1

One gorke
suze posle
Sra Popovi
2
0
10
.
Za izdavaa: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi
Urednik: Zoran Pureevi
Karikature: Predrag Koraksi-CORAX
Dizajn: Slavia Savi
Lektura: Jelena Gall
Korektura: Lana Budimli
igoja tampa, 2010.
Tira: 1000
ISBN 978-86-86391-21-6
www.pescanik.net
Uspomeni na Zorana Pureevia
Uvod 7
Predgovor: Dubravka Stojanovi
Onaj alegorini, suvini veliki korak
8
1. RASPAD JUGOSLAVIJE 14
Oni se kao otcepljuju,
a mi im kao ne damo 15
Rat u Hrvatskojmeunarodni
sukob ili graanski rat 48
Miloevi, nemotivisano zlo 68
Kako smo se lagali, kako se laemo 82
Pismo Danasu 85
2. RATNI ZLOINI I HAG 88
Sumatra 89
Polemika u Vremenu 90
Pitanje svih pitanja 101
Tekoe lustracije 104
Srpsko drutvo i ratni zloini 107
Prljava trgovina dokazima 113
Drava nije narod 115
ta je do sada dokazano u Hagu 117
Ko sme da se izvinjava 123
Nai zloini i na interes 128
Racionalni otpor 130
Fanatizam poricanja 134
Strah od istine 136
Izbegavanje bola 140
Patriotska nelagoda 142
Nagovaranje 144
Brina javnost 146
A mogao je da zna... 149
Miloevi je nesposoban da se brani 151
On je na! 153
BiH e dobiti spor u Hagu 158
Holanani su krivi za sve 164
Sarajevo nije ni pomenuto 167
Karadi je stvoren u Srbiji 168
Hajde da laemo 173
Ti divni ljudi koji smo bili 179
3. PETI OKTOBAR 185
Diktature ne padaju tako 186
Mali narodi nemaju istoriju 192
Kotunica je opasan 197
Kraj mita o petom oktobru 201
Trenutak istine 207
Na vlasti je Miloeviev aparat 211
Titanik 212
Dvosmisleni dogaaj 219
Pobeda? 228
Balvani na putu 230
4. ORUANA POBUNA 234
Predlog za proirenje
optunice, 2005. 235
5. ATENTAT 249
Verolomnik 250
Ringipil 251
Teke brige g. Vrzia 254
Veliko uzbuavanje 256
Zagluujua tiina 272
Predlog za dopunu dokaznog
postupka, 2007. 275
Zavrna re 301
Ovo nije poslednje suenje 319
Sumnja nee nestati nikad 329
Pitao bih Kotunicu 332
Profesionalni debakl g. varma 334
Profesionalni debakl g. varma 2 336
Od smrada niko nije umro 340
Odgovor na Insajder 342
Obeanje specijalnog tuioca 344
Zloin bez kazne 346
Nezavreni proces 349
6. KOSOVO 356
Ko je izgubio Kosovo 357
Ahtisarijevo izvinjenje 364
Nekoliko teza o borbi za Kosovo 367
Lane dileme oko lane drave 370
Velika Ustavna Podvala 373
Kratki gr 375
Kraj Jugoslavije 377
Nikada 379
ovek koji je ubio Liberti Valansa 381
7. NACIONALNO
POMIRENJE 384
Bolesniku jedan! 385
ip Milovana Danojlia 386
Duhovnost 390
Sirotinja 393
Zavisno sudstvo 400
Zakojevitezanje 402
Kako glasati 405
Kako glasati 2 408
Anomija 410
ta se to dogaa? 418
Publika je istrala na teren 424
Narikae 435
Demokratska stranka 439
Vreme je za levicu 443
DODATAK I 446
Napad na Peanik 447
Stanje nacije 450
Petar Lukovi psuje 455
Tri argumenta 460
DODATAK II 466
Milosevics motivless
malignancy 467
INDEX IMENA
482
Sadraj
6 7
Uvod
Ideju za ovu knjigu dao je nedavno preminuli prijatelj, novinar Zoran
Pureevi. Upoznao sam ga jo 1990, kao novinara asopisa Student
koji se interesovao za studentski bunt iz 1968. Ozbiljan, odmeren,
skroman, pametan, istrajan i savestan, to je utisak koji je odavao
jo tada. Krajem 90-ih nagovorio me je da intervjue i lanke koje
sam objavio tokom te decenije sakupim u knjigu, koju je sam uredio
pod naslovom Put u varvarstvo. Naslov ove knjige One gorke
suze posle odjek je naslova one prve, i u njoj su sabrani tekstovi
objavljivani u deceniji koja je usledila. Strukturu knjige je u bitnom
odredio Zoran Pureevi. On je bolje od mene samog prepoznao o
emu sam tokom poslednje decenije prolog veka govorio i pisao:
o kobnom putu kojim se Srbija jednog trenutka uputila, zloinima
koji su uinjeni na tom putu i ceni koju za to jo plaamo. Poglavlje
o Kosovu moglo se nai i na poetku i na kraju knjige, jer se nalazilo
i na poetku i na kraju toga puta, dakle, i kao zloin i kao kazna.
Atentat na premijera inia, Pureevi je stavio u centar knjige,
kao uzvienu kotu sa koje se najbolje vide i lome naa prolost i
sadanjost, pa i budunost.
Poglavlje o Peaniku dodao sam sm. Kao i za mnoge druge, za mene
je emisija Svetlane Luki i Svetlane Vukovi, pored njihovog sajta,
bila jedino mesto na kojem je imalo smisla govoriti i pisati tokom
poslednjih deset godina. Jedino mesto koje su one u tom vremenu,
s tekom mukom, za svoje privilegovane sagovornike sauvale od
umova i buke, mrnje i gluposti. Veina tekstova je preuzeta odatle.
Svetlana Vukovi je knjigu uredila, a Peanik je prihvatio da je
objavi. Njima dvema i Zoranu dugujem veliku zahvalnost za to.
A dugujem im i izvinjenje to ovaj uvod nedovoljno odraava moja
lina i duboka oseanja prema njima.
Sra Popovi
Beograd, maj 2010.
8 9
Predgovor
Onaj alegorini,
suvini veliki korak
Zloin je pitanje svih pitanja. Ta reenica je sutinski, najpreciz-
niji i najsaetiji zakljuak knjige Sre Popovia One gorke suze
posle. Zloin je bio i uzrok i posledica dogaaja koji su potresali
Srbiju poslednjih dvadeset godina. Zloin je bio i izvor i ishodite
vladajuih politikih ideja. Zloin je bio i sredstvo i cilj vladajuih
krugova. Zloin je kontinuitet koji spaja naoko razliite reime,
on je spona izmeu vlasti i opozicije, vlasti i graana. Dubrovnik,
Vukovar, Sarajevo, Omarska, Srebrenica, Raak, Drenica, Kuke. Vuk
Drakovi, Slavko uruvija, Ivan Stamboli, Zoran ini. Zloini
koji proizlaze jedan iz drugog.
Sra Popovi u knjizi One gorke suze posle opisuje Srbiju u dece-
niji posle poinjenih zloina. Za svoje dijagnoze on najee koristi
medicinske termine: psihotino je drutvo koje menja stvarnost
prema svojim verovanjima i zatim pokuava da se uskladi sa tom
konstruisanom stvarnou; patoloko je drutvo koje je sruilo
moralni poredak; bolesno je drutvo koje je ostalo bez ljudskih svoj-
stava; autistino je drutvo koje ima tako krupnu la u glavi da moe
misliti samo na nju; razbijeno je drutvo koje nije sposobno da se
lei; paranoidno je drutvo bez identiteta, jer stara predstava o sebi,
pre zloina, nije mogua, a sa novom se ne suoavamo. Zbog toga je
drutvo izgubilo smisao za orijentaciju i oseaj ravnotee, zato nema
odgovor ni na jedno pitanje, zakljuuje autor.
Bio bi to, sudei po ovoj knjizi, opis Srbije posle 2000. To su posle-
dice prethodne decenije, to su te gorke suze posle. Ali, Popovi se
ne zadrava na opisu sadanjeg stanja. On u okupljenim tekstovima
traga za dubinskim uzrocima koji su do njega doveli. Zahvaljujui
tome, otkrila sam jednu, meni do sada nepoznatu pojavu: slinost
izmeu dokaznog postupka kriviara i istraivake metodologije
istoriara. Da bi objasnili i razumeli dogaaj kojim se bave, i jedan i
drugi odmotavaju lanac dogaaja unazad, dok ne stignu do trenut-
ka kada je proces zapoeo, dok ne dou do startne pozicije, poetne
ideje, prvog dogaaja u nizu. Kada se flm dovoljno prevrti unazad,
vidi se kada je na scenu uneta puka koja je opalila na kraju. Vidi se
i ko je tu puku uneo. I ta je motiv koji u dokaznim postupcima obe
struke, i kriviarske i istoriarske, omoguava povezivanje i razume-
vanje svih kasnijih dogaaja. Kada se primeni takva metodologija,
onda prolost objanjava sadanjost, jer se iz vremenske daljine bolje
i jasnije vidi, jer se trikeraj lake opara kada se otkrije prvi vor.
Ajmo i mi sada tako unazad. Unazad od ubistva Zorana inia. Da
bi ga objasnio i rekonstruisao njegovu politiku pozadinu, Popovi
odmotava lanac dogaaja od 12. marta 2003. do pobune Crvenih
beretki u novembru 2001. Taj dogaaj Popovi vidi kao deo puzeeg
dravnog udara koji se moe razumeti samo ako se posmatra u sle-
du dogaaja. Ako se postavi u iri vremenski kontekst, onda se lako
uoava da je oruana pobuna bila deo plana iji je cilj bio povratak
na politiku Slobodana Miloevia, prekid saradnje sa Hakim sudom
i obustavljanje evropskih integracija. Pobuna Crvenih beretki omo-
guila je promenu personalnih struktura u bezbednosnim polugama
vlasti i ukidanje inieve kontrole nad JSO, ime je put ka atentatu
i punoj restauraciji prethodnog poretka bio otvoren.
Ako je uvod u atentat na inia bila oruana pobuna, onda je
uvod u pobunu bio, po Sri Popoviu, 5. oktobar 2000, ime se
lanac dogaaja odmotava dalje u prolost. Taj dogaaj autor ne
vidi kao bunt, revoluciju ili narodni ustanak, ve kao pu koji su
izveli Miloevievi saradnici. Pu je izveden da bi se predupredila
stvarna revolucija, koja bi napravila diskontinuitet sa Miloevievim
programom i sa njegovim kadrovima. Po Popoviu, posle bombar-
dovanja 1999, odreeni politiki, vojni i bezbednosni krugovi
shvatili su da Miloevi postaje opasnost za njihov Projekat, da je on
svojim nerazumnim postupcima poeo da ih ugroava. Kontrolisani
i organizovani prevrat izveden 5. oktobra bio je nain da se rtvuje
jedan ovek, da bi se sauvao Projekat, kae autor. Zbog toga, graane
na trgovima Popovi vidi kao statiste, a period posle toga dogaaja
opisuje kao vreme u kome pravu vlast nije drao DOS, ve puisti sa
svojim saveznicima koji su im dali politiki kiobran. Glavni cilj pua
bio je, po Popoviu, da se Projekat zatiti, a sa njime i svi oni koji su
bili optueni za ratne zloine. Kotunica se, zbog toga, u ovoj knjizi
vidi kao ovek kontinuiteta, kao uvar Projekta i zatitnik njegovih
izvoaa, koji su za sobom ostavili stratita na tlu bive Jugoslavije.
10 11
njenim tvorcima, umesto za veleizdaju, sudi se u Hagu, ali samo za
posledice Projekta. Zahvaljujui tome to Projekat nikada nije dove-
den u pitanje, kae Popovi, moe se i dalje ponavljati Miloevieva
la, moe se odravati kontinuitet sa njom, moe se i dalje u njoj
iveti. Promena vlasti 5. oktobra uklonila je nekoliko igraa, ali
Projekat nije doveden u pitanje. Zbog toga ta promena vlasti nije
donela katarzu, ve je, naprotiv, obezbedila kontinuitet. Zbog toga
nije sazrela svest da je Projekat poraen, zbog toga nema odgovora ni
na jedno pitanje. Zbog toga su, po Popoviu, najtaniji termini koji
opisuju dananje srpsko drutvo oni medicinski.
A sada jo jedan korak unazad: Kosovo. Popovieva analiza poka-
zuje da od osamdesetih godina, osim grupe intelektualaca kojoj je
i sam pripadao, niko nije ponudio alternativni program za reenje
kosovskog vora. Ni vlast ni intelektualna opozicija osamdesetih, ni
vlast ni stranaka opozicija devedesetih. Drugim reima, u Srbiji je
postojao iroki konsenzus o nacionalnom programu, o Projektu. Taj
konsenzus povezao je Kosovo osamdesetih sa ratovima i zloinima
devedesetih, sa zaverom, sa 5. oktobrom, oruanom pobunom, i, na
kraju, sa ubistvom Zorana inia. Taj Projekat Popovi vodi pod
radnim naslovom spasavanje Srbije, i to je onaj lanac koji se dobi-
ja kada se odmotaju dogaaji, kada se postave u jasan logian sled.
Projekat je onaj alegorini veliki korak.
Veina dogaaja iz poslednje dve decenije izgledala je kao posledica
iracionalnih poteza razliitih vlasti, kao plod neznanja, nesnalaenja,
nezrelosti, neuravnoteenosti, neodmerenih reakcija. Posmatrane
izolovano, te pojave bile su teko shvatljive, mnogima se inilo da
nam padaju po glavama iz vedra neba, kao prirodna nepogoda za
koju se teko moe nai razumno i logino objanjenje. Meutim,
kada se ti dogaaji poreaju na nain na koji to radi Sra Popovi u
svom dokaznom postupku, vidi se njihova gvozdena logika, vidi se
da tu nema nieg udnog, da oni logino proizlaze jedan iz drugoga.
Oni jedan drugi objanjavaju i, posmatrano sa stanovita njihovih
kreatora i protagonista, poinju da dobijaju sasvim racionalan oblik.
Na tome mestu mogu se zadaci kriviara i istoriara razdvojiti: kri-
viar je izveo svoj dokazni postupak, doao je do vora, naao motiv,
zaverenike, podigao je svoju optunicu. Istoriar tu tek treba da po-
ne. Treba da objasni uslove koji su do svega toga doveli, drutvene
Da bi se ta funkcija 5. oktobra mogla razumeti, potrebno je otii jo
jedan hronoloki korak unazad. Do ratova devedesetih. Do zloina
iz toga vremena koji nisu, po Popoviu, bili posledica rata, ve nain
da se zaseje mrnja, koja e dalje omoguiti da se rat sam obnavlja,
da u mrnji nae svoj raison detre. Takav rat bilo je potrebno dobro
organizovati i pripremiti, godinama pre nego to je zapoeo. On je,
po Popoviu, postao graanski tek kada se u njega, posle 1992, uklju-
ilo i civilno stanovnitvo Bosne i Hercegovine koje nije moglo ostati
neutralno. Pre nego to je rat zaiveo 1992, on je, kako kae autor, bio
rezultat zavere, oruane pobune protiv Ustava SFRJ, veleizdaje.
Da bi se to razumelo, potrebno je vratiti se jo korak unazad. Do
septembra 1990. Ratni zloini i genocid, u dokaznom postupku
Sre Popovia, samo su posledica toga prvog velikog koraka. To je
okvir za politiku pozadinu. Pravnom analizom Popovi dokazuje da
je Jugoslavija sruena 28. septembra 1990, kada se novim Ustavom
Republike Srbije, koji je proglaen toga dana, ta republika otcepila od
zajednike drave i pribavila sebi prava kojima e moi da pripremi
i povede rat. Taj Ustav omoguio je podrivanje saveznih vlasti; upad
u monetarni sistem; pokuaj vojnog udara 9. marta 1991, izbacivanje
Slovenije i Hrvatske iz Jugoslavije; uspostavljanje granice unutar koje
se nee ratovati i koja e biti granica nove srpske drave; protivustav-
no menjanje sastava JNA, koja se posle 30. jula 1991. transformisala
u vojsku onih koji ele da ostanu u Jugoslaviji, ime je promenila
svoj etniki sastav i postala srpska vojska. Zatim zaverenika delat-
nost stvara hiperinfaciju, organizuje zauzimanje saveznog MUP-a,
izbornu krau 1996, atentate, i, na kraju, 5. oktobar.
Zaveru su, po Popoviu, inili Borisav Jovi i Veljko Kadijevi, a
kasnije su joj prili Blagoje Adi, Momir Bulatovi, Branko Kosti,
Milan Babi, Milan Marti, Radovan Karadi, Nikola Koljevi,
Momilo Krajinik, Ratko Mladi. Motor zavere bio je Slobodan
Miloevi. Plan rata, Projekat, bio je po Popoviu sledei: odigrati
jedan kratki i dogovoreni rat sa Slovenijom, da bi se ohrabrila vojska
i stvorili uslovi za obraun sa Hrvatskom. Zatim, uz pomo ustanika
u Krajini, iscrtati granicu koja e postati budua dravna granica i ne
dozvoliti Hrvatskoj da povrati vlast nad tom teritorijom. Na kraju,
pokrenuti rat za otcepljenje te ocrtane teritorije i tako stvoriti eljenu
i etniki istu, novu srpsku dravu. Zavera je, po autoru, uspela, a
12 13
Onaj alegorini suvini veliki korak umskog duha, to je rasna
netrpeljivost. One gorke suze posle, to je melanholija zbog agresivnosti
koja promaa.
Isidora Sekuli
Benjamin je smatrao da ono to radimo sada moe da promeni
znaenje onoga to se desilo u prolosti. Prolost ne mora bukvalno
postojati (nita vie od budunosti), ali ona nastavlja da ivi kroz
svoje posledice koje su njen vitalni deo. Nai politiari govore
o raskidu sa prolou i odustajanju od uzajamnih vekovnih
netrpeljivosti. Trebalo bi da zakoraimo u praznu, amnezijom
zbrisanu budunost. Benjamin je odbacio takvo licemerje, jer je
bio svestan da prolost uva vitalne resurse za obnovu sadanjosti.
Onima koji briu prolost, preti opasnost da izbriu i budunost.

Teri Iglton
okolnosti, ekonomske prilike, politike ideje, vrednosne koncepte,
meunarodni okvir, meunacionalne odnose, istorijska optere-
enja... Mnogi primeri iz prolosti pokazuju da zavere, i kada ih je
bilo, nisu mogle biti uspene ukoliko istorijski mozaik sastavljen od
miliona delova nije bio dovoljno sazreo. Radi se o dubinskom odno-
su istorijskih procesa i istorijskog dogaaja, koji ih dovodi u meu-
sobnu vezu uzroka i posledice. Nije bilo dovoljno Lenjina prebaciti
nemakim blindiranim vozom u Rusiju aprila 1917. Bar pola veka
pre toga ina poeli su da se, sporim istorijskim ritmom, pripremaju
uslovi u kojima je Ruska revolucija postala mogua. To pri tom ne
znai da se ona, kao ni jugoslovenski rat, morala dogoditi, ali znai
da se time otvara veliko pitanje odnosa izmeu dogaaja i procesa u
istoriji, izmeu zaverenika i uslova koji su uticali na to da se mnoga,
viedecenijska istorijska iskustva svedu na jedan projekat.
Za kriviara Sru Popovia, s razlogom i s pravom, zloini su pita-
nje svih pitanja. Tek njihovo procesuiranje i suoavanje sa njima i sa
Projektom koji je do njih doveo, moe da raspri ogromnu la koja
jo nije dovedena u pitanje. Suenje je neophodno, ne samo zbog
toga da bi se poinioci kaznili, nego i da bi drutvo pokazalo da osu-
uje zloin. Jedino suenje moe da uspostavi moralnu ravnoteu
koja je zloinom poremeena, i to drutvo osea kao problem. Kako
kae autor, to je osnovna svrha suenja za ratne zloine i za atentat
na Zorana inia. Svrha kazne je da drutvo pokae da je sposobno
sebe da lei, da bi se u odnosu prema prolosti uspostavio odnos,
jer, kako Popovi na poetku citira, prolost uva vitalne resurse
za obnovu sadanjosti. Ona se ne moe ni preutati niti zaboraviti.
Od odnosa prema prolosti, o kojoj govori Popovi, zavisi da li e
one gorke suze posle postati otrenjujue. Zato pristup prolosti,
da ostanemo u krugu medicinskih metafora, treba da bude homeo-
patski: ne treba leiti posledice ili simptome bolesti, ve njen uzrok.
Dubravka Stojanovi
Beograd, maj 2010.
14 15
Oni se kao otcepljuju,
a mi im kao ne damo
Srbi ne potuju istinu. To je, misli se ovde, naivnost, glupost i nemo,
ako se oslanja na istinu i zavisi od istine.
Sreten Ugrii
Ratovi devedesetih na teritoriji bive SFRJ prouzrokovani su separatis-
tikim nastojanjima Slovenije, Hrvatske i BiH da se na protivustavan
nain otcepe od SFRJ, to je Predsednitvo SFRJ, upotrebom vojne
sile JNA, pokualo da sprei i time ouva ustavni poredak i teritori-
jalni integritet zemlje. Tako otprilike glasi osnovni stav Miloevieve
propagande kojim su sve vreme pravdani njegovi postupci. Taj stav
je bio i osnova njegove odbrane pred Hakim tribunalom. Taj stav
je, konano, ona monumentalna neistina, paravan iza kojeg se i
danas krije srpski nacionalizam koji proglaava za heroje Karadia i
Mladia, budui da su oni samo branili srpski narod, koji su separatisti
pokuavali da otmu od matice Srbije, nacionalizam koji insistira na
tvrdnji da Srbija nije bila u ratu i da je sukob imao prirodu spontano
nastalog graanskog rata, u kome je JNA samo nastojala da razdvoji
sukobljene strane i zatiti srpski narod.
Neistinitost ovih teza moe se dokazati jednostavnim misaonim
eksperimentom, u kojem bismo pretpostavili da je SFRJ uspela da se
odri recimo ranom vojnom intervencijom spoljnih sila od ega
je, prema sopstvenoj izjavi u emisiji BBC-a Pad Jugoslavije, Karadi
najvie strepeo. Pod uslovima toga eksperimenta, uloga i delatnost
Miloevia, Jovia i Kadijevia i mnogih drugih koji su sprovodili
njihove odluke morala bi, upravo po zakonima te SFRJ koju su bra-
nili, biti kvalifkovana kao teko delo veleizdaje, kanjivo smrtnom
kaznom. Misaoni eksperiment koji predlaem je formulisanje eleme-
nata jedne optunice, po kojoj bi Miloevi, Jovi i Kadijevi, da im
nije uspelo da unite SFRJ, odgovarali po tada vaeim jugosloven-
skim zakonima pred domaim sudom. Ta optunica morala bi da
sadri sledee:
1.
RASPAD
JUGOSLAVIJE
16 17
injenice koje ukazuju na izvrenje ovoga dela zasnivaju se gotovo
iskljuivo na dnevnim zabelekama (15.05.89 08.07.92) Borisava
Jovia, objavljenima pod naslovom Poslednji dani SFRJ (Politika,
1995), i memoarima Veljka Kadijevia: Moje vienje raspada voj-
ska bez drave (Politika, 1993). Verodostojnost injenica koje oni
iznose i koje se odnose na stvaranje zavere, proistie iz sutinske
podudarnosti njihovih svedoenja, iz toga to oni svedoe o sopstve-
nim postupcima, kao i iz injenice da se ne moe zamisliti uverljiv
motiv zbog kojega bi oni lano optuivali sami sebe.
Pored toga, ne samo to Miloevi nikada nije demantovao pisanja
Jovia i Kadijevia, ve su njihove knjige objavljene u izdavakom
preduzeu Politika, nad kojim je Miloevi imao potpunu kontrolu.
Dodue, Miloevi je na suenju u Hagu, tokom sasluanja svedo-
ka Stjepana Mesia, poricao da je ikada bio upoznat sa sadrajem
Jovieve knjige. Meutim, ovu tvrdnju osporava Miodrag Marovi
u svojoj knjizi Politika i politika (Helsinki odbor za ljudska prava,
2002) na strani 331: Mihajlo Markovi je rekao a mediji preneli,
da je Joviev rukopis bio u Miloevievim rukama. Konano, zave-
reniki planovi i namere, kako ih sami opisuju, materijalizovani su
u stvarnosti kasnijih politikih i vojnih dogaaja. Pogledajmo sada
kojim svojim radnjama su oni ostvarili pojedine bitne elemente ovih
krivinih dela.
Slobodan Miloevi, u svojstvu predsednika Predsednitva Central-
nog komiteta Saveza komunista Srbije (do 16. jula 1990), predsednika
Socijalistike partije Srbije (od 16. jula 1990), i predsednika Republike
Srbije (od 9. decembra 1990), Borisav Jovi, u svojstvu predsednika
Predsednitva SFRJ (od 15. maja 1989) i potpredsednika Socijalistike
partije Srbije (od 16. jula 1990), i Veljko Kadijevi, u svojstvu Savez-
nog sekretara za narodnu odbranu, u vremenu od 15. maja 1989. do
8. oktobra 1992, stvorili su zaveru da zloupotrebom svojih politikih
ovlaenja protivustavno i nezakonito izmene nacionalnu strukturu
JNA, stave je pod svoju efektivnu kontrolu i upotrebe za sledee
ciljeve: (1) da nasilno smene organe vlasti u Hrvatskoj i Sloveniji; (2)
da vojnim udarom nasilno smene najvie savezne organe vlasti, SIV
i Predsednitvo SFRJ; (3) da silom ili protivustavnim putem izmene
granice SFRJ, tako to bi protiv-ustavnom odlukom Predsednitva
iskljuili Republiku Sloveniju i Republiku Hrvatsku iz SFRJ; (4) da
silom ili protivustavnim putem izmene granice Republike Hrvatske,
podsticanjem i politikim i vojnim organizovanjem oruane pobune
u Hrvatskoj; to je imalo za posledicu smrt velikog broja lica, izazvalo
opasnost po ivote ljudi, i bilo praeno tekim nasiljima i velikim
razaranjima; ime su svi zajedno, i svaki od njih pojedinano, izvrili
jedno produeno krivino delo iz lana 136, stav 1, u vezi lana 116,
stav 1 i stav 2, u njegovom najteem obliku kanjivom po lanu 139
KZ SFRJ (Slubeni list SFRJ, broj 44/76).
1
1 Citirana krivina dela sadre sledee dispozicije:
lan 136 glasi: (1) Ko stvara zaveru, bandu, grupu ili drugo udruenje lica radi vrenja
krivinih dela iz lana 114 do 119, stav 2, lana 120 do 123, lana 125 do 127 i lana 131
do 132 ovog zakona, ili ko stvara grupu radi prebacivanja ili upuivanja graana SFRJ u
inostranstvo radi vrenja neprijateljske delatnosti prema SFRJ, kaznie se zatvorom naj-
manje pet godina.
lan 116 glasi: (1) Ko uini delo upravljeno na to da se silom ili protivustavnim putem otcepi
neki deo teritorije SFRJ ili da se deo te teritorije pripoji drugoj dravi, kaznie se zatvorom
najmanje pet godina. (2) Ko uini delo upravljeno na to da se silom ili protivustavnim putem
izmene granice izmeu republika i autonomnih pokrajina, kaznie se zatvorom najmanje
jednu godinu.
lan 139 glasi: Za krivino delo iz lana 114, lana 115, stav 1, lana 116 do 121, lana
123 do 128, lana 132, i lana 136, stav 1 ovog zakona koje je imalo za posledicu smrt
nekog lica ili je izazvalo opasnost za ivot ljudi ili je praeno tekim nasiljima ili velikim
razaranjima, ili je dovelo do ugroavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne snage zemlje,
ili u drugim osobito tekim sluajevima, uinilac e se kazniti zatvorom najmanje deset
godina ili smrtnom kaznom.
lanom 116 se inkriminiu kao samostalno delo pripremne radnje i pokuaj izmene gra-
nica.
lan 118, stav 3 odreuje ta se kod ovakvih dela smatra pripremnom radnjom. lan 118,
stav 3 glasi: Kad zakon propisuje kanjavanje za pripremanje odreenog krivinog dela,
pripremanje se moe sastojati u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvrenje kri-
vinog dela, u otklanjanju prepreka za izvrenje krivinog dela, u dogovaranju, planiranju ili
organizovanju sa drugima izvrenja krivinog dela, kao i drugim radnjama kojima se stvara-
ju uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela, a koje ne predstavljaju radnju izvrenja.
18 19
ne bojimo raspleta jugoslovenske krize. Bez toga nita. Slobodan se
jo dri onoga to je moda i moglo do nedavno, ali vojska nije htela
da ih odseemo od Jugoslavije. (BJ, 262)
Jasno je da razgovori koji se vode na relaciji Miloevi-Jovi-
Kadijevi imaju konspirativni karakter. To su razgovori koji se vode
van institucija i u tajnosti od institucija kojima sagovornici pripada-
ju (Predsednitvo SFRJ i savezna vlada); to su razgovori koji se ne
mogu voditi telefonom i u kojima se raspravlja o stvarima o kojima
se ne moe raspravljati u institucijama; ti razgovori su za sagovornike
vaniji od onih koji se mogu voditi u bilo kojoj instituciji drave; u
tim razgovorima se sistematski upotrebljava prvo lice mnoine na
neodreen, ali sagovornicima samorazumljiv nain (mi). To su for-
malne odlike zavere, naroito kada se imaju u vidu mone funkcije
sagovornika: predsednik Predsednitva SFRJ, predsednik Republike
Srbije, ministar vojske SFRJ. To je jasno i bez ikakvih saznanja o
sadraju njihovih razgovora.
Struktura zavere
U srcu zavere stajala je trojka Miloevi-Jovi-Kadijevi. Miloevi
je u zaveru uneo svoju enormnu politiku popularnost meu Srbima
(u Srbiji, BiH i Hrvatskoj) i naroito svoju vlast nad ulicom (mitin-
zi kojima su obarane legalne vlasti), Jovi svoje mesto predsednika
Predsednitva SFRJ i vrhovnog komandanta JNA, Kadijevi svoju
funkciju saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ (pri emu taj
Sekretarijat i Predsednitvo SFRJ ine Vrhovnu komandu JNA).
Njihovi motivi, ciljevi i izbor sredstava za ostvarivanje tih ciljeva
nisu se uvek i u svemu poklapali. Kadijevi je kao svoj cilj video
ouvanje socijalizma i centralizovanu Jugoslaviju, ali i zatitu od
antikomunistikog revanizma. Jovi citira Kadijevia: Varavski
blok se raspao. Jednom reju, sve je neizvesno. Veljko je zabrinut ak
i za nau bezbednost, ako bi dolo do retrogradnih procesa u SSSR.
(BJ, 49) Za nas je najgore to je Gorbaov naruio odnos snaga u
Evropi i stavio sve komuniste na optueniku klupu. Sada moramo
da se branimo. (BJ, 108) Vojska nema jasnu predstavu ta e se
desiti u okruenju na dui rok, ali mi moramo opstati kao drava na
Zavera
Nezavisno od kriminalnih ciljeva zavere, sam modus operandi
ove trojke ukazuje na konspirativno-prevratniki karakter njihove
delatnosti. Ona se odvija kroz prekoraenje ovlaenja, kroz vrenje
krivinih dela zloupotrebe poloaja, kroz delovanje mimo legal-
nih institucija i u tajnosti od njih. Da su tako delovali Miloevi-
Jovi-Kadijevi, vidljivo je iz zabeleaka Borisava Jovia. U prvom
paragrafu svoje knjige, on opisuje svoje proglaenje za predsednika
Predsednitva SFRJ 15. maja 1989: Iza mene sedi Slobodan Miloevi.
Kae mi glasno: Boro, ja sam iza tebe. Odgovaram mu takoe nagla-
eno: S tim raunam. (BJ, 7) Godinu dana kasnije, aprila 1990, Jovi
pie: Svelo se na to da je ipak dobro kako smo tempirali dalji rad, jer
e se glavne stvari deavati u Savetu, dok sam ja predsednik Saveta, a
u Predsednitvu, kada preuzmem funkciju predsednika. Drugaije bi
bilo neizvodljivo, to je bar jasno. (BJ, 139) Za vreme istog sastanka,
Kadijevi izlae Joviu planove da se SIV mora staviti pod kontro-
lu Predsednitva, da je JNA pripremila planove u svim kritinim
delovima zemlje, pre svega u Hrvatskoj i Sloveniji; da je osigurano
da u najkraem roku moemo sve da stavimo pod svoju kontrolu,
kao i da je svestan da za to ne moemo imati celo Predsednitvo, ali
moemo imati veinu. (BJ, 142)
Samu prirodu toga sastanka Kadijevi, po Joviu, ovako opisuje:
Naglaavam da su ovaj sastanak i razgovor vaniji od svih sednica
i svih razgovora koji se danas u naoj zemlji mogu odrati; nema
institucije u kojoj se o tome moe razgovarati. (BJ, 139) Na drugom
mestu Jovi primeuje: Veljko praktikuje da ovakve analize izlae
meni, a iz razumljivih razloga ne eli da ih iznosi celom Predsednitvu.
(BJ, 68) U razgovoru Kadijevia i Jovia 10. avgusta 1990. njih dvojica
zakljuuju: Procenjujemo da se rasplet jugoslovenske politike krize
mora izvriti dok sam ja na elu Predsednitva SFRJ. Posle toga bili
bismo potpuno nemoni. Zato moramo vui poteze koji idu ka
tome. (BJ, 176) Drugom prilikom, 26. januara 1991, Jovi ovako
opisuje svoj telefonski razgovor sa Miloeviem: Veoma je razoaran
rezultatima sednice Predsednitva. Ne uklapa mu se u zamisao
(emu) o kojoj mi ne moemo govoriti telefonom. Jer, kae on, kada
vojska jednom pokrije srpske teritorije u Hrvatskoj, mi (ko?) se vie
20 21
Od njih trojice, Miloevi je prvi odluio da odnose u Jugoslaviji rei
silom. Jovi i Kadijevi su dugo smatrali da e biti dovoljne samo
pretnje upotrebom sile. Kada su se jednom sloili da upotrebe silu
(dravni udar planiran sredinom marta 1991), meu njima je poelo
manevrisanje, kojim je svaki od njih pokuavao da izbegne odgo-
vornost za tu odluku. Miloevi i Jovi nastojali su da odgovornost
svale na Kadijevia, koji se kolebao i na kraju se nije usudio na isti
vojni udar. Jovi belei 13. marta 1991: Kada sam sasluao Veljka,
rekao sam da u sutra posle sednice podneti ostavku (...) Ostaviu
vojsci prostor za delovanje. (BJ, 296) Kada se Kadijevi nije usu-
dio na udar, Jovi pie: Nisu bili iskreni ni prema meni ni prema
Slobodanu, eleli su da im mi budemo politiko pokrie. (BJ 310)
Vremenom, Kadijevi e pristati na upotrebu vojske i bez legalne
odluke Predsednitva SFRJ, odnosno pristae da izvrava nareenja
grupe lanova Predsednitva, iako oni nisu kvalifkovana veina.
(BJ, 162)
Borisav Jovi kao da dugo nije razumevao da je Miloevi donoe-
njem Ustava Srbije kao nezavisne drave (koja nije u ratu), glavnu
odgovornost za upotrebu vojske formalno svalio na Predsednitvo
SFRJ i Jovia (iako je Miloevi, kao najvaniji lan grupe estorice,
na odluujui nain uestvovao u donoenju ratnih odluka).
Miloeviev glavni doprinos delovanju zavere sastojao se u njego-
vom odbacivanju politikih sredstava, njegovoj spremnosti da se
poslui silom u postizanju ciljeva zavere i njegovom potpunom pre-
ziru prema bilo kakvom pravnom poretku. Jovi je u tom pogledu
bio bojaljiviji i u poetku je Miloeviu stavljao mlake primedbe
na neke njegove nasilne postupke, kojima je izazivao ili podgrevao
sukobe u SFRJ. Tako je, na primer, imao primedbe na prekidanje eko-
nomskih odnosa sa Slovenijom (BJ, 78), na odravanje tzv. Mitinga
istine u Ljubljani (BJ, 78), na podrivanje antiinfacionog programa
Ante Markovia (BJ, 82), na upad u monetarni sistem SFRJ (BJ, 241),
mada se svim tim odlukama, kada je bivao stavljan pred svren in,
naknadno priklanjao.
Zaveri su kasnije pristupali i drugi pomenuta je grupa estorice
koju, pored Miloevia, Jovia i Kadijevia, sainjavaju Blagoje Adi,
Momir Bulatovi i Branko Kosti, a kasnije im se pridruuju i Babi,
socijalistikoj orijentaciji. (BJ, 68) Veljko je totalno razoaran. Kae
da su se mnogi komunisti preplaili pred naletom antikomunizma.
Ne bore se, ne reaguju, kao da im je svejedno ta se deava. (BJ, 94)
Ocenjuje da nadirue antisocijalistike snage prete odmazdom i da,
ako nita ozbiljnije ne uradimo na spreavanju njihovog nadiranja,
sledi revanizam najgore vrste visiemo na banderama bez pardona.
(BJ, 91-92) A Veljko misli da, ako pobede na izborima desne ili
revanistike snage, onda imamo osnova (jer je sve neustavno) da ih
silom sklanjamo. Sila uvek ostaje kao mogunost. (BJ, 138)
Jovi je sa Kadijeviem delio cilj ouvanja socijalizma, ali je mnogo
bre od njega napustio ideju o ouvanju Jugoslavije (to su i on i
Miloevi prikrivali od Kadijevia). Tako on 6. aprila 1990 belei:
Veljko Kadijevi (...) predlae da Predsednitvo SFRJ zatrai od
Ustavnog suda da proglasi neustavnim viestranake izbore u
Sloveniji i Hrvatskoj. Nije nego! (BJ, 136) Veljko Kadijevi je zbunjen
i razoaran odlukom rukovodstva Srbije da formira Socijalistiku
partiju (...) Smatra da su Srbi morali sauvati ime komunista. (BJ,
152) (Miloevieva supruga je zatim formirala partiju Komunisti za
Jugoslaviju.) 29. januara 1991: Kadijevi jo nije progutao da brani
srpske teritorije u Hrvatskoj. Jo veruje u odbranu Jugoslavije. (BJ,
264) 27. juna 1991: Slobodan i ja kod Kadijevia (...) Slobodan
insistira nekoliko puta (ispravlja jueranju greku) da vojska
mora da brani budue granice Jugoslavije: ta mi ima da branimo
slovenake granice, to je privremeno. Treba da branimo ono to e
biti trajno. (BJ, 343)
Sa svoje strane, Miloeviev cilj je bio da uvrsti i proiri svoju vlast,
i u tu svrhu je privremeno usvajao razne programe, razne savez-
nike i razne ciljeve (centralizovanu Jugoslaviju kojom dominira
Srbija, skraenu Jugoslaviju bez Slovenije i Hrvatske, Veliku Srbiju).
Socijalizam je branio utoliko to mu je to omoguavalo podrku par-
tijskog i dravnog aparata i vojske (iji bi partikularni interesi bili
ugroeni promenom granica); i utoliko to mu je to omoguavalo
kontrolu nad privredom i dravnim medijima (drava je bila jedini
poslodavac u socijalizmu).
22 23
Kontinuitet zaverenikog vladanja
Zavereniki sistem vladanja (van institucija, van redovnih linija
odluivanja, putem ulice, nasiljem) do kraja je ostao dominatna
odlika reima Slobodana Miloevia. Evo nekoliko eklatantnih
primera:
1. U jesen 1992. pripadnici promiloevievskog republikog
MUP-a na prepad su, u toku jedne kine noi, osvojili zgradu
saveznog MUP-a, koju do tada jo nisu drali pod svojom
kontrolom (to je vreme kada je predsednik savezne drave Dobrica
osi, a predsednik savezne vlade Milan Pani). Na ovu nevienu
povredu ustava, ni skuptina ni drugi dravni organi nisu se
oglasili ni jednom reju protesta. (Drago Ivanovi, 41-42)
2. Neusumnjivo da je najzamaniji pljakaki pohod na sopstveni
narod vlast izvela 1993. planiranim podsticanjem infacije. Sve je
to smiljeno da bi se fnansirao nastavak rata, znai preko dravnih
izdataka bez javne kontrole. Dinar je obezvreivan iz dana u dan.
U drugoj polovini godine, infacija je prela u galopirajui tempo
izazivajui razornu pusto (...) Krajem decembra 1993. jedna
nemaka marka na crnom tritu vredela je milijardu dinara (...)
U januaru 1994, kada je to njoj odgovaralo, drava je monetarnom
reformom zaustavila ovaj infacioni tajfun koji je ve dostigao
fantastinih 313 miliona posto. (Drago Ivanovi, 47)
3. U januaru 1994. cene se u proseku poveavaju 62% dnevno, 2%
na sat i 0.029% u minuti. (Mlaan Dinki, Ekonomija destrukci-
je, 1995, str. 43)
4. Sledei primer moe biti dokazana izborna kraa iz 1996, koja
je izazvala tromesene proteste graana Srbije i zavrila se dono-
enjem tzv. Lex specialisa, kojim je kraa praktino priznata, a da
za nju niko nije odgovarao. (Lex, pitaljke i lai, Helsinki odbor za
ljudska prava, 1997, str. 322)
5. Uoi predsednikih izbora 2000, koje je Miloevi izgubio,
izvrena su tri atentata na dva potencijalna Miloevieva pro-
tivkandidata (Vuka Drakovia i Ivana Stambolia), u kojima je
ivote izgubilo petoro ljudi. Utvreno je da je politika policija
obojicu drala pod striktnim nadzorom, do trenutka neposrednih
Marti, Karadi, Koljevi, Krajinik, Mladi (BJ 371, 382-387, 391-
392) ali su u najvanijem periodu zapoinjanja ratova u bivoj SFRJ
odluujuu ulogu igrali Miloevi-Jovi-Kadijevi.
Pledoaje za bezakonje
Motor zavere bio je Miloevi, koji je zagovarao nasilne metode jo
poetkom 1989. na XX sednici CK Saveza komunista Jugoslavije,
kada je javno izneo svoj pledoaje za bezakonje. Svoju reenost da
deluje protivpravno i zloupotrebom poloaja, Miloevi je tada,
obraajui se predstavnicima drugih republika i ponet uzletom mili-
tantnog nacionalizma meu Srbima, izrazio ovako: U sredinama (u
tadanjem argonu to je znailo u republikama), ili povodom prob-
lema u vezi sa kojima je odsustvo sluha za promene bilo najvee i
gde se nita nije moglo uraditi redovnim putem, institucionalno, a
nuno je da se promeni, jer ljudima teko pada i dugo traje, mora da
se promeni vaninstitucionalno. I dalje: Ali to reenje nee doneti
procedura, njene sitne i krupne zamke, mala i velika lukavstva, intri-
ge i smicalice. Reenje e doneti politika za koju se opredelila veina
naroda ove zemlje, institucionalno i vaninstitucionalno, statutarno
i nestatutarno, na ulici i unutra, populistiki i elitistiki, argumen-
tovano i neargumentovano, ali u svakom sluaju tako da je jasno da
se radi o politici za Jugoslaviju, u kojoj e se iveti jedinstveno, rav-
nopravno, bogatije i kulturnije. (Drago Ivanovi, Bolest vladanja,
Republika, 2000, str. 39)
A u intervjuu NIN-u 12. aprila 1991. Miloevi dalje objanjava u
emu e se sastojati ta vaninstitucionalna reenja: Mi moramo
obezbediti jedinstvo, ako elimo da kao najvea i najbrojnija repub-
lika diktiramo dalji tok dogaaja. To su pitanja granica, sutinska
dravna pitanja. A granice, kao to znate, uvek diktiraju jaki, nikad
ne diktiraju slabi (...) Ja sam naredio mobilizaciju rezervnog sasta-
va milicije. Dalje, angaovanje u formiranju novih snaga milicije, a
vlada je dobila zadatak da pripremi odgovarajue formacije koje e
nas uiniti u svakom sluaju bezbednim, odnosno uiniti sposobnim
da branimo interese nae republike, srpskog naroda izvan Srbije (...)
Ako treba da se tuemo, bogami emo da se tuemo. A nadam se da
nee biti toliko ludi da se sa nama tuku. Jer, ako ne umemo dobro da
radimo i privreujemo, bar emo znati dobro da se tuemo.
24 25
tok dogaaja (Miloevi). Shodno tome, oni ne samo to deluju iza
lea legitimne vlade, ve nastoje da tu vladu sabotiraju, srue ili
stave pod svoju kontrolu. Evo ta Jovi o tome belei: Koordinacija
u Predsednitvu Srbije. Dogovor o tome ta raditi () Stanko
Radmilovi (predsednik srpske vlade) podnosi uvodne informacije
() Sloba uti, eka. Jedino Bogdan Trifunovi kae da ostajemo
na cedilu, jer svi podravaju SIV. (BJ, 87) Razgovor Kadijevia i
Jovia 26. aprila 1990, kada Kadijevi kae: SIV se mora staviti pod
kontrolu Predsednitva. (BJ 142) Miloevi kae Joviu: Treba ga
(Antu Markovia) oboriti. Ako sada proe, ostae jo etiri godine, a
mi u njega nemamo poverenja. (BJ, 82)

