2
,
Q
x
= y
y
_
x
2
+y
2
+ 1
_
x
2
+y
2
,
to je
I =
__
(ABCD)
y
2
dxdy =
6
_
3
dx
4
_
2
y
2
dy = 56 .
Primer 2. Odrediti povrsinu povrsi ogranicene astroidom
x = a cos
3
t, y = a sin
3
t, 0 t 2.
Trazena povrsina je prema (6)
mD =
1
2
2
_
0
(a cos
3
t 3a sin
2
t cos t +a sin
3
t 3a cos
2
t sint) dt =
3a
2
8
.
Zadaci za vezbanje
1. Izracunati sledece krivolinijske integrale primenom Grinove formule, a zatim
rezultat proveriti neposrednim izracunavanjem:
a)
_
L
(x+y)
2
dx(x
2
+y
2
) dy, gde je L pozitivno orijentisana kontura trougla
cija su temena A(1, 1), B(3, 2), C(2, 5);
b)
_
L
e
x
[(1 cos y) dx(y sin y) dy], gde je L pozitivno orijentisana kontura
oblasti odre
-
dene nejednakostima 0 x , 0 y sinx. (Rezultat: b)
(1 )/5)
_
AmO
(e
x
siny my) dx + (e
x
cos y
m
) dy ,
gde je AmO gornji deo polukruznice x
2
+ y
2
= ax orijentisana od Tacke A(a, 0)
do tacke B(0, 0).
_
AmB
((y)e
x
my) dx + (
(y)e
x
m) dy ,
gde je neprekidno diferencijabilna funkcija, AmB proizvoljna putanja koja spaja
tacke A(x
1
, y
1
) i B(x
2
, y
2
) i koja sa duzi AB ogranicava povrs povrsine S. (Rezul-
tat: S + (y
2
)e
x
2
(y
1
)e
x
1
m(y
2
y
1
) m(x
2
x
1
)(y
1
+ y
2
)/2)
4. Izracunati povrsinu ogranicenu
a) kardoidom x = a(2 cos t cos 2t), y = a(2 sin t sin 2t);
b) petljom Dekartovog lista x
3
+ y
3
= 3axy, a > 0;
c) lemniskatom (x
2
+ y
2
)
2
= a
2
(x
2
y
2
). (Rezultat: a) 6a
2
b) 3a
2
/2 c) a
2
)
5. Primenom Grinove formule dokazati sledece jednakosti
a)
__
D
u dxdy =
_
D
u
dl ,
b)
__
D
(vu uv) dxdy =
_
D
(v
u
u
v
) dl ,
c)
__
D
vudxdy =
__
D
_
u
x
v
x
+
u
y
v
y
_
dxdy +
_
D
v
u
dl ,
gde je
f :=

2
f
x
2
+

2
f
y
2
,
f
:=
f
x
cos(x, ) +
f
y
sin(x, ) .
6. Da bi funkcija u = u(x, y) bila harmonijska u oblasti D R
potrebno
je i dovoljno, da za svaku prostu zatvorenu krivu L D vazi
_
L
u/ dl = 0.
Dokazati. (Uputstvo: koristiti 3.a))
7. Ako je u = u(x, y) harmonijska funkcija u zatvorenoj oblasti D, dokazati da
su njene vrednosti unutar oblasti D jednoznacno odre
-
dene njenim vrednostima na
rubu D.
8. Neka je u(x, y) harmonijska funkcija u oblasti D, (x
0
, y
0
) int D i K
R
D
kruznica sa sredistem u tacki (x
0
, y
0
). Dokazati da je
u(x
0
, y
0
) =
1
2R
_
K
R
u(x, y) dl .
(Uputstvo: iskoristiti cinjenicu da je v = ln
_
(x x
0
)
2
+ (y y
0
)
2
harmonijska
funkcija u D \ (x
0
, y
0
) i zadatak 5. c))
9. Neka je x = x(u, v), y = y(u, v) obostrano jednoznacno neprekidno diferen-
cijabilno preslikavanje oblasti G R
2
uv
na G
R
2
xy
. Neka je
+
rub ogranicene
oblasti G cija je reprezentacija u = u(t), v = v(y), a t b. Ako je
slika
oblasti datim preslikavanjem, dokazati da je
a) m
=
__
(x, y)
(u, v)
dudv b) lim
d()0
m
m
=
(x, y)
(u, v)
M
0
, M
0
.
i dati geometrijsko znacenje jakobijana preslikavanja.
6.2. FORMULA GAUS-OSTROGRADSKOG
Teorema 1. Neka je na prostom kompaktu K R
3
sa orijenti-
sanim krajem K denisana vektorska funkcija F = (P, Q, R) koja
je neprekidna na K zajedno sa parcijalnim izvodima P/x, Q/y,
R/z. Tada vazi formula Gaus-Ostrogradskog*
___
K
_
P
x
+
Q
y
+
R
z
_
dK =
__
K
(P cos +Qcos +Rcos )dS ,
Dokaz. Dokazimo teoremu najpre u slucaju kada je K elementaran
kompakt ciji je kraj glatka
orijentisana dvodimenzi-
onalna povrs. Neka je
(x, y, z) : (x, y) G
R
2
, (x, y) z (x, y)
jedan od mogucih prikaza
kompaktnog skupa K. Rub
K kompakta K sastoji se
od povrsi S
1
i S
2
cije su
parametrizacije z = (x, y)
i z = (x, y) respektivno
odre
-
dene na kompaktu G,
i cilindarske povrsi S
0
=
(x, y, z) : (x, y) G,
(x, y) z (x, y). U
tom slucaju je
___
K
R
z
dK =
__
G
dxdy
(x,y)
_
(x,y)
R
z
dz =
=
__
G
[R(x, y, (x, y)) R(x, y, (x, y))]dxdy =
=
__
S
+
2
R(x, y, z)dxdy +
__
S
+
1
R(x, y, z)dxdy .
* Ostrogradski M.V. (1801-1861)-ruski matematicar
6.2. Formula Gaus-Ostrogradskog 349
Ako je n = (cos , cos , cos ) jedinicni vektor normale povrsi S, tada
je cos = 0 na povrsi S
0
, pa je
__
S
+
0
R(x, y, z)dxdy =
__
S
0
R(x, y, z) cos dS = 0 .
Koristeci poslednje jednakosti, dobijamo
___
K
R
z
dK =
__
S
+
1
Rdxdy +
__
S
+
2
Rdxdy +
__
S
+
0
Rdxdy =
__
K
Rdxdy .
Potpuno analogno se dobijaju formule
___
K
P
x
dK =
__
K
Pdydz =
__
K
P cos dS
i
___
K
Q
y
dK =
__
K
Qdxdz =
__
K
Qcos dS ,
koje, zajedno sa prvom, daju formulu Gaus-Ostrogradskog za slucaj
elementarnog kompakta K.
Ako je K =
1
K
j
prost kompakt, dokaz formule Gaus-Ostrograd-
skog neposredno sledi sumiranjem jednakosti (1) napisane za svaki
elementaran kompakt K
j
.
Formula Gaus-Ostrogradskog vazi i u slucaju kada je K proizvoljan
kompakt ciji je kraj deo po deo glatka orijenisana povrs. Dokaz ovog
tvr
-
denja izlazi iz okvira ovog kursa, pa dokaz istog ne navodimo.
Denicija 1. Neka je R
n
oblast. Ako svakom elementu x
odgovara neki broj (vektor) f(x), kazemo da je u oblasti denisano
skalarno (vektorsko) polje.
Denicija 2. Neka je u oblasti R
n
denisano vektorsko polje
F = (f
1
, . . . , f
n
) diferencijabilno u nekoj tacki x . Broj
div F :=
n
i=1
f
i
x
i
(x)
nazivamo divergencijom vektorskog polja F u tacki x.
Sada teoremu Gaus-Ostrogradskog mozemo formulisati u termini-
ma teorije polja za najopstiji slucaj.
Teorema 2. Neka je kraj G ogranicene oblasti G R
n
orijentisana
povrs koja se sastoji od konacno mnogo deo po deo glatkih povrsi. Ako
je vektorsko polje F = (f
1
, . . . , f
n
) neprekidno zajedno sa parcijalnim
izvodima f
i
/x
i
, u oblasti G, i = 1, n, tada je integral divergencije
tog polja po oblasti G jednak protoku istog po rubu oblasti G, odn.
_
G
div FdG =
_
G
(F(x), n(x))dS ,
gde je orijentacija kraja G oblasti G odre
-
dena jedinicnim vektorom
normale n(x) = (cos
1
, . . . , cos
n
) povrsi G.
Stavljajuci u formuli Gaus-Ostrogradskog da je f
i
= x
i
, i = 1, n
dobijamo formulu za izracunavanje mere oblasti G:
mG =
1
n
_
G
_
n
i=1
x
i
cos
i
_
dS
ili
mG =
1
n
_
G
x
1
dx
2
dx
n
+ +x
n
dx
1
dx
n1
.
Formula Gaus-Ostrogradskog omogucava uvo
-
denje pojma diver-
gencije vektorskog polja pomocu granicnih vrednosti.
Teorema 3. Neka je u oblasti G R
n
odre
-
deno neprekidno dife-
rencijabilno vektorsko polje F, i neka je D oblast ciji je kraj D deo
po deo glatka povrs orijentisana izborom jedinicnog vektora normale.
Ako je M
0
D, D G, pri cemu se u oblasti D moze primeniti
formula Gaus-Ostrogradskog, tada je
div F(M
0
) = lim
d(D)0
_
D
(F(x), n(x)) dS
mD
.
Dokaz. Na osnovu teoreme o srednjoj vrednosti integrala je
_
D
div F dD = div F(M) mD, M D.
6.2. Formula Gaus-Ostrogradskog 351
Zamenjujuci poslednji izraz u formuli Gaus-Ostrogradskog dobijamo
div F(M) =
_
D
(F, n) dS
mD
.
Kako je div F(M) neprekidna funkcija u tacki M
0
, prelaskom na
granicnu vrednost u poslednjoj jednakosti kada d(D) 0 dobijamo
formulu za divergenciju vektorskog polja.
Primer 1. Primenom formule Gaus-Ostrogradskog odredimo vred-
nost povrsinskog integrala
__
S
(x
2
cos +y
2
cos +z
2
cos ) dS ,
gde je S deo konusne povrsi x
2
+ y
2
= z
2
, 0 z h orijentisan
izborom spoljasnje normale n = (cos , cos , cos ) konusa.
Da bismo mogli da primenimo formulu Gaus-Ostrogradskog, pri-
druzimo povrsi S povrs S
1
= (x, y, z) : x
2
+ y
2
z
2
, z = h. Tada
je
__
S
(x
2
cos +y
2
cos +z
2
cos ) dS +
__
S
1
(x
2
cos +
+y
2
cos +z
2
cos ) dS = 2
___
D
(x +y +z) dxdy dz ,
gde je D oblast ciji je kraj povrs S S
1
. Za povrs S
1
je cos =
cos = 0, pa je
__
S
1
(x
2
cos +y
2
cos +z
2
cos ) dS =
=
__
S
1
z
2
cos dS =
__
S
1
h
2
dS = h
4
.
Na osnovu teoreme Fubinija je
___
D
(x +y +z) dxdy dz =
__
E
dxdy
h
_
x
2
+y
2
(x +y +z) dz ,
gde je E = (x, y) : x
2
+ y
2
h
2
. Uvo
-
denjem polarnih koordinata
u poslednjem integralu dobija se
___
D
(x +y +z) dxdy dz =
=
_
2
0
d
_
h
0
[r(cos +sin)(h r) +
h
2
2

r
2
2
]r dr =
h
4
4
.
Zamenjujuci vrednost dobijenih integrala u polaznoj jednakosti dobi-
jamo vrednost polaznog integrala
__
S
(x
2
cos +y
2
cos +z
2
cos ) dS =
h
4
2
.
Zadaci za vezbanje
1. Primenom formule Gaus-Ostrogradskog izracunati sledece povrsinske inte-
grale:
a)
__
S
x
2
dy dz + y
2
dz dx + z
2
dxdy, gde je S spoljasnja strana kocke 0
x a,(0 y a, 0 z a;
b)
__
S
xdy dz+y dz dx+z dxdy, gde je S spoljasnja strana elipsoida x
2
/a
2
+
y
2
/b
2
+ z
2
/c
2
= 1 ;
c)
__
S
xdy dz + y dz dx + z dx dy, gde je S spoljasnja strana dela cilindra
x
2
+ y
2
= a
2
, h z h. (Rezultat: a) 3a
4
, b) 4abc, c) 6a
2
h)
2. Odrediti vrednosti sledecih povrsinskih integrala, a zatim izvrsiti proveru
primenom formule Gaus-Ostrogradskog:
a)
__
x
dy dz + y dz dx + z dxdy, gde je S spoljasnja strana povrsi koja je
ogranicena zapreminom V = (x, y, z) : x
2
/a
2
+ y
2
/b
2
1, x
2
/a
2
+ z
2
/c
2
1,
a, b, c > 0 ;
b)
__
S
bx
2
dy dz+ay
2
dz dx+abz
2
dxdy, gde je S spoljasnja strana povrsi tela
ogranicena povrsima x/a+y/b+z = 1, (x/a+z)
2
+(y/b+z)
2
= (x/a+y/b+z)
2
,
a, b > 0 ;
c)
__
S
(xdy dz +y dz dx+z dxdy)/
_
x
6
+y
6
+ z
6
, gde je S spoljasnja strana
povrsi 2[x[ + 3[y[ + 4[z[ = 1. (Rezultat: a) 16abc b) a
2
b
2
/2 c) formulu Gaus-
Ostrogradskog primeniti na oblast (x, y, z) : 2[x[+3[y[+4[z[ 1, x
6
+y
6
+x
6
1
2(1/6)/9
)
3. Dokazati da je zapremina konusa ogranicena glatkom konusnom povrsi
F(x, y, z) = 0 i ravni Ax + By + Cz + D = 0 jednaka V = HS/3, gde je S
povrsina osnove, a H visina konusa. (Uputstvo: pretpostaviti da se vrh konusa
nalazi u koordinatnom pocetku, a zatim primeniti formulu za zapreminu datu
ovom odeljku)
6.3. Stoksova formula 353
4. Dokazati drugu formulu Grina:
___
V
(vu uv) dxdy dz =
__
S
_
v
u
n
u
v
n
_
dS ,
gde je oblast V
3
R
ogranicena povrsinom S, n spoljasnji vektor noramale, a

u i v dvaput neprekidno diferencijabilne funkcije u oblasti V . Simboli u, v i
u/n denisani su sa
f =

2
f
x
2
+

2
f
y
2
+

2
f
z
2
,
f
n
=
f
x
cos(x, n) +
f
y
cos(y, n) +
f
z
cos(z, n) .
5. Formulisati tvr
-
denja zadataka 5. i 6. prethodnog odeljka u trodimenzional-
nom slucaju i dokazati ih.
6.3. STOKSOVA FORMULA
Neka je S povrs sa krajem klase (
(2)
orijentisana izborom jedinicnog vekto-
ra normale n = (cos , cos , cos ) cija
je parametrizacija r = r(u, v) odre
-
de-
na u oblasti D R
2
uv
koja dopusta
primenu Grinove formule. Za kraj D
oblasti D pretpostavimo da je prosta
deo po deo glatka kriva cija je parame-
trizacija u = u(t), v = v(t), a t
b. Pri navedenim pretpostavkama vazi
sledeca teorema.
Teorema 1. (Stoks*) Ako su funkcije P, Q i R neprekidno difer-
encijabilne na povrsi S, tada je
_
S
P dx +Qdy +Rdz =
__
S
cos cos cos

/x /y /z
P Q R
dS .
* Stokes G.G. (1819-1903) -engleski matematicar
Dokaz. Odredimo na primer vrednost integrala
_
S
P dx. Ako je
r(u, v) = (x(u, v), y(u, v), z(u, v)) parametrizacija povrsi S, tada je
r = r(u(t), v(t)), a t b parametrizacija kraja S te povrsi, pa je
_
S
P dx =
b
_
a
P(r(u(t), v(t)))x
t
(u(t), v(t)) dt =
=
_
D
P(x(u, v), y(u, v), z(u, v))
_
x
u
du +
x
v
dv
_
.
Oblast D dopusta primenu Grinove formule, pa je
_
S
P dx =
__
D
_

u
_
P
x
v
_

v
_
P
x
u
__
dudv =
=
__
D
__
P
x
x
u
+
P
y
y
u
+
P
z
z
u
_
x
v
+P

2
x
uv
_
P
x
x
v
+
P
y
y
v
+
P
z
z
v
_
x
u
P

2
x
vu
_
dudv =
=
__
D
_
P
z
(z, x)
(u, v)

P
y
(x, y)
(u, v)
_
dudv =
=
__
S
P
z
dzdx
P
y
dxdy =
__
S
_
P
z
cos
P
y
cos
_
dS .
Potpuno analogno se dokazuju formule
_
S
Qdy =
__
S
_
Q
x
cos
Q
z
cos
_
dS ,
_
S
Rdz =
__
S
_
R
y
cos
R
x
cos
_
dS ,
koje, zajedno sa prethodno dokazanom formulom, daju Stoksovu for-
mulu.
6.3. Stoksova formula 355
Lako je dokazati da Stoksova formula vazi i za orijentisanu deo po
deo glatku povrs S = S
i
, pri cemu svaka od povrsi S
i
zadovoljava
uslove dokazane teoreme. Napomenimo da u prethodno dokazanoj
teoremi povrs S ne mora biti klase (
(2)
. Naime, tim uslovom dokaz
teoreme se znatno uproscuje. Me
-
dutim, Stoksova formula u opstem
slucaju vazi za svaku prostu orijentisanu deo po deo glatku povrs.
Dokaz ove teoreme izlazi iz okvira ove knjige. Pri tome se Stoksova
teorema moze izraziti u terminima teorije polja. U tom cilju uvedimo
sledecu deniciju.
Denicija 1. Neka je u oblasti R
3
denisano neprekidno di-
ferencijabilno vektorsko polje F = (P, Q, R). Vektor
_
R
y

Q
z
,
P
z

R
x
,
Q
x

P
y
_
nazivamo rotorom vektorskog polja F i oznacavamo sa rot F.
Teorema 2. Neka je vektorsko polje F neprekidno diferencijabilno u
oblasti G R
n
, a S G deo po deo glatka orijentisana povrs ciji je
kraj S orijentisan saglasno orijentaciji povrsi S. Tada je cirkulacija
vektorskog polja F duz kraja S povrsi S jednaka protoku rotora
polja F kroz povrs S, tj.
_
S
F dr =
__
S
(rot F, n) dS ,
gde je dr = (dx, dy, dz), a n je-
dinicni vektor normale orijentisuci
za povrs S.
Stoksova formula omogucuje
geometrijki pristup pojmu rotora
vektorskog polja, sto je iskazano
sledecom teoremom.
Teorema 3. Neka je u oblasti
G R
3
odre
-
deno neprekidno di-
ferencijabilno vektorsko polje F i
neka je M
0
ksirana tacka te obla-
sti, a n jedinicni vektor. Oznaci-
mo sa ravan koja prolazi kroz tacku M
0
i upravna je na vektor n, a
sa S ogranicenu oblast u ravni koja sadrzi tacku M
0
ciji je rub S
deo po deo glatka kriva orijentisana saglasno izboru vektora normale
n, pri cemu je S G. Tada je
rot
n
F(M
0
) = lim
d(S)0
_
S
F dr
mS
,
gde je rot
n
F(M
0
) projekcija vektora rot F(M
0
) na jedinicni vektor
normale n.
Dokaz. Na osnovu teoreme o srednjoj vrednosti integrala je
__
S
(rot F, n) dS = rot
n
F(M) mS , M S ,
gde je rot
n
F(M) projekcija rotora vektorskog polja F u tacki M S
na vektor n. Stoga je
rot
n
F(M) =
_
S
F dr
mS
.
Prelaskom na granicnu vrednost u poslednjoj jednakosti kada d(S)
0 a M
0
S, imajuci pri tom u vidu neprekidnost rotora vektorskog
polja F, dobijamo trazeni izraz za rot F.
Zadaci za vezbanje
1. Izracunati sledece krivolinijske integrale primenom Stoksove formule:
a)
_
L
(y z) dx + (z x) dy + (x y) dz, gde je L kriva x
2
+y
2
= a
2
, x/a +
z/h = 1, a, h > 0, orijentisana suprotno kretanju kazaljki na satu posmatrano sa
pozitivnog dela Ox-ose ;
b)
_
L
(y
2
+z
2
) dx+(x
2
+z
2
) dy+(x
2
+y
2
) dz, gde je L kriva x
2
+y
2
+z
2
= 2Rx,
x
2
+ y
2
= 2rx, 0 < r < R, z > 0 orijentisana tako da pri njenom obilasku
spoljasnja strane sfere ostaje sa leve strane ;
c)
_
L
(y
2
z
2
) dx +(z
2
x
2
) dy +(x
2
y
2
) dz, gde je L kriva koja se dobija
u preseku kocke 0 x a, 0 y a, 0 z a sa ravni x + y + z = 3a/2
orijentisana suprotno kretanju kazaljki na satu posmatrano sa pozitivnog dela
Ox-ose. (Rezultat: a) 2a(a +h) b) 2Rr
2
c) 9a
3
/2)
2. Neka je C zatvorena kontura u ravni xcos + y cos + z cos = 0, a S
povrsina povrsi ogranicena krivom C. Naci
_
C
dx dy dz
cos cos cos
x y z
,
6.4. Nezavisnost krivolinijskog integrala od putanje integracije 357
ako je kriva C pozitivno orijentisana.
3. Proveriti Stoksovu formulu, ako je
a) P = x
2
y
2
, Q = 1, R = z, a L kontura x
2
+ y
2
= a
2
, z = 0 nad kojom je
razapeta polusfera x
2
+ y
2
+ z
2
= a
2
, z > 0 ;
b) P = y, Q = z, R = x, a L kriva x = acos
2
t, y = a
2 sint cos t, z =
a sin
2
t, 0 t 2. (Uputstvo: L je presek sfere x
2
+ y
2
+ z
2
= a
2
i ravni
x + z = a)
6.4. NEZAVISNOST KRIVOLINIJSKOG INTEGRALA
OD PUTANJE INTEGRACIJE
Neka je u oblasti G R
2
denisano vektorsko polje F = (P, Q).
Razmotrimo krivolinijski integral
(1)
_
(AB)
P dx +Qdy ,
gde su A i B tacke u oblasti G, a (AB) kriva u G koja ih spaja.
Prirodno se postavlja pitanje odre
-
divanje uslova pod kojim integral
zavisi samo od krajnjih tacaka, a ne i od putanje koja ih spaja.
Odgovor na to pitanje daje
Teorema 1. Neka su funkcije P(x, y) i Q(x, y) neprekidne u oblasti
G R
2
. Tada su sledeci uslovi ekvivalentni:
(i) Krivolinijski integral (1) jednak je nuli po ma kojoj zatvorenoj
deo po deo glatkoj konturi koja je sadrzana u oblasti G.
(ii) Krivolinijski integral (1) ne zavisi od putanje integracije.
(iii) Izraz P dx + Qdy je totalni diferencijal neke funkcije u(x, y)
odre
-
dene u oblasti G. U tom slucaju je
(2)
_
(AB)
P dx +Qdy = u(B) u(A) ,
gde je (AB) ma koja kriva u oblasti G koja spaja tacke A i B.
Dokaz. (i) (ii) Neka su (AB)
1
i (AB)
2
dve proizvoljne krive u
oblasti G koje spajaju tacke A i B. Kriva L = (AB)
1
(BA)
2
je
zatvorena, pa je
_
L
P dx +Qdy = 0. Stoga je
_
(AB)
1
P dx +Qdy =
_
(AB)
2
P dx +Qdy .
(ii) (iii) Neka je A(x
0
, y
0
) ksirana, a B(x, y) proizvoljna tacka
u oblasti G. Denisimo funkciju
u(x, y) = u(B) :=
_
(AB)
P dx +Qdy ,
gde je (AB) proizvoljna
kriva u oblasti G. Funk-
cija u(x, y) je korektno
denisana, jer prema
pretpostavci (ii) integral
(1) ne zavisi od putanje
integracije. Dokazimo da
je du = P dx+Qdy. Iza-
berimo h tako da tacka
C(x+h, y) pripada obla-
sti G. Ovo je moguce,
jer je G otvoren skup.
Sa BC oznacimo duz koja spaja tacke B i C i upravna je na Oy-osu.
Krivolinijski integral (1) ne zavisi od putanje integracije, pa je
u(x +h, y) u(x, y) =
_
(AC)
P dx +Qdy
_
(AB)
P dx +Qdy =
=
_
(AB)
1
+
_
(BC)
_
(AB)
=
_
(BC)
P dx +Qdy .
Kako je
_
(BC)
Qdy = 0, to je
u(x +h, y) u(x, y) =
_
(BC)
P(x, y) dx =
x+h
_
x
P(x, y) dx.
Primenom teoreme o srednjoj vrednosti u integralnom racunu na
poslednji integral, dobija se
u(x +h, y) u(x, y) = P(x +h, y)h, 0 < < 1 ,
odn.
(3)
u(x +h, y) u(x, y)
h
= P(x +h, y) .
Funkcija P je neprekidna, pa prelaskom na granicnu vrednost u (3)
kada h 0 dobijamo da je u/x = P. Analogno se dokazuje da je
u/y = Q.
Da dokazemo (2), uocimo proizvoljnu krivu u oblasti G koja spaja
tacke A i B i neka je x = (t), y = (t), a t b njena parametriza-
cija, pri cemu je A = ((a), (a)), B = ((b), (b)). Tada je
_
(AB)
P dx +Qdy =
b
_
a
(P((t), (t))
(t) +Q((t), (t))
(t)) dt =
=
b
_
a
_
u((t), (t))
x
t
+
u((t), (t)
y
t
_
dt =
=
b
_
a
u
t
((t), (t)) dt = u((b), (b)) u((a), (a)) = u(B) u(A) .
(iii) (i) Neka je L G proizvoljna deo po deo glatka zatvorena
kriva, a A proizvoljna tacka krive L. Tada je prema (2)
_
L
P dx +Qdy =
_
(AMA)
P dx +Qdy = u(A) u(A) = 0 , M L.
Dokazana teorema ne pruza efektivan metod za utvr
-
divanje neza-
visnosti integrala (1) od putanje integracije. Da formulisemo takav
kriterijum, uvedimo najpre sledeci pojam.
Denicija 1. Oblast G R
2
je jednostruko ili prosto povezana,
ako je, za svaku zatvorenu krivu L G, ogranicena oblast ciji je
rub kriva L sadrzana u G.
Intuitivno, oblast bez supljina je jednotruko povezana. Na sl.35 a)
prikazane su prosto povezane oblasti, a na sl.35 b) visetruko povezane
oblasti.
Teorema 2. Neka su funkcije P i Q neprekidne zajedno sa parcijal-
nim izvodima P/y i Q/x u oblasti G R
2
. Da bi krivolinijski
integral (1) bio nezavisan od putanje integracije u oblasti G, potrebno
je, a uz pretpostavku jednostruke povezanosti oblasti G, i dovoljno da
je
P
y
=
Q
x
.
Dokaz. Pretpostavimo da krivolinijski integral (1) ne zavisi od puta-
nje integracije. Tada je prema prethodnoj teoremi du = P dx +Qdy
za neku funkciju u(x, y) u oblasti G, odakle sledi da je u/x =
P i u/y = Q. Diferenciranjem ovih jednakosti dobijamo da je
2
u/yx = P/y i
2
u/xy = Q/x. Izvodi P/y i Q/x su
neprekidne funkcije u oblasti G, pa su, na osnovu teoreme o jednakosti
mesovitih parciljalnih izvoda, oni jednaki.
Da dokazemo obrat, pretpostavimo da je P/y = Q/x u svim
tackama oblasti G i neka je L proizvoljna prosta, deo po deo glatka
zatvorena kriva u oblasti G. Ako je D ogranicena oblast u ravni ciji
je rub kriva L, tada je D G, jer je G jednostruko povezana oblast.
Primenjujuci Grinovu formulu dobijamo da je
(4)
_
L
P dx +Qdy =
__
D
_
Q
x

P
y
_
dxdy = 0 .
Stoga krivolinijski integral (1) prema teoremi 1. ne zavisi od putanje
integracije.
Ako kriva L ima konacan broj tacaka samopreseka, onda se ona
moze razloziti na konacan broj prostih deo po deo glatkih zatvorenih
kontura. Primenjujuci na svaku od njih Grinovu formulu, dobijamo
da je
_
L
P dx +Qdy = 0.
Neka je sada L proizvoljna deo po deo glatka zatvorena kriva u
oblasti G koja se moze razloziti na konacno mnogo glatkih krivih
L
1
, . . . , L
k
. U svaku od krivih L
i
upisimo poligonalnu liniju
i
. Neka
je unija poligonalnih linija
i
. Tada je
_
P dx +Qdy = 0
prema prethodno dokazanom. Na osnovu teoreme o aproksimaciji
krivolinijskog integrala vazi:
lim
0
_
i
P dx +Qdy =
_
L
i
P dx +Qdy , i = 1, k ,
pa je
_
L
P dx +Qdy = 0 .
Primer 1. Dokazimo da integral
_
C
xdy y dx
x
2
+y
2
ne zavisi od putanje integracije, gde je C ma koja kriva u oblasti
G R
2
(0, 0)
Za fukcije P(x, y) = y/(x
2
+ y
2
) i Q(x, y) = x/(x
2
+y
2
) lako je
proveriti da je P/y = Q/x, pa krivolinijski integral na osnovu
teoreme 2. ne zavisi od putanje integracije. Kako je
d
_
arctg
y
x
_
=
xdy y dx
x
2
+y
2
,
to je
(x,y)
_
(x
0
,y
0
)
xdy y dx
x
2
+y
2
= arctg
y
x
arctg
y
0
x
0
.
Ako je kriva C zatvorena u R
2
, posmatrani integral je nula. Me
-
dutim,
ako je C zatvorena kriva u oblasti R
2
(0, 0) oko koordinatnog
pocetka, tada je
_
C
xdy y dx
x
2
+y
2
= 2 .
Da bismo to dokazali, u-
ocimo krug K
r
cije se sre-
diste nalazi u koordina-
tnom pocetku i koji nema
zajednickih tacaka sa kri-
vom C. Neka je (AB) duz
koja spaja tacke A C i
B K
r
. Tada je
L = (AMNABPQBA)
zatvorena kriva koja je rub
povezane oblasti u kojoj su
zadovoljeni uslovi teoreme
2., pa je
_
L
= 0. Stoga je
_
(AMNA)
+
_
(AB)
+
_
(BPQB)
+
_
(BA)
= 0 ,
odn.
_
C
xdy y dx
x
2
+y
2
=
_
K
r
xdy y dx
x
2
+y
2
.
Parametarske jednacine kruga K
r
su x = r cos , y = r sin, 0
2, pa je
_
K
r
xdy y dx
x
2
+y
2
=
2
_
0
d = 2 .
Ovu vrednost nazivamo ciklicnom konstantom posmatranog in-
tegrala u odnosu na tacku (0, 0). Vrednost posmatranog integrala
jednaka je celobrojnom umnosku ciklicne konstante, gde celobrojni
umnozak pokazuje smer i broj obilazaka oko tacke (0, 0) krivom inte-
gracije.
Iz navedenog primera vidimo da teorema 2. ne vazi ako se izostavi
pretpostavka o jednostrukoj povezanosti oblasti ili pretpostavka o
neprekidnosti funkcija P i Q i njihovih izvoda. Otstranjivanjem taca-
ka prekida funkcija P i Q ili njihovih izvoda, narusava se jednostruka
povezanost oblasti.
U opstem slucaju, ako jednostruko povezana oblast sadrzi k osobe-
nih tacaka M
1
, . . . , M
k
, tada je
_
(AB)
P dx +Qdy =
_
(AB)
0
P dx +Qdy +n
1
1
+ +n
k
k
,
gde je (AB)
0
kriva u posmatranoj oblasti koja ne sadrzi tacke M
i
,
i = 1, k, dok su
i
ciklicne konstante koje odgovaraju tackama M
i
.
Izlozena teorija se lako uopstava na trodimenzionalni slucaj. Pre
formulacije odgovarajuce teoreme, uvedimo sledeci pojam.
Denicija 2. Oblast G R
3
je povrsinski jednostruko poveza-
na ako za svaku zatvorenu krivu L G postoji dopustiva povrs S G
razapeta nad krivom L, tj. L = S.
Pod dopustivom povrsi podrazumevamo povrs na kojoj vazi Stok-
sova formula.
Torus je primer povrsi koja je rub oblasti koja nije povrsinski jed-
nostruko povezana.
Teorema 3. Neka je F = (P, Q, R) neprekidno diferencijabilno polje
u povrsinski jednostruko poveznoj oblasti G R
3
. Tada su sledeca
svojstva ekvivalentna:
(i) Vektorsko polje F je potencijalno u oblasti G, odn. cirku-
lacija vektorskog polja jednaka je nuli po ma kojoj deo po deo glatkoj
zatvorenoj konturi unutar oblasti G.
(ii) U oblasti G postoji potencijal vektorskog polja F, tj. po-
stoji funkcija u za koju je F = grad u, odn. du = P dx+Qdy +Rdz.
U tom slucaju je
_
(AB)
Fdr = u(B) u(A) ,

gde je (AB) ma koja deo po deo glatka kriva u G koja spaja tacke A
i B.
(iii) Vektorsko polje F je bezvrtlozno u oblasti G, tj. rot F(M) =
0 za svako M G, ili ekvivalentno,
P
y
=
Q
x
,
Q
z
=
R
y
,
R
x
=
P
z
.
Dokaz. Dokazimo samo implikaciju (iii) (i). Ostale se dokazuju
analogno dvodimenzionalnom slucaju.
Pretpostavimo da je rot F(M) = 0 za svako M G. Neka je
L deo po deo glatka prosta zatvorena kriva u oblasti G. Tada se
zbog povrsinske jednostruke povezanosti oblasti G nad krivom L moze
razapeti dopustiva povrs S G. Stoga je
_
L
F dr =
__
S
(rot

F, n) dS = 0 .
Isto vazi i za zatvorenu poligonalnu liniju u oblasti G. U svaku deo po
deo glatku zatvorenu krivu L G moze se upisati poligonalna linija
L
n
za koju je
lim
0
_
L
n
F dr =
_
L
F dr
na osnovu teoreme o aproksimaciji krivolinijskog integrala. Odavde
neposredno sledi da je cirkulacija vektorskog polja F po ma kojoj deo
po deo glatkoj zatvorenoj krivoj u oblasti G jednaka nuli, cime smo
dokazali da je polje F potencijalno.
Zadaci za vezbanje
1. Da li je krivolinijski integral
_
L
(x
2
+ y
2
)(xdx + y dy) jednak nuli po ma
kojoj zatvorenoj konturi u R
?
2. Ne proveravajuci uslov teoreme 2., dokazati da integral
_
L
xdy y dx zavisi
od putanje integracije.
3. Ako je P dx +Qdy(totalni diferencijal neke funkcije u u oblasti pravougao-
nika [a, b] [c, d], dokazati da je
u(x, y) =
_
x
x
0
P(x, y) dx +
_
y
y
0
Q(x
0
, y) dy + C ,
gde je C = u(x
0
, y
0
) [a, b] [c, d]. Uopstiti na slucaj R
.
4. Neka su P, Q, P/y i Q/x neprekidne funkcije na [a, b] [c, d]. Dokazati
da je uslov P/y = Q/x ekvivalentan uslovu
x
_
x
0
P(x, y) dx +
y
_
y
0
Q(x
0
, y) dy =
x
_
x
0
P(x, y
0
) dx +
y
_
y
0
Q(x, y) dy .
5. Odrediti uslove koje treba da zadovoljava funkcija F u pravougaoniku [a, b]
[c, d] da bi izraz F(x, y)(xdx+y dy) bio tacan diferencijal neke funkcije u zadanom
pravougaoniku. (Resenje: xF/y = yF/x)
_
L
2(x+y
2
) dx+(4xy +cos y) dy, gde je je L proizvoljna
deo po deo glatka kriva koja spaja tacke (1, 0) i (, ).
7. Neka je L proizvoljna dep po deo glatka zatvorena kriva koja je rub oblasti
D R
koja sadrzi tacku (0, 0). Izracunati integral

_
L
e
x
x
2
+ y
2
[(xsiny y cos y) dx + (xcos y +y sin y) dy] .
8. Dokazati da krivolinijski integral
_
L
e
x
2
+y
2
[cos 2xy dx + sin2xy dy]
jednak nuli po svakoj deo po deo glatkoj zatvorenoj konturi u oblasti R
. Koristeci
dobijeni rezultat izracunati integral
_
+
0
e
x
2
cos 2bxdx,
znajuci vrednost Puasonovog integrala. (Uputstvo: posmatrati pravougaonik sa
stranama x = 0, y = 0, x = a > 0 i y = b > 0; rezultat: e
b
2
/2)
9. Dat je krivolinijski integral
I
L
=
_
L
e
y
x
2
+ y
2
[(xsin x y cos x) dx + (xcos x + y sin x) dy] .
366 Glava III: Visestruki integrali, 7. Integrali zavisni od parametra
a) Dokazati da je I
L
= 0 po ma kojoj deo po deo glatkoj krivoj koja je rub
oblasti D R
koja ne sadrzi tacku (0, 0).

