Poljoprivredna kola Vrac

aturski rad iz predmeta

Ratarstvo sa povrtarstvom i cvearstvom
ema:
SA!"A PARAA"#A

$%enik: Pro&esor mentor:
Sadraj
1POREKLO I ZNAAJ PARADAJZA...............................................................................................3
2MORFOLOGIJA PARADAJZA........................................................................................................3
2.1. KOREN.....................................................................................................................................3
2.2. STABLO...................................................................................................................................3
2.3. LIST..........................................................................................................................................4
2.4. CVET........................................................................................................................................4
2.5. PLOD........................................................................................................................................4
3USLOVI USPEVANJA......................................................................................................................4
3.1. TEMPERATURA.....................................................................................................................5
3.2. SVETLOST..............................................................................................................................5
3.3 VLANOST..............................................................................................................................5
3.4. ZEMLJITE..............................................................................................................................5
4SORTE PARADAJZA........................................................................................................................
5TE!NOLOGIJA PROIZVODNJE PARADAJZA............................................................................."
5.1. PLODORED............................................................................................................................."
5.2. OBRADA ZEMLJITA............................................................................................................"
5.3. #UBRENJE..............................................................................................................................$
5.4. PRORE#IVANJE RASADA I RASA#IVANJE......................................................................%
5.5. NEGOVANJE PARADAJZA NAKON RASA#IVANJA.....................................................15
5.5.3. P&'()*+,)-./...................................................................................................................15
5.5.2. U012+,)-./ -) &(-3/.......................................................................................................15
5.5.3. !/4+.(5) 6)78+8) &' 9&:/(8+; 78/8&<+-) + 5&=&,)...............................................................15
5.5.4. Z):+,)-./..........................................................................................................................1
5.5.5. P+-3+=)-./........................................................................................................................1
5.5.. P=+>=)-.+,)-./..................................................................................................................1
5.. BERBA; TRANSPORT I UVANJE.....................................................................................1"
ZAKLJUAK...................................................................................................................................1"
"LITERATURA.................................................................................................................................1$
2
' P(R)*+( , #!A-A" PARAA"#A
Paradajz potie iz June Amerike, iz oblasti Anoa. Nakon otkria Amerike prenet je u
paniju, Portugaliju a odatle u Aziju i Afriku. Pretea dananjeg paradajza je dilji
paradajz !"#$opersi$on es$ulentum ar. re$emigerum i "#$opersion es$ulentum ar.
Pimpinellitoiiun% koji je imao sitan plod $rene ili ute boje, prijatnog ukusa i mirisa.
Pri poda$i o paradajzu zapisani su u &'(om eku. )ao pore je poelo da je gaji tek
poetkom &*(og eka. +pada u jednu od najznaajniji, portarski, biljaka u setskim
razmerama. Paradajz je dikodiledona jednogodinja rsta. -ma izuzetan ,emijski
znaaj, zbog ega zauzima ano mesto u ljudskoj is,rani i to kao salata, dodatak
jelima, ario ili u obliku prera.eina kao !sok, instat, pire...%, a zeleni plod se kiseli.
Paradajz deluje oseaajue, utie na iskozitet kri!isok sadraj kalijuma%,
sniaa krni pritisak, se sok ublaaa upalu koe, pomae u zaraaanju rana.
Jedna je od najprofitabilniji, portarski, rsta.
2 .(R/(+(0,"A PARAA"#A
12'2 *(R)!
)oren je u poetku egeta$ije rtenast, a zatim se grana i postie dubinu od &/0 $m,
tako da dobro podnosi sune periode. 1lana masa korena je na dubini do 20 $m. Pri
gajenju iz rasada koren je plii ali razgranatiji.
1212 S3A4+(
+tablo kod paradajza je zeljasto i sono, a starenjem donji deloi odrene. -z pazu,a
listoa izbijaju grane !zaper$i% te je slobodnom rastu stablo razgranato, prekrieno
kraim i duim maljama srebrnkasto bele boje. +tablo moe biti isoko
neogranienog rasta. )od isoki, sorti $etoi se obrazuju posle saka 3 do 2 lista, a
kod niski, posle sakog ili sakog drugog lista.
3
1252 +,S3
Paradajz nie sa da lan$etasta kli$ina listia. Pri prai je trodelan, a ostali su
neparno sloeni, perasti sa jae ili slabije useenim liskama. "iske mogu biti oalne,
jajolike ili izduene. "ist je uto(zelene i setlo(zelene boje ili tamno zelene boje,
prekrien maljama.
