Bi blioteka ASTRA

Kolo IX, knjiga 5-

,
(
Jakob Bere
ili Jutarnje rumenilo na istoku
Prevod Zoran Gavri

I
I
Predgovor knjizi
Ernt Bloh
Vorlesungen zur
Philosophie der Renaisanee
/
Naslov originala
Jakob Bohme
AURORA ODER
MORGENROTE IM AUFGANG
ENST BLOn: JAKOB BEME
Sada dolazimo do Bemea, on i Paracelzus su
bliski jedan drugome. Jakov Bere (J akob Bihme) je
roen 1575. goine, u Starom Zajdenbrgu, selu
ko Gerlica, a uo 1624. u Gerlicu. Obuar, uz to
.
i filozof, i to kakav philosophus teutonicu, kako
s ga nazivali Englezi. Pokazuje se da je kao kalfa
na putovanju itao Paracelzusove spise, ali je nep-

zato ta je jo moao da ita, usisa I sebe o onoga
to e nalazilo I podzemnoj literaturi mudrovanja
ko neobinih duhova i to spkojno preradi, o emu
nijedna istorija literature nita ne kazuje. Kakvi su
bili ti razgovori, koje je takozvani prosti zanatlija
vodio na putovanju sa drugim neistodobnicima, uz
lojanicu, po krmama, ili na postelji o slame, ta
je od toga preivelo seljake ratove, religiozne ne
mire anabaptista, i jo mnogo toga? Neto od toga
moemo da saznamo iz njegovog kasnijeg spisatelj
stva. U njemu su sadrane stvari koje I savremenoj
filozofiji uopte nisu igrale nikakvu ulogu, pa su
vekovima bile iezavale iz evropskog obrazovanja.
Na primer, jo je iveo maniheizam: Mani, I treem
veku, je ponovo prihvatio uenje Zoroastera (Za
ratustra), uenje o brbi izmeu Ahrimana i Ormu
zda, izmeu Noi i Svetlosti - jasan dualistiki
5

gnosticizam. Manihejske zajednice, dakako, nisu bile

izumrle posle pobede katolike crkve, one su i dalje
ivele u Bugarskoj ko bgumila, a zatim i kod ka
tara, I junoj Francuskoj, I Provansi; ideologija
albi ana, I dvanaestom veku, povezana je sa njima.
Takve stvari su i dalje kivele I narodu, pa ipak vla
dajue obrzovanje i filozofija nisu znale o tome nita
vie. Istoriju pie pobdnik. Ali, ovde je mogu je
dan od retkih pogleda unutar naroda. Jakov Bere
je to shvatio, pa delmino stoji kao strano telo u
renesansi, budui da njegova filozofija obrauje mi
sli koje su ivele I gnosticizmu.One su se zadrale
I asinhronoj, nesrazmernoj svesti nemakih naro
nih slojeva. Iako jasno dolazi iz faustovskih tokova
renesanse, Jakov Bere bi mogao da bude ovek iz
etvrtog ili petog veka. U ondanjem narodu raz
miljalo se o strahovitom pritisku i nedai koja je
psle seljakih ratova pala na slabe, pa je Bemeov
ogovor na njegovo osnovno pitanje: kako svetlost i
mrak stoje I pakosnom svetu? bio veliko metafiziko
mozganje, s mnogo sumorne mistike, ali i s duboko
umnim oblikom dijalektike, koja postoji jo o He
raklita. Mudrovanje ko oveka ne dolazi sluajno,
ono je svagda bilo doivljaj. Bemeovo mladiko mu
drovanje pkatkad pokazuje i okultne crte, do kojih
stvari ne stoje, ali iskra jednog stvarnog, jednog fi
lozofskog prosveenja dola mu je dok je on jo bio
zanatlija. Ci tava njegova filozofija sadrana je in
nuce u ovoj iskri. On je, naime, jednog nedeljnog
jutra, u svom obuarskom sobiku, ugledao kalajni
tanjir na zidu, na polici, i tanjir je sijao. kako Bere
kae, prijatnim ovijalnim sjajem . Kalaj stoji pod
Jupiterom, otuda, ovija\o, prema genitivu od Jupi
ter, Jovis. I I tome je osnovna stvar: blagodarei
svetlosti i tamnom kalajnom tanjiru, rodila mu se
misao da bez neke tamne osnove svetlost ne bi mo-
6
gla da se oituje. Dakle, svetlost u tamnom kalajnom
tanjiru znai: svetloti je ptrebno tao da bi mo
glo da se oituje, bz onoga to joj je neugodno nijed
na stvar ne moe da pstane sebi oita, bz Ne ne
pstoji ni D, svet se sastoji iz suprotnosti, ukratko,
on je objektivno dijalektiki.
U haotinoj, p ipak jedinstvenoj punoi, Bere
je objavio svoju prvu knjigu, AUTor ili Jutantja
rmen na Istoku. Velianstveno je kako ovde genije
iz poluobrazovanosti, pa ak ni iz ove, ve baroknim
obuarskim jezikom, s obarenou za jezik bez
premca, opisuje svetlost, tako to se iz jednog jezi
nog neobrazovanja, kojem bi mogao da se smeje naj
mlai gimnazsta, raa velika i retka misao. Beme,
naime Qualitat pie ne samo sa jednim l, nego i sa
dva. l i povezuje ga sa Qual i Quellen. o ne ume
pravilno ni da ita, ni da pie strane rei, latinski
poznaje jo manje: Qualitit je kako Quallitit, tako
i d Quellende i QuaUende, a o tri pojma: Quel
len, Qual i Qualitat misli kao o jednom, tako da iz
jene ptpuno pogrene, bsmislene etimologije, kao
to emo videti, nastaje izvanredno dubka misao.
Tako kod Bemea ima mnogo toga gde slabo kolsko
obrazovanje jo najbolje mora da poslui tom oveku.
Jedan od svetenika, u to vreme veoma obamrle lu
teranske crkve, posebno ogranienog soja, pastor pri
marius Rihter iz Gerlica, potkazao je neortodoksnog
mozgala, pridikovao sa propovedaonice protiv nje
ga dok Magistrat nije obuaru zabranio da pie. Ja
kov Bere se sedam godina smerno drao zabrane, a
onda ga je duh nezadrivo poterao dalje, i on je
ubrzo potom objavio jedan za drugim dvadeset preo
stalih spisa, veinom manjeg obima, meu kojima i
Poslanice. o se na to omelio oigledno zbog toga
to je kasnije nao malo zatite kod leskog plem
stva: njegov prijatelj i zatitnik bio je pre svega
7
,
smeteni Abraham od Frankenbrga, Iz tog vremena
je prelazak engleskoj aristokratiji, tako da obuar
Jakov Bere potaje poznat i u Engleskoj, Najvaniji
spisi, sem AUTore, su CetTdeset pitanja o dui, Sest
teosofskih taaka i MysteTium magnum. U Nemakoj
je Jakov Bere veoma brzo bio opet zaboravljen dok
je u Engleskoj i neto u Francuskoj i dalje delovao,
Samog ovog preporoa, bgatog zagonetkama, ali
esto reakcionarno upotrebljavanog, pouhvatio se
Bader, pre Selinga, koji je Bemea okretao protiv
Fihtea (Mnogi filozofiji o profesije, kae se kod
njega, trebalo bi da napuste itavu svoju retoriku
pred bogatstvom i dubinom misli ovog zanesenjaka),
i Hegela, koji se Bemeu divio, Htednemo l da pod
vuemo ono to je svojstveno za ovu arhidijalektiku
filozofiju, onda da pnovim: uprkos Nikoli Kuzan
skom ovde je prva objektivna dijalektika od vremena
Heraklita. Istu smo videli i kod Paracelzusa, ali kod
Bemea se olazi dalje u udovinost i u udovino,
o je imao potpuno kvaltativnu sliku prirode, koja
predstavlja krajnji suprotni pol matematikoj pri
rodnoj nauci od vremena Galileja i Njutna, istina
ne i Keplera, kod kojeg jo naknadno deluju kvali
tativne crte. Rzume se, Bere o matematikoj pri
rodnoj nauci nikada nita nij uo, pa ni ime. Nje
gova slika sveta potie iz jednog starijeg drutva
nego to je to graansko-novovremensko drutvo,
upravo iz drutva u kome su prironi kvaliteti jo
bili pdeeni ideologiji, kome je ideologija kalkulusa
bila strana. U kapitalistikom drutvu pobedio je
kalkulus, kvantifikacija i obrazovanje cena u svetu
robe i I itavom kvantitativno ustrojenom svetu.
Kod Bemea, naprotiv, premda u udnovato asinhr0-
nizovanom ruhu i esto sasvim antropomorfna, I
pitanju je vid izvora i kvaliteta u prirodi; ona je
spekulativno zamiljena kao dijalektiko svetlost
-no-postojanje.
8
Pre nego to zaemo u pojedinano, uzgred bi h
proitao nekoliko rei o mozgajuoj prirodi kod obu
ar a iz Pastora gLadi Vii heima Rabea, s posebnim os
vrtom na obuara Jakova Bemea: To je, dakle, kako
narc kae, 'mozgajua nacija', i nijedan drugi zanat
ne raa tako izvanredne i kuriozne osobitosti I svo
joj gildi. Nizak radni sto, niska amlica, vodom napu
njena staklena lopta koja hvata svetlost male loja
nice, pa je jo sjajnijom odbljeskuje, otar vonj koe
i smole moraju nuno da naine neko trajno dejstvo
na ovekovu prirou, i oni to i ine, silno. Kakve
divne osobenjake raa ovaj divni zanat! - itava
jedna biblioteka mogla bi da se nabuba o 'udnom
obuar u " a da se materijaL ni najmanje ne iscrpi!
Svetlost koja preko visee staklene kugle pada na
radni sto je carstvo fantastinih duhova; dok radi,
zanet mislima, razliva se mata, udnovati oblici,
slike i misli dju neku obojenost kaKVU im ne moe
pozajmiti nijedna druga lampa, izmiljena ili neiz
miljena, Pritom, misli padaju na svakojake stihove,
udnovate priice, bajke i vesele i tune dogaaje
sveta, kojima se susedi, ako su na papir stavljene
nezgrapnom rukom, iuavaju; pritom se ena sme
julji ili drhti, zucne l se ta poluglasno, u neodre
enom predoseanju, Ili se pak poinje jo dublje
mozgati i smiruje se 'preka potreba' da se pomene
petak ivota, Sve dublje gledamo u svetleu kuglu
i u svetlosti vidimo univerzum u svim njegovim ob
licima i prirodama; kroz portal vasceloga neba stupa
mo slobodno i raspoznajemo ga sa svim njegovim
zvezdama i elementima; proimaju nas najdublje
slutnje, i dok pastor primarius Rihter ustaje protiv
nas sa propovedaonice, a delatov momak, koji e nas
ovesti u zatvor, stoji pred vratima, zapisujemo:
A pravo je venosti i onoga to veno postoji da
ima samo jednu volju. Kada bi to imalo dve volje,
9
razbile bi jedna drugu i bilo bi kavge. l stajale bi u
sili i uenju; ali, njen ivot je ba samo ljubav, iz
koje proizilaze svetlost i majestet. Sva stvorenja na
nebu imaju jednu volju, pa i ona je okrenuta Boijem
srcu i ide I srce Boga, I sam cen tar mnotva, I ras
tenje i cvat; a bji duh je ivol I svim stvarima,
centrum naturae daje sutinu, uzvienost i snagu, a
Sveti duh je voa. Vidimo mnogo toga u sjakteoj
kugli, preko koje slaba lampa baca tako ubogu svet
lost da uz nju jedva moemo da stavimo na papir
ono to smo videli; ali to ne smeta da ispod zavre
nog manuskripta napiemo: 'po Bojem prosvenju
napisao Jakov Bere, inaevani i Teutonicus.
A sada, kao potvrda romanopiscu Rabeu, koji
je, uz to, od Bemea uzeo najslabiji mogui citat, koji
o Bemeu i ne daje nekakvu sliku, jo i veoma mero
davno svedoanstvo. Meroavna svedodba potie od
velikog sledbenika Jakova Bemea, koji bi njime mo
gao da se bavi veoma dobro, od Hegela. U svojim
Predavanjima iz istorije filozofije, on kae: Var
varstVQ I izvoenju ne moe se previdetL. Ali se isto
tako ne sme prevdeti najvea dubina koja se' poka
zuje I izmirenju najapsolutnijih suprotnosti... niko
nee prevideti onu dubku potrebu za spkulacijom
koja se nalazi I tom oveku (. Govorei sutinske Be
meove misli, to nam valja i rasvetliti.
Knjiga unutranjosti
Poetak je sluanje u sebi, tako da ovek, dok
slua I sebi, veruje da slua i I stvarima. Mozganje
koje tone u seb samo po njemu i za njega treba
da bude istovremeno isto ono kao to je jedan dublji
pogled u unutranje, u glad, nemir, pohlepu, koja
svugde goni. A onda Bemeovo osnovno pitanje: kako
tama dolaz u svet, kako zlo dolazi u svet? Mi sami
10
zli smo i oko nas nalazimo manje dobrog, pa ipak je,
kao to nam crkva kae, ovaj svet stvoren od jednog
dobrog Boa. I Beme u svojim ranim spisima ispo
veda, prko njih je veoma esto imao bezbne mi
sli: ta ako sam ja slaba kreatura blja nego to je
taj bg? To je aeanje koje se u istoriji oveka veo
ma esto javljalo, zastupali su ga grki tragiari,
ono ih je ode lila o pbnog ivota. To je Jovovo
pitanje, kakvo se pojavljuje I hrianstvu, umesto
ponizne predanosti I onome to je nedokuivo ili I
nedokuivom reenju. Ako je prauzrok sveta samo
tvorna dobro, kako onda nastaje zlo? Upravo to kod
Bemea se moe samo protumaiti, budui da ovek
tone u mozganju u seb samog kao u neki sutinski,
centralni, a i srazmerno dobro osvetljeni deo priroe
koji je bolje osvetljen od drugih delova, o kojima
on nita ne zna. Zato to smo slike i prilike Boga, mi
moemo, ako utonemo I nas same, da dodirnemo po
etak samih stvari. Na poetak, koji lei dole, u
dubini, dodirujemo i otuda dodirujemo petak sa
mih stvari udovinim tupristustvom onoga opomi
njati-se, gledamo u divlju prirou poetka. Tu je bie
izukrtanot jednog s drugim, iskipljenje jedno s
drugim, protivreenje, kljuanje, brenje, rvanje,
dva elementa koji su na poetku; koji su u prauzroku.
Pritom, kae Beme, ipak ne treba da ostanemo da
stojimo, razum ne treba da se zadrava na misteri
jama poetka kao krava pred talskim vratima.
Ja I moje znanje, tako nastaVlja Bere, a protiv
uenih eklektiara koji ne umeju da kau nita sop
stveno, ne unoim ni slova iz mnogih kjiga, nego
imam slova I men, pa neb I zemlja sa svim sutast
ima, uz to i sam Bg, lee I oveku. Ne treba li
onda on da ne sme da ita u knjizi to to je on
sam? To je mistiki subjektivizam, ali subjektivi
zm koji istovremeno hoe da bude pozemni hod u
II
najunlltranjije, I ono to je poetno, I alpha sveko
likog bia samog_
Zlo u Bou kao praizvor suprotnosti u svetu,
prasila koja goni glad
N a ta sad jo, sem na dobro, nailazi ovo filer
zafiranje u priroovanju poetka? Nailazi na ono
to ini da svet lei u tolikom zlu, a uzrok tome jeste
neuzrak. Ovaj ne lei u svetlosno-svetoj sili , ali
lei u njenoj vlastitoj crnoj strani_ Pritom Bog i pri
roda lee zajedno naroito blizu jedno drugome, pa
tako Bere, I AUTOTi, kae: Ako hoemo da govorimo
o Bogu, ta je Bog, onda moramo marljivo da ispita
mo sve sile u priroi. __ Tu, pak mora pogledati iznad
prirode i izvan nje u svetlosno svetu, trijumfalnu
boansku silu, u nepromenljivo, sveto trojstvo, ono
je jedno trijumfalno, izvorno pokretljivo sutastvo;
i u njemu se nalaze sve sile kao u priroi . Pa, da se
pribliimo tom sutastvu koje, na osnovu prirode,
mora onda da se nalazi i u bogu: u samom bogu po
stoji' neko zlo, avolsko, drugi lik banskog je a
volsko, gorko kao emer, koje saima, oholo, uas,
uasavanje, salaukovina, tua, i vatra na gorui na
in; ali u bogu je i, kako Bere kae, jedan blagona
kloni avo koji ivi u sinjarenju_ avo i bog obja
njavaju se kao identitet suprotnosti; jer, avo go
ni boga na dijelektiki zaaran svetski pul. Sirina i
uskost, kiselo i slatko, strahota i svetlost, moraju da
budu zajedno, pojavna bie sveta samo ionako ima
negaciju u kolevci_ Kada ne bi bilo tog negativnog,
onog to je protivno, ne bi bilo ni oitovanja, ni poja
Vljivanja dobrog_ Ono to goni na pojavljivanje
jeste samovolja koja troi, podvojenost, drugotstvo,
samostalnost, ono to ide zajedno, ono to koalira_ O
davde sledi Bemeova objektivna dijalektika, na taj
1 2
nain to je, kako Bere kae, sve upereno jedno
protiv drugog, i na taj nain to zlobi jedno na drugo,
nego da bi se isto pokrenulo i oitovalo.
A ono to ide u sebe, upravo ovo, to Ne, duboko
se zariva u sve: PralIzrak sveta ima neuzrak ili ne
gativno u samom sebi, a Bere ga definie jednom
novom suprotnou kiselo-slatko, usko-iroko, vatra
svetlosti-vatra strahote_ Definie ga u slikama koje
se neprestano svaljuju slikovitim izrazima i analo
gijama sa osnovnim motivom druge vrste. U osnovi,
negativno je pouda, emocionalno, ono to je voljno,
ali ono to dolazi pre svega iz potrebitosti, pouda
apsolutno tO!lle pripada_ Ne, negativno je ovde po
trebitot koja drei u poudi, ono to je voljno u
isto poudnom smislu, a to je, kako kae Bere, b
glad_ Glad postaje onim to prolazi u familiji od Ne,
glad kao pouda, kao volja koja nema da se zasiti
niim drugim do samom sobm. Volja trai sebe
samu, _ne nalazi nit do svojstvo gladi, koje je ona
sama. Ona ga uvlai u sebe, to jest samu seb uvlai
u seb. A t, u UVlaenju u sebe, imate ono to
koagulira, oporost, ono to saima, adstringens svih
stvari koje sinjavaju neuzrak svih podvojenosti
u jezgru svoga agensa_ Oporot koja saima, dakle,
treba da bude isto ono to je boiji fiat; iz gladi kao
najdublje suprotnosti dokuivanja sutastva proisho
di priroda u bgu_
Kvalitativni pogled u prirodu: izvori duhovi,
kvintesencija sveta: ovek
A sad sledi najptpunije zamiljanje jedne isto
kvalitativne prirone slike, u kojoj se gorko, slatko,
vatreno, svetlo i zvuk shvataju kao realna svojstva
prirodnog ivota, u najnaivnijoj, a i najotrijoj
suprotnosti prema mehanikoj pironoj nauci. Umes-
13

to pritiska i udara i golh promena mesta kvantita
t vne vrste nailazmo na obilje kvaliteta. U produ
enoj liniji vidimo problem Geteovog uenja o b
jama, Gete cotra Njutn. .Boje kao deca noi i
svetlosti {, pri emu se ne moe preuti da ove Gete
ove veze podseaju na Bemea.
Sedam praizvora Bere hoe da istakne na veo
ma iznenaujui nain, ali i mislima obuzet. Sile
prirode I bogu ili boga I prirci ovde su sedam vrs
ta izvora, muenja, patnje, kvaliteta. To su sedam
prirodnih sila, formi tuprisustva, dinamikog, koje
krue po svetu i koje oravaju svet. Na taj nain
se pretpotavlja da se stvaranje nije ni odigralo,
ve se uvek deava. Svet bi bio progutan ako se ne
bi uvek stvarao nov. ako nita to proizvodi ne bi
bilo tu u njemu. Prva sila je oporost, spregnuti sal,
ono to saima, zatim, na drugo mesto dolazi ono
to razdvaja'-gorko, spregnuti mercurius, neiagona
pokretljivost koja poskakuje i osetljivost, pri emu
je oigledna dvosmislenost osetljivosti. Biti osetljiv,
to jest, lako nadraen, lako nadraljiv, ali onaj koji
oea, reaguje na dra oseanja. Ovaj neobian sklad
nalazimo naj pre kod Anaksagore, koji je rekao da
je svaki oseaj spjen sa oseanjem nelagodnosti.
Sadraji mogu da budu prijatni, ali samo oset jeste
uznemirenje i otuda skopan sa neiagodnou. Trea,
sutinski negativna sila jeste strepnja, ono to gori
sumporasta, ono to gori bez plamena, borba oporosti
sa onim to je pokretljivo, sulphur u kome vatra
jo drema. Obino je kod Bemea sve to je samo po
sebi razumljivo i kao objektivna odreenost, a ne
samo kao subjektivno, fiziko stanje. Subjektivno
fiziko stanje dokuuje samo ono to je u objektima
realno sadrano, na taj nain je ono kod Bemea apso
lutno i prirononauna kategorija. Treu osnovnu
silu prirodne stvarnosti Bere naziva jednim I ono
14
vreme uobiajenim alhemiarsko-hemijskim izrazom
salniter. Postoji jedna radika Selingova pesma
Epikurovska veroispovest Hajnca Viderporslena ,
I kojoj Salniter doivljava veoma veselo prastanje.
Salniter je sal nitron; to dolazi o vizantijskog sa
loni tron i znai ali tra. Azatna kiselina je koriena
od vizantijskog vremena kao ezap za odvajanje
zlata iz njegovih slitina. Re je ak jo starija: sal
niteT verovatno ide nazad do starovavilonskog. I ko
me se lugasti pepeo zove nitrui. Otuda bi to, dakle,
bila grka uzajamljenica iz vavilonskog, i ide dalje
u latinski, odakle i ovde, u alkimistikom obuar-
-
skom latinskom jeziku Jakova Bemea. Kod njega iz
toga nastaje opti pojam za sve to je lugasto, opti
pjam za. tri prve izvorne sile, oporosti, osetijivog
-pokretljivog i onoga to gori bez plamena. U prve
tri izvorne sile uvek su ve sadrani i Ne i Da7 ali
Ne prevae, Da ne moe da izbije, jer je previe
obuzeto sa Ne, jer ga usko, gorko, lugasto Ne vrsto
dri. U etvrtoj izvornoj sili deava se jasan preo
kret. Ovaj izvori duh je vatra koja najposle bukti
iz sumpora straha, sa dominantnom svojstvenou
onoga to iznenada izbija iz nje, najvidljivija u mu
nji, pa zbog toga Bere vatru opet naziva jednim psi
hikim imenom - strahota ili ua, koji ba svugde
treba da bude prirodna odreenost. Ova se dvojako
pojavljuje. Jednom u jo preteno mranoj, uskoj,
emerljivoj, dakle, negativnoj formi kao tamna, go
fua, razorna vatra, vatrena jarost, ili vatreni gnev,
kao neugodnost salaukovine, oluje, pozara, od kojih
se ovek ne samo uasava, nego koje on, kako kae
Bere, posmatra kao sam uas. Opet se uvodi jedna
psihika kategorija, uasnue, i potpuno se izjedna
ava sa jednom prirodno filozofskom kvalitativnom
kategorijom, sa strahovitom vatrom, koja otuda u
udaru groma ne izaziva samo to uasavanje, nego
15
je upravo samo to uasavanje. U osnovi svih stvari
vreba ta negativna vatra, i tek to joj se prui pri
lika, pojavljuje se ona ruilaki kao nedaa. Stalne
generalne probe za propast sveta su, po Bemeu, ve
teke salaukovine; ali njihova vatra ima sem onoga
Ja, jedan dijalektiki preokret u sebi. Jer, to je ista
ona vatra koja raa, sem onoga to je uasno, i top
lotu i svetlost. Uas vatre preobraa se u vatru na
domaem ognjitu oko kojeg se okupljaju ljudi. Na
taj nain, ona je I svetu sredinja vatra koja zagreva
sve i sve obasjava, svetsko ognjite Sunca, koje do
nosi prolee i daje da izbije ivot, s toplinom i onim
to je najugodnije u svetu - svetlou, oslobaajui
i vatre svetlost kao ptu izvornu silu; svet postaje
svetao. Prema tome, kroz vatru kao toplinu osloba
aju se tri vrhovne izvore sile. One su vedri iz
vorni duhovi, u kojima Da pretee na taj nain to
Ne vie ne uasava, dok je u trima prvima Ne pre
lealo na taj nain to je Da jedva bilo vidljivo. Ta
tri vedra kvaliteta, muenja, izvornog duha, izvorne
sile naturae jesu svetlost, zvuk i telesnost. Posle svet
losti kao esta osnovna sila sledi zvuk, koji uvek
prati svetlot, kako kae Beme. Moda ovde odjekuje
harmonija sfera, ali i udno jedinstvo koje se ljudima
ne pojavljuje u normalnom cnosu unutranji-spo
ljanji svet, jedinstvo je nagoveteno na poetku dru
gog dela Fausta: Za duhove ui zvuei se ve raa
novi dan, ili Koju buku donosi svetlost. Bilo kako
bilo, sa svetlou se raa zvuk ili ton, kao jedna via
stepnica, kao jedan vii kvalitet. Iz tona se, nastav
lja Bere, raa re, a re je ono to objanjava, ono
to obuhvata, ono to odgovor ini moguim, QDO to
u se bi sadri um Iz svega toga, kao plo tog esto
graanja, pri emu Beme svetski proes izjednaava
sa enom koja se poraa, koja se rve u trudovima,
stoji trudno u poroaju, pojavljuuje se sedmi kvali-
16
tet, telesnost, to jest sva oformljena priroda, kakvom
je mi vidimo, eksplikovana punoa dosadanjih iz
vornih kvaliteta, kao ono to se naziva stvaranjem.
Stvaranje je izoenje centruma naturae u corpus
naturale, iznoenje centra priroie, u telo, u mate
rijalnost prirode, a onda, najvie, u Corpus Christi.
J o I vek ostajemo u svetu, kosmikom svetu,
usko ogranienim ovekom - ovek kao pitanje i
svet kao ogovor, svet kao pitanje i ovek kao odgo
vor. Jo vie nego kod Paracelzusa, makrokosmos kod
Bmea postaje makanthropos, svet preobraen u drvo
ivota Coe je, kae raracelzus, a to je i Bemeovo
uenje, najvea nakana prirode. Bere ve u i urori
kae: Priroa u sebi ima dva kvaliteta, kao u Bo
jem sudu, jean mio, nebski i svetli, i jedan jarosni,
pakleni i edni. A oba su u drvetu priroe, i ljudi
s nainjeni o drveta i ive I tom svetu, I ovom
vt ieu oba u velikoj opasnosti, ina njih se
sputa Sunv sjaj, as dad, vetar i sneg . Covek
je oko koje se otvara, i uvo, a ovo dvoje saznavaju
centrum naturae i corpus naturae onako kako opa
aju. U oveku je neto to je ve I svetlosti reeno:
neto to diverguje, to razdvaja, mnotvo, zlo, ja
rosno, to svadljivo ulazi zajedno I tu najviu naka
nu prirode. U njemu se ponovo popravlja, udara na
dobru stranu ono to separator, blagonakloni avo
Lucifer, to jest luonoa, u slubi svetlosti jo nije
popravio. Na mesto palog Lucifera dolazi ovekosin,
dolazi Hrist, koji i nije iveo I Palestini, koji ne ivi
izvan nas, nego smo mi on sam. Hrist, ovekosin,
Hrist u oveku, to je Lucifer koji je postao vedar,
to je popravljeni, isti Lucifer, avo koji je postao
ist. Time dobijate opravdanje za odmetanje anela,
za jabuku u raju, za osvetljenost saznanjem, pozna
jui zlo i dobro, i opravdanje za zidanje vavilonske
kule. Sve ono to je mo bia, to je mo znanja,
17
mo stvaranja, kao to je bg, dato je oveku. Ovde
ojekuje prometejska arija, uoava se u Hristu, o
vek u Hristu i koz samog Hrista postaje najblago
nakonije Ne protiv stanja koje se utvruje, protiv
onoga to se odupire drvetu ivota, koje se zadugo
nee ustremi ti I visine, ovek je drvo proesa iv
ljenja, ili proes drveta ivota, kako hoete. Mora
se nadvladati gola kiselina, ono to individualizuje,
ono to' rasipa, ono to koi, to se I zacopanosti i
oguglaloti utvruje u sebe, pod ime Bere razume
Lciferova otpa, dnitvD, a za to je pzvan ovek, on
je krali. koji teba da ovlada svetom. Paracelzusov
ukoen i odnos mikokosmo-makokomos ovde ie
zava, pa i vie, on se prevazilazi; I svetu se ide ka
budunosti, jednom oienom, preobraenom svetu.
Svet Ioji je preobraen u drvo ivota jeste prilinost
ovekova, a Bere to ovako izraava: Treba jasno
da se vidi kako su se nebesko i adsko carstvo svagda
rvali I priroi i imali posla jedno s drugim, kao ena
u raanju. All, kao to drvo ivota stoji I svetu i
jete sam svet, tako preko umilnog Hrista u nama i
njegovom radu postoji jedan psledak kad e se drvo
ivota upaliti u njegovoj vlastitoj patnji i kvalitetu,
a svetlost I njemu obasjavae i ispunjavati itav
kvalitet unutar kojeg je drvo. Prema tome, na kraju
imamo panteizam koji I sebi nosi dijalektiki nunu
protivnost, smeten I saIom boijem centrum natu
rae, dok je boija priroda, u proesu sedam izvornih
sila, sa vatrom kao prvim obrtom, ukinula oveka
kao drugi obrt i kvintesenciju svih sedam svetskih
sila, a time istovremeno i patju koja obituje u os
novi sveta, phlepu, kvalitete sve skupa. Na kaju
dolazi izmirenje zavade, pvratak na jedno, izbav
ljenje iz svekolike svae.
- -
Objektivna dijalektika
Borba svetlosti i mraka shvaena je ko Be
mea kao objektivna dijalektika. Ne pstoji n jedno
kretanje bez onoga to je protivreno, bz dualizma,
a zlo je sredstvo u oevidnom postojanju ko svet
losti. Bere to uvek izvci I novim slikama. Zato
bih naveo jedno originalno mesto iz Sest teozofskih
taaka, u kojem Bere dijalektiku predstavlja svo
jim vlastitim rema: Citalac treba da zna, da se
sve stvari sastoje iz Da i Ne, bilo boanske, avolske,
zemaljske stvari i m ta se pmenula. Ono to je
jeno, kao to je Da, jeste ista sila i ljubav, i jeste
istina Boga i Bog sam. Bez N e, Bog bi bio u sebi
nesaznajan i I njemu ne bi bilo nikakve radosti ili
zaajnosti, a ni osetljivosti. Ne je protivhitac onoga
Da ili istine, da bi istina bila oevidna ili neto u
emu se nalazi neki contratium, I kojem je vena
ljubav, delujua, hotea i osetljiva. Jer Jedno nema
nita u sebi to moe da htedne ono se udvaja da bi
bilo Dva: na taj nain, ono samo ne moe sebe da
oseti u jedinstvu, ali u dvojstvu oea seb ... Nijedna
stvar bez neugodnosti nije u stanju da sebi pstane
oita, jer ako ne bi imala niega to joj se opire, onda
bi stalno izlazla iz seb, i ne bi ulazila ponovo u sebe
kao u ono iz ega je prvobitno proizila. Onda ne bi
zala nita o svome prastanju . Tako je ovde, u pt
puno nejunom svetlo-tanmom, ponovo iskrsnula
Heraklitova objektivna dijalektika kao ono to obra
zuje svet, kao sutastvo koje iz seb izbacuje svet,
koje se bri za manifestaciju. Svet nastaje vrenjem
izmeu Da i Ne, sve na svetu je kao retorta za tvo
renje svetlosti na delu, uvek hemijsko, uvek moralno
i uvek religiozno I isto vreme.
18
19
-
,
Jakob Bere
AURORA ILI JUTARNJE RUMENILO NA
ISTOKU
PISCEV PREDGOVOR OVOJ KNJIZI
BLAGONAKNOM CITAOCU
,
Blagonakloni itaoe, celokupnu filozofiju i as-
trologiju, zajedno sa teolgojom, majkom njihovom,
ja uporeujem s plemenitim drvetom koje raste u
nekom lepo m vrtu zadovoljstva. Zemlja, pak, na ko
joj drvo stoji, uvek daje sok drvetu, od kojeg drvo
ima svoj ivi kvalitet; ali drvo I sebi samome raste
o soka Zemlje i postaje veliko, i iri se sa svojim
granama. Sad, jednako kao to Zemlja sa svojom
snagom radi na drvetu, da isto raste i napreduje,
tako vazda radi drvo sa svojim granama iz svekolike
sposobnoti, da bi uvek dor,osilo mnoge dobre plo
dove.
Ali ake drvo donosi malo ploda, uz to sasvim
sitnog, crvljivog i crvotonog, onda krivnja nije do
volje drveta da isto nosi namerno eljene zle plodo
ve, potp je o. no plemenito drvo dobrog' kvaliteta;
nego je kivnja u tome to na nj. esto pada velika
hladnoa, vrelina, slana, gus enice i gamad, jer je
kvalitet iskvaren u dubini, izbaen od zvezda da ono
donosi manje dobroga ploda.
Ali, drvo po sebi ima ovu vrstu da ukoliko je
vee i starije, utoliko nosi slae plodove. U svojoj
mladosti ono noi manje ploda, jer to ini hrapava
i divlja vrsta tla i prevelika vlanost u drvetu, pa
23
iako ono jednako lep cveta, ipak u rou njegove
jabuke vema otpadnu, pa bilo da stoji na nekoj
dobroj njivi.
Drvo, pak, p sebi ima i jedan dobar slatki kva
litet, ali i tri druga kvaliteta suprotna ovome, kao:
gorki, kiseli i opri. Kao to je, pOk, drvo, takvi su
i njegovi ploovi, sve dok na njih deluje Sunce i
ini ih slatkim a, da oni dobijaju prijatan ukus, a
njegovi ploovi moraju opstajati na kii, vetru i
nevremenu.
Ali, kada drvo ostari da se njegove grane sasue,
da sok vie ne moe uvis, onda dole ispod stabla iz
rastaju mnoge zelene granice, najposle i na korenu,
i preobraavaju staro drvo, kao kada je bilo zelena
granica i drvace, a sad je ostarilo. Jer se priroa
ili sok brani, sve dok stablo ne postane neplono,
onda se ono saseca i baca I vatru da sagori.
Sad, zapamti, ta sam naznaio ovim poree
njem. Vrt ovog drveta znai svet, njiva prirou,
stablo drveta zvezde, grane elemente; ploovi koji
rastu na ovom drvetu, znae ljude; sok I drvetu
znai jasno boanstvo. Ljudi su, pak, stvoreni iz pri
rode, zvezde i elemenata; ali Bog stvoritelj vlada
u svemu, jednako kao i sok u celom drvetu. A pri
roda u sebi ima dva kvalietta, sve do Suda Boijeg,
jedan prijatni, nebski i sveti, i jedan jarosni, pakle
ni i edni.
Dbri kvalitet uvek odreuje kvalitet i radi sa
svom marljivou, da donosi dobre plcove: I njemu
vlada Sveti Duh i uz to daje sok i ivot. Zli kvalitet
mui i goni takoe sa svom marljivou, da uvek
donosi zle plodove: uz to, sok i paklenu usplamtelost
daje mu avo. - Ovo dvoje je u drvetu pri-ode, a
ljudi su stvoreni iz drveta, i ive na ovome svetu I
ovome vrtu izmeu ova dva kvaliteta I velikoj opas
nosti, i na njih pada as Sunev sjaj, as kia, vetar
24
i sneg. To jest, koliko god ovek uzdie svoj duh u
banstvu, koliko god mui i u njemu odreuje kva
litet Sveti duh; toliko on doputa svome duhu da
klone na ovome putu, I zadovoljstvu zla, toliko iz
vire i vlada u njemu avo i pakleni sok. Jednako kao
to jabuka na drvetu postaje crvljiva i crvotona,
kada na nj. padne mraz, vrelina i slana, i lako otpad
ne i istrune: tako i ovek ako dopusti avolu da u
njemu vlada avo sa svojim otrovom.
Jednako, pak, kao to je dobri kvalitet u prirodi
moan da pbedi zli kvalitet, jer on jeste i dolazi
o Boga, a u njemu je vladar Sveti Duh: tako je i
jarosni kvalitet moan da pobedi u zloj dui; jer
avo jeste moni vladar u jaroti i jeste veliki knez
jarosti. Ali, ovek je samoga sebe bacio u jarost
kroz pad Adama i Eve, da uz nj. prianja zlo; inae
bi izvor njegovo i nagon njegov bili samo u dobrom.
Ali ono l u oboma, i zove se, kao to kae Sv. Pavle:
Ne znate li da u kome dajete sebe za sluge i poslu
anje, sluge ste onog akoga sluate, ili grijeha za
smrt, ili psluanja za pravdu, Rim. 6. i 16. Ali, ato
to ovek u oboma ima nagon, on moe da se prikloni
onome koje hoe; jer ivi na ovome svetu izmeu
oboga i jesu oba kvaliteta, zli i dobri, u njemu; u
kojem ovek talasa, I tome se i adeva, u svetoj ili
nebeskoj snazi. Jer, Hrist veli: Kad dakle vi, zli
budui, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko
e vie otac nebeski dati Duha svetoga onima koji
itu od njega, Luk. ll. 1 3. Tako je i Bog oveku zapo
vedio dobro i zabranio zlo, i daje da se i danas pro
poveda, fziva i vie, i da se ovek opominje na do
bro, pri emu se dabogme saznaje da Bog ne eli
zlo, ve hoe da doe cars tvi njegovo i da bude volja
njegova kako na Nebu, tako i na Zemlji.
Ali za to to je ovek otrovan zlom, da u njemu
vlada ne samo dobri, nego i zli kvalitet, l zato to
25
polumrtav i s velikim nerazumevanjem Boga stvo
ritelja svoa, kao i priroe i njenog delovanja, vie
ne moe da saza: priroda je o poetka svoj tok do
danas ploila na nj. uz to je Bog darivao svoj Sveti
duh da je svagda u svugde raala i spravljala svete
i razurme ljude, koji e nauiti da saju prirodu,
kao i Boga stvoritelja njihovog, koji su u svim vre
menima sa svojim spisima i uenjem bili svetlost
sveta. Time je Bog na Zemlji spravio svoju crkvu u
njegovu venu pohvalu; avo je doim besneo i
praskao i pokvario mnogu plemenitu granu jarou
u prirodi, kojoj je on knez i Bog.
Dok je priroa esto spravijala uenog, razumnog
oveka sa lepim darovima, dotle je avo svoju najviu
mljivost ulaao u to da oveka zavede na zadovolj
stva mesa, na gordot, da bude bgat u pudi i ima
silu. Tie je u njemu ovladao avo, a j. Jroni kvalitet
je nadvladao dobri kvalitet, i iz njegovog razuma i iz
njegove vetine i mudrosti izrasli su jeres i zabluda,
koji se izrugivao istni i na Zemlji spravo velike za
blude, i bio je avolu dobar vojskovoa. Jer se zli
kvalitet u priroi o poetka rvao i jo uvek se rve sa
dobrim kvalitetom, i izdigao se, i iskvario je mnogi
plemeniti plod u majinskoj utrobi, kao to se jasno
moe videti najpre kod Kaina i Avelja, koji dolaze o
jednog tela majinskog. Kain je u majinskoj utrobi
ve bio prezira Boga i gord, dok je Avelj smerni,
bgobojazni ovek. Vidi se to i kod triju sinova Noi
nih, kao i kod Avrama sa Isakom i Ismaelom, a naro
ito ko Isaka sa Isavom i Jakovom, koji su se u maj
inoj utrobi udarali i rvali, pa zato je Bog i rekao:
dva su plemena u utrobi tvojoj, i dva e naroda izai
iz tebe, i jedan e naro bi ti jai o drugoga naroa,
i vei e sluiti manjemu, l. Mojs. 25, 23. Ovo nije
nita drugo nego da se oba kvaliteta u priroi estoko
r jedan protiv drugoga.
26
J er kada je Bog u priroi za istoga vremena tala
sao i hte da s otkije svetu preko bogobojaljivog
Avrama, Isaka i Jakova, i kada je hteo da sebi pri
pravi crkvu na Zemlji za svoju gloriju i gospostvo,
tako se u priroi takoe talasao sa zlom i isti knez,
Lucifer. Zato to je u oveku bilo i zlo i dobro, mogla
su oba kvaliteta u njemu da vladaju; stoga su u jed
noj majci ojednom roeni jedan zli i jedan dobri
ovek. Tako je i kod prvoga sveta, a isto tako Se i na
drugom svetu sve do kraja naega vrereD moe
jasno videti kako su se nebsko i pakleno carstvo sva
gda u svugde rvali jedno protiv drugoga i bili u veli
kom radu, kao ena u roenju. Kod Adama i Eve se
to moe najbolje videti, jer je tada u Raju raslo drvo
od oba kvaliteta, zlog i dobrog, u kojem je trebalo da
Adam i Eva budu iskuani da l mogu opstati u
dobrom kvalitetu, u aneoskoj vrsti i formi; jer je
Stvoritelj zabranio Adamu i Evi da jedu o ploda.
Ali, u prirodi se zli kvalitet rvao sa dobrim, i doveo
je Adama i Evu u zadovoljstvo da jedu od oboga. Za
to su ubrzo namah takoe dobili ivotinjsku vrstu i
formu, i jeli su i o zlog i od dobrog, pa su morali da
se proire i ive I ivotinjskoj vrsti, i pkvarila se
mnoga plemenita, od njih roena granica.
Potom se vidi kako je Bog delovao u priroi, ka
da su roeni sveti oi na prvome svetu, kao to su:
Aveli, Set, Enos, Kenan, Mahalelei, Jared, Henoh,
Metuzalem, Lameh i sveti Noje; oni su svetu objavili
ime Gospdnje i propvedali pokajanje, jer Sveti
duh je delovao u njima. Pakleni Bog je naprotiv
takoe delovao u priroi, a roeni su rugai i prezi
rai, najpre Kain i njegov naslednici; a sa prvim
svetom je bilo kao s mladim drvetom koje raste,
zeleni i lepo cveta, ali zbg svoje divlje vrste donosi
malo dobrih plodova. Tako je i priroa u prvome
svetu donela manje dobrih plodova, iako je jednako
27

lepo cvetala u svetkoj vetini i rakonost, jer Sveti

duh, koji je tda delovao kao to i sda deluje, to
nije mogao da dokui. Zato je Bo govorio: jer s
kajem to sam i stvorio (1. Mojs. 6) i pkrenu pri
rodu, da je svekoliko meso pomrlo, sve to je ivelo
u sunju, sve do korena i stabla koje je otalo da
stoji, a onda je nagojio divlje drvo i pripravio ga
da noi blje plodove. A, kada je drvo pnovo oze
lenilo, zbrzo je donelo opt dobre i zle ploove ko
snova Noinih; tu s se ubrzo opt nali oni koji su
pljuvali na Bga i rugali se na nj. i jeva da je iz
rasla jedna zelena grana na drvetu koja je donosila
svete, dobre plodove; druge grane nosile su i raale
divlje neza bce.
Al kada je Bog video da je ovek izumro u
svome saznanju, jo jenom je pkenuo prirou i
pkazao ljudima kako bi u priroi bili i zlo i dobro,
da bi izbgli zlo i iveli u dobrom, i dao je da iz pri
rode pdne vatra i zapali Sodomu i Gomoru kao stra
i egzempl svetu. Al kada je slepa ljudi uzela
mha i kada ljudi v nisu hteli da se ue Duhu
Gopnjem, dao i je zakone i uenja kako treba
da se dre, i ptvrdio i je udima i znakovima,
da ne bi ugasnulo sazanje pravoga Boga. -A, ta
da svetlost nije htela da ugleda dana, jer je rama i
jarosnost u prirodi s se br"lile, a isti onaj knez je
slno vladao. A kada je drvo prirode zalo u svoje
srednjoveje, malo se poiglo i nosilo neto boljeg
slatkog ploa, da bi pokazalo da bi ubudue moglo
da nosi prijatne ploove. Jer su tada bili roeni sveti
profeti iz slatke gane drveta; oni su uili i prop
vedali o svetlosti koja e ubudue nadvlaivati ja
rosnost u prirodi. Tako se meu nezabeima poja
vila svetlost u priroi da su oni saznali prirou i
njeno delovanje, m koliko ovo bila smo svetlot u
divljoj priroi, a jo ne sveta svetlot. Jer, divlja
28
priroa jo nije bila svladana, a svetlost i tama su
se jo rvale dok se nije pojavilo Sunce i primoralo
ovo drvo svo jom vrelinom da nosi prijatne, slatke
ploove, to jet, sve dok i srca Boijeg nije doao
kez svetlosti, i bio je ovek u priroi i rvao se u
svome ljudskome telu, u snazi boanske svetlosti,
u divljoj priroi.
Ista kneevska i kraljevska grana izrasla je u
prirodi i pstala drvo u priroi, i irila je svoje grane
o Istoka do Zapada, i obuhvatila je itavu prirou,
rvala se i borila sa jaronou koja je bila u priroi
i sa istim onim knezovima, sve dok on nije ndjaao
i trijumfovao kao kralj prirode a kneeve jarosti za
tvorio u svoj sopstveni dom. Psa\m 68. Kada se ovo
doodilo, iz kraljevskog drveta, koje je praslo u
prirodi, izrasle su hiljade legija krasnih slatkih gran
ca, koje s sve imale miris i ukus kasnog drveta.
Pa iako s na njih padale kie, sneg, tua inepgoda.
da su mnoge granice bile pokidane i ubijene, jo
uvek rastu druge ganice. Jer, jarosnot u priroi
i isti knez s pokenuli veliku nepgou sa tuom,
gromom, munjom i kiom, da s eto mnoge pre
krane granice otpale sa slatkog i dobrog drveta.
A iste granice s imale tako mio, sladak i prijatan
ukus da to ne moe izrei nijean jezik ovekov, pa
ni aneoski, jer su u sbi imale veliku snagu i vrlinu,
sluile s zdravlju divljih neznabaea. Koji je ne
zaboac jeo od granica ovog drveta, taj je bio oslo
ben divlje vrste priroe, u kojoj je bio roen, i
bio je slatka grana na kasnome drvetu i ozelenja
vao je na drvetu i nosio krasne ploove kao kraljev
sko drvo. Zato su mnogi neznaboci potrali krasnom
drvetu, gde su leale krase granice koje je knez
tame pkidao svojim olujama; i koji je nezna bac
mirisao o ovih otknutih granica, taj je ozdravio
o divlje jaronoti koja mu je o majke uroena.
29


