Predmet: Mobilne telekomunikacije

Predmetni nastavnik: dr Slavica Marinkovi

Saradnik: Amela Zekovi

IV Laboratorijska veba
Osnove digitalnih modulacija




1. Uvod

U cilju opisivanja tehnika modulacije bie korien uproeni model telekomunikacionog
sistema, dat na sledeoj slici.



Model telekomunikacionog sistema se sastoji od digitalnog izvora informacija, modulatora,
kanala za prenos informacija i demodulatora. Od demodulatora signal ide ka prijemniku. U
ovoj vebi se pretpostavlja da je kanal za prenos informacija idealan.
Digitalna modulacija je proces u kome digitalni simbol, moduliui signal, modulie
prostoperiodian signal, nosilac. Postoje tri osnovne vrste digitalne modulacije:
amplitudska (Amplitude Shift Keying, ASK), fazna (Phase Shift Keying, PSK) i
frekvencijska (Frequency Shift Keying, FSK). Kombinacijom ova tri osnovna modulaciona
postupka, moe se dobiti veliki broj razliitih modulacija. Na primer, modulacijom
amplitude i faze nosioca moe se dobiti modulacija koja se naziva kvadraturna amplitudska
modulacija.

2. Digitalna amplitudska modulacija

U sluaju digitalne amplitudske modulacije, amplituda nosioca (modulisanog signala)
menja se u zavisnosti od vrednosti ulaznog digitalnog signala (moduliueg signala).

2.1. Binarna ASK

Na slici je prikazan binarni ASK modulator. Signal na izlazu modulatora se moe
predstaviti izrazom:
( )
( )
0 0
0, "0"
cos , "1"
BASK
binarni simbol
u t
U t binarni simbol

.








Nacrtati digitalni signal na ulazu, nosilac i BASK signal, jedan ispod drugog.
Obeleiti koordinatni sistem.















ZADATAK

Pokrenuti Matlab i otvoriti dokument Baskmodulator. Izgled modela je dat na sledeoj
slici.



Pokretanje simulacije se obavlja izborom Run iz menija Simulation. Na grafiku su
prikazani, jedan ispod drugog, binarni digitalni signal, nosilac i BASK signal. Uoiti
vezu izmeu signala.
Za izbor novog binarnog digitalnog niza potrebno je promeniti parametar Initial seed u
bloku Generator sluajnih brojeva. Promena parametara bloka se omoguava
dvostrukim klikom na blok. Izabrati bilo koju vrednost izmeu 1 i 100. Simulirati model
i uoiti promene na graficima.
U bloku Nosilac mogue su promene Amplitude i Frekvencije nosioca. Izabrati
amplitudu 3 i simulirati model. Izabrati za frekvenciju nosioca 5, simulirati model i
uoiti promene na BASK signalu.








Kako utiu amplituda i frekevencija nosioca na BASK signal?




3. Digitalna fazna modulacija

U sluaju digitalne fazne modulacije modulisani signal ima konstantnu amplitudu, dok
njegova faza nosi informaciju o moduliuem signalu.

3.1. Binarna PSK

Ako je moduliui signal binaran, faza modulisanog signala moe imati samo dve
vrednosti. Na slici je dat modulator binarnog PSK signala. Modulator se sastoji od
konvertora unipolarnog binarnog signala u bipolarni i mnoaa. Ulazni binarni signal je
oznaen sa ( ) b t , dok je nosilac odreen izrazom ( ) ( )
0 0 0
cos u t U t = .






Nacrtati digitalni signal na ulazu, nosilac i BPSK signal, jedan ispod drugog. Obeleiti
koordinatni sistem.










ZADATAK

Otvoriti dokument Bpskmodulator. Model se simulira izborom opcije Run iz menija
Simulation. Izgled modela je dat na sledeoj slici.


Model se sastoji od generatora sluajnih brojeva, konvertora unipolarnih u bipolarne
signale, bloka koji generie nosilac i mnoaa. Po pokretanju simulacije na grafiku su
prikazani ulazni binarni signal, nosilac i modulisani signal.

