UVOD

U INFORMACIONE SISTEME
Informacioni sistem
-pojam i karakteristike-
Informacioni sistem je sistem u kojem se veze izmeu objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju
razmenom informacija.
Osnovni zadata informacionog sistema je prikupljanje, obrada, arhiviranje, analiza i diseminacija i
informacija.
Cilj informacionog sistema
Obrada prikupljenih podataka u informacije, radi njihove transformacije u znanje za specifinu
(poslovnu) namenu.
!odata sirova, nestrukturirana injenica
znaenje zavisi od konteksta materijal za dobijanje informacija
Informacija!
shva"en, iskori#"en podatak
podatak koji ukida ili smanjuje neodreenost ($orbert %iner)
"nanje#
&nformacija koja mo'e da se primeni radi razumevanja i re#avanja konkretnog problema ili aktivnosti
Khipu (Quipu)()edan od najstarijih ureenih sistema
za prikupljanje, uvanje, obradu i distribuciju informacija
*hipu potiu iz perioda &nka, +,-- +./0 godine. *raljevstvo &nka se prostiralo na teritoriji dana#njeg
1kvadora i centralnog 2ilea, sa glavnim gradom *osko (3uzco), u visokim 4ndima.
5 dokumentima kolonizatora stoji da su khipu kori#"eni za prikupljanje, uvanje i slanje podataka po
trkaima #irom kraljevstva.
6auvano ih je oko 7-- u muzejima i privatnim kolekcijama #irom sveta.
&nke su koristile decimalni brojni sistem. 6vaki konopac na khipu ima jedan ili vi#e vorova, koji nose
numeriko znaenje. 8rsta i boja konopca nose takoe razliite informacije.
Informacioni sistem elementi
9odaci
9rocedure
8eze
:judi
6oftver
;ardver
Sistem i okruenje
<1=! 6istem predstavlja skup elemenata i njihovih meusobnih veza.
Model i modelovanje
9ojam i namena modela(>odel je simplifikacija (pojednostavljivanje) realnosti
>odel nekog sistema je apstrakcija tog realnog sistema iz odreenog ugla posmatranja
$amena modela! bolje razumevanje sistema koji se razvija
Ciljevi model ovanja
omogu"ava specificiranje strukture i pona#anje sistema
daje #ablon koji usmerava konstrukciju sistema
dokumentuje projektne odluke koje se donose
poma'e vizuelizaciju sistema
omogu"ava ispitivanje projektnih odluka po relativno niskoj ceni
ogi!ki i fi"i!ki aspekti modela
:ogiki model sistema opisuje postojanje i znaenje kljunih apstrakcija i mehanizama koji obrazuju
prostor problema ili defini#u arhitekturu sistema
=iziki model sistema opisuje konkretnu softversku i hardversku kompoziciju
Stati!ki i dinami!ki aspekti modela
?ealni sistemi imaju dinamiko pona#anje!
objekti se kreiraju i uni#tavaju
objekti #alju poruke nekim redosledom
u mnogim sistemima spolja#nji dogaaji izazivaju operacije nad objektima
6tatiki aspekti modela se fokusiraju na njegovu strukturu (model podataka)
<inamiki aspekti modela se fokusiraju na njegovo pona#anje (model procesa)
IS#$%I&'( @;1?O)6*O <OA4B ?1C484$)1 9?OA:1>4 &6*:)52&8O
9?OD?4>&?4$)1>
<O +EF-, *O< >$OD&; G?4)1 & <4:)1
6G?5*G5?$1 >1GO<1! 6G?5*G5?$4 4$4:&H4 & 6G?5*G5?$O 9?O)1*GO84$)1
+E7. +EI.
*O$81$3&O$4:$& 9?&6G59 (i danas)! >O<1:& 9O<4G4*4, A4H1 9O<4G4*4 & )1H&3& &8
D1$1?43&)1
+EI- G?4)1 & <4:)1
OA)1*G$1 >1GO<1
+EI- & <4:)1
6G4$<4?<& ( 5>:
0---. & <4:)1
Mode$i razvoja IS
Modeli ra"voja IS
>odel 'ivotnog ciklusa&terativno(inkrementalni model
9rototipski razvoj
6piralni model
?4< (?apid 4pplication <evelopment
Model ivotnog ciklusa ra"voja IS
Gradicionalna metodologija razvoja velikih informacionih sistema se oslanja na organizaciju 'ivotnog
ciklusa razvojnih procesa! faze razvoja koje proizvode informacioni sistem
<efinisanje strategije<efinisanje strategije i ciljeva razvoja &6 u skladu sa strategijom i ciljevima
preduze"a
&stra'ivanje savremenih pravaca razvoja informacionih sistema
6agledavanje mogu"nosti savremenih informacionih tehnologija
5tvrivanje mogu"nosti primene savremenih informacionih tehnologija
<efinisanje plana razvoja &6
'nali"a "ahteva korisnika
)ostupak odo"do *na *gore (+ottom*up)
,efinisanje "ahteva i" dokumenata (
5lazna dokumenta,
*artoteke, fascikle (skladi#ta podataka)
&zlazna dokumenta
5zorci izve#taja
Organizacioni propisi o nainu rada
<a li postoje i koliko se po#tuju
<a li postoji slu'ba interne standardizacije
<a li su definisani normativi rada
'nali"a "ahteva korisnika(
)ostupak odo"go *na *dole (top*do-n)
,efinisanje "ahteva intervju o m
9ripreme za izvoenje intervjua
:iste rukovodilaca i vremenski raspored intervjua,
Geme za razgovor i potvrda termina,
&zbor op#tih pitanja
6agledavanje poslovanja top menad'menta
<ekompozicija ciljeva, funkcija, procesa, potreba, problema, projekata, organizacije,
lokacije
Odnosi tima i rukovodioca
<efinisanje prioriteta i preporuka
,okumentovanje snimka stanja
Str%t%rna sistem ana$iza
jasna grafika specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom
jasan i detaljan opis sistema (primenom metode apstrakcije, sistem se na viim nivoima apstrakcije
opisuje jasno, a na niim detaljno)
logika specifikacija procesa, (kako sistem sada radi, kako budui sistem treba da radi)
.aj!e/0i aktuelni nala"i
s nimk a postoje 0 eg stanja
?azvijene parcijalne aplikacije
$ejedinstven sistem oznaavanja
$ekonsultovani zahtevi korisnika
$epostojanje adekvatne dokumentacije
)rojektovanje
Analiza strukture sistema
E &dentifikacija procesa u sistemu
E <efinisanje tokova podataka
E <efinisanje skladi#ta podataka
E &dentifikacija interfejsa koji uestvuju u tokovima podataka
Izrada modela sistema
E <efinisanje objekata sistema
E <efinisanje veza i relacija izmeu objekata sistema
Definisanje naina realizacije informaciono! sistema
E &zbor sistemskog softvera
E &zbor koncepta skladi#tenja podataka
E &zbor softverskih alata
E 5tvrivanje nosilaca realizacije razvoja
"pecifikacija potrebni# resursa
'plikativno modeliranje
=izika realizacija &6
Denerisanje baza podataka
&zrada aplikacija
E 9rogramiranje logike aplikacije
E *reiranje grafikog interfejsa prema korisniku
<efinisanje menija, izgleda formi, upita
E <efinisanje standardnih izve#taja
E Gestiranje aplikacija
<efinisanje rasporeda softverskih komponenti
1vodjenje IS
!ostav$janje i fizi&o 'ovezivanje o'reme
Insta$iranje softvera
E &nstaliranje sistemskog softvera
E 9ostavljanje baze podataka
E &nstaliranje aplikacija
Inicija$no formiranje (aze 'odataa
E &zrada pomo"nih aplikacija za formiranje baze podataka
E 9rikupljanje podataka za bazu podataka
E 5nos podataka u pomo"ne datoteke
E 9rei#"avanje i sreivanje podataka
E 9unjenje baze podataka
O(%a
E neposredni korisnici, priprema, operativno rukovodstvo, top menad'ment
$dravanje
*orekcije, inovacije
$aje#"e poverava se specijalizovanoj firmi
detaljna analiza J
testiranje J
dokumentovanje J
) rednosti pristupa
po Modelu ivotnog ciklusa
5 situacijama kada je po'eljno!
K predvideti sve mogu"nosti sistema odjednom
K kada je neophodno povu"i iz upotrebe ceo zastareli sistem odjednom
%i"ici
primene Modela ivotnog ciklusa
!ostoje fatori rizia oje je 'otre(no razmotriti 'ri$iom vrednovanja ovo) 'rist%'a#
kada zahtevi nisu dobro shva"eni
sistem je prevelik da bi se sve uradilo odjednom
oekuju se brze promene u tehnologiji
postoje brze promene u zahtevima
ogranieni resursi, npr. ljudstvoLnovac.
.edostaci modela ivotnog ciklusa(
+. @=?O$G4:$&B 9?&6G59, ?4H8O) 6&6G1>4 5 )1<$O> 9?O:4H5
4naliza celog sitema, projektovanje celog sistema, implementacija celog sistema, uvoenje celog
sistema
0. 6:4A4 1=&*46$O6G ( <5DO 8?1>1 58OM1$)4
?ealni rizik da se sistem promeni do zavr#etka svih faza ciklusa.
/. $&6*4 1=1*G&8$O6G
N5 proseku, samo oko /-O novih informacionih sistema u potpunosti zadovoljava korisnikaN citat iz
ranih I-(tih godina
S$2#34%SK' K%I5'
Iterativno*i n k remental ni model
$aziva se i Ppredplanirano pobolj#anje proizvoda@.Hapoinje datim skupom zahteva, a razvoj vr#i kroz
vi#e etapa.
9rva etapa obuhvata deo zahteva, slede"a etapa dodaje jo# zahteva, i tako dalje, dok se sistem ne zavr#i.
Gokom svake etape, izvr#avaju se detaljno projektovanje inkrementa, aplikativno modeliranje,
softverska integracija i testiranja.
Iterativni *ivotni ci$%s#
9laniran i organizovan
9redvidiv
9ravi izmene uz manje QpotreseR
*orisnik i projektant kroz proces formiraju pozitivan meusobni odnos
>anje rizian
)rednosti Iterativno*inkrementalnog pristupa
9rednosti ovog pristupa su u situacijama kada!
E potrebno je brzo osposobljavanje sistema
E meuproizvod treba da je raspolo'iv za kori#"enje
E sistem je prirodno deljiv na inkremente
E obezbeenje ljudstvaLsredstava je inkrementalno.
E neke od problema je mogu"e ostaviti za kasnije cikluse
%i"ici Iterativno*inkrementalnog pristupa
ako zahtevi nisu dobro shva"eni
kada je po'eljno realizovati sve mogu"nosti odjednom
oekuju se brze promene u tehnologiji
postoje brze promene u zahtevima
dugorono su ograniena sredstava (ljudstvoLnovac).
4volutivni prototipski ra"voj IS
$volutivni model ivotno! ciklusa
1volutivni model 'ivotnog ciklusa takoe razvija sistem kroz etape, ali se razlikuje od inkrementalnog
modela utoliko #to podrazumeva da u poetku zahtevi nisu u potpunosti shva"eni, i da ne mogu biti
definisani.
5 ovom pristupu, zahtevi se delimino defini#u unapred, a zatim se preciziraju, u svakoj slede"oj etapi.
=ormiranje prvog prototipa na osnovu prioritetnih zahteva korisnika
8i#estruko ponavljanje 'ivotnog ciklusa, pri emu rezultat svake iteracije predstavlja jedan
relativno mali,korisniku znaajan deo projekta.
+RITERI,UM#
<va do tri meseca razvoja za jedan inkrement

