Sadraj:

Uvod.3
1. Parabola moderne privrede.....4
1.1. Proizvodne mogunosti.5
1.. Spe!ijaliza!ija i trgovina"
. Prin!ip #omparativne prednosti...$
.1. %psolutna prednost$
.. &portunitetni tro'a# i
#omparativna prednost1(
.3. )omparativna prednost i trgovina..1
3. Primene #omparativne prednosti...13
)lju*ne re*i.1+
,a#lju*a#....1"
Spisa# tabela.1-
.iteratura1$
/azmislite o svom tipi*nom danu. Ujutru se budite0 sipate so# od
pomorande #oja se uzgaja na 1loridi i #a2u #oja se uzgaja u 3razilu.
,a doru*a# gledate vesti #oje se emituju iz 4jujor#a na televizoru
proizvedenom u 5apanu. &bla*ite odeu napravljenu od pamu#a #oja
se proizvodi u 6ordiji0 sa'iveno u 2abri#ama na 7ajlandu. 8ozite se
na predavanja u automobilu *iji se delovi proizvode u vi'e od deset
zemalja 'irom sveta. ,atim otvarate udbeni# iz e#onomije #oji je
napisao autor #oji zivi 9asa*usetsu0 objavila #ompanija sa sedi'tem
u &:aju0 a 'tampan na papiru napravljenom od drvea #oje nastaje u
&regonu.
Sva#odnevno zavisite od mnogo ljudi 'irom sveta0 od #oji: veinu ne
poznajete0 a #oji vas snabdevaju dobrima i uslugama #oje #oristite.
&va#va me;uzavisnost mogua je zato 'to ljudi trguju jedni sa
drugima. &ni ljudi #oji vam obezbe;uju dobra i usluge ne *ine to zato
'to su veli#odu'ni ili zato 'to se brinu za vas blagostanje. 4ijedna
vladina agen!ija ne nare;uje im da za vas proizvode ono sto vi elite
i da vam to daju. Umesto toga0 vas i druge potro'a*e ljudi snabdevaju
dobrima i uslugama #oje proizvode zato 'to dobijaju ne'to zauzvrat.
1. Parabola moderne privrede
6a bi smo s:vatili za'to ljudi biraju da zavise od drugi: u pogledu
dobara i usluga i #a#o ovaj izbor pobolj'ava nji:ov ivot 0 razmotrimo
jednu jednostavnu privredu. ,amislite da na svetu postoje dva dobra
< meso i #rompir i da postoje dvoje ljudi < uzgajiva* sto#e i uzgajiva*
#rompira < od #oji: sva#o eli da jede i mesto i #rompir. )oristi od
trgovine najo*iglednije su a#o sto*ar moe da proizvodi samo meso0
a zemljoradni# samo #rompir. Po jednom s!enariju sto*ar i
zemljoradni# biraju da nemaju ni#a#ve veze jedno sa drugim. %li
posle ne#oli#o mese!i po'to je jeo pe*eno0 #uvano0 preno meso sa
ro'tilja0 sto*ar moe da za#lju*i da samostalnost i nije ba' toli#o
dobra. ,emljoradni# #oji je #rompir jeo na mnogo na*ina0 #ao pire0
pe*en0 pren0 #uvan verovatno bi se sloio. .a#o se vidi da bi im
trgovina omoguila veu raznovrsnost: sva#o bi mogao da jede 'ni!lu
sa pe*enim #rompirom.
9ada ova#va s!ena na veoma jednostavan na*in po#azuje da sva#o
moe da izvu*e ne#u #orist od trgovine0 njene prednosti bi bile sli*ne
i #ad bi sto*ar i zemljoradni# bili u mogunosti da proizvode i drugo
dobro0 ali uz veli#e tro'#ove. Pretpostavimo0 na primer0 da
zamljoradni# moe da uzgaja sto#u i proizvodi meso ali da u tome
nije naro!ito ve't. Sli*no tome0 pretpostavimo da sto*ar moe da
uzgaja #rompir0 ali da njegova zemlja nije za to ba' pogodna. U ovom
slu*aju0 la#o se vidi da zemljoradni# i sto*ar mogu da imaju #oristi
a#o se spe!ijalizuju za ono 'to najbolje obavljaju0 a zatim da
me;usobno trguju.
