Skripta za predmet

UVOD U SLOVENAKU KULTURU 2

Beograd, 2010.

Informacije o predmetu:
Predmet:

Uvod u slovenaku kulturu 2

Profesor:

dr Maja ukanovi

Status predmeta:

AO (akademsko-opteobrazovni)

Nedeljno asova:

Bodova:

Ispit:

pismeni test

Uslov za polaganje ispita: poloen ispit iz Uvoda u slovenaku kulturu 1

Preporuena osnovna literatura :

Zborniki s Seminarja slovenskega jezika, literature in kulture, Filozofska fakulteta,
Ljubljana
M. Kos, Zgodovina Slovencev, Ljubljana, 1955.
Zgodovina Slovencev, Ljubljana, 1979.
J. Kos, Pregled slovenskega slovstva, Ljubljana, 1989.
K. Natek, M. Natek, Slovenija, Ljubljana, 1998.
Marija Mitrovi, Pregled slovenake knjievnosti, Sremski Karlovci - Novi Sad, 1995.
Predrag Piper, Uvod u slavistiku, Tehnologije, izdavatvo i agencija, Beograd, 2000;
Slovenaki Internet pretraivai (www.najdi.si, www.matkurja.si, ...)


, XIX
"" , ,
, ,
1848.
.
, ,
,
,
, .
.
;
.
1843., ( . 1824.) ,
,
. . 1808.,
. , ,
1841.
1842. , .
1848.
.

,
,
. 1848.
. , 1848.
; (1848
1850.), (, 18481860.),
( , 1848.),

 (1850.) (
, 185053.), (1854.) . ,
, " . " (1851.).
, ,
;
, , , ,
, ,
, .
,
() ,
,
.
:
, ,
,
, .
, ,
- ,
. , ,
. " . "
.
1848. ,
, ,
,
. ,
.
, .
, .
.

.

 , - ,
,
, , , ()
() .
,

.

.

1831. ,

; , , ,
. , ;
, 1870.
; 1872.
, 16. 1887.
, ""
(1854.) ,

. , ,
,
. , , ,

 . ,
.
" " (1858.)
, , "
" (1858.)
. " ",
(1858.) .
,
. , , ,


.

(1858 68.).

,
; , "
".
.
1835, (1855.),
, .
, 1864. ;
1869. . ,
,
, ,
, ("", 1864.);
,
, " ", 1858.
19. 20.
,

, ,

, ,
. ,
( )
. ,
,
.
1844. , ,
;
, , 1872. ,
1881.
,
, " ";
, ,
-
,

, .
,
. , ,
( " "), (" ",
1866.)


. ( 1813. ,
, 1891.)
, ,
.
, , , ,
; .
.
1866. , ,
( ) ""
. 1867.

, 1868.
,
, , ,
, .
, . 1870.
, 1876.
, . ,
, ,
.
1881. , , , ,
, , ,
.
,

, .
, ,

.

 . , ,
,

,

, .
, ,
,
.
, , ,
; ,
,
, ;
; , ,
.
, , ,
. , ,
, .

.
1836, ,
.
, .
. "", " ", "
", .

(
)
.
.
, .
,

"", ,
,
(" ", " "),
(" ").


.
,
,
. 1844, ,
. ,

,

.
;
,

. .
.
1851. ,
; 1884 .
, , . 1872.
, ,
,

( " "
" "). ,
.
,
, , . 1852,

 ,
, , .
,
.
, ; "",
"", " ", " "
, ,
, .
; ,
, ,
.
. ,
,
,
. XIX
;
.
, ;
, , , ,
, ,

.
, , 1856,
,
1898., .
, . 15
.
,

; ,
, .
. ,

 ,
, .
, ,
;
, ,
, . ,
, .
; ,
.

.
K XIX .
, ,
. ,
, ;
,
, ,
.
:
.
(1907. )
: 1910.
(14,65% ),
10 20 (3,3% ).
, ,
.

 ,
, ,
.
. , ,
, ,
.
, ,
.
, .
""
, 1895. , .
, .
,
, ,
, .
, .
.
, ,
"",

,
, . 10. 1876.
, (1896.), ,
, 1909.
, ,
11. 1918.