Ali kada je knez tame video da se neznaboei grabe
oko granica, a ne oko drveta, i ugledao svoj veliki
gubitak i tetu, okanio s oluje pred jutro i podne,
i stavio trgovca pod drvo, koji je skupljao granice,
a onda ih je trgovac nudio na proaju z novac da
bi lihvario od dragocenog drveta. Jer takvo to je
o svoga trgovca iskao knez jarosnosti, zato to
mu je drvo raslo na njegovoj zemlji i kvarilo njego-
.
v nJlV.
Kada su, pak, nezna bci videli da se plodovi
dragoenog drveta mogu kupiti za novac, ptrali
su jatomice prodavcu plodova drveta, a takoe su
dolazili od dalekih otrva da kupuju, ak sa 'kraja
sveta. - Kada je proavac video da njegova roba
toliko vredi i daje toliko privlana, izmislio je lu
kavstvo kako bi svome gospdaru sakupio veliko
blago, i pslao je trgovce u sve zemlje i dao je svoju
robu na prodaju i visoko ju je hvalio. Ali je krivo
tvorio robu i kao dobre proavao druge plodove, koji
nisu bilo rasli na drvetu. Zato da bi bilo vee blago
njegovog gospdara.
Ali neznaboci i sva ostrva i narodi, koji su i
veli na Zemlji, bili su izrasli iz divljeg drveta, koje
je tu bilo dobro i zlo; zato su oni bili poluslepi i nisu
videli dobro drvo, koje je irilo svoje grane od Istoka
do Zapada, inae ne bi kupovali lou robu. Ali zato
to nisu poznavali dragoceno drvo, koje je iznad
sviju njih irilo svoje grane, trali su prodavcima i
kupovali pomeanu, lou robu za dobru i zamiljali
da e ova sluiti zdravlju. A zato to su svi bili toliko
phot1jivi na dobro drvo, koje je ipak lehelo iznad
sviju njih. mnogi od njih su ozdravili o velikog za
dovoljstva i poude koju su nosili prema drvetu.
Jer, miris drveta koji je leheo iznad njih,
uinio ih je zdravima od njihove jaronosti i divljeg
roenja, a ne proaveva loa roba: ovo je potrajalo
dugo vremena.
30
Kada je knez I tami, koja je tu izvor jarosnosti,
zla i pokvarenosti, video da ljudi ozdravljuju od
svoga otrova i divlje vrste zahvaljujui mirisu kras
nog drveta, bio je gnevan i pred pono je zasadio
divlje drvo koje je raslo iz jarosnosti u priroi., i dao
je da se izvikuje: ovo je drvo ivota; ko od njega
jede, taj e ozdraviti i veno iveti! Jer, na mestu
na kojem je raslo divlje drvo bilo je jedno divlje
mesto a naroi utom nisu od poetka do istoga ve
mena, a ni danas, sazali pravu svetlost iz Boga; a
drvo je raslo na brdu Hagar, I domu Ismaela po
drugivaa.
Ali se tada o drvetu izvikivala: gle, to je drvo
ivota! Tada su divlji narodi potrali prema drvetu,
koji nisu bili roeni od Boga, nego od divlje prirode
i voleli s divlje drvo i jeli o njegovog ploa. A
drvo je raslo i bilo veliko od soka jarasnosti u pri
rodi, i irilo je svoje grane od pnoi do jutra i ve
eri; ali drvo je svoj izvor i koren imalo iz divlje
prirode koja je bila zla i dobra: takav je bio i njegov
plod. Ali zato to su ljudi ovoga mesta, koliko ih
ima, izrasli iz divlje priroe, drvo je raslo iznad svih
njih i bilo je toliko veliko da je sa svojim granama
dosezala sve do tovane zemlje ispo svetog drveta.
Ali ovo je bio uzrok to je divlje drvo toliko
veliko: narodi ispod dobrog drveta, koliko ih ima,
trali su prodavcima koji su proavali krivu robu,
i jeli s o krivoga ploda, koji je takoe bio zao i
dobar, i zamiljali su da e od toga ozdraviti, i osta
vili su sveto, dobro i snano drvo da uvek stoji. Do
im, postajali su sve sleplji, iznureniji i slabiji, i
nisu pred pono mogli da spree divlje drvo da raste.
Jer su bili ove iznureni i slabi; dobro su videli da
je to bilo divlje, zlo drvo, ali su bili preiznureni i
preslabi i nisu mogli da spree njegov raenje. Ali
da nisu bili trali prodavcima krive robe i da nisu
31



bili jeli od kivoga ploda, ve da su jeli od kranog
drveta: bili bi postali snaiji da prue otpor div
ljem drvetu. Ali zato to s u divljoj prirodi i ljud
skoj nitavnoti bzbik iveli u pohlepi svojih
srca u licemerju, njima je nadvladavala divlja pri
roa i divlje drvo je izraslo visoko i daleko iznad
njih, i pokvarilo ih svojom divljom snagom. Jer,
kez jarosnosti u priroi dao je drvetu svoju snagu
da iskvari Jj'ude koji su jeli o proavevog divljeg
ploa. Poto su ostavili drvo ivota i traili vlastitu
mudrost, kao majka Eva u Raju, njima je nadvladao
njihov uroeni vlastiti kvalitet, i dospeli su u tako
silnu zabludu, kao to kae Sv. Pavle (a. Sol. 2, l l ) .
I knez jarosnosti je pokrenuo rat i oluju, o divljeg
drveta pred pono iznad ljudi koji nisu roeni iz
di vljeg drveta, i oni s pali od svoje iznurenosti i
slabsti pred nevremenom koje je dolo iz divljeg
drvet.
A trgovac ispod dobrog drveta se pretvarao sa
narodima pred pone i vee i pred pno i hvalio je
svoju robu visoko i prevario je bzazlene lukavs
stvom, a mudre je uinio svojim trgovcima i pr<
davcima, da su i oni o toga iroali dobitak, sve dok
nije doveo dotle da vie niko nije tano video i sa
znavao sveto drvo, i zaratio je zemlju za vlasnitvo;
dao je da s izvikuje (2. Sol. 2): Ja sam stablo do
brog drveta i stojim na korenu dobrog drveta, i na
kalemljen sam u drvetu ivota. Ako kupite moju
robu, koju vam proajem, ozdraviete o vaeg div
ljeg roenja i veno ete iveti. Izraslo sam iz ko
rena dobrog drveta i u svojoj vlasti imam plo starog
drveta, a jedini sam na stolici boanske snage, i imam
vlast na N ebu i na Zemlji: doi te meni i za novac
kupite od ploa ivota!
N aroi su potrali i kupovali i jeli sve dok nisu
usahnuli. Svi kaljevi od pone, vee i pred pono
32
jeli su od proaveva ploda i iveli su u velikoj ne
moi; jer je divlje drvo o ponoi sve dalje i sve
vi raslo iznad njih i potamanilo ih za dugo vreme.
A bilo je zlehudno vreme na Zemlji, kada nije bilo
niega, jer je svet stajao; sli, ludi su mnili da je bilo
dobro vreme: toliko vrsto ih je bio zaslepio trgovac
ispod drveta
Ali, uvee je milordnost Bija jadikovala nad
bdom i slepi lom ljudi, i pnovo je pokrenula dobro
drvo, prekrasno, bansko drvo koje je nosilo plod
ivota; tada je blizu korena izrasla mladica iz kras
nog drveta i ozelenila, i bili su joj dati sok i duh
drveta, i zbrio je ljudskim jezikom i pokazivao sva
ko na krasno drvo, a njegov glas ojekivao -e daleko
u mnogim zemljama. - Tada su ljudi potrali da
vide i uju ta je bilo. Pokazano im je krano i vrli
nama bgato drvo ivota, od kojeg su ljudi u poetku
jeli i bili oslobeni o njihovog divljeg raanja. I
vema se obradovae, jeli su od drveta ivota sa ve
likom. radou i okrepijenjem, i dobili su novu snagu
o drveta ivota, i pvati su novu pesmu o istinos
nom drvetu ivota, i bili su oslobeni o divljeg
raanja i omrzoe trgovca s njegovim prodavcima
i kivom robom. -Ali, dooe svi koji su bili gladni
i edni drveta vota, i koji s jel I praini, a jeli
su od svetog drveta i ozdravili o neistog roenja
i prirodne jarosnosti, u kojoj su iveli, i bili su na
kalemljeni na drvo ivota .
Samo trgovevi prodavci i njihovi licemeri, i
njihovi lihvari, nastavili su da prodaju krivu robu
i sakupljali su svoje blago, nisu doli; jer su se bili
utopili u lihvarenju licemerja trgovevog i u smrti
umrli, a iveli su u divljoj priroi; a strah i sramota,
koji su bili otkriveni, zadral su ih da su sa trgovcem
toliko bzbnik iveli dugo i zavodili due ljudi,
a da su ipak hvalili, bili bi i oni nakalemljeni na
drvo ivota, iveli bi I boanskoj snazi i svetosti i
nosili bina proaju plodove ivota. Zato to je njiho-
33

a sramota bila otkrivena, njihova prevara, krtost

l pakost, zane meli su i povukli se u sramu, umesto
da su se pokajali za svoju strahotu i idolopoklonstvo
i bili bi prili s gladnima i ednima izvoritu ve
noga
.
ivota: zato su sahnuti u svojoj ei, a njihova
patnja se veito poveavala dok ih je ilagrizala nji
hova savest.
Poto je trgovac krivom robom video da je nje
gov

prevara otkivena, razgnevio s i obeshrabrio,
p Je ponovo svoj luk usmerio protiv svetog naroda
koji vie nije hteo da kupuje njegovu robu i ubi
.
,
Je mnoo svetoga naroa, i opt je klevetao zelenu
granu koja je bila izrasla iz drveta ivota. Ali veliki
knez Mihailo, koji stoji ispred Boga, doao je, borio
se za sveti narod i pobedio.
AJi kada je knez iz tame video da je njegov trgo
;
ac pao I da Je njegova prevara otkrivena, pokrenuo
Je olUJU od ponoi iz divljeg drveta protiv svetog
naroda,
.
a o podneva je i trgovac jurnuo na nj. tada
Je svetI narod Izrasto naveliko i navisoko u krvi.
Jednako kao to je bilo na poetku kada je raslo
sveto i kasno drvo, koje je nadvladavalo jarosnost
u prirodi i njene kezove: tako je bilo i u vremenu.
.
A kada je svome narou bilo otkiveno pleme
nIto l sveto drvo, kada je narod video kako on lebdi
iznad nj. i svoj ukus iri iznad svih naroa, i da od
njega moe jesti ko go hoe, narodu je bilo dodijalo
da jede o njegovog ploda koji je rastao na drvetu,
i u pohlepi je peleo da jede koren drveta; a pamet
ni i mudri su traili koren i svaali su se oko nj.
Sukob oko korena drveta je bio toliki da su zabora
vili da jedu o ploa slatkog drveta, sve zbg svae
oko korena drveta.
Ali nije njima bilo stalo do korena, niti do drve
ta; nego je u svemu tome knez neto drugo imao u
pameti . Jer je video da vie nee da jedu od dobrog
drveta, ve da se svaaju oko korena, jasno je video
da su postali iznureni i slabi, i da u njima opet
vlada divlja priroda. Zato ih je pokrenuo na oholost,
34
da je svako mnio da on dri struk korena, da na nj.
teba da gleda, i da teb da ga slua i potuje. Potom
s pgli svoje palate i tajno sluili idolu Mamonu;
time je rasen razum neproveenih, i iveli su I
zdovoljstvu svoga mesa, u photi divlje priroe, a
sluili su i trbuhu u razbludnosti, oslanjali su se na
plod drveta koji je lebeo Iznad svih njih, premda
s dopali u pkvarenost, da bi zahvaljujui tome
mogli ponovo da ozdrave. Pa ipak, sluili su knezu
tame prema nagonu divlje priroe, a kraso drvo je
moralo da im stoji tek kao prizor; i mnogi o njih
veli su jednako divljim ivotinjama, i voili su
zao ivot u oholoti, raskoi i bludnienju; a bogati
je sirotoga hario, njegov znoj i rad, i uz sve to ga
pritiskao.
Sva zla dela potla su darova dobra; zkoni
su dolazili iz zlog' kvaliteta u priroi; svako je teio
velikom novcu i blagu, oholoti, rasipnitvu i sjaju.
Niemu nije' bilo nikakvoga spasa; grenje, prokli
njanje, grdnja nisu smatrani za prok, i ustavljali su
s u jarosnom kvalitetu kao svinje u brlogu. Takvo
to su inili pati s ovcama, i nisu zdrali nita
do imena plemenitog drveta; njegov plo, snagu i
vot morali su da pstanu izgovor za njihove greho
veo Tako je u to vreme iveo svet, sve osim male
skupine koja je roena psred drae, u veljim jadima
i prezru, od svekolikog naroa na Zemlji, o Istoka
do Zapada. Nije bilo nikakve rae, svi su iveli
u nagonu divlje prirode u nemoi, svi osim male
supine koja je bila spaena iz svih naroa. Kao to
je bilo pre genoa pda ipre pojavljivanja pleme
nitog drveta u priroi, tako je bilo i u ovo vreme,
Ali, zbog ega s ljudi na kaju tako vrsto u
deli za korenom drveta jeste tajna, misterija, i osta
l je !metnima i mudrima do danas skrivena, a nee
s razotkiti u visini, ve u dibini, u velikoj bzaz
lenosti, jednako kao to je plemenito drvo sa svojim
jezgrom i srcem bilo sve vreme skiveno u upueni-
35
m u polove sveta; iako su mnili da su stajali na
korenu i vrhu drveta, nije to bilo nita do svetla
para pre njihovim oima.
Al, plemeni to drvo je od poetka do dana da
nanjeg s najveom marljivou radilo u priroi,
da bi moglo da bude otkriveno svim naroima, go
vorima i jezicima; protiv njega je avo besneo i pra
skao u divljoj prirodi, i branio se kao jarosni lav.
Ali, plemeni to drvo je donosilo sve vie i sve slaih
ploova, i sve vie se otkrivalo mnogima, uprkos to
me to je avo besneo i praskao, sve do kraja, kada
je sve postalo svetlo. Jer je na korenu plemenitog
drveta izrasla zelena grana i koren je dobio sok i
ivot, i bio mu je dat duh drveta i preobrazio je
plemenito drvo I njegovoj prekasnoj snazi i moi,
uz to prirodu, u kojoj je ono izraslo.
Kada se ovo dogodilo, u priroi su se pojavila
dvoja vrata, saznanje dvaju kvaliteta, zlog i dobrog,
i bio je otkriven nebski Jerusalim, isto tako carstvo
pakla, i to svim ljudima na Zemlji. A svetlost i glas
su odjekivali u etiri vetra, a lani trgovac le od
pdneva bio ssvim otkriven, i njegovi su ga omrzli
i iskorenili sa Zemlje.
Kada se ovo dogoilo, pred pono se divlje drvo
sasuilo i sav naro je video sveto drvo, pa i na
dalekim ostrvima, i gledao je sa udivljenjem. Bio je
otkriven i knez I tami, a njegova tajna je bila razcr
bliena, a njegovu bruku i sramotu njegovu videli
su svi i saznali su svi ljudi na Zemlji, jer je tajna po
stala svetla. A i to je trajalo jedno kratko vreme,
a onda su ljudi napustili svetlost i iveli u zadovolj
stvu svoga mesa do pokvarenosti; jer jednako kao
to su se otvorila vrata svetlosti, tako su se otvorila
i vrata tame, i iz jednih i drugih su izile sve snage
i vetine koje su dotle bile zatvorene.
J ednako kao to su ljudi od petka iveli u po
tomstvu divlje prirode, a sada su udeli za zemalj
skim stvarima: tako se thelo da i na Zemlji bude,
36
ne blje, ve samo gore. Usred ovoga vremena po
krenute su mnoge velike oluje, o veeri pred pono
i jutro; ali o pnoi je izila velika voena struja
pre sveto drvo i pkvarila mnogu plemeni tu granu
na svetom drvetu, a pored struje je bilo svetlo, pa
s i divlje drvo pokvarilo pred pno. A knez u tami
je bio razjaren u velikoj pokretljivosti priroe; jer
sveto drvo je talasalo u priroi, kada se ono ptom
ubrzo podiglo i htelo da se upali u glorifikovanju
svetog, boanskog majesteta, i da o sebe rodi jaru
koja je toliko dugo stajala nasuprot njemu i rvala

s s njim.
Tako je talasalo drvo tame, jaroti i pokvarenos
ti, isto tako grono, pa pre nego to e i ono bi ti
upaljeno, iz njega je iziao knez sa svojim legijama
da pokvari plemeniti plo dobro drveta. -l stajalo
je u priroi straljivo u jarosnome kvalitetu, u kojem
je stanovao knez tame, ljudski govorei, jednako kao
to se gleda grozno, strano vreme kako se navlai,
koje se pokazuje grozno i strano sa mnogim seva
njem na suu, od ega se ovek prestravljuje. Ono
je, naprotiv, stajalo u dobrom kvalitetu, u kojem je
stajalo sveto drvo ivota, ak prijatno, slatko i puno
miline, jednako nebeskom carstvu radosti. Ova dva
drveta su estoko talasala jedno protiv drugog, sa
svom silinom, sve dok se nije upalila vascela priroa
i oba kvaliteta u jenom trenu. I drvo ivota je bilo
upaljeno u svome sopstvenom kvalitetu vatrom Sv.
duha, a njegov kvalitet je goreo u vatri nebskog
carstva radosti, I neistraivoj svetlosti i jasnoi. U
ovoj vatri su se odredili kvaliteti svih glasova ili
nebeskog carstva radosti, koji su veito bili u dobrom
kvalitetu, a svetlost svetog triniteta svetlela je u dr
vetu ivota, i ispunjavala je itavi kvalitet u kojem
je stajala.
l drvo jarosnog kvaliteta, koje predstavlja drugi
deo u prirodi, bilo je takoe upaljeno i gorelo je u
vatri gneva Boijeg, s paklenom istucanom korom,
37

a jaroni izvor se do venosti uspinjao, a knez tame
s svojim legijama je ostao u jarosnom kvalitetu kao
u svome sopstvenom carstvu. U ovoj vatri je nesta
jala Zemlja, zvezde i elementi; jer je sve gorelo isto
vremeno, svako I vatri svoga sopstvenog kvaliteta,
i sve je pstalo rastavljeno. Jer se pokrenula starina,
u kojem su stanju sve snale i sva stvorenja, i sve to
se moe imenovati, i snage neba, zvezda i elemenata
opt su potale tanke i formovane u onaj oblik u
kojem su bile pre poetka stvaranja. Samo dva kva
liteta, kvalitet zla i kvalitet dobrog; koji su u pri
roi bili jedan u drugome i rastavljeni jedan od
drugog, a zli knez zla i jarosti je bio dat za venu
kuu zla, a ta kua se zove pakao ili osuda, koju vie
nikada nee dokuiti ili dodirnuti dobri kvalitet, za
brav svekolikog dobrog, i to u njegovoj venosti.
U drugom kvalitetu je stajalo drvo venog i
vota, a njegov izvor je pticao iz Sv. Trojstva. i u
njemu je svetleo Sv. Duh. I proizili su svi ljudi
koji su doli o bdra Adamovog, prvo oveka, sva
ki u svojoj snazi i u kvalitetu, u kojem je rastao na
Zemlji. Tu, na Zemlji, oni su jeli od dobrog kvali
tta, koji se tu zove Isus Hrist, svi oni koji su u sebi
imali snagu dobrog kvaliteta, koji su bili prihvaeni
u dobrom i svetom kvalitetu i pevali pesmu svoga
mladoenje svaki u svome glasu, prema svojoj sve
tosti.
Ali, drvo ivota, roeno u svetloti priroe i
duha, koje na Zemlji nikada nije bilo ispravno saz
nato, raslo je u svojoj snazi, ono je iznad svih ljudi
na Zemlji davalo hlada, iako s tu bili mnogi nez
nabci i narodi, i oni nedostojni, koji su prihvaeni
u istoj sazi u kojoj su orasli i u kojoj je njihov
duh bio zaodeven, i pevali su pesmu njihove snage o
plemenitom drvetu venog ivota, jer je svako bio
glorifikovan prema svojoj snazi.
A sveta priroda je raala radone, nebeske plo
dove, jednako kao to je na Zemlji raala zemaljske
38
u oba kvaliteta, koji s bili zao i dobar, tako je sada
raala nebeske, radostne. A ljudi, koji su sad bili
jenak anelima, jeli su svaki o ploa svoa kva
liteta i pevali s psmu Boju i pemu O drvetu
venoa ivota. A ono je bilo o O kao u nekoj
svetoj igri, kao trijumfujua radot; jer su sve stvari
u poetku bile nainjene u O i takve e otati u
svojoj venosti.
. Ali s oni koji s na Zemlji rasl u snazi drveta
gneva, a to znai, koje je nadvlaao jarosni kvalitet
i koji su bili pokvareni u zlu njihovog duha u nji
hovome grehu, s su takoe izali, svaki u svojoj
snaz, a bili su prihvaeni I carstvo tame, i svaki je
bio oeven u sazi u kojoj je bio izastao, a njihov
s kalj zove Lucife, onaj koji je isteran iz svetlosti.
A pakleni kvalitet je takoe preveo ploove,
kao to je inio na Zemlji; i samo zato to je dobro
bilo ovojeno o njega, on je sada donoio ploove
u svome sptvenom kvaltetu. A ljudi koji su sada
bi jenaki duhova, jeli su svak o ploa svoga
kvaliteta, kao to je jeo i avo; jer jednako kao to
je razlika u ljudima na Zemlji razlika u kvalitetima,
i kao to nisu svi jednog kvaliteta, tako je i ko
prognanih duhova, a tako je i u nebskoj raskoi,
u anelima i u ljudima, i tako trajati navek.
Amen.
Blagonakloni itaoe, ovo je katko kvanje o
dva kvaliteta u prirodi, od poetka do kraja, kako su
o njih nastala dva carstva, nebsko i ctvo pakla,
i kako s o tog vremena vijaju jedan protiv drugog
i bore se, i na ta e s njima ubudue izii.
Ovoj sam kjiz pak dao ime: Koren ili majka
flozofije, astrologije i teologije. E pa znaj, o emu
ova kjiga raspravlja
1. Filoofija raspavlja o baoj sili, o tome
ta je Bog i kakvi s u boijem suta st priroa,
zvezde i elementi, o tome oakle voe svoje preklo
sve stvari, kakvi su neb i Zemlja, tako isto aneli,
39

ljudi i avoli, uz to neb i pakao, i sve je stvo
reno, takoe ta su oba kvaliteta u priroi, na oovu
pravog razloga u saznanju duha, u tenji i uzbuenju
bijem.
. 2. Astroloija raspravlja o silama prioe, zvez
da l elemenata, kako su iz njib ptala sva stvorenja,
kako one sve teraju, i u svemu vladaju i deluju i
kako preko njih zlo i dobro deluju u ljudima i ivo
tinjama, oakle proizilazi da u ovome svetu ,gop
dare zlo i dobro, kao i da u njemu ptoji carstvo
pakla i nebeko carstvo. Ja nisam ko da opisujem
putanju svake zvezde, ploaj ili imena, ili kako one
z svaku goinu imaju svoju kojunkciju ili kva
drat i slino, ta svake goe i svakoa asa prouz
rokuJU, to su premudri, pametni i duhom bgati
IJudl sazali pomatranjem, paljivim slujem i
dubkim razumevanjem i raunanjem, blagoarei
lskustvu dugog starenja Ja to nisam izuavao i uio ,
p ostavljam uenima da raspravljaju o tome; nego
Je mOJa nakana da piem p duhu i smislu, a ne na
onovu psmatanja.
3. Teoloija raspravlja o carstvu Hristovome, O
tome kako je ono stvoreno, kako ono stoji nasuprot
crstvu pakla, takoe o tome kako ono u priroi voi
brbu sa carstvom pk, pa kako ljudi mogu verom
i duhom da nadvladaju carstvo pakla i trijumfuju
u banskoj sili, i da dostignu veno blaenstvo, i
kako da onesu pobdu u brbi; takoe, kako ovek
dejstvo m pkleno kvaliteta baca u propast samog
sebe, i najpsle, na ta e izii i s jem i s drugim.
Gornji naslov: Jutarnje rumenilo na istoku, je
ste tajna, misterija preutana pametnima i mudrima
ovoga sveta, koju e ubrzo morati da doive i saz
naju. A onima koji ovu knjigu budu itali iz prosto
re, a s prohtevom svetog duha, onima koji svoju
nadu polau samo I Boga, on? nee biti tajna, nego
otvoreno saznanje. -Ne kanim da objanjavam ovaj
naslov, ve ostaVljam nepristrasnom itaou koji se
u ovome svetu rve u dobrom kvalitetu da presudi.
40
Ako pak ne pmetnjakoi, koji I jaoom
kvalitetu oruje kalitet, bude do do ove kjige,
protivie se onako kako s nebo i ctvo pakla
valjaju jeo protiv drugo i jeu. Najpe, ke
d sam se previsoko vinuo u bnstvo i da m to
to ne prii. Potom e kazti da s hva Svetim
duhom; dakle, morao bib tako i da ivim, i to udi
m da dokaem. T, kazae da to i elje
z slavom. Cetvrto kti, da z to n dovoljno
uen. Peto, njega jediti velika protota pieva, a
da je obiaj sveta da gleda samo u visoko i da se
jedi na protu.
Pristranim petjakoviima k da suprot
stavim praoe prvoga sveta, koji su takoe bili prosti,
preirani ljudi, protiv kojib su bneli i urlali i
svet i avo, kao u vreme Enoha, I kojem su sveti
oi najpre silno popovedali o imenu Gjem;
n oni s na neb n ugli telom, a sve s videli
oima, a Sveti Duh s otkio samo u njibovom duhu.
To pole vidimo u drugom svetu takoe ko svetih
praotaca, 'patrijaraha i profeta, koji s dojenog bili
tel proti ljudi, u jenu ruku obini pastiri. Kao to
je i Mesja Hrist, junak u brbi u priroi, bio ovek,
iako je bio kez i kralj ljudi, ipak se u ovome svetu
drao u velikoj prototi; tako s i njegovi aptoli
dojednog bili samo siroa, ptcenjivani ribarski
momci i mali ljudi. Da, Hrist tav zahvaljuje svo
me' nebskom o to ga je drao daleko o pametnih
i mudrib ovoa sveta, a otkivao dei. Matej ll. Uz
to se vidi kako s i oni na isti nain bili siromani
grenici i da su ob teje, zlu i dobrom, imali I
sebi u prirodi. A i da s na isti nain protiv greha
sveta, ak protiv svoa soptvenoga greha propve
dali i uili: inili s to po elji Svetoa duha, a ne
iz pomame za savom. I tako i nisu imali nita o
vlastitih snaga i spoobnoti ili da su moli da ue
I tajnama boijim, nego se sve zbilo p elji Boijoj.
Dakle, ni o sebi samom ne mou nita drugo da
kaem, da se phvalim ili napiem, do da sam prost
41
vek, uz to so gre ik i d sO daa moram
da se mo: Ge, oprot n gree n! i
kazujem s aptol: O Ge, T si nas izbavio
kvlju tvojom! Ni ja se n 1ao U neb i n
vide sva dela i stvorenja bija, neo se to isto neb
otkilo u mome du; p kako ni volja z otkiem,
n mo ja prirona volja, nego je elja duha, morao
sam zbo toga da pretrpim takoe moe nemiloti
avolove. A duh ovekov nije doao samo iz zvezda
i elemenata, nego je u njemu skivena i iska svet
loti i sile Boije. Nije to praza re koja stoji u
l. Mojs. l, 21: I stvori Bog ovjeka p obliju svoje
mu, po obliju bijem stvori ga. Je to b i ra
zm, to je stvore iz itavo sutastva baa.
Telo je o elemenata; zato ono mora i da se ha
elementma. Du svoje poreklo ne voi samo o tela,
p iako nastaje u telu i njen je petak telo, ipak
svoj izvor ima o spolja u sb i koz vazduh; tako
i u njoj gospoari Svet duh isto onako kao to sve
ispunjava i onako kao to je sve u Bou i sam Bog
u svemu._.
Zato to je Sveti duh u dui kao stvorenje, kao
sojina due, ona istrauje do u boanstvu i u pri
rodi takoe; jer, ona ima svoj izvor i prispe u su
tatvu itavo banstva. Kada se ona upali Svetim
duhom, tada vidi ta Bog, njen otac, radi, kao to
sin u kui dobro vidi ta radi otac; ona je koleno ili
dete u kui nebeskog Oca. Kao to oko gleda do u
zezde, odakle voi svoje prvo preklo, tako, dakle,
i dua gleda do u boansko sutastvo, u kojem ivi.
Ali zato to dua ima svoj izvor u priroi, a I
prirodi je zlo i dobro, a i ovek se grehom bacio u
jarost priroe, te se, dakle, dua svaki dan i svaki
as kalja grehom, njeno je saznanje iskomadano; jer,
jarost koja gospoari u priroi gospari u dui.
A Sveti duh ne pada u jarot, nego gospoari u
izvoru due, koji je u svetlosti boijoj; i bori se protiv
jarosti u dui. Zato to dua ne moe ni u jednom
ptpunom saznanju da doe do kraja u ovom ivotu,
42
poto se svetlost i mrak rastavljaju, a jarost se telom
troi u zemlji; osim toga, dua jasno i razgovetno
u Bogu vidi svoga oca. Ali kad se dua zapali Svetim
duhom, onda trijumfuje u telu i puca kao velika
vatra, tako da srce i bubrezi drhte o radosti. Ali to
nije neko veliko i duboko saznanje u Bogu, njenom
ou, nego ljubav prema Bogu, njenom ocu, trijum
fuje u va tri Svetoga du . a.
Ali, saznanje boije e u vatri Svetog duha zasi
ti, i najpre malo kao zrno goriino, kao to ga Hrist
uporeuje (Mat. 13), ono iza toga poraste veliko kao
drvo i iri s o sebe u Bogu, tvorcu svome, kao. to

kapljica vode u velikom moru ne moe da pravi veli-

ke talase, ali u njoj ide velika voda koja moe da
uini neto vie.
A to je ono to se desilo, ono to se deava i
ono to e se desiti, isto tako irina, dubina i visina,
blizu i daleko u Bogu kao jedna stvar, jedna poj
mljivost; i sveta dua ovekova takoe vidi isto to,
ali u ovome svetu samo pare po pare. I esto ona
smetne sa uma da ona ne vidi nita; jer, avo je
estoko goni u jarosni izvor, koji je u dui, i esto
krije plemeni to zno goriiina; zato ovek stalno
mora da se bori.
Na takav nain, u takvom saznanju boijem
kanim da piem u ovoj knjizi o Bogu, naem ocu, I
kojem je sve i koji je sam sve; kanim da raspravljam
kako se sve rastaVlja i kako je stvoreno i izazvano,
i kako se kree I itavom drvetu ivota.
Ovde e videti pravu osnovu boanstva, i kako
je pre vremena sveta bilo jedno sutastvo; takoe,
kako su bili stvoreni sveti aneli, i iz ega; pa o
stranom padu Luciferovom i o padu njegovih le
gija; takoe, iz ega su stvoreni nebo, Zemlja, zvezde
i elementi, isto tako u Zemlji metali i stene, i sva
stvorenja; kakvo je roenje ivota i telesnosti svih
stvari; takoe, ta je pravo nebo, na kojem stanuje
Bog i njegovi sveti, i ta j e gnev boiji i paklena
43
vatra, i kako je sve bilo upaljeno: in summum, ta
ili kakvo je sutastvo svih sutastava.
Prvih sedam poglavlja raspravlja, ne ba bog
znakako i pojmovno, o sutastvu Boga i anelima s
alegorijama, da bi italac korak po korak konano
doao do dubokog smisla i prave osnove. U osmom
pglavlju govori se o dubini u banskom sutastvu,
i tako redom, to dalje, to dublje. C ..to se gdekoje
spcies ponavljaju ili opisuju sve dublje, zarad ita
oeve, a i same moje slabe pojmljivosti.
A ono to u ovoj knjizi nae neovoljno obja
njenim, kasnije e nai jasnim i razgovetnim; jer,
zbog nae pokvarenosti saznanje je nae krnje i nije
najeared savreno, kao to je ova knjiga udo sveta,
koje e razumeti sveta dua.
Njome itaoa preporuujem bgatoj i svetoj
ljubavi Boijoj.
1. POGLAVLJE
o pToua vanju boanskog sttastva u pTiTodi, o
oba kvaliteta:
Iako meso i krv ne mogu da dokue boansko
sutastvo, nego duh kada se od Boga osvetli i za
pali, kada ve kanimo da govorimo o Bogu i ta je
Bog, onda moramo marljivo da razmislmo o sila
m u prirodi, uz .to i o celokupnom stvaranju, o
Nebi i Zemlji, kao i o zvezdama i elementima, i o
stvorenjima, poto su ona proizila iz istih onih,
a i o svetim anelima, avolima i ljudima, i o
Raju i Paklu.
U takvom razmiljanju nalazimo dva kvalite
ta, dobri i zli, koji su na ovom Svetu u svim sila
ma, u zvezdama i elementima, kao i u svim stvore
njima, jednog u drugom ako jednu stvar; a i ne
postoji nijedno stvorenje od mesa u prirodnim i-
44
votima da nema u sebi oba kvaliteta. Ovde pak mo
ramo da razmislimo ta znai re kvalitet ili ta
jete kvalitet. Kvalitet je pokretljivost, patnja ili
gonjenje neke stvari, kao to je vrelina koja sa
goreva, goni i prodire sve to I nju doe, a nema
njenih svojstava. Naprotiv, sve to je hladno, mokro i
mrano, ona osvetljava i zagreva, i ono to je meko
ini tvrdim. Ali, ona ima jo dve species I sebi:
kao to su, naime, svetlost i jarost; o njima treba
primetiti sledee. Svetlost koja ini sr vrelina je
sama po sebi prijatan i radostan prizor, snaga i
vota, osvetljavanje i prizor stvari koja je daleko i
komad je ili izvor nebskog carstva radosti. Jer,
ona oivljuje i pkree sve u ovome svetu; svako
meso, isto tako drvee, lie i trava rastu I ovom
svetu blagodarei snazi svetlosti i u njoj nalaze
svoj ivot kao I onome to je dobro. Tome nasu
prot, vrelina I sebi ima i jarost, jer sagoreva, pro
dire i kvari; ta ista jarost izvore, goni i uzdie
se I svetlosti i pokree svetlost: rve se i bori I
svome dvostrukom izvoru sa sobom. I ona je stvar,
ali ona ima dvostruki izvor. Svetlost pstoji u Bogu
bez vreline, ali ne postoji u priroi; jer, u priroi
su svi kvaliteti jedni u drugima kao jedan kvalitet,

onako kao to Bog jeste sve i kao to od njega sve
proistie i polazi. Bog je srce ili izvor-studenac
prirode, iz njega sve vodi poreklo.
V relina pak gospodari u svim silama prirode i
zgreva sve, i izvor je I svemu; inae tamo gde ne
bi toga bilo, voda bi bila odve hladna, a zemlja bi
se skoanjila; a ne bi bilo ni vazduha. - Vrelina
gospodari u svemu, u drveu, u bilju i u travi,
i pokee vou, pa blagodarei izvorima vode iz
zemlje raste bilje i trava; ona znai kvalitet zato
to to izvire I svemu i podie sve.
Ali, svetlot u vrelini daje svim kvalitetima
snagu, te je sve ljupko i puno milja. Vrelina bez
svetloti nij e drugim kvaltetima ni od kakve ko-
45
risti, nego je kvarenje dobrog, zli izvor; jer ona sve
kvari u vrelini jarosti. Dakle, svetlost u vrelini je
vi izvor studenac u koji se uliva Sveti duh; ali
ne i I jarosti. A, vrelna pokree svetlost, da ova
mui i goni, kao to vidimo zimi kada je svetlost
Sunca ipak na Zemlji, ali vreli zrak Sunca ne mo
e da dopre do Zemlje i zato ne raste nikakav plod.
o odreivanju kvaliteta hladnoe
fadnoa je takoe kvalitet kao to je to vre
lina, ona odreuje kvalitet I svim stvorenjima, I
svemu to je postalo od priroe i u svemu to se
I njoj kree, I ljudima, ivotinjama, pticama, ri
bama, crvima, liu i travi, i protivstavljena je
vrelini i odreuje kvaltet u njoj kao da je jedna
stvar; ali ona se odupire jarosti vreline i gasi vre
linu.
Ali, i ona ima dve species I sebi, o kojima treba
primetiti da, naime ona prva, rashlauje vrelinu
i sve ini ljupkim i punim milja, i I svim stvore
njima je kvalitet ivota; jer nijedno stvorenje ne
moe da postoji izvan hladnoe pto je ona patea,
gonea pokretljivost u svim stvarima. - Druga spe
cia je jarost; pa tamo gde se doepa vlasti, ona obara
i kvari sve kao vrelina: u njoj ne moe da postoji
nikakav ivot poto joj se vrelina ne odupire. Ja
rost hladnoe je kvarenje svog ivota I kui smrti,
kao to je to i jarost vreline.
o odreivanju kvaliteta vazduha i vode
Vazduh svoje poreklo ima u vrelini i hlad
nOi; jer vrelina i hladnoa od sebe silno gone i
ispunjavaju sve od ega postaje ivui i delujui
pkreti . Ali kad hladnoa ublai vrelinu, onda se
oba kvaliteta razblae, a gorki kvalitet to saima
i pretvara u kapljicu; ali vazduh svoje poreklo i
46
najvei pokret dobija o vreline, a voda o hla
dnoe.
Dva s kvalteta pak stalno rvu jedan s drugmi;
vrelina prodire vodu, a hladnoa izlazi na kraj
s vazduhom. Pa poto je vazduh uzrok i duh sveg
vota i sveg pokreta na Zemlji, to sve dobija svoj
ivot od vazduha i izvan vazduha ne moe postojati
nita to se kree, a to je na ovome svetu.
Voda takoe pati u svim iveim i delajuim
stvarima na ovome svetu; od vode se sastoji telo
svih stvari, a o vazduha duh, bilo to u mesu ili
u rastinju iz zemlje, a ovo dvoje dolazi iz vreline
i hladnoe, i jedno s drugim oreuje kvalitet kao
jedna stvar.
Ali, kod ova dva kvaliteta treba uoiti i dve
psebne species, a to su ivotnost i smrtno dejstvo.
Vazduh je ivi kvalitet poto je ublaen u nekoj
stvari, a Sveti duh gospodari u blagosti vazduha,
i sva stvorenja s u njemu vesela. Ali, on takoe
ima jarost u sebi, jer ubija i kvari svojim groznim
dizanjem. A odreivanje kvaliteta svoje poreklo do
bija od jarosnog dizanja, jer se pati i goni u svemu
onome u emu je poreklo ivota i blagodarei emu
pstoji; zbog toga i jednog i drugog mora da bude u
ovome ivotu.
Voda takoe ima jarosni, smrtni izvor u sebi,
jer ubija i prodire; zato sve to ivi i deluje mora u
vodi da istruli i da se pokvari.
Dakle, vrelina i hladnoa su jedan uzrok i po
reklo voe i vazduha, u kojima sve deluje , i stoji;
svaki ivot i pokretljivost stoje u onome o emu ka
nim jasnije da piem kada budem pisao o stvaranju
zvezda.
47
1