6obi!i od trgovine0 me;utim0 manje su o*igledni #ada je jedna osoba
bolja u proizvodnji sva#og dobra. Predpostavimo0 na primer0 da je
sto*ar bolji u uzgajanju sto#e i da je bolji u uzgajanju #rompira od
zemljoradni#a. 6a li bi u ovom slu*aju sto*ar ili zemljoradni# trebalo
da odaberu da ostanu samostalni= >li jo' uve# ima razloga da trguju
jedan s drugim= 6a bi smo odgovorili na ovo pitanje0 moramo
detaljnije da razmotrimo 2a#tore #oji uti*u na ova#vu odlu#u.
1.1. Proizvodne mogunosti
Predpostavimo da i zemljoradni# i sto*ar rade po osam sati dnevno i
da to vreme mogu da posvete uzgajanju #rompira0 sto#e0 ili
#ombina!iji ova#vi: a#tivnosti. 7abela 1? pri#azuje #oli*inu vremena
#oja je potrebna sva#oj osobi da proizvede jednu un!u@ sva#og
dobra. ,emljoradni# je u stanju da proizvede jednu un!u #rompira za
15 minuta i jednu un!u mesa za +( minuta. Sto*ar0 #oji je
produ#tivniji u obema a#tivnostima0 moze da proizvede jednu un!u
#rompira za 1( minuta0 a un!u mesa za ( minuta. Poslednje #olone
u 7abeli 1. po#azuju #oli*ine mesa ili #rompira #oje mogu da
proizvedu 2armer i sto!ar a#o rade - sati dnevno i proizvode samo
odre;eno dobro. %#o zemljoradni# podeli svoje vreme podjedna#o na
obe a#tivnosti i provodi po *etri sata na sva#oj0 on proizvodi 1+ un!i
#rompira i 4 un!e mesa. Arani!e proizvodni: mogunosti po#azuje
razne #ombina!ije autputa #oje je jedna privreda u stanju da
proizvede. .judi moraju da vr'e izbor. &vde se zemljoradni# suo*ava
sa izvorom izme;u proizvodnje mesa i proizvodnje #rompira.
Proizvodne mogunosti zemljoradni#a i sto*ara B7abela 1?
,emljoradni#ova te:nologija proizvodnje mesa i #rompira B#ao 'to je
pri#azano na 7abeli 1? omoguava da naizmeni*no proizvodi oba
dobra po #onstantnoj stopi. %#o sto*ar posveti svi: - sati svog
vremena #rompiru0 on proizvodi 4- un!i #rompira i ni malo mesa. %#o
posveti u#upno vreme mesu0 proizvodi 4 un!e mesa i ni malo
#rompira. %#o sto*ar podeli svoje vreme podjedna#o na obe
a#tivnosti i tro'i po *etri sata na sva#u0 on proizvodi 4 un!e #rompira
i 1 un!i mesa. > ovde grani!a proizvodni: mogunosti pri#azuje sve
mogu!e is:ode.
%#o zemljoradni# i sto*ar odlu*e da budu samostalni umesto da
me;usobno trguju onda sva#i ima potro'nju potpuno jedna#u onom
'to proizvodi. U ovom slu*aju0 grani!e proizvodni: mogunosti
istovremeno je i grani!a potro'a*#i: mogunosti. 6a bismo utvrdili
'ta zemljoradni# i sto*ar biraju0 potrebno je da poznajemo nji:ove
u#use. Pretpostavimo da izaberu #ombina!ije: zemljoradni# proizvodi
i tro'i 1+ un!i mesa #rompir i 4 un!e mesa0 a sto!ar proizvodi 4
un!e #rompira i 1 un!i mesa.

Minute potrebne za Koliina mesa
proizvodnju 1 unce: ili krompira koja se proizvede
8 sati:

9eso: )rompir: 9eso: )rompir:

Zemljoradnik 60 min.1 unca 1! min.1 unca 8 unci "# unce
$toar #0 min.1 unca 10 min.1 unca #% unce %8 unci
@ un!a C -035 grama Bprim. red.?
