Uvod Razvoj tehnologije u 20. veku u mnogome je doprinelo naoj meupovezanosti ali i razmeni informacija i materijala.

Elementarni deo globalne povezanosti predstavljalo je ko uzmemo !injenicu da su stvaraoci prvog upotrebu jezika, prvobitno engleskog jezika.

personalnog komjutera "#$%, operativnog sistema i kona!no svetske globalne mre&e "'''%, dostupno iroj masi, bili izvorni govornici engleskog jezika, lako mo&emo razumeti zato je engleski jezik trenutno najkori(eniji i najrazvijeniji strani jezik dostupan na )nternetu pokazuju(i se vremenom kao odli!na lingua franca globalne komunikacije. *eutim, kao i u prolosti, uz sve ve(e komunikacije meu ljudima razli!itih kultura i nacija, usledila je neizbe&na pojava sve ve(eg broja drugih stranih jezika, samim tim i njenog u!enje i kori(enja.

-Razvoj i korist tehnikih sredstava u uenju stranih jezika(CALL)#re manje od pedeset godina izumljen je prvi personalni kompjuter, koji (e se kasnije razviti u neizostavni multifunkcionalni ureaj. +ananji &ivot bio bi nezamisliv bez makar jednog multifunkcionalnog ureaja pri ruci poput ra!unara, laptopa, tableta, mobilnog telefona, e,book !ita!a i sl. #ristupa!ne cene ra!unara usledilo je njihovu sveobuhvatnu implementaciju u svakodnevni &ivot, a samim tim i u u!enju stranog jezika"$ --%.. +obro je poznata !injenica da u!enje i kona!no savlaivanje jezika obuhvata !itanje, pisanje, sluanje i govorenje. /va !etiri jezi!ka elemenata do sada su bila ograni!ena u smisli njenog predavanja, prenoenja, u!enja i prisvajanja. 0va limitacija podrazumevala je da nastavnik, odnosno izvorni govornik, i u!enici budu prisutni u istom prostoru i vremenu u toku trajanje nastave, to (e se radikalno promeniti modernom tehnologijom. #omo(u ra!unara i interneta, u mogu(nosti smo da nae jezi!ko obrazovanje oslobodimo tih stega.

111111
.

$ -- 2 $omputer, ssisted -anguage -earning

~1~

Moderna tehnoloka pomagala u uenju stranog jezika

- nteraktivna !ela ta!la ( "#))nteraktivna bela tabla je zapravo bela tabla koja je osetljiva na dodir i na kome se projektuje slika sa projektora. 3 meusobnoj komunikaciji je sa ra!unorom to zna!i da se preko )45 mo&e koristiti sam ra!unar kao i sve njegove programe. 3 pogledu jezi!kog obrazovanja najkorisnija se pokazala kod klasi!nog, odnosno direktnog, na!ina predavanja gde je naglasak stavljen na samog u!itelja. /ama primena )45 u u!ionici do&ivelo je veliki uspeh zbog implementacije moderne tehnologije, koja u poslednjih par decenija postala najbitnije deo svakodnevnice mladih ljudi pa i dece, time motiviu(i u!enike i pove(avaju(i njihovu pa&nju. #omo(u )45 se mo&e pisati, prekrivati6otkrivati tekst, podvla!iti ili obojiti tekst time vizuelno prikazati i opisati odredjena gramati!ka pravila, kongruencije re!i, semanti!ke povezanosti i sl. 7elika 4ritanija je bila meu prvim zemaljma koja je &eljno prihvatila ovaj tehnoloki napredak i uspeno implementirala u svojim kolama. 8jen primer sledili su i ostale zemlje poput #ortugalije. +irektna povezanost )45 sa ra!unarom omogu(ava njenim korisnicima da imaju potpunu slobodu i kontrolu u kori(enju svih dostupnih programa kao i mogu(nost instantnog informisanja preko interneta. #rogrami poput 'ord, E:cel, #o;er#oint 7ie;er, kao i #aint omogu(avaju u!iteljima da na velikom platnu vizuelno predstave svoje predavanje u!enicima. 3!itelj mo&e, na primer, u #aint programu posebnim hemijskama napie odreena slova ili re!i odreenog jezika raznim bojama a zatim to isto sa!uvati i proslediti u!enicima putem e,mail,a. 3koliko je neka re! nepoznata, njena etimologija, deklinacija i sl, brzo se mo&e otvoriti pretra&iva! i momentalno saznati i prikazati njeno zna!enje. <atim se mo&e prikazati slika koju ozna!ava ta re! ili ideja. 7e&banja, u kome se tra&i popunjavanje teksta odreenim leksemima, se mogu izvriti prekrivanjem re!i do momenta kad u!itelj to &eli. ustrije, 9ine, *eksika i

