Primer Jednog Uradjenog Biznis (Polsovnog Plana)

Beograd, Cvijieva 43
(admin. sed. ul. Tadeua Kouka 63)

Tel./fax: 011-183619, 063-380460
INVESTICIONI PROGRAM
UVOENJE PROIZVODNOG PROGRAMA
PROIZVODNJA METLI
- rekonstrukcija i adaptacija
proizvodnog i poslovnog prostora,
i obezbeenje trajnih obrtnih sredstava
u Preduzeu KRISTAL DOO, Baki Petrovac
Investricioni program uradio:
Struni tim Preduzea za projetovanje, procenu i

promet SKALA B a.d. Beograd, Cvijieva 43, tel:
011-183619, fax: 183-619
Rukovodilac projekta:
Vasilj Vasiljevi dipl. oec. Procenitelj, sudski vetak za

ekonomsko finansijsku oblast, autor ekonomsko finansijskih
analiza i dr. tel: 011-183619, 063-8813555, 063-394310
Investitor (kontakt osoba):
Milorad Jeli direktor

063-8138987, 021-780070
Investicioni program: Proizvodnja metli za izvoz u Preduzeu Kristal
Beograd, 23.maj 2005.godine

SADRAJ
1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU..................................................................................4

2. OPIS I SVRHA INVESTIRANJA.............................................................................................5
3. REZIME BIZNIS PLANA SA KLJUNIM INFORMACIJAMA..........................................9
3.1. Indentifikacioni podaci............................................................................................................9
3.2. Vrsta struktura vlasnitva preduzea:.....................................................................................9
3.3. Osnovni podaci investicionog projekta:................................................................................10
3.4. Ulaganja u osnovna i obrtna sredstva..................................................................................10
3.5. Izvori finansiranja.................................................................................................................11
3.6. Efikasnost investicionih ulaganja.........................................................................................11
4. ANALIZA TRITA...............................................................................................................12
4.1. Trite prodaje........................................................................................................................12
4.2. Triste nabavke......................................................................................................................14
5. TEHNIKO TEHNOLOKA REENJA............................................................................15
5.1. Opis proizvoda i kapacitet proizvodnje................................................................................15
5.2. Opis procesa proizvodnje - primenjena tehnologija ............................................................16
5.3. Objekti i oprema ....................................................................................................................17
5.4. Lokacija i transport...............................................................................................................18
5.5. Radna snaga..........................................................................................................................18
5.6. Kvalifikaciona struktura i broj radnika................................................................................19
6. MERE ZATITE......................................................................................................................19
6.1. Mere zatite ovekove okoline...............................................................................................19
6.2.Mere zatite ovekove okoline................................................................................................19
7. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA .........................................................................19
7.1. Saeti prikaz primenjenog metodolokog postupka.............................................................20
7.2. Osnovni podaci o karakteru investicije.................................................................................21
7.3. Specifinost metodolkog postupka za sluaj rekonstrukcije.............................................21
7.4. Projekcija efekata investicije u rekonstrukciju....................................................................22
7.5. Investicije u osnovna, obrtna sredstva i ostali trokovi investicije......................................22
7.5.1. Osnovna sredstva................................................................................................................23
7.5.2 Obrtna sredstva...................................................................................................................23
7.6. Ostali trokovi investicije......................................................................................................23
Skala Preduzee za projektovanje procenu i promet, d.o.o.
-2-
7.7. Izvori finansiranja investicije................................................................................................23

7.8. Materijalni trokovi, amortizacija i line zarade..................................................................24
7.8.1. Materijalni trokovi............................................................................................................24
7.8.2. Amortizacija........................................................................................................................25
7.8.3. Line zarade........................................................................................................................25
7.9. Formiranje ukupnog prihoda...............................................................................................25
7.10. Raspodela ukupnog prihoda-Bilans uspeha.......................................................................25
7.10.1. Finansijski tok..................................................................................................................26
7.10.2. Ekonomski tok..................................................................................................................26
7.10.3. Bilans stanja.....................................................................................................................26
7.11. Finansijsko trina ocena projekta ................................................................................27
8. STATIKA OCENA EKONOMSKE EFIKASNOSTI PROJEKTA ....................................27
8.1. Statian pristup oceni projekta..............................................................................................27
9. DINAMIKA OCENA EKONOMSKE EFIKASNOSTI PROJEKTA ...............................28
9.1. Dinamiki pristup oceni projekta..........................................................................................28
9.1.1. Rentabilnost projekta..........................................................................................................28
9.1.2. Metoda perioda povratka investicionih ulaganja.............................................................28
9.1.3. Metoda neto sadanje vrednosti projekta..........................................................................29
9.1.4. Metoda interne stope rentabilnosti projekta......................................................................30
9.1.5. Likvidnost projekta.............................................................................................................30
9.1.6. Specifinosti ocene projekta rekonstrukcije.....................................................................31
9.2. Analiza osetljivosti.................................................................................................................31
9.2.1. Statian pristup oceni osetljivosti-metoda praga rentabilnosti .......................................32
9.2.2. Dinamian pristup oceni osetljivosti-analiza osetljivosti.................................................32
10. ZAKLJUNA OCENA INVESTICIONOG PROJEKTA...................................................32
10.1. Eliminacioni kriterijumi......................................................................................................33
10.2. Funkcionalni kriterijum......................................................................................................33
10.3. Deskriptivni kriterijumi ......................................................................................................33
-3-
1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

Investitor ovog programa je KRISTAL Preduzee za proizvodnju i trgovinu,
Ravno Selo, Marala Tita 87.
Investicioni program obrauje ulaganja u opremu, adaptaciju i rekonstrukciju
poslovnog
objekta
pogona
Bakom
petrovcu,
kupljenog
od
Preduzea
KOOPERATIVA i obezbeenje trajnih obrtnih sredstava za pokretanje novog

proizvodnog programa proizvodnja metli.
KRISTAL DOO, Ravno Selo, Preduzee za proizvodnju i trgovinu, osnovano
je 06.02.1991. godine, je upisano u registar Privrednog suda u Novom Sadu, pod
brojem Fi 1586/2000, reg.ul.br.1-362, a usklaeno je sa Zakonom o jedinstvenoj
klasifikaciji delatnosti, ifra br.070250. Preduzee je upisano kod Agencije za privredni
registar pod brojem BD.3240/2005.
Od osnivanja do danas KRISTAL DOO, Ravno Selo, se bavilo trgovinom
aama, teflon posuem i porecelanom. Od 2000.godine roba koja je predmet trgovine
se uglavnom nabavlja iz uvoza (uvoz iz Slovenije, Turske i Nemake).
Najznaajniji kupci, aa sa tampom, sa kojima su sklopljeni ugovori na rok od 1
godine, su: Apatinska Pivara, Fresh & CO, Weifert Efes pivara Panevo, Pivara
elarevo i BIP pivara Beograd. Najvei kupac, aa bez tampe, je Knjaz Milo, a za
teflonsko posue Rodi MB.
Distributivna mrea je sledea:
Direktna prodaja kupcima
Veleprodaja
Maloprodaja
49%
36%
15%
Geografska segmentacija prodajnog trita u prethodnoj godini:

Red.broj
Region/zemlja
Uee u
ukupnoj prodaji
u%
Domae trite
1
Lokalno trite (ira okolina sedita)
2
Vojvodina i Beograd
3
Centralna Srbija
4
Crna Gora
Inostrano trite
100%
5%
90%
5%
0%
0%
-4-
Tokom avgusta meseca 2004.godine KRISTAL proiruje delatnost odnosno

pokree proizvodnju metli na bazi Ugovora o poslovnoj tehnikoj saradnji, zakupu
maina i poslovnih prostorija koji je sa DP KOOPERATIVA, Baki Petrovac. Prema
Ugovoru DP KOOPERATIVA (koja se ranije bavila proizvodnjom metli i zapala u
finansijske tekoe) je dala u zakup (bez obaveze plaanja) na period od est meseci
KRISTAL-u proizvodni pogon sa kompletnom opremom za
proizvodnju metli.
Obaveze KRISTAL-a bile su da: obezbedi finansijska sredstava i sirovinu za

proizvodnju, podmiri sve zaostale trokove elektrine energije i PTT-a, zaposli 80
radnika, izvri remont svih maina, samostalno izvri prodaju metli. Proizvodnja je
pokrenuta i zakljuen je ugovor o izvozu 953.000 komada metli i Italiju, u vrednosti od
1,5 mil. EUR. Krajem 2004 godine, nakon isteka ugovora o zakupu, preduzee
KRISTAL DOO, Ravno Selo je kupilo proizvodni pogon za proizvodnju metli u
Bakom Petrovcu vlasnitvo preduzea DP KOOPERATIVA, Baki Petrovac i to u
izvrnom postupku putem javne prodaje (Panonska banka je pokrenula hipotekarnu
tubu za naplatu potraivanja oko 92 mil. Din., prema ovom preduzeu na proizvodnom
pogonu, na kome je bila upisana hipoteka u njenu korist). Poto je preduzee
KRISTAL DOO, Ravno Selo postalo vlasnik proizvodnog pogona za proizvodnju
metli, neophodno je da izvri dodatno investiranje kako bi osposobilo proizvodni pogon,
obezbedilo neophodne sirovine i repromaterijal za poveanje obima proizvodnje i
plasmana metli, preteno na inostranom tritu.
U relazaciji programa proizvodnje planirano je radno angaovanje u stalnom
radnom odnosu 140 radnika. Od tog broja oko 85% radnika e biti angaovano u
proizvodnji, a oko 15% radnika e obavljati finansijske, komercijalne, raunovodstvene i
dr. poslove.
Preduzee je do sada uspeno poslovalo i iskazivalo minimalno pozitivne
rezultate u zadnje tri godine.
2. OPIS I SVRHA INVESTIRANJA