o uticajima drugih kvaliteta t tri elementa: vatri,
vazduh t i vodi
o gorkom kvalitetu
Gorki kvalitet je sr u svakom ivotu; kao to
u vazduhu saima vodu, da se ona izdvaja, dakle, i
u svim stvorenjima, tako i u svemu to raste na Ze
mlji; jer, lie i trava dobijaju svoju zelenu boju o
gorkog kvaliteta. Ako je pak gorki kvalitet ublaen
u stvorenjima, onda je sr ili radost u njima; jer,
razara sve druge zle kvalitete, i poetak je ili uzrok
radosti i smeha. A kad se pkrene, ini stvorenje
uzdrhtalim i radosnim, i podie mu itavo telo; a to
je jenako prizoru nebskog carstva radoti, uzdiza
nju duha, duh i snaga u svemu to raste iz zemlje,
majka ivota.
Sveti duh se mono komea i goni u tom kvali
tetu; je, on je komad nebskog carstva radosti, kao
to kanim kasnije da dokaem. Ali, on takoe ima
jo jednu speciu u sebi, a to je jarost koja je uistinu
kua smrti, kvarenje sveea to je dobro, trUljenje i
troenje ivota u mesu. Pa kada se odve uzdigne u
prirodi i zapali u vrelini, rastavlja meso i duh, i
mora da donese smrt stvorenju, jer on pati i potpa
ljuje elemenat vatre u kojem ne moe da opstane
nijedno meso zbog velike vreline i gorine.
o slatkom kvalitetu
Slatk kvalitet je protivstavljen gorkom i ve<r
ma je ljubak i mio kvalitet, okrepIjenje ivota, ubla
enje jarosti; on sve ini milim i prijatnim u svim
stvorenjima, daje miris i ukus svemu to raste iz ze
mlje, i lepe je zelene, bele i rumene bje. On je pri
zor i izvor blagoti, slast nebeskog carstva radosti,
dom Svetog duha, odreivanje kvaliteta ljubavi i
milosra, radost ivota. Tome nasuprot, on ima u sebi
48
i jarosni izvor smrt i kvarenja; a kad se upali u
gorkom kvalitetu u elementu voe, raa bolest i b
lene oteklne i kvarenje mesa. A kada se upali, u
vrelin gorine, okuuje elemenat vazduha, iz ega. se
raa brz, galopujua boletina i nagla smrt.
o kiselom kvalitetu
Kiseli kvalitet protivstavljen je gorkom i slatkom
i neno u bl3uje sve, okrepijenje je i gaenje kada
s ove poignu gorki i slatk kvalitet, prohtev u
ulu ukusa, pohlepa ivota, radost puna patnje u
svim stvarima, prohtev, udnja i phlepa nebeskog
carstva, mirna slast duha: on ublauje u svim ivim
i patnjama punim stvarima. Ali i on u sebi ima izvor
zla i kvarenja; a ako ga se pojavi mnogo, ili ako izvire
u stvarima, pa se zapali, onda raa alost i melan
holiju; u voi smrad, zbrku i lom, zaborav svega to
je dobro, alost ivota, kuu smrti, petak alosti i
kaj radovaja.
o oporom ili slanom kvalitetu
Slani kvalitet je dobra tempracija u gorkom,
slatkom i kiselom kvalitetu, i sve ini neno ljupkim;
ooleva poizanju gorkog kvaliteta, kao i slatkom i
kiselom, da se ne upale; on je otar kvalitet, pohlepa
ula ukusa, patnja ivota i radosti. Tome nasuprot,
i on I sebi ima jarot i kvarenje. Kada se zapali u
vatri, raa tvrd, krvoloan, kamenit soj, jarosnu pa
tnju, kvarenje ivota: od njega u mesu raste kamen,
o njega meso trpi veliku muku. Ali, ako se zapali u
vodi, onda raa u mesu svrab, ireve, vrengu, ugu i
gubu, alosnu kuu smrti, bedu i zaborav svega to
je dobro.
49
2. POGLAVLJE
Uputstvo kako treba pomatrati boansko i prirodno
sutastvo
Sve ovo, kako je gore kazano, znai kvalitet zbo
toga to sve to I dubini, nad zemljom, na zemlji i I
zemlji jeno s drugim odreuje kvalitet kao jena
stvar, i ima razliite sile i dejstva, ali samo jednu
majku, iz koje sve stvari proistiu i izviru; a sva
stvorenja sainjena su iz tih kvaliteta i proizilaze iz
njih, i ive I njima kao I utrobi svoje majke. Tako
i zemlja i stenje I njima imaju svoje {reklo, i sve
to raste iz zemlje ivi i izvire iz sile tih kvaliteta:
to nijedan uman ovek ne moe da porekne.
Ta dvostruka patnja, zla i dobra, u svim stvarima
proizilazi iz zvezda; pa kao to se sva stvorenja na
Zemlji nalaze u svom kvalitetu, tako je i sa zvezda
ma. Jer, svojom dvostrukom patnjom sve ima svoju
veliku pokretljivost, tranje, jurenje, paenje, te
ranje i raenje. Jer, blagost u priroi je spkojni
mir; ali jarost I svim silama pokree sve, trei i
jurei, uz to raajui. Jer, kvaliteti koji gone raaju
prohtev I svim stvorenjima za zlim i dobrim, da
sve jedno drugo ite, jeno s drugim se mea, napre
duje, splanjava, prolepava se, kvari, voli i zavidi.
U svim stvorenjima na ovom svetu je dobra i zla
volja, i patnja u ljudima, ivotinjama, pticama, riba
m, a isto tako u svemu onome to je na njemu, u
zlatu, srebru, kosteru, bakru, gvou, eliku, kao i
u zemlji, u stenama, u vodi, i u svemu to se moe
prouavati.
Nita nije u priroi, poto dobro nije u njoj; sve
vri i ivi u toj dvostrukoj elji, ma ta to bilo, ne
izuzimajui ni anela i jarosnog avola; jer se ovi
razlikuju i svaki od njih ivi i odreuje kvalitet i
gospdari u svom sopstvenom kvalitetu. Sveti ane
li ive i oreuju kvalitet u svetlosti u dobrom
50
kvalitetu, u kojem gospodari Sveti duh. avoli i
ve i gospoare I jaronom kvalitetu, I kvalitetu
gneva i srdb ili kvarenja_
Ali, oni su, i jedan i drugi, zli i dobri aneo,
stvoreni iz kvaliteta prirode, iz kojeg su nastale sve
stvari; jedino je odreenje kvaliteta u njima ne
jednako. - Sveti aneli ive u sili blagosti svet
losti i carstva radosti, a avoli ive I sili rastue i
uzdiue patnje jarosti, uasavanja i mraka, i ne
mogu da dohvate svetlost, jer u njoj su sam seb
sablaznili svojim uzdizanjem, kako u to kasnije
pisati o stvaranju_
Ali, poto ne eli a veruje da sve - ovom
svetu potie o zvezda, to u ti ja dokazati; ali,
ukoliko nisi neka cepanica, i ako ima ioie pameti,
upamti sledee.
Prvo, pogledaj Sunce koje je srce i kralj svih
zvezda, i svim zvezdama daje svetlost o izlaska do
zalaska, i obasjava sve i zagreva sve; sve ivi i
raste u njegovoj sili; uz to, tako stoji radost svih
stvorenja u njegovj sili. Kad bi se ono uklonilo,
smrailo bi se i zahladnilo, i ne bi uspeo nijedan
plo, a ljudi i ivotinje se ne bi razmnoavali;
jer bi s ugasila vrelina, a seme bi se u svemu
ohladilo i obamrlo bi.
O kvalitetu Sunca
Ako hoe da bude filozof i poznavalac pri
roe i prollava boije sutastvo I prirodi, kako
je sve stvoreno, onda moli Boga za njegov Sveti
duh, bude li hteo da te njime osvetli. Jer, u tvom
mesu i krvi ne moe dohvatiti takvo to; premda si
ti to itao, ipak je pred tvojim oima samo dim i
tmina: jedino u Svetom duhu, koji je u Bogu, i u
itavoj priroi, iz koje su nastale sve stvari, moe
da istrauje sve do celog tela Boijeg, koje je pri
roda, kao i sve do svetog trojstva. Jer, Sveti duh
51
izlazi iz Svetog trojstva i gopdari u celom telu
Bijem, to jest u itavoj priroi.
Kao to d u jednog oveka u celom telu gosp<r
dari I svim ilama i ispunjava itavog oveka, tako
i Sveti duh ispunjava itavu prirodu i srce je pri
rode, i gospoari u dobrim kvalitetima u svim stva
rima. Ako ga pak ima I sebi, da osvetljava i ispu
njava tvoj duh, onda e razumeti ta je napisano I
onome to sledi; ali ako ga nema, ii e ti kao mud
rim neznabocima koji su se nameraili na stvara
nje i hteli bi da ga istrauju iz sopstvenog uma, i
koji su I svojim izmiljotinama doli sve do Bc
ijeg lica, a ipak nisu mogli da vide i u saznanju
Boga su bili sasvim slepi. Kao to ni deca Izraela
nisu mogla u pustinji da vide lice Mojsijevo, zato
to je on morao da se pokriva velom kada bi izla
zio pred naro. A radio je to zato to oni jo nisu
mogli da razumeju pravog Boga i volju njegovu,
koja je ivela meu njima: zato je veo bio znak i
zamenje njihove zaslepljenosti i nerazumnosti. Ko
liko ni delo ne moe da dostigne svoa majstora,
toliko ni ove ne moe da dostigne Boga, tvorca
svojega da dosegne i sazna, makar da ga osvetljava
Sveti duh, to se deava samo onima koji se ne osla
njaju na same sebe, nego polau svoju nadu i volju
samo u Boga i kreu se u Svetom duhu: koji su
jedan duh s Bogom.
Ako ovek hoe na pravi nain da posmatra
Sunce i zvezde, njegovo telo, dejstvo i kvalitete,
onda e I njima tano nai da je sila zvezda priro
da. - Ako ovek posmatra celi Cirkulum ili vascelu
krunu putanju zvezda, onda e brzo nai da je ona
majka svih stvari ili priroe, iz koje se sve kree; a
sve stvari su iz istih tih sila stvorene i u njima ve
no ostaju. Pa iako e se na kraju ovog vremena
preobraziti, poto se dobro i zlo <voje, iak e
aneli i ljudi u sili priroe, od koje su dobili svoj
prvi poetak, veno ostat u Bogu. Ti, meutim,
mora ovde da pdigne svoj duhovni pogle u Bo-
52
ga i da posmatra kako celokupna priroa sa svim
silama koje u njoj postoje, uz to kako prostranstvo,
dubina, visina, nebo, Zemlja i sve to je u njima, i
iznad ne ba, da psmatra, velim, kako sve to jeste
bije telo; i sile zvezda jesu ile kucavice u priro
nom telu Boa u svome svetu.
Ti ne sme zamiljati da se u C01uu zvezda
nalaz svekoliko likujue Sveto trojstvo, Bog otac,
sin i Sveti duh, u kojem nema zla, nego je presv.etli
veni izvor radosti, koji je nerazdvoj"iv i nepro
menljiv, da nijedno stvorenje koje stanuje i jeste
iznad C01usa zvezda u sebi samom, ne moe do
voljno da se dohvati i izrazi; njegovu dubinu ne
moe da izmeri nijedno stvorenje. Ali, to ne treba
razumeti tako kao da on apsolutno nije u Cousu
zvezda i u ovom svetu; kao to se pria. Sve, ili:
o pamtiveka, ili sve u svemu, tako treba da razu
me vasceloga Boga. Uporedi ga s ovekom koji
je stvoren prema slici ili obliju Bojem, kao. to
je napisano u Mojsija, 1. knjiga, l, 27.
Unutranjost ili prazan prostor u telu oveka
jeste i znai du binu izmeu zvezda i Zemlje; celo
telo sa svim ostalim znai neb i Zemlju, meso za
i Zemlju i od zemlje i jete; krv znai vou i o
vode i jeste; dah znai vazduh i jeste vazduh;
mehur, u kojem kvalitet oreuje vazduh, znai
dubinu izmeu zvezda i Zemlje, u kojoj kvalitet
oreuju vatra, vazduh i voda, a na nain elemena
ta, kao u du bini iznad Zemlje. Zile znae tokove
sila zvezda, a i jesu tokovi sila zvezda; jer zvezde u
svojoj sili gospoare u lama i gone ljude u njihov
oblik. Utroba ili creva znae dejstvo zvezda ili
troenje; sve to je stvoreno iz njihove sile. to su
one same stvorile, troe one same opet i sve t ota
je u njihovoj sili, a creva i jeu troenje svega to
ovek trpa u njih, i svega to je izraslo iz sile
zvezda.
Srce u oveku znai vreli nu ili elemenat vatre.
a i jeste vrelina; jer vrelina svoje poreklo ima u
53
srcu I itavom telu. Mehur znai elemenat vazduh,
a u jemu i gospdari vazduh. Jetra znai elemenat
vodu, a i jeste voda; jer iz jetre dolazi krv u itavo
telo i u sve udove; jetra je majka krvi. -Noge zna
e blizinu i daljinu, jer u Boga su bzina i daljina
jedna stvar, a ovek nogama moe stii blizu i da
leko; a ako bi i hteo, u priroi on nije ni blizu ni
daleko, jer u Boga je to jedna stvar.
Ruke znae svemo Boiju; jer kao to Bog u pri
rodi moe sve da promeni i od toga da naini ta
hoe, tako i ovek moe svojim ruka sve ono to
je izraslo iz prirode ili stvoreno da promeni i o
toa svojim rukama naini ta hoe; on rukama vla
da nad delom i sutastvom vascele prirode, pa one
s pravom znae svemo Boiju .

Ode pak zapii dalje

Citavo telo, do vrata, znai i jete kruna puta
nja zvezda, kao i dubina izmeu zvezda, I kojoj
gospodare planete i elementi. Meso znai zemlju;
ona je ukoena i nema pokretljivoti, dakle, ni meso
u sebi samom nema uma, pojmljivosti ili pkretlji
vosti, nego se kree o sile zvezda, koje vladaju u
mesu i ilama. Dakle, ni zemlja ne bi donosi l plo
da, niti bi iz nje nicao metal, zlato, srebro, bakar,
gvoe i kamen, da u njoj nisu delovale zvezde; iz
nje ne bi nikla ni travica b dejstva zvezda. Gla
va znai neb; ona je na telu izrasla sa ilama i to
kovima sila, a sve sile idu iz glave i mozga u telo,
I ile kucavice koje su u mesu.
A nebo je pak prijatna dvorana radoti, u ko
joj su sve sile koje s u priroi, u zvezdama i ele
mentima, ali ne tako tvrde, .i ne teraju i ne pate to
liko. J er, svaka nebska sila ima samo jednu speciu
ili oblik sile, jasnu i sasvim blago pateu, i ne zlu i
dobru jenu u drugoj, kao to je u zvezdama i ele
mentima, nego jau i istiju. Ono je stvoreno od
sredstva vode, ali u njemu ne oreduje kvalitet kao
54
to odreuje u elementima; jer jarost nije u njemu.
Ali pored svega toga nebo pripada priroi; jer iz
neba zvezde i elementi dobijaju svoje poreklo i silu.
A nebo je srce vode; kako u svim stvorenjima, tako
I svemu onome to je na ovom svetu voa je njegova
sr i nita ne moe da opstane b voe, bilo to u
mesu ili izvan mesa, I svemu to raste na Zemlji,
ili u metalu i kamenu: voda je, dakle, u svim stva
rima jezgro ili srce.
Nebo je, dakle, srce u priroi, u kojoj su sve
sile, kao i I zvedama i elementima, i jeste meka i
blaga materija svih sila, kao to je mozak u glavi
oveka. Neb pak upaljuje svojom silom zvezde i
elemente, da one pate i gone: tako i glava oveka,
kao nebo. Kao to su na nebu sve sile blage i pri
jatne, uz to su pune radosti i oreuju kvalitet:
tako su u glavi ili mozgu oveka sve sile blage i
pune radosti. I kao to neb iznad zvezda ima dvo
rac ili tvravu, a sve sile ipak idu iz neba u zve
zde: tako i mozak ima dvorac ili tvravu pred te
lom, a sve sile ipak idu iz moga I telo i u itavog
oveka.
Glava I sebi ima pet ula: vida, sluha, mirisa,
ukusa i oeta; u njima kvalitet odreuju zvezde i
elementi, u njima nastaje zvezdani duh zvezda i
prirodni duh u ljudima i ivotinjama; u njima iz
vire zlo i dobro, jer ona je kua zvezda. Zvezde od
neba uzimaju takvi silu da u mesu, I ljudima i i
votinjama, mogu da stvore iv i pokretan duh. Kao
to kretanje neb pokree zvezzde, tako i glava
pkree telo.
Ovde otvori oi tvoga duha i gledaj u Boga,
tvorca tvoga. Ovde se sada postavlja pitanje: otku
da nebu takva sila, ili odakle je ono uzima da je u
stanju da proizvede u priroi takvu pkretljivost?
Ovde pak mora gledati iznad i izvan prirode, u
presvet!u, trijumfaInu bansku silu, u nepromen
ljivo Sveto trojstvo, koje je trijumfalno, izvorno,
pkretljivo sutastvo, i u njemu se nalaze sve sile
55
kao u priroi. Jer, ono je vena majka priroe, iz
njega je pstalo neb, iz njega su postali zemlja,
zvezde, elementi, aneo, avo, ljudi, ivotinje i I
njemu se sve nalazi.
Ako se spmenu neb i zemlja, zvezde i ele
menti, i sve ono to s u njima nalazi, i sve to se
nalazi izad svih nebs: onda se time pminje
celi Bog, koji se u tim bzbrojnim sutastvima prika
zao u svojoj sili koja potie od njega, dakle, prikazao
se kao stvorenje.
Ali, Bog je u svome trojstvu nepromenljiv;
nego sve to je na nebu i na Zemlji i iznad Zemlje,
ima jedan izvor i poreklo I sili koja izlazi iz Boga.
Otuda, ovde ne treba da zamilja da u Bogu zlo
i dobro izviru i jesu, nego je sam Bog dobro, i ima
ime od dobrog, on je trijumfalna vena radost.
Samo iz njega izlaze sve sile, koje moe da istra
uje I prirodi, i koje su I svim stvarima.
Mogao bi pak da kae: u prirodi je zlo i dobro;
ako sve st varj dolaze o Boga: onda i zlo mora doi
o Boga.
Gle, ovek ovek I sebi ima ui, to je otrov, i
bz ui ne moe da ivi, jer otrov pokree zvezdane
''uhove, ispunjava ih radostima, donosi im trijumfa
. ni ih nasmejanima; jer on je izvor radosti. Ali,
ako se on zapali I nekom elementu, onda kvari ce
log oveka; jer gnev I zvezdanim duhovima dolazi
o otrova. Kad se, naime, u podigne i procuri do
srca, onda zapali zvezdane duhove koji vladaju u
kv i ilama u elementu voe; tada itavo telo
zadrhti o gneva i otrova ui. Ba takav izvor ima
i radost, i takoe iz te supstance, kao gnev. A kad
se u zapali u ljubavi punom i slatkom kvalitetu,
u onome to js oveku drago, onda itavo telo za
drhti pred radou, kojom se katkad zaraze zvezda
ni duhovi ako s u previe poigne i u slatkom
kvali tetu zapali.
Ali, takve supstance nema u Bogu; jer on nema
meso i krv, nego je duh, u kojem su sve sile. Jov.
56
4, 2, kao to se molimo u oenau: Tvoja je sila
(Mat. 6), ikao to Isaija o njemu pie: Jer nam se
rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na
ramenu, i ime e mu biti: divni, savjetnik, Bg
silni, otac vjeni, knez mirni (Isaija 9,6).
Gorki kvalitet se takoe nalazi u Bogu, ali
ne na isti nain kao u u oveku, ve predstav
lja izvesnu silu koja veno traje, neki trijum
falni izvor radosti koji je znatan. Pa iako u Moj-
sija stoji napisano (2. Mojs; 5. Mojs, 4, 24): ja sam
gnevan, revnostan Bog, uprkos tome ne treba mi
sliti da s Bog u sebi samom razgnevljuje, ili da se
vatra gneva pretvara u Sveto trojstvo. To nikako ne
moe da bude; pa i stoji: zbg onih koji me mrze,
u ta stvorenja se pretvara vatra gneva. A kad bi se
Bg I Sebi samom razgnevio, onda bi gorela vascela
priroda, a ne u Bogu: ali o Boga goreti trijum
falna radost, kako od kako je sveta i veka nikada
nije bilo i drugaije nee ni biti. Ali trijumfalna
radot u Bogu, koja poie i pati, donosi nebu tri
jumf i pkree ga, a nebo pokree zvezde i elemente,
a zvezde i elementi pokreu stvorenja.
Iz sila Boijih nastalo je nebo; iz neba su na
stale zvezde; i zvezda su nastali elementi; iz eleme
nata su nastali Zemlja i stvorenja. Tako sve ima svoj
petak, sve do anela i avola, koji su stvoreni
pre stvaranja neba, zvezda, Zemlje i iste te sile iz
koje su nastali nebo, zvezde i Zemlja.
Ovo je, dakle, kratak uvo ili "putstvo, kako
treba posmatrati bansko i prirodno sutastvo.Od
sada kanim da opisujem pravu osnovu i dubinu, ta
je Bog, i kako je sve u sutastvu Boijem stvoreno.
- Ovoga je, dodue, o kako je sveta i veka jedan
deo otao sakriven i nije dato oveku da s umom
njegovim szna; ali pto Bog u prostoti kani da se
otkrije u ovom vremenu, dao sam da sila i volja
njegova uzavru, a ja sam samo varnica. Amin.
57
8. POGLAVLJE
o savrenom telu aneoske kraljevine, velika
tajna
Aneoske kaljevine su formovane potpuno pre
ma boanskom sutastvu i nemaju nijedan drugi
oblik do oblika koje ima boansko sutastvo u svome
trojedinstvu; jedino je ta razlika to njihova tela
jesu stvorenja koja imaju petak i kraj, i to carstvo
I kojem ona imaju svoju oblast nije njihovo telesno
vlasnitvo koje one imaju po prirodnom pravu,

ve
carstvo Boga Oca koji ih je stvorio iz svojih snaga
i moe da ih stavi gde god mu je volja; inae je
njihovo telo nainjeno prema svim snagama i iz
svih snaga Oca. A njihova snaga raa svetlost i saz
nanje u nj ima; jednako kao to Bog svoga sina raa
iz svih svojih snaga i jednako kao to Sveti duh pro
izilazi iz njihovih srca, iz njihove svetlosti i iz svih
nj ihovih snaga.
Sad zapamti! Jednako kao to je aneo u svome
telesnome telu stvoren sa svim lanovima: tako je,
dakle, stvorena savrena kraljevina koja je zajedno
kao jean aneo. - Ako se sve okolnosti ispravno
posmatraju, onda e se nai je cela regimenta I
svojoj oblasti stvorena u jednoj kraljevini kao telo
jednog anela, ili kao Sveto trojstvo.
Ovde se zagledaj duboko! - U Bogu ocu je sva
snaga i on je svim snagama izvorite I njegovoj du
bini; I njemu su svetlost i tama, vazduh i voda,
vrelina i hladnoa, tvrdo i meko, debelo i tanko,
jeka i zvuk, slatko i kiselo, gorko i oporo, i ono to
ne mogu da ispripovedam: samo p svome telu za
kljuujem, jer je ono u poetku stvoreno o Adama,
iz svi h snaga i prema slici Boijoj.
Ah, ovde ne sme misliti da snage I Bogu ocu
jesu na jedan takav nain, ili da su kvalifikovane
na takav iskvaren nain, kao u oveku, kojeg je
takvim spravio gospodin Lucifer, ve je sve tanano
58
pri jatno i puno slasti, sasvim blago. Pre svega je
svetlost (kao to bih to u prirodi mogao da uporedim)
jednaka svetlosti Sunca; ali nije tako neizdrijiva
kao to je u naim iskvarenim oima neizdrijiva
svetlost Sunca, ve sasvim prijatna i puna miline,
jedan prizor ljubavi. Tama je, meutim, skrivena u
sreditu svetlosti, koja e, ako bi neko stvorenje bilo
nainjeno iz snage svetlosti i htelo da u njoj talasa
, -
vie i jae od samoga Boga, u tom sreditu ugasiti
istu svetlost (razumi da on upaljuje vatru, tako da
se duh iz ljubavi uzdie iznad poniznosti) . i ure sto
svetlosti bie tama: tu stvorenje iskustveno saznaje
da je I sreiti skrivena tama.
J ednako kao kada se pripali votanica, tako ona
gori; a kada s utuli, onda panjina i svea jeste
tama: dakle, svetlost svetli iz svih snaga Oca; ali
ako bi se snage iskvarile, onda bi svetlost

utrnula
i snage bi ostale tama, kao to se to moe videti
ko Lucifera.
Pa ni vazduh nije na jean takav nain u Bogu,
ve je to prijatno, tiho hujanje i talasanje, to jet,
izlaenje ili talasanje snaga je izvor vaduha, u ko
jem se uspinje Sveti duh.
Voa takoe nije na jedan takav nain u Bogu,
ve je ona izvor u svim sagama, ne na nain ele
mnata, kao to je to u svetu. Pa ako bi trebalo sa
me da se u predi, onda u to uporediti sa sokom
u jabuci; ali celovita svetlost jednaka je nebu, duhu
svih snaga. Gospi.n Lucifer ju je tako iskvario da
ona na ovome svetu bsni i praska, tee i juri. i da
je tamna i debela; a uz to, kada ne bi tekla, usmrdela
bi se, o emu u iscrpnije raspravljati kada budem
piso o stvaranju.
Vrelina u Bou jeste prijatna, blaga toplina, is
ticanje svetloti koje se razjaruje iz svetlosti u u to
me pveava izvor ljubavi.
Ni hladnoa nije na takav nain u Bogu, vc je
ona hlaenje vreline, ublaivanje duha, uspinjanje
ili talasanje duha ..
59
Ovde se zagledaj dubko. Bog govori u Mojsiju
dok je deci Izrailja davao Zakon: ja sam Bog tvoj,
Bog revnitelj, koji na sinovima pohodim bezakonje
otaca njihovijeh do treega i do etvtoga koljena,
onijeh koji mrze na me. I posle toga se on naziva
milosrdnim Bogom za one koji ga se boje. Mojs. 20,
5. 65 Mojs. 5, 9. 10.
Sad je pitanje, ta bi bio gnev Boga na nebu?
da l se to Bog u sebi samome razgnevio? ili, kako
s Bog razgnevljuje?
Vidi, u ovome naroito treba obratiti panju n
sedmostruke kvalitete ili okolnosti. Najpre je u b
anskoj snazi skriven opori kvalitet, to je jedan kva
litet jezgra ili skrivenog suta stva, jedna otrina,
stezanje i proiranje, u salniteru sasvim otro i
oporo. On raa tvrdou i hladnou takoe, a kada se
raspali, raa otinu jednaku soli.
To je jedna secies ili izvor gneva u banskom
salniteru. Kada se ovaj izvor upali, do ea moe da
doe od velikog ketanja i uzdizanja ili rdanja:
onda on oreuje kvalitet opre velike hladnoe; ona
je sasvim otra jenako soli, takoe stee sasvim
tvrdo jednako stenju. Ali ona u nebeskoj raskoi nije
toliko znatna, jer se ona na uzdie sama i ne upaljuje
s sama; sam kalj Lucifer je u svome carstvu upalio
ovaj kvalitet svojim uzdizanjem i oholou svojom,
o ega ovaj kvalitet jo gori i goree sve do Posled
njeg suda. o njega drhte i ' gore sada u stvaranju
ovoga sveta zvezde i elementi, kao i sva stvovrenja;
o njega je zatim potala kua smrti i pakla, a car
stvu Lucifera i svim bezbnim ljudima veno sram
no stanite.
Ovaj kvalitet raa u nebskoj raskoi otrinu
duha, iz njega s i njime formu je sutastvo stvore
nja, tako da se moe obrazovati nebesko telo, isto
tako svekolike bje, formei rastinje. Zbg toga to
je to stezanje i obrazovanje jene stvari, on je prvi
kvalitet i poetak aneoskh stvorenja i svih sila koje
60
sustvuj u n neb i na ovome svetu, i svega to se
moe imenovat.
A, kao s ovaj kvalitet upaljuje uzdiza
njem, to u svome carstvu mou da ine samo stvo
renja koja su stvorena iz banskog stera: tako
je to jedna gorua izvorna ila gneva Boijeg; jer
je jedan o sam duhova Boijih to u ijoj snaz
stoji boansko sutastvo u celoj banskoj snazi i
nebeskoj rakoi. Kd se upali, onda je to jarosni
izvor gneva i poetak pakla, takoe jeno mue
nitvo i proajne muke nebske vatre, i takoe je
dan kvalitet tame, jer bka ljubav i banska
svetlot takoe uganjuju u njemu. .(To je klju
koji otvara vrata sobe smrti, i raa smrt; odatle
Zemlju, stenje i sve.)
O dTuoj okolnosti ili species
Dgi kvalitet ili drugi duh Boiji u banskom
sIniteru ili u banskoj snazi jete slatki kvalitet;
on deluje I oprome i ublauje opri, tako da ovaj
pstaje sam prijatan i blag. Jer je on savlaiva
nje oporoa kvaliteta i upravo je izvor rlosrdnosti
Boije, koja savlauje gnev, a time se ublauje opori
izvor i uspinje milosrdnost Boija.
Moe to uporediti sa jabukom; ova je u poet
ku opora, a kada je prisili i savlada slatki kvalitet ,
onda je ona sasvim blaga i prijatna za jelo: tako
je, dakle, i u boanskoj snazi. J<r, kada zborimo o
milosrdnosti Boga oa, onda zbrimo o njegovoj
snazi, o njegovim duhovima izvora, koji jesu I 5al
niteru, iz kojeg e roiti ljuborono srce ili Sina.
Ovde zapamti' - Opri kvalitet ili jezgro u bo
anskoj snazi, stezanje ili obrazovanje ili formovanje
ili suenje; jer do otrine je ili hladnoe, kao to se
vidi, to opora hladnoa sui vou i pretvara je I
otri led. A slatki kvalitet je uminjenje ili otoplja
vanj e, od kojeg opori i hladni kvalitet postaje tanak
i blag, odakle voda uzima svoj izvor.
61
Dakle, opori kvalitet jeste i zove se srce, a slatki
kvasac ili toplna, ili uminjenje ili ublai vanje, i to
s dva kvaliteta iz kojih je roeno srce ili Sin Bo
i ji. J er, ako se njegov kvalitet oreuje po njego
voj sopstvenoj snazi, onda u svojoj panj ini ili jezgru
opori kvalitet jete tama, a slatki kvalitet po svojoj
sopstvenoj snazi jete izvirua i toplodavna, uzdi
ua svetlot, jedan izvor blagosti i dobroinstva.
Meutim, sve dok oni u banskoj snazi u Bogu
ou jean drugome oreuju kvalitet, kao da je to
samo jedna snaga: dotle je to jeno blago, prijatno,
milosrdno oreivanje kvaliteta. A ova dva kvali
teta jesu dv duha Boija meu sedam izvornih duho
va u boanskoj silazi, kao to sliku toga moe videti
u OtkTivenjlL Jovanovom (glava 1 . ). Ovaj vidi sedam
zlatnih svenjaka pre Sinom Boijim, koji zae
sedam duhova Boijih, koji u velikoj jasnoi svetle
tu pred sinom. Boijim, iz kojih se sin Boiji uvek
raa o venosti do venosti i jeste srce sedam duho
va Boijih. Isto ovo u i ja ovde po redu opisati, jed
no za drugim; ti svoje uvstvo ovde mora uzdii I
duh ako hoe da to razume i pojmi; po tvome sop
stvenome uvstvu bie jedna opora, slepa panjina.
O tTeoj okolnosti ili species
Trei kvalitet ili trei duh Boiji I snazi Oe
voj jeste gorki kvalitet; ovaj jeste proiranje ili
prisiljavanje slatkog i oprog kvaliteta; on je drhte
i, prodirui i . uspinjui.
Ovde zapamti. - Opori kvalitet jeste jezgro ili
panj ina, ili kselo, ili stezanje, a slatki kvalitet jeste
svetlo uminjenje ili ublaivanje, a gorki kvalitet
jeste prodiranje ili trijumfovanje koje se tu uspinje
i trijumfuje u oporom o slatkom kvalitetu. To je iz
vor radosti ili uzrok radosti koja se smeje i poie,
o koje jedna stvar drhti od radosti i treperi, o koje
nastaje nebska radost. Uz to, ovaj kvalitet je obra-
62
wvanje svekolikih crvenih boja u njihovom sopstve
nom kvalitetu; u slatkome obrazuje on svekolike bele
i plave, I oporome i kiselome svekolike zelene i tam
ne i meane boje mnogovrsnih oblika i mirisa.
Gorki kvalitet jeste prvi duh, o kojeg ivot
postaje pokretan, od kojeg pokretljivost uzima iz
vor, i uistinu zai izvor ili srce; jer, to je drhtei,
pevajui, zamai, proirui duh, trijumfovanje ili
radost, jedan zamaan izvor smeha. U slatkom kva
litetu se gorki kvalitet ublauje da postaje sasvim
ljuborodan i radostan. Ali, ako se ove uzdigne,
pokrene i upal, onda on upaljuje slatki i opori kva
litet i jednak je otrovu koji upa, probada i gori,
jednako kao kada ovek ima kunu guku koja upa
i o koje zapomae. Ovaj kvalitet u boanskoj snazi,
kada se upali, jeste duh ljubomornog i gorkoga gne
va Boijeg, koji je neugasiv, kao to se moe videti
kod legija Luciferovih. J o veie, kada se ovaj kva
litet upali, onda je on gorka, paklena vatra koja uga
juje tu svetlost, koja slatk kvalitet pretvara
u smrad, u oporome kvalitetu izaziva otrinu i u
panje, tvrdou i hladnou, u kislome zbrku i lom
ljavu, jedan smrad, jednu zlopatnju, kuu tuge, kuu
tame, smrti i pakla, kraj radosti, koje se u njima
vi ne mogu zamisliti; jer se niim ne moe smriti
i niim se ne moe ponovo osvetliti, ve se na vek i
vekov uspinje mrani, smrdei, kiseli, zbrkani, gor-
. . .
JarosnI Ivor. k ,
Sad, zapamti.
U ove tri species ili kvaliteta stoji telesno su
tastvo ili keaturno sutastvo svih stvorenja na nebu
i na ovome svetu, bio to aneo, ili ovek, ili stoka,
ili ptice, i ratinje u nebskoj ili zemaljskoj formi,
kvalitetu i vrsti, isto tako svekolike boje i forme.
In Summa, sve to s obrazuje stoji u snazi i sili
ovih triju glavnih kvaliteta, i obrazuje se zahvalju
jui njima, a formuje se takoe iz njihove sopstve
ne snage.
63
,
Isprva su opori kvalitet i kiseli kvalitet jedno
telo i jedan izvor; isto to stee slatku snagu, a hlad
noa I oporome kvalitetu ini je suvom. Jer, slatki
kvalitet jeste srce vode ,jer je tanak i svetao, a moe
se uporediti sa nebom; a gorki kvalitet ga ovaja,
tako da se o snaga formuju lanovi, a I telu se
stvara pokretljivost.
Ako je pak slatk kvalitet os.. en, onda je to
jedno telo koje je savreno, al bez uma; a gorki
kvalitet u telu prodire u opori, kisel i slatki, i obra
zuje svekolike boje. Kojem je kvalitetu telo najrae
naklon jeno, prema njemu gorki kvalitet obrazuje
telo sa njegovom bojom, i prema istom kvalitetu
stvorenje ima svoj najvei nagon i priklonjenost, i
talasanje ili htenje.
o etvrtoj okolnosti ili species
Cetvrti kvalitet ili etvrti duh izvora u boan
skoj snazi Oca jeste vrelina; ovaj kvalitet je pravi
poetak ivota i takoe pravi duh ivota. Opori, ki
seli i slatki kvalitet jeste salniter koji pripada telu
i iz kojeg se obrazuje telo. Jer, u oporome kvalitetu
stoje hladnoa i tvrdoa, a on jeste stezanje i isui
vanje; a u slatkome kvalitetu stoje voa i svetlost
ili sijanje i itava materija tela. A gorki kvalitet
jeste odvajanje ili formovanje, a vrelina jeste duh
ili upaljivanje ivota, o kojeg u telu nastaje duh,
koji u itavome telu mui i izvan tela svetli i ini
ivo kretanje u svim kvalitetima tela.
Ali, u svim kvalitetima naroito treba baciti
pgle na dve stvari. Kada se pogleda jeno telo,
najpre se vidi panjina ili jezgro svih kvaliteta, koje
je obrazovano od svih kvaliteta; jer prema njemu
jeste telo oporo, kiselo, slatko, gorko i jeste vrelina:
ovi kvaliteti su zajedno osueni i ine telo ili panjinu.

64
Velika tajna duh

Ovi kvaliteti jesu pak pomeani u telu, kao da
su svi oni jedan kvalitet, a ipak svaki kvalitet iz
vire I svojoj soptvenoj snazi i proizilazi iz nje.
Svaki kvalitet. proizilazi iz sebe samog u drugi i p
kee ga, t jest, on infikuje druge kvalitete: odatle
drugi kvaliteti dobijaju volju ovog kvalteta, to jest,
oni asorbuju otrinu i duh ovog kvaliteta, to jeste
I njima, i uvek se meaju.
Sada opori kvalitet sa kiselm kvalitetom uvek
stee druge kvalitete, i hvata i dri telo i isuuje ga;
jer, on isuuje sve druge snage i sve ih obuhvata
svojim infikovanjem. A slatki kvalitet ublauje i
ovlauje sve druge kvalitete, i temperuje se sa svim
drugim kvalitetima: zahvaljujui tome, oni postaju
tanano prijatni i blagi.
A gorki kvalitet ini sve druge kvalitete p
kretnima i pkretljivima, i deli ih na lanove, tako
da svaki lan dobija izvorite u temperovanju svih
snaga, iz ega nastaje pkretljivost.
A vrelina upaljuje sve kvalitete; o toga se raz
jaruje svetlost u svim kvalitetima, da jedan drugoga
vidi; jer, kada vrelina deluje u slatkoj vlanosti,
onda ona raa sveUost u svim kvalitetima, da jedan
drugoga vidi. - Oatle nastaju uvstva i misli, da
jedan kvalitet vidi drugi kvalitet, koji je takoe u
onome i sa njim samim je temperovan, i da apsorbu
je, sa njegovom otrinom, tako da postaje jedna volja
koja se uspinje I telima I prvom izvoritu I oporome
kvalitetu.
Tada gorki kvalitet proire u vrelinu koz opori
kvalitet, a slatki kvalitet ga u vodi blago proputa;
tada gorki kvalitet u vrelini prolazi kroz slatku vodu
iz tela i ini mu dvoja otvorena vrata: to su oi,
prva ulnost. Primer i prasliku toga ima. Pogledaj
na ovaj svet, naroito na Zemlju: ova je od svih
vrsta kvaliteta i na njoj se obrazuju svekolike figure .
Najpre je na njoj opori kvalitet koji stee salniter
65
i privruje Zemlju, tako da ona jete jeno telo i
ne slama se, i na njoj obrazuje svekolika tela prema
svakoj vrsti kvaliteta, kao: svekoliko stenje i rude,
kao i svekoliko korenje, prema svakoj vrsti kvalite
ta - Kaa je pak to obrazovano, onda ono lei
kao telesna, muea pkretljivost, jer ono zahvalju
jui gorkom kvalitetu i u gorkom kvalitetu izvire
I sebi smom, kao I svome samoobrazovanom telu;
ali, jo nema nekakvog vota I rastenju ili irenju
b vreline, koja je duh priroe.
Kaa vrelina Sunca ovetli tlo Zemlje, onda na
Zemlji izviru i rastu svi oblici rudaa i trava, kore
nja i svega to je na njoj.
Ovo razumi ispravno! Vrelina Sunca na Zemlji
upaljuje slatki kvalitet vode u svim obrazovanim
fgurama; sada o vreline u slatkoj voi potaje svet
lot, koja ovetljava opri, kiseli i gorki kvalitet,
tako da oni u svetlosti vide, a u gledanju se jedan
uspinje- u drugi i aprobuje drugog, to jest, kvalitet
u gledanju kua otrinu drugih kvaliteta: odatle
dolazi ukus_
A kada slatki kvalitet kua ukus gorkog kvali
teta, onda se on pidri i smekava, kao kada ovek
kua gorku i opru u, pa razmie svoja nepa i
pidri se i dalje razmie nepa, kao da su mu na
bekla: tako, dakle, i slatki kvalitet deluje protiv
gorkog kvaliteta
A kada se slatki kvalitet tako rairi i uzmakne .
pred gorkm kvalitetom, onda opori kvalitet sve vie
poire i bio bi rad da kua o slatkog, i telo iza
nj. i u njemu ini sve suvljim. Jer, slatki kvalitet
jete majka voe i ssvim je blag.
Kada pak opori i gorki kvali tet od vreline do
biju njene svetlosti,onda oni vide slatki kvalitet i
kuaju njegovu slatku vodu; tada oni sve vie ure
slatkoj vodi i u seb je upijaju, jer su sasvim tvrdi,
ljuti i edni, a vrelina ih potpuno isuuje. A slatki
kvalitet sve vie bei od gorkog i oporog kvaliteta
i sve vie raZie svoj a nepca, a gorki i opori kva-
66
litet sve vie ure slatkom kvalitetu, okepljuju se
njim i isuuj u telo. - Dakle, istinsko je rastinje
u priroi, bilo to u nekom oveku, ivotinji, drvetu,
tavi ili stenju.
Zapamti pk, kTaj priTode n ovome svetu
Do slatki kvalitet bi od gorkog, kiselog i opo
rog kvaliteta, dotle mu opori i gorki kvalitet istom
estoko ure, kao svome najbljem blagu, a slatki
kvalitet se tako estoko gura od njih i upinje s tako
estoko da proire kroz opri kvalitet, razdire telo
i uzmie izvan tela i iznad Zemlje, i takoe tako
strano uri sve dok ne izraste dugak3 stabljika. -
Tada vrelina iznad Zemlje proire na stabljiku, tako
da s utom gorki kvalitet upali vrelinom i potresa
o vreline, da se prestrauje, a to isuuje opri kva
litet. Tu s sukobljavaju opori, slatki i gorki kvali
tet i vrelina, a opri kvalitet u svojoj hladnoi sve
vie stvara svoju suvou; tada slatki kvalitet uzmie
na stranu, a drugi kvaliteti vijaju za njim.
Ali kada vidi da biti uhvaen, da opori kva
litet tako vrsto udara na nj. a da splja i vrelina
udara na njega, tada slatki kvalitet uspljuje gorki
kvalitet i raspaljuje ga. Tada iskae iz oporog kva
liteta i opet se uzdie iznad samoga seb: tako e
iz njega, na metu na kojem je dolo do sukoba,
pstati tvrdi vor, a vor e dobiti jednu rupicu.
Ali, im je slatki kvalitet stoio kroz vor, on
je ve tako tvrdo infikovao gorki kvalitet, da ovaj
pinje da drhti; i im doe iznad vora. iri se brzo
na sve strane, I nameri da izmakne gorkom kvali
tetu. l u takvom renju njegovo telo ostaje u sredini
izdubljeno, a u drhteem skoku kroz vor dobija jo
vie stabljika ili lia, i sada je radostan to je izbe
gao bitku.
l kada ptom vrelina spolja tako udari na stab
ljiku, tada s kvaliteti na stabljici upaljuju i proiru
kroz stabljiku, a u spljanjoj svetlosti se infikuju
67
od Sunca, i na stabljici raaju boje, prema vrsti
njihovog kvaliteta_ - Al, zato to je na njoj slatka
voa, stabljika zdrava svoju zelenkastu boju, prema
vrsti slatko kvaliteta_
Kvaliteti takvo sutastvo s vrlinom uvek ute
ruju stabljiku, a stabljika uvek raste za sebe, i uvek
se odvija jurnjava, jedna za drugom, o ega stab
ljika dobija sve vie vorova i sve vie iri svoje iz
danke. Meutim, vrelina splja sve vie isuuje
slatku vodu u stabljici, i stabljika postaje sve tanja;
to vie raste, pstaje sve tanja, sve dok vie ne bude
I stanju da istie.
Od tog trenutka se pokazuje da je slatki kvali
tet uhvaen; iza toga, meusobno i istovremeno vla
daju gorki, kiseli, slatki i opori kvalitet, a slatki
kvalitet se jo neto malo iri; ali on vie ne moe
da istie, jer je uhvaen.
o tog trenutka, iz svih kvalteta koji su u telu
raste jedna glavica ili glava, i postaje u glavici ili
glavi jedno novo telo, o odmah potom figurie, kaO
to je isprva figurisao koren na Zemlji, samo to
sama glavica dobija jednu drugu, suptilniju formu_
o tog trenutka, slatki kvalitet blago prodire
sa od seb, i na glavi izrastaju mali suptilni listo
v; ovi listovi su o vrste svih kvaliteta_ Jer, slatka
voda je sada kao trudna ena, koja je primila sebe i
tera ga iz seb sve dok im se glava ne rasprsne.
Potom on probija i I listiima, kao ena koja
raa; ali listii ili cvetovi vie nemaju njegovu boju,
ve boju i oblk drugih kvaliteta; jer slatki kvali
tet mora sada da raa decu drugih kvaliteta_ Pa iako
je rodila lepe zelene, plave, bele, crvene i ute listi
e, ili decu, slatka majka postaj e toliko umorna da
vie ne moe da hrani istu tu ecu, i ne el ih vie,
jer su ona samo njena pastorad, koja su uprkos
tome arobna.
I kad zatim vrelina spolja navali na arobnu
decu, tada se u deci zpaljuju svi kvaliteti; jer duh
ivota oreuje kvalitet u njima_ Zato to su sada
68
ove bespomona za ovaj jaki duh i ne mogu da
se uzdignu, putaju oni da o njih oe njihova bla
gorodna saga: a to tako prijatno mirie, da se o
veku srce smeje; ali, ona moraju uvenuti otpasti,
jer su odve arobna ovome duhu_ Jer, duh se iz
vlai iz glave u cvetanju, i glava se formuje prema
vrsti svih kvaliteta_ Opori kvalitet stee telo glave,
a slatki kvalitet ga ublauje i iri ga, a gorki kva
litet ovaja materiju na lanove,a velina u tome
ivi duh_
Sada na tome rade svi kvaliteti i raaju svoj
plo i decu, i svako dete je dobilo kvalitet prema
vrsti i svojstvu svih kvaliteta_ Takvo to oni gone
sve dotle dok se materija ne isui, sve dok se ne isui
slatki kvalitet ili slatka voda: iza toga plo otpada,
a isuuje se i stabljika, i otpada_
I to je kaj priroe na ovome svetu_ O vome se
tavie ne mogu pisati visoke stvari. To e nai kod
stvaranja: ovde je to dovedeno samo do jednog pre
enja i opisano u kratkim crtama_
Drugi oblik kvaliteta ili boanske snage ili se
dam duhova Boijih valja naroito uoiti ko vre
line_ Najpre je temelj ili telesno sutastvo, koliko
god da ono u banstvu i u stvorenjima takoe nema
poebno telo, nego su to svi kvaliteti meusobno kao
jean, ipak se primeuje delovanje svako kvaliteta
psebno_
U telu i izvoritu pak jeste vrelna koja raa
vatru, koja je jedan oblik, a on se moe istra
ti; a i vrelne ide svetlost krO sve duhove ili kva
litete, a svetlost je ivi duh koji se ne moe' istrai
vati. Po njegovoj volji, meutim, moe se istraivati
ono to on hoe ili kako on jete; jer se on zapaljuje
u s1atkom kvalitetu, a svetlost se pjavljuje u slat
kom kvalitetu u slatkoj voi, a ne u drugim kvalite
tma.
Za t ima jedan egzemplar; sve stvari na ovome
svetu moe zapaliti, da osvetljavaju i da gore; ono
u emu slatki kvalitet dri gornju regimentu i u e-
69