)edan inkrement obuhvata samo nekoliko funkcija
%i"ici evolutivnog pristupa
4ko su korisniku po'eljne sve mogu"nosti odjednom
*ada je dugorono ogranieno obezbeenje sredstava (ljudstva, novca).
)rednost i evolutivnog pristupa
9rednosti ovog pristupa su u situacijama kada je!
potrebno brzo osposobljavanje
privremeni softverski proizvod raspolo'iv za kori#"enje
sistem je prirodno podeljen na inkremente
snabdevanje ljudstvomLsredstvima je inkrementalno
postoje povratne informacije za razumevanje svih zahteva
olak#ano pra"enje promena u tehnologiji.
Spiral ni mode l
8erzija slina evolutivnom pristupu
9odrazumeva realni sistem iji informacioni sistem je mogu"e nadgraivati u vi#e prolaza
%',
(%apid 'pplication ,evelopment)
Hadatak! brzo programiranje (paralelni razvoj)
Osnovna pretpostavka (i osnovno ogranienje)!
jasno okru'enje
mala slo'enost (jednostavan &6)
<a bi ?4< bio uspe#an, projektanti moraju raditi sa krajnjim korisnicima, moraju biti iskusni u
kori#"enju potrebnih tehnika i alata, a oblast primene mora biti dobro poznata.
2a"e %', . faza
4naliza okru'enja
4naliza podataka
4naliza procesa
9rogramiranje
Gest
4plikacija je dekomponovana na makro funkcije koje se paralelno razvijaju
Ana$iza sistema
F%nciona$ni mode$ sistema
predstavlja sistem kao Ncrnu kutijuN
prikazuje se funkcionalnost sistema na nain kako je vide spoljni objekti
predstavljaju se ulazi i izlazi iz sistema i funkcije koje transformi#u ulaze (pobudu, stimulaciju) u izlaze
predstavlja model zahteva, jer treba da poka'e potpuno, precizno i nedvosmisleno kako "e objekti van
sistema (korisnici, akteri) koristiti posmatrani sistem.
Str%t%rna sistem ana$iza -SSA.
$astala je kao odgovor na problem neadekvatne specifikacije zahteva korisnika pomo"u
klasinih sredstava funkcionalne analize
9otpuna konvencionalna metoda za specifikaciju informacionog sistema
<aje jasan i detaljan opis sistema, primenom metode apstrakcije, tako da se sistem na vi/im
nivoima a'stracije o'is%je jasno0 a na ni*im deta$jno
9redstavlja logiku, a ne fiziku specifikaciju procesa ( specifikacija opisuje #ta "e budu"i
sistem raditi i #ta "e pru'ati korisniku, a ne kako "e biti implementiran
1ta je SSA2
)asna grafika specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom
664 posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih, generi#e izlazne
podatke.
5lazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njega odvode preko tokova podataka.
Od interesa su samo sadr'aj i struktura ulaznog toka, a ne i medijum ( nosilac toka.
!rimenom metode SSA se do(ija mode$ 'rocesa 'osmatrano) sistema0 oji tre(a da da od)ovor
na s$ede3a 'itanja#
(*oje funkcije poseduje realni sistem, odnosno koje funkcije mora imati budu"i &6S
(*akve veze postoje izmeu funkcijaS
(*akve transformacije treba sistem da izvr#iS
(*oje ulaze (podatke) procesom obrade transformisati u koje izlazeS
(*oje zadatke treba da izvr#i sistemS
(Odakle sistem povlai informacije potrebne za izvr#avanje zadatakaS
(*uda odlaze rezultati obradeS
S'ecifiacija SSA
+. ;ijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka
0. 6pecifikacija logike primitivnih procesa
/. ?enik podataka koji opisuje sadr'aj i strukturu svih procesa, tokova i skladi#ta podataka.
Osnovni once'ti SSA
(Gok podataka (data floT)
(9roces (process)
(6kladi#te podataka (data store)
(6poljni objekat (interface ( eUternal agent)
(6pojevi (junctions)
!roces -'rocess.
9roces obrade podataka je aktivna komponenta sistema, koja vr#i transformaciju strukture i sadr'aja
ulaznog toka u izlazni tok.
$aziv procesa treba precizno da oznaava funkciju koju on obavlja. $aje#"e je u obliku glagolske
fraze.
(ako analitiar ne zna da dodeli ime procesu, znai da ne razume funkciju koju proces obavlja)%
To 'odataa -data f$o4.
Gok podataka je vod kroz koji protiu grupe podataka poznate strukture.
Gok podataka ostvaruje vezu izmeu ostalih komponenti sistema i na dijagramu toka podataka
predstavlja se imenovanom, orijentisanom linijom.
6vaki tok podataka u dijagramu toka podataka mora imati jedinstveno ime koje odra'ava znaenje
podataka koje on nosi. &zuzetak su tokovi koji idu prema, odnosno od skladi#ta podataka, koji ne
moraju biti imenovani.
obrada
naloga
potpisan ugovor
S$adi/te 'odataa -data store.
6kladi#te podataka (kartoteka, fascikla, datoteka) slu'i za uvanje podataka
<efini#e se kao tok podataka u mirovanju
8eza sa primitivnim funkcijama iskljuivo preko tokova podataka.
6kladi#te podataka treba da omogu"i!
tok podataka *4 skladi#tu oznaava operaciju odr'avanja, tj. ubacivanja,
izbacivanja i promene sadr'aja
tok podataka O< skladi#ta oznaava kori#"enje skladi#ta za izve#tavanje.
=4*G5?4
S'o$jni o(jeat
-interface 5 e6terna$ a)ent.
6poljni objekat (interfejs) je objekat van konteksta posmatranog sistema koji se javlja kao izvor ili
ponor tokova podataka
S'ojevi -j%nctions.
6pojevi poma'u u organizovanju i poja#njavanju dijagrama toka podataka.
9ostoje diver)entni spojevi koji dele tok podataka na dva ili vi#e izlaza, kao i onver)entni
spojevi, koji spajaju dva ili vi#e toka podataka u jedan.
6pojevi sa jednim ulazom i jednim izlazom zovu se linearni spojevi.
SSA 7 odnos once'ata
>eusobni odnos osnovnih koncepata se prikazuje preko
dija)rama toa 'odataa -DT!.
koji prikazuju vezu interfejsa ili skladi#ta kao izvoraLponora podataka,
sa odgovaraju"im procesima,
kao i meusobnu vezu procesa.
Dija)ram toa 'odataa 5 DT!
-data f$o4 dia)ram 5 DFD.
dobavljac
Te8nia deom'ozicije DT!5a
&6 mo'e biti veoma slo'en i sadr'ati veliki broj procesa, tokova podataka, skladi#ta podataka i
spoljnih objekata.
)asna i detaljna specifikacija sistema zahteva da se pri predstavljanju sistema 'omo3% dija)rama
toa 'odataa 'rimeni metoda deom'ozicije.
Dija)ram ontesta
<ijagram na najvi#em nivou hijerarhije
6adr'i proces visokog apstraktnog nivoa i njegovu komunikaciju (ulazne i izlazne tokove) sa
okru'enjem,
9redstavlja granice sistema koji se analizira.
Dija)ram deom'ozicije
3elokupan skup hijerarhijski dekomponovanih dijagrama predstavlja se dijagramom dekompozicije
IS studentske
slube
2. Obrada ispita
3. Izdavanje
uverenja
1. Upis
1.1 Evidentiranje
kandidata
1.2 Obrada spiskova
za ispit
1.3 Obrada rezultata
prijemnog
1.4 Izvestavanje
kandidata
1.5 Upis godine
1.6 asporedjivanje
2.1 Evidentiranje
ispitni! prijava
2.2 "avodjenje
rezultata ispita
3.1 Izdavanje
uverenje o statusu
3.1 Izdavanje
uverenje o
polo#enim ispitima
Deom'ozicija dija)rama ontesta
<ijagram konteksta se dekomponuje na dijagrame u vi#e nivoa. Aroj takvih nivoa zavisi od
slo'enosti sistema koji se analizira kao i od postupnosti u procesu dekompozicije.
9reporuuje se da takvi nivoi sadr'e najvi#e .(E procesa.
(Ako procesa ima vie, znai da je preskoen jedan apstakcioni nivo%)
Dija)ram 'rvo) nivoa
deom'ozicije
<ijagram prvog nivoa predstavlja dekompoziciju dijagrama konteksta.
9rocesi na njemu oznaavaju se brojevima +,0,/,...
<ijagrami ni'ih nivoa su oznaeni oznakom procesa ije detalje predstavljaju, a procesi na
njima povlae sa sobom brojnu oznaku nadreenog procesa, odnosno posmatranog dijagrama.
!rimitivne f%ncije
<G9 koji sadr'i procese koji se dalje ne dekomponuju, naziva se p rimitivn om funkcij om .
6vaka primitivna funkcija definisana je!
K ulaznim tokom podataka,
K logikom obrade podataka iz ulaznog toka ili nekog skladi#ta podataka
K izlaznim tokom podataka iLili a'uriranim podacima u skladi#tu podataka.
DT! 7 'rimitivna f%ncija
SSA 5 sintasna i metodo$o/a 'ravi$a
!ravi$a i 're'or%e za reiranje Dija)rama toova 'odataa -9.
6vaki proces mora da ima bar jedan ulazni i bar jedan izlazni tok podataka. 9roces bez ulaznog
toka generisao bi izlaz ni iz ega, a proces bez izlaznog toka je nesvrsishodan.
E 9roces mo'e da generi#e izlaz samo iz svih za obradu potrebnih ulaznih tokova
podataka, i obratno!
E 9roces mo'e da generi#e izlaz samo na osnovu za obradu raspolo'ivih tokova podataka.
Student
2.1.
Evidentiranje
ispitnih prijava
Nastavnik
IspitnaPrijava IspitniSpisak
DosijeStudenta SpisakIspitnihPrijava NastavniPlan KadrovskaEvidencija
2.2.
Zavodjenje
rezutltata ispita
RezultatiIspita
)edan proces povezuje se sa drugim procesom samo posredno, preko skladi#ta podataka.
$epostojanjem skladi#ta podataka izmeu dva procesa sistem se li#ava mogu"nosti da zapamti
sopstveno meustanje (nakon zavr#etka jedne i poetka druge obrade), a to je jedna od osnovnih
osobina skladi#ta podataka.
9roces koji ima vi#e ulaznih nego izlaznih tokova je sinteti&i, onaj koji ima vise izlaznih nego ulaznih
ana$iti&i:
!ravi$a i 're'or%e za reiranje Dija)rama toova 'odataa -;.
6amo tokovi podataka koji idu ka, odnosno od skladi#ta podataka ne moraju biti imenovani.
E 4ko tok izmeu procesa i skladi#ta nije imenovan, podrazumeva se da tok nosi
celokupan sadr'aj i strukturu podataka tog skladi#ta. 5koliko to nije sluaj, tj. ako tok
sadr'i samo deo strukture podataka, treba ga adekvatno imenovati.
&okovi podataka koji poniru u jedno skladi#te ili iz njega izviru, mogu da prenose samo one
pakete podataka koji se u skladi#tu mogu uvati.
!RAVI<O =A<ANSA TO+OVA! 5lazni i izlazni tokovi na <G9(u koji je dobijen dekompozicijom
nekog procesa 9 moraju biti ekvivalentni sa ulaznim i izlaznim tokovima toga procesa 9 na dijagramu
vi#eg nivoa
!ravi$a i 're'or%e za reiranje Dija)rama toova 'odataa ->.
Gok podataka mora da ima izvor i ponor. &z ovog pravila sledi da dva interfejsa, dva skladi#ta,
ili interfejs i skladi#te ne mogu direktno biti povezani tokom podataka.
E 6kladi#ta ne mogu meusobno direktno biti povezana tokom podataka, jer skladi#ta, kao
pasivne komponente, ne vr#e nikakvu obradu.
E &nterfejsi ne mogu meusobno direktno biti povezani tokom podataka, jer bi se na taj
nain opisivala komunikacija dva objekta van sistema koja, iako je mogu"a, nije od
interesa za sistem koji posmatramo.
E &nterfejs i skladi#te ne mogu direktno biti povezani tokom podataka, jer bi to znailo da
spoljni objekat direktno, bez kontrole internog procesa, poseduje pristup skladi#tu
podataka. Ovakve situacije se razre#avaju uvoenjem odgovaraju"eg procesa izmeu
interfejsa i skladi#ta.
!ravi$a i 're'or%e za reiranje Dija)rama toova 'odataa -?.
6vako skladite mora da ima bar jedan ulazni i bar jedan izlazni tok podataka. 5 praksi je ponekad
te#ko odmah uoiti da li jedno skladi#te stvarno ima i ulaz i izlaz. 2esto se za skladi#te najpre
ustanovi samo jedan od tokova podataka, ali se kasnijom analizom drugog dela sistema utvrdi i
ostatak tokova.
Interfejsi moraju biti povezani sa sistemom, odnosno procesima sistema bar sa jednim ulaznim ili
izlaznim tokom podataka.
9reporuka vezana za preglednost dijagrama! u cilju izbegavanja nepotrebnog presecanja linija, bilo
skladite bilo interfejs na jednoj slici mo'e se vi#estruko ponoviti. 5 tom sluaju potrebno je samo
pored imena koncepta dodati znak P@@.
!rimeri
nekorektno
$i%
&tudent
'rijaveIspita
Ispitna'rijava
&tudent
'rijaveIspita
1. 'rijava ispita
Ispitna'rijava
Uplatni(a
)lijent
*ankovnia(uni
&tanje+aa(unu
)lijent
*ankovnia(uni
1. Izrada izve,taja
o stanju na ra(unu
&tanje+aa(unu
'otvrda-utoriza(ije
korektno
$ii%
nekorektno
$iii%
korektno
$iv%
nekorektno
$i%
&tudent
'rijaveIspita
Ispitna'rijava
&tudent
'rijaveIspita
1. 'rijava ispita
Ispitna'rijava
Uplatni(a
)lijent
*ankovnia(uni
&tanje+aa(unu
)lijent
*ankovnia(uni
1. Izrada izve,taja
o stanju na ra(unu
&tanje+aa(unu
'otvrda-utoriza(ije
korektno
$ii%
nekorektno
$iii%
korektno
$iv%
Mode$iranje 'odataa
>odel podataka osnovni pojmovi
E 9odatak je kodirana injenica iz realnog sistema, on je nosilac informacije.
E &nformacija je protumaeni (interpretirani) podatak.
E &nterpretacija podataka se vr#i na osnovu strukture podataka, semanti kih ograni enja na
njihove vrednosti i preko operacija koje se nad njima mogu izvr#iti.
Mode$ 'odataa o'is%je str%t%r% neo) sistema -s%' o(jeata0 nji8ovi8 atri(%ta i nji8ovi8
meA%so(ni8 veza. i nje)ov% dinami% -s%' o'eracija..
Vrste mode$a
E >odel Objekti ( 8eze
E ?elacioni model
E Istorija
'(ijerar#ijski model
')reni (*+DA",-) model
Mode$ 'odataa 5 osnovne om'onente
9. Str%t%ra mode$a 5 objekti, atributi, veze