Za izbor novog binarnog niza potrebno je promeniti parametar Initial seed u bloku
Generator sluajnih brojeva. Promena parametara bloka se omoguava dvostrukim
klikom na blok. Izabrati bilo koju vrednost izmeu 1 i 100. Simulirati model i uoiti
promene.
Za promenu parametara nosioca (amplitude i frekvencije) kliknuti dva puta na blok
Nosilac. Izabrati, na primer, amplitudu 4 i simulirati model. Izabrati za frekvenciju
nosioca 5, simulirati model. Uoiti promene na BPSK signalu sa promenom amplitude i
frekvencije nosioca.













Kako utiu amplituda i frekevencija nosioca na BPSK signal?




3.2. M-arna PSK modulacija

U odnosu na BPSK, gde jedan bit predstavlja jedan simbol, kod MPSK modulacije jedan
simbol predstavlja ( )
2
log n M = bita. MPSK signal se moe predstaviti izrazom:
( ) ( ) ( ) ( )
0 0
cos cos 2 1
MPSK i
u t U t U t i M = + = + , 1, 2,..., i M = ,
to znai da MPSK signal ima konstantnu amplitudu i M razliitih faznih pomeraja.
Pojednostavljeni telekomunikacioni sistem koji koristi MPSK modulaciju dat je u sledeem
zadatku. Kanal je idealan.



Nacrtati M-arni digitalni signal, MPSK signal i signal posle demodulacije.









ZADATAK

Otvoriti u Matlab-u dokument mpsk. Model sadri predajni i prijemni deo. Predajni deo
se sastoji od izvora (blok Generator sluajnih brojeva) i modulatora (blok MPSK
modulator). Prijemni deo sadri MPSK modulator i blok oznaen sa Scope koji
omoguava posmatranje signala.


Simulirati model izborom Simulation/Run. (Ukoliko grafik se grafik ne pojavi
automatski po simulaciji, dupli klik na blok Scope.) Na grafiku su prikazani M-arni
digitalni signal, MPSK signal i signal posle demodulacije. Uoiti vezu izmeu signala.
Koje su glavne osobine MPSK signala?
Trenutni izbor za M je 8. Mogue je promeniti ovu vrednosti, na primer u 2 ili u 16.
Blokovi generator sluajnih brojeva, MPSK modulator i MPSK demodulator sadre
parametar M. Dvostruki klik na bilo koji blok omoguava promenu njegovih
parametara. Promeniti vrednost M u sva tri bloka u 2. Simulirati model. Ponoviti
postupak za sluaj da je M 16.














Koja je veza izmeu signala?



Fazorski dijagram MPSK signala se dobija pomou sledeeg modela.



Nacrtati fazorski dijagram MPSK signala za M 8.








Na fazorskom dijagramu se vidi da su fazori rasporeeni po krunici. ta to govori o
MPSK signalu? Kakvo je rastojanje izmeu faza?




ZADATAK

U Matlab-u otvoriti dokument mpsk_fazdijagram. U modulu je prikazan predajni deo
sistema. Posle izvrene modulacije postavljen je blok Fazorski dijagram koji omoguava
prikazivanje istog. Simulirati model.
Na fazorskom dijagramu se vidi da su fazori rasporeeni po krunici. ta to govori o
MPSK signalu? Kakvo je rastojanje izmeu faza?
Promeniti vrednost parametra M u blokovima Generator sluajnih brojeva i MPSK
modulator sa 8 na 16. Kako izgleda fazorski dijagram?
Promeniti vrednost M na 2 i simulirati model.
Kako se menja fazorski dijagram sa promenom parametra M?



Modulacije signala se u Matlab-u moe postii i pisanjem koda. Tako, u sluaju, MPSK
signala ugraena funkcija za modulaciju signala ima format pskmod(x,M).Ulazni signal
je oznaen sa x, a parametar modulacije M je prirodni broj koji je stepen broja 2. Ulazni
signal ima celobrojne vrednosti izmeu 0 i M-1. Ugraena funkcija za demodulaciju MPSK
signala ima oblik pskdemod(y,M), gde je y MPSK modulisani signal.
Za predstavljanje faznog dijagrama modulisanog signala koristi se ugraena funkcija
scatterplot(z), gde je z modulisani signal.
U kodu koji sledi generisana je sluajna sekvenca brojeva izmeu 0 i M-1, signal je
modulisan, a zatim i demodulisan. Pored izgleda signala u svakom od tri sluaja, dat je
fazni dijagram modulisanog signala.