Investicioni program obrauje ulaganja, KRISTAL Ravno Selo, Marala Tita
87, pogon u Bakom Petrovcu KOOPERATIVA, u nabavku opreme, rekonstrukciju
postojeeg objekta i obezbeenje trajnih obrtnih sredstava za modernizaciju postojeeg
proizvodnog programa proizvodnja metli. Planirani izvori finansiranja su: sopstvena
-5-
sredstva 60,00% i tua sredstva kredit Kod Fonda za razvoj RS 40,00%. Na ovaj
nain se obezbeuju svi materijalni preduslovi za kontinuiranu proizvodnju namenjenu
izvozu u u koliinama koje strano trite zahteva (preko 2.0 mil. komada godinje).
Proizvodni plan i njegova struktura su rezultat ispitivanja i analize trita i
potencijalnih kupaca, zadovoljenje potreba INO trista, to e biti i orjentacija
menandment funkcije preduzea. Oprema za proizvodnju metli mora zadovoljiti
kriterijume kvaliteta i potrebnog obima proizvodnje.
Cilj investitora je proirenje sopstvene delatnosti i razvoj koji mu ovaj program
obezbeuje ka sticanju jednog od najboljih proizvoaa u okviru sektora u kome
funkcionie.
Ocena je da postoji tranja za ovom vrstom proizvoda, da je struktura kupaca
arolika sa velikim rasponom u pogledu standarda potrebnog kvaliteta i dizajna, a time i
cena. S obzirom na strukturu kupaca i ocene njihove platene sposobnosti, ponudie se
proizvod po prihvatljivoj ceni, uz odgovarajui kvalitet i prepoznatljiv dizajn.
Oekivanja su da e razvoj ove delatnosti znatno poveati ukupan obim
poslovanja preduzea izraen kroz poveanje obima prodaje i ukupnog prihoda, a
samim tim i obezbediti profitabilnost preduzea i siguran priliv likvidnih sredstava. U tom
smislu nova delatnost treba da obezbedi prosean godinji obim prodaje u iznosu od
3.631.630 i neto dobit na godinjem nivou od oko 12 od realizacije.
Finalni proizvodi su namenjeni krajnjim potroaima, prvenstveno na INO tritu.
Investicioni program je uraen standardizovanim sadrajem u skraenoj formi,
koji omoguuje donoenje investicione odluke, shodno Metodologiji o opravdanosti i
efikasnosti investicionih ulaganja i pokriva period u narednih pet godina, odnosno
2005.-2009.godine.
Preduzee planira da proizvodnju organizuje u postojeem objektu, pogonu u
Bakom Petrovcu koji treba adaptirati. Re je o proizvodnoj hali od 1.250 m sa
prateim objektima,
ijom e se adaptacijom dobiti adekvatan proizvodni prostor.
Najvei deo nove opreme potrebne za pokretanje planiranog novog proizvodnog

programa bie nabavljen od proizvoaa AGROVOJVODINA REZERVNI DELOVI
AD iz Novog Sada.
Na osnovu obavljenih istraivanja najvei potroai metli su krajnji potroai .
-6-
Proizvodni program preduzea, sa planiranom proizvodnjom u prvoj godini, je

sledei:
Redni broj
1.
Proizvod
Jedinica mere
Metla
kom
Koliina
Meseno
Godinje
182.875 2.194.500
U narednim godinama planira se postepeno poveanje proizvodnje.

Mogunosti plasmana na ino tritu su znatno vee u odnosu na planirane po
ovom programu.
Predmer i predraun za obraun za adaptaciju proizvodnih hala: metlare, drvnog
odeljenja, vraone i magacina gotove robe i dr.
R.b.
OPIS
j/m
kol.
cena po j.m.
Iznos
1.
Zidarski radovi:
Zidanje pregradnih zidova sa pola opeke
m2
315
765
240.975
2. Malterisanje spolja i iznutra
m2
315
425
133.875
3. Zamena drvene krovne konstrukcije
m3
624
11.250
7.020.000
kom
30.000
23
690.000
m2
730
415
302.950
m2
730
571
416.830
m2
450
2.120
954.000
m2
257
1.364
350.548
m2
1.230
780
959.400
4. Zamena crepa
Izrada termo izolacije podova stiropor d=3
5.
sm
Izrada demi fasade od stiropora d=5 sm,
6.
lepka, pl.mrea i zavrna obrada
7. Podpolagaki radovi:
Izrada poda na spratu od podnih ploica
8. Keramiki radovi
Molovanje unutranjih zidova i plafona sa
9.
poludisperzivnim bojama
10. Limarski radovi:
Izrada horizontalnih oluka
520
790
410.800
Izrada vertikalnih oluka
135
680
91.800
m2
1.250
750
937.500
11. Vodovod i kanalizacija
728
822
598.416
12. Izrada elektrokonstrukcije
440
1.650
726.000
13. Grejanje sa kotlarnicom
350
3.700
1.295.000
kom
1,00
2.265.000
2.265.000
m2
1.250
2.150
2.687.500
Rekonstrukcija postojeeg krova
14. Industrijska pe za centralno grejanje

Izrada i betoniranje platoa, rampi i prilaznih
15.
puteva
Ukupno DIN:
Ukupno EUR:
20.080.594
244.885
-7-
Specifikacija investicionog ulaganja preduzea u novu opremu je sledea:

Domaa oprema:
Red.broj
Naziv opreme
Kom.
Cena po
kom
Ukupno DIN
Ukupno EUR
5=3x4
6=5/82
Suara PTT-30
43.313,84
3.551.735,00
43.313,84
Kompresorska stanica HK-614
20.792,32
3.409.941,00
41.584,65
Agregat za proizvodnju elektrine energije 150 KW

C3044-KAK 4769
17.829,09
1.461.985,00
17.829,09
Vralica za sirkovu slamu pokretna FFI - Cine 3
18.104,95
2.969.212,00
36.209,90
Automatski cirkular za ienje daski AC-1
9.114,02
2.242.050,00
27.342,07
Centrifugalni ventilator TC-BR 4180
2.818,90
924.600,00
11.275,61
Pneumatska maina za farbanje tapova Bizotara
29.142,17
4.779.316,00
58.284,34
Maina za ubrizgavanje pl.masa do 250 gr.

b.250D130E
14.267,99
2.339.950,00
28.535,98
Maina za ubrizgavanje pl.masa do 450 gr.

6250/1130e
17.188,15
2.818.856,00
34.376,29
10
Poluautomatska maina za izradu etki AB-4
14.326,87
3.524.409,00
42.980,60
11
Automatska maina za izradu tapova CAP-3
26.651,57
4.370.858,00
53.303,15
12
tanc maina za metle Pad-45
11.987,80
7.864.000,00
95.902,44
13
Maina za vezivanje metli A-2
15
11.403,29
14.026.050,00
171.049,39
14
Maina za vezivanje BALTIMORA
10
8.262,20
6.775.000,00
82.621,95
15
Maina za ivenje BALTIMORA
10
8.963,41
7.350.000,00
89.634,15
16
Linija za BALTIMORU
27.453,66
2.251.200,00
27.453,66
17
Postrojenja elinih silosa GRT-5
26.540,74
13.058.043,00
159.244,43
18
Kotlarnica na biljni otpad
43.170,73
3.540.000,00
43.170,73
19
Maina za stakles IT-23
21.866,34
10.758.240,00
131.198,05
Ukupno bez PDV
98.015.445,00
1.195.310,30
PDV - 18%
17.642.780,10
215.155,85
115.658.225,10
1.410.466,16
UKUPNO
Sopstvena sredstva se obezbeuju tako to e vlasnik preduzea izvriti

dokapitalizaciju i to u naredne dve godine, iz ostvarene dividende.
Na ovaj nain se obezbeuju svi materijalni preduslovi za kontinuiranu
proizvodnju namenjenu izvozu u u koliinama koje strano trite zahteva (preko 2.0 mil.
komada godinje).
Vreme realizacije projekta je do I 2006 .g. i to:
-8-
Adaptacija proizvodnih hala do XII 2005.g.

