PROSOLIKA ITA I HELJDA

Kukuruz (Zea mays L.)

Sirak (Sorghum bicolor)
Proso (Panicum sp.)
Pirina (Oryza sativa)
Heljda (Polygonum fagopirum)
 KUKURUZ (Zea mays L.)
Privredni znaaj

- Raznovrsna upotreba (ishrana ljudi, stoke i industrijska prerada)

- velika rodnost (na veim povrinama 10 t ha-1; na manjim 12-16 t ha-1; maks.
19,3 t ha-1)

- veliki obim proizvodnje (1 400 000 ha Srbija; 135 864 000 ha povrine u svetu)

Botanika klasifikacija kukuruza

Vrsta Zea mays ima 9 podvrsta:

Zea mays indentata zuban Zea mays amylacea - mekunac

Zea mays indurata tvrdunac Zea mays ceratina votani kukuruz

Zea mays saccharata eerac Zea mays tunicata - pleviar

Zea mays everta kokiar Zea mays semiindentata - poluzuban

Zea mays amylosaccharata mekani eerac

SORTE I HIBRIDI

Hibridi kukuruza se dele u 3 osnovne grupe:

Prema nainu stvaranja (dvolinijski, trolinijski, etvorolinijski)

Prema nainu upotrebe (za zrno, silau i specijalne namene - uljani, skrobni, amilopektinski, lizinski, eko
hibridi,...)

Prema duini vegetacije (rani, srednje rani, srednje kasni, kasni i vrlo kasni) 10 FAO grupa
zrenja (100-1000)

Naziv hibrida.

ZPSC 418 F; NSSC 533 wx;

100-200 Do 110 (vrlo rani)
300-400 110-120 (rani)
500-600 120-130 (sr. rani)
600-700 130-140 (sr. kasni)
700-800 140-150 (kasni)
800-900 Preko 150 (vrlo kasni)
 MORFOLOKE OSOBINE
Korenov sistem je iliast. Razlikujemo 5 tipova korenova i to:

1. primarni (glavni klicin) koren

2. hipokotilni korenovi

3. epikotilni korenovi

4. sekundarni podzemni korenovi (adventivni podzemni)

5. potporni (adventivni nadzemni)

Stablo je uspravno, cilindrino i lankovito. Visina stabla se kree od 250-300 cm, debljina 2-3
cm pa do 6-7 cm sa 8-40 lanaka (najee 18-22).

List. Svi listovi kukuruza se dele na 3 grupe: listovi ponika (klicini listovi) 5-7

pravi listovi (11-21)

listovi klipa (obrazuju se u 3-4 sloja)

Cvast i cvet. Kukuruz je jednodoma dvopolna biljka sa razdvojenim polovima. Muki cvetovi su
skupljeni u cvast metlicu, a enski u cvast klip.

Metlica ima 5-15 bonih grana i 700-1400 klasia. Pranik sadri

1000-2500 polenovih zrna. Na jednoj biljci moe biti 7000 pranika

Koji daju 7-15 miliona polenovih zrna. Raznose se vetrom.

Klip je enska cvast, obrazuje se u pazuhu listova stabla. Sastoji se od

Vretena (koanke) i klasia sa enskim cvetovima. Svaki klasak ima po

dva cveta, ali je samo jedan plodan (izuzetak je eerac).

Plod je zrno. Zrna su rasporeena u uzdunim redovima kojih je 8-24.

Masa 1000 zrna varira od 50-600 g.

Fenoloke faze kukuruza

Klijanje i nicanje. Minimalna temperatura za klijanje je 10-12C. Faza nicanja poinje pojavom
prvog klicinog listia na povrini zemljita. Pri povoljnim uslovima vlage i temperature nicanje
nastupa za 8-10 dana.

Faza usporenog porasta obuhvata period od nicanja do pojave 9-11 listova i odlikuje se usporenim
porastom nadzemnih delova.

Faza intenzivnog porasta obuhvata period od 9-11 listova do faze metlienja. U ovom periodu
biljka stvori 48-52% ukupne suve materije u toku vegetacije.

Faza metlienja, svilanja i oplodnje. Kod kukuruza prvo nastupa metlienje pa tek onda svilanje.

Formiranje, nalivanje i sazrevanje zrna. Posle oplodnje nastupa formiranje zrna na klipu. U periodu
nalivanja nakupi se oko 60% suve materije zrna.

Period od oplodnje do pune zrelosti traje 60-80 dana.

Zahtevi kukuruza prema uslovima uspevanja

Temperatura

Minimalna temperatura za klijanje semena kukuruza iznosi 8 C. Pri toj temperaturi klijanje je
vrlo sporo, pa se sa setvom poinje kada se zemljite u setvenom (oraninom) sloju zagreje na
vie od 10 C. Kukuruz moe rasti ako je temperatura zemljita iznad 10 C, a vazduha iznad
13 C. Ako se temperatura smanji ispod 10 C, kukuruz prestaje sa rastom. Najee se to
dogaa u kinim i hladnim proleima nakon nicanja kukuruza kada je smanjeno osvetljenje.