1262 7V)3
4et je dopolan sa / ili ' aini, listia, ' krunini, listia roze boje i /(' osnoni,
srasli, pranika. 5uak je zelenkastout. )runini listii su u osnoi me.usobno srasli
sa prani$ima, to $asti sa manjim ili eim brojem $etoa. Paradajz je botaniki
samooplodna biljka.
1282 P+(
Plod je sona bobi$a okruglog, jajastog, etrtastog, krukastog, pljosnatog oblika
glatke ili rebraste porine. Plod po botanikoj osnoi moe da bude ute,
narandaste, $rene ili ljubiaste boje. Na poprenom preseku paradajza jasno se
uoaaju spoljna pokoi$a i spoljani zid i pregrade ploda, te nekoliko komora sa
pla$entom u kojoj je seme. 6asa ploda arira od nekoliko grama pa do /00gr. )od
najnoiji, ,ibrida seme je pljosnato, bubreastog oblika, obraslo srebrenastobelim
dlai$ama.
5 $S+(V, $SP)VA!"A
7 zaisnosti u kakim usloima biljka sazrea bie kalitet ploda i prinosa. 8ato se
moe rei da su9 temperatura, setlost, lanost - kalitet zemljita elementi koji
bitno odre.uju uspe, u proizodnji paradajza.
4
52'2 3).P)RA3$RA
Paradajz je biljka kojoj je potrebno mnogo toplote. 6inimalna temperatura za klijanje
i ni$anje je &0(&'
0
4. )od mnogi, kultura pa tako i kod paradajza, temperatura od
:0(:/
0
4 smatra se idealnom za razoj biljke. 6aksimalna temperatura za rast i
razoj biljke je 32
0
4 . ;an oi, temperaturni, rednosti dolazi do poremeaja u
razoju biljke. Paradajz izmrzaa na temperaturi od (:
0
4 .
5212 SV)3+(S3
<iljke paradajza imaju isoke za,tee prema setlosti, naroito u fazi rasta. Najmanja
duina dana za $etanje i razmetanje plodoa iznosi *(&0 sati, to je u naim
usloima od kraja aprila do kraja septembra. Problem nedostatka setlosti moe se
ublaiti dopunskim !etakim% osetljenjem. 7 usloima nedooljne osetljenosti
use se loe razija, plodnoenje kasni, plodoi se teko zameu i sporo sazreaju.
525 V+A9!(S3
Najee potrebe biljaka za odom su u poetnim fazama rasta !period rasada% i u fazi
plodnoenja i tada lanost treba da iznosi =0> P;), a u ostalom periodu u
egeta$iji ?0> P;). -dealna lanost azdu,a za pu$anje antera i rasipanje polena
iznosi '0(?0>. @o je bitno jer u plastenikoj proizodnji oa lanost je obino
ea, te je oplodnja oteana i esto je onemoguena. Aui nedostatak pristupane ode
u zemljitu ograniaa porast i razitak biljaka i smanjuje prinose, a tetne posledi$e
ne mogu se korigoati kasnijim obilnijim zalianjem.
5262 #).+",:3)
6oe se gajiti na skoro sim tipoima zemljita. Najbolji rezultati se postiu na
strukturnim zemljitima sa isokim sadrajem ,umusa neutralne i blago kisele i slabo
alkalne reak$ije !p, /./(?./% .
5
6 S(R3) PARAA"#A
7sloi proizodnje i reme proizodnje i namena paradajza odredie i sortu koja e
se odabrati. Prema remenu sazreanja paradajz moe biti rani, srednje rani, srednje
kasni i kasni. Prema nameni paradajz moe biti konzumni i industrijski, a prema
isini rasta moe biti determinisan !ogranienog rasta%, indertimisan !neogranienog
rasta% i bunast.
AB5BC6-NAN5N- 5-P D +tablo je nisko sa kratkim internodijama. Pra $ast se
razija kad se obrazuju / do = listoa, a saka naredna kad se formira sledei, & do 3
lista. +aka grana zaraa se $au i tako biljka sama ograniaa rast. +orte oog
tipa se gaje bez kolja. ;eliki broj plodoa sazrea jednoremeno.
-NABC6-NAN5N- 5-P D +orte koje pripadaju oom tipu imaju rlo dugake, tanke,
puzae stabljike sa dugakim internodijama. Pra se $ast razija kad se obrazuje &0
do &: listoa D a saka naredna posle 3 do 2 lista. +orte tog tipa premauju isinu od
3m, pa se obaezno gaje uz kolje.
E<7NA+5- 5-P D se oblikuje kratkim debelim stablom, koje polee. -nternodije su
kratke, a raspored listoa - $asti je gust. Po dinami$i obrazoanja $asti slian je
derteminantnom tipu, me.utim neke sorte obrazuju $asti kao interminantni tip.