!OS<OVNA !RAVI<A INTEBRITETA#
-;. O)rani&enja ( semantika ogranienja na vrednosti podataka koja se ne mogu predstaviti samom
strukturom modela.
->. O'eracije nad konceptima strukture, preko kojih je mogu"e prikazati i menjati vrednosti podataka
u modelu
Mode$ O(jeti5Veze -MOV.
EntitC5Re$ations8i' Mode$
E Objekat (entitet) ( grupa (skup) sadr'aja sa karakteristikama koje su bitne za celinu.
kandidati za objekte!
=iziki objekti (vozila, ma#ine,...)
Osobe
:okacije (mesta, adrese, koordinate...)
Organizacije
DrupeLklaseLtipovi (proizvoda, poslova...)
<okumenta
9ridru'enja (zadatak(osoba, vozilo(vo'nja)
!ri'adnostD&$anstvo
MOV 7 vrste o(jeata
E $ezavisan objekat ima osobinu koja ga mo'e jednoznano identifikovati (ne zavisi od drugih
objekata).
E Havisan objekat je onaj ija egzistencija i identifikacija zavise od drugog (ili drugih) objekata
9ostoje
K karakteristian objekat (slab objekat) ' onaj koji se ponavlja vi#e puta za odreeni
nezavisni objekat
K asocijativni objekat, koji predstavlja vezu vi#e objekata
MOV 5 atri(%ti
E Atri(%ti su karakteristike ili osobine iskazane kao jedna ili vi#e vrednosti koje opisuju objekat.
6vaki atribut ima svoje ime.
9?&>1?!
u objektu 6tudent atributi mogu biti
K ime,
K prezime,
K ime roditelja
K adresa,
K (roj indesa
Veze -Re$ations8i'.
E identifikuju"e (dete ( roditelj)
E neidentifikuju"e
obavezne
neobavezne
E rekurzivne (na sebe samog)
( primer ! radnik ( #ef
+ardina$nost @
*ardinalnost veza roditelj ( dete
K nula, jedan ili vi#e
K jedan ili vi#e
K nula ili jedan
K tano n (primer . !odinja doba, broj semestara)
*ardinalnost veza dete ( roditelj
K dozvoljena nula
K nije dozvoljena nula
8eza @vi#e prema vi#eB
@ ardina$nost 7 (roj 'ojav$jivanja jedno) o(jeta % vezi sa dr%)im
!os$ovna 'ravi$a inte)riteta
Ogranienja (statika pravila integriteta)
E $ad strukturom
&ntegritet entiteta
$ad standardnim domenom
Gip, du'ina podataka
E $ad vredno#"u domena
<ozvoljene vrednosti
E $a kardinalnost
(-,+,n), (+,n), (-,+), (1UactlV)
O'eracije -dinami&a 'ravi$a inte)riteta.
<efini#u se nad konceptima strukture, po ogranienjima
E O'eracije odr*avanja (aze 'odataa ( ubaci, izbaci,promeni,povei,razvei i prevei
E Navi)acione o'eracije koje poma'u kretanju kroz bazu podataka.
osnovne operacije!
&$61?G (ubacivanje)
?19:1431 (klju, deo kljua)
<1:1G1 (objekat, veza, roditelj)
Osnovni once'ti MOV

?1DA?
>4?*4
AO)4
*O:4
A&
&>1
61>
(+,+)
(-,+)
94?*&?4
6G5<1$G
<4G5> O31$4
W$
&>1$
$46G48$&*
69
$4H9
A3
9?1<4)1
(-,+)
9O:OH&O 9?1<>1G
(-,>)
(-,>) (-,>)
(+,>)
&>4
?O<&G1:)
(-,>)
>:A &>1?
6
8rste (-,+)
6:564
H4$&>4$)1
84$?1<4$
(+,+)
(+,>)
(-,>)
(+,>)
9?&94<4
*4G1<?4
6* $4H&8*
?4<&
9O64O
(-,>)
69O6
$4H9O6
(+,>) (-,>)
5316G85)1
69?O)
$4H9?O)
9?O)1*4G
(-,>)
(+,>)
H4<4G4*
6H4<
$4HH4<
O9&6H4<

A!STRA+CI,E U MODE<U !ODATA+A
E *:46&=&*43&)4 (tipizacija)
E D1$1?4:&H43&)4
E 4D?1D43&)4
!ost%'a norma$izacije
Ejedna &injenica na jednom mest%F
9ostupak normalizacije
( uklanjanje redundanseXJ
E 9rva normalna forma (+$=)
6vaki od atributa ima jedno znaenje i ne vi#e od jedne vrednosti za svaki primerak
(instancu)
E <ruga normalna forma (0$=)
6vaki atribut koji nije klju potpuno zavisi od primarnog kljua
E Gre"a normalna forma (/$=)
6vaki atribut koji nije klju mora da zavisi jedino od primarnog kljua
@ red%ndansa 7 vi/estr%o 'onav$janje isto) 'odata % (azi
9NF 7 'rimer
9;> !etar !eri3 !ro)ramer G9.99.9HHI
9;? Ana I$i3 !rojetant ;G.GJ.;GGJ
RADNI+ 9;J Mi$an Mi$i3 O'erater 9J.GH.;GG?
Cifra radnika
9rezime
&me
*valifikacija
<at.zaposl. i$i dat.odlaska
9NF ! )ednoznana upotreba atributa
6vaki od atributa ima jedno znaenje
i ne vi#e od jedne vrednosti za svaki primerak (instancu)
;NF 9rimer
&69:4G4
Cifra radnika
Ar. isplate
<atum zaposlenja
&splata
;NF ! 6vaki atribut koji nije klju mora potpuno da zavisi od primarnog kljua,
inae ga treba premestiti u nadreeni entitiet
>NF 9rimer
?adna lista
Aroj liste
Ar. asova
3ena asa
&znos
>NF # 6vaki atribut koji nije klju mora da zavisi jedino od primarnog kljua
$e koristiti atribute ija se vrednost mo'e izraunati
Re$acioni mode$ 'odataa
Ha#to relacioni modelS
E >O8 je semantiki bogat model, dok komercijalno raspolo'ivi sistemi za upravljanje bazama
podataka imaju relativno skromne semantike strukture za opis modela.
E <efinisan je skup pravila za prevoenje >O8 u ?elacioni model.
E 9revoenje se mo'e izvr#iti postupno, ili kori#"enjem sofisticiranih alata.
Ksnovni once'ti re$aciono) mode$a
E ?elacija predstavlja skup objekata nekog tipa (skup entorki)
E ?elacija se mo'e predstaviti kao tabela, gde su kolone atributi, Y vrste (redovi) su entorke.
studentt
Ar&nd &me 6emestar
0+ >arija &&
EE &van &&
+/+ ?ade &&
+$j%&
K *lju je vrsta atributa koji jedinstveno identifikuje svaki primerak objekta.
K Od atributa ( kandidata za kljueve bira se jedan koji postaje 'rimarni $j%&.
K $ijedan deo primarnog kljua ne mo'e biti prazan ili nedostaju"i.
+$j%&evi
E 4ko klju ini samo jedan atribut, onda je to 'rost klju u suprotnom je s$o*en.
E A$ternativni $j%& predstavlja atribut ili grupa atributa koji jedinstveno identifikuju primerke
entiteta, ali postoje objekti za koje taj atribut nije definisan
E !reneseni $j%& (=oreign *eV) je atribut koji povezuje objekat ZdeteZ sa objektom ZroditeljZ
Lransformacija MOV
% Re$acioni mode$
E 6vaki entitet iz >O8(a postaje relacija.
E 4tributi entiteta postaju atributi relacije.
E <efinisana su posebna pravila za objekte i za veze.
Fizi&o mode$iranje#
Ar8itet%ra IS
4rhitekrura &6 ( &storija!
9?OD?4>
,ednos$ojna ar8itet%ra Dvos$ojna ar8itet%ra
!ODACI0 <OBI+A0
+OMUNI+ACI,A
SA +ORISNI+OM
Dvos$ojna ar8itet%ra
+orisni&i interfejs0
<OBI+A
I"VORI !ODATA+A
-=!.
Groslojna arhitektura
*arakteristike
troslojne arhitekture
(Prezentacioni sloj
POS!O"NI S!O#