Temperature nie od -1 C redovno dovode do propadanja biljaka. Bolja ishrana kalijumom i

fosforom poveava otpornost kukuruza na niske temperature. Ponekad temperature i do -3 C
ne otete vegetativni vrh nego samo lisnu povrinu, pa se takve biljke mogu oporaviti. Meutim,
ako tako niske temperature potraju due biljke propadaju. Niske temperature, a posebno
mrazevi u jesenjem periodu mogu usporiti sazrevanje, prekinuti vegetaciju ili ak otetiti
klijavost zrna, to je vrlo opasno u proizvodnji semenskog kukuruza.

Kukuruz je dosta otporan na visoke temperature. Ipak, temperature vie od 35 C u vreme

cvetanja oteuju polenova zrna, pa ne mogu klijati, to smanjuje oplodnju, pa tako i prinos.
Korenov sistem najintenzivnije se razvija pri temperaturi zemljita oko 23 do 25 C, a
nadzemni organi od 20 do 28 C, u zavisnosti od etape razvoja kukuruza.

Bolje koritenje svetlosti reava se selekcijom hibrida s uspravnijim listovima, pa se tako manje
zasenjuju donji listovi.
Voda

Da bi seme kukuruza klijalo treba da upije oko 45 % vode. Uz povoljnu temperaturu seme e
brzo klijati i nicati pri vlanosti zemljita od oko 70 do 80 % od maksimalnog vodnog kapaciteta.
Potrebe za vodom poveavaju se u vreme intenzivnog vegetativnog porasta, a najvee su
neposredno pred metlianje i svilanje u vreme oplodnje i u poetku nalivanja zrna. Ako u ovom
periodu vlada sua, a postoji mogunost za navodnjavanje kukuruza, trebalo bi obaviti
navodnjavanje. Ekstremno suvo zemljite najee se javlja na lakim peskovitim zemljitima. Kad se
vlanost zemljita smanji ispod 10 % od maksimalnog vodnog kapaciteta, kukuruz prestaje s
rastom. Kukuruz troi vodu vrlo ekonomino, to ne znai da ga ne treba navodnjavati u sluaju
sue u cvetanju, oplodnji i nalivanju zrna. Naime, u tom periodu kukuruz je veoma osetljiv na suu.

Svetlost

Vrlo je zahtevan prema svetlosti jer ima veliku fotosintetsku povrinu. Nedostatak svetlosti se javlja
u gustom sklopu, kao i u vreme oblanih i tmurnih dana.

Zemljite

Najbolje uspeva na dubokim zemljitima, rastresitim, dobro aeriranim i dobro obezbeenim

hranivima. pH 6,5-7,0. Najbolja zemljita za kukuruz su ernozem, livadska crnica, aluvijumi,
karbonatne smonice,...
Mineralna ishrana

Makro elementi: N, P, K, Ca, Mg, S.

Mikroelementi: B, Mn, Fe, Cu, Zn, Mo.

Tehnologija za kukuruz

Izbor hibrida. Ravniarski krajevi veliki broj hibrida (FAO grupa 800 do 150 dana)

Produktivnost, otpornost prema bolestima, sui i drugim stresnim faktorima.

Plodored. Dobri predusevi su zrnene mahunjae, viegodinje trave i krompir. Podnosi monokulturu
u uslovima intenzivnog ubrenja. Dugotrajna monokultura nije povoljna zbog jednostranog
iscrpljivanja zemljita u hranivima, pospeivanja razvoja bolesti, tetoina i korova, pogoranja
fizikih svojstava zemljita,...

Obrada zemljita. Osnovna obrada zavisi od preduseva, tipa zemljita i klimatskih uslova rejona.
Ako je predusev strno ito, odmah posle etve se vri zaoravanje etvenih ostataka na dubinu 10-
15 cm, a na jesen oranje na punu dubinu. Ako je predusev kultura koja se kasno bere u jesen
(eerna repa, suncokret) tada se obrada izvodi u jednoj fazi, oranjem na punu dubinu uz
predhodno seckanje etvenih ostataka.

U prolee se osnovna obrada izvodi samo na parcelama sklonim plavljenju pored reka i na
nagibima, na parcelama podlonim eroziji.
Predsetvena obrada zemljita se izvodi u prolee kada je zemljite normalno prosueno na dubini od
8-10 cm.

ubrenje. 100-160-180 kg ha-1 N, 80-120-140 kg ha-1 P2O5, 80-100-120 kg ha-1 K2O

Kod kukuruza ubriva se unose u 3 faze i to kao: osnovno ubrenje (u jesen) sa dubokom obradom,
predsetveno ubrenje (u prolee) i prihranjivanje.

Setva. Vreme setve odreeno je visinom temperature pa zavisi od ustaljenih minimalnih

temperatura potrebnih za klijanje i nicanje i kada proe opasnost od kasnih prolenih mrazeva.
Momenat za poetak setve je kada su prosene temperature 10-12 C.

Optimalni rok kod nas je 05-30. aprila, a ui od 10-25.04. Prerana setva u hladno i vlano
zemljite je nepoeljna jer dolazi do propadanja klice i slabijeg nicanja.