b) Dokazati da je
I
C
=
_

0
e
Rsin
cos(Rcos ) d ,
gde je C = (x, y) : x
2
+ y
2
= R
2
, y 0 kriva orijentisana od tacke (R, 0) do
(R, 0), i da I
C
tezi ka 0 ili kada R tezi + ili 0.
c) Koristeci rezultate pod a) i b) izracunati vrednost integrala
_
+
0
sin x
x
dx.
(Uputstvo: posmatrati konturu L = (x, y) : x
2
+ y
2
= R
2
, y 0 (x, y) :
x
2
+y
2
= r
2
, y 0 (x, y) : r < x < R, y = 0 (x, y) : R x r, y = 0;
rezultat: /2)
10. Dokazati da je protok rotora neprekidno diferencijabilnog vektorskog polja
u nekoj oblasti kroz svaku sferu u toj oblasti jednak nuli.
11. Dokazati da je
___
G
grad rot F dxdy dz =
__
G
(
F grad , n) dS ,
gde je kraj G dopustive oblasti G orijentisan vektorom normale n.
12. Odrediti divergenciju i rotor vektorskih polja a = r/[r[
3
i

b = r/[r[.
Da li su ta polja potencijalni ili solenoidna? Izracunati njihov protok kroz sferu
S
R
= (x, y, z) : x
2
+ y
2
+z
2
= R
2
.
13. Neka su a,
b i c diferencijabilna vektorska polja, u dvaput diferencijabilna

skalarna funkcija u oblasti G R
b = grad u, a =
b +c. Dokazati da je div c = 0

onda i samo onda ako funkcija u u oblasti G zadovoljava uslov u = diva.
14. Primenom formule Gaus-Ostrogradskog izracunati protok vektorskog polja
a kroz zatvorenu povrs S, ako je
a) a = (1 + 2x, y, z), S = (x, y, z) : x
2
+y
2
= z
2
, 0 z 4,
b) a = (2x, y, z), S = (x, y, z) : x
2
+ y
2
+ z
2
= 4, 3z = x
2
+ y
2
15. Primenom Stoksove formule izracunati cirkulaciju vektorskog polja a po

konturi , ako je
a) a = (y, x, z), = (x, y, z) : x
2
+y
2
+ z
2
= 4, x
2
+ y
2
= z
2
, z 0,
b) a = (y
2
, z
2
, 0), = (x, y, z) : x
2
+ y
2
= 9, 3y + 4z = 5.
7. INTEGRALI ZAVISNI OD PARAMETRA
U ovom poglavlju izucavaju se funkcije denisane integralima. Ulo-
gu promenljive igra parametar koji se javlja u podintegralnoj funkciji,
7.1. Ravnomerna konvergencija familije funkcija 367
ili pak u deniciji oblasti integracije. S obzirom na to da je argu-
ment tako posmatrane funkcije parametar u integralu, tako denisane
funkcije uobicajeno se nazivaju parametarski integrali. Ispituju se
funkcionalna svojstva ovako denisanih funkcija.
FAMILIJE FUNKCIJA
Sa pojmom ravnomerne konvergencije familije funkcija upoznali
smo se vec vise puta. Uvedimo sada precizno ovaj pojam.
Denicija 1. Neka su X R
n
i Y R
m
dati skupovi, a y
0
tacka
nagomilavanja skupa Y . Ako je funkcija f(x, y) denisana na skupu
XY , a funkcija (x) na skupu X, tada za funkciju f(x, y) kazemo da
ravnomerno konvergira funkciji (x) na skupu X kada y y
0
i pisemo
f(x, y)
X
(x) , y y
0
,
ako za svako > 0 postoji okolina U
y
0
tacke y
0
, tako da za svako
x X i svako y Y U
y
0
y
0
vazi nejednakost
(1) [f(x, y) (x)[ < .
Ravnomernu konvergenciju funkcije f(x, y) funkciji na skupu
X mozemo shvatiti kao ravnomernu konvergenciju familije funkcija
f(x, y)
yY
funkciji , kada parametar y konvergira ka tacki nagomi-
lavanja y
0
skupa Y . Ocigledno je ravnomerna konvergencija funkcio-
nalnih nizova samo specijalan slucaj ravnomerne konvergencije fami-
lije funkcija.
Ravnomerna konvergencija funkcija moze se formulisati pomocu
granicne vrednosti funkcija. Funkcija f(x, y) ravnomerno konvergira
funkciji na skupu X kada y y
0
, onda i samo onda, ako je
lim
yy
0
sup
xX
[f(x, y) (x)[ = 0 .
Dokaz ovog tvr
-
denja je analogan dokazu odgovarajuce teoreme za
funkcionalne nizove. Tako
-
de vazi
Teorema 1. (Kosi) Neka je funkcija f(x, y) denisana na skupu
X Y R
n+m
i neka je y
0
tacka nagomilavanja skupa Y R
m
.
Da bi funkcija f(x, y) imala granicnu funkciju (x) i ravnomerno
konvergirala ka njoj na skupu X R
n
kada y y
0
, potrebno je i
dovoljno da za svako > 0 postoji okolina U
y
0
tacke y
0
tako da za
svako y i y
iz Y U
y
0
y
0
i svako x X vazi
(2) [f(x, y) f(x, y
)[ < .
Dokaz. Pretpostavimo da f(x, y)
X
(x), y y
0
i neka je > 0.
Tada postoji okolina U
y
0
tacke y
0
tako da za svako x X i svako
y Y U
y
0
y
0
vazi (1). No onda je
[f(x, y) f(x, y
)[ [f(x, y) (x)[ +[(x) f(x, y
)[ < 2
za svako y, y
Y U
y
0
y
0
.
Obratno, pretpostavimo da vazi (2). Tada na osnovu Kosijeve teo-
reme za svako x X postoji lim
yy
0
f(x, y) = (x). Fiksirajuci
y u (2) i prelaskom na granicnu vrednost kada y
y
0
, dobijamo
nejednakost [f(x, y) (x)[ koja vazi za svako x X i svako
y Y U
y
0
y
0
.
Teorema 2. Da bi funkcija f(x, y) ravnomerno konvergirala funkciji
(x) na skupu X kada y y
0
, potrebno je i dovoljno da za svaki
niz (y
n
) Y y
0
koji konvergira ka y
0
, niz (f(x, y
n
)) ravnomerno
konvergira funkciji (x) na skupu X kada n +.
Dokaz. Neka je funkcija f(x, y) ravnomerno konvergentna ka funkciji
(x) na skupu X kada y y
0
. Neka je (y
n
) niz iz Y y
0
koji
konvergira ka tacki y
0
i > 0. Kako f(x, y)
X
(x) kada y y
0
, to
postoji okolina U
y
0
tacke y
0
tako da je [f(x, y) (x)[ < za svako
x X i svako y Y U
y
0
y
0
. Niz (y
n
) konvergira ka y
0
, pa postoji
prirodan broj n
tako da je y
n
U
y
0
y
0
za svako n n
. Stoga je
[f(x, y
n
) (x)[ <
za svako x X svako n n
, sto dokazuje da niz f(x, y

n
)
X
(x)
kada n +.
7.1. Ravnomerna konvergencija familije funkcija 369
Da dokazemo obrat, pretpostavimo da f(x, y) ne konvergira ravno-
merno funkciji (x) na skupu X kada y y
0
. Tada postoji
0
> 0
tako da za svaku okolinu U
y
0
tacke y
0
postoji y Y U
y
0
y
0
tako da je [f(x, y) (x)[

0
za neko x X. Neka je (
n
) niz
pozitivnih brojeva koji tezi nuli kada n +. Za svako n N
neka je U
n
y
0
= K(y
0
,
n
), y
n
K(y
0
,
n
) y
0
i x
n
X tacke za
koje je [f(x
n
, y
n
) (x
n
)[
0
. Jasno je da y
n
y
0
. Me
-
dutim,
niz (f(x, y
n
)) ne konvergira ravnomerno ka funkciji (x) na skupu X
kada y
n
y
0
.
Primer 1. Familija funkcija f(x, y) = e
xy
, 0 x 1, 0 y < +
ima granicnu funkciju
(x) =
_
0 , x > 0
1 , x = 0
kada y +. Dokazimo da ta konvergencija nije ravnomerna. Za
to je dovoljno dokazati da postoji
0
> 0 tako da za svaku okolinu
U(+) postoji x [0, 1] i y U(+) tako da je [e
xy
(x)[
0
. Neka je 0 <
0
< 1. Ocigledno da za svako y U(+) vazi
lim
x0
e
xy
= 1. Stoga postoji x (0, 1] tako da je [e
xy
(x)[
0
.
Me
-
dutim, funkcija f(x, y) ravnomerno konvergira funkciji (x) na
skupu [a, 1] kada y + za svako 0 < a < 1. Zaista, kako je
lim
y+
sup
ax1
[e
xy
(x)[ = lim
y+
sup
ax1
e
xy
= lim
y+
e
ay
= 0 ,
f(x, y)
[a,1]
(x) kada y + za svako a (0, 1).
Kao neposredne posledice denicije ravnomerne konvergencije fa-
milije funkcija, teoreme 2. i odgovarajucih svojstava funkcionalnih
nizova imamo sledeca svojstva familije funkcija.
Teorema 3. Neka je funkcija f(x, y) denisana na skupu X Y
R
n+m
i neka su x
0
i y
0
tacke nagomilavanja skupova X i Y respek-
tivno. Ako za svako y Y postoji lim
xx
0
f(x, y) = (y), a funkcija
f(x, y) ravnomerno konvergira funkciji (x) na skupu X kada y y
0
,
tada postoje granicne vrednosti lim
yy
0
(y) i lim
xx
0
(x) i jednake
su.
R
n+m
neprekidna (integrabilna ) na skupu X za svako y Y . Ako
funkcija f(x, y) ravnomerno konvergira funkciji (x) na skupu X kada
y y
0
, tada je funkcija (x) neprekidna (integrabilna) na X.
Teorema 5. Neka je familija funkcija f(x, y) denisana na skupu
[a, b] Y R
m+1
i neka je y
0
tacka nagomilavanja skupa Y , pri cemu
je funkcija f(x, y) neprekidno diferencijabilna na [a, b] za svako y Y .
Ako familija funkcija f(x, y) konvergira bar u jednoj tacki segmenta
[a, b] kada y y
0
, a familija f(x, y)/x ravnomerno konvergira na
[a, b] kada y y
0
, onda familija funkcija f(x, y) ravnomerno konver-
gira na [a, b] nekoj funkciji (x) koja je neprekidno diferencijabilna
na [a, b], pri cemu je
d
dx
= lim
yy
0
f(x, y)
x
.
Navedene teoreme mogu se dokazati direktno bez pozivanja na teo-
remu 2. i odgovarajuca svojstva funkcionalnih nizova. Dokazimo teo-
remu 3. u nesto izmenjenoj formulaciji direktno.
R
n+m
, pri cemu su x
0
i y
0
tacke nagomilavanja skupova X R
n
i
Y R
m
respektivno. Ako za svako x X postoji lim
yy
0
f(x, y) =
(x) i za svako y Y postoji lim
xx
0
f(x, y) = (y), a funkcija
f(x, y) ravnomerno konvergira funkciji (x) na skupu X kada y y
0
,
tada postoje ponovljene granicne vrednosti i jednake su.
Dokaz. Neka je > 0 proizvoljno. Funkcija f(x, y) je ravnomerno
konvergentna na X kada y y
0
, pa prema teoremi 1. postoji okolina
U
y
0
tacke y
0
tako da za svako x X i svako y i y
iz Y U
y
0
y
0
vazi
(2). Fiksirajuci tako izabrane vrednosti y i y
i prelaskom na granicnu
vrednost u (2) kada x x
0
dobijamo nejednakost
(3) [(y) (y
)[
koja vazi za svako y i y
iz Y U
y
0
y
0
. Na osnovu Bolcano-Kosijeve
teoreme postoji lim
yy
0
(y) = A. Osim toga je za svako x X i
y Y U
y
0
y
0
(4) [f(x, y) (x)[ i [(y) A[ .

7.2. Grani cna vrednost parametarskog integrala 371
Ove nejednakosti slede iz (2) i (3) posle prelaska na granicne vrednosti
kada y
y
0
za ksirano x i y. Za y Y U
y
0
y
0
izaberimo okolinu
U
x
0
tacke x
0
tako da je
(5) [f(x, y) (y)[ <
za svako x X U
x
0
. Tada je zbog (4) i (5)
[(x) A[ [(x) f(x, y)[ +[f(x, y) (y)[ +[(y) A[ 3
za svako x X U
x
0
x
0
, sto dokazuje da je
lim
xx
0
(x) = A.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da je funkcija f(x, y) = e
x
2
/y
2
, x R, y R\ 0 konvergira
neravnomerno na R kada y 0.
2. Dokazati da funkcija f(x, y) = (x
1/y
x
2/y
)/y, x [1/2, 1], y R\ 0
konvergira neravnomerno na R kada y 0+.
3. Neka je funkcija f(x, y) neprekidna na pravougaoniku [a, b] [c, d]. Dokazati
da f(x, y) f(x, y
0
) na skupu [a, b] kada y y
0
[c, d].
4. Neka su f(x, y) i g(x, y) funkcije ravnomerno konvergentne na skupu X R
n
kada y y
0
, gde je y
0
tacka nagomilavanja skupa Y R
m
. Dokazati da funkcija
f + g ravnomerno konvergira na X kada y y
0
.
5. Dokazati teoreme 4. i 5. ne koristeci teoremu 2.
7.2. GRANI
CNA VREDNOST
PARAMETARSKOG INTEGRALA
U narednim odeljcima izucavaju se funkcionalna svojstva para-
metarskog integrala
(1) F(x) =
_
f(x, y) dy ,
gde je R
m
y
izmerljiv skup, a funkcija f 1() za svako x E
R
n
x
Teorema 1. Neka je funkcija f(x, y) denisana na skupu E
R
n+m
, gde je izmerljiv skup i neka je x
0
tacka nagomilavanja skupa
E R
n
. Ako je funkcija f(x, y) integrabilna na skupu za svako
x E i ravnomerno konvergira na skupu funkciji (y) kada x x
0
,
tada je
lim
xx
0
_
f(x, y) dy =
_
(y) dy .
Dokaz. Integrabilnost granicne funkcije (y) sledi na osnovu teoreme
4., 7.1. Neka je > 0. Kako funkcija f(x, y) ravnomerno konvergira
funkciji (y) na skupu kada x x
0
, postoji okolina U
x
0
tacke x
0
tako da za svako x E U
x
0
x
0
i svako y vazi nejednakost
[f(x, y) (y)[ < /m. No onda je
f(x, y) dy
_
(y) dy
[f(x, y) (y)[ dy <

za svako x E U
x
0
x
0
.
Uslov ravnomerne konvergencije ne moze se oslabiti, sto pokazuje
sledeci
Primer 1. Funkcija f(x, y) = (x
1/y
x
2/y
)/y je neprekidna na skupu
[1/2, 1] (0, 1]. Granicna funkcija (x) familije funkcija f(x, y) jedna-
ka je nuli za svako x [1/2, 1] kada y 0+. Kako je
lim
y0+
_
1
1/2
(x
1/y
x
2/y
)/y dx = 1/2 ,
to je
lim
y0+
_
1
1/2
f(x, y) dx ,=
_
1
1/2
lim
y0+
f(x, y) dx.
Zadaci za vezbanje
1. Uz obrazlozenje postupka, odrediti:
a) lim
0
_
+1
1
_
x
2
+
2
dx, b) lim
0
_
1+
dx
1 +x
2
+
2
,
c) lim
1
_
0
dx
1 +
_
1 +
x
n
_
n
, d) lim
2
_
1
ln(x +[[)
ln(x
2
+
2
)
dx.
7.3. Neprekidnost parametarskog integrala 373
(Rezultat: a) 1 b) /4 c) ln
2e
e+1
d) 1/2)
2. Neposrednom proverom utvrditi da se u sledecim integralima ne moze uci
sa limesom pod znak integrala kada y 0+
a)
_
1
0
2xy
2
(x
2
+ y
2
)
2
dx, b)
_
1
0
x
3
y
2
e
x
2
/y
dx.
Koji je od uslova teoreme 1. narusen?
3. Neka je (
n
(x)) niz nenegativnih funkcija koje su denisane na skupu [1, 1]
i neka je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [1, 1]. Ako (x) 0 kada
n + na skupu x R : 0 < [x[ 1, a
_
1
1
(x) dx 1 kada n +,
dokazati da je onda
lim
n+
f(x)(x) dx = f(0) .
4. Neka je f ((R). Ako je f(x) 0 za svako x R i
_
R
f(x) dx = 1, dokazati
da je
lim
n+
_
k=1
f(x
k
) dx
k
= 0 ,
gde je = x R
n
:
n
k=1
x
2
k
a
2
, a a > 0 ksiran broj.
5. Neka su zadovoljeni uslovi teoreme 1. Ako je funkcija g(y) apsolutno inte-
grabilna na skupu , dokazati da je tada
lim
xx
0
_
f(x, y)g(y) dy =
_
(y)g(y) dy .
7.3. NEPREKIDNOST
Teorema 1. Neka je funkcija f(x, y) neprekidna na skupu E
R
n+m
, gde je E zatvoren i ogranicen skup u R
n
x
, a zatvoren i
izmerljiv skup u R
m
y
. Tada je funkcija F(x) neprekidna na skupu
E.
Dokaz. Primetimo najpre da je skup E zatvoren i ogranicen.
Stoga je funkcija f prema Kantorovoj teoremi ravnomerno neprekidna
na njemu, pa (f; ) 0 kada 0. Neka je x
0
proizvoljna tacka
skupa E. Tada je
[F(x) F(x
0
)[ =
f(x, y) dy
_
f(x
0
, y) dy
[f(x, y) f(x
0
, y)[ dy (f; |x x
0
|)m,
odakle sledi da F(x) F(x
0
) kada x x
0
.
Posmatrajmo sada integral
(2) F(x) =
_
(x)
(x)
f(x, y) dy ,
gde je y realna promenljiva. Tada vazi sledeca
Teorema 2. Neka su funkcije (x) i (x) neprekidne na zatvorenom
i ogranicenom skupu E R
n
. Ako je funkcija f(x, y) neprekidna na
skupu H = (x, y) R
n+1
: x E, (x) y (x), tada je
funkcija (2) neprekidna na skupu E.
Dokaz. Smenom y = (1 t)(x) +t(x) integral (2) dobija oblik
F(x) =
_
1
0
((x) (x))f(x, (1 t)(x) +t(x)) dt .
Podintegralna funkcija je neprekidna na skupu E[0, 1], pa je prema
prethodnoj teoremi funkcija F neprekidna na skupu E.
Primer 1. Neka je funkcija f(x, y, z) neprekidna na jedinicnoj kugli
K = (x, y, z) R
3
: x
2
+y
2
+z
2
1 .
Tada je
_
K
f dK =
_
1
1
dx
_

1x
2
1x
2
dy
_

1x
2
y
2
1x
2
y
2
f dz .
Unutrasnji integral
F(x, y) =
_

1x
2
y
2
1x
2
y
2
f dz
je prema teoremi 2. neprekidna funkcija na krugu x
2
+ y
2
1 i
mozemo pisati
_
K
f dK =
_
1
1
dx
_

1x
2
1x
2
F(x, y) dy .
7.4. Diferencijabilnost parametarskog integrala 375
Sada je funkcija
(x) =
_

1x
2
1x
2
F(x, y) dy
neprekidna funkcija na segmentu [1, 1], jer je funkcija F neprekidna
na krugu (x, y) : x
2
+y
2
1, a funkcije y =
1 x
2
su nepreki-
dne na [1, 1], pa je po teoremi 2. (x) (([1, 1]).
Zadaci za vezbanje
1. Ispitati neprekidnost sledecih parametarskih integrala:
a)
_
1
0
arctg
x
y
dx, b)
_
1
0
ln(x
2
+y
2
) dx .
2. Dokazati da je parametarski integral I(y) =
_
1
0
sgn(x y) dx prekidne
funkcije sgn(x y) neprekidna funkija za svako y R.
3. Neka je f(x) (
(1)
(U
x
0
, R), gde je U
x
0
neka okolina tacke x
0
. Dokazati da
se u nekoj okolini tacke x
0
funkcija f moze prikazati u obliku
f(x) = f(x) + (x)(x x
0
) ,
gde je (x) funkcija koja je neprekidna u tacki x
0
, pri cemu je (x
0
) = f
(x
0
).
(Uputstvo: poci od Njutn-Lajbnicove formule f(x + x
0
) f(x
0
) = h
_
1
0
f
(x
0
+
th) dt i primeniti teoremu 1. na funkciju F(h) =
_
1
0
f
(x
0
+th) dt)
7.4. DIFERENCIJABILNOST
Teorema 1. Neka je funkcija f(x, y) denisana i neprekidna zajedno
sa svojim izvodom f/x na skupu [a, b] , gde je R
m
zatvoren
i izmerljiv skup. Tada je funkcija F(x) =
_
f dy neprekidno diferen-
cijabilna na segmentu [a, b] i vazi Lajbnicova formula
(1)
d
dx
_
f(x, y)dy =
_
f
x
(x, y) dy .
Dokaz. Primetimo najpre da integral na desnoj strani u (1) postoji
jer je f/x (([a, b] ), a na osnovu teoreme 1., 7.3. on je i
neprekidna funkcija na [a, b], odn. F(x) (
(1)
([a, b]). Da dokazemo
jednakost (1), primetimo da primenom Lagranzove teoreme dobijamo
F(x +h) F(x)
h
=
_
f(x +h, y) f(x, y)

h
dy =
=
_
x
f(x +h, y) dy ,
gde je 0 < < 1. Skup [a, b] je kompakt, pa je prema Kantorovoj
teoremi funkcija f/x ravnomerno neprekidna na njemu. Stoga je
x
(x +h, y) dy
_
x
(x, y) dy
_
f
x
; [h[
_
dy =
_
f
x
; [h[
_
m 0 , h 0 .
Primenom diferenciranja po parametru cesto je moguce izracunati
vrednost odre
-
denog integrala koji ne mozemo odrediti elementarnim
metodama.
F() =
_
/2
0
ln(
2
sin
2
x) dx, > 1 .
Lako je proveriti da su uslovi teoreme 1. zadovoljeni. Stoga je
F
() =
_
/2
0
2dx
2
sin
2
x
=

2
1
,
odakle se sada lako dobija da je F() = ln( +
2
1) + C. Da
odredimo konstantu C, primetimo da je
F() = ln + ln2 +o(1) kada +.
Kako je
ln(
2
sin
2
x) = 2 ln +o(1) kada +,
to je iz denicije funkcije F()
F() = ln +o(1) kada +.
Iz dobijenih jednakosti nalazimo C = ln2, odakle dobijamo
F() = ln
+
2
1
2
.
Teorema 2. Neka je funkcija f(x, y) neprekidna zajedno sa parci-
jalnim izvodom f/x na pravougaoniku = [a, b] [c, d]. Ako su
funkcije (x) i (x) neprekidno diferencijabilne na [a, b] sa vrednosti-
ma na [c, d], tada je funkcija
F(x) =
_
(x)
(x)
f(x, y) dy
neprekidno diferencijabilna funkcija na [a, b] i vazi
(2) F
(x) =
_
(x)
(x)
f
x
(x, y) dy +f(x, (x))
(x) f(x, (x))
(x) .
Dokaz. Uvedimo pomocnu funkciju
(x, u, v) =
_
v
u
f(x, y) dy
koja je denisana za svako u, v [c, d] i svako x [a, b]. Funkcija
f(x, y) je neprekidna po promenljvoj y, pa je na osnovu teoreme o
izvodu integrala kao funkcije gornje odn. donje granice
v
= f(x, v) ,

u
= f(x, u) .
Osim toga, funkcija f(x, y) je neprekidna na skupu zajedno sa
parcijalnim izvodom f/x, pa je na osnovu prethodne teoreme
x
=
_
v
u
f
x
(x, y) dy .
Prva dva parcijalna izvoda neprekidne su funkcije promenljive (x, u, v)
na osnovu teoreme o neprekidnosti slozene funkcije. Poslednji par-
cijalni izvod neprekidna je funkcije promenljive (x, u, v) na osnovu
teoreme 2., 7.3. Stoga je funkcija (x, u, v) neprekidno diferencija-
bilna. Sada se formula (2) dobija neposredno diferenciranjem slozene
funkcije F(x) = (x, (x), (x)).
Zadaci za vezbanje
1. Naci izvode sledecih funkcija:
a) F() =
_
0
f(x +, x ) dx, b) F() =
2
_
0
dx
x+
_
x
sin(x
2
+y
2
2
) dy .
2. Neka je F() =
_
sin(x
2
+ 2
) dx, R. Dokazati da je F (
(1)
(R) i
naci F
.
3. Neka je f ((R
) i neka je
F(t) =
_
t
f(x, y, z) dxdy dz ,
gde je
t
= (x, y, z) R
: t
2
x
2
+ y
2
+ z
2
4t
2
, t > 0. Naci F
(t).
(Uputstvo: preci na sferne koordinate)
4. Neka je
f(x, y) =
_
arctg
y
x

xy
x
2
+y
2
, za 0 < x 1, 0 y 1 ,
/2, za x = 0 .
Neposredno utvrditi da Lajbnicova formula ne vazi za integral
_
1
0
f(x, y) dx u
tacki y = 0.
5. Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b]. Za h (0, (b a)/2)
denisimo funkciju g
h
koja je na segmentu [a + h, b h] denisana formulom
g
h
(x) =
1
2h
_
x+h
xh
f(t) dt =
1
2h
_
+h
h
f(x + u) du.
a) Dokazati da g
h
(x) f(x) na svakom segmentu [, ] (a, b).
b) Dokazati da je funkcija g
h
(x) ne samo neprekidna, vec i diferencijabilna.
6. Naci F
(x), ako je
a) F(x) =
_
b
a
f(y)[x y[ dy ,
b) F(x) =
1
h
2
_
h
0
dy
h
_
0
f(x + y + z) dz, h > 0 ,
gde je f neprekidna funkcija.
7. Dokazati da je
_
/2
0
arcsin(cos x) dx =
+
n=0
2n+1
(2n + 1)
2
za svako 0 1, a zatim izracunati
+
n=0
1
(2n+1)
2
. (Rezultat:
2
/8)
8. Dokazati da funkcije
a) y = x
n
_

0
cos(xcos ) sin
2n
d , b) y =
_

0
cos(n x sin) d ,
zadovoljavaju jednacinu Besela*
x
2
y
+ xy
+ (x
2
n
2
)u = 0 .
9. Naci izvode potpunih eliptickih integrala
E(k) =
_
/2
0
_
1 k
2
sin
2
d, F(k) =
_
/2
0
d
_
1 k
2
sin
2
, 0 < k < 1 ,
i izraziti ih preko funkcija E(k) i F(k). Ako je

E(k) := E(
k),

K(k) := K(
k),
k :=
1 k
2
, dokazati da je
a) d(E
K +
EK K
K)/dk = 0 ;
b) E
K +
EK K
K = /2.
(Rezultat: dE/dk = (E K)/k, dK/dk = E/k(1 k
2
) K/k)
10. Ako je funkcija neprekidna zajedno sa svojim izvodom na segmentu
[0, a], odrediti izvod funkcije
I() =
_

0
(x) dx
x
,
gde je 0 < < a.
11. Primenom diferenciranja po parametru, izracunati sledece integrale:
a)
_

0
ln(1 2a cos x + a
2
) dx b)
_
/2
0
ln
1 + acos x
1 acos x
dx
cos x
([a[ < 1)
c)
_
/2
0
arctg(atgx)
tgx
dx d)
_
/2
0
ln(a
2
sin
2
x + b
2
cos
2
x) dx
* Bessel F. (1784-1846)-nemacki matematicar
(Rezultat: a) 2 ln [a[ za [a[ > 1, 0, za [a[ 1 b) arcsin a c) /2sgna ln(1 +[a[)
za svako a d) ln([a[ +[b[)/2 za svako a, b za koje je a
2
+b
2
,= 0)
12. Dokazati jednakost
_
x
a
dt
n1
_
t
n1
a
dt
n2

_
t
1
a
f(t) dt =
1
(n 1)!
_
x
a
(x t)
n1
f(t) dt ,
gde je f(t) neprekidna funkcija na [a, b] i a x b. (Uputstvo: dokaz izvesti
indukcijom)
13. Primenom integracije pod znakom integrala, izracunati sledece integrale:
a)
_
/2
o
ln
a + b sin x
a b sin x
dx
sin x
, a > b > 0 b)
_
1
0
x
b
x
a
ln x
dx, a, b > 0
c)
_
1
0
sin
_
ln
1
x
_
x
b
x
a
ln x
dx, a, b > 0 d)
_
1
0
cos
_
ln
1
x
_
x
b
x
a
ln x
dx, a, b > 0
14. Dokazati da je
x
_
0
(t
n1
) dt
n1
t
n1
_
a
(t
n2
) dt
n2

t
1
_
a
f(t) dt =
=
1
(n 1)!
x
_
a
[(x) (t)]
n1
f(t) dt ,
gde je f neprekidna, a neprekidno diferencijabilna funkcija na segmentu [a, b].
15. Polazeci od formule
arctgx
x
=
1
_
0
dy
1 + x
2
y
2
,
izracunati integral:
1
_
0
arctgx
x
dx
1 x
2
.
16. Neka su funkcije i neprekidno diferencijabilne na segmentu [a, b], pri
cemu je (x) (x). Ako je funkcija f(x, y) neprekidna zajedno sa parcijalnim
izvodom f/x na skupu tacaka H = (x, y) : a x b, (x) y (x),
dokazati da je tada funkcija F(x) =
_
(x)
(x)
f(x, y) dy neprekidna na segmentu [a, b]
(u smislu produzenja na rubu), pri cemu vazi (2).
7.5. Ravnomerna konvergencija nesvojstvenih integrala 381
NESVOJSTVENIH INTEGRALA
Neka je R
m
izmerljiv skup, E R
n
i y
0
. Oznacimo sa
K
= K(y
0
, ) i razmotrimo integral
(1) F(x) =
_
f(x, y) dy
sa jedinstvenom osobenom tackom y
0
. Funkcija f je dakle neograni-
cena u okolini K
tacke y
0
za svako x E, ali je ogranicena na skupu
K
za svako > 0 i svako x E.

Denicija 1. Integral (1) je ravnomerno konvergentan na sku-
pu E ako je on konvergentan za svako x E i ako za svako > 0
postoji
> 0 tako da za svako x E i svako , 0 < <
vazi
nejednakost
(2)
_
K
f(x, y) dy
< .
Da pojasnimo pojam ravnomerne konvergencije nesvojstvenog in-
tegrala, razmotrimo svojstveni integral
F
(x) =
_
\K
f(x, y) dy .
Nejednakost (2) sada mozemo napisati u obliku
_
K
f dy
f dy
_
\K
f dy
= [F(x) F
(x)[ < .
Ocigledno da je ravnomerna konvergencija nesvojstvenog integrala (1)
ekvivalentna ravnomernoj konvergenciji funkcije F
(x) na skupu E ka
funkciji F(x) (dakle samom nesvojstvenom integralu !) kada 0.
Integral (1) je ravnomerno konvergentan na E, ako
_
\K
f(x, y) dy
E
f(x, y) dy , 0 .
Stoga je za ravnomernu konvergenciju nesvojstvenog integrala (1) po-
trebno i dovoljno da je
lim
0+
sup
xE
_
K
f(x, y) dy
= 0 .
Sada iz Kosijeve teoreme za ravnomernu konvergenciju familije
funkcija neposredno proizilazi
Teorema 1. (Kosi) Da bi nesvojstveni integral (1) ravnomerno kon-
vergirao na skupu E, potrebno je i dovoljno da za svako > 0 postoji
> 0 tako da za svako
, 0 <
<
<
, i svako x E vazi
nejednakost
_
(K
\K
)
f(x, y) dy
< .
Primer 1. Integral
F() =
1
_
0
x
1
dx
postoji za svako > 0. Ispitajmo ravnomernu konvergenciju ovog
integrala. Za 1 podintegralna funkcija f(x, ) = x
1
je nepre-
kidna, pa posmatrani integral nema osobenih tacaka. Za 0 < < 1
tacka x = 0 je jedina osobena tacka. Za tu tacku integral u (2) je
_
[0,1]K
x
1
dx
_

0
x
1
dx
.
Kako je za svako ksirano > 0 lim
0
/ = +, > 0, ocigledno
da za dato > 0 nije moguce odrediti
> 0 tako da za svako <
i svako > 0 vazi (2). Zadati integral je dakle neravnomerno

konvergentan za > 0. Isti zakljucak vazi i za (0, a
0
), a
0
> 0.
Me
-
dutim, na intervalu a
0
< +, gde je a
0
> 0, integral je
ravnomerno konvergentan, jer je
_
[0,1]K
x
1
dx =
_

0
x
1
dx
_

0
x
a
0
1
dx =

a
0
a
0
< ,
za svako < (a
0
)
1/a
0
.
Jedan od vaznijih kriterijuma za ravnomernu konvergenciju nesvoj-
stvenog integrala daje sledeca
Teorema 2. (Vajerstras) Neka je y
0
jedina osobena tacka
nesvojstvenog integrala (1) za svako x E. Ako postoji funkcija (y)
tako da je [f(x, y)[ (y) za svako (x, y) E i ako je nesvojstveni
integral
(3)
_
(y) dy
konvergentan, tada je integral (1) ravnomerno konvergentan na E.
Dokaz. Kako je integral (3) konvergentan, to za svako > 0 postoji
> 0 tako da za svako , 0 < <
, vazi
_
K
(y) dy < . No
onda je
_
K
f(x, y) dy
_
K
(y) dy <
za svako x E, cime je teorema dokazana.
Ravnomerna konvergencija nesvojstvenog integrala u prethodnom
primeru neposredno sledi na osnovu Vajerstrasovog kriterijuma. Za-
ista, kako je x
1
x
a
0
1
za svako x [0, 1] i a
0
> 0, a integral
_
1
0
x
a
0
1
dx konvergira, to integral u primeru 1. ravnomerno konver-
gira za svako a
0
> 0.
Ravnomerna konvergencija nesvojstvenog integrala u odnosu na
neogranicenu oblast uvodi se analogno. Neka je
(4) F(x) =
_
G
f(x, y) dy
integral po neogranicenoj oblasti, pri cemu je beskonacno daleka tacka
jedina osobena tacka za svako x E.
Denicija 2. Nesvojstveni integral (4) je ravnomerno konvergentan
na skupu E, ako je on konvergentan za svako x E i ako za svako
> 0 postoji R
> 0 tako da za svako x E i svako R > R
vazi
nejednakost
(5)
_
G\K
R
f(x, y) dy
< ,
gde je K
R
= K(O, R).
Lako je videti da integral (4) ravnomerno konvergira na skupu E
onda i samo onda ako
F
R
(x) =
_
GK
R
f(x, y) dy
E
F(x) , R +.
Primer 2. Ispitajmo ravnomernu konvergenciju integrala
+
_
0
e
xy
dx, y > 0 .
Lako je proveriti da je zadati integral konvergentan za svako y > 0.
Kako je
_
[0,+)\K
R
e
xy
dx =
+
_
R
e
xy
dx =
e
Ry
y
+, kada y 0+,
ocigledno posmatrani intgral konvergira neravnomerno na (0, +).
Na skupu y R : y y
0
> 0 konvergira ravnomerno, sto neposred-
no sledi na osnovu Vajerstrasovog kriterijuma. Zaista, e
xy
e
xy
0
za svako x 0 i svako y y
0
, integral
+
_
0
e
xy
0
dx
je konvergentan, pa zadati integral ravnomerno konvergira za svako
y y
0
> 0.
Zadaci za vezbanje
1. Ispitati ravnomernu konvergenciju sledecih integrala:
a)
1
_
0
dx
x
2
+ y
2
, b)
+
_
1
y
2
x
2
(x
2
+ y
2
)
2
dx , c)
+
_
0
e
tx
2
dx, d)
+
_
0
x
a
e
tx
cos xdx.
2. Dokazati da je integral
_
+
0
sin ax/xdx ravnomerno konvergentan za a
a
0
> 0, a neravnomerno za a > 0.
3. Dokazati da je integral
_
+
0
sinax cos x/xdx ravnomerno konvergentan na
svakom zatvorenom segmentu koji ne sadrzi tacke a = 1.
4. Dokazati ravnomernu konvergenciju integrala
_
+
0
x sinx
3
sin tx dx na sva-
kom konacnom segmentu.
5. Primenom Vajerstrasovog kriterijuma dokazati ravnomernu konvergenciju
nesvojstvenih integrala na ukazanim skupovima
a)
_
1
0
x
p1
ln
m
xdx, m N, p p
0
> 0 ,
b)
_
1
0
sin x
x
y
dx , y y
0
< 2 ,
c)
_
1
0
(1 + x + + x
n1
)
_
ln
1
x
dx, n N,
d)
_
+
0
cos x
x
a
e
xy
dx, 0 < a < 1 , y 0 .
6. (Abelov kriterijum) Neka je integral
_
+
a
f(x, y) dx ravnomerno konver-
gentan na skupu Y , a funkcija g(x, y) monotona po x i ogranicena: [g(x, y)[ L
za svako x a i svako y Y . Dokazati da je integral
_
+
0
f(x, y)g(x, y) dx
ravnomerno konvergentan na Y . (Uputstvo: koristiti Kosijevu teoremu i drugu
teoremu o srednjoj vrednosti u integralnom racunu)
7. (Dirihleov kriterijum) Neka je integral
_
A
a
f(x, y) dx ravnomerno ograni-
cen kao funkcija gornje granice za svako y Y . Ako je funkcija g(x, y) monotono
po x i ravnomerno konvergira nuli na Y , dokazati da integral
_
+
a
f(x, y)g(x, y) dx
ravnomerno konvergira na Y .
8. Dokazati ravnomernu konvergenciju integrala
a)
_
+
a
e
xy
f(x) dx, b)
_
+
a
e
x
2
y
f(x) dx, a 0 ,
za svako y 0 uz pretpostavku da je integral
_
+
a
f(x) dx konvergentan.
9. Dokazati ravnomernu konvergenciju sledecih integrala na ukazanim skupo-
vima:
a)
+
_
0
cos xy
x
a
dx, 0 < a < 1 za svako y y
0
> 0 ,
b)
+
_
0
xsin x
x
2
+
2
dx, , > 0 ,
0
> 0.
10. Neka je funkcija f(x, y) neprekidna na skupu [a, b) [c, d] gde je b R.
Ako je integral
_
b
a
f(x, y) dx konvergentan za y (c, d), a divergentan za y = c
ili y = d, tada on konvergira neravnomerno na svakom segmentu skupa (c, d).
Dokazati. (Uputstvo: Koristiti Kosijevu teoremu)
7.6. GRANI
CNA VREDNOST I
NEPREKIDNOST NESVOJSTVENOG
Teorema 1. Neka je funkcija f(x, y) denisana na skupu E, gde
je E R
n
, a R
m
izmerljiv skup, i neka je x
0
tacka nagomila-
vanja skupa E, a y
0
tacka nagomilavanja skupa . Neka je osim toga
funkcija f(x, y) integrabilna na skupu K
(y
0
) za svako x E i
svako > 0, pri cemu je y
0
jedina osobena tacka nesvojstvenog inte-
grala
(1) F(x) =
_
f(x, y) dy .
Ako funkcija f(x, y) ravnomerno konvergira funkciji (y) na skupu
K
kada x x
0
za svako > 0, a integral (1) ravnomerno
konvergira na skupu E, tada je
(2) lim
xx
0
_
f(x, y) dy =
_
(y) dy .
Dokaz. Neka je
F
(x) =
_
\K
f(x, y) dy .
Kako f(x, y)
\K
(y) kada x x
0
, to je f 1( K
) za svako
> 0 prema teoremi 4., 7.1., a na osnovu teoreme 1., 7.2.
lim
xx
0
F
(x) =
_
\K
(y) dy .
7.6. Neprekidnost nesvojstvenog parametarskog integrala 387
Integral (1) je ravnomerno konvergentan na skupu E i stoga postoji
lim
0
F
(x) = F(x) .
Sada su zadovoljeni svi uslovi teoreme o jednakosti ponovljenih gra-
nicnih vrednosti, pa je
lim
xx
0
lim
0
F
(x) = lim
0
lim
xx
0
F
(x) ,
odnosno
lim
xx
0
F(x) = lim
0
_
\K
(y) dy =
_
(y) dy .
Ravnomerna konvergencija funkcije f(x, y) nije dovoljna da sa lime-
som u
-
demo pod znak nesvojstvenog integrala. Dokazimo to na slede-
cem primeru.
Primer 1. Neka je Y = y R : y > 0, a
f(x, y) =
_
1/y , 0 x y ,
0 , y < x.
Lako je proveriti da f(x, y) 0 na 0 x < + kada y +.
Kako je
_
+
0
f(x, y) dx =
_
y
0
dx
y
= 1 ,
za svako y Y , ocigledno je da (2) ne vazi.
Kao neposrednu posledicu dokazane teoreme i Dinijeve teoreme
imamo sledece tvr
-
denje.
Posledica 1. Neka je funkcija f(x, y) nenegativna i neprekidna na
skupu [a, b) , gde je zatvoren i izmerljiv skup u R
m
. Ako
funkcija f(x, y) monotono rastuci konvergira funkciji (y) neprekid-
noj na skupu kada x b, i ako je integral
_
d konvergentan,
tada je
(3) lim
xb
_
f(x, y) dy =
_
(y) dy .
Dokaz. Na osnovu teoreme analogne Dinijevoj teoremi f(x, y) (y)
na svakom kompaktu K kada x b. Kako je 0 f(x, y)
(y) za svako x [a, b), integral
_
f d je na osnovu Vajerstrasovog
kriterijuma ravnomerno konvergentan na [a, b), pa prema teoremi 1.
vazi (3).
n
zatvoren i ogranicen, a R
m
zatvoren i izmerljiv skup. Ako je funkcija f(x, y) neprekidna na skupu
E , osim u tackama (x, y
0
), gde je x E, a y
0
jedina osobena
tacka nesvojstvenog integrala (1) za svako x E, i ako je inte-
gral (1) ravnomerno konvergentan na skupu E, tada je funkcija F(x)
neprekidna na tom skupu.
Dokaz. Funkcija f(x, y) je neprekidna na zatvorenom i ogranicenom
skupu E ( K
) za svako x E i svako > 0. Funkcija

F
(x) =
_
f(x, y) d( K
)
je neprekidna na skupu E za svako > 0 po teoremi o neprekidnosti
svojstvenog parametarskog integrala. Kako F
F(x) na skupu E
kada 0+, funkcija F(x) je neprekidna na skupu E prema teoremi
4., 7.1.
Primer 2. Neka je integral
_
+
0
f(x) dx konvergentan. Tada je inte-
gral
_
+
0
e
kx
f(x) dx ravnomerno konvergentan na osnovu Abelovog
kriterijuma za svako k 0 (vid. zadatak 6., 7.5.). Funkcija e
kx
f(x)
je ravnomerno konvergentna funkciji f(x) na segmentu [0, A] kada
k +, pa je
lim
k0+
+
_
0
e
kx
f(x) dx =
+
_
0
f(x) dx.
Primer 3. Funkcija razmatrana u primeru 1., 7.5. je neprekidna
na svakom segmentu [a, b] (0, +), jer je funkcija f(x, ) = x
1
neprekidna na skupu [0, 1] [a, b] osim u tackama (0, ), a integral
_
1
0
x
1
dx ravnomerno konvergira na [a, b].
7.6. Neprekidnost nesvojstvenog parametarskog integrala 389
Zadaci za vezbanje
F() =
_
+
0
e
x
[ sin x[
dx, < 1 ,
neprekidna na intervalu (0, 1).
2. Neka je
F() =
_
1
0
e
x
dx
[x [
, [0, 1] .
Dokazati da je F (([0, 1]).
F() =
_
1
0
1
x
sin
a
x
dx
neprekidna na intervalu (, 2).
4. Dokazati da je
a) lim
0+
+
_
1
e
x
dx
x
= 0 , b) lim
+
+
_
0
e
x
dx = 1 .
5. Dokazati da je
lim
0+
+
_
0
sin x
x
e
x
dx =
+
_
0
sinx
x
dx.
6. Znajuci integral Fejera*
1
n
/2
_
0
_
sin nz
sin z
_
2
dz =

2
,
dokazati da je
+
_
0
_
sin x
x
_
2
dx =

2
.
* Fejer L. (1880-1959)-ma
-
darski matematicar
(Uputstvo: uvesti smenu z = x/u, a zatim denisati niz f
n
(x) koji ravnomerno
konvergira funkciji (sinx/x)
2
)
7. Neka su f i g neprekidne funkcije na (0, +), pri cemu je g(x) > 0 za
x > 0. Ako je funkcija f apsolutno integrabilna na (0, +), naci a) lim
t0+
tI(t)
b) lim
t+
tI(t) gde je
I(t) =
+
_
0
f(x) dx
t + g(x)
, t > 0 .
I(x) =
/2
_
/2
_
cos t
1 2x sin t + x
2
dt , x R,
neprekidna za svako x i da xI(x) I(0) kada x +.
7.7. INTEGRABILNOST I DIFERENCIJABILNOST
NESVOJSTVENOG PARAMETARSKOG
INTEGRALA
Teorema 1. Neka je E zatvoren i izmerljiv skup u R
n
, a zatvoren i
izmerljiv skup u R
m
i neka je y
0
tacka nagomilavanja skupa . Ako je
funkcija f(x, y) neprekidna na skupu E , osim u tackama (x, y
0
),
gde je x E, a y
0
je jedina osobena tacka nesvojstvenog integrala
(1) F(x) =
_
f(x, y) dy,
i ako je ovaj integral ravnomerno konvergentan na skupu E, tada je
funkcija F(x) integrabilna na skupu E i vazi jednakost
(2)
_
E
dx
_
f(x, y) dy =
_
dy
_
E
f(x, y) dx.
Dokaz. Funkcija F(x) je na osnovu teoreme 2., 7.6. neprekidna na
kompaktu E, pa integral
_
F dE postoji. Funkcija F
(x) F(x) na
skupu E kada 0, pa stoga
:= sup
xE
[F
(x) F(x)[ 0 , kada 0 .