1.. Spe!ijaliza!ija i trgovina
Po'to je ne#oli#o godina jeo jednu odre;enu0 sto*ar dobija ideju i
odlazi da porazgovara sa zemljoradni#om:
Sto*ar: ,emljoradni*e0 prijatelju moj0 imam za tebe jedan predlogD
,nam #a#o emo oboji!i pobolj'ati ivot. 9islim da treba potpuno da
prestane' da proizvodi' meso i posveti' sve vreme uzgajanju
#rompira. Prema mojim prora*unima0 a#o bude' radio - sati dnevno
gajei #rompir0 proizvodie' 3 un!e #rompira. %#o meni da' 15 od te
3 un!e0 ja !u ti zauzvrat dati 15 un!i mesa. 4a #raju e' sva#og
dana jesti 1" un!i #rompira i 5 un!i mesa0 umesto 1+ un!i #rompira i
4 un!e mesa #oje sada jede'. %#o se sloi' sa mojim planom0
imae' vi'e i #rompira i mesa.
,emljoradni#: Bzvu!i s#epti*no? taj predlog mi se *ini dobar. %li mi
nije jasno zasto mi ga nudi'. %#o je ta#o dobar za mene0 ne moe biti
dobar i za tebe.
Sto*ar: %li0 jesteD Pretpostavi da provedem + sati dnevno gajei
sto#u i sata #rompir. 7a#o mogu da proizvedem 1- un!i mesa i 1
un!i #rompira. )ad ti dam 5 un!i svog mesa0 a ti meni 15 un!i tvog
#rompira0 imau 13 un!i mesa i " un!i #rompira. 7a#o u imati veu
potro'nju i #rompira i mesa nego sada.
,emljoradni#: 4e znam &vo zvu*i previ'e dobro da bi bilo istinito.
Sto*ar: 4ije ta#o #ompli#ovano #ao 'to se na prvi pogled *ini. 8idi <
rezimirao sam ti svoj predlog u ovoj jednostavnoj tabeli.
,emljoradni#: >zgleda da je ovaj prora*un ta*an0 ali sam zbunjen.
)a#o moe da nam sa ovim predlogom oboji!i bude bolje=
Sto*ar: &boji!i moe da bude bolje jer nam trgovina omoguava da
se spe!ijalizujemo za ono 'to najbolje obavljamo. 7i es provoditi
vi'e vremena u uzgajanju #rompira a manje u uzgajanju sto#e. 5a !u
provoditi vi'e vremena u uzgajanju sto#e0 a manje u uzgajanju
#rompira. )ao rezultat spe!ijaliza!ije i trgovine0 oboji!a moemo da
imamo veu potro'nju i mesa i #rompira0 a da ne radimo vi'e sati.

6obi!i od trgovine: /ezime B7abela ?
Zemljoradnik $toar

9eso )rompir 9eso )rompir
&ez tr'ovine
Proizvodnja i potro(nja % unce 16 unci 1# unci #% unce
$a tr'ovinom
Proizvodnja 0 unci "# unce 18 unci 1# unci
)r'ovina dobija ! unci daje 1! unci daje ! unci dobija 1!
unci
Potro(nja ! unci 1* unci 1" unci #* unci
+obici od tr'ovine
Porast potro(nje ,1 unca ,1 unca ,1 unca ," unce
#. Princip komparativne prednosti
Sto*arevo obja'njenje dobita#a od trgovine0 mada je ta*no0 postavlja
zagonet#u: a#o je sto*ar bolji u uzgajanju i sto#e i #rompira0 #a#o
zemljoradni# moe da se spe!ijalizuje u ne*emu 'to najbolje obavlja=
>zgleda da zemljoradni# ni'ta ne obavlja najbolje. 6a bismo s:vatili
ovaj prin!ip0 najpre razmotrimo sledee pitanje: U nasem primeru0 #o
moe da proizvodi #rompir uz manje tro'#ove < zemljoradni# ili
sto*ar= 6va su mogua odgovora0 i u njima lei re'enje zagonet#e i
#lju* za razumevanje dobita#a od trgovine.