Nabavka i montaa maina i opreme XII 2005 g.
Probna proizvodnja I 2006.g.
Kompletna realizacija investicionog programa I 2006.g.
Projekat se finansira iz sopstvenih izvora (60,00%) i kreditnih izvora (40,00%) sa
nominalnom kamatnom stopom 5%
Sopstvena sredstva se obezbeuju dokapitalizacijom od strane vlasnika
preduzea.
Grejs period kredita 1 godina
Diskontna stopa projekta je 12%, jednaka nominalnoj kamati kreditnih sredstava
uveano za opti rizik od 7%.
Kreditna sredstva obezbeuju: adaptaciju proizvodne hale, nabavku nove
opreme i obezbeenje TOS.
Od poetka ekonomskog veka projekta vri se reinvestiranje u zamenu osnovnih
sredstava iz sredstava amortizacije i akumulacije.
3. REZIME BIZNIS PLANA SA KLJUNIM INFORMACIJAMA

3.1. Indentifikacioni podaci
Naziv preduzea:
Matini broj:
Godina osnivanja:
Adresa:
Telefon
Fax:
Osoba za kontakt:
Preovladajua delatnost
preduzea:
Osnovna banka preduzea:
DOO KRISTAL , Ravno Selo

08233373
1991.
Marala Tita 87
021-780-070
Preprodaja aa, teflona i porcelana
Delta Banka a.d. Beograd
3.2. Vrsta struktura vlasnitva preduzea:

Vrsta osnovnog kapitala
Udeli udeliara
Ukupno:
% uea u osnovnom kapitalu

100 %
100%
KRISTAL DOO, posluje kao jedinstveni pravno-ekonomski subjekt, sa

jedinstvenim raunom, preko koga se odvija celokupno poslovanje.
-9-
3.3. Osnovni podaci investicionog projekta:

3.3.1
3.3.2
Naziv investicionog projekta

Lokacija projekta
2.3.3
2.3.4
ifra delatnosti (podgrupe) projekta

Karakter investicije (nova gradnja,
rekonstrukcija, uklanjanje uskih grla,
TOS i sl.)
2.3.5 Cilj investicije (izvoz supstitucija
uvoza, poveanje ili racionalizacija
proizvodnje itd.)
2.3.6 Terminski plan
Poetak adaptacije nabavke
(god.mes.)
Zavretak adaptacije nabavke
(god.mes.)
Poetak probne proizvodnje
Poetak redovne proizvodnje
2.3.7 Predvieni ekonomski vek projekta
2.3.8 Cene po kojima su izraeni obrauni
(godina i mesec)
2.3.9 Devizni kursevi:
Dan, mesec, godina
Valuta 1 = DINARA
2.3.10 Prognozirani rast cena:
Domaa inflacija
Proizvodnja metli
Pogon DP KOOPERATIVA, Baki
Petrovac
Adaptacija proizvodnih hala
Poveanje proizvodnje
XII 2005.g.
XII 2005.g.
I 2006.g.
I 2006.g.
5 godina
Maj 2005
23, Maj, 2005
1 = 82,0000 DIN
Stalne cene
Pretpostavka da je nema
3.4. Ulaganja u osnovna i obrtna sredstva
1.
1.1.
1.1.1
Struktura
Ukupno
dinara
Ukupno
EUR
OSNOVNA SREDSTVA
Graevinski objekti i zemljite:
Izgradnja objekta - adaptacija
1.2.
Uvozna oprema:
1.3
Domaa oprema
(1250 m2 x 196 eur/m2)
135.738.819
1.655.351
20.080.594
244.885
20.080.594
244.885
115.658.225
1.410.466
1.3.1
Suara PTT-30
3.551.735
43.314
1.3.2
3.409.941
41.585
1.461.985
17.829
1.3.3
Agregat za proizvodnju elektrine energije 150 KW C3044-KAK

4769
1.3.4
2.969.212
36.210
1.3.5
2.242.050
27.342
924.600
11.276
1.3.6
- 10 -
1.3.7
4.779.316
58.284
1.3.8
Maina za ubrizgavanje pl.masa do 250 gr. b.250D130E
2.339.950
28.536
1.3.9
Maina za ubrizgavanje pl.masa do 450 gr. 6250/1130e
2.818.856
34.376
1.3.10
3.524.409
42.981
1.3.11
4.370.858
53.303
1.3.12
7.864.000
95.902
1.3.13
14.026.050
171.049
1.3.14
6.775.000
82.622
1.3.15
7.350.000
89.634
1.3.16
Linija za BALTIMORU
2.251.200
27.454
1.3.17
13.058.043
159.244
1.3.18
3.540.000
43.171
1.3.19
10.758.240
131.198
17.642.780
215.156
16.324.047
199.074
16.324.047
199.074
UKUPNO
152.062.866
1.854.425
Dinarska
152.062.866
1.854.425
PDV - 18%
2.
2.1
2.2
3.
OBRTNA SREDSTVA
Dinarska
Devizna
OSTALA ULAGANJA
Devizna
3.5. Izvori finansiranja

Izvori finansiranja
1
1.
2.
3.
3.1
4.
Sopstvena sredstva (novi ulog osnivaa)

Udruena sredstva
Krediti:
Domai - Kredit banke (Fond za razvoj RS)
Ostali izvori: UKUPNO
Dinarska
Devizna
UKUPNO DIN.
2
UKUPNO
EUR.
Struk u %
55.167.602
672.776
60,00%
0,00%
36.778.402
448.517
40,00%
36.778.402
448.517
40,00%
91.946.004
1.121.293
91.946.004
1.121.293
0,00%
100,00
%
100,00
%
0,00%
3.6. Efikasnost investicionih ulaganja
- 11 -
Finansijsko
trina ocena
Pokazatelji efikasnosti
1.Period povratka inv. ulaganja
5 godine
2.Diskontna stopa
2.Interna stopa rentabilnosti
3.Neto sadanja vrednost
4.Sadanja vrednost invest.ulaganja
5.Relativna neto sadanja vrednost projekta
Drutveno
ekonomska ocena:
opravdano
Ekoloki:
opravdano
12 %
32 %
99.177 hilj.din.
152.063 hilj.din.
65 %
Planirani meseni prihod (I godina)

R.b.
1.1
Opis proizvoda
Metla
kom
182.875
Prodajna
cena DIN
115
Prodajna
cena EUR
1,4
Meseni prihod
DIN
EUR
21.030.625 256.471
Planirani godinji prihod (prosek za 5 godina)

R.b.
1.1
Opis proizvoda
Metla
kom
2.589.510
(u.000 )
Prosek
Prihod - DIN
Prihod - EUR
297.794
3.632
4. ANALIZA TRITA
4.1. Trite prodaje
Preduzee "KRISTAL" planira proizvodnju metli. Svojim proizvodnim programom
obraa se pre svega ino kupcima. Programom je predvieno da se 95% proizvodnje
plasira na ino trite, i 5% na domaem trite.
S obzirom na to da je proizvodnja bazirana na domaoj sirovini, ocena je da e u
tom pogledu preduzee biti konkurentno na tritu, kako cenom tako i kvalitetom i
namenom, to je odluujui faktor kod odluivanja kupaca.
Preduzee "KRISTAL" se obraa krajnjim potroaima, a prodaja e se obavljati
u najveoj meri preko INO distributerske mree.
Distributivna mrea u prethodnom periodu:
Direktna prodaja kupcima
49%
Veleprodaja
36%
Maloprodaja
15%
Obaveza kupca je da po potpisivanju ugovora uplati 50% avansa, a ostalih 50%
ugovorene vrednosti po isporuci na paritetu FCO utovareno u fabrici.
- 12 -
Pregled prodatih proizvoda u IV kvartalu 2004.god.

Red.br
oj
1
1
2
3
4
Naziv kupca
Koliina u
kom.
Ukupno DIN
Ukupno EUR
2
ZIF S.A.S. Import-Export, Italy
ROKO DOO, Maribor, Slovenija
RAKO DOO, Osijek, Hrvatska
BA. CU. PA, Borogoricco, Italy
3
4
5
124.835
15.924.958
194.207
6.000
664.200
8.100
7.500
766.700
9.350
16.694
1.847.165
22.526
155.032
19.203.022
234.183
Svoje proizvode i svoju poslovnu aktivnost preduzee e prezentirati kroz katalog
proizvoda i putem oglasa u specijalizovanim i redovnim novinskim izdanjima i drugim

medijima, kao i prezentacijom na Internet-u. U planu je i organizovanje prodaje putem
Internet-a.
U odnosu na potrebe kupaca i ponude u ovoj grani, preduzee "KRISTAL"
procenjuje da e sa svojim proizvodnim programom imati odgovarajue mesto na
tritu, koje e omoguiti ostvarenje postavljenih ciljeva. Proizvodni plan prodaje je
postavljen i na bazi analize mogunosti i prednosti u poslovanju preduzea u odnosu
na slina ili srodna preduzea u grani, uz sagledavanje slabosti i moguih rizika. Svoju
prednost i snagu preduzee vidi u niskoj ceni, dobrom kvalitetu i modernom dezenu
proizvoda, kratkim rokovima izrade i isporuke u realno postavljenim planskim zadacima,
baziranim na iskustvu. Preduzee je opredeljeno da u potpunosti isprati zahteve trita
u svim aspektima. Osim toga, kao malo preduzee koje ne optereuje veliki broj
zaposlenih i statinost proizvodnih kapaciteta, moe se brzo prilagoavati promenama i
zahtevima treta. Ocena je da i prilike na tritu idu u korist preduzeu, oekuje se
porast potranje za ovom vrstom proizvoda, a planira se i novi nain promovisanja
proizvoda putem Interneta.
Na naem tritu je nedovoljno prisustvo proizvoaa slinog proizvoda, sa
standardizovanim kvalitetom.
Preduzee "KRISTAL" procenjuje da e svojim proizvodnim programom u
pogledu kvaliteta, namene, roka isporuke i pre svega cene obezbediti odgovarajue
mesto na tritu i ostvariti planirani poslovni cilj profit.
Svoj proizvodni program preduzee e prezentirati na vie naina:
katalog proizvoda
oglasi u novinama i drugim medijima
uee na sajmovima i dr.slinim promotivnim manifestacijama
pojedinanim promocijama u maloprodajnim objektima
- 13 -
promocija i prodaja putem Interneta