7.7. Integrabilnost i diferencijabilnost nesvojstvenog ... 391
Da dokazemo (2), dovoljno je dokazati da
(3)
_
E
F
(x) dx
_
E
F(x) dx, 0
jer odatle odmah sledi
_
\K
dy
_
E
f(x, y) dx =
_
E
dx
_
\K
f(x, y) dy =
=
_
E
F
(x) dx
_
E
F(x) dx =
_
E
dx
_
f(x, y) dy , 0 ,
cime je jednakost (2) dokazana. Da vazi (3) neposredno sledi iz
cinjenice da
_
E
F
(x) dx
_
E
F(x) dx
_
E
[F
(x) F(x)[ dx
mE 0
kada 0.
Neprekidnost funkcije f(x, y) na skupu E (x, y
0
) u opstem
slucaju nije dovoljna za jednakost (2) sto pokazuje sledeci
Primer 1. Funkcija f(x, y) = xy(2xy)e
xy
je neprekidna na skupu
(x, y) R
2
: 0 x +, 0 y 1. Lako je proveriti da je
0 =
1
_
0
dy
+
_
0
xy(2 xy)e
xy
dx ,=
+
_
0
dx
1
_
0
xy(2 xy)e
xy
dy = 1 .
Iz prethodne teoreme i Dinijeve teoreme imamo sledecu posledicu.
Posledica 1. Neka je funkcija f(x, y) nenegativna i neprekidna na
skupu E [a, b), gde je E R
n
zatvoren i izmerljiv skup. Ako je
funkcija
F(x) =
b
_
a
f(x, y) dy
neprekidna na skupu E, tada vazi (2), gde je = [a, b).
Dokaz. Kako je funkcija f(x, y) neprekidna na skupu E [a, ] za
svako a < b, to je funkcija
F
(x) =
_
a
f(x, y) dy
neprekidna na skupu E prema teoremi 1., 7.3. . Zbog nenegativnosti
funkcije f, funkcija F
(x) je monotono rastuca funkcija po za svako

x E. Na osnovu Dinijeve teoreme F
(x) F(x) na skupu E kada

b, odakle na osnovu teoreme 1. sledi jednakost (2).
U dosadasnjim razmatranjima funkcije
F(x) =
_
f(x, y) dy , x E,
smatrali smo da je y
0
jedina osobena tacka nesvojstvenog inte-
grala za svako x E, gde je E zatvoren i ogranicen skup. Videli
smo da iz f ((E ) (x, y
0
) sledi F 1(E). Me
-
dutim, ako je
f ((E ) osim u tackama (x, y
0
) i (x
0
, y), gde x
0
E moze biti
i beskonacno daleka tacka, teorema 1. u opstem slucaju ne mora da
vazi, sto dokazuje sledeci
Primer 2. Integral
F(y) =
+
_
1
x
2
y
2
(x
2
+y
2
)
2
dx =
1
y
2
+ 1
ravnomerno konvergira za svako y R. Funkcija f(x, y) = (x
2
y
2
)/(x
2
+y
2
)
2
je neprekidna na skupu [1, +) [1, +), ali je
4
=
+
_
1
dx
+
_
1
x
2
y
2
(x
2
+y
2
)
2
dy ,=
+
_
1
dy
+
_
1
x
2
y
2
(x
2
+y
2
)
2
dx =

4
.
Teorema 2. Neka je funkcija f(x, y) neprekidna na skupu E F,
gde su E R
n
x
i F R
m
y
zatvorene i neogranicene oblasti. Ako su
integrali
(4) (y) =
_
E
f(x, y) dx , (x) =
_
F
f(x, y) dy
ravnomerno konvergentni na svakom izmerljivom podskupu skupa F
odn. E respektivno i ako postoji bar jedan od integrala
(5)
_
F
dy
_
E
[f[ dx ,
_
E
dx
_
F
[f[dy ,
tada postoje ponovljeni integrali i jednaki su.
Dokaz. Odre
-
denosti radi, pretpostavimo da postoji drugi integral u
(5). Kako je integral
_
f dE ravnomerno konvergentan na svakom
izmerljivom podskupu skupa F, to je prema teoremi koja je analogna
teoremi 1. za slucaj neogranicene oblasti
_
FK
R
dy
_
E
f dx =
_
E
dx
_
FK
R
f dy
za svako R > 0, gde je K
R
= K(O, R). Teorema ce biti dokazana,
ako dokazemo da se sa limesom moze uci pod integral na desnoj strani
poslednje jednakosti. Zaista, u tom slucaju je
_
F
dy
_
E
f dx = lim
R+
_
FK
R
dy
_
E
f dx = lim
R+
_
E
dx
_
FK
R
f dy =
=
_
E
dx
_
_
lim
R+
_
FK
R
f dy
_
_
=
_
E
dx
_
F
f dy .
Da bismo opravdali ulazak granicne vrednosti pod integral treba do-
kazati da su zadovoljeni uslovi teoreme 1., 7.6. Primetimo najpre da
je zbog neprekidnosti funkcije f na skupu E F integral
R
(x) =
_
FK
R
f dy
odre
-
den, a funkcija
R
(x) (x) na svakom izmerljivom potskupu
skupa E kada R +. Osim toga, integral
_
E
dx
_
FK
R
f dy
je ravnomerno konvergentan za svako R > 0. Zaista, kako je
[
R
(x)[
_
FK
R
[f[ dy
_
F
[f[ dy ,
a funkcija
G(x) :=
_
F
[f[ dy
je integrabilna na skupu E prema pretpostavci, to je prema Vajerstra-
sovom kriterijumu integral
_
E
dx
_
FK
R
f dy
ravnomerno konvergentan u odnosu na parametar R. Stoga je
lim
R+
_
E
R
(x) dx =
_
E
(x) dx,
U slucaju nenegativne funkcije prethodna teorema dobija nesto je-
dnostavniju formulaciju. Naime, vazi
Posledica 2. Neka su za nenegativnu neprekidnu funkciju f na EF
integrali (4) neprekidne funkcije na skupovima F i E respektivno. Ako
postoji bar jedan od ponovljenih integrala funkcije f, tada postoji i
drugi ponovljeni integral i ponovljeni integrali su jednaki.
Dokaz. Kako je funkcija f nenegativna i neprekidna na E F, a
funkcije F(y) i (x) su neprekidne na skupovima F i E respektivno,
to prema Dinijevoj teoremi integrali (4) ravnomerno konvergiraju na
svakom izmerljivom potskupu skupa F odn. E. S obzirom na to da
je f 0 i da postoji jedan od ponovljenih integrala, uslovi prethodne
teoreme su zadovoljeni, pa su ponovljeni integrali jednaki.
Primer 3. Odredimo vrednosti Frenelovih integrala
1
=
+
_
0
sinx
2
dx i
2
=
+
_
0
cos x
2
dx.
U tom cilju uvedimo smenu x
2
= t, posle cega dobijamo
1
=
+
_
0
sinx
2
dx =
1
2
+
_
0
sint
t
dt ,
2
=
+
_
0
cos x
2
dx =
1
2
+
_
0
cos x
t
dt .
Koristeci Ojler-Puasonov integral
1
t
=
2
+
_
0
e
tu
2
du,
Frenelov integral dobija oblik
1
=
1
+
_
0
sint dt
+
_
0
e
tu
2
du.
Promenom redosleda integracije dobijamo vrednost Frenelovog inte-
grala:
1
=
1
2
+
_
0
sint
t
dt =
1
+
_
0
du
+
_
0
e
tu
2
sint dt =
=
1
+
_
0
du
1 +u
4
=
1
2
=
1
2
_
2
.
Kako je provera uslova za promenu redosleda integracije dosta teska
i zahteva glomazne transformacije i ocene, uvedimo u integral faktor
konvergencije e
kx
, k > 0, cime se problem promene redosleda inte-
gracije znatno pojednostavljuje. Zaista, u tom slucaju je
+
_
0
sint
t
e
kt
dt =
2
+
_
0
e
kt
sint dt
+
_
0
e
tu
2
du =
=
2
+
_
0
du
+
_
0
e
(k+u
2
)t
sint dt =
2
+
_
0
du
1 + (k +u
2
)
2
.
Sada je na osnovu teoreme 2. moguce ustanoviti opravdanost promene
redosleda integracije. Ostaje da se dokaze mogucnost ulaska sa lime-
som pod znak integrala kada k 0+, posle cega konacno dobijamo
da je
1
=
+
_
0
sint
t
dt =
1
2
_
2
.
Na isti nacin se dokazuje da je
2
=
1
2
_
/2 .
Teorema 3. Neka je R
m
zatvoren i izmerljiv skup, y
0
, i
neka je funkcija f(x, y) neprekidna zajedno sa parcijalnim izvodom
f/x na skupu [a, b] osim u tackama (x, y
0
), x [a, b], u okolini
kojih je funkcija f neogranicena. Ako je integral
(5) F(x) =
_
f(x, y) dy
konvergentan bar u jednoj tacki segmenta [a, b], a integral
(6) (x) =
_
x
(x, y) dy
ravnomerno konvergentan na [a, b], tada je integral (5) ravnomerno
konvergentan na [a, b]. Funkcija F(x) je neprekidno diferencijabilna
na [a, b] i vazi jednakost F
(x) = (x).
Dokaz. Oznacimo kao i do sada sa F
(x) integral
_
f d( K
), gde
je K
= K(y
0
, ). Funkcija F
(x) prema pretpostavci konvergira bar

u jednoj tacki segmenta [a, b] kada 0. Funkcija f je neprekidna
na [a, b] ( K
) zajedno sa parcijalnim izvodom f/x, pa je na

osnovu teoreme o diferenciranju svojstvenog parametarskog integrala
d
dx
F
(x) =
d
dx
_
\K
f(x, y) dy =
_
\K
f
x
dy =
(x) .
Na osnovu teoreme 1., 7.4. funkcija F
(x) je neprekidno diferencija-

bilna na segmentu [a, b] za svako > 0, pri cemu lim
0
F
(x) postoji
bar u jednoj tacki segmenta [a, b]. Funkcija
(x) =
_
f
x
d( K
)
ravnomerno konvergira funkciji (x) na [a, b] kada 0+, odn.
d
dx
F
(x)
[a,b]
(x) kada 0 .
Na osnovu teoreme 5., 7.1. familija F
(x), odn. integral (5) ravnomer-

no konvergira na [a, b], funkcija F(x) je neprekidno diferencijabilna na
[a, b] i vazi jednakost
d
dx
_
f(x, y) dy =
_
f
x
(x, y) dy .
Funkcionalna svojstva nesvojstvenog parametarskog integrala izlo-
zena su za slucaj neogranicenih funkcija. Potpuno analogno se doka-
zuje da ta svojstva vaze i u slucaju integrala nesvojstvenih u odnosu
na oblast integracije.
Primer 4. Ispitajmo diferencijabilnost funkcije razmatrane u pri-
meru 1., 7.5. Za to je neophodno ispitati ravnomernu konvergenciju
integrala
(7) F
() =
1
_
0
x
1
dx =
1
_
0
x
1
lnxdx.
Kako je lim
x0+
x
lnx = 0 za > 0, funkcija x
lnx se moze do-

denisati do neprekidnosti na [0, 1], pa postoji C > 0 tako da je
[x
lnx[ C za svako x [0, 1]. Za 0 < < a

1
i 0 x 1 vazi
sledeca ocena
[x
1
lnx[ = [x
1
x
lnx[ Cx
1
Cx
a
1
1
za svako [a
1
, a
2
]. Integral
1
_
0
Cx
a
1
1
dx
je konvergentan, pa je prema Vajerstrasovom kriterijumu integral
1
_
0
x
1
lnxdx
ravnomerno konvergentan za 0 < a
1
a
2
. Funkcija f
(x, ) =
x
1
lnx je neprekidna na [0, 1] [a
1
, a
2
] osim u tackama (0, ), pa
je funkcija F() diferencijabilna na [a
1
, a
2
] i vazi (7).
Primer 5. Izracunajmo sada Dirihleov integral
+
_
0
sinx
x
dx.
Po
-
dimo od integrala
I =
+
_
0
sinx
x
dx.
Diferenciranjem ovog integrala po parametru dobijamo divergentan
integral
_
+
0
cos xdx. Stoga u poslednjem integralu uvedimo faktor
konvergencije e
kx
, k > 0, i po
-
dimo od integrala
J =
+
_
0
sinx
x
e
kx
dx.
Podintegralna funkcija i njen izvod po su neprekidne funkcije po x
i za svako x 0 i 0. Sam integral je konvergentan na osnovu
Abelovog kriterijuma, a izvodni integral ravnomerno konvergira za
svako na osnovu Vajerstrasovog kriterijuma, pa je
dJ
d
=
+
_
0
e
kx
cos xdx =
k
2
+k
2
.
Integracijom po dobijamo
J = arctg
k
.
Konstanta koja se javlja u poslednjoj jednakosti jednaka je nuli, sto
se neposredno dobija za = 0. Dobijena formula izvedena je uz pret-
postavku da je k > 0. Me
-
dutim, za ksirano integral J pretstavlja
neprekidnu funkciju parametra k za k 0. Ovo neposredno sledi iz
cinjenice da integral J ravnomerno konvergira po k za k 0. Time
smo dokazali da je
I = lim
k0+
J
Stoga je za > 0
I = lim
k0+
J = lim
k0+
arctg
k
=

2
,
odakle specijalno (za = 1) dobijamo vrednost Dirihleovog integrala
+
_
0
sinx
x
dx =

2
.
Zadaci za vezbanje
1. Polazeci od jednakosti
+
_
0
sin x
x
dx =
+
_
0
sin xdx
+
_
0
e
xy
dy ,
izracunati Dirihleov integral.
2. Odrediti sume sledecih redova:
a)
+
n=1
1
n
+
_
2n
sin x
x
dx, b)
+
n=1
1
n
+
_
n
sin x
x
dx.
(Rezultat: a) /2(ln2)/2 , b) /2(ln )/2; uputstvo; iskoristiti vrednost Di-
rihleovog integrala, a zatim za odre
-
divanje vrednosti sume dobijenog reda prime-
niti Stirlingovu formulu)
3. Koristeci formulu
_
+
0
e
y(1+x
2
)
dy = (1 + x
2
)
1
, izracunati integral
Laplasa*
+
_
0
cos x
1 + x
2
dx ,
a zatim koristeci dobijeni rezultat izracunati sledece integrale
a)
+
_
0
sin
2
x
1 + x
2
dx , b)
+
_
0
cos x
1 + x
2
dx.
(Rezultat: e
||
/2 a) (1 e
2
)/4 b) (1 +[[)e
||
/4)
4. Izracunati Puasonov integral
+
_
0
e
x
2
dx ,
a zatim koristeci dobijeni rezultat dokazati da je
+
_
0
e
x
2
(x
2
+ 1/2)
2
dx =
.
(Uputstvo: uvesti smenu x = ut, a zatim dobijeni integral pomnozen sa e
u
2
integraliti; za drugi integral iskoristiti parcijalnu integraciju)
5. Koristeci Puasonov integral, dokazati da je
a)
+
_
0
e
x
2
cos 2xy dx =
1
2
e
y
2
,
b)
+
_
0
e
x
2
sin 2xy dx = e
y
2
y
_
0
e
t
2
dt .
* Laplace P.S. (1749-1827)-francuski matematicar
6. Izracunati
+
_
0
e
x
sin
2
x
x
dx
za > 0 i R. (Rezultat:
1
4
ln
4
2
+
2
2
)
7. Uz obrazlozenje postupka dokazati da funkcija
I(, ) =
+
_
0
x sinx
2
+ x
2
dx
zadovoljava diferencijalnu jednacinu
2
I
2
=
2
+
2
I ,
a zatim koristeci dobijeni rezultat odrediti vrednost polaznog integrala. (Rezul-
tat: sgn[1 sh[[
2
ch[[]/2)
8. Izracunati
I() =
+
_
1/
ln(x +
2
x
2
1)
x(1 +x
2
)
dx, > 0 .
(Rezultat: (arcsh)
2
/2)
9. Koristeci Frenelov integral izracunati
I() =
+
_
0
sin x
x
x
dx, R.
(Rezultat: sgn
_
2[[)
I(x) =
+
_
0
dt
te
at+
x
t
dt a > 0.
Dokazati da je
I
(x) =
+
_
0
du
ue
a
u
+xu
du,
a zatim koristeci dobijeni rezultat izracunati I(a).
I() =
1
_
0
ln(1
2
x
2
)
x
1 x
2
dx, 0 < 1 .
Ispitati neprekidnost funkcije I, a zatim koriscenjem diferenciranja po parametru
izracunati vrednost datog integrala.
+
_
0
e
ax
2
e
bx
2
x
2
dx
za one vrednosti parametara a i b za koje je taj integral konvergentan. (Rezul-
tat:
b)
13. Polazeci od jednakosti
+
_
0
dy
x
2
+ y
2
=

2x
,
dokazati da je
+
_
0
dy
(x
2
+ y
2
)
n
=

2
(2n 3)!!
(2n 2)!!
1
x
2n1
.
Koristeci dobijeni rezultat i Puasonov integral, dokazati formulu Valisa
lim
n+
(2n 3)!!
(2n 2)!!
=
1
.
14. Diferenciranjem po parametru izracunati sledece integrale
a)
+
_
0
1 cos x
x
e
kx
dx, b)
+
_
0
sin x
x
sin x
x
e
kx
dx.
, , k > 0. (Rezultat: a) ln(1 +
2
/k
2
)/2 b) diferencirati integral po , a zatim
koristiti Dirihleov integral)
+
_
0
1 e
t
t
cos t dt .
(Uputstvo: uvesti parametar u eksponentu; rezultat: ln
2)
16. Izracunati integrale:
a)
+
_
0
ln(1 + a
2
x
2
)
b
2
+ x
2
dx, b)
+
_
0
arctgrx
x(1 + x
2
)
dx, c)
+
_
0
arctgaxarctgbx
x
2
dx .
a, b, r > 0. (Rezultat: a) ln(ab+1)/b b) ln(1+r)/2 c) [(a+b) ln(a+b)alna
b ln b]/2)
17. Dokazati da je
a)
/2
_
0
t
tgt
dt =

2
ln 2 , b)
/2
_
0
ln sin t dt =
2
ln 2 .
(Uputstvo: a) iskoristiti zadatak 8. b) stavljajuci r = 1 i uvesti smenu x = tgt
b) dobija se iz prethodnog parcijalnom integracijom)
18. Dokazati da integral
J =
+
_
0
e
y
2
c
2
y
2
dy
zadovoljava jednacinu dJ/dc = 2J. Koristeci dobijeni rezultat izracunati integral
+
_
0
e
ax
2
b
x
2
dx .
(Rezultat:
_
/ae
2
ab
/2)
19. Dokazati da je za k > 0
+
_
0
e
kx
1 +x
2
dx =
+
_
k
sin(x k)
x
dx.
(Uputstvo: dokazati da oba integrala zadovoljavaju istu diferencijalnu jednacinu
drugog reda i teze nuli kada k +)
J =
+
_
0
_
x
2
+

2
x
2
_
e
_
x
2
+
2
x
2
_
dx.
(Uputstvo: dokazati da je J
+ 4J
+ 4J = 0 : J =
e
2
( + 1/4))
+
_
0
ln(1 +[[x
2
) + x
2
x
4
dx
za one vrednosti parametra i za koje konvergira. (Rezultat: integral konvergira
za = [[; [[
_
[[)
7.8. OJLEROVI INTEGRALI
7.8.1. BETA FUNKCIJA
Funkciju
(1) B(a, b) =
1
_
0
x
a1
(1 x)
b1
dx
nazivamo beta funkcijom ili Ojlerovim integralom drugog reda
(kako je to predlozio Lezandr*). Integral (1) moze imati samo dve
osobene tacke: x = 0 i x = 1. Odredimo najpre oblast denisanosti
beta funkcije. U tom cilju razlozimo integral (1) na integrale
B
1
(a, b) =
1/2
_
0
x
a1
(1x)
b1
dx i B
2
(a, b) =
1
_
1/2
x
a1
(1x)
b1
dx.
Prvi od ovih integrala ima osobenu tacku x = 0 i konvergentan je za
a > 0 i svako b. Da to dokazemo, neka je M
b
= sup
0x1/2
(1 x)
b1
,
a m
b
= inf
0x1/2
(1 x)
b1
. Kako je
1/2
_
0
x
a1
(1 x)
b1
dx M
b
1/2
_
0
x
a1
dx < +
* Legendre A. (1752-1832)-francuski matematicar
7.8. Ojlerovi integrali. 7.8.1. Beta funkcija 405
za a > 0 i svako b, a
1/2
_
0
x
a1
(1 x)
b1
dx m
b
1/2
_
0
x
a1
dx = +
za a 0 i svako b, to je funkcija B
1
(a, b) denisana za a > 0 i svako b.
Slicno se dokazuje da je funkcija B
2
(a, b) denisana za b > 0 i svako
a, pa je beta funkcija denisana na skupu (a, b) R
2
: a > 0, b >
0. Podintegralna funkcija je neprekidna na skupu [0, 1] (0, +)
(0, +), osim u tackama (0, a, b) i (1, a, b). Da ispitamo neprekidnost
funkcije B(a, b), ispitajmo oblast ravnomerne konvergencije integrala
B
1
i B
2
. Kako je
_
0
x
a1
(1 x)
b1
dx m
b,
_
0
x
a1
dx = m
b,
a
a
,
gde je m
b,
= inf
0x
(1 x)
b1
, a
a
/a + kada a 0+ za
ksirano (0, 1/2], integral B
1
ne moze ravnomerno konvergirati u
odnosu na a na skupu (0, +). Ako je a a
1
> 0, tada je
_
0
x
a1
(1 x)
b1
dx M
b,
_
0
x
a1
dx = M
b,
a
a
M
b,
a
1
a
1
,
pa je za svako > 0 uvek moguce naci
> 0 tako da za svako ,

0 < <
, i za svako b > 0 vazi
_
0
x
a1
(1 x)
b1
dx < .
Time smo dokazali da funkcija B
1
(a, b) ravnomerno konvergira za a
a
1
> 0 i svako b. Analogno se dokazuje da je integral B
2
ravnomerno
konvergentan za b b
1
> 0 i svako a. Stoga integral (1) ravnomerno
konvergira na skupu = (a, b) R
2
: a a
1
> 0 , b b
1
> 0, pa
je na osnovu teoreme 2., 7.6. B(a, b) (().
Da ispitamo diferencijabilnost beta funkcije, razmotrimo integral
(2)
1/2
_
0
a
x
a1
(1 x)
b1
dx =
1/2
_
0
x
a1
(1 x)
b1
lnxdx.
Na osnovu primera 4., 7.7. integral
_
1/2
0
x
a1
lnxdx je ravnomerno
konvergentan za svako a a
1
> 0. Kako je funkcija (1 x)
b1
monotona i ogranicena na [0, 1/2] za svako b > 0, integral (2) je na
osnovu Abelovog kriterijuma ravnomerno konvergentan za a a
1
> 0
i svako b > 0. Slicno se dokazuje da je integral
1
_
1/2
x
a1
(1 x)
b1
ln(1 x) dx
ravnomerno konvergentan za b b
1
> 0 i svako a > 0. Stoga je beta
funkcija diferencijabilna na skupu . Moze se lako dokazati da ona
ima neprekidne izvode ma kog reda na skupu , pri cemu je
k+l
B
a
k
b
l
=
1
_
0
x
a1
(1 x)
b1
ln
k
xln
l
(1 x) dx,
k, l = 0, 1, . . . .
Ispitajmo sada neka osnovna svojstva beta funkcije. Primetimo
najpre da je beta funkcija simetricna. Zaista, uvodeci u (1) smenu
promenljive x = 1 t, odmah dobijamo da je
(3) B(a, b) = B(b, a) .
Da izvedemo rekurentnu formulu za izracunavanje beta funkcije,
primenimo parcijalnu integraciju, posle cega dobijamo
B(a, b) =
1
a
1
_
0
(1 x)
b1
d(x
a
) =
b 1
a
1
_
0
(1 x)
b2
x
a
dx =
=
b 1
a
1
_
0
x
a1
(x 1 + 1)(1 x)
b2
dx =
=
b 1
a
B(a, b 1)
b 1
a
B(a, b) ,
7.8. Ojlerovi integrali. 7.8.1. Beta funkcija 407
odakle sledi rekurentna formula za izracunavanje beta funkcije
(4) B(a, b) =
b 1
a +b 1
B(a, b 1) ,
koja vazi za b > 1.
Potpuno analogno, uz pretpostavku da je a > 1 dokazuje se reku-
rentna formula
(4) B(a, b) =
a 1
a +b 1
B(a 1, b) .
Ako je b = n N, tada je
B(a, n) =
n 1
a +n 1
n 2
a +n 2

1
a + 1
B(a, 1) .
Kako je B(a, 1) = 1/a, to je
(5) B(a, n) =
1 2 (n 1)
a(a +1) (a +n 1)
.
Ako je i a = m N, tada je
B(m, n) =
(m1)!(n 1)!
(m+n 1)!
.
U razlicitim razmatranjima beta funkcije cesto se polazi od sledeceg
oblika
(6) B(a, b) =
+
_
0
y
a1
(1 +y)
a+b
dy
koji se dobija iz (1) uvo
-
denjem smene x = y/(y + 1). Stavljajuci u
formuli (6) da je b = 1a, uz pretpostavku da je 0 < a < 1, dobijamo
integral Ojlera
B(a, 1 a) =
+
_
0
y
a1
1 +y
dy ,
cija je vrednost / sina (videti zadatak 9., II.2.5.2.). Specijalno, za
b = 1 a = 1/2 dobijamo da je B(1/2, 1/2) = .
7.8.2. GAMA FUNKCIJA
Parametarski integral
(1) (a) =
+
_
0
x
a1
e
x
dx
nazivamo gama funkcijom ili Ojlerovim integralom prvog reda.
Integral (1) je nesvojstven ne samo u odnosu na oblast integracije, vec
i na osobenu tacku x = 0 za 0 < a < 1.
Lako je dokazati da je gama funkcija denisana za a > 0. Da
bismo ispitali neprekidnost gama funkcije, napisimo integral (1) u o-
bliku (a) =
1
(a) +
2
(a), gde je
1
(a) =
1
_
0
x
a1
e
x
dx,
2
(a) =
+
_
1
x
a1
e
x
dx.
Prvi integral ravnomerno konvergira za svako a a
1
> 0, sto nepo-
sredno sledi iz nejednakosti
x
a1
e
x
x
a
1
1
, 0 x 1 ,
a na osnovu Vajerstrasovog kriterijuma i cinjenice da je integral
1
_
0
x
a
1
1
dx
konvergentan. Za a > 0 ovaj integral konvergira neravnomerno. Za-
ista, ako je m = inf
0x
e
x
, tada
_
0
x
a1
e
x
dx m
_
0
x
a1
dx =
m
a
a
+ kada a 0+
7.8. Ojlerovi integrali. 7.8.2. Gama funkcija 409
pri ksiranom < 1, pa za > 0 nije moguce odrediti
> 0 tako da
za svako a > 0 i svako 0 < <
vazi nejednakost
_
0
x
a1
e
x
dx < .
Za a a
2
i x > vazi nejednakost x
a1
e
x
x
a
2
1
e
x
, pa kako je
+
_
1
x
a
2
1
e
x
dx < +,
drugi integral je na osnovu Vajerstrasovog kriterijuma ravnomerno
konvergentan za svako a a
2
. Me
-
dutim, taj integral nije ravnomerno
konvergentan za svako a, jer za a > 1 i ksirano N > 1
+
_
N
x
a1
e
x
dx N
a1
+
_
N
e
x
dx = N
a1
e
N
+, a +.
Time smo dokazali da je integral (1) ravnomerno konvergentan na
svakom segmentu [a
1
, a
2
], gde je 0 < a
1
< a
2
< +. Kako je podin-
tegralna funkcija f(x, a) = x
a1
e
x
neprekidna na skupu [0, +)
(0, +) osim u tackama (0, a), gama funkcija je na osnovu teoreme
2., 7.6. neprekidna na segmentu [a
1
, a
2
], gde je 0 < a
1
< a
2
< +.
Lako se proverava da je na istom skupu integral
+
_
0
x
a1
e
x
lnxdx
ravnomerno konvergentan, pa je stoga gama funkcija diferencijabilna
na njemu, jer su zadovoljeni svi uslovi teoreme 3., 7.7.

Stavise, (a)
(
([a
1
, a
2
]) i vazi
(k)
(a) =
+
_
0
x
a1
e
x
(lnx)
k
dx.
Ustanovimo sada neka osnovna svojstva gama funkcije. Za a > 0
(a + 1) =
+
_
0
x
a
e
x
dx = lim
N+
_
_
x
a
e
x
[
N
0
+a
+
_
0
x
a1
e
x
dx
_
_
= a
+
_
0
x
a1
e
x
dx = a(a) . (2)
Kako je (1) = 1, to je za a = n N
(n + 1) = n! .
Poslednja formula pokazuje da je restrikcija [
N
gama funkcije na
skup prirodnih brojeva faktorijelna funkcija P(n) = n!.
Kako je gama funkci-
ja neprekidno diferenci-
jabilna na segmentu
[a
1
, a
2
], 0 < a
1
< a
2
<
+, pri cemu je (1) =
(2) = 1, to na osnovu
Rolove teoreme postoji
bar jedna tacka a
0
inter-
vala (1, 2) u kojoj je prvi
izvod gama funkcije je-
dnak nuli. Drugi izvod
gama funkcije je poziti-
van, pa je prvi izvod mo-
notono rastuca funkcija.
Stoga je a
0
jedina nula
gama funkcije, pri cemu
je
(x) < 0 za x < a

0
i
(x) > 0 za x > a

0
. Time smo dokazali da je gama funkcija monotono
opadajuca za x < a
0
, a monotono rastuca za x > a
0
. U tacki a
0
gama
funkcija ima strogi lokalni minimum.
Iz formule (2) vidimo da
(a) =
(a + 1)
a
+ kada a 0+,
sto znaci da je y-osa vertikalna asimptota gama funkcije. Ocigledno
je da (a) + kada a +. Na slici 37 prikazan je grak gama
funkcije na celoj realnoj pravoj.
Gama funkcija se moze prikazati u obliku granicne vrednosti niza.
Uvedimo u (1) smenu x = lnz. Tada je
(a) =
1
_
0
_
ln
1
z
_
a1
dz .
Niz f
n
(z) = n(1 z
1/n
) je monotono rastuci i ravnomerno konvergira
funkciji lnz na svakom segmentu koji je sadrzan u intervalu 0 <
z < 1. Stoga je na osnovu posledice 1., 7.6.
1
_
0
_
ln
1
z
_
a1
dz = lim
n+
n
a1
1
_
0
(1 z
1/n
)
a1
dz .
Uvo
-
denjem smene z = y
n
u poslednjem integralu dobijamo
(a) = lim
n+
n
a
1
_
0
y
n1
(1 y)
a1
dy = lim
n+
n
a
B(n, a) .
Zamenjujuci u poslednjem izrazu vrednost B(a, b), dobijamo formulu
Gaus-Ojlera:
(3) (a) = lim
n+
n
a
(n 1)!
a(a + 1) (a +n 1)
.
Iz Gaus-Ojlerove formule posle jednostavnih transformacija dobijamo
sledecu formulu:
(a)(1 a) =
1
a
lim
n+
1
_
1
a
2
1
2
_ _
1
a
2
2
2
_

_
1
a
2
(n1)
2
_ ,
koju za 0 < a < 1 mozemo napisati u obliku
(a)(1 a) =
1
a
+
n=1
1
_
1
a
2
n
2
_ .
Kako je
+
n=1
_
1
a
2
n
2
_
=
sina
a
,
(videti zadatak 4., II.1.10. ili primer 2. IV.2.5.), to je
(4) (a)(1 a) =

sina
.
Izvedenu formulu nazivamo formulom dopune. Iz nje za a = 1/2
dobijamo da je (1/2) =

, odakle se sada lako izvodi vrednost
Ojler-Puasonovog integrala. Zaista, kako je
_
1
2
_
=
+
_
0
e
x
x
1/2
dx = 2
+
_
0
e
y
2
dy ,
to je
+
_
0
e
x
2
dx =
1
2
.
Na kraju ovog odeljka ukazimo na vezu koja postoji izme
-
du beta i
gama funkcije. U tom cilju uvedimo u (1) smenu x = ty, gde je t > 0,
posle cega se dobija
(5)
(a)
t
a
=
+
_
0
y
a1
e
ty
dy .
Zamenjujuci u poslednjoj formuli a sa a + b, a t sa t + 1, dobijamo
sledecu jednakost:
(a +b)
(1 +t)
a+b
=
+
_
0
y
a+b1
e
(1+t)y
dy .
Pomnozimo ovu jednakost sa t
a1
i integralimo dobijenu jednakost po
t u granicama od 0 do +:
(a +b)
+
_
0
t
a1
dt
(1 +t)
a+b
=
+
_
0
t
a1
dt
+
_
0
y
a+b1
e
(1+t)y
dy .
Odavde konacno dobijamo
(a +b)B(a, b) =
+
_
0
y
a+b1
e
y
dy
+
_
0
t
a1
e
ty
dt =
=
+
_
0
y
a+b1
e
y
(a)
y
a
dy = (a)
+
_
0
y
b1
e
y
dy = (a)(b) ,
odn.
(6) B(a, b) =
(a)(b)
(a +b)
.
Ostaje da dokazemo opravdanost promene redosleda integracije koji
je koriscen u postupku izvo
-
denja formule (6). Primetimo najpre da je
za a > 1 i b > 1 podintegralna funkcija
t
a1
y
a+b1
e
(1+t)y
nenegativna za svako y 0 i svako t 0. Osim toga,
t
a1
+
_
0
y
a+b1
e
(1+t)y
dy =
t
a1
(1 +t)
a+b
(a +b)
i
y
a+b1
e
y
+
_
0
t
a1
e
ty
dt = y
b1
e
y
(a)
su neprekidne funkcije po t, t 0 i y, y 0 respektivno, pa je na
osnovu posledice 2., 7.7. opravdana promena redosleda integracije.
Time smo dokazali da formula (6) vazi za svako a > 1 i svako b > 1.
Za a > 0 i b > 0 vazi formula
B(a +1, b + 1) =
(a + 1)(b + 1)
(a +b +2)
.
Ako u poslednjoj jednakosti prema formulama (4) i (4
) 7.8.1. i (2)
7.8.2. izvrsimo snizavanje parametara a i b za jedan, dobijamo formulu
(6) za a > 0 i b > 0.
Koristeci dobijenu vezu izme
-
du beta i gama funkcije izvedimo jos
jednu vezu za gama funkciju. Stoga u integralu
B(a, a) =
1
_
0
x
a1
(1 x)
a1
dx =
1
_
0
_
1
4

_
1
2
x
_
2
_
a1
dx =
= 2
1/2
_
0
_
1
4

_
1
2
x
_
2
_
a1
dx
uvedimo smenu 1/2 x =
t/2, posle cega dobijamo da je

B(a, a) =
1
2
2a1
1
_
0
t
1/2
(1 t)
a1
dt =
1
2
2a1
B
_
1
2
, a
_
.
Ako u poslednjem izrazu B(a, a) i B(1/2, a) izrazimo pomocu gama
funkcije po formuli (6), a (1/2) zamenimo sa

, dobijamo formulu
Lezandra:
(7) (a)
_
a +
1
2
_
=
2
2a1
(2a) .
1
_
0
dx
n
1 x
n
. n > 1 .
Uvo
-
denjem smene x = t
1/n
, t > 0, i koriscenjem formule dopune lako
dobijamo trazenu vrednost:
1
_
0
dx
n
1 x
n
=
1
n
1
_
0
t
1
n
1
(1 t)
1
n
dt =
=
1
n
_
1
n
_
_
1
1
n
_
=

nsin

n
.
I =
+
_
0
cos bx
x
s
dx, 0 < s < 1 .
Po
-
dimo od izraza (5)
1
x
s
=
1
(s)
+
_
0
z
s1
e
zx
dz ,
iz koga se dobija
I =
1
(s)
+
_
0
cos bxdx
+
_
0
z
s1
e
zx
dz .
Promenom redosleda integracije dobijamo
I =
1
(s)
+
_
0
z
s1
dz
+
_
0
e
zx
cos bxdx =
1
(s)
+
_
0
z
s
ds
z
2
+b
2
.
Uvo
-
denjem smene b
2
t = z
2
u poslednjem integralu dobija se
I =
b
s1
2(s)
+
_
0
t
s1
2
1 +t
dt =
b
s1
2(s)
B
_
s + 1
2
,
1 s
2
_
=
=
b
s1
2(s)
sin
s+1
2