.1. %psolutna prednost
5edan od na*ina da se odgovori na pitanje o tro'#ovima proizvodnje
#rompira jeste da se uporede inputi #oji su potrebni dvoji!i
proizvo;a!a. E#onomisti #oriste termin apsolutna prednost #ad
upore;uju produ#tivnost jedne osobe0 preduzea ili naroda u odnosu
na druge. ,a proizvo;a*a #ome je potrebna manja #oli*ina inputa za
proizvodnju jednog dobra #ae se da ima apsolutnu prednost i u
proizvodnji mesa i u proizvodnji #rompira0 jer mu je potrebno manje
vremena nego zemljoradni#u da proizvede jednu jedini!u oba dobra.
Sto*aru je potrebno da uloi samo ( minuta za proizvodnju jedne
un!e mesa0 do# zemljoradni#u treba +( minuta. Sli*no tome0 sto*aru
je potrebno samo 1( minuta da proizvede jednu un!u #rompira0 do#
je zemljoradni#u potrebno 15 minuta. 4a osnovu ovi: podata#a
moemo da za#lju*imo da sto*ar ima manje tro'#ove proizvodnje
#rompira0 a#o tro'a# merimo na osnovu #oli*ine inputa.
.. &portunitetni tro'a# i #omparativna prednost
Postoji jo' jedan na*in razmatranja tro'#a proizvodnje #rompira.
Umesto da upore;ujemo potrebne inpute0 moemo da upore;ujemo
oportunitetne tro'#ove. -portunitetni tro(ak ne#e stvari je ono *ega
se odri*emo da bismo dobili tu stvar. U na'em primeru0 pretpostavili
smo da i zemljoradni# i sto*ar rade po - sati dnevno. 8reme
provedeno u proizvodnji #rompira0 da#le0 smanjuje raspoloivo vreme
za proizvodnju mesa. Po'to sto*ar i zemljoradni# raspore;uju vreme
na proizvodnju dva dobra0 oni se #reu du svoji: grani!a
proizvedeni: mogunostiF odri*u se jedini!a jednog dobra da bi
proizveli jedini!e drugog dobra. &portunitetni tro'a# predstavlja izbor
izme;u dva dobra sa #ojim se suo*ava sva#i proizvo;a*.
/azmotrimo najpre oportunitnetni tro'a# sto*ara. 4jemu je potrebno
1( minuta rada da proizvede 1 un!u #rompira. )ad sto*ar provodi ti:
1( minuta proizvodei #rompir0 on provodi deset minuta manje
proizvodei meso. Po'to je sto*aru potrebno ( minuta da proizvede
1 un!u mesa0 1( minuta rada donelo bi mu 1G un!e mesa. 6a#le0
sto*arev oportunitetni tro'a# proizvodnje 1 un!e #rompira iznosi 1G
un!e mesa.
Sada razmotrimo oportunitetni tro'a# zemljorani#a. 4jemu treba 15
minuta rada da proizvede 1 un!u #rompira. Po'to mu treba +( minuta
da proizvede 1 un!u mesa0 15 minuta rada donee mu 1G4 un!e
mesa. 6a#le0 zemljoradni#ov oportunitetni tro'a# 1 un!e #rompira
iznosi 1G4 in!e mesa.
7abela 3? pri#azuje oportunitetne tro'#ove mesa i #rompira dva
proizvo;a*a. &bratite panju da je oportunitetni tro'a# mesa inverzan
oportunitetnom tro'#u #rompira. Po'to 1 un!a #rompira #o'ta sto*ara
1G un!e mesa0 1 un!a mesa ga #o'ta un!e #rompira. Sli*no tome0
po'to jedna un!a #rompira #o'ta zemljoradni#a 1G4 un!e mesa0 1
un!a mesa #o'ta ga 4 un!e #rompira. E#onomisti #oriste pojam
#omparativna prednost #ada opisuju oportunitetne tro'#ove dva
proizvo;a*a. Proizvo;a* #oji se odri*e manje drugi: dobara da bi
proizveo dobro H ima nii oportunitetni tro'a# proizvodnje dobra H i
#ae se da ima #omparativnu prednost u njegovoj proizvodnji. U
na'em primeru0 zemljoradni# ima nii oportunitetni tro'a# proizvodnje
#rompira od sto*ara: jedna un!a #rompira #o'ta zemljoradni#a samo
1G4 un!e mesa0 do# sto*ara #o'ta 1G un!e mesa. > obrnuto0 sto*ar
ima nii oportunitetni tro'a# proizvodnje mesa od zemljoradni#a:
jedna un!a mesa #o'ta sto*ara un!e #rompira0 do# 2armera #osta 4

&portunitetni tro'a# mesa i #rompira B7abela 3?