Dubina setve na normalnim zemljitima je 6-7 cm, na srednje tekim 5-6 cm, a na lakim 8-10
cm. Setva se obavlja u redove sa razmakom izmeu redova od 70cm.

Gustina biljaka. Raniji hibridi zahtevaju veu gustinu setve od kasnijih.

Koliina semena za setvu varira od 15-20 kg. Ako se kukuruz seje za zrno, gustina setve je manja
od kukuruza koji se seje za silau.
FAO grupa zrenja hibrida (duina vegetacije) Gustina setve (broj biljaka ha-1)
100-200 (vrlo rani) 85-95 000
300-400 (rani) 75-85 000
500-600 (srednje rani) 65-75 000
600-700 (srednje kasni) 55-65 000
700-800 (kasni) 45-55 000
800-900 (vrlo kasni hibridi) 35-45 000
MERE NEGE

Neobavezne mere nege su: valjanje, drljanje, zakidanje zaperaka i ogrtanje kukuruza.

Obavezne mere nege: proreivanje, prihranjivanje, meuredno kultiviranje, navodnjavanje,

suzbijanje korova, bolesti i tetoina.

Proreivanje se izvodi u fazi 3-4 lista u sluaju da je posejano i ponikao vei broj biljaka.

Meuredno kultiviranje se izvodi najee jednom u fazi 7-9 listova sa ciljem stvaranja rastresitog
povrinskog sloja i unitavanja korova. U poetku se izvodi dublje i ire, a u kasnijim fazama plie i
ue.

Prihranjivanje se izvodi sa meurednim kultiviranjem.

Navodnjavanje se obavlja razliitim zalivnim normama (20, 40, 60 mm)

Suzbijanje korova je najefikasnije herbicidima i to pre setve, posle setve a pre nicanja, posle nicanja

Suzbijanje bolesti se izvodi preventivnim merama (plodored, stvaranje i izbor otpornih hibrida,
dezinfekcija semena).

Suzbijanje tetoina. Ekonomski najznaajnije tetoine su: injaci (Elateride), kukuruzni

plamenac (Pyrausta nubilalis), podgrizajue sovice (Noctuidae), Kukuruzna zlatica (Diabrotica
virgifera).
Berba. Kukuruz se bere na prelazu iz votane u punu zrelost runo ili mehanizovano. Berba se izvodi
beraima koji mogu biti sa komuanjem i bez.

Berba kombajnom je najsevremeniji vid berbe jer se istovremeno bere kukuruz, komua i kruni zrno
sa koanke. Ako je sadraj vlage u zrnu preko 14% neophodno je vriti dosuivanje za semenski do
45 C, a za merkantilni do 60 C.

Osueni kukuruz se uva u silosima ili u dobro provetrenim prostorijama u kojima visina gomile ne
bi trebala da pree 3,5 m. Kukuruz je mogue uvati i u koevima u klipu.
SIRAK (Sorghum bicolor, Sorghum sorghum, Sorghum vulgare)
Privredni znaaj

Znaaj sirka je mnogo vei nego to je zastupljen u proizvodnji.

Gaji se kao:

-itarica (sirak za zrno 10-14% proteina)

-krmna biljka (silani sirak)

-industrijska biljka (sirak metla, sirak eerac)

Zelene biljke sadre cijanovodoninu kiselinu ije se dejstvom suenjem i u silai smanjuje.

Znaaj sirka u industriji se ogleda kroz mogunost proizvodnje bioetanola od zrna koji je pogodan
za zamenu tenih goriva na bazi nafte (1 t zrna = 300-370 l bioetanola).

Sirak eerac se koristi u industriji alkohola dok metla slui za proizvodnju etki i metli.

Karakterie se visokom rodnou (10 t ha-1 prinos zrna, 80 t ha-1 prinos zelene mase)

Zbog svoje otpornosti prema sui i tolerantnosti prema zemljitu, moe sluiti kao alternativa za
kukuruz.
U Srbiji se gaji na malim povrinama oko 3000 ha, a u svetu na oko 45 000 000 ha.

Sirak ima ui areal gajenja!

Botanika klasifikacija

Rod ima vie spontanih vrsta (21-43) i 2 kulturne:

- Obini gajeni sirak (S. vulgare, S. sorghum)

- Sudanska trava (S. sudanense)

Po sadanjoj klasifikaciji, svi gajeni sirkovi su svrstani u vrstu Sorghum bicolor.

Rodu Sorghum pripada i Sorghum halepense divlji sirak koji je kod nas prisutan kao korovska
biljka.

Obini gajeni sirak prema formi metlice ima dve podvrste:

S. vulgare ssp. effesum sa rastresitom metlicom

S. vulgare ssp. contractum - sa zbijenom metlicom

Sa agronomskog gledita gajeni sirak sainjavaju 4 forme i to: sirak za zrno, sirak eerac, sirak
metla i silani sirak.
Sirak za zrno. Odlikuje se relativno niskim stablom i zbijenom metlicom koja moe biti uspravna ili
povijena, duine do 35 cm. Zrno je golo, pri vridbi lako ispada iz metlica. Daje visok prinos i
pogodan je za ishranu stoke.