~2~

*eutim, uz sve ve(e kori(enje moderne tehnologije i njene implementacije u nastavnim programima, evidentnija je uobi!ajan generacijski jaz izmeu u!itelja i u!enika gde su u!enici u ve!ini slu!aja spretniji i uspeniji u kori(enju sve modernije tehnologije. +akle pored unapreivanja nastavne metodike bitna je i pravilna edukacija samih u!itelja u kori(enju novih tehni!kih pomagala. "#rensk= 200.,+igital natives, digital emigrants. On the horizon.84$ 3niversit= #ress% 5akoe se kritikuje sama metoda nastavnog plana koja )45 povla!i sa sobom. 4udu(i da sve ve(i broj kola koristi grupni rad u edukaciji u kome su u!enici okrenuti jedni prema drugima a ne ka tabli kao nekada, kori(enje jedne centralizovane povrine za prikazivanje materijala sputava u!enike da lako prate nastavu. )sto tako se kritikuje ideja da se u centar pa&nje vra(a nastavnik sa njegovim6njenim znanjem i naputa interakcija sa u!enicima naputaju!i time ideju da je nastavnik samo posrednik u u!enikovom obrazovanju. "5homas, *ichael, $hapter >>7), >>7))%.

-$orta!ilni ure%aji u uenju stranog jezikaDesktop se danas smatra kao jedan od najva&nijih orua u u!enju stranog jezika ali isto tako bilo koje materije. #omo(u desktopa u!enici imaju mogu(nost da koriste(i razne programa gde se tekstualnim, audio i video materijalima, upoznaju sa kulturom ciljanog jezika, preuzmu &eljene materijale, raspodele drugim govornicima ali naj&anije od svega jeste i da izmenu doti!ne materijale br&e i lake nego ikada od sada. ?@ pored svih pogodnosti koji nam nude dekstopovi, oni u sebi imaju neizbe&ni hendikep, a to je mobilnost tj. nedostatak mobilnosti budu(i da ste vezani za samo jednu radnu povrinu.

~3~

Laptop sa druge strane nam pru&a iste mogu(nosti kao i desktop ali uz dugoo!ekivanu mogu(nost mobilnosti. ko uzmemo za primer da u!enici mogu svoje laptopove poneti na predavanjima i tamo dostupljeni materijal modifikovati po njihovoj &elji i potrebi, onda lako mo&emo uvideti zna!aj ovakvog ureaja pri u!enju stranog jezika. /vi oblici materijala, poput e,knjiga, e, re!nici, pdf datoteke i mpA, avi, mov kao audio6video formati koji se mogu lako koristiti, manipulisati pa !ak i proslediti ostalim u!enicima, predstavljaju svakodnevne oblike i materijale kome se strani jezici danas u!e. 4itno je napomenuti da se skoro sve vrste datoteke mogu modifikovati isklju!ivo uz ra!unar velike snage obrade informacije koji ostali portabilni ra!unari ne mogu. Tablet je danas postao jedan od najpopularnijih portabilnih ureaja. 8jegova primena ogleda se u jednostavnoj i brzoj upotrebi glavnih formata internet materijala poput pdf fajlova, mp3 audio zapisa i avi video podatka. 3z ova tri medija, u!enik stranog jezika mo&e, pristupa!nom cenom, imati pristup najkorisnijim i najdostupnijim na!inima u!enja stranog jezika.

&omunika'ija uz pomo( raunara i nterneta (CMC)

+oba televizora, radio ureaja pa i samog razgovora Blice u liceC je na&alost sada, manje ili vie, deo prolosti. +anas vlada era internet gde su ljudi povezani sa svim svojim poznanicima, prijateljima, kolegama vie nego ikada u istoriji !oven!anstva. )nternet danas slu&i kao kulturni i socijalni centar dananje moderne civilizacije a samim tim i epicentar svih jezika, bilo populanih bilo nepoznatih. 8o u!enje na daljinu postoji jo od .DE0. gde se u Engleskim unstitucijama kao u 0pen 3nivesit= materijali, poput video i audio kaseta slali putem pote. <apravo bilo koja komunikacija koja se vri putem ra!unara spada pod $*$ 2, i mo&e biti ili sinhronizovana, tj. u&ivo, ili asinhronizovana kao to mo&e bitiF mail, moodle, /k=pe, Gou5ube i sl.
1111111111111 2