Provodimo itav dan na brodu i na moru (na Mljetu) na izletu
Veljko, Sloba, Bogdan i ja s porodicama (...) Opti je zakljuak da je
Ante Markovi za nas neprihvatljiv i nepouzdan. Niko vie ne sum-
nja da je on direktni eksponent SAD, odreen za ruenje sistema i
za skidanje sa vlasti svih koji pomiljaju na socijalizam (...) Veljko ga
zove kurvin sin. (BJ, 176) Napisao sam seriju od tri lanka, Istina
o Anti Markoviu, i poslao Slobodanu. On je to dao da se objavi u
Politici. Objavie se 5, 6. i 7. u nastavcima pod neijim pseudonimom.
Moramo ga razobliiti, jer je narod u velikoj zabludi ko je on i ta je
napada. (Dragoljub Todorovi, Razlozi za konstituisanje, Srpska re,
05.06.02)
6. Sledei primer mogao bi biti Miloevievo odbijanje da prizna
rezultate predsednikih izbora 2000. i njegova spremnost da upotre-
bom vojske sprei zakonitu smenu vlasti. Da li vas je u toku
veeri (5. oktobra 2000) zvao bivi predsednik Jugoslavije?, pita
novinar lista Glas javnosti Neboju Pavkovia, naelnika generaltaba
Vojske Jugoslavije, koji odgovara: Da. Zvao me je oko 23 asa u vezi
sa dogaajima u Studiju B. Oigledno da je program Studija B bio
veoma provokativan. Rekao sam da tamo ima ljudi i da nije dunost
VJ da puca na vlastiti narod, da to nije problem vojske, ve policije.
(Glas javnosti, 13.12.00)
7. Iz svedoenja Radeta Markovia pred Hakim tribunalom vidi se
da je Miloevi koristio sredstva iz budeta (carina) kao sopstvena, i
da je odatle u gotovini isplaivao koga je i koliko hteo. (spisi Tribunala
u predmetu Miloevi)
Sve ovo je bilo mogue samo u zaverenikom sistemu vladanja i uz
potpuni prezir prema bilo kakvom pravnom poretku.
Podrivanje savezne vlade
i Predsednitva SFRJ
Da bi ostvarili svoje ciljeve, zaverenici su morali razoriti ili uzeti pod
svoju kontrolu institucije savezne vlasti koje su stajale izmeu njih
i JNA. Kadijevi je, na primer, bio odgovoran i Predsednitvu kao
vrhovnom komandantu, i saveznoj vladi kao lan vlade. Premo u
Predsednitvu SFRJ zaverenici su postigli relativno jednostavno.
Prvo dogovorom Miloevia sa slovenakim predsednikom Milanom
Kuanom 24. januara 1991. da Slovenija izae iz Jugoslavije i drugo,
protivustavnim izborom predstavnika Kosova u Predsednitvo SFRJ
10. maja 1991 (kosovski predstavnik je izabran od strane skuptine
Srbije, umesto od strane skuptine Kosova lan 321 Ustava SFRJ).
Ali, da bi Kadijevi imao odreene ruke da deluje u skladu sa cilje-
vima zaverenika, trebalo se osloboditi i druge politiki nadreene
vlasti savezne vlade. Jedino tako zaverenici su mogli diktirati dalji
26 27
Republike Srbije, ili se na drugi nain ugroavaju njeni interesi, a pri
tome nije obezbeena kompenzacija, republiki organi donose akte
radi zatite interesa Republike Srbije.
Da ove odredbe ustava nisu donete samo na papiru, svedoi uur-
bana zakonodavna delatnost skuptine Srbije, kojom se derogiraju
savezni propisi i uzurpiraju dotadanja ustavna ovlaenja federacije.
Primeri su sledei:
1. Primenom ove odredbe skuptina Srbije donosi Zakon o poseb-
nom porezu na promet roba i usluga odreenog porekla i posebnim
taksama (Slubeni glasnik RS 6/90, str. 151), koji predvia u lanu
1: Na promet usluga odreenog porekla plaa se poseban porez na
promet roba i usluga. Na isticanje frme, korienje poslovnog pros-
tora i graevinskog zemljita plaa se posebna taksa. Pod robom
i uslugama odreenog porekla, u smislu ovoga zakona, smatra se
roba proizvedena, odnosno usluge koje pruaju pravna lica i radni
on. Mnogi u njemu vide nekog spasioca. (BJ, 173) Veljko Kadijevi
me obavetava o toku pripreme za hapenje u Hrvatskoj (...) pita da
li mene i Antu Markovia formalno da obaveste pre ili posle hapenja
(...) dogovorili smo se da Antu ne treba formalno obavestiti, jer bi
mogao da pravi komplikacije. (BJ, 227-8)
SIV je ve danas zakazao sednicu (povodom ostavke Jovia u
Predsednitvu i izjave Miloevia da Jugoslavija vie ne postoji) sa
kolegijumom SSNO (Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu),
to je od strane vojske odbijeno. Niko nee ii na tu sednicu. (BJ,
308) Kadijevi me obavetava o razgovoru s Jazovom. Pre par dana
postavio je (telefonom) jasna pitanja Jazovu, da li nas SSSR moe
zatititi ako doe do vojne intervencije zapada i da li hoe da nam
prodaju odreeno naoruanje kojeg nemamo dovoljno (bombe
i kerozin). Odgovor je bio negativan na oba pitanja. Preciznije, ne
bi nas mogli zatititi, a to se oruja tie, moe samo redovnim
kanalom preko vlade SFRJ (a mi traimo mimo vlade, jer nam Ante
Markovi ometa donoenje odluke vlade). (BJ, 360)
Ustav Srbije
Meutim, odluujui udarac vladi i dravi SFRJ, za koju se Miloevi
bar deklarativno zalae (BJ, 159), Miloevi zadaje donoenjem
Ustava Republike Srbije od 28. septembra 1990. Jovi belei 26.
marta 1990: Sastanak koordinacije u SR Srbiji. Uestvuju svi elni
funkcioneri. Na cilj je da izbegnemo krvoprolie, da uspostavimo
granicu unutar koje se nee ratovati. Van te granice rat se ne moe
izbei, jer Bosna i Hercegovina nee moi da opstane kao drava, a
bitka oko teritorija bez krvi je teko zamisliva. (BJ, 131) Jovi dalje
belei 30. jula 1990: Razgovaram telefonom (...) sa Slobodanom
Miloeviem. Stavljam mu primedbu to u nacrtu Ustava Srbije ne
pie jasno da Srbija priznaje i potuje Ustav SFRJ (...) Tei me da je to
lako, to e odmah dopisati, a tri puta sam mu ve rekao da to uradi.
(BJ, 173) Iz ovoga se vidi da je Miloevi pravi autor ustava Srbije.
Prema lanu 135, stav 2 novog ustava Srbije: Kad se aktima orga-
na federacije ili aktima organa druge republike, protivno pravima i
dunostima koje ona ima po Ustavu SFRJ, naruava ravnopravnost
28 29
vee Skuptine Republike Srbije. I u lanu 5: Narodna banka Srbije
vodi sve vrste poslova i evidencije o zaduivanju u inostranstvu.
5. Primenom iste odredbe ustava RS, donosi se i Zakon o merama
koje se mogu preduzimati radi spreavanja poremeaja proizvod-
nje, prometa i razvoja u Republici Srbiji (SG RS 6/90, str. 155), gde
se u lanu 2 predvia da: Izvrno vee Skuptine Republike Srbije
moe privremeno propisati obavezu da se deo sredstava osnovnog
poreza na promet proizvoda i usluga koji pripadaju federaciji, kao i
deo naplaenih carina i drugih uvoznih dabina, uplauje na pose-
ban raun Republike Srbije u periodu u kome organi federacije ne
izvravaju preuzete obaveze prema Republici Srbiji i kada izostaju
utvrivanje, odnosno sprovoenje ekonomske politike iz nadlenos-
ti federacije ime se ugroava ekonomski interes Republike Srbije.
6. Predrag Tai, portparol SIV-a, u svojoj knjizi Kako sam bra-
nio Antu Markovia (NIP Mugri 21, Skopje, 1993), opisuje upad
u monetarni sistem SFRJ, kada je Srbija nezakonito pozajmila na
raun primarne emisije 1,4 milijarde dolara. U poglavlju Srpska
pljaka decenije, Tai pie: U trenutku kada je Ante Markovi 28.
decembra govorio u Skuptini Jugoslavije o ekonomskoj politici za
narednu godinu, Vee udruenog rada Skuptine Srbije donelo je
dva zakonska propisa, kojima je izvren upad u monetarni sistem
Jugoslavije. Ova dva akta doneta su tajno. Na sebi su imali oznake
strogo poverljivo i slubena tajna. Podeljeni su delegatima na sam dan
sednice i to u koverti, svakome u ruke. Po usvajanju (a usvojeni su
jednoglasno i bez diskusije) delegati su ih morali ponovo spakova-
ti u koverte i vratiti (...) Tim propisima republike Srbije emitovana
su prava u visini od 18 milijardi i 243 miliona dinara (tadanjih 1,4
milijarde dolara). (PT, 57) Da bi se ovaj put mogle uzeti vee pare,
i to odjednom, (Miloeviev) ovek iz NBJ je predlagao da se to
legalizuje zaduivanjem Republike Srbije kod Narodne banke Srbije,
donoenjem takvih propisa u Skuptini Srbije. Naravno, pare se ne
bi uzele iz Narodne banke Srbije, ve iz Narodne banke Jugoslavije.
(PT, 58) Ante Markovi je 4. januara 1991. anonimno obaveten
o upadu Srbije u monetarni sistem. (PT, 59) Prema Taiu, Ante
Markovi je na vanrednoj sednici vlade, 4. januara 1990, ovaj akt
nazvao aktom likvidacije Jugoslavije. (PT, 59)
ljudi sa seditem, odnosno prebivalitem na teritoriji republike koja
ne izvrava preuzete obaveze ili odbija da uestvuje u utvrivanju
ili sprovoenju politike ravnomernog razvoja agrarne politike od
interesa za celu zemlju, ili na drugi nain dovodi Republiku Srbiju u
neravnopravan poloaj. U lanu 2, stav 1 predvia se: Izvrno vee
Skuptine Republike Srbije utvruje koji proizvodi i usluge, odnosno
pravna lica i radni ljudi sa seditem, odnosno prebivalitem na teri-
toriji druge republike podleu plaanju posebnog poreza na promet
usluga i roba i posebnih taksi. A po lanu 8: Prihodi ostvareni po
ovom zakonu uplauju se na poseban raun Republike Srbije.
2. Primenom iste odredbe ustava RS donet je 23. oktobra 1990.
i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o drutvenoj kontroli
cena (SG RS 6/90, str. 151), kojim se donosi novi lan 7a, koji glasi:
Izuzetno ako se aktima organa federacije ili aktima organa drugih
republika u oblasti cena naruava ravnopravnost preduzea u pogle-
du uslova privreivanja ili na drugi nain ugroava ekonomski inte-
res Republike, a ne obezbeuje se kompenzacija, Izvrno vee moe
propisati mere neposredne kontrole cena i druge mere za proizvode i
usluge koji su saveznim zakonom utvreni kao proizvodi i usluge od
interesa za celu zemlju.
3. Primenom iste odredbe ustava RS, donet je i Zakon o dopuni
Zakona o prometu robe (SG RS 6/90, str. 153), kojim se donosi novi
lan 34a, prema kome: Preduzea i druga pravna lica mogu dava-
ti potroake kredite graanima za robu proizvedenu na teritoriji
Republike Srbije.
4. Primenom iste odredbe ustava RS, donet je i Zakon o zaduiva-
nju i davanju garancija i supergarancija po odreenim inostranim
kreditima od strane Republike Srbije (SG RS 6/90, str. 153), kojim
se predvia u lanu 1: Republika Srbija moe uzimati fnansijske
i druge kredite u inostranstvu za potrebe odravanja tekue likvid-
nosti u plaanjima prema inostranstvu, za proizvodno i svojinsko
prestrukturiranje, za izvoenje investicionih radova u inostranstvu
i za druge namene koje su u skladu sa politikom i planom razvoja
Republike. U lanu 4: O zaduivanju Republike i davanju garancija
i supergarancija u visini od 10 miliona USA dolara odluuje Izvrno
30 31
politikog znaaja pre njihovog objavljivanja zadri od izvrenja (...)
Ako Predsednitvo SFRJ zadri od izvrenja propis SIV-a, iznee
sporno pitanje pred nadleno vee Skuptine SFRJ radi donoenja
odluke. Ideja o stavljanju vlade pod kontrolu Predsednitva takoe
je protivustavna: Predsednitvo prema Saveznom izvrnom veu
nema hijerarhijske ve ograniene Ustavom utvrene odnose. (pre-
ma autoru Ustava SFRJ prof. dr Jovanu oreviu, Ustavno pravo,
Savremena administracija, 1982)
Odredbe ustava Srbije, naravno, suprotne su odredbama Ustava
SFRJ. Njima se, na primer, uzurpiraju tri osnovne nadlenosti fede-
racije: u meunarodnim odnosima (lan 281, taka 7 Ustava SFRJ),
narodnoj odbrani (lan 281, taka 6) i dravnoj bezbednosti (lan
281, taka 8). To se ini odredbama sadranim u lanovima 72, taka
1 (Republika Srbija ureuje i obezbeuje (...) odnose s drugim dra-
vama i meunarodnim organizacijama), i 72, taka 3 (Republika
Srbija ureuje i obezbeuje (...) odbranu i bezbednost Republike
Srbije i njenih graana). to je jo mnogo vanije, odredbom lana
135, stav 2 Ustava RS, Srbija se doslovno izuzima iz pravnog siste-
ma SFRJ, jer predvia da e potovati savezne zakone jedino onda
kada joj je to u interesu. U pravu je ovakva klauzula poznata kao
klauzula si volam (ako hou), i ima dejstvo potpunog ponitavanja
svake obaveze preuzete pod uslovom ove klauzule. to je potpuno
logino funkcija pravne obaveze je da ogranii volju onoga koji je
preuzima. Ako klauzula predvia da volja obavezanog ima primat
nad obavezom, obaveza ne postoji.
Meutim, najvanije je da je Ustav RS od 28. septembra 1990. sepa-
ratistiki ustav (donet vie od godinu dana pre proglaenja neza-
visnosti Slovenije i Hrvatske, 8. oktobra 1991). Citiranim lanom
72, odreuje se da je Srbija suverena i NEZAVISNA: Republika
Srbija ureuje i obezbeuje: suverenost, nezavisnost i teritorijalnu
celokupnost Republike Srbije i njen meunarodni poloaj i odno-
se s drugim dravama i meunarodnim organizacijama. Ovom
odredbom Republika Srbija prestaje da bude deo federacije, postaje
nezavisna drava i nema nikakvih dunosti prema federaciji, iji lan
vie nije. Ako je to tako, a tako je, postavlja se pitanje kakav je onda
uopte smisao odredbe lana 135, stav 1 Ustava RS, koji glasi: Prava
Jovi ovako belei te dogaaje 5. januara 1991: Srbija je pozajmila
(odluila da pozajmi) od Narodne banke Srbije (vidi gore PT, 58)
iz primarne emisije 18,200,000,000 dinara radi isplate penzija (...)
Marendi, lan SIV-a iz Hrvatske, je traio da se pohapse odgovorni
u Srbiji, podrao ga je Aca Mitrovi i naravno Ante Markovi, ali se
SIV podelio. Zauzet je stav da se stvar ispita i vrate pare (...) Zovem
Slobodana i priam mu. Njemu se ve javljao Ante Markovi. Sloba
sve zna, ali umanjuje problem. (BJ, 239) Jovi nastavlja 8. januara
1991: Razgovor sa Stankom Radmiloviem (predsednikom srpske
vlade) u SPS (...) Malo ga kritikujem ta to sve rade sa emisijom i
sa prihodima koji pripadaju federaciji. Objanjava da bi bez toga
sigurno izgubili izbore, jer vie od pola republike ne bi primalo plate
i penzije. Ante se udio i krstio kako to da nismo bankrotirali, a mi
smo ga nadmudrili. To je sutina. (BJ, 241)
Protivustavnost
Napred opisana aktivnost zaverenika na sabotiranju i podrivanju
SIV-a; donoenju Ustava Republike Srbije; i derogiranju saveznog
zakonodavstva zakonima Republike Srbije, protivustavna je po
Ustavu SFRJ (a politiki vodi razbijanju federacije). Prema lanu
347, stav 1, taka 9 Ustava SFRJ: Savezno izvrno vee (...) usklauje
i usmerava rad saveznih organa uprave radi osiguranja provoenja
politike i izvravanja zakona, drugih propisa i optih akata Skuptine
SFRJ, nadzire rad saveznih organa uprave te ukida propise saveznih
organa uprave koji su u suprotnosti sa saveznim zakonom, drugim
propisom ili optim aktom Skuptine SFRJ ili propisom koji je ono
donelo radi provoenja saveznog zakona, drugog propisa ili opteg
akta, a moe, pod uslovima utvrenim saveznim zakonom, ponititi
propise tih organa.
Kadijevi se, dakle, ustavno nalazi pod nadzorom vlade i predsed-
nika vlade Ante Markovia koji usmerava njegov rad. to se tie
predsednika Predsednitva Jovia, u sluaju neslaganja sa politikom
predsednika vlade, on je, kao deo Predsednitva, umesto anonimnih
lanaka, imao na raspolaganju pravo i dunost da sporna pitanja
iznese pred arbitrau skuptine. Prema lanu 320, stav 3 i 4 Ustava
SFRJ: Predsednitvo SFRJ ima pravo da propise SIV-a od opteg
32 33
Ante Markovi: Ne znam. Sada ne ulazim u to.
Stjepan Mesi: Tono ono to je napisala Srbija, to je napisala i
Hrvatska. Mi smo namjerno prepisali i znali smo da e oni to napas-
ti. Rekao sam: napiite ovako kako je Srbija napisala i budite bez
brige Bora Jovi e to napasti. Ali, nije on kriv. Ja znam ko je kriv.
Borisav Jovi: To je taj to si ga Ti citirao. To to sam malopre
proitao na njega misli.
Stjepan Mesi: Ne znam, ako se usudi rei.
(Stenografske beleke sa 125. sednice Predsednitva SFRJ od 12. jula
1991)
Sasvim saglasno svome statusu nezavisne drave, Republika Srbija
donosi sopstvene zakone kojima ureuje odnose koji su nekada bili
u nadlenosti federacije: uvodi posebne dabine na robu iz inostran-
stva, sama ureuje svoju kreditnu politiku, naplauje na novim drav-
nim granicama carine koje uplauje na svoje raune, vodi sopstvenu
politiku kontrole cena itd, to bi sve bilo nemogue po odredbama
lana 281, stavu 1, takama 1, 4, 5, 6, 7 i 10 Ustava SFRJ.
Protivustavna upotreba JNA
Sledeu prepreku zaverenicima u efkasnom komandovanju i upotre-
bi JNA za ciljeve razbijanja i prekrajanja Jugoslavije (ciljeve upravo
suprotne njenoj ustavnoj funkciji), predstavlja njen multinacionalni
sastav. Zato oni zloupotrebom poloaja nastoje da, protivustavno,
izmene ovakav sastav vojske. Prema Joviu, na sastanku 30. jula
1991. Kadijevi obavetava Miloevia i Jovia: JNA se transfor-
mie u vojsku onih koji ele da ostanu u Jugoslaviji, a najmanje je:
Srbija, srpski narod plus Crna Gora. Na ovim principima se povlai
na teritorije i menja rukovodstva (...) Sloba ga upozorava da to to
govori sporo radi. Treba bre to da radi. On negoduje, opravdava
se, neprijatno mu je, a zna da je kriv. (BJ, 367) Za vreme sastanka
Miloevia, Jovia i Kadijevia, prema Joviu: Veljko deluje veoma
zbunjeno, skoro izgubljeno. Govori o porazu vojske, o dezerterstvu,
o nedostatku motivacije, o opasnosti od izdaje jo uvek velikog broja
Hrvata u vojsci (...) Kae da bi momentalno moralo da se smeni dve
hiljade ofcira, da bi izbegao ono to je najgore. Slobodan mu kae
i dunosti koje Republika Srbija, koja je u sastavu Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije, ima po ovom ustavu, a koja se
prema saveznom ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivae se u skla-
du sa saveznim ustavom.
Smisao ove odredbe je u tome to nezavisna Srbija, koja nema
nikakvih dunosti prema federaciji, eli da zadri prava koja joj je
nekada, kao lanu federacije, davao taj ustav. Najvanije od tih prava
(kojih se Srbija u stvari svojom nezavisnou pravno odrekla) su:
(1) da uestvuje u radu Predsednitva drave kojoj vie ne pripada,
(2) da preko njega zadri kontrolu nad vojskom, (3) da se krije iza
imena Jugoslavije i zalae za teritorijalni integritet Jugoslavije, i (4)
da polae pravo na deo savezne kase. Smisao izraza da je nezavisna
Republika Srbija u sastavu SFRJ moe se jedino shvatiti kao, liena
svakog pravnog osnova, pretenzija da ona i dalje vri prava koja su
joj nekada pripadala kao lanu federacije i nakon to se konstitui-
sala kao nezavisna drava, kao i da ona vie nema nikakvih dunosti
prema SFRJ.
Kako i zato su ostale republike pristajale (dok su pristajale) na ova-
kvo stanje, u kome Srbija vri svoja prava u federaciji, u kojoj nema
nikakvih obaveza (kojoj kao nezavisna drava ak i ne pripada)?
Jedini odgovor je sadran u injenici da je Srbija kontrolisala vojsku
i njome neprekidno pretila. Dakle, pristanak ostalih republika na
ovakvo stanje zasnivao se na njihovom strahu od oruanog sukoba i
njihovoj elji da ga nekako ipak izbegnu. Istovremeno, meutim, ova
nezavisna drava, budui da je u sastavu SFRJ, uspela je da upadne
u monetarni sistem druge zemlje (SFRJ) i svojevoljno se zadui iz
njene primarne emisije sumom od 1,4 milijarde dolara.
Hrvatska je donela svoj ustav nakon donoenja srpskog ustava, i po
uzoru na njega. Na 125. sednici Predseditva SFRJ vodi se ovakav
dijalog:
Borisav Jovi: Zato niste predloili da se izbrie ustav Hrvatske, koji
je ugrozio prava srpskog naroda? Idite korak dalje.
Ante Markovi: Mi smo traili da se suspendiraju na tri mjeseca
implementacije svih tih odluka.
Stjepan Mesi: Ali u emu je problem sa ustavom Hrvatske?
34 35
januara 1990: Zovem Veljka da mu kaem da proeta tenkovima
kroz gradove na Kosovu, da ih malo zaplai. Nema ga kod kue.
Sutradan: Slobodan me zove i moli da naem Veljka da traim
pomo. Naem Adia, naelnika generaltaba. On kae da je uki-
nuta odluka Predsednitva SFRJ o angaovanju vojske. Trebala bi im
nova odluka. Javlja se i Veljko, ponavlja isto. Ipak, pristaje da angau-
je pet helikoptera (da demonstriraju nad Pritinom). (BJ, 96) Isti ti
tenkovi etali su beogradskim ulicama za vreme mirnih demonstra-
cija opozicije 9. marta 1991: Dajem Veljku nalog da izvede vojsku
na ulice i da zaposedne prostor ispred svih ugroenih dravnih insti-
tucija. Slobodan e poslati zvanian pismeni zahtev koji emo sutra
na sednici Predsednitva odobriti. (BJ, 283) Dana 7. juna 1991. Jovi
belei: Kod Veljka Kadijevia Slobodan i ja. Traimo odgovor na
pitanje da li e vojska intervenisati ako bude stani-pani na mitingu
9. juna koji najavljuje opozicija. Hoe, svakako, odgovara Kadijevi.
(BJ, 338)
da ih smeni, da je trebalo i ranije. Veljko to jedva podnosi. Kae mu:
Lako je priati. Veljko potom zakljuuje: Vojska e izgubiti rat protiv
Hrvatske, ako se ne osigura motivacija i uspeh mobilizacije. To se ne
moe ostvariti sa polulegalitetom Jugoslavije. Srbija i Crna Gora tre-
ba da proglase vojsku svojom i da preuzmu komandu, fnansiranje,
rat i sve drugo (...) Dugo smo raspravljali, opirali se (...) ne moe-
mo prihvatiti zahtev da se vojska lii jugoslovenskog naziva. Time
bi Srbija i Crna Gora potpuno izgubile sve prednosti, i politike i
vojne. (BJ, 387)
Na istu temu, na drugom sastanku, u sastavu Slobodan Miloevi,
Momir Bulatovi, Branko Kosti, Veljko Kadijevi, Blagoje Adi
i Borisav Jovi: Procenjeno je da je to (da se JNA preda Srbiji i
Crnoj Gori) sa meunarodnog stanovita loe (...) nama politiki ne
odgovara da izlazimo iz Jugoslavije (...) to bi vodilo (...) tu srpsko-
crnogorsku vojsku u poziciju agresora na srpskim prostorima van
Srbije. (BJ, 388-9) Kadijevi pita zato Slobodan Miloevi nikada
nije javno istupio u korist vojske i mobilizacije. (BJ, 389)
Naravno, Slobodan Miloevi kao predsednik Srbije nema nikakve
ustavne ingerencije nad vojskom, ali Kadijevi prihvata njegovu
nadreenost. Miloeviu i Joviu potrebna je vojska koja slua njih,
sprovodi politike ciljeve srpskog vrha, ali koja e se nazivati jugoslo-
venskom. Kadijevi pristaje na takvu instrumentalizaciju. Slobodan
ne trai od Veljka da se odmah smeni (general) Negovanovi (...)
Vojska ne moe bez nas. Mi bismo bez nje moda i mogli formi-
rali bismo svoju vojsku a kako bi oni izmislili svoju dravu nije
jasno. (BJ, 391) Jovi 6. oktobra 1991. belei: Traim hitan razgo-
vor sa Slobodanom. Moramo se sami u etiri oka dogovoriti. Nismo
mi samousluga da udovoljavamo potrebama generala. Politika
mora polaziti od nas, a ne od njih. On se slae sa mnom. (BJ, 392)
Slobodan malo zazire od Veljka koji se mnogo trpa u politika pita-
nja (...) Zato svaku Veljkovu inicijativu koja ima politiki karakter
ignorie i kae mi: Neka on gleda svoja posla. Neka radi ono za ta je
zaduen. (BJ, 402)
Do koje mere je JNA do toga trenutka ve bila instrumentalizovana,
vidi se i iz toga koliko je od strane srpskog politikog vrha bila uvu-
ena ak i u protivustavnu upotrebu unutar Srbije. Jovi belei 27.
36 37
raspravlja i odluuje o svim aspektima rata, strategijskim, taktikim,
pa i operativnim: o spremanju vojske za rat, o tome da rat mora
biti ofanzivan i visokog intenziteta, o potrebi usklaenosti politike
i propagande, osobito u odnosu na ljude koji idu u rat, o daljem
usmeravanju dogaaja (BJ, 383); o tome da li je nama (estorici)
cilj da vojskom branimo nove granice naroda koji ele da ostanu u
Jugoslaviji, ili da sruimo hrvatsku vlast, o neophodnosti mobiliza-
cije (BJ, 385); o neuspehu plana (zbog neuspeha mobilizacije) da se
presee Slavonija, presee Zagreb s juga, presee Hercegovina, da
se probije prema Jadranu, to je sve trebalo da dovede Hrvatsku
pred kapitulaciju, i o potrebi da se pravi redukovani plan (BJ,
386); o tome da je jo uvek veliki broj Hrvata u vojsci, o potrebi da
Srbija i Crna Gora proglase vojsku svojom, da se vojska ne moe
liiti jugoslovenskog naziva (BJ, 387); o kadrovskim promenama
u Armiji, o nunosti da se uvrste dostignute linije i da se popune
jedinice dobrovoljcima, da se moraju srediti jedinice srpskih usta-
nika i utvrditi poloaji za odbranu dostignutih linija, da Slavonija
mora imati peadiju koja e kontrolisati osloboenu teritoriju (BJ,
390-1); o tome treba razraditi koncept mirovne inicijative sa kon-
ceptom sile (BJ, 392) itd. estorica preuzimaju potpunu kontrolu
nad vojskom.
Naruavanje nacionalne strukture JNA i ovde opisana upotreba JNA,
kao i nain komandovanja vojskom bili su, naravno, protivustavni,
a ponekad su predstavljali i krivino delo. Prema lanu 240, stav 2
Ustava SFRJ: Oruane snage SFRJ ine jedinstvenu celinu i sastoje
se od JNA, kao zajednike oruane sile svih naroda i narodnosti, te
svih radnih ljudi i graana, i od teritorijalne odbrane, kao najireg
oblika organizovanog optenarodnog otpora. Prema lanu 242
Ustava SFRJ: U pogledu sastava stareinskog kadra i postavljenja
na vie komandne i rukovodee poloaje u JNA primenjuje se naelo
to srazmernije zastupljenosti republika i autonomnih pokrajina.
Prema lanu 186 Krivinog zakona SFRJ: Slubeno lice koje na
osnovu razlike u nacionalnosti, rasi, veroispovesti, etnikoj pripad-
nosti, polu, jeziku, obrazovanju ili drutvenom poloaju uskrati ili
ogranii prava graana utvrena ustavom, zakonom ili drugim pro-
pisom ili optim aktom, ili koje na osnovu ove razlike daje graani-
ma povlastice ili pogodnosti, kaznie se zatvorom od tri meseca do
pet godina.
Za koje ciljeve je upotrebljavana vojska i od koga, vidi se i iz interven-
cije u Sloveniji jula 1991, kada Jovi pie: Slobodan i ja zakazali smo
s Veljkom Kadijeviem razgovor koji smatramo odluujuim (...)
Srpski narod potpuno zbunjen uveliko se pridruuje opoziciji (...) Od
Veljka odluno traimo sledee: Slovencima odgovoriti estoko svim
sredstvima ukljuujui i avijaciju (...) Potom se povui iz Slovenije
(...) Na taj nain e se podii moral vojsci, uplaiti Hrvatska i umiriti
srpski narod. (BJ, 349) Konsultujem Slobodana Miloevia o pla-
nu vojske (za obaranje vlasti u Sloveniji i Hrvatskoj). Na pitanje ta
da radimo ako ne postignemo dovoljnu veinu u Predsednitvu za
odluke koje su potrebne, on misli da treba da odluujemo sa onoliko
lanova koliko su za i da e vojska posluati. (BJ, 281)
Grupa estorice
Na sastanku 4. jula 1990. Veljko Kadijevi izvetava Jovia: Vojska
e uiniti sve da sprei neustavna ponaanja (proglaenje Deklaracije
o samostalnosti Slovenije), koliko god je mogue legalno, a ako
Predsednitvo ne moe takvu odluku da obezbedi, onda se moraju
traiti i druge opcije (...) vojska bi izvrila nareenja i grupe lanova
Predsednitva, iako nisu kvalifkovana veina. (BJ,162) Meutim,
kljune strategijske i taktike odluke i komandovanje nad JNA ne
preuzima ak ni nekvalifkovana grupa lanova Predsednitva (koji
su za), ve sasvim neformalna grupa, tzv. grupa estorice, zavereni-
ka grupa koju predvode Miloevi, Jovi i Kadijevi. Prema Joviu,
na sastanku odranom 14. avgusta 1991, Miloevi-Jovi-Kadijevi,
na predlog Kadijevia, formiraju grupu estorice Srba i Crnogoraca
sa protivustavnim ovlaenjima: Sastanak kod Veljka Kadijevia
(Kadijevi, Adi, Miloevi, Bulatovi, B. Kosti i ja). Veljko kae
da bi morali imati stalni sistem koordinacije u ovom sastavu. Drugi
rade mnogo sistematinije od nas. Za vojsku je ovaj prilaz opasan, ali
je nuan. Bilo bi dobro da se napravi struni tab od 5-6 ljudi (Srbija,
Crna Gora, JNA), koji bi imao zadatak da procenjuje i predlae
odluke. (BJ, 371) Prihvaena je ideja o sistematskom dogovaranju
estorice, ali ne i o formiranju taba. (BJ, 372).
estorica su, kako je i odlueno, nastavila da se sastaju redovno.
Jovi belei sledee sastanke estorice 1991: 14. avgusta, 05, 12, 20,
24, 28. septembra, 02, 05, 06, 09, 25. oktobra. Na ovim sastancima se
38 39
Planovi o nasilnoj smeni vlasti
25. februara 1991, pod naslovom Planovi vojske za obaranje vlasti u
Sloveniji i Hrvatskoj i za izlaz iz krize, Jovi belei: Osnovna zami-
sao vojske sastoji se u tome da se vrsto osloni na snage koje su za
Jugoslaviju. (BJ, 277) Srbija, Crna Gora, Armija i srpske partije u
BiH i Hrvatskoj su za Jugoslaviju. (BJ, 276) da se kombinovanim
politikim i vojnim merama srui vlast prvo u Hrvatskoj, a potom u
Sloveniji. (BJ, 277) u kolebljivim republikama (Makedonija i BiH)
kombinovanim politikim merama demonstracijama i pobunama
treba sruiti rukovodstva ili ih preokrenuti u drugom pravcu. Ove
aktivnosti valja kombinovati i sa nekim vojnim akcijama. (BJ, 277)
Celu akciju treba da vode oni lanovi Predsednitva SFRJ koji se
opredele za ovaj kurs, sa osloncem na vojsku. (BJ, 277) U Hrvatskoj,
a docnije i u Sloveniji, kao prva varijanta, mogla bi biti vojna uprava,
a potom formiranje institucija od nekompromitovanih linosti. (BJ,
278)
Konsultujem Slobodana Miloevia o planu vojske. Proitao sam
mu svoje zabeleke od rei do rei. On smatra da je sve to dobro,
izuzev to Sloveniju treba ostaviti na miru. Samo Hrvatsku treba tre-
tirati. Na pitanje ta da radimo, ako ne postignemo dovoljnu veinu
u Predsednitvu za odluke koje su potrebne, on misli da odluujemo
sa onoliko lanova koliko su za i da e vojska posluati. Smatra da
je logino da uklonimo svakoga ko e se suprotstaviti takvoj akciji
Predsednitva. (BJ, 281)
Do planiranog nasilnog svrgavanja vlasti u Hrvatskoj (i Sloveniji)
nije dolo, jer je po Jovievom miljenju sumnjiva (Miloevieva,
vidi gore BJ, 281) ideja da odluuje manjina u Predsednitvu. To je
stanje kada odluuje vojska i to se ne moe prikrivati. (BJ, 281), i jer
je vojska na velikim mukama, jer za ono to bi uradila nema poli-
tiko pokrie. Plai se akcije bez pokria. Ali odluka Predsednitva
bez dovoljno glasova nije ustavna i nije pokrie. (BJ, 281). Po mom
miljenju bolje je da se stvori prazan prostor vojsci da sama odluu-
je. (BJ, 281)
Nainjen je, ipak, jo jedan korak da se vojska uvede u politiki obra-
un zavoenjem vanrednih mera koje je Kadijevi, u ime oruanih
snaga i taba vrhovne komande, predloio Predsednitvu 12. marta
1991. Ova sednica je odrana tri dana posle velikih demonstracija
opozicije 9. marta 1991, kada je Miloevi traio zatitu vojske (BJ,
Prema lanu 330, stav 1 Ustava SFRJ: Predsednitvo SFRJ radi na
osnovu usklaivanja stavova svojih lanova. Prema lanu 313, stav
3 Ustava SFRJ: Predsednitvo SFRJ najvii je organ rukovoenja
i komandovanja oruanim snagama SFRJ u ratu i miru. Prema
lanu 328, stav 1 i 2 Ustava SFRJ: Predsednik Predsednitva SFRJ
predstavlja u ime Predsednitva SFRJ, Socijalistiku Federativnu
Republiku Jugoslaviju, predstavlja Predsednitvo SFRJ, saziva sed-
nice Predsednitva SFRJ, predsedava sednicama, potpisuje akte koje
Predsednitvo donosi, brine se o sprovoenju akata i zakljuaka
Predsednitva SFRJ, izdaje isprave o ratifkaciji meunarodnih ugo-
vora te prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih
predstavnika akreditovanih kod Predsednitva SFRJ (...) Predsednik
Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, ostvaruje koman-
dovanje oruanim snagama SFRJ, u skladu sa ovim ustavom i
saveznim zakonom. Prema lanu 315, stav 1, taka 6 Ustava SFRJ:
Predsednitvo SFRJ u okviru svojih prava i dunosti: postavlja, una-
preuje i razreava generale i admirale i druge vojne stareine za koje
to savezni zakon odredi; postavlja i razreava predsednike, sudije i
sudije-porotnike vojnih sudova i vojne tuioce.
Nigde u Ustavu SFRJ nije predvieno da Savezni sekretar za odbranu
odgovara pred predsednikom Republike Srbije, niti je ovaj ovlaen
da Saveznog sekretara upozorava, da od njega neto trai, poziva ga
na odgovornost ili mu nalae smenjivanje generala i drugih stareina
(naroito ne na osnovu etnike ili nacionalne pripadnosti). Takoe,
nigde u Ustavu SFRJ nije predvieno da predsednik Predsednitva
komanduje oruanim snagama bez, ili ak nasuprot stavovima
Predsednitva (u ije ime nastupa), jo manje da trai miljenje od
predsednika Republike Srbije kako da to uini. Takoe, nigde u
Ustavu SFRJ nije predvieno da se vojska upotrebljava bez odobrenja
Predsednitva u cilju zaplaivanja graana, na dozvoljenim mitin-
zima opozicije (ako bude stani-pani), niti u cilju dizanja morala
vojsci, plaenja Hrvata ili umirivanja srpskog naroda.
Moe se rei da su zaverenici unitili i JNA kao saveznu instituciju
koja deluje po odlukama Predsednitva SFRJ i koja predstavlja vojsku
svih naroda i narodnosti (lan 240, stav 2 Ustava SFRJ). Kadijevi je
8. januara 1992. podneo ostavku, a 16. oktobra 1992. JNA je prestala
da koristi simbole drave SFRJ (petokraku).
40 41
Dva dana kasnije, 15. marta 1991. Jovi preko Televizije Beograd
ostavlja prazan prostor za vojni udar podnosi ostavku na lanstvo u
Predsednitvu, sa obrazloenjem da ne moe ostati u Predsednitvu
koje nastoji vezati ruke JNA i koje je izrazilo oito nepoverenje u
oruane snage zemlje (BJ, 306), iako JNA, odnosno oruane snage
zemlje, nemaju ni zadatak ni nameru da se meaju u politiki ivot
i da utiu na donoenje politikih odluka o budunosti zemlje. (BJ,
305) Ostavke su podneli i Buin i Kosti. Slobodan Miloevi dao
je izjavu da u tim okolnostima vie ne priznaje odluke Predsednitva
SFRJ i da nee da uestvuje u njegovom radu (u funkciji zamenjivanja
lana Predsednitva iz Srbije). (BJ, 306)
Vojska ipak, nakon svojih analiza (BJ, 308-309), nije izvrila udar
bez politikog pokria. Jovi to ovako komentarie: Ispali su krajnje
udni. Ako su sve analize imali u vidu jo onda kada su nam rekli
da su se odluili na vojni udar, nejasno je kako su se na to odluili.
Ako nisu sve to imali u vidu, onda su neozbiljni. (BJ, 310) Svakako
da je postojao sasvim odreen plan koji su sainili Kadijevi,
Jovi i Miloevi za protivustavno svrgavanje organa vlasti SIV-a
i Predsednitva SFRJ, a po potrebi i organa vlasti u republikama.
Radnje koje su im planom poverene, stvaranje praznog prostora,
Jovi i Miloevi su ispunili, Jovi istupanjem iz Predsednitva, a
Miloevi odbijanjem da ga u Predsednitvu zameni. Oni su uinili
sve da doe do nastupanja zabranjene posledice, bez obzira to ona
nije nastupila zbog neozbiljnosti vojske.
Uzeto samo po sebi, planiranje ovakvih delatnosti, po Krivinom
zakonu SFRJ, predstavlja krivino delo iz lana 114 koji glasi: Ko ui-
ni delo upravljeno na: ograniavanje ili obaranje vlasti radnike klase
i radnih ljudi; podrivanje ustavom utvrenog drutveno-ekonom-
skog ureenja, drutveno-politikog sistema ili sistema samouprav-
ljanja; protivustavno svrgavanje organa drutvenog samoupravljanja
i vlasti, njihovih izvrnih organa ili predstavnika najviih dravnih
organa; podrivanje ekonomske osnovice zemlje; razbijanje bratstva
i jedinstva ili naruavanje ravnopravnosti naroda i narodnosti; ili
protivustavnu promenu federativnog ureenja drave, kaznie se
zatvorom najmanje jednu godinu.
Ovo je krivino delo tzv. apstraktnog ugroavanja, tj. dovreno je
kada je moglo doi do opasnosti po zatiene objekte, makar da do
283). Ovome se usprotivio predstavnik Hrvatske rekavi da se van-
redno stanje predlae da bi se spaslo srpsko rukovodstvo od pritiska
opozicije. (BJ, 289) Za uvoenje vanrednog stanja, pored Jovia,
glasao je samo predstavnik Vojvodine. Posle toga ostalo je samo da
se stvori prazan prostor (BJ, 281) za vojni dravni udar.
Sutradan, 13. marta 1991, u vreme odravanja novog velikog mitinga
opozicije, Jovi belei: Veljko nam je (Miloeviu i Joviu) doslovno
rekao u prisustvu generala Adia: Idemo na vojni udar (...) Pitao
sam ga ta se podrazumeva pod vojnim udarom. Odgovorio je:
smenjivanje vlade i Predsednitva. Skuptinu nee dirati, ali nee ni
dozvoliti sazivanje republike vlasti i sve ostalo nee dirati, ukoliko
podravaju udar. U protivnom, skidae i njih. Slobodan nije nita
pitao ni komentarisao (...) Kada sam sasluao Veljka, rekao sam da
u sutra, posle sednice, podneti ostavku (...) Ostaviu vojsci prostor
za delovanje. Razgovarau sa Nenadom Buinom (Crna Gora) i
Jugoslavom Kostiem (Vojvodina) da postupe isto. (BJ, 296)
42 43
SFRJ za takvu odluku. Sloba je dao dve ideje: prvo, da se odseca-
nje Hrvatske izvri tako to e liko-banijske i kordunake optine,
koje su stvorile zajednicu, ostati sa nae strane, s tim da se tu kasnije
narod referendumom izjasni da li hoe da ostane ili izae, i drugo,
da se lanovi Predsednitva SFRJ iz Slovenije i Hrvatske iskljue iz
glasanja o odluci, jer oni ne predstavljaju onaj deo Jugoslavije koji
tu odluku donosi. Ako Bosanac bude za, onda imamo dvotreinsku
veinu. (BJ, 161)
Prema lanu 283 Ustava SFRJ: Skuptina SFRJ: odluuje o pro-
meni Ustava SFRJ (...) odluuje o promeni granica Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije.
Oruana pobuna u Krajini
Jovi 17. maja 1990 pie: Preduzimamo mere da se u Sloveniji i
Hrvatskoj oduzme oruje iz civilnih magacina TO (Teritorijalne
odbrane) i da se prenese u vojne magacine. Neemo dozvoliti da
oruje TO zloupotrebe u eventualnim sukobima ili za nasilno otcep-
ljenje. Praktino smo ih razoruali. Formalno, ovo je uradio naelnik
generaltaba, ali faktiki po naem nalogu. Slovenci i Hrvati su otro
reagovali, ali nemaju kud. (BJ, 146) Jovi 3. avgusta 1990. belei:
Slovenci su vrsto odluili da idu do kraja po cenu incidenata,
sukoba i rata. Veljko sav ozaren. Presrean. Kae da nikad nije bio
sreniji, jer su tako glupo podigrali da e ih rasturiti, i to ne samo
njih. (BJ, 174) 4. septembra 1990: Veljko Kadijevi saoptava mi
najnoviju procenu vojno-politike situacije. Mora se biti spreman na
upotrebu vojske u Sloveniji ve u septembru, u Hrvatskoj moda u
oktobru, a na Kosovu u svako vreme. Na zbivanja povodom ovih
dogaaja ne treba vie, kao do sada, delovati preventivno, nego ih
ostaviti da izbiju neredi, pa ih iskoristiti za skidanje onih koji su
doveli do takvog stanja. (BJ, 190)
U svojoj knjizi Moje vienje raspada, Kadijevi objanjava razloge
ovakve taktike: Svjesno dozvoliti da neprijatelj prvi napadne, da
cijeli svijet jasno vidi ko je agresor i ta hoe (...) Radei suprotno,
kako su inae neki sugerisali, pored ogromnih politikih gubitaka u
datim meunarodnim okolnostima, potpuno bi upali u zamku brze
ugroavanja nije realno dolo. Ovo delo kriminalizuje i same pripre-
mne radnje (Odluka Vrhovnog suda Hrvatske I Kz-1878-72), kao i
pokuaj. Da li je do mogunosti nastupanja opasnosti dolo ili ne,
procenjuje se obzirom na okolnosti. Te okolnosti ovde su poloaj,
realna mo i ovlaenja uinilaca. (po Komentaru krivinog zakona
SFRJ grupe autora, Savremena administracija, 1986, str. 421).
Prema lanu 18, stav 3 KZ SFRJ: Kada zakon propisuje kanjava-
nje za pripremanje odreenog krivinog dela, pripremanje se moe
sastojati u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvrenje
krivinog dela, u otklanjanju prepreka za izvrenje krivinog dela,
u dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugima izvrenja
krivinog dela, kao i drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za
neposredno izvrenje krivinog dela koja ne predstavljaju radnju
izvrenja.
Protivustavna promena granica SFRJ
Jovi belei 12. juna 1990: Sednica Predsednitva SFRJ uz uee
predsednika predsednitava republika i autonomnih pokrajina. Prvi
put prisustvuju Tuman i Kuan. Kuan i Tuman postavili istovetna
pitanja: da li mi njih priznajemo kao legalne i legitimne predstavnike
Slovenije i Hrvatske (...) Odgovorio sam im da ih priznajemo. (BJ,
153) Dve sedmice kasnije, 27. juna 1990, Jovi belei razgovor sa
Veljkom Kadijeviem: Kaem Veljku da bih ih (Hrvatsku i Sloveniju)
ja najradije isterao silom iz Jugoslavije, jednostavnim presecanjem
granice i proglaavanjem da su se svojim odlukama sami doveli u tu
situaciju, ali ne znam ta da radimo sa Srbima u Hrvatskoj. Nisam za
primenu sile, nego da ih stavimo pred svren in. Da se razradi akci-
ja u tom smeru, sa varijantom da se pre konanog isterivanja odri
referendum na osnovu koga bi se odluilo gde izvriti razgranienje.
Veljko se slae. (BJ, 160)
Sutradan Jovi belei razgovor sa Slobodanom Miloeviem: On
se slae sa idejom o izbacivanju Slovenije i Hrvatske, ali me pita da
li vojska hoe da izvri takvo nareenje? Kaem mu da ona mora
da izvri nareenje i da ne sumnjam u to, nego mi je problem ta
je sa Srbima u Hrvatskoj, i kako obezbediti veinu u Predsednitvu
44 45
ustanike u Krajini i podstiu ih na otcepljenje (Jovi: ne javno nego
faktiki); (d) da upotrebom vojne sile ne dozvoljavaju hrvatskoj
vladi da povrati vlast nad teritorijom svoje republike, nadajui se
incidentima koje e iskoristiti; i (e) da e sve to initi u okviru
tobonjeg spreavanja meunacionalnih sukoba (navodnice su
Kadijevieve).
Takvo postupanje predstavlja krivino delo uestvovanja u oruanoj
pobuni iz lana 124 KZ SFRJ u vezi lana 139, stav 1 (osobito teki
sluajevi), po tada vaeem Krivinom zakonu SFRJ: Ko uestvuje u
pripremanju oruane pobune ili u oruanoj pobuni, kaznie se zatvo-
rom najmanje jednu godinu. Ko organizuje pripremanje oruane
pobune ili uestvuje u oruanoj pobuni kao organizator ili kolovoa,
kaznie se zatvorom najmanje pet godina. lan 139: Za krivino
delo iz lana 114, lana 115, stav 1, lanova 116 do 121, lanova 123
do 128, lana 132 i lana 136, stav 1 ovog zakona koje je imalo za
posledicu smrt nekog lica ili je izazvalo opasnost za ivot ljudi ili
je praeno tekim nasiljima ili velikim razaranjima, ili je dovelo do
ugroavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne snage zemlje, ili u
drugim osobito tekim sluajevima, uinilac e se kazniti zatvorom
najmanje deset godina ili smrtnom kaznom.
Zakljuak
Nema nikakve sumnje da bi pod uslovima predloenog misaonog
eksperimenta Miloevi, Jovi i Kadijevi, po zakonima SFRJ koji su
vaili u vreme kada su oni delovali, od strane domaeg jugosloven-
skog suda bili osueni za teka krivina dela protiv bezbednosti i
ustavnog poretka SFRJ, koja su kanjiva smrtnom kaznom.
Sva trojica su bila suoena sa tipinom dilemom svih zaverenika-
prevratnika: ako ne uspemo biemo zloinci, ako uspemo, nee biti
nikoga da na zloin kazni. Uspeli su. I zato za svoj osnovni zloin
nikada nisu odgovarali pred domaim sudom po zakonima koji su
vladali tempore crimini (u vreme izvrenja zloina). Samo je Slobodan
Miloevi odgovarao za sekundarne posledice svoje veleizdaje: geno-
cid, ratne zloine itd, i to pred meunarodnim tribunalom.
i razorne vojne odmazde koja bi se u prvom redu sruila na Srbiju.
(VK, 93-4) Jovieva zabeleka od 26. januara 1991: Razgovaram
telefonom sa Slobodanom (...) Slobodan se jo dri onoga to je
moda i moglo donedavno, ali vojska nije htela da ih odseemo
od Jugoslavije, ali sada to nije mogue (...) Najbolje bi sada bilo da
pomou sile kojom raspolaemo (armija) i pomou demokratije koju
elimo da nametnemo (izjanjavanje naroda) obezbedimo miran
izlazak iz krize i povoljna reenja za srpski narod, a i za sve ostale
ako bi to bilo mogue (...) Rat neka nametnu Hrvati. (BJ, 263)
Jovi belei 25. februara 1991: Zatim Veljko govori o svojoj zamis-
li o konceptu akcije. U Hrvatskoj institucionalno i politiki jaati
Srpsku krajinu i podravati njeno otcepljenje od Hrvatske, ne jav-
no nego faktiki. (BJ, 277) U svojoj knjizi Kadijevi pie: Imajui
sve to u vidu, cilj JNA u Hrvatskoj bio je: zatititi srpski narod u
Hrvatskoj od napada hrvatskih oruanih formacija i omoguiti mu
da konsoliduje vojniko samoorganizovanje za odbranu; istovreme-
no pripremiti JNA za rat sa Hrvatskom, kada ga Hrvatska otpone
protiv JNA. Zadatak izvravati u okviru spreavanja meunacional-
nih sukoba. (VK, 127) JNA je potpuno ostvarila ciljeve ove faze
sukoba zatitila srpski narod u Krajini i pomogla mu da se vojniki,
pa i politiki pripremi za dogaaje koji e slediti, to je srpski narod
u Hrvatskoj zaista i uinio. (VK, 128) Cilj Hrvatske u prvoj fazi bio
je da upotrebom policije i vojske uspostavi vlast nad srpskim krajevi-
ma u Hrvatskoj. (VK, 126) Po ocjeni hrvatskog vrhovnitva, glavni
razlog zbog ega Hrvatska (...) nije ostvarila svoj cilj da slomi otpor
srpskog naroda u Hrvatskoj i ostvari potpunu vlast na cijeloj teritori-
ji u okviru postojeih administrativnih granica Republike Hrvatske,
jeste u ulozi koju je imala JNA. I ne samo to, nego im je postalo
potpuno jasno da taj cilj nee nikada ni ostvariti, sve dok JNA bude
tu. (VK, 128) Strategija i taktika realizacije toga cilja zasnivala se
na sledeim idejama. Izbjegavati oruano sukobljavanje sa JNA, JNA
neutralisati politikim i propagandnim sredstvima i aktivnostima.
(VK, 126)
Odavde je jasno da (a) poto su potpuno razoruali Hrvatsku, zave-
renici ele rat; (b) da se ne usuuju da napadnu Hrvatsku zbog straha
od strane intervencije; (c) da umesto toga vojniki i politiki pomau
46 47
ma SFRJ. Ako je Srbija (po sopstvenom ustavu i po svom ponaa-
nju) nezavisna drava, onda SFRJ vie ne postoji, jer je federacija
izgubila mogunost da vri svoja suverena prava nad 41% svoje
teritorije i nad 29% graana SFRJ. Pored toga, u lanu 2 Ustava
SFRJ nabraja se ta ini Socijalistiku Federativnu Republiku
Jugoslaviju: republike, meu kojima je i Socijalistika Republika
Srbija, i pokrajine SAP Kosovo i SAP Vojvodina. Dakle, tri od
osam konstitutivnih inilaca federacije konstituisano je Ustavom
RS u suverenu i nezavisnu dravu.
Naravno, postavlja se logino pitanje kako i zato bi ostale lanice
federacije tolerisale i pristajale da nezavisna i suverena Srbija i
dalje alje svoje predstavnike u Predsednitvo SFRJ i tamo fakti-
ki uestvuje u odluivanju. Odgovor se ne nalazi na pravnom, ve
na politikom nivou: ostale republike su se plaile sprege agresiv-
no nacionalistike Srbije sa JNA. Recimo, Kuan se 24. januara
1991. sastaje sa predsednikom suverene i nezavisne Srbije da od
njega trai (i dobije) doputenje da izae iz SFRJ. Mo nezavisne
i suverene Srbije da se faktiki nametne drugoj dravi na ovaj
nain, temeljila se iskljuivo na pretnjama upotrebom sile, koje su
drugi ispravno ocenjivali kao realne. Nametanje od strane Srbije
da faktiki uestvuje u odlukama ostataka saveznih organa SFRJ,
bio je ist akt nasilja.
Ako se prihvati da je SFRJ prestala da postoji 28. septembra
1990, kada se Srbija ustavno konstituisala kao suverena i neza-
visna, onda je u tzv. skraenom Predsednitvu, u kome vie nisu
uestvovali predstavnici Hrvatske, Slovenije, Makedonije i BiH,
pored predstavnika nezavisne i suverene Srbije, sedeo samo jedan
legitimni lan Predsednitva SFRJ predstavnik Crne Gore. To
predsednitvo imalo je samo jednog lana.
Naravno, ovo je pitanje koje moraju reiti eksperti za ustavno
pravo. Ali ono je od znaaja za pravilnu primenu prava u oceni
ponaanja uinilaca krivinih dela kojima se ovde bavimo.