Sirak eerac ima stablo visine 2,5 do 3m. Stablo je sono sa sadrajem eera 8-17% od sirove
mase stabla. Dobro se bokori. Zrno je pleviasto i pri vridbi ne ispada iz pleva.

Sirak metla ima dobro razvijenu metlicu duine preko 50 cm sa tankim elastinim granicama.
Ozrnjenost je mala sa zrnima samo po krajevima grana. Daje mali prinos zrna.

Silani sirak se koristi kao stona hrana u obliku silae ili zelene mase. Odlikuje se visokim i bujnim
rastom, sonim, tanjim stablom i veom lisnom masom. U ovoj grupi je najpoznatija sudanska
trava. Prinos svee mase moe biti i preko 112 t ha-1.
MORFOLOKE OSOBINE

Koren sirka ine primarni koreni, sekundarni i adventivni korenovi. Zajedno ine iliast
korenov sistem koji je jako razgranat i dubok. U dubinu prodire 180-250 cm, a u preniku ide
oko 130cm. Koren ima veliku usisnu mo usled ega sirak poseduje dobru otpornost prema sui.

Stablo je uspravno, lankovito. Visina stabla varira u zavisnosti od forme sirka. Silani sirak ima
visinu stabla 200-400cm. Jae se bokori od kukuruza.

List je slian listu kukuruza, ali je manje povrine i sa manjom gustinom stoma. Povrina listova je
pokrivena votanom prevlakom.

Cvast je metlica. Na bonim granicama su dvocvetni klasii od kojih je jedan plodan i daje zrno,
a drugi nosi pranike i posle oplodnje se sue i opadaju.

Plod je zrno. Kod formi za zrno ono je golo, a kod ostalih formi je pleviasto. Zrno je promera
2,5-3,5 mm, ovalnog, okruglastog ili slabo jajastog oblika. Boja je bela, uta ili tamno mrka.
Tamna boja obino ukazuju na vei sadraj tanina.
RAST I RAZVIE

Minimalna temperatura za klijanje je 10-12 C. U povoljnim uslovima vlage i temperature

klijanje i nicanje nastupa za 10-15 dana. Bokorenje je jae nego kod kukuruza naroito u
retkom sklopu. Usporen porast traje do faze 5. lista, nakon ega nastupa faza breg porasta.

Ukupna duina vegetacije kod ranih sorti je 90-110 dana, a kod kasnih 130-140 dana.

ZAHTEVI SIRKA PREMA USLOVIMA USPEVANJA

Toplota. S obzirom na afriko poreklo, ova vrsta ima izraene zahteve za toplotom. Klija na 10-
12 C, a optimalna temperatura za rast i razvie je 27-30 C. Pri temperaturi od 12 C
razvoj se prekida.

Voda. Sirak ekonomino troi vodu (tk 185-241). Spada u najotpornije biljke prema sui pa
veoma dobro podnosi i vazdunu i zemljinu suu. Specijalna graa lista omoguava savijanje lista
u vidu trube u uslovima visokih temperatura.

Zemljite. Sirak se uspeno moe gajiti na lakim, peskovitim kao i na tekim glinovitim
zemljitima. Dobro podnosi i kisela i alkalna zemljita.
TEHNOLOGIJA (AGROTEHNIKA) ZA SIRAK

Izbor hibrida. Zavisi od namene za koju se sirak gaji. U Srbiji se uglavnom gaji sirak metla.

Neoplanta, Panonija, Jumak, Tisa, Sava (sorte sirka metlaa)

Crni jantar, Crveni jantar, Rani jantar, Kavkaski narandasti, NS eerac (sorte sirka eerca)

Atlas, Lombardo, Cukerino (silani sirak); NK 145, NK 330, NK 301, Pioneer911,... (hibridi)

Plodored. Sirak nema posebne zahteve prema predusevu, osim to zahteva zemljite isto od
korova.

Obrada zemljita. Trai duboku obradu zemljita (30-35 cm) i kvalitetnu predsetvenu pripremu
zemljita jer se setva obavlja plie i kasnije od kukuruza.

ubrenje.

Sirak za zrno 80-110 kg ha-1 N, 120-140 kg ha-1 P2O5, 110-120 kg ha-1 K2O

Sirak metla 70-90 kg ha-1 N, 120-140 kg ha-1 P2O5, 100-120 kg ha-1 K2O

2/3 sa osnovnom obradom, 1/3 u predsetvenoj pripremi zemljita.

Prihrana se ne preporuuje.
Setva se obavlja 10-15 dana posle poetka setve kukuruza (trea dekada aprila do 10.maja).
Razmak izmeu redova treba da je 50 cm.

Sirak metla i sirak za zrno 130 000-150 000 bilj. ha-1

Krmni sirak 250 000-300 000 bilj. ha-1

10-16 kg ha-1 semena (preciznim sejalicama 5-6 kg ha-1), dubina 3-4 cm.

Nega useva. Suzbijanje korova je veoma vano zbog usporenog rasta u poetnim fazama rasta.
Suzbijanje tetoina (sovice, injaci, gundelji) izvodi se zemljinim insekticidima.