=
b
s1
2(s) cos
s
2
.
Na slican nacin se dobija
+
_
0
sinbx
x
s
dx =
b
s1
2(s) sin
s
2
, 0 < s < 2 .
Citaocu prepustamo da za vezbu dokaze opravdanosti promene re-

dosleda integracije u navedenom primeru.
Zadaci za vezbanje
1. Odrediti vrednosti sledecih integrala
a)
1
_
0
x
p1
(1 x
m
)
q1
dx , p, q, m > 0 ,
b)
1
_
0
x
p1
(1 x)
q1
dx
[x + (1 x) + ]
p+q
, , 0, , p, q > 0 ,
c)
1
_
0
x
a1
(1 x)
b1
(x + p)
a+b
dx , a, b, p > 0 ,
d)
1
_
1
(1 +x)
2m1
(1 x)
2n1
(1 + x
2
)
m+n
dx , m, n > 0.
(Rezultat: a)B(p/m, q)/m, b) B(p, q)/(+)
p
( +)
q
, c) B(a, b)/(1+p)
a
p
b
,
d) 2
m+n2
B(m, n))
2. Dokazati sledece jednakosti:
a)
1
_
0
dx
1 x
2n
1
_
0
x
n
dx
1 x
2n
=

2n
,
b)
/4
_
/4
_
cos + sin
cos sin
_
cos 2
d =

2 sin( cos
2
)
.
3. Izracunati sledece integrale
a)
/2
_
0
sin
a1
d, a > 0 , b)
/2
_
0
sin
a1
cos
b1
d, a, b > 0,
c)
/2
_
0
tg
a1
d, [a[ < 1 , d)
_
0
d
3 cos
,
e)
_
0
_
sin
1 + k cos
_
a1
d
1 +k cos
, a > 0, 0 < k < 1 .
(Rezultat: a) B(a/2, 1/2)/2, b) B(a/2, b/2)/2, c) /2 cos(c/2), d)
2
(1/4)/4
,
e) 2
a1
2
(a/2)/(1 k
2
)
a/2
(a))
4. Dokazati da je
1
_
(1 x
3
)
1/2
dx =
3
+
_
1
(x
3
1)
1/2
dx.
5. Dokazati formulu
(r)
+
_
0
e
fx
x
s1
(g + x)
r
dx = (s)
+
_
0
e
gy
y
r1
(f + y)
s
dy , f, g, r, s > 0 .
6. Uz obrazlozenje postupka, dokazati sledece jednakosti:
a)
+
_
0
x
s1
e
x
1
dx = (s)
+
n=1
1
n
s
, s > 1 ,
b)
+
_
0
x
s1
e
x
+ 1
dx = (s)
+
n=1
(1)
n1
n
s
, s > 0 ,
c)
+
_
0
x
s1
e
ax
1 e
x
dx = (s)
+
n=1
1
(a + n)
s
, a > 0, s > 1 ,
d)
+
_
0
zx
s1
dx
e
x
z
= (s)
+
n=1
z
n
n
s
, 1 z < 1, s > 0 ili z = 1, s > 1 .
7. Dokazati da za sumu S(, , , x) hiperharmonijskog reda
1 +
+
n=1
( + 1) ( + n 1)( + 1) ( + n 1)
1 2 n ( + 1) ( + n 1)
x
n
vazi jednakost
S(, , , 1) =
()( )
( )( )
.
(Uputstvo: poci od integrala
_
1
0
z
1
(1z)
1
(1zx)
dx i razloziti funkciju
(1 zx)
u red)
Koristeci dobijeni rezultat, dokazati da vazi sledeci razvoj
sin
= 1

2
1
+

2
(
2
1)
(1 2)
2

2
(
2
1)(
2
4)
(1 2 3)
2
+ .
8. Dokazati da je
E =
n1
k=1
_
k
n
_
=
(2)
(n1)/2
.
(Uputstvo: E
2
=
n1
1
(k/n)(n k/n))
_
0

_
0
e
_
x
1
++x
n1
+

n
x
1
x
n1
_
x
1
n
1
1
x
2
n
1
2
x
n1
n
1
n1
dx
1
dx
n1
,
gde je 0. (Uputstvo: diferencirati integral po parametru , a zatim uvesti
smenu z =
n
/x
1
x
n1
zamenjujuci jednu od promenljivih, recimo x
1
, posle
cega se dobija jednostavna diferencijalna jednacina. Za odre
-
divanje konstante koja
se javlja u tako dobijenoj jednacini iskoristiti prethodni zadatak; rezultat: (2)
n1
2
e
n
/
n)
11. Koristeci prethodni zadatak dokazati formulu Gausa:
(a)
_
a +
1
n
_

_
a +
n 1
n
_
=
(2)
n1
2
n
na
1
2
(na) .
(Uputstvo: pomnoziti formulu dobijenu u prethodnom zadatku sa
p1
, p > 0, a
zatim uvesti u integralu istu smenu kao i u prethodnom zadatku)
12. Izracunati vrednost Rabeovog integrala
R
0
=
1
_
0
ln (a) da.
(Uputstvo: iskoristiti cinjenicu da je R
0
=
_
1
0
ln (1 a) da, rezultat: ln
2)
Koristeci dobijeni rezultat, dokazati da je
R(a) =
a+1
_
a
ln (a) da = a(lna 1) + ln
2 .
(Uputstvo: iskoristiti jednakost R
(a) = lna)
13. Dokazati da je
(a)
(a)
= lim
b0+
((b) B(a, b)) .
14. Dokazati da je
(a)
(a)
=
+
_
0
_
e
u
u

e
au
1 e
u
_
du
15. Dokazati da je gama funkcija potpuno odre
-
dena relacijama (2), (4) i (7),
a da bilo koje dve od navedenih relacija nisu dovoljne za karakterizaciju gama
funkcije.
+
_
0
sin
p
x
x
dx,
gde je p racionalan broj sa neparnim brojiocem i imeniocem. (Uputstvo: dokazati
da je
_
+
0
(sin
p
x)/xdx =
_
/2
0
sin
p1
xdx)
17. Izracunati integrale
a)
+
_
0
sin x
x
lnxdx b)
+
_
0
sin x
x
ln
2
xdx.
(Uputstvo: diferencirati integral dat u primeru 1., 7.7.2.)
18. Dokazati da je
+
_
0
sin
2n
lnsin d =

2
(2n 1)!!
(2n)!!
_
1
1
2
+
1
3

1
2n
ln 2
_
.
(Uputstvo: diferencirati integral
_
+
0
sin
2a1
d, a > 0)
19. Dokazati da je
+
_
0
dx
(x)
=
1
_
0
_
1 +
e
x
e
1!(x + 1)
+
e
2!(x + 2)

_
dx
(x)
.
U ovoj glavi izlozicemo osnove teorije Furijeovih* redova. U prvom
poglavlju data je opsta teorija Furijeovih redova na unitarnim pro-
storima. Drugo poglavlje sadrzi elemente klasicne teorije Furijeovih
redova, dok su u trecoj glavi izlozeni osnovni rezultati iz teorije Furi-
jeovih integrala i Furijeovih transformacija.
1. OP
STA TEORIJA
FURIJEOVIH REDOVA
U ovom poglavlju izlozicemo osnove opste teorije Furijeovih redova
na unitarnim prostorima. Rezultati opste teorije Furijeovih redova
vaze i u klasicnoj teoriji Furijeovih redova i mi cemo ih koristiti u
narednom poglavlju.
1.1. PERIODI
CNE FUNKCIJE
Mnogi procesi u prirodi su periodicnog karaktera. Oni se u pravil-
nim vremenskim razmacima ponavljaju, a opisuju se periodicnim
funkcijama.
Denicija 1. Funkcija f : R R je periodicna ako postoji realan
broj T ,= 0 tako da je f(x + T) = f(x) za svako x R. Broj T je
perioda funkcije.
Ako je T perioda funkcije f, tada je nT, n Z, tako
-
de perioda
te funkcije. Zaista, zamenjujuci x sa x + T (odn. x T), lako se
* Fourier J.B. (1768-1830)-francuski zicar i matematicar
420
1.1. Periodi cne funkcije 421
dokazuje da za svako n N vazi jednakost f(x) = f(x + nT), (odn.
f(x) = f(x nT)). Osim toga, ako su T
1
i T
2
dve periode funkcije
f, tada je i T
1
T
2
perioda funkcije f. Prema tome, svaka perio-
dicna funkciju ima beskonacno mnogo perioda. Prirodno se postavlja
sledece pitanje: da li svaka periodicna funkcija ima najmanju pozi-
tivnu periodu? Odgovor je u opstem slucaju negativan, sto pokazuje
sledeci
Primer 1. Za Dirihleovu funkciju
(x) =
_
1 , x Q,
0 , x R Q
svaki racionalan broj r Q je perioda funkcije, pa ne postoji naj-
manja perioda.
Primetimo da je Dirihleova funkcija prekidna u svakoj tacki x R.
Me
-
dutim, funkcija f(x) = c, x R, je neprekidna na R , svaki realan
broj je perioda te funkcije, pa ne postoji najmanja pozitivna perioda
te funkcije. Da bismo odgovorili na pitanje o egzistenciji najmanje
pozitivne periode, dokazimo najpre sledecu teoremu.
Teorema 1. Svaka neprekidna periodicna funkcija f : R R je
ravnomerna neprekidna na R .
Dokaz. Neka je T perioda funkcije f. Kako je funkcija f neprekidna
na R , ona je prema Kantorovoj teoremi ravnomerno neprekidna na
segmentu [T, 2T]. Stoga za svako > 0 postoji T > > 0, tako da
za svako x
1
, x
2
[T, 2T] iz [x
1
x
2
[ < sledi nejednakost [f(x
1
)
f(x
2
)[ < . Neka su y
1
i y
2
realni brojevi koja zadovoljavaju uslov
[y
1
y
2
[ < i neka je k = [y
1
/T]. Tada t
1
= y
1
kT , t
2
= y
2
kT
[T, 2T], [t
1
t
2
[ = [y
1
y
2
[ < , pa je
[f(y
1
) f(y
2
)[ = [f(t
1
+kT) f(t
2
+kT)[ = [f(t
1
) f(t
2
)[ < ,
cime je dokazana ravnomerna naprekidnost funkcije f na R .
Teorema 2. Ako je neprekidna periodicna funkcija f : R R ra-
zlicita od konstantne funkcije, tada ona ima najmanju periodu.
Dokaz. Kako je neprekidna, periodicna funkcija f razlicita od kon-
stantne funkcije, postoje realni brojevi x
1
i x
2
za koje je f(x
1
) ,=
422 Glava IV: Furijeovi redovi, 1. Opsta teorija Furijeovih redova
f(x
2
). Neka je [f(x
1
) f(x
2
)[ = d. Funkcija f je prema teoremi 1.
ravnomerno neprekidna, pa stoga za svako > 0, dakle i za < d,
postoji > 0 tako da za svaki par realnih brojeva y
1
i y
2
koji zado-
voljavaju uslov [y
1
y
2
[ < vazi nejednakost
[f(y
1
) f(y
2
)[ < .
Ako funkcija f ne bi imala najmanju periodu, postojala bi perioda
T
funkcije f koja zadovoljava uslov T
< . Oznacimo sa k = [(x

2

x
1
)/T
]. Tada je
x
2
x
1
T
= k +
h
T
,
gde je 0 < h < T
< . Stoga je
d = [f(x
1
)f(x
2
)[ = [f(x
1
)f(x
1
+h+kT
[ = [f(x
1
)f(x
1
+h)[ < ,
sto je suprotno nacinu izbora broja . Dobijena kontradikcija dokazuje
da funkcija f ima osnovnu periodu.
Denicija 2. Neka je f periodicna funkcija. Ako postoji najmanja
pozitivna perioda T funkcije f, onda je T osnovna perioda funkcije
f.
Teorema 3. Neka je funkcija f : R R periodicna sa osnovnom
periodom T. Ako je funkcija f integrabilna u svojstvenom ili nesvoj-
stvenom smislu na segmentu [0, T], tada je ona integrabilna na svakom
konacnom segmentu realne prave. Pri tome za svako a R vazi
(1)
a+T
_
a
f(x) dx =
T
_
0
f(x) dx.
Dokaz. Neka je [a, b] R proizvoljan segment. Tada postoje celi
brojevi m i n tako da je mT a < b nT. Kako je
T
_
0
f(x) dx =
(k+1)T
_
kT
f(t kT) dt =
(k+1)T
_
kT
f(t) dt ,
1.2. Ortogonalni sistemi 423
funkcija f je integrabilna na [kT, (k+1)T]. Sada na osnovu aditivnosti
integrala sledi integrabilnost funkcije f na svakom segmentu [mT, nT],
pa dakle i na segmentu [a, b]. Time smo dokazali da integral na levoj
strani jednakosti (1) postoji. Da dokazemo ovu jednakost, primetimo
da je
(2)
a+T
_
a
f(x) dx =
T
_
a
f(x) dx +
a+T
_
T
f(x) dx.
Uvo
-
denjem smene x = y + T u poslednjem integralu ove jednakosti
dobijamo sledecu jednakost
(3)
a+T
_
T
f(x) dx =
a
_
0
f(y) dy .
Sada iz (2) i (3) sledi (1).
Iz jednakosti (1) neposredno dobijamo sledecu jednakost
T
_
0
f(x t) dx =
T
_
0
f(x) dx, t R.
Zaista, uvo
-
denjem smene x t = z imamo
T
_
0
f(x t) dx =
Tt
_
t
f(z) dz =
T
_
0
f(x) dx.
1.2. ORTOGONALNI SISTEMI
Denicija 1. Sistem
(1)
1
,
2
, . . . ,
n
, . . .
elemenata unitarnog prostora X je ortogonalan ako je norma svakog
elementa tog sistema pozitivna i ako su svaka dva elementa tog sistema
ortogonalna, tj. ako je (
i
,
j
) = 0 za svako i ,= j.
Ortogonalan sistem je ortonormiran ako su svi njegovi elementi
normirani, odn. ako je |
n
| = 1 za svako n N.
424 Glava IV: Furijeovi redovi , 1. Opsta teorija Furijeovih redova
Denicija 2. Beskonacan sistem elemenata vektorskog prostora je
linearno nezavisan ako je svaki konacan podskup tog sistema line-
arno nezavisan.
Stav 1. Svaki ortogonalan sistem unitarnog prostora X je linearno
nezavisan.
Dokaz. Neka je sistem (1) ortogonalan i neka je
k
i=1
n
i
= 0 .
Tada je za 1 j k
_
k
i=1
n
i
,
n
j
_
=
k
i=1
i
(
n
i
,
n
j
) =
j
(
n
j
,
n
j
) = 0 ,
odakle sledi da je
j
= 0 za svako j = 1, n.
Neka je S podskup vektorskog prostora X. Oznacimo sa L(S)
najmanji podprostor iz X koji sadrzi skup S. Lako je dokazati da je
L(S) skup svih linearnih kombinacija vektora iz skupa S.
Teorema 2. Neka je (x
1
, . . . , x
n
) linearno nazavisan sistem eleme-
nata unitarnog prostora X. Tada postoji ortonormiran sistem eleme-
nata (e
1
, . . . , e
n
) sa svojstvom da je L(x
1
, . . . , x
j
) = L(e
1
, . . . , e
j
) za
svako j = 1, n.
Dokaz. Denisimo vektore e
1
, . . . , e
n
indukcijom. Neka je e
1
= x
1
,
e
1
= e
1
/|e
1
|. Pretpostavimo da su za j < n denisani vektori
e
1
, . . . , e
j
za koje je L(e
1
, . . . , e
j
) = L(x
1
, . . . , x
j
). U tom slucaju
je x
j+1
X L(e
1
, . . . , e
j
). Stoga je moguce denisati vektore e
j+1
i
e
j+1
formulama
e
j+1
= x
j+1

j
k=1
(x
j+1
, e
k
)e
k
i
e
j+1
= e
j+1
/|e
j+1
| ,
1.2. Ortogonalni sistemi 425
cime se dobija ortonormiran sistem (e
1
, . . . , e
j+1
) za koji je
L(e
1
, . . . , e
j
, e
j+1
) = L(e
1
, . . . , e
j
, x
j+1
) = L(x
1
, . . . , x
j
, x
j+1
) .
Opisani postupak zamene vektora x
1
, . . . , x
n
vektorima e
1
, . . . , e
n
poznat je kao Gram-
Smitov* postupak ortonormiranja.

Iz dokazane teoreme neposredno sledi da svaki konacno-
dimenzionalan unitaran prostor ima ortonormiranu bazu.
Primer 1. Posmatrajmo sve realne funkcije koje su integrabilne sa
kvadratom u svojstvenom ili nesvojstvenom smislu na segmentu [a, b]
realne prave. Za dve funkcije ovog skupa kazemo da su ekvivalentne
ako su jednake skoro svuda na segmentu [a, b]. Ovako denisana
relacija razlaze posmatrani skup na klase ekvivalencije. Oznacimo
taj skup sa 1
2
([a, b]). Tada je sa
(2) (f, g) :=
b
_
a
f(x)g(x) dx
denisan skalarni proizvod na prostoru 1
2
([a, b]).
Primer 2. Neka je l > 0. Sistem funkcija
(3)
1
2
, cos
x
l
, sin
x
l
, . . . , cos
nx
l
, sin
nx
l
, . . .
nazivamo osnovnim trigonometrijskim sistemom. U prostoru
1
2
([l, l]) sistem (3) je ortogonalan. To sledi iz jednakosti
_
1
2
, cos
nx
l
_
=
_
1
2
, sin
nx
l
_
= 0 , n N,
_
cos
kx
l
, sin
nx
l
_
=
_
cos
kx
l
, cos
nx
l
_
=
=
_
sin
kx
l
, sin
nx
l
_
=
_
0 , k ,= n,
l , k = n,
k, n 1
* Schmidt E. (1876-1959)-nemacki matematicar
Iz sistema (3) dobijamo sledeci ortonormiran sistem
1
2l
,
1
l
cos
x
l
,
1
l
sin
x
l
, . . . ,
1
l
cos
nx
l
,
1
l
sin
nx
l
, . . . .
Zadaci za vezbanje
1. Ako realna funkcija f ima osnovnu periodu T, tada funkcija x f(ax +b),
a ,= 0, b R, ima osnovnu periodu T/[a[. Dokazati.
2. Neka su x f(x) i x g(x), x R, periodicne funkcije sa samerljivim
periodama. Dokazati da su tada i funkcije f +g i f g periodicne i odrediti njihove
periode.
3. Dokazati da se svaka funkcija f denisana na intervalu (l, l) moze pret-
staviti u obliku zbira parne i neparne funkcije.
4. Ako funkcija f : R R zadovoljava sledece uslove:
a) f(x) 1 za svako x R,
b) f(x + 13/42) +f(x) = f(x + 1/6) +f(x + 1/7),
dokazati da je f periodicna funkcija.
5. Neka funkcija f(x), x R, zadovoljava jednakost f(x +T) = kf(x), gde su
k i T pozitivni brojevi. Dokazati da je f(x) = a
x
(x), gde je a konstanta, a
periodicna funkcija sa periodom T.
6. Neka je f(x), x R, neprekidna periodicna funkcija periode T. Dokazati
da je funkcija
F(x) =
x
_
x
0
f(t) dt
zbir linearne funkcije i periodicne funkcije sa periodom T.
7. Dokazati da su sistemi funkcija
a) 1, cos
x
l
, cos
2x
l
, . . . , cos
nx
l
, . . .
b) sin
x
l
, sin
2x
l
, . . . , sin
nx
l
, . . .
ortogonalni na segmentu [0, l].
8. Neka su
1
<
2
< <
n
< koreni jednacine tgl = c, gde je c
proizvoljna konstanta. Dokazati da je sistem sin
n
x : n N ortogonalan na
segmentu [0, l].
9. Dokazati da je funkcija f 1([a, b]) ortogonalna sa svakim polinomom
stepena ne veceg od n
0
onda i samo onda ako je funkcija f ortogonalna sa svakom
funkcijom t t
n
, t [a, b].
1.3. Beselova nejednakost. Furijeovi koeficijenti 427
10. Dokazati da se svaki linearno nezavisan sistem funkcija f
n
: n 1 moze
transformisati u ortonormiran sistem.
11. Neka je x
1
, . . . , x
n
konacan ortogonalan sistem vektora unitarnog pro-
stora. Dokazati da je
|
n
i=1
x
i
|
2
=
n
i=1
|x
i
|
2
.
12. Dokazati da je sistem (e
1
, . . . , e
j
, e
j+1
) u dokazu teoreme 2. ortonormiran,
a zatim dokazati poslednju jednakost u dokazu iste teoreme.
13. Dokazati da je formulom (2) u primeru 1., 1.2. denisan skalarni proizvod
na 1
2
([a, b]).
1.3. BESELOVA NEJEDNAKOST
FURIJEOVI KOEFICIJENTI
Neka je X unitaran vektorski prostor sa normom koja je de-
nisana skalarnim proizvodom prostora X. Razmotrimo sledeci pro-
blem. Neka je u prostoru X zadat sistem od n linearno nezavisnih
vektora e
1
, . . . , e
n
i neka je ksiran neki vektor x X. Odredimo
linearnu kombinaciju
(1)
1
e
1
+ +
n
e
n
koja u prostoru X najbolje aproksimira vektor x. Drugim recima,
odredimo koecijente
1
, . . . ,
n
tako da izraz
(2) |x (
1
e
1
+ +
n
e
n
)|
ima najmanju vrednost.
Geometrijskim jezikom receno, u prostoru L(e
1
, . . . , e
n
) treba odre-
diti vektor koji je najblizi zadatom vektoru x X. Ako je prostor X
n-dimenzionalan, kao linearno nezavisni, vektori e
1
, . . . , e
n
obrazuju
bazu prostora X, pa je uvek moguce odrediti koecijente
i
, i = 1, n,
tako da vazi jednakost
(3) x =
1
e
1
+ +
n
e
n
.
Jasno je da u tom slucaju izraz (2) dostize najmanju vrednost. Me-
-
dutim, ako je prostor X beskonacno dimenzionalan ili mu je dimenzija
veca od n, jednakost (3) je u opstem slucaju nemoguca, pa se zadatak
svodi na odre
-
divanje linearne kombinacije (1) za koju izraz (2) ima
minimalnu vrednost.
Pokazacemo da postavljeni problem ima jedinstveno resenje. Pri-
menjujuci Gram-
Smitov postupak ortogonalizacije, sistem vektora

e
1
, . . . , e
n
mozemo uvek zameniti ortogonalnim sistemom vektora.
Stoga cemo u daljim razmatranjima za vektore e
1
, . . . , e
n
pretpostaviti
da cine ortogonalan sistem.
Koristeci ortogonalnost sistema vektora e
1
, . . . , e
n
i osobine skalar-
nog proizvoda, vidimo da ce izraz (2) imati minimalnu vrednost, ako
izraz
(4) |x
n
i=1
i
e
i
|
2
=
_
x
n
i=1
i
e
i
, x
n
i=1
i
e
i
_
=
= |x|
2
2
n
i=1
i
(x, e
i
) +
n
i=1
2
i
|e
i
|
2
=
= |x|
2
+
n
i=1
_
i
|e
i
|
(x, e
i
)
|e
i
|
_
2
i=1
(x, e
i
)
2
|e
i
|
2
ima minimalnu vrednost. Ocigledno da ce to biti zadovoljeno, ako je
(5)
i
=
(x, e
i
)
|e
i
|
2
, i = 1, n.
Denicija 1. Neka je e
n
nN
ortogonalan sistem unitarnog prostora
X i x X. Skalari
i
odre
-
deni izrazom (5) su Furijeovi koecijenti
elementa x u odnosu na ortogonalan sistem e
n
nN
.
Na osnovu izlozenog, ocigledno da vazi sledeca
Teorema 2. (Minimalno svojstvo Furijeovih koecijenata)
Neka je (e
1
, . . . , e
n
) ortogonalan sistem unitarnog prostora X. Ako
su
1
, . . . ,
n
Furijeovi koecijenti elementa x X u odnosu na or-
togonalan sistem (e
1
, . . . , e
n
), onda je
inf
1
,...,
n
_
_
_
_
_
x
n
i=1
i
e
i
_
_
_
_
_
= |x|
2
i=
2
i
|e
i
|
2
.
1.3. Beselova nejednakost. Furijeovi koeficijenti 429
U slucaju n-dimenzionalnog prostora u kome vektori e
1
, . . . , e
n
cine
bazu tog prostora, Furijeovi koecijenti vektora x u odnosu na zadatu
bazu pretstavljaju koecijente razlaganja u (3) vektora x po elemen-
tima te baze. Ovo se lako proverava ako jednakost (3) pomnozimo
vektorima e
k
, k = 1, n.
Razmotrimo sada jednakost (4). Ako su u toj jednakosti parametri
i
, i = 1, n, Furijeovi koecijenti elementa x, dobija se jednakost
(6)
_
_
_
_
_
x
n
i=1
i
e
i
_
_
_
_
_
2
= |x|
2
i=1
2
i
|e
i
|
2
koja je poznata kao Beselova jednakost.
Kako je izraz na levoj strani Beselove jednakosti nenegativan, to je
(7)
n
i=1
2
i
|e
i
|
2
|x|
2
.
Nejednakost (7) vazi za svako n N, jer desna strana ove nejedna-
kosti ne zavisi od n. Niz
_
n
i=1
2
i
|e
i
|
2
_
nN
je neopadajuci i odozgo
ogranicen brojem |x|
2
. Stoga je red
2
i
|e
i
|
2
konvergentan, pa
prelaskom na granicnu vrednost u nejednakosti (7) dobijamo Be-
selovu nejednakost za element x po ortogonalnom sistemu (e
n
)
nN
+
i=1
2
i
|e
i
|
2
|x|
2
.
Ako postoji realan broj K > 0 tako da je |e
n
| K za svako n N,
tada Furijeovi koecijenti svakog elementa x X konvergiraju ka nuli
kada n +. Ovo neposredno sledi iz konvergencije reda
+
n=1
2
n

1
K
2
+
n=1
2
n
|e
n
|
2
|x|
2
K
2
.
Primer 1. Furijeovi koecijenti funkcije f 1
2
([l, l]) u odnosu na
osnovni trigonometrijski sistem odre
-
deni su formulama
a
0
=
1
l
l
_
l
f(x) dx
a
k
=
1
l
l
_
l
f(x) cos
kx
l
dx, b
k
=
1
l
l
_
l
f(x) sin
kx
l
dx, k 0 .
U tom slucaju Beselova nejednakost glasi
a
2
0
2
+
+
k=1
(a
2
k
+b
2
k
)
1
l
l
_
l
f
2
(x) dx.
Kako je f 1
2
([l, l]), red
(a
2
k
+ b
2
k
) je konvergentan. No onda
je lim
n
(a
2
k
+ b
2
k
) = 0, odakle sledi da Furijeovi koecijenti funkcije
integrabilne sa kvadratom konvergiraju nuli, odn. vazi
lim
k+
l
_
l
f(x) cos
kx
l
dx = lim
k+
l
_
l
f(x) sin
kx
l
dx = 0 .
1.4. POTPUNI ORTOGONALNI SISTEMI
PARSEVALOVA JEDNAKOST
Denicija 1. Ortogonalan sistem e
n
: n N unitarnog prostora
X je potpun ako iz x X i (x, e
n
) = 0, n N, sledi x = 0.
Moze se dokazati da svaki unitaran prostor X ,= 0 sadrzi potpun
ortogonalan sistem.
Denicija 2. Ortogonalan sistem e
n
: n N Hilbertovog prostora
X je zatvoren u tom prostoru ako za svaki element x X i svako
> 0 postoji linearna kombinacija
n
1

i
e
i
tako da je
|x
n
i=1
i
e
i
| < .
1.4. Potpuni ortogonalni sistemi. Parsevalova jednakost 431
Primer 1. Oznacimo sa l
2
prostor svih nizova (x
n
) realnih brojeva
za koje je red
x
2
n
konvergentan. Lako je proveriti da je l
2
vektorski
prostor u odnosu na operacije + i koje su denisane na sledeci nacin:
x +y := (x
1
+y
1
, . . . , x
n
+y
n
, . . . ) ,
x := (x
1
, . . . , x
n
, . . . ) .
U prostoru l
2
sa
(x, y) :=
+
n=1
x
n
y
n
denisan je skalarni proizvod. Sistem e
n
= (0, . . . , 0, 1, 0, . . . ), n N,
cini ortogonalnu bazu unitarnog prostora l
2
. Ocigledno je taj sistem
ortogonalan. Me
-
dutim, on je i zatvoren. Zaista, za svaki element
x = (x
i
) iz l
2
element x
k
= (x
1
, . . . , x
k
, 0, . . . ) je linearna kombinacija
elemenata e
1
, . . . , e
k
i
|x x
k
| =
_
+
i=k+1
x
2
i
_
2
0 , k +.
Prema tome, za svako x = (x
i
) l
2
i svako > 0 postoji linearna
kombinacija
s
1
x
i
e
i
tako da je
|x
s
i=1
x
i
e
i
| < ,
sto dokazuje da je sistem zatvoren.
Teorema 1. Da bi ortogonalan sistem e
n
: n N unitarnog pro-
stora X bio zatvoren u X, potrebno je i dovoljno da za svako x X
vazi Parsevalova* jednakost
(1) |x|
2
=
+
k=1
2
k
|e
k
|
2
,
* Parseval M.A. (1755-1836)-francuski matematicar
gde su
k
Furijeovi koecijenti elementa x u odnosu na sistem e
n
.
Dokaz. Neka je ortogonalan sistem e
n
unitarnog prostora X zatvo-
ren i neka je x X. Tada za svako > 0 postoji linearna kombinacija
m
1

i
e
i
za koju je
|x
m
i=1
i
e
i
| < .
No onda je na osnovu teoreme 2., 1.3.
|x
m
i=1
i
e
i
| < ,
odakle koriscenjem Beselove jednakosti dobijamo nejednakost
|x
m
i=1
i
e
i
|
2
= |x|
2
i=1
2
i
|e
i
|
2
<
2
.
Niz |x|
2
i=m
i=1

2
i
|e
i
|
2
mN
je nerastuci, pa je stoga za svako
n > m
|x|
2
i=1
2
i
|e
i
|
2
<
2
,
odakle se prelaskom na granicnu vrednost kada n + dobija ne-
jednakost
|x|
2
i=1
2
i
|e
i
|
2
<
2
.
Iz poslednje nejednakosti, zbog proizvoljnosti broja , neposredno
sledi nejednakost
|x|
2
i=1
2
i
|e
i
|
2
,
koja sa Beselovom nejednakoscu daje Parsevalovu jednakost.
Obratno, pretpostavimo da za svako x X vazi Parsevalova je-
dnakost. Tada iz Beselove jednakosti neposredno dobijamo da je
lim
n+
|x
n
i=1
i
e
i
|
2
= lim
n+
_
|x|
2
i=1
2
i
|e
i
|
2
_
=
= |x|
2
i=1
2
i
|e
i
|
2
= 0 .
Odavde sledi konvergencija niza s
n
=
n
i=1
i
e
i
ka elementu x po
normi prostora X, sto dokazije zatvorenost sistema e
n
u X.
Razmotrimo sada Beselovu nejednakost koja u odnosu na ortonor-
mirani sistem e
n
nN
unitarnog prostora X ima oblik
+
n=1
2
n
|x|
2
,
gde su
n
= (x, e
n
), n N, Furijeovi koecijenti elementa x. Da
bi brojevi
n
, n N, bili Furijeovi koecijenti elementa x X,
neophodno je da red
2
n
konvergira. Lako je proveriti da je pre-
slikavanje A : X l
2
koje svakom elementu x X pridruzuje niz
n
= (x, e
n
)
nN
za koji je red
2
n
konvergentan linearan operator.
Prirodno se postavlja pitanje da li i pod kojim uslovima postoji inverz
A
1
ovog operatora. Pre odgovora na ovo pitanje, uvedimo pojam
koji nam je nophodan za formulaciju teoreme koja daje odgovor na
postavljeno pitanje.
Denicija 3. Unitaran prostor X je separabilan ako sadrzi najvise
prebrojiv skup Y koji je svuda gust u X, tj. skup za koji vazi Y = X.
Teorema 2. (Fiser*-Ris**) Za svaki ortonormiran sistem e
n
e-
lemenata potpunog separabilnog unitarnog prostora X i svaki niz (x
n
)
elemenata prostora l
2
postoji element x X, tako da je x
n
= (x, e
n
),
n N, i
(2)
+
n=1
x
2
n
= |x|
2
.
Dokaz. Neka je (x
n
) proizvoljan niz u l
2
. Dokazimo da je niz
s
n
=
n
k=1
x
k
e
k
, n N,
* E. Fischer
** F. Riesz (1880-1956)-madzarski matematicar
konvergentan. Red
x
2
n
je konvergentan, pa prema Kosijevoj teoremi
za svako > 0 postoji n
N tako da za svako n n
i svako p N
vazi
n+p
k=n+1
x
2
k
< .
No onda je
|s
n+p
s
n
|
2
= |
n+p
k=n+1
x
k
e
k
|
2
=
_
n+p
k=n+1
x
k
e
k
,
n+p
k=n+1
x
k
e
k
_
=
=
n+p
k,j=n+1
x
k
x
j
(e
k
, e
j
) =
n+p
k=n+1
x
2
k
<
za svako n n
i svako p N, pa je niz (s
n
) Kosijev. Kako je prostor
X kompletan, niz (s
n
) je konvergentan. Stoga postoji x X, tako da
je lims
n
= x. Lako je proveriti da za x =
x
k
e
k
vazi
(x
k
, e
k
) = x
k
, k N.
Jednakost (2) neposredno sledi iz Beselove jednakosti
|x s
n
| = |x|
2
k=1
x
2
k
kada n +.
Teorema 3. Da bi ortonormiran sistem e
n
: n N kompletnog
unitarnog prostora X bio zatvoren u X, potrebno je i dovoljno da je
on potpun u tom prostoru.
Dokaz. Pretpostavimo najpre da je ortonormiran sistem e
n
kom-
pletnog unitarnog prostora X zatvoren u tom prostoru. Tada na os-
novu teoreme 1. za svako x X vazi Parsevalova jednakost. Ako
je element x ortogonalan sa svim elementima sistema e
n
, tada
je (x, e
n
) =
n
= 0 za svako n N, pa iz jednakosti Parsevala
|x|
2
=
2
i
= 0 sledi da je x = 0.
Pretpostavimo sada da je sistem e
n
potpun u X, odn. da u
X ne postoji nenula element koji je ortogonalan sa svim elementima
prostora X. Dokazimo da je ortogonalan sistem e
n
zatvoren u X.
Neka su x
n
, n N, Furijeovi koecijenti elementa x u odnosu na
ortonormiran sistem e
n
. Red
2
n
je konvergentan na osnovu Be-
selove nejednakosti
+
n=1
2
n
|x|
2
< +.
Stoga na osnovu teoreme 2. za niz (
n
) l
2
postoji element y X
tako da je
(y, e
n
) =
n
za svako n N i |y|
2
=
+
n=1
2
n
.
No onda je y x element skupa X koji je ortogonalan sa svim ele-
mentima sistema e
n
, jer je
(y x, e
n
) = (y, e
n
) (x, e
n
) =
n

n
= 0, n N.
Kako je e
n
potpun sistem u X, to je y x = 0, pa je |y| = |x|.
Stoga je
|x|
2
= |y|
2
=
+
n=1
2
n
.
Iz Beselove jednakosti vidimo da
|y
n
k=1
k
e
k
|
2
= |y|
2
k=1
2
k
0
kada n +. Odatle sledi da za svako > 0 postoji n
N tako
da za svako n n
vazi
|y
n
k=1
k
e
k
| < ,
sto dokazuje zatvorenost ortonormiranog sistema e
n
u X.
Teorema 4. Neka je e
n
ortogonalan sistem unitarnog prostora X,
a
n
, n N, Furijeovi koecijenti elementa x X u odnosu na orto-
gonalan sistem e
n
. Tada delimicne sume reda
n
e
n
cine Kosijev
niz koji konvergira elementu x onda i samo onda ako je zadovoljena
Parsevalova jednakost.
Dokaz. Primetimo najpre da je red
2
n
|e
n
|
2
konvergentan na o-
snovu Beselove nejednakosti. Stoga za svako > 0 postoji n
N
tako da za svako n > m > n
vazi
n
k=m
2
k
|e
k
|
2
< .
Kako je
|
n
k=m
k
e
k
|
2
=
n
k=m
2
k
|e
k
|
2
,
to je
|
n
k=m
k
e
k
| <
za svako n > m > n
, pa je niz
n
k=1
k
e
k
nN
Kosijev. Ako on
konvergira elementu x, tada
|x|
2
k=1
2
k
|e
k
|
2
= |x
n
k=1
k
e
k
| 0
kada n +, odakle sledi jednakost Parsevala. Obrat tako
-
de sledi
iz prethodne jednakosti.
Denicija 4. Neka je e
n
: n N ortogonalan sistem unitarnog
prostora X, x X i
n
, n N, Furijeovi koecijenti elementa x u
odnosu na ortogonalan sistem e
n
. Red
+
n=1
n
e
n
je Furijeov red elementa x u odnosu na ortogonalan sistem e
n
.
Iz teoreme 1. vidimo da je Furijeov red ma kog elementa unitarnog
prostora konvergentan u odnosu na ortogonalan sistem onda i samo
onda ako je taj sistem zatvoren u posmatranom prostoru. U Hilber-
tovom prostoru Furijeov red nekog elementa u odnosu na ortonormi-
ran sistem tog prostora je konvergentan onda i samo onda ako je taj
sistem potpun u posmatranom prostoru.
Zadaci za vezbanje
1. Neka je e
i
iI
ortonormiran sistem unitarnog prostora X. Dokazati da je
najvise prebrojivo mnogo Furijeovih koecijenata ma kog elementa x X razlicito
od nule. (Uputstvo: posmatrati skupove E
n
=
i
: [
i
[ 1/n, n N, i
primeniti Beselovu nejednakost)
2. Neka su
n
, n N, Furijeovi koecijenti elementa x u odnosu na ortonormi-
ran sistem e
n
: n N unitarnog prostora X. Dokazati da su redovi
2
n
i
n
e
n
bezuslovno konvergentni.
3. Neka je v
n
nN
niz elemenata unitarnog prostora X takav da je |v
n
| ,= 0
za svako n N. Za svako n N oznacimo sa F
n
= c
1
v
1
+ +c
n
v
n
: c
i
R, i =
1, n, a sa F =
1
F
n
. Za potprostor F X kazemo da je generisan sistemom
v
1
, . . . , v
n
, . . . . Ako je v
n
nN
ortonormiran sistem, dokazati da je on potpun
u F.
4. Dokazati da je ortonormiran sistem potpun onda i samo onda ako nije pravi
potskup nekog drugog ortonormiranog sistema.
5. Dokazati da svaki unitaran prostor X ,= 0 sadrzi potpun ortonormiran
sistem. (Uputstvo: u familiji ortonormiranih sistema skupa X uvesti ure
-
denje po
inkluziji i primeniti Zornovu lemu)
6. Neka je e
n
nN
ortonormirani sistem unitarnog prostora X, a F potprostor
prostora X generisan sistemom e
n
. Dokazati da je x F onda i samo onda ako
za x vazi Parsevalova jednakost.
7. Neka je e
n
ortonormiran sistem unitarnog prostora X, a F potprostor
prostora X generisan sistemom e
n
. Ako su svi Furijeovi koecijenti elementa
x F jednaki nuli, dokazati da je |x| = 0.
8. Ako je ortogonalan sistem e
n
zatvoren u unitarnom prostoru X, tada
Furijeov red svakog elementa x X u odnosu na zadati sistem konvergira ka x.
Dokazati.
9. Dokazati da je prostor l
2
separabilan. (Uputstvo: dokazati da je skup M
0
=
(r
1
, . . . , r
n
, 0, . . . ) : r
i
Q, n N prebrojiv svuda gust u l
2
)
10. Dokazati da su svaka dva separabilna Hilbertova prostora izomorfna. (U-
putstvo: dovoljno je dokazati da je svaki separabilan prostor H izomorfan sa l
2
,
odn. da za f, g H i f
, g
l
2
postoji obostrano jednoznacno preslikavanje
f + g f
+ g
, f f
i (f, g) (f
, g
). U tom cilju elementu f H

pridruziti niz (
n
) l
2
, gde su
n
Furijeovi koecijenti elementa f H u odnosu
na proizvoljan ortogonalan sistem iz H, a svakom nizu iz l
2
prema teoremi Fiser-
Risa pridruziti element iz H ciji su to Furijeovi koecijenti)
11. Neka je e
n
: n N ortonormiran sistem unitarnog prostora X. Ako
su
n
i
n
Furijeovi koecijenti elemenata x, y X u odnosu na zadati sistem
438 Glava IV: Furijeovi redovi , 2. Klasi cni Furijeovi redovi
i ako je x =
n
e
n
, a y =
n
e
n
, dokazati da je red
n
apsolutno
konvergentan, pri cemu je
n
= (x, y).
2. KLASI
CNI FURIJEOVI REDOVI

U dosadasnjem izlaganju razmatrali smo ortogonalne sisteme u
unitarnim prostorima. Furijeovi koecijenti i Furijeov red uvedeni
na unitarnim prostorima nastali su u vezi sa problemima koji su
vezani za pojam funkcije. Pri tome je posmatran unitaran prostor
1
2
([l, l]) u kome je osnovni trigonometrijski sistem funkcija ortogo-
nalan. Mi cemo u ovom poglavlju izucavati Furijeove redove na pros-
toru 1
2
([l, l]) ili sirim klasama prostora. U literaturi su to klasicni
ili trigonometrijski Furijeovi redovi. Podrazumevajuci da je o njima
rec, mi cemo za njih koristiti jednostavno termin Furijeov red.
2.1. POJAM TRIGONOMETRIJSKOG
FURIJEOVOG REDA
Teorema 1. Neka je red
(1) f(x) =
a
0
2
+
+
n=1
a
n
cos
nx
l
+b
n
sin
nx
l
,
ravnomerno konvergentan na segmentu [l, l]. Tada je
a
0
=
1
l
l
_
l
f(x) dx,
a
n
=
1
l
l
_
l
f(x) cos
nx
l
dx, b
n
=
1
l
l
_
l
f(x) sin
nx
l
dx, n N, (2)
odn. a
0
, a
n
i b
n
, n N, su Furijeovi koecijenti funkcije f u odnosu
na osnovni trigonometrijski sistem funkcija.
2.1. Pojam trigonometrijskog Furijeovog reda 439
Dokaz.

