VOENJE, TOK SASTANKA I DONOENJE ZAKLJUAKA I ODLUKA

Sastanak vodi lice, ili grupa, unapred za to odreena rukovodilac organizacije koja odrava sastanak ili se za svaki sastanak bira posebno telo, predsedavajui i predsednitvo. Unapred se takoe odreuje lice koje vodi zapisnik zapisniar. Tok sastanka ima !aze" #. uvod $. razrada dnevnog reda . zakljuak sastanka U uvodnom de u predsedavajui treba da utvrdi da li postoji kvorum %potrebna veina za donoenje punovani& odluka', da imenuje zapisniara i druga tela potrebna za regularan rad sastanka, predlae dnevni red, trai saglasnost da se on usvoji itd. U !a"!adi dnevno# !eda, svaka taka dnevnog reda se detaljno razrauje. (azrada ima !aze" izlaganje o problemu %usmeno ili prilaganje odtampanog materijala' diskusija %razmatranje i analiziranje problema pri emu svi uestvuju usmeno ili u pisanom obliku' donoenje zakljuaka %donoenje zakljuaka u sluaju da ne postoji potreba za glasanjem ili odluke koju podri veina u sluaju glasanja'. )ostoje tri vrste glasanja" aklamacijom %dizanjem ruke' tajnim glasanjem na glasakim listiima raspisivanjem re!erenduma %za pri&vatanje ili odbacivanje predloga odluke'. Od uke i "ak $u%&i moraju biti !ormulisani jasno, kratko i prema potrebi u takama. *a osnovu nji& se donose reenja na osnovu koji& se sprovode donete odluke. ZA'ISNIK ('o$am, v!ste, de ovi i i"!ada) +apisnik je beleka koja se vodi za vreme odravanja sastanka. )ostoje tri vrste zapisnika" zapisnik van upravnog postupka %zapisnik sa sastanka' zapisnik u upravnom postupku zapisnik u prekrajnom postupku vode i& posebni organi u okviru svoje nadlenosti +apisnik se moe voditi na slobodnim listovima koji se nakon isteka mandata povezuju korie ili u !ormiranoj knjizi ije sve strane moraju biti unapred numerisane i overene. Za*isnik $e dokument o !adu sku*a+ Za*isni%a! je lice koje vodi zapisnik i zajedno sa predsedavajuim odgovorno je za sadraj i tanost zapisnika.

)rema nainu i obimu pisanja zapisnik moe biti" #. puni stenogra!ski, u kome je zabeleeno sve to je na sastanku reeno

$. obini redovni, u kome je registrovano sve to je reeno ali ne doslovno ve samo ono to je bitno . saeti skraeni sadri samo najvanije podatke o odlukama i zakljucima. De ovi "a*isnika Svaki zapisnik ima sledee delove" uvod razrada dnevnog reda zakljuci zapisnika. Uvod zapisnika" , redni broj sastanka naziv organa %organizacije' koja se sastaje datum i as poetka sastanka imena predsedavajueg i zapisniara kao i drugi& lica znaajni& za normalan rad sastanka konstataciju o potrebnoj veini predlog i konano usvojen dnevni red. (azrada dnevnog reda" izlaganje o problemu diskusija zakljuci. U zapisniku se svaka taka dnevnog reda mora detaljno razraditi. )oto izlaganje moe biti u pisanoj !ormi, zapisniar taj deo ne pie, ve ga uzima od izlagaa i prilae ga zapisniku uz zabeleku da je to prilog broj --------, to znai da svaki prilog mora dobiti svoj broj. +akljuci zapisnika su jasno i precizno !ormulisani zakljuci i odluke sastanka. *a kraju zapisnika nalazi se zavrna reenica u kojoj se naznaava vreme zavretka sastanka. )otpisuju ga zapisniari i predsedavajui. I"vod i" "a*isnika *a osnovu zapisnika se donose razne vrste akata reenja, odluke, zakljuci. .zvod je pisani prilog kojim se dokazuje injenica koja je od znaaja za akt koji se na osnovu zapisnika donosi. .zvod moe biti" di!ektni i indi!ektni+ Di!ektni i"vod mora da sadri sve elemente zapisnika, a deo teksta znaajan za donoenje akta ili izvrenje posla, se ispisuje u celini. Indi!ektni i"vod je jednostavniji jer se ne ispisuju svi elementi zapisnika, pa se vie koristi u praksi. Sadri sledee elemente" naziv dokumenta, broj sednice, naziv organa koji je zasedao, datum odravanja, broj take dnevnog reda o kojoj se raspravljalo./0