Danas, 27. 03. 2003 09. 04. 2003.
Politike posledice ovakve situacije su ogromne. Nekanjeni zloin
veleizdaje i insistiranje na bukvalno shvaenoj prezumpciji nevinosti
omoguava srpskom nacionalizmu da do danas perpetuira kolosalnu
la Miloevieve propagande. Tako se odrava ideoloki kontinuitet
sa njegovim reimom. Srpsko drutvo je spreeno da se suoi sa te-
kom istinom i da na njoj izgradi svoj novi identitet.
Dodatak: ustavno pitanje
U ovom tekstu polazim od pretpostavke da je SFRJ postojala do 8.
oktobra 1991, jer su na taj dan, posle tromesenog Brionskog mora-
torijuma, Slovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost. U svojoj knjizi
Prestanak SFRJ pravne posledice (Pravni fakultet, 1995) profesor
Vladimir Vodineli takoe smatra da u domenu privatnog prava
kao datum od koga se propisi drugih republika i federacije imaju
smatrati kao strano pravo u novonastalim dravama, treba uzeti
8. oktobar 1991. Zakljuci Badinterove komisije upuuju na slian
zakljuak, polazei od stava da meunarodno priznanje nezavisnos-
ti neke drave ima pre svega deklarativan karakter. U tom smislu
je pogreno danom prestanka postojanja SFRJ smatrati 15. januar
1992, datum kada su Hrvatska i Slovenija meunarodno priznate.
Sam Miloevi zastupao je stanovite da je SFRJ postojala do 27.
aprila 1992, kada je doneta Odluka o proglaenju Ustava SRJ, koju je
donelo Savezno vee Skuptine SFRJ. Budui da je ova odluka doneta
bez uea i saglasnosti etiri od est konstitutivnih republika SFRJ,
ovo stanovite je neodrivo.
Postavlja se, meutim, i pitanje da li je SFRJ postojala nakon donoe-
nja srpskog ustava od 28. septembra 1990, kojim se Srbija konstituie
kao nezavisna i suverena drava, i izriito se iskljuuje iz pravnog
sistema SFRJ (bez obzira to prihvata da primenjuje opte akte druge
drave kada joj je to u interesu, i bez obzira na protivreno deklarisa-
nje da ostaje u sastavu SFRJ). Time je Srbija samo izrazila svoju volju
da neosnovano nastavi da u drugoj dravi (SFRJ) vri neka prava
koja joj kao nezavisnoj dravi vie ne pripadaju.
Srbija se od toga datuma i ponaa kao nezavisna drava donosei
sopstveno zakonodavstvo, koje je u direktnoj suprotnosti sa zakoni-
48 49
predstavlja datum priznanja Hrvatske od strane EU, drugi datum je
dan njenog ulanjenja u UN.
Stanovite prijatelja suda je pogreno, jer sam in priznanja nema
konstitutivno, ve samo deklarativno dejstvo. Drugim reima,
priznanjem od strane drugih subjekata meunarodnog prava, ne
uspostavlja se dravnost, ve se prihvata jedna ve postojea pravna
injenica (na to upuuje i sama re priznanje), koja priznanju pret-
hodi. I to priznanje deluje ex tunc, odnosno od trenutka proglaenja
nezavisnosti.
Meutim, mnogo je zanimljivija malo pominjana injenica da je
sukob od prvoga dana bio meunarodni, budui da je Srbija postala
nezavisna drava po svom ustavu od 28. septembra 1990 (donetom
vie od godinu dana pre proglaenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske
8. oktobra 1991). Ova injenica zamagljivana je Miloevievom pro-
pagandom, prema kojoj je uzrok rata bio borba protiv hrvatskog sepa-
ratizma. Ta injenica je zamagljivana iz straha od strane intervencije,
pa je Miloevi toboe uvao teritorijalni integritet SFRJ, a nije vrio
agresiju na tuu teritoriju.
Naime, prema lanu 72 Ustava Republike Srbije iz 1990: Republika
Srbija ureuje i obezbeuje: suverenost, nezavisnost i teritorijalnu
celokupnost Republike Srbije i njen meunarodni poloaj i odnose s
drugim dravama i meunarodnim organizacijama, kao i odbranu
i bezbednost Republike Srbije. lan 83 kae da oruanim snagama
u miru i ratu rukovodi predsednik Republike Srbije. Shodno tome,
lanom 135, stav 2 Ustava, Srbija se sama izuzima iz pravnog sistema
SFRJ i za nju od tada zakoni SFRJ vie ne vae. Tom odredbom se
predvia pravo Srbije da potuje savezne zakone jedino onda kada
joj je to u interesu. U pravu je ova klauzula poznata kao klauzula si
volam (ako hou) i ima dejstvo ponitavanja svake obaveze preuzete
pod ovim uslovom. Prirodno, ako imam pravo da radim ta hou,
nemam nikakvu obavezu.
Ubrzo zatim, Srbija donosi niz zakona iz nadlenosti nekadanje
federacije, kojima ureuje sopstvenu kreditnu i monetarnu politiku,
sopstvenu politiku kontrole cena, uvodi dabine na robu iz inostran-
stva (i iz nekadanjih republika SFRJ), naplauje sopstvene carine
Rat u Hrvatskoj
meunarodni sukob ili graanski rat
Polemika u Politici u devet nastavaka
1 .
Nije bilo graanskog rata
2
Sra Popovi
Prilikom svoje nedavne posete Hrvatskoj, novi ministar spoljnih
poslova Vuk Drakovi, pozvao je Hrvatsku da povue svoju tubu
protiv SCG pred Sudom pravde u Hagu, jer se, po njegovom milje-
nju, u Hrvatskoj vodio graanski rat i to nije bio meunarodni sukob.
Reakcija hrvatske javnosti bila je burna, kao to se vidi iz uvodnika
Novog lista, koji su preneli neki srpski mediji. Moe se pretposta-
viti da je Drakovi svoju izjavu bazirao na stavovima takozvanih
prijatelja suda, koji su slinu tvrdnju izneli na kraju svoga mandata
u postupku protiv Slobodana Miloevia. Meutim, ta teza je, kako
emo ovde pokazati, pravno neodriva.
Prijatelji suda, Stiven Mekej, Branislav Tapukovi i Timoti
Mekorkem, podneli su 3. marta ove godine (2004) podnesak
Tribunalu, u kojem vano mesto zauzima njihova tvrdnja da se
Miloeviu pred Tribunalom ne moe suditi za krivina dela ui-
njena pre nego to je rat u Hrvatskoj dobio obeleje meunarodnog
sukoba, to jest pre nego to je Hrvatska postala samostalna i nezavis-
na drava. Drugim reima, da se radilo o graanskom ratu, ba kao
to to tvrdi i Drakovi. Oni kau: Tuilac tvrdi da je oruani sukob
u Hrvatskoj bio meunarodni sukob od 8. oktobra 1991. Meutim,
prijatelji suda tvrde da je oruani konfikt postao meunarodni u
nekom trenutku izmeu 15. januara i 22. maja 1992. Prvi datum
2 U kasnijim tekstovima i intervjuima za Peanik, blie sam kvalifkovao
ovu izriitu tvrdnju, miljenjem da su rat zapoeli profesionalni politiari iz srpskog
vrha, vrh JNA, Udba i od nje regrutovane paramilitarne jedinice pod komandom JNA
i Udbe, ali da je negde od 1992. (kada su glavna vojna dejstva ve bila zavrena) su-
kob dobio i elemente graanskog rata, naroito u Bosni, jer je tamonje stanovnitvo
bilo prinueno da se grupie i opredeljuje po nacionalnoj osnovi. Prvo je baena
ibica, a onda se poar irio sam.
50 51
znanje, tvrdi dalje Popovi, deluje unazad, od dana nastanka drave.
Prevedeno, to znai da Hrvatska kao meunarodno priznata drava
nije nastala 15. januara 1992, kada je dolo do njenog priznanja od
EU, odnosno 22. maja iste godine kada je primljena u UN, ve mno-
go ranije. Kada ranije? Moda autor misli na one silne deklaracije i
odluke Sabora Hrvatske koje govore o samostalnosti. Ili na sastanak
Tumana, oia, Domljana i brae Veselica u jednoj vinogradskoj
kleti u Hrvatskom zagorju 1989, gde je doneta odluka o izdvajanju
Hrvatske iz sastava Jugoslavije.
Ako se izneto tumaenje Popovia prihvati kao princip, onda je
meunarodno pravo, i svako drugo pravo, besmisleno. Iz kog to prava
secesija dobija prioritet u odnosu na ono to secesionisti pokuavaju
da srue? Na osnovu ega oni koji razbijaju meunarodno priznatu
dravu, lanicu UN (SFRJ), dobijaju pravo da to rade? Zato to im se
vie ne ivi u zajednikoj, pa hoe samostalnu dravu? Mrava argu-
mentacija. Kako u tom sluaju objasniti oduzimanje prava Srbima
iz Republike Srpske Krajine na njihovu dravu? RSK je nastala pre
15. januara 1992. ak i pre 8. oktobra 1991, kada je Sabor u Zagrebu
proglasio samostalnost Hrvatske. ta emo s ovim podatkom? Da li
je ovo bio graanski rat?
Pre viestranakih izbora, 30. maja 1990. hrvatski Sabor na predlog
zastupnice iz SKH, Slavice Bajan, donosi odluku da se Srbi izbriu
iz Ustava Hrvatske kao konstitutivni narod. Bez obzira na nespor-
nu injenicu da je Hrvatska, uprkos apsolutnoj podrci Hitleru i
stravinim zloinima nad Srbima i Jevrejima i Ciganima, iz Drugog
svetskog rata izala na strani antifaista jedino i samo zahvaljujui
ustanku koji su Srbi digli 1941. protiv Hitlerove i Pavelieve vojske.
Na prostorima Banije, Like, Korduna, Slavonije... Zato su i dobili
pravo na konstitutivnost.
Na tim majskim izborima na vlast dolazi HDZ i kree u rehabilita-
ciju ustatva i Nezavisne drave Hrvatske. U Zagreb se vraaju neki
od bivih ministara Ante Pavelia (Vinko Nikoli), te mnogobroj-
ni visoki slubenici ustakog reima, meu kojima i Ivo Rojnica,
komandant Dubrovnika u Drugom svetskom ratu, ovek koji je
rigorozno provodio Paveliev zakon o diskriminaciji Srba i Jevreja
i imao vrlo dobru saradnju sa fra Majstoroviem u Jasenovcu. Radi
itd. Srbija takoe ukida niz zakona kojima je svrha provoenje neka-
danjeg saveznog zakonodavstva. Po zakonima SFRJ (koju toboe
brani Miloevi), i srpski ustav i srpsko zakonodavstvo toga vremena
predstavljali bi najtea krivina dela. Ali, Srbija je donoenjem svoga
ustava postala suverena i nezavisna i time izuzeta iz jurisdikcije bive
SFRJ, pa ta dela niko i nije mogao da procesuira.
Prema tome, meunarodni karakter sukoba proizlazi ve iz injenice
postojanja suverene i nezavisne Srbije, i to od samog poetka sukoba,
bez obzira na pitanje datuma roenja hrvatske dravnosti. Drakovi
ne bi trebalo da ve u svojim prvim koracima, kao ministar spoljnih
poslova iznosi ovakve neodrive teze, tim pre to se one prepozna-
ju od naih spoljnopolitikih partnera kao naslee Miloevievog
reima.
Politika, 11. 05. 2004.
2 .
Klasian graanski rat
Ratko Dmitrovi
Slubena hrvatska politika, ukljuujui i onu opozicionu, s izuzet-
kom Stipe uvara, tvrdi da je Hrvatska poetkom 90-ih godina bila
napadnuta i da je na njenom tlu voen odbrambeni rat. Domovinski.
Dakle, nije u pitanju graanski rat. Ta postavka nije tana ali je, sa
stanovita hrvatskog nacionalnog interesa, apsolutno razumljiva.
Nije, meutim, razumljivo kad to isto tvrdi neko kome hrvatski poli-
tiki, ekonomski, dravni i svaki drugi interesi nisu prioritet. Re je
o stavu beogradskog advokata Sre Popovia koji je u rubrici Pogledi
11. maja pokuao da demantuje Vuka Drakovia i osnai hrvatsko
gledite o odbrambenom ratu i agresiji izvrenoj na Hrvatsku od
strane Srbije. Takav pristup tumaenju karaktera ratnih sukoba u
Hrvatskoj namee tvorcu spomenute teze obavezu da istu postavi na
tanke staklene noge. Jer jaih nema.
Popovi svoju tezu zasniva na stavu da je Hrvatska postala samostal-
na drava onda kad je to Tuman rekao. Popovi tvrdi: priznanjem
od drugih subjekata meunarodnog prava ne uspostavlja se drav-
nost, ve se prihvata jedna ve postojea pravna injenica. To pri-
52 53
Hrvatskoj rekao otac nacije, odnosno Franjo Tuman: Mi smo htjeli
taj rat, on nam je trebao. Jer, bez rata Hrvatska ne bi mogla da izae
iz Jugoslavije, ne bi dobila meunarodno priznanje.