Preduzee planira da uvede jedan novi program prezentacije koji se zasniva na
komjuterskoj animaciji, koja e omoguiti kupcu da vidi sve proizvode. Taj vid
prezentacije omoguava kupcu da proizvod vidi u sve tri dimenzije. Ova animacija bie
dostupna kupcima na CD-u, besplatno.
Osnovni moto u planiranoj politici prodaje je "dobar kvalitet po pristupanoj ceni".
To se postie korienjem domaih sirovina, niskim fiksnim trokovima i racionalnom
organizacijom poslovanja. Proizvod e se plasirati 95 % na ino tritu i 5% na
domaem.
4.2. Triste nabavke

Osnovni inputi u proizvodnji su osnovni repromaterijali: sirak, drvo, kanap, lak, i
dr.
Sav repromaterijal se moe obezbediti na domaem tritu od poljoprivrednih
proizvoea. Osnovni materijal u proizvodnji je sirak koji se uzgaja na podneblju ove
zemlje i preduzee planira da vei deo ovog materijala da otkupljuje od uzgajivaa u
okolini fabrike.
Planirana nabavka u prvoj godini projektovanog peroda je sledea:
a) Trokovi primarne proizvodnje za 1 mesec
Trokovi primarne
proizvodnje
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
1.7
1.8
1.9
1.10
1.
Sirak metla - kupovina
jed.mere
195.067
kg
ica
Ekseri
kom
Drvo
m2
Kanap
Lak
Razreiva
Granulat
kg
Boja
Trokovi prerade
Cena
EUR
0,22
0,01
0,00
0,13
0,03
0,00
0,00
0,01
0,00
0,05
DIN
18,00
0,63
0,20
10,40
2,60
0,06
0,06
0,77
0,24
3,74
EUR
DIN
za 1 mesec
42.819,51
522,19
1.506,61
18,37
475,77
5,80
24.740,16
301,71
6.185,04
75,43
152,25
1,86
152,25
1,86
1.826,97
22,28
570,93
6,96
78.429,49
956,46
b) Trokovi primarne proizvodnje za 12 meseci

Trokovi primarne
jed.mere
Cena
EUR
DIN
- 14 -
proizvodnje
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
1.7
1.8
1.9
1.10
1.
Sirak metla - kupovina
2.340.800
kg
ica
Ekseri
kom
Drvo
m2
Kanap
Lak
Razreiva
Granulat
kg
Boja
Trokovi prerade
EUR
0,22
0,01
0,00
0,13
0,03
0,00
0,00
0,01
0,00
0,05
DIN
18,00
0,63
0,20
10,40
2,60
0,06
0,06
0,77
0,24
3,74
za 12 meseci
513.834,15
6.266,27
18.079,35
220,48
5.709,27
69,63
296.881,95
3.620,51
74.220,49
905,13
1.826,97
22,28
1.826,97
22,28
21.923,59
267,36
6.851,12
83,55
941.153,85 11.477,49
Ostali materijalni trokovi:

TEKUE ODRAVANJE
Ukupno
Din
Eur
19.800.000 241.463
R.b. Trokovi odravanje prosek

1
TROKOVI TRANSPORTA
R.b.
Trokovi transporta
prosek
j.m.
km
Koliina
165.200
Cena
75,00
Ukupno
Din
Eur
12.390.000,0
0 151.097,56
TROKOVI ENERGENATA
R.b.
1
Trokovi
energenata prosek
Elektrina energija
j.m.
kw
Koliina
885.600
Cena
Ukupno
Din
4,95 4.383.720,00
Eur
53.460,00
5. TEHNIKO TEHNOLOKA REENJA

5.1. Opis proizvoda i kapacitet proizvodnje
- 15 -
Preduzee planira da ue u proizvodnju metli uz stopostotni proizvodni kapacitet,

to je dato kroz fiziki godinji plan proizvodnje za rad u tri smene.
Realizacijom investicionog programa ostvarie se projektovani obim proizvodnje i
s obzirom na uslove koji postoje na tritu, realne predpostavke su da e se realizacija
plasmana proizvoda ostvariti u potpunosti.
R.b.
1.1
Opis proizvoda
Metla
j.m.
kom
I god
2.194.500
2.194.500
II god
2.523.675
2.523.675
III god
2.633.400
2.633.400
IV god
V god
2.743.125
2.743.125
2.852.850
2.852.850
Proizvodni kapaciteti bie 60% ostvareni. Plasman proizvoda planira se na nivou

od 100% od obima proizvodnje. Cene proizvoda e se formirati na osnovu ostvarenih
imputa, trokova proizvodnje, planirane dobiti i uslova na tritu.
Kada je re o metli, proizvodnja je koncipirana tako da zadovolji potrebe, u
pogledu kvaliteta, dizajna i pre svega cene.
5.2. Opis procesa proizvodnje - primenjena tehnologija

Osnovna sirovina od ega se proizvodi metla je sirak metla koji se otkupljuje od
individualnih proizvoaa i proizvodi u sopstvenoj organizaciji i zatim lageruje na
otvorenom prostoru. Nakon toga sirak se prerauje odnosno vri se odvajanje semena
sirka od metlice. Sledea faza je sumporisanje sirkove slame u sumporanama. Iz
sumporana sirkova slama se nosi na klasificiranje svakog struka sirkove metlice (u 9
klasa). Posle toga sirkove metlice idu na orezivanje i stavljaju se u vodu (da omekne
svaki struk sirka). Zatim se vri pravljenje metli, njihovo eljanje, ivenje (konac kojim
se metla ije je plavi i crveni), orezivanje i transport u suaru radi prosuivanja.
Proizvedene metle se stavljaju u buntove po narudbi kupca (6 ili 10 komada) i lageruju
u magacin gotove robe. Drvo koje je potrebno za metlu je bukva. Nabavljeni trupci
bukve se usluno lageruju i seku na daske. Daske se dalje lageruju u preduzeu gde se
sue i seku na dimenzije tapa od 28x28 mm i od takvog tapa se izrauje tap za
metlu koji je prenika 24 mm.
Ovde je bitno napomenuti da se seme sirka koje predstavlja nusprodukt u
proizvodnji metle (oko 30%, nabavljene koliine sirka) koristi za setvu i preostali deo
- 16 -
dalje prodaje kao komponenta za stonu hranu ili kao hrana za ptice ime se ostvaruju
znaajne utede u proizvodnji.
5.3. Objekti i oprema

Preduzee planira da proizvodnju organizuje u pogonu kupljenom od preduzea
KOOPERATIVA, Baki Petrovac, povrine 1.650m (+ pratei objekti), ijom e se
adaptacijom obezbediti adekvatan proizvodni prostor koji e preduzee koristiti za
potrebe planirane proizvodnje.
Proizodni prostor ima potrebne uslove za obavljanje proizvodnje (voda, struja,
telefon, dobar prilaz, grejanje i dr.), kao i poslovni za voenje administrativnih poslova
koji prate proizvodnju, adaptacijom e i funkcionalno biti prilagoen potrebama
planirane proizvodnje.
Pregled objekata i infrastrukture dat je u sledeoj tabeli:
R.b.
Objekat
povrina u m2
1 Upravna zgrada
2 Arhiva
3 Drutveni deo (zgrada i podrum)
4 Garaa
5 Bravarnica
6 Magacin
7 Vriona
8 upa sa suarom
9 upa
10 Vagarska kuica sa vagom
11 Sumporane
12 Metlara (zgrada i podrum)
13 Sortirnica
14 Plasikana
15 Kotlarnica
16 Kompresorska stanica
17 Nova trafostanica
18 Kancelarije
19 Skladite
20 Drvno
21 Skladite zapaljive robe
22 Stara kotlarnica
23 Trafostanica
24 Farbara
25 Punkt za gorivo
26 Mainska kuica sa silosima
27 Briketara
345.0
62.5
1,196.7
212.0
1,023.0
689.0
858.0
680.0
685.0
46.5
914.0
1,530.0
3,050.0
297.0
169.0
35.0
18.0
221.0
99.0
554.0
34.0
52.0
6.3
254.0
4.8
125.0
28.0
- 17 -
28 Otvorena upa za irak