Clanovi ravnomerno konvergentnog reda (1) su neprekidne
funkcije na segmentu [l, l], pa je funkcija f neprekidna na [l, l]. Na
osnovu teoreme 1., II.2.4.3. red (1) moze se integraliti clan po clan
na [l, l], pa je
l
_
l
f(x) dx =
a
0
2
l
_
l
dx +
+
n=1
a
n
l
_
l
cos
nx
l
dx +b
n
l
_
l
sin
nx
l
= la
0
,
odakle prva formula u (2).
Funkcije cos
nx
l
i sin
nx
l
su ogranicene na [l, l], pa je red (1)
pomnozen ovim funkcijama ravnomerno konvergentan na segmentu
[l, l] na osnovu teoreme koja je analogna teoremi 4., II.2.2. Inte-
gracijom ovih redova, koristeci pri tome ortogonalnost osnovnog tri-
gonometrijskog sistema funkcija, dobijamo
_
l
l
f(x) cos
nx
l
dx = a
n
_
l
l
cos
2
nx
l
dx = la
n
,
_
l
l
f(x) sin
nx
l
dx = b
n
_
l
l
sin
2
nx
l
dx = lb
n
,
Za egzistenciju Furijeovih koecijenata odre
-
denih formulama (2)
dovoljno je da funkcija f bude apsolutno integrabilna na segmentu
[l, l]. Pri tome se za svaku apsolutno integrabilnu funkciju smatra
da je integrabilna u svojstvenom smislu na svakom konacnom inter-
valu koji ne sadrzi osobene tacke u odnosu na koje je taj integral
nesvojstven.
Denicija 1. Neka je funkcija f apsolutno integrabilna na segmentu
[l, l]. Trigonometrijski red
a
0
2
+
+
n=1
a
n
cos
nx
l
+b
n
sin
nx
l
u kome su koecijenti odre
-
deni formulama (2) naziva se Furijeov red
funkcije f po osnovnom trigonometrijskom sistemu funkcija.
U daljem tekstu Furijeov red neke funkcije u odnosu na osnovni
trigonometrijski sistem funkcija zvacemo jednostavno Furijeovim re-
dom i to cemo oznacavati sa
f
a
0
2
+
+
n=1
a
n
cos
nx
l
+b
n
sin
nx
l
.
Delimicne sume Furijeovog reda funkcije f u tacki x [l, l] ozna-
cavacemo sa S
n
(x; f) ili krace sa S
n
(x) ako je iz teksta jasno o kojoj
je funkciji rec.
Suma S(x) Furijeovog reda funkcije f je periodicna funkcija sa
osnovnom periodom 2l. Stoga je za upore
-
divanje funkcije f i sume
Furijeovog reda te funkcije neophodno da funkcija f bude periodicna
sa periodom 2l.
Primetimo da se svaka funkcija f : [a, b] R moze produziti na
R tako da bude periodicna. Za to je dovoljno produziti funkciju f
na [l, l], gde je [a, b] [l, l] i periodicno je produziti na R tako
da joj perioda bude 2l. Da bi se ona mogla jednoznacno produziti,
dovoljno je da bude odre
-
dena na jednom od intervala [l, l) ili (l, l].
Na krajevima intervala funkciji f mozemo pridruziti vrednost
f(l + 0) +f(l 0)
2
.
Kako Rimanov integral ne zavisi od vrednosti koje funkcija ima na
skupu

Zordanove mere nula, to Furijeovi koecijenti ne zavise od
vrednosti funkcije na krajevima segmenta [l, l], ali svakako zavise
od nacina izbora funkcije f na [l, l] [a, b]. Naravno da od toga za-
visi i odgovarajuci Furijeov red funkcije f. Vidimo dakle da svakoj
funkciji mozemo pridruziti razlicite Furijeove redove.
Suma Furijeovog reda funkcije f, i kada je Furijeov red konvergen-
tan, ne mora pretstavljati funkciju f. Zato se koristi oznaka kako
bi se naznacilo da se radi o Furijeovom redu neke funkcije. U slucaju
konvergencije Furijeovog reda, od interesa je izuciti da li Furijeov red
konvergira funkciji od koje je nastao. Tako
-
de je od interesa ispitati
kada je Furijeov red neke funkcije ravnomerno konvergentan, jer u
tom slucaju na osnovu teoreme 1. suma Furijeovog reda pretstavlja
tu funkciju.
2.1. Pojam trigonometrijskog Furijeovog reda 441
Primer 1. Ako je funkcija f : [l, l] R parna, tada je Furijeov red
funkcije f oblika:
f
a
0
2
+
+
n=1
a
n
cos
nx
l
dx,
gde su Furijeovi koecijenti odre
-
deni formulama
a
n
=
2
l
l
_
0
f(x) cos
nx
l
dx, n 0 .
Ako je funkcija f neparna, Furijeov red je oblika:
f
+
n=1
b
n
sin
nx
l
,
pri cemu su Furijeovi koecijenti odre
-
deni formulama
b
n
=
2
l
l
_
0
f(x) sin
nx
l
dx, n N.
Primer 2. Odredimo Furijeov red funkcije
f(x) =
_
0 , x < 0 ,
x, 0 x < ,
f(x + 2) = f(x), x R. Furijeovi koecijenti funkcije f su:
a
0
=
1
f(x) dx =
1
xdx =

2
,
a
n
=
1
f(x) cos nxdx =

1
_
0
xcos nxdx =
=
1
_
xsinnx
n
+
cos nx
n
2
_
0
=
cos n 1
n
2
=
(1)
n
1
n
2
,
b
n
=
1
f(x) sinnxdx =
1
_
0
xsinnxdx =
=
1
xcos nx
n
+
sinnx
n
2
_
0
=
(1)
n1
n
, n N.
Furijeov red funkcije f je
f

4

2
n=1
cos(2n 1)x
(2n 1)
2
+
+
n=1
(1)
n1
sinnx
n
.
2.2. FURIJEOV RED U KOMPLEKSNOJ FORMI.
VI
SESTRUKI FURIJEOVI REDOVI

Neka je
(1)
a
0
2
+
+
n=1
a
n
cos
nx
l
+b
n
sin
nx
l
Furijeov red funkcije f. Primenom Ojlerove formule opsti clan reda
(1) mozemo napisati u obliku
a
n
cos
nx
l
+b
n
sin
nx
l
= a
n
e
i
nx
l
+e
i
nx
l
2
+b
n
e
i
nx
l
e
i
nx
l
2i
=
=
a
n
ib
n
2
e
i
nx
l
+
a
n
+ib
n
2
e
i
nx
l
.
Uvedimo oznake
a
0
2
= c
0
,
a
n
ib
n
2
= c
n
,
a
n
+ib
n
2
= c
n
, n > 0 .
U tom slucaju Furijeov red funkcije f mozemo zapisati kao
(2) f
n=+
n=
c
n
e
i
nx
l
.
2.2. Furijeov red u kompleksnoj formi. Visestruki redovi 443
Red (2) nazivamo Furijeovim redom funkcije f u komplek-
snom obliku. Furijeove koecijente mozemo zapisati u kompleksnoj
formi:
c
n
=
a
n
ib
n
2
=
1
l
l
_
l
f(x)
cos
nx
l
i sin
nx
l
2
dx =
=
1
2l
l
_
l
f(x)e
i
nx
l
dx, n 0 ,
c
n
=
a
n
+ib
n
2
=
1
l
l
_
l
f(x)
cos
nx
l
+i sin
nx
l
2
dx =
=
1
2l
l
_
l
f(x)e
i
nx
l
dx, n N.
Iz poslednjih formula vidimo da se za svaku apsolutno integrabilnu
funkciju f Furijeov red moze pretstaviti u kompleksnoj formi (2), pri
cemu su Furijeovi koecijenti c
n
odre
-
deni formulom
(3) c
n
=
1
2l
l
_
l
f(x)e
i
nx
l
dx, n Z,
u kompleksnom zapisu. Koecijente c
n
dobijamo neposredno, ko-
risteci pri tom cinjenicu da je sistem
1/2 , e
i
x
l
, e
i
x
l
, . . . , e
i
nx
l
, e
i
nx
l
, . . .
Razmotrimo sada sistem trigonometrijskih funkcija
(4) m e
i
_
m
1
l
1
x
1
++
m
n
l
n
x
n
_
,
gde je m = (m
1
, . . . , m
n
), m
j
Z, j = 1, n. Dokazimo da je ovaj
sistem ortogonalan na skupu E
n
= x R
n
: l
j
x
j
l
j
, j =
1, n. Skalarni proizvod (m, n) je
_
E
n
e
i
_
m
1
l
1
x
1
++
m
n
l
n
x
n
_
e
i
_
n
1
l
1
x
1
++
n
n
l
n
x
n
_
dx =
=
l
1
_
l
1
e
i
m
1
n
1
l
1
x
1
dx
1
l
2
_
l
2
e
i
m
2
n
2
l
2
x
2
dx
2

l
n
_
l
n
e
i
m
n
n
n
l
n
x
n
dx
n
=
=
_
0 , ako je m ,= n,
2
n
l
1
l
n
, ako je m = n
i
_
_
_
_
e
i
_
m
1
l
1
x
1
++
m
n
l
n
x
n
_
_
_
_
_
2
= 2
n
l
1
l
n
.
Neka je f : R
n
R 2l
j
-periodicna funkcija po promenljivoj x
j
,
j = 1, n. Pretpostavimo da je funkcija f integrabilna na skupu E
n
i
da vazi jednakost
(5) f(x) =
mZ
c
m
e
i
_
m
1
l
1
x
1
++
m
n
l
n
x
n
_
,
pri cemu se poslednji red moze integraliti clan po clan. Ako poslednju
jednakost pomnozimo sa e
i
_
m
1
l
1
x
1
++
m
n
l
n
x
n
_
i integralimo na skupu
E
n
, dobijamo Furijeove koecijente
(6) c
k
=
1
2
n
l
1
l
n
_
E
n
f(x)e
i
_
k
1
l
1
x
1
++
k
n
l
n
x
n
_
dx, k Z.
Red (4) u kome su koecijenti c
k
odre
-
deni formulama (6) nazivamo
n-dimenzionalnim Furijeovim redom funkcije f po ortogonalnom
sistemu (4).
Primer 1. Za periodicnu funkciju
f(x) =
_
cos x, 0 < x < /2 ,
0 , /2 x
2.2. Furijeov red u kompleksnoj formi. Visestruki redovi 445
sa periodom Furijeovi koecijenti u kompleksnom zapisu odre
-
deni
su sa
c
n
=
1
/2
_
0
cos xe
2nix
dx =
1
sinx 2ni cos x

1 4n
2
e
2nix
/2
0
=
=
1
2ni +e
ni
1 4n
2
=
2ni + (1)
n
(1 4n
2
)
.
Zato je
f
1
n=+
n=
2ni + (1)
n
1 4n
2
e
2inx
.
Zadaci za vezbanje
1. Odrediti Furijeove koecijente i napisati Furijeov red sledecih funkcija
a) f(x) = e
ax
, a ,= 0, x [l, l] , f(x) = f(x + 2l) , x R,
b) f(x) =
_
0 , [x[ /2 ,
[x[ /2 , /2 < [x[ < ,
f(x) = f(x + 2) , x R,
c) f(x) =
_
1, < x < 0,
1 , 0 < x < ,
f(x + 2) = f(x) , x R,
d) f(x) = x [x] .
2. Napisati Furijeov red funkcije
f(x) =
_
x , 0 x < 1 ,
2 x, 1 x < 2 ,
tako da on sadrzi samo sinusne funkcije.
3. Naci Furijeov red funkcije f(x) = sinax, 0 x tako da on sadrzi samo
kosinusne funkcije. (Uputstvo: razlikovati slucajeve a Z i a / Z)
4. Odrediti Furijeov red u kompleksnoj formi sledecih funkcija
a) f(x) = e
x
, < x < , f() = cosh ,
b) f(x) =
_
1, 0 < x < 1 ,
0, 1 < x < 3 ,
f(0) = f(1) = 1/2 ,
c) f(x) =
_
1 , 0 x ,
1 , < x 2 ,
d) f(x) =
1 a cos x
1 2a cos x +a
2
, [a[ < 1 ,
e) f(x) =
a sin x
1 2acos x +a
2
, [a[ < 1 , x .
(Rezultat: a)
sinh
(1)
n
1in
e
inx
, b)
1
3
+
1
2i
nZ\{0}
1e
2ni/3
n
e
2nxi/3
,
c)
2i
e
i(2n+1)x
2n+1
, d)
+
n=0
a
n
cos nx, [x[ , e)
+
n=1
a
n
sin nx.)
5. Dokazati da ako apsolutno integrabilna funkcija f na segmentu [, ]
zadovoljava uslov
a) f(x +) = f(x) , tada je a
2n1
= b
2n1
= 0 ;
b) f(x +) = f(x) , tada je a
0
= 0, a
2n
= b
2n
= 0 , n N.
6. Ako funkcija f apsolutno integrabilna na segmentu [0, ] zadovoljava uslov
f( x) = f(x), dokazati da je
a) a
2n1
= 0, n N, ako Furijeov red sadrzi samo kosinuse;
b) b
2n
= 0, n N, ako Furijeov red sadrzi samo kosinuse.
7. Kako apsolutno integrabilnu funkciju f na [0, /2] treba prosiriti na segment
[, ] da bi Furijeov red funkcije f imao oblik:
a)
+
n=1
a
n
cos(2n 1)x , b)
+
n=1
b
n
sin(2n 1)x
(Rezultat: a)f(x) = f(x) , f( x) = f(x))
8. Razloziti funkciju f(x) = x(/2x) na [0, /2] u Furijeov red po a) sistemu
cos(2n 1)x, n N, b) sistemu sin(2n 1)x, n N. (Uputstvo: koristiti
prethodni zadatak)
9. Dokazati da Furijeov red funkcije f denisane na segmentu [0, l] moze imati
oblik
a)
+
n=1
b
2n1
sin
(2n 1)x
l
, b)
+
n=1
a
2n
cos
2nx
l
.
10. Odrediti karakteristicne vrednosti Furijeovih koecijenata periodicne funk-
cije f periode 2, ako grak funkcije f
a) ima centre simetrije u tackama (0, 0) i (/2, 0),
b) ima centar simetrije u (0, 0) i ose simetrije x = /2.
(Rezultat: a) a
n
= 0, b
2n1
= 0 b) a
n
= 0, b
2n
= 0)
11. Odrediti vezu izme
-
du Furijeovih koecijenata a
n
, b
n
i
n
,
n
funkcija f i
g, ako je a) f(x) = g(x), b) f(x) = g(x).
12. Neka je f 2-periodicna apsolutno integrabilna funkcija. Ako su a
n
i b
n
Fu-
rijeovi koecijenti funkcije f
(x) = f(x+h), a a
n
i b
n
Furijeovi koecijenti funkcije
f, dokazati da je tada a
0
= a
0
, a
n
= a
n
cos nh + b
n
sin nh , b
n
=b
n
cos nh
a
n
sin nh.
13. Neka je f = u+iv apsolutno integrabilna 2-periodicna funkcija i neka je
f
a
n
e
inx
. Dokazati da je
a) f(x +)
+
c
n
e
in(x+)
, R,
b) f(x)e
ikx
c
nk
e
inx
, k Z.
2.3. Konvergencija Furijeovih koeficijenata nuli 447
14. Neka su f i g 2-periodicne funkcije integrabilne sa svojim kvadratima na
segmentu [, ], pri cemu je
f
+
c
n
e
inx
, g
+
d
n
e
inx
.
Dokazati da je fg 2-periodicna apsolutno integrabilna funkcija na segmentu
[, ], pri cemu su Furijeovi koecijenti funkcije fg odre
-
deni sa
k
n
=
+
m=
c
m
d
nm
.
2.3. KONVERGENCIJA FURIJEOVIH
KOEFICIJENATA NULI
U prethodnim odeljcima videli smo da je za egzistenciju Furijeovih
koecijenata neophodna apsolutna integrabilnost funkcije. Da bi se
razmatrala konvergencija Furijeovog reda neke funkcije, neophodno je
da Furijeovi koecijenti te funkcije konvergiraju nuli. U primeru 1.,
1.3. pokazali smo da Furijeovi koecijenti konvergiraju nuli za klasu
funkcija integrabilnih sa svojim kvadratom. U deniciji Furijeovih
redova zahteva se apsolutna integrabilnost funkcije. Klasa apsolutno
integrabilnih funkcija je sira od klase funkcija integrabilnih sa svojim
kvadratom. Prirodno se namece pitanje da li isto tvr
-
denje vazi i za
apsolutno integrabilne funkcije. Odgovor na to pitanje neposredno
sledi iz sledece teoreme.
Teorema 1. (Riman) Ako je funkcija f apsolutno integrabilna na
konacnom ili beskonacnom intervalu (a, b), tada je
(1) lim
|p|+
b
_
a
f(x) cos pxdx = lim
|p|+
b
_
a
f(x) sinpxdx.
Dokaz. Pretpostavimo najpre da je funkcija f integrabilna u svoj-
stvenom smislu na intervalu (a, b). Podelimo interval (a, b) tackama
a = x
0
< x
1
< < x
n
= b. Oznacimo sa m
i
inmum funkcije f na
segmentu [x
i1
, x
i
], i = 1, n. Kako je funkcija f integrabilna, ona je
i ogranicena na svakom od ovih segmenata, pa inmum m
i
funkcije
f postoji za svako i = 1, n. Transformisimo prvi integral u (1) na
sledeci nacin:
b
_
a
f(x) cos pxdx =
n
i=1
x
i
_
x
i1
f(x) cos pxdx =
=
n
i=1
x
i
_
x
i1
(f(x) m
i
) cos pxdx +
n
i=1
m
i
x
i
_
x
i1
cos pxdx
Oznacimo sa
i
varijaciju funkcije f na segmentu [x
i1
, x
i
]. Kako je
f(x) m
i

i
na [x
i1
, x
i
], prvi integral u (1) mozemo oceniti sa
_
b
a
f(x) cos pxdx
i=1
i
x
i
+
2
p
n
i=1
[m
i
[ ,
pri cemu je koriscena jednostavna ocena
cos pxdx
sinp sinp
p
2
[p[
koja vazi za svaki konacan segment [, ] (a, b).
Neka je > 0. Kako je funkcija f integrabilna na (a, b), postoji
podela intervala (a, b) tako da je
n
i=1
i
x
i
< /2 .
Izborom razbijanja brojevi m
i
su u potpunosti odre
-
deni, pa stoga
mozemo izabrati p
> 0 tako da je za svako [p[ > p
[p[ >
4
i=1
[m
i
[ .
2.4. Dirihleov integral. Princip lokalizacije 449
Za tako izabrano p sada je
(2)
_
b
a
f(x) cos pxdx
< ,
sto je i trebalo dokazati.
Pretpostavimo sada da je funkcija f apsolutno integrabilna na
(a, b), pri cemu su a i b jedine osobene tacke, cime se ne umanjuje
opstost dokaza. U tom slucaju za dato > 0 postoji konacan interval
[c, d] (a, b) tako da je
(3)
_
b
a
f(x) cos pxdx
_
d
c
f(x) cos pxdx
< /2 .
Ovo neposredno sledi iz nejednakosti
b
_
a
[f(x) cos pxdx
_
d
c
f(x) cos pxdx
_
c
a
[f(x)[ dx +
_
b
d
[f(x)[ dx
i cinjenice da je funkcija f apsolutno integrabilna na intervalu (a, b).
Integral
_
d
c
f(x) cos pxdx prema prvom delu dokaza tezi nuli kada
[p[ +, pa je za dovoljno veliko [p[
(4)
_
d
c
f(x) cos pxdx
< /2 .
Sada iz (3) i (4) sledi (2), cime je dokazana prva jednakost u (1).
Druga jednakost se dokazuje analogno.
Posledica 1. Furijeovi koecijenti a
n
i b
n
apsolutno integrabilne fun-
kcije konvergiraju nuli kada n +.
2.4. DIRIHLEOV INTEGRAL
PRINCIP LOKALIZACIJE
Neka je funkcija f apsolutno integrabilna na segmentu [l, l]. Za
izucavanje konvergencije Furijeovog reda funkcije f na segmentu [l, l]
svrsishodno je pretstaviti Furijeovu sumu S
n
(x; f) u obliku koji je
pogodan za ispitivanje. Zamenjujuci izraze za Furijeove koecijente u
n-toj delimicnoj sumi Furjeovog reda dobijamo
S
n
(x; f) =
a
0
2
+
n
k=1
_
a
k
cos
kx
l
+b
k
sin
kx
l
_
=
=
1
2l
l
_
l
f(t) dt +
n
k=1
_
_
_
_
1
l
l
_
l
f(t) cos
kt
l
dt
_
_
cos
kx
l
+
+
_
_
1
l
l
_
l
f(t) sin
kt
l
dt
_
_
sin
kx
l
_
_
=
=
1
l
l
_
l
f(t)
_
1
2
+
n
k=1
cos
k(t x)
l
_
dt . (1)
Oznacimo sa
(2) D
n
(t) =
1
2
+
n
k=1
cos
kt
l
.
Sada za delimicnu sumu Furijeovog reda dobijamo sledeci izraz
(3) S
n
(x; f) =
1
l
l
_
l
f(t)D
n
(t x) dt .
Funkcija D
n
(t) naziva se Dirihleovo jezgro, a izraz na desnoj strani
jednakosti (3) Dirihleov integral.
Lema 1. Dirihleovo jezgro D
n
(t) je neprekidna, parna i periodicna
funkcija sa osnovnom periodom 2l za koju je
a) D
n
(0) = n + 1/2 ,
b)
1
l
l
_
l
D
n
(t) dt = 1 , (4)
c) D
n
(t) =
sin
_
n +
1
2
_
t
l
2 sin
t
2l
, (5)
2.4. Dirihleov integral. Princip lokalizacije 451
za t ,= 2kl i k = 0, 1, 2, . . . .
Dokaz. Neprekidnost, parnost i periodicnost Dirihleovog jezgra kao i
jednakost (4) slede iz denicije Dirihleovog jezgra. Dokazimo jedna-
kost (5). Mnozenjem i deljenjem Dirihleovog jezgra sa 2 sin
t
2l
imamo
da je
D
n
(t) =
1
2
+
n
k=1
cos
kt
l
=
1
2 sin
t
2l
_
sin
t
2l
+
n
k=1
2 sin
t
2l
cos
kt
l
_
=
1
2 sin
t
2l
_
sin
t
2l
+
n
k=1
_
sin
2k + 1
2
t
l
sin
2k 1
2
t
l
_
_
=
sin
_
n +
1
2
_
t
l
2 sin
t
2l
za t ,= 1kl , k = 0, 1, . . .
Kako je Dirihleovo jezgro parna funkcija, to je
0
_
l
D
n
(t) dt =
l
_
0
D
n
(t) dt ,
pa formulu (4) mozemo predstaviti u obliku
(6)
2
l
l
_
0
D
n
(t) dt = 1 .
Primetimo da izraz (5) vazi samo za t ,= 2kl, k Z. Kako je
lim
t2kl
D
n
(t) = n +
1
2
,
funkciju sin(n+1/2)
t
l
/2 sin
t
2l
mozemo dodenisati do neprekidnosti
u tackama t = 2kl, k Z, uzimajuci da je vrednost funkcije u
naznacenim tackama n + 1/2. Na taj nacin dodenisana funkcija
pretstavlja Dirihleovo jezgro.
Za konvergenciju Furijeovog reda apsolutno integrabilne funkcije f,
neophodna je konvergencija niza S
n
(x; f). U formuli (5) ne mozemo
uci sa granicnom vrednoscu pod integral, jer granicna vrednost Diri-
hleovog jezgra ne postoji kada n +. Napisimo stoga Dirihleov
integral u nesto pogodnijem obliku za ispitivanje. U integralu (3)
uvedimo smenu u = t x. Tada je
S
n
(x; f) =
1
l
l
_
l
f(t)D
n
(t x) dt =
=
1
l
lx
_
lx
D
n
(u)f(u +x) du =
1
l
l
_
l
D
n
(u)f(u +x) du, (7)
pri cemu smo koristili cinjenicu da je D
n
(u)f(x + u) periodicna fun-
kcija sa periodom 2l i teoremu 3., 1.1. Razlozimo poslednji integral na
zbir integrala po segmentima [l, 0] i [0, l], a zatim u prvom od njih
uvedimo smenu u = t i iskoristimo cinjenicu da je D
n
(t) = D
n
(t).
Na taj nacin dobijamo izraz za n-tu delimicnu sumu Furijeovog reda
funkcije f
S
n
(x; f) =
1
l
l
_
l
D
n
(u)f(x +u) du =
=
1
l
0
_
l
D
n
(u)f(x +u) du +
1
l
l
_
0
D
n
(u)f(x +u) du =
=
1
l
l
_
0
D
n
(t)f(x t) dt +
1
l
l
_
0
D
n
(t)f(x +t) dt =
=
1
l
l
_
0
D
n
(t)(f(x +t) +f(x t)) dt . (8)
Stav 1. Za svako (0, l) i x [l, l] delimicna suma S
n
(x; f)
Furijeovog reda apsolutno integrabilne funkcije f osnovne periode 2l
moze se prikazati formulom
(9) S
n
(x; f) =
1
l
_
0
D
n
(t)(f(x +t) +f(x t)) dt +o(1) , n +.
2.5. Kriterijumi konvergencije Furijeovih redova 453
Dokaz. Za ksirano (0, l) razlozimo integral (8):
(10) S
n
(x; f) =
1
l
_
0
+
1
l
l
_
.
Funkcija 1/2 sin
t
2l
je neprekidna, pa je i ogranicena na segmentu
[, 2l]. Kako je funkcija f(x + t) + f(x t) apsolutno integrabilna
na segmentu [l, l] za svako ksirano x, to je funkcija (f(x + t) +
f(x t))/2 sin
t
2l
apsolutno integrabilna na segmentu [, l]. Stoga
drugi integral u (10) na osnovu Rimanove teoreme konvergira nuli
kada n +, pa mozemo pisati
1
l
l
_
f(x +t) +f(x t)

2 sin
t
2l
sin
_
n +
1
2
_
t
l
dt = o(1) , n +,
odakle sledi (9).
Iz formule (9) vidimo da funkcija pod znakom prvog integrala u-
zima vrednosti na segmentu [x , x + ]. Stoga ponasnje tog inte-
grala zavisi od karaktera funkcije u okolini posmatrane tacke. Drugim
recima, vazi sledeca
Teorema 2. (Princip lokalizacije) Ponasanje Furijeovog reda a-
psolutno integrabilne funkcije u nekoj tacki zavisi iskljucivo od vre-
dnosti koje ta funkcija ima u nekoj okolini posmatrane tacke.
Prema tome, ako su vrednosti funkcija f i g jednake u nekoj okolini
tacke x, onda su Furijeovi redovi ovih funkcija u posmatranoj tacki
istovremeno konvergentni ili divergentni, pri cemu su sume njihovih
Furijeovih redova u tacki x jednake, ukoliko su oni konvergentni. Na-
ravno, Furijeovi redovi funkcija f i g su u opstem slucaju razliciti.
2.5. KRITERIJUMI KONVERGENCIJE
FURIJEOVIH REDOVA
Da bi smo izucili uslove za konvergenciju Furijeovog reda apsolutno
integrabilne 2l-periodicne funkcije, po
-
dimo od izraza za sumu S
n
(x; f)
odre
-
denu formulom (8) prethodnog odeljka. Oznacimo sa S sumu
Furijeovog reda u tacki x. Tada je
(1) S
n
(x; f) S =
1
l
l
_
0
f
x
(t)
sin
_
n +
1
2
_
t
l
2 sin
t
2l
dt ,
gde je
f
x
(t) = f(x +t) +f(x t) 2S .
Pri ispitivanju konvergencije Furijeovog reda za nas su od prakticnog
interesa slucajevi kada je:
a) funkcija f neprekidna u tacki x i kada
b) funkcija f u tacki x ima prekid prvog reda, odn. kada postoje
granicne vrednosti f(x + 0) i f(x 0).
U prvom slucaju stavimo S = f(x), a u drugom S = (f(x + 0) +
f(x 0))/2. Ako je f(x) = (f(x + 0) + f(x 0))/2, kaze se da je x
regularna tacka funkcije f. Kako je
lim
t0+
f(x t) = f(x) ili lim
t0+
f(x t) = f(x 0) ,
to je pri ukazanim mogucnostima izbora broja S uvek
lim
t0+
f
x
(t) = 0 .
Teorema 1. (Dini) Neka je f apsolutno integrabilna, 2l-periodicna
funkcija. Ako za neko , 0 < < l, integral
(2)
_
0
[f
x
(t)[
t
dt
konvergira, tada Furijeov red funkcije f u tacki x konvergira sumi S.
Dokaz. Primetimo najpre da je integral (2) konvergentan onda i samo
onda, ako je konvergentan integral
l
_
0
[f
x
(t)[
t
dt .
Napisimo izraz (1) u obliku
S
n
(x; f) S =
1
l
l
_
0
f
x
(t)
t
t
2
sin
t
2l
sin
_
n +
1
2
_
t
l
dt .
Kako je funkcija f
x
(t)/t apsolutno integrabilna, to je takva i funkcija
(f
x
(t)/t) (
t
2
/ sin
t
2l
), jer je 2 sin
t
2l

t
l
kada t 0. Stoga na osnovu
Rimanove teoreme zakljucujemo da je lim
n+
S
n
(x; f) = S.
Dinijev integral (2) u zavisnosti od oblika broja S mozemo napisati
kao
a)
_
0
[f(x +t) +f(x t) 2f(x)[
t
dt
ili
b)
_
0
[f(x +t) +f(x t) f(x + 0) f(x 0)[
t
dt .
Ocigledno da je za konvergenciju ovih integrala dovoljno pretpostaviti
konvergenciju integrala
(3)
_
0
[f(x +t) f(x)[
t
dt i
_
0
[f(x t) f(x)[
t
dt
u slucaju a), odn. integrala
(4)
_
0
[f(x +t) f(x + 0)[
t
dt i
_
0
[f(x t) f(x 0)[
t
dt
u slucaju b).
Za funkciju f denisanu u nekoj okolini U
x
tacke x kazemo da
zadovoljava Dinijeve uslove u tacki x, ako u tacki x postoje obe
jednostrane granicne vrednosti f(x), pri cemu su integrali (4) kon-
vergentni.
Dinijev kriterijum nije najpogodniji za prakticno utvr
-
divanje kon-
vergencije Furijeovog reda. Iz njega me
-
dutim slede nekoliko veoma
jednostavnih kriterijuma za utvr
-
divanje konvergencije Furijeovih re-
dova. Pre nego sto formulisemo prvu neposrednu posledicu Dinijevog
kriterijuma, potsetimo na sledeci pojam.
Denicija 1. Za funkciju f : X R, X R, kazemo da zadovoljava
sa desne (leve) strane Helderov uslov sa stepenom > 0 u tacki
x X, ako postoji konacna desna (leva) granicna vrednost f(x 0) i
takvi realni brojevi > 0 i L > 0, tako da za svako h, 0 < h < , vazi
nejednakost
(5) [f(x h) f(x 0)[ L[h[
.
Funkcija f u tacki x X zadovoljava Helderov uslov stepena , ako
ona u tacki x zadovoljava Helderov uslov stepena kako sa leve, tako
i sa desne strane.
U slucaju = 1 kaze se da funkcija f zadovoljava Lipsicov uslov u
tacki x. Broj L je Lipsicova konstanta.
Funkcija f zadovoljava Helderov uslov stepena na segmentu [a, b],
ako u svim unutrasnjim tackama segmenta [a, b] zadovoljava Helderov
uslov stepena , dok na krajevima a i b zadovoljava Helderov uslov
stepena sa desne odn. leve strane respektivno.
Uvedena denicija razlikuje se od klasicne u tome sto funkcija koja
zadovoljava Helderov uslov u tacki x u smislu uvedene denicije moze
biti i prekidna u tacki x.
Primetimo da svaka funkcija koja ima ogranicen izvod na X zado-
voljava Lipsicov uslov na tom skupu, sto neposredno sledi na osnovu
Lagranzove teoreme.
Teorema 2. (Lipsic) Neka je f apsolutno integrabilna 2l-periodicna
funkcija na segmentu [l, l]. Ako ona zadovoljava Helderov uslov ste-
pena u tacki x (l, l), > 0, tada je Furijeov red funkcije f u toj
tacki konvergentan i njegova suma jednaka je
(6)
f(x + 0) +f(x 0)
2
.
Ako funkcija f zadovoljava sa desne strane uslov Heldera u tacki x =
l, a sa leva strane u tacki x = l, tada Furijeov red konvergira u tim
tackama i njegova suma je
(7)
f(l) +f(l)
2
.
Dokaz. Izaberimo , 0 < < l, tako da funkcija f
x
(t)/t
na segmentu
[0, ] nema drugih osobenih tacaka, osim mozda tacke t = 0, i da osim
toga funkcija f u tacki x zadovoljava uslov Heldera za svako h, [h[ < .
Kako je
[f
x
(t)[
t

f(x +t) f(x + 0)

t
f(x t) f(x 0)
t
2L
t
1
,
gde je L Lipsicova konstanta, a integral
_
0
dt/t
1
konvergira, to
prema teoremi Dinija Furijeov red funkcije f konvergira u tacki x.
Primetimo da funkcija f zadovoljava sa desne (leve) strane Lipsicov
uslov u tacki x, ako u toj tacki postoji uopsteni levi (desni) izvod
f
(x) denisan kao

f
(x) = lim
t0+
f(x t) f(x 0)
t
.
Zaista, ako postoji recimo uopsteni desni izvod u tacki x, tada postoji
> 0 tako da za svako t, [t[ < , vazi nejednakost
f(x +t) f(x + 0)

t
f
+
(x)
< 1 .
Iz poslednje nejednakosti sledi Lipsicov uslov
[f(x +t) f(x + 0)[ L[t[ , [t[ < ,
sa Lipsicovom konstantom L = [f
+
(x)[ + 1.
Denicija 3. Funkcija f : [a, b] R je deo po deo neprekidno dife-
rencijabilna na [a, b], ako postoji podela : a x
0
< x
1
< <
x
n
b segmenta [a, b] tako da je izvod funkcije f neprekidna funkcija
na svakom intervalu (x
j1
, x
j
), j = 1, n, pri cemu postoje granicne
vrednosti lim
t0+
f
(x
j1
+t) i lim
t0+
f
(x
j
t).
Na kraju ovog odeljka navedimo bez dokaza nekoliko jednostavnih
posledica Dinijeve teoreme.
Posledica 1. Neka je f 2l-periodicna funkcija apsolutno integrabilna
na segmentu duzine 2l. Ako u tacki x postoje f(x 0) i f
(x), onda
Furijeov red funkcije f konvergira u tacki x ka vrednosti (6).
Posledica 2. Furijeov red funkcije f, deo po deo neprekidno diferen-
cijabilne na segmentu [l, l], u svakoj tacki intervala (l, l) konvergira
ka vrednosti (6), a u tackama l i l ka vrednosti (7).
Posledica 3. Furijeov red funkcije f, neprekidne, deo po deo diferen-
cijabilne na segmentu [l, l], u svakoj tacki intervala (l, l) konvergira
ka vrednosti funkcije u toj tacki, a u tackama l i l ka vrednosti (7).
Primer 1. Ispitajmo konvergenciju Furijeovog reda funkcije
f(x) =
x
2
, 0 x 2 .
Prosirimo funkciju f sa poluintervala [0, 2) na R tako da dobijena
funkcija bude periodicna sa periodom 2. Novodobijena funkcija
je naparna, pa je a
n
= 0 za n = 0, 1, . . . . Koecijente b
n
lako
odre
-
dujemo parcijalnom integracijom
b
n
=
1
2
_
0
x
2
sinnxdx =
=
1
2
( x)
cos nx
n
2
0
1
2n
2
_
0
cos nxdx =
1
n
.
Stoga je
x
2

+
n=1
sinnx
n
.
Furijeov red zadate funkcije prema poslednjoj posledici konvergira za
svako x (0, 2) ka funkciji f, pa je
x
2
=
+
n=1
sinnx
n
.
Za x = 0 suma Furijeovog reda je nula, a f(0) ,= 0, pa prethodna
jednakost ne vazi za x = 0. Grak sume Furijeovog reda posmatrane
funkcije prikazan je na sl. 38.
Primetimo da Furijeov red funkcije f ne konvergira ravnomerno
na segmentu [0, 2], jer bi u protivnom suma reda bila neprekidna
funkcija.
Ako u prethodnom razlaganju funkcije f zamenimo x sa 2x, a zatim
dobijenu jednakost podelimo sa 2, dobijamo jednakost
4

x
2
=
+
k=1
sin2kx
2k
, 0 < x < .
Iz poslednjih dvaju razlaganja, dobijamo sumu reda
+
k=1
sin(2k 1)x
2k 1
=

4
, 0 < x < .
Ako sa S(x) oznacimo sumu poslednjeg reda, onda je S(0) = S() =
0. Zamenjujuci u istoj sumi x sa x, vidimo da je suma tog reda
na (, 0) jednaka /4. Na taj nacin smo dobili razvoj funkcije
prikazane na sl. 39.
Stavljajuci u poslednjem razlaganju redom x = /2, /6, /3 do-
bijamo sledece sume
4
= 1
1
3
+
1
5

1
7
+ ;

4
= 1 +
1
5

1
7

1
11
+
1
13
+
1
17

2
= 1
1
5
+
1
7

1
11
+
1
13

Primer 2. Razmotrimo sada 2-periodicnu funkciju f(x) koja je na
segmentu [, ] odre
-
dena formulom f(x) = cos x, gde je R,
[[ < 1.
Furijeovi koecijenti funkcije f su
a
n
=
1
cos xcos nxdx =

(1)
n
sin
2
n
2
,
b
n
=
1
cos xsinnxdx = 0 .
Funkcija f je neprekidna 2-periodicna funkcija diferencijabilna na
R osim u tackama x
n
= (2n + 1) u kojima ima konacne jednostrane
izvode. Furijeov red te funkcije prema posledici 3. u svakoj tacki
segmenta [, ] konvergira sumi f, pa je
(8) cos x =
2sin
_
1
2
2
+
+
n=1
(1)
n
2
n
2
cos nx
_
.
Ako u prethodnoj jednakosti stavimo da je x = 0, dobijamo formulu
sin
=
1
2
1
2
+
2
2
2
2