un!e #rompira. 6a#le0 zemljoradni# ima #omparativnu prednost u
uzgajanju #rompira0 a sto*ar ima #omparativnu prednost u proizvodnji
mesa. 9ada je mogue da jedna osoba ima apsolutnu prednost u
oba dobra B#ao sto je ima sto*ar u na'em primeru?0 nije mogue da
jedna osoba ima #omparativnu prednost u oba dobra. Po'to je
oportunitetni tro'a# jednog dobra inverzan oportunitetnom tro'#u
drugog0 onda je oportunitetni tro'a# jednog dobra #od ne#e osobe
relativno viso#0 njen oportunitetni tro'a# drugog dobra mora biti
relativno niza#. )omparativna prednost odsli#ava relativni
oportunitetni tro'a#. %#o dve osobe nemaju potpuno isti oportunitetni
tro'a#0 jedna osoba !e imati #omparativnu prednost u jednom dobru0
a druga osoba !e imati #omparativnu prednost u drugom dobru.

-portunitetni trosak:
1 un!e mesa 1 un!e #rompira
Zemljoradnik % unce krompira 1% unce mesa
$tocar # unce krompira 1# unce mesa
.3. )omparativna prednost i trgovina
/azli#e izme;u oportunitetni: tro'#ova i #omparativni: prednosti
stvaraju dobit#e od trgovine. )ad se sva#a osoba spe!ijalizuje za
proizvodnju onog dobra u #ojem on ili ona ima #omparativnu
prednost0 u#upna proizvodnja u e#onomiji raste0 a ovaj porast veli*ine
e#onoms#og #ola*a moe da se is#oristi da sva#ome bude bolje.
6rugim re*ima0 sve do# dve osobe imaju razli*ite #omparativne
prednosti0 sva#a moze da pro2itira od trgovine ta#o 'to sti*e ne#o
dobro po !eni #oja je nia od njegovog ili njenog oportunitetnig tro'#a
tog dobra. ,emljoradni# dobija 5 un!i mesa u zamenu za 15 un!i
#rompira. 6rugim re*ima0 zemljoradni# #upuje sva#u un!u mesa po
!eni 3 un!e #rompira. &va !ena mesa je nia od njegovog
oportunitetnog tro'#a jedne un!e mesa0 #oja iznosi 4 un!e #rompira.
6a#le0 zemljoradni# ostvaruje #orist od predloga jer uspeva da #upi
meso po povoljnoj !eni. Sto*ar #upuje 15 un!i #rompira po !eni od 5
un!i mesa. 7o jest0 !ena #rompira iznosi 1G3 un!e mesa. &va !ena
#rompira nia je od njegovog oportunitetnog tro'#a 1 un!e #rompira0
#oji iznosi I un!e mesa. Sto*ar ostvaruje #orist jer uspeva da #upi 1
#rompir po povoljnoj !eni. 6o ova#vi: #oristi dolazi po'to se sva#a
osoba #on!entri'e na a#tivnost #oja za nju ili njega ima nii
oportunitetni tro'a#: zemljoradni# provodi vi'e vremena u uzgajanju
#rompira0 a sto*ar provodi vi'e vremena u proizvodnji mesa. )ao
rezultat toga0 raste i u#upna proizvodnja #rompira i u#upna
proizvodnja mesa. U na'em primeru0 proizvodnja #rompira raste sa
4( na 44 un!e0 a proizvodnja mesa raste sa 1+ na 1- un!i.
,emljoradni# i sto*ar podjedna#o dele #orist o dove poveane
proizvodnje. Pou#a ove pri*e o zemljoradni#u i sto*aru trebalo bi da
je sada jasna: trgovina je za svakog u drutvu korisna jer omoguava
ljudima da se specijalizuju za aktivnosti u kojima imaju komparativnu
prednost.
". Primene komparativne prednosti
Prin!ip #omparativne prednosti obja'njava me;uzavisnost i dobit#e
od trgovine. Po'to je me;uzavisnost sveprisutna u savremenom
svetu0 prin!ip #omparativne prednosti ima mnoge primene. Slede dva
primera0 jedan :ipoteti*an i jedan od veeg pra#ti*nog zna*aja.