29 Platoi i putevi
Ukupno
356.0
8,500.0
22,044.8
Investicije u opremu - domaa oprema

Osnovna oprema koju treba za planiranu proizvodnju metli je sledea:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
Suara PTT-30
Agregat za proizvodnju elektrine energije 150 KW C3044-KAK 4769
Maina za ubrizgavanje pl.masa do 250 gr. b.250D130E
Maina za ubrizgavanje pl.masa do 450 gr. 6250/1130e
Linija za BALTIMORU
Poreduzee ima staru opremu preuzetu o preduzea KOOPERATIVA, Baki
Petrovac, te zajedno sa novom opremom planira da kompletira opremu neophodnu za

modernu proizvodnju prema zahtevima ino trita.
5.4. Lokacija i transport

Preduzee planira da proizvodnju organizuje u sopstvenom objektu u Bakom
Petrovcu.
Transport gotovih proizvoda se planira transportnim vozilom (kamionom) franko
kupac, franko utovareno, zavisno od koliina i cene prevoza. Preduzee ima sopstveno
transportna vozila, a nain nabavke i isporuke robe realizovae se prema isplativosti i
dogovom sa dobavljaima i kupcima. Izvoz e se ugovarati franko utovareno u fabrici.
5.5. Radna snaga

- 18 -
U relazaciji programa proizvodnje planirano je radno angaovanje u stalnom

radnom odnosu 140 radnika, od ega 60 novih radnika.
Organizaciona ema poslovanja, s obzirom da e preduzee biti svrstano u
grupu malih preduzea, je jednostavna, preduzee e biti podeljeno na proizvodnju
sirka, proizvodnju metli, nabavku i prodaju kao zasebne celine.
5.6. Kvalifikaciona struktura i broj radnika

Vrsta kvalifikacije
VSS
VS
SSS
VKV
KV I PKV
NSS I NK
UKUPNO
Broj zaposlenih
2
1
8
2
42
85
140
6. MERE ZATITE
6.1. Mere zatite ovekove okoline
Fabrika za proizvodnju metli bie locirana u pogonu u Bakom Petrovcu.
Seme sirka predstavlja glavni nusprodukt u proizvodnji metle (oko 30%,
nabavljene koliine sirka), koristi se za sopstvenu setvu i dalju prodaju kao komponenta
za stonu hranu ili kao hrana za ptice ime se ne zagauje okolina.
6.2.Mere zatite ovekove okoline

Tehnika zatita bie organizovana u svemu prema zahtevima propisa zatite na
radu. Radno osoblje bie obueno za bezbedan rad na mainama, a koje su uraene
prema zahtevima zatite na radu i svim tehnikim zahtevima.
7. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA
- 19 -
METODOLOKI PRISTUP
Ekonomsko-finansijska analiza uraena je po zahtevima METODOLOGIJE, koja
predvia da se u okviru pripreme investicionog programa iskau odreeni bilansi i tokovi
poslovanja investitora u veku projekta, a na bazi trzinih i tehniko-tehnolokih podloga
uz adekvatnu valorizaciju preko realnih trzinih cena.
Sadraj analize je standardizovan i obezbeuje pregledni kvantitativnoargumentovani i pouzdani izvor informacija za potrebnu ocenu efikasnosti investicionog
projekta i kasniju komparativnu analizu planiranog i ostvarenog.
7.1. Saeti prikaz primenjenog metodolokog postupka

U
projekciji
finansijskih
veliina
primenjene
su
osnovne
metodoloke
pretpostavke, koje pojednostavljuju projekciju i analizu ne menjajui pouzdanost

informacijske osnove i zakljuaka:
- tehno-ekonomski vek projekta je ogranien
- reprodukcioni ciklus je potpuno zatvoren
- primenjena je puna cena kotanja
- finansijske veliine INPUT-a i OUTPUT-a izraene su stalnim cenama
Tehno-ekonomski vek projekta; je onaj vremenski period u okviru kojeg
investicioni projekat daje ekonomski prihvatljive uinke. On je u funkciji: trajanja
potranje za proizvodima; tehnoloko-tehnikoj trajnosti osnovnih sredstava; trajnosti
izvora sirovina; vremena otplate kredita i sl.
Zatvoreni reprodukcioni ciklus; iskazan je registrovanim poslovnim dogaajima u
veku projekta, iznosima u novcu i oznaavaju tokove novca koji se izdaju ili primaju.
Puna cena kotanja obuhvata: materijalne trokove proizvodnje; amortizaciju;
nematerijalne trokove proizvodnje,
line zarade; poreze i doprinose; ugovorne
obaveze; izdvajanja u fondove (ukoliko ih ima).

Ona je ujedno implicitni kriterijum efikasnosti i orijentir za definisanje politike
prodajnih cena.
- 20 -
Stalne cene; su cene vaee u vreme izrade investicionog programa. Posebno

znaajan faktor u projektovanju budueg poslovanja, odnosno slobodnog novanog
toka jeste obraun inflacije. Iz metodolokih razloga, u navedenom postupku planiranja i
projektovanja budueg poslovanja preduzea, pri vrednovanju relevantnih parametara
INPUT-a i OUTPUT-a primenjuju se stalne cene iz vremena pripreme projekcije i
jednake su tokom itavog perioda usvojenog ekonomskog veka projekta.
Smisao stalnih cena je u tome da omoguuju praenje realnog kretanja imovine
u itavom ekonomskom veku projekta, a iskljuujui inflatorne uticaje. U tom su pogledu
stalne cene i dugorone planske cene.
Prema tome, jedan od najosetljivijih zadataka planske projekcije je izbor pravih
stalnih cena, jer su one zajedniki imenitelj svih iskazanih vrednosti u investicionom
programu i time osnov itavom vrednovanju investicionog poduhvata.
Ekonomsko-finansijska analiza kroz izradu potrebnih standardizovanih sintetikih
tokova usvojenih metodolokim postupkom obezbeuje preglednu, kvantitativnoargumentovanu informacijsku osnovu za ocenu efikasnosti i opravdanosti investicije,
koja se obrauje u delu 11 ovog programa.
7.2. Osnovni podaci o karakteru investicije

Preduzee projektuje kupovinu graevinskog objekta (pogona), adaptaciju
kupljenog objekta, modernizaciju postojeih kapaciteta i otklanjanje uskih grla
proizvodnje.
Sa metodolokog stanovita ona predsiavlja karakter tipine kupovine.
7.3. Specifinost metodolkog postupka za sluaj rekonstrukcije

Kao uinak investicije u rekonstrukciju (proirenje, zamenu ili modernizaciju
kapaciteta) uvaava se razlika izmeu rezultata poslovanja "s'projektom" i rezultata
poslovanja "bez projekta"
Kada se osnovano oekuje, da se rezultati poslovanja "bez projekta" nee bitno
menjati po godinama, moe se umesto prognoze "bez projekta" za itav ekonomski vek
projekta, prikazati stanje "tipinom" godinom poslovanja.
"Tipina godina" ne mora ali moe biti preuzeta iz godinjeg bilansa prethodne
godine (godina pre investiranja).
- 21 -
"Tipinu godinu" prezentuje prva kolona svih finansijskih prikaza (kolona-1 ) i

predstavjlena kao konstanta u veku projekta, odnosno kao "konstantna prognoza bez
projekta".
Rezultati poslovanja "bez projekta" (hipotetika prognoza poslovanja) u
kontekstu stalnih cena predstavlja se kao "constanta" u veku projekta, odnosno kao
"konstantna prognoza bez projekta", jer se ne oekuje bitno menjanje uslova
privreivanja i rezultata poslovanja ako se ne realizuje investicioni zahvat.
7.4. Projekcija efekata investicije u rekonstrukciju

1. Deo proizvodnog programa koji se ne menja (odnosno koji nije predmet
investicije), ostaje neizmenjen-odrava se na obimu pre investiranja za itav ekonomski
vek projekta.
2. Deo proizvodnog programa koji se proiruje i poveava (koji je predmet
investicije)
projektujemo
efekte
ekonomskom
veku
projekta
skladu
sa
projektovanom tehnologijom, trzinim i ostalim poslovnim uslovima.

