TEHNIKA IZGUBLJENOG VOSKA USPOREDBA LESNIH I GLINENIH

KALUPA
Tea Lokner, Anita Dekani
U okviru zadane teme obradile smo mogunost izrade i peenja glinenih i lesnih
kalupa sa umetnutim votanim modelom, kako bi provjerile mogu li ti kalupi nakon suenja,
peenja i otapanja voska, posluiti kao kalupi iz kojih se mogu lijevati metalni predmeti.
Modeli koje smo napravile u vosku bili su proizvoljni (vidljivi na fotografijama). Pri
pravljenju kalupa zamijetile smo koliko je lake bilo oblikovati glinene od lesnih. Puno nade
smo polagale u kalupe od gline, dok su lesni bili neka vrsta eksperimenta, da provjerimo je li
bilo mogue lijevati pomou takvih kalupa. Ako bi se to pokazalo moguim, bilo bi to
zanimljivo jer znamo da se lokalitet Vuedol, najvaniji lokalitet Vuedolske kulture na naim
prostorima, razvija upravo na lesnim padinama uz Dunav.
Za peenje kalupa odabrale smo jednostavan nain peenja tzv. peenje na
otvorenom (imi-Kanaet 1990:2). Dobro osuene glinene i lesne kalupe stavile smo u rupu u
zemlji, koja nije bila pretjerano duboka, a iznad i ispod kalupa naslagale smo gorivo drvene
cjepanice, slamu. Dakle, kalupe smo stavile zajedno s gorivom kako bi se poboljala kvaliteta
peenja (imi-Kanaet 1990:3). Sve skupa smo zapalile i pustile da se pee jedan i pol do dva
sata, uz povremeno dodavanje goriva. Kada je sve skupa izgorilo, a ostala samo ar, pokrile
smo ju zemljom i ostavile preko noi, da se postupno hladi. Ukopavanjem u zemlju zatvorile
smo dio za peenje, te postigle da se temperatura due zadri. S obzirom na to da noi nisu
bile jako hladne, nije bilo prevelikih temperaturnih razlika, a i sama rupa ne bi se brzo
ohladila pa smo zakljuile da ne postoji opasnost za kalupe.
Rezultat peenja bio je za nas iznenaujui. Naime, gotovo svi glineni kalupi su nakon
peenja izali uniteni, a lesni su izali itavi ili sa sitnim oteenjima. Iako u lijevanju metala
ta sitna oteenja nisu zanemariva, ipak je bilo lesnih kalupa koji su izali u potpunosti itavi i
pokazali se boljima i vrima od glinenih. Kalupi su nejednako peeni.
Po naem miljenju, glineni kalupi su popucali vjerojatno zbog nagle izloenosti jakoj
vatri. Oni sami su bili debeli tek 1-2 centimetra tako da su se mogli vrlo lako raspasti.
Takoer, postoji mogunost da su se glineni kalupi raspali i preko noi, u to sumnjamo jer po
nainu pucanja vidimo da su pukli pod vrlo velikim pritiskom, gotovo su eksplodirali.
Zvukovi pucanja mogli su se uti i prilikom gorenja.
Na zakljuak je da su se lesni kalupi pokazali kao vrlo izdrljivi i zahvalni za peenje,
pogotovo ako se uzme u obzir naa nestrunost i injenica da smo sve ovo u velikoj mjeri
radile prvi puta i na blef, te je postojala mogunost da eksperiment propadne i zbog nae
pogreke. Lesni kalupi, za razliku od glinenih, pokazali su se prilagodljivima vremenskim
uvjetima i ljudskom faktoru.