$*$ 2 $ompute,*ediated $ommunication

~4~

)nternet predstavlja ne samo mre&u, prenos i virtuelno skladite svih datoteka ve( i ra!unara, odnosno njihovih korisnika. *eu tim datotekama, bitne za u!enje stranog jezika, spadaju tekstualni, audio, video materijali poputF pdf, t:t,ppt, mpA, mpH, mov, avi i sl. 8o pored datoteka, internet nam nudi i programe ili aplikacije za mobilne telefona ali i stranice koje mogu biti od izuzetne koristi. *eu najpopularnijim metodama u!enja stranog jezika pomo(u interneta predstavljaju konvezacioni programi i auditivno,vizuelni materijali za koje su najkori(eniji /k=pe i Gou5ube. "5homas, *ichaelI $hapter >>)), )nternet 5echnologies and -anguage 5eacher Education, +arren Elliot%

-)k*pe u uenju stranog jezika/k=pe je prvestveno lansiran jo 200A. godine i danas predstavlja jedan od najkori(enijih besplatnih komunikacionih programa koji funkcionie nezavisno od internet pretra&iva!a. +rugim re!ima, prostim instaliranjem na ra!unaru i sa stabilnom internet vezom u mogu(nosti smo da obavljamo audio,video pozive ali i trenutnu tekstualnu komunikaciju i samim tim predstavlja direktnu interakciju sa naim sagovornikom u realnom vremenu. " httpF66en.;ikipedia.org6;iki6/k=pe%

~5~

Jadna od najve(ih osloboenja koje nam /kupe nudi jeste prostorno osloboenje. 9omunikacija pomo(u /k=pe,a omogu(ava u!enje jezika izmeu sagovornika a da je pritom svako u svojoj domovini, to predstavlja veliku olakicu pojednicima koji iz sopstvenih razloga ne mogu da putuju. +rugim re!ima, u!itelj i u!enici nisu u obavezi da budu prisutni u istoj prostoriji tokom samog razgovora ili nastave, samim tim osloboeni su prostornog preduslova ali ne i vremenskog. 8aime, iako mo&emo iz udobnosti naeg doma da obavljamo razgovor ne mo&emo da se oslobodimo vremenskog preduslova, to i ne predstavlja veliki problem ako su sagovornici iz iste vremenske zone. *eutim ako uzmemo za primer da je jedan korisnik iz 8jujorka a drugi iz Kongkonga gde je vremenska razlika !ak .A sati, lako mo&emo prona(i manu ove vrste direktne komunikacije. )ako u!enje stranog jezika putem /k=pe,a ima svojih mana, ono nam takoe nudi jo jednu va&nu komponentu u u!enju i prisvajanju stranog jezika pored oralne komponente, tj. verbalne komunikacije. 5a komponenta predstavlja neverbalna komunikacija. /ama neverbalna komunikacija, tj. njeno u!enje i razmena takoe mo&e biti korisna ako ne i klju!na u upoznavanju kulture u!enog jezika gde su akcenat, ekspresija primer intonacija, odli!ni smeh, facijalna smera i indikatori

kvaliteta konverzacije.

ko uzmemo za

da u razgovoru sa izvornim

govornikom naeg ciljanog jezika, umesto jedne re!i upotrebimo drugu i time izmeni smisao nae re!enice do nerazumljivosti, u facijalnoj ekspresiji naeg sagovornika bez i jedne re!i jako lako mo&emo uvideti nau greku i ispravno sebe izraziti, oslobaaju(i se time mogu(eg emotivnog stresa konstantnog ispravljanja od strane naseg sagovornika. 5akoe mo&emo prepoznati i pogodnost vie istovremenih korisnika !ime bismo lako mogli da odr&imo !as pa !ak i diskusiju u realnom vremenu u udobnom okru&enju !ime bismo dodatno motivisali i opustili nae sagovornike i u!enike stranog jezika. "5homas, *ichael, $apter 7)%.