3. U projekciji "sa projektom" izrazeni su rezultati ukupne proizvodnje (one koja
se odrava - stanje "bez projekta" i one koja se poveava - proizvodnja iz predmeta
investicije), odnosno njihov zbir 1+2 respektivno.
4. Stanje "s'projektom" je rezultat postojeih i dodatnih proizvodnih inilaca, pa je
razlika izmedju ta dva stanja uinak dodatnih investicija.
7.5. Investicije u osnovna, obrtna sredstva i ostali trokovi investicije

Na osnovu analitikih razrada investicionih trokova u ovom delu izrauje se:
* Sintetiki prikaz ukupnih investicionih trokova
* Dinamika ulaganja, kao vrednosni izraz fizike realizacije investicionih trokova
(na osnovu termin plana izvoenja radova).
* Komparativni pregled dinamike ulaganja i dinamike finansiranja investicionog
projekta
* Utvrivanje strukture i dinamike izvora finansiranja
U navedenim prikazima korien je standardni metodoloki postupak finansijske i
knjigovodstvene terminologije prilagoene ovoj svrsi.
- 22 -
7.5.1. Osnovna sredstva

- Osnovna sredstva su izraena preko nabavne vrednosti pojedinog osnovnog
sredstva
- Struktura nabavne vrednosti osnovnog sredstva je dezagregirana na: domau i
uvoznu komponentu, ime se dobija osnovica za izraavanje dinarskih i deviznih iznosa
investicije.
7.5.2 Obrtna sredstva

-
Visina
trokova
investicije
obrtna
sredstva
proizilaze
iz
analize
reprodukcionog ciklusa, koji karakterie projektovanu proizvodnju.

- Reprodukcioni ciklus je zatvoren i neometan, a omoguuje stalno obnavljanje
obrtnih sredstava
- Veliina obrtnih sredstava predstavlja imobilizaciju faktora procesa proizvodnje
(deo koji ima karakter investicije) i prikazuje proseno potrebna obrtna sredstva.
7.6. Ostali trokovi investicije

Ostali trokovi investicije u principu proizilaze iz specifinosti investicionog
projekta. Sa stanovita projekta oni su ekonomska nunost, jer izostavljanjem istih,
mogu uticati na mobilnost faktora proizvodnje ili postati kritian faktor efikasnosti
projekta.
Ovi trokovi imaju ravnopravan status u strukturi ukupnih investicija, sluei
svojim delom kao osnovica za ocenu efikasnosti investicionog projekta u celini.
7.7. Izvori finansiranja investicije

Drugi korak finansijske analize jeste izbor izvora finansiranja investicionog
projekta. Sam postupak je vaan ne samo zbog nunosti zatvaranja finansijske
konstrukcije, a time i osiguranja nesmetanog izvoenja investicijskih radova, ve i zbog
obraunavanja finansijskih obaveza koja iz njih proistiu.
U izboru izvora finansiranja, kojima se zatvara finansijska konstrukcija, polazi se
od principa da to sledi, a ne predhodi utvrivanju visine ulaganja.
- 23 -
Fundamentalno pravilo u zatvaranju konstrukcije finansiranja je izjednaenost

veliine ulaganja s'veliinom izvora finansiranja.Ova izjednaenost po veliini odnosi se
kako na kriterijum namenske strukture, tako isto i na kriterijum dinamike ulaganja.
U uslovima inflatornih kretanja i visokim nominalnim kamatnim stopama na
kredite, obraun kreditnih obaveza se vri na temelju stalne i to realne kamatne stope
na kredite.
U programu kreditne obaveze su obraunate sa nominalnim kamatnim stopama
kreditora.
7.8. Materijalni trokovi, amortizacija i line zarade

7.8.1. Materijalni trokovi
Osnov za obraun proizvodnih trokova jeste projektovani tehnoloki kapacitet,
prilagoen prodajnim mogunostima. Kvantifikacije u ovom delu programa su izvedene
na temelju rezultata dobijenih analizom trita i tehnoloko-tehnikih reenja
investicionog projekta.
Prezentacija obrauna i standardizacija strukture materijalnih trokova izvrena
je s'hodno knjigovodstvenoj terminologiji prilagodjenoj ovoj svrsi.
Sam obraun ukupnih vrednosti pojedinih i ukupnih materijalnih utroaka input-a
jednostavan
je
matematiki
postupak
mnoenja
koliinskih
utroaka
s'korespondirajuim nabavnim cenama.

Struktura i broj stavki u strukturi input-a opredeljuju izgled analitikih i sintetikih
tabela koje se koriste kao nain prikazivanja trokova
U prilogu programa prikazana je tabelarno puna cena kotanja po jedinici
proizvoda i ukupno. Ona proizilazi iz tehnoloke kalkulacije proizvoda, ugovorenih
obaveza i zakonskih normi koja regulie odgovarajuu delatnost. Materijalni trokovi su
dati inputima u tehnolokom delu programa. Ugovorene obaveze proizilaze iz kredita za
investicije. Ostali trokovi su uzeti iskustveno, a shodno delatnosti kojoj preduzee
pripada.
Uee pojedinih vrsta trokova u ukupnim rashodima pokazuje koliko su
pojedine vrste trokova doprinele ostvarenoj visini rashoda i koliko su utiu na ostvareni
poslovni rezultat.
- 24 -
7.8.2. Amortizacija
Posebno mesto u strukturi ukupnih trokova investicionog projekta zauzima
troak amortizacije kao glavni reprezent fiksnih trokova. U osnovi obrauna je nabavna
vrednost osnovnih sredstava kao osnovica za obraun amortizacije, uz primenu
zakonski definisanih stopa otpisa osnovnih sredstava.
Ujedno iz obrauna amortizacije dobija se podatak o sadanjoj (neotpisanoj)
vrednosti osnovnih sredstava, koja se preuzima kao ostatak vrednosti projekta u zadnjoj
godini ekonomskog veka.
7.8.3. Line zarade

Obraun linih zarada je u principu jednostavan postupak i temelji se na
poznavanju kvalifikacione strukture i broja radnika prema zahtevanoj kvalifikacionoj
strukturi i korespondirajuih veliina mesenih linih zarada.
Vrednost mesene line zarade za pojedinu kvlifikaciju, odnosno poslove i
zadatke, odreen je prema aktualnim veliinama linih dohodaka u indentinoj ili slinoj
proizvodnji uz korekciju s'obzirom na makro lokaciju investicionog projekta.
Dinamiki, visina linih dohodaka u ekonomskom veku projekta, manje ili vie
korespondira stepenu korienja kapaciteta.
7.9. Formiranje ukupnog prihoda

Ukupan prihod sintetizuje ukupne finansijske efekte planirane proizvodnje novog
investicionog projekta.
Analiza prodajnog trita daje podatke o strukturi i dinamici koliina proizvoda,
koje se planiraju realizovati na domaem i stranom tritu i odgovarajuih planiranih
prodajnih cena na osnovu kojih se izrauje projekcija fizikog i vrednosnog obima
prodaje za ekonomski vek projekta.
Strukturu ukupnog prihoda ine relevantne stavke za formiranje ukupnog prihoda
u investicionom projektu (prihodi od prodaje proizvoda), dinamiki usklaene prema
stepenu korienja proizvodnih kapaciteta.
7.10. Raspodela ukupnog prihoda-Bilans uspeha

- 25 -
Bilans uspeha predstavlja jedan od najznaajnijih sintetiki kvantitativnih prikaza

efekata projektovane proizvodnje. Ovaj finansijski izvetaj je sumaran iskaz svih
predpostavljenih
kretanja u delu trzita, tehnologije, proizvodnje, iskazanih u
prethodnim delovima analize.

U sutini predstavlja raspodelu ukupnog prihoda po vremenskim periodima
ekonomskog veka projekta u skladu sa: konkretnim karakteristikama poslovanja i
institucionalnim uslovima koji determiniu samu raspodelu.
Na temelju ovako projektovanog bilansa uspeha sainjeni su sintetiki pregledi tj.
projekcije u obliku finansijskog i ekonomskog toka projekta, koji predstavljaju primarnu
informaciju i osnovni izvor ocene ekonomske efikasnosti i rentabilnosti investicionih
ulaganja.
7.10.1. Finansijski tok

Finansijski tok prezentuje pregled ukupnih finansijskih tokova investicionog
projekta i daje uvid u finansijski potencijal.
Finansijski tokovi ine sintetiki prikaz svih finansijskih transakcija, a time i
neposredni uvid u finansijski potencijal projekta, odnosno investitora i osnov su za
ocenu likvidnosti, koja se utvruje u delu 11 investicionog programa.
7.10.2. Ekonomski tok

Ekonomski tok ima istu strukturu i dinamiku primitaka i izdataka, kao finansijski
tok, samo su iskljuene stavke izvora finansiranja (na strani primitaka) i obaveze prema
izvorima finansiranja (na strani izdataka).
Iskljuujui navedene finansijske transakcije ( koje znae samo nain finansiranja
investicije, a ne utiu na materijalnu osnovu projekta), ekonomski tok daje uvid u
ekonomski potencijal projekta.
Struktura sintetikog prikaza daje informaciju za ocenu rentabilnosti projekta koja
se utvruje u delu 11 investicionog programa.
7.10.3. Bilans stanja