Autor je bivi dopisnik Politike iz Zagreba.
Politika, 18. 05. 2004.
3 .
Srbija je bila suverena i nezavisna
Sra Popovi
Ratko Dmitrovi polemie u rubrici Pogledi od 18. maja sa dve teze iz
moga teksta od 11. maja: sa tezom da je datum priznanja Hrvatske od
meunarodne zajednice nebitan za trenutak nastanka te drave; i da
je Srbija po svom ustavu iz 1990. postala nezavisna i suverena drava
(iako priznanje nije nikada ni traila, ni dobila). U odnosu na prvu
zamerku, uputio bih Dmitrovia na Pravnu enciklopediju (Beograd:
Savremena administracija, 1979, str. 1135). Meunarodno priznanje
ima deklarativan, a ne konstitutivan karakter; njime se samo priz-
naje jedna ve postojea injenica. Na pitanje Dmitrovia od kada,
onda, postoji hrvatska drava, ukazujem da strunjaci, kao uostalom
i Haki tribunal, najee prihvataju da hrvatska drava postoji od
8. oktobra 1991 (kod nas je na tu temu pisao profesor Vodineli u
knjizi Prestanak SFRJ, navodei da se od tog datuma hrvatsko pravo
u naim sudovima primenjuje kao strano pravo).
Ali moja teza o tom ratu kao meunarodnom sukobu nije se ni zasni-
vala na tome. Ona se zasnivala na mom shvatanju da je Srbija od 28.
septembra 1990, po sopstvenom ustavu postala nezavisna i suverena
drava. Takvo shvatanje, po meni, opravdano proizlazi iz injenice
da se Republika Srbija u tom ustavu (lan 72, 1) naziva nezavisnom
i suverenom, te da Srbija neposredno ureuje svoje odnose s drugim
dravama, i brine o svojoj odbrani (lan 72, 3), da njena skuptina
ratifkuje meunarodne ugovore (lan 73, 7), odluuje o ratu i miru
(lan 73, 6), da predsednik republike rukovodi oruanim snagama u
ratu i miru (lan 83, 5) i zastupa Srbiju u odnosima s drugim drava-
ma (lan 83, 4), da Srbija ima sopstvenu narodnu banku (lan 107),
kao i da je Srbija, nakon ustava iz 1990, donela itav niz zakona iz
nadlenosti bive federacije (iz oblasti carina, kontrole cena, mone-
tednje prostora, pomenuu samo sitne nestaluke HDZ-a u vezi sa
oduzimanjem prava Srbima na njihov jezik i njihovo pismo.
Dakle, ve u junu 1990. Tumanova vlada uvozi oruje iz Maarske
i stvara paravojne formacije, a onda i paravojsku. Poinju upadi tih
jedinica u mesta sa veinskim srpskim stanovnitvom, ubijanja Srba,
ak i celih srpskih porodica, traenje pismene lojalnosti novoj hrvat-
skoj dravi, paljenje srpskih kua i lokala (Zadarska rivijera, april
1991, zapaljeno je oko 80 kua i lokala), to dovodi do reakcije na
srpskoj strani, do tzv. Balvan revolucije i naoruavanja Srba. Dalje,
hrvatske paravojne snage poinju sa napadima na JNA, sa blokadama
kasarni, najpre iskljuivanjem struje i vode, a potom i minobacakim,
mitraljeskim i snajperskim napadima na tada jo uvek (valjda emo
se tu sloiti) jedinu legalnu oruanu silu u zemlji. Televizija prenosi
davljenje vojnika JNA u Splitu ali, valjda zbog nedostatka linka, ne
prenosi streljanje sedmorice vojnika JNA u Bjelovaru, napade na
kasarne u Vukovaru, Zadru, Splitu, Osijeku, Zagrebu, Varadinu...
Hrvatske paravojne snage zauzimaju garnizone JNA i dodatno se
naoruavaju tenkovima, topovima, haubicama, viecevnim bacai-
ma. Vode se estoke borbe izmeu srpskih sa jedne i hrvatskih para-
vojnih snaga sa druge strane. Posebno na linijama kod Sunje, Zadra,
Petrinje, Osijeka, Karlovca, Kostajnice... Sve se to dogaa, a SFRJ jo
uvek postoji kao meunarodno priznata drava. Postoji de iure, a iz
toga se, valjda, izvlai i legalitet i potovanje meunarodnog prava.
ta je ovo ako nije graanski rat? Neko e spomenuti dobrovoljce iz
Srbije. Da, bilo ih je. A gde to dobrovoljci odreuju karakter nekog
rata?
Popovi spominje Ustav Srbije iz 1990. i tvrdi da je Srbija tada posta-
la nezavisna drava. Kako je to postala nezavisna drava 1990, ako
ni danas nije drava? A nije. Nije li to u suprotnosti sa spomenu-
tim Popovievim tumaenjem nastanka drave? Ovakva tvrdnja
Popoviu je potrebna da bi mogao da brani tezu o agresiji Srbije na
Hrvatsku. Jer, ako Srbija nije bila drava poetkom 90-ih (a nije ni
danas), kako neto to nije moe da proizvede neto to, navodno,
jeste. Mislim na agresiju.
Ako ne veruje detetu pitaj oca kae na narod. Evo ta je o ratu u
54 55
predmet moga teksta. Ja sam samo razmatrao pravno pitanje da
li bi takav sukob, ukoliko je postojao, bio meunarodni sukob ili
graanski rat. Naravno, ako Dmitrovi eli, moemo razgovarati i
o tome da li je Srbija bila u ratu, mada to pitanje danas vie niko
ne postavlja ozbiljno. Ali, po mom miljenju, srpski politiki vrh je
efektivno kontrolisao takozvanu JNA i sve dobrovoljce, koje je orga-
nizovala, naoruavala i otpremala na ratita srpska drava. Sva ostala
istorijsko-politika razmatranja Dmitrovia, iako vrlo zanimljiva, ne
odnose se na iskljuivo pravnu temu koju u svom tekstu razmatram:
da li je rat u Hrvatskoj bio meunarodni sukob ili graanski rat.