N@;@+AA+)- N-+)- D spada u grupu rani, sorti. Plodoi su okrugli, glatki, masa
&00(&:0 gr. +adraj sue materije u plodu iznosi /.0(/./>. )oristi se u prera.iakoj
industriji, ali zbog oblika i boje ploda moe i za seu potronju.
<AF)A ( spada u grupu srednje kasni, sorti, stablo je bujno i determinisanog rasta,
do ?/ $m. Plod je $ren, $ast teine &'0(&=0gr. 6asa ploda je ujednaena po
etazama a plod je rst i pogodan za transport.
+A-N5P-BCCB D biljka rlo bujna, isokog rasta, dobro oblistaa. Plod je okruglast
do malo pljosnat, sa 3 do 2 rebara, prosene teine :00 gr, rlo ukusan. +azrea rlo
kasno i namenjen je za potronju u seem stanju.
6-(&3G& D <iljka je srednje bujna, isokog rasta i dobro oblistala. Plod je okrugao,
gotoo bez rebara, prosene teine &&0gr i intezino $rene boje sa slabo izraenom
zelenom kragnom, oko drke, ukusan. +azrea rlo rano i namenjen je za potronju u

seem stanju. @dlian za najraniju proizodnju.

6-(&0G& D <iljka je srednje bujna, isokog rasta, srednje oblista. Plod je okruglast
do malo pljosnat, neznatno rebrast, prosene teine &&0(&:0 gr. +rednje rst,
ujednaeno obojen, sa slabo izraenom zelenom kragnom. +azrea rano do rlo rano.
Namenjen za potronju u seem stanju.
8 3);!(+(0,"A PR(,#V(!") PARAA"#A
Proizodnja paradajza je rlo raznorsan pro$es. 6oe se odijati na otorenom
prostoru ili u raznim obli$ima zatienog prostora. +orte mogu biti ranog, srednje
ranog ili kasnog sazreanja, a gaji se iz rasada ili direktno iz semena.
82'2 P+((R)
Plodored kao sistem biljne proizodnje koji se na orani$ama obaeno mora
primenjiati, predstalja prailnu izmenu usea, prostornu i remensku na
proizodnim porinama. Catarske i portsrske kulture ne bi se smenle neprestano
uzgajati na istoj porini, jer se u zemljitu nagomilaaju tetne materije, uzroni$i
biljni, bolesti, koroa, a ,ranljie materije iz zemljita se troe jednostrano i
neprailno. 8bog sega naedenog je potrebno sastaiti dobar plodored, odnosno
isplanirati prostornu i remensku izmenu ratarski, i portarski, kultura, uzimajui u
obzir pripadnost pojedine rste odre.enoj biljnoj porodi$i, jer se paraziti i uzroni$i
biljni, bolesti mogu jaljati na razliitim biljnim rstama unutar neke porodi$e. @sim
toga potrebno je uzeti u obzir izmenu kultura sa razliitom dubinom korena, te
izmenjiati kulture s razliitim potrebama za odom i .ubriima. +astaiti dobar
plodored sa sim elementima kao to su oplodnja, plodosmena i odmor zemljita nije
ba jednostano, jer treba odabrati najpooljniji nain .ubrenja i obrade zemljita,
kulture i sorte, reme sete i sadnje i berbe kao i nain nege usea. 7koliko se ista
rsta gaji na istoj par$eli, dolazi do smanjenja prinosa i kaliteta, do poeanja izora
zaraze bolestima i parazitima, do poeanja jednogodinji, i iegodinji, koroa
spe$ifinim za saku kulturu. )ao dobre predkulture se preporuuju9 za paradajz
ma,unarke i korenasto pore.
8212 (4RAA #).+",:3A
"
@brada zemljita je po prailu redukoana, ali primenjuje se uek ona koja uz
korienje maina nee pogorati karakteristike zemljita e e uek poboljaati
plodnost. 8ato se u organskoj poljopriredi ne primenjuje duboka obrada prertanjem
plasti$e, e se koriste plugoi sa podriaima radi rastresanja zemljita. 8a dobru
pripremu zemljita neop,odna je jesenja obrada. @ranje se ri na dubini 30(20 $m i
ljite lake zadraa lagu, iskorenjuju se koroi, poboljaaju se fiziko,emijska
sojsta zemljita. Naporedo sa obradom unosi se i $elokupna koliina potrebnog
stajnjaka i treina fosforni, i kalijumoi, .ubria. Predseta se priprema u rano ili
kasno prolee to zaisi od remena prizodnje. )ada se paradajz gaji na gredi$ama,
one se grubo formiraju u jesen, a u prolee pred setu se konano oblikuju.
8252 <$4R)!")