Virus mozaine krljavosti kukuruza izaziva uenje, a kasnije crvenilo listova. iri se sa divljeg
sirka.

Berba se vri etvom metlica (sirak za zrno i metla). Sirak za zrno se anje u fazi pune zrelosti
kada je stablo jo uvek u zelenom stanju pa se moe koristiti za silau.

Sirak metla se anje kada zrno dostigne votanu zrelost, a metlice dobiju ukastu boju (25-30
dana posle cvetanja)

Silani sirak se kosi u fazi metlienja.

PROSO (Panicum sp.)
PRIVREDNI ZNAAJ

-Koristi se u ishrani ljudi i stoke

-Veliki genetski potencijal za prinos 5 t ha-1

-Kratka vegetacija (60-130 dana) moe da se gaji kao postrni usev ili zamena za useve koji su
propali od poplava ili mraza.

Povrine u svetu i kod nas

U svetu se gaji na oko 37 000 000 ha, a u Srbiji na malim povrinama.

Botanika klasifikacija

Panicum miliaceum obino proso

Panicum italicum italijansko proso

Panicum germanicum - muhar

MORFOLOKE OSOBINE

Koren. Proso klija sa jednim klicinim koreniem. Iz vora bokorenja se obrazuju sekundarni
korenovi gradei dobro razvijen korenov sistem do dubine od 1m kod obinog prosa, odnosno
1,5m kod italijanskog prosa.

Stablo je uspravno, cilindrino, visine do 100 cm kod obinog i 200 cm kod italijanskog. Obraslo
je maljama, a kod italijanskog samo neki varijeteti. Proso dobro bokori. Jedna biljka moe imati
5, a u povoljnim uslovima i do 20 bonih izdanaka.

Listovi su lancetastog oblika, duine do 65 cm, obrasli maljama i iri nego kod pravih ita. Jedna
biljka ima oko 15 listova.

Cvast je metlica kod obinog prosa, a kod italijanskog klasolika metlica. Metlica moe biti
rastresita ili poluzbijena. Italijansko proso ima zbijenu metlicu koja podsea na klas.

Plod je zrno. Boja zrna potie od boje plevica i moe biti ukasto, belo ili crveno. Masa 1000 zrna
je 5-8g kod obinog, a 1,5-4,1g kod italijanskog prosa. Klica sadri oko 20% ulja.
Rast i razvie

Proso se karakterie sporim poetnim razvojem. Posle nicanja u fazi 2-3 lista poinje bokorenje.
Sua i nie temperature usporavaju rast prosa.

ZAHTEVI PREMA USLOVIMA USPEVANJA

Toplota. Klijanje se obavlja na temperaturi od 8-10 C, dok je proizvodna optimalna

temperatura za ovaj proces 12-15 C. Optimalna temperatura za rast i razvoj je 18-24 C.
Dobro podnosi visoke temperature pa do paralize stominih aparata ne dolazi ni na
temperaturama od 40 C u trajanju od 48h. Proso je osetljiv na niske temperature. Mrazevi od -
2 do -3 C dovode do oteenja biljaka, a mraz od -3,1 C uzrokuje uginue.

Voda. Proso ima manje zahteve prema vodi od ostalih ita. Transpiracioni koeficijent je 140-190.
Otpornost prema sui je uslovljena dobro razvijenim korenovim sistemom i graom stominog
aparata i sposobnou biljaka da u uslovima sue uvenu, a posle prve kie povrate ivotne f-je.

Proso i sirak postiu veu produkciju zrna od drugih kultura u uslovima vazdune i zemljine sue.

Svetlost. Proso je biljka kratkog dana. U uslovima kratkog dana i duge noi skrauje se vreme
plodonoenja.

Zemljite. Bolje podnosi laka peskovita od tekih glinovitih zemljita. Moe da se gaji i na
siromanim zemljitima loijeg mehanikog sastava. Za maksimalne prinose najbolje odgovaraju
plodna i strukturna zemljita.
TEHNOLOGIJA (AGROTEHNIKA) ZA PROSO

Izbor sorte. Obini proso: Biserka, Rumenka.

Plodored. Zbog sporog poetnog rasta i razvoja proso trai zemljite isto od korova. Najbolji
predusevi su jednogodinje i viegodinje mahunjae i okopavine. Kukuruz, konoplja i proso nisu
dobri predusevi zbog itnog moljca.

Obrada zemljita. Ako se proso seje kao glavni usev na prolee, osnovnu obradu treba obaviti na
jesen, a predsetvenu pripremu na prolee. Predsetvenu pripremu treba obaviti kvalitetno sa dva
kultiviranja (I 6-8 cm dubine, II 5-6 cm dubine)

ubrenje. Proso dobro iskoriava ak i tee pristupane oblike ubriva. Na plodnim zemljitima
treba upotrebiti 40-70 kg N, 40-90 kg P2O5, 70-90 kg K2O. Do bokorenja proso usvoji samo
10% od ukupne koliine azota. Najvee koliine usvaja od bokorenja do nalivanja zrna.