. , ,
.

, , ,
,
:
. ""
(1899.), ,

, , , .
- ,
( ),
, , ,
, ,
.
" ", " ",
" ", " ", " " .
,
, . 1878. ;
.
, . 1912.
, 1920.
. . ,
,
, , ,
, ("
"). ,

(" "), ("").

, .
,
(, , ), ("
", "", 1915.) (" ", 1924.).

. ,
, ,
. -

.
, ,
, ,
,
.
" " ,
. ,
,

. ""
, , ,
, ,
.

 ,
. 1871. ,
1895.
. .
" " 1912.

,
.
"
", ,
.
.
,
.

,
,
, , ,
. .
,
.
.
(
), , .
,
,
, ,
,

 ,
, ,
: , ,
, , .
, , ,
, , ,
, , ,
, .
, ,
,
,
( , , , ,
.). ( )
, ,
( ),

.

, ,
.

( , , .)

. ,
, , :
.
, ,
,
.
, ,
.
; ,
,
. ,
, ,
.
(, )
.

,
, , ,
.
, ,

.
,
, 1946.
,
.
,
,
,
,
,

 .

, ,
, ,
,
.
, ,
,
.

, ,
.
, ,

,
, (
, , , .)
,
, ,
,

,
.
,
,
,
,
, ,
, .
,
, , ,

 ,
.

,
.
, ,
,

.
,

, ,
.
,
,
, ,
, ,
" ".
,
,
.
,
,
,
,

. ,
,
,
.
,
, ,

,
, , ,
"
", ,
, ,

, , ,
.

: ,
,
,
.
, ,
, ,
.
,
, , ,
,
.
,
.
, , ,
, , ,
,
, ,
.
(: ,
, )

Razvoj i status savremenog slovenakog knjievnog jezika

Generacija koja je stvarala posle 1848. zasluna je to su u slovenakom jeziku
nastali struni izrazi iz razliitih oblasti, koji su bili u upotrebi u kolama. Slovenaki
jezik je pobedonosno stupio u osnovne kole. Za to je pre svega zasluan tajerski pisac
Anton Martin Slomek. Opismenjavanje je zahtevalo i tampanje knjiga na sl.j. i za
svakodnevnu upotrebu, ne samo za kolu. Tu je najvie uinila Mohorjeva druba, koja
je u najboljim godinama imala i po 100.000 pretplatnika, a izdavala je milione knjiga.
Slovenaki jezik je prodirao i u gimnazije, a u strunim lancima osposobljavao se za
kasniju upotrebu na najviem naunom nivou. On poinje da se upotrebljava u pozoritu,
politici, a to je najznaajnije, prodire u svakodnevni govor najviih slojeva koji su do
tada upotrebljavali veinom nemaki.
Na kraju ovog perioda, tj. pred poetak I sv. rata slovenaki jezik bio je u
potpunosti razvijen. Upotrebljavao se u kolama, pozoritu, politici, nauci, publicistici i
crkvi. Kao to je u 19. veku iz sebe istisnuo germanizme i povukao otru granicu prema
nemakom, tako se kasnije osamostaljavao i u odnosu prema drugim slovenskim
jezicima. U umetnosti su za to zasluni pre svega Cankar i Fingar, a lingvistiki,
naunom milju to je podrao Anton Breznik.On je odvajao domae i strano i time
upozoravao na jeziko bogatstvo malog naroda, najznaajnijeg temelja njegove
samostalnosti.
Razdoblje izmeu dva rata
U jesen 1918. Slovenci su se posle 1000 godina oslobodili nemake dominacije.
Sami su odluili da stupe u zajedniku dravu sa Srbima i Hrvatima. Nova drava
zvanino se zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovim je veina Slovenaca bila
ujedinjena u posebnu upravnu celinu, prestale su da postoje upravno-politike celine kao
to su Kranjska, Koruka, tajerska. Sloveniji su se pridruili i Slovenci iz Prekmurja,
koji su do tada bili deo ugarske celine. Oko 400.000 Slovenaca pripalo je Italiji, preko
100.000 Korukoj, nekoliko hiljada Maarskoj. Dakle 1/3 populacije bila je van
Jugoslavije.
Kad je o razvoju slovenakog jezika re, njegova pravila i struktura kodifikovana
su u Breznikovoj gramatici (1916), i pravopisu (1920) na kojem je saraivao i Fran