Bilans stanja pokazuje strukturu poslovnih sredstava i strukturu izvora sredstava.
U osnovi dinamiki sintetiki prikaz bilansa stanja pokazuje da e preduzee u
- 26 -
ekonomskom periodu projekta poslovati sa potrebnom horizontalnom i vertikalnom

finansijskom ravnoteom, sa potrebnim nivoom trajnih obrtnih sredstava, bez opasnosti
po stabilnost i kontinuitet projektovane proizvodnje i plasmana proizvoda. Takoe,
pokazuje nivo kreditne sposobnosti, ime preduzee ini otvorenim za realizaciju
planova razvoja.
U cilju ostvarivanja bolje preglednosti ekonomske efikasnosti predmetnog
programa, svi potrebni tabelarni prikazi dati su u prilogu programa navedenim
hronolokim redom.
7.11. Finansijsko trina ocena projekta

Ocenu definiemo kao onu fazu planiranja investicionog projekta, iji je cilj da se
prikae opravdanost i prihvatljivost projekta.
Sintetiki prikaz ocene programa prvenstveno je namenjen investitoru u cilju
donoenja pozitivne upravljake investicione odluke o realizaciji programa, a drugi isto
tako znaajan razlog je prikaz opravdanosti i prihvatljivosti sufinansiranja u realizaciji
projekta finansijskog trzita.
U operativnom smislu ocenu definiemo kao:
Statian pristup oceni projekta
Dinamian pristup oceni projekta
8. STATIKA OCENA EKONOMSKE EFIKASNOSTI PROJEKTA

8.1. Statian pristup oceni projekta
Statian pristup oceni projekta podrazumeva analizu njegove efikasnosti
korienjem podataka o uspenosti poslovanja u reprezentativnoj godini-godini
normalnog korienja kapaciteta.
- 27 -
Ovaj pristup oceni je zapravo, standardni proraun produktivnosti, ekonominosti

i rentabilnosti koji se svodi na izraunavanje statikih pokazatelja opremljenosti i
efikasnosti projekta. U periodima dinamikih inflatornih kretanja statian pristup oceni
projekta ne daje relevantne podatke, jer koristi podatake o uspenosti poslovanja u
reprezentativnoj godini koja je obino znatno udaljena od sadanjosti. Takoe u
nedostatku granskih publikacija i za ukupnu privredu ovi pokazatelji nedaju dovoljne i
potrebne informacije.
9. DINAMIKA OCENA EKONOMSKE EFIKASNOSTI PROJEKTA

9.1. Dinamiki pristup oceni projekta
U dinamikoj oceni utvruje se:
11.2.1. Rentabilnost projekta
11.2.2. Likvidnost projekta
9.1.1. Rentabilnost projekta

Sutina ocene rentabilnosti (ekonomske ocene za investitora) je procena
poveanja materijalne osnove projekta u projektovanom ekonomskom veku projekta.
Izvor informacija za ocenu rentabilnosti projekta je "ekonomski tok projekta" koji
predstavlja sintetiki sadraj informacija o poslovnim dogaajima, koji utiu na kretanje
ekonomskog potencijala projekta.
U dinamikom pristupu ocene rentabilnosti projekta koriste se sledece metode,
kojima se valorizuju neto efekti investicija:
- Metoda perioda povratka investicionih ulaganja
- Metoda neto sadanje vrednosti projekta
- Metoda interne stope rentabilnosti projekta
9.1.2. Metoda perioda povratka investicionih ulaganja

Ova metoda koristi kao kriterijum ocene prihvatljivosti programa, vreme potrebno
da prihodi od projekta pokriju investicione trokove.
Ona pokazuje za koliko e se godina, od trenutka realizacije investicionih
ulaganja sredstva vratiti investitoru kroz priliv ostvaren eksploatacijom programa.
- 28 -
Kriterijum ocene ove metode je vreme povratka uloenih sredstava, koje ne sme
biti due od ekonomskog veka projekta.
Postupak izraunavanja vremena povratka investicionih ulaganja dat je tabelom
u prlogu programa.
9.1.3. Metoda neto sadanje vrednosti projekta

Metoda neto sadanje vrednosti projekta utvruje ukupne efekte projekta u
itavom njegovom ekonomskom veku.Tehnika diskontovanja eksplicitno uzima u obzir
vremensku dimenziju ulaganja i svodi sve budue efekte projekta na njihovu sadanju
vrednost, tj. njihovu vrednost u poetnoj godini veka projekta (u godini 0).
Metoda je zasnovana na injenici da je sadanja vrednost sredstava vea od
njene budue vrednosti (njene vrednosti u nekoj od narednih godina u posmatranom
periodu) najmanje za iznos zvanine ili neke izabrane "cene" kapitala.
Cenu kapitala reprezentuje diskontna stopa projekta, koja u konkretnom projektu
odraava ponderisanu prosenu cenu kapitala.
U skladu stim, diskontna stopa projekta predstavlja ponderisanu prosenu cenu
kreditnih i nekreditnih izvora kapitala koje angauje odreeno preduzee, odnosno kao
eljena stopa ukamaenja (prinosa) kapitala.
M
k=
Km rm + Ss rs
m =1
gde je:
k
K
r
m
Ss
rs
I
diskontna stopa projekta

iznos kredita
nominalna (realna) kamatana stopa kredita
broj kredita u finansijskoj konstrukciji, m = 1,,,,M
iznos sopstvenih sredstava u konstrukciji finansiranja
kamata (cena kapitala) na sopstvena sredstva
investiciona ulaganja
Prosena cena kapitala izraena je kao ponderisana aritimetika sredina

nominalnih (realnih) kamatnih stopa na izvore finansiranja, a iji je minimum definisan
kao drutveni parametar (8%).
NSV projekta po sadraju znai obim sredstava za reprodukciju koju projekat
ostvari u svom ekonomskom veku, posmatrano u sadanjosti.
N
Pi Ri
NPi
=
i
i
i = 0 (1 + k )
i = 0 (1 + k )
N
NSV =
- 29 -
gde je:
Pi
Ri
NPi
N
k
tok ukupnih prihoda (ili priliva) projekta

tok ukupnih rashoda (ili odliva) projekta
neto prilivi ili neto tok projekta
ekonomski vek projekta
diskontna stopa projekta
Selekcioni kriterijum kod metode neto sadanje vrednosti je apsolutni iznos

sadanje vrednosti projekta koji mora biti vei od nule ili najmanje ravan nuli (NSV >=0).
9.1.4. Metoda interne stope rentabilnosti projekta

Ova metoda koristi internu stopu rentabilnosti kao meru efikasnosti projekta.
ISR je ona diskontna stopa koja izjednaava sadanju vrednost neto prinosa sa
neto trokovima, kod koje je neto sadanja vrednost projekta jednaka nuli.
Interna stopa rentabilnosti ( ISR ), moe se interpretirati kao prosena godinja
stopa prinosa investicije.
N
NPi
* i
i = 0 (1 + k )
NSV = 0 =
gde je k* = ISR - interna stopa prinosa ili ona diskontna stopa koja svodi NSV na
nulu.
NPi
N
neto prilivi ili neto tok projekta

ekonomski vek projekta
Selektivni kriterijum za ocenu u primeni ove metode jeste minimalno prihvatljiva

interna stopa rentabilnosti ( ISR min.), koja je jednaka ponderisanoj realnoj kamatnoj
stopi na kredite (DSP).
9.1.5. Likvidnost projekta

Analizom likvidnosti dobija se uvid u sposobnost podmirenja svih dospelih
finansijskih obaveza u pojedinim godinama i u celini ekonomskog veka projekta.
Ocena likvidnosti se izvodi po segmentima:
11.2.2.1. Utvrdjivanjem dinarske likvidnosti u ekonomskom veku projekta
- 30 -
11.2.2.2. Utvrdjivanjem devizne likvidnosti u ekonomskom veku projekta

11.2.2.3. Analiziranjem likvidnosti u vremenu izvodjenja projekta
Utvrivanje likvidnosti se izvodi na temelju izraenog finansijskog toka projekta,
deviznog toka projekta i izvora finansiranja investicije, respektivno po segmentima.
9.1.6. Specifinosti ocene projekta rekonstrukcije

Metodoloki postupak ocene projekta rekonstrukcije, ako se radi, je indentian
kao i kod novih proizvodnih jedinica, ali se u operativnom smislu razlikuje, zbog
karakteristika rekonstrukcije.
Osnovna karakteristika rekonstrukcije je da se u njenom procesu koriste i
postojei i dodatni proizvodni inioci ( infra struktura, zgrade, oprema, radnici...), pa su
uinci nakon rekonstrukcije rezultati i jednih i drugih.
Uinci dodatnih investicija rezultiraju iz analize stanja "bez projekta" i stanja "sa
projektom". Stanje bez projekta je rezultat samo postojeih proizvodnih cinilaca, a
stanje sa projektom i postojeih i dodatnih, pa je razlika izmedju ta dva stanja rezultat
dodatnih investicija. To je osnova operativnog postupka ocene u projektima
rekonstrukcije.
Razlika medju efektima poslovanja >> s << i efektima poslovanja >> bez << jeste
osnov za ocenu efikasnosti projekta, tj. primenu indetinih metoda za ocenu.
9.2. Analiza osetljivosti