mu drugi kvaliteti ne dre regimentu, to ne moe

da zapali. I makar omah prineo vrelinu, ipak ne
moe uneti duh da svetli: zato su svi kvaliteti deca
slatkog kvaliteta ili slatke vode, jer se duh pojavljuje
samo u vodi.
Pa, ako si uman ovek, u kojem su duh i razum,
onda se osvrni pogledom po svetu, pa e nai da je
tako. Drvo moe da upali da svetli, jer u njemu je
voda primus; isto tako, svekolika trava po Zemlji,
pto je primus slatka voa. Kamen ne moe da
upali, jer u njemu je opori kvalitet primus; zemlju
takoe ne moe da upal, jer su pre toga nadvladali
i prokljuali drugi kvaliteti, to se moe videti u
prahu, koji je ipak samo bljesak ili duh uasavanja,
pto se u njemu predstavlja avo u gnevu Boijem,
to u isrpnije opisati, a onda i dokazati, na jednom
drugom mestu.
Sad e ti rei: dabogme da se ne moe upaliti
vatra da svetli. Da, ljubljeni ovee, ovde se krije
tajna. Drvo koje si upalio takoe nije vatra, ve
taa panjina; samo to vatra i svetlot oatle uzi
maju svoj izvor. Ali, mora razumeti o slatkom kva
litetu vatre, a ne o panjini, isto vai i za gotovost,
to je unutranji duh.
U elementarnoj voi na Zuhlji pak nije slatkost
primus i li najvii regent, ve opori, gorki i kiseli
kvalitet; inae, voda ne bi bila smrtna, ve bi bila
kao voda iz koje je stvoreno nebo. To u ti dokazati,
da u elementnoj vodi na Zemlji primus jeste opori,
kseli i gorki kvalitet. Uzmi ito, penicu, jeam,
ovas ili ta god hoe, u njima je slatki kvalitet pri
mus, i omek j to u elementnoj vodi, pa neka potom
gori: tada e slatki kvalitet drugima uzeti regimen
tu; i zapali istu vou, potom e videti takoe duh,
koji je u vodi ostao od masnoe ita, koji je nadvla
dao vodu. Takvo to vidi I mesu, koje gori, a ne
svetli, a mast gori i svetli.
Sad bi ti mogao da pita: kako dolazi do toga,
ili ta je tome oblik? Vidi, u mesu je opori, kiseli
70
i gorki kvalitet primus, a u masti je to slatkost:
zto je masno stvorenje uvek radosnije nego suvo,
dok slatki duh vema u njemu izvire, nego u suvome.
Jer, svetlost priroe, koja je duh ivota, sija vema
u njemu, nego u suvom stvorenju, jer u istom svetlu,
u slatkom kvalitetu, stoji trijumfovanje ili radost,
jer u njemu trijumfuju opri i gorki kvalitet; jer se
oni raduju to se okepljuju slatkim i svetlim kvali
tetom, to su njime nahranjeni, napojeni i prosvee
ni. Jer, u oprom kvalitetu nije nikakav ivot, ve
opora, hladna, tvrda smrt; a u gorkom kvalitetu
nije nikakva svetlost, ve mrana, gorka i pomamna
ptja, kua drhtee, jarone straljive zlopatnje.
Zato se oni, kada su u gostima kod slatkog i
svetlog kvaliteta, infikuju i postaju prijatni, uz to
su sasvim radosi i trijumfuju I stvorenju. Zato
nijedno suvo stvorenje nije veselo, bilo to zato to
vrelina u njemu jeste primus, a to znai, svejedno
da li je to zato to je jednako suvo i malo je masti
u njemu, ili je to pak o izvrsne slatkosti. Napritiv,
ima gdekoje stvorenje mnogo masti, a ipak je sasvim
melanholino, tome je uzrok to to je njegova mast
priklonjena elementnoj voi, pto su opri i gorki
kvalitet neto jai.
Ako si uman ovek: onda vidi. Duh koji se podi
e iz vreline uzima u slatkom kvalitetu svoje isho
dite, uspinjanje i svetijenje: zato je slatki kvalitet
njegova prijateljska volja i vlada u blagoti, a bla
gost i ponizot jesu njegova sopstvena kua. I to
je jezgro boanstva, i zove se Bog, zato to je sladak,
blag, prijateljsk i milostiv, a zove se milosrdni zato
to se njegov slatki kvalitet u oporom, kselom i
gorkom kvalitetu uspinje i okrepljuje ih, vraa im
snagu, ovlauje ih, osvetljava ih, da ne ostanu tamna
dolina.
Pa, razumi ispravno samo tvoj maternji jezik;
u njemu ti je dublji temelj, nego u hebrejskom ili
latinskom; to to su se uenjaci u njima uzdigli kao
gorda nevesta ne pomae nita, njihova je vetina,
7 1


evo, na izaku. Duh pkazuje da e pre kaj gde
koji !leposveeni vie znati i razumeti nego to sda
zaju najmudriji doktori; jer, nebska vrata s ot
varaju: onaj k samoga sb ne oslepi, taj e ih dobro
videti, mladoenja e kunisati svoju nevetu, a.
Vidi, re kvasc je samo na tvojim usnama, i
kada izgovara re kvasac, zatvara usta i ptom
krgue: i to je opri kvalitet koji opauje re, da
ona postaje tvrda ili ojekuje, a gork kvalitet je
razdvaja. - To jest, kada govori t, oda uo
uje poelednje slovo c i mrmlja kao drhtei dah,
a to ini gork kvalitet koji je drhtei. A, sada je
re kvasac jedna mrtva, nerazumljiva re, koju niko
ne razume: to znai da su dva kvaliteta, opri i gor
k, jedno tvrdo, tao, hladno i gorko sutatvo;
zato se njihova snaga ne moe razumeti izvan svet
loti.
Ali, kada s govori milosrdno, onda s pritiska
drugi slog, srce, iz dubine tela iz srca; jer. re srce
izovara pravi duh, koji se pdie iz vreline srca, u
kojem se pojavljuje i izvire svetlost.
Vidi, pak, kada govori milosno, onda figuriu
dva kvaliteta, opori i gorki, pa i kada re milosno
izgovara polako, najednom, jer je ona jedan duga
k bespomoni slog zbg slabosti kvaliteta. Ali,
kada govori srce, onda duh u rei srce izlee brzo,
kao neki bljesak i daje re razliku i razum. Ali,
kada govori 19, hvata dah psed druga dva kvali
teta, tako da on ostaje unutra i mora formovati re.
Dakle, banska snaga jeste; opori i gorki kva
litet jesu salni ter boanske svemoi; slatki kvalitet
je jezgro milosrdnosti, prema kojoj se celovito su
tatvo s svim snagama zove Bog. Vrelina jeste je
zgro duha, iz kojeg ' izlee svetlost, i upaljuje se us
red slatkog kvaliteta, i biva uhvaena o oporog i
gorkog kvaliteta, kao u samoj sredini; unutra se raa
Biji sin, a to je pravo srce Boga. A plamenje svetla
i bljesak, koji trenutno svetli u svim snagama, jed
nako kao Sunce u itavom svetu, to je Sveti duh,
72
koji izlazi iz jasnoe Sina Boijeg, i jeste bljesak i
otrina; jer, Sin se raa posred drugih kvaliteta i
uhvaen je drugim kvalitetima.
Ispravno razumi, ovu visoku stvar. Kada Otac
izgovara re, tojet, kada raa svoga Sina, to se do
gaa sada i veno: ista re isprva uzima svoje poelo
u oporome kvalitetu, tu se hvata, a u slatkom kvali
tetu uzima svoj izvor, a u gorkom kvalitetu se izo
trava i pokree, a I vrelini se uspinje i upaljuje
srediji slatki izvor.
Sada ona gori u isto vreme u svim kvalitetima
o vatre koja je zapaljena, a vatra gori iz kvaliteta,
jer svi kvaliteti gore, a ista vatra jeste vatra, a ne
moge vatre.
Ista ta vatra jeste istinosni Sin Boiji, koji se,
dakle uvek raa na vek i vekov: to hou da dokaem ,
na primeru neba, Zemlje, zvezda i elemenata, i svih
stvorenja, stenj a, lia i trave, dabogme, na primeru
samog avola, takoe, i to, ne sa mrtvim, slabim,
nerazumljivim argumentima, ve sa isto ivim i
neoborivim, vrstim argumentima, i isto tako iznad
i protiv svekolikog uma ovekovog, i konano, iznad
svih avola i vrata pakla, tako da to ovde ne uzme
mnogo i irokog prostora.
Samo to e biti obraivano u celoj knjizi, u svim
lancima i delovima, i naie se, dabogme, kako kod
stvaranja stvorenja, tako i kod stvaranja nebeskih i
svih zemaljskih stvari, to e bolje dolikovati i ita
ocu i bie mu pojamnije.
Ovde zapamti!
Iz iste vatre se pojavljuje bljesak i talasa u svim
snagama, a u sebi ima izvorite i otrinu svih snaga.
Kao to je roena O Sina u svim snagama Oca, tako
ona opet oivljuje i pokree sve snage u Ocu, a od
istoga duha su fomovani svi aneli i obrazovani su
iz snaga Oca. I isti duh sadri i nosi sve, formuje
sve, sve ratinje i boje, i stovrenja na nebu i na
ovome svetu, i na nebu iznad svih nebesa; jer, roe-
73


nje Svetog trojstva je svagda takvo, a ne drugaije,
i I venosti nee postati nikakvim drugaijim.
Ali, kada se vatra upali u jednom stvorenju,
to jest, kada se jedno stvorenje odve uzdigne, kao
to su to uinili Lucifer i njegove legije, tada uga
njuje svetlost i pojavljuje se j arosni i vreli izvor,
izvor paklene vatre, to jest, pojavljuje se duh vatre
I jarosnom kvalitetu.
Ovde zapamti okolnosti, kako se to deava ili
kako se moe desiti. Aneo je firusan iz svih snaga
zajedno, kao to sam do sada ve opisao. Kada se uz
die, isprva on to ini I oporome kvalitetu; on pri
kuplja ovaj kvalitet, kao to se napinje ena koja
hoe da roi, i pribija se; od toga opori kvalitet
postaje tako tvrd i otar, da vie ne moe da savlada
slatku vou, i vie ne moe da se uspne blago I stvo
renju, ve j e hvata i isuuje opori kvalitet, i preo
braa je u tvrdu, otru, jarosnu hladnou. Jer, voa
postaje odve opora, od oporog stezanja, i gubi svoj
svetli sjaj i svoju masnou, u kojoj se pojavljuje
Sveti duh, koji jeste Duh svetog aneoskog i ban
skog ivota, opori kvalitet je tako vrsto stee i pri
bija, da se od toga isuuje kao slatko, suvo drvo.
A kada se zatim gorki kvalitet uspne u isue
nom, slatkom kvalitetu, on ne moe da ublai slatki
kvalitet i da pije s njegovom slatkom svetlom voom,
sve dok je isun. Tada gorki kvalitet bsni i praska,
i trai umirenje ili jestiva, ane nalazi ih, i talasa I
glavi kao sahnu li otrov.
Kada potom vrelina upali slatki kvalitet i na
meri da ublai njegovu vrelnu u slatkoj voi, o
koje se uspinje i svetli I itavom telu: tada ne nalazi
nita do jedan tvrdi, neplodni i slatki izvor, u kojem
nema sokova, kojeg je oporost presuila.
Potom ona upaljuje slatki izvor, I nareri da
se okrepi; ali, tu vie nema soka, ve sada slatki
izvor gori i ari kao tvrdi, ushanuli kamen, i vie
ne moe da upali njegovu svetlost, a itavo telo ostaje
taa dolina, i tu nema niega do, u oporome kvali-
74
tetu, jarosne, tvrde hladnoe, u slatkome kvalitetu,
tvrde, aree va tre, u kojoj se j arosna vrelina uspi
nje I svekolikoj venosti, a I gorkom kvalitetu,
bnjenja, praskanja, probadanja i gorenja.
A time dobija istinski opis izbaenug anel a.
ili avola, a takoe opis uzroka, to nije pisano
samo u poreenju, ve u duhu, snagom iz koje je
sve postalo. - Covee, ovde se u mislima osrvrnl
ispred i iza sebe; nita nije zabadava.
Veliku povest, onako kako je prola, nai e
u sluaju avola, ali neto kasnije.
o petoj okolnosti ili species
Peti kvalitet ili peti duh Boziji meu sedam
duhova Boijih u boanskoj snazi Oca jeste dra
estna, prijateljska i radostna ljubav.
Sad zapamti, ta tu jeste izvorite draesne i
prijateljske ljubavi Boi jel Zapamti ovde, uistinu,
jer je to jezgro.
Kada se vrelina pojavi u slatkom kvalitetu i
upali slatki izvor, onda ista vatra gori u slatkom
kvalitetu. Jer, sve dok slatki kvalitet jeste tanka.
prijatna, slatka izvorska voda: dotle on ublazuje
vrelinu i utuljuje vatru: dotle ostaje u slatkom
izvoritu slatke vode samo radosna svetlost, a vre
lina je samo jedna blaga toplota, jednako kao u
nekom oveku koji je sangvinike kompleksije, u
kojem je vrelina takoe samo jedno ljubazno oto
pljavanje, tako da se on samo zakonito odrava.
Ista ljubazna-svetlost-vatra pojavljuje se u sla
tkom kvalitetu u gorkom i oporom kvalitetu, i upa
ljuje gorki i opori kvalitet, i obeduje i pije ga s nje
govim slatkim ljubavnim sokom, i okrepljuje ga l
osvetljava, i ini ga ivim i ljubaznim.
I kada slatka, svetla ljubavna snaga dode do
njih, da oni o nje kuaju i dobijaju svoj ivot: ah.
75
tu je prijateljsko beneveniranje i trijumfovanje,
ljubazna dobroolica i velika ljubav, ak ljubazno
i draestno celivanje i dobar ukus.
Tada mladoenja celiva svoj u nevestu. 0, dra
estnosti i velika ljubavi, kako si slatka, kako si
prijateljska, kako je prijatan, tvoj ukus, kako blago
mirie! ah, blagorona svetlosti i jasnoa, ko moe
izmeriti tvoju lepotui Kako je otmena tvoja ljubav,
kako su lepe tvoje boje! Ah, i navek, ko moe da to
izgovori? ili, ta ja to piem, ja koji samo mucam kao
dete, koje tek ui da govori ?
S ime to sad,a da uporedim? Treba li da ga upo
redim s ljubavlju ovoga sveta: onda je to samo jed
na tamna dolina. Ah, i naveliko! ne mogu te upo
rei ti ni sa im do sa vaskrsenjem mrtvih. Tada e
u nama opet pojaviti vatra ljubavi, i prijateljski
e opkoliti ljude, opet e zapaliti na opori, gorki i
hladni, tamni i mrtvi kvalitet, i prijateljski e nas
obuhvatiti.
0, blagorodni due, zato si uzmakao od nas?
O, j aroti i oporosti, ti si uzrok! O, jarosno avole,
ta si to uinio, ti koji si sebe i sve tvoje lepe ane
le ukopao u tamu? Ah, i navek ah! Bila je u tebi
draestna, lepa ljubav, o, ti oholi avole: zato se ne
moe zadovoljiti? Bio si, zar, jedan jeruvim, i nije
bilo na nebu niega lepeg od tebe: ta trai?
Hteo bi vasceli Bog da bude? Pa, znao si da SI
stvorenje, i da I rukama svojim nema lopatu za
, ,
veJanJe.
Pa, zbog ega se na te alim, smrdljivi jare?
O, ti, izgnani, smrdljivi avole, kako si nas iskvario!
Cime e se opravdati, ili, ta mi prebacuje? La
e kako ovek nikada ne bi bio izmiljen da nije
dolo do tvoga pada. 0, laljivi avole! Sve i da je
to istina, bio bi salniter, iz kojeg je nainjen ovek,
koji bi takoe jenako kao i onaj koji je tebe nainio,
u venoj radosti i jasnoi navek stajao i jednako
76
tako bio u Bogu uzdignut i kuao u sedam duhova
Bijih draestnu ljubav, i uivao bi nebeske radosti.
0, ti, laljivi avole, priekaj malo; duh e ot
kriti tvoju sramotu! Ostalo ti j e tek j o malo vreme
na, a onda e biti ispraen! Cekaj, luk je ve za
tegnut, susree t stre la, pae, lokus je ve spre
man, samo jo treba da se upali. Samo nosi marljivo
ta drva, da se ne smrzne; dobro e se preznojiti.
Misli li, ponovo e dobiti svetlosti? Da, nobi In
fernum: omirii tvoju slatku ljubav, pogoi, kako
se zove? Gehana, koja e te veno voleti.
Ah, avaj, ti siroti, zaslepljeni ovee, zato do
puta da ti avo tvoje telo i duu tvoju potamni i
da te oslepi? 0, vremena dobrota i slasti ovoga
i vota, ti slepa bludnice, zato se miluje sa pakle
nim avolom?
sigurnosti, avo na tebe eka' O, oholosti, ti
si pakJena vatra! O, lepota, ti si tamna dolina! O,
silo, ti si bnjenje i upanje paklene vatre! 0,
vlastita osveto, ti si jarosni i gnev Boiji!
O, ovee, zato hoe da ti svet postane pre
uzak? Hoe da on bude jedino za tebe; pa i tako
kada bi bilo, jo ti ne bi bilo dovoljno prostora.
Ah, to je avolova oholost, avola koji je s neba pao
u pakao. Ah, ovee! O, ovee! Zato igra s avo
lom, koji je tvoj neprijatelj? Nema li briga, pa on
e te gurnuti u pakao? Kako koraa tako sigurno?
Ima li, zar, samo jednu uzanu putanju, da na njoj
igra; ispo putanje je pakao. Ne vidi li, kako ko
raa visoko i opasno? Ti igra izmeu neba i pakla.
0, ti slepi ovee, kako ti se avo izruguje! Ah,
zato sneveseljava neb? Misli li da nee imati
dovoljno toga na ovome svetu? O, slepi ovee, pa i
nebo i Zemlja su tvoji, uz to i sam Bog. Sta ti daro
si na ovaj svet, ili, ta onosi sobom? Anesku
oeu donos na ovaj svet, a u svome zlom ivotu
o nje pravi avoiju larvu.
77
O, ti, siroti ovee, osvrni se! Nebeski Otac je
ispruio obe ruke, i poziva te: samo doi! Hoe da
te prigrli u svojoj ljubavi, jo si ti njegovo dete, on
te voli. Pa, da te mrzeo, ne bi bio mogao da bude
jedno s tobom. O, ne, to nije istina; u Bogu nije
nita drugo do milosrdna, prijateljska ljubav i jas-

noca.
O, v, pastiri Izrailjevi, zato spavate? Probudite
se iz sna bludnienja i ukrasite vae svetiljke! Mlado
enja dolazi, neka odjeknu vaa trublja! O, vi, tvrdi
ce i pijanice, kako se samo milujete s avolom skup
cem! Tako govori Gospod! Zar ne elite da napasate
moj narod, koji sam vam poverio? Gle, ja sam seo
na Mojsijevu stolicu, i poverio sm vam moju pas
tvu; ali, v napasate samo vunu, a ne moje ovice,
kako biste sebi izgradili palate, ali ja u vas postaviti
na stolicu kuge, a moj pastir e navek napasati moje

OVClc.
Ah, ti lepi sveti, kako te neb oplakuje, kako
sneveseljava elemente! A, delo bzbno, kada e
prestati? Probudi se! probudi se i raaj, ti, tuna
eno! Gle, tvoj mladoenja dolazi i ite o teb ploa.
Zato spva? Gle, on kuca na vrata.
O, draestna ljubavi i jasna svetlosti, otani "kod
nas, jer e s smraiti! A, istino, o pravinosti i
pravini sude, kuda ste otili? Da li bi se duh udio
da pre toga nikada nije video sveta?Ah! zato piem
bezbono delo sveta, ja koji to moram uiniti, a svet
m uzvraa zahvalnou avola? Ah! Amin.
9. POGLA VLJE
O draesnoj, prijateLjskoj i miLosrdnoj Ljubavi
Boijoj, velika nebeska i boanska tajna
. . . Sad, zapamti.
Draesta ljubav, koja je pti duh izvora u b
anskoj snazi jete skriveni izvor kojeg telesno su-
78
tastvo ne moe ni pjmiti, ni obuhvatiti. Samo kada
se pojavljuje u telu, trijumfuje u njemu telo i raa
se prijateljsk i prijatno; jer, on ne pripada obrazo
vanju tela, ve se pojavljuje u telu, kao neki cvet
iz zemlje.
ti duh izvora sad na poetku uzima svoj izvor
iz slatkog kvaliteta vode .
Razumi ovo, onako kako jeste; ovde uistinu za
pamti. Najpre je opori kvalitet, pteI slatki, pa
onda gorki; slatki kvalitet je izmeu oporog i gorkog
kvaliteta. Opori kvalitet uvek stvrdnjava, hladi i za
tamnjuje, a gorki trza, goni, besni i razdvaja. Ova
dva kvaliteta se tako vrsto hvataju jedan drugoga,
vrte i talasaju tako okutno da raaju vrelinu: ova
je u dva kvaliteta tamna kao vrelina u steni.
Kada se uzme neka stena ili inae neto tvrdo,
i protrlja se o drvo, onda se zagreva i jedno i drugo.
Ista ta vrelina sada je samo tama i u njoj nema
svetlosti: tako je, dakle, i u banskoj snazi. Opori
i gorki kvalitet bez slatke voe se trljaju tako tvrdo
da raaju tamnu vrelinu i I sebi se raspaljuju. A to
zjedno je sada gnev Boiji, izvor i pelo paklene
vatre, kao to se moe videti kod Lucifera. Ovj se
izdigao i sa svojim legijama se tako tvrdo sabio da je
I njemu isuila izvorska voda, u kojoj se zapalila
svetlost i u njoj uzdigla ljubav. Zato je on sada
veno oporo, tvrdo, hladno, gorko i vrelo i kiselo,
smrdljivo izvorite; jer, kada je slatki kvalitet u
njemu isuio, postao je mrani, kiseli smrad i dolina
jada, i jedna kua propdanja i zlopatnje.
Sad se j o vie zamisli.
Kada se opori i gork kvalitet tako tvrdo protr
ljaju jean o drugi, da roe vrelinu, onda je to slatki
kvalitet; sitka voa izvora izmeu oporog i gorkog
kvaliteta, a vrelina se raa izmeu oporog i vrelog
kvaliteta u slatkoj voi izvora zahvaljujui oporom
i gorkom kvalitetu.
Onda se upaljuje svetlost u vrelini, u slatkoj vo
i izvora To je petak ivota; jer, opori i gorki
79

kvalitet jesu poetak i uzrok vreline i svetlosti. Tako,

slatka voda izvora postaje sijajua svetlost, jednaka
svetlom plavetnilu neba.
I ista svetla voa izvora upaljuje opori i
gorki kvalitet, a vrelina, koja se raa u slatkoj voi
o oporog i gorkog kvaliteta, penje se iz slatke voe
izvora takoe kroz gorki i opori kvalitet, i tek u gor
kom i oporom kvalitetu postaje svetlost suva i sija
jua, uz to, pkretna i trijumfujua.
A kada se zatim iz slatke vode izvora I vrelini
pjavi svetlost, u gorkom i oprom kvalitetu, onda
gorki i opori kvalitet kuaju svetlu i slatku vodu,
a gorki kvalitet hvata ukus slatke vode, i u Slatkoj
vodi je svetlost, ali samo nebsko plava boja.
Onda gorki kvalitet drhti i razgoni tvrdou u
oporom kvalitetu, a svetlost s sui u oporom kvali
tetu, i poinje da sija svetlo, mnogo svetlije nego
sjaj Sunca. U ovom silaenju opori kvalitet postaje
blag, sveta o, tanak i prijatan, i dobija svoj ivot,
ije pelo se penje iz vreline u slatkoj voi: a to
je pravi izvor kladenac ljubavi.
Zapamti dubki smisao ovoga.
Kako to da ljubav i radost ne bi htele da budu
tamo gde se posred smrti raa ivot, a posred tame
svetlost? Ti veli: kako dolazi do toga? Da, kada bi
moj duh sedeo I tvome sr .. . i I njemu izvirao, onda
bi tvoje telo to oetilo i pjmilo; a drugaije to ne
mogu uneti I tvoja uvstva, a ti sam to ne moe
da pojmi ili razume, sveti duh e upaliti tvoju
duu, da e ova svetlost zasijati I samom tvom srcu.
Onda e se roditi ova svetlost, I tebi samom, kao I
Bogu, i pope se tvoj opori i gorki kvalitet u tvo
joj slatkoj vodi, i trijumfovae kao u Bogu. Tek
kada se to dogoi, razumee moju knjigu, ali pre
toga ne.
Zapamti! Kada se svetlost rodi u gorkom kvali
tetu, to jest, kada gorki i suvi izvor uhvati slatku
vodu izvora ivota, i pto piju od nje, gorki duh
postaje iv u oporom duhu, a opori duh je sada kao
80
bremeniti duh,. koji je bremenit ivotom, a ivot
mra uvek da raa. Jer, slatka voa i u slatkoj voi
svetlost sda s sve vie uspinju I oprom kvalitetu,
a gorki kvalitet tijumfuje sve vie u njemu, i nije
nita drugo de zaludno smejanje i radost, zaludno
voljenje. Jer, opri kvalitet voli slatku vou, pre
svega zato to se u slatkoj voi raa duh svetlosti,
i pije opori, tvrdi i hladni kvalitet, i osvetljava ga i
otopljuje ga; jer, I vodi, vrelini i svetlosti nalazi se
ivot.
Dalje, opqri kvalitet ima ljubavi za gorki kva
litet, zato to !orki kvalitet u slatkoj vodi, to jest, u
vodi, vrelini i svetlosti, trijumfuje u oporom kvali
tetu, i ini pokretim opori kvalitet, u emu takoe
opri kvalitet moe da trijumfuje.
I tree, opri kvalitet ima ljubavi za vrelinu,
zato to se u vrelini raa svetlost, a njome se opori
kvalitet ovetljava i otopljuje.
A slatki kvalitet takoe ima ljubavi za opori
kvalitet, prvo, zato to on isuuje opori kvalitet, za
hvaljujui emu postaje tanak pput elementa voe,
a njeov kvalitet opstaje u snazi, i to u oporom kva
litetu svetlost, koja je za njeg roena, potaje sija
jua i suva. Uz to, opori kvalitet jeste izvor vreline,
koja s raa u slatkoj voi, u kojoj se pjavljuje
svetlot, u kojpj slatka voda stoji u velikoj janoi.
Kao drugo, slatki kvalitet takoe ima ljubavi za
gorki kvalitet, zato to je on uzrok vreline, a i zato
to gorki duh u slatkoj voi, vrelini i u svetlosti
trijumfuje i drhti, a slatki kvalitet ini pokretnim
W'
l ZVf .
Kaol tree, slatki kvalitet ima izvanredno veliku
ljubav za vrelinu, dakle, ljubav koju ne mogu ni sa
m upreiti. Uzmi jeno poreenje, koje je ipak
premalo: dvoje mladih ljudi blagoronih komplek
sija; kada se oni u ljubavnom aru zagreju jedno za
drugo, onda je to jedna takva vatra. Kada bi mogli
da s pretvore u jedno telo, oni bi to i uinili; ali,
ova zemaljska ljubav je samo hladna voa i nije
81

prava vatra. U ovom plumrtvom svetu se ne moe
nai nijedno preenje, osim poreenja sa vaskrse
njem mrtvih na Poslednjem sudu: to je potpuno
preenje u svim banskim stvarima, pravo osea
nje ljubavi.
Slatki kvalitet, meutim, ima ljubavi za vrelinu,
i to zto to on u njoj raa svetli duh, koji je tu
duh vota. jer ivot nastaje u vrelini. inae, tamo
gde ne bi bilo vreli ne, sve bi bilo mrana dolina. Kao
to je pak ljubljen ivot, tako je, dakle, i slatkom
duhu ljubljena vrelina i u vrelini svetlost.
A gorki kvalitet takoe voli sve druge duhove
izvora, pre svega, slatki: jer se u slatkoj voi okrep
ljuje gorki duh i u njoj gasi svoju veliku e, a
njegova gorina s u njoj ublauje i u njoj dobija
svetli ivot. A u oporom kvalitetu on ima svoje telo,
u njemu on trijumfuje i hladi se i ublauje; a u
- . . . . . . -
vrelini on ima svoJu snagu l JaClnu SVOJU, u njoJ
stoji njegova radost.
I vreli kvalitet takoe ima lj ubavi za sve druge
kvalitete, a ljubav u njemu prema svim drugim
kvalitetima je tako velika, da se to ne moe ni sa
m uporediti; jer, njega drugi raaju. Opri kva
litet i gorki kvalitet s otac vreli ne, a slatka voda
izvora jeste njena majka, koja je zainje, orava i
raa; jer, zahvaljujui oprom i gorkom kvalitetu,
tvrdo gonjenje postaje vrelina, ova se pojavljuje u
slatkom kvalitetu, kao u nekom drvetu.
Ako u ovo ne eli da veruje, pigni svoj p
gled i otii do nekog drveta, i p6gledaj ga, i razmisli:
tada e najpre videt celo drvo. Uzmi no i zaseci
drvo, i kuj ga, kakvo je: tada e najpre osetiti
opori kvalitet; taj kalitet e skupiti tvoj jezk: isti
taj kvalitet takoe sadri iskupija svu snagu drveta.
Potom e osetiti gorki kvalitet: ovaj kvalitet ini
drvo pokretnim, da ono raste, zeleni i dobija svoje
grane, lie i plod. Iza toga e osetiti slatkou; ova
je sasvim blaga i otra, jer otrinu dobija o oporo
i gorkog kvaliteta.
82
Ova tri kvaliteta pak postaju mrani i mrtvi, kao
da u njima nema vreline. Ali im doe prolee, im
Sunce svojim zracima dosegne Zemlju i otopli je,
duh u vrelini, u drvetu potaje iv, a duhovi drveta
poinju da zelene, rastu i cvetaju; jer, duh se pojav
ljuje I vrelini, a svi duhovi se u njoj oslobaaju, i
to je jedna srdana ljubav meu njima. Vrelina se,
meutim, raa kroz snagu i teranje oporog i gorkog
kvaliteta u slatkoj vodi, a za upaljenje moraju da
upotrebe vrelinu Sunca, jer su kvalitetu ovome svetu
plumrtvi i bspomoni, emu je uzrok kralj Lucifer,
kojeg e nai u njegovom padu i u stvaranju ovoga
sveta.
o prijateljskoj ljubavi, dTaesnosti i jednogla.snosti
ovih pet izvoTnih duhova Boijih
Koliko god da je ovo nemogue opisati na zado
voljavajui nain ljudskim rukama, ipak se vidi
osvet1javajui duh oveka; jer se on odmah pojavlju
je u takvoj formi i roenju, kao to se pjavljuje sve
tlost u boanskoj snazi, a i u istim kvalitetima koji
su u Bogu.
Samo, kod oveka je za aljenje to su njegovi
kvaliteti pokvareni i polumrtvi, zbog ega pak duh
oveka ili njegovo muenje, uspinjanje ili zapaljiva
nje u ovome svetu ne moe da doe ni do kakvog
sa vrenstva.
Pa ipak, valja nam se duboko radovati to je
ljudski duh u njegovoj nematini osvetljen Svetim
duhom i njime upaljen, jednako kao to Sunce upa
ljuje hladnu vrelinu u nekom drvetu ili travi, od
ega hladna vrelina postaje iva.
Ovde zapamti! Jednako kao to ovek voli ove
ka u svojoj vrsti, tako se takoe vole duhovi u bo
zanskoj snazi: tu ne sustvuje nita do zaludno iv
ljenje, puda i ispunjavanje, u kojima jedan u dru
gome trijumfuju i raduju se, jer kroz ove duhove
dolazi razum i razlika u Bogu, u anelima, oveku,
83
I
ivotinjama i pUcama, i u svemu to ivi. Jer, u ovih
pet kvaliteta se pojavljuje gledanje, mirisan je, ukus
i oseanje, i postaje jedan umni duh.
Kada se pojavi svetlost, onda jedan duh vidi
drugoga, a kada slatka voda izvora poe u svetlosti
kroz sve duhove, onda oni oseaju jedan drugoga.
Onda duhovi postaju ivi, kroz sve prodire snaga i
vota; i u istome miriu jedan drugoga, a kroz ovo
izviranje i prodiranje oseaju jedan drugoga. To
nije nita drugo do jedna iskrena ljubav i prijatelj
sko gledanje, lepo mirisanje, lepo oseanje i oseanje
ljubavi, draesno celivanje, zajedniko obedovanje,
pijenje i ljubavna etnja.
To je draesna nevesta koja se raduje svome
mladoenji: u tom je ljubav, prijateljstvo i milina, tu
je svetlost i jasnoa, tu je prijatni vonj, tu je prija
teljsko i slatko oseanje. Ah i navek, kako se stvore
nje tome moe dovoljno radovati! Ah, ljubavi i dra
esnosti, nema li, zar, kraja, vidi li se tebi kraja!
Tvoja dubina je neistraiva, svugde si, samo nisi I
jarosnim avolima, koji su te iskvarili.
Pi tanje. Veli li sad, pa gde se moe naii na
draesne duhove? stanuju li oni samo u sebi samima ,
na nebu?
Odgovor. To su druga otvorena vrata boanstva?
moe svoj pogled podii svukuda, nadaleko, i da
probudi duh I tvome polumrtvom srcu, jer to nije
nekakva tama, pesma ili fantazija.
Zapamti: Sedam duhova u svojoj oblasti ili pro
storu poimaju nebo i ovaj svet, i svu irinu i dubinu
izvan i iznad neba, iznad sveta i ispod sveta i u
svetu, dakako, vascelog Oca, koji nema ni poetka,
ni kaja. Oni pimaju i sva stvorenja na nebu i na
ovome svetu, a sva stvorenja na nebu i na ovome
svetu jesu obrazovana od ovih duhova i ive I njima
kao I nj ihovom vlasnitvu. A njihov ivot i njihov
um raa se u njima, na nain na koji se raa bo
ansko sutastvo, i takoe u istoj snazi. Iz istog tela
84
sedam duhova Boijih nainjene su sve stvari, i
ovamo dolaze s aneli svi avoli nebo ZemlJ' a ,
"
,
zvezde, elementi, ljudi, ivotinje, ptice, rib, svi
crvi, drvo i drvee, u to stenje, trava i travice,
i sve to sllstvuje.
Sad pita: pa ako je Bog svugde i sam jeste sve,
kako to onda da na ovome svetu jeste takva hladno
, i uz to se ujedaju i udaraju sva stvorenja, da na
ovome svetu nije nita drugo do zaludna. jarost.
(Uzroci su prva etiri oblika priroe, jer svaki od
njih goni drugog izvan svetlosti, a ipak jesu uzroci
ivota. ) Vidi, to je uzrok i pakost: dok je kralj Lu
cifer sedeo u svome carstvu kao neka gorda, ohola
nevesta, njgova oblast je poimala mesto, na kojem
je stvoreno neb, koje je nainjeno o voe na nebu ,
i takoe mesto stvorenog sveta sve do neba, isto tako
dubina. Tamo gde je sada Zemlja, sve je to bio ist
i sveti Salniter, tu su sedam duhova Boijih bili
savreni r prijatni, kao to su sada na nebu, isto kao
to su jo savreni i prijatni, kao to su sada na nebu,
isto Kao to su jo savreni na ovome svetu. Ali, samo
zapamti ispravno okolnosti.
Kada se kralj Lucifer uzdizao, uzdigao se u se
dam izvornih duhova i upalio ih svojim uzdizanjem,
da je sve postalo sasvim gorue . . Opori kvalitet je
bio tako tvrd, da je roio stenje. i tako hladan da
je slatku vodu vou izvora pretvorio u led. A slatka
voda izvora bila je debela i smrdljiva, a gorki kva
litet je besneo, upao i praskao, iz ega se podigao
otrov; a vatra, ili vrelina, bila je sasvim ljubomorna,
gorua i razjedajua, I bila .e sasvim zla temperan
cija i meavina.
Utom je pak kralj Lucifer izbaen iz svog kra
ljevskog mesta ili stolice, koje je imao na drugome
mestu, na kojem je sada stvoreno Nebo; i gotovo
svuda je stvaranje ovoga sveta to sledilo, a tvrda,
jedra materija, koja je delovala u sedam upaljenih
izvora duhova isterana je zajedno sa ovim: od toga
su postali zemlja i stenje. Potom su sva stvorenja bila
85
stvorena o upaljenog Salnitera sedam duhova
Boijih.
Sada su duhovi izvora u svojoj upaljenosti p
stali ove jaroni, da jedan drugoga uvek kvare
svojim zlim izvorom. Tako sad ine i stvorenja koja
su stvorena iz izvora duhova i u njima gone ivot,
tu ujea, udara svako svakoga, i zavidi svako sva
kome prema vrsti kvaliteta.
Zbg toga se pak vasceli Bog reio na Poslednji
sud, na kojem e odvojiti zlo o dobrog, i dobro opet
stavi ti u blago i prijatno stanite, kao to je to bilo
pre grdne upaljenosti avola, a kralju Luciferu za
veno smetenje dae ono jarosno stanite. Onda e
ii ovog carstva postati dva dela; jedan e dobiti ludi
sa njihovim kaljem Isusom Hristom, drugi e dobiti
avoli sa svim bezbonim ljudima i zlom.
Ovo je, dakle, kratko uvoenje, kako bi italac
to blje razumeo boansku tajnu. U padu avolovom
i u stvaranju ovoga sveta naie podue, verno opi
sano; na to u opameti ti itaoa, da sve ita svojim
redom, tako da e doi do pravog razloga.
Dodue, od poetka nijednom oveku to nije
pstalo sasvim otkriveno; jer, tako hoe Bog, a ja
putam da vlada volja njegova, pa u videti ta Bog
eli da uini. Jer, putevi njegovi, kojima on sam ide,
vema su skriveni; ali, posle toga e ga ugledati duh,
sve do najveih dubina.
10. POGLAVLJE
o estom duhu izvora u boanskoj snazi
Sesti izvor duha u boanskoj snazi jeste jeka ili
zvon, da sve jei i u tome odzvanja, iz ega sledi
jezik i razlika svih stvari, uz to zvuk i pesma svetih
anela; u tome stoji takoe formovanje svih boja i
lepota, uz to nebesko carstvo radosti.
86
Sad e pitati: ta je zvon i ta je jeka, ili kako
ovaj duh uzima svoj izvor i poelo?
Zapamti! Svih sedam duhova Boijih raaju se
jean u drugome; jedan uvek raa drugog, nijedan
nije prvi, nijedan nije pslednji; jer poslednji isto
tako raa prvog, kao to prvi raa drugog, treeg,
tvrtog, sve do poslednjeg. Ali, to to se jedan na
ziva prvim, a drugi poslednjim i tako redom, onosi
se na to koji je prvi u obrazovanju i formovanju jed
nog stvorenja. Jer, svih seam su jednako veni, i
nijedan nema n poetka, ni kraja, pa iz toga to
,
sedam kvaliteta uvek jedan drugoga raaju i nijedan
nije izvan drugog sledi da je tu jean jedini, veni,
svemogui Bog.
Jer, kao to se takvo to raa u boanskom su
tast vu, tako se isto formuje, ne samo kroz jedan duh,
ve kroz svih sedam; pa kao to se neko stvorenje
koje sustvuje kao vascelo sutastvo Boije kvari u
jednom duhu izvora, uzdie i upaljuje, tako se upa
ljuje ne samo jedan duh, nego se upaljuju svih se
dam.
Zato je isto stvorenje jedno gaenje pred vas
celim Bogom i svim njegovim stvorenjima, i mora
stajati pred Bogom i svim stvorenjima u venom
neprijateljstvu i pokori.
Zvon ili Merkurius uzima svoje poelo u prvom,
to jest, u oporo i tvrdom kvalitetu.
Zapamti, I dubini. Tvdoa je izvorite zvona;
ali ona ne moe sama da ga roi, ve je ona otac
njemu, a vasceli Salniter je majka: inae bi tamo gde
bi samo tvrdoa bila i otac i majka zvona, takoe
morala da ozvanja i tvrda stena. Ali ona samo o
jekuje i praska kao seme ili poetak zvona, to za
izvesno i jeste. Zvuk, meutim ili glas, uspinje se
usred sredita u bljesku, u kojem se svetlost raa iz
vreline, u kojem s pojavljuje bljesak ivota.
Zapamti, kako se ovo dogaa. Kada se opori
kvalitet protrlja gorkim, onda se pojavljuje vrelina
u slatkoj voi izvora, onda vrelina upaljuje slatku
87
vou izvora kao bljesak, a bljeak je svetlost, koja
izlee u vrelini u oporom kvalitetu, tu se bljesak
oluuje prema svoj oj snazi.
Jer, u gorkom kvalitetu se oluuju sve snage,
a gorki kvalitet hvata bljesak svetlosti, kao da se
gozno zastraio, i izlee sa svojim drhtanjem i stra
enjem u opori i tvrdi kvalitet, tu se on teleno hva
ta. Gorki kvalitet je sav bremenit svetlou i drhti
I oporom i tvrdom kvalitetu, i kee se I njima, a
uhvaen je u oprom kvalitetu kao u jenom telu.
Kada se pak duhovi pkrenu i htenu da zbre,
onda se mora otvoriti tvrdi kvalitet, jer ga gorki
duh sa svojim bljeskom razbija: onda proizilazi zvon
i bremenit je sa svih seam duhova. o razluuju
re, kako je ona bila zkljuana u sreditu, to jest
I sredinjem krugu, kao to je bilo i I smotrenosti
seam duhova.
I zato su seam duhova Boijih stvorenjima na
inili usta da, kada hoe da zbre i da ojekuju,
ne moraju isprva da se deru; i zato sve ile i duhovi
snage ili izvora idu I jezik, da jeka ili zvon izlaze
tanano i blago.
Ovde zapamti istinski smisao i tajnu. Kada se
bljeak pojavi u vrelini, onda ga najpre hvata slatka
voa, jer u njoj on postaje sjakta. Kada pak voda
uhvati bljesak, tojet, roenje svetlosti, ona se za
strai; i zto to je tako tanka i meka, ona pputa
sasvim drhtei, jer se vrelina uspinje I svetloti.
Kada zatim opori kvalitet, koji je tu ak hladan,
uhvati vrelinu i bljesak, on se lrestrauje, kao kada
seva na suu; jer kada vrelina sa svetlou dospe I
tvrdu hladnou, napravi se jaroni bljesak, sveko
lika boja vatre i svetlosti. Isti bljesak uzmie i hvata
ga slatka voa, i izlee u istoj jarosti i preobraa se
I razjarivanje i prestravljivanje I zelenim ili ne
bskoplavim bojama, i drhti pred jaronim bljeskom.
Bljesak u sebi samome sadri svoju jarost: iz nje
nastaje gorki kvalitet ili gorki duh. Ovaj sada izlee
u opori kvalitet i raspljuje tvrdou s njenim jaro-
66
nim izvorom, a svetlot i bljeak sui se I tvrdoi
i sija svetlo, mnogo svetlije nego Sunev sjaj.