M=16;
%generise slucujan digitalan niz simbola, vrednosti izmedju 0 i M-1
signal=randint(1,100,M);

%prikaz prvih 10 slucajnih simbola
figure(1)
subplot(3,1,1)
stem(1:10,signal(1:10));
title(['Slucajni digitalni signal, M=',int2str(M)])

% psk modulacija signala i prikaz modulisanog signala
subplot(3,1,2)
modSignal = pskmod(signal,M);
stem(modSignal);
title([int2str(M),' PSK modulisani signal'])

%demodulacija signala
subplot(3,1,3)
demodSignal=pskdemod(modSignal,M);
%prikaz prvih 10 demodulisanih simbola
stem(demodSignal(1:10))
title('Demodulisani signal')

% fazorski dijagram za psk modulisani signal
scatterplot(modSignal);



ZADATAK

1) Generisati 1000 sluajnih brojeva ije vrednosti su celobrojne i izmeu 0 i 7.
Modulisati signal koristei MPSK modulaciju. Predstaviti fazorski dijagram ovog
signala.
2) Generisati 10 sluajnih binarnih brojeva. Modulisati niz koristei MPSK modulaciju.
Modulisani signal zatim demodulisati. Grafiki predstaviti izvorni signal, signal posle
modulacije i signal posle demodulacije.

4. M-arna kvadraturna amplitudska modulacija

Osnovna karakteristika MPSK modulacionih postupaka je konstantna anvelopa
modulisanog signala. Ukoliko, ukoliko ovo ogranienje ne postoji dobija se nov
modulacioni postupak poznat pod nazivom M-arna kvadraturna amplitudska modulacija
(M-QAM).
M-QAM signal, u optem sluaju, dat je izrazom:
( ) ( ) ( )
0 0
cos sin
i j
u t U a t U b t = + .
Vrednosti parova koeficijenata
i
a i
j
b definiu poloaj vrha fazora modulisanog signala na
fazorskom dijagramu.
U praksi se obino bira vrednost M tako da je ispunjen uslov 2
n
M = , gde n ima vrednosti
2, 4, 6... Ako je ispunjen ovaj uslov onda fazorski dijagram ima kvadratno simetrinu
strukturu, pri emu u svakom kvadrantu postoji L M = fazora modulisanog signala.
Vrhovi fazora modulisanog signala odreeni su sledeom matricom:
{ }
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
1, 1 3, 1 ... 1, 1
1, 3 3, 3 ... 1, 3
,
...
1, 1 3, 1 ... 1, 1
i j
L L L L L L
L L L L L L
a b
L L L L L L
+ + (
(
+ +
(
=
(
(
( + + + + +

.




Nacrtati fazorski dijagram MQAM signala za M 16.








Da li su amplitude fazora jednake? Kako su rasporeene faze?


Kako se menja fazorski dijagram sa promenom parametra M?
ZADATAK

Otvoriti model mqam_fazdijagram. Pokrenuti simulaciju (Simulation/Run). Trenutna
vrednost za M je16. Uoiti poloaj fazora. Da li su amplitude fazora jednake? Kako su
rasporeene faze?
U generatoru sluajnih brojeva i modulatoru promeniti vrednost parametra M na 4.
Pokrenuti simulaciju i uoiti promene na fazorskom dijagramu.




Nacrtati M-arni digitalni signal, MQAM signal i signal posle demodulacije.


















Obratiti panju na izgled MQAM signala. Kakva je amplituda signala? A faze?