$P!I%$&IONI S'("'(
I)"O(I PO*$+$%$
(,P
K 5 troslojnom generikom modelu jasno se odvaja upravljanje podacima, aplikaciona logika i
korisniki interfejs.
K 9rilagodljiva je brzim promenema, kako u korisnikom (poslovnom), tako i u
implementacionom (tehnolo#kom) okru'enju.
Tros$ojna ar8itet%ra
%!I#'N+
(Prezentacioni sloj
POS!O"NI S!O#

$P!I%$&IONI S'("'(
I)"O(I PO*$+$%$
(,P
%!I#'N+
(Prezentacioni sloj
POS!O"NI S!O#

$P!I%$&IONI S'("'(
I)"O(I PO*$+$%$
(,P
Omogu"ava transparentno povezivanje korisnikih aplikacija sa razliitim izvorima podaka na
raznim platformama, a ne samo sa jednim serverom baze podataka.
6u#tinu ove arhitekture odra'ava srednji sloj koji se razliito naziva! aplikacioni server,
transakcioni server, server komponenti, server poslovnih pravila,
ime se posebno istie neka funkcionalnost ovoga sloja
Tros$ojna ar8itet%ra
%!I#'N+
(Prezentacioni sloj
POS!O"NI S!O#
$P!I%$&IONI S'("'(
I)"O(I PO*$+$%$
(,P
Groslojna arhitektura je generika za vi#eslojne arhitekture koje postaju op#teprihva"eni
standard.
*oncept distribuiranih softverskih komponenti (3O?A4, <3O>, )ava Aeans) omogu"ava da
se i komponente srednjeg sloja distribuiraju
5 njima se razliite funkcije srednjeg sloja (@middleTareB) raslojavaju, da bi se preko ve"eg
broja slojeva, odnosno ve"eg stepena indirekcije, omogu"ila ve"a modularnost, heterogenost i
elastinost sistema.

) Servisno orijentisana ar8itet%ra -SOA
6O4 predstavlja nain projektovanja &G sistema koji omogu"ava razliitim aplikacijama na
razliitim nivoima da razmenjuju podatke bez obzira na kom se operativnom sistemu izvr#avaju
i na kom su programskom jeziku napisane.
6O4 predstavlja model u kome se funkcionalnosti dekomponuju na razliite jedinice (servise),
koji se mogu nezavisno distribuirati putem mre'e i kombinovati sa drugim servisima radi
stvaranja kompleksnijih biznis aplikacija.
6ervisi komuniciraju izmedju sebe putem razmene podataka ili putem koordinacije aktivnosti
izmedju dva ili vi#e servisa.
Ar8itet%ra SOA servisa
!rednosti SOA ar8itet%re
Ar'a i jeftinija izgradnja novih usluga ili aplikacija
Aolji kvalitet aplikacija
>anji tro#kovi odr'avanja sistema
<istribuirana arhitektura osnovni pojmovi
<istribuirana baza podataka fiziki delovi baze se nalaze na razliitim vorovima mre'e
=ederativne (vi#estruke) baze podataka virtuelna integracija razliitih baza
9aralelne arhitekture podtipovi!
E deljiva memorija
E deljivi diskovi
E @ni#ta deljivoB nezavisni procesori sa sopstvenom memorijom, u mre'i velike brzine
<istribuirane baze podataka
kolekcija vorova sa lokalnim 65A9X i sposobno#"u kolaboracije sa bazama na drugim
vorovima
karakteristike!
E lokalna autonomija (obrade, uvanje podataka)
E logiki jedinstvena velika baza podataka
!rednosti DSU=!
9ove"ana pouzdanost i raspolo'ivost (metoda! replikacija)
9obolj#ane performanse sistema
(metoda! fragmentacija)
)ednostavniji rast sistema (pro#irivanje lokalnih baza, dodavanje vorova)
?&6 ( 4plikativno modeliranje
de.inisanje
strategije
snimanje
postoje/eg
stanja
projektovanje
aplikativno
-odeliranje
implementa(ija
odr#avanje
de.inisanje
strategije
snimanje
postoje/eg
stanja
projektovanje
aplikativno
-odeliranje
implementa(ija
odr#avanje
A'$iativno mode$iranje
<efinisanje menija
E <odela rola
<efinisanje formi i upita
E Aez suvi#nih efekata
<efinisanje izve#taja
E *riterijumi! =rekvencija, sort
E
!re'or%e za 'rojetovanje erana -9.
Osnovni ciljevi koje treba da zadovolji dobro projektovani ekran!
E odra'ava potrebe korisnika,
E razvijen unutar fizikih ogranienja koja name"e radna stanica,
E efikasno iskori#"ava mogu"nosti softvera,
E ostvaruje poslovne ciljeve sistema za koji je projektovan.
6mernice!
E jednostavnost,
E jasno"a ( elementi grupisani po znaenju
E razumljivost
!re'or%e za 'rojetovanje erana -;.
ravnote'a ( stabilizacija ili ravnote'a ekrana ,
regularnost ( uniformnost elemenata bazirana na nekim principima ili planu,
simetrija ( osno dupliciranje,
predvidljivost ( konvencionalni red ili plan ,
ekonomija ( razumno kori#"enje elemenata displeja ,
sekvencijalnost ( ka najva'nijim i najznaajnijim informacijama,
jedinstvenost ( povezanost elemenata koji su vidljivi u jednom segmentu,
proporcionalnost ( estetski prijatnija,
grupisanje ( organizovanje ekrana u fukcionalne, semantike grupe
!re'or%e za 'rojetovanje erana ->.
*ori#"enje boja
E crvena [ stop ili opasnost
E 'uta [ opreznost
E zelena [ idi dalje ili normalno
3461 (
3omputer 4ided 6oftTare 1ngineering
3461 (
3omputer 4ided 6oftTare 1ngeneering
CASE too$s7 a$ati za 'roizvodnj% softvera
Us'e/nim ori/3enjem 'ravi$no oda(rano) CASE M$ata mo*e se#
minimizirati vreme i trud (ko#tanje) razvoja softvera,
vi#estruko pove"ati produktivnost u izradi softvera,
podi"i nivo kvaliteta,
pove"ati pouzdanost,
standardizovati proizvedeni softver.
!ode$a CASE a$ata
8orizonta$na
G za vi#e faze 'ivotnog ciklusa (analiza, dizajn)
G za srednje faze 'ivotnog ciklusa (izrada aplikacija, implementacija)
G za ni'e faze (podr#ka eksploataciji)
vertia$na
G upravljanje, planiranje, pra"enje
G tehniki alati
G podr#ka projektu (renici, skladi#ta)
'rema (roj% orisnia
G jednokorisniki
G vi#ekorisniki (mre'ni)
Naj'oznatiji CASE a$ati
Ap%in
1r%in
Oracle <esigner
?ational ?ose
9oTer<esigner
4rtist ( =O$
-lat za
dijagrame
-lat za
opise
-lat za
prototip
-lat za
upravljanje
kvalitetom
s0
-lat za
dokumenta(
iju
1enerator
programsko
g koda
model
sistema
opis i
spe(i.ika(ij
a
sistema
prototip
sistema
izve,taj o
kvalitetu
sistema
projektna
i
sistemsk
a
dokumen
ta(ija
programs
ki
kod
&adr#aj 2-&E
repozitorija
sme,ten
na server3
kako bi bio
svima dostupan
ARTIST
R4in 7 'rimer mode$a
Standardizacija % o($asti
SOFTVERS+OB INNEN,ERSTVA
<efinicije standarda
6tandard je potvren uzorak u odnosu na koji drugi predmeti mogu da budu mereni ili
procenjeni
6tandard je objavljen dokument koji sadr'i tehnike specifikacije ili druge kriterijume
neophodne da osiguraju da "e materijal ili metoda dosledno da zadovolji potrebe za koje je
predvien
<anas, kada govorimo o standardima, razlikujemo standarde za!
proizvod (hardver, softver, procesne materijale i usluge)
procese
sisteme
!ozicija standarda % or)anizacija