A, svetlost se hvata u tvrdom kvalitetu, tako
da ona potoji na teleni nain i tako mora veno da
svetli. Bljesak drhti u telu kao jarosno uspinjanje:
time se uvek i veno pkreu svi kvaliteti. Bljesak
vatre, dakle, u svetlosti drhti i uvek trijumfuje, a
tvrdoa je uvek telo koje je uva i isuuje. A ovo kre
tanje u tvrdoi jeste zvon, da odjekuje; a svetlost
ili bljesak ini zvuk; i slatka voa ini zvuk blagim,
da se moe upotrebiti kao razlika o zbrenja.
Ovde jo bolje zapamti roenje oprog kvali
teta. Poelo gorkog kvaliteta je kada se u vrlini
pjavi bljesak ivota u oporom kvalitetu; a kad zatim
pristigne bijesak vatre, u mevini voe i oporog
kvali teta: tada duh vatrenog bljeska proima opori
i tvrdi kvalitet, a ovo dvoje zajedno je jean ljub
morni, strogi, jaroni izvor, koji tu bsni i estoko
upa, jednako nekoj estokoj vatrenoj jarosti. Ni
sa im o ne mogu uporediti do sa udarcem groma,
kada' pre toga jarona vatra udari nadole, da ovek
obnevidi: ista jarona vatra je vrsta konjukcije ovo
ga dvoga.
Ovde zapti. Kada se ovaj duh vatre i opori
duh uhvate z guu, onda opri duh stvara estoku,
tvrdu, hladnu oporot, a vatreni duh stranu, jarosnu
vrelinu. Uspinjanje vreline i oprosti sad ini jedan
drhtei, jaroni, zatraujui duh, koji tu besni i
praska, kao da bi hteo da ratavi boanstvo. Ali, ovo
mora uistinu razumeti.
Ovo je, dakle, p kvalitetu pelo u sebi samome;
ali, pored upinjanja ovog jaronog duha hvata se
ovaj duh u slatkoj voi i ublauje: tu se njego ja
rosni izvor menja u drhtell, gorku, zelenkastu boju,
jednako zelenastoj tmini, i zadrava u sebi samome
vrstu svih triju kvaliteta i svojstvo, naime, svojstvo
vatrenog, oporog i slatkog kvaliteta; iz ovoga troga
nastaje etvrti kvalitet, naime, gorki kvalitet.
69
-
Jer, od vatrenog kvaliteta pstaje duh drhtei
i vreo, a o oporog pstaje estog, opr, tvrd i te
lesan, po emu je on duh koji uvek postoji. o slat
kog pstaje on blag, a jarost se preobraa u blagu
gorkost. Ovaj sada stoji u izvoritu seam duhova
Boijih i I vek pomae raanju onih estih duhova.
Ovo tano da razume! Kao to on raa svoga
oa i svoju majku, tako i njega raaju otac njegov
i majka njegova, jer poto je telesno roen, on sad
sa oporim kvalitetom uvek iznova raa vatru, a va
tra raa svetlot, a svetlost je bljesak, koji uvek iz
nova raa ivo I svim duhovima izvora, o ega
duhovi imaju ivot i uvek jedan drugoga raaju.
Ali, ovde treba da zna da nijedan duh ne moe
drugoga da roi sam; ne mogu to da uine ni dva
duha, ve roenje jenog duha stoji u delovanju svih
seam duhova: njih est uvek raa sedmog, i kada
ne bi bilo jenog, ne bi bilo ni drugog.
Ali, to to ja ovde katkad uzimam samo dva ili
tri duha za raanje jenog duha, inim to od moje
sopstvene slaosti; jer I mome iskvarenom mozgu ja
ne mogu da istraim njih seam I njihovom savren
stvu. Vidim ih, dakako, svih sedam, ali kada o njima
spkulim, onda se duh uspinje psred izvorita, gde
se raa duh ivota. Ovaj se penje iznad i ispod sebe,
i ne moe svih sdam 9uhova Boijih da pojmi u
jenoj misli, ili odjednom, ve u delovima.
Svaki duh ima svoj sopstveni izvor, bz obzira
to se raa o drugog duha. Takva je i pojmovnost
ovekova; on I sebi, dakako, ima izvorite svih se
dam duhova, ali I kojem izvoru se duh uspinje, iji
je duh izvora, I tome se taj isti duh najjae obrazuje,
najotrije on poima I ovome uspinjanju. Jer, ni I
banskoj snazi ne prolazi duh omah i najedared
I svom uspinjanju svih sedam duhova. Kada se us
pinje, on pokree svih seam najedare; ali e u
svome uspinjanju biti uhvaen, da e morati da p
loi svoju velelepnost i nee moi da trijumfuje nad
svih seam. (Ovo je sutastvo ula i misli; inae,
90
kada bi jedna misao mogla po sreditu priroe da
prolazi kroz sve duhove, onda bi ona bila osloboena
okova priroe. )
Tako je to i u oveku. Kada se jedan duh izvora
uspinje, onda on pokree sve druge i vidi sve druge,
jer se uspinje posred izvorita srca, poto se u VTelini
upaljuje bljesak svetlosti, u kojoj duh u svom uspi
njanju u istom bljesku vidi kroz sve duhove. Ali.
u naem iskvarenom msu je ona samo :.ao sevan j e
na suu; jer ako bih bljesak, koji, tavie, dobro
vidim i saznajem, kakav jeste, mogao da pojmim u
mome mesu (iz bljeska dolazi svetlost majesteta) "
onda on vie ne bi izgledao slian ivotinjskom telu,
ve anelima Boijim.
Ali, saekaj jo koji as, i ivotinjskom telu daj
crva za jelo. A kada vasceli Bog bude upalio sedam
duhova na iskvarenoj Zemlji, onda onaj isti Salni
ter, kojeg jede na Zemlji, nee biti sposolan za
vatru; tada e tvoji duhovi izvora, koji se odavde
rastavljaju, opet pojaviti se u istom Salniteru, kojeg
si jeo; u njima e trijumfovati i opt postati jedno
telo. Ali, onaj ko bude spsoban z upaljene vatre
sedam duhova Boijih, taj e u njima ostati, a nje
govi duhovi izvora e se uspeti u nebeskoj patnji,
to u jasno pokazati, kada na to doe red.
Vascelo banstvo ne mogu da ti opiem u jed
nom krugu, jer je ono neizmerno, ali nije nepoj
mljivo duhu, koji je u ljubavi Boijoj; on ga dobro
pi ma, ali samo u delovima: zato dokuuj jedno za
drugim, tako e videti celinu. U ovoj iskvarenoti
m ne moemo vilje o jednog takvog otkrovenja,
i ne moe dalje ovaj svet sa poetkom i krajem. Ta
koe bih rado da vidim neto vilje u ovome mom
stranom roenju, da bih okrepio mog bolesnog
Adama; ali, ogledam se po celom svetu i ne mogu
nita da istraim, sve je blesno, iznemoglo i ranje
no, uz to, slepo je, gluvo i nemo.
Citao sam spise mnogo veih majstora, u nadi
da u I njima nai razlog i pravu dubinu; ali naao
91
nisam nita, do jedan polumrtvi duh, koji strepi o
zdravlja, i zbg svoje velike slabosti ne moe da doe
do savrene snage.
Dakle, jo stojim kao strepijiva ena u roenju,
traim savrenu potkrepu i nalazim samo miris I
uspinjanju, u njemu duh ispituje ta se u ovoj pot
krepi krije za snagu, i okrepljuje se otuda savrenim
mirisom u njegovoj bolesti, sve dok ne doe pravedm
Samarianin i ne previje mu njegove rane i isceli
ga, i ne odvee ga u veno prebivalite: tada e i on
uivati savreni ukus.
Ovu travu, koju ovde svagda mislim, od ijeg
mirisa se krepi moj duh, ne poznaje svaki selja,
ne poznaje je ni svaki doktor; jednako je nesaznat
ljiva jednome kao i drugome; raste dobro u svakom
vrtu, ali I mnogim vrtovima je sasvim iskvarena i
zla, jer je tome kriv kvalitet njiva. Zato se ne pozna
je, pa i dea jedva da pznaju ovu tajnu, koliko Je
ovo saznanje sveta bilo teko.
Iako se I mnoima pojavio izvor, ipak je ovamo
ubrzo prorla oholost i sve je iskvarila. Zbg toga
nije hteo da pie omah na svome maternjem jeziku;
pmislio je da bi bilo odve detinjasto, da mora dati
da se to vidi na dubljem jeziku, kako bi svet vldeo
da je on ovek, i da je to za svoju korist jednako
drao kao skiveno i zairiio dubokim, tuim ime
nima, da se to ne zna: tako je stvorena puda oho
losti avolove.
Ali, priekaj protoduna majko, ti koja raa
svu decu ovoga sveta, koja e te se I svome uspinJa
nju postideti i koja te prezreti, i nee biti tvoja
deca koju si ti roila, kao to govori duh, koji se
pdie u sedam duhova Boijih, koji je otac tvoj:
ne kloni duhom! ja sam tvoja jaina i tvoja snaga,
ja u ti u starosti tvojoj pslati blagog pia.
Jer te sva tvoja deca koju raa i u mladosti
njihovoj doji preiru i ne ele da te neguju u tvo
joj dubokoj staroti: ja u te teiti i u tvojoj dubo
koj starosti darivati ti mladog sina, koji treba da
92
otane I tvojoj kui, sve dok ivi, i da te neguje i
tei te pred svim ranama i praskanjima tvoje gorde
dece.
Sad, ovde zapamti dalje o Merkuru, zvonu ili
jeci. Svoje prvobitno pelo svi kvaliteti uzimaju u
sreditu, I kojem se raa vatra, jer se na tom mestu
pjavljuje bljesak ivota svih kvaliteta i hvata s u
vodi, koja ostaje da osvet1java, i isuuje se u oporo
ti, da bljesak ostaje telesan i postaje svetlo sjaktav.
Ovde zpamti! - Upali drvo i ugledae tajnu.
Vatra se upaljuje u tvrdoi drveta, to je pak opri,
tvrdi izvor, izvor Saturna; on ini drvo tvrdim i
jedrim. Ali, sada ne postoji svetlost u soku drveta,
tako da vatra svetli kao sijajua sv"tlost; ali kada
s sok u drvetu ptroi, utuljuje svetlost i drvo je
arei ugalj.
Sad, vidi, jarost koja bukti u svetlosti ne postoji
u voi vatre, ve kada se u tvrdoi pojavi vrelina,
raa se bljesak; ovoga najpre hvat sok u drvetu,
o kojeg voa postaje sjaktava. Jarost ili gorina,
meutim, raa se posred tvrdoe i vreli ne u bljesku,
i od toga se takoe sastoji; i dokle dosee bljesak,
to jest istucana kora vatre, dotle dosee takoe ja
rot gorine, koja jeste sin tvrdoe i vreline.
Ali treba da zna ovu taknu, da je gorina pret- ,
hodno ve u drvetu, inae se jarona goina ne bi
tako iznenada rodila u prironoj vatri. Jer, jednako
kao to se raa telo vatre kada se upali drvo, na
isti nain raa se takoe drvo u zemlji i iznad zemlje.
Ali kada bi s jarost raala u sijajuoj vatri,
' .
. .
onda bi ona, razume se, dosezala daleko kao sjaj
svetlosti: ali ovo se ne dogaa. Ovako je: bljesak
jeste majka svetlosti, jer bljesak raa svetlost o
seb i jeste otac jarosti, jer jarot otaje u bljesku
kao seme u ou, a isti bljesak raa takoe zvon ili
jeku.
Kada bljesak izie iz tvrdoe i vreline, onda
praska tvrdoa u bljesku, a vrelina zvoni, a svetlost
u bljeku ini zvuk svetlim, voa ga ini blagim. U
93
oporoti ili tvrdoi se on hvata i isuuje, da je jedan
telesni duh u svim kvalitetima. Jer, svaki duh u se
dam duhova Boijih jeste bremenit sa svih sedam
duhova Bijih, i svi su jedan u drugome kao jedan
duh, nijean nije izvan drugog; samo to postoji
jedrio takvo raanje u njima, i tako raa jedan dru
goga i kroz sebe samog, a roenje, dakle, traje o
venosti do venosti.
Ovde u itaoca opomenuti da ispravno posmatra
bansko roenje. Ne treba da misli da jedan duh
stoji pored drugih, kao to vidi da na nebu zvezde
stoje jene pored drugih, nego je svih sedam jedan
u drugome kao jedan duh, kao to to moe videti
na nekom oveku. o ima mnoge misli, zbg delo
vanja sedam duhova Boijih, koje unutra dre ljud
sko telo; ali, mora rei, sem ako nisi budalast, da
svaki lan I celom telu ima drugaiju sngu.
Ali, prema kvalitetu u kojem probudi duh i
odredi kvalitet, uspinju se misli i prema njemu vla
daju dum. Probudi li duh u vatri, onda e u tebi
navreti gorki i tvrdi gnev; jer, im se upali vatra
koja se dogaa u tvrdoi i jarosti, u bljesku izvire
gorki kvalitet. Jer, ako se u svojoj ljubavi uzdie
protiv neega, bilo to protiv ljubavi ili protiv gneva,
iji kvalitet upaljuje, to e gore ti u tvome celom
korporovanom duhu; u bljesku se, meutim budi
isti kvalitet. Jer, kada pogleda neto to ti se ne
dopada, to je protiv tebe: onda uzdie gorenje srca,
kao kada bi uzeo neku steDu i udario po vatrenom
leu, pa kada iskra izbije u srcu, onda se upaljuje
vatra. Isprva ona tinja, ali kada gorenje srca vie
uzdigne, onda je to kao kada duva u vatru, da bi
se upalila istucana kora. Onda je ugaslo vreme, ili,
vatra postaje toliko velika da gori i prodire i onom
najbliem nanosi tetu.
Kae li pak: kako se moe ugasiti upaljena
vatra? Cuj, I sebi ima slatku vodu izvora: uspi je
I vatru, utulie. Pusti l i da gori, onda e ond pro
dreti I tebi sok I svih sedam duhova izvora, da e
94
pstati suVo Kada se to desi, onda si vatra pakla i
ara paklene vatre, i navek ti nema saveta.
Ali, ako gleda neto to ti se mili, i budi duh
u srcu, onda upaljuje vatru u srcu; ona isprva gori
u slatkoj vodi kao arei ugalj. Dok tinja, ona je u
tebi blago zadovoljstvo i ne prodire te; ali kada se
tvoje srce odvie uzdigne i upali slatki izvor, da on
postane gorua istucana kora, onda upaljuje sve
duhove izvora: tada itavo telo gori i hvata usta i
ruke.
Ova vatra je najtetnija i od kako je sveta naj
iskvarenija, i tavie, nju je teko ugasiti; jer kada ,
se ona upali, onda ona gori u slatkoj vodi, u bljesku
ivota, i mora se ugasiti gorinom, a voa je utoliko
bdnija, ukoliko je vie vatre. Iz toga takoe sledi
tuna du, kada neko treba da dozvoli da doe do
toga da u njegovoj ljubavi gori vatra u slatkom kva
litetu.
Ali, treba da zna da si u tvojoj regimenti ti
gospodar tvoje sopstvene due; u tebi se nee poja
viti nikakva vatra u tvome krugu tela i duha, ti je
sam probuuje. Istina je da I tebi izviru svi tvoji
duhovi i uspinju se u tebi; dabogme, jedan duh uvek
ir veu snagu nego drugi. Jer, kada bi I jednom
oveku regimenta duhova bil. .- kao I drugome, onda
bismo svi imali jednu volju i jedan oblik, ali svih
sedam ih je u sili tvoga zajedno korporovanog duha,
a taj duh se zove dua. (Ona u sebi ima prvi prin
cip, duh due drugi, a duh zvezda u elementima
trei, naime ovaj svet. )
Kada se pak neka vatra uzdigne u nekom duhu
izvora, onda ona nije skrivena dui; dua moe o
mah da razbudi druge duhove izvora koji su protiv
ni upaljenoj vatri i moe da je ugasi. Htedne li,
meutim, vatra da postane velika, onda dua ima
svoj zatvor u koji moe da zakljua upaljeni duh,
naime, u tvrdi, opri kvalitet, a drugi duhovi moraju
biti njen tamniar, dok gnev ne proe i vatra ne
zgasne.
95
Zapamti, ta je to. Kada te jedan duh izvora od
ve tvrdo goni nekoj stvari, koja je protiv prironih
zkona, onda mora ovratiti tvoje oi o te stvari.
Ako to ne pomae, onda uzmi isti duh i baci ga u
ticu. To e okrenuti tvoje srce o naslade, O
dranja i lokanja, o carstva ovoga sveta, i misli da
dananji dan jeste kraj tvoga tela; okreni se o ras
koi sveta i ozbiljno pozovi Boga, i predaj mu se.
- Kada to uini, svet e ti se rugati i mora biti
njegov glupak. Ovaj krst nosi sa strpljenjem, i ne
daj zatvorenom duhu da opet izie iz tamnice, i
veruj Bogu, on e te krunisati banskom radou.
Ako se duh opt otme iz tamnice, smesti ga p
novo I nju uortai se s r.jim, sve dok ivi. Samo
ako izdri toliko dugo da ti se ne upali izvorite
srca, da o toga tvoja dua ne postane tanko drvo
vatre, i da svaki izvor jo ima svoj sok, kada se iz
nutra adeliS: onda ti zapaljena vatra nee nimalo
koiti na Polednjem sudu i nee prionuti uz tvoje
duhove sokova, ve e psle ovih stranih veljih
jada u vasksenju biti Boiji trijumfujui aneo.
Sada bi mogao kazati: da li je u Bogu takoe
jedna mrnja meu duhovima Boijim? Ne. Odmah
poto pokaem njihovo ozbiljno i strogo roenje,
ba svako e moi dobro da razume veliku ozbiljnost
Bi ju: zato ne sledi da je meu njima nejedinstvo.
Jer, najunutranjije, najdublje roenje je samo u
sri, to ne moe da dokui nijedno stvorenje I telu,
ve I bljesku, I kojem se raa skiveni duh, tu e
biti pojmljiv; jer se isti takoe raa na takav nain
i I takvoj sazi.
A, meni se vrata moje duevnosti otvaraju,
tako da to vidim i da mogu da saznam; inae bi ko
mene mnogo toga ostalo skriveno, sve do dana vas
krsenja mrtvih. To je takoe o kako je sveta bilo
skriveno svim ljudima, ali ja putam da time Bog
upravlja.
U Bou trijumfuju svi duhovi kao jedan duh,
a jedan duh uvek ublauje i okrepljuje druge, i
96

nije nita drugo do zaludna radost i milina. AU,
njihovo strogo roenje, koje se deava u skrivenome,
mora biti takvo; jer ivot i razum i sveznanje se
tako raaju, a to j e jedno veito raanje koje nikada
nije drugaije.
Ne sme misliti da je na nebu jedno telo koje
se samo raa, koje ovek pre svih drugih naziva
Bgom; ne, ve se ra2 vascela banska snaga, koja
jeste samo nebo i svih neba neb, a to se zove Bog
otac, iz kojeg su roeni svi sveti aneli i takoe u
istoj snazi ive; takoe u telu te snage se uvek i
veno na taj nain raa duh svih anela, uz to,
takoe, duh svih ljudi. Jer, ovaj svet pripada isto
tako telu Boga oa kao i nebo; ali, duhovi su u pro-

stornosti ovoga sveta upaljeni od kralja Lucifera,
I njegovom uzdiznju, da sve na ovome svetu jeste
kao napla usahnulo i mrtvo: zato smo mi siroti
ljudi ak zaslepljeni i ivimo u velikoj opasnosti . . .
Ali, ne treba zbog toga da misli da je nebeska
svetlost na ovome svetu ugasnula I izvornim duh<
vima Boijim. N e, to to mi sa naim iskvarenim oi
ma ne moemo da shvatimo jeste samo tmina; ali
im Bog ukloni tminu, koja lebdi iznad svetlosti, i
tvoje oi e s otvoriti: tada bi, ovde, na mestu na
kojem stoji, u svojoj odaji, ili pak u njoj sedi ili
lei, seeo i lepi lik Boiji i vascela nebeska vrata.
Ne treba svoje oi da die preJla nebu; jer stoji
naposana: vrlo blizu ti je ova re, u ustima tvojim
i u srcu tvome. 5. Mojs. 30, 40; Rim. lO, 8. - Bog
ti je toliko blizu, da se roenje Sveto trojstva takoe
deava u tvome srcu, u tvome srcu se raaju sve tri
linoti, Bog otac, Sin i Sveti duh.
Sto ovde pak piem o centru ili sreditu, onda
tome nije znaenje da je na nebu neko posebno mesto
ili neko posebno telo, u kojem bi se pjavljivala va
tra boanskoga ivota, iz kojeg proizilazi seam du
hova Bojih u vasceloj dubini oa; ve zborim na
telesni ili anaeoski ili ljudski nain, zbog itaoe-
97
vog nerazu mevanja, po vrsti i nanu, kako su stvo
rena aneoska stvorenja i kako je svagda u Bogu.
J er ne ume (a spomene nijednog mesta, ni na
nebu. ni na ovomsvetu, na kojem ne bi bHo boan
skog roenja, pa bilo to u nekom anelu, ili u svetom
oveku, ili izvan ovoga. Gde god se izvorni duh kudi
u svetom oveku, ili izvan ovoga. Gde go se izvorni
duh kudi u boanskoj snazi, ma na kom mestu to
bilo samo ne u avolima i I svim bzbnim iskva- ,
renim ljudima, tamo je ve sadrano izvorite b
anskog roenja, tu su ve svih sedam izvornih du
hova Bojih, kao kada zatvara neki krug prostora,
krug stvorenja, a u njemu bi posebno bilo vascelo
banstvo, jednako kao to se raa u nekom stvore
nju, tako s takoe raa u vasceloj dubini Oca, na
svim krajevima i I svim stvarima.
I na jedan takav nain je Bog svemoni, svezna
jui, svevidei, sveujui, svemiriui, sveuvstvuju
i, sveoseajui Bog, koji je svugde i iskuava srca
stvorenja i bubrege. I na jedan av nain su neb
i zemlja njegovi, i na jedan takav 'nain moraju svi
avoli, koliko ih ima, biti svim bzbnim ljudima
veno utamnieni, i I Salniteru, kojeg su oni na
svome mestu iskvarit i upalili, pate venu patnju,
i Uz to venu sramotu i pokoru.
J er e vasceli lepi lik Boiji svekolike svete
anele lepo, prekrasno i jasno osvetliti iznad njih
i ispod njih, i na sve strane pore njih, a SV sveti
aneli trijumfovae iznad svekolikog oveka, pvrh
njega i ispo i pored njega, veno, i od velike radoti,
miline i draesnosti sada pevaju o Boijoj svetoti
o svojoj kraljevskoj regimenti, o draesnom plodu
nebeskog rastinja, i to e biti prema kvalitetu sedam
duhova Boijih obznanjeno na sav glas.
Naprotiv, aneli e sa svim bzbnim ljudima
biti proterani u pakao, ptom e se pakeni smrad
muiti i peti, a paklena vatra i paklena hladnoa i
gorina goree prema vrsti zapaljenih duhova Boi
jih, u njihovim telima i isto tako u njihovoj oblasti.
98

Da, kada bi jo mogli da budu zapreti u rupu, da ne
bi dodirivali gnevni lik Boiji, onda bi jo bili zado
voljniji i ne bi morali da podnose venu sramotu i
pkoru.
Ali, tu nema pomoi, njihova muka samo postaje
vea, sve vie e oni aliti, sve vie e se upaljivati
paklena jarot, moraju leati u paklu, kao mrtvake
noge, kao u vatri osmuene ovce, njihov smrad
.
i
grozota nagrizae ih, nee smeti da pignu svoJe
oi za pokoru, jer u svo joj oblasti nee videti nita
drugo do samo jednog strogog sudiju i iznad sebe, i
na svim stranama, videe venu radost. :eNe da oni
ovu ne shvataju, ili ne vide, ve o njoj znanje imaju
u centru. )
Tu j e ah i avaj, dranje i vritanje, a nikakvog
spasenja. Bie im kao kada stalno gr i seva na
suu, jer se tako raaju upaljeni duhovi Boiji. Prva,
tvrdoa, raa tvrdi, hrapavi, hladni i opori kvah
tet, druga, slatkoa, je ushanula, kao kod areeg
uglja, kada vie nema u drvetu soka, koje gori o
ei, a nema okrepijenja; tree je gorina koja upa
kao vrela kuga i gorija je o ui; etvrto je vatra
koja gori kao jarosni sumpor, pto, ljubav je jedno
neprijateljstvo, jeka nije nita drugo nego tvrdo
kovanje, jednako nekom praznom zvuku vatre, k

o
da je to unio udar groma, oblast sedmog tela le
kua aloti. Njihovo jelo je grozota, a iz svih kva
liteta raste jarot. Ah, i veno bz kraja, tu nema
vremena drugi kalj, koji dri veni sud, sedi na
njihovoj stolici, oni su samo stoliica za njegova
stopala.
A, lepoto i milino ovoga sveta, o carstvo i gorda
raskoi, o moi i silo, tvoj nepravedni sud i velika
Fasko sa svim tvojim milinama, sve to lei na jednoj
gomili, i sve je postalo paklena vatra. Pa deri, loi,
nadodoljuj se, pa vladaj u tome, ti lepa boginjo,
kako si pstala bludnicom, a tvoja sramota i pokora
tvoja traju veito.
99
1 1 . POGL.4VLJE
o sedmom duhu izvora u boanskoj si
Sedmi duh Boiji u banskoj snazi jete telo
koje se raa iz drugih st duhova, u kojima opstoje
sve nebske figure, i I ovima se obrazuje i formuje,
a u tome se pjavljuje svekolika lepota i radost. To
je pravi duh priroe, sma priroa, u kojoj stoji
pojmovnost, i I njemu se formovana sva stvorenja
n nebu i na Zemlji: pa i samo neb je formovano
I njemu i sva prirodnost I itavom Bogu stoji I
ovom duhu. Kada ne bi bilo ovog duha, ne bi bilo
anela, ni ljudi, a Bog bi bio neistraiva suti
n, koja bi pstojala u neistraivoj snazi.
Sada se potavlja pitanje: kakav je ovaj oblik?
Ako si uman duh Merkuriusa, koji proire ko svih
sdam duhova Boijih i oobrava ih i promatra
kakvi oni jesu, onda e ix.sle objanjenja ovog sed
mog duha razumeti i p smislu pjmiti delovaje i
sutinu svekolikog boanstva. Ali, ako o ovoga duha
nita ne razume. onda otavi na miru ovu knjigu,
i ne prosuduj ni o hladnom, ni o toplom I njemu,
jer si jako uhvaen I Saturnu i nisi filozof na ovom
svetu. Ostavi svoje prosuivanje da miruje, ili e
biti nagraen zlom, od kojeg hou verno da te sau
vam, sve do onoga ivota, kada e ti se otvoriti vra
ta neba, pa e onda i ti to razumeti.
Sad se dubko zamisli. Ovde moram da obuhva
tim itvo nebsko telo u sreditu ko srca; a poto
objasnim itavo telo, kako postaje priroa, shvatie
najvii razlog, kako svih sedam duhova Boijih uvek
raaju jedan drugoga, i kako banstvo nema ni p
etka, ni kraja. Zato pogledaj zadovoljstvo tvoga
duha, i veno, boko carstvo radosti, nebsko

stanite i telesne radosti koje I venosti nemalU
kaja.
Sad zapmti: kada se u centru pojavi bljesak,
onda .boansko roenje stoji u punom delovanju, u
100
Bgu je uvek i veno tako, a u nama, sirot01 dei
o mesa nije. U ovome ivotu, I nama ljudima tri
jumfujue banko roenje traje tek onoliko koliko
traje bljesak, zato je nae saznanje delimino, dok
je u Bogu bljeak uvek nepromenljiv i veno je ta
kav.
Vidi, svih sedam duhova Boijih se raa u
.
isto
vreme, nijedan nije prvi, i nijedan nije poslednji,
ali se mora gledati na jezgro, kako se pojavljuje b
ansko roenje, inae se nee razumeti nita, jer
stvorenja ne mou svih sedam duhova u isto vreme
jedne u drugima da pjme, ina ona to nepsredno
saznaju, ali k.ada s jedan duh kudi, onda on kudi
sve druge, tada stoji roenje I punoj snazi. Zato u
ljudima nema jedno petka i u B, zt tkoe
moram pisati samo na nain stvorenja, inae ne bi
nita razumeo.
Vidi, svih sedam duhova bi izvan bljeska bili
jedna tamna dolina, ali kada se bljesak izmeu opo
rog i gorkog kvaliteta pojavi u vrelini, onda on
pstaje sjaktav u slatkoj voi, u plamenovima vreli ne
gorak i trijumfujui i iv, a I oporom telesan, suv
i svetao.
Sada se ova etiri kvaliteta pokreu u bljesku,
jer I ovome sva etiri postaju iva; sada se snaga
ova etiri duha poveava u bljesku, kao kada se p
javi ivot, a poveana snaga u bljesku jeste ljubav,
to je peti duh, ista snaga u bljesku tako prijatno uza
vri kao kada bi mrtvi duh oi veo i iznenada bio stav
ljen u velikoj jasnoi.
U ovom talasanju pak jedna snaga pokree dru
gu prvo praska opora snaga, vrelina u praskanju
pravi svetli zvuk, a gorka snaga razdeljuje zvuk,
voda ga ublau je, to je esti duh.
Sada se pojavljuje zvon, u svih pt duhova, jed
nako nekoj prijatnoj muzici, i ostaje da pstoji, jer
ga isuuje opori kvalitet. Sada u istoj jeci, koja se
pjavila i koja pstoji samo suva jeste snaga svih
101
I
est duhova izvora, i jednako kao seme drugih est
duhova, koje su oni zajedno korprovali i o toga
nainili jedan duh koji ima kvalitet svih duhova, a
to je sedmi duh Boiji u banskoj snazi.
Ovaj duh pstoji samo u svojoj boji jednakoj
nebskom plavetnilu, jer je roen iz svih est duho
va, kada bljesak, koji postoji usred vreline, svetli
u drugim duhovima tako da se oni uspinju u bljesku
i raaju sedmi duh, takoe se uspinje bljesak u ro
enju est duhova u sedmom duhu.
Ali, zato to sedmi duh u sebi nema poseban
kvalitet, bljesak u sedmom duhu ne moe da postane
svetliji ve on od sedmog duha gradi telesnu sutinu
svih sedam duhova, a bljesak stoji na sreini izmeu
ovih seam duhova i raa se o svih sedam duhova.
Sedam duhova jesu otac svetlosti, a svetlost je
njihov sin kojeg oni uvek tako raaju od venosti
do venoti, a svetlost osvetljava i uvek i veno se
dam duhova ini ivima i punim radosti, jer oni sve
koliko svoje ispunjenje i ivot uzimaju I snazi svet
loti. Naprotiv, svi oni raaju svetlost i svi su I isto
vreme otac svetlosti, a svetlost ne raa duh, ve ih
sve ini ivima i bogatima radou da uvek stoje I
roenju.
Vidi, jo jednom u ti pokazati, ne bi li ti to
moda pjmio, da ovaj uz,vieni rad ne bi bio uzalud
i bez koristi.
Opori kvalitet je prvi duh, kvalitet koji stee i
sve ni suvim; slatki kvalitet je drugi duh, kvalitet
koji u blauje. Trei duh pak jeste opori duh, koji
nastaje iz etvrtog i ptog, kada se trei duh u nje
govom benjenju protrlja u oporom, onda on upalju
je vatru, onda se I jarosti pojavljuje vatra I opo
rome. U istoj toj jarosti osamostaljuje se opori duh,
a u slatkom on postaje blag, u tvrdom postaje tele
san, pa sad postoji on i etvrti takoe.
Sada se u vrelini pojavljuje bljesak u snazi sva
etiri, i uspinje se u slatkoj vodi izvora, a gorki ga
ini trijumfujuim, a opori ga ini sjaktavim i svu-
102

vim i telesnim, a slatk ga ini blagim, i uzima njt'
gov prvi sjaj u slatkom, tu pak bljesak ili svetlost
postoji I sreditu kao srce. Kada ista svetlost koja
stoji u sreditu sija u etiri duha, onda se snage e
tiri duha uspinju u svetlosti i postaju ive, a vole
svetlost, to jet, hvataju je u sebe i njome su breme
nite, a isti ptoeni duh jeste ljubav ivota, to jeste
pti duh.
Ako su duhovi uhvatili ljubav u sebi, onda oni
oreuju kvalitet za vee radosti, kao kada se po
javljuje zvon; tvrdi duh praska, slatki duh ini pra
skanje blagim, opori se razdeljuje prema vrsti kva
liteta, etvrti ini zvuk, peti ini carstvo radosti, a
ovo zajedno korporovano zvonjenje jeste zvon ili
esti duh.
U ovom zvonjenju se pojavljuje snaga svih est " .,
duhova, i postaje pojmovno telo, govorei na aneo
ski nain, i postoji u snazi drugih est duhova i u
svetlosti, a to je telo prirode, u njemu se obrazuju
sva nebeska stvorenja i figure i rastinje.
Sveta vrata. - Ali, svetlost koja pstoji posred
svih est duhova, a unutar svih sedam duhova stoji
ivot, zahvaljujui kojem svih sedam duhova postaju
trijumfujui i bogati radou, u emu se pojavljuje
nebesko carstvo radosti, koje raaju svih sedam du
hova, a to je sin svih sedam duhova, a sedam duhova
jesu njegov otac, koji raaju svetlost, a svetlost raa
u njima ivot, a svetlost je srce sedam duhova, a ova
svetlost jeste istinski sin Boiji. kojeg mi hriani
oboavamo i potujemo, kao i druge linosti u ne
beskom Trojstvu.
Sedam duhova Boijih jesu svi zajedno Bog otac,
jer nema duha izvan drugog duha, ve svih sedam
njih raaju jedan drugoga, pa kada ne bi bilo jednog,
ne bi bilo n dugog. Svetlost, meutim, jeste jedna
druga linost. jer se ona uvek raa iz sedam duhova,
a sedam duhova se uspinju u ovoj svetlosti. a snage

ovih sedam duhova uvek izlaze u sjaju svetlosti u
sedmom prirodnom duhu, i formuju i obrazuju sve
103
,
u semom duhu, a ovo izlaenje u svetlosti jeste
Sveti duh.
Bljesak ili panjina ili srce, koje se raa u sna
gama, ostaje da stoji u sreitu, a to je Sin, a sjaj u
svekolikoj snazi izlazi od Oca i Sina u svim snagama
Oa i formuje i obrazuje u sedmom prirodnom duhu
s

pre

a snazi i delovanju sedam cuhova i prema

nJlhovOj razlici i nagonu. I to je pravi Sveti duh
kOjeg mi hriani tujemo i oboavamo kao treu
linost u boanstvu.
Vidi, dakle, slepi Judo, Turine i neznaboe,
a
.
b
anst:u jeu tri linosti, to ne moe poricati,
Jer ZlVlS u trIma lInostima, i svoj ivot ima o njih
i I njima a na Poslednjem sudu e vaskrsnuti iz
mrtvih I snazi ovih triju linosti i veno e iveti.
Ako e na ovome svetu iveti sveto i' dobro po
zakonu prirode, i ako svetli bljesak, koji je tu Sin
Boiji, koji te ui zakonu priroe, ne bude hteo da
ugasi jarosnim uzdizanjem u tvojih sedam duhova
izvora, koje juri protivno nauku prirode, onda e
sa svim hrianima iveti u venoj radosti.
(Zakon priroe je banski poredak iz centra
prirode, koji u tome moe da ivi, ne trai nikakvih
drugih zakona, jer on ispunjava volju Boiju. )
.
Jer. nije do tvoga neverovanja, tvoje neverova
nje ne ukida istinu Boiju; vera, meutim, raspiruje
duh ade, i svedoi da smo deca Boija, vera se raa
u bljesku i rve se sa Bogom sve dok on ne nadvlada
i pobedi.
Ti presuuje nama i presuuje sebi samom,
budui da raspiruje surevnjivost u gnevu koji gasi
tvoju svetlost; ako si rastao na slatkom drvetu ako
.
'
savlauJe zle uticaje i ivi sveto i dobro po zakonu
prirode koji ti dobrovoljno pokazuje ta je pravo.
Ali, ako nisi rastao iz neke jarosne grane ( ra
zu
z
ee iz svekolikog bezbonog semena, iz kojeg
najee izraste iak, koliko god da je saveta, volja
e biti slomljena, i bie teko, onoliko koliko se li
stova sasui na dobrom drvetu)
I
ako nisi slep, ko
104
e te odvojiti o lj ubavi Boije, u kojoj si roen i
u kojoj ivi, istraje li do kraja u njoj? Ko to hoe
da te odvoji od Boga u kojem ovde ivi?
Sto si u njivi posejao, to e i izrasti, pa bila to
penica, ito, jeam, mahune ili trnje, ono na ta ne
bude sposobna vena vatra, to nee ni goreti, ali
sam Bog nee kvariti tvoje seme, ve e se starati da
ono donese ploa u venom ivotu.
Pa poto sve ivi i jeste Bog, zato se korov hva
li pred penicom? misli li da je Bog licemer , a ti
pogledaj svaku linost ili ime? Koje bio otac svima
nama, nije li to bio Adam? Pa ako je njegov sin u
zlu iveo pred Bogom, zato mu nije pomogao nj egov
otac Adam? Ali, ovde se kae: koja dua zgrijei,
ona e poginuti (Jez. 18, 4. 20). Da Kain nije ugasio
njegovo svetlo, ko bi ga ovojio od ljubavi Boije?
Tako i ti, hvali se da si hrianin i da pznaje
svetlo, pa zato se ne okrene njemu? misli li da te
ime ini svetim? ekaJ :lalO, iskusi e to. Gle, pre
e u carstvo nebsko ui mnogi Jevreji, Turci i pa
gani, koji su dobro ukrasili svoje lampe.
o koje je koristi biti hrianin?
Mnogi e, medutim, jer znaju put ivota i znaju
kako treba da se poignu pre pada, ostati da lee,
bie baeni u jame, i tu e morati da trunu sa svim
bzbonim neznabocima. Zato gledaj ta ini, ko
si; drugima sudi, a sam si slepo A duh veli da nema
razloga da sudi boljem o sebe, nismo li zar svi o
jednoga mesa, a ne potoji li na ivot u Bogu, jed
nako kao u ljubavi, tako i u gnevu? Jer, ono to
pseje, to e i pnjeti.
Razlog tome to se ti gubi nije Bog, jer je u
priroi napisano da valja initi po zakonu i po pravu,
a istu knjigu ima i u svome srcu. Sasvim dobro
zna da ti valja delovati dobro i prijateljski prema
tvojima blinjima, takoe sasvim dobro zna da svoj
105
vlastiti ivot, to jest, telo svoje i duu svoju ne sme
osramotiti i okaljati.
Uistinu. I ovome postoji jezgro i ljubav Boija,
Bog ne gleda ni na jedno ime ili roenje, ali ko se
upravlja u ljubavi Boijoj taj se upravlja u svetlu,
a svetlo je srce Boije. Ko pak Boga stavlja u srce,
k e ga ispljuvati? Niko, jer se on raa u Bogu.
O ti, slepi i plumrtvi svete, okani se toga da
sudi, o ti, slepi Judo, Turine i neznaboce, okani
se svoga klevetanja i predaj se pokornosti Boijoj, i
upravljaj se I svetlu, videe kako e ustati I svome
padu, i kako e se na ovome svetu obraniti od pa
klene jarosti i kako e moi da je savlada, i sa
Bgom veno da ivi.
Uistinu, samo je jedan Bog, ali kada se sa tvojih
oiju podigne koprena da ga vidi i da ga sazna,
onda e sva tvoja braa, bili to hriani, Jevreji ili
Turci ili neznaboci, ustati i doi do saznanja. Ili,
misli da Bog jeste samo Bog hriana? Neznaboci
takoe ive u Bogu; nego u svakom narou koji se
boji njega i ini pravdu mio je njemu. Apost. lO,
35. Ili, ta si ti znao koji si hrianin, kako je Bog
hteo da te spasi od zla? ta ti nudi za prijateljstvo
s njim, poto je Bog svome sinu dao d pstane <
vek, da spasi ljudski rod? je li on samo tvoj kralj?
ne stoji li napisano: svim neznabocima on je uzda
nica? Hag. 2, 8.
Sluaj, kao to za grijeh jednoga doe suenje
na sve ljude, Rim. 5, 18. i kao to za jednoga doe
spasenje na sve. Sto na svakome lei kao nauka? ti
takoe ne zna kako je Bog hteo s tobom da postupi,
pto si I grehovima bio mrtav.
Jednako kao to greh bez razlike vlada jednima,
tako i svima, tako takoe vlada milosre i spasenje,
kako jednima, tako i svima. Neznaboce, Jude i Tur
ke je, meutim, snalo slepilo, ali i oni jednako stoje
I stranome roenju, i trae mir, iskaju milost, i
ne trae ga na pravome mestu, Bog je, meutim,
svuda i gleda na temelj srca. Pa, ako se u njima, u
106