)o ima #omparativnu prednost u proizvodnji jagnjetine=
Uobiajena prepreka slobodnoj trgovini jesu carinske tarife, odnosno
dabine na uvoz dobara iz inostranstva. U narednoj kolumni Daglas
Ervin razmatra nedavni primer njiovog korienja.
)ari.e na ja'njetinu /o(i(ale0 amerike potro(ae
Predsedni# )linton je pro'le srede zadao tea# udara! slobodnoj
trgovini svojoj najavom da e S%6 uvesti stri#tne !arine na uvoz
jagnjetine iz %ustralije i 4ovog ,elanda. 4jegova odlu#a ugroava
ameri*#o liderstvo i izvrgava ruglu tvrdnje administra!ije da S%6
podravaju slobodnu i pravednu trgovinu. %meri*#i proizvo;a*i
jagnjetine ve dugo zavise od vlade. 8i'e od pedeset godina0 sve do#
)ongres nije 1$$5. /e2ormisao oblast poljoprivredne politi#e0 oni su
primali subven!ije za vunu. >zgubiv'i ovu pomo0 a optereeni
viso#im tro'#ovima i nee2i#asno'u i suo*eni sa domaom
#on#uren!ijom piletine0 junetine i svinjetine0 uzgajiva*i ova!a traili su
na*in da zaustave inostranu #on#uren!iju protivei se uvoznim
ola#'i!ama. S#oro *itav ameri*#i uvoz jagtine poti*e iz %ustralije i
4ovog ,elanda0 vodei: poljoprivredni: proizvo;a*a sa
nenado#nadivom #omparativnom predno'u. 4ovi ,eland ima manje
od *etiri miliona stanovni#a a *a# +( miliona ova!a Bu pore;enju sa
o#o sedam miliona ova!a u S%6?. 4ovozelands#i 2armeri investirali
su zlatne resurse u novu te:nologiju i delotvoran mar#eting0 *ime su
se svrstali me;u naje2i#asnije proizvo;a*e u svetu. 4ovi ,eland je
re2ormama za slobodno tri'te pedeseti: godina pro'log ve#a u#inuo
domae poljoprivredne subven!ije i sada je zemlja sa slobodnom
trgovinom0 na putu da do ((+. U#ine i sve !arine na uvoz. Umesto
da opona'a ovaj primer0 %so!ija!ija ameri*#i: uzgajiva*a ova!a je0
uz jo' ne#e0 podnela peti!iju da se u 7rgovins#i za#on iz 1$"4.
godine unese i osloba;ajua #lauzula #oja bi omoguila za'titu u vidu
privremenog Ipreda:aJ za privredne grane #oje se suo*avaju sa
#on#uren!ijom iz inostranstva. Prema odredbama osloba;ajue
#lauzule0 industrija #oja je podnela peti!iju u obavezi je da predo*i
plan prilago;avanja #oji bi garantovao da preuzima #ora#e #a#o bi
postala #on#urentna u budunosti.
7reba li S%6 da trguju sa drugim zemljama=
3a' #ao 'to pojedin!i mogu da pro2itiraju od spe!ijaliza!ije i
me;usobne trgovine0 #ao 'to su to u*inili 2armer i sto*ar0 to mogu i
narodi u razli*itim zemljama. 9noga dobra #oja %meri#an!i #oriste
proizvedena su u inostranstvu0 a mnoga dobra proizvedena u S%6
prodaju se u inostranstvu. 6obra #oja se proizvode u inostranstvu a
prodaju na domaem tri'tu0 zovu se uvozna dobra. 6obra #oja se
proizvode #od #ue a prodaju u inostranstvu zovu se izvozna dobra.
6a bismo videli #a#o dve zemlja mogu da ostvare #orist od trgovine0
pretpostavimo da postoje dve zemlje0 S%6 i 5apan0 i dva dobra0
:rana i automobili. ,amislimo da dve zemlje podjedna#o dobro
proizvode automobile: i ameri*#i radni# i japans#i radni# mogu da
proizvedu 1 automobil mese*no. 4asuprot tome0 po'to S%6 imaju
vi'e obradive zemlje boljeg #valiteta0 uspe'nije su u proizvodnji
:rane: ameri*#i radni# moe da proizvede dve tone :rane mese*no0
do# japans#i radni# moe da proizvede samo 1 tonu :rane mese*no.