;isok prinos i kalitet moe da se postigne samo u optimalnom prisustu si,
,ranljii, elemenata. Hubri se stajnjakom i mineralnim .ubriima. +tajnjak utie
pozitino na strukturu zemljita, sadraj ,ranljii, elemenata i aktiira mikrobioloke
pro$ese u zemljitu. @rijenta$iono se uzima da je za & ar potrebno /00('00 kg
zgorelog goe.eg stajnjaka. +tajnjak se unosi sa osnonom obradom zemljita.
6ineralna .ubria utiu na ranostasnost, eliinu i kalitet prinosa. @bilna is,rana
azotom poten$ira egetatini porast, a ukoliko on nije u odgoarajuoj ranotei sa
ostalim elementima, dolazi do opadanja $etoa, kasnijeg sazreanja, smanjenja
kaliteta plodoa i nji,oog teeg uanja. Prekomerno .ubrenje sa azotom u odnosu
na kalijum doodi do pojae unutrnje upljikaosti ploda. Gosfor utie na bolje
okoreanje, ranije sazreanje i bolji kalitet plodoa. )al$ijum i magnezijum ali i
bor, mangan, sumpor, go.e, $ink, molibden i mnogi drugi mikroelementi su tako.e
neop,odni za normalan rast i razie.7 zaisnosnosti od planiranog prinosa tipa
proizodnje i bogatsta zemljita, prinosom od preko &,/t po aru, use paradajza
iznese 2,= kg azota, :,/ kg fosfora, ? kg kalijuma, 3,= kg magnezijuma, :,: kg
kal$ijuma!isti, ,rania%. Pre sete uraditi ,emijsku analizu zemljita da bi se
utrdila praa potreba za mineralnim ,raniima. Neprailna mineralna is,rana moe
izazati elike tete na useu paradajza, pa je najbolje prepustiti strunom li$u.
$
8262 PR(R)<,VA!") RASAA , RASA<,VA!")
O9./58+ D&9) S/8,) S)'-.) P&</8)5 9/=9/
S8)5:/-+5 ()
?=/.)-./4
Z+4)
0=&:/2/
./(/-
1 @ 1AB
2AC3A IB
2AC3A VII
1C1A BII
1C1A II
1C1ABI
1C15 III
1C1A IV
1C15 BI
P:)(8/-+5 ()
?=/.)-./4
Z+4)
=)-& 0=&:/2/
15 VIIIC 1 B
2A BI @ 1A BII
1BIC2ABII
2AIC2 II
1IC 2AII
2AIIIC2AIV
P:)(8/-+5 9/6
?=/.)-.)
P=&:/2/
:/8&
./(/-
15 I @ 1A II
1 @ 1A III
1A @ 3A V
2A III @ 1A IV
25 @ 3A IV
15 VI @ 5 VII
15 @ 2A VI
25 VI @ 1A VII
2A BI C 1AB
NAF-N 1CBJANJA
7 naim klimatskim usloima proizodnja paradajza se obalja u
&. zatienom prostoru !tuneli, plasteni$i, stakleni$i% i
:. otorenom polju gajenjem preko rasada ili direktnom setom semena na stalno
mesto
Proizodnja u zatienom prostoru
Najei deo robne proizodnje ploda paradajza obalja se u raznim obli$ima
zatienog prostora, sa i bez dopunskog zagreanja.
8astupljeni su sledei tipoi proizodnje9
&. rana zimsko(prolena
:. rana prolena
3. kasna jesenja
1ajenjem paradajza za seu potronju u najeem obimu !*/>% se obalja preko
proizodnje rasada, dok se industrrijski paradajz najee proizodi direktnom
setom semena.
)od nas se poslednji, godina se ie grade saremeni objekti zatienog prostora,
%
pre sega isoki plasteni$i. )oriste se folije najnoije genera$ije koje su fotoaktine i
absorbuju, reflektuju ili emituju razliit deo spektara suneog zraenja. @aki
plasteniki objekti, sa opremom za dodatno zagreanje i kontrolu reima, pruaju
odline usloe za ansezonsko gajenje paradajza.
Airektna seta
1ajenje iz direktne sete smanjuje trokoe proizodnje i uee radne snage
to je eoma ano kada se oa rsta gaji kao siroina za industrijsku preradu.
1aje se sorteI,ibridi niskog !derterinantnog% stabla kojima nije neop,odan
oslona$, kao ni pin$iranjeIzalamanje boni, izdanaka. Plodoi sorata paradajza
za industrijsku proizodnju za direktnu setu su eoma rsti, niskog rasta i
poseduju genetsku sposobnost lakog odajanja ploda od $etne drke.