Stan
dard
Najbolja praksa
Pri-enjen siste-
Or.anizacioni propisi i procedure
Osnovni 'rinci'i
na ojima je iz)raAena standardizacija
<obrovoljnost u prihvatanju
Otvorenost
9articipacija u dono#enju standarda svih relevantnih strana (proizvoaa, korisnika, dr'ave,
nauno(istra'ivakih institucija, ...)
Dlobalni pristup
$ajbolja praksa
ISO 5 MeA%narodna or)anizacija za standardizacij%
Osnovan je 0/. februara +E,F.
9reko +/.--- standarda
+,- zemalja
0I/- tehnikih tela
+I7 tehnikih komiteta
.F7 tehnikih potkomiteta
0-.F radnih grupa
/---- strunjaka
6avezni zavod za standardizaciju (danas, &nstitut za standardizaciju) je lan &6O(a od +. januara
+E.-.
Tvorci softversi8 standarda
&6OL&13 )G3+ radne grupe i nacionalna tela
&111 *omitet za standarde softverskog i sistemskog in'enjerstva 60163
8ladine agencije
&ndustrijski konzorcijumi.
3iljevi standardizacije
u informacionim tehnologijama
definisanje zajednikog okvira koji "e omogu"iti da svi koji su ukljueni u proces razvoja,
projektovanja i upravljanja softverom @govore istim jezikom@
obezbeivanje osnove za komunikaciju izmeu &6
obezbeivanje preduslova za zajedniko ue#"e na projektima razliitih strana
obezbeivanje potrebnog okvira za razvoj i implementaciju softvera definisanog kvaliteta
O&eivanja orisnia
'o 'itanj% va$iteta softvera
6oftverski sistemi moraju da rade ono za #ta su predvieni. (>oraju da obavljaju za#tevane
aktivnosti%)
>oraju da izvr#avaju specifine zadatke tano ili bar da budu zadovoljavaju"i. (>oraju
aktivnosti da obavljaju na pravi nain.)
Najzna&ajniji ISO standardi % o($asti IS
&6O +00-F model 'ivotnog ciklusa softvera
&6O 0---- upravljanje &G uslugama
ISO 9;;GO
9rocesi 'ivotnog ciklusa softvera
&deja za dono#enjem ovog standarda nastala je +EII.
Gokom 7 godina i preko +F.--- utro#enih radnih sati, objavljen je avgusta +EE.. 5estovali su
predstavnici! 4ustralije, *anade, <anske, =inske, =rancuske, $emake, &rske, &talije, )apana,
*oreje, ;olandije, Cpanije, Cvedske, 8elike Aritanije i 64<(a.
6tandard je 0--I. god. do'iveo veliku reviziju! sada se odnosi na sve procese 'ivotnog ciklusa
informacionog "I"&$)A, a ne samo softvera.
&6O +00-F
9rocesi 'ivotnog ciklusa softvera
9redstavlja jedan od fundametalnih standarda softverskog in'enjerstva.
\pisuje arhitekturu 'ivotnog ciklusa softvera od koncepta do povlaenja
9rimenjuje se za softverske proizvode i usluge prilikom nabavke, isporuke, razvoja, kori#"enja
i odr'avanja
Omogu"ava ljudima koji se bave softverom, u oblasti softverskog in'enjerstva ili &G
menad'menta, da Pgovore istim jezikom@.
ISO ;GGGG
5pravljanje &G uslugom
Cta je upravljanje &G uslugomS
ureeni skup disciplina koje obuhvataju
kulturu,
organizacionu strukturu,
procese i
alate
koji zajedno omogu"avaju &G organizaciji da
razvija i isporuuje &G usluge vrhunskog kvaliteta
*ljuni procesi menad'menta &G uslugom
'ro(esi #ivotnog (iklusa so.tvera
!romene % or)anizaciji
is'or%&ioca IT %s$%)e
&sporuioci softvera postaju provajderi I& uslu!a
Ovo "e zahtevati i odreene organizacione promene, provajderi "e morati da uspostave,
dokumentuju i implementiraju procese koji pre toga nisu postojali u organizaciji
9rednosti primene &G standarda
<oprinose stvaranju efikasnog,ekonominog, pouzdanijeg i sigurnijeg upravljanja
informacijama
Olak#avaju tranziciju &G funkcije iz jednog stanja u drugo
6tvaraju preduslove za brz i efikasan rein'enjering
Omogu"avaju ravnopravnije ue#"e ponuaa u tenderima
Pe( site +omisije za softverso in*enjerstvo 5 +SI 9DGO#
http!LLstandardi.Vubc.net
+arateristie 'rocesa %voAenja novo) IS
Upravljanje
nivoom usluga
Upravljanje
kapacitetima
Upravljanje
raspoloivou
Upravljanje
finansijama
za IT usluge
Upravljanje
promenama
Service
Desk
Upravljanje
incidentima
Upravljanje
problemima
'ro(esi isporuke
'ro(esi isporuke
I4 usluga
I4 usluga
'ro(esi podr,ke 'ro(esi podr,ke
I4 usluzi I4 usluzi
Upravljanje
izdanjima
Upravljanje kontinuitetom
IT usluge
de.inisanje
strategije
snimanje
postoje(eg
stanja
projektovanje
aplikativno
modeliranje
uvodenje
odr#avanje
=aktori uspe#nog uvoenja novog &6
5voenje novog informacionog sistema
( osnovni procesi
Inicija$no '%njenje (aze 'odataa
iz fajlova
iz dokumenata
Testiranje
simulacija redovnog rada sa realnim podacima
O(%a
izvr#ilaca
operativnog rukovodstva
top menad'era
4utomatic <ata 3apturing
(automatsko prikupljanje podataka)
Osnovne funkcije informacionog sistema
prikupljanje
arhiviranje
obrada
distribucija
1fikasnost &6 u praksi
QD ve$ie (rzine i a'aciteta0 MO0 F$as8 Mem
!rocesori (rzine vi/e BQz0 ve$ia RAM
=rze (e*i&ne om%niacije0
m%$timedija$ni iz$azi
Naj&e/3e0 %nos sa 'a'irno) ori)ina$a0
'%tem tastat%re
4utomatic <ata 3apturing
>agnetne tehnologije
>agnetna traka
>&3? (prepoznavanje karaktera pisanih magnetnim mastilom)
1lektromagnetne tehnologije
?=<3( radiofrekvencijsko prikuplljanje podataka
?=&< ( radiofrekvencijska identifikacija
4utomatic <ata 3apturing
Aiometrike tehnologije ( identifikacija
6istemi prepoznavanja glasa
9repoznavanje otiska prsta
6keniranje mre'njae oka
*ontaktne tehnologije
Gouch(screen
6mart kartice
*artice sa ipom
O'ti&e te8no$o)ije ...
ADC 5 O'ti&e te8no$o)ije
Aar cod
O3?
8izuelni sistemi
Aiometrika
!rednosti 'rimene ADC te8no$o)ija
5#teda vremena i radne snage
8isoka tanost
6manjenje kapitala ulo'enog u zalihe
9ove"an obrt
Aolja usluga kupcima
9obolj#ana kontrola kvaliteta
8e"e zadovoljstvo zaposlenih
Aolji imid' firme
IS % %'otre(i
Odr'avanje &6
8rste &6 u preduze"u
Organizacija funkcije &6
Mode$ *ivotno) ci$%sa razvoja IS (6aterfall
!O!RAV+E !O=O<,1AN,A
oretivno odr*avanje modifikovanje softverskog proizvoda posle njegove isporuke da bi se
is'ravi$i otriveni nedostaci
'reventivno odr*avanje
modifikovanje softverskog proizvoda posle isporuke sa ciljem da se otkriju i isprave skrivene gre#ke
u softverskom proizvodu 're ne)o /to one 'ostan% efetivne )re/e
de.inisanje
strategije
snimanje
postoje5eg
stanja
projektovanje
aplikativno
modeliranje
implementa(ija
odr#avanje
de.inisanje
strategije
snimanje
postoje/eg
stanja
projektovanje
aplikativno
modeliranje
implementa(ija
odr#avanje
ada'tivno odr*avanje
modifikovanje softverskog proizvoda posle njegove isporuke da (i se odr*a$a %'otre($jivost
softvera u izmenjenom ili promenljivom okru'ene
'erfetivno odr*avanje
modifikovanje softverskog proizvoda posle njegove isporuke u cilju 'o(o$j/anja 'erformansi
ili pogodnosti za odr'avanje.
Vrste IS % 'red%ze3%
Gransakcioni &6
=unkcionalne oblasti Gransakcionog &6
8rste izve#taja iz Gransakcionog &6
1?9
3?> &6 za upravljanje odnosima sa kupcima
:anci snabdevanja
&ntranet i 1kstranet
IS za 'rocesiranje transacija
&6 za registrovanje, obradu, arhiviranje, prikaz pojedinanih podataka transakcija
>anipulacija transakcijama, procesima koji su frekventni i ponavljaju"i, paralelno se izvode
(primer! bankarski poslovi, rezervacije letova, naruivanje robe).
Gransakcije naje#"e imaju samo jedan ili nekoliko definisanih koraka.
*ako Gransakcioni sistem
upravlja podacima
&6 za procesiranje transakcija
O(rade#
Online Gransaction 9rocessing (O:G9)
9aketne (batch)
=unkcionalne oblasti &6
!odr*avaj% 'ojedine 'os$ovne f%ncije#
?aunovodstvo
=inansije
>arketing
Operacije (proizvodnje ili usluga)
5pravljanje ljudskim resursima
&ntegrisana softverska re#enja
1?9 1nterprise ?esource 9lanning
9oslovni informacioni sistemi komercijalni softverski paketi za mala, srednja i velika
preduze"a.
\buhvataju sve standardne poslovne funkcije
&maju mogu"nost prilagoavanja konkretnim potrebama preduze"a
9roizvedeni po meunardonim standardima poslovanja
&ntegrisana softverska re#enja
1nterprise ?esource 9lanning 6Vstems (1?9)
K :o#a razmena informacija
K <upliranje poslova
K $ekonzistentnost informacija
K $epostojanje zajednikih standarda
&6 za upravljanje odnosima sa kupcima
CRM -C%stomer Re$ations8i' Mana)ement
Aaza podataka o karakteristikama kupaca (kada i #ta je od nas kupovao)
Osnovna ideja! Gretirati razliite kupce na razliit nainJ
= poma'e zadr'avanju najboljih kupaca
= pru'a sugestije o potrebi kampanje ili specijalne ponude grupi kupaca
= estitke i pokloni kupcima za praznike
CRM 5 Servis za %'ce
Gehnike i druge informacije i usluge
>ogu"nost pra"enja porud'bine ili predmeta
9ersonalizovanje %eb sajta
$aje#"e pitanja i odgovori (=4]s)
1(mail i automatski odgovori
3all centar
Raz$ozi za %voAenje CRM
5 proseku, 7 puta je skuplje ste"i novog kupca, nego zadr'ati starog
$ezadovoljan kupac to saop#ti u proseku I(+- drugih ljudi.
$aje#"e, +-O kupaca donosi I-O profita.
8erovatno"a kupovine od strane novih kupaca [ +.O, a kod starih .-O.
F-O nezadovoljnih kupaca ostaju lojalni ako im se problem re#i.
S%''$C C8ains 7 <anci sna(devanja
Osnovni zadatak E' sistema je integrisanje podataka iz .unk(ionalni! oblasti
preduze/a u jednozna6ne in.orma(ije.
K S%''$C c8ain se odnose na tok materijala, informacija, pla"anja i usluga od dobavljaa sirovina
do fabrike i skladi#ta (/alue *#ain), pa do finalnog korisnika (Demand *#ain).
K 5kljuuju procese naruivanja, pla"anja, manipulacije materijalom, planiranje i upravljanje
proizvodnjom, logisticu i skladi#tenje, upravljanje zalihama i distribuciju.
K 5koliko je upravljanje elektronsko, govorimo o e(supplV chain.
Gokovi 6upplV 3hain!
Materija$ni toovi 7 fiziki proizvodi, novi mateijali i dobavljai koji uestvuju u lancu.
Informacioni toovi 7 odnose se na podatke o upitima, ponudama, porud'binama, #pediciji,
rasporedima.
Finansijsi toovi ukljuuju transfere novca, pla"anja, informacije vezane za kreditne kartice,
dinamiku pla"anja, elektronska pla"anja i podatke o kreditima.
+om'onente S%''$C C8ains
6upplV chain ukljuuju tri segmenta!
Uzvodni 7 dotok resursa ili porud'bina od eksternih dobavljaa
Interni proizvodnja, kompletiranje i pakovanje na jednom mestu
Nizvodni 7 distribucija ili disperzija od strane eksternih distributera
Ovo ukljuuje kretanje informacija i novca, kao i procedura koje podr'avaju kretanje proizvoda
iili usluga
Organizacije i pojedinci su takoe deo lanca snabdevanja.
!ro($emi S%''$C C8ains
Osnovni problemi proistiu iz velikog broja uesnika i njihovih kompleksnih odnosa.
9redvianje tra'nje glavni izor neizvesnosti
*onkurencija, 3ene, 8remenske nepogode, Gehnolo#ki razvoj, 9overenje kupaca
$eizvesnost vremena isporuke
*var ma#ina, 9roblemi u saobra"aju,9roblem sa utovaromListovarom
9roblemi sa kvalitetom
!ro($emi S%''$C C8ain
K 1fekat bia (@bikovskog repaB) poreme"aj u redosledu narud'bi, nesaglasnost u
informacijama, svaki poreme"aj izaziva posledice velikih razmera za itav lanac.
K Op#ti nain za minimiziranje opasnosti od problema @bikovskog repaB je razmena informacija
kroz itav lanac, kori#"enjem 1<&, ekstraneta i monitoringa putem &G.
&ntranet ( 1kstranet
Intranet je interna mre'a jednog preduze"a mo'e biti fiziki distribuirana.
Estranet podrazumeva vezu poslovnih partnera izuzetno je va'an u lancima snabdevanja.
Omogu"ava uvid partnera u deo informacija preduze"a, koji se tiu zajednikog posla.
Gradicionalni osnovni zadaci
=unkcije za razvoj &6
<efinisanje i realizacija strate)ije razvoja informacionog sistema preduze"a
<efinisanje interni8 standarda vezanih za nabavku, kori#"enje i odr'avanje informatike
opreme, tehnologija i aplikacija na nivou preduze"a
&stra'ivanje i razvoj u oblasti specifinih aplikacija i mogu"nosti 'rimene novi8
informacioni8 te8no$)ija za potrebe preduze"a
Obezbeenje izrade a'$iacija za potrebe preduze"a.
Obezbeenje odr*avanja informatike opreme (;%, 6% i komunikacije)
$ovi zadaci &6 funkcije
&nkorporacija &nterneta i e(trgovine u poslovanje
5pravljanje sistemskim integracijama
Organizovanje i realizacija o(%e i 'ermanentno) o(razovanja iz oblasti &G za sve strukture
u preduze"u.
1dukacija zapos&enih informatiara o poslovanju
9odr#ka krajnjim korisnicima raunara
9artnerstvo sa izvr#nim menad'mentom
5pravljanje outsourcing(om
&novacije
9ovezivanje sa odeljenjima za razvoj &6 drugih organizacija
Deneza razvoja &6 funkcije
7-(tih godina, raunski centri organizaciono locirani uz slu'bu koja je najvi#e koristila njihove
usluge ( naje#"e finansijski sektor ili komercijalu.
F-(tih godina, usluge raunskih centara poele su da koriste gotovo sve slu'be u firmi, oni se
organizaciono osamostaljuju i bivaju veliki, u rangu samostalnih sektora.
I-(te, a naroito E-(te godine, dovode do stvaranja informatikih jezgara u firmama i do pojave
specijalizovanih softverskih ku"a koje vr#e usluge za vi#e firmi(korisnika.
<anas ( &6, kao servisna funkcija svih struktura u preduze"u, ne treba da bude organizaciono
vezana ni uz jednog od korisnika njenih usluga, ime "e se spreiti favorizacija jedne grupe
zadataka u odnosu na ostale. Grebalo bi da bude organizaciono postavljena uz menad'ment.
!ozicija informati&e f%ncije
% or)anizacionoj /emi 'red%ze3a
Var. 9 &6 je #tab top menad'menta uobiajeno za periode uvoenja i intenzivnog razvoja &6
Var. ; &6 je nezavisan sektor sre"e se u sistemima koji imaju uhodan &6
Var. > &6 je odeljenje u okviru nekog sektora pojava u preduze"ima sa nerazvijenim &6
=unkcija razvoja informacionog sistema u preduze"u
Organizaciona forma!
6ektor za informatiku
6lu'ba za razvoj &6
OdeljenjeLOdsek za &6
5 organizacionim jedinicama preduze"a obavlja se priprema, unos, obrada i kori#"enje
informacija
Gradicionalna funkcionalna organizacija
(primer)
Gip organizacije! funkcionalni
=orma! veliki raunski centri,
5nos podataka (i operateri) u raunskom centru,
Odgovornost za podatke nedefinisana
6avremena organizacija
(primer)
Gip organizacije! matri ni
=orma! 6ektor, odeljenje, odsek
5loga! ?azvoj i odr'avanje &6
5nos podataka u org. jedinicama
Odgovornost samo za podatke
9rimer minimalne organizacione strukture odeljenja za &6
=orma! $ezavisna organizaciona jedinica
5loga! Organizacija razvoja i odr'avanja &6, uz kori#"enje usluga drugih firmi
5nos podataka u org. jedinicama
Odgovornost samo za podatke % sistem%
Ana$iti&a
o(rada 'odataa
Gransakcioni &6 O:G9
(On(:ine Gransaction 9rocessing)
registrovanje, obrada, arhiviranje, prikaz pojedinanih podataka transakcija
manipulacija transakcijama, procesima koji su frekventni i ponavljaju"i, paralelno se izvode
(primer! bankarski poslovi, rezervacije letova, naruivanje robe).
Gransakcije naje#"e imaju samo jedan ili nekoliko definisanih koraka.
Hahtevi savremenog poslovanja
!rist%' SVIM re$evantnim str%t%rama 'odataa
!rezentacija onretni8 sinteti&i8 informacija
Dono/enje od$%e %z saznanje o %zrocima i 'os$edicama
Tren%tno ras'o$o*ive ana$ize
Ha#to je danas te#ko dobiti
kvalitetne izve#tajeS
Hato #to to podrazumeva!
4nalizu velike koliine sirovih podataka,
<ugotrajno je,
*omplikovano za upotrebu i prikazivanje,
9otrebna je ukljuenost informatiara,
Ge#ko je izvodljivo za operativni sistem,
?ezultat ( vi#e verzija istine.
6pektar poslovnih podataka
!roizvodi
Te8no$o)ija
Sirovine
Finansije
Maretin)
4nalitiki &6
On(line 4nalVtical 9rocessing (O:49) analiza i obrada podataka, izrada izve#taja
*onstrukcija O:49 kocke