Prema prin!ipu #omparativne prednosti0 sva#o dobro treba da
proizvodi zemlja #oja ima manji oportunitetni tro'a# tog dobra. Po'to
oportunitetni tro'a# jednog automobila iznosi tone :rane u S%60 a
samo 1 tonu :rane u 5apanu0 5apan ima #omparativnu prednost u
proizvodnji automobila. 5apan treba da proizvodi vi'e automobila
nego 'to i: eli za sopstveno #ori'enje i izvozi jedan deo u S%6.
Sli*no tome0 po'to oportunitetni tro'a# 1 tone :rane iznosi 1
automobil u 5apanu0 a samo I automobila u S%60 S%6 imaju
#omparativnu prednost u proizvodnji :rane. S%6 treba da proizvede
vi'e :rane nego 'to ele da #onzumiraju i izvoze jedan deo te :rane
u 5apan. )roz spe!ijaliza!iju i trgovinu obe zemlje mogu da imaju
vi'e :rane i vi'e automobila. U stvarnosti0 naravno0 problemi trgovine
izme;u naroda #omple#sniji su nego 'to ovaj primer trgovine
nagove'tava. 4ajvaniji problem je to 'to sva#a zemlja ima mnogo
stanovni#a sa razli*itim interesima. 9e;unarodna trgovina moe
ne#e pojedin!e da dovede u gori poloaj0 a *a# i a#o je zemlja u !elini
na boljem poloaju. )ad S%6 izvoze :ranu a uvoze automobile0 to ne
uti*e na ameri*#og 2armera na isti na*in #ao na radni#a u ameri*#oj
automobils#oj industriji. >pa#0 suprotno mi'ljenju #oje pone#ad
is#azuju politi*ari i politi*#i analiti*ari0 me;unarodna trgovina nije
poput rata0 u #ojem ne#e zemlje gube0 a ne#e dobijaju. 7rgovina
omoguava svim zemljama da ostvare vei prosperitet.
Kljune rei
1psolutna prednost < pore;enje uzme;u proitvo;a*a ne#og dobra
na osnovu nji:ove produ#tivnostiF
-portunitetni tro(ak < ono *ega morate da se odre#nete da biste
dobili ne'to drugoF
Komparativna prednost < pore;enje izme;u proizvo;a*a ne#og
dobra na osnovu nji:ovog oportunitetnog tro'#aF
2vozna dobra < dobra proizvedena u inostranstvu #oja se prodaju
na domaem tri'tuF
3zvozna dobra < dobra proizvedena u zemlji #oja se prodaju u
inostranstvu.
Zakljuak
Prin!ip #omparativne prednosti po#azuje da trgovina sva#og dovodi u
bolji poloaj. Sada bi trebalo potpunije da razumete #oristi od ivota u
me;uzavisnoj e#onomiji. %li0 po'to smo videli za'to je me;uzavisnost
poeljna0 prirodno je da se zapitate #a#o je to mogue. )a#o
slobodna dru'tva #oordiniraju raznoli#e a#tivnosti svi: ljudi #oji su
u#lju*eni u nji:ove privrede= Kta garantuje da e dobra i usluge stii
od oni: #oji bi trebalo da i: proizvode do oni: #oji bi trebalo da i:
#oriste za potro'nju= U svetu sa samo dvoje ljudi0 re!imo0 sto*arem i
zemljoradni#om0 odgovor je jednostavan: ovo dvoje ljudi mogu
dire#tno da pregovaraju i me;u sobom alo!iraju resurse. U stvarnom
svetu sa milijardama ljudi0 taj odgovor je manje o*igledan.
Spisa# tabela:
7abela 10 strana 5 L Proizvodne mogunosti zemljoradni#a i sto*ara0
Prin!ipi e#onomijeF
7abela 0 strana - L 6obi!i od trgovine: /ezime0 Prin!ipi e#onomijeF
7abela 30 strana 11 L &portunitetni tro'a# mesa i #rompira0 Prin!ipi
e#onomije.
.iteratura
4 4i#olas Aregori 9an#ju0 Prin!ipi e#onomije0 tree izdanje0
((-.