2
2
3
2
+ .
Za x = jednakost (8) dobija sledeci oblik
(9) ctg
1
=
2
n=1
1
2
n
2
.
Kako za [[
0
< 1 vazi nejednakost [
2
n
2
[ n
2

2
0
, to je
prema Vajerstrasovom kriterijumu red (9) ravnomerno konvergentan
po za svako [[
0
< 1. Stoga se on moze integrirati clan po clan
na osnovu teoreme 1., II.2.4.3. Osim toga je
ctgx = d(lnsinx lnx) = d
_
sinx
x
_
,
pa je
x
_
0
_
ctg
1
_
d =
x
_
0
d
_
ln
sin
_
=
= lim
0+
ln
sin
=x
=
= ln
sinx
x
.
Sada na osnovu prethodnog mozemo integraliti jednakost (9), posle
cega se dobija
x
_
0
_
ctg
1
_
d =
+
n=1
x
_
0
2d
2
n
2
,
odnosno
ln
sinx
x
=
+
n=1
ln
_
1
x
2
n
2
_
odakle sledi poznata formula
(10)
sinx
x
=
+
n=1
_
1
x
2
n
2
_
koja vazi za svako [x[ < 1.
Zadaci za vezbanje
1. Neka je f(t) = g(t) za svako t u nekoj okolini tacke x. Dokazati da Furijeov
red funkcije f konvergira ka (f(x + 0) + f(x 0))/2 u tacki x onda i samo onda
ako Furijeov red funkcije g konvergira ka (g(x + 0) +g(x 0))/2 u tacki x.
2. Dokazati da je
sup
n
l
_
l
[D
n
(t)[ dt = +,
gde je D
n
Dirihleovo jezgro. (Uputstvo: Iskoristiti nejednakost sin x x, 0 x
/2 i cinjenicu da je integral
_
0
[ sin x[/xdx divergentan)
3. Neka je D(t, ) za svako neprekidna realna funkcija promenljive
t [a, b] za koju je
D = sup
_
b
a
[D(t, )[ dt < +.
Za svako x(t) (([a, b]) neka je
y() A(x) =
_
b
a
x(t)D(t, ) dt
funkcija denisana na skupu . Dokazati da je A ogranicen linearan operator
cija je norma D. (Uputstvo: iz nejednakosti [A(x)[ D|x| sledi ogranicenost
operatora A, pri cemu je |A| D. Za dokaz obratne nejednakosti posmatrati
funkcije x
n
(t, ) = u
n
(D(t, )), gde je u
n
() neprekidna funkcija jednaka 1 za
1/n, 1 za 1/n i linearna naa segmentu [1/n, 1/n]. D(t, )x
n
(t, )
je nenegativna funkcija jednaka [D(t, )[ za [D(t, )[ 1/n koja nije veca od
[D(t, )[ u ostalim tackama. Kako je A(x
n
(t, ))
_
b
a
[D(t, )[ dt (b a)/n i
|x
n
(t, )| 1, obratna nejednakost sledi iz cinjenice da je
|A| = sup
x1
|a(x(t))| sup
n,
[A(x
n
(t, ))[ = D)
4. Banah-
Stajnhaus*) Neka je A
n
niz neprekidnih linearnih operatora koji
preslikavaju Banahov prostor X u normiran prostor Y za koji je sup
n
|A
n
| = +.
Dokazati da tada u svakoj kugli K
r
(x
0
) X postoji tacka x u kojoj je
sup
n
|A
n
(x)| = +.
5. Dokazati da postoji neprekidna funkcija ciji Furijeov red ne pretstavlja datu
funkciju. (Uputstvo: iskoristiti prethodna tri zadatka)
6. Neka je funkcija f denisana na konacnom segmentu [a, b], : a x
0
<
x
1
< < x
n
b proizvoljno razbijanje segmenta [a, b], a
v
=
n1
i=1
[f(x
i+1
) f(x
i
)[ .
* Hugo Stainhaus (1887-1972)-poljski matematicar
Ako je skup v
odozgo ogranicen, za funkciju f kazemo da je ogranicene

varijacije. Za funkciju f ogranicene varijacije broj
b
V
a
f(x) := sup
denise potpunu varijaciju funkcije f. Dokazati sledeca tvr

-
denja.
a) Neka je funkcija f denisana na segmentu [a, b] i a < c < b. Ako funkcija f
ima ogranicenu varijaciju na segmentu [a, b], tada ona ima ogranicenu varijaciju
na segmentima [a, c] i [c, b] i obratno. Pri tome je
b
V
a
f(x) =
c
V
a
f(x) +
b
V
c
f(x) .
b) Ako je funkcija f ogranicene varijacije na segmentu [a, b], tada je funkcija
F(x) =
x
V
a
, a x b ,
monotono rastuca, ogranicena funkcija.
c) Funkcija f je ogranicene varijacije na segmentu [a, b] onda i samo onda ako
postoji monotono rastuca i ogranicena funkcija F tako da je
[f(x
) f(x
)[ F(x
) F(x
)
za svako x
i x
za koje je a x
< x
b.
d) (Jordan) Da bi funkcija f imala na segmentu [a, b] ogranicenu varijaciju,
potrebno je i dovoljno da se ona moze prikazati kao razlika dve monotono rastuce
funkcije.
7. (Dirihle)Ako je funkcija f monotono rastuca i ogranicena na segmentu
[0, h], h > 0, dokazati da je
lim
p+
h
_
0
f(x)
sinpx
x
dx =

2
f(0+) .
(Uputstvo:
_
h
0
f(x)
sinpx
x
dx razmatrati u obliku
_
h
0
[f(x)f(0+)]
sinpx
x
dx+f(0+)
_
h
0
sinpx
x
dx. Koristeci Dirihleov integral lako se dokazuje da drugi integral tezi
2
f(0+) kada p +. Prvi integral razbiti na dva:
_
0
+
_
h
, gde je < h
izabrano tako da je za zadato > 0 0 f(x) f(0+) < za 0 < x . Drugi od
ovih integrala tezi nuli po Rimanovoj teoremi. Da se dokaze konvergencija prvog
integrala ka nuli, primeniti Boneovu* formulu)
* Bonnet O. (1819-1892)-francuski matematicar
8. (Dirihle-
Zordan) Furijeov red funkcije f u tacki x konvergira ka S (vid.

2.5.), ako je funkcija f ogranicene varijacije na segmentu [x h, x +h]. Dokazati.
(Uputstvo: koristeci zadatke 6.d) i 7. dokazati da je limS
n
(x, f) = (f(x + 0) +
f(x 0))/2)
9. (Dirihleov kriterijum) Ako je 2l-periodicna funkcija f monotona na
segmentu [l, l] i u njemu ima najvise konacno mnogo prekida, tada Furijeov red
funkcije f u svakoj tacki konvergira sumi S. Dokazati.
10. Dokazati da su kriterijumi Dinija i Dirihle-
Zordana neuporedivi. (U-

putstvo: razmotriti funkcije f(x) = 1/ ln([x[/2), x ,= 0, f(0) = 0 i g(x) = x
cos(/2x), x ,= 0, g(0) = 0)
11. Dokazati da formula (10) u primeru 2. vazi za sve realne brojeve. (Uput-
stvo: dokazati najpre da ona vazi za x = 1, a zatim dokazati da je funkcija
P(x) = x
+
k=1
_
1
x
2
k
2
_
periodicna sa periodom 2. U tom cilju posmatrati delimicne proizvode beskonac-
nog proizvoda koji denisu funkciju P(x))
2.6. SUMIRANJE FURIJEOVIH
REDOVA METODOM SREDNJIH
ARITMETI
CKIH SREDINA
Neka je f apsolutno integrabilna funkcija na segmentu [l, l] za
koju je f(l) = f(l). Produzimo je na R do 2l-periodicne funkcije.
Razmotrimo nizove srednjih aritmetickih sredina
(1)
n
(x) =
S
0
(x) +S
1
(x) + +S
n
(x)
n + 1
i
(2)
n
(x) =
D
0
(x) +D
1
(x) + +D
n
(x)
n + 1
,
gde je S
n
(x) n-ta delimicna suma Furijeovog reda funkcije f, a D
n
(x)
odgovarajuce Dirihleovo jezgro. Sumu
n
(x) nazivamo Fejerovom
sumom n-tog reda funkcije f, a
n
(x) Fejerovim jezgrom n-
tog reda.
2.6. Sumiranje Furijeovih redova metodom aritmeti ckih sredina 465
Koristeci Dirihleov integral za reprezentaciju delimicnih suma Fu-
rijeovog reda imamo
n
(x) =
1
n + 1
n
k=0
1
l
l
_
l
D
k
(t)f(x +t) dt =
=
1
l
l
_
l
f(x +t)
_
1
n + 1
n
k=0
D
k
(t)
_
dt =
1
l
l
_
l
n
(t)f(x +t) dt .
Lema 1. Fejerovo jezgro ima sledeca svojstva
a)
n
(x) je parna, neprekidna, 2l-periodicna funkcija za koju je
n
(0) = (n + 1)/2 ;
b) za svako x ,= 2kl, k Z, vazi jednakost
n
(x) =
sin
2 n+1
2
x
l
2(n + 1) sin
2 x
2l
;
c)
n
(x) 0 za svako x;
d) za svako n N je
1
l
l
_
l
n
(x) dx =
2
l
l
_
l
n
(x) dx = 1 ;
e) za svako , 0 < < l, vazi
lim
n+
sup
|x|l
n
(x) = 0 .
Dokaz. a) Parnost, periodicnost i neprekidnost slede iz denicije Fe-
jerovog jezgra i osobina Dirihleovog jezgra. Kako je D
n
(0) = (n+1)/2,
to je
n
(0) =
1
n + 1
n
k=0
D
k
(0) =
1
n + 1
n
k=0
_
k +
1
2
_
=
=
1
n + 1
_
n(n + 1)
2
+
n + 1
2
_
=
n + 1
2
.
b) Za x ,= 2kl, k Z, jednostavnim transformacijama dobijamo da
je
n
(x) =
1
n + 1
n
k=0
sin
_
k +
1
2
_
x
l
2 sin
x
2l
=
1
n + 1
n
k=0
2 sin
_
k +
1
2
_
x
l
sin
x
2l
4 sin
2 x
2l
=
=
1
4(n + 1) sin
2 x
2l
n
k=0
_
cos
kx
l
cos(k + 1)
x
l
_
=
=
1 cos(n + 1)
x
l
4(n + 1) sin
2 x
2l
=
sin
2 n+1
2
x
l
2(n + 1) sin
2 x
2l
.
Svojstvo c) neposredno sledi iz b).
d) Koristeci deniciju Fejerovog jezgra i lemu 1. b) 2.4. imamo da
je
1
l
l
_
l
n
(x) dx =
1
l
l
_
l
_
1
n + 1
n
k=0
D
k
(x)
_
dx =
=
1
n + 1
n
k=0
1
l
l
_
l
D
k
(x) dx = 1 .
e) Koristeci izraz za Fejerovo jezgro dobijen pod b) imamo sledecu
ocenu
0 max
|x|l
n
(x) =
1
2(n + 1)
max
|x|l
sin
2 n+1
2
x
l
sin
2 x
2l
1
2(n + 1) sin
2
2l
odakle neposredno sledi poslednje tvr
-
denje.
Teorema 1. (Fejer) Ako je funkcija f neprekidna na segmentu
[l, l] i ima jednake vrednosti na krajevima tog segmenta, tada niz
Fejerovih suma ravnomerno konvergira na segmentu [l, l] funkciji f.
Dokaz. Produzimo funkciju f na R tako da joj osnovna perioda bude
2l. Tako produzena funkcija je zbog uslova f(l) = f(l) neprekidna,
2.6. Sumiranje Furijeovih redova metodom aritmeti ckih sredina 467
pa dakle i ravnomerno neprekidna na R prema teoremi 1., 1.1. . Neka
je > 0. Na osnovu dokazane leme imamo sledecu ocenu
[f(x)
n
(x)[ =
f(x)
l
l
_
l
n
(t) dt
1
l
l
_
l
n
(t)f(x +t) dt
1
l
l
_
l
n
(t)[f(x) f(x +t)[ dt =
1
l
_
_
_
l
+
+
l
_
_
_
.
Broj > 0 izabran je tako da modul neprekidnosti funkcije f zado-
voljava uslov (, f) < /3, sto je moguce jer je funkcija f ravnomeno
neprekidna na R. Stoga je
1
l
n
(t)[f(x) f(x +t)[ dt
(, f)
l
n
(t) dt

3l
l
_
l
n
(t) dt =

3
za svako x R.
Da ocenimo ostala dva integrala, primetimo da je funkcija f ogranice-
na na R . Postoji dakle broj M > 0 tako da je [f(x)[ M za svako
x R. No onda je
1
l
l
_
n
(t)[f(x) f(x +t)[ dt
1
l
l
_
(t)([f(x)[ +[f(x +t)[) dt
2M
l
l
_
n
(t) dt
2M
l
sup
|t|l
n
(t)
l
_
dt =
=
2M(l )
l
sup
tl
n
(t) 2M sup
tl
n
(t)
za svako x R. Prema svojstvu e) prethodne leme, za dato > 0
postoji prirodan broj n
tako da je za n n
1
l
l
_
n
(t)[f(x) f(x +t)[ dt <

3
za svako x R.
Analogno se dokazuje da je za n n
1
l
_
l
n
(t)[f(x) f(x +t)[ dt <

3
za svako x R. Iz dobijenih nejednakosti sledi da je [f(x)
n
(x)[ <
za n n
i svako x R, sto dokazuje ravnomernu konvergenciju niza
n
(x) ka funkciji f na R.
2.7. APROKSIMACIJA NEPREKIDNIH
FUNKCIJA POLINOMIMA
Kao neposrednu posledicu Fejerove teoreme imamo Vajerstrasovu
teoremu o aproksimaciji neprekidnih funkcija trigonometrijskim poli-
nomima.
Teorema 1. (Vajerstras) Ako je funkcija f neprekidna na segmen-
tu [l, l] i ako je f(l) = f(l), tada za svako > 0 postoji trigono-
metrijski polinom T(x) tako da je
[f(x) T(x)[ <
za svako x [l, l].
Kako je Fejerova suma
n
(x) trigonometrijski polinom reda ne
veceg od n, uzimajuci u Fejerovoj teoremi odgovarajucu Fejerovu
sumu imamo dokaz teoreme.
Teorema 2. (Vajerstras) Ako je funkcija f neprekidna na segmen-
tu [a, b], tada za svako > 0 postoji algebarski polinom P(x) tako da
je
[f(x) P(x)[ <
za svako x [a, b].
Dokaz. Uocimo linearno preslikavanje
x = a +
b a
l
t , 0 t l
2.7. Aproksimacija neprekidnih funkcija polinomima 469
segmenta [0, l] na segment [a, b]. Funkciju
F(t) = f
_
a +
b a
l
t
_
,
koja je neprekidna na segmentu [0, l], produzimo do parnosti na [l, 0]
stavljajuci F(t) = F(t) za t [l, 0]. Tako denisana funkcija je
neprekidna na segmentu [l, l], pri cemu je F(l) = F(l). Za dato
> 0 na osnovu prethodne teoreme postoji trigonometrijski polinom
T(t) tako da je
[F(t) T(t)[ <

2
za svako t [l, l].
Kao linearna kombinacija analitickih funkcija, trigonometrijski po-
linom T(t) je analiticka funkcija koja se moze prikazati u obliku ste-
penog reda
T(t) =
+
n=0
a
n
t
n
koji je ravnomerno konvergentan na svakom konacnom segmentu re-
alne prave. Niz delimicnih suma P
n
(t) tog reda ravnomerno kon-
vergira ka T(t) na segmentu [l, l], pa stoga postoji prirodan broj n
tako da je za n n
[T(t) P
n
(t)[ <

2
za svako t [l, l]. Stavljajuci da je P
n
(t) = P(t) imamo da je
[F(t) P(t)[ [F(t) T(t)[ +[T(t) P(t)[ <
za svako t [l, l]. Vracajuci se u poslednjoj nejednakosti na staru
promenljivu, dobijamo nejednakost
f(x) P
_
x a
b a
l
_
<
koja vazi za svako x [a, b]. Ocigledno je P
_
xa
ba
l
_
polinom po x.
Vajerstrasova teorema je od izuzetnog znacaja zbog njene primene
u najrazlicitijim oblastima matematike. Ona ukazuje na cinjenicu
da se klasa neprekidnih funkcija moze sa zeljenim stepenom tacnosti
opisati klasom algebarskih polinoma. Pri tome se svaka neprekidna
funkcija moze prikazati analiticki u obliku ravnomerno konvergentnog
reda ciji su clanovi polinomi.
Zaista, za neprekidnu funkciju f na segmentu [a, b] i niz
n
= 1/n
neka je P
n
(x), n N, niz polinoma koji prema teoremi 2. zadovoljava
uslov
[f(x) P
n
(x)[ <
n
za svako x [a, b]. Ocigledno da niz P
n
(x)
[a,b]
f(x) kada n +,
pa je stoga
f(x) = P
1
(x) +
+
n=1
[P
n+1
P
n
(x)] .
Poslednji red ravnomerno konvergira funkciji f na [a, b].
2.8. ZATVORENOST TRIGONOMETRIJSKOG
SISTEMA. PARSEVALOVA JEDNAKOST
Primenom Vajerstrasove teoreme dokazacemo da je osnovni trigo-
nometrijski sistem potpun u prostoru 1
2
([l.l]). Norma u prostoru
1
2
([l, l]) zadata je skalarnim proizvodom koji je denisan u primeru
1., 1.2. Broj |f g| nazivamo srednje kvadratnim rastojanjem
elemenata f, g 1
2
([a, b]).
Neka je f 1
2
([l, l]) i neka su l i l jedine osobene tacke nesvoj-
stvenog integrala funkcije f na segmentu [l, l]. Tada za svako > 0
postoji > 0 tako da je
l+
_
l
f
2
(x) dx <

16
i
l
_
l
f
2
(x) dx <

16
.
Denisimo funkciju f
: [l, l] R, 0 < < l, sa

f
=
_
f(x) , [x[ < l ,
0 , l [x[ l .
2.8. Zatvorenost trigonometrijskog sistema 471
Za funkciju f 1([a, b]) je tada ocigledno
(1) |f f
| <

4
.
Funkcija f
1([l + , l ]), pa je ogranicena na [l + , l ].

Postoji dakle L > 0 tako da je [f
(x)[ L za svako x [l +, l ].
Kako je funkcija f integrabilna na [l + , l ], postoji razbijanje
: l + x
0
< x
1
< < x
n
l tako da je
l
_
l+
f
(x) dx
n
k=1
m
k
x
k
<

2
32L
,
gde je m
k
= inf
x
k1
xx
k
f(x), k = 1, n, a x
k
= x
k
x
k1
.
Denisimo funkciju g sa
g(x) =
_
m
k
, x [x
k1
, x
k
) , k = 1, n,
0 , x [l, l +) [l , l] ,
za koju se lako proverava nejednakost (f
g)
2
[f
2
g
2
[ na segmentu
[l, l]. Tada je
(2) |f
g|
2
=
l
_
l
(f
g)
2
dx
l
_
l
[f
g[[f
+g[
2L
l
_
l
[f
g[ dx = 2L
_
_
l
_
l+
f
dx
n
k=1
m
k
x
k
_
_
<

2
16
.
Konacno, izaberimo
1
> 0 tako da su intervali (x
j

1
, x
j
+
1
),
j = 1, n, disjunktni, pri cemu je l < x
0

1
, x
n
+
1
< l i
8L
2
1
(n+1) <
2
/16, i denisimo funkciju g
1
: [l, l] R na sledeci
nacin:
g
1
(x) = g(x) za x [l, x
0
1
]
n
_
j=0
[x
j
+
1
, x
j+1
1
] [x
n
+
1
, l] ;
a na intervalima [x
j

1
, x
j
+
1
], j = 0, n, g
1
je linearna funkcija
odre
-
dena tackama (x
j

1
, g(x
j

1
)) i (x
j
+
1
, g(x
j
+
1
)). Kako
je [g
1
(x)[ L za svako x [l, l], to je
(3) |g g
1
|
2
=
n
j=0
x
j
+
1
_
x
j
1
(g g
1
)
2
dx
4L
2
n
j=0
x
j
+
1
_
x
j
1
dx = 8L
2
1
(n + 1) <

2
16
.
Funkcija g
1
zadovoljava uslove prve Vajerstrasove teoreme o aproksi-
maciji neprekidne funkcije, pa stoga za dato postoji trigonometrijski
polinom T(x) tako da je
(4) |g
1
T| <

4
.
Sada iz (1), (2), (3) i (4) sledi da je
|f T| < ,
cime je dokazana sledeca
Teorema 1. Osnovni trigonometrijski sistem funkcija je zatvoren u
prostoru 1
2
([l, l]).
Iz dokazane teoreme i teorema 1. i 4., 1.4. neposredno sledi
Posledica 1. Za funkciju f 1
2
([l, l]) vazi Parsevalova jednakost
a
2
0
2
+
+
k=1
a
2
k
+b
2
k
=
1
l
l
_
l
f
2
(x) dx,
a Furijeov red funkcije f konvergira u srednjem na [l, l].
Primetimo sada da je osnovni trigonometrijski sistem funkcija pot-
pun u 1
2
([l, l]). Zaista, neka je f 1
2
([l, l]) funkcija koja je or-
togonalna sa svakim elementom osnovnog trigonometriskog sistema.
Za svako > 0 postoji trigonometrijski polinom T tako da je
|f T| <
za svako x [l, l]. Kako je (f, T) = 0, to je
|f|
2
= (f, f) = (f, f T) |f||f T| < |f| ,
odakle zbog proizvoljnosti broja sledi da je |f| = 0.
Primer 1. Razmotrimo funkciju f(x) = x, 0 x 2. Produzimo
je do parnosti na segmentu [2, 2]. Tada su Furijeovi koecijenti za
tako dobijenu funkciju
a
0
= 2 , a
n
=
4
n
2
2
(cos n 1) , b
n
= 0 .
Kako je f 1
2
([2, 2]), za funkciju f vazi Parsevalova jednakost
2
2
2
+
+
n=1
16
n
4
4
(cos n 1)
2
=
1
2
2
_
2
x
2
dx,
odnosno
+
n=1
1
(2n 1)
4
=

4
96
.
Iz ove sume lako obijamo sumu
S =
+
n=1
1
n
4
=
+
n=1
1
(2n 1)
4
+
+
n=1
1
(2n)
4
=
=

4
96
+
S
16
S =

4
90
.
Zadaci za vezbanje
1. Neka je U
(y) = (y , y + ) i Q R kompaktan skup. Za y Q neka je

D
n
(x, y), n N, niz funkcija denisanih na R koji zadovoljava uslove:
(i) D
n
(x, y) 0;
(ii) lim
n+
_
U
(y)
D
n
(x, y) = 1 za svako > 0 ;
(iii) lim
n+
_
Q\U
(y)
D
n
(x, y) dy = 0 za svako > 0 .
Niz (D
n
(x, y)) nazivamo Dirakovim nizom za tacku y. Ako je funkcija f
deo po deo neprekidna i neprekidna u tacki y, dokazati da je
lim
n+
_
Q
f(x)D
n
(x, y) dx = f(y) .
2. Neka je K : R R neprekidna, nenegativna funkcija koja je jednaka nuli
van nekog ogranicenog intervala za koju je
+
_
K(t) dt = 1 .
Dokazati da je niz K
n
denisan sa K
n
(t) := nK(nt) Dirakov niz.
3. Ako je D
n
(t) Dirihleovo jezgro, dokazati da (D
n
(t)/2) nije Dirakov niz.
4. Dokazati da je (
n
(t)/2), gde je
n
(t) Fejerovo jezgro, Dirakov niz.
5. Neka su clanovi Dirakovog niza (D
n
(x, y)) neprekidne funkcije na Q
2
, gde
je Q kompaktan skup u R. Ako je funkcija f deo po deo neprekidna, dokazati da
je sa
f
n
(x) =
_
Q
f(y)D
n
(x, y) dy
denisan niz neprekidnih funkcija na Q koji ravnomerno konvergira funkciji f(x)
na tom skupu.
6. Neka je Q = [0, 1]. Dokazati da je
D
n
(x, y) =
[1 (x y)
2
]
n
1
_
1
(1 t
2
)
n
dt
, n N,
Dirakov niz za svako y (0, 1), a zatim na osnovu toga dokazati da je sa
f
n
(y) = C
n
1
_
0
[1 (x y)
2
]
n
f(x) dx
denisan niz polinoma koji ravnomerno aproksimira funkciju f na skupu [
0
, 1
0
],
0
> 0.
7. Neka su f i g periodicne funkcije periode 2l. Funkciju
f g :=
l
_
l
f(t)f(x t) dt
nazivamo konvolucijom funkcija f i g. Dokazati da je
a) f D
n
(x) = s
n
(x, f) , b) f
n
(x) =
n
(x) ,
gde s
n
(x, f) n-ta delimicna suma Furijeovog reda funkcije f, a
n
(x) Fejerova
suma n-tog reda. Ako je funkcija f neprekidna, dokazati da niz f
n
ravno-
merno konvergira na svakom kompaktnom skupu realne prave.
8. Dokazati da su sistemi funkcija cos kx : k = 0, 1, . . . , sin kx : k N
ortogonalni i zatvoreni u prostoru 1
2
([a, a +]) za svako a R.
9. Dokazati da je sistem funkcija t
n
: n = 0, 1, . . . zatvoren u prostoru
1
2
([a, b]) za svaki segment [a, b] R. (Uputstvo: Dokazati najpre da za svako
f 1([a, b]) i svako > 0 postoji h
(([a, b]) tako da je |f h
| < , a zatim
primeniti drugu Vajerstrasovu teoremu)
10. Dokazati da je sistem t
2n
: n = 0, 1, . . . zatvoren na prostoru 1
2
([a, b])
za svako a 0, ali da nije zatvoren u prostoru 1
2
([1, 1]). (Uputstvo: za dokaz
drugog tvr
-
denja razmotriti integral
_
1
1
(t
n
0
c
i
t
2i
)
2
dt, c
i
R)
11. Dokazati da za funkcije f, g 1
2
([l, l]) vazi uopstena jednakost Parsevala
a
0
0
2
+
+
n=1
a
n
n
+b
n
n
=
1
l
l
_
l
f(x)g(x) dx.
12. Neka je
n
: n 1 zatvoren ortonormiran niz funkcija u 1
2
([a, b]).
Dokazati uopstenu Parsevalovu jednakost
(f, g) =
+
n=1
c
n
(f)c
n
(g) ,
gde su c
n
(f) i c
n
(g) Furijeovi koecijenti funkcija f, g 1
2
([a, b]) u odnosu na
ortonormiran sistem
n
: n 1.
13. Ako je funkcija f apsolutno integrabilna na segmentu [l, l], a (b
n
) Fu-
rijeovi koecijenti uz sinuse u razvoju funkcije f, dokazati da je red
b
n
/n
konvergentan.
14. Dokazati da trigonometrijski red
+
n=1
sinnx
ln x
, x R
ne moze biti Furijeov red funkcije koja je apsolutno integrabilna na [, ].
15. Ako funkcije f, g 1
2
([l, l]) imaju isti Furijeov red, dokazati da je onda
f = g skoro svuda na [l, l], odn. da je f = g u 1
2
([a, b]).
16. Dokazati da je
+
n=1
1
n
2
=

2
6
.
(Uputstvo: primeniti Parsevalovu jednakost na funkciju f(x) = ( x)/2, x
(0, 2); f(0) = f(2) = 0)
17. Primenom Parsevalove jednakosti na funkciju
f(x) =
_
1 , [x[ < ,
0 , < [x[ <
naci sume redova
(i)
+
n=1
sin
2
n
n
2
, (ii)
+
n=1
cos
2
n
n
2
.
18. Neka je funkcija f intrgrabilna sa kvadratom na segmentu [l, l]. Dokazati
da je tada
_
l
l
(f(x) S
n+1
(x))
2
dx
_
l
l
(f(x) S
n
(x))
2
dx, n N.
19. Ako su Furijeovi koecijenti funkcije f 1
2
([, ]) jednaki nuli, dokazati
da je
_
[f(x)[ = 0. Ako je osim toga funkcija f neprekidna, dokazati da je tada

f(x) = 0 na [, ].
20. Ako su Furijeovi koecijenti funkcija f i g jednaki i ako su funkcije f i g
klase 1
2
([, ]), dokazati da je tada
_

[f(x) g(x)[ dx = 0 .
Ako su funkcije f i g neprekidne na [, ], dokazati da je tada f(x) = g(x) na
segmentu [, ].
21. Neka su funkcije f i g klase (
2
([l, l]). Dokazati da se Furijeov red funkcije
f g moze dobiti kao proizvod Furijeovih redova funkcija f i g.
22. Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [0, ], pri cemu je f(0) = f()
= 0. Ako funkcija f ima izvod na segmentu [0, ] i ako je kvadrat tog izvoda
integrabilna funkcija na tom segmentu, dokazati da je tada
_

0
(f(x))
2
dx
_

0
(f
(x))
2
dx.
23. Neka funkcija f neprekidna na segmentu [, ] ima izvod koji je integra-
bilna funkcija na tom segmentu. Ako je f() = f() i
_
f(x) dx = 0, dokazati
da je tada
_

(f(x))
2
dx
_

(f
(x))
2
dx.
2.9. Diferenciranje i integriranje Furijeovih redova 477
2.9. DIFERENCIRANJE I INTEGRALjENJE
FURIJEOVIH REDOVA
Teorema 1. Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [l, l], pri
cemu je f(l) = f(l). Ako je funkcija f deo po deo neprekidno difer-
encijabilna na [l, l], tada je
f

l
+
n=1
na
n
sin
nx
l
+nb
n
cos
nx
l
odn. Furijeov red izvoda funkcije f dobija se formalnim diferenciran-
jem Furijeovog reda funkcije f.
Dokaz. Neka je
f

0
2
+
+
n=1
n
cos
nx
l
+ sin
nx
l
.
Tada je
0
=
1
l
l
_
l
f
(x) dx =
1
l
(f(l) f(l)) = 0 ,
n
=
1
l
l
_
l
f
(x) cos
nx
l
dx =
=
1
l
_
_
f(x) cos
nx
l
l
l
+
n
l
l
_
l
f(x) sin
nx
l
dx
_
_
=
n
l
b
n
,
n
=
1
l
l
_
l
f
(x) sin
nx
l
dx =
=
1
l
_
_
f(x) sin
nx
l
l
l
n
l
l
_
l
f(x) cos
nx
l
dx
_
_
=
n
l
a
n
.
Lema 1. Neka funkcija f na segmentu [l, l] ima neprekidne izvode
zakljucno do (k 1)-vog reda, pri cemu je f
(j)
(l) = f
(j)
(l), j =
1, 2, . . . , n 1. Ako je f
(k)
, k 1, deo po deo neprekidna funkcija na
[l, l], tada za Furijeove koecijente funkcije f vaze nejednakosti
[a
n
[

n
n
k
, [b
n
[

n
n
k
n = 1, 2, . . . ,
gde je (
n
) niz pozitivnih brojeva za koje je red
2
n
konvergentan.
Dokaz. Primenjujuci prethodni stav k-puta na Furijeov red funkcije
f dobijamo
f
(k)
n=1
n
cos
nx
l
+
n
sin
nx
l
,
gde je
(1)
n
=
_
n
l
_
k
a
n
,
n
=
_
n
l
_
k
b
n
,
ili
(2)
n
=
_
n
l
_
k
b
n
,
n
=
_
n
l
_
k
a
n
.
Na osnovu Beselove nejednakosti
+
n=1
2
n
+
2
n

1
l
l
_
l
[f
(k)
(x)]
2
dx,
pa je red
2
n
+
2
n
konvergentan.
Ako su Furijeovi koecijenti funkcije f
(k)
odre
-
deni formulama (1),
tada je
[a
n
[ =
_
l
_
k
[
n
[
n
k

_
l
_
k
_
2
n
+
2
n
n
k
=

n
n
k
i analogno,
[b
n
[

n
n
k
,
gde je
n
= (l/)
k
_
2
n
+
2
n
> 0, pri cemu je red
2
n
konvergentan.
Iste nejednakosti dobijamo i u slucaju kada vaze formule (2).
Teorema 2. Ako su zadovoljeni uslovi prethodne leme, tada Furi-
jeov red funkcije f ravnomerno i apsolutno konvergira funkciji f na
segmentu [l, l] i vazi ocena
(3) [f(x) S
n
(x; f)[

n
n
k1/2
,
gde je (
n
) niz pozitivnih brojeva koji konvergira nuli, a S
n
(x; f) n-ta
delimicna suma Furijeovog reda funkcije f.
Dokaz. Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [l, l], f(l) =
f(l), i neka je bar prvi izvod funkcije f deo po deo neprekidna funkcija.
Ako je
f
a
0
2
+
+
m=1
a
m
cos
mx
l
+b
m
sin
mx
l
,
tada je na osnovu leme 1.
[a
m
cos
mx
l
+b
m
sin
mx
l
[ [a
m
[ +[b
m
[
l
[
m
[ +[
m
[
m
za svako m N. Kako je
[
m
[ +[
m
[
m

1
2
[([
m
[ +[
m
[)
2
+
1
m
2
]
2
m
+
2
m
+
1
m
2
,
a redovi
2
m
+
2
m
i
1/m
2
su konvergentni, to je i red
([
m
[ +
[
m
[)/mkonvergentan. Stoga je na osnovu Vajerstrasovog kriterijuma
Furijeov red funkcije f apsolutno i ravnomerno konvergentan.
Funkcija f zadovoljava uslove posledice 3., 2.5. na segmentu [l, l],
pa Furijeov red u svakoj tacki tog segmenta konvergira funkciji f i vazi
S(x) = f(x). Dokazimo da vazi ocena (3). Na osnovu leme 1.
[f(x) S
n
(x; f)[ =
m=n+1
a
m
cos
mx
l
+b
m
sin
mx
l
m=n+1
[a
m
[ +[b
m
[ 2
+
m=n+1
m
m
k

2
_
+
m=n+1
2
m
_
1/2
_
+
m=n+1
1
m
2k
_
1/2
Neka je
n
=
+
m=n+1
2
m
.
Red
2
m
je konvergentan prema lemi 1., pa je lim
n+
n
= 0. Na
segmentu [m1, m] vazi nejednakost 1/m
2k
1/x
2k
, pa je
1
m
2k

m
_
m1
dx
x
2k
.
Stoga je
+
m=n+1
1
m
2k

+
m=n+1
m
_
m1
dx
x
2k

+
_
n
dx
x
2k
=
1
(2k 1)n
2k1
,
pa je
[f(x) S
n
(x; f)[ 2
_

n
2k 1
1
n
k1/2
.
Ako stavimo da je
n
= 2
_
n
/(2k 1), tada je ocigledno
n
> 0,
lim
n+
n
= 0 i vazi ocena (3).
Dokazana formula (3), pored toga sto daje mogucnost aproksi-
macije funkcije delimicnim sumama Furijeovog reda, ukazuje na cinje-
nicu da brzina konvergencije Furijeovog reda raste sa stepenom gla-
tkosti funkcije f.
Na kraju ovog poglavlja ukazimo na mogucnost integracije Furi-
jeovih redova.
Teorema 3. Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [l, l] i neka
je
f
a
0
2
+
+
n=1
a
n
cos
nx
l
+b
n
sin
nx
l
.
Tada je
t
_
0
f(x) dx =
t
_
0
a
0
2
dx +
+
n=1
t
_
0
_
a
n
cos
nx
l
+b
n
sin
nx
l
_
dx =
=
a
0
t
2
+
l
n=1
a
n
n
sin
nt
l
+
b
n
n
_
1 cos
nt
l
_
i red na desnoj strani poslednje jednakosti je ravnomerno konvergen-
tan.
Dokaz. Funkcija
F(t) =
t
_
0
_
f(x)
a
0
2
_
dx
je neprekidna na segmentu [l, l], ima neprekidan izvod F
(t) = f(t)
a
0
/2 na tom segmentu i pri tome je
F(l) F(l) =
l
_
l
f(x) dx la
0
= 0 .
Na osnovu teoreme 2. Furijeov red funkcije F ravnomerno konver-
gira ka njoj na segmentu [l, l]. Neka su A
0
, A
n
i B
n
, n = 1, 2, . . .
Furijeovi koecijenti funkcije F. Tada je
F(t) =
A
0
2
+
+
n=1
A
n
cos
nt
l
+B
n
sin
nt
l
.
Odredimo koecijente ovog reda. Parcijalnom integracijom dobijamo
A
n
=
1
l
l
_
l
F(t) cos
nt
l
dt =
=
1
n
F(t) sin
nt
l
l
l
l
n
1
l
l
_
l
_
f(t)
a
0
2
_
sin
nt
l
dt =
l
n
b
n
,
B
n
=
1
l
l
_
l
F(t) sin
nt
l
dt =
=
1
n
F(t) cos
nt
l
l
l
+
l
n
1
l
l
_
l
_
f(t)
a
0
2
_
cos
nt
l
dt =
l
n
a
n
,
pri cemu smo koristili cinjenicu da je F(l) = F(l). Kako je F(0) = 0,
to je
A
0
2
+
+
n=1
A
n
= 0 ,
odakle dobijamo da je
A
0
2
=
l
n=1
b
n
n
.
Kako je b
n
/n
2
(a
2
n
+ 1/n
2
)/2, poslednji red je konvergentan. Za-
menom koecijenata A
0
, A
n
i B
n
, n N, u formuli za prikaz funkcije
F(t) u Furijeov red imamo dokaz teoreme.
Primer 1. Razlozimo u Furijeov red funkciju
f(x) = ln(1 2a cos x +a
2
) , [a[ < 1 .
Furijeov red funkcije
f
(x) =
2a sinx
1 2a cos x +a
2
je prema zadatku 4. e), 2.2.
f
(x) = 2
+
n=1
a
n
cos nx.
Integracijom poslednje jednakosti dobijamo
ln(1 2a cos x +a
2
) = 2
+
n=1
a
n
n
cos nx +C .
Stavljajuci u poslednjoj jednakosti a = 0 dobijamo razvoj zadate funk-
cije u Furijeov red:
ln(1 2a cos x +a
2
) = 2
+
n=1
a
n
n
cos nx
Zadaci za vezbanje
1. Razloziti u Furijeov red funkciju
f(x) =
x
_
0
ln
_
ctg
t
2
dt , x .
(Rezultat:
1
sin(2n 1)x/(2n 1)
2
)
2. Polazeci od razlaganja
x
2
=
+
n=1
(1)
n+1
sin nx
n
, < x < ,
odrediti Furijeove redove funkcija x
2
, x
3
i x
4
. (Rezultat: x
2
=
2
/2 + 4
1
(1)
n
cos nx/n
2
, x
3
= 2
1
(1)
n
(6
2
n
2
) sin nx/n
3
, x
4
=
4
/5+8
1
(1)
n
(6
2
n
2
) cos nx/n
4
)
3. Ispitati koji su od sledecih trigonometrijskih redova Furijeovi:
a)
+
n=1
sinnx
n
2
, b)
+
n=1
cos nx
n
3
, c)
+
n=1
sin nx
n
n
,
d)
+
n=1
sin nx, e)
+
n=2
cos nx
ln x
, f)
+
n=2
sin nx
ln x
.
(Rezultat: redovi pod a), b), c) i e) su Furijeovi redovi funkcija)
4. Ne odre
-
dujuci Furijeov red funkcije f(x) = xx[x[, ispitati da li je Furijeov
red te funkcije ravnomerno konvergentan. Konstruisati grak sume diferenciranog
i dvaput diferenciranog Furijeovog reda zadate funkcije.
5. Neprekidna funkcija f(x) na segmentu [a, b] je deo po deo linearna, ako
postoji razbijanje segmenta [a, b] na konacan broj segmenata [x
i1
, x
i
], a x
0
<
x
1
< x
n
b, tako da je funkcija f(x) linearna na svakom segmentu [x
i1
, x
i
].
(i) Dokazati da se svaka neprekidna funkcija F(x) na segmentu [a, b] moze
aproksimirati sa proizvoljnim stepenom tacnosti deo po deo linearnom funkcijom
na [a, b].
(ii) Dokazati da Furijeov red neprekidne, periodicne, deo po deo glatke funkcije
ravnomerno konvergira ka njoj.
(iii) Koristeci dobijene rezultate, dokazati prvu Vajerstrasovu teoremu o apro-
ksimaciji funkcija.
6. Neka funkcija f na segmentu [l, l] ima neprekidne izvode zakljucno do
(k 1)-vog reda i integrabilan izvod k-tog reda u Rimanovom smislu, pri cemu
je f
(j)
(l) = f
(j)
(l) za j = 0, 1, . . . , k 1, a [f
(k)
(x)[ c
k
za svako x [l, l].
Dokazati da tada vazi sledeca ocena
[f(x) S
n
(x; f)[ Ac
k
ln n
n
k
za svako x [l, l], gde je A apsolutna konstanta.
7. Navesti primer trigonometrijskog reda koji je ravnomerno konvergentan na
segmentu [, ] ali nije apsolutno konvergentan u svim tackama tog segmenta.
(Rezultat:
2
sin nx/nlnn)
8. Neka apsolutno integrabilna funkcija na segmentu [l, l] zadovoljava uslov
Heldera stepena , 0 < 1, na segmentu [a, b]. Dokazati da Furijeov red te
funkcije ravnomerno konvergira na svakom segmentu [c, d], a < c < d < b.
9. Neka je 2l-periodicna funkcija apsolutno integrabilna na segmentu duzine
2l. Ako je izvod te funkcije ogranicen na segmentu [a, b], dokazati da je onda
Furijeov red ravnomerno konvergentan ka toj funkciji na svakom segmentu [c, d],
a < c < d < b.
10. Neka je f neprekidna 2l-periodicna funkcija. Odrediti Furijeove koecijente
A
n
, B
n
funkcije
F(x) =
1
l
l
_
l
f(t)f(x +t) dt
preko Furijeovih koecijenata funkcije f. (Rezultat: A
0
= a
2
0
, A
n
= a
2
n
+ b
2
n
,
B
n
= 0, n N)
11. Naci Furijeove koecijente A
n
, B
n
funkcije Steklova
f
h
(x) =
1
2h
x+h
_
xh
f(t) dt
preko Furijeovih koecijenata 2-periodicne funkcije f apsolutno integrabilne na
segmentu duzine 2. (Rezultat: A
0
= a
0
, A
n
= a
n
sinnh/nh, B
n
= b
n
sinnh/nh,
n N)
12. Naci sume sledecih redova
a)
+
n=1
cos nx
n!
, b)
+
n=1
(1)
n+1
sin(2n 1)x
(2n 1)!
, c)
+
n=2
(1)
n
ncos nx
n
2
1
,
d)
+
n=1
(1)
n
sin nx
n(n
2
+a
2
)
, e)
+
n=1
(1)
n1
cos(2n 1)
2n 1
, f)
+
n=1
sinnsin nx
n
,
g)
+
n=1
sin
2
nsin nx
n
, 0 < < /2 , h)
+
n=1
(1)
n1
r
n
sin nx
n
, [r[ 1 .
3.1. Furijeov integral kao grani cni slu caj Furijeovog reda 485
3. FURIJEOV INTEGRAL I
FURIJEOVE TRANSFORMACIJE
U prethodnom poglavlju smo videli da se svaka periodicna, apso-
lutno integrabilna funkcija pod odre
-
denim uslovima moze pretstaviti
Furijeovim redom. Razlaganje periodicnih funkcija u sumu prostih
harmonika je harmonijska analiza funkcija. Furijeove koecijente u
takvom razlaganju nazivamo spektrom funkcije. Na taj nacin, svaka
periodicna apsolutno integrabilna funkcija koja se moze prikazati Fu-
rijeovim redom ima diskretan spektar. Furijeov integral pretstavlja
neprekidan analogon Furijeovog reda za neperiodicne funkcije koje su
denisane na realnoj pravoj.
Sa Furijeovim integralima prirodno se javljaju Furijeove transfor-
macije funkcija, koje pretstavljaju efektan aparat u resavanju inte-
gralnih jednacina.
3.1. FURIJEOV INTEGRAL KAO
GRANI
CNI SLU
CAJ FURIJEOVOG REDA