9rimer O:49 kocke
5<ine 'rocesiranje transacija
O(rada 'odataa
Standardni %'iti
M(5B( memorije
Sirovi 'odaci
!rist%'# svi orisnici
Rea$5time 'odaci
On5<ine ana$iti&o 'rocesiranje
Ritanje 'odataa
+om'$esni %'iti
B(5T( memorije
A)re)irani 'odaci
!rist%'# menad*eri0 ana$iti&ari
Istorijsi 'odaci
6istemi za podr#ku odluivanju
<ecision 6upport 6Vstems (<66) ( definicija
@... ono #to smo ve" dugo poku#avali, ali nismo za to imali nazivB
6prague, 3arlson
<66 su informacioni sistemi koji pru'aju podr#ku u re#avanju nedovoljno definisanih
problema, crpe"i iz postoje"ih sistema one informacije, koje su bitne za proces odluivanja.
6istemi za podr#ku odluivanju
E$ementi sistema za 'odr/% od$%&ivanj%
0odsistem za upravljanje podacima
E baza podataka koja sadr'i relevantne podatke o predmetnom sistemu (NtvrdiN, egzaktni
podaci i heuristiki, NmekiN podaci, koji su rezultat ekspertnih ocena, prognoza,
trendova).
E softver za upravljanje podacima (65A9).
0odsistem za upravljanje modelima
E softverski paket koji sadr'i finansijske, statistike i druge kvantitativne modele preko
kojih se obezbeuju visoke analitike sposobnosti sistema.
E Aaza modela sadr'i skup raspolo'ivih metoda i tehnika, projektovanih saglasno
ciljevima koje konkretni 69O treba da zadovolji.
0odsistem korisniko! interfejsa preko koga korisnik komunicira i upravlja 69O sistemom.
E *orisniki interfejs artikuli#e zahteve korisnika i prezentira izlaze iz sistema za podr#ku
odluivanju.
Tri nivoa DSS te8no$o)ije
6pecifini <66 ( konstruisani kori#"enjem <66 alata, dostupni na tr'i#tu
<66 generatori ( softverski paketi za razvoj <66(a, sadr'e biblioteke statistikih modela.
Upravljanj
e
poda(im
a
Upravljanj
e
poda(im
a
Upravljanj
e
modelim
a
Upravljanj
e
modelim
a
Upravljanj
e
znanje
m
Upravljanj
e
znanje
m
7enad#e
r
$korisnik
%
7enad#e
r
$korisnik
%
)orisni5
ki
inter.ej
s
)orisni6k
i
inter.ej
s
<66 alati ( ukljuuju programske jezike sa mogu"nostima pristupa nizovima podataka, pakete
za statistike proraune i sl.
+ao se razvija DSS2
S%ic5Qit 'rist%'
Iterativni razvoj
Razvoj ori/3enjem tradiciona$no) *ivotno) ci$%sa
Ovaj pristup je najzastupljeniji kod <66(a. &nicijativa uglavnom dolazi od strane menad'era,
tako da je <66 izgraen kroz interakciju, podjednako od strane menad'era kao i od strane
programera.
Iterativni razvoj
5 praksi <66(a, budu"i korisnici generalno ne znaju #ta 'ele od sistema. <a bi to utvrdili,
potreban je prototip sistema jednostavna inicijalna verzija koja se koristiti prilikom
eksperimenata i pomo"u koje korisnici ue kako da postignu 'eljene karakteristike sistema.
&terativni razvoj sistema se zasniva na izgradnji prototipa i njegovom pobolj#avanju.
Audu"i korisnik i tvorac <66(a zajedno defini#u problem koji 'ele da re#e i identifikuju
najpotrebnije elemente. 9rogramer tada izrauje jednostavnu verziju sistema, zanemaruju"i
slo'ene aspekte funkcionisanja, koje razvija u slede"im iteracijama.
Razvoj ori/3enjem
tradiciona$no) *ivotno) ci$%sa
>etodologija pogodna za kompleksne sisteme koje koriste mnogi korisnici.
8eliki organizacioni <66 je modelno orijentisan.
9rilikom razvoja specifinog <66(a, ovakva praksa je e#"e izuzetak nego pravilo.
6tudija sluaja!
<66 u bezbednosti saobra"aja
^_`abcYd @eYfY g`hYdYcY ` iY`j_YkYalmn lbfo`hYnY lY g`h_pqap eb`o_YhY@@
TUVWXU#
rsmcYiYl ib_tmi itmn ipjabcdmnY p eb`o_Yhp,
^`n`k ubc_bdY_maYdp fY iY`j_YkYa p ig_`t`vbwp nb_Y fY g`tbkYwb jbfjbhl`idm
iY`j_YkYaY lY lmt`p o_YhY
xbhmlidtblm mft`_ g`hYdYcY mf `jyYidm jbfjbhl`idm iY`j_YkYaY p z_Yhp.
`lid_pc{maY O:49 c`{cb
/01234 /01234
0 0
567896
89:;< =>?@A
BCD9E@F9 =@ G>E@
OH@A@F9 G9I@J@
2.% 2.%: : 3.% 3.%: : ;.% ;.%: :
<:=>?=9
1.% 1.%: :
@6?6A8B98
CD?E8FB=
GH>H?E=
I=:E8 J>H:67
K9DLMHE=
/01234 /01234
0 0
567896
89:;< =>?@A
BCD9E@F9 =@ G>E@
OH@A@F9 G9I@J@
2.% 2.%: : 3.% 3.%: : ;.% ;.%: :
<:=>?=9
1.% 1.%: :
@6?6A8B98
CD?E8FB=
GH>H?E=
I=:E8 J>H:67
K9DLMHE=
@6?6A8B98
CD?E8FB=
GH>H?E=
I=:E8 J>H:67
K9DLMHE=
|bfmnb
^_bhy`}blm n`hby `jbfjbvpab!
~`opkl`id j_f`o h`jmaYwY idYdmidmqcm mls`_nY{maY, g` jmy` c`a`a cY_Ycdb_midm{m
iY`j_YkYalb lbfo`hb
^_midpg itmn _Yig`y`}mtmn g`hY{mnY tbfYlmn fY c`lc_bdl` `jbyb}ab iY`j_YkYalb
lbfo`hb (itb lbfo`hb lY g`abhml`a y`cY{mam, mfYftYlb `h_bvbl`n t_id`n t`fmyY, p
c`lc_bdl`n t_bnblic`n mldb_tYyp m iy.)
\yYcYl` h`l`bwb `hypcY p ubc_bdY_maYdp fY iY`j_YkYa, pf iYflYwb ` g`iybhm{YnY m
c`libctbl{YnY itYcb `h wm
`cYylm m hYmlicm g_midpg.
Br%'ni DSS -BDSS.
Drupni <66 su sistemi koji podr'avaju grupno odluivanje pri emu su lanovi tima na
razliitim lokacijama i mogu da rade u razliitim vremenima.
interaktivni, kompjuterski zasnovani sistem koji grupi donosioca odluka poma'e u re#avanju
nestrukturiranih problema
D<66 podrazumevaju distribuiranu i mre'nu arhitekturu, kao i informacione tehnologije za
podr#ku timskom radu
Nivoi BDSS te8no$o)ije
$ivo + ! 9odr#ka procesu grupnog rada (elektronske poruke izmeu lanova grupe, mre'no
povezivanje raunara svih lanova grupe, javni ekran vidljiv svim lanovima grupe, anonimnost
ideja i glasanja, aktiviranje zahteva za idejama, sumiranje i prikazivanje ideja i mi#ljenja)