njihovom stranom roenju raa svetlost, ko si tl,
ti koji im sudi?
Vidi, ti slepi ovee, ja u ti pkazati, poi na
neku poljanu, tamo e videti mnogo korenja i cvea,
videe oporo, slatko, kiselo, blo, uto, crveno, zele
no i mnogo koje; ne rastu li svi oni na Zemlji? ne
stoje li jedno pored drugog? ne zavidi li jedno drug<
me na njegovom lepom obliku? Uzdigne li s jedno
meu njima previe u svome rastu i sasui se, jer
nije imalo dovoljno soka, ta mu moe uiniti zem
lja? daje li mu ona soka koliko i drugima? Ali, kada
ispod njega izraste trnje i kada etelac doe da pri
bre etvu onda on saseca sve oreda, i odbacuje,
,
a oni sagorevaju I vatri, a mnogo cvee sbre u
svojoj itnici.
Tako je i sa ljudima, o
;
'i su od mnogih darova
i usuda, jedan je u Bogu mnogo svetliji nego drugi,
ali zato to nisu u duhu pokvareni, nisu ni za osudu,
ali ako je duh pokvaren, onda ovek ne vredi ni za
to do za drva za og rev. A ako su Turci oporog kva
liteta, a neznaboci gorkog, ta te se to tie? ako
svetlost u oporom i gorkom kvalitetu postaje sijaju
a onda to ona i osvetljava ? A ti si roen u vrelini,
. ,
u kojoj se svetlost pojavljuje u slatkoj vodi izvora,
pa pripazi da te vrelina ne sagori, mogao bi je i uga
siti.
Ti e pak rei: nije li pravo da neznaboci,
Jude i Turci istrajavaju u njihovom slepilu? Ne, ali,
ja ti kaem, kako moe videti onaj ko nema oiju?
ta o tome zna siroti laik, ta svetenici imaju drugo
do buke u njihovom pijatvu ? on olazi tamo u
svojoj bezazlenosti i dri se i strahu.
Sad e ti pak rei: da li je Bog oslepio Turke,
Jevreje i neznaboce? Ne: nego kada im je Bog upa
lio svetlost, oni su iveli u zadovoljstvu njihovih sr
ca, i nisu hteli da znaju o duhu, a onda je zgasnula
spljanja svetlost. Ali, nije. sasvim zgasnula, i ne
107

toliko da ne bi mogla da se roi u oveku, buduci
da je ovek o Boga i da u Bogu ivi, pa bilo to u
ljubavi ili u gnevu.
Ako pak ovek udi, ako u svojoj udnji ne sre
da postane bremenit, a ipak jeste bremenit, onda
on moe i da raa. Ali, sve dok mu sija spoljanja
svetlost, dotle on ne poznaje svoga sina kojeg je
roio, i tek kada se pojavi svetlost na Poslednjem
sudu, ugledae svoga sina.
Vidi, kazujem ti jenu tajnu, ve je vreme da
mladoenja krunie svoju nevestu, savetuj, gde je
kruna? pred pono, jer posred oporog kvaliteta svet
lot pstaje svetla. Ali, odakle dolazi mladoenja?
iz sredita, I kojem vrelina raa sveilost i I pno
prelai u opori kvalitet, kada svetlost potaje svetla.
Pa ta ine pred pne? zaspali su u vrelini ali e ih
probuditi sevanje na suvo, i mnogi o njih e se za
straiti na smrt? A ta ine pred vee? njihov gorki
kvalitet e se spjiti sa drugim kvalitetima, a kada
kuaju slatku vou, njihov duh e potati blag. A
ta ine ujutro? o poetka si ti gorda nevesta, jo
o petka nuena ti je kruna, ali se ti o onda kani
da bude lepa, s drugima ivi.
o boanskoj i nebeskoj prirodi, de!ovanju i svojstvu
Ako pak hoe da za ta na nebu jeste kao pri
roda, i ta sveti aneli u sebi imaju o priroe, i ta
uistinu jeste svetla, nebeska i banska priroa, on
da zpii okolnosti ovog sdmo izvornog duha Bo
ijeg, onako kako sledi.
Sedmi izvorni duh Boiji jeste izvorni duh pri
rode, jer drugih et duhova raaju sedmi, a sedmi,
im s roi, jeste jednako majka otalih seam, koji
obuhvata drugih est, i raa se opt, jer telesna i
prirodna sutina stoji u sedmom duhu.
108
Ovde zapamti smisao.
Sest duhova se uspinje u punom roenju prema
svakoj snazi i vrsti, i kada se uspnu, onda je njihova
snaga sainjena od svih snaga, a vrstoa sasuuje
tu snagu i jednaka je itavoj sutini. Ovo telesno
sauivanje ja u kjizi nazivam banskim Salnite
rom.
.(Po reju Salniter, u ovoj k"jizi se razume
kako iz venog centra prirode drugi princip izrasta
iz prvog, jednako kao svetlot iz vatre, pto se razu
meju dva principa. kao prvi, vreli, i kao drugi, vaz
duni, poto u ivotu u vazuduhu stoji pravo raste
nje, a u ivotu u vatri uzrok kvaliteta.
Dakle, ako je napisano: aneli su stvoreni o
Boa, onda e se razumeti iz vene prirode Boga, I
kojoj se razume sedam oblika, a boanska, svetla
priroa nee se razumeti I vatri, ve I svetlosti. I,
ako nam vatra daje tajnu veite priroe, i tajnu b
anstva, onda e dva principa prazumevati dvo
struki izvor, jedan vreli, jarosni, opri, gorki, stra
, ratkajui I vatrenom izvoru, a iz vatre svet
lot, koja stanuje I vatri, a o vatri se ne dokuuje,
i ptoji jedan drugi izvor, kao blagost, u kojoj jeste
pouda ljubavi, odakle e se pouda ljubavi razumeti
kao jedna drugaija volja o volje koju ima vatra)
(Jer, vatra bi sve da rastoi i uspinje se visoko
u izvoru, a krotkost svetlosti sutastvo, dok u
venoj svetlosti vatra ini duh vode venoga ivota,
a I treem principu ovoga sveta stvara vou a pra
skanjem vazduha. )
.(Onaj ko ita ovu knjigu treba da razume tri
principa ili roenja, kao jedno o prastanja vene
prirode u venoj volji ili udnji Boijoj, udnji koja
se goni I vwikome strahu do etvrtog, prema vatri,
u kojoj nastaje svetlost i ispunjava venu s\obodu
izvan prirode. ) {
109
(Zato emo razumeti sveti trobroj u svetlosti
izvan prirode, u snuzi svetlosti u slobodi, kao drugi
izvor bz sutine, pa ipak povezan sa vatrom prirode,
kao vatru u svetlosti. A trei princip ovoga sveta je
roen iz prvog i i stvoren je od njega. Ovo je samo
jedno uvoenje u ovaj princip, jer prvi autor nije
dovoljno pojmio, a i kada bi sve izgledalo sasvim
jasno, ipak ne bi moglo da se dokui sve, jer je to
jenako kao kada proe pljusak, posle kojeg nastaje
rastinje.)
Jer, unutra je seme vascelog boanstva, i jed
nako je kao kada majka koja prima seme uvek iz
nova raa plod, prema svim kvalitetima semena.
U ovom uspinjanju, takoe posred est duhova,
uspinje se Merkurius, zvon ili jeka svih est duha-
o
va, a u sedmom postoj l an kao u majci, kada sedmi
kvalitet raa plodove svake vrste i svake boje, prema
est delovanja.
Ali, ovde mora znati da boanstvo ne miruje,
ve deluje bez prestanka, i uspinje se, kao prijatno
rominjanje, kretanje ili borenje, jednako kao to se
dva stvorenja, koja su u velikoj ljubavi, igraju i
dave s, ili se guaju, pa as gore lei jedno, as
drugo, sve dok jedno ne nadvlada, ne okrene se i
ne baci ono drugo na po.
Ovo moe razumeti u poreenju, kao kada se
dam persona otpone kakvu prijateljsku igru rados
ti, pa svako jedno pobeuje drugog, a treba prilazi
pobenome u pomo, pa bilo to draesna, prija
teljska zabava, jer uistinu svi do jednog imaju jedno
za drugo ljubavnoga htenja, a ipak se jedno protiv
drugog bori u zabavi ili u ljubavi.
Takvo je i delovanje est duhova Boijih u sed
mom duhu, as jedan ima jako uspinjanje, as drugi,
i tako se rvu jedan s drugim u ljubavi. A, kada se
svetlost uspinje u ovom borenju, onda igrom uprav
lja sveti duh, u snazi svetlosti u drugih est duhova,
110
kao kada se u sedmom pojavi ivotni plod svake
vrste, a uz to i svake bje, i rastinje.
Pa koji je kvalitet najjai, prema njemu se i
obrazuje telo ploa, boje takoe; u ovom borenju ili
rvanju formuje se boanstvo na beskonaan i nei
strai v nain.
Jer, sedam duhova jesu sedam glavnih izvora,
ako se u njima penje Merkurius, onda on pokree
sve, a gorki kvalitet sve pokree i pravi razliku
meu njima, opori ih pak sasuuje.
(Priroa i trobroj nisu jedno, to jedno se raz
likuje, kao to trobroj stanuje u pirodi, ali je nedo
kuiv, iako je to -jna vena veza.)
Ovde sad zapamti, kako jeste obrazovanje u prirodi
u sedmom duhu
Slatka voda jeste petak priroe, nju saima
opri kvalitet, tako da ona postaje prirona i moe
govoriti pojmljivo na aneoski nain.
Ako je pak saeta, onda ona izgleda jednako
plavom nebu, a ako se u njoj pjavi svetlost ili
bljesak, onda ona izgleda jednako nekom plemenitom
juspisu, ili kako bih to ja nazvao na mome jeziku,
nekom staklenom moru, I kojem sija Sunce, a mnogo
je glasnija i svetlija.
Ali, ako s u njoj pjavi gorki kvalitet, oda se
ona razdeljuje i formuje, jednako kao kada je on
iveo, ili kao kada bi se tu pjavio i formovao u ze
lenom obliku, jednako nekom zelenom bljesku, ljud
ski govorei, iz kojeg s pjaVljuje l u koji ovek
ne moe da gleda.
Ali, ako se u njoj pojavi vrelina, onda se zeleni
oblik formuje u neki polucrvenkast oblik, jednako
kao kada bi iz zelenog bljeska svetleo mrkocrveni
granit.
1 1 1
Ali, ako svetlot, koja je Sin Boiji, sija u ovom
prirono moru, onda ono dobija svoje ukuste i be
liaste bje, to ne mogu da uporedim ni sa im, pa
sa ovim zrenjem mora ekati do onoga ivota. Jer,
to je sad pravo prirodno nebo, koje je tu od Boga,
u kojem obituju sveti aneli, i i kojeg su oni na
poetku stvoreni.
Vidi, kad se Merkurius ili zvon pojavi u ovom
prironom nebu, onda se pjavljuje boansko i an
eosko carstvo radosti, jer se pojavljuju forme, ob
razovanja, boje i aneoski plo, koji lep cveta, raste
i stoji I svome savrenstvu, od svakojakih voaka,
Ikora i rastinja draesno vien, sa prijatnim miri
som i ukusom.
Ali, ja ovde govorim aneoskim jezikom, a ti to
ne mora razumeti zemaljskim, jednakom ovome
svetu.
I sa Merkuriusom pstoji ovaj oblik, pa ne sme
misliti da je u boanstvu neko tvrdo praskanje,
zvonjenje ili jeanje, ili zvidanje, kao kada bi
neko uzeo neku monu trubu i duvao I nju. O, ne,
ovee, ti polumrtvi anele, nije tako, ve sve do
lazi od snage, jer boanska sutina stoji I snazi, a
sveti aneli pevaju, zvue, trub i glasno jee; jer,
do kraja ih je stvorio Bog, od sebe, da bi pveali
nebesku radost.
J edna takva slika bio je i Adam, kada ga je Bog
stvorio, pre nego to je od njega stvorena Eva, ali
se pkvareni Salniter u Adamu porvao sa drvetom
ivota, dok Adam nije bio nadvladan i dok nije
posustao, od kada spava. Kada se to dogodilo mlo
srdnost Boija nije mogla da mu pomogne, i bila mu
je potrebna ena, tako da je morao jo dugo da
spava; ali, o ovome kada na to doe red.
Ovo je, kao to je gore pripovedano, lepo i
sveto nebo koje je takvo u vaelom btv, koje
112
nema ni poetka ni kraja, dokle ne dosee svojim
ulima nijedno stvorenje.
Pa ipak, treba ovo da zna, da se svagda, na
svakome mestu, monijim pokazuje as jedan kva
litet, as pobeuje drugi, as trei, as etvrti, as
pti, as esti, a sedmi. I uvek je takvo veito
rvanje, delovanje i prijateljsko narastanje ljubavi,
a tu, u ovome narastanju, boanstvo se pokazuje
sve divnijim, nepojamnijim i neiscrpnijim, da sveti
aneli ne znaju ta e od radosti, i u tome je do
voljno ljubavnih etnji, i pevaju lepu pesmu Te
Deum laudamus, prema svakom kvalitetu velikoga
Boga, prema njegovom udesnom otkrovenju i mud
roti, o lepoti i boji, plodu i obliku. Jer, kvaliteti
se uvek i veno tako uspinju, i ko njih nema ni
poetka, ni sredine, ni kraja.
Pa, ako sam ovde jednako pisao kako sve po
staje i kako sve se [orruje i oblikuje, i kako se
pojavljuje boanstvo, ne sme zbg toga misliti da
ima nekakvog mirovanja i utuljivanja, a da se
ptom sve opet pojavljuje.
O ne, nego moram pisati u pglavljima zbog
taoevog razuma, da bi on moao togod da Pjmi,
l da mu doe smisao.
Takoe ne sme misliti da sam se uspeo na nebo
i da sam takvo to video mojim oima o mesa. O
ne, uj, ti polu pokvareni anele, ja sam kao i ti. i
u mojoj spljanjoj sutini nemam svetlost veu o
one koju ima ti, uz to sam i ja kao i ti isto tako
grean i smrtni ovek, i moram se svak..Jga dana i
asa eati s avolom i udarati u nj. koji me uvek
napada sumnjom u mojoj iskvarenoj prirodi u ja
rosnom kvalitetu, koji je u mome mesu, kao to je
u svim ljudima, as pobeujem ja njega, a as po
beuje on mene, ali me zato nije savladao, iako me
jenako esto pobeuje, ve je na ivot kao stalni
rat sa avolom.
113
(Ovaj sukob je visokoplemeniti viteki veni,
sve dok se ne usmrti pokvareni adamski ovek, I
kojem je avo naao pristupa oveku. O tome nee
da zna sofista, jer je roen ne od Boga, nego o
mesa i krvi, i premda je roenje i za njega otvoreno.
on nee ui, avo ga dri, a Bog nikoga ne osleplju
je. ) .
Udari li on mene, moram mu .lzvratiti, a meni
pomae boanska snaga, pa e i on dobiti svoju
uku, i esto e izgu bi ti bitku.
Ali, poto je savladan, nebeska vrata se po
javljuju u mome duhu, duh vidi boansku i nebsku
sutinu, ne izvan tela, ve se I izvoritu pojavljuje
bljesak u ulnosti mozga, u kojem duh spekulie.
Zbog toga to je ovek nainjen od svih snaga
Boijih, iz svih sedam duhova Boijih, jednako kao
i aneli, ali i zbog toga to je ovek pokvaren, u
njemu ne izvire boansko roenje sve vreme, a i ne
I svima. Pa, kada bi izviralo kao I njemu, ne bi
I svima sijalo visoko i svetlo, a i kada bi sijalo,
bilo bi nepojamno iskvarenoj priroi. Jer, Sveti duh
se ne da dokui ti i drati I grenom mesu, ve se
pojavljuje kao bljesak, jednako vatri iz kamena,
kada se po njemu udari.
Ali, ako se u izvoritu srca uhvati bljesak, onda
se on I sedam izvora duhova pojavljuje I mozgu,
kao jutarnje rumenilo, i I njemu se nalazi svrha i
saznanje. Jer, u istom svetlu vidi jedan drugoga, i
mirie jedan dugoga, i kua jedan drugoga, i uje
jedan drugoga, a jednako je kao da se u nj. pOJavlju
je vascelo boanstvo.
U ovome pak duh gleda u dubinu boanstva, jer
u Bogu je blizu i daleko jedno, a isti Bog o kojem
pie o ovoj knjizi jeste isto tako Bog u njegovom
trojedinstvu, u telu svetih dua, kao na nebu. Od
ovoga uzeh saznanje, a ne od ega drugoga, pa i ne
elim nita drugo da znam do istoga Boga, a on sam
114
m izvesnost moga duha, tako da u to postojano
verujem, i verujem njemu.
. A da mi je to isto rekao aneo sa neba, ne bi h
moao da verujem u to, mnogo manje bih doku
io, jer bih vazda sumnjao da li se tako i dogodilo;
ali, I mome duhu se pojaVljuje samo Sunce, zato
sam ja toga svestan i sam vidim dolazak i roenje
svetih anela, i svih stvari, na nebu i na ovome sve
tu. Jer, sveta dua je jedan duh sa Bogom, pa ako
je to jedno stvorenje, ono je jednako anelu; o
veja dua takoe vidi mnogo dublje nego aneli,
koji vide samo do u nebesku rasko, a dua gleda
nebesku i paklenu rasko, jer ona ivi izmeu ovoga
dvoga.
Zato s moram dati dobro zgneiti, i sve dane
i sve sate rvati se sa avolom, koji je pakleni kva
ltet i vi u velikoj opasnoti na ovome svetu, pa
s ovaj ivot s pravom zove dolinom tuge pune
staha, stalnim guanjem, ratovanjem, borenjem, su
kobijavanjem.
Ali, ne razume uvek ovu borbu due hladno i
plumrtvo telo, ono ne zna kako mu se to dogaa,
nego je setno i straljivo, i dolazi iz jedne odaje,
ide od jednog mesta do drugog i trai apstinenciju
i mir. I kada do toga doe, ono ne nalazi nita,
tada izleu sumnja i neverica, esto mu je kao kada
bi s ogreilo o Boga, a ne razume br bu duha, kao
to telo jeste as gore, as dole, to sustvuje za
tvrdo ratovanje i borenje sa nebeskim i paklenim
kvalitetom; koju vatru raspiruju avoli a gase je
sveti aneli, neka to predstavi sebi svaka sveta dua.
Treba da zna da ja ovde ne piem neto poput
istorije koja bi mi bila ispriana od koga drugog,
ve vazda moram da stojim u istom boju i da se na
lazim u velikom sukobu. jer mi se esto podmee
noa, kao svim ljudima.
115
Ali, zbog tvrdog sukoba i brb, i zbg surev
njivosti koja je meu nama meni je dato ovo otkro
venje, a i estok nagon da isto to stavim na papir.
Ali, ta bi odavde i posle ovoga moglo da sledi
ja ne znam do kraja, samo to m se nekolike budue
tajne u dubini pokazuju.
Jer, kada se u centru pjavi bljeak, on prozire
do dna, ali ne moe da dokui do dna, jer mu se
dogaa kao kada seva na suvo, pri emu se bljesak
vatre pokae, a onda uskoro iezne.
Tako se zbiva u dui, kada u svojoj 'orbi prore,
onda ona ugleda boanstvo kao bljesak, ali ga u brzo
opt prekri je greni izvor
I
jer stari Adam I svome
mesu pripada Zemlji, a ne banstvu.
Ne piem ja ovo sebi I pohvalu, ve zato da bi
italac znao I emu je moja nauka, da ne bi kod
mene traio nekoga drugog, koji nisam, ve onoga
\oj i jesam, onoga koji su svi ljudi, koji se u Isusu
Hristu, naem kralju, rvu zarad krune veite rados
ti, i ive I nadi savrenstva, iji je poetak I danu
vaskrsenja, kojije samo kratko sadran, koji se I
krugu izlaska u bljesku dobro moe videti, u kojem
se pkazuje prirca kao kada hoe da svane dan.
Zato, zri, da ne bude zateen I spavanju, I
tvoj im gresima, uistinu e to mudri ugledati, a
bezbonici e iveti I svojim gresima. Oni vele:
ta je niima duhom? kada to odsanja svoj san?
to ini, zaspali su I zadovoljstvima mesa, smelo
pogledaj, ta e biti za jedan san.
Da sam u svojoj blagosti hteo potpuno da miru
jem, ne bih ni morao ovo da inim, ali mi je Bog, ko
ji je stvorio svet, ove snaan, a ja sam ruku nje
govih delo, moe <he staviti gde god hoe.
A ako bih morao da budem spektakl kako svetu,
tako i avolu, moja bi nada u Boga bila u buduem
ivotu, na kojem u se ovaiti, i kojem se duhovi
ne odupiru. Amin.
1 1 6
DE TRIBUS PRINCIPIIS
ili
OPIS PRINCIPA BOANSKOG
SUTASTVA


AUTOROV PREDGOVOR HRISCANSKOM
CITAOCU KOJI VOLI BOGA
Covek roen iz majinog tela ne moe se za
vreme svoga ivota na ovome svetu baviti niim
to bi mu bilo korisnije i neophodnije od ovoga,
da samoga sebe upozna; l. Sta je? 2. Od ega ili
od koga je? 3. Zbog ega je stvoren? i 4. Sta je
sluba njegova? U takvom ozbiljnom posmatranju
na poetku e saznati da on zajedno sa svim to je
stvoreno potie od Boga. Iz toga e zahm moi
omah da sazna, 2. kako je on najplemenitije stvo
renje meu svim stvorenjima, 3. kako je Bog prema
njemu raspoloen, budui da ga je nainio gospoda
rom nad svim stvorenjima ovoga svela, i obdario
ga smislom, umom i razumom, i naroito jezikom,
da sve to zvui. to se mie, pokree, leluja i raste
moze da razlikuje i sreuje po svakoj vrlini, go
njenju i poreklu, i da je sve ispod svoji ruku nainio
da on svojim smislom i umom moe sve to da ukro
uje i upotrebljava i goni po svojoj volji, kako mu
se dopada.
2. Bog mu je ak dao jo vie i vee sazanje,
da sve stvari moe da vidi I srcu, ta one imaju
za esenciju, snagu i svojstvo, pa bilo to u stvore
njima, u zemlji, stenju, drveu, travama, u svim
pokretnim i nepokretnim stvarima, a isto tako i u
zvezdama i elementima, da zna o koje su sutine
i snage, i kako I istoj snazi stoji prirona uvstve
nost, raenje, mnoenje i iva sutina.
3. Nikome drugome do njemu Bog je dao razum
i najviu uvstvenost, da moe da sazna Boga svoga
stvoritelja, ta je, a kakav je i ko je on, i takoe
gde je? iz ega je stvoren i odakle potie (razumi:
ovek)? i kako je on slika, sutina, vlasnitvo i dete
venog, nestvorenog i bskonanog Boga; kako je
stvoren iz sutine Boga, u kojem Bog ima svoju su-
I 19
tinu i vl asnitvo, u kojem on ivi i vlada svojim
duhom, kojim Bog obrauje ono to je stvorio, ko
jeg takoe iskreno voli kao svoje sopstveno srce i
sutinu, u ije ime je stvorio ovaj svet sa svim
stvorenjima, koja najveim delom ne bi mogla da
ive u takvom kvalifikovanju bez vladavine l uma
ovekovog . . .
1 3. Budui da ovek sad Z,la da je on jedan
dvostruki ovek, kda je sainjen u dobru i u zlu,
i da je sve ovo njegovo vlasnitvo, a on sam da je
isti ovek koji je dobar i zao, i da i o jednog i o
drugog treba da oekuje nagradu; da odavde gde
u svome ivotu dobija njegova dua odlazi kada
umre; i da u svome radu, koji ovde ini, uskrsnue
I snazi na Poslednjem sudu i u njemu veno i
veti, da e u njemu biti glorifiko'
\
n, i da e to
isto bi ti njegova vena hrana i muka: neophodno
je da smoga seb sazna, kako je stvoren; odakle mu
dolaze dobar i zao nagon, i ta je to u njemu sa
mom dobro i zlo; ta je uistinu izvor svekolikog
dobrog i zla: odakle ili iz ega je zlo u avolu i u
oveku, a isto tako I svim stvorenjima. Jer je avo
bio svetli aneo, a ovek je takoe stvoren dobrim;
takvo nezadovoljstvo se nalazi u svim stvorenjima,
da se sve ujeda, udara, mlati, gnjei i mrzi, pa je
u svim stvorenjima neka suprotna volja, a svako
telo je sa samim sobom nejedinstveno, kako se moe
videti ne samo u ivim stvorenjima, nego i I
zvezdama, elementima, zemlji, stenju, metalima,
liu, travi i drvetu. U svemu je otrov i zlo; opomeni
se takoe, da tako mora biti: inae ne bi bilo ni i
vota, n pokretljivosti, a ni boje, vrline, debelog ili
tankog, pa ni vlastitog oseanja; nego bi sve bilo
nita.
1 4. I U takvom visokom posmatranju se nalazi,
da sve ovo potie o i iz Boga, i da je to njegove
vlastite sutine, da je on sam, i da je on iz sebe
samog stvorio; i zlo pripada obrazovanju i pokret-
1 20
ljivosti, a dobro ljubavi, strogo ili suprotne volje
radosti. Ukoliko je stvorenje u svetlosti Boi joj,
onda ono gnevno ili to je od suprotne volje ini
venu radost koja se uspinje; utuli li svetlost Bo-
" " , . . . .
ija, sve se pretvara u vec nu mucecu l USpln]UCU
patnju i paklenu vatru.
1 5. Sve ovo kao to jeste opisau ovde kao tri
boanska principa, i sve u pritom objasniti, ta
jeste priroda i ta su stvorenja; ta je ljubav Bo
ija; ta su talasanje i volja Boija; ta je avo i
ta je gnev Boiji: in summa, ta su radost i tuga,
i kako sve uzima svoj poetaki kako je veno . . .
. " . .
17. Zato oveku r ')vome svetu, Jer ZIVl I ve-
likoj opasnosti u ovoj zlopateoj, pokvarenoj kui
o mesa, nita nije korisnije nego da upozna samo
ga seb. A ako ispravno poznaje sebe, poznaje i
Boga, njegovog stvoritelja, sa svekolikim stvore
njima; takoe (sznaje) kako je Bog bio raspoloen
prema njemu. A ovo je saznanje meni najomilje
nije, od kako sam doao do njega . . .
1 . POGLA VLJE
O prvom principu boanskog sutastva
l . Ako pak hoemo da govorimo o Bogu, ta je
on i ko je: onda moramo kazati da je on 5utastvo
svih slltastava. Jer od njega je sve roeno, stvore
no i proizila, a sve stvari svoj prV poetak uzima
ju od Boga . . .
2. Ali, da je jedna razlika, da zlo nije Bog i ne
zove se: to se razume iz prvog principa, jer je u
njemu ozbiljni i izvor jarosnosti, prema kojoj se
Bog nazi va gnevnim, jarosnim, ljubomornim Bo
gom. Jer se u jarosnosti satoji poelo ivota i
svekolike pkretljivosti. Kako se, meutim, isti
121

ozbiljni, strani izvor jarasnosti upali sa svetlou
Boijom, tako to vie nije jarosnost, nego se strana
jaronost promee u radost.
3. Pa pto je Bo stvorio ovaj svet sa svim
stvarima, on nije imao nikakvu drugu materiju iz
koje bi stvarao do svoje sopstveno sutastvo iz sebe
smog. Bog je pak jedan duh koji je nepojaman,
koji nema ni petka, ni kraja, a njegova veliina
i njegova dubina jesu sve. Ali, duh ne ini nita
nego se uspinje, valja i pkree, a raa se sam i u
sebi naroito ima trostruki oblik u svome roenju,
a to su L gorko, 2. oporo, i 3. vrelo; a ovaj tro
struki oblik nije ni prvi, ni drugi, ni trei, nego
su sva tri samo jedan, a svaki raa drugog i treeg.
Jer se izmeu oporog i gorkog raa vatra, a jara
vatre jeste gorina ili sama boljika; a oporost je
panjina, ovoga dvoa otac, i raa se o njih, jer
je duh kao neka volja ili ulo, koje se uspinje i
samoga sebe trai I uspinjanju, infikuje se i raa.
4. O ovome se sad ne moe govori ti ljudskim
jezikom i ne moe se dovesti do razuma; jer Bog
nema poetka. Ali, ja u poi od pretpstavke da
on ima nekakav poetak, da bismo tako razumeli
ta je I prvom principu, i da bi se razumela razlika
izmeu prvog i drugog principa, ta jeste Bog ili
duh. U Bogu nema nikakve razlike; samo, ako se
istrauje oakle dolaze zlo i dobro, mora se znati
ta je tu prvi i poelni izvor gneva, a onda i ta je
ljubav, jer je ovo dvoje iz jednog poela, iz jedne
majke, i jeste jedna stvar. Zbg toga se mora govo
riti na nain stvorenja, kao da se pretpostavlja neki
petak, da bi se dovelo do saznanja.
5. J er, ne moe se kazati da je u Bogu vatra,
gorko ili opao, mnogo manje nego vazduh, voa ili
zemlja; samo to se vidi da je to odatle postalo.
Takoe se ne moe kazati da je u Bogu smrt ili
paklena vatra, ili tuga; samo to se zna da je to oa
tle postalo. Jer, Bog nije od sebe nainio avola,
122
nego je nainio anela, da ivi u njegovoj radosti
i na njegovu radost. Ali, vidimo da su aneli po
stali avoli, i . uz to Boiji neprijaUeji. Zbg toga
se mora istraiti izvor uzroka, ta je prima materia
za pakost, i isto tako u poelu Boijem, kao u stvo
renjima. Jer je sve to u poelu jedna stvar, sve je
nainjeno iz Boga, iz njegovog sutastva, prema
trojedinstvu, kao to je on jedini u sutastvu, a
trostl1k po linostima.
t. Vidi, naroito su tri stvari upoelu, i z kojih
su nastale sve druge stvari; duh i ivot, oitovanje
i pojmovnost, a to su: SuLphur, Merkurius i Sa!.
Ovde e kazati, da je to u priroi, a ne u Bogu.
Da, tano tako: ali, priroa svoj razlog ima u Bogu,
razumemo prema prvom principu Oca; jer se Bog
takoe naziva gnevnim, ljubomornim Bogom. Ovo
ne treba razumeti kao da se Bog razgnevljuje u
sebi samom, ve da se razgnevljuje I duhu stvore
nja, koje se upaljuje. Onda Bog gori u svome prvom
principu u njemu, a patnju trpi duh stvorenja. a
ne Bog.
7. Sad SuLphur, Merkurius i Sa! imaju takav
razum, govorei na nain stvorenja. Sul jeste dua
ili duh koji se pojavio, ili u poreenju Bog. Phur
jeste prima materia7 iz koje je roen duh, naroito
oporost. MerkuTiu u sebi ima etvorostruke oblike,
a to su: oporo, gorko, vatra, voda. SaL je dete, koje
raa ovo etvoro, i jeste opor, jak i jedan uzrok
pojmovnosti.
8. Ovde da razume ispravno o emu te oba
vetavam! Opro, gorko, vatra jesu u poelu u
prvom principu; izvor vode se rada u njima, a Bog
se prema prvom principu ne zove Bog, ve jaronost,
gnevnost, ozbiljni izvor, o kojeg se svedoi zlo,
jadikovanje, drhtanje i gorenje.
9. Tako je kako je prethodno saopteno. Oporost
je prima materia, stroga je, saima sasvim ozbiljno,
to je Sal. U strogom privlaenju postaje gorkost;
123

.
Jer se u strogom privlaenju otri duh, da postaje
sasvim straan. Uzmi primer ko oveka: ako se on
razgnevi, onako kako njegov duh privlai, on p
staje gorko drhtei, ako ubrzo pdlegne iskuenju
i ne ugasi se, I njemu se upaljuje vatra gneva,
da on gori u pakosti; svagda zatim u duhu i u dui
postaje jedna supstanca i celo sutastVQ je spremno
da se osveti.
10. Tako se to moe uporediti i u poelu roenja
prirode. Pa ipak, mora se dovesti do razuma. Vidi,
ta je Merkurius? To je oporo, gorko, vatra i sum
porna voda, najstranije sutastvo. Pa ipak. po
ovim ne treba da razume neku materiju ili poj
movnu stvar. ve svekoliki duh i izvor poelne
prirode. Oporo je prvo sutastvo koje privlai sebi;
ali, zato to jt tvrda i hladna snaga, duh je sasvim
bdljikav i otar. Sada pak boljika i otrina ne
mogu da ponesu privlaenje, ve s miu i brane,
a to je suprotna volja, neprijatelj oporosti; a od
micanja postaje prva pokretljivost, to je trei oblik.
l l. Sada oporost sebi privlai sve ee, tako
da ona postaje toliko tvrda i stroga da snaga pstaje
tvrda kao najtvra stena, to gorina, a to je oprost
vlasti te bdljike, ne moe da podnese i tu svagda
nastaje velika zebnja, jednako duhu sumpora; a
boljika oporosti se boe i trlja tako tvrdo da u
zeblji potaje jedna razroka munja, koja strano
bukti i slama oporost. Ali, zato to ne moe da nae
mira i odozdo se sve vie raa, bdljika pstaje kao
neki toak koji se okree, straljivo i zastraeno
s razrokom munjom jednako nekom bezumlju, a mu
nja se promee u bdljikavu vatru, ve jednakoj
vatri u kamenu.
12. Ali, zato to nigde nema mira, a toak koji
se okree juri brzo kao hitra misao, jer ga bodljika
goni na brzinu: bodljika s tako tvrdo upaljuje da
munja, koja se 'aa izmeu oporosti i gorine, po
staje strano vatrena i pmalja se kao neka uasna
1 24
vatra, o koje se uasava svekolika materija i o
koje pada nauznak, jednako kao mrtva ili savladana,
i vie ne privlai tako strogo, ve se razvlai i
pstaje tanka. Jer je vatrena munja postala pTimas,
a ista ona materija koja je u poel u bila toliko opora
i stroga, sada je kao izumrla i nemona, a vatrena
munja sada svoju silinu dri unutra; jer je to njena
majka. A gorina plee u munji iz oporosti i upa
ljuje munju; jer je ona otac munje ili vatre. A o
sada toak koji se okree stoji u vatrenoj munji,
pa oporost otaje nadvladana i nemona. To je sada
duh voe, a materija oporosti se uporeuje sa du
hom sumpora, sasvim tankim, hrapavim, u strahu
nadvladanim i nemonim, u kojem bdljika drhti
v v
l U mUnjI se SUSI l poostrava, postaje sve uasnija
i vatrenija, zbog ega oporost biva nadvladana, a
duh vode pata je sve vei. Zbg toga se ona uvek
okrepljuje u duhu vode i vatrenoj munji donosi sve
v materije, od koje se ova sve vie upaljuje;
jer se tako moe uporediti drvo munje i duh vatre.
13. Ovde ispravno da razume kakav je ovaj
MeTkuTiu. Re MeT je isprva stroga oporost; jer
po rei koja ti je na jeziku razumee da ona kripi,
takoe e razumeti kakva je tu gorka bljika.
Jer je re Mer opora i drhtea, a svaka re se for
muje od svoje snage, od onoga to snaga ini i to
trpi. Re K u razumee kao da je trenje ili nemir
bdljike, koja nije zadovoljna oporou, ve se die
i uspinje; jer slog prodire snagom iz srca na usta;
tako se zbiva i u snazi primae materiae u duhu.
Ali, zato to slog Ku iz srca dobija tako jaku energi
ju, a ipak ubrzo biva uhvaen slogom Ri, u istom
se promee itav razum, a to znai i jeste gorki i
bdljikavi toak u roenju, da se okree tako brzo
i u strahu kao misao. Slog TJ' s jeste brza vatrena
munja, da se u brzom okretanju izmeu oporosti i
gorine materija upaljuje u brzom toku. Ovde se
uistinu iz rei opt sputa natrag u srce i postaje
1 25
nemona, sasvim lanka. Ali, boljika sa lokom koji
se okree ostaje I munji i iskae iz usta kroz zube,
jer duh piti jednako upaljenoj vatri, i osnauje se
pnovo I rei.
14. Ova etiri oblika su u poelu priroe, o ko
jih nastaje pokretljivost, a ivot u semenu se po
tvruje I svim stvorenjima, i nije nikakva poj
movnost u poelu, nego je takva snaga u duhu.
Jer je to otrovno, neprijateljsko sutastvo, i takvo
mora biti; inae ne bi bilo pkretljivosti, ve bi sve
bilo nita, i jeste izvor gneva prvo pelo priroe.
15. Pod ovim ja ne razumem sasvim Merku
rium I treem priripu ovog stvorenog sveta, onaj
MerkuTium koji se koristi I apotei, iako i on ima
ovu snagu i ovo sutastvo; ve govorim o prvom
principu, o poelu sutastva svih sutastava, o Bogu
i venoj prirodi koja nema poetka, iz koje je ro
ena priroa ovoga sveta. Iako i u jednoj i u dru
goj u poelu nema razd vanj anja, nego samo krajnji
i trei princip_ Carstvo zvezda i elemenata je ro
eno iz prvog principa kroz re i duh Boiji, o
venoga Oca, iz Sv. neba.
2. POGUl VLJ E
o prvom i drugom principu, ta je Bog i ta je bo
anska priroda, i u tome opis i daLje objanjenje
Sulphurusa i M erkuria
1. Poto ovom razumu pripada boanska svet
lost, a bez nje nema pjmljivosti boanskog sutas
tva, oslikau unekoliko visoke tajne, na nain stvo
renja, da bi italac doao do dubine. Jer se o bo
anskom sutastvu jezikom ne moe rei sve; samo
spirakuLum vitae, duh due, koji gleda u svetlost
126
Boiju, pojima to sve. Jer, nijeno stvorcnJ(' ne
vidi i ne saznaje nita dalje do svoju majku, iz koje
je u poelu pstalo.
2. Dua, koja svoje poelo ima u prvom prin
cipu Boijem, i koju je Bog ljudima udahnuo u
treem principu, I zvezdanom i elementnom roe
nju, opet gleda u prvi pril1cip Boiji, iz kojeg i u
kojem je ona i od ije je sutine i vlasnitva; a nije
nita udno, jer ona gleda samo seb samu, u svo
me uspinjanju roenja: tko ona I prvom princi
p itavu dubinu Boga Oa.
3. Jer, takvo to gledaju i znaju takoe avoli;
jer su i oni i prvog principa Boijeg, koji jeste
izvor Bije priroe u pelu. Oni su takoe ele
l da to ne gledaju i ne oeaju; samo to su sami
krivi to ih je zatvorio drugi princip, koji se zove
i jeste Bog, jedini u sutastvu i trostruk po razlici
prsona, kao to u iza ovoga obznaniti.
4. Ali, dua ovekova koju prosvetljuje Sv. duh
Boiji (koji u drugom principu Oca i Sina polazi
na nebu, a to znai I pravoj, boanskoj prirodi ,
koja se zove Bo, razumi: Sv. duh), koja takoe
gleda u svetlost Boiju u istom, drugom principu
sv. banskog roenja, u nebesko sutastvo; a zvez
dani duh, kojim je dua obuzeta, i isto tako duh
elemenata, koji ima izviranje i nagon krvi, ne gleda
ju dalje do u majku svoju, iz koje jesu i u kojoj ive.
5. Iako jednako zbrim o istom nebu i o istom
banstvu, i opisujem ih, itaou koji nema sazna
nja i dara bie to nemuto. A, ja u pisati na b
anski i na nain stvorenja, da bih gdekojeg uinio
prijemivim na pronicanje u visoke stvari; a italac
shvatiti da on takvo to ne moe uiniti, da bi
mogao I svojoj elji d trai i kuca na vrata, ne bi
l mu se otvorila vrta drugog principa . . .
6. Zato to je moje saznanje pstalo zahvaljujui
traenju i kucanju na vrata, piem ovo da ostane I
pamenju, da bih gdekojeg uinio prijemivim da i
127
sm naknadno trai, da bi moj talent doneo bogatoa
prinosa i ne ostane zakopan u zemlji. Ali, onima do
jue mudrima koji sve i nita ne pimaju i ne znaju,
z njih nita i ne piem - jer su presiti i prebga
ti; ve piem za proste kao to sm ja, da bih raz
veselio meni jednake.
7. Dalje o SuLphuTu, MeTkuTiuu i Salu i b
nskom sutastvu. Re Sul znai i jeste dua jedne
stvari, jer je u re SuLphuT ulje i svetlot, koja je
roena iz sloga P hUT; a lepta ili dobroinstvo jene
stvari jeste njena ljubav ili najljubljenije. U stvo
renju je svetlot, zahvaljujui kojoj stvorenje vidi,
a u njoj stoje um i ula, i jeste duh, koji se raa iz
sloga PhUT. Re i slog PhUT jeste pTima mateTia
i I sebi I treem principu dri makrokosmos, od ko
jeg se raa carstvo elemenata ili sutastvo. Ali, I
prvom principu je sutastvo najunutranjijeg roe
nja, iz kojeg Bo Otac veno raa svoga Sina, i iz
kojeg polaz Sv. duh (razumi: i toga Sul i iz toga
PhUT). U oveku je takoe svetlost, koja se raa iz
duha zvezda I drugom centru mikrokosmosa; ali,
I onome .priakulo ili duhu due, I unutranjem
centru, jeste svetlost Boija, koja jedina ima ovu
duu, p je u ljubavi Boijoj, jer se upaljuje i na
duvava jeino od Sv. duha.
8. Ovde zapamti dubinu roenja Boijeg! U Bo
gu nema SulphuTa, ali je o njega roen i takva je
saga u njemu; jer je slog PhUT najunutranjija
snaga, prvobitni izvor gneva, jaroti, ili pokretljivo
ti, kao to je saopteno u 1. pglavlju, i u njemu
ima etvorostruki oblik, 1. oporo, 2. gorko, 3. vatru,
i 4. vou. Ono gorko privlai, hrapavo je, hladno i
otro, i sve stvrdnjava, ovruj e ga i ini stranim.
A isto to privlaenje je gorka bjika, sasvim uas
na, i u toj zebnji nastaje prvo uspinjanje . . .
9. Jer je oporot tvrda jenako nekoj steni, a
gorina bsni i praska jednako nekom toku koji s
prelama u oporosti, gorina koja razlama oprot i
izbija vatra da sve dopada u strani uas vatre, suk-
128
Ija i rasteruje oporot: od toga mranu oporost spo
pada uas i povlai se u sebe, pstaje kao nemonu,
ili kao da je ogluvela i zatrla se, i rastee se, lanjl I
biva nadvladana. Ali, kada jarosni uas vatre opet
pgleda natrag u oprost i u njoj se infikuje, i tamo
nae tanku i nadvladanu oporost, on se i sam mnogo
vie zastrai; jer je to kao kada se lije voda na vatru,
o ega postaje uas. Ali, zato to se zbiva I tesnoj
nadvladano) oprosti, uas dobija jedan drugi izvor,
i od jarosti potaje uas veeg radovanja, i izbija u
jarosti kao upaljena svetlost. Jer, uas u trenutku
pstaje beo, jasan i svetao; jer se tako zbiva upa
ljivanje svetloti. Koliko brzo i u trenutku se svet
lost infikuje oporou, a to je novi u vatre, toliko
brzo se upaljuje oporost, zastraena velikom svet
lou, oja u trenutku ulazi u nju, kao da je probu
ena iz smrti i postaje blaga, iva i radosna, omah
gubi svoju mranu, tvrdu i hladnu snagu i radosno
se uspinje i raduje s u svetlosti; a njena bdljika,
koja je gorina, trijum[uje o velike radosti u toku
koji s okree.
10. Ovde zapamti! Uas vatre se upljuje u tvr
doj zebnji u duhu sumpra; onda uas trijumfalno
iskae, a strani, opri i duh sumpra postaje o
svetlosti tanak i sladak. Jer, jednako kao to od uasa
vatre u nadvladanoj oporosti svetlost ili munja p
staje jasna i gubi svoj jarosni zakon : tako i oprost
pred infikujuom svetlou gubi svoj zakon, i od bele
svetloti postaje tanka i slatka. Jer je u poelu opo
rost bila sasvim mrana i strana, zbg svog tvrdog
privlaenja; sada je ona sasvim svetla, jer je izgubila
svoj vlatiti kvalitet i od jarosne oporosti postala je
dna esencija koja je otra; a svetlost otrinu ini
sasvi m slatkom . . .
i i . Sad vidi, kada gorina ili gorka boljika, ko
ja je u petku bila tako gorka, besnea i upajua
kao da je svoje poelo uzela iz oporosti, u sebi dobije
ovu jasnu svetlost i kada kua slatkou u oporoti
svoje majke: tada je boljika tako radosna i ne
129
eli da za sebe uzme nita vie, ve drhti i raduje se.
u svojoj majci, koja je raa, i trijumfuje kao radosni
toak u roenju. A u ovom trijumfovanju roenje
dobija pti oblik, i odlazi na peti izvor, naime, dra
estnu ljubav. Kada gorki duh kua slatku vou, on
s raduje u svojoj majci, krepi se i ojaava, i pokree
svoju majku u velikoj radosti: tada se u slatkom du
hu vode pojavljuje jedan slatki, draesni izvor; jer
se duh vatre, koji je koren svetlosti, koji je u poet
ku bio jarosni uas, sad umilno i radosno uspinje.
1 2. Niega tu nema do ljubavnog askanja i
ljubavnog milovanja; ovde mladoenja miluje svoju
dragu nevestu, i nije nita drugo do kao kada se u
oporoj smrti raa ljubavni ivot; a u stvorenju je
roenje ivota takvo. Od ovog micanja, kretanja ili
okretanja gorine I esenciji oporosti duha voe ro
enje dobija esti oblik, naime zvuk; a ovaj esti
oblik s s pravom zove Merkurius, jer ovaj svoj
oblik, snagu i poetak uzima u stranoj oporosti kroz
bnjenje gorine. J er, M erkurius u uspinjanju sna
gom svoje majke uzima esenciju slatke oporosti i
donosi je do vatrene munje o koje se upaljuje
svetlost. Tu dolazi do probanja, u kojem jedna snaga
gleda drugu i u munji vatre jedna drugu osea
kroz usplnjanje, a od micanja jena drugu uje, i
u esenciji jedna drugu uiva, jedna drugu mirie u
prijatnom, draenom izvoru, koji od slatkoe svet
losti polazi iz esenci je slatkog i oporog duha (koji
je od sada duh vode); i sada od ovog estostrukog
oblika u roenju pstaje stostruko samostalno su
tastvo, koje je neovojivo, pto svako jedno raa
drugo i nijedno bez drugog nije i ne moe biti,
.
pa
izvan ovoga roenja i sutastva niega ne bi ni bilo.
Jer, estostruki oblici irnaju, svako od njih, esto
struke snage essentiam u sebi i odmah je jedna stvar,
a ne vie stvari; samo to svaki oblik ima svoju sop
stvenu vrstu. Pa, upamti to ovako:
130
1 3. Iako su l oporosti postali gori na, vut ra,
zvuk i voda, a iz izvora vode ljubav ili ulje, oak h'
se pojavljuje ljubav i postaje sjaktava; ipak, oporost
zadrava svoje prvo svojstvo, a isto tako gorina
svoje prvo svojstvo, vatra svoje svojstvo, zvuk ili
micanje svoje svojstvo, i nadvlaivanje u prvoj opo
roj zebnji (to je okretanje u tebi, ili duh vode) svo
je svojstvo, a izvor draesne ljubavi koji je upaljen
svetlou i pojavljuje se u oporom, gorkom i od sada
slatkom izvoru vode, svoje svojstvo. Pa ipak, to
nije nekakvo r azdvojeno sutastvo, ve je sve jedno
u drugome jedno sutastvo, i svaki oblik ili roenje
uzima svoj vlastiti oblik, snagu, delovanje, uspinja
nje od svih oblika. r vascelo roenje sve zajedno
sada naroito zadrava etvorostruki oblik u svome
roenju, kao uspinjanje, silaenje, a zatim kroz toak
koji se okree u oporoj esenciji, koji se kreu popre
ko na ob strane, jednako jednom + , ili kao to
bih ja rekao, polaze iz jedne take prema jutru, ve
eri, ponoi i pcnevu. Jer, od micanja, kretanja i
ustajanja oporosti u munji vatre nastaje jedan I
roenje; jer se vatra penje povrh seb, a voda ispod

