MILOSAV BUCA MIRKOVI

Esejist po vokaciji, kritiar po slubi dana i noi Milosav Mirkovi nikada nije prestao pevati, pisati stihove, oblikovati pesme sriui semantiki zvezdogram, ponajvie dariv an snopom asocijacija na Daviove pesnike izazove. Posveen zaviaju koji je roen da raa umetnika, a to je stara i nova upa, kopaonika upa, kako je zapisao Josif Pani Mirkovi je postao i njen saputnik, njen istraiva, njen lautar. Pojmovik mu je prevashodno upski, naoko lokalizovan izmeu Goa i eljina, izmeu Rasine i Morave "leve", levake. Stoga prva Mirkovieva knjiga pesama "upska sela" (1975.), pojavljuje se kao prag z aviajnog hoda, kao paradigma onog i onakvog pesnitva, u kome pejsai pevaju, nagonsk i, a vinogradi rastu, neguju se, zalamaju i beru kao boji plodovi. okot, gida, last ar, asla, skadarka, prokupac, berba, afolj, krbla, bava, muljaa, galica, rezanje, pr skanje, oivljavaju slovensku upsku leksiku i zadobijaju novi semantiki vidik. Ova godinja doba Mirkovieve "rajske zemlje" imaju svoje prigodne i svoje spontane sveanosti, proiruju pounutrenje zaviajnog ritma i rime. Tragajui za istotom izraaja, kristalnou metafore, Mirkovi e ii dalje traie i jasno a u kojem pesma bliznaki izlazi na zranu marginu vinovog lista. "Jelen u Nerau" se, inae, opire tumaenjima, "uglovima" gledanja i gledita: izrinim kazivanjem autor ove kantilene ubeuje nas da se smisao i besmisao mogu drati za ruke, da "mogu voditi ljubav", kako je rekao Pol Elijar. Bremenita kratkim udarnim metaforama, knjiga "Rasina i soneti" sporo nalazi, ali brzo obujmi itaoca ili sluaoca. Najzad, ovom pesniku polazi za rukom da blagodarnu zaviajnost stavi pod mikrosnim ak univerzalnog, koji lebdi i struji u svakom od tek olistalih stabala i okota ne manjike, panievske, i evo, njegove upe, na dlanu polustolea... Milosav M. Mirkovi je roen 1932. godine od oca dr. Milana i majke Nade Petrovi, u A leksandrovcu upskom, kruevakom i nemanjikom. Malu maturu poloio u rodnom gradu, velik u maturu u Poarevcu, gde je ve uveliko pisao i objavljivao pesme, knjievne i pozorin e kritike. Zatim, upisao Stomatoloki fakultet u Beogradu, ali posle dve godine pr eao na Filozofski. U studentski kulturni, politiki i knjievni ivot ukljuio se 1952. g odine, radei i piui u "Studentu", gde je, izmeu ostalih tekstova, objavio svoju prvu pozorinu kritiku: "Staklene menaerije" u Beogradskom dramskom pozoritu, i relativn o kompotentne knjievne kritike o "Korenima" Dobrice osia. Sa Muharemom Perviem 1968. godine ulazi u redakciju najboljeg i najpresudnijeg aso pisa "Delo", gde e ostati do 1983. godine. Sarauje u "Letopisu", "Knjievnosti", "Pozorinoj kulturi","Vidicima","Mladosti" i "B eogradskoj nedelji", gde je delovao i kao urednik kulturnih rubrika, a najdui nov inarski rad posvetio je "Politici-ekspres" i "Ninu". U meuvremenu bio generalni sekretar Srpske knjievne zadruge i upravnik Jugoslovens kog dramskog pozorita. Poslednjih petnaest godina pie redovnu knjievnu kritiku u "I lustrovanoj politici". Za sobom ima preko 16000 naslova i etrdeset knjiga. Buca Mirkovi ne peva o sebi. On hoe svet. Ali zna da su sve relacije zapoele ovde i da se u upi aleksandrovakoj tako esto okonavaju, kao da je, piui pesmu samo za taj sv oj rodni kraj uvao. S ovom poezijom stalno izlazite na neke istine, kroz uparaene p redele, pred zrele slike, izdeljene iz bogatog, travnatog, grabuljavog, bokoravo g, pasijans jezika, u kome vazda ivi poetsko i kad nije nemir, ni urnebes, ni bod e, ve kad snevate slatko i slaete "varku na varku". Buca Mirkovi je zasopljeni strasnik poezije. On hrli pesmi i kad je nema, on ume da je istera iz kamena. U izdanju biblioteke "Savremenik" Srpske knjievne zadruge

objavljena je knjiga ogleda o poeziji i pesnicima "Pevanje i snevanje knjievnog kritiara i pesnika Milosava Mirkovia". Mirkovi je zanimljiva i osobena pojava u naoj posleratnoj knjievnoj kritici. Njegov i pogledi na knjievnost, posebno na liriku ne naslanjaju se na tua estetska uenja, niti izgrauju strogo naunu aparaturu kojim bi ih izloio. Mirkovi, jednostavno, voli poeziju i pesnike (kod mnogih kritiara ovakva sklonost se ne primeuje), pa svo pou zdanje trai i izraava kroz iskljuivo svoj doivljaj poezije. To je primer novog ekspr esionizma u kritici. Poezija je, prosto, izazov jednom temperamentu da svoje uti ske snano zakuva i ivahno izrazi, poriui pravila hladnokrvne analize. Svoj jezik Mirkovi prilagoava bujnosti, stianosti ili eleganciji svakog pesnika pon aosob. I ne plai se improvizacija ishitrenih stavova i sudova koji se mogu oporei. Bilo kako da pie, Mirkovi ni u kom sluaju svog itaoca ne udaljuje od poezije o kojo j zbori, nego ini sve da joj ga primakne i zadri uz nju. Decembra 2004. godine, iri Udruenja knjievnika Srbije, odluio je da pesniku i esejis ti, Milosavu Mirkoviu-Buci, na sveanoj sednici Udruenja, dodeli prestinu nagradu Udr uenja knjievnika Srbije za "ivotno delo" (Za celokupno knjievno delo). ivi i stvara u Beogradu i u rodnoj upi.