$ivo 0! 9odr#ka dono#enju odluke (softverske tehnologije za modeliranje i analizu situacije
odluivanja)
$ivo /! 9ravila za redosled dogaaja (specijalni softver koji sadr'i pravila koja odreuju
sekvencu govora, odgovora, pravila glasanja i dr.
P('*NOS+IN
&inergija
U6enje
&timula(ija
Ki,e in.orma(ija
're(iznija
komunika(ija
Objektivnije
vrednovanje
E.ekti postignuti
upotrebom
spe(i.i6ni! te!nika
O*SS
'odr,ka pro(esu
Lgrupno pam/enje
Lanonimnost
Lparalelna komunika(ija
Lmedijski e.ekti3 brzina
Ldepersonaliza(ija
L,irina pogleda na problem
'odr,ka zada(ima
Lglobalna
Llokalna
N'*OS+$&IN
*lokiranje pa#nje
+edostatak
pam/enja
Opasnost digresija
Mamilijariza(ija
Nomina(ija
'revi,e in.orma(ija
&poriji .eedba(k
'ovr,no kori,/enje
in.orma(ija
'ovr,na analiza
E.ekti postignuti
upotrebom
spe(i.i6ni! te!nika
9rimer kori#"enja D<66
+. 5tvrivanje strate#kih ciljeva
0. 5tvrivanje liste kandidata za kori#"enje sredstava
/. 5tvrivanje kriterijuma (znaajaLkoristi od svakog kandidata za realizaciju postavljenih ciljeva)
,. 1*691?G6*O O31$)&84$)1 koliko koji program doprinosi realizaciji ciljeva
.. 9roraun disperzije ocena
7. 4ko je disperzija velika, povratak na korak /.
F. Odluka
Izvr/ni IS
-E6ec%tive Information SCstems 5 EIS.
Osnovni cilj 1&6 pobolj#anje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na izvr#nom nivou
ubrzavaju odgovor na situacije izvr#nog odluivanja koje zahtevaju brzinu i efikasnost
podr#ka dono#enju odluka obezbeivanjem aktuelnih i tanih podataka u smislenom formatu
1&6 je user-frendl1, grafiki podr'an, obezbeuje izve#tavanje o izuzecima i ima mogu"nost
drill-do2na.
Naj&e/3a %'otre(a ( 3ritical 6ucess =actors (profitabilnost, finansijski indikatori, marketinki
indikatori, ljudski resursi, rizik, trini i potroaki trendovi
6pecifinosti dizajniranja i razvoja 1&6
<izajn i razvoj zasnovan na definisanim *ritinim =aktorima 5speha (*"3 )
&mplementacija zahteva aktivno ukljuivanje izvr#ilaca
*arakteristine metode za utvrivanje izvr#nih informacionih zahteva
E &ntervjuisanje
E &zvoenje zahteva iz ve" postoje"eg informacionog sistema
E 6intetizovanje iz karakteristika sistema
E Otkrivanje eksperimentisanjem (izradom prototipova)
+$j%&ni 'ro($em EIS5a# sadr*aj informacija
a ne na&in nji8ovo) 'rezentiranja
Deografski &6
9rezentacija statinih informacija (kartografske prezentacije),
9rezentacija dinaminih informacija (dinamika kartografija) ,
&nteraktivni alati za prikazivanje geografskih podataka (u sklopu informacionih sistema)
$ekretnine (katastar, osiguranje, procena vrednosti)
9rostorno planiranje
6aobra"aj (planiranje, odr'avanje, upravljanje)
ivotna sredina
*omunalna infrastruktura (vodovod i kanalizacija, elektrina energija, telekomunikacije,
gasovod, itd.)
8ojne primene
;itne intervencije (vatrogasci, policija, medicina)
$avigacija (vazdu#na, morska i kopnena)
Gurizam
9oljoprivreda
4rheologija
1pidemiologija i zdravstvo
Cumarstvo
Inte$i)entni sistemi
U'rav$janje znanjem
Hnanje predstavlja razumevanje odreene oblasti, koja u sebi sadr'i potencijal za njenu
praktinu primenu.
podatak
informacija
znanje
Vrste znanja
Im'$icitno -tacitno. znanje je lino, neformalno, nedokumentovano znanje i ine ga ve#tine,
prosuivanje i intuicija koju ljudi poseduju i koju ne mogu jednostavno objasniti i predstaviti, a
zasnovano je na linom obrazovanju i steenom iskustvu.
Es'$icitno znanje je po svojoj prirodi jasno, formalno, sistematsko, lako za komunikaciju i
preno#enje.
1ksplicitno znanje mo'emo transformisati u tacitno.
Gacitno znanje mo'emo transformisati u eksplicitne forme (rei, koncepte, slike, grafove, tabele). Ovaj
proces zovemo i formalizacija.
Ci$%s %'rav$janja znanjem
"nanje
otkrivanje
obuhvatanje
pre"i#"avanje
#irenje
(diseminacija)
upravljanje
skladi#tenje
pre"i#"avanje
Osnovna 'ret'ostava inte$i)entni8 sistema
Hnanje je mogu"e predstaviti simbolikim izrazima preko
simbolikih opisa, kojima se defini#u odnosi u posmatranom podruju,
postupaka za manipulaciju tim odnosima
emelji inteligentnog pona#anja!
( sposobnost da se razume prirodni jezik,
( sposobnost rezonovanja ili logikog rasuivanja8e#taka inteligencija
9oeci razvoja sistema ve#take inteligencije ( /-(te godine veka
Gokom 7-(tih godina nastojalo se da se simulira proces ljudskog razmi#ljanja i ugradi u
programe op#te namene.
Gokom F-(tih godina istra'ivanja su krenula ka pronala'enju op#tih metoda i tehnika koji bi se
ugraivali u specijalizovane programe.
*rajem F-(tih godina uoena je mo" programa da re#ava probleme na osnovu znanja koje taj
program o problemu poseduje, a ne iz formalizma koji koristi.
Gakvi programi su dobili naziv es'ertni sistemi
Definicija ES
9od ekspertnim sistemima podrazumeva se uspostavljanje unutar raunara
dela ve#tine nekog eksperta
koja se bazira na znanju
i koja je u takvom obliku,
da sistem mo'e da ponudi inteligentan savet
ili da preuzme inteligentnu odluku
o funkciji koja je u postupku.N
1kspertni sistemi ( karakteristike
Osnovni gradivni elemenat 16 je znanje (stav)
Hnanje u 16 ine injenice i heuristika (iskustvo i ose"aj).
2injenice su #iroko distribuirane, javno raspolo'ive informacije, usagla#ene na nivou eksperata
u predmetnoj oblasti (domen eksplicitnog znanja).
;euristiku ine lina pravila prihvatljivog rasuivanja, koja karakteri#u odluivanje na nivou
eksperata u datoj oblasti (domen tacitnog znanja).
Es'ertni sistemi
Gransfer znanja od eksperta do ekspertnog sistema i podrazumeva!
9rikupljanje znanja
9redstavljanje znanja u bazi znanja
!rimer 'rosto) za$j%&ivanja
4dministrator unosi stav!
7.eki momci igraju ko/arku8
9'na voli ko/arku7
6istem uvr#tava ove stavove kao pravilo u bazu znanja.
<oe *orisnik i ukuca!
9,a li 'na voli Milovana:9
6istem ovu reenicu prevodi na upit, i odgovara!
4,es4
*orisnik ukuca !
9$+jasni9
4 sistem ispi#e!
4Da li Ana voli )ilovana54
4Ana voli koarku4
4)ilovan momak4
and
4)ilovan i!ra kosarku4
*ako funkcioni#e ekspertni sistem
Obrazovanja linije rasuivanja se izvodi ulanavanjem &=(G;1$ pravila
5lanavanje unapred! poinje od skupa uslova ili ideja i kre"e se ka nekom zakljuku.
*oristi se u sistemima analize podataka, projektovanja, dijagnostikim sistemima i
sistemima obrazovanja koncepata.
4ko je poznat zakljuak, ali ne i put do njega, metod se naziva ulanavanjem unazad.
=orenziki sistemi, sistemi planiranja
Sistem 'rod%cije 7
%o'/teni ra&%narsi forma$izam
1lementi sistema produkcije!
globalna baza znanja,
skup pravila produkcije sa poetnim uslovom,
strategija upravljanja koje pravilo primeniti i kada prekinuti rad sistema
Vrste forma$izama
?aun predikata
6emantike mre'e
6emantki okviri (frames)
?elaciona algebra
=uzzV logika
$euronske mre'e
Ra&%n 'rediata
*O$)5$*3&)4! 4 (i),
<&6)5$*3&)4! 8 (ili) ,
&>9:&*43&)4 (ako...onda) ! [
$1D43&)4 (
Aca zivi u zutoj kuci4
6I/$&I(A*A, 78*A) ' 9+:A(78*A,68&A)%

4Aca voli da cita ili putuje4!
/+-$&I(A*A, *I&A&I) 3 /+-$&I(A*A, 08&+/A&I
Ra&%n 'rediata 5 'rimer
A7+(I3) situacija " +;DA(&($;) akcija A%
A7+ je uslov 0 +;DA je posledica " sa faktorom izvesnosti <%
0=I)$=I.
(>) 'K$ ima temperaturu I kalje,
$.,' je u pitanju pre#lada% uzmi aspirin
(?) 'K$ je u pitanju pre#lada I ima crveno !rlo
$.,' boluje od bron#itisa% uzmi antibiotik
Semanti&e mre*e 7
'rimer 'riazivanja znanja
Aca daje )iri knji!u%4
9rikazivanje znanja putem ramova (okvira, frams)
=rame struktura podataka koja sadr'i znanje o partikularnom objektu
*lasa! Gransport
&me proizvoaa! 4udi
Hemlja proizvodnje! $emaka
>odel! 4,