Politika, 21. 05. 2004.
4 .
Srbija 1990. nije bila drava
Edislav Manetovi
Nedavno je ministar inostranih poslova SCG, Vuk Drakovi, ustala-
sao javnost u Hrvatskoj zatraivi od nje da povue tubu protiv SCG
pred Meunarodnim sudom pravde (MSP). Hrvatska u toj tubi
optuuje SCG za genocid. Po Drakovievom miljenju, u Hrvatskoj
se vodio graanski rat i zato tuba ne stoji. Drakovi je svoj stav
verovatno implicitno bazirao na stavovima prijatelja suda u postupku
protiv Miloevia. Oni takoe tvrde da je rat u Hrvatskoj bio graan-
ski. Svoj stav oni obrazlau injenicom da je Hrvatska stekla meu-
narodno priznanje tek 1992, prvo od EU, a potom od UN. I u Srbiji
je izjava Drakovia izazvala reakcije. Tako Sra Popovi u rubrici
Pogledi od 11. maja tvrdi da je hrvatska tuba osnovana, jer je sukob
imao meunarodni karakter. Svoj stav on obrazlae tvrdnjom da je
Srbija ustavom od 1990. konstituisana kao nezavisna drava. Poziva
se na lanove 72 i 135, stav 2 ustava Srbije iz 1990, kojima Srbija sebe
izuzima iz pravnog sistema SFRJ. Po njemu, meunarodni karakter
sukoba proizlazi ve iz injenice postojanja suverene i nezavisne
Srbije. Ukoliko se Popovieva argumentacija prihvati, onda injeni-
ca da je Hrvatska 8. oktobra 1991. proglasila nezavisnost ne menja
karakter rata. On ostaje kvalifkovan kao meunarodni sukob.
tarne i kreditne politike), sve u skladu sa lanom 135 ustava Srbije
kojim ona sebe jednostrano iskljuuje iz pravnog sistema SFRJ.
Osnova moga argumenta je da bivi organi federacije od 28. septem-
bra 1990. vie nisu mogli ni pravno (prema Ustavu Republike Srbije),
ni faktiki da vre vlast na teritoriji nezavisne i suverene Republike
Srbije. Ovom shvatanju Dmitrovi suprotstavlja samo svoje pitanje:
Kako je to Srbija postala nezavisna drava 1990, ako ni danas nije
drava? Odgovor je vrlo jednostavan. Na osnovu predloga Narodne
skuptine te nezavisne i suverene Republike Srbije, Republika Srbija
je sa Crnom Gorom obrazovala federaciju Saveznu Republiku
Jugoslaviju (vidi Odluku o proglaenju Ustava SRJ). Zato Srbija danas
nije nezavisna drava. Takoe je bitno imati na umu da izmeu SFRJ
i SRJ ne postoji pravni kontinuitet. Recimo, da bi postala lanica
Ujedinjenih nacija, SRJ je morala da podnese molbu za lanstvo,
jer nije mogla da prosto stupi na mesto SFRJ. Dakle, Srbija je bila
nezavisna i suverena od 28. septembra 1990, kao datuma donoenja
Ustava Republike Srbije, do 27. aprila 1992, kada je sa Crnom Gorom
obrazovala SRJ.
Dimitrovi postavlja, mada samo uzgred, i pitanje da li je sukoba
uopte bilo (ako su u njemu iz Srbije uestvovali samo dobrovoljci),
to jest iznosi staru tezu da Srbija nije bila u ratu. To uopte nije bio
56 57
Ova dva primera ukazuju da i meunarodni i domai faktori mogu
biti od konstitutivnog znaaja za jednu zajednicu, potencijalnu
dravu. To samo potvruje moju tezu da je od prava jo vanije ko
te priznaje, a ko se protivi tvojoj dravnosti. Zar nai ratovi to nisu
dokazali? Meunarodno pravo i potovanje istog neemo ojaati
ukoliko otvoreno ne uzmemo u obzir sve faktore dravnosti. Datum
utvrivanja hrvatske dravnosti zavisie od toga da li se rukovodimo
etikom odgovornosti ili etikom konanog cilja (Maks Veber). Po
prvoj, moraju se uzeti u obzir slabosti ljudi i onda proceniti predvidi-
vi rezultati neke odluke. Oni koji veruju u etiku konanog cilja, pak,
smatraju da je najvanije da se plamen najistijih namera ne ugasi.
Oni, ukoliko dobra namera dovede do loih rezultata, pie Veber,
krive glupost drugih ljudi.
Zato je etika odgovornosti korisnija i Srbiji, i Hrvatskoj i meuna-
rodnoj zajednici, ukoliko svi imaju za cilj razvoj dobrih susedskih
odnosa i stabilnost na Balkanu? Pitanje da li je rat na teritoriji biv-
e Jugoslavije bio meunarodni ili graanski nije samo teorijsko.
Odgovor e imati praktian efekat na stanovnike SCG. Hrvatska,
kao i BiH, koja je podigla slinu tubu protiv SGC, ne ele samo da
se utvrdi krivica SCG za izazivanje krvoprolia. One ele reparaciju.
Ukoliko se proitaju tube Hrvatske i BiH koje su javnosti dostupne
na sajtu MSP, ak i laik moe da zakljui da bi ta reparacija dostigla
desetine milijardi dolara. Ako SCG izgubi, tu sumu e isplaivati
generacije dravljana SCG koje nikako ne mogu biti odgovorne za te
graanske ratove. Jo vanije, takav ishod ne bi pozitivno delovao na
uspostavljanje stabilnih odnosa u regionu; Srbija bi jo mnogo dece-
nija ostala siromana i, opravdano ili neopravdano, kivna na Hrvate
i Bonjake. Jednom reju, Srbija bi ostala podlona manipulacijama
populistikih ekstremista.
Postoji reenje kojim bi se i dve bive republike SFRJ zadovoljile, a
kojim bi ujedno bile zatiene mlade i neroene generacije drav-
ljana SCG. Hrvatska i BiH bi mogle da zadre tubu, ali da iz nje
izuzmu zahtev za reparacijom. Tako bi, ukoliko se utvrdi odgovor-
nost SCG za ratove, tuioci dobili moralnu satisfakciju. Ujedno,
potomci eventualnih krivaca ne bi morali materijalno da ispataju
za krivicu svojih predaka. Na ovakvo reenje ne navodi samo etika
Ova teza je problematina iz vie razloga. lan 135 ustava Srbije iz
1990. poinje reenicom u kojoj jasno stoji da je Srbija u sastavu
SFRJ. Prema tome, iako je Srbija moda prisvojila ingerencije suve-
rene drave, ona je takoe eksplicitno konstatovala da je sastavni deo
SFRJ. To je ipak bitna razlika u odnosu na stav Hrvatske od 8. okto-
bra 1991, kada je proglasila nezavisnost i zatraila meunarodno
priznanje. Srbija 1990. nije proglasila svoju nezavisnost, niti je zatra-
ila meunarodno priznanje. Ovo je bitna razlika izmeu postupaka
Srbije i Hrvatske. Ukoliko Popovi ve brani deklarativnu teoriju
priznanja, po kojoj sam in priznanja nema konstitutivno ve samo
deklarativno dejstvo, onda bi konzistentna primena te teorije mora-
la da konstatuje bar elju Srbije za nezavisnou. Srbija tu elju nije
iskazala. Takoe, ta elja se ne moe konstatovati od drugih subjeka-
ta meunarodnog prava, jer se to onda kosi sa logikom deklarativne
teorije priznanja dravnosti. Naime, prednost deklarativne teorije
ba lei u tome to ona spreava mogunost drugih subjekata, a
naroito velikih sila, da uslovljavaju dravnost slabijim zajednicama
koje je zahtevaju. Ako drugi subjekti meunarodnog prava ne mogu
da uslove neiju dravnost, onda je ne mogu ni priznati u odsustvu
iskazane elje. Srbija 1990. nije bila drava.
Dravnost nije samo pitanje prava i odnosa moi u meunarodnom
sistemu. Tu lei sutinski problem deklarativne teorije priznanja.
Pravne norme se feksibilno interpretiraju i jo feksibilnije pri-
menjuju. Da li je Tajvan drava? Kina smatra da nije, a i SAD su
promenile svoj prvobitni stav, jer nisu bile voljne da uu u sukob sa
Kinom zbog Tajvana. Kina, pak, ne eli da ue u rat sa SAD kako bi
uspostavila kontrolu nad Tajvanom. U meuvremenu, Tajvan uspe-
no egzistira, a deklarativna teorija priznanja mu je od slabe koristi.
Sudbinu njegove dravnosti e ipak odrediti odnos snaga izmeu
Kine i SAD. Sukob u Izraelu povlai slina pitanja. Da li je to graan-
ski ili meunarodni sukob? Palestinci su proglasili nezavisnost 1988,
ali to im nije od velike pomoi, sve dok postojei subjekti meuna-
rodnog prava, i to oni najmoniji, ne odlue da ih priznaju. Do tada
e neki Palestinu nazivati dravom, a drugi teritorijom. Za razliku od
stanovnika Tajvana, Palestinci jedva egzistiraju. U sluaju Tajvana,
in priznanja ne utie esencijalno na ivot njenih stanovnika, dok je
u Palestini sluaj obrnut.
58 59
Naime, jasno je da je gola konstatacija da je Srbija u sastavu SFRJ
liena svake sadrine. To se vidi ve po tome to se citiranom
odredbom prava i dunosti koje Srbija ima prema SFRJ defniu ne
saveznim ustavom, ve ustavom Srbije. U citiranom lanu se govori
samo o pravima i dunostima koje Republika Srbija ima prema ovom
(dakle srpskom) ustavu. Meutim, budui da se stavom 2 istog lana
Srbija izriito iskljuuje iz pravnog sistema SFRJ (to Manetovi
uvia), oito je da Republika Srbija prema SFRJ nema nikakvih
dunosti. U tom delu je, dakle, i inae nesuvisla konstatacija o tome
da se nezavisna i suverena Srbija ipak nekako nalazi u sastavu SFRJ
liena svake sadrine.
Svaka drava koja se nalazi u sastavu neke federacije mora imati du-
nosti prema njoj. Republika Srbija takvih dunosti, po sopstvenom
ustavu, kao nezavisna i suverena nema. Jasno je da joj ostaju samo
prava, kao to je jasno i da je to besmislica liena svakog pravnog
osnova, jer ne moe nezavisna i suverena drava Srbija imati ikakvih
prava u drugoj zemlji (SFRJ), u odnosu na koju je nezavisna i iji
zakoni je ne vezuju. Jo je besmislenija pretpostavka da ona moe
uspostavljati prava u toj drugoj zemlji pozivajui se na sopstveni
ustav.
Pa, kada je tako, postavlja se prirodno pitanje: kakav je uopte bio
smisao ovakve konstatacije da se Srbija nalazi u sastavu SFRJ
kada ona nije mogla proizvoditi nikakva pravna dejstva? Odgovor
na to pitanje vie nije pravni, ve politiki. Smisao ove konstatacije je
u tome to je Miloevi eleo silom, bez ikakvog pravnog osnova, da
zadri prava koja je Srbija imala u SFRJ dok nije iz nje istupila, a pre
svega da uestvuje u radu Predsednitva SFRJ, da preko njega zadri
kontrolu nad JNA, da se pred meunarodnim faktorima krije iza
imena Jugoslavije i titi njen teritorijalni integritet i da polae pravo na
deo savezne kase (tako je nezavisna Srbija 28. decembra 1990. uspela
da upadne u monetarni sistem druge zemlje, SFRJ, i svojevoljno se
zadui iz njene primarne emisije sumom od 1,4 milijarde dolara).
Dakle, smisao pravno protivrenog izraza da je nezavisna Republika
Srbija i dalje u sastavu SFRJ moe se tumaiti jedino kao izraz lien
svakog osnova, kao pretenzija da nezavisna i suverena Srbija i dalje
vri prava koja su joj kao lanu federacije nekada pripadala, mada
odgovornosti, ve i istorijsko iskustvo. Posle izuzetno visoke repa-
racije nametnute Nemakoj zbog izazivanja Prvog svetskog rata, to
je po mnogima stvorilo uslove za nacizam, meunarodna zajedni-
ca je posle Drugog svetskog rata promenila politiku. Nemaka je
pacifkovana integrisanjem u Evropu i pospeivanjem njenog eko-
nomskog razvoja Maralovim planom. Neki od nas vole da povlae
paralelu izmeu nacizma i srpske politike u poslednjih 20-ak godina.
Konzistentnost bi zahtevala da se onda primene i iskustva koja su
pomogla Nemakoj da postane konsolidovana demokratija i miro-
ljubiv lan meunarodne zajednice. Ako je to cilj i u sluaju Srbije,
onda treba iznalaziti reenja koja e je tom cilju pribliiti. Tako e i
oni koji imaju dobre namere, kao Popovi, jednoga dana videti kako
se njihove elje materijalizuju.
Autor je doktorant na Gradskom univerzitetu
u Njujorku, lan Srpsko-amerikog centra.
Politika, 24. 05. 2004.
5 .
U federaciji samo na papiru
Sra Popovi
U diskusiju oko toga da li je posle ustava iz 1990. Srbija postala
nezavisna i suverena drava, 24. maja 2004. ukljuio se i Edislav
Manetovi, sa tezom da Srbija nije bila nezavisna drava, uprkos
tome to to izriito odreuje njen sopstveni ustav, koji Srbiju defnie
kao nezavisnu i suverenu. Svoje miljenje on zasniva na injenici da
je u lanu 135, stav 1 ustava eksplicitno konstatovano da je Republika
Srbija sastavni deo SFRJ. Meutim, Manetovi previa da je ova
konstatacija liena svake sadrine ako se sistematski tumai u vezi
sa ostalim odredbama ustava. Naime, tano je da lan 135, stav 1
konstatuje da e se Prava i dunosti koje Republika Srbija, koja je u
sastavu SFRJ, ima po ovom Ustavu (dakle po ustavu Srbije), a koje se
prema saveznom ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivati u skladu
sa saveznim ustavom, ali analiza pokazuje da je ova odredba bez
ikakvog pravnog dejstva.
60 61
6 .
Srbija ipak nije bila drava
Edislav Manetovi
Posle moje tvrdnje da ustav Srbije iz 1990. eksplicitno konstatuje da
je Srbija deo SFRJ i da prema tome stav Sre Popovia da je Srbija
bila nezavisna i suverena ne stoji, Popovi se oglasio 27. maja poku-
avajui da ojaa svoju argumentaciju. On ovoga puta priznaje da
u lanu 135 ustava RS stoji da je Srbija u sastavu SFRJ, ali tvrdi da
je ta konstatacija unesena samo iz formalnih razloga. Ovo je, pie
Popovi, lieno svake sadrine ako se sistematski tumai u vezi sa
ostalim odredbama ustava RS. Dakle, on prebacuje argument sa for-
malne ravni na sadrinsku. Ta argumentacija, meutim, ne stoji iz
prostog razloga to bi onda ceo ustav RS mogao da se interpretira
kao prazno slovo na papiru, jer je mnogo toga u njemu bilo lieno
svake sadrine. Tadanja vlast jednostavno nije mnogo marila za
ustav (pravnu dravu). Ta vrsta rezonovanja ne pomae Popoviu,
jer bi onda njena konzistentna primena zahtevala da se na isti nain
tumae i delovi ustava koje on izuzima kao potvrdu da Srbija jeste
bila drava.
Na alost, u svom odgovoru on se i ne osvre na drugi deo moje
zamerke njegovoj tezi. Taj deo se odnosi na potrebu konzistentne
primene deklarativne teorije priznanja dravnosti, po kojoj sam in
priznanja (drave Hrvatske) nema konstitutivno dejstvo ve samo
deklarativno. Smisao te novije teorije, na koju se Popovi prvobitno
pozvao kako bi antidatirao hrvatsku dravnost i time proglasio sukobe
u Hrvatskoj meudravnim, ba je u tome da se elja za dravno-
u ne moe konstatovati od drugih subjekata meunarodnog prava.
Dakle, ako drugi subjekti meunarodnog prava ne mogu da uslove
neiju dravnost (hrvatsku), onda je ne mogu ni priznati (Srbiji) u
odsustvu iskazane elje. Srbija 1990. nije proglasila nezavisnost, niti
je zatraila meunarodno priznanje.
I Popovieva argumentacija u vezi sa pitanjem reparacija je proble-
matina. To to je do sada pravna ustanova reparacije bila neosporni
i neosporavani deo meunarodnog prava, ne znai da ne treba raz-
motriti njenu delotvornost. Meunarodno pravo nije nepromenjivo.
Dve stvari upuuju na to da bi do promene stava u odnosu na usta-
vie nema nikakvih dunosti prema toj federaciji. Postavlja se i pita-
nje: zato su ostale republike na to pristajale (dok su pristajale)? To
je mogue razumeti samo ako se podsetimo da je Srbija kontrolisala
nezakonito etniki proienu JNA i neprekidno njome pretila svima;
dakle, jedini razlozi za to bili su strah ostalih republika od oruanog
sukoba i njihova nada da se on nekako moe izbei.
Da je konstatacija o nezavisnoj Srbiji kao delu federacije gola tvrdnja
liena svake pravne sadrine, jasno je i po takozvanom istorijskom
tumaenju. Bora Jovi u svojoj knjizi Poslednji dani SFRJ (Beograd,
1995, str. 173) ovako opisuje raanje te konstatacije: Razgovaram
telefonom (...) sa Slobodanom Miloeviem. Stavljam mu primedbu
to u nacrtu ustava Srbije ne pie jasno da Srbija priznaje i potuje
Ustav SFRJ (to jest, zato nema konstatacije). Tei me da je to lako,
to e odmah dopisati (sic!), a tri puta sam mu ve rekao da to uradi.
Ovde se vidi kakav je znaaj te konstatacije, koliko joj se vanosti i
ozbiljnosti pridaje. Da je u pitanju naknadna misao i pravno nebit-
na, dopisana izjava, vidi se i preko njene jezike analize. Naime,
konstatacija govori o vrenju prava i obaveza, iako bi elementarna
zakonodavno-pravna tehnika nalagala da se govori o vrenju prava i
izvravanju obaveza. Meutim, glagol izvravati se u brzini dopisiva-
nja jednostavno isputa, jer ustavotvorac i ne misli da izvrava bilo
kakve obaveze (budui da ih po ustavu RS i nema), ve misli samo
na vrenje prava.
Dakle, postojanje konstatacije o tome da je nezavisna Republika
Srbija u sastavu SFRJ liena je svake pravne sadrine i pravnog dej-
stva, i predstavlja politiko-propagandnu foskulu koja ni po emu ne
odreuje dravnopravni status Srbije. Po ustavu iz 1990. Republika
Srbija je nezavisna i suverena drava.
to se, pak, eventualne reparacije po tubi BiH protiv SCG tie pa,
reparacije uvek plaaju i pojedinci (ak i generacije) koji nisu odgo-
vorni. Tako smo mi naplaivali (i jo uvek naplaujemo) ratnu tetu i
od nedunih nemakih pojedinaca i generacija. Ta vrsta tete se uvek
tako naplauje. Manetovi u stvari osporava samu pravnu ustano-
vu reparacije, koja je neosporni i neosporavani deo meunarodnog
prava.
Politika, 27. 05. 2004.
6 .
62 63
Manetovi grei kada smatra da se u sluaju ovakve protivrenosti s
podjednakim pravom moe tumaiti volja ustavotvorca, bilo tako da
se prednost da odredbi da je Srbija u sastavu SFRJ (kojoj protivree
sve ostale odredbe ustava, prema kojima je Srbija nezavisna i suve-
rena, kao i celokupna zakonodavna praksa Srbije), bilo svim ostalim
odredbama ustava u njihovoj ukupnosti. Takvo tumaenje, pre svega,
uopte ne otklanja postojeu protivrenost. A tumaenje je nuno,
jer u suprotnom volja ustavotvorca ostaje nepoznata, to jest nema
ustava. Manetovi, u stvari, predlae da ovu protivrenost uopte i
ne tumaimo.
Takoe je ohrabrujue da Manetovi usvaja ve decenijama pre-
ovlaujue stanovite da drava postoji kao linost u meunarod-
nom pravu od momenta svoga stvarnog postanka, nezavisno i pre
meunarodnog priznanja. (Suprotna, konstitutivna teorija, prema
kojoj drave nastaju tek priznanjem naputena je kao negacija prava
naroda na samoopredeljenje). Manetovi, meutim, vidi nekakvu
nedoslednost u tome to ja smatram da za trenutak nastanka i hrvat-
ske i srpske drave uopte nije bitno ni kada su, ni da li su ikada
meunarodno priznate. I u jednom i u drugom sluaju, dosledno
deklarativnoj teoriji priznanja, nastanak tih drava nezavisan je od
injenice (ili trenutka) meunarodnog priznanja.
Nezavisno od gornje polemike, Manetovi opet pokree pitanje
nepravednosti reparacija u povodu tube BiH protiv SCG. On sada
izriito priznaje da je pravna ustanova reparacija neosporni i neos-
poravani deo meunarodnog prava, ali istie da delotvornost te
ustanove treba razmotriti, jer ona navodno predstavlja kolektivno
kanjavanje celokupnog naroda. Manetovi ovde, pre svega, mea
pitanje kolektivne krivice (u krivinopravnom smislu), koje teorija
i praksa odbacuju, sa pitanjem odgovornosti za tetu, koja i te kako
moe biti kolektivna, pa ak i objektivna (recimo, odgovornost za
tetu priinjenu tzv. opasnom stvari, ili odgovornost drave za te-
tu koju priine dravni organi). Drugo, bilo bi vrlo nedosledno od
SCG da pokree i razmatra pitanje opravdanosti ove ustanove, kada
jo uvek za svoje graane naplauje takvu tetu (grupa naih Roma
je pre nekoliko dana naplatila ovakvu tetu od nemake drave).
Konano, ta kolektivna odgovornost nedunih graana za tetu ima
novu reparacija trebalo da doe. Prvo, za razliku od prethodnih vre-
mena, danas se kolektivna odgovornost i kanjavanje celih naroda
ne smatra prihvatljivim. Drugo, meunarodni sistem je pre nekoliko
godina dobio instituciju Meunarodnog kriminalnog suda (MKS),
ija je funkcija da individualizuje krivicu. Dakle, ako su ranije, kao
to on tvrdi, reparacije plaali nevini pojedinci, dananje moralne
norme i meunarodne pravne institucije upuuju na to da kolektiv-
nog kanjavanja celokupnih naroda vie ne treba da bude.
Moj predlog da Hrvatska i BiH izuzmu iz svoje tube za genocid zah-
tev za reparacijom, potekao je iz elje da se pronae kompromisno
reenje kojim bi krivci za krvoprolie meu naim narodima odgo-
varali za svoja dela, a nevini graani bili zatieni. Poslednjih 20-ak
godina je bilo isuvie iskljuivosti na prostorima bive SFRJ, i sa leve
i sa desne strane ideolokog spektra. Za tu iskljuivost su odgovorni
i politiari i intelektualci iji je zadatak da upuuju na nijanse, na
sive zone, a ne da interpretiraju dogaaje i probleme gledajui kroz
crno-belu prizmu. Dok se takav stav oekuje od etnonacionalista,
graanski orijentisani politiari i javne linosti trebalo bi da pokau
veu feksibilnost. U suprotnom, neemo skoro dostii regionalnu
stabilnost.
Politika, 01. 06. 2004.
7 .
Dravnost, reparacije i kompromisi
Sra Popovi
Izgleda da se gledita Edislava Manetovia i ona izneta u mojim
ranijim tekstovima sve vie usaglaavaju. Sloili smo se konano da
postoji sutinska protivrenost izmeu celokupnog Ustava Republike
Srbije i usamljene, tom ustavu protivrene i sadrine liene odredbe
iz lana 135 da je nezavisna i suverena Srbija, ipak, nekako, u sasta-
vu SFRJ. Kada postoji ovakva direktna protivrenost neke ustavne
odredbe sa svim drugim odredbama, prednost se, naravno mora dati
odredbama datim u ostala 134 lana ustava, a ne onom jednom koji
protivrei svima drugima. To je osnova tzv. sistemskog tumaenja.
64 65
Napokon, lan 10 tvrdi da je rad dravnih organa dostupan javnosti.
Nivo dravne korupcije i nivo javnosti su usko povezani, a Miloevi
je po nekim merilima bio na samom vrhu najkorumpiranijih vlada-
laca u svetu. Da bi se ustanovila volja ustavotvorca mnogo je vanije
uporediti ustavne norme sa praksom. To naroito vai za tumaenje
volje reima koji se nije odlikovao vladavinom prava.
Kao to se volja Miloevievog reima ne moe ustanoviti samo
tumaenjem ustava, tako se ne moe utvrditi ni dravnost neke
zemlje samo zato to u meunarodnom pravu dominira deklarativ-
na teorija priznanja. Ovaj stav sam ve izloio u prvom osvrtu na
Popoviev lanak, 24. maja. Ovom prilikom u samo naglasiti da
meunarodna praksa upozorava da legalistiki pristup dravnosti
nije dovoljan. Postanak drave esto odreuju interesi najjaih i naj-
uticajnijih sila. Da nije tako, Republika Srpska ili Palestina bi danas
bile nezavisne drave. Jaanje meunarodnog prava, kao i domaeg,
iziskuje kritiko sagledavanje svih faktora koji utiu na njegovu pri-
menu. U suprotnom, (svetska) javnost postaje cinina a poverenje
izmeu vladalaca i (meunarodne) javnosti se topi i nestaje.
Popovi i ja se ne slaemo ni po pitanju reparacija, izmeu ostalog
i zato to ja ne verujem u kolektivnu odgovornost graana Srbije.
Popovi, pak, smatra da su svi graani odgovorni zato to su izabrali
Miloevia. Sloio bih se sa time, da je kojim sluajem Srbija bila
demokratska drava sa slobodnim i fer izborima. Ona to nije bila, a
verujem da se sa time slae i on.
Da zakljuim sa temom iz koje su proizala sva gore navedena pita-
nja. Tie se pitanja da li je sukob u Hrvatskoj imao karakter meu-
dravnog ili graanskog rata. Popovi tvrdi da je to bio meudravni
sukob i da zato Srbija treba da plati reparaciju. Neu ponavljati svoj
stav koji se, opet, kosi sa njegovim. Pozvau se na miljenje arka
Puhovskog, predsednika hrvatskog Helsinkog odbora za ljudska
prava, koje je izneo na seminaru Beogradskog centra za ljudska prava
(Danas, 28-29. maj 2004). Vei deo hrvatskog javnog mnjenja, tvrdi
Puhovski, misli da je taj rat bio meudravni, po principu nismo mi
bili u Niu, ve su oni bili u Dubrovniku. Ne sme se rei (u Hrvatskoj)
da je na delu bio graanski rat, nego agresija na Hrvatsku, kae
svoj osnov u odgovornosti graana za postupke vlade koju biraju
(culpa in eligendo).
Na kraju, ostaje mi potpuno nejasna Manetovieva pomiriteljska
ideja kompromisnog reenja, prema kojoj bi Hrvatska i BiH trebalo
da odustanu od svojih zahteva za naknadu tete. U emu bi bio taj
kompromis? Kompromis se, naime, defnie kao postupak reenja
nekog spora meusobnim ustupcima. Kakav ustupak tu ine Srbija i
Crna Gora? Koliko je meni poznato, naa dravna zajednica ne samo
to osporava sam osnov te tube (genocid), ve je po sopstvenom
priznanju (mesecima) pruala utoite i zatitu generalu Mladiu,
nalogodavcu srebrenikog masakra (Mladi-heroj).

Politika, 03. 06. 2004.
8 .
Legalizam i objektivnost
Edislav Manetovi
I pored tvrdnje Sre Popovia od 3. juna 2004. da nam se stavovi
usaglaavaju, taj zakljuak je, na alost, bez osnova. Popovi suvi-
e legalistiki tumai ustav Srbije. To se vidi i iz tvrdnje da se volja
ustavotvorca moe spoznati tumaenjem ustava. On do spoznaje te
volje dolazi pronalaenjem kontradiktornosti izmeu odredbe lana
135, kojom se tvrdi da je Srbija u sastavu SFRJ, i celokupnog ustava.
Meutim, kada na tas stavimo sa jedne strane tu jednu protivrenost,
a sa druge mnotvo protivrenosti izmeu slova ustava i prakse, vidi
se zato je Popovieva argumentacija manjkava. Tako u lanu 1 usta-
va stoji da je Srbija graanska drava zasnovana na vladavini prava.
Sumnjam da Popovi veruje da je tokom vladavine Miloevia Srbija
bila graanska drava zasnovana na vladavini prava.
U lanu 3 stoji da Srbija jami i priznaje lina, politika, nacionalna
i druga prava. Pitajmo, recimo, pritvorene lanove Otpora jesu li im
lina prava bila potovana. Primere krenja prava nacionalnih manji-
na ne treba ni navoditi, jer ih svi graani Srbije sada ve dobro znaju.
66 67
Drugo, Manetovi nigde ne objanjava u emu bi to praksa
funkcionisanja Republike Srbije odudarala od ustavne defnicije
Srbije kao nezavisne i suverene. Naprotiv, ja sam pokazao da je
Srbija nakon donoenja toga ustava donela komplet zakona kojima
je potpuno preuzela u svoju nadlenost sve funkcije bive federacije
SFRJ: meunarodne odnose, odbranu i bezbednost, monetarnu i
fskalnu politiku, carine itd. Drugim reima, odredbe o nezavisnosti
i suverenosti dosledno su sprovedene zakonodavnom praksom i,
to je najvanije sa gledita prakse, bivi organi bive federacije nisu
vie mogli da vre, niti su vrili ikakvu vlast na teritoriji nezavisne i
suverene Republike Srbije. Toliko o praksi.
Budui da je i u svom poslednjem javljanju Manetovi (koliko
razumem, doktorant prava), konano potpuno odustao od pravne
argumentacije svoje teze, mislim da naa dalja polemika nema
smisla.
Politika, 07. 06. 2004.
Puhovski i dodaje: pobunjeni Srbi nisu bili Srbi iz Poarevca koji
su se digli protiv Miloevia, nego Srbi iz Drnia koji su se pobunili
protiv Hrvatske. Dakle, to je bio graanski rat, ak i po slubenim
dokumentima hrvatskih vlasti, ili jedan aspekt graanskog rata.

Politika, 05. 06. 2004.
9 .
Srbija je i praktino bila nezavisna
Sra Popovi
Moj oponent u ovoj polemici, Edislav Manetovi, konano se manuo
uzaludnog posla dokazivanja da Srbija, po sopstvenom ustavu, nije
bila nezavisna i suverena drava. Naime, u svom poslednjem javlja-
nju on potpuno naputa teren prava, na kome smo, kao pravnici, ovu
polemiku i zapoeli. Reen da po svaku cenu brani neodbranjivo,
Manetovi sada iznosi dva nova stava: prvo, da nije vano da li je
Srbija po sopstvenom ustavu bila nezavisna i suverena drava, jer
Srbija svoj ustav nije nikada potovala, i drugo, da profesor arko
Puhovski tvrdi da je rat u Hrvatskoj bio graanski rat (dodue samo
u jednom aspektu).
Poimo od drugog argumenta. Iako potujem profesora Puhovskog
kao flozofa, moram priznati da njegovo miljenje u pravnim
pitanjima ne smatram merodavnim, niti mi je poznato da ijedan
pravnik smatra profesora Puhovskog autoritetom u oblasti prava. to
se tie drugog argumenta, da za dravnost Srbije nije bitno ta sama
Republika Srbija o tome kae u svom ustavu, ve da je vana praksa
koja taj ustav nije potovala, podsetio bih Manetovia na dve stvari:
prvo, da je ovim argumentom potpuno napustio teren naeg spora,
jer je moj osnovni stav, koji Manetovi osporava, jedino i samo da
je Srbija po sopstvenom ustavu iz 1990. bila nezavisna i suverena
drava. Naa polemika postaje suvina sada kada Manetovi kae da
nije vano ta pie u tom ustavu.
68 69
da se posle starog svetskog poretka, odozgo nametnutog od strane
dva suprotstavljena hegemona, raao novi poredak koji su odozdo
stvarali mali igrai. Oni su novosteenu slobodu iskoristili da na svoj
nain ree meusobne sporove.
Na Zapadu, a posebno u SAD, pad komunizma doivljen je pozi-
tivno kao pobeda. Meutim, za mnoge zemlje nastupilo je
nestabilno i opasno vreme. Zato su SAD bile zateene sukobom u
bivoj Jugoslaviji. Njihova prva reakcija bila je da problem prepuste
Evropljanima, jer Jugoslavija je bila u njihovom dvoritu. SAD su bile
zauzete smanjenjem vojnog budeta, izlaskom iz recesije, proslavom
pobede u Hladnom ratu i predsednikim izborima. Kada se isposta-
vilo da Evropljani bez amerikog vostva nisu sposobni da formuliu
zajedniku spoljnu politiku prema Jugoslaviji, SAD su odluile da
problem ustupe Ujedinjenim nacijama, to jest da nastave da deluju
multilateralno
5
. Amerikim stratezima je ve tada moralo biti jasno
da UN nisu u stanju da izvre ovaj zadatak i da je itav poduhvat
samo gubljenje vremena
6
.
UN su zauzele neutralan i uravnoteen stav, itav proces je zapao
u orsokak, ali Amerika je bila zadovoljna. Neutralni plavi lemo-
vi su bili rasporeeni po terenu, kao dobrovoljni taoci sukobljenih
strana. Naravno, njihovo prisustvo nije spreilo krvoprolie koje je
Miloevi izazvao u Hrvatskoj, a zatim u Bosni. Jedino to je zaista
moglo zaustaviti rat bila je vojna intervencija Zapada.
Multilateralni odnosi nisu zaiveli, jer je Rusija jedva doekala priliku
da povrati ulogu globalnog igraa. Nepristrasni stav UN-a u odnosu
na sve uesnike sukoba nije bio u skladu sa injenicom da je samo
jedan od njih bio aktivni pokreta jugoslovenske drame. UN i SAD
su strahovito potcenile sposobnost Miloevia da izazove nasilje na
masivnoj skali. To je moda najvea greka Zapada u jugoslovenskim
ratovima devedesetih. Ta pogrena procena, proistekla iz nerazume-
vanja prave prirode sukoba, uslovila je itav niz pogrenih odluka
meunarodne zajednice.
5 Vidi Mark Thompson, Paper House:The Ending of Yugoslavia, Pantheon
Books, 1994.
6 Za otar napad na poteze EU i efekte prebacivanja problema na UN vidi
Mark Almond, Europes Backyard War: The War in the Balkans, Heinemann, 1994.
Miloevi,
nemotivisano zlo
3
Tokom svih osam godina ratnih sukoba na tlu bive Jugoslavije,
zapadnu, a pre svega ameriku politiku karakterisali su konfuzija,
uljuljkivanje u neosnovane nade, odlaganje i izbegavanje odluka;
nedostatak fokusa i odlunosti.
Jugoslavija se 1991. nalazila pri dnu liste prioriteta Stejt departmen-
ta
4
. To je bilo vreme velikih previranja u svetu. Kraj Hladnog rata,
pad komunizma i ujedinjenje Nemake bili su dogaaji iji je epo-
halni znaaj nadilazio sitniave etnike razmirice jugoslovenskih
lidera. Jugoslavija je, u poreenju sa drugim bivim komunistikim
zemljama, smatrana najspremnijim kandidatom za bezbolnu tranzi-
ciju prema parlamentarnom sistemu, trinoj ekonomiji i evropskim
integracijama. Usredsreeni na globalna kretanja i uvereni u sposob-
nost Jugoslavije da sama obavi miran preobraaj, zapadni diplomati
su potcenili latentnu opasnost od eskalacije meurepublikih svaa
u ogromno nasilje.
Bilo je to doba gromoglasnog optimizma. SAD su se zaklinjale u
multilateralne odnose nadajui se konstruktivnijem ueu Rusije
u Savetu bezbednosti i reavanju svetskih problema konsenzusom.
Nije bilo dovoljno razumevanja za strane posledice dugotrajne
komunistike vladavine sa kojima su bili suoeni milioni ljudi, niti
za ponienost Rusije, nekadanje mone imperije koja se nala na
ivici bankrota i politikog haosa. Loe posledice slavljenikog tri-
jumfa Zapada posle nestanka Sovjetskog saveza bile su slabljenje
amerikog uticaja na evropske poslove, kao i opteprihvaeni stav da
je NATO savez prevaziena i nepotrebna organizacija. Bipolarni svet
je prestao da postoji, a sa njime i ravnotea moi koju je on garanto-
vao. Ali kao da niko nije bio zabrinut zbog toga. Zapad nije primetio
3 Esej je pisan na engleskom (Milosevic`s Motivless Malignancy, Dodatak II)
za vreme bombardovanja SRJ, dopunjen i objavljen u knjizi War and Change in the
Balkans, uredio Brad K. Blitz, Cambridge University Press, 2006.
4 Vidi Warren Zimmermann, Origins of a Catastrophe, New York Times
Books, 1996. Ova knjiga je posebno dragocena ako se ima u vidu autorov dugogodinji
odnos sa Miloeviem.
70 71
saoptio u svom uvenom govoru na Gazimestanu. Bio je to tipian
zapaljivi nacionalistiki govor, zasnovan na refrenu mi protiv svih
drugih, u kojem je rekao da u odbrani srpskih interesa ni oruane
bitke nisu iskljuene. Taj govor je uplaio nesrpsko stanovnitvo u
Jugoslaviji, ali i same Srbe, koji su tada poeli da shvataju teinu situ-
acije i da naziru visinu uloga u Miloevievoj igri.
Iako je ve tada imao podrku vojske, on se nije odluio na vojni
pu, iz straha od vojne intervencije spolja. Nedostajale su mu dve
stvari da bi efkasno upotrebio vojnu silu koja mu je stajala na raspo-
laganju: institucionalno preuzimanje vojske i causus belli (uverljiva
provokacija).
Prema tada vaeem ustavu, vrhovni komandant vojske bilo je
Predsednitvo, u kojem je Miloevi imao kontrolu nad etiri glasa.
To su bili glasovi predstavnika Srbije i njenih marioneta: Crne Gore,
Kosova i Vojvodine. Da bi obezbedio te glasove, Miloevi je Kosovu
i Vojvodini oduzeo sutinsku autonomiju i orkestrirao pu u Crnoj
Gori. Ali i posle ovih manevara nedostajao mu je jo jedan glas za
veinu u osmolanom Predsednitvu.
Miloevi je onda povukao lukav i smeo potez: izbacio je Sloveniju
iz Jugoslavije (istovremeno je svojim karakteristinim dvostrukim
govorom optuujui za separatizam). Na taj nain je jednim udar-
cem reio dva problema: posle odlaska Slovenije dobio je veinu
glasova u sada sedmolanom Predsednitvu i, to je jo znaajnije,
stvorio je causus belli. Tano je predvideo da e Hrvatska potrati za
Slovenijom im se on dokopa komande nad vojskom. Znao je da e
mu se tada pruiti prilika da upotrebi vojnu silu, kako bi navodno
spreio Hrvatsku da sa sobom odvede i hrvatske Srbe.
Slovenija je elela da napusti Jugoslaviju. Miloevieve pretnje i agre-
sivna retorika izazvale su strah irom zemlje. Slovencima je bilo jasno
da e posle njihovog odlaska nastupiti potop, ali ulog je bio preveliki
i oni su izabrali nezavisnost. Miloevi se u maju 1991. sastao sa slo-
venakim predsednikom Kuanom. Posle sastanka je izdato zajed-
niko saoptenje, u kojem se Miloevi sloio da Slovenija napusti
federaciju, a Kuan izrazio svoje razumevanje za elju svih Srba da
ive u jednoj dravi.
Svi, a posebno SAD, doivljavali su sukob u Jugoslaviji kao ideolo-
ki: Miloevi je bio komunista, a Tuman i Izetbegovi demokrati.
Meutim, ono to se deavalo nije imalo nikakve veze sa ideologijom.
Bila je to ogoljena borba za vlast. Posle smrti Tita, koji je bio apso-
lutni gospodar Jugoslavije, nastao je ogroman vakuum moi. Tita
je zamenilo kolektivno osmolano Predsednitvo koje je donosilo
odluke konsenzusom. U Jugoslaviji je politiki sistem decenijama bio
krojen prema jednom oveku i njegovoj volji. Tito svoj autoritet nije
zasnivao na predsednikoj funkciji, ve na funkciji voe komunisti-
ke partije i, to je jo vanije, na ulozi vrhovnog komandanta vojske.
(To je postalo sasvim oigledno u vreme partijskih istki sedamdese-
tih godina prologa veka.
7
) Nijedan pojedinani lan Predsednitva,
a ni svi oni zajedno, nisu bili u stanju da popune to upranjeno mesto
ogromne moi.
Prvi rezultat borbe za vlast posle Titove smrti, bilo je cepanje komu-
nistike partije na est posebnih partija. Vie nije bilo nikoga da
delegira vlast odozgo, pa su partijski lideri potraili podrku odozdo,
predstavljajui sebe kao zastupnike interesa pojedinih republika.
Suoene sa globalnim kolapsom komunizma, ovih est partija poele
su da stvaraju saveze po liniji podele na reformiste i tvrde konzerva-
tivce. Miloevi se, pritisnut srpskim militantnim antikomunistima i
rojalistima, opredelio za tvrdu konzervativnu opciju. Ubrzo je zbog
toga bio odbaen i politiki izolovan od rukovodstava ostalih repub-
lika. Vano je podvui da on svoj izbor nije napravio na osnovu bilo
kakvog dubokog politikog uverenja. Pre e biti da je shvatio da je
to najbolji nain da se prigrabi realna mo, koja vie nije pripadala
komunistikoj partiji, ve se nalazila u rukama snano indoktrinira-
ne Jugoslovenske narodne armije.
8
Miloevi je bio politiki poraen, ali mu je u rukama ostao jedan
doker, vojska. U tom asu, niko sem njega nije pomiljao na pre-
uzimanje vlasti silom. Svestan da je politiki gubitnik, on je izabrao
oruani sukob, jedini u kojem bi bio nadmoan. To je nedvosmisleno
7 Vidi James Gow, Legitimacy and the Military: The Yugoslav Crisis, London:
Pinter; New York: St. Martins Press, 1992.
8 Za analizu postepenog propadanja titoizma tokom osamdesetih, sa nag-
laskom na poveanju koncentracije legitimiteta na republikom nivou, kao i o kon-
traproduktivnim pokuajima jugoslovenske armije da ponovo uspostavi legitimitet
federalnog reima vidi Gow, Legitimacy and the Military.
72 73
pretnji koje dolaze iz Beograda. Jovi upozorava Mesia da je u tom
sluaju izabrao rat i smesta obavetava Miloevia o ovom razgo-
voru. Miloevievu reakciju Jovi opisuje sledeim reima: Bio je
oduevljen: savreno!
14