S'obzirom na injenicu da investicioni projekat, po logici, predstavlja projekciju u
budunosti, a budunost po logici stvari nije u potpunosti predvidiva, iz ega proizilazi
da planiranje investicionih projekata, a samim tim i ocena, odvija u uslovima
neizvesnosti u pogledu vrednosti parametara projekta u budunosti. Pri tome se nastoji
minimizirati greka u predvianjima, a ne tei se eliminaciji greke, jer je to nemogue.
Investicioni projekat u svom stvarnom ivotnom veku podlee razliitim uticajima
i promenama (unutranji i spoljni izvori neizvesnosti najee deluju istovremeno), a
analiza osetljivosti daje uvid kritinih parametara planirane investicije.
Kao i ukupna ocena efikasnosti investicionog projekta, i analiza osetljivosti izvodi
se po statinom i dinaminom pristupu.
- 31 -
9.2.1. Statian pristup oceni osetljivosti-metoda praga rentabilnosti

Metoda praga rentabilnosti projekta prikazuje minimalno prihvatljivu prodajnu
cenu i minimalni obim proizvodnje u budunosti, kojim je projekat jo uvek u stanju
podmiriti svoje obaveze.
Ovaj pokazatelj je od posebnog znaaja kod kapitalno intezivnih investicionih
projekata, jer je upravo za njih nuno to vee iskorienje kapaciteta radi smanjenja
jedininog fiksnog troka.
9.2.2. Dinamian pristup oceni osetljivosti-analiza osetljivosti

Analiza osetljivosti utvruje kritine parametre u projektovanoj investiciji. Kritini
parametri projekta su oni, ija mala promena uzrokuje veliku promenu poslovnih
rezultata i time utiu na opravdanost investicije.
Operativno, analiza osetljivosti predstavlja ponavljanje raunanja rentabilnosti
projekta (interne stope prinosa, neto sadanje vrednosti) menjanjem pojedinih
projektovanih parametara (stavki) ekonomskog toka projekta.
Prema specifinosti svake pojedine investicije i kritini parametri mogu biti
specifini.
Osnovna
karakteristika
analize
osetljivosti
jeste:
merenje
posledica
predpostavljenih promena vrednosti kritinih parametara, ali ne ukazuje na verovatnou

da e do tih promena i doi.
10. ZAKLJUNA OCENA INVESTICIONOG PROJEKTA

Provera ocene ekonomske opravdanosti i efikasnosti investicionog projekta,
iskazana je preko zbirne ocene, koja proizilazi iz niza pokazatelja primarne strukture
ocene projekta.
Zbirna ocena predstavlja osnovni indikator o prihvatljivosti projekta, prilikom
donoenja investicione odluke.
- 32 -
Kriterijumi za iskazivanje zbirne ocene investicionog projekta su:
10.1. Eliminacioni kriterijumi

- Interna stopa rentabilnosti projekta ISR= 32% i vea je od ponderisane cene
kapitala DSP=.12 %
- Neto sadanja vrednost projekta NS= 99.177.000 DIN.
- Period povratka investicionih ulaganja je u 4-oj godini ekonomskog veka
projekta.
10.2. Funkcionalni kriterijum

Likvidnost projekta
Ocena likvidnosti je izvedena preko aspekta dinarske likvidnosti. Projekat je
likvidan u svim godinama ekonomskog veka projekta i omoguava da se iz efekata
ulaganja izmire obaveze prema izvorima finansiranja.
10.3. Deskriptivni kriterijumi

Analiza deskriptivnih kriterijuma ima za cilj da prui dodatne informacije o
projektu, radi ireg uvida u ocenu prihvatljivosti, sa posebnim osvrtom na odreene
specifinosti ulaganja.
Proizvodni program metli namenjen je finalnoj potronji
i kao takav nema
ogranien ivotni ciklus proizvoda, stalno je aktuelan.

Investiciona ulaganja obezbeuju zaokruen tehnoloki ciklus, ostvarivanje
logiki potrebnog zatvorenog tehnolokog ciklusa, koji obezbedjuje postizanje i
odravanje potrebnog kvaliteta finalnih proizvoda.
Cilj investitora je diversifikacija u okviru svoje delatnosti i loginom razvoju koji
mu biznis plan obezbeuje ka sticanjem statusa stabilnog proizvodjaa u okviru sektora
u kome funkcionie.
Investicioni program, u u dobroj meri oslanja na prirodne resurse kojima Srbija
raspolae, a proizvodni program, daje osnovu za delimino poveanje proizvodnje u
narednom periodu, to je osnovne strategija plana i indirektno postie unapreenje i
razvoj malih i srednjih preduzea u Srbiji.
- 33 -
Navedenim konstatacijama, preduzee pokazuje da poseduje potrebne uslove

da uspeno realizuje predstavljeni investicioni program.
Navedene konstatacije iskazane zbirnom ocenom, prikazuju opravdanost i
prihvatljivost investicionog programa po svim kriterijumima ekonomske opravdanosti i
efikasnosti investicionog projekta.
- 34 -

Primer Jednog Uradjenog Biznis (Polsovnog Plana)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Primer Jednog Uradjenog Biznis (Polsovnog Plana)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Beograd, Cvijieva 43

(admin. sed. ul. Tadeua Kouka 63)

Investricioni program uradio:

Struni tim Preduzea za projetovanje, procenu i

Vasilj Vasiljevi dipl. oec. Procenitelj, sudski vetak za

Investitor (kontakt osoba):

Milorad Jeli direktor

Investicioni program: Proizvodnja metli za izvoz u Preduzeu Kristal

Beograd, 23.maj 2005.godine

1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU..................................................................................4

Investicioni program: Proizvodnja metli za izvoz u Preduzeu Kristal

7.7. Izvori finansiranja investicije................................................................................................23

Skala Preduzee za projektovanje procenu i promet, d.o.o.

Investicioni program: Proizvodnja metli za izvoz u Preduzeu Kristal

1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

KOOPERATIVA i obezbeenje trajnih obrtnih sredstava za pokretanje novog

Geografska segmentacija prodajnog trita u prethodnoj godini:

Skala Preduzee za projektovanje procenu i promet, d.o.o.

Investicioni program: Proizvodnja metli za izvoz u Preduzeu Kristal

Tokom avgusta meseca 2004.godine KRISTAL proiruje delatnost odnosno

Obaveze KRISTAL-a bile su da: obezbedi finansijska sredstava i sirovinu za

2. OPIS I SVRHA INVESTIRANJA

Investicioni program: Proizvodnja metli za izvoz u Preduzeu Kristal

ijom e se adaptacijom dobiti adekvatan proizvodni prostor.

Najvei deo nove opreme potrebne za pokretanje planiranog novog proizvodnog

Skala Preduzee za projektovanje procenu i promet, d.o.o.

Investicioni program: Proizvodnja metli za izvoz u Preduzeu Kristal

Proizvodni program preduzea, sa planiranom proizvodnjom u prvoj godini, je

U narednim godinama planira se postepeno poveanje proizvodnje.

2. Malterisanje spolja i iznutra

3. Zamena drvene krovne konstrukcije

Izrada horizontalnih oluka

Izrada vertikalnih oluka

11. Vodovod i kanalizacija

12. Izrada elektrokonstrukcije

13. Grejanje sa kotlarnicom

Rekonstrukcija postojeeg krova

14. Industrijska pe za centralno grejanje

Skala Preduzee za projektovanje procenu i promet, d.o.o.

Investicioni program: Proizvodnja metli za izvoz u Preduzeu Kristal

Specifikacija investicionog ulaganja preduzea u novu opremu je sledea:

Kompresorska stanica HK-614

Agregat za proizvodnju elektrine energije 150 KW

Vralica za sirkovu slamu pokretna FFI - Cine 3

Automatski cirkular za ienje daski AC-1

Centrifugalni ventilator TC-BR 4180

Pneumatska maina za farbanje tapova Bizotara

Maina za ubrizgavanje pl.masa do 250 gr.

Maina za ubrizgavanje pl.masa do 450 gr.

Poluautomatska maina za izradu etki AB-4

Automatska maina za izradu tapova CAP-3

tanc maina za metle Pad-45

Maina za vezivanje metli A-2

Maina za vezivanje BALTIMORA

Maina za ivenje BALTIMORA

Postrojenja elinih silosa GRT-5

Kotlarnica na biljni otpad

Maina za stakles IT-23

Ukupno bez PDV

Sopstvena sredstva se obezbeuju tako to e vlasnik preduzea izvriti

Investicioni program: Proizvodnja metli za izvoz u Preduzeu Kristal

Adaptacija proizvodnih hala do XII 2005.g.

3. REZIME BIZNIS PLANA SA KLJUNIM INFORMACIJAMA

DOO KRISTAL , Ravno Selo