@baezna je kalitetna predsetena priprema zemljita
+eta se obalja od poetka aprila do kraja maja i pre$iznim sejali$ama na
dibinu od &(3 $m sa normom 0./ do &./ kgI,a
Potrebno je zasejanu porinu odraati u stanju optimalne lanosti kako bi se
u poetku rasta spreilo staranje prirodne pokori$e i storili optimalni usloi
za ni$anje
Potrebna je efikasna zatita od koroa, bolesti i tetoina
Proizodnja rasada
Casad se moe proizoditi u sim obli$ima zatienog prostora u objektima gde se
ri grejanje azdu,a i zemljita odgaja se rasad najboljeg kaliteta. 8a proizodnju u
zatienom prostoru reme sete se odre.uje prema $ilju proizodnje. Postoji ie
naina proizodnje rasada sa ili bez pikiranja ! rasa.ianje sejali$ama na ee
rastojanje% a najei su9 u leji, kontenerija, saksijama ili tresetnim ko$kama. 8a ranu
zimsko prolenu proizodnju paradajza treba koristiti rasad sa zatienim korenoim
sistemom proizeden u kontenerima i saksijama gde se sadi biljka sa busenom, a
samo za kasnu njisku proizodnju moe se koristiti rasad goli, ila !nezatienog
korena% tj upan rasad.
)alitet rasada kod ranog paradajza treba da je isine oko 30 $m, kod srednje ranog
do :/ $m, sa stablom debljine oko & $m, krupnim, tamno zelenim listoima i
obrazoanim prim $etoima.
1A
Potrebni usloi pri proizodnji rasada
( u zimskim mese$ima !de$embar(februar% intezitet setlosti je jako nizak !'000 D
=000 luJ(a%, a duina dana kratka !? D =% asoa.
@ptimum inteziteta !3/000 luJ(a% i duine osetljenja !&: D &2 asoa% treba
obezbediti dopunskim osetljenjem rasada. @a mera ubrzaa zrenje plodoa i
poeaa ukupan prinos te sniaa $enu kotanja proizoda posebno ranog paradajza
i do &/>.
Celatina lanost azdu,a treba da je u optimalnim grani$ama oko '/> . +upstrati i
smee u koje se seje seme i gaji rasad treba da su sterilisani i da ne sadre patogene i
tetoine. Aezinfek$iju manje koliine supstrata najbolje je obaiti pomou bureta sa
odenom parom ili pak nekim dozoljenim ,emijskim sredstom ! orto$in ili $ineb,
/0mg(m
:
leje ili preikur N, :/gI&0" ode%.
Proizodnja rasada u leji
( 7 zimskim mese$ima proizodnja se obalja u toploj i u prolee u mlakoj, leti u
,ladnoj leji
( )od nas se najee koriste jednostrane !obine% u odnosu na dostrane !,olandski
tip% tople leje. Jednostrane mogu biti nadzemne i ukopane.
( )lasina leja je pokriena prozorskim oknima, mada se moe pokriti i plastikom
( 8a zagreanje leje koristi se se stajnjak !najbolje konjski, najee goe.i%
sabijen sa maksimalno '/ kg tereta ili kod saremeni, ,eja razni elektrini grejai.
( 8emljino .ubreita samea kojistiti gotoi supstati. Aebljina supstata za setu se
kree od &/(:/ $m
( +eme se seje u markirane redoe runo ili mainskia pokria stajnjak i u koju se
seje seme priprema se najee od nezaraene batenske zemlje, zgorelog stajnjaka i
peska ili treseta !:9:9&% 6ogu se kor
( +etena norma jej'(=gIm
:
sa pikiranjem !rana% i & D &./mgIm bez pikiranja rasada
!kasna proizodnja%
( Pikiranje se obalja u leju na &0K&0 ili &:K&: $m ili u saksije !rana proizodnja% ,
dok za srednje ranu njisku proizodnju pikiranje se ri na razmak 'K' $m
)ontenejnerska proizodnja rasada
11
( 7 objektima sa grejanjem ili za kasnu jesenju proizodnju rasad paradajza se
poslednji, godina se ie seje u kontejnere
( koriste se kontejneri od stiropora ili plastike sa razliitim prenikom otora !3(2 $m%
( zbog mali, zapremina otora supstrat kojim se kontejneri puni mora biti fine
strukture i odgoarajue plodnosti
( rani i srednje kasni rasad se seje u kontejnere sa manjim otorima i kasnije pikira,
dok se za kasnu jesenju proizodnju seta moe riti u kontejnere sa eim otorima
i rasad se proizodi bez pikiranja
Pikiranje se odija u saksijama prenika &0(&: $m
( +pe$ijalnim izbijaima pred pikiranje bilji$e se ade iz otora uz minimalno
oteenje korena
( Na oaj nain se proizodi rasad zatienog korenoog sistema
Proizodnja rasada u saksijama i tresetnim ko$kama
( )oriste se saksije od plastike, keramike, papira, tresota!liff#pot% prenika &0 D &:
$m
( slue da se u nji, pikira rasad, ali u ranoj zimskoj prolenoj proizodnji proizodi
se i rasad bez pikiranja. 7 te sr,e najee se koristi LJiff#M saksije koje su
izgra.ene od spe$ijalnog, obogaenog tresita koji omoguaa sadnju rasada sa
saksijom u zemlju.