Setva. Seme treba da ima visoku istou (99%) i klijavost 93%. Setva se obavlja kada se
temperature vazduha ustale na 12-15 C. Setva se moe obavljati irokoredno (45 cm) i
uskoredno (12-15 cm). Koliina semena za setvu 8-12 kg ha-1, odnosno 18 kg ha-1. Dubina
setve je 2-4 cm.

Nega. Valjanje, drljanje, kultiviranje, zatita od korova,...

etva se obavlja kada su zrna u sredini metlice na kraju votane zrelosti (jednofazna etva).
Dvofazna etva se obavlja kada su zrna u sredini metlice na poetku votane zrelosti.
PIRINA (ORIZA SATIVA)
PRIVREDNI ZNAAJ

Pirina se najvie koristi u ishrani ljudi. 1/3 svetskog stanovnitva se hrani iskljuivo pirinem.
Ljudi u ishrani koriste oljuteno zrno sa koga su odstranjeni plevice, omota i klica usled ega se
odstranjuju belanevine, ulje, vitamini i mineralne materije ime se umanjuje hranljiva vrednost
zrna. Zrno se koristi i u industriji skroba, alkohola i piva. Slama se koristi u industriji papira, za
izradu uadi, eira,...

Za ishranu stoke koriste se odstranjeni delovi oljutenog zrna od kojih se proizvodi pirinano
stono brano bogato belanevinama.

POVRINE U SVETU I KOD NAS

U svetu se pirina gaji na povrini od 150 000 000 ha sa prosenim prinosom od oko 4 t ha-1.
Najvei proizvoai pirina u svetu su Indija, Kina , Indonezija, Banglade,...

BOTANIKA KLASIFIKACIJA

Prema formi i osobinama zrna vrsta Oryza sativa se deli na dve podvrste:

1. Oryza sativa ssp. communis obini pirina (duina zrna 5-7 mm)

2. Oryza sativa ssp. brevis sitnozrni pirina (duina zrna do 4 mm) Gaji se na manjim
povrinama u Indiji, Kini i Filipinima. Ima mali privredni znaaj.
Podvrsta O. sativa ssp. Communis deli se prema nekim osobinama zrna na dve grupe:

- Indijska grupa (proles indica) ima dugaka i uska zrna

- Kinesko-japanska grupa (proles cino-japonica) ima kratka, iroka i debela zrna

MORFOLOKE OSOBINE

Koren je iliast u vidu brade. Koren pirina koji se gaji u uslovima stalnog vodenog sloja ima
vazdune kanale koji su povezani sa rukavcem lista, omoguujui da se preko stabla prenosi
osloboeni kiseonik u procesu fotosinteze do korena. Koren prodire u dubinu do 80cm, a glavna
masa korena je na dubini 10-20cm.

Stablo je uspravno sa 8-10 lanaka, visine 50-100 cm. Bokori se i razvija 2-3 bona stabla koja
su nia i imaju krau metlicu od glavnog. Stablo je zeleno, a moe biti i ljubiasto i crvenkasto.
Ukupna duina vegetacije je 60-180 dana, a u tropskim oblastima i do 300 dana.

List je izduen, trakast. Listovi su sastavljeni iz liske i rukavca, zelene su boje mada mogu biti i
ljubiaste ili crvenkaste.

Cvast je metlica, duine 15-30 cm. Cvetanje metlice traje 5-7 dana i poinje od vrha. Pirina je
samooplodna biljka.

Plod je zrno koje je pleviasto, a plevice su srasle sa njim. Zrno sa plevicama se naziva krupa.
Hemijski sastav zrna ine ugljeni hidrati (75-85%), belanevine (5-10%), masti (1,2%), celuloza
(0,8%), mineralne materije (0,9%). Zrno je bogato vitaminima B1, B2 i PP.
Rast i razvie

Pirina prolazi kroz iste faze razvoja kao i ostala ita. vor bokorenja se formira plitko, skoro na
povrini zemljita. Na poetku vlatanja biljke ulaze u generativnu fazu.

Zahtevi prina prema uslovima uspevanja

Toplota. Pirina ima najvee zahteve prema toploti s obzirom da potie iz tropskog monsuskog
klimata. Minimalna temperatura za klijanje je 11-13 C, a za nicanje je potrebna temperatura
vodenog sloja od 14-15 C. Minimalne temperature za rast i razvoj su 15 C, a maksimalne 40
C. Pirina je veoma osetljiv na niske temperature. Temperature od 0 C su tetne za biljke u svim
fazama razvia, a od -1 C izaziva uginue.

Voda. Za gajenje pirina je neophodan stalni vodeni sloj koji je u fazi klijanja, nicanja i bokorenja
2-5 cm, a u fazi porasta i metlienja 10-20 cm. Pirina se moe gajiti i u uslovima periodinog
navodnjavanja na 6-7 dana.

Svetlost. Pirina je biljka kratkog dana i trai dosta svetlosti. Za normalno bokorenje zahteva
dosta sunca i svetlosti, a to manje oblaka.

Zemljite. Najbolje odgovaraju strukturna, humusna i malo glinovita zemljita. Ne podnosi kisela i
slana zemljita. Aluvijalna zemljita pored reka odgovaraju gajenju pirina.
TEHNOLOGIJA (AGROTEHNIKA) ZA PIRINA

Izbor sorte. U svetu postoji preko 1000 sorti kako selekcionisanih tako i autohtonih.