U ovom odeljku izlozicemo ideju koja dovodi do Furijeovog inte-
grala. Sam pristup je heuristicki, pa je lisen neophodne strogosti.
Neka se funkcija f : R R na intervalu (l, l) moze prikazati
trigonometrijskim redom
f(x) =
a
0
2
+
+
n=1
a
n
cos
nx
l
+b
n
sin
nx
l
,
u kome su koecijenti a
n
i b
n
odre
-
deni formulama
a
n
=
1
2l
l
_
l
f(t) cos
nt
l
dt , b
n
=
1
2l
l
_
l
f(t) sin
nt
l
dt .
Drugim recima, neka je
(1) f(x) =
1
2l
l
_
l
f(t) dt +
1
l
+
n=1
l
_
l
f(t) cos
n
l
(t x) dt ,
486 Glava IV: Furijeovi redovi , 3. Furijeov integral
za svako x (l, l). Prirodno se postavlja pitanje: da li izraz (1) moze
pretstavljati funkciju f na celoj realnoj pravoj i pod kojim uslovima
to vazi? Ukoliko izraz na desnoj strani jednakosti (1) ima granicnu
vrednost kada l +, imacemo trazenu reprezentaciju funkcije f na
R. Ako je funkcija f integrabilna na R, prvi sabirak na desnoj strani
jednakosti (1) tezi nuli. Drugi sabirak mozemo pretstaviti u obliku
1
n=1
z
n
l
_
l
f(t) cos z
n
(t x) dt ,
gde je z
n
= n/l, z
0
= 0, z
n
= z
n
z
n1
= /l, n N; pri tome
prirastaj z
n
ocigledno tezi nuli kada l +. Kada l + drugi
sabirak pretstavlja integralnu sumu funkcije
1
+
_
f(t) cos z(t x) dt

promenljive z na [0, +). Ukoliko ta granicna vrednost postoji, onda
iz formule (1) prelaskom na granicnu vrednost kada l +dobijamo
reprezentaciju funkcije f Furijeovim integralom:
(2) f(x) =
1
+
_
0
dz
+
_
f(t) cos z(t x) dt .

Dobijena formula pretstavlja Furijeovu integralnu formulu. Ovu
formulu mozemo pretstaviti u obliku:
f(x) =
+
_
0
[a(z) cos zx +b(y) sinzx] dz ,
gde je
a(z) =
1
+
_
f(t) cos zt dt , b(z) =

1
+
_
f(t) sinzt dt .
3.1. Furijeov integral kao grani cni slu caj Furijeovog reda 487
Iz poslednjih formula se jasno vidi analogija sa razlaganjem funkcija
u trigonometrijski red: parametar n N po kome se vrsi sumiranje
i koji je diskretnog karaktera zamenjen je neprekidnim parametrom,
beskonacan red zamenjen je nesvojstvenim integralom, a funkcije a(z)
i b(z) asociraju na Furijeove koecijente.
Kako je podintegralna funkcija u Furijeovom integralu parna, Fu-
rijeovu integralnu formulu mozemo pisati u sledecem obliku:
(3) f(x) =
1
2
+
_
dz
+
_
f(t) cos z(x t) dt .

Zajedno sa integralom u poslednjoj formuli mozemo posmatrati
integral
(4)
+
_
dz
+
_
f(t) sinz(x t) dt .
Ako on postoji, onda je on jednak nuli u smislu glavne vrednosti
nesvojstvenog integrala, jer mu je podintegralna funkcija neparna.
Mnozeci integral (4) sa i/2 i sabirajuci ga sa integralom u (3), do-
bijamo reprezentaciju funkcije f Furijeovim integralom u kom-
pleksnoj formi
(5) f(x) =
1
2
+
_
dz
+
_
f(t)e
iz(xt)
dt ,
gde spoljasnji integral podrazumevamo u smislu glavne vrednosti.
Ako stavimo da je
(6) F[f](z) =
1
2
+
_
f(t)e
izt
dt ,
tada Furijeovu formulu u kompleksnom zapisu mozemo pretstaviti u
obliku
(7) f(x) = v.p.
1
2
+
_
F[f](z)e
ixz
dz .
Ako integral (6) postoji u smislu glavne vrednosti, onda funkciju
F[f] nazivamo Furijeovom transformacijom funkcije f. Napo-
menimo da f u opstem slucaju moze biti kompleksna funkcija realne
promenljive.
Funkcije
F
c
[f](z) =
1
+
_
f(t) cos zt dt ,
F
s
[f](z) =
1
+
_
f(t) sinzt dt ,
ukoliko integrali koji ih denisu postoje u smislu glavne vrednosti,
nazivamo cosinusnom, odn. sinusnom transformacijom Furijea
funkcije f.
3.2. DOVOLJNI USLOVI ZA REPREZENTACIJU
FUNKCIJA FURIJEOVIM INTEGRALOM
Lema 1. Ako je funkcija f apsolutno integrabilna na R , tada je
Furijeova transformacija F[f] ((R), F[f](z) 0 kada z + i
vazi sledeca nejednakost:
(1) sup
zR
[F[f](z)[
1
2
+
_
[f(t)[ dt .
Dokaz. Primetimo najpre da je [f(t)e
izt
[ [f(t)[, odakle sledi apso-
lutna i ravnomerna konvergencija integrala
(2) F[f](z) =
1
2
+
_
f(t)e
izt
dt ,
po z R, pri cemu ocigledno vazi ocena (1). Da F[f](z) 0 kada
z +, neposredno sledi na osnovu Rimanove teoreme. Dokazimo
3.2. Dovoljni uslovi za reprezentaciju funkcija 489
da je F[f] ((R). Za svako ksirano 0 vazi sledeca ocena
f(t)(e
it(z+h)
e
itz
) dt
sup
|t|
[e
ith
1[
[f(t)[ dt ,
odakle sledi neprekidnost funkcije
1
2
+
_
f(t)e
itz
dt
po z, za svako 0. Kako je integral (2) ravnomerno konvergentan
po z, to je F[f] ((R).
Iz dokazane leme vidimo da apsolutna integrabilnost funkcije f
obezbe
-
duje ne samo egzistenciju Furijeove transformacije F[f], vec i
njenu neprekidnost. Da Furijeova transformacija integrabilne funkcije
ne mora biti neprekidna funkcija pokazuje sledeci
Primer 1. Furijeova transformacija funkcije f(t) = sinat/t, t ,= 0,
f(0) = a R je integrabilna, nije apsolutno integrabilna, i prekidna
je funkcija na R . Zaista,
F[f](z) = lim
+
1
sinat
t
e
izt
dt =
= lim
+
1
sinat cos zt
t
dt =
_
2
+
_
0
sinat cos zt
t
dt =
=
_
2
+
_
0
_
sin(a +z)t
t
+
sin(a z)t
t
_
dt =
=
_
2
[sgn(a+z)+sgn(az)]
+
_
0
sinu
u
du =
_

2 , za [z[ [a[ ,
0 , za [z[ > [a[ ,
pri cemu smo iskoristili poznatu vrednost Dirihleovog integrala (videti
primer 5., III.7.7.).
Teorema 1. Neka je f deo po deo neprekidna funkcija na svakom
konacnom segmentu [a, b] R i apsolutno integrabilna na R . Ako u
nekoj tacki x R funkcija f zadovoljava Dinijeve uslove, tada Furi-
jeov integral funkcije f konvergira u toj tacki i vazi formula
f(x + 0) +f(x 0)
2
=
1
+
_
0
dy
+
_
f(t) cos y(x t) dt .

Dokaz. Furijeova transformacija F[f](z) funkcije f je prema dokaza-
noj lemi neprekidna funkcija na R , pa je stoga integrabilna na svakom
konacnom segmentu [, ].
Da bi smo ispitali Furijeov integral funkcije f i odredili njegovu
vrednost, postupimo kao u slucaju transformacije delimicne sume Fu-
rijeovog reda i transformisimo odgovarajuci integral koji za Furijeov
integral ima sledeci oblik:
S
(x) =
F[f](z)e
izx
dz =
_
_
1
2
f(t)e
itz
dt
_
_
e
izx
dz =
=
1
2
f(t)
_
_
e
i(xt)z
dz
_
_
dt =
=
1
f(t)
sin(x t)
x t
dt =
1
f(x +u)
sinu
u
du
=
1
+
_
0
[f(x u) +f(x +u)]
sinu
u
du.
Jedini netrivijalan korak u transformaciji integrala S
(x) je promena
redosleda integracije. Da opravdamo promenu redosleda integracije,
primetimo najpre da je za svako konacno > 0
_
_
1
2
f(t)e
itz
dt
_
_
e
ixz
dz =
1
2
f(t)
_
_
e
i(xt)z
dz
_
_
dt ,
3.2. Dovoljni uslovi za reprezentaciju funkcija 491
jer je funkcije deo po deo neprekidna. Kako je integral
_
+
f(t)e
itz
dt
ravnomerno konvergentan po z, to prelaskom na granicnu vrednost
u prethodnoj jednakosti kada + dobijamo trazenu jednakost
ponovljenih integrala.
Ako sada vrednost Dirihleovog integrala napisanog u obliku
2
+
_
0
sinu
u
du = 1
pomnozimo sa [f(x0) +f(x+0)]/2 i tako dobijeni izraz oduzmemo
od S
(x), dobijamo
(x)
f(x 0) +f(x + 0)
2
=
=
+
_
0
_
f(x u) f(x 0)
u
+
f(x +u) f(x + 0)
u
_
sinudu
.
Dokazimo da integral u poslednjoj jednakosti tezi nuli kada 0.
Za to je dovoljno dokazati da integral
+
_
0
f(x u) f(x 0)
u
sinudu =
=
1
_
0
f(x u) f(x 0)
u
sinudu+
+
+
_
1
f(x u)
u
sinudu f(x 0)
+
_
1
sinu
u
du
tezi nuli kada +, jer se za drugi sabirak u prethodnom integralu
to dokazuje potpuno analogno.
Kako funkcija f zadovoljava uslove Dinija, prvi integral na desnoj
strani poslednje jednakosti tezi nuli kada + na osnovu Ri-
manove teoreme. Drugi integral tako
-
de na osnovu Rimanove teoreme
tezi nuli kada +, jer je funkcija f(x u)/u apsolutnu inte-
grabilna na posmatranom segmentu. Poslednji integral, koji mozemo
napisati u obliku
+
_
1
sinu
u
du =
+
_
sinv
v
dv ,
tezi nuli kada +, jer je Dirihleov integral konvergentan.
Iz dokazane teoreme neposredno proizilazi sledeca
Posledica 1. Ako je funkcija f neprekidna i apsolutno integrabilna
na R , i ako u svakoj tacki x R ima konacne jednostrane izvode,
tada se ona moze pretstaviti Furijeovim integralom
f(x) =
+
_
F[f](z)e
izx
dz ,
gde je F[f] Furijeova transformacija funkcije f.
3.3. FURIJEOVE TRANSFORMACIJE
Iz denicije Furijeove transformacije vidimo da je ona denisana
za sve apsolutno integrabilne funkcije. Uz uslove teoreme 1., 3.2.
funkciju f mozemo prikazati Furijeovim integralom:
(1) f(x) = v.p.
1
2
+
_
F[f](z)e
ixz
dz .
Ukoliko znamo Furijeovu transformaciju F[f] funkcije f, onda iz pret-
hodne formule mozemo odrediti funkciju f. To dovodi do sledece
denicije.
3.3. Furijeove transformacije 493
Denicija 1. Funkciju F
1
[f] koja je pridruzena funkciji f formu-
lom
(2) F
1
[f](y) = v.p.
1
2
+
_
f(t)e
iyt
dt ,
nazivamo inverznom Furijeovom transformacijom funkcije f.
Ako su zadovoljeni uslovi teoreme 1., 3.2. ili posledice 1., 3.2., onda
formulu (1) mozemo zapisati i u obliku f = F
1
[F[f]], koji opravdava
termin inverzne Furijeove transformacije. Preciznije, vazi sledeci
Stav 1. Neka je funkcija f neprekidna i apsolutno integrabilna na
R . Ako ona u svim tackama ima konacne jednostrane izvode, onda
postoje Furijeove transformacije F[f], F
1
[f], F[F
1
[f]], F
1
F[[f]]
i vazi jednakost
F[F
1
[f]] = F
1
[F[f]] = f .
Dokaz. Jednakost F
1
[F[f]] = f pretstavlja drugi zapis vec dokazane
formule (1). Dokazimo zato samo drugu jednakost. Kako je kosinus
parna funkcija, to formulu (3) u 3.1. za Furijeovu transformaciju
funkcije f mozemo napisati u obliku
f(x) =
1
2
+
_
dy
+
_
f(t) cos y(t x) dt .

Zbog neparnosti sinusne funkcije vazi formula
v.p.
+
_
dy
+
_
f(t) siny(t x) dt = 0 ,
koja zajedno sa prethodnom daje reprezentaciju funkcije f u obliku
f(x) =
1
2
+
_
dy
+
_
f(t)e
iy(tx)
dt ,
ili
f(x) =
1
2
+
_
_
_
1
2
+
_
f(t)e
ity
dt
_
_
e
ixy
dy ,
gde se spoljasnji integral podrazumeva u smislu glavne vrednosti.
Time je dokazana jednakost F[F
1
[f]] = f.
Linearnost Furijeove transformacije i inverzne Furijeove transfor-
macije neposredno sledi iz linearnosti integrala. Osim toga, Furi-
jeova transformacija i inverzna Furijeova transformacija obostrano
jednoznacno preslikavaju skup svih neprekidnih apsolutno integrabil-
nih funkcija na R koje u svim tackama realne prave imaju jedno-
strane izvode u skup funkcija za koje postoje integrali (2) u smislu
glavne vrednosti. Za to je dovoljno dokazati da su F i F
1
obostrano
jednoznacna preslikavanja. Ako je recimo F[f
1
] = F[f
2
], tada je
F
1
[F[f
1
]] = F
1
[F[f
2
]], odakle na osnovu stava 1. sledi jednakost
funkcija f
1
i f
2
.
Primer 1. Furijeova transformacija funkcije f(x) = e
x
2
/2
odre
-
dena
je sa
F[f]() =
1
2
+
_
e
x
2
/2
e
ix
dx =
1
2
+
_
e
x
2
/2
cos xdx.
Diferenciranjem poslednjeg integrala po parametru , primenjujuci
potom parcijalnu integraciju, dobija se diferencijalna jednacina
dF[f]
d
() +F[f]() = 0
koja se moze napisati u obliku
d
d
lnF[f]() = .
Ocigledno je F[f]() = ce
2
/2
, gde je c konstanta koju treba odre-
diti, resenje dobijene diferencijalne jednacine. Konstanta c odre
-
duje
se koriscenjem Ojler-Puasonovog integrala:
c = F[f](0) =
1
2
+
_
e
x
2
/2
dx = 1 .
3.3. Furijeove transformacije 495
Furijeova transformacija funkcije f je dakle sama funkcija f.
Primer 2. Odredimo Furijeovu transformaciju funkcije
f(x) = e
a|x|
, a > 0 , < x < +.
Funkciju f mozemo smatrati parnim prosirenjem funkcije e
ax
, a > 0,
sa poluprave x 0 na R . Furijeova transformacija funkcije f data je
sa
F[f](y) =
1
2
+
_
e
a|x|
e
ixy
dx =
=
1
2
0
_
e
ax
e
ixy
dx +
1
2
+
_
0
e
ax
e
ixy
dx =
=
1
2
+
_
0
e
(aiy)x
dx + +
1
2
+
_
0
e
(a+iy)x
dx =
=
1
2
_
1
a iy
+
1
a +iy
_
=
_
2
a
a
2
+y
2
Ako sada primenimo inverznu Furijeovu transformaciju na dobijenu
funkciju, dobicemo polaznu funkciju:
e
ax
=
1
2
+
_
_
2
ae
ixy
a
2
+y
2
dy , x 0 .
Ako u poslednjem integralu stavimo da je e
ixy
= cos xy + i sinxy
i iskoristimo cinjenicu da je zbog neparnosti podintegralne funkcije
+
_
sinxy dy
a
2
+y
2
= 0, dobicemo
e
ax
=
a
+
_
cos xy
a
2
+y
2
dy =
2a
+
_
0
cos xy
a
2
+y
2
dy , x 0 .
Odredimo sada Furijeovu transformaciju funkcije
f(x) =
_
e
ax
, x > 0 ,
e
ax
, x < 0 .
Lako se dobija
F[f](x) =
1
2
0
_
(e
ax
)e
ixy
dx +
1
2
+
_
0
e
ax
e
ixy
dx
=
1
2
_
1
a iy
+
1
a +iy
_
=
_
2
y
a
2
+y
2
i .
Primenom inverzne Furijeove transformacije na dobijenu funkciju do-
bijamo formulu
e
ax
=
1
2
+
_
_
2
yi
a
2
+y
2
_
e
ixy
dy =
2
+
_
0
y sinxy
a
2
+y
2
dy ,
koja vazi za svako x > 0. Na taj nacin smo dobili vrednosti Laplaso-
vih integrala:
+
_
0
cos xy
a
2
+y
2
dy =

2a
e
ax
, x 0 ,
+
_
0
y sinxy
a
2
+y
2
dy =

2
e
ax
, x > 0 .
Poslednji primer pokazuje kako se Furijeove transformacije mogu
iskoristiti za nalazenje dosta komplikovanih integrala.
U matematici postoji citav niz vaznih integralnih transformacija.
Me
-
du njima Furijeove transformacije svakako zauzimaju centralno
mesto. Ovakav polozaj Furijeovih transformacija ima duboke korene u
svojstvima koje one imaju i koje cemo izucavati u narednim odeljcima
ovog poglavlja.
3.4. Furijeova transformacija izvodnih funkcija 497
3.4. FURIJEOVA TRANSFORMACIJA
IZVODNIH FUNKCIJA
U odeljku 3.2. smo dokazali da Furijeova transformacija F[f](z)
svake funkcije f apsolutno integrabilne na R tezi nuli kada z +.
Pokazimo sada da brzina konvergencije ka nuli Furijeove transfor-
macije funkcije zavisi od stepena glatkosti te funkcije. U tom cilju
dokazimo najpre sledecu lemu.
Lema 1. Neka je funkcija f neprekidna na R i neka za svaku tacku
x R postoji okolina u kojoj funkcija f ima deo po deo neprekidan
izvod f
na R . Tada vaze sledeca tvr

-
denja
a) ako je funkcija f
integrabilna na R , tada postoji granicna vred-

nost funkcije f kada x ;
b) ako su funkcije f i f
integrabilne na R , tada f(x) 0 kada

[x[ 0.
Dokaz. Pretpostavimo da funkcija f ima samo realne vrednosti. Pri
uslovima leme vazi Njutn-Lajbnicova formula:
f(x) = f(0) +
x
_
0
f
(t) dt .
Kako je funkcija f
integrabilna na R , to postoji lim

x
+
_
0
f
(t) dt,
pa postoji i lim
x
f(x). Sada zbog integrabilnosti funkcije f na R
oba prethodna limesa teze nuli. Ako je f kompleksna funkcija realne
promenljive, dokaz se izvodi analogno.
Teorema 1. Neka je f (
(k)
(R), k = 0, 1, . . . Ako su funkcije f, f
,
. . . , f
(k)
apsolutno integrabilne na R , tada je
a) za svako n 0, 1, . . . , k
(1) F[f
(n)
](y) = (iy)
n
F[f](y) ,
b) F[f](y) = o(1/[y[
k
) kada y .
Dokaz. Kako je Furijeova transformacja linearna funkcija, dovoljno je
dokazati da teorema vazi za realne funkcije realne promenljive.
Za n = 0 tvr
-
denje a) ocigledno vazi. Neka je n > 0. Na osnovu
dokazane leme funkcije f, f
, . . . , f
(k1)
teze nuli kada x . Na
osnovu toga, sada parcijalnom integracijom lako dobijamo
F[f
(k)
](y) =
1
2
+
_
f
(k)
(x)e
ixy
dx =
=
1
2
_
_
f
(k1)
(x)e
ixy
+iy
+
_
f
(k1)
(x)e
ixy
dx
_
_
=
= iy
+
_
f
(k1)
(x)e
ixy
dx = (iy)
2
+
_
f
(k2)
(x)e
ixy
dx =
= = (iy)
k
+
_
f(x)e
ixy
dx = (iy)
k
F[f](y) ,
cime je jednakost (1) dokazana. Sada je [F[f](y)[ = [F[f
(k)
](y)[/[y[
k
,
pa kako je na osnovu Rimanove teoreme lim
|y|+
F[f
(k)
](y) = 0, to je
F[f](y) = o(1/[y[
k
) kada [y[ +.
Prema tome, Furijeova transformacija F[f](y) funkcije f tezi nuli
kada y + utoliko brze, ukoliko je visi stepen sa kojim je izvod
funkcije f apsolutno integrabilan. Kako stepen glatkosti Furijeove
transformacije zavisi od osobina same funkcije, ukazuje sledeca teo-
rema.
Teorema 2. Ako je za lokalno integrabilnu funkciju f na R funkcija
x
k
f(x) apsolutno integrabilna na R , tada je F[f] (
(k)
(R) i vazi
jednakost
(2) F
(k)
[f](y) = (i)
k
F[x
k
f(x)](y) .
Dokaz. Pretpostavimo najpre da funkcija f ima samo realne vred-
nosti. Za k = 0 jednakost (2) ocigledno vazi. Neprekidnost Furijeove
3.5. Furijeove transformacije i konvolucija 499
transformacije F[f] dokazali smo u lemi 1., 3.2. . Ako je k > 0, tada za
svako n < k vazi ocena [x
n
f(x)[ [x
k
f(x)[ iz koje sledi apsolutna in-
tegrabilnost funkcije x
n
f(x). Osim toga je [x
n
f(x)e
ixy
[ = [x
n
f(x)[,
pa je integral
+
_
x
n
f(x)e
ixy
dx prema Vajerstrasovom kriterijumu
ravnomerno konvergentan po y. Sada na osnovu teoreme o diferenci-
ranju nesvojstvenog parametarskog integrala imamo
F[f](y) =
1
2
+
_
f(x)e
ixy
dx,
F
[f](y) =
i
2
+
_
xf(x)e
ixy
dx,
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
F
(k)
[f](y) =
(i)
k
2
+
_
x
k
f(x)e
ixy
dx,
a time i formulu (2).
Neka je sada f = u + iv, gde su u i v realne funkcije. Tada je na
osnovu dokazanog i linearnosti Furijeove transformacije
F
[f] = F
[u +iv] = (F[u] +iF[v])
= F
[u] +iF
[v] =
= iF[xu] +F[xv] = iF[xu +ixv] = iF[xf] .
Indukcijom po k se lako dokazuje da Furijeova transformacija F[f]
ima sve izvode do k-tog reda i da vazi formula (2).
Da je F[f] (
(k)
(R) neposredno sledi iz cinjenice da je poslednji
integral na osnovu leme 1. 3.2. neprekidna funkcija na R .
3.5. FURIJEOVA TRANSFORMACIJA
I KONVOLUCIJA
Sa pojmom konvolucije periodicnih funkcija upoznali smo se ranije.
Taj pojam se moze uvesti i za neperiodicne funkcije koje su denisane
na R .
Denicija 1. Konvolucija funkcija f : R C i g : R C je
funkcija f g : R C denisana sa
(1) (f g)(x) :=
_
R
f(t)g(x t) dt ,
uz pretpostavku da nesvojstveni integral (1) postoji za svako x R.
Radi jednostavnijeg izlaganja, posmatracemo samo funkcije sa re-
alnim vrednostima. U slucaju funkcija sa kompleksnim vrednostima
svi rezultati se dobijaju analogno, pa taj deo prepustamo citaocu za
vezbanje.
Pretpostavimo sada da su funkcije f i g neprekidne, ogranicene i
apsolutno integrabilne na R . Tada konvolucija funkcija f i g postoji, a
f g je neprekidna, ogranicena i apsolutno integrabilna funkcija na R .
Pri ucinjenim pretpostavkama integral (1) je ocigledno konvergentan,
pa konvolucija funkcija f i g postoji. Kako je funkcija g ogranicena na
R , postoji realan broj M > 0 tako da je [g(t)[ M za svako t R.
Stoga je [f(t)g(x t)[ M[f(t)[ za svako x i t, pa je, s obzirom na
to da je funkcija f apsolutno integrabilna, ne samo integral (1), vec i
integral
(2)
+
_
[f(t)g(x t)[ dt
ravnomerno konvergentan na R prema Vajerstrasovom kriterijumu.
No onda je na osnovu teoreme o neprekidnosti nesvojstvenog parame-
tarskog integrala konvolucija funkcija f i g neprekidna funkcija na R.
Ogranicenost konvolucije sledi iz ocene
[(f g)(x)[
+
_
[f(t)g(x y)[ dt M
+
_
[f(t)[ dt .
Da dokazemo apsolutnu integrabilnost konvolucije funkcija f i g, pri-
metimo najpre da se integral
+
_
[(f g)[(x) dx moze oceniti na sledeci

nacin:
(3)
+
_
[(f g)(x)[ dx =
+
_
dx
+
_
f(t)g(x t) dt
+
_
dx
+
_
[f(t)g(x t)[ dt =
+
_
[f(t)[ dt
+
_
[g(x t)[ dx =
=
+
_
[f(t)[ dt
+
_
[g(s)[ ds .
Zaista, za integral (2) smo dokazali da je ravnomerno konvergentan
na realnoj pravoj, integral
+
_
[f(t)g(x t)[ dx = [f(t)[

+
_
[g(x t)[ dx
je ravnomerno konvergentan na svakom konacnom segmentu, a prema
poslednjoj jednakosti u (3) integral
+
_
dx
+
_
[f(t)g(x t)[ dt
postoji, pa je promena redosleda integracije u (3) opravdana prema
teoremi 2., III 7.7.. Integral na desnoj strani poslednje jednakosti je
konvergentan, pa je funkcija f g apsolutno integrabilna na R.
Time smo dokazali da je operacija konvolucije zatvorena u klasi
neprekidnih, ogranicenih, apsolutno integrabilnih funkcija. U ovoj
klasi konvolucija je komutativna i asocijativna operacija.
Da dokazemo komutativnost, uvedimo u (1) smenu xt = s, posle
cega dobijamo da je
(f g)(x) =
+
_
f(t)g(x t) dt =
+
_
f(x s)g(s) ds = (g f)(x) .

Dokazimo sada asocijativnost konvolucije. Neka su f, g i h neprekid-
ne, ogranicene i apsolutno integrabilne funkcije na R. Tada je
(4) ((f g) h)(x) =
+
_
(f g)(t)h(x t) dt =
=
+
_
h(x t) dt
+
_
f(y)g(t y) dy .
Ako u poslednjem integralu uvedemo smenu y = x u, dobijamo
(5) ((f g) h)(x) =
+
_
h(x t) dt
+
_
f(x u)g(t x +u) du =

=
+
_
f(x u) du
+
_
g(t x +u)h(x t) dt .
Da bi smo opravdali promenu redosleda integracije u poslednjoj je-
dnakosti, dokazimo najpre ravnomernu konvergenciju integrala
(6)
h(x t) dt
+
_
f(x u)g(t x +u) du,

f(x u) du
+
_
g(t x +u)h(x t) dt .
Kako su funkcije g i h ogranicene, postoji realan broj M > 0 tako da
je [g(z)[ M i [h(z)[ M za svako z R. No onda imamo sledece
ocene
[h(x t)f(x u)g(t x +u)[ M
2
[f(x u)[ ,
[f(x u)g(t x +u)h(x t)[ M
2
[h(x t)[ ,
iz kojih na osnovu Vajerstrasovog kriterijuma, a zbog apsolutne inte-
grabilnosti funkcija f i h, sledi ravnomerna konvergencija integrala (6)
po t i u respektivno na svakom konacnom segmentu za svako ksirano
x. Da je promena redosleda integracije opravdana, prema teoremi 2.,
III.7.7. treba jos da dokazemo konvergenciju integrala
+
_
dt
+
_
[h(x t)f(x u)g(t x +u)[ du.

Ako u ovom integralu uvedemo smenu t x + u = v i iskoristimo
cinjenicu da je konvolucija komutativna, lako se proverava da je nje-
gova vrednost ([f[ [g[) [h[. Istom smenom u integralu (5) dobijamo
da je (f g) h = f (g h).
Ispitajmo sada cemu je jednaka Furijeova transformacija konvolu-
cije. Iz prakticnih razloga predenisimo konvoluciju funkcija f i g:
(f g)(x) :=
1
2
+
_
f(t)g(x t) dt .
Teorema 1. Ako su funkcije f i g ogranicene, neprekidne i apsolutno
integrabilne na R , tada je
F[f g] = F[f] F[g] .
Dokaz. Primetimo najpre da konvolucija f g ima ima ista svojstva
kao i funkcije f i g, pa stoga postoji Furijeova transformacija
F[f g](x) =
1
2
+
_
(f g)(t)e
ixt
dt =
=
1
2
+
_
e
ixt
dt
+
_
f(y)g(t y) dy .
Lako je dokazati da se u poslednjem integralu moze promeniti re-
dosled integracije na osnovu teoreme 2., II. 7.7. Uvodeci zatim smenu
t = y +u dobijamo
F[f g](x) =
1
2
+
_
f(y) dy
+
_
e
ixt
g(t y) dt =
=
1
2
+
_
f(y)e
ixy
dy
1
2
+
_
g(u)e
ixu
du = F[f](x)F[g](x) .
Sledeci primer pokazuje primenu Furijeove i inverzne Furijeove
transformacije u resavanju integralnih jednacina.
Primer 1. Resimo linearnu integralnu jednacinu
(7) (x) = f(x) +
+
_
K(x s)(s) ds ,
gde su f, K zadate funkcije, trazena funkcija, a proizvoljan pa-
rametar. Pretpostavimo da postoje Furijeove transformacije funkcija
u zadatoj jednacini. Mnozeci zadatu jednacinu sa e
ixy
, a zatim in-
tegracijom tako dobijene jednacine po x u granicama od do +
dobijamo sledecu jednacinu
F[](y) = F[f](y) +F[K](y)F[](y) ,
pri cemu smo koristili prethodnu teoremu. Iz ove jednacine sada do-
bijamo Furijeovu transformaciju funkcije :
F[](y) =
F[f](y)
1 F[K](y)
.
Primenom inverzne Furijeove transformacije na poslednju jednakost,
uz pretpostavku da je trazena funkcija neprekidna, a prema stavu 1.
3.3., dobijamo da je
(x) = v.p.
+
_
F[f](y)
1 F[K](y)
e
ixy
dy .
3.6. Prostor

Svarca 505
3.6. PROSTOR

SVARCA
Neka je f neprekidna funkcija na R . Kazemo da funkcija f brzo
opada u beskonacnosti, ako je za svaki ceo broj m > 0 funkcija
[x[
m
f(x) ogranicena na R . Kako je funkcija [x[
m+1
f(x) ogranicena
na R , to je
lim
|x|
[x[
m
f(x) = 0
za svaki pozitivan ceo broj m.
Oznacimo sa o skup svih funkcija f (
()
(R, C) sa svojstvom da
funkcija f i svi njeni izvodi brzo opadaju u beskonacnosti. Skup o je
neprazan. Zaista, lako je proveriti da je funkcija e
x
2
o.
Ocigledno je o vektorski prostor nad poljem kompleksnih bro-
jeva. Svaka funkcija iz o je ogranicena. Osim toga, ako je f o,
tada je i f
(k)
o za svako k 0. Vektorski prostor o nazivamo
prostorom

Svarca* ili prostorom brzo opadajucih funkcija u
beskonacnosti. Lako je videti da su svi elementi prostora

Svarca
apsolutno integrabilne funkcije.
Dokazimo sada da je prostor

Svarca algebra u odnosu na proizvod
funkcija. Zaista, ako je P
n
(x) polinom stepena n, tada postoji realan
broj L > 0 tako da je [P
n
(x)[ L[x[
n
za dovoljno veliko [x[. Stoga
je fP
n
o za svako f o. Ocigledno je fg o za svako f, g o.
Dakle, ako je f o, tada je (x
m
f(x))
(k)
o za svako k, m Z
+
.
Ispitajmo sada Furijeovu transformaciju elemenata prostora

Svarca.
Primetimo najpre da je na osnovu teoreme 2., 3.4. F[f] o za svako
f o. Furijeova transformacija svake funkcije iz o na osnovu Ri-
manove teoreme tezi nuli u beskonacnosti. Kako je prema formulama
(1) i (2) 3.4.
F[(x
m
f(x))
(k)
]() = i
k+m
k
F
(m)
[f]() ,
i kako
k
F
(m)
[f]() 0 kada , to F[f] o. Time je dokazan
Stav 1. Ako je f o, tada je F[f] o.
Dokazimo sada da Furijeova transformacija F preslikava o na o.
Primetimo najpre jednostavnu vezu F[f](x) = F
1
[f](x) izme
-
du
* Schwartz L. (1915-) savremeni francuski matematicar
Furijeove transformacije i inverzne Furijeove transformacije. Prome-
nom znaka argumenta u ovoj jednakosti na osnovu prethodnog stava
zakljucujemo da inverzna Furijeova transformacija tako
-
de preslikava
o u o. Ako je f o, tada je = F
1
[f] o. No onda je na osnovu
stava 1., 3.3. F[] = F[F
1
[f]] = f, cime smo dokazali da je Furi-
jeova transformacija preslikavanje prostora o na o. Kako je Furijeova
transformacija obostrano jednoznacno linearno preslikavanje, time je
dokazana
Teorema 2. Restrikcija Furijeove transformacije na o je automor-
zam prostora o kao linearnog vektorskog prostora.
Napomenimo da je prostor

Svarca algebra u odnosu na proizvod
(f, g) f g, gde je konvolucija funkcija. Ovo neposredno sledi iz
cinjenice da je prostor

Svarca podprostor prostora svih neprekidnih,
ogranicenih, apsolutno integrabilnih funkcija na R i osobina konvolu-
cije.
Navedeni rezultati se mogu uopstiti na funkcije vise promenljivih
bez nekih sustinskih promena. Denisimo najpre prostor

S varca. U
tom cilju uvedimo neke oznake. Neka su m = (m
1
, . . . , m
n
) i k =
(k
1
, . . . , k
n
) multiindeksi koji se sastoje iz nenegativnih celih brojeva
m
i
, k
i
, i = 1, n. Sa D
m
oznacimo operator diferenciranja

|m|
x
m
1
1
x
m
n
n
reda [m[ := m
1
+ +m
n
, a sa x
k
:= x
k
1
1
x
k
n
n
.
Sa o
n
o(R
n
, C) oznacimo skup svih funkcija f (
()
(R
n
, C)
koje zadovoljavaju uslov
sup
xR
n
[x
k
D
m
f(x)[ <
za svaki par nenegativnih multiindeksa k i m. Za funkcije ovog pro-
stora kazemo da brzo opadaju u beskonacnosti. Skup o
n
je nepra-
zan. Kao i u prethodnim razmatranjima taj skup nazivamo

Svarcovim
prostorom. o
n
je vektorski prostor sa uobicajenim operacijama.
Na prostoru o
n
denisimo preslikavanje F : o
n
o
n
sa
(1) F[f](x) :=
1
(2)
n/2
_
R
n
f(t)e
(t,x)
dt .
Preslikavanje F je Furijeova transformacija funkcije f. Integral
u (1) podrazumeva se u smislu glavne vrednosti. Ako je f o
n
,
3.6. Prostor