Ramov. Ramov je bio profesor slovenakog jezika na novootvorenom Univerzitetu u

Ljubljani.
Posle II sv. rata situacija sa slovenakim jezikom skoro je ista kao i pre. U
Sloveniji je on slubeni i opteprihvaeni jezik, priznat je kao jedan od slubenih jezika
u SFRJ, meutim praktino je opet u dravnim organima preovladavao srpskohrvatski
jezik,koji je u vojsci bio zvanini jezik. Slovenaki jezik je morao da prati nagli razvoj
nauke i tehnike, da nae izraze i obrte za sve novitete koje je sobom donela civilizacija.
Ve izmeu dva rata radilo se na poboljanju govorne rei. 1946. objavljene su
gramatike Mirka Rupela, Anton Bajeca, Rudolfa Kolaria, tampan je novi pravopis.
Savremeni opis SKJ dao je Joe Toporii u knjigama Slovenski knjini jezik 1-4,
Slovenska slovnica, Nova slovenska skladnja, Drubenost slovenskega jezika itd. Slovar
slovenskega knjinega jezika takoe daje nov pogled na jezik. Izlaze mnogi struni
dvojezini renici.

, 1918. ,
1991.

, ,
.
,
.

.

 ,
. ,
,
. 19.
. 1905.

, 1907/08. ,
.
,
.

, .
. ,
,

.


,
.
.

. 246,
, :
.

,
.. , 243

, .
,
.
,
, ,

.
.
,
()
.
, ,
, ,
,
.
, ,
, .
,
.
, ,
. 50- ,
.
70- 1993/94 ,
.

,
. ,
,
.
,

- .
, 1919.
, .
,
, 1951.

. ,
,
,
, .

KRATAK PREGLED ISTORIJE SLOVENAKOG FILMA

Samo deset godina nakon projekcije Pokretnih slika brae Limijer,
ljutomerski advokat Karol Grosman je 1905. godine snimio prva dva slovenaka
filmska dokumenta ODLAZAK SA MISE i SAJAM U LJUTOMERU.
Pionir slovenakog filma godinu dana kasnije na filmskoj traci zabeleio je jo i
trenutke iz svoje bate, s naslovom U VRTU. Grosmanovi filmski zapisi
predstavljaju poetak arenolike istorije slovenakog filma.
Janko Ravnikar je 1931. godine snimio prvi slovenaki celoveernji film
U KRALJEVSTVU ZLATOROGA, u kojem su, po scenariju Jua Kozaka,
opisane prirodne lepote slovenakih planina, odnosno Triglava. Sedam godina
kasnije usledio je prvi zvuni film OMLADINSKI DANI Maria Forestera, koji
je zvuno opremio slovenaki pronalaza i radio-tehniar Rudi Omota. Film
prikazuje okupljanje i gimnastike vebe katolike omladine u Ljubljani. Tek
posle 1945. godine u kinematografskoj mrei, koju je novano potpomogla ili
sufinansirala Socijalistika republika Slovenija u okviru nekadanje Jugoslavije,
obrazovale su se i nacionalna filmska distribucija Vesna Film (1946),
sistematska i programska proizvodnja Triglav Film (1946), a sa magazinom
Film (1950) i kontinuirana publicistika delatnost.

Prvi celoveernji zvuni film Franca tiglica NA SVOJOJ ZEMLJI

(1948), snimljen u anru partizanskog filma, obraivao je pitanje rata i
revolucije, ponajvie sa stanovita linog doivljaja. U istom anru, izmeu
ostalih, slede filmovi DOLINA MIRA Franca tiglica (1956) i VIDIMO SE U
SLEDEEM RATU ivojina Pavlovia (1980). Pedesetih godina Joe Gale
snimio je prvi celoveernji deji, odnosno omladinski film KEKEC (1951), koji
je godinu dana kasnije nagraen zlatnim lavom na festivalu u Veneciji.
Godine 1953. Frantiek ap stvorio je prvi slovenaki filmski hit
VESNA, koji je samo u Ljubljani pogledalo oko 100 000 ljudi. ezdesetih

godina slovenaku filmsku scenu obeleili su pre svega autorski filmovi.