Za MQAM modulaciju u Matlab-u se moe koristiti ugraena funkcija qammod(x,M).
Ulazni signal je oznaen sa x, a parametar modulacije M je prirodni broj koji je stepen
broja 2. Ulazni signal ima celobrojne vrednosti izmeu 0 i M-1. Ugraena funkcija za
demodulaciju MQAM signala ima oblik qamdemod(y,M), gde je y MQAM modulisani
signal.
Za predstavljanje faznog dijagrama modulisanog signala koristi se ugraena funkcija
scatterplot(z), gde je z modulisani signal.
Kod koji sledi generie sluajni signal koji ima vrednosti izmeu 0 i 15. Generisani signal
je, zatim, modulisan koristei 16 QAM modulaciju, a na kraju demodulacijom vraen u
poetni oblik. Svi signali su grafiki predstavljeni. Dat je i konstelacioni dijagram 16QAM
signala.

M=16;
ZADATAK

Za ispitivanje vremenskog oblika MQAM bie korien model mqam u Matlab-u. Za
vrednost parametra M izabrano je 4. Otvoriti model i pokrenuti simulaciju.
Model sadri predajnu i prijemnu stranu, pa su na grafiku prikazani M-arni digitalni
signal pre modulacije, posle modulacije i na prijemu po izvrenoj demodulaciju. Obratiti
panju na izgled MQAM signala. Kakva je amplituda signala? A faze?
%generise slucujan digitalan niz simbola cije su vrednosti
% izmedju 0 i M-1
signal=randint(1,100,M);
%prikaz prvih 10 slucajnih simbola
figure(1)
subplot(3,1,1)
stem(1:10,signal(1:10));
title(['Slucajni digitalni signal, M=',int2str(M)])

% modulacija signala
subplot(3,1,2)
modSignal = qammod(signal,M);
stem(modSignal);
title([int2str(M),' QAM modulisani signal'])

%demodulacija signala
subplot(3,1,3)
demodSignal=qamdemod(modSignal,M);
stem(demodSignal(1:10))
title('Demodulisani signal')

%prikaz fazorskog dijagrama signala
scatterplot(modSignal);




5. Digitalna frekvencijska modulacija

5.1. Binarna FSK

Binarni FSK signal dat je u optem sluaju izrazima:
( ) ( )
1 1
cos u t U t = + i ( ) ( )
2 2
cos u t U t = .
Prema tome, kada se prenosi binarni simbol 1 na izlazu iz predajnika je ( )
1
u t , a pri
prenosu simbola 0 dobija se signal ( )
2
u t .
Blok ema binarnog frekvencijskog modulatora data je na sledeoj slici. Ulazni binarni
signal je oznaen sa ( ) b t .

ZADATAK

Modulisati signala koristei 64 QAM. Pre modulacije generisati odgovarajui digitalni
signal. Predstaviti fazorski dijagram signala. Demodulisati signal. Signale pre
modulacije, posle modulacije i posle demodulacije predstaviti na odvojenim graficima.




Nacrtati digitalni signal na ulazu, nosioce i BFSK signal, jedan ispod drugog.
Obeleiti koordinatni sistem.





ZADATAK

Otvoriti model bfskmodulator. Model sadri sluajni generator brojeva (ovde, izvor
binarnih digitalnih signala), invertor, nosioce razliitih frekvencija i sabira. Blok Scope
slui za prikazivanje grafika. Ukoliko nije automatski otvoren po otvaranju modela
otvoriti ga dvostrukim klikom na blok.


Simulirati rad BFSK modulatora izborom opcije Run u meniju Simulation. Na grafiku su
prikazani ulazni binarni signal, nosilac frekvencije
1
f , nosilac frekvencije
2
f i BFSK
signal.
Uoiti vezu izmeu signala.
Za generisanje nove sluajne sekvence u bloku Generator sluajnih brojeva promeniti
parametar Initial seed. Izabrati bilo koji broj izmeu 1 i 100. Simulirati model i
pregledati grafike.
U blokovima nosilaca menjati frekvenciju i amplitudu. Promene su mogue posle
dvostrukog klika na odgovarajui blok. Gledati kako se menja BFSK signal sa
promenom nosioca. (Za vrednosti amplituda i frekvencija nosioca birati brojeve izmeu
1 i 5, po elji.)










Kako utie promena nosioca na BFSK signal?


5.2. M-arna FSK

M-arni FSK signal, dat je izrazom:
( ) ( ) cos 2
MFSK i i
u t U f t = + , 1, 2,..., i M = , gde su
i
f uestanosti nosilaca, a
i

proizvoljan poetni fazni stav.