Sorte se dele prema: duini vegetacije i reimu navodnjavanja.

1. Prema duini vegetacije sorte se dele na:

- Veoma rane 60-100 dana

- Rane 100-110 dana

- Srednje rane 110-120 dana

- Srednje kasne 120-130 dana

- Kasne 130-140 dana

- Veoma kasne 140-150 dana

2. Prema reimu navodnjavanja sorte se dele na:

-sorte za gajenje sa neprekidnim navodnjavanjem (stalni vodeni sloj)

-sorte za gajenje sa povremenim navodnjavanjem

- Sorte za gajenje bez navodnjavanja

Od italijanskih sorti najznaajnije su Marateli, Montieli, San domenico, Baldo, Arborio bianco. U
Makedoniji u Koanima stvorene su sorte Ko 51, Ko 62, Ko 69.

Plodored. Zbog specifine tehnologije gajenja pirina se gaji u monokulturi oko 3 godine. Due
gajenje je nepoeljno jer se zemljite zakiseljava i zabaruje, postaje siromanije u pojedinim
hranivima i stvaraju se povoljni uslovi za razvoj korova.

Obrada zemljita. Gajenje pirina zahteva izgradnju pirinanih polja. To je specifina i najskuplja
mera u gajenju ove biljke. Pirinano polje se deli na blokove (kasete, fioke). Blok je veliine 15-30
ha (duina 500-1500 m, irina 150-200 m). Blokovi su pregraeni nasipima. U blokovima se
izvodi osnovna obrada u jesen na dubini 25-30 cm. esto se osnovno oranje izvodi u prolee. Posle
obrade se vri ravnanje i nivelisanje kako bi se voda pravilno rasporedila. Sa predsetvenom
pripremom u prolee se prokopava mrea kanala za dovoenje i razvoenje vode. Posle pripreme
zemljita blokovi se dele na manje blokove ili elije povrine 1ha. Na uglovima blokova su otvori za
vodu.

ubrenje. Pirina veoma dobro reaguje na ubrenje. Pirina se ubri sa 90-120 kg ha-1 N, 85-
100 kg ha-1 P2O5, 40-60 kg ha-1 K2O. ubriva se unose u osnovnoj obradi, predsetvenoj
pripremi i prihranjivanju.

Setva se obavlja kvalitetnim i istim semenom. Optimalni rok u Makedoniji je od 15.04.-15.05.

Setva se moe obaviti omake, u redove i rasaivanjem rasada.
Nega useva obuhvata navodnjavanje, prihranjivanje i zatitu od korova.

Navodnjavanje moe biti: neprekidno navodnjavanje sa stalnim vodenim slojem od setve do etve,
periodino navodnjavanje sa vodenim slojem koji nije stalan, ve se u odreenim fazama razvoja
vri isuivanje na nekoliko dana, navodnjavanje bez vodenog sloja (kao kod drugih kultura)

Prihranjivanje se obavlja u fazi bokorenja azotnim ubrivima. Pri prihranjivanju vodeni sloj ne
treba da je vei od 2-3 cm.

Zatita od korova se sprovodi reimom navodnjavanja (stalni vodeni sloj, primena herbicida i
plevljenje). Tretiranje herbicidima se izvodi u fazi 2-3 lista kontaktnim herbicidima.

etva je dosta sloena zbog postepenog sazrevanja zrna u metlici, ali i zbog toga to se etva
obavlja u jesen kada ima dosta padavina pa se zemljite tee isuuje. Nekoliko dana pre etve se
voda polako isputa jer bi brzo isputanje vode prouzrokovalo poleganje pirina. Vreme za etvu je
kada je 80% zrna u fazi pune zrelosti. etva moe biti jednofazna i viefazna.

Zrno se skladiti sa 14% vlage, a moe se dosuivati u suarama na 40 C.

HELJDA (Fagopyrum esculentum, Polygonum fagopyrum)
PRIVREDNI ZNAAJ

Heljda je jedna od najznaajnijuh zrnastih kultura jer se zrno-plod orai koristi u ishrani ljudi i
stoke.

Zrno heljde ima veliku hranljivu vrednost (esencijalne aminokiseline), sadri 1,5 puta vie
vitamina B1, B2 i PP od penice.

U ishrani stoke se koriste turi plodovi i ostaci pri sloenoj meljavi u brano mada se koristi i celo
zrno u ishrani svinja i ivine.

Zbog alkaloida fagopirina, slama heljde se slabo koristi u ishrani stoke jer moe izazvati opadanje
dlake, svrab i upalu koe.

Heljda ima znaaj kao lekovita biljka, medonosna biljka, a ima i veliki privredni znaaj jer ostavlja
zemljite isto od korova. Kratka vegetacija omoguava gajenje heljde kao postrnog useva.

POVRINE I PRINOSI HELJDE U SVETU

Heljda se gaji na oko 2 000 000 ha sa prosenim prinosom ispod 1 t ha-1.