Spremnost Zapada da bez rezervi prihvati Miloevieve tvrdnje da
on brani Jugoslaviju od separatista jo je tee razumeti ako se ima
u vidu injenica da je Srbija prva donela separatistiki ustav jo 28.
septembra 1990. To je bilo vie od godinu dana pre 8. oktobra 1991,
kada su Hrvatska i Slovenija proglasile svoju nezavisnost.
Po lanu 72 ustava iz 1990. Srbija je suverena i nezavisna drava, sa
sopstvenom vojskom, ministarstvom spoljnih poslova, narodnom
bankom itd. U lanu 135 Srbija proklamuje da je vie ne obavezuju
zakoni SFRJ. U prolee 1991. parlament Srbije donosi grupu zako-
na koji se odnose na monetarnu i fskalnu politiku, meunarodne
odnose i carine (oblasti koje su ranije bile u iskljuivoj nadlenosti
savezne skuptine). Kada je kasnije Jovi Mesiu, tokom 125. sed-
nice Predsednitva, uputio prigovor na separatistiki sadraj ustava
Hrvatske, Mesi mu je s pravom odgovorio: Uinili smo potpuno
isto to i Srbija, samo smo prekopirali va ustav i znali smo da ete
nas zbog toga napasti. Teko je razumeti kako su zapadne sile,
ukljuujui i SAD, toliko dugo mogle biti zbunjene i zaslepljene
Miloevievim apsurdnim tvrdnjama da on titi jedinstvo i teritori-
jalni integritet Jugoslavije, kada je bilo toliko oiglednih dokaza koji
su govorili suprotno.
Diplomati, novinari i samozvani eksperti napisali su na stotine
knjiga u pokuaju da objasne sve zaplete i obrte, glavne i sporedne
dogaaje jugoslovenskog rata
15
. Realni scenario je u stvari prilino
jednostavan. Njegova sutina se svodi na trenutak kada Miloevi
preuzima kontrolu nad vojskom. Od tada, jedino to su ostale repub-
like i pokrajine (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Kosovo, pa ak i Crna
Gora i Vojvodina) elele, bilo je da to pre pobegnu iz Miloevieve
jurizdikcije i uspostave vrstu meunarodnu granicu izmeu sebe i
14 Jovi, Poslednji dani SFRJ, str. 256-7.
15 Vidi, na primer, Robert Thomas, Serbia under Milosevic: Politics in the
1990s How Milosevic Won and Exercised Power, Hurst & Company, 1999.
Dogovoreni rat sa Slovenijom trajao je deset dana. Palo je nekoliko
rtava, ali u osnovi je to bila unapred izreirana predstava: Miloevi
nije eleo Sloveniju. Njen odlazak bio je uvod u glavnu radnju, nago-
vetaj onoga to e se desiti kada Hrvatska krene za njom. Hrvatska
je pola stopama Slovenije, a Miloevi je upotrebio vojsku da bi
zatitio hrvatske Srbe. Potencijalna opasnost od rata prerasla je u
traginu stvarnost.
Rasprostranjeno uverenje na Zapadu da je oruani sukob posledi-
ca Miloevieve borbe protiv separatista bilo je pogreno. Borisav
Jovi, predsednik Predsednitva i Miloevieva desna ruka, u svojoj
knjizi Poslednji dani Jugoslavije, svedoi o razgovoru koji je vodio
sa Miloeviem u junu 1990: On se sloio sa planom da Sloveniju
silom oteramo iz Jugoslavije.
9

Miloevi i Jovi su znali da e, kada Slovenija ode, ugroena Hrvatska
pokuati da je sledi. Jovi u svojoj knjizi tvrdi da je Veljko Kadijevi,
tadanji naelnik generaltaba, imao sledei plan za Sloveniju: da se
odgovori energino, zatim se povue. Ovo bi vojsci podiglo moral,
zastrailo Hrvate i odobrovoljilo Srbe.
10

Ali samo izbacivanje Slovenije nije bilo dovoljno. Miloevi i njegovi
aparatici morali su da budu sigurni da e Hrvatska pratiti njihov
scenario. Jovi belei u svoj dnevnik 26. januara 1991: Vano je da
Hrvatska zapone rat.
11
Trebalo je smisliti kako Hrvatsku naterati da
povue prvi potez, naizgled bez ikakve provokacije iz Beograda. Jovi
je 25. februara 1991. izvestio Miloevia o ideji Veljka Kadijevia:
Trebalo bi tajno, nikako javno, ohrabriti Srbe u Krajini da se otcepe
od Hrvatske.
12
U svojoj knjizi, Kadijevi se takoe hvali kako je JNA
ispunila svoj zadatak politike i vojne pripreme Srba u Hrvatskoj
za rat.
13
Suprotno tadanjem uverenju, Miloevi nije uao u rat da
bi spreio otcepljenje Hrvatske i raspad Jugoslavije. Prema Joviu,
21. januara 1991, tokom telefonskog razgovora povodom tekue
krize, hrvatski predstavnik u Predsednitvu, Stipe Mesi, obavestio
je Jovia da e Hrvatska moda morati da napusti Jugoslaviju zbog
9 Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Politika, 1995, str. 161.
10 Ibid, str. 349.
11 Ibid, str. 263.
12 Ibid, str. 277.
13 Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Politika, 1993, str. 128.
74 75
Tok dogaaja bi bio sasvim drugaiji da je Miloevi od poetka bio
pravilno shvaen. Njegovi motivi su bili pogreno tumaeni. Pokuaji
da se on odobrovolji, da se sa njim razgovara, da mu se ponudi puno
argarepe bez tapa, da se sa njim pregovara, da mu se omogui
astan uzmak, da se razmotri krivica druge strane bili su koraci u
pogrenom pravcu.
Njegova agresivnost nije bila zauzdavana ve ohrabrivana. Istini za
volju, Miloevieva linost i karakter i jesu prilino neobini. U nje-
govom sluaju analogija, omiljena diplomatska metoda, nije davala
rezultate. Razlog tome je injenica da tipovi kao to je Miloevi zaista
retko dolaze na vlast, osim u posebnim, turbulentnim, revolucionar-
nim okolnostima
19
. Nemotivisano zlo, da se posluim Kolridovim
reima, retka je osobina kod politiara u normalnim vremenima, ak
i u komunistikoj partiji preko koje se domogao vlasti.
Izgleda da diplomati retko itaju pesnike. To je teta, jer ovaj tip li-
nosti je sa dubokim razumevanjem opisan u sledeem odlomku:
Glavni negativac je odmah prikazan kao nezadovoljan ivotom i gne-
van na svoju okolinu. To je donekle razumljivo, jer njemu je stvarno
naneta nepravda od Prirode ili Drutva. (Oba Miloevieva roditelja
izvrila su samoubistvo.)
Ovaj zlikovac najvee zadovoljstvo nalazi u nanoenju patnje drugima
ili u nasilnom nametanju svoje volje. On uiva u tome da tihog, obi-
nog oveka pretvori u agresivnog zloinca. Nee ga ostaviti na miru
dok ga ne natera na ubistvo.
Njegovo delovanje je dokaz da ljudima nije potreban jak motiv da bi
obmanjivali druge. On smilja morbidne ale, koje su asocijalna reak-
cija na druge. On je zli komedija koji uiva u oku svoje rtve, kada
ona konano shvata da nije rasuivala i postupala po sopstvenoj volji,
ve da je sve vreme bila marioneta u njegovim rukama.
19 Knjiga Adama LeBora Milosevic: A Biography sadri nekoliko razgovora
sa porodicom Miloevi i njima bliskim ljudima. Ona prikazuje hladnu, proraunatu
odlunost Miloevia i njegove supruge Mirjane Markovi, koja je i sama bila
optuena za zloupotrebu slubenog poloaja pred sudom u Srbiji 2003.
njegovog agresivnog i nepredvidivog reima
16
. I stotine hiljada Srba
iz Srbije, posebno mlai i obrazovaniji deo stanovnitva, emigriralo
je sa istim ciljem, da pobegne od njegove nadlenosti. Svi kasniji
dogaaji bili su samo komplikovanje osnovnog zapleta bonim rad-
njama, koje je trebalo da odvrate panju od glavnog toka drame.
SAD su propustile da od poetka zauzmu jasan stav. Tokom posete
dravnog sekretara Bejkera Jugoslaviji, par meseci pre poetka rata,
SAD su se zaloile za ouvanje teritorijalnog integriteta Jugoslavije u
skladu sa principom nepromenljivih granica formulisanih Helsinkim
sporazumima
17
. Ali, budui da su 1989. pozdravile ponovno ujedi-
njenje Nemake, SAD su izmenile svoj stav u ime principa samoo-
predeljenja
18
. Tako su iz Vaingtona stizali protivreni signali: s jedne
strane, Miloeviu je bilo doputano da se skriva iza ouvanja teri-
torijalnog integriteta Jugoslavije, a sa druge je ohrabrivana hrvatska
secesija kao akt prava na samoopredeljenje hrvatskog naroda.
Pogrena percepcija da su sukobi bili motivisani ideolokim razli-
kama (komunisti versus demokrati), i ambivalentan odnos prema
dva razliita i kontradiktorna principa (teritorijalni integritet zemlje
versus pravo naroda na samoopredeljenje), uinili su da konfuzna
politika SAD prema Jugoslaviji zbunjuje i druge. SAD nisu shvata-
le da pred sobom imaju oveka koji je u borbi za vlast posle Titove
smrti neustavnim sredstvima (aneksija Kosova i pu u Crnoj Gori)
zadobio kontrolu nad vojskom, reen da upotrebi oruanu silu da bi
pobedio svoje politike protivnike. Dakle, na scenu je stupio ovek
koji kontrolie vojsku i spreman je da je upotrebi. Zavesa se digla i
Miloeviev komad je mogao da pone.
On nije samo eleo rat. Rat mu je bio neophodan, jer je samo tako
mogao da postane neprikosnoveni gospodar situacije. Od trenut-
ka kada je zapretio da e upotrebiti vojnu silu, svi ostali uesnici
ukljuujui i meunarodnu zajednicu samo su reagovali na njegove
poteze. Za svoj uspeh mogao je da zahvali odbijanju SAD da vojno
interveniu i injenici da je JNA bila ubedljivo nadmona u odnosu
na ostale uesnike sukoba.
16 Vidi Branka Maga i Ivo Zani (ur.), The War in Croatia and Bosnia-Her-
zegovina 1991-1995, The Bosnian Institute/Frank Cass, 2001.
17 Baker, 1995.
18 Za prikaz kraja Hladnog rata vidi analizu iz perspektive tadanjeg
dravnog sekretara: James Addison Baker i Thomas M. DeFrank, The Politics of
Diplomacy: Revolution, War, and Peace, 1989-1992, Putnam, 1995.
76 77
voleo da daje intervjue, mrzeo je javne nastupe, mitinge i ovacije.
Njegove pristalice, kao i njegova ena, tvrdili su da je on veoma
skroman ovek, a Mihalj Kertes, njegov ministar policije, nazivao ga
je vanzemaljcem
21
. Kao neki trbuhozborac, svoje politike stavove
najradije je iznosio preko svojih marioneta: svoje ene, Srpske aka-
demije nauka, eelja i lanova svoje vlade (udne skupine ljudi iji
je sastav neprekidno menjao).
Da je na vreme i na pravi nain bilo shvaeno ko je zapravo Miloevi,
broj njegovih rtava bio bi znatno manji i protrailo bi se manje
napora na uzaludne pokuaje da se sa njim pregovara. Pasivnost
amerike administracije se, paradoksalno, poveala kada je, kao
rezultat ogromne medijske panje kojom je praen rat u Jugoslaviji,
u svetskoj javnosti poela da narasta kritika amerike spoljne poli-
tike i kada su postali glasniji pozivi na vojnu intervenciju. Opirui
se vojnom angaovanju zbog visoke politike cene koja uz nju ide,
amerika vlada je pokrenula ekstenzivnu kampanju pravdanja svoje
pasivnosti, to je naalost rezultiralo duboko netanom interpretaci-
jom jugoslovenskog sukoba.
21 Mihalj Kertes, bivi ministar unutranjih poslova i ef jugoslovenske
carine, bio je kljuna osoba za logistiku u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Omoguio je verc oruja, opreme i novca za srpske paravojske u Hrvatskoj i Bosni
tokom priprema za ratove 1991-95.
Njegov uspeh zavisi od toga koliko dobro procenjuje slabosti drugih,
njihovo neznanje, socijalne refekse, uvreene predrasude, opsesivne
elje. Svaka njegova paklenska smicalica izraz je dubokog prezira pre-
ma svojim rtvama.
On se podsmeva udnjama drugih ljudi, ali im istovremeno i zavidi
na njima, jer ma koliko detinjaste i nedostine one bile, njima su one
stvarne, dok je on prazan i bez elja.
Zli komedija je profesija, kao kockar. On je zavistan od svoga poroka.
Njegova prinuda da bude destruktivan zasnovana je na strahu od sop-
stvene praznine i bekstvu od saznanja da je on sm niko i nita.
Njegov krajnji cilj je nitavilo. I poto uniti druge, unitie i sebe.
Opisani zlikovac je u stvari Jago iz ekspirovog Otela, a citati su delo-
vi iz jednog eseja pesnika Odna (W. H. Auden, Joker in the Pack
20
).
Analiza ovog fktivnog lika, napisana pre pedeset godina kao preda-
vanje za studente knjievnosti, bolje defnie Miloevieve postupke,
linost i motive od stotine strana koje su o njemu ispisali novinari,
diplomati i politiki analitiari.
Miloevi je pronaao slabu taku graana Srbije poljuljani naci-
onalni identitet posle Titove smrti i poigrao se njima kao pravi
morbidni aljivina. Predstavio im se kao neprikosnoveni voa,
kakvog su oni bili naviknuti da slepo slede, i naveo ih da izvre naj-
stranije kriminalno delo genocid. Njegova dobitna kombinacija
bio je nacionalizam.
Ako se prihvati Odnov opis Miloevieve linosti, postaje jasno da
on nije bio ni komunista ni srpski nacionalista. Postaje jasno i zato
je bilo nemogue umiriti ga poputanjem, pregovaranjem, potkuplji-
vanjem ili pokuajima da ga se postidi. U politikoj igri koja je bila
zasnovana na raznim interesima (ukljuujui i line), on je uvek bio
u prednosti, jer je u njoj uestvovao bezinteresno. On je takoe bio i
jedini igra bez stvarnog uloga, jer je igrao lanim novcem.
Pogreno je i uobiajeno tumaenje da je Miloevi sve vreme samo
hteo da ostane na vlasti. Vlast je za njega bila samo sredstvo da nama-
gari druge. Upadljivo je izbegavao sve prilike da uiva u njoj: nije
20 W. H. Auden, The Dyers Hand, Random House, 1967.
78 79
kulu. Miloevi je uoio ovu slabost amerike pozicije i upotrebio
je do maksimuma. Poricanje zloina i odgovornosti koji su i danas
prisutni meu Srbima, velikim delom su izazvani dugogodinjim
saglasjem amerike spoljne politike i Miloevieve propagande. U
srpskom stanovnitvu je stvoren oseaj svemoi i trijumfa, jer, ili je
Miloevi uspeo da prevari Amerikance, ili su zapadne sile svojom
pasivnou svesno pomagale Miloeviu da se otarasi muslimana
to je bio iroko prihvaen stav u Srbiji. Nastojanje SAD da oprav-
da svoje pasivno dranje tvrdnjom da je sukob spontana erupcija
vekovne mrnje imalo je razorni uticaj na tok rata. Ta pasivnost je
objektivno bila sauesnitvo.
To je Miloeviu omoguilo da odri inicijativu do samoga kraja.
Kao to Odn pie o tragediji Otela: Ne znam ni jednu dramu u kojoj
samo jedan lik vri radnju sve radi Jago; ostali, bez izuzetka, samo
reaguju.
22
Miloevi je vodio radnju, a svi ostali su samo reagovali,
ukljuujui i SAD.
22 Auden, Dyers Hand.
Amerika vlada je pokuala da ubedi svoju javnost da, ma koliko
strane bile slike koje CNN emituje svakoga dana, nita ne moe da
se preduzme, jer se radi o konfiktu koji je posledica vekovne mrnje,
istorijske stihije. To je paklenski problem, sukob u kojem nema dobrih
i loih momaka, na koji je najbolje primeniti strategiju borbe sa um-
skim poarom neka izgori do kraja i sam se ugasi.
Zavoenje javnog mnjenja na pogrean trag ispostavilo se kao tea
greka od one koju je trebalo zatakati. Politika nemeanja u jugo-
slovenski konfikt bila je pogrena, ali objanjenja kojima se takvo
ponaanje pravdalo, kao na primer ono da se nita ne moe uiniti
protiv istorijske stihije, bila su opasnija, jer su u potpunosti ila na ruku
Miloeviu. Njegova propagandna maina neprekidno je ponavljala
istu mantru: konfikt je izbio spontano, on nema nita s tim, Srbija
nije u ratu. Naravno, konfikt je bio sve, samo ne spontan. Veinu
rtava izazvali su profesionalci JNA, srpska policija i paramilitarne
grupe koje je ta policija organizovala, naoruavala i prebacivala pre-
ko granice.
Tek u svojoj kasnijoj fazi sukob je poprimio i neke odlike graan-
skog rata civilno stanovnitvo nije moglo da ostane neutralno. U
toj fazi, negde 1992, lanovi razliitih etnikih grupa okupljali su se i
naoruavali u cilju elementarnog samoodranja. Pored toga, nesrp-
sko stanovnitvo poelo je da se sveti svojim srpskim komijama za
zloine koje su poinili Miloevievi profesionalci. On je sigurno
bio oduevljen ocenom Stejt departmenta da u ovom konfiktu nema
nevinih. Budui da je on bio glavni krivac, podstreka i izvrilac, u
vie navrata spremno je izjavio da su sve strane inile zloine. Na taj
nain je izjednaavao rtve sa agresorima i u isto vreme zauzimao
poziciju objektivnog posmatraa.
Miloevi je bio svestan da mrnja izmeu Srba i Hrvata s jedne, i
Hrvata i Bosanaca s druge strane, nije uzrok ve posledica brutalnih
i niim isprovociranih zloina (posebno u Bosni) sa srpske strane
(njegove vojske i policije). Takoe, znao je da su zloini stvorili
dovoljno mrnje, koja e nastaviti da hrani dalje sukobe.
Naravno da je bio zadovoljan kada je uo da se radi o vekovnoj
mrnji. I ameriki i srpski mediji su iz dana u dan ponavljali tu fos-
80 81
Drugo, nakon to su Hrvatska i Bosna proglasile nezavisnost svojih
drava, koje su zatim bile meunarodno priznate, meunarodna
zajednica je morala da ih zatiti kao lanice Ujedinjenih nacija koje
su doivele stranu agresiju. Prema obavezi iz Konvencije o spreava-
nju genocida, sve lanice UN-a, ukljuujui i SAD, bile su dune da
interveniu u Bosni. Zato se Stejt department jako trudio da izbegne,
makar i apatom izgovorenu, re genocid. Umesto nje, izgovaran je
Miloeviev paljivo odmereni cinini eufemizam etniko ienje.
oveka Miloevievog psiholokog profla, koji u rukama dri smr-
tonosno oruje, trebalo je zaustaviti u najranijoj fazi. A to je bilo
ostvarivo jedino primenom superiorne sile. Meutim, SAD su prvo
odbijale da budu svetski policajac, da bi kasnije, u mnogo nepovolj-
nijem trenutku, ipak odluile da to budu, ali na neodluan i traljav
ak i veliko fnale, u kojem su SAD konano povele koaliciju 19
zemalja u vojnu intervenciju kako bi spreile genocid na Kosovu, ne
moe se razumeti drugaije nego kao Miloevieva radnja. Riard
Holbruk se kasnije priseao da je tokom njihovog poslednjeg susreta
upitao Miloevia: Da li ste svesni ta sada sledi?, na ta je Miloevi
hladnokrvno odgovorio: Da, vi ete nas bombardovati.
23
Teko da se preduzimanje akcije na Kosovu moe shvatiti kao radnja
Stejt departmenta. Pre e biti da je amerika administracija samu
sebe dovela u orsokak svojom prejakom retorikom u Rambujeu
i pretnjama za koje se nadala da nikada nee morati da ispuni
24
.
Miloevieva nepopustljivost u trenutku kada je bio suoen sa
mogunou bombardovanja i njegova tvrdokornost tokom bom-
bardovanja, u Vaingtonu su doekane sa velikom nevericom.
ak i u samoj zavrnici, Stejt department nije shvatao da Miloevi
ne saosea sa patnjama sopstvenog naroda, da ga ne boli razaranje
sopstvene zemlje, niti se brine zbog njene izolacije. Naprotiv, on je
oberuke prihvatio novu priliku da mirnog i obinog oveka pretvo-
ri u agresivnog kriminalca predsednik Klinton je pred valjevskim
sudom osuen (u odsustvu) za ratne zloine. Koliko god bila nadreal-
na, ova zloupotreba suda u politike svrhe u potpunom je skladu sa
Miloevievim likom.
Neposredno posle bombardovanja, Miloevi je iskoristio naraslo
antizapadno raspoloenje u srpskom drutvu i, ne vodei rauna
o fnesama ljudskih prava, obraunao se sa prozapadnom petom
kolonom i izdajnicima iz redova opozicije. Najmanja briga mu je bio
gubitak Kosova.
Na kraju, ta je moglo da se uradi drugaije? Prvo, trebalo je pomoi
poslednjem jugoslovenskom premijeru Anti Markoviu da sauva
formalno jedinstvo zemlje, iako bi to znailo pomo od nekoliko
milijardi dolara. Taj novac je kasnije ionako utroen na mirovne
misije, vojnu intervenciju i obnovu Srbije. ak bi i dolazak plavih le-
mova koji bi spreili zaveru Miloevia i JNA makar se Jugoslavija
pri tome raspala mogao da sprei krvoprolie.
23 Vidi Richard Holbrooke, To End a War, Random House, 1998.
24 Peter J. Boyer, General Clarks Battles,The New Yorker, 17.11.03. U
ovom tekstu se opisuje nevoljnost Klintonove administracije da se umea u konfikt,
sve dok to nije postalo neizbeno, kao i njihova pogrena percepcija Miloevia.
82 83
sam Miloevi. Uradio sam to (pripremljeno svedoenje) drei se
istine, ali (pazite ALI) i po instrukcijama i obavezujuim nalozima
Slobodana Miloevia. Istina je dobra stvar, ALI... instrukcije su jo
bolje!
Bulatovi je nameravao da na to svedoenje ponese i predoi
Tribunalu i neke zapisnike sa sednica VSO, koje po njegovom
miljenju podupiru odbranu Miloevia. Tako se u knjizi pojavljuje
zapisnik sa IX sednice VSO od 2. juna 1993. Evo ta se na toj sednici
dogaa:
ivota Pani: Kod nas je poseban problem plaanja pripadnika
Vojske Republike Srpske. Mi smo izvrili ono to je Vrhovni savet
dao. Meutim, tamo ima stareina koje su sa ovog prostora na
formacijskom mestu u Vojsci Jugoslavije, ali idu na dva-tri meseca
ili due na taj prostor. (str. 160)
Pavle Bulatovi: To je naredba koju je potpisao general Adi (...)
Tu se kae: Pripadnici JNA koji ostaju na teritoriji Republike BiH,
ili se upuuju na tu teritoriju, zadravaju sva prava kao i ostali
pripadnici JNA. (str. 161)
Momir Bulatovi: Kada smo se kao JNA morali povui sa prostora
BiH, tada je bilo logino da uradimo sve mogue aktivnosti da
osposobimo nastanak i stvaranje Vojske Republike Srpske. (str. 163)
Pavle Bulatovi: Ali to daje osnova da se tui Vojska Jugoslavije!
(str. 165)
Slobodan Miloevi: Ali da mi plaamo deo ofcirskog kadra, to je
ogromna kompromitacija. (str. 165)
Pavle Bulatovi: Tako je od maja 1992. (str. 162)
Pogledajmo, dakle, ta se ovde u stvari kae? Kae se da su po naredbi
Vrhovnog saveta odbrane ofciri, pripadnici JNA iz Srbije upuivani
na teritoriju BiH i da ih je za to plaala JNA. I pogledajmo sada kako
bezono Miloevi spinuje injenice. To je Miloeviev karakteris-
tini metod mogao bi se nazvati simultanom revizijom istorije,
preimenovanjem injenica u trenutku njihovog nastajanja. To je na
kraju njegove vladavine dovelo do onoga to se zvalo Miloevievim
autizmom, paralelnim svetom propagande u kojoj su sve injenice
reintepretirane jednostavnim ignorisanjem i negiranjem stvarnosti.
Poto je sam na pomenutoj sednici VSO-a ustanovio da je ogromna
kompromitacija injenica da su po naredbi VSO stareine, pripad-
nain koji ih je previe kotao. Napale su suverenu dravu i umeale
se u njene unutranje poslove. Naravno, to je bilo neminovno, ali je
obavljeno prekasno, neumesno i neubedljivo, pod Miloevievim
uslovima.
Konano, bio je potreban ogroman pritisak meunarodne i srpske
javnosti, koja se podelila na pristalice inievog i Kotuniinog
pristupa, da bi Miloevi iz Srbije bio prebaen u Hag, gde je i umro
tokom suenja za zloine protiv ovenosti na Kosovu, u Bosni i
Hrvatskoj. Ozlojeen do kraja, sam je vodio svoju odbranu i ospo-
ravao legitimnost suda. Ali, iako je umro nekanjen, moe se rei da
je dobio svoje.
Sa engleskog prevela Lana Budimli
Peanik.net, 11. 03. 2009.
Kako smo se lagali,
kako se laemo
Verujem da je optunica protiv mene jedinstvena u meunarodnom
ratnom pravu. Nikada pre komandanti ili naelnici generaltaba nisu
smatrani odgovornima za zlodela koja su poinili pripadnici armija
drugih drava ili entiteta, rekao je general Perii obraajui se
sudijama na poetku drugog dana procesa.
Danas, 03.10.08.
Momir Bulatovi je 2006. objavio knjigu po naslovom Slobodan
Miloevi, neizgovorena odbrana. U uvodu ove knjige Bulatovi kae
da je njen sadraj u stvari njegovo planirano svedoenje kao svedo-
ka odbrane na suenju Miloeviu. Do toga svedoenja nije dolo
jer, kako kae Bulatovi, sudbina (ili Bog) nisu podarili Miloeviu
bolje zdravlje ili dui ivot. Pravi autor knjige je, kae Bulatovi,
84 85
Pismo Danasu
Obraam se vaem listu sa izvesnom nelagodom. Imam komentar
na vae poslednje izvetaje sa suenja Miloeviu, a sa druge strane,
svakako da va list objavljuje najbolje izvetaje iz Haga. Paradoksa,
meutim, nema sa onima drugima beznadeno je polemisati. ta
su moje primedbe? Poimo od vaeg naslova: Miloevi: JNA nije
streljala zarobljenike u Vukovaru. Po mome laikom shvatanju,
naslov bi trebalo da sadri sutinu vesti ovde to nije sluaj. Jer, ta
je ovde vest? Da li je vest svedoenje Mesia, ili je vest da Miloevi,
koji svakoga dana suenja porie sve, ini to jo jednom? Da li je vest
svedoenje ili standardna reakcija na svedoenje? Svakako da je vest
svedoenje. (Miloevi se po sopstvenoj izjavi ne brani, nalazi se u
fazi postupka u kojoj se njegovo uee svodi na postavljanje pitanja,
a sve usputne izjave nemaju nikakav proceduralni znaaj.) Ako je,
dakle, vest svedoenje, zar onda nije prirodno sutinu toga svedoe-
nja istai u naslovu: Mesi: JNA streljala bolesne civile u Vukovaru.
To je ono to moe uticati na odluku suda, a ne Miloevievo golo
i proceduralno, irelevantno poricanje istinitosti toga svedoenja.
Utisak ova dva naslova na itaoca sigurno je vrlo razliit. Naslov
koji ste vi dali imao bi moda smisla ako vi (a to je svakako vae
pravo) dajete veu verodostojnost Miloevievom negiranju nego
Mesievom svedoenju. Ako je to sluaj, mislim da greite.
Podseam vas da je o celom sluaju Ovare tada major Veselin
ljivananin, pre nego to su otkrivene masovne grobnice, dao dva-
tri intervjua (jedan, koliko se seam, u Monitoru, drugi u Dugi), u
kojima je priznao da je ljude izveo iz bolnice i odvezao iz Vukovara.
Poricao je, naravno, da ih je streljao. Tvrdio je da ih je predao neko-
me (zatvoru?) u Sremskoj Mitrovici. Tih ljudi u Sremskoj Mitrovici
nema, ali je pronaena masovna grobnica u kojoj su zakopani, u
Ovari. Siguran sam da biste u svojoj dokumentaciji lako pronali
pomenute intervjue sa ljivananinom, kao i vesti o masovnim grob-
nicama u Ovari i oblinjim lokalitetima.
U istom broju Danasa u kojem je izvetaj o Mesievom svedoenju,
Gradimir Ivani pie o zloinu u Ovari, ali urednik ove tekstove ne
nici JNA upuivani na teritoriju BiH, gde su komandovali srpskim
snagama, Miloevi verovatno na zaprepaenje zadivljenih pri-
sutnih ovako spinuje tu stvarnost: To meni nije jasno, a to se ve
drugi put pojavljuje na ovom sastanku. Nije mi poznato da imamo
pripadnike Vojske Jugoslavije u vojsci BiH. Oni nisu pripadnici
Vojske Jugoslavije. (str. 161) Nemojte sami sebe ovde da obmanjuje-
mo da su to stareine Vojske Jugoslavije. (str. 162) Drugo bi bilo da
smo mi odavde slali ofcire tamo. (str. 185)
Dakle, to je reeno. Niko od prisutnih nema nita da primeti na ovo
izvrtanje istine. Razumeli su ifrovanu poruku da se ta istina mora
negirati. Meutim, i dalje ostaje neobjanjena druga neprijatna
injenica: da te stareine, koje nisu pripadnici Vojske Jugoslavije,
ipak plaa Vojska Jugoslavije. Ovo pitanje postavlja se opet na sedni-
ci VSO od 29. septembra 1994:
Momilo Perii: Imamo plate za pripadnike VJ u Republici Srpskoj.
U dve kategorije, tamo ukupno ima 4.614 ljudi. (str. 183) Poto
sam traio modalitete (?!) ja predlaem (...) da im dajemo do kraja
godine, ali ne kao plate, nego kao neku vrstu pomoi porodicama.
Slobodan Miloevi: Mislim da je ovo ideja da se umanje socijalni
problemi porodica? to se tie te socijalne pomoi, mislim da treba
da je prebacimo Ministarstvu za socijalna i boraka pitanja i da im
omoguimo da se d odreena pomo po nekim modalitetima koje
bi oni napravili. Zato bi to Vojska radila? (str. 184)
Psiholoki je zanimljiv ovaj mehanizam kojim Miloevi i VSO
tokom same sednice uspevaju da se preutno, kriom od sebe samih,
samoobmanu. I kada Perii konano dospe do Hakog tribunala on
e se, kako vidimo uspeno samoobmanut, iskreno zapanjiti da ga
optuuju za zlodela koja su poinili pripadnici armija drugih dra-
va i entiteta.
Miloevia vie nema, Perii je u Hagu, ali je srpska nacionalis-
tika javnost nauila da se, i bez njih, i dalje na ovaj nain samo-
obmanjuje.
Peanik.net, 08. 10. 2008.
86 87
Mesi je uzvratio pitanjem zato su onda Gardijska brigada, MUP
Srbije, Teritorijalna odbrana (TO), kao i paravojne formacije iz Srbije,
napadale Vukovar, sve pod zapovednitvom Miloevia. Miloevi:
Ja sam tada bio predsednik Srbije i ne znam o Vukovaru.
Ovde je, prvo, jasno da se optueni uopte ne izjanjava o tvrdnji
Mesia da su u napadu na Vukovar uestvovale i snage MUP-a Srbije
(iji je predsednik Miloevi), niti o tvrdnji da u tom napadu ues-
tvuju paravojne formacije iz Srbije (za ta bi optueni takoe valjda
trebalo da snosi odgovornost). On se ograniava samo na tvrdnju
da sa akcijama JNA on nema nikakve veze. Meutim, da li je ak i
to tano?
Dana 17. septembra 1991, u Igalu su lord Karington, Franjo Tuman,
Slobodan Miloevi i Veljko Kadijevi potpisali zajedniku Izjavu o pre-
kidu vatre... Dana 24. novembra 1991, u seditu UN u enevi sasta-
nak S. Miloevia, F. Tumana. V. Kadijevia sa lordom Karingtonom
i S. Vensom. Postignut 14. sporazum o prekidu vatre. (Hronologija
jugoslovenske krize, Institut za evropske studije, 1994)
Slobodan Miloevi je, dakle, potpisao bar dva sporazuma o prekidu
vatre, bez obzira na svoje svojstvo predsednika Srbije (koja nije u
ratu), ime je priznao da on kontrolie ratna dejstva. Time je takoe
priznao da je uzurpirao ulogu Predsednitva SFRJ, jer po Ustavu SFRJ
vrhovnu komandu ne predstavljaju Kadijevi i on, ve Kadijevi i
Predsednitvo. Svedok Mesi je, dakle, u pravu kada kae da se napad
na Vukovar odvijao pod zapovednitvom Slobodana Miloevia. Jo je
vanije pitanje da li je cilj ratnih dejstava koja je diktirao Miloevi
bila Velika Srbija (to u vaem naslovu Miloevi porie).
Citiram ta je Miloevi govorio 12. aprila 1991: Mi moramo obez-
bediti jedinstvo ako elimo da kao najvea i najbrojnija republika
diktiramo dalji tok dogaaja. To su pitanja granica, sutinska dravna
pitanja. A granice, kao to znate, uvek diktiraju jaki, nikad ne diktiraju
slabi. Jasno je da je cilj bio nasilno menjanje granica, a ratni dogaaji
su zatim jasno pokazali gde je te granice trebalo da budu povuene.
To pokazuje karta osloboenih teritorija u Hrvatskoj i BiH karta
Velike Srbije.
Danas, 07. 10. 2002.
povezuje. Pa valjda i sami, bez Hakog suda, neto znamo o onome
to se tamo dogodilo. Umesto toga objavljuje se Miloeviev deman-
ti, bez komentara.
Drugaije mediji, pa i Danas, postupaju kada iskazi albanskih svedo-
ka odstupaju od onoga to svi znamo da je UK postojala, delovala
na prostoru Kosova i imala iroku podrku stanovnitva. Onda se
svi sete onoga to znaju i kau da to nije istina. Kada Miloevi
svakodnevno i samouvereno izrie gomile neistina, niko ne komen-
tarie (ovek mira, albanska majka po najviim svetskim stan-
dardima, Srbija nije bila u ratu, Hrvati nisu terani iz Hrtkovaca,
uvar Jugoslavije itd). Te izjave se u vaem listu prenose neutralno
i objektivno, bez komentara, kao da je va jedini izvor saznanja o tim
injenicama Miloevieva potena re. Kao da se nadamo da istina
nee biti dokazana na Hakom sudu i onda kada nam je savreno
dobro poznata.
Stipe Mesi je svedoio o Miloevievom planu da razbije Jugoslaviju
i uspostavi nove granice (vidi tekst Natae Kandi Granice povlae
jaki u Danasu od 1. oktobra); o njegovom sistematskom i plan-
skom unitavanju svih saveznih institucija; o manipulaciji krnjim
Predsednitvom; etnikom ienju vojske; podsticanju i naorua-
vanju pobune u Krajini. Dakle, sutina Mesievog svedoenja takoe
je neto o emu i sami imamo prilino dobra saznanja. Ta sazna-
nja u potpunosti podravaju Mesievo svedoenje, a dobili smo ih
iz knjiga Veljka Kadijevia, ministra odbrane, i Miloevieve desne
ruke, Borisava Jovia, tadanjeg potpredsednika SPS i predsednika
Predsednitva. Zato o tome nema ni rei u vaem izvetavanju iz
Haga? Ako imate komentare na neistine albanskih svedoka, zato
ih nemate na gomile neistina koje izrie Miloevi? Zato nemate
komentar na otrovnu i lanu propagandu koju on danima iri po
Srbiji? Moda se i time moe objasniti uspeh njegovog alter ega,
Vojislava eelja, na poslednjim izborima?
U sledeem izvetaju sa suenja Miloeviu, pod naslovom
Slobodan Miloevi: Velika Srbija nije bila cilj (bolji naslov bi bio:
Stjepan Mesi: Cilj je bio Velika Srbija, jer je vest Mesievo sve-
doenje), vi navodite sledei dijalog izmeu optuenog i svedoka:
88 89
Sumatra
Pol Teru, poznati ameriki putopisac, u svojoj knjizi Fresh Air Friend
pie o udnim obiajima plemena Kri sa Sumatre, najveeg ostrva
prijateljske Indonezije (zemlje koja, podseam, nije priznala neza-
visnost Kosova). Iako se radi o udaljenoj zemlji, zanimljivo je da se
neki od tamonjih obiaja mogu prepoznati kao nama bliski.
Naime, meu Kriima, uroenicima koji naseljavaju brdovite june
i centralne predele Sumatre, pamenje prolosti itavog plemena
povereno je jednoj jedinoj osobi uvek mukarcu. Taj svetenik
pamenja podsea Krie na to ko su i ta su radili. Ovu ulogu on
dobija od roenja i im odraste dovoljno da moe da komunicira sa
drugima, objanjava mu se u emu se ta uloga sastoji. Ona nije laka,
jer on mora da naui duge liste imena i dogaaja iz istorije plemena
od trenutka svog roenja.
Uprkos tome to svetenik pamenja zna ogroman broj injenica, od
njega cela populacija zavereniki prikriva jednu vanu tajnu kada
napuni trideset godina, to je duboka starost meu Kriima, odrava
se neto kao skuptina na kojoj on iznosi itavu istoriju plemena,
posle ega ga ubijaju, ispeku i pojedu, u ritualu poznatom kao cere-
monija purifkacije, proienja.
Prvo muko dete koje se rodi u plemenu posle ove ceremonije
postaje novi svetenik. Istorija poinje iz poetka. Sve ranije svae se
obustavljaju, svi dugovi su poniteni, sve to se dogaalo pre roenja
novog svetenika vie nije deo realnosti.
Krii ive u oekivanju smrti svetenika pamenja, o tome apuu,
eljno oekujui amneziju koju ona donosi brisanje dugova, zabo-
ravljanje svih zloina, sramota i poraza. Meutim, kroz ceo svoj ivot
svetenik pamenja je nesvestan onoga to ga eka, i Krii mu se kri-
om podsmevaju zato to on ne zna da e se na kraju sve zavriti u
zaboravu, u trenutku njegove neumitne smrti.
Inae, Teru opisuje Krie kao vrlo spokojne, ali sklone nasilju, nepo-
uzdane i neiskrene, sklone krai, ogovaranju, kockanju i agresivnim
ispadima.
Peanik.net, 13. 04. 2008.
2.
RATNI ZLOINI
I HAG
Svi su se kliberili. eelj bi u poetku izgovorio: Mi svpski etnici, pa
bi poeo da puke kroz nos. Bilo mu je smeno. Bilo je to doba velikog
kikota, velike nasmejanosti.
Vladimir Pitalo
90 91
toga, treba da pokaemo dobru volju da oprostimo to se oprosti-
ti moe, da ispoljimo saoseanje i milosre, a ne samo osvetniki
bes.
Prvo prevod: nesree za koje vie nema leka su, naravno, zloini
poinjeni nad nevinim ljudima. emu taj eufemizam nesree?
(Tako je govorio Miloevi: Tragedija!) Za koje vie nema leka
znai pojeo vuk magarca. Nije li to malo cinino? Kako li to itaju
tvoji itaoci, koji su u tim nesreama izgubili oeve, majke, sinove,
keri? Ili se ti obraa samo naim itaocima? Nekima od njih. Ubili,
spalili, oterali, silovali, pa ta, nema leka. Lek je u civilizovanom
svetu sud, koji restituie ono to je mogue restituisati, a to zato da,
pre svega, rtvama bude vraeno ljudsko dostojanstvo (nisu poklani
prasii!), a i da preiveli dobiju makar moralnu satisfakciju u sazna-
nju da drutvo u kome ivimo osuuje zloin. Ti na to kae nema
veze, nita vas ne ini imunim na istoriju, ratove, zloine i nesree.
Pa onda, da kapituliramo? Moda me ovo ini moralnim fundamen-
talistom, ali takva kapitulacija po mom shvatanju upravo ohrabruje
istoriju, ratove, zloine i nesree. Jesmo li mi aktivni uesnici te
istorije ili njeni cinini i duhoviti posmatrai? Kome se onda ostavlja
kreiranje istorije?
Koliko pokazuje ravnodunosti prema rtvama (Miloevi: Dobro
to to su vam pobili itavu porodicu, ali da li vam je poznato koliko je
to selo udaljeno od onog sela?), toliko pokazuje i ljudsko razume-
vanje za zloince, prema kojima bi trebalo imati saoseanje i milo-
sre. Da se oprosti to se oprostiti moe a ta moe? Sarajevo,
Srebrenica, Vukovar? Reci nam bar to. Ovako je to nekakva general-
na amnestija, u koju svako moe da se provercuje. Naime, zloinci
naravno misle da se sve moe oprostiti. I tako te i itaju. Mislim i ja, i
u praksi sam to esto traio, da i zloinac treba da bude shvaen kao
ovek, ali tek kada ga stigne pravda. Tek onda kada se rehabilituju
rtve. Saoseanje prvo ide rtvama, a zloincu ako neto ostane.
Bojim se da tvoji stavovi, bar ovako kako sam ih ja razumeo, sasvim
nepotrebno vode upravo onome za ta ti optuuje kritiare Vremena
kolektivnoj krivici. Ti nisi nareivao zloine, nisi ih ni inio,
osuivao si ih (najvie od svih), ali kada se sada zalae da se ne
prenemaemo nad zloinima (jer nas se u stvari ne tiu, makar bili
Polemika u Vremenu
25