)oreno sistem je na oaj nain maksimalno sauan, a ranostasnost poten$irana
( 8a najraniju proizodnju koriste se saksije ee zapremine
( )od proizodnje u zimskim mese$ima nedostatak setlosti se moe ublaiti
postaljanjem manjeg broja saksija u ko$ki po m
( Najee se koriste tresetne ko$ke dimenzije &0K&0 $m
( )o$ke se prae mainski od odgoarajue tresetne smee
12
( @d & m smee dobije se oko *00 ko$ki
( 7 tresetne ko$ke se rasad paradajza pikira iz leje ili kontejnera
( Gormirane ko$ke se postaljaju u objekat za proizodnju !staklenik, plastenik% na
stoloe ili na tlo presueno plastinom folijom
+eta rasada
( 8a setu treba koristiti deklarisano i kalitetno seme
( & gram semena sadi oko :'0 do 3/0 semenki
( seme klijaost zadraa 2(' godina
( minimalna temperatura klijanja je *
0
4
( na optimalnoj temperaturi za klijanje od :/
0
4 paradajz nie za ' do = dana
( seta u leju i kontejnere moe se obaiti runo ili mainski
)ako obezbediti zdra semenski i sadni materijalN
( semeIrasad se nabalja od poznatog i pouzdanog dobaljaa. Pored toga nabalja se
seme poznati, i u praksi proereni, sorti i ,ibrida
( izabrati ,ibrid koji e u aim spe$ifinim usloima i sistemu gajenja dati najbolji
rezultat
( sake godine na manjoj porini testirajte nekoliko ,ibrida
( dobar ,ibrid bez optimalne te,nologije proizodnje, moe da izneeri aa
oekianja
Oibridno seme dobija se posebnim nainom ukrtanja komplikoanijim i duim u
odnosu na proizodnju sortnog semena. )ao rezultat oakog ukrtanja jalja se
,ibridna snaga za,aljujui kojoj su oe biljke bujnijeg porasta, ee otpornosti i
eeg poten$ijala za prinos od biljaka proizedeni, i, sortnog semena.Oibridna snaga
kod paradajza se ogleda u poeanju prinosa, ranopranosti, a naroito u ranijem
zrenju plodoa pre i druge etae. Jedna od osobenosti ,ibrida jeste da oe pooljne
osobine zadraaju samo u proj genera$iji, zato se ,ibridno seme mora sake godine
iznoa obnaljati tj kupiti. Oibridni paradajz pored imena nosi oznaku G&.
13
( Pikiranje D mera kojom se regulie i omoguaa odgoarajui egeta$ioni prostor
za normalan i nesmetan rast i razoj biljke. Gaza razijeni, kotiledoni, listia i
zaetak pri, prai, listia je period kada treba izriti pikiranje rasada. Pikiranje se
obalja na rastojanju od &0K&0 ili &:K&: $m. Pikiranje se moe obaiti i u plastine
saksije od peene gline ili presoane. Pre pikiranja rasad treba zaliti. Pikiranje u leje
se izodi Lpod prstPili malom sadaljkom ako se rasad ne pikira mora se prorediti.
Aobro odnegoan rasad je rst i isok 30(20 $m sa dobro razijenim korenoim
sistemom.
Nega rasada
( proetraanjem odraati temperaturu u optimalnim grani$am
( zalianje riti obilnije i re.e, kako bi oda stigla do donjeg dela supstrata
( ukoliko se leje u toku noi pokriaju asurama potrebno i, je neposredno pre izlaska
sun$a skinuti
( pri,ranjianje !proizodnja u leji% se obalja sa &0 litara odeIm leje u kojoj je
rastoreno :0(30g NP) &/9&/9&/ ukoliko je rasad primetno slab i setlo zelen. Posle
pri,ranjianja leju dobro zaliti da se ne zadre osta$i .ubria na liu. Pri,ranjianje
preko lista !folijalno% se moe obaljati tenim .ubriima na saki, &0 D &2 dana.