BOTANIKA KLASIFIKACIJA

Obina heljda Fagopyrum esculentum se deli na dve podvrste i to:

-Fagopyrum esculentum ssp.vulgare obina heljda

-Fagopyrum esculentum ssp.multiflorum mongolska heljda

MORFOLOKE OSOBINE

Koren je vretenast. Iz glavnog korena izbijaju bone ile i ilice koje se dobro razvijaju. Koren
prodire do dubine 80-120 cm mada se glavna masa korena razvija do dubine od 40 cm. I pored
toga to se razvija u plitkom sloju, koren ima veliku usisnu mo zahvaljujui velikom broju ila i
ilica koje proimaju zemljite.

Stablo je uspravno, vrsto, rebrasto, visine 30-150 cm, zeleno crvenkaste boje. Stablo je dosta
razgranato i ima 10-12 bonih grana.

List. Prva dva lista ponika su okruglasto bubreastog oblika dok su pravi listovi krupni i srcastog
oblika, veliine 5-10 cm. Donji listovi su na kraim drkama dok su gornji sedei. Listovi su zeleni
ili crvenkasti zbog prisustva antocijana.

Cvetovi su grupisani u cvast grozd ili tit. Jedna biljka moe formirati od 1500-2000 cvetova, ali
samo 10-15% bude oploeno i donese plod. Kod heljde je izraena pojava heterostilije.

Plod je oraica (zrno) trouglastog oblika. Plod je uto crvenkaste do mrke boje. Sastoji se od ljuske,
semenke i klice. Udeo ljuske je 18-34%.
RAST I RAZVIE HELJDE

Klijanje i nicanje. Pri povoljnim uslovima klijanje nastupa za 3-4 dana. Prvo raste koreni, a
onda hipokotil koji raste na gore i iznosi kotiledone iznad povrine zemlje.

Grananje i butonizacija. 6-7 dana posle nicanja se pojavljuje prvi pravi list, a 3-5 dana posle toga
i drugi. U pazuhu listova se zameu pupoljci iz kojih e se obrazovati grane, a odmah poinje i
formiranje cvasti.

Cvetanje i oplodnja. Biljke heljde cvetaju 20-30 dana posle nicanja, a samo cvetanje traje dugo
oko 40 dana. Cvetanje prvo nastupa na glavnom stablu, a tek onda na bonim granama. Posle
opraivanja i oplodnje, formira se zrno.

Nalivanje i sazrevanje zrna. Kod heljde se smatra zadovoljavajuim ako 15% cvetova donese plod.

ZAHTEVI PREMA USLOVIMA USPEVANJA

Toplota. Minimalna temperatura za klijanje je 4 C, a proizvodna optimalna za klijanje 15 C.

Optimalna temperatura za cvetanje je 17-19 C. Heljda je osetljiva na niske temepraure pa
temperature od 2 C oteuju biljke, a od -1 C ih unitavaju.

Voda. Heljda zahteva velike koliine vode pa joj najbolje pogoduju vlana podruja. Nedostatak
vode u periodu cvetanje-oplodnja znaajno smanjuju prinos.

Zemljite. Nema velike zahteve prema zemljitu, a najbolje joj odgovaraju duboka, plodna i
rastresita zemljita.
TEHNOLOGIJA (AGROTEHNIKA) ZA HELJDU

Izbor sorte. Bednaja 4n, atilovskaja 4, Siva, Foa,... Pri izboru sorte je znaajna duina
vegetacije, rodnost i kvalitet.

Plodored. Ne podnosi monokulturu, a nema posebne zahteve prema predusevu. Heljda je dobar
predusev jer ostavlja zemljite isto od korova.

Obrada zemljita je slina kao i za druge kulture i sastoji se iz osnovne obrade i predsetvene
pripreme zemljita.

ubrenje. Heljda dobro koristi fosfor iz tee rastvorljivih jedinjenja i produeno dejstvo ubriva.
Sva koliina ubriva se unosi u osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi jer heljda ne reaguje
dobro na prihranu.

Orijentacione koliine ubriva su 40-70 kg ha-1N, 40-70 kg ha -1 P2O5, 30-50 kg ha-1 K2O.

Setva. Seme treba da je krupno, zdravo, isto od korova i klijavosti od 90%. Koristi se
prologodinje seme jer brzo gubi klijavost. Setva moe biti u irokim redovima 45-60 cm (40-
60 kg ha-1) ili u uskim 13-15cm (80-100 kg ha-1).

Nega podrazumeva valjanje, drljanje, kultiviranje, unitavanje korova, tetoina i bolesti. Vana
mera nege je dopunsko opraivanje.
etva. Teko se odreuje pravilan momenat etve jer seme ne sazreva istovremeno, a sklono je
osipanju. Zbog toga se smatra da je najbolji momenat za etvu kada 2/3 biljaka dobije mrku boju.
etva moe biti jednofazna ili viefazna.

Od 100 kg semena se dobije oko 60-70 kg brana, 4-18 kg mekinja i 18-26 kg ljuske.
SILANI KUKURUZ KUKURUZ ZA ZRNO
Zuban Tvrdunac eerac Kokiar

Pleviar
Sirak za zrno Sirak metla Silani sirak
Proso