etiri pisma
1 .
Kapitulacija pred zloinom
Dragi Stojane
26
, kada smo pravili Vreme, nisam mogao ni zamisliti
da u se jednoga dana dopisivati sa tobom preko ovih stranica. ta
ti i ja traimo meu pismima italaca? Zar ti (i Nenad
27
i are
28
) nisi
imao ivaca i pouzdanja da saeka da tebe (i Vreme) brane verni
itaoci? Da oni kau da si ti najvie uradio u protivljenju zlu (tj.
niko vie od tebe)? Da oni potvrde da Vreme objektivno izvetava
iz Haga? Otkuda ta nervoza, otkuda to neodmereno polemisanje sa
itaocima (od kojih se ivi)? Sea li se: Mi emo izvetavati, a itao-
ci neka sami prosuuju? Pa evo, prosuuju. Neki. Neki drugi moda
misle drugaije. Pa zar to nije u redu? Zato se ljuti?
A ljuti se! Ljuti se, jer su itaoci, po tvom miljenju, moralni fun-
damentalisti, postomoderni informbirovci, koji neku podrku jo
dobijaju, jer je na Zapadu ostalo neto novca u fondovima, tu se
negde nalazi njihov zajedniki interes (ha! plaenici!). Oni priaju
gluposti. I to sve samo zato to se u neemu ne slau sa novinarom,
tobom, koji si uinio najvie u protivljenju zlu. ini mi se da je to
neprofesionalan i svakako arogantan stav.
Piem ovo sa zebnjom ta li e mi se sruiti na glavu kada ti kaem
da se ni meni ne dopada nain na koji Nenad izvetava iz Haga, a ne
slaem se ni sa onim to sam proitao u tvom Pismu itaoca. Ne
slaem se, naime, sa tvojim osnovnim stavom da treba prestati da
se prenemaemo nad nesreama za koje vie nema leka i da, umesto
25 Tekstovi objavljeni u listu Vreme od 01.08-21.11.02, prikupljeni u zborniku
Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji, Taka razlaza, 2003: http://www.helsin-
ki.org.rs/serbian/hsveske.html. Tekstovi sa kojima se ovde polemie nisu ukljueni u
knjigu, jer su doslovno citirani u objavljenim odgovorima.
26 Stojan Cerovi (1949-2005), novinar Vremena. Prvi vlasnik nedeljnika,
Sra Popovi, jednom je rekao da je Vreme osnovano da bi Stojan imao gde da
pie. (prim. ur)
27 Nenad Lj. Stefanovi, novinar Vremena, kasnije urednik informativnog
programa RTS-a. (prim. ur)
28 Dragoljub arkovi, glavni urednik Vremena od 1991. (prim. ur)
92 93
2 .
A ta su radili drugi?
Dragi Stojane, moram ti priznati da sam ekao da se u ovoj polemici
pojavi popularni argument Komisije za istinu: A ta su radili drugi?
U tekstu Tvrdoglava selektivnost, Vreme, broj 610, pie: Po svemu
sudei ovde imamo posla sa jednom tvrdoglavom selekcijom inje-
nica, s odbijanjem da se misli o bilo emu izvan srpske krivice. Nije
vano ni ta je bilo pre ni posle, ni ta je radio bilo ko drugi. Prema
toj teoriji, samo su Srbi neto radili, svi ostali su nebitni, ukljuujui
i velike sile. Ovo je, naravno, samo nalije prie o nebeskom narodu.
to se mene tie, savreno me ne zanima nikakva rasprava o Srbima
kao najboljem, odnosno najgorem narodu. Jedino ne razumem zato
o tome uopte govorimo. S kim se oko toga spori? Slaem se takoe
da bi tvrdnja da su Srbi najgori bila samo nalije prie o nebeskom
narodu. Ali ko to tvrdi? Da proistimo stvar dalje: za utvrivanje
istorijske istine, kojom se ni ti ni ja ne bavimo, naravno da je vano
i ta je bilo pre i ta je bilo posle i ta su radili drugi, ukljuujui i
velike sile.
Razgovor o zloinima koji su poinjeni u ime srpskog naroda od
strane raznih psihopata, baraba, lopova i vlastoljubivih demagoga
nije razgovor o srpskoj krivici. Upravo ti (siguran sam nesvesno)
ova dva razgovora izjednaava, kada uvodi u ovu polemiku pojam
srpske krivice o kojoj nije bilo rei. U polemikom argonu ovo bi se
nazvalo zamenom teze. Jer, ovde je re o neem drugom. Radi se o
tekim krivinim delima (esto vrenim iz koristoljublja), uinilaca
sa imenom i prezimenom. Ti ljudi se etaju meu nama, sede po
kafanama, vozikaju se automobilima, neki se bave svojim biznisom.
I, naravno, opiru se razgovoru o svojoj krivici (jer bi to navodno bio
razgovor o srpskoj krivici). I mi tome treba da nasedamo?! Istorijske
istine utvrdie istorija na osnovu svih raspoloivih izvora (ukljuu-
jui i istinu o tome ta su drugi radili).
Sada tek dolazimo do glavne teme: zato se baviti samo naim zlo-
inima, a ne i njihovim? (Treba, uzgred, napomenuti da se ova tema
pojavila tek kada je postalo apsolutno nemogue generalno poricati
postojanje bilo kakvih zloina na naoj strani.) Na to se moe dati
vie odgovora; naveu dva:
poinjeni i u nae ime) i kada trai (pre i bez suenja) saoseanje i
milosre za zloince, ti ih naknadno sankcionie, prihvata za svoje,
pa si za njih i kriv, i uvlai u tu kolektivnu krivicu i druge. Ili si se
ti ispisao iz naroda, isto onako kako si se ispisao iz istorije? Bojim se
da to nije mogue.
Dalje, samo par rei o deetnifkaciji zloina. Zloini o kojima govo-
rimo bili su etniki. Niti ima potrebe da se oni etnifkuju niti ih je
mogue deetnifkovati. Motivi i umiljaj uinilaca imali su etnika
obeleja, tzv. napadni objekat imao je etnika obeleja. Genocid, na
primer, ne moe uopte ni da se defnie bez primene utvrivanja
etnike pripadnosti zloinca i rtve, jer je napad na pripadnike neke
nacionalne, etnike ili verske grupe ugraen u samu zakonsku def-
niciju toga krivinoga dela. Zalud je govoriti da zloin nema nacio-
nalnost; ovaj se uopte ne moe zamisliti bez nje.
I najzad, to se tie odgovornosti uopte. Postoje tri vrste odgovor-
nosti za ove zloine: prva obuhvata naredbodavce i izvrioce, i ona
je krivina. Postoji druga odgovornost, odgovornost kreatora javnog
mnjenja (takozvanih elita), koji su te zloine podsticali, opravda-
vali, zatakavali, branili, bagatelisali, relativizovali. Ta odgovornost
je moralna: neizbrisiva krmaa na tim biografjama, njihova trajna
fusnota. Postoji i trea vrsta odgovornosti, politiko-istorijska: to je
odgovornost onih koji su nekoliko puta birali zloinaku vlast, nosali
slike Miloevia, kada je ve bilo jasno o kome se radi, sa cveem
ispraali tenkove, irili rodoljublje. To su oni koji danas nose maji-
ce sa slikama Ratka Mladia i Radovana Karadia (Mladi-heroj,
Svi smo mi Radovani). Ta krivica je, bojim se, prilino kolektivna i
trajae sve dok traje i kolektivno poricanje, pravdanje i zatakavanje
zloina. U to si se, naalost, nepotrebno, zakasnelo i tuno upustio i
sam. Eh, Stojane!
Vreme, 05. 09. 2002.
94 95
Cerovi me tera da mu ponovo naglas proitam ta sam rekao
na tu temu u svom prvom javljanju na koje se poziva (valjda se
razumno nadajui da su to itaoci zaboravili): Postoje tri vrste
odgovornosti za ove zloine: prva obuhvata naredbodavce i izvrioce
i ona je krivina. Postoji druga odgovornost (...) tzv. elite koje su te
zloine podsticale, opravdavale, zatakavale (...). Ta odgovornost je
moralna. Postoji trea vrsta odgovornosti, politiko-istorijska: to je
odgovornost onih koji su nekoliko puta birali zloinaku vlast, nosali
okolo slike Miloevia kada je ve bilo jasno o kome se radi, s cveem
ispraali tenkove, irili rodoljublje; to su oni koji danas nose majice
sa slikama Ratka Mladia (Mladi-heroj, Svi smo mi Radovani), a ta
krivica je, bojim se, prilino kolektivna.
To sam napisao, a evo kako je to Cerovi izabrao da me kategori-
no citira: Ne samo da jeste bilo rei o srpskoj krivici, odnosno o
kolektivnoj, odnosno o etnifkaciji i deetnifkaciji zloina, nego je
od toga ova polemika zapoela i bez toga je ne bi bilo. Sam Sra
Popovi govorio je o tome u najveem delu svojeg prvog javljanja.
Ne mogu da verujem da Cerovi ne razume razliku izmeu krivino-
pravnog pojma krivice (ratnih zloinaca), koja je po zakonu uvek
individualna, i pojma politike odgovornosti svih onih koji su makar
i posredno doprineli (makar svojim glasom datim u trenutku kada
se znalo da se radi o zloincima, makar naknadnim pravdanjem ili
ak glorifkovanjem njihovih zloina) da ti zloini budu poinjeni,
odnosno da ostanu nekanjeni. Politika odgovornost svih takvih
ljudi je prilino kolektivna, jer je efkasnost tog doprinosa zavisila od
brojnosti tih ljudi. A oni su bili prilino brojni. Dovoljno brojni da je
vlast mogla da tvrdi da su i ona i njena zloinaka politika legitimne.
Zar nije tako bilo? (Pri emu ne poriem da je jedan, svakako manji,
broj asnih ljudi zbog toga godinama bio oajan. Meutim, to ne
menja sutinu: pozivanje reima na legitimnost je, naalost, imalo
opravdanje.)
Ali, gde je tu re o kolektivnoj srpskoj krivici? Nije dobro to mi
Cerovi podmee ove stavove. Nije dobro ni za Vreme, ni za sliku
njegove profesionalnosti, objektivnosti i verodostojnosti (o bilo
emu da je re), da doputa da njihov elitni novinar na stranicama
(1) Nai zloinci nalaze se u naoj jurisdikciji, u domaaju policijskih
i pravosudnih organa nae drave (one koja ti je izdala linu kartu).
Mi imamo pravo i dunost da insistiramo da naa drava goni nae
zloince u naem interesu (koji se, recimo, sastoji u tome da stvori-
mo pravnu dravu, to je uslov za dolazak stranih investitora, a da ne
pominjemo interes naih graana da ive u drutvu u kome se zloin
kanjava). Mi nemamo naina da ishodimo kanjavanje njihovih
zloina. Time se, recimo, bavi Helsinki odbor u Hrvatskoj, a time
se obilato bavi i Feral Tribune (pogledaj poslednji broj). Inae, njima
tamo takoe prebacuju da se bave samo hrvatskom krivicom. Dakle,
uinimo neto da zloini budu kanjeni tamo gde je to mogue a
to je ovde.
(2) Slika ove zemlje u svetu, njen meunarodni identitet tokom godi-
na Miloevievih ratovanja, izgraen je gotovo iskljuivo na osnovu
slika koje su dolazile iz Sarajeva, Vukovara, Dubrovnika, Srebrenice.
Svet je dotle malo znao o nama. Kada je Miloevi pao, stvorena je
prilika da se ova slika izmeni, da se tome svetu pokae da se Miloevi
lano sakrivao iza naroda, da zloine koje je inio i poricao u ime
srpskog naroda mi ne prihvatamo za svoje, i da nemamo razloga da
ih poriemo. Postoji dravni interes da se to uini jasnim. Ako ne
namerava da ratuje protiv svoje line karte (kako nas uverava),
onda bi trebalo da podri taj interes svoje drave.

Vreme, 19. 09. 2002.
3 .
Dosta je bilo muljanja
to ree Stojan Cerovi, da se vratimo na poetnu temu a to su
objektivnost i verodostojnost Vremena u pisanju o itavom kom-
pleksu pitanja koja se tiu ratnih zloina. Nije dobro ovo emu je
pribegao Stojan Cerovi u svom poslednjem odgovoru meni. On,
naime, netano tvrdi da sam ja u svom prvom javljanju govorio o
srpskoj, odnosno kolektivnoj krivici. To sasvim jednostavno nije
istina.
96 97
Moe li se govoriti o genocidu nad Jevrejima u Treem Rajhu, a da
se ne pominju ni Jevreji ni Trei Rajh? Moe li se govoriti o genocidu
nad Jermenima, a da se ne pominju ni Jermeni ni Turska? Kako bi
izgledala deetnifkacija tih zloina? To je toliko apsurdno da ne znam
zato uopte moramo o tome da govorimo. U svim ovim sluajevima
radilo se o jednoj dravnoj politici, o politici drave koja uvek ima
(etniko) ime i prezime. To je gotovo neizbeno: razmere pojedinih
zloinstava koja tek u svojoj sumi tvore genocid takve su da se on ne
moe izvriti u domaoj radinosti. Za to su potrebni velika sila, plan,
organizacija, ljudstvo, logistika. U sluaju etnikog ienja (valjda ga
Stojan Cerovi nee negirati, a i kako bi kada je o njemu sm najvie
pisao) trebalo je sve te civilne rtve pobiti, snajperima, jednu po
jednu, trebalo je sve te kue zapaliti i opljakati, trebalo je sve te sto-
tine hiljada ljudi isterati iz njihovih domova, sela i gradova, trebalo
je ispaliti dva miliona granata na Sarajevo (ak i kada bismo opros-
tili onu jednu ispaljenu na Markale). Posao je to! I najzad, kako da
deetnifkujemo etniko ienje? Moda da ga, vojnikim jezikom,
pretvorimo u ienje terena. Ili asanaciju?
Nemogui zahtev da se ovaj zloin deetnifkuje izraz je nelagode
zato to je drava (i reim koji je predstavljao) imala sve to vreme
podrku, ne samo lumpen-proletarijata nego i znatnog dela birakog
tela i vanih nacionalnih institucija, pre svega Vojske, ali i mnogih
drugih. Ali, tu sada vie nema pomoi. S druge strane, da zavrim
na optimistikoj noti, za mene je silno ohrabrenje to se na mitingu
jednog predsednikog kandidata, prvi put javno, na trgu, pred
desetinama hiljada ljudi, usred Beograda, uo poziv biraima da se
suoe sa svojom prolou. Bilo je to na mitingu Miroljuba Labusa 26.
septembra 2002. (Ovaj burno pozdravljeni poziv bio bi nezamisliv u
nastupu njegovog glavnog protivkandidata, predsednika SRJ Vojislava
Kotunice, prema ijem umivenom nacionalizmu Stojan Cerovi i
Vreme dre kurs toboe mudre i benevolentne neutralnosti. A radi se
o kandidatu koji kalkulie da e pobediti u drugom krugu uz pomo
biraa Vojislava eelja, oveka koji izlazi na izbore kao alter ego
Slobodana Miloevia. Vojislav Kotunica, ovek kontinuiteta.) Zar
nije dosta tog muljanja? Zar Stojan Cerovi odjednom vie ne ume da
nazove stvari pravim imenima? I dalje odbijam da u to poverujem.
toga lista koristi ovakvu metodologiju, pa makar to inio i u odbranu
lista. (Uzgred, po mom miljenju nije dobro za Vreme ni da objavlju-
je uvredljivo pismo u kome Njegova ekselencija gospodin Svetislav
Basara naziva itateljke Vremena, uesnice u ovoj polemici, frustri-
ranim, pohlepnim i guzatim babama teko je to i ponoviti. Da li
su se te uvrede uredniku posebno dopale, budui da tom pismu u
prelomu daje prominentno mesto (da te bisere itaoci sluajno ne
propuste)? Da li je Vreme svesno da se radi o krivinom delu uvrede?
I ako jeste, kakva je to ureivaka politika i kakvo to novinarstvo
Vreme promovie? Zar urednitvo Vremena nije imalo snage da
uljudnu kritiku italaca na svoje pisanje primi sa malo vie profesio-
nalnog dostojanstva?)
Dobro je to Stojan vraa polemiku na pitanje etnifkacije, odnosno
deetnifkacije zloina, jer je ona stvarno odatle i potekla, kada je
glavni urednik Vremena Dragoljub arkovi zamerio Helsinkom
odboru i gospoi Biserko da pominjanjem nacionalnosti rtava i
uinilaca zloina navodno optuuju sve nas. To je miljenje koje
deli i Stojan Cerovi, a to je teorija i Kotuniine Komisije za istinu,
iji portparol, profesorka Mirjana Vasovi, takoe smatra da nije
dozvoljeno nikakvo razvrstavanje zloina (rtava i zloinaca) po
etnikoj pripadnosti. (Danas, 21.06.02)
Ve u prvom odgovoru Stojanu Ceroviu istakao sam da u sluaju
genocida to naprosto nije mogue, jer je etnika pripadnost rtava
konstitutivno obeleje samoga dela. Nemogue je to delo defnisati
i opisati, a da se ne utvrdi nacionalnost rtava. Sledei put Stojan
Cerovi mi odgovara da je to tano, ali da se bar ne mora pomi-
njati etnika pripadnost zloinaca. Dakle, u tom grmu lei zec. Ali,
pitao bih Stojana Cerovia kako bi se uopte mogao razumeti kao
konkretan dogaaj, kao tzv. radnja krivinog dela, koja je nuni deo
optunice, recimo Jasenovac. Kako bi se moglo rei ta se tamo doga-
alo, a da se ne pomene Nezavisna Drava Hrvatska, ili ustae kao
pripadnici ultranacionalistike hrvatske organizacije? Da li i tu vredi
princip deetnifkacije? Zloin je zloin, nacionalnost nije vana?
Nisam nikada video da se Stojan Cerovi pobunio protiv hrvatskih i
srpskih atributa koji se redovno vezuju za Jasenovac, njegove zloince
i njegove rtve. Naravno, to i nije mogue.
98 99
ljudskog digniteta veini onemoguava suoavanje sa faktima bez
preteranih emocija. Poimo redom:
(1) Kako je to srbijanska sredina prezasiena uterivaima krivice,
kada se odgovornost masovno i kolektivno negira (za ta g. Bobi
ak ima razumevanja), a samo pojedinci (jedna, dve osobe) o njoj
govore? U sredini gde je javni glas protiv tako redak? Kako te osobe
prezasiuju srbijansku sredinu, koja se kolektivno izraava protiv
njih? Tu se g. Bobi neto zapetljao.
(2) Gubici i rane su jo svei. iji gubici i ije rane? Kakve to rane
imaju zloinci? Kakve gubitke? Pre e biti da se radi o njihovim rtva-
ma i porodicama tih rtava. A te rane i ti gubici trae da se pravda
izvri brzo. Spora pravda je loa pravda.
(3) Da li ovde moe da se pone da se ivi normalno dok se zloinci
etaju meu nama, a cela nacija im jatakuje? Svrha kanjavanja zloina
(izmeu ostalog) jeste restitucija naruenog ljudskog poretka. Kako
da ivimo normalno u drutvu koje teke zloine previa, zabau-
ruje, opravdava, relativizuje, ponekad ak slavi (Mladi-heroj)? Gde
e biti zloinci za nekoliko decenija, koliko po primeru Nemake i
preporuci g. Bobia, treba jo da priekamo? ta treba dotle da rade
rtve? ta je sa njihovim ljudskim dignitetom?
(4) Da mi se ne bi prebacilo da ovde g. Bobia citiram van konteksta,
evo celog pasusa: Izvesni prijatelj g. Bobia (Holananin) smatrao
je da je otkrivanje istine neophodna stepenica u daljem razvoju dru-
tva. Zalagao se za to da se time bave mediji i obrazovne ustanove.
Nisam se mogao sloiti, kao ni u ovom pokuaju uterivanja kolektiv-
ne krivice u Srba. Reenica je pomalo nezgrapna, pa i nejasna. Da li
sam ja to dobro razumeo da bi otkrivanje istine stvorilo kolektivnu
krivicu Srba? Da li to g. Bobi tvrdi da su Srbi kolektivno krivi, ali da
tu istinu jo ne treba otkrivati? Ja ne mislim tako. Kako su se to ovde
stanovita preokrenula?
(5) Na otkrivanju istine o zloinima, po g. Bobiu, ne treba insistirati
iz jo jednog, stvarno zanimljivog, razloga: potreba za odbranom
ljudskog digniteta veini onemoguava suoavanje sa faktima bez
preteranih emocija. Zato je ovaj argument posebno zanimljiv?
Zato to implicira itav niz diskutabilnih stavova. Prvo, implicira
P.S. Jo samo o Bobetku. Ja sam dao pozitivan primer Feral Tribuna
i zagrebakog Helsinkog odbora, koji uspeno otkrivaju zloine nad
Srbima i piu o njima. Na pamet mi ne bi palo da u sluaju saradnje
sa Hagom uzimam nama za primer hrvatsku vladu.

Vreme, 03. 10. 2002.
4 .
Malo o ljudskom dignitetu
Prvo, da zadovoljim kriterijume g. Miloa Bobia za uestovanje u
ovoj polemici: (1) u domaaju sam sistema (politikog, sudskog,
policijskog) to bi po logici samoga g. Bobia ve u startu trebalo da
mi da veu kredibilnost od njegove, i (2) nisam plaenik, tj. reima g.
Bobia, nisam na platnom spisku. Ipak, moram da priznam da ne
zadovoljavam trei uslov kredibiliteta koji postavlja g. Bobi moja
miljenja nisu izraz kolektiva, tj. ja sam, opet po reima samog g.
Bobia, samo jedna osoba. Naime, u tome, po g. Bobiu, lei deo
problema politike, kulturne i javne scene uopte u Srbiji danas.
Iznose se miljenja jedne osobe, koja nisu izraz kolektiva.
alu na stranu, smatram da ovim kriterijumima g. Bobi zamenju-
je tezu: govori o govornicima, a ne o onome to oni govore. Pojava
poznata kao argumentum ad hominem. Ako govornik govori istinu,
nije vano da li je on samo jedna osoba ili plaenik van domaaja
nae policije. I obratno. Moemo li da se bavimo samom stvari? A
stvar je: slepo, uporno i iracionalno negiranje zloina, koje je ovde
izraz kolektiva. Ovde, u sredini gde je javni glas protiv tako redak
(g. Bobi). Radi se, takoe, i pre svega, o g. Bobievom drugaijem
shvatanju znaaja istorijske istine u razvoju jednog drutva i strategi-
je kojom se do nje dolazi.
Prema miljenju g. Bobia (1) srbijanska sredina je prezasiena
uterivaima krivice; (2) gubici i rane su jo svei; (3) kada opet
ponu da ive normalno (...) onda e moi da se preispituje (...)
prolost (posleratnoj Nemakoj je trebalo nekoliko decenija);
(4) preuranjeni zahtev za otkrivanjem istine predstavlja pokuaj
uterivanja kolektivne krivice u Srba; (5) a potreba za odbranom
100 101
Pitanje svih pitanja
Razgovor vodio Petar Lukovi
Mnogi u Beogradu misle da si ti jo uvek vlasnik Vremena?
Nisam vie. Kada sam poao u Ameriku, Vreme sam prepustio mom
sinu Borisu.
Svejedno, ne znam za sluaj da bivi vlasnik i osniva lista
uestvuje u polemici u Pismima italaca.
Vreme sam itao i dok sam bio u Americi. Video sam kako taj list
tone zajedno sa itavim drutvom, video sam da oni to ne prime-
uju jeste, u odnosu na ostala glasila, zadrali su istu distancu, ali
su Vreme i srbijansko drutvo zajedno padali sve dublje i dublje.
Kljuni trenutak bili su dogaaji na Kosovu, u prolee 1998, kada su
svi vrisnuli terorizam, a niko se nije upitao: pa otkud taj terorizam?
Sada itam da je Kotunica u Njujorku ispravno primetio da, kada se
govori o terorizmu, pre svega treba da se govori kako je do njega do-
lo, da se istrae njegovi uzroci, a ne odmah motkom. Ali tu lekciju
niko, ni Kotunica, nije ovde primenio, pa ni Vreme. I tu sam video
da Vreme poinje da gubi perspektivu: sve to se ovde desilo jeste
posledica rasizma prema Albancima. Ovde ljudi generalno ne mogu
da prihvate injenicu da su Albanci ljudi kao to smo mi. esto sam
dolazio u iskuenje da piem Vremenu, ali to nisam uradio, a onda
mi se uinilo da je kasno. Pomislio sam: ne ivim tu, nego pet hiljada
kilometara daleko, zato da im solim pamet, znam kako se to prihva-
ta kada dolazi spolja.
Obino se kae: doi da ivi ovde, pa da vidi kako je.
Eto, sada sam doao. Moda to pismo nikada ne bih napisao da se
nije oglasio Stojan Cerovi. On mi je dugogodinji prijatelj; dosadilo
mi je da idem po gradu i da me ljudi pitaju ta je to sa Stojanom?,
jer ja ne elim da o svojim prijateljima, iza njihovih lea, diskutujem
sa arijom koja ima sasvim druge motive. Ali doao je trenutak jer
me mnogi ljudi identifkuju sa Vremenom i Stojanom da javno pro-
govorim, a ne da pojedinano objanjavam da ja mislim drugaije.
postojanje, a onda i povlaivanje plemenskoj svesti veine. Dirnete
li u zloinaku aktivnost nekog Srbina, dirnuli ste u dignitet celog
plemena. Dirnete li u jednog (ma kakve uasne zloine on poinio),
dirnuli ste u sve i svakog pojedinano. Postojanje te plemenske svesti
je tano uoeno (mada ja ne znam da li je re o veini, ta pretpostavka
nigde nije testirana, testiramo je upravo mi ovde, u ovoj polemici).
Po g. Bobiu ovoj svesti treba povlaivati, nju ne treba izazivati, tu
plemensku svest ne treba izlagati preteranim emocijama.
Drugo, nije jasno otkuda se tu naao ljudski dignitet. Da li moj
ljudski dignitet biva ugroen time to meu pripadnicima moje naci-
je ima i zloinaca? Pa zatvori su oduvek bili puni Srba osuenih za
razna krivina dela. Kako to ugroava moj ljudski dignitet? Ali ne,
odgovara g. Bobi, naravno da ne ugroava, ali tako osea i misli
beslovesna veina u svom kolektivnom izrazu, pa u ime strategije,
tu beslovesnu veinu ne treba dalje razjarivati. To je pitanje takti-
ke. Tu je ve na delu paternalizam. G. Bobi koji zna i razume, ipak
ima razumevanja prema beslovesnoj veini i zna kako sa njom treba
postupati da bi se privela pameti. Polako i izokola. Ne razumem taj
stav. Kako se moe iveti meu ljudima sa takvim prezirom prema
njima? Meni se ini da bi se ovek morao obesiti ako tako vidi svoje
sugraane, jer onda nita nema smisla. Ni ova polemika. Onda treba
zatvoriti oi i ui, i utati. A kada bi svi tako radili, onda se istina ne
bi otkrila ni za nekoliko decenija. I u Nemakoj je neko morao prvi
da pone.
U odgovoru Stojanu to sam ve napisao: jesmo li mi posmatrai
i dijagnostiari slepila veine, ili svojim delovanjem moemo
da manjinu pretvorimo u veinu? Kako emo to uiniti ako
preporuujemo da joj se povlauje i da se tede njena oseanja?
Konano, i po stoti put: ta je sa ljudskim dignitetom i oseanjima
rtava, pa makar oni bili Bonjaci, Hrvati, Albanci?