Filmovi novog talasa PLES NA KII Botjana Hladnika i ekspresionistika
literarna adaptacija BALADA O TRUBI I OBLAKU Franca tiglica nastali su
1961. godine. Godina 1967, u kojoj su snimljeni modernistiki film Matjaa
Klopia NA PAPIRNIM AVIONIMA i BIKOVI TVRAVE Joeta
Poganika, predstavlja vrhunac jugoslovenskog crnog talasa.
Slovenaka

kinematografija

je

ezdesetih

godina

doivela

institucionalni preporod: Ljubljana je dobila Kinoteku, poeo je da izlazi filmski

magazin Ekran, Akademija dramskih umetnosti dobila je Odeljenje za filmsku i
televizijsku reiju, a 1968. osnovana je i Slovenaka filmska arhiva.
Sedamdesetih godina poele su adaptacije slovenake knjievnosti, na primer
film CRVENO KLASJE (1970) ivojina Pavlovia i U KLANCU (1971) Vojka
Duletia. Hladnik se u duhu hipi pokreta latio slobodne ljubavi u filmu
MASKARADA, koji je cenzurna komisija sklonila daleko od javnosti na vie
od deset godina. Osamdesetih godina svojim prvencima stekli su ugled reiseri
Karpo Godina i Franci Slak. Dok se Godinin postmodernistiki SPLAV
MEDUZE (1980) okuao u razbijenoj dramaturgiji sa umetnutim scenama s
javnih mesta, Slakovo KRIZNO RAZDOBLJE (1981) uhvatilo se u kotac s
rudimentarnim realizmom. Godine 1982. nastao je i tragikomini CRVENI
BOOUGIE Karpa Godine, koji je pokuao da raspri agitpropovsku ideologiju.
Posle osamostaljivanja, poetkom devedesetih godina prolog veka,
samostalna

drava

Republika

Slovenija

preuzela

je

odgovornost

za

subvencioniranje, odnosno (su)finansiranje slovenake filmske produkcije.

Godine 1994. osnovan je Filmski fond RS, koji obezbeuje kontinuirano
planiranje i delovanje filmske proizvodnje, kao i sufinansiranje iz dravnog
budeta. U zemlji i inostranstvu uspeni filmovi kao to su KARMEN Metoda
Pevca (1996), EKSPRES, EKSPRES Igora terka (1997), STEREOTIP
Damjana Kozoleta (1998) i U LERU Janeza Burgera (1999), postavili su
slovenaki film na mapu evropskog i svetskog filma. U novom veku ve se
vidno iskazuje planski razvoj kinematografije, koji je slovenakom filmu doneo
pre svega napredak u kvalitetu. Godine 2001. Slovenija je postala punopravna
lanica evropskog koprodukcijskog fonda Euroimages. Septembra iste godine
Jan Cvitkovi je, kao nova rediteljska nada, za svoj film HLEB I MLEKO dobio
lava. To je bio prvi lav u istoriji slovenakog filma posle KEKECA. I mnogi

filmovi mlae generacije reisera zadnjih su godina dobijali visoke nagrade na

brojnim domaim i meunarodnim festivalima, na primer film Maje Vajs
UVAR GRANICE (2002), koji je na Berlinskom festivalu dobio nagradu za
najinovativniji film. Kratki igrani film Stefana Arsenijevia (A)TORZIJA je
2003. dobio zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Prix UIP nagradu
Evropske filmske akademije i bio nominovan za nagradu Amerike filmske
akademije.
Silvan Furlan
(napisano za projekat Svetski dani slovenakog filma, Centar za slovenaki jezik, Ljubljana)



, , ,
, , ,
, .
,
, ( ),
, -, , , ,
(1929. )
, 1945. 1991.
.
, .
: 20.273 2
: 46,6
: : 2,864
: : 83,807
: 19,5
: () - 26 2
: - 221
: 2,032,362 (31. 2008)
: . :
(90 ).
:
:
: 1. 2004.
: ( 2007)
: ,
;
: 58% , 43%

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.