sebe, a esencija oporosti poprecuJe.
3. POGLAVLJE
l . Citaoe, ispravno razumi moje pisanje. Mi
nemamo sposobnost da govorimo o roenju Boga,
jer ono o kako je venosti nije imalo svoj poetak;
sposobnost je naa da govorimo jedino o Bogu nam
Ou, ta je i kakav je on, i kako jeste veno raanje.
2. Iako nam nije dobro to moramo imati strogo,
prvo i najprvobitnije roenje (u kojem su nas nau
k i saznanje, takoe oseanje i pojmljivost, zah
valjujui avolu nai praroitelji doveli do prevare
i i nfikovanja): ipak nam je ova nauka potrebna, da
131
bismo upoznali avola (koji ivi u najokrutnijem
roenju) i naeg vlastitog neprijatelja, kojeg su nai
prarodi telji probudili i ostavili u naslee (kojeg no
simo I nama i koji smo mi sami).
Iako sad piem kao da se pretpotavlja neki po
etak I venom roenju, ipak to nije tako; ve se
tako raa vena priroa, bez poetka. Moje pisanje
ne treba razumeti na nan stvorenja, jednako roe
nju nekog oveka (koji j Bijeg pdobija), iako je
to u venom sutastvu tako, ali bz poetka i kraja.
Iako moje pisanje samo dosp do kraja, onda e o
vek upznati ta je on, ta je bio I poetku, ak kao
jedan izvrstan, sveti i vei ovek, koji nikada ne
bi saznao vrata strogog roenja I venosti, da nije
udeo za avolovim infikovanjem i da nije jeo o
onoga ploa od kojeg nije trebalo da jede: zbog
toga je takav goli i puki ovek bio u obliju ivoti
nje i u nebeskoj oei banske snage izgubljen, pa
sada ivi I infikovanom Salniteru carstvu avo
lovom i jede infikovanu hranu. Nuno nam je da
upoznamo sebe ta smo i kako se moemo spasiti iz
ozbiljnog i stroog roenja i da kao ponovo roeni
ivimo I novom oveku (koji je slian prvom oveku
pre pada) u Hristu koji nas ponovo raa.
4. Iako sad nadugo zborim i piem o naem pr
vom padu, a onda o preporou u Hristu takoe,
ipak ne dolazim do svrhe i razloga, ta je bio pad
i ime smo pkvareni, ta je snaga, o koje Bog sam
se gadi, i kako se to dogodilo uprkos zabrani i volji
Boijoj. Sta od toga ja razumem? Nita. Pa kako
da izbegnem neto to ne znam? I, kako treba da
s prepustim novom roenju i I njemu da se pojavim,
ako ne znam kako ili gde, ili ime?
5. Pa ipak, svet je ispunjen knjigama i zbore
njem o padu i novom preporodu. Ali, u knjigama
teologa je najveim delom opisana samo istorija da
se to jednom dogodilo i da treba da se ponovo rodi
mo u Hristu. Ali, ta ja o toga razumem? Nita
132
do istoriju da se jednom dogodilo i da se opel dojlI( ,
i da treb da s dooi.
6. Nai teolozi se i rukama i nogama opiru, sv,m
svojim moima sa pocenjivanjem i omalovaava
njem govore da ne treba istraivati dubki razlog,
ta jeste Bo. Ne treba u boanstvo pronicati i istra
ivati ga. Zbg ega u to ja govoriti na nemakom?
Blaenje je i sramoenje to se skiva avo i krije
infikovana pakost avolova u oveku, to se ne ra
zaznaje ovo dvoje, avo, gnev Boiji i neposluna,
zla bestija u oveku.
7. Upravo je to tako: avo nanjuiva; zbog tog
se on brani protiv saznanja njegovog carstva, da bi
ostao veliki knez - inae e ovek izmaknuti pred
njim. A gde mu je nunije da se brani nego u praz
nini u koju bi neprijatelj mogao da provali? Teolo
zima on skriva srce, smisao i duu, voi ih pudi,
oholosti i nemoralu, da se ovi sami prepadaju pred
svetlou Boijom, strahuju i uaavaju se: zato se
skrivaju, jer su goli i zavide na one koji gledaju
svetlost. A to znai da su laskali avolu.
8. Ali, dolazi vreme u kojem e svanuti jutarnja
rumen dana, u kojem e zla bstija, zlo do te biti
ooljeno i stajae u velikoj sramoti; jer se presuda
bludnici dotie velike ivotinje. Zato se probudite,
vi deco Boija, i pourite, da vas znamenje velike i
zle ivotinje, koj stavljeno na vaa ela, ne izvodi
pred jasnu svetlost: inae te imati veliku pokoru
i biete ismejani! Od sada je vreme da se budite iz
spavanja; jer se mladoenja sprema da pozove ne
vestu. Ali, on e doi u svetlosti koja jasno sija. Onaj
koji bude imao ulja I votanici, toga e se votanica
upaliti, i taj e biti gost; a oni koji ne budu imali
ulja, tih e votanice ostati mrane, i spavae i ostae
im znamenje ivotinje, sve dok ne izae Sunce: u tom
e se gadno uplaiti i stajae I venoj pokori, jer se
presuda izvruje. Dca Boija e je videti; a oni koji
budu spavali, spavae za sve dane.
133
Roenje vene prirode je kao smisao u oveku,
poto se jedan smisao o neega raa i iz toga besko
nano iri; ili, kao to se raa koren drveta, a iz
njega potom stablo i manje grane i izdanci, o je
nog korena takoe mnogo korenje i mnoge grane i
izdanci, a sve proizilazi iz prvog jednog korena. Tako
takoe zapamti, kao to je ranije saopteno: budui
da priroda stoji u estostrukom obliku, svaki jedan
oblik sad opt raa iz sebe jedan oblik prema svojoj
vrsti kvaliteta, koji sada u sebi ima kvalitet i vrstu
svih oblika.
10. Ali, zapamtil Prvi oblik meu est oblika
raa samo jedan izvor prema sebi jednakome, jena
kom istom duhu izvora, a ne prema prvoj majci opo
roti, jednako kao to jedan izdanak na drvetu iz
sebe raa j ednu drugu granu. Jer, u svakom duhu
izvora je samo jean centar. u kojem se pojavljuje
izvor vatre, a iz vatrene munje svetlost, i jesu u sva
kom izvoru prvih estostrukih oblika.
l l . Ali, zapamti dubinu u preenju! Ja ovako
pretpostavljam: opri izvor u pelu jeste majka, iz
koje je roeno drugih pet izvora, gorina, vatra,
ljubav, zvuk, voa. Sada su oni lanovi u njenom
roenju, i bz njih ne bi bilo nita do jedna strana,
mrana dolina, ne bi bilo pkretljivosti, a ni svet
losti ili ivota. Ali, poto je upaljivanjem u njima

rodena svetlost, oni se raaju u svome vlastitom kva-
litetu, i opet u svome vlastitom kvalitetu rade na ro
enju; i opet se u njihovom vlastitom kvalitetu po
javljuje ivot, I kojem se opet zainje jedan centar,
i opet se I stotrukom obliku iz nih raa ivot;
ai, vie ne u takvoj zebnji kao u poelu, ve I ve
likoj radosti.
l 2. Jer se izvor velike zebnje, koji je u pelu
pre svetlosti bio u oporosti, o koje je roena gorka
bdljika, sada u blagom izvoru ljubavi preobrazio u
svetlot iz duha vode, i iz gorine i boljike sada
potao izvor i uspinjanje radosti u svetlosti. Zbg
134
toga je od sada munja vatre otac svetlosti, a "vNlost
sija u njemu i jeste jedini uzrok pkretnog rot'nJu.
A roenje ljubavi, koje je u poelu bilo strani IZ
vor, sada je Sul ili ulje, radosni izvor, koji navire
kroz sve izvore, da bi u njima ili iz njih upalio
svetlost.
l 3. A zvuk ili jeka u toku koji se okree sada
se obznanjuje ili naveuje u svim izvorima, da je
roeno milo dete. J er. on dolazi sa svojom jekom
pred sva vrata i u svim esencijama, da se zbog toga
u njegovom buenju kreu sve snage i I svetlosti
jedna drugu vidi, osea, uje, mirie i proba. Jer se
svekoliko roenje nasluuje I oporoj esenciji kao
I svojoj prvoj majci; ali, samo zato to je postalo tako
tanko, ponizno i radosno, itavo roenje stoji u veli
koj radosti, ljubavi, poniznosti i blagosti, i nije nita
drugo do isto kuanje ljubavi, prijateljovanje, mo

mrisanje, oslukivanje, blago oseanje, da to jo
ne moe izraziti ni o tome govoriti ni jedan jezik. Ko
liko god da nije trebalo da bude radosti i ljubavi ta
mo gde se usred smrti raa veni ivot, I kojem ni
jedan strah nema svoga kraja, toliko ga i moe biti!
l4. U oporosti je, dakle, opet jedno novo roe
nje; razumi: tu je oporost u istom roenju prima,
i tu se vatra ne upaljuje prema gorkoj boljici ili o
pjave zebnje, ve je zamana radost sada centar i
upaljivanje svetlosti; a oporost u svome vlastitom
kvalitetu ima Sul, ulje i svetlost Oca. Zato se kvalitet
roenja iz izdanka prvog drveta sasvim odreuje
prema istom oprom izvoru, a u njemu je vatra
jedna opora vatra, a gorina u nj. jeste opra gor
ina, i zvuk je opri zvuk, ljubav je opra ljubav,
ali sve I istom savrenstvu i I srdanoj ljubavi i
radosti.
15. I tako prva opora bljika ili prva gorina
(poto je upaljena svetlost, a prvo roenje stoji u
savrenstvu) iz svog vlastitog kvaliteta raa jednu
135
esenciju, u kojoj je centar, a u njemu se takoe p
javljuje novi izvor u vatri ili ivotu sa vrstom i
svojstvima svih kvaliteta; pa ipak je u ovom novom
izlasku oporost primas u svim oblicima, kao to su:
gorka gorina, gorka oporost, gorki duh vode, gorki
zvuk, gorka vatra, gorka ljubav; ali sve savreno u
uspinjanju velikih radosti.
1 6. A vatra takoe raa vatru prema svojstvu
svih kvaliteta: u oporom duhu je opora, u gorkom
gorka; u ljubavi je ona ak uspaljeno upaljivanje
ljubavi, ak vrelo upaljivanje koje izaziva izvrsnu
pudu; u zvuku je vatra koja svetlo zvoni, a u njoj
sve je svetlo i uistinu azluuje, jer zvuk u svim
kvalitetima naveuje sve, kako ustima, tako i je
zkom, ta je u svim duhovima izvora, koja radost
snaga, sutastvo i svojstvo. A u voi je to suva vatra.
17. Naroito zapamti o irenju ljubavi: to je naj
blai, najdraesniji izvor. Kada roenje ljubavi opt
iz sebe rodi celo roenje sa svim izvorim\ prvobitnih
esencija, tako da je ljubav u istom novom roenju
u svim izvorima primas, da se pjavljuje centar, raa
se prva eencija, kao oporost, sasvim pudna, sasvim
blaga, sasvim svetla, i iri se za obedovanje svih du
hova izvora sa srdanom pudom prema svima, kao
to to ini voljena majka svojoj deci.
18. A gorina se ovde s pavom zove radost; jer
je ona uspinjanje i kretanje. Za ono to je ovde ra
dost nema poreenja, kao kada se ovek iznenada
spaava paklene patnje i premeta se u boansku
svetlost radosti.
1 9. Tako ini i zvuk, u kojem je ljubav pTimas:
on u sve oblike donosi radosno pslanstvo roenja;
isto tako, kao to je prethodno saopteno, vatra u lju
bavi u svim duhovima izvora upaljuje ljubav; a
ljubav u svojoj sopstvenoj esenciji ljubavi, kada
primas ljubavi jeste ljubav, pa je to najblii, naj
ponizniji, najdraesniji izvor, koji se pojavljuje u
136
svim izvorima i konfirmuje nebsko roenje I uhllIl1
njuje da je to sveto, bnsko sutastvo.
20. Sada teb obratiti panju na oblik duhu
voe. Kada o raa sebi jednake, pri emu je u svo
me pnovnom roenju sebi prim i u njemu s budi
cntr, to on ipak ne ini u svojoj vlastitoj een
ciji, ve drugi duhovi izvora: on se dri mirno kao
blaga majka i drugima daje svoga semena da jedu
o njega i da probude centar, da se pojavljuje vatra,
o koje se pkree ivot. U njemu vatra nije vrela,
gorua vatra, ve hladna, tiha, blaga i slatka; a gor
na takoe nije gorka, ve hladna, tiha i gonea ili
izvirua, iz ega se u nebskoj raskoi pojavljuje
obrazovanje, to je jedno oigledno sutastvo. Jer,
zvuk u ovom roenju takoe izlazi sasvim blago,
sve jenako shvatljivo ili pjmljivo ili, u poreenju,
kao re, koja postaje supstanca ili pjmljiva sutas
tvo. Jer, u ovom ponovnom roenju, koje se zbiva
u duhu vode (a to znai, u pravoj majci ponovnog
roenja svih duhova izvora), sve postaje jednako
pjmlji vo i supstancijalno; makoliko ovde ne treba
razumeti pojmljivost, ve duh.
4. POGL.' VLJE
o pravoj venoj prirodi, to jest. o bezbrojnom ili
beskonanom raanju roenja venog sutastva,
koje je sutastvo svih stLtastava, iz kojeg je nastao,
roen i konano stvoren ovaj svet, sa zvezdama i
elementima, i svime to se kree, deluje i ivi
Ovde moram doskoiti onom gordom i premu
drom, a koji je u stvari samo baen duboko I mrak
i ne zna nita i ne razume nita o duhu Boijem, i
utei ti ga zajedno sa poudnim itaocem koji voli
137
toga i pokazati vataca za nebesko sutastvo, kako
bi mogao da razume ove spise, pre nego to preem
na poglavlje.
2. Dobro znam da mi moj duh i moja dua kazuju
da e se mnogi ljutiti na prostotu i niskost autorovu,
to on hoe da pie o tako visokim stvarima; mnogi
e misli ti da on nema moi i da upada u greh i
opire se Bogu i volji njegovoj, jer hoe da zbori i
govori o tome ta je Bog . . .
4. Dok je video i iz zapovesti Boije saznao da
ako jede o drveta saznanja dobrog i zlog moe um
reti i polomiti se, uvek je uobraavao da on vie
nije dete Boije, stvoreno iz vlastitog sutastva Bo
ijeg, iz prvog principa; umialio je da je on naprosto
dete ovoga sveta, dok je video svoju lomljivost i uz
to monstruoznu sliku, kakvu je o sebi nosio, padale
su mu na um takoe rajske ale, uivanje i radosti,
budui da su njegov duh i savrenstvo njegovo iste
rani iz Raja (to jest, iz drugog principa Boijeg, u
kOjem se iz venoti u venost raa svetlost ili
srce Boije, u kojem Sv. duh polazi iz Oca i Sina).
l da vie ne ivi od rei Boije, to j est, od i u Svetom
raanju Boijem; ve je jeo i pio, o sada je roenje
njegovog ivota stajalo u treem principu, kao u
carstvu zvezda i elemenata: sada je morao da jede
i ivi od istog (principa ili carstva) snagu i ploda.
Tu je mislio da je sve u njemu; razlomljena je bla
gorodna slika Boija, na kojoj mu je avo svagda
pokazivao njegovu slabost i smrtnost, a ni on sam
nije umeo da vidi nita drugo, budui da je bio
izaao iz Raja, to j est, iz nesalomivog svetog raanja
Boijeg, u kojem je bio sveta slika i dete Boije, u
kojeg ga je Bog stvorio da veno ostane. l da ga mi
losrdna ljubav Boija nee opet ugledati u centru
roenja njegovog ivota i teiti ga, mislio je da
je odvojen od venog boanskog raanja, da vie
nije u Boga i da Bog vie nije u njemu, da vie nije
sutastvo njegovo.
138
5. Ali, draestna ljubav, tojest, roeni Sl Il OClI
(ili, kao to bih ja do dovedem do razumevanja, bl agi
izvor, u kojem se raa vena svetlost Boija (poja
vila se i opet u Adamu, u centru, poela da cveta
roenje njegovog ivota, u petom obliku njegovog
roenja. Tada je Adam saznao da on nije istrgnut
iz boanskog korena, ve da je jo dete Boije, i za
lio je zbog svog prvog zlog zadovoljstva. Nato mu
je Gospo pokazao bie meu zmijama, koje je tre
balo da uniti njegovo monstruozno roenje, i trebao
je da se rodi u obliku, formi, moi i snazi monstru
oznoj tog bia meu zmijama, i da opet na silu bude
u Raju, da bude stavljen u sveto roenje i da opet
je od verbo domini, i da veno ivi, iznad i nasu
prot svih vrata razjarenosti, I kojoj ivi avo, o
emu e biti rei kada na to doe red.
6. Dragi i taoe, zapamti i razmisli dobro o ovo
me i ne daj da te zavede prostota tvoja! Autor nije
nita vie nego drugi; on ne zna i ne moe nita vi ;
n on nema mo veu od moi sve dece Boije; samo,
ipak sagledaj: zato o sebi misli na zemaljski nain?
Zato se bi d0lOljava da pdraava avola, kao
da nisi dete Boije, i njegove vlastite sutine? Daje
da te svet zaluuje, kao da si samo neko figurativno
poreenje, kao da nisi roen iz Boga . . .
l l. Ali, antihrist i nije traio nita drugo nego
da ispuni svoju pohotu u treem# principu, u ovoj
kui od mea. Zato je ljude zaveo zakonima, koji se
ne nalaze ni u Raju Boijem, ni u centru roenja
ivota, a nisu usaeni ni I prirodi.
1 2. Drago ae, razmisli: u koliko je moi i snazi,
u udima i delfma duh Boiji u rei i delu iao u
vreme apostola, i ptom, pre nego to je antihrist
proizveo duh vlastite oholosti sa svojim zakonima
i mudrou elemenata, i smestio se pod svetsko i
mesno okrilje, samo zato da bi iskuao svoju sop
stvenu pohotu i tovanje! Tada su verne rei Hristo-
139
ve (koji oveku nije dao nijedan zakon, ve samo
zkon prirode i zakon ljubavi, koji je njegovo vlas
tito srce) njemu, Antihristu ili protivniku Hristovom,
knezu u lreem principu, morale da budu pokriva;
to su morali biti glasovi iz Mojsijeve knjige, i ovek
se nagovarao na oholost, da ima boansku silu na
Zemlji, au svojoj zaslepljenosti nije znao da se Sv.
duh ne da sputati . . .
15. Zato sam hteo da te opomenem i naroito da
te uputim da I ovim visokim stvarima ne gleda na
meso i kv, ili na mudrost sveta visokih kola, ve
da misli da je ovu nauku sam Bog usadio prvom i
pslednjem, u svim ljudima, i da ne treba mnogo pa
da opet doe sa izgubljenim sinom ocu, da e te on
prihvatiti kao voljenog sina i obui ete u novu ha
ljinu plemenite device Sofije i na ruku ti staviti
peatni prsten due; a u toj haljini {novog ponovnog
roenja imae mo da zbri o venom roenju
Bijem.
16. Ako ono nisi dosegnuo, a hoe mnogo da
brblja o Bogu: onda si lopov i ubica, i ne ide ka
vratima tora Hristovog, ve se pnje drugde sa an
tihristom i lopovi ma u toru, i hteo bi samo da ubija,
pljaka, da trai ptovanje i pohotu za samoga sebe,
i daleko si od carstva Boijeg. Nee ti pmoi umee
tvoje, umee visokih kola; tvoje smetanje u veli
kom uvaenju sa blagonaklonou ljudi jeste tvoj
otrov; sedi na stolici kuge i puki si sluga antihrista.
Da si novoroen i da ui iz svetoga duha, bilo bi ti
drago i prijatno sedite Bog, a tvoje ovice bi ule
tvoj glas, i napasao bi ih i dovoio arhipastiru Isusu
Hristu. Bog e ih iz tvojih ruku iskati. Zato razmisli
ta ui i ta o Bogu zbri bz saznanja njegovog
Svetog d uha, da ne pronau da si postao lopov.
17. Veno raanje je nepoeto roenje i nema
ni broja, ni kraja, a njegova dubina je neizmerlji
va, i veza ivota je neraskidiva. Duh zvezda i ele-
140
menata to ne moe zreti, a jo manje dokUI l l , on
to samo osea i zri sjaj u duevnosti, koja ne kolama
vozi due, a vozi ih u prvom principu, na njenom
vlasti tom sed itu u raanju Oca; jer je ona iSlO su
tastvo, sasvim neobraeno bz tela, a ipak ima for
mu tela u svome vlastitom duhovnom obliku: ona
saznaje i gleda u svetlost Boga Oca, koja je njegov
sjaj ili Sin, ukoliko je ponovo roena u svetlosti
Boijoj. I venom roenju, u kojem ivi i veno
ostaje . . .
23. Ako poigne svoj um i svoju duevnost,
i ako se vozi na kolima due, kao to je gore sao{r
tena, i ako zri seb sa svim stvorenjima i misli,
kako je roenje tvoga ivota nastalo u tebi, i svet
lost tvoga tela, da moe sa neke kupice gledati
Sunce, a zatim i bez Sunevog sjaja koz svoju ima
ginaci ju, na veliku daljinu, dokle ne mogu dosegnuti
oi tvoga tela, pa pomisli onda, la moe biti uzrok
tome to si umniji od drugih stvorenja - budui
da moe da istrauje sve stvari, ta je U svim stva
rima - i to moe da umuje o ega su po poelu
elementi, vatra i vazduh, kako to da je vatra u vodi
i u voi se r ada: onda e doi na to ta je Bog i
ta je veno roenje, i da si ti roen iz Boga.
24. Jer, vidi, osea i uvstvuje da sve ove
stvari moraju imati jo jedan vii koren, iz kojeg
su postale takve, koji nije pred oima, ve je skri
ven; naroi to ako posmatra zvezdano nebo, koje ta
kvo kakvo jeste traje i ne menja se, mora misliti o
tome iz ega je ono proizila i da takvo stoji i ne
lomi se, niti propada ispod ili iznad sebe, makoliko
da nije ni gore, ni dole. Ako sada pomisli ta sve
to dri i iz ega je postalo: nai e veno roenje,
koje nema petka, i naie poelo prvog principa,
naime, kao venu nerazreivu vezu; a u drugima e
videti ovajanje, da je iz prvog postao materijalni
svet sa zvezdama i elementima, koji u sebi ima kraj-
141
nji i trei princip. Jer e I carstvu elemenata u svim
stvarima nai jedan uzrok, zato ili kako to moe da
se rodi i da goni. Ali, nee nai prvi uzrok, iz ega
je to tako postalo; zato su dva razliita principa:
jer e u onome to je vidljivo nai lomljivost i do
znae da to ima poetak dok uzima svoj kraj.
25. Kao tree, I svim stvarima e nai veli-

anstvenu snagu, koja je svake stvan ZIvot, rascen]e
i uspinjanje, i u tome e oseti ti njenu lepotu i blago
injenje, o kojeg se kree. Pogldaj sad na neku trav
ku ili na drvo, i posmatraj, ta je njihov ivot, od
kojeg rastu: naie u poelu oporo, gorko, vatru i
vou. Iako ove etiri stvari rastavi i ponovo ih
spoji, nee videti raenje i nee ga osetiti, nego
e ostati mrtvo, kakvo je o njegove samosvojne maj
ke koja ga na poetku raa i ovaja; pritom e
mnogo manje osetiti miris, njegove boje takoe.
26. Tako e videti da je svugde jedan veni
koren koji sustvuje. Pa, i ako mogne da oseti boje
i rastinje, ipak nee moi da oseti miris i snagu,
i nauie da u poelu mirisa i ukusa mora biti
neki drugi princip, da nije sama panjina; jer ovaj
princip svedoi o svetlosti priroe.
27. Pogledaj pak dalje, na ljudski ivot! Vide
e, pojmie i saznae svojim zrenjem nita vie
do meso i krv; po tome si jednak drugim ivotinja
ma. Drugo, naie elemente, vazduh i vatru, koji u
tebi oreuju kvalitet, a to je ivot ivotinje; jer
svaka ivotinja i h ima u sebi, vazduh da osea i da
se ponovo raa, kao i sve biljke, lie i trava. Ali,
naie da u ovome nema razuma; jer, iako u njima
zvezde odreuju kvalitet i daju im smisao, to je
samo smisao da se hrane i mnoe, jednako svim i
votinjama.

28. Jer su same zvezde nemuste l nemaju saz-
nanje, ni oseanje. Samo to j e njihovo svekoliko de
lovanje u voi probilo izviranje, a u tinkturi krvi us-
1 42
pinjanje, gledanje, oseanje, sluanje i kusunJ(' Hil:
misli odakle dolazi tinktura, u kojoj se pOjuvi juJI' ,
blagoroni ivot, da od oporog, gorkog i vatre postUj"
slatko? I nee nai nijedan drugi uzrok do sv{'l
lot. Ali, odakle dolazi svetlost, da u nekom mra
nom telu sija? Hoe li rei: od sjaja Sunca? Pa,
ta onda sija u noi i vodi tvoja ula i tvoj razum,
da vidi zatvorenih oiju i zna ta ini? Sada e
kazati: vodi me blagorona duevnost. Da, tano ta
ko; ali, oakle duevnosti njeno poelo? Sada e
kazati ula pokreu duevnost. I to je tano. Ali,
odakle dolazi ovo dvoje? Sta j e njihovo roenje ili
proizilaenje? Zato to nije i u ivotinja?
29. Moj dragi itah, ako moe, ovde se pri
makni i pgledaj u telo, i nee nai nita. Trai
jednako u dubinu, trai u stenama, trai u elemen
tima trai u svim stvorenjima, u biljkama, drveu, ,
u metalima; trai jednako na nebu i na Zemlji: ne
e nai nita.
30. Sad e rei: pa gde moram traiti i nai '
Dragi itaoe, za to ti ne mogu dati klju; samo to
hou da te uputim gde e njega nai: klju lei
kod jevaneliste Jovana, pogl. 3, 5, i znai: morate
se nanovo roditi kroz vodu i Sveti duh. Isti taj duh
jeste klju. Kada ga dobije, uzmi ga i idi pred prvi
princip, iz kojeg je stvoren ovaj svet sa svim stvore
njima, i otkljuaj prvi koren, iz kojeg su postale
stvari koje se vide i koje se uvstvuju.
3 1 . Onda e rei: to je jedino Bog i on je duh,
i sve stvari je stvorio iz niega. Da, tano tako; on
je duh, i pred naim oima j e kao nita. Zato ga
nismo upoznali u stvaranju, nismo o njemu nita
znali: da nije bio od venosti, nita ne bi ni bilo
stvoreno.
32. Sta misli, meutim, da je bilo pre vremena
ovoga sveta, iz kojeg su postali Zemlja i stene, i isto
tako zvezde i elementi? Bio je to koren istog onoga
1 43
iz ega je to postalo. Ali, ta je koren ovih .t.vari?
Pogledaj, ta nalazi u ovim stvarima? Nita drugo
do vatru, gorinu, oprost; a to je samo jedna stvar,
i iz ove stvari su roene sve stvari. Ali, pre vremena
sveta bio je samo jedan duh, pa u ovim trima oblici
m jo nee nai Boga. Cista banstvo je svetlost,
koje je nepojamno, uz to se ne moe osetiti, a sve
mono je i o svih je snaga.
33. Pa, gde se nalazi Bog? Otvori tvoju blago
rodnu duu i pgledaj, istrauj dalje! Ako je sam
Bog dobar, odakle dolazi zlo? Ako on sam jest ivot
i svetlot, a sveta snaga, kao to je to neosprno
istina: oakle dolazi gnev Boiji, avo i njegova
volja, isto tako paklena vatra; odakle je njeno prvo
stanje? Ako pre vremena sveta nije bilo nita do
jeino Bog, a on je bio i jeste duh i otaje u ve
noti: iz ega je onda potala prva materija za zlo?
Jer, mora da je bila neka volja u duhu Boijem da
rodi izvor gneva. Tako upravlja um.
34. Spis 2 Petrov, 2, 4. Ep. Jevr. 6, pak kazuje,
da je avo bio sveti aneo; a zatim psalm 5, 5, i
45, 8: Ti nisi Bog koji eli zlo; i u Jezek. gl. 33,
1 1 reci im: tako bio je iv, govori Gosp Bog, nije
m milo da ue bzbonik! Takvu strogu ku
avolu i greniku izrie Bog, da ne eli da ih uzme.
35. Pa ta je onda pkenulo avola da ptane
gnevan i zao? Sta je prva materija I njemu, ako je
on stvoren o prvobitnog venog duha? I oakle je
poelo pakla, u kojem e avo veno ostati, ako ovaj
svet sa zvezdama, elementima, Zemljom i stenjem na
kraju treba da propadne?
36. Ovde, dragi itao, otvori tvoje oi due i
znaj, da nijedna druga muka nee muiti njega do
njegova vlastita muka u njemu; jer je to njegov
pakao, iz kojeg je nainjen ili stvoren; a svetlot
Boija je njegova vena pkora. Zato je on neprija
telj Boiji, to v nije u svetlosti Boijoj.
144
37. Ovde ne moe dalje potezati da ic BOK don,-o
nelu materiju iz kojeg je stvorio avola. Jer bl ,,
avo opravdao da ga je Bg nainio zlim. ili iz zl('
materije. Jer ga je stvorio ni iz ega, samo iz svoj(1
vlastite puke sutine, kao i druge anele, kao to
stoj i napisano: o njega, kroz njega i u njemu su

sve stvari, i samo je njegovo carstvo, sa, ma l
gospdarstvo od venosti do venosti; i sve je I nje
mu kao to stoji u Sv. pismu. A da nije tako, ne bi
se avolu, kao i oveku, pripisivao greh: ne bi oni
bili vei i u Bou i iz samoga Boa.
38. Jer se nijednoj stoi ne pripisuje greh, koja
je stvorena iz neke materije; jer njen duh ne dosee
prvi princip, vepinje u treem, u carstvu eleme
nata i zvezda, u lomljivosti, i ne dotie banstvo,
kao avo i du ovekova . . .

42. Zato, ako hoe da misli o Bogu ili da zbori
o njemu, onda mora misliti da on sam jete sve; i
mora dalje psmatrati tri principa, u kojima e
nai ta je Bog; naie ta je gnev, ta jc avo,
ta je pakao, je greh, ta aneo, ovek ili ivoti
nja, i kao to sledi oluka, iz koie je sve tako pstalo:
naie stvaranje sveta
43. Samo, itaoe, ja u te verno opomenuti:
ako nisi na putu izgUbljenog sina koji se pnovo
vraa ou, onda nemoj itati moju knjigu; inae e ti
presesti. Jer, avo nee otPinuti da te sneveeli;
jer pred decom Boijom on u ovoj knjizi stoji sasvim
go i razgolien; srami se jednako kao i ovek koji je
zbg zla ina stavljen pred ljude da ga pljuju. Zato
s opmeni; ako ti je milo trono meso, ne itaj
moju kjigu; ako ne pslua i sppadne te nesrea,
sm u biti nevin, i krivnja e biti do teb. Jer,
ono to ovde sanajem piem sebi za memorijal;
44. Jer dok god u vaceloj priroi ne moemo
da naemo nita da bismo mogli da kaemo: to je
Bg, ili ovde je Bog, iz ega bismo mogli da zaklju-
145
imo, da je Bog jedno tue sutastvo (a on sam
svedoi da njegovo carstvo i snaga njegova sustvuje
o venoti do venosti, a on se sam takoe naziva
Oem; a sin se raa iz oevih bdara): dotle ga
moramo traiti I poelu, I principu, iz kojeg je
roen i stvoren svet. I ne moemo kaza ti nita drugo
do da prvi princip jeste sam Otac.
45. Ai, sada I pelu nalazimo najstroe i naj
stranije roenje, kao opro, gorko i vatru. Tu ne
moemo kazati da je to Bog, a ipak je unutranji
prvi izvor, koji je I Bogu Ocu, prema kojem se on
zove gnevnim, ljubomornim Bogom; a isti izvor (kao
to nalazi u prva tri poglavlja o poelu venog ro
enja) jeste prvi princip i jeste Bog Otac u svome
preklu, iz kojeg se poeo ovaj svet . . .
48. Ovde u pokazati prvi princip, iz kojeg
pinju sve stvari; i moram govoriti tako kao da
je jedno mesto ili oeljeno sutastvo, da je jedan
takav izvor. samo na kraju, da se razume prvi
princip. da bi se razumela i saznala venost. i isto
tako gnev Boji, greh, vena smrt mraka - tako
nazvana o vremena ugasnua svetlosti - kao i
paklena vatra i avo.
49. Sada u pisati o drugom principu, o jasnom,
istom boanstvu, srcu Boijem.
50. Kao to je gore saopteno, I prvom principu
je oprost, gorina i vatra, a ipak to nisu tri stvari,
nego jedna, i jedna raa drugu. Oporost jeste prvi
otac: on je stro, sasvim otar i privlai sebi, a
isto privlaenje jeste boljika i gorina, koja ne
moe da otrpi oporot i ne da se zarobiti I smrti;
ve boe i bukti kao jarosno sutastvo, a ipak ne
moe o svoga sedita. Onda postaje jedna uasna
zebnja, koja ne nalazi mira; a roenje stoji jednako
nekom toku koji se okree, boui i gorei tako
vrsto, jednako nekom bzumlju, koje oporost vie
ne moe da trpi, ve sve vie j vre privlai, jed-
l46
nako kao kd s jedno o drugo protrljaju kUII"'" I
gvoe; oatle se pojavljuje razroka munja vatrtl, k(
ja onda gleda n oporost, zastauje je i pada nu
uznak, jednako kao mrtva ili nadvladana. I kada
munja vatre doe u svoju majku, oprot, i nae
je tako nadvladanu i blagu, munja vatre se veoma
ztrai i u nadvladanoj oporoti u trenutku postaje
bla i svetla.
51. Kada oprot u sebi dobije ovu svetlu, blu
svetlot, ona se toliko zatrai da pada nauznak jed
nako kao mrtva, iri se i pstaje sasvim tanka nad
vladana. Jer je njen vlastiti izvor bio mraan i
tvrd; sada je on svetao i blag, zbg ega je ba kao
umrtvljen, i sada je duh vode.
52. Roenje tako dobija svoju esenciju, o opo
rosti otru, o svetlosti slatku, koja se tanko iri. A

kada munja vatre doe u svoju majkU i nae je
tako t,mku, slatku i svetlu, ona gubi svoj zakon u
oreivanju kvaHteta i ne ide vie I visinu, vie
ne upa i ne bsni, takoe vie ne be; ve ostaje
I svojoj majci i gubi svoj vatreni zakon, drhti i
raduje se u svojoj majci.
53. A u istom radovanju u izvoru voe pojavlju
je se dr8esti izvor neistr8ive ljubavi, i jeste
drugi princip koji se tu pjaVljuje. Jer svekoliko
raanje sada ak dopada jedne srdane ljubavi, jer
oporost voli samo svetlost, zato to je ona tako
puna miline i lepa. Jer iz iste prijatne miline postaje
ljubav tako slatka, radostna i pnizna; a gorina
voli oprost, da vie ne privlai mrano i tako stro
go sebi, ve je slatka, blaga, ista i svetla.
54. Ovde je do ukusa to svako jedno kua drugo,
i u velikoj pudi i kvaluje drugo, da nigde nije
niega drugo do istog voljenja. Sada se oporot
tako raduje u svojoj majci i ojaava se u njoj, o
velike radosti pjaVljuje se u svim esencijama i
naveuje milo dete drugom principu, da je ono
147
reo; a p sve emje p D dt i rauju
mu se, o ega nastaje sluh, koji je eti oblik,
ta roenja trijumfuje. A u ovoj velikoj radoti
roenje vie ne moe da s suava. ve izlazi,
talaajui se savim radoso; i sada svaka esencija
opt raa centar u drugom principu.
55. Ovde dolazi do neistraive raznovrsnoti; jer
duh koji talasa i pjavljuje se i prvog i drugog
principa sve konfirmuje i ptvruje; i u vaselom
roenju je kao neko raenje ili raznovrsnost u
jednoj volji; a roenje ovde dobija sm oblik,
naime kao raznovrsnost u jednom sutatvu ljubavi.
A u ovom sedmom oblku stoji Raj ili carstvo Bo
ije, ili neizbrojivo bansko roenje iz jednog
sutastva u svim sutastvima.
56. Ma koliko ovde ljudski jezici mogli da pri
pvedaju i da istrauju ovu dubinu, nema tu ni
broja, ni kraja; pa ipak, u stanju smo da govorimo
o tome, kao deca o svome ou. Ali nas istrai vanje
svekolike dubine turbira, jer sam Bog ne zna ni
petka, ni kraja u njemu . . .
5. POGL.I. VLJE
o treem principu ili sazdavanju materijalnog sve
ta, zajedno sa zvezdama i elementima, gde se jasni
je razumeju prvi i drugi princip
l . Premda poudnom itaou ne mogu biti do
voljno razumljiv i premda sam itaou koji ne bli
Boga ssvim nemut, jer se vena nerazreiva veza
ne razume brzo ili lako, I ovome stoji sutastvo
svih sutastava; ali je poudnom itaocu nuda da
smoga sebe pomatra s velikom ozbiljnou, ta
je i oakle mu dolaze njegov um i ula, u emu e
nai saobramost Boiju, a tako e naroito proniknu-
148