( 1otoi supstrati pri kontejnerskoj i saksiskoj proizodnji treba da sadre ,rania do
kraja rasadnog perioda
( zatitu od bolesti i tetoina rimo preentino
( Pri proizodnji u leji koroi se suzbijaju pleljenjem na stalno mesto gde e se lako
prilagoditi noonastalim iotnim usloima
)A"JBNJB CA+AAA
Casad se pre rasa.ianja postepeno priikaa na noe iotne usloe pod kojima e
nastaiti rast i razoj. @a mera je posebno znaajna kod proizodnje rasada za
otoreno polje ili u objektu bez grejanja. )aljenje poinje : mese$a pred rasa.ianje,
postepenim pa zatim se jaim proetraanjem i sniaanjem temperature supstrata -
azdu,a. Pri,ranjianje kalijumoim .ubriima pojaae otpornost na nepooljne
usloe, posebno niske temperature. Aobro okaljen i odnegoan rasad presa.uje se na
stalno mesto gde e se lako prilagoditi noonastalim iotnim usloima.
+AANJA PACAAAJ8A
( Poinje u maju kada pro.e opasnost od kasni, mrze, temperatura zemljita treba da
14
bude &/ D &'
0
4, najbolje je obaiti po oblanom remenu ili u eernjim satima.
1ustina sadnje moe biti ea ili manja u zaisnosti od sorteI,ibrida, sistema gajenja,
plodnosti zemljita, ranostasnost. Najee se paradajz rasa.uje na =0K20,
=0K/0,*0K/0. - rastojanje izme.u $entraleje &/0(:00 $m. 8a ranu prolenu i kasnu
jesenju proizodnju u plasteni$ima i stakleni$ima preporuuje se maksimalna gustina
usea od :/000 biljakaI,a. Casad u saksijamai kontejnerima adi se $elim buseno
zemlje i tako sadi. Pre upanja rasada treba obilato zaliti. <iljke se sade u iskopane
jami$e = D &0 $m
8282 !)0(VA!") PARAA"#A !A*(! RASA<,VA!"A
828252 Podsa=ivanje
Podsa.ianje je dopuna praznim mestima par dana posle, iz rezernog rasada.
828212 $puivanje na osnce
Paradajz se u plasteni$ima gaji uz oslona$, za koji se ezuju biljke, oslona$ moe biti
kola$ isine &:0 D &/0 $m. ;ezianjem kanapom, ili drugim mekanim eziom,
labao u obliku osmi$e. 7z oslona$ se gaji na jedno ili da stabla. 6oe se tako.e
gajiti uz palir od po$inkoane i$e.
828252 ;emijska zatita od >olesti? teto%ina i korova
<olesti se naroito razijaju u lanim usloima, koji pogoduju gljiinim bolestima.
5ada treba preremeno prskati odabranim fungi$idima. Najee bolesti su9
plemenjaa,, $rna pegaost, bela trule, pegaost lia. 7 srednjem delu egeta$ije
paradajz treba da sauamo od bakteriozni, oboljenja, pa se primenjuju tz. plai
preparati. Najee bolesti su $rna pegaost lia i krastaost plodoa paradajza,
bakteriozna uelost i rak paradajza. 7 manjem obliku paradajz je izloen irusnim
oboljenjima. tete od oi, bolesti su elike jer se nelee kao mikoze. 8ato je
preentina zatita neop,odna. @d tetoina na paradajzu najznaajnije su nematode.
15
@e tetoine prae tetu na korenu paradajza, biljku treba izaditi i spaliti, a na
zaraenom zemljitu bar tri godine ne gajiti paradajz. @d tetoina jaljaju se jo
skoi buba, gundelj, ampinjonske mui$e. @e tetoine se suzbijaju tretiranjem
insekti$idima. Posebnim tretiranjem granulama insekti$ida unitaaju se tetoine
ako to su roae i pu gola.
8a suzbijanje koroa bitno je to ee plitko obra.iati !okopaati%, koristiti
plastine ili prirodne materijale. 8a pokrianje zemljita i koristiti ,erbi$ide.
5.5.4. Zalivanje
Najbolje zalianje paradajza je sistemom Lkap po kapP, koji se uglanom koristi u
zatienom prostoru ili tamo gde je oskudi$a u odi. Na otorenom polju prednost
ima zalianje brazdama !danas se najie koristi u batama%, mada se u iroj
proizodnom praksi najee koristi etaka kia. ;ano je napomenuti da je kod
paradajza bolje ree, a obilno zalianje, nego esto i nedooljno, kojim se kasi samo
porinski sloj i doodi do formiranja plitkog korenoog sistema.