Svarca 507
tada integral (1) konvergira ne samo apsolutno, vec i ravnomerno po
x na R
n
. Isti integral mozemo diferencirati po svakoj od promenljivih
x
1
, . . . , x
n
proizvoljan broj puta, pa je F[f] (
()
(R
n
, C) za svako
f o
n
.
Primer 1. Odredimo Furijeovu transformaciju funkcije
f(x) = e
x
2
/2
.
Koristeci Fubinijevu teoremu i rezultat dobijen u primeru 1., 3.3., lako
dobijamo Furijeovu transformaciju zadate funkcije:
F[f](x) =
1
(2)
n/2
_
R
n
e
t
2
/2
e
i(x,t)
dt =
=
n
i=1
1
2
+
_
e
t
2
i
/2
e
ix
i
t
i
dt
i
=
n
i=1
e
x
2
i
/2
= e
x
2
/2
.
Vidimo da je zadata funkcija nepokretna tacka prostora o
n
za Furi-
jeovu transformaciju.
Za Furijeovu transformaciju vaze formule analogne formulama (1)
i (2) odeljka 3.4.:
F[D
k
f](x) = i
|k|
x
k
F[f](x) , (2)
F[x
k
f(x)](y) = i
|k|
D
k
F[f](y) . (3)
Prva od njih dobija se parcijalnom integracijom uz primenu Fu-
binijeve teoreme, dok se druga dobija neposredno diferenciranjem po
parametrima y
1
, . . . , y
n
.
Sada se lako dokazuje da F[f](x) 0 kada x za svako f o
n
.
Zaista, kako je
[F[f](x)[
1
(2)
n/2
_
R
n
[f(t)[ dt < +
i D
k
f o
n
za svako f o
n
, to tvr
-
denje neposredno sledi iz formule
(2). Iz formula (2) i (3) dobijamo da je
F[D
k
(x
m
f(x))](y) = i
|k|+|m|
y
k
D
m
F[f](y) ,
odakle sada sledi da y
k
D
m
F[f](y) 0 kada y u R
n
za svako
f o
n
i svaki par nenegativnih multiindeksa. Na taj nacin smo
dokazali da je F[f] o
n
za svako f o
n
.
Sa Furijeovom transformacijom potpuno analogno se denise in-
verzna Furijeova transformacija funkcije f:
(4) F
1
[f](x) :=
1
(2)
n/2
_
R
n
f(t)e
i(t,x)
dt .
Dokazimo da je F[F
1
[f]] = F
1
[F[f]] = f za svako f o
n
.
Poslednju jednakost mozemo pretstaviti u obliku Furijeovog integrala
(5) f(x) =
1
(2)
n/2
_
R
n
F[f](t)e
i(t,x)
dt .
Da to dokazemo, pokazimo najpre da za svake dve funkcije f, g o
n
vazi formula
(6)
_
R
n
g(t)F[f](t)e
i(x,t)
dt =
_
R
n
f(x +y)F[g](y) dy .
Kako su f, g o
n
, to je F[f], F[g] o
n
, pa oba integrala u
prethodnoj jednakosti postoje. Transformacijom integrala na levoj
strani jednakosti (6) dobijamo
_
R
n
g(t)F[f](t)e
i(x,t)
dt =
=
_
R
n
g(t)
_
_
1
(2)
n/2
_
R
n
f(y)e
i(t,y)
dy
_
_
e
i(x,t)
dt =
=
1
(2)
n/2
_
R
n
_
_
_
R
n
g(t)e
i(t,yx)
dt
_
_
f(y) dy =
=
_
R
n
F[g](y x)f(y) dy =
_
R
n
F[g](y)f(x +y) dy .
3.6. Prostor

Svarca 509
Promena redosleda integracije u prethodnoj jednakosti opravdana je,
jer su funkcije f i g klase o
n
. Primetimo da je za svako > 0
1
(2)
n/2
_
R
n
g(t)e
i(y,t)
dt =
1
(2)
n/2
n
_
R
n
g(u)e
i(y,
u
)
du =
=
1
(2)
n/2
n
_
R
n
g(u)e
i(
y
,u)
du =
1
n
F[g]
_
y
_
,
pa je na osnovu (6)
_
R
n
g(t)F[f](t)e
i(x,t)
dt =
_
R
n
g(t)e
i(x,t)
1
(2)
n/2
dt
_
R
n
f(u)e
i(u,t)
du
=
_
R
n
g(t) dt
1
(2)
n/2
_
R
n
f(u)e
i(ux,t)
du =
=
_
R
n
g(t) dt
1
(2)
n/2
_
R
n
f(u +y)e
i(y,t)
dy =
=
_
R
n
f(u +y) dy
1
(2)
n/2
_
R
n
g(t)e
i(y,t)
dt =
=
_
R
n
n
F[g]
_
y
_
f(x +y) dy =
_
R
n
F[g](v)f(x +v) dv .
Krajnji integrali u prethodnom nizu jednakosti su apsolutno i rav-
nomerno konvergentni po , pa prelaskom na granicnu vrednost kada
0 dobijamo jednakost
g(0)
_
R
n
F[f](t)e
i(x,t)
dt = f(x)
_
R
n
F[g](v) dv .
Stavimo u ovoj jednakosti g(x) = e
|x|
2
/2
. Na osnovu primera 1.
F[g](v) = e
|v|
2
/2
. Ako sada iskoristimo vrednost Ojler-Puasonovog
integrala i na poslednji integral primenimo Fubinijevu teoremu, dobi-
jamo formulu (5). Time smo dokazali da je F
1
[F[f]] = f. Kako je
F
1
[f](x) = F[f](x), iz dokazane formule (5) sledi i druga jednakost
F[F
1
[f]] = f. Sada iz dokazanih formula i cinjenice da je F[f] o
n
za svako f o
n
, zakljucijemo da teorema 2. vazi i za prostor o
n
.
Vratimo se ponovo na jednakost (6). Ako u toj jednakosti stavimo
da je x = 0, dobicemo jednakost
(7)
_
R
n
F[f](t)g(t) dt =
_
R
n
f(y)F[g](y) dy .
Zamenjujuci u ovoj jednakosti g sa F[g], koristeci pri tome jednakost
F[F[g]] = g, dobijamo jednakost
(8)
_
R
n
f(y)g(y) dy =
_
R
n
F[f](t)F[g](t) dt
koju mozemo zapisati u obliku
(9) (f, g) = (F[f], F[g]) ,
gde je (, ) skalarni proizvod denisan na prostoru o
n
. Jednakost
(9) ukazuje na to da je Furijeova transformacija izometrija prostora
o
n
, a poznata je kao Parsevalova jednakost. Iz nje specijalno sledi
sledeca jednakost
(10) |f|
2
= (f, f) = (F[f], F[f]) = |F[f]|
2
.
Na kraju ovog odeljka dokazimo sledece vazne formule
F[f g] = (2)
n/2
F[f] F[g] , (11)
F[f g] = (2)
n/2
F[f] F[g] , (12)
koje uspostavljaju vezu izme
-
du operacija konvolucije i proizvoda funk-
cija iz o
n
posredstvom Furijeove transformacije. Da vazi prva formula,
3.6. Prostor

Svarca 511
neposredno sledi iz sledecih transformacija:
F[f g](x) =
1
(2)
n/2
_
R
n
(f g)(t)e
i(t,x)
dt =
=
1
(2)
n/2
_
R
n
_
_
_
R
n
f(t y)g(y) dy
_
_
e
i(t,x)
dt =
=
1
(2)
n/2
_
R
n
g(y)e
i(x,y)
_
_
_
R
n
f(t y)e
i(x,ty)
dt
_
_
dy =
=
1
(2)
n/2
_
R
n
g(y)e
i(x,y)
_
_
_
R
n
f(u)e
i(x,u)
du
_
_
dy =
=
_
R
n
g(y)e
i(x,y)
F[f](x) dy = (2)
n/2
F[f](x) F[g](x) .
Promena redosleda integracije u prethodnom nizu jednakosti dozvolje-
na je, jer su funkcije f, g o
n
.
Druga formula sledi iz prve, ako iskoristimo jednakosti F[F
1
[f]] =
F
1
[F[f]] = f, F
1
[f] = F[f], F[f] = F
1
[f] i u v = u v, u v =
u v. Konacno, ako u formulama (11) i (12) umesto f i g stavimo
F
1
[f] i F
1
[g], a zatim na dobijene jednakosti primenimo inverznu
Furijeovu transformaciju, dobijamo sledece formule
F
1
[f] F
1
[g] = (2)
n/2
(F
1
[f] F
1
[g] , (13)
F
1
[f] F
1
[g] = (2)
n/2
(F
1
[f] F
1
[g]) , (14)
analogne formulama (11) i (12).
Primer 2. Odredimo funkciju u : R R koja zadovoljava linearnu
diferencijalnu jednacinu n-tog reda
a
0
u
(n)
(x) +a
1
u
(n1)
(x) + +a
n
u(x) = f(x) ,
gde su a
0
, a
1
, . . . , a
n
dati realni brojevi, a f poznata funkcija.
Ako primenimo Furijeovu transformaciju na obe strane date jedna-
cine i pri tome iskoristimo teoremu 1., 3.4., pretpostavljajuci pri tome
da funkcije u i f zadovoljavaju ulove navedene teoreme, dobijamo
jednacinu
(a
0
(it)
n
+a
1
(it)
n1
+ +a
n
)F[u](t) = F[f](t) .
Primenom inverzne Furijeove transformacije na poslednju jednakost
dobijamo nepoznatu funkciju u(x).
Primer 3. Dokazimo sada da za svaku funkciju o vazi jednakost
(15)
2
+
n=
(x + 2n) =
+
n=
F[](n)e
in
,
iz koje za x = 0 dobijamo Puasonovu formulu:
2
+
n=
(2n) =
+
n=
F[](n) .
Kako je , F[] o, oba reda u (15) su apsolutno konvergentna. Oni
su istovremeno i ravnomerno konvergentni po x na R , a kako je izvod
funkcije iz o element skupa o, funkcija f(x) =
+
n=
(x + 2n)
je klase (
()
(R, C). Funkcija f je ocigledno 2-periodicna. Neka su
c
k
Furijeovi koecijenti funkcije f u odnosu na ortonormirani sistem
_
1
2
e
ikx
: k Z
_
. Tada je
c
k
=
1
2
2
_
0
f(x)e
ikx
dx =
=
+
n=
1
2
2
_
0
(x + 2n)e
ikx
dx =
=
+
n=
1
2
2(n+1)
_
2n
(x)e
ikx
dx =
=
1
2
+
_
(x)e
ikx
dx = F[](k) .
3.6. Prostor

Svarca 513
Kako je f 2-periodicna funkcija klase (
()
(R, C), Furijeov red funk-
cije f konvergira u svakoj tacki x R. Stoga je za svako x R
+
n=
(x + 2n) = f(x) =
=
+
n=
c
n
e
inx
2
=
1
2
+
n=
F[](n)e
inx
.
Zadaci za vezbanje
1. Dokazati da za Furijeovu transformaciju vaze sledeca tvr
-
denja:
a) za svaku funkciju f : R C vazi jednakost F[f](x) = F[f](x);
b) ako je funkcija f realna i parna, tada je F
c
[f](x) = F
c
[f](x), F[f](x) 0,
F[f](x) = F[f](x) = F[f](x);
c) ako je f realna i neparne funkcija, tada je F
c
[f](x) 0, F
s
[f](x) = F[f](x),
F[f](x) = F[f](x) = F[f](x);
d) Ako je funkcija Re f = 0, onda je F[f](x) = F[f](x).
2. Uz pretpostavku da postoji Furijeova transformacija F : f F[f] funkcije
f, dokazati sledeca svojstva Furijeove transformacije
a) F : f(ax)
1
a
F[f]
_
t
a
_
, b) F : f(x x
0
) F[f](t)e
itx
0
,
c) F : [f(x +x
0
) f(x x
0
)]
_
F[f](t)2 cos tx
0
,
F[f](t)2 sin tx
0
,
d) F : f(x)e
it
0
x
F[f](t t
0
) ,
e) F : f(x) cos t
0
x
1
2
[F[f](t t
0
) +F[f](t +t
0
) ,
f) F : f(x) sin t
0
x
1
2
[F[f](t t
0
) F[f](t +t
0
) .
3. Naci Furijeovu transformaciju sledecih funkcija:
a)
A
(x) =
_
1
2A
, za [x[ A,
0 za [x[ > A,
b)
A
(x) cos t
0
x, c)
A
(x + 2A)
A
(x 2A) ,
d)
A
(x) =
_
1
A
_
1
|x|
A
_
, za [x[ A,
0 za [x[ > A.
4. Dokazati da su sinusna i cosinusna Furijeova transformacija funkcije f(x) =
1/
x jednake samoj funkciji f(cx).

5. Dokazati da je sinusna Furijeova transformacija funkcije
f(x) =
1
e
2x
1
2x
sama funkcija f(x).
6. Dokazati da za Furijeovu transformaciju funkcije f(x) =
1
1+|x|
3
vazi F[f] =
O
_
1
y
3
_
kada y +.
7. Dokazati da je Furijeova transformacija funkcije f(x) = xe
|x|
beskonacno
diferencijabilna na celoj realnoj pravoj. Da li funkcija f pripada klasi S ? Isto
pitanje za funkciju g(x) = e
|x|
.
8. Dokazati da je prostor

Svarca gust u prostoru 1
2
(R
n
, C) funkcija apsolutno
integrabilnih sa kvadratom. Metrika na tom prostoru odre
-
dena je normom koja
je denisana skalarnim proizvodom (f, g) :=
_
R
n
(f g)(x) dx.
9. Dokazati sledece formule
a)
2
+
_
0
sin
2
z
z
2
cos 2zxdz =
_
1 x, ako je 0 x 1 ,
0 , ako je x 1 ,
b)
2
+
_
0
ln
1 +z
2
z
cos zxdz =
1 e
x
x
, x 0.
10. Naci Furijeove transformacije sledecih funkcija
sin ax
ax
, 2i
sin
2
ax
ax
, 2
_
sin ax
ax
_
2
,
a zatim koristeci dobijene rezultate izracunati sledece integrale
+
_
sinx
x
dx,
+
_
sin
2
x
x
2
dx,
+
_
cos x
2
dx,
+
_
sinx
2
dx .
11. Ako su zadovoljeni uslovi teoreme 1., 3.2., dokazati da tada vaze formule:
f(x + 0) +f(x 0)
2
=
2
+
_
0
cos xy dy
+
_
0
f(t) cos yt dt ,
3.6. Prostor

Svarca 515
ako je funkcija f parna, odnosno formule
f(x + 0) +f(x 0)
2
=
2
+
_
0
sin xy dy
+
_
0
f(t) sinyt dt ,
ako je funkcija f neparna.
12. Ako su zadovoljeni uslovi posledice 1., 3.2., dokazati da se Furijeov integral
moze napisati u jednom od sledecih oblika
f(t) =
+
_
F[f]()e
it
d =
1
2
+
_
d
+
_
f(x)e
i(xt)
dx =
=
1
+
_
0
d
+
_
f(x) cos 2(x t) dx.

13. Proveriti Furijeovu formulu za funkcije
a) cos
x
2
2
, b) sin
x
2
2
,
c) f(x) = ci x :=
+
_
x
cos t
t
dt , d) g(x) = si x :=
+
_
x
sin t
t
dt .
14. Neka je funkcija f monotono opadajuca na intervalu (0, +). Ako funkcija
f konvergira nuli kada x +i ako je integrabilna u okolini tacke x = 0, dokazati
da je tada sinusna Furijeova transformacija F
s
[f](x) nenegativna funkcija za svako
x > 0.
15. Neka je f ogranicena, monotono opadajuca funkcija na [0, +) koja kon-
vergira nuli kada x +. Ako je osim toga izvod f
(x) negativna, monotono

rastuca funkcija, dokazati da je tada kosinusna transformacija Furijea F
c
[f](x)
nenegativna, integrabilna funkcija na [0, +).
Dokazati da tvr
-
denja iskazana u ovom i prethodnom zadatku ne vaze za drugi
tip Furijeove transformacije.
16. Resiti integralnu jednacinu
+
_
0
g(z) sin zxdz = f(x) ,
gde je
a) f(x) =
_

2
sinx, za 0 x ,
0 , za x ,
b) f(x) =
_
_
_
2
cos x, za 0 x < ,
4
, za x = ,
0 , za x > .
(Rezultat: a)
sinx
1x
2
, b)
x sinx
1x
2
)
17. Resiti sledecu integralno-diferencijalnu jednacinu
(x) = f(x)+
+
_
(K
0
(xs)
(m)
(s)+ +K
m1
(xs)
(s)+K
m
(xs)(s)) ds ,
gde su f i K
i
, i = 0, m, poznate funkcije, a nepoznata funkcija koju treba
odrediti.
18. Resiti talasnu jednacinu
2
u
t
2
= a
2
2
u
x
2
, a > 0,
ako trazena funkcija u(x, t) : RR R zadovoljava pocetne uslove u(x, 0) = f(x),
u
t
(x, t) = g(x), gde su f i g poznate funkcije.
(Rezultat: u(x, t) =
f(xat)+f(x+at)
2
+
t
_
o
g(xa)+g(x+a)
2
d)
19. Funkcija u(x, t), x R
n
, t 0, na prostoru R
n
provo
-
denja toplote
u
t
= a
2
u , a > 0 ,
gde je :=

2
x
2
1
+ +

2
x
2
n
. Odrediti funkciju u, ako ona zadovoljava pocetni
uslov u(x, 0) = f(x), gde je f poznata funkcija.
(Rezultat: u(x, t) = (f E)(x, t), gde je E(x, t) = (2a
t)
n
e
|x|
2
4a
2
t , t > 0)
INDEX AUTORA
A
Abel N. (Abel N.) 155, 156, 181, 200,
202, 379
Adamar

Z. (Hadamard J.) 128, 203
B
Banah S. (Banach S.) 70, 176, 455
Bertran Dz. (Bertrand J.) 141
Besel F. (Bessel F.) 372, 422, 471
Bine Dz. (Binet J. P. M.) 314, 456
Bone O. (Bonnet O.) 462
Borel E. (Borel E.) 24
Bolcano B. (Bolzano B.) 11, 12
D
Dalamber

Z. (DAlambert J.) 138
Darbu G. (Darboux G.) 234
Dedekind R. (Dedekind R.) 201
Di Bau Rejmon P. (Du Bois Raymond
P.) 157
Dini U. (Dini U.) 188, 385, 447, 448,
456, 485
Dirak P. (Dirac P. A.) 467
Dirihle L. (Dirichlet Lejeune P. G.) 33,
156, 182, 289, 379, 392, 393, 414,
443, 456, 457, 484, 485
F
Fejer L (Fejer L) 383, 457, 459
Ferma P. (Fermat P.) 76
Frenel O. (Fresnel O.) 388
Fubini G. (Fubini G.) 249, 500
Furije Dz. (Fourier J.B.) 413
G
Gaus K. F. (Gauss K. F.) 141, 411,
405
Gram I. (Gram J. P.) 274, 417
Grin Dz. (Green J. P.) 335
H
Helder O. (Holder O.) 3, 85, 448
Hajne E (Heine E.) 27, 82
J
Jakobi K. (Jacobi K. G. J.) 94
K
Kantor G. (Cantor G.) 42, 85, 414
Kavaleri B. (Cavalieri B.) 260
Kosi A. (Cauchy A. L.) 3, 30, 82, 114,
132, 136, 137, 142, 149, 158, 176,
179, 203, 314, 361
Kroneker L. (Kroneker L.) 4
Kumer E. (Kummer E. E.) 139
L
Lagranz

Z. (Lagrange J. L.) 46, 97,
126, 326
Lajbnic G. (Leibniz v. G. W.) 71, 98,
145, 335, 369
Laplas P. (Laplace P. S.) 393, 490
Lebeg A. (Lebesque H. L.) 24, 225,
240, 241
Lezandr A. (Legendre A.) 398, 408
Lipsic R. (Lipschitz R.) 37, 85
Luilvil (Lioville) 288
M
Makloren K. (Maclaurin C.) 74
Mebijus A. (Mobius A. F.) 304
Nj
Njutn I. (Newton I.) 98, 335
O
Ojler L. (Euler L.) 153, 168, 211, 398,
401, 402, 405, 406, 435
Ostrogradski M. B. (Ostrogradski
M. V.) 335
517
518 Index autora
P
Parseval M. (Parseval M. A.) 465, 503
Peano D. (Peano J. G.) 74
Puason S. (Poisson S. D.) 279, 394,
406, 505
R
Rabe

Z. (Raabe J. L.) 138, 411
Riman B. (Riemann B.) 114, 152, 168,
440, 482, 485
S
Silvester Dz. (Sylvester J. J.) 78, 79
Stirling Dz. (Stirling J.) 393
Stoks Dz. (Stokes G. G.) 335
Smit E. (Schmidt E.) 417
Stajnhaus; 455
Svarc H. (Schwarz H. A) 3
Svarc L. (Schwartz L.) 318, 498

T
Tejlor B. (Taylor B.) 165
V
Vajerstras K. (Weierstrass C.) 12, 78,
91, 180, 402, 461
Valis Dz. (Wallis J.) 167, 396
Zordan K. (Jordan C) 212, 456

INDEX POJMOVA
A
adherencija skupa 17
apsolutni maksimum funkcije 75
minimum funkcije 75
atlas povrsi 297
B
Beselova jednakost 429
Beselova nejednakost 429
beskonacan proizvod 165
apsolutno konvergentan 168
konvergentan 166
beta funkcija 404
brza konvergencija u beskonacnosti 505
C
ciklicna konstanta 363
cirkulacija vektora duz krive 335
C
clan reda 130
D
delimicna suma
reda 130
funkcionalnog reda 174
difeomorzam 97
diferencijal
drugog reda 69
funkcije 51
parcijalni 47
preslikavanja 92
dijametar razbijanja 236
Dinijevi uslovi u tacki 455
Dirihleovo jezgro 450
divergencija vektorskog polja 349
donja strana povrsi 310
E
elementaran kompakt 341
-mreza skupa 26
F
Fejerova suma n-tog reda 464
Fejerovo jezgro n-tog reda 464
formula
dopune 406
Dirihlea 295
Furijeova integralna 486
Gaus-Ojlera 411
Gausa 418
Lajbnica 375
Luilvila 295
Puasona 512
Valisa 402
funkcija
analiticka 208
deo po deo linearna 483
diferencijabilna 50
Dirihlea 421
dvaput neprekidno diferencijabilna
66
harmonijska 121
integrabilna u nesvojstvenom smislu
281
integrabilna u Rimanovom smislu
237
Lagranza 127
neprekidna u tacki po skupu 34
neprekidno diferencijabilna 55
n-puta diferencijabilna 68
ogranicene varijacije 463
periodicna 420
ravnomerno konvergentna 55
ravnomerno neprekidna 39
funkcionalni niz 173
konvergentan na skupu 174
u tacki 174
monotono rastuci (opadajuci) 174
ogranicen 174
funkcionalni red 174
konvergentan apsolutno 175
na skupu 174
normalno 175
ravnomerno 176
lokalno 201
Furijeovi koecijenti 428
Furijeov red 436
519
520 Indeks pojmova
n-dimenzionalan 444
po osnovnom trigonometriskom si-
stemu funkcija 440
u kompleksnom obliku 443
G
gama funkcija 408
globalna parametrizacija 297
gornja strana povrsi 310
gradijent funkcije 49
grak funkcije 27
Gram-
Smitov postupak ortonormira-

nja 425
granicna funkcija funkcionalnog niza
174
granicna vrednost
funkcije 27
funkcije po pravoj 28
po skupu
ponovljena 31
H
Helderov uslov 448
homeomorzam 83
I
integral
Dirihlea 398
donji 235
Fejera 383
Furijea 480
gornji 235
krivolinijski prvog reda po glatkoj
krivoj 318
drugog reda po glatkoj krivoj
Laplasa 393
nesvojstveni 276
divergentan 276
konvergentan 276
ravnomerno konvergentan na
skupu 374
po mnogostrukosti 318
potpun krivolinijski drugog reda 323
povrsinski drugog reda 330
povrsinski prvog reda 319
Puasona 279
Rabea 411
Rimana 230
integralna suma
donja 234
gornja
Rimana 230
inverzija 114
inverzna Furijeova transformacija 486
izvod
funkcije drugog reda 64
mesoviti drugog reda 65
n-tog reda 67
parcijalni 45
parcijalni, drugog reda 64
, n-tog reda 67
u tacki 49
u pravcu vektora 44
preslikavanja 92
uopsteni levi (desni) 450
J
jakobijan preslikavanja 94
jednacina Besela 372
jednacine Kosi-Rimana 113
K
klasa orijentisucih atlasa 306
kontrakcija 86
konvergencija
ravnomerna 360
u srednjem kvadratu 199
konvolucija funkcija 468
koordinatne funkcije preslikavanja 79
koordinatne krive na povrsi 302
kraj povrsi 307
krajnje tacke povrsi 307
kriva 20
krivolinijske koordinate 290
kvadratna forma 77
negativno denitna 77
neodre
-
dena 77
odre
-
dena 77
pozitivno denitna 77
simetricna 77
Indeks pojmova 521
L
Lagranzeovi multiplikatori 126
linearan operator 89
Lipsicova konstanta 449
lokalna karta 290
lokalna parametrizacija 290
lokalni maksimum funkcije 75
lokalni minimum funkcije 75
lokalno svojstvo funkcije 28
M
matrica
Jakobija 94
linearnog preslikavanja 89
Mebijusova traka 304
mera
elementarnog skupa 217
jednostavnog skupa 213
spoljasna 220
unutrasnja 220
metrika 5
mnogostrukost
glatka k-dimenzionalna 292
jednodimenzionalna deo po deo
glatka 311
k-dimenzionalna 290
k-dimenzionalna sa krajem 307
nuldimenzionalna klase C
(m)
3??
modul neprekidnosti funkcije 39
monotono iscrpljivanje skupa 275
mreza u R
n
221
N
najmanja vrednost funkcije 75
najveca vrednost funkcije 75
n-ti delimican proizvod 163
niz 9
apsolutno sumabilan 152
Diraka 467
dvojni 33
fundamentalan 12
konvergentan 10
Kosijev 12
norma 4
linearnog operatora 91
ravnomerne konvergencije 176
vektora 4
normala povrsi 298
normiran vektor 4
nosac funkcije na skupu 270
O
oblast 22
jednostruko povezana 353
konvergencije stepenog reda 200
orijentisana 301
parametara 290
Ojlerov integral
drugog reda 398
prvog reda 402
okolina tacke 16
opcti clan
beskonacnog proizvoda 163
niza 9
orijentacija
glatke povrs306
oblasti 301
tangentna 302
transferzalna 303
vektorskog prostora 300
negativna 300
pozitivna 300
orijentisuca klasa parametrizacija
oblasti 301
orijentisuci atlas povrsi 305
ortogonalni vektori 3
osnovna perioda funkcije 415
ostatak
beskonacnog proizvoda 164
reda 129
otvorena kugla 8
otvoreni n-dimenzionalni paralelepi-
ped 9
P
Parsevalova jednakost 424
Parsevalova jednakost 503
perioda funkcije 413
podniz niza 9
522 Indeks pojmova
podpokrivac 24
pokrivac skupa 24
konacan 24
otvoren 24
poluprecnik konvergencije stepenog
reda 200
potencijal vektorskog polja 357
povrsina povrsi 314
povrs
dopustiva 357
dvostrana 303
elementarna 291
glatka 292
klase C
(m)
sa krajem 308
jednostrana 303
k-dimenzionalna deo po deo glatka
311
klase C
(m)
292
neorijentabilna 305
orijentabilna 305
povrsinski jednostruko povezana 357
preslikavanje 79
ano 85
difeomorfno 97
diferencijabilno u tacki 92
klase C
(k)
94
linearno 89
neprekidno 81
ravnomerno neprekidno 84
sazimajuce 86
proizvod redova 157
prost kompakt sa krajem 335
prostor
n-dimenzionalan euklidov 3
Banahov 14
brzo opadajucih funkcija u
beskonacnosti 498
Hilbertov 14
kompletan 14
metricki 5
normiran vektorski 4
predhilbertov 3
realan n-dimenzionalan 1
separabilan 426

Svarca 498
tangentan 294
unitaran 3
vektorski 2
orijentisan 300
protok vektorskog polja 335
putanja 20
R
rang preslikavanja 115
rastojanje 5
izme
-
du skupova 19
razbijanje
nije 234
sa istaknutom tackom 230
skupa 229
razlaganje
jednostavnog skupa 213
razlaganje prosto 214
red 128
harmonijski 132
konvergentan 128
ponovljeni 160
ravnomerno konvergentan 174
sumabilan 128
uslovno konvergentan 147
reon 290
rotor vektorskog polja 349
rub skupa 18
rubna tacka skupa; 18
S
saglasne lokalne karte 305
saglasno orijentisane povrsi 312
sinusna transformacija Furijea 481
sistem funkcija
funkcionalno nezavisan 119
funkcionalno zavisan 119
linearno nezavisan 416
ortogonalan 416
ortonormiran 416
osnovni trigonometriski 418
potpun 430
zatvoren 430
Indeks pojmova 523
skalarni priozvod 2
skalarno polje 349
skoro svuda na skupu 240
skup
degenerisan 212
elementaran n-dimenzionalan 216
izmerljiv u

Zordanovom smislu 220
izvodni 17
jednostavan 212
kompaktan 23
konveksan 21
Lebegove mere nula 224
mere nula 222
ogranicen 11
otvoren 15
put povezan 21
zatvoren 17
spoljasnja granicna kontura 338
srednje kvadratno rastojanje elemenata
463
standardna baza 2
strogi lokalni maksimum funkcije 75
minimum funkcije 75
strogi uslovni lokalni maksimum (min-
imum) 122
strogo razlaganje 217
suma
reda 128
suprotne orijentacije 306
svojstvo A 242
svuda gust skup 433
T
tangentna ravan povrsi 62
tacka
adherentna 16
ekstremne vrednosti funkcije 75
ksna 85
izolovana 18
kriticna 76
nagomilavanja 17
nepokretna 85
regularna 447
stacionarna 76
unutrasnja 15
U
unutrasnja granicna kontura 338
unutrasnjost skupa ?5
uslovni lokalni maksimum (minimum)
122
V
varijacija funkcije u tacki 36
vektorsko polje 343
bezvrtlozno 358
potencijalno 357
vrednost beskonacnog proizvoda 163
Z
zatvorena kugla 8
oblast 22
zatvoren ortogonalan sistem 423
zatvorenje skupa 16
Zordanova mera skupa 220

Literatura
[1] Adna devic, D., Kadelburg, Z., Matematicka analiza, Tom I, II, Zavod za
udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991., p. 398+308.
[2] Aljancic, S., Uvod u realnu i funkcionalnu analizu, Gra devinska knjiga, Beo-
grad, 1968, p. 326.
[3] Akilov, G. P., Makarov, B. M., Havin, V. P., Elementarnoe vvedenie
v teori integrala, Izdavatestvo Leningradskogo univerziteta,
1969., 349 s.
[4] Apostol, T.M., Mathematical Analisis (2nd ed), Addison Wesley Publ. Co.,
London, 1974., p. 483.
[5] Asic, M., Vukmirovic, J., Zbirka zadataka iz analize II, Naucna knjiga, Beo-
grad, 1975.
[6] Blanusa, D., Visa matematika, I deo, prvi svezak, Tehnicka knjiga, Zagreb,
1965., p. 488.
[7] Burbaki, N., Funkcii destvitelnogo peremenogo, Nauka, Moskva,
1965., 424 s.
[8] Demidoviq, B. N., Sbornik zadaq i upraneni po matematiqeskomu
analizu, Nauka, Moskva, 1977..
[9] Diodone, ., Uvod v savremenni analiz, Nauka i izkustvo, Sofi,
1972., 382 s.
[10] Dimitrijevic, R., Analiza realnih funkcija vise promenljivih , Izdavac : autor,
Nis, 1999, p. 525.
[11] Doqinov, D., Matematiqeski analiz v krano-merni prostranstva,
Nauka i izkustvo, Sofi, 1979., 274s.
[12] Fihtengolc, G.M., Kurs differencialnogo i integralnogo isqisle-
ni, Tom I, II, III, Nauka, Moskva,, 1966, p. 607+800+656.
[13] Gavrilov,V. I., Pavicevic,

Z., Matematicka analiza 1, Prirodno-matematicki
fakultet Univerziteta Crne Gore, ITP UNIREX, Podgorica, 1994., p. 531.
[14] Gelbaum, B., Olmsted, D.., Kontrprimery u analize, Mir, Moskva,
1967., 251 s.
[15] Gusak, A. A., Rdy i kratny integraly, BGU im. V. I. Lenina,
Minsk, 1970., 383 s.
[16] Ilin, V.A., Sadovniqi, V.A., Sendov, Bl. H.,, Matematiqeski
analiz, Nauka, Moskva, 1979., 720 s.
[17] Izbrannye zadaqi iz urnala AMERICAN MATHEMATICAL MON-
THLY, Mir, Moskva, 1977, p. 595.
[18] Kartan, A., Diferencijalnoe isqislenie. Diferencijalnye formy,
Mir, Moskva, 1971., 392 s.
[19] Kruqkov, G.I., Mordasova, G.M,..., Sbornik zadaq i upraneni po
specialnym glavam vysxe matematiki, Moskva,Vysxa xkola,
1970. 509 s.
[20] Kudrvcev, L. D., Kurs matematiqeskogo analiza, Tom I, II, Moskva
Vysxa xkola, 1981, p. 687+584.
[21] Lang, S., Analisis I, Addison-Wesley Publishing Company, 1976., p. 460.
524
Literatura 525
[22] Lazetic, N., Matematika II/1, Naucna knjiga, Beograad, 1991, p. 425.
[23] Lefor, G., Algebra i analiz. Zadaqi, Nauka, Moskva, 1973., 462 s.
[24] Lxko, I.I., Borquk, A.K., Ga, .G., Golovaq, G.,P., Spravoqnoe
posobie po matematiqeskomu analizu, Tom I, II, Viwa xkola, Kiev,
1979., 733 s.
[25] Lxko, I.I., Borquk, A.K., Ga, .G., Kalada, A.F., Matema-
tiqeski analiz, Tom I, II, Viwa xkola, Kiev, 1985 +550 s.
[26] Makarov, I. P., Dopolnitelnye glavy matematiqeskogo analiza,
Prosvewenie, Moskva, 1968., 311 s.
[27] Mardesic, S., Matematicka analiza u n-dimenzionalnom realnom prostoru,
Prvi deo,

Skolska knjiga, Zagreb, 1974, p. 272.
[28] Milicic, P., Uscumlic, M., Zbirka zadataka iz vise matematike II, Gra devinska
knjiga, Beograd, 1971., p. 792.
[29] Natanson, I. P., Uvod v teorita na realnite funkcii, Nauka i
izkustvo, Sofi, 1971., 580 s.
[30] Nikolski, S. M., Kurs matematiqeskogo analiza, Tom I, II, Nauka,
Moskva, 1975, p. 431+407.
[31] Perisic, D., Pilipovic, S., Stojanovic, M., Funkcije vise promenljivih. Diferen-
cijalni i integralni raacun, Univerzitet u Novom Sadu-Prirodno-matematicki
fakultet, Novi Sad, 1997, p. 235.
[32] Perovic, M., Osnovi Matematicke analiza-I, NIP UR, Niksic, 1990, p. 487.
[33] Pizo, X., Zamanski, Kurs matematiki. Algebra i analiz, Nauka,
Moskva, 1971., 656 s.
[34] Poa, D., Sego, G., Zadaqi i teoremi po analiz, tom 1, 2, Nauka i
izkustvo, Sofi, 1973., 390+432 s.
[35] Radenovic, S., Matematicka analiza, Zbirka resenih zadataka i zadataka za
pripremu ispita, Radenovic, S., Beograd, 1996, p. 395.
[36] Rakocevic, V., Funkcionalna analiza, Naucna knjiga, Beograd, 1994., p. 242.
[37] Rudin, U., Osnovy matematiqeskogo analiza, Mir, Moskva, 1976.,
319 s.
[38] Sikorski, R., Advanced Calculus Functions of Several Variables, Instytut ma-
tematyczny PAN, Monograe matematyczne, 1969, p. 460.
[39] Xilov, G. E., Matematiqeski analiz. Funkcii odnogo peremennogo,
qast 1-2, qast 3, Nauka, Moskva, 1969., 1970., 528+352 s.
[40] Xilov, G. E., Matematiqeski analiz. Funkcii neskolkih vewest-
vennyh peremennyh, qasti 1-2, Nauka, Moskva, 1972., 622 s.
[41] Xvarc, L., Analiz, Tom I, II, Mir, Moskva, 1972., 824+528 s.
[42] Vilenkin, N. ., Bohan, K. A., Maron, I. A., Matveev, I. V., Smo-
lnski, M. L., Cvetkov, A. T., Zadaqnik po kursu matematiqeskogo
analiza qasti I, II, Prosvewenie, Moskva, 1971., 348+336 s.
[43] Zamanski, M., Vvedenie v sovremennu algebru i analiz, Nauka,
Moskva, 1974., 487 s.
[44] Zigmund, A., Trigonometriqeskie rdy, Tom I, II, Mir, Moskva,
1965., 615+537 s.
526 Literatura
[45] Zoriq, V.A., Matematiqeski analiz, Tom I, II, Moskva, Nauka,
1984.,640 s.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
517.518.1/.5(075.8)
Analiza realnih funkcija vise
promenljivih, Dr Radoslav Dimitrijevic,
Nis, 1999.
Izdavac: autor
Obrada teksta: autor
Crtezi: Ivan Stankovic
Korice: Miroslav Dimitrijevic
Stampa: Sirius
Tiraz: 500 primeraka
ID=73480716

Analiza

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Analiza

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Radoslav Dimitrijevic, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Nisu

ANALIZA REALNIH FUNKCIJA VI

CNA VREDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJA

SESTRUKI NESVOJSTVENI INTEGRALI

STA TEORIJA FURIJEOVIH REDOVA

CNI FURIJEOVI REDOVI

Svarc **) [(x[y)[ (x[x)

Svarcove nejednakosti dobijamo

koja je denisana sa |x| =

Primer 3. Neka je (X, d) metricki prostor. Za niz (x

, sto dokazuje da je lim

i svako i = 1, n, sto dokazuje da je svaki koordinatni

2 sa n decimala, ocigledno je Kosijev,

K(O, r+). Dokazimo da je skup A

tako da je d(x, y) < . Na osnovu

. Time smo dokazali inkluziju A

24 Glava I: Diferencijalni racun... , 1. Struktura prostora R

familije ( je podpokrivac pokrivaca ( ako je i sama pokrivac

CNA VREDNOST I NEPREKIDNOST

CNE VREDNOSTI FUNKCIJA

, potrebno je i dovoljno da za svako > 0

> 0 tako da za svako x

lncos 2x denisana u svim

> 0 tako da za svako x E

). No onda je zbog (2)

i monotona po jednoj od njih, dokazati da je onda ona neprekidna na skupu G.

(x) > 0)(x

(x) [f(x) f(x

> 0 tako da je na svakom skupu

[0, 1], pri cemu je

> 0 tako da za svako x

)[ < /2. No onda je

> 0 tako da za svako 0 < <

) < , funkcija f je ravnomerno

: , [x[ < +, [y[ < +

(x) , grad f(x) , f(x).

(0, 0). Dokazati da funkcija f nije neprekidna u tacki (0, 0).

[f(x, y) (x)[ < .

> 0 tako da za svako h R

ima izvod po ma kom pravcu, ali nije

, da su parcijalni izvodi neprekidne

xy u tacki (0, 0) ima parcijalne

a) f(x) , h(x) = f(x +t

b) g(x) = h(x +sa) h(x), to je

b upravo drugi izvod funkcije f u tacki x.

> 0 tako da za svako x E

> 0 tako da za svako x

. Tada za svake dve tacke x

(x, y) za svako x, y E. Dokazati da je preslikavanje ravnomerno neprekidno,

C esto se linearno preslikavanje naziva linearan operator. Oci-

0 imamo sledecu ocenu za |f(x)|:

(x) matrica data izrazom (3). Ako su sve koordinatne funkcije

(x) dat matricom

(t) = z df(x +th).

(([0, 1]), pa je prema Njutn*

u svakom od navedenih slucajeva.

(x) neprekidna na skupu U

(y)[ [k[ < 1 za a < y < a.

sada sledi iz neprekidnosti preslikavanja

u tacki (1, 1), ako je

(x) = 1 za svako (x, y) U

razliciti od nule u odgovarajucim

u samu sebe, koje svakoj