ti i saznati ta je njegova dua, koja je jtOdun Vt'(l1l,
nesalomivi duh.
2. Ali, do saznanja triju principa italac nt'
moe doi blie ili pre (ako je roen iz Boga) negu
to posmatra novo roenje, kako se dua kroz lju
bav Boiju nanovo raa u svetlosti, kako se ona iz
tamnice mraka zahvaljujui drugom roenju preme
ta u venu svetlost. I ako sad posmatra ovaj mrak,
u kojem je ona morala biti izvan novog roenja, i
ako zatim posmatra (kao to pismo kazuje i tako
e daje iskustvo svakome ko pada u gnev .iji, a
postoje i uasni primeri) kako dua u sebi samoj mora
da trpi neprijateljsku patnju u svome samosvoj
nom roenju ivota, sve dok je u gnevu Boijem.
i zatim, kako se pnovo raa, u njoj se pojavljuje
zamano velika radost: onda e jasno i razgovetno
nai dva principa, i uz to Boga, Raj i carstvo ne
bsko.
3. Jer e u korenu poela duha due u njcmu
samom, u supstanci due nai veno roenje i n -
raskidivu venu vezu, najstraniji, najneprijatclj
skiji izvor, u kojem je ona jednaka svim avolima,
izvan svetlosti Boije, u kojem stoji njen veni izvor.
jedno neprijateljstvo u njemu samom, volju suprot
nu Bogu: da se ne voli nita dobro ili milo, uspi
njanje oholosti u moi vatre, gorku jarost suprotnu
raju, Bogu i carstvu nebeskom, takoe sve tvore
vine koje se diu u drugom i treem principu, kao
to to ini gorina u vatri.
4. Naie, naprotiv, ako se ona nanovo raa u
svetlosti Boijoj, kao to to pismo apsolutno poka
zuje, i kao to iskustveno saznaje novoroeni ovek
sam, da je dua ponizna, blaga, prijatna i miline puno
sutastvo, koja trpi svako noenje krsta i proganja
nje, koja telo uva od bezbonoga puta, koja ne
sudi o sramoti avola i ljudi, koja svoju veru, pou
zdanje i ljubav stavlja u srce Boije, koja je ak
149
radosna, koja se hrani reju Boijom, u kojoj je
rajski smeh i trijumf, koju avo ne moe da dotakne;
jer ona u svojoj vlastitoj supstanci, u kojoj ona na
nain stvorenja stoji u neraskidivoj vezi u prvom
principu, prosvetljena svetlou Boijom, i sveti
duh (koji polazi iz venog roenja Oca u srcu i
svetlosti srca Boijegl, koji takoe u njoj polazi i
potvruje je kao dete Boije.
5. Zato se sve to ona ini dogaa u ljubavi
Bijoj dok ivi u svetloti Boijoj. avo je ne moe
videti, jer mu je zatvoren drugi princip) u kojem
ona ivi, i u kojem stoje Bog i carstvo nebesko, i
aneli i raj), i jer ne moe da dosegne drugi princip.
6. U ovom razmatranju e nai ta ja razumem
po principom; jer princip nije nita drugo do novo
roenje, novi ivot; uz to, nije vie nego jedan prin
cip, jer je u njemu veni ivot, to jest veno boan
stvo: a ono se ne bi pkazalo da Bog u sebi samom
nije sazdao stvorenja, kao to su aneli i ovek, koja
razumeju venu neraskdivu vezu i kakvo je roenje
vene svetlosti u Bogu.
7. U ovome se tako razume kako je boansko
sutastvo delovalo u boanskom principu u korenu
prvog principa, koji je rodilja u venom roenju
I limbu, ili najprvotnijem duhu voe, ijim su
delovanjem najposle pstali Zemlja i stene. Jer je
u drugom principu, kao u svetom roenju, sam duh,
svetlost i ivot, i vena mudrost: ona je delovala u
veno nemutoj i nerazumnoj rodilji, kao u svome
vlasnitvu pre poela svetlosti; iz toga je postala
mrana praina, koja je u uzdizanju Lucirerovom,
kada mu je oduzeta svetlost Boija, i kada je bila
upaljena jarost izvora vatre, postala tvrda materija,
kao stena i zemlja; iza toga je usledilo sakupljanje
,
zemlje, i objavljeno pljuvanje Lucifera sa njegovog
trona; i usledilo je stvaranje treeg principa, a on
je bio zatvoren u treem principu kao zatvorenik,
150
koji sada eka na sud Boiji. Iako to to JI' 1 )1 0
zatvoren izmeu raja i ovoga sveta njemu ni k moglu
da bude sramota, poruga i gnuanje, i iako nita
nije poimao, neka se o ovome razmisli.
8. Ali, ovde emo sada govoriti o treem prin
c pu, kao o poetku i roenju ovoga sveta; kada se
posmatra koren rodilje (budui da svaki princip
jeste jedno drugo roenje, ali ne iz nekog drugog
sutastva): onda emo nai da je I prvom principu,
I nerazreivoj vezi (koja je u sebi samoj nema i nema
pravi ivot, ve je izviranje pravog ivota, roeno
kroz duh Boiji koji talasa, ije je poelu u prvom
principu od ven osti , l o t drugom principu veno
izlazi kao u roenju srca ili Sina Boijeg) zatvoren
matriks rodilje, koja je u poelu oporost, a u svetlosti
blaga majka duha vode. Tako sada jasnije pred oi
ma vidimo i nalazimo kako je duh Boiji svagda
delovao u matriksll, tako da JI' IZ nepojmljivog ma
triksa, koji je samo jedan duh, postala pojml ji va
i vidljiva voa.
9. Kao drugo, I zvezdama i na vatrenom nebu
razgovetno vidi odvajanje, kao to je I venom mat
riksu veno odvajanje; jer vidi kako su iz jedne
majke roeni zvezde i vateno nebo sa vazdunim, i
isto tako vodenim i zemaljskim nebom. Budui da oni
jedno u drugome odreuju kvalitet, a roenje ovog
sutastva je jedno u drugome, a takoe je jedno dru
gog krinja i dra, a ipak nemaju jednostruko od
reivanje kvaliteta. Tako I ovome saznaje odva
janje, kao to veni matriks u sebi ima odvajanje,
kao to je ranije saopteno u pogl. 3, o venom ro
enju one etiri zebnje, poto se izmeu oporog i
gorkog raa vatra, a u munji vatre svetlost; a
svaki jedan izvor zadrava svoj zakona.
1 0. Tako razumi, poto je duh Boiji pokrenuo
ovaj matriks, otada ovaj matriks deluje; a u upa
ljivanju duha Boijeg u petom obliku matriksa po-
151

javilo se vatreno nebo zvezda. koje je istinita quinta
essentia, roena I petom obliku matriksa, na kojem
je mestu poela svetlost. a iz nje najpsle roeno
Sunce. sa kojim se pojavio trei princip. i koje je
sd I treem principu ivot i razdvajaje I matriksu
ivota svih ivota I ovome loo. Jednako kao to srce
Bije na rajskom nebu I nematerijalnom nebu i ro
enje razdvaja venu snagu Boiju, I kojoj se veno
pjavljuje ivot. i u kojoj uvek sija vena mudrost. . .
1 1 . Na taj nain onda sve opet ostaje od treeg
principa I prvom matriksu; samo to ono to je
sakupljeno u ovom principu. i to poinje iz rajskog
neba i drugog principa. kao to je ovek. ostaje ve
no I matriksu. Blago onome ko je I ovome vremenu
dosegao roenje drugog principa i u njemu je
pnovo roen! Ali, ako nije, onda e veno ostati
I matriksu; i nee dodirnuti svetlost Boiju.
1 2. Dobro pak znam da u neku ruku ovde i neu
itaocu biti samo nerazumljiv i nemut, ve da u
biti i jadan dok sam pisao o majci. u kojoj stoji
roenje boanskog sutastva; a sada piem kako je
ovaj matriks nemut i narazumljiv. iz kojeg je ta
koe roen nerazumljivi princip, kao to je takvo
to pred oima, da na ovome svetu, ni I zvezdama,
ni I elementima nema razuma; isto tako u svim nje
govim stvorenjima se moe odrediti kvalitet samo
jednog razuma, moe se hraniti i mnoiti, kao to
je matriks sam po sebi.
13. Zato znaj. da je matriks u drugom principu.
matriks koji ipak u prvom razlogu i venom korenu
ima taj princip. samo puki veni. blagi duh bez
petka. koji nema takvu vatrenu. neponoljivu
svetlost, ve je sve prijatno i puno miline, a veni,
najprvobitniji matriks se ne saznaje; ve blaga svet
lost srca Boijeg sve ini radostnim i punim miline.
14. Otuda je i duh. ako polazi o blagog ma trik
sa, sveti duh: a Bog stanuje u sebi samom, i naziva
152
s gnevnim. ljubmornim Bogom. premu nuJprvo
bitnijem matriksu. koji se ne pkazuje u ruju. u
oveku je jo na petku zabranjeno da jede o
ploda najprvobitnijeg matriksa, zlo i dobro. Pn.
ako ovek nikada ne bi saznao najprvobitniji matri
ks. ne bi ni zamiljao i jeo o toga ploa. jer bi ga
matriks brzo epao i drao zatvorenog, i u njemu
bi oreivao kvalitet. hranio ga i negovao kao to


Je to o sada pred oima.
15. Znaj. dakle. da drugi princip dri u rukama
i onda je samo razum i mudrot, i samo I njemu j;

svemoc: a ovaj Je trei princip vlasnitvo drugog.
mje odVOJen. ve svagda u njemu sustvuje. pa ipak
Je Jedno roenje menju njima . . .
1 6. A Bog j e rodio trei princip da bi se oitovao
s materijalnim svetom. Poto je u drugom principu
roo u rajskom svetu anele i duhove, oni su u
treem principu razumeli veno ro nje. a mudrot
i svemo Boija su u njima mogli da se ogledaju
dok je njihova imaginacija bi la smctena I saro
srcu Boijem; u kojem obliku su moli da ostanu u
raju i anelima. avoli koji to nisu uinili, nego su
islili a se uspinju u matriksu i u velikoj moi
lzad raja i svekolike aneos\e _oblasti. ispali s . . __ o
zbog toga iz raja i isterani su iz njihovog loco u'"
neku llskost, tako da ih zatvorenima dri matriks
ovoga sveta.
1 7. Jer je lous ovoga sveta bilo njihovo ane
oko kraljevstvo. dok su bili u loco ovoga sveta u
raju i u carstvu nebeskom.
18. Nije nam mogue da govorimo. ma koliko
to hteli, o rajskom, a onda i o principu ovoga sveta


o njegovo] snazi i udesnom roenju, kao to govo-
ri boanska i vena mudrost; jer se dubina studenca
ne moe pojmiti ni u jednom duhu. pa bio to aneo
ili ovek; zato nebrojeno, veno roenje i mudrost
ine divnu, venu radost. Ovu nebrojenu mudrost
153
- -
i ovu snagu, ako to opaamo, ovek takoe saznaje
I treem principu. Ako psmatramo zvezdano neb,
elemente, isto tako stvorenja, drvo, biljke i travu
takoe, onda u materijalnom svetu vidimo poreenje
rajskog, nepojmlj ivog sveta. Jer ovaj svet potie
iz prvog korena, I kojem stoje oba sveta, materijal
ni, a onda i rajski, duhovni svet, koji je neprolazan
i bz poetka.
19. Ako pak promiljamo i mislimo preklo ona
etiri elementa, onda emo jasno nai, videti i ose
t ti I nama samima poreklo; iako smo ljudi, a ne
ivotinje, puni smo pakosti i oporavamo Boga i
matriks ovoga sveta. Jer se preklo saznaje u ljudi
ma kao u dubini ovoga sveta: iako se neprosvetlje
nom oveku privia da bi i on trebalo da govori o
poelu vazduha, vatre i Zemlje, isto tako o zvezda
ma, treba smatrati da mu je to nemogue, jer lebdi u
svojoj sopstvenoj majci, a nee da je upozna, a ne
dopada mu se to to mora da zna; ali, zbg toga
to nas je ut uvalio pad Adamov, velika nam je
nuda znati da umaknemo skotskom oveku, i da
ivimo I pravom oveku.
20. Ako pak otvori tvoje oi due, videe kako
je voa I vatri, i uluuje se sevanju na suu; a
ipk nema vatre, koja je istrajna, pa e dokuiti da
je istinosna vatra ona koja upaljuje kue i sagoreva
ih. Takoe e videti kako svugde izlazi velika sila
vazduha, i kako je jeno I drugom; uz to e videti,
kako se voda raa u oluji.
21. Ovde pak nee nai ovaj koren: mora gle
dati samo u matriks, poto se on savim pokazuje i
saznae ga I svim stvarima; jer matriks ovoga sveta
stoji u venom matriksu, iz kojeg poinju raj i nebo.
22. Pa, kako j e veni matriks jedno izlazee
roenje, i I poelu je opro, mrao, tvrdo i strano:
tako e videti da kada duh Boiji upali unutranji
154
matriks, onda on poinje da deluje i du ' KI I ,-(uJ'
kvalitet.
23. Jer, najpre je u poelu oporost, koju P' I vi t i
i, obuhvata, zamrauje i stvara otru hladnou
A
.
gor
.
in ne moe da ponese privlaenje, J{'f
plvlacenJe u hladnoi stvara boljiku gorine, koja
bsnl l brani se od tvrde smrti; ali, zato to nita ne
moze umaCI oprosti (jer je ona tome majka u
kojoj stoji), boljika bsni sasvim uasno. kao d bi
htela da rasprsne oporost, probada iznad sebe i
pprecu]e se, a ipak ne nalazi mira, sve dok roenje
oporosti ne dopadne u strano, uasno sutastvo, jed
nako nekom duhu sumpora sasvim ljuto, koje se
tvrdo boe u sebi, kao toak koji se okree, a gorina
s pen
.
]e sasvim brzo, odakJe postaje razroka munja,
o kOle s uasava mrana oprost, pada nauznak
kao nadvladana. A kada gorina toliko nadvlada
maju, i nae s bezmalo polumrtva ili blaga, ona
se uzasava mnogo vie nego majka; al i zato to se
Ua deava I oporoj majci, koja je sad polumrtva i
blaga, gorina svoj strani zakon i postaje bela
svetla i jasna; i jeste upaljivanje ili roenje vatre
'
kao to je ranije pmenuto. . .
'
6. POGL.4VU E
o odvajanju u stvaranju u treem principu
l . Na taj nain pak poinje odvajanje i izlazak
u treem principu ovoga sveta, kada se pojavilo
zvezdano nebo, i kada svaka zvezda u sebi ima na
roi to svojstvo i oblik (poto se u svakoj zvezdi
pnmecuJe naroit centar, tako da je svaka uvrena
i svoj majstor, i svaka vlada I matriksu ovoga sveta
oreuje kvalitet i raa u matriksu prema njenoj
155
I
vrti ), i gledaju potom u Sunce, koje je njihov
kralj, srce i ivot (bez kojeg svetlost i snaga ne bi
mogle da deluju, nego bi stajali u tvrdoj, mranoj
smrti, i sve na ovome svetu bi bilo nita, sve bi
bilo samo kao neka jarosna, ljuta oporost); i gledaju
zatim na elemente, vatru, vazduh i vou; kako se
oni uvek raaju, jedan I drugome, a zatim kao
zvezde I ovome, kao I svome vlasnitvu, vladaju,
i gledaju u majku, o koje izlazi sve to je o ovoga
sutastva: tako dolazimo do odvajanja i do vene
majke rodilje svih stvari.
2. Ako ovo imamo pred oima jasno I nama sa
mima i I svim s\v;uima, onda ne bismo bili tako
ludi, slepi i samov
o
ljni, pa bismo pustili da nas
vode kalfe; nego bismo se drali majstora, koji je
I tome majstor svih majstora. Jer vidimo da sve
potie iz vene majke; kao to je ona I svome ve
nom roenju, tako je stvorila i ovaj svet, i tako se
takoe raa svako stvorenje. I kao to je ovo u svo
me izlasku I raznovrsnosti; poto svaki izvor opet
I sebi ia centar rodilje, i jedno odvajanje, ali
da nije ovojeno jeno od drugog} tako je i ovaj
svet roen iz vene majke, koja je takoe jedna
takva rodi lja, a nije ovojena od vene majke, ve
je postala na jedan materijalan nain, i od Sunca
je dobila jednu drugu svetlost i ivot, koji nije sam
mudri majstor, ve mudri majstor koji je Bog, koji
sve dri da stoji u venom matriksu, a da ipak ne
bude vena mudrost.
3. Budui da ovo roenje o volje Boije ima
jedan poetak, i da opet ide u svoj eter, ono nema
snagu mudrosti: ve uvek gradi prema svojoj vrsti,
ono to ono dotie, dotie njega, zlo, neasno, hromo
ml dobro, lepo ili mono; oivotvoruje i usmruje,
daje mo i snagu, razara opet, i sve to bez razborite
mudrosti: u tome treba videti da ono nije boansko
156
,
provienje i sama mudrost, kako su to 1 I \ ' II I . I I IU,.' 1
pvali i otrovali se u njenoj moi.
4. Ako hoemo da vidimo razlog ovog rodl' nJ. I ,
moramo pogledati prvu majku u njenom roenJ U,
i videemo i nai sve. Jer, jednako kao to je prva
majka (ako promiljamo kako je ona u poelu izvan
svetlosti) opora, mrana, tvrda, hladna, a ipak je u
stvoru duh vode; tako e, posle izlaska materijalnog
sveta, nai da je Bog stvorio prvi dan, nebo i Zem
lju.
5. Nebo je pak iz oporog matriksa, koji je u
rajsko duh vode: iz istog rajskog neba je stvoreno
materijalno neb, kao ito pie Mojsije, Post. 1 , 6. 7. 8.
da je nebo nainjeno od vode, i to s pravom.
Zemlja i stene, isto tako metali, dok je matriks
ovoga sveta jo bi O mraan, stvoreni su u istom

casu.
6. Jer kada je matr I ks bio pokr- dan, I kada je
Gospodin Luci fer hteo da vlada u vatn, onda j('
on saeo ovaj opori mrani matriks, i tavo delova
nje I stvorenju, odakle su postali zemlja, stene,
metali, sumpor i so, pa je knezu Luciferu time bilo
zatvoreno carstvo, a on je ostao u unutranjem
centru, a zatvoren u spljanjem.
7. Ali to to u matriksu mogu da deluju takve
stvari daje snagu, kakva je bila u matriksu; jer
stena nije nita drugo do voda, Merkurius, so i
sumpor, u kojem je skriveno ulje.
8. Sad roenje matriksa ima takav oblik u
svome venom sutastvu i roenju ivota; jer naj
pre Je oporo, strogo i tvrdo, od ega poinje hlad
noa; sada oporo privlai i potrava hladnou i
u ovom svom privlaenju pravi gorku bodljiku,
koja bode, besni, a tvrdo privlaenje ne moe da
otrpi, strahuje jednako totalnoj bezumnosti, bukti
i besni, postaje jednako nekom duhu sumpora.
157
9. U ovom obliku su sada u jari u voenoj
oporoj majci roeni opora gorka zemlja, sumpor i
so, od upaljivanja Sunca I razumnom matriksu.
A to to se svugde objavljuje ovajanje ini da je
roenje u velikim strahovima i roenju se trai
ovajanje; jer se oporost sa gorinom ne podnosi,
a ipak su majka i sin jedan lan I drugome, i
mora tako biti, inae ne bi bilo niega: jer je vena
veza I poelu ivota.
1 0. Kada zatim gorina u oproj majci pone da
besni, da se uspinje da strahuje, dopada ona u jednu
razroku munju I svom uasu: I ovom obliku je
roen matriks merkurius ili otrov: jer kada matriks
I svom mranom, oporom obliku ugleda vatrenu
munju, on se uasne i usmruje I svom tvrdom,
oporom zakonu. I na ovom mestu je I matriksu
roena smrt, otrov, padanje i razaranje, isto tako
blagorodni ivot I merkuriusu i poetku treeg
. .
pnnclpa.
l ! . Sad dalje, poto je uas vatre doao u oporu
majku, i toliko nadvladao svoju majku, on se uasnuo
mnogo vie; jer je svugde izgubio svoj jarosni
zakon, pto je majka dobila jedan drugi izvor, a
iz uasa vatre je nastao pakao, I kojem je I nemu
tom mairiksu posre uasa materija postala meka
i svetlije pomeana, nego to su o uasa svetlosti
poslali zlalo, srebro, bakar, cmk i olovo; sve dalje,
kao i na svakom mestu, matriks je stajao u centru
koji se rve.
12. Jer je roenje stajalo u itavom prostoru
ovoga sveta, koliko je doseglo Luciferovo kraljev
stvo: zato je na jednom mestu postalo drugaije
zemljite, drugaiji metal i sutastvo nego na nekom
drugom. l vidimo pred oima, kako su svi metali
pomean i: sve to ini stvorenja beskonanima, to
razumemo i zrimo, ali o tome ne moemo govoriti,
niti smero govoriti, jer nas to turbuje i pripada
158
boanstvu, koje je bez poetka i veno: zato stVOI ('
nje u gubljenju uma i smisla treba tome da uzmakllt'
1 3. Da sada ovo dalje objasnimo: dok je malriks
tako stajao u roenju, tu je bio roen matriks zem
lje, a matriks je u upaljivanju postao voda: ovde
ispravno razumi, ne sasvim u sutini, ve jednako
kao to su se rodili zemlja, slene i metal, a ipak
su ostali matriks, tako i voda u usmrivanju i nad
vladavanju s kojima je otpoeo materijalni svet:
tu, u ovom kretanju je sagnana i Zemljina kugla,
i stoji posred centra kao neka laka odozgo i odozdo.
14. Tu je duh Boi ji slajao u centru u rajskom
matriksu i na rajskom nebu, I svom venom se
ditu, i odatle nije uzmaknuo, i lebdi nad materijal
nom vodom sa fiatom i tu formuje nebo, koje je
stvoreno o sredstva vodenog matriksa, a koren
mraka je odvojen o svetlosti u matriksu: u kojem
je mraku avo otao, i materija u matriksu, pa
zato nije dokuio novu svetlost, koja se poj avila
u matriksu . . .
7. POGL.lVLJE
o nebu, njegovom venom roenju i sutastvu, i
kako se raaju elementi: bolje i vee razumevanje
vene veze kroz neposredno saznavanje i posmatra
nje materijalnog sveta
Nijedan duh ne vidi dalje do svoje majke, u
kojoj i ma svoje poelo i u kojoj stoji; jer nijenom
duhu nije mogue da u svojoj vlasi toj moi gleda
i zri u drugi princip, da bi se u njemu ponovo
rodio.
2. Al prironi ovek, kojeg je matriks ovoga
sveta uhvatio u njegovom padu (iji prirodni duh
lebdi izmeu dva principa, kao banskog i pakle-
159
nog, i stoji pred njihovim vratima; pa I koji prin
cip padne, u njemu se ponovo raa, ili u nebeskom,
ili u paklenom carstvu, a da ipak u ovom vremenu
nije u stanju da zri), po svojoj supstanci i vascelom
sutast vu jeste dvostruki ovek; jer je njegova dua
p svojoj sopstvenoj supstanci iz prvog principa,
koji od venoti nema razlog ili poetak; a ona je
I vreme stvaranja oveka u raju ili nebeskom car
stvu korporovana ba na nain d-J.ha kroz fiat,
ali sa prvom snagom (koja je od kako je vaka ostala
da stoji u svojoj prvoj vlastitoj snazi, u prvom ko
renu, neovojiva, a ko drugi princip da pred
stoji u raju, kada je prosvetli srce Boije) od tala
sajueg duha Boijeg u matriksu treeg principa,
udahnuta zvezdanom i elementarnom oveku_ Ovaj
sve dok u njemu sija svetlost Boija razume razlog
neba, kao i elemenata i pakla: jer ako je svetlost
u njemu, on je roen u sva tir principa,
'
a da nije
samo njihova iskra, i da nije veliko izvorite, koje
je sam Bog . . .
4. Jer, stvoreni duh oveka koji je iz matriksa
ovoga sveta, koji vlada u snazi svetlosti, razume
kroz snagu drugog principa, preko snage i u snazi
duha zvezda i elemenata, i to sve sasvim mono kao
u svom vlasnitvu. Ai, u padu Adamovom mi smo
izgubili ovu veliku mo, jer smo napustili raj i
preli I trei princip, u matriks ovoga sveta, koji
nas je smesta epao po prinudu: zato nam je
saznanje jo I ronjai i veno roenje i gledamo
jenako kao kroz neko tamno ogledalo.
5. Poto smo toliko nemoni u ova tri roenja,
zatamnjuju nam se preesto vrata raja, a avo nas
isto tako esto privlai paklenim vratima, elementi
nam skrivaju vrata zvezda i stvaraju nam otekline,
da najee lebimo u vascelom matriksu kao gluvi,
nemi ili polumrtvi; ali, dok nas obasjava svetlost
raja, gledamo u majku svih triju principa: jer nam
160
ona nita ne spreava, trostruki duh oveka gleda
svaki oblik i kvalitet u svojoj majci.
6. Pa zato, iako govorimo o stvaranju sveta kao
da smo mu prisustvovali i kao da smo ga videli ,
nijedan ovek ne treba da se udi i da smatra to
nemoguim: jer je duh, ako je u nama, kojeg o
vek batini o drugog, iz venosti udahnu t u Adama ,
koji je sve to video i gleda u svetlosti Boijoj, i nije
nita daleko ili neistraivo. Jer veno roenje. sakri
veno u oveijem centru, ne ini nila novo; ono
saznaje, deluje i ini upravo ono to je veito i
inilo, deluje u svetlosti i mraku i radi u velikim
strahovima. AH, ako u njemu sija svetlost, onda je
u njegovom delovaz\ j . ista radost i saznanje.
7. Zato, kada govorimo o nebu i o roenju
elemenata, ne govorimo o dalekim stvarima, koje
su daleko o nas; ve govorimo o stvarima koje se
dogaaju u naem telu i u naoj dui: i nita nam
nije blie nego ovo roenje, jer u njemu ivimo i
lebdimo u njemu, kao u naoj majci, dakle, govorimo
samo o naoj roenoj kui; a kada govorimo o nebu,
govorimo o naoj otadbini, koju prosveena dua
moe dobro da zi, iako je to skriveno telu.
8. Jer, jednako kao to dua ovekova u ljudima
lebdi i pliva izmeu snage zvezda i elemenata, tako
lebdi i stvoreno nebo izmeu raja i carstva pakla,
i pliva u venom matriksu. Njeoogovo suta stvo je
nedokuivo i nepojmljivo, i jeste ista snaga iz
venog matriksa; njegov je kraj tako daleko, kao
kada bi se za stvaranje prineo etar, kao to je tra
jalo ili dosezala Luciferova kraljevstvo, da se kraju
ne moe nazreti trag. Jer je boanska snaga bez
kraja: samo to na um dosee do vatreog neba
zvezda, koje su poizvod u petom obliku vene majke,
ili quinta essentia, u kojoj se razluuju ovajanje
u vremenu treeg principa, poetak ovoga sveta,
snaga matriksa, gde ono to je razlueno leli a
161
l
svaka esencija u proizvou U mnogostrukim centri
ma zvezda ima enji vo iskanje prema drugoj, vrstu
volju da in fikuje; i jeste esencija i snaga drugog
jela i pia, takoe krinja i priuvite.
9. Jer, jednako kao to u rajskom principu sveti
duh uvek izlazi u trojedinstvu banstva i talasa
sasvim blago, nepokretno i za stvorenje nepriretno,
i kao to sve formuje i obrazuje u rajskom matriksu:
tako isto i trei princip. Poto je matriks postao
vidljivi materijalan, svaka snaga u matriksu ima
veliku enju i traenje u drugoj, ima stalno uspi
njanje, cvetanje i sputanje, jednako nekom rastinju
ili bivstVujuoj materiji, poto se opori hladni i
strogi matriks bz prestanka kree i brani; tako da
opori matriks zbg unutranjeg paklenog ili naj
prvotnijeg matriksa uvek stoji u strahovima, s v
likim iskanjem svetlosti, koju on sagledava u korenu
vatre, i od toga se uvek uplai i postaje mek, blag
i tnaterijalan, iz ega s uvek raa elemenat voda.
1 0. Tako mora razumeti razlog etiri elementa,
koji ipak nisu etiri oeljenja sutastva, ve su
jeno sutastvo; a ipak s etiri razlike u ovom ro
enju, i svaki elemenat lei u krinji drugog i jeste
njegovo priuvite i lan u njemu.
l l . Ispravno razumi razlog, kao to sledi: Op
rost je matriks i uzrok svih stvari; po svojoj vlasti
toj supstnci ona je sasvim mrana, hladna i kao
jedno nita. Ali, poto se veno banstvo ogleda u
oporosti, mrana oporost prema boanskoj snazi
pstaje pudna i privlai, makoliko tu u oporosti ne
bilo ivota ili razuma; ve je razlog prve esencije i
pelo to to neto postaje. Ovde ne moemo dalje
istraivati razlog banstva, jer nas to turbuje.
1 2. Sada oporot u svojoj elji i velikoj enji
za svetlou sve vie privlai, p p svojoj vlastitoj
supstanci nije nita drugo do vrsta glad, sasvim
suva, sasvim kao nita, volja mraka koji ite svet-
162
lost: a njena glad ili privlaenje ini gorinu, bol,
da je nita ne moe ublaiti i zajaziti, o t!U
nastaje zebnja, da se volja ili boljika elje, p
ude trlja I sebi, primorava i nee da se pokori
mranome nita ili smrti, ve svoj prohtev i zeb
nju jaku volju takoe, tako vrsto suprottavlja
skrivenoj svetlosti Bijoj da volja postaje razroka
munja, jednako nekom vatrenom uasu, kojom se
nama k sve vie ispunjava oprost, i omah usmruje,
od ega opori dub na blag, sladak i materijalan
nain pstaje voda.
13. Ali, zato to se gorina toliko zastrai pre
vatrenom munjom u oporosti, munja hvata svoju
majku, oporost, koja je pred uasom postala ma
terijalna, i plamti, i o materijalne oporosti je otekla,
jednako kao da je i sama materijalna i pokree se,
sve vie ojaava u svojoj majci: a to je elemenat
vazduh na ovome svetu, koji svoje pelo ima u vo
denoj majci, a voda o vazduha, i vatra od enjive
zebnje. A Zemlja i stene svoj poetak su dobile
s jarosnim privlaenjem u padu Luciferovorl, kada
je oporost vrsto stajala u udzdiuem privlaenju,
koje je opet ugasilo svetlost u treem principu.
14. Tako uistinu moemo razumeti kako je svet
lost Boija jedan uzrok svih stvari, i I tome razumeti
sva tri principa. Jer, kada ne bi bilo boanske snage
i svetlosti, tada n I mranoj ve nosti ne bi bilo
udnje: tada bi oporo iskanje (koje je majka ve
nosti) takoe bilo jedno nita. I razumemo kako se
boanska snaga pojavljuje u svim stvarima, a ipak
.nije sama stvar, ve duh Boiji I drugom principu;
a stvar je ronjaa, koja je postala od enjive
volje. Ali, sada je srce Boije u Ocu prva volja;
a Otac je prvo iskanje sina, a sin je oeva snaga i
svetlost; oatle je vena priroa uvek pohotljiva, i
tako se o snage srca Boijeg u venom matriksll
163
raa trei princip; jer se tako oituje Bog, inae
bi boanstvo vei to bilo skr i veno.
1 5. Sad kaemo, prema Knjizi proroka Isaije,
66 l . ovako veli Gospod: nebo je prijesto moj! i
to je tano. Sad, vidi, Mojsije pie, Post. l , 6, neka
ima svoje poelo jo od enje vene prirode za
venom svetlou Boijom. Ali, vean priroda se
oi tuje od enje za svetlou Boijom, kao to j e
prethodno saoptena, a svetlost Boija je prisutna i
ipak ostaje skrivena prirodi; jer priroda prima sa
mo snagu svetlosti; a snaga je nebo, u kojem skrive
na stanuje svetlost Boija i sija u mraku. Voda je
materi ja, koja se raa o neba; a u tome stoji
irei princip, koji opet iz sebe raa ivota i pojmo
vno sutastvo, kao elemente i stvorenja.
Zato, plemen i ti ovee, ne oponaaj avola i
anti hrista, koji bi da ti pokae boanstvo daleko
o tebe, i da te uputi na daleko poloeno nebo:
a ono ti nije nita ble nego nebo; samo to ti stoji
pred vratima neba, i s Adamom izaao iz rajskog
neba I trei princip, a stoji u vratima. Uini to
kao to ini vena majka, koja se velikom enjom
i eljom postaje carstvo nebesko, na kojem stanuje
Gospod, u kojem se pojavljuje raj: i ti, uini tako,
stavi el ju svoju u srce Boije, silno e prodre ti
unulra, kao vena majka prirode; s tobom e biti,
kao to kae Hrist, Ml. l l , 1 2: carstvo nebesko na
silu sc uzima i siledije dobijaju ga. Tako e na
nebu prijateijovati sa nepravinim Mamonom, i
bie pravo oblije Boije, slika i vlasnitvo. Jer,
u lebi su sva tri principa u venosti, i u tebi bie
opt roen sveti raj, u kojem stanuje Bog. Gde e
Boga traiti? Trai ga samo u tvojoj dui; ona j e
iz vene prirode, u kojoj stoji boansko roenje.
1 7. Oh, kada bih imao ljudsko pero i kada bih
mogao da piem duh saznanja! A moram o ovoj ve
likoj tajni zamuckivati jednako nekom detetu koje
tek ui: zemaljski jezik ak ne moe ni da zapodene
164
ono to duh poima i razume. Pa ipak u se usuditi
na to, da bih gdekojeg uinio prijemivim na lra
enje bisera, pa neka u mome rajskom vrtu rua
takoe deluje celo Boije; jer me goni elja venog
matriksa, da za seb piem moje saznanje i da ga

poucavam.
1 8. Ako hoemo da uzdignemo nau duevnost i
da istrauj emo neb, na kojem stanuje Bog: onda
ne moemo kazati, da Bog sam stanuje iznad zvezda,
i da je oko seb nainio neko utvrenje, koje je
nainjeno od vode, u koje niko ne moe da ue, da mu
je ono zatvoreno, midsao koja je bliska ljudima;
ali takoe ne moemo kazati, kao to neki zamilja-
,
ju, da je Bog Otac sa Sinom u gornjem zatvorenom
nebu sa anelima i da tako ovde vlada u ovom
svetu, samo sa svetim duho, koji polazi od Oca i Sina.
Nijedna od ovih misli nema pravo saznanje o Bo
g; jer bi na taj nain Bog bio razdeljen i bio bi
nedokuiv jednako Suncu, koje jo lebi iznad nas i
na nas prosijava svoju snagu i svetlost da svekolika
dubina postaje svetla i deluje preko svega.
1 9. Um veoma esto ide za ovom milju, a
carstvo antihrista stoji roeno u ovim mislima, a
Antihrist se u ovom mnenju stavio na mesto Bo
ije i zamiljao da je Bog na Zemlji, da mu je do
deljena boanska sila, i zapuio je usta duhu Bo
ijem ne hotei da slua glas njegovog.
20. Tako dolazi do silne zablude, da u ovom
duhu veruju u lai, koji u licemerstvu zbori zab
lude si Ine, a deca se zvode u oholost, kao to sve
doi Sveti Pavle, l . Tim. 4, 1. 2.
21 . Pravo nebo, na kojem stanuje Bog, jeste
svuda na svim mestima, takoe na Zemlji: ono
pima pakao, u kojem stanuju avoli, i nije nita
izvan Boga; jer je on tu bio pre stvaranja sveta,
i jo je tu, kao u sebi samom, a sam jeste sutastvo
w '
svih sutastava: sve je roeno od njega l poclnJe
o njega; i zato Bog kae da je on sam dobro,
165
srce ili najbolje, a to razumi kao svetlost i snagu,
iz koje poinje priroa.
22. Ako hoe da promilja o Bogu, onda se
stavi pre venog mraka, koji je izvan Boga; jer
Bog stanuje u sebi samom, i niko ga ne moe do
kui ti i z sopstvene snage; ona ima veliku udnju
za svetlou, poto se svetlost ogleda u mraku i u
sebi si ja: a u istoj udnji ili iskanju naie izvor, a
izvor hvata snagu svetlosti, a udnja materijalizuje
snagu; materijalna snaga je zatvaranje pred Bo
gom, ili neb. Jer u snazi stoji raj, u kojem deluje
duh koji polazi odOca i Sina. Sve ovo je nepojamno
stvorenju, ali to ono moe da oseti u duevnosti;
jer I duevnost !!vetih dua stoji otvoren raj.
23. Tako e videti kako je Bog sve stvorio ni
iz ega, samo iz sebe samog; a ipak nije proizvod
njegovog sutastva, ve poinje i mraka.
24. Muka mraka jeste prvi princip, a snaga
svetlosti jeste drugi princip, a proizvo iz mraka
kroz snagu svetlosti jeste trei princip; i ne zove
se Bog: samo je Bog svetlost i snaga svetlosti, a
izlaenje iz svetlosti jeste Sveti duh . . .
27. I uistinu e razumeti kako je izmeu sva
kog principa svretak, a Bog je poetak i prva sna
ga u svemu, takoe e razumeti da u svome nezgra
pnom telu nisi u raju, u kojem je zatvorena dua,
kao u nekoj mranoj tamnici. O tome iscrpno saop
tenje moe nai ko pada Adamovog.
28. Vidi, pak, poto je Bog hteo da se pokae
u materijalnom svetu, a matriks je stajao I stranom
roenju, stvaralac je prvi princip pokrenuo na
stvaranje anela, pri emu je matriks stajao neraz
deljen u jednom sutastvu; jer tu nije bilo nikakve
pojmljivosti, ve samo duh i snaga duha. Duh je
bio Bog a snaga je bila nebo, i duh deluje u snazi,
tako da je snaga bila enjiva i prijemiva. Jer se
duh ogledao u snazi, duh je stvorio snagu, iz koje
su postali aneli; tako je snaga postala stanite
166
anela i raj, u kojem deluje duh, a snaga ezne
za svetlou, a svetlost sija u snazi; tako je vel i ka
rajska radost, a u njoj je Bog oigledno ljubavna
igra.
29. Sada vena svetlost lebi, isto tako snaga
svetlosti, ili nebeski raj. u venom mraku, a mrak
ne moe da dosegne svetlost: jer su to dva raliita
principa, a mrak ezne za svetlou; razlog j e tome
to se u njoj ogleda duh, a boanska snaga se oituje.
Ali zato to nije dokuio boansku snagu i svetlost,
mrak se pred njima uvek izdizao u velikoj elji, sve
dok o ronjae svetlosti Boije nije u sebi upalio
koren vatre, I emu se pojavio trei princip; i potvr
dio se iz prvog, iz mranog matriksa, kroz ogledanje
banske snage. Ali, zato to je upaljena snaga u
ovom izlasku u mraku bila vatrena, Bog je postavio
fiat i uz pomo talasajueg duha, koji izlazi u sna
z svetlosti, na nain tela stvorio vatrene izvore i
razluio ih o matriksa; a duh je u vatri stvorenu
Vrstu zbog njihovog kvali teta nazvao zvezdama.
30. Pred oima j e tako, kao vatreno zvezdano
nebo, ili, da to prosveenom itaocu bolje predsta
vim, quinta essentia ili peti oblik razluen je u ro
enju od vodenog matriksa: inae nita ne bi pre
stalo da raa stenje i zemlju, da vatrena vrsta nije
bila odvojena. Ali, kao to je veno sutastvo, Bog,
htelo da se pokae u mranom matriksu i da iz ni
ega stvori neto: tako je i odvojilo upaljenu snagu
i matriks uinio svetlim i istim.
31 . Tako sada matriks stoji nepojmljiv i ezne
za vatrenom vrstom, a vatrena vrsta ezne za matri
ksom. Jer se duh Boiji, koji je duh blagosti, ogleda
u vodenom matriksu, a matriks o njega dobija
snagu. Zato treba da se raa i deluje vrsta volja;
cela priroda stoji u velikoj enji i strahovima, volj
na da uvek raa boansku snagu, dok su Bog i raj
skrveni I njoj; ali ona raa prema svojoj vrsti
i prema svojim sposobnostima.
167
32. Kada je Bog hteo da ovoji matriks o nje
govog vatrenog oblika, i kada je hteo da se pokae
na ovom svetu, stavio je fiat u matriks, i izgovorio:
neka budu biljke, trava, drvee i ivotinje, svako
prema svojoj vrsti! Izgovaranje je bilo srce ili
snaga veno Oca, a duh, koji je imao fit, izaao je
s voljom iz venog Oca I snagu srca Boijeg, i volja
je bi la fiat, i i stvorila je snagu proizvoa u treem
principu, materijalnu, vidljivu i pojmljivu, svaku
prema svojoj essentia: kakva je bila snaga, takvo
je bilo i njegovo telo. Poto je vatreni matriks,
ili zvezde, fiatu dao njegovu snagu, a voeni matriks
s el ementima primio snagu, postao je bremenit i
rodio je svaki element svoja stvorenja iz sebe samog,
takoe svaki oblik u vatrenoj i vodenoj priroi iz
sebe samog; a ipak nije postalo neko odvojeno su
last vo, samo to su stvorenja postala odvojena, sva
ko prema svojoj vrsti, prema venoj snazi, koja se
pojavila u enji kroz elju: i postao je trei prin
cip, koji nije bi pre vremena.
33. Tako zvezda no nebo vlada I svim stvore
njima, kao u svome vlasnitvu. Ono je ovek, a mat
riks ili voeni oblik je njegova ena, koju on uvek
obremenjuje; a matriks je roilja, koja raa dete,
koje iru neb.
A dete je stvoreno nebo u treem
principu, iz kojeg polaze elementi, naime, vodeni ma
triks, iz kojeg je roena oevidna voda i jo uvek se
raa u e'njivoti.
34. Zato Mojsije s pravom pie: Post. l , 6.
Potom ree Bog: neka bude svod posred vode; ali,
ovde mora razumeti, iz venog vodenog matriksa,
koji je samo jedan duh u kojem su raj i sveto neb,
kao boanska snaga; za kojim mrani matriks glad
no udi, iz toa je postao oevidni matriks elemenata,
iz kojeg su roeni kroz fiat zahvaljujui venom
duhu Boijem, sutastvu svih sutastava, tako da
samo sustvuju.
168
,
35. Jer, svaki oblik u matriksu ima svoja stvo
renja, oevidna i neoevidna pre ljudskim oima,
o kojih jedan deo pred nama treba raunati samo
kao alikoviti duh; tako, u vatri su neoevidni du
hovi i stvorenja pred naim materijalim oima, i
ne mogu se videli. U vazduhu su takoe neoevidni
duhovi, koje ne vidimo, dok je vazduh nematerija
lan, kao i njegovi duhovi. U vodi su materijalna
't'Q., koia nama,. meutim, nisu oevidna; p
to nisu iz vatre i vazduha, ona su jednog drugog
kvaliteta, i vazdunim i vatrenim takoe skrivena,
ona sama hoe da se pkau.
36. Tako, jednako kao to vatra, vazduh, voda,
zemlja lee u jednoj krinji, i svo etvoro jeste jed
na stvar, pa ipak etiri razliite, i nijedna ne moe
drugu da dokui i da dri, a neto od njih etiri
jedno je fiksirano u svakom stvorenju; prema tome
istom, stvorenje se ne moe kriti, nego stoji poka
zano u tome, i prema istom duhu oevidno i poj
mljivo, i nepjmljivo drugim duhovima elemenata.
37. J er su sve stvari postale iz niega neto, a
svako stvorenje centar ili kug roenja ivota ima
u sebi samom. Sad, jednako kao to elementi jedni
u drugima lee skiveni u jenoj majci i nijedan
ne dokuuje drugog, iako je jedan jednako lan
drugo: tako su i stvorena stvorenja skrivena jedna
drogom i neoevidna. JeI svako gleda samo u svoju
majku, koja je u njemu fiksovana. Materijalno gle
da materijalno sutastvo, ali ne vidi nematerijalno
sutastvo, duhove u vatri i vazduhu; jednako kao
to telo ne vidi duu, koja ipak u njemu stanuje, i
kao to trei princip, u kojem je Bog, ne dokuuje i
ne shvata drugi: i iako je to jednako u Bogu, ipak
je meu njima jedno roenje, jednako s duhom due
oveka i duhom elemenata u oveku, koje je ipak
jedno drugog kinja ili priuvite, o emu e
nai kod stvaranja oveka.
169
SADRZAJ
Ernst Bloh: Jakob Bere _ _

Aurora ili jutarnje rumenilo na istolu . . . .
Piev predgovor _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . . _
Prvo poglavlje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ .
Drugo poglavlje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ . _ . _ _ _ _
Osmo poglavlje _ _ _ . _ _ _ . . . . . . . . . . . . .
Dveto poglavlje . . _ . _ _ . . . _ . _ . . . . . _ _
Deseto poglavlje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Jedanaesto poglavlje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . . . _ _ _
D tribus principiis i Opis principa banskO
sutastva . . . . . . . . _ _ . . . . . . . _ . . . .
Autorov predgovor hrianskom itaou koji
voli Boga _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . . .
Prvo poglavlje . . _ . . . . . . . _ _ . . . . . . . .
Drugo poglavlje . . . . . . _ _ . . . . . . . . . . .
Tree poglavlje . . . _ . . . . . . . . . . . .. . . . .
Cetvrto poglavlje . . . _ . . . . . . . . . . . . . . .
Peto poglavlje . . . . . . _ . _ . . . . . . . . . . .
Sesto poglavlje . . . . . . _ . . . . . . . . . . . .
Sedmo poglavlje _ _ . . . . . . . . . . . . . . . . .
5
21
23
44
50
58
78
86
100
117
119
121
126
131
137
148
155
159





-
Jakob Bere AURORA . ':Tednik Goran Cukovi Recenzent
Tomislav Gavri _ Dizajn Alba avis e Izdava ARION, Cara
Duana -9, Zemun e Stampa RO Kosmos., Svetog Save 16-18,
Beograd _ rira 3.000 primeraka _ Stampano 1988 .