5.5.5. Pinciranje
Pin$iranje je jedna od znaajni, mera !zakidanje zaperaka%. 5ime se regulie rast
paradajza, odnosno dozreanje plodoa. Pin$iranjem se regulie i broj stabala
paradajza. Paradajz obrazuje eliki broj boni, grana to doodi do bunolikog
izgleda kod biljke i kasnijeg obrazoanja plodoa.
8aper$i se mogu uklanjati rukom, otrim noem ili makazama pazei da se stablo ne
oteti. @a mera nege se obalja to ee, po mogustu saki, 3 D / dana.
5.5.6. Prihranjivanje
7 odre.enim fazama razoja, biljke za,teaju neka ,rania u eoj ili manjoj meri.
Posle rasa.ianja u periodu od = do &0 dana treba koristiti formula$ije NP) u odnosu
&9:9& !istaknut fosfor%. 7 periodu intenzinog egetatinog porasta do momenta
$etanja !3 do 2 nedelje% koristiti formula$ije NP) &9&9&. @d zametanja do pre
berbe !2 do / nedelja% odnos NP) ,rania treba da je :9&92, gde je kalijum jo
prisutniji. +a uozna odotopia .ubria imaju pesti$ide odgoarajue formula$ije
sa mikroelementima, te stoga pored NP) i mikroelemenata posebno u drugoj
poloini egeta$ije dodatno treba dodati kal$ijum i magnezijum i to prema uputstu
strunog li$a.
1
82@2 4)R4A? 3RA!SP(R3 , -$VA!")
<erba paradajza se ri u zaisnosti od namene i blizine trita. 6oe se riti runo
ili mainski. -ndustrijski paradajz se gaji na elikim porinama i bere se mainski.
<erba poinje kada je bar ?0> paradajza zrelo, stim da se zrelost poeaa iz dana u
dan za 3> pri normalnim temperaturama. )od paradajza namenjon za is,ranu
te,noloka zrelost zaisie od udaljenosti trita kojem je namenjen. 8a trita koja
su u blizini, bere se potpuno zreo paradajz, karakteristino $rene boje i punog ukusa.
<erba se odija u ,ladnijim periodima dana !jutarnjim ili eernjim% jer se ras,la.en
bolje ua. Na udaljenim tritima bere se tek kada dobije ruiastu boju na donjem
delu ploda. Njegoo dozreanje ri se u transportu, tako da za trite stie zreo za
upotrebu, jer pojedinim ,ibridima je dooljno & D : dana da sazru. Na kraju berbe u
,ladnijim jesenjim danima, bere se i zeleni paradajz, koji se odlae u tamnije komore
na dozreanje. Postoji dilema da li da se paradajz bere sa peteljkom ili bez. "epi
izgled ima sa peteljkom ali remenom se ta peteljka sui i odbija kup$e.
Paradajz se bere komad po komad ali postoje ,ibridi kod koji, se bere $ela $etna
grana i tako se iznose na trite. Fuanje paradajza se ri u ,ladu do daljeg
transporta. Cetko se stalja u ,ladnjae ako se priprema za izoz. Paradajz je rlo
osetljia kultura pa se za transtport pakuje u gajbi$e kako bi se zatitio od udaranja D
koje bi brzo doelo do karenja ploda. 7 skladitima paradajz se ne dri zajedno sa
krompirom, lukom, mrkom zbog prenoenja mirisa kao ni sa jabukom, krukom koji
emituju etilen, gas koji deluje kao stimulator zrenja i na taj nain smanjuje trajnost
paradajza.
Prinosi semena su eoma razliiti od zemlje do zemlje i iznose &0 D /0 kgI,a u
Afrikim zemljama, pa od :/0 D 200 kgI,a u +ad(u.
@ #A*+"$-A*
Paradajz je eoma zastupljen u industriji stanonika, bilo u seem stanju ili kao
industrijska prerada tj keap, pelate, sok... Njegoa proizodnja se poeaa iz
godine u godinu. Proizodnja ranog paradajza u zatorenom prostoru je ograniena
kontinentalnom klimom koja lada u naoj zemlji. )rajnji $ilj oake proizodnje
bio bi industrijska prerada paradajza i izoz u zemlje Bropske unije i Cusije. 8a
oako neto u naoj zemlji postoje dobri usloi, pre sega plodna zemlja u
;ojodini, dobre selek$ije semena paradajza prilago.ene naem podneblju.
1"
7 LITERATURA
( <ranka "azi Portarsto udbenik za trei razred polj. kole
( Adam 5aka i grupa autora, Poljopriredni list set paradajza
( <jeli ;., portarsto noa dostignua u naoj i setskoj proizodnji pora
( QQQ.$$sp.$o.#u
( "azi <. portarsto
1$