)+OI1-
-2- N-4I 7I-
subjekat primala(
objekat
Gip! 6edan
Ge'ina! +/-- kg
Aroj vrata! ,
...........................
K ;ijerarhija
K $asleivanje
?azlike izmeu konvencionalnih sistema i ekspertnih sistema
+ONVENCIONA<NI SISTEM E+S!ERTNI SISTEM
manipuli#e podacima manipuli#e znanjem
algoritamski koristi podatke
ponavljaju"i proces
heuristiki koristi znanje, proces
zakljuivanja
efikasno manipuli#e velikim bazama
podataka
efikasno manipuli#e velikim bazama
znanja
znanje i metode korisnikog znanja su
izme#ani
model re#avanja problema se pojavljuje
kao baza znanja, a njom upravlja
odvojeni deo ( mehanizam
zakljuivanja (interpreter pravila)
znanje je organizovano u dva nivoa (
podaci i program
znanje je organizovano u bar tri nivoa (
podaci, baza znanja i mehanizam
zakljuivanja
u sluaju novog znanja potrebno je
reprogramiranje
novo znanje se dodaje bez
reprogramiranja, pro#irivanjem baze
znanja
9rednosti i nedostaci 16
Oblasti primene
ekspertnih sistema
dijagnostiki sistemi,
sistemi predvianja,
sistemi projektovanja,
sistemi planiranja,
sistemi nadzora,
sistemi otklanjanja gre#aka,
sistemi za uenje,
sistemi upravljanja
9rimer primene ( 9redikcija
5oavanje i predikcija atributa
kori#"enjem stabla odluivanja
9redikcija potro#akih navika
9redikcija otkaza sistema
9ouzdanost za davanje kredita
!ravci razvoja ES
+odiranje te8ni&i8 znanja
Inte)racija sa (azama 'odataa
Sistemi is'or%e znanja -no4$ed)e de$iverC sCstem.
$isu bazirani na lancu zakljuivanja sa velikim brojem pravila.
Hakljuivanje je u jednom koraku.
Ha svaku premisu vezuje odgovaraju"i zakljuak.
Arzim pretra'ivanjem i uporeivanjem zadate premise sa postoje"im sadr'ajem u bazi
znanja, dolazi se do odgovaraju"eg zakljuka.
Uvod % informacione sisteme
1lektronsko poslovanje
8rste savremenih organizacija
=ric5and5mortar (cigla(i(malter) organizacije kompletno fizike organizacije.
Virt%e$ne or)anizacije kompanije koje obavljaju iskljuivo elektronsko poslovanje (zovu ih i
'%re '$aC)
C$ic5and5mortar (klik(i(malter) organizacije obavljaju neke aktivnosti klasino, a neke u
formi elektronskog poslovanja (parcijalno 19).
8irtuelne organizacije
Deografski razme#tene organizacije koje su povezane zajednikim interesima, a sarauju kroz
meusobno nezavisne radne zadatke, kroz prostor i vreme, kao i kroz organizacione granice, uz pomo"
informacionih i telekomunikacionih tehnologija.
Vrste virt%e$ni8 or)anizacija#
K G1:1%O?*
K 8&?G51:$1 *4$31:4?&)1
K 8&?G51:$& G&>O8&
G1:1%O?* ( rad zaposlenog na daljinu
<oacija radno) mesta mo*e (iti#
+od %3e 5 za'os$eni %'rav$jaj% dinamiom rada i radnim vremenom0 o(ez(eAena s% im
sva te8ni&a sredstva.
Sate$$ite office 5 ance$arije %da$jene od sedi/ta or)anizacije0 'ovezani s% sa sedi/tem
'%tem Intraneta.
8irtuelna kancelarija ( oblici
K Te$ecentre kancelarija u kojoj se deli prostor sa zaposlenima iz dr%)i8 or)anizacija
K Qot des environment ( zaposlenom se svakog dana odreuje drugi sto, omogu"en mu je
pristup elektroskoj po#ti i raunarskim podacima.
K To%c8do4n office ( zaposlenima se dodeljuje radni prostor kada dou na posao po principu
@first come first serveB.
K Qote$$in) ( zaposleni ve"i deo radnog vremena provode kod klijenta koriste"i njegovu opremu
i resurse slino kao posetilac hotela.
8irtuelni timovi
K $astaju zbog nerutinskih poslova za koje organizacije nemaju osposobljene strunjake.
K Gimovi strunjaka mogu biti fiziki udaljeni,
K =leksibilni na promenljive uslove u okru'enju.
K &maju komplementarne ve#tine i nezavisne ciljeve, ine ih zaposleni koji rade kod ku"e i male
grupe u kancelarijama,
9rednosti virtuelnih organizacija!
Omogu"ava anga'ovanje najboljih strunjaka
=leksibilna organizacija lak#e odgovara na promenljive zateve tr'i#ta
*onkurentnost izmeu razliitih privrednih jedinica
9ove"anje produktivnosti
9ouzdanije i zadovoljnije osoblje
=leksibilnost pri radu zaposlenih
9ove"anje produktivnosti zaposlenih
?adni dan traje 0, asa
1lektornska trgovina
K ?eklame i prodaja robe i usluga putem &nterneta
K 1lektronska razmena dokumenata koji prate robu, novac i usluge u prometu
K Hasnovano na standardima !
(&6O, &13, &G5, 31=43G, %GO, 5$3&G?4:, 5$3G4<
1lektronska trgovina
648?>1$4 G1$<1$3&)4 personalizacija ponude primenom &G
9rimeri!
( &ndividualni asopis
( 6pecijalna verzija polise osiguranja
( 6pecifian skup usluga zdravstvenog osiguranja
( 9ersonalizovan paket usluga u hotelijerstvu
>4?*1G&$D
u elektronskim uslugama
oblici
( one(to(manV +. faza (%eb sajt)
( one(to(one kasnije, specifikacija usluge po meri klijenta
&spitivanja radi odreivanja ciljne grupe
A0A (Ausiness to Ausiness)
K A0A aplikacije omogu"avaju organizacijama da izgrade nov nain
poslovanja
K A0A tehnologije!
olak#avaju transakcije za prodaju roba i usluga izmeu organizacija
omogu"avaju integraciju lanca nabavke
online pribavljanje robe jedne firme za drugu
9roblemi za primenu A0A aplikacija!
pravna integracija
bezbednost, brzina i fleksibilnosti u A0A aplikacijama
A03 (Ausiness to 3onsumer
K O($ici 'os$ovanja na Internet% oji daj% diretan interfejs izmeA%
'red%ze3a i 'otro/a&a.
K !rimer =;C a'$iacije je sajt ma$o'rodaje 'roizvoda i$i %s$%)a.
K !red%ze3a oja nis% niad diretno 'rodava$a 'otro/a&ima0
s8vati3e da je mno)o jeftinije otvoriti sajt ne)o 'rodavnic%.
K "a 'red%ze3a oja imaj% 'osrednie % distri(%ciji0 re$ami i 'rodaji
'roizvoda =;C nije efiasan mode$
K !otrosa&i tr)%j% diretno sa dr%)im 'otrosa&ima.
K +om'anija oja 'odr*ava ove transacije mora na3i
nei netradiciona$ni na&in za na'$at% %s$%)e.
K Cena %s$%)e je o(i&no ma$i 'rocenat transacije0
&$anarina0 re$amiranje i$i nea om(inacija.
=;=;C
-=%siness to =%siness to Cons%mer.
K Noviji mode$ e$etronse tr)ovine
+ori/3enje mode$a =;= oji 'odr*ava 'os$ovanje 'red%za3a 'o mode$% =;C
Do'rinosi %s'e8% =;= i zadovo$java 'otencija$n% tra*nj% =;C
A'$iacija oja 'ovez%je jedan on$ine ata$o) sa dr%)im mo*e
se smatrati ao =;=;C a'$iacijom
C;=;C
-Cons%mer to =%siness to Cons%mer
K U$j%&%je 'otro/a&e s'rovode3i transacij% sa osta$im 'otro/a&ima oriste3i on$ine
'red%ze3e ao 'osrednia.
K !rimer C;=;C a'$iacije 5 ata$o) i 'rodaja 'o$ovni8 i novi8 o$a izmeA% orisnia
!rednosti ori/3enja E5tr)ovine
=enefiti za or)anizacije
=o$ji 'rist%' doma3em i inostranom tr*i/t%
Ni*e cene o(rade0 'rocesiranja i distri(%cije informacija
=enefiti za %'ce
!rist%' ve$iom (roj% 'roizvoda i %s$%)a non sto' -;?DOD>YJ.
=enefiti za dr%/tvo
Mo)%3nost $ao) i jednostavno) 'rist%'a informacijama0 %s$%)ama i 'roizvodima
za $j%de % manjim )radovima0 r%ra$nim 'odr%&jima i % zem$jama % razvoj%.
O)rani&enja E5tr)ovine
Te8no$o/a o)rani&enja
Nedostata sveo'/te 'ri8va3eni8 si)%rnosni8 standarda
Nedostata te$eom%niacioni8 a'aciteta
S%' 'rist%'
Ne5te8no$o/a o)rani&enja
Ose3aj nesi)%rnosti od e5tr)ovine
Nere/ena 'ravna 'itanja
Nedostata riti&ne mase 'rodavaca i %'aca
E$etronso '$a3anje
E$etronsi &eovi -e5c8ecs. s$i&ni 'a'irnim &eovima0 naj&e/3e se oriste % =;=.
E$etronse reditne artice omo)%3avaj% %'c% on5$ine '$a3anje
!$atne artice s% od =;= eviva$entne ori/3enj% e$etronsi8 reditni8 artica i oriste
se za van'$anse =;= %'ovine.
E$etronsi e/
6tored(value moneV cards deponovana fiksna suma novca koju kupac koristi kad mu
zatreba.
6mart cards sadr'e ip sa informacijama o kupcu i mogu se koristiti kao debitne,
kreditne ili stored(value moneV kartice.
9erson(to(person paVments oblik pla"anja putem e(ke#a izmeu pojedinaca ili
pojedinca i firme, bez kori#"enja kreditne kartice
QOME5=AN+INB
Inte)racija 8ardvera0 softvera i te$eom%niacija.

K ZF-(tih se u svetu koristi telefonski pristup bankovnim raunima
K ZI-(tih se pojavljuje i pristup pomo"u kablovske televizije
K ZE-(tih na scenu stupaju internet tehnologije
K 0---(tih mobilno bankarstvo (veza putem mob. telefona)
Osnovni ti'ovi %3no) (anarstva#
K veza korisnika sa bankarskim raunarom putem modema
K softver za ku"ne finansije
K on(line bankarstvo pomo"u on(line servisa
K virtuelno bankarstvo
=erze i dr%)e finansijse or)anizacije
Informacioni sistem tr*ista novca &ijim ori/3enjem je mo)%3e...

K trgovina novcem i hartijama od vrednosti
K dobijanje informacija potrebnih za opredeljenje prilikom
zakljuivanja posla
K dobijanje informacija o propisima finansijskog poslovanja
K kori#"enje elektronske po#te i podsetnika
K komunikacija izmeu uesnika preko raunarske mre'e
K podaci o klijentima
E$etronsa javna %'rava
K $ain organizovanja dr'avne uprave, poslovanje partnerima,
graanima, zaposlenima i drugim vladinim organizacijama
K @On lineB pru'anje usluga dr'avnih organa i javnih slu'bi
K 9odrazumeva integraciju razliitih procesa javne uprave i novi
tehnolo#ki pristup, kao i promenu preraspodele nadle'nosti
B;= -Bovernment to =%siness.
6aradnja vlade i poslovnih subjekata kao i drugih pravnih lica.
9redstavlja najve"u mogu"nost za pove"anje efikasnosti ekonomije.
9osti'e se skra"enje vremena izvr#enja slo'enih transakcija i stvara dobra podloga za kvalitetno
odluivanje.
D03 (Dovernment to 3iticen)
6aradnja vlade i graana
6ervis je dostupan 0, asa dnevno
6ingle touch point jednim ulaskom na &nternet korisnik pristupa svim potrebnim informacijama
*orisnik pla"a administrativnu taksu i pla"anje se obavlja preko &nterneta
D0D (Dovernment to Dovernment
<r'avni organi efikasno koriste &nternet
servise na svim nivoima upravljanja
K &zmeu republike vlade i lokalnih
organa samouprave
K 9ri meuresornom upravljanju
D01 (Dovernment to 1mploVees)
*ori#"enje &*G u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u dr'avnim organima
Omo)%3ava#
K Aolju komunikaciju izmeu zaposlenih
K Alagovremeno obave#tavanje i protok informacija
K 9otrebe e(obrazovanja u vladi i javnim slu'bama
K 5pravljanje znanjem
Da$ji razvoj E!
Aez obzira na globalnu ekonomsku krizu, ne predvidja se znaajniji pad elektronskog poslovanja.
1(poslovanje u 6rbiji
0--0. godine 6rbija je potpisala e611 4gendu za razvoj informacionog dru#tva.
nisu usvojeni
zakon o elektronskom poslovanju,
zakon o kriminalu na &nternetu,
zakon o za#titi intelektualne svojine,
zakon o za#titi privatnosti podataka i informacija
zakon o elektronskom dokumentu na javnoj raspravi
usvojeni
zakon o telekomunikacijama
zakon o digitalnom potpisu
zakon o organizaciji i nadle'nosti dr'avnih organa za borbu protiv
visokotehnolo#kog kriminala