~6~

-+ou#u!e-a u uenju stranog jezika-

#ored direktnih internet komunikacije koji su nam na ponudi, u!enici stranog jezika u svom arsenalu imaju i Gou5ube, koji je osnovan jo 200L. godine i predstavlja besplatnu internet stranicu za razmenu video podataka." httpF66en.;ikipedia.org6;iki6Gou5ube% /ama prednost postavljanja video materijala na stranici koji je dostupan bilo kome i bilo kada omogu(ava u!enicima stranog jezika da odreeni video snimak pogledaju u prilikama pogodno njima samima. 0va stranica je dostupna irom sveta, no na&alost autori materijala imaju mogu(nost da ograni!e u kojim je zemljama je odreeni materijal dostupan pregledavanju. 4udu(i da svako ko ima nalog mo&e postavljati snimke, ono danas predstavlja pravu leksandrijsku bibilioteku video materijala gde u!enici i studenti stranih jezika mogu na(i ve&be izgovora, osnovne fraze, gramati!ka pravila, ve&be konverzacije, leksi!ke grupe i sl. svih nivoa skoro svakog jezika. 0vi snimci pru&aju u!enicima i studentima priliku da u konfornoj, tj. sigurnoj, sredini sluaju i usvajaju odreena znanja koju oni sami &ele, bez pritiske u!itelja, testova i sli!nih kontrola znanja.

~7~

-,oogle #ranslateMoogle 5ranslate je je besplatna i viejezi!na statisti!ka prevodila!ka maina i danas predstavlja jedan od najkori(enijih i najpopularnijih internet stranica kreiran isklju!ivo za prevoenje tekstova. 8a!in na kome je bazirana ovaj prevodila!ki servis, po &elji njenog osniva!a Nranca Josefa 0ha, ustanovljena je jo od samog po!etka i sem ponekih izmena dodata kasnije ostala je do dananjeg dana ista. 3mesto klasi!nih gramati!kih pravila i re!nika, Moogle 5ranslate funkcionie tako to pregleda milione prevedenih tekstova dostupnih na internetu i zatim sastavlja najbolji mogu(i prevod. <animljivo je primetiti da su prevodi na nekim jezicima bolji od drugih, kao na primer engleski jezik koji je najdostupniji i najrazvijeniji jezik na internetu ali isto tako i druge jezike poput nema!kog, francuskog, gr!kog i sl. 5akoe je zanimljivo primetiti olakavaju(u okolnost gde pri kucanju teksta umesto (irili!ne, arapske i drugih pisama mo&emo koristita latini!na pisma i tekst se samostalno prebacuje na izvorno pismo a zatim i prevodi na jezik koji mi izaberemo. )ako je tokom godina Moogle5ranslate bilo !esto kritikovan zbog ta!nosti prevoda i sli!nih problema, ono i dalje mo&e biti od velike pomo(i onima koji u!e strani jezik poma&u(i !itaocima da shvate generalni kontekst teksta koji prevodi, dodatno ih motiviu(i ka daljem u!enju i razumevanju gramati!kih i vokabularnih pojedinosti ali i isto tako bilo koje jezi!ke specifi!nosti. "httpF66en.;ikipedia.org6;iki6Moogle15ranslate%

--akljuak3!enje stranog jezika uvek je bilo podreeno mogu(nostima predava!a ali mesta i vremena gde su ta predavanja odr&avana. 9ako se moderna tehnologija sve vie razvijala i kako su nastajala nova pomagala, bilo hardverska, bilo softverska, tako su se vremenom sve vie u predavanjima unosile tehnoloke inovacije radi lakeg br&eg i zabavnijeg na!ina prenoenja znanja. )ako danas postoje pregrt programa koji sa lako(om replikuju razne jezi!ke sposobnosti, oni nikada ne(e u potpunosti zameniti govornika maternjeg ili stranog jezika, ali zato mo&e pomo(i pri njenom u!enju. +anas su, na sre(u, u!enicima stranog jezika na raspolaganju brojne

~8~

usluge koje pokrivaju sve !etiri oblasti u!enja stranog jezika "pisanje, !itanje, sluanje i govorenje% i koje mogu nezavisno od mesta i vremena u!enja pristupiti tim znanjima stvaraju(i svoj kurikulum po svojoj &elji i mogu(nosti.

~9~

-iteraturaF , 4radle=, -indaI 5houOsn=, /=lvieF B/econd -anguage 5eaching and -earning ;ith 5echnolog=F 7ie;s of Emergent ResearchersC. +ubli, )reland, Reasearch,publishing.net, 20... ,5homas, *ichaelF Handbook of Research on: Web .! and "econd Lan#$a#e Learnin#%. )nformation science referencI Kershe=, 8e; Gork, 200D. ,httpF66en.;ikipedia.org6;iki6/k=pe ,httpF66en.;ikipedia.org6;iki6Gou5ube ,httpF66sh.;ikipedia.org6;iki6)nternet , httpF66en.;ikipedia.org6;iki6Moogle15ranslate

~ 10 ~