Nacrtati M-arni digitalni signal, MFSK signal i signal posle demodulacije.











ZADATAK

Otvoriti dokument mfsk u Matlab-u. Model sadri predajnu stranu (izvor informacija i
MFSK modulator) i prijemnu stranu (MFSK demodulator). U sva tri nabrojana bloka za
parametar M mora biti izabrana ista vrednost i ona trenutno iznosi 4. Simulirati model.
Ukoliko grafici nisu automatski prikazani, potreban je dupli klik na blok Scope. Na
grafiku su, jedan ispod drugog, prikazani, ulazni M-arni digitalni signal, MFSK signal i
signal posle demodulacije. Signal posle demodulacije je isti kao ulazni signal, poto je
kanal idealan, ali sadri malo kanjenje. Uoiti razliite frekvencije u MFSK signalu i
nain na koji su povezane sa vrednou ulaznog signala.
Promeniti vrednost M na 8 u blokovima Generator sluajnih brojeva, MFSK modulator i
MFSK demodulator. Simulirati model i uoiti karakteristike MFSK signala u ovom
sluaju.








Na prethodnoj slici obeleiti razliite frekvencije i pokazati njihovu vezu sa ulaznim
signalom.



Za MFSK modulaciju signala u Matlab-u koristi se kod dat u nastavku teksta. Posle
generisanja sluajnog signala, signal se modulie pomou MFSK modulacije, a zatim
demodulie. Za vrednost M izabrano je 4. Za MFSK modulaciju koristi se ugraena
funkcija fskmod(signal,M,freqsep,nsamp,Fs). Parametri ove funkcije su
signal sluajni digitalni signal vrednosti izmeu 0 i M-1, M- prirodan broj, stepen broja 2,
freqsep - rastojanje izmeu frekvencija MFSK signala, nsamp - broj odbiraka po simbolu i
Fs uestanost odabiranja.

M=4;
freqsep = 8; %rastojanje izme]u frekvencija MFSK signala
nsamp = 8; % broj odbiraka po simbolu
Fs = 32; %ucestanost odabiranja
%generise slucujan digitalan niz simbola cije su vrednosti
%izmedju 0 i M-1
signal=randint(1,20,M);
%prikaz prvih 10 slucajnih simbola
figure(1)
subplot(3,1,1)
stem(1:10,signal(1:10));
title(['Slucajni digitalni signal, M=',int2str(M)])

% modulacija signala
subplot(3,1,2)
modSignal = fskmod(signal,M,freqsep,nsamp,Fs);
stem(modSignal);
title([int2str(M),' FSK modulisani signal'])

%demodulacija signala
subplot(3,1,3)
demodSignal=fskdemod(modSignal,M,freqsep,nsamp,Fs);
stem(demodSignal(1:10))
title('Demodulisani signal')


ZADATAK

Generisati 100 sluajnih signala ije su vrednosti izmeu 0 i 15. Koristei MFSK
modulaciju modulisati signal.

6. MSK modulacija

Ukoliko je promena faze nosilaca MFSK signala kontinualna onda se takva modulacija
naziva CP FSK (Coherent Phase FSK). Ukoliko je u pitanju BFSK i promena uestanosti
nosioca je minimalna tada se takva modulacija naziva MSK (Minimum Shift Keying). Izraz
kojim se opisuje MPS signal je:
( )
0 0 0 0
cos cos( ) sin sin( )
2 2
MSK
u t U t t U t t
T T


| | | |
=
| |
\ \
,
pri emu se znak + odnosi na signaliziranje binarnog simbola 1, a znak - na
signaliziranje simbola 0. Poetne vrednosti faze mogu da budu 0, .



Nacrtati M-arni digitalni signal, MSK signal i signal posle demodulacije.















Obeleiti na slici kontinualnost faze.



Kako se menja frekvencija u odnosu na ulazni binarni signal?

ZADATAK

Otvoriti u Matlab-u model msk. Simulirati model izborom opcije Run iz menija
Simulation. Uoiti kontinualnost promene faza MSK signala. Kako se menja frekvencija
u odnosu na ulazni binarni signal?