Vreme, 12. 09. 2002.
102 103
Koliko su takve teze opasne?
Razgovarao sam sa jednim predsednikim savetnikom, koji me
je uveravao da je suenje u Hagu vrlo opasno po nae interese,
jer postoji tuba BiH za genocid. U sluaju, kae mi on, da osude
Miloevia, ratnu odtetu e plaati generacije nevinih ljudi koje u
tome nisu uestvovale. Pa ta? Nego kako? Da li ti misli pitam ga
da su svi oni Nemci koji su nam plaali ratnu odtetu bili krivi? Ako
smo to umeli da traimo od Nemaca, umeemo valjda i sami da pla-
timo. Ratovi zato jesu tako strani, jer stradaju civili, a ratnu odtetu
plaaju nevini ljudi. Ali o tome je trebalo misliti kada se glasalo za
Miloevia. Objanjenje toga savetnika da Miloevia treba braniti
da rtve ne bi dobile naknadu tete je monstruozno. Bilo je teko
pobediti Miloevia. Ne opravdavam, ali mogu da objasnim stav
sada kada smo ga sruili, treba da budemo nagraeni za tu pobedu.
A biemo nagraeni ako pokaemo razumevanje za novu vlast i
podrimo njeno objanjenje zato je Hag deveta rupa na svirali. Ono
to nikako ne mogu da prihvatim jeste strahovita ravnodunost pre-
ma stotinama hiljada ljudi koje je tzv. srpska strana unesreila, a to
su ljudi sa kojima smo iveli u Jugoslaviji, to su nai sugraani. Kada
to pomenete, ovde vam uzvrate nekim praznim pogledom, kao da ne
znaju o emu priate. To je potpuno odsustvo bilo kakvog saoseanja
prema ljudima sa kojima smo do jue iveli.
BH Dani,
27. 09. 2002.
Sutina ove polemike jeste pitanje ratnih zloina. Koliko su mediji
odgovorni za njihovu relativizaciju?
Mediji nemaju prevashodnu ulogu da se bave prolou; oni su
aktuelni, bave se stvarima od interesa za neposredni ivot. Meutim,
injenica da se zloinci etaju meu nama, teki zloinci, gnusni
zloinci jer re je o retko odvratnim zloinima to je pitanje aktu-
elno, to nije pitanje prolosti. Sa tim zloincima mi ivimo danas.
Postojanje tih zloina spreava da se ovde, u Srbiji, zasnuje bilo kakav
normalan ivot; mnogi ljudi, makar podsvesno, znaju da su ti zloini
uinjeni, znaju da mi to pokuavamo da zabaurimo, da relativizu-
jemo, da zaboravimo, ali dok nam taj kamen sedi u stomaku, mi ne
moemo normalno da ivimo. Pitanje zloina za mene je pitanje
Haga: pitanje svih pitanja ove zemlje. Nita ne moe da krene bez
toga. Ne govorim da li je to nemoralno ili nepoteno ali je prilino
naivno i lakomisleno smatrati da sve zloinako i krvavo moe da
potone u zaborav i da se i dalje moe iveti kao da se nita nije desilo.
To je nemogue. Teko je zavaravanje misliti da je mogue uutkati
taj razgovor. Pre svega, identitet ove zemlje u inostranstvu obeleen
je zloinima. Ne znam koliko ljudi u svetu znaju o Jugoslaviji i Srbiji
ali oni koji ita znaju, znaju o zloinima. I sada kae: sruili smo
Miloevia, poinjemo iz poetka, ali kako, kada tu osnovnu odred-
nicu svoga postojanja ne menja.
Jedna od glavnih tema polemike u Vremenu jeste deetnifkacija
rtava.
Mnogo se ovde, u cilju relativizacije, pria: zloin je zloin.
Nacionalnost tu navodno nije bitna. To izgleda kao neka razumna
i humana poruka, ali nije. Ovde su zloini bili etniki motivisani.
Ne moe razumeti krivino delo, a kamoli istorijski dogaaj, ako
ne uzme u obzir motiv. Ovde je motiv: etniko ienje. Zloini
su injeni protiv ljudi zbog njihove nacionalnosti, religije. Nita
ne moemo da razumemo ako sve, kako se kae, deetnifkujemo.
Naroito je runo kada vidi da to govori etnika grupa koja je zlo-
ine inila. Mi kaemo: Pa nema veze to smo mi to inili. Upravo
to priam Ceroviu: to moe jedino ako se ispie iz ovoga naroda
i kae: Ja se ispisao, nita ne znam, ba me briga ko ste, odakle ste,
ta ste, za mene je zloin zloin.
104 105
skom i nemakom drutvu posle Drugog svetskog rata. On je otkrio
te racionalizacije, mnoge naine na koje se krivica porie, kako ljudi
pokuavaju da od sebe odbace tu temu, i ustanovio je tri oblika koji
se pojavljuju i u Japanu i u Nemakoj, mada se odnos prema zloinu
razlikuje u te dve kulture. Jedan je nain ponavljati a ta su radili
drugi? to znai Hiroima, to znai Drezden. Drugi je istoriziranje;
ide se unazad u istoriju koliko god treba, da bi se objasnilo kako je
do toga moralo da doe, a ako je moralo da doe, onda niko za to
nije kriv, jer je kriva istorija. A istorija, naravno, ne moe sesti na
optueniku klupu, prema tome, zaboravimo sve. I trei je neto to
je Habermas nazvao normalizacijom zloina u ratovima uvek ima
zloina, gde je ratova tu je i zloina, to se deavalo i drugim narodi-
ma koji nas sada kritikuju, a ta su radili Amerikanci Indijancima i u
Vijetnamu. To je pokuaj da se zloin, ak i ovakvih razmera, pred-
stavi kao neto to se meu ljudima prosto mora oekivati, nema u
tome nieg udnog, nemojte da se oko toga mnogo uznemiravamo.
Ta knjiga je pouna, jer shvatite da se ono kroz ta mi prolazimo i
to doivljavamo kao dramu, pa se ovoliko strano i buno svaamo
u Vremenu, deavalo i drugima. Uvek se iznose isti argumenti, ali
se zna da to nije dovoljno i da e jednoga trenutka stvar morati da
se raisti. Dolo je do toga i u Nemakoj, i u Japanu, doi e do
toga i kod nas. I to se obino desi u generaciji koja nije neposredno
uestvovala, koja postavi pitanje a ta si ti radio u ratu, tata? I tu se
napravi neki prelom u drutvu i od tada vie nita nije isto.
Kada me je Artukoviev sin pozvao da branim Artukovia, jer je on
sm bio potpuno senilan, kazao sam mu da se dogovorimo samo
o nekoliko stvari. Prvo, ne mogu da poriem genocid koji je izvren
nad Srbima; drugo, ne mogu da branim ustatvo; i tree, za mene
je NDH bila marionetska drava. Branio sam i Veselicu u Zagrebu,
on je bio hrvatski nacionalista, pisao je lanke i glavna tema mu je
bila velikosrpska hegemonija, koja je proisticala odatle to su Srbi bili
prezastupljeni u vojsci, policiji i partiji. Ja njemu kaem gospodine
Veselica, mogu da vas branim, ali ne mogu da branim tezu da se
ovde radi o velikosrpskom hegemonizmu, jer ovde se radi o jedno-
partijskom sistemu i svejedno je to to su Srbi moda u njemu pre-
zastupljeni. Oni ne vode nikakvu srpsku politiku, nego vode politiku
Tekoe lustracije
Lustracija je komplikovana stvar, zato to uvek morate da povuete
liniju. Recimo, Savez komunista Jugoslavije je imao koliko lano-
va? Tri miliona? Treba li sve da ih lustriramo? Ko e onda ostati nelu-
striran? Uvek negde mora da se povue linija. Ta linija je teoretski
nepravedna, jer tamo gde je vi povuete, razlika izmeu onih koje
ete lustrirati i onih koje neete postaje beznaajna i uvek se tako
i doivljava, kao nepravedna. Ona u sutini i mora biti nepravedna
i to je generalni problem sa lustracijom. Ali ovde se radi i o neem
drugom ovde je lustracija nemogua.
Miloevi je imao plebiscitarnu podrku. To je bila opta eufori-
ja. Koliko je svako od tih ljudi doprineo onome to se dogodilo?
Verovatno malo, ali u svojoj ukupnosti to je bilo odluujue. Gledao
sam na CNN-u Miloeviev intervju sa Larijem Kingom, gde on kae,
s pravom pa kako mislite da sam ja sm, jedan ovek, poinio sve te
zloine? Ja u Srbiji odluujem o svemu, ja kradem, ja stvaram infaci-
ju? Pa nisam ja Bog! I to je tano, hiljade i hiljade ljudi su uestvovale
u tome. Za mene su svi ti ratovi jedan jedini zloin. Ili, kako se kae
u pravu, produeno krivino delo u kome su uestvovale sve dravne
institucije. To je bio dravni zloin u kome su uestvovale i policija i
vojska. Koga ete da lustrirate, gde je tome kraj? Ovde je ceo narod
u jednom trenutku napravio pogrenu odluku. Ceo narod kao narod
je doneo pogrenu odluku, a ta odluka je bila da sledi Miloevia u
njegovoj ideji da smo mi najjai, najvei, mi emo diktirati uslove,
prekrajati granice. Ljudima se to dopalo.
Imao sam prijatelja, lirskog pesnika, pa mu kaem je l ti vidi
ta ovaj ovek radi?! Neka, neka, kae on, neka malo cvikaju, neka
Tuman malo cvika. A od tog cvikanja zaas se dolo do krvi. Ne radi
se ovde o tome da je neka pogrena ekipa u jednom trenutku dola
na elo drave, pa je ona predstavljala reim, pa je sada reim pao,
pa emo mi da ih lustriramo i onda ivimo normalno. Naalost, nije
bilo tako jednostavno. Napravljena je pogrena istorijska odluka.
Postoji odlina knjiga koju mogu svakome da preporuim: Plata za
krivicu, pisac je Jan Buruma. To je jedan Holananin koji je ispitivao
pitanje kolektivne odgovornosti i odnosa prema zloinima u japan-
106 107
Srpsko drutvo
i ratni zloini
1 .
Nema nikakve sumnje da je pitanje ratnih zloina pre svega
krivino-pravno i moralno pitanje srpskog drutva. Odbijanje tog
drutva da prihvati svoju odgovornost, na prvi pogled je iracionalno
i nesvrsishodno: zar nije u srpskom interesu da prizna injenice,
individualizuje odgovornost, oslobodi se teke istorijske hipoteke i
stekne pravo na nekakvu budunost? U polemici koja se nedavno
vodila u Vremenu, jedna strana isticala je, bez uspeha, izmeu ostalih
i ove argumente. Ostajui pri tvrdnji da se kod ratnih zoina radi
prvenstveno o krivino-pravnom i moralnom problemu, moramo se
zapitati ta je u osnovi tog iracionalnog poricanja, relativizovanja,
skrivanja i zamagljivanja zloina, ak i od strane onih koji te zloine
nisu nareivali, ni vrili, niti odobravali, a ponekad ak i onih koji su
ih osuivali.
Na prvom, sociolokom nivou, odgovor je jasan: radi se o plemen-
skom drutvu i plemenskoj identifkaciji (svi za jednog, jedan za
sve), u kojoj individua ne postoji, sem kao deo celine, pa je zasluga-
ma i krivicama plemena obeleen svaki njen lan. Tako Miloevi
u Hagu brani sve nas, Svi smo mi Radovan, Mi smo prvaci sveta
u koarci itd. Ima puno dokaza da se na ovim prostorima razvojni
proces individuacije, proces u kome bi se sticala puna svest i ose-
anje svog nezavisnog postojanja od drugih ljudi i od sveta, nikada
ne dovrava. Mi doivotno ostajemo puki delovi kolektiviteta, bez
postojanih linih atributa, sudbina, odluka, pa sledstveno tome i
odgovornosti. Svako ko bi se ponaao drugaije, kao individua, biva
odbrambenom reakcijom kolektiva ekskomuniciran i samim tim
lien prava da govori u nae ime.
Evo kako tu nevoljnu odanost plemenu opisuje jedan artikulisani pri-
padnik plemena, poznati srpski pesnik Milovan Danojli obraajui
se samome sebi: Primorali su te da prihvati svoje pripadnitvo, a to
se ne ini polovino. Sve ili nita. Lako je biti pametniji od toga, ali
partije. Mogu da kaem da ovde postoji hegemonizam komunistike
partije. U tom smislu, mogao bih da branim Miloevia, ako bi se on
saglasio da kaemo ja sam samo jedan ovek, hajde da raspodelimo
tu odgovornost, nisam mogao sve sam. Onda bi to bilo okej.
Miloevieva odbrana je politiki marketing usmeren prema doma-
oj javnosti. Ono to on govori u sudu je uglavnom irelevantno za
njegovu odbranu. Njegova pria je nedokazana, moda i nedokaziva.
To, naravno, na sud nema nikakvog uticaja; imalo bi uticaja ako bi on
u dokaznom postupku uspeo da dokae neke od svojih tvrdnji, s tim
to su neke od njih irelevantne, a to su one koje se tiu zloina koji
su uinjeni prema Srbima, jer zloini se uzajamno ne ponitavaju. Vi
ne moete na sudu da se branite od toga da ste vozili prebrzo time
to ete rei da svi voze prebrzo. To nema nikakvoga uticaja. Prema
tome, njegov cilj i nije odbrana, njegov cilj je da mitinguje, a mnogo
mu je lake da mitinguje kada nema advokata. Jednu stvar mu priz-
najem vispren je. Dosetio se da mitinguje.

Deo snimka sa tribine u Zrenjaninu.
Emisija Peanik, 26. 12. 2002.
108 109
o zloinima. Mada se i ovo moe tumaiti pragmatinom potrebom
novih srpskih vlasti da se opravdaju pred javnou za ovu nepopular-
nu saradnju. Javni diskurs o tim zloinima jedva da postoji, a i kada
postoji dri se u granicama konceptualnog. Primera radi, nedavno
je objavljen veoma dobar tekst Sretena Ugriia o pomirenju. Autor
savesno analizira mehanizam pomirenja i zakljuuje da se ono sastoji
od tri odvojena konsekutivna koraka: poinilac (a) priznaje injeni-
cu zloina i (b) izraava aljenje (nikada sebi neu oprostiti), i tek
nakon toga (c) rtva, u sopstvenom moralnom interesu, prihvata ili
(protivno tom interesu) odbija da prui oprotaj.
Pretpostavljam da je autor bio motivisan na pisanje esto prisutnim
licemernim stavom u srpskoj javnosti da treba sve zaboraviti i pomiriti
se, stavom koji se plasira kao konstruktivan i pozitivan, iako je to stav
kojim poinilac uzurpira glas rtve, tj. oprata sam sebi. Poinilac
izbegava da uini one korake koje bi on morao uiniti ako se nada
pomirenju (priznanje i kajanje), a istovremeno sebi oprata (to bi
mogla uiniti samo rtva). Meutim, taj lanak je isto teorijski,
nijednom reju se ne pominje realni kontekst, povod ovih teorijskih
razmatranja, ni praktine implikacije zakljuaka za proces konkretnih
eventualnih pomirenja izmeu konkretnih uesnika ratova iz kojih
smo koliko jue izali. Time ne umanjujem vrednost ovoga teksta, ve
samo ukazujem na, danas i ovde, psiholoki podnoljive i socijalno
prihvatljive granice razgovora o naim ratnim zloinima.
Metafora koju je u jednom drugom kontekstu upotrebio francuski
psihoanalitiar Kristijan David, odlino se moe primeniti na ovu
situaciju: konceptualni diskurs (...) deluje kao foret sa kuglicom
na vrhu. Uklonite kuglicu (to se moe desiti prilikom itanja nekog
referata, ili u ivotu, u nekom trenutku istine), i zebnja e iknuti,
krv e potei. ta bi znailo uklanjanje kuglice u razgovoru o rat-
nim zloinima? To bi znailo, pre svega, temeljno elaboriranje samih
dogaaja. Recimo u nedavnom pominjanju Srebrenice, povodom
sahrane jednoga dela rtava, iz naih medija teko da je iko mogao
shvatiti ta se to tano dogodilo u Srebrenici i ko je tu nad kim izvr-
io masakr. Ali jo daleko znaajnije, uklanjanje kuglice znailo bi
odgovarajuu promenu u naoj, ne samo intelektualnoj, ve i afektiv-
noj predstavi o nama samima: kakvi smo mi to ljudi? Ovaj nedosta-
ta ti vredi pamet, kada jedino u tome nalazi oslonac za oba stopala
(to je ono to Rade Konstantinovi naziva palankom prim. auto-
ra). To je tvoje i tvoje, bez obzira kako ga doivljavao i procenjivao.
Moe ga i mrzeti, ako si i dok si u tome, ali izvan toga pretvara se, u
najboljem sluaju, u senku; u gorem sluaju, postaje kukavni izdaj-
nik. (...) Kada se samo setim koliko si se svemu tome podsmevao, kao
da se nije i tebe ticalo, kao da te je uoavanje jada i gluposti uzdizalo
nad uoenim. Sada su te izleili od prividne nadmoi, vratili su te u
tvoj opor.
Meutim, za one koji ive ovde, mada ekskomunicirani iz plemena,
ponueni odgovor o plemenskoj prirodi drutva kao istoj datosti ne
moe biti dovoljan, jer je ta datost za individuu psiholoki neprihvat-
ljiva. ovek ima uroenu potrebu da komunicira sa drugim ove-
kom, tj. da veruje bar u naelnu mogunost komunikacije. ovek
(odrastao, onaj koji nije puki pripadnik opora) ne moe se odrei
ove potrebe (da bude pametniji od toga), ak i kada je ta potre-
ba sistematski frustrirana, jer je on socijabilno bie. U tom sluaju,
komunikacija mora da se prenese na meta-nivo: na razgovor o tome
zato ne moemo da razgovaramo. I o tome je ovde re.
Sa toga stanovita, u pomenutoj polemici u Vremenu padala je u oi,
naizgled nerazumljiva, vehementnost onih koji su poricali postojanje
zloina ili odgovornosti za njih. Ispoljeni snani afekat, agresivnost,
povieni ton, izbor leksike, prenebregavanje elementarne logike,
lini napadi, nesposobnost da se dri theme probandi, evazivnost,
argumenti ad hominem, sve je upuivalo na zakljuak da su nepo-
sredno ugroeni vani mehanizmi odbrane pripadnika plemena. Da
je u pitanju panika koja stvara ono to psiholozi zovu regresivnom
dediferencijacijom psihikog funkcionisanja: nesposobnost da se
injenice nepristrasno posmatraju van konteksta drugih psiholokih
potreba, elja i aspiracija subjekta (u ovom sluaju nebeskog naroda).
Ukoliko su ove potonje ugroene, utoliko gore po injenice.
2 .
Sa padom Miloevievog reima dolo je do izvesnog pomaka, u
saradnji sa Hakim tribunalom i u koliini dostupnih informacija
110 111
Dakle, pre i posle svih tih zloina. Jer, ako pogledamo unazad, istorija
poslednje decenije prologa veka za nas jeste istorija zloina. ak ne
istorija ratova, jer su se ti ratovi gotovo iskljuivo sastojali od nasilja
naoruanih profesionalaca nad civilima. Neko je ve primetio da se
ne moe imenovati nijedna bitka koja je bila voena tokom tih rato-
va, kao to je karakteristino upadljivo i odsustvo patriotskih heroj-
skih memoara, romana i flmova koji redovno prate prave ratove, u
kojima se velia naa herojska borba. albe veterana tih ratova da
im se ne ukazuje uobiajena panja i potovanje nisu bez osnova.
Oseanja prema njima variraju izmeu saaljenja i ravnodunosti,
do prezira.
Budui da stara predstava o sebi (pre zloina) nije mogua, a psiho-
loki je nemogue stvaranje nove (posle zloina), identitet itavoga
drutva i identitet svakoga pojedinca postao je sumnjiv, neodreen,
nestvaran, jer se identitet gradi na kontinuitetu predstave o sebi.
Sumnjiva je postala i sama stvarnost naega postojanja, gotovo sve-
dena na postojanje naih tela. Susreti ljudi ispunjeni su nepovere-
njem, jer se poverenje gradi na postojanosti naih identiteta, to jest
na postojanosti intelektualne i afektivne predstave o sebi. Mi se teko
uzajamno prepoznajemo, kao da se radi o glumcima koji igraju nae
nekadanje (sada nemogue) ivotne uloge. Potrebno je mnogo raz-
govora o onome to se dogodilo (lokalni eufemizam za zloine), da bi
se prepolovljeni ivoti spojili, da bi se ljudi ponovo mogli uzajamno
poznavati.
tak alosti to smo (bili) takvi kakvi smo (bili), ukazuje u stvari na
uzrok postojanja te slepe mrlje u naem oku i na funkciju kuglice
na foretu. Dolo je do onoga to psihijatri nazivaju disocijacijom
izmeu dogaaja i afekta.
Uzrok (i posledica) je strah. Taj strah Vinikot (D. W. Winnicott)
opisuje kao strah od ruenja. Strah od ruenja, prema njemu, nije
opasnost koja preti u budunosti, nego katastrofa koja se ve odi-
grala: Pojedinac je ve doiveo ruenje, ali kao injenicu koju nosi
skrivenu u svom nesvesnom, u tom smislu to ego nikada nije uspeo
da integrie neto toliko traumatino, i to se zbog toga naao u nekoj
vrsti agonije, preplavljen talasom jaim od najjae zebnje, talasom
koji preti da opustoi, porui, uniti njegov psihiki ivot u pravom
smislu te rei. Tu, dakle, postoji neprepoznata disocijacija izmeu
prolog dogaaja i tekog iskuenja (koje tek treba da nastupi).
Na nivou pojedinca, rezultat je psihika smrt. ovek ivi kao da
je ve umro, to je njegova glavna odbrana. Na nivou drutva, to je
nesposobnost da se postane ono to jesi. To je vana i velika la
ugraena delimino u intelektualnu i, to je mnogo vanije, u afek-
tivnu predstavu drutva o samome sebi. Ona ivot ini nestvarnim,
troi ogromnu psihiku energiju i onemoguava roenje novoga ja
sposobnog za ivot. (Vinikot)
3 .
ta podrazumevam pod time da ne moemo postati ono to jesmo?
Mi vie ne moemo biti ono to smo bili pre nego to smo poinili sve
te zloine ali takoe, ne moemo postati ono to posle toga jesmo,
jer ih (te zloine) ne priznajemo. Naa predstava o nama samima na
ovaj nain postaje nemogua, na nivou drutva i na nivou pojedina-
ca. U tom procepu, mi smo osueni da postojimo samo kao tela.
I kao pojedinci i kao drutvo, mi nemamo nunu zajedniku predsta-
vu o sebi, jer ona ne moe da se uspostavi. A bez takve predstave mi
sebe uopte ne moemo da vidimo kao lanove drutva. Ovde nisu
u pitanju puke teorijske konstrukcije. Kod konkretnih ljudi svakod-
nevno uoavam (a ponekad i oni sami govore o tome) nemogunost
da se uspostavi kontinuitet svoga ivota pre, sa svojim ivotom posle.
112 113
staru predstavu o sebi kao ratnom pobedniku, uprkos i bez obzira na
realnu injenicu poraza. ini mi se da bi oni koji uporno i bezuspeno
pokuavaju da suoe srpsko drutvo sa zloinima poinjenim tokom
prolih ratova, takoe trebalo da budu svesni sa ime se ovde sreu.
Elaboracija dogaaja svakako je neophodan i prvi korak u tom poslu,
ali samo intelektualni, moralni i politiki argumenti nisu dovoljni.
U interesu srpskog drutva mora se razviti strategija, kojom bi se
demontirao taj psiholoki mehanizam odbrane, kako bi ono moglo
postati ono to jeste.

Odjek, Sarajevo, ljeto-jesen-zima 2003.
Prljava trgovina
dokazima
Prema pisanju vaeg lista, premijer ivkovi je pre nekoliko dana
opomenuo vladu BiH da bi trebalo da odustane od tube za genocid
pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu protiv SCG, jer minis-
tarstvo pravde Srbije poseduje znaajne dokumente koji bacaju dru-
gaije svetlo na rat u BiH. Na to je ministar civilnih poslova BiH,
Safet Halilovi, pozvao SCG da te dokumente objavi. Ministar prav-
de g. Bati na to je izjavio da njegovo ministarstvo poseduje dokaze
da su i nad Srbima u BiH vreni progoni, etnika ienja, torture,
ubijanja, odvoenje u logore, ali da bi bilo smeno da objavljujemo
dokaze iz dokumentacije i ponovo preporuio BiH da povue tubu
da prolost ne bi remetila neke budue odnose. Ovde se postavljaju
mnoga pitanja, recimo:
1. Kakva je dananja slika o ratu u BiH, a kakva bi bila kada bi se
bacila drugaija svetlost na rat u BiH? Da li to g. ivkovi priznaje
da je sadanja slika slika genocida?
Uzgred, shvatam da upravo ova sumnjiva stvarnost naeg postojanja
i linih identiteta stvara kod ljudi oseanje da se biografje mogu slo-
bodno menjati, falsifkovati, krojiti po potrebi i volji, da svako moe
biti ta god je u stanju da zamisli. Jer ako je svako niko, svako moe
biti i bilo ko. Otuda uasna brbljivost ovoga drutva, otuda ona guva
pred TV kamerama, gde svi neprestano, ma ta bio prividan povod,
govore o sebi i samo o sebi (ja sam takav ovek). Kao u kakvom
butiku, biraju se i isprobavaju pred ogledalom javnosti razne javne
persone. Ovaj drutveni i lini gubitak predstave o sebi ne moe se
nadoknaditi nikakvim ulaskom u Evropu, NATO, nikakvim pohva-
lama drugih (koje tako opsesivno i poniavajue lovimo), nikakvim
zvaninim potvrdama. I tako e biti sve dok ivimo sklonjeni od
Bojeg pogleda. Uzgred, danas u Srbiji ima svega 0,5% ateista, tano
onoliko koliko je bilo vernika dok su Tito i Miloevi bili bogovi.
Budui da ne znamo ko smo, jasno je da ne razumemo ni ta se zbiva
oko nas. Da li je Kosovo nae? Da li je naa granica na Drini? Da li je
Srbija bila u ratu? Da li je Kari uspean biznismen ili ratni profter?
A vlasnik Pinka? Da li je Mladi heroj ili masovni ubica? Da li je
NATO zloinaka organizacija ili organizacija u koju treba integri-
sati nau vojsku? Da li je 5. oktobar bio revolucija ili vojni pu? Jesu
li Crvene beretke elitna specijalna jedinica ili ratni zloinci? Zato je
ubijen Zoran ini? Budui da ne razumemo ta se zbiva oko nas,
ne razumemo ni ko smo i ne moemo da postanemo ono to jesmo.
I zar je onda udno to se i politiki ivot kree po povrini, to se
iscrpljuje u sukobima linosti koje ne zastupaju nita, ne predstavljaju
nikoga i motivisane su samo linom koriu koju vlast donosi telima
njihovih nosilaca, kao to to uvek i biva u oporu.
4 .
U srpskom drutvu mora se inicirati proces aljenja koji se zavrava
odustajanjem od svega to je izgubljeno (Frojd), a to je intelektualna
i afektivna predstava nebeskog naroda o samome sebi. Nedavno div-
ljanje rulje na beogradskim ulicama posle utakmice sa Hrvatskom,
ilustrovalo je bes i agresivnost kojom se ta ugroena predstava o sebi
brani. Rulja je skinula zastavu sa hrvatske ambasade, simboliki odu-
zimajui Hrvatskoj dravnost, ime je trebalo psiholoki odbraniti
114 115
Drava nije narod
U krivinom zakoniku Jugoslavije iz 1951. politika dela bila su svrsta-
na u posebno poglavlje pod zanimljivom odrednicom Krivina dela
protiv drave i naroda. Ovom formulacijom sugerie se i implicira
da svaki postupak, svaka re, koji ugroavaju jednopartijsku komu-
nistiku dravu i reim samim tim predstavljaju i delo protiv itavog
naroda. Danas smemo da kaemo da se narod jedva oslobodio te
drave. Onda smo dobili dravu (reim) Slobodana Miloevia, pa
se narod opet jedva oslobodio te drave. Dodue samo delimino, jer
su novoga premijera ubili organi unutranjih poslova te nove drave,
to je bio povod za iskrenu optenarodnu alost. Pa zar ve jednom
nije jasno da je drava jedno, a narod drugo, ak i onda kada drava
sebe naziva narodnom vlau, ili onda kada su dravi puna usta
nacionalnog interesa?
Zar nisu gotovo sve komunistike diktature nazivale sebe dravama
narodne demokratije? Zar nacistika propaganda nije tvrdila da
Hitler personifkuje itav nemaki narod? Zar hrvatska ekstremna
desnica ne tvrdi da su svi Hrvati Gotovina i zar srpska ne tvrdi
da smo svi mi Karadi i Mladi? Zar Miloevi u Hagu ne tvr-
di da se tamo ne sudi njemu ve celom srpskom narodu, tj. da su
njegova dela i kriminalizovana drava kojom je suvereno vladao, u
stvari dela srpskog naroda? Zar ta vena podvala nije ve jednom
proitana? Izgleda da nije. Ona se ponovo provlai, recimo, u tekstu
mr Dragana Miljania, koji je pod naslovom U znaku etiri genera-
la objavio Danas 14. novembra. Autor ovoga teksta kae: Naime,
optube protiv sadanjih hakih zatoenika sadre i kvalifkacije o
zajednikim tj. kolektivnim akcijama vojske i policije SRJ (...) na
podruju Hrvatske i bive (sic!) BiH, a kasnije i na Kosovu, i dodaje:
Nije mi poznat, u bilo kojoj formi, zahtev novih vlasti o preformuli-
sanju ovih kolektivnih optubi Tribunala u individualne. Istog dana
Politika prenosi rei predsednika SCG, Svetozara Marovia, izreene
u Sarajevu: Nadam se da budunost i odnosi BiH i SCG nee vie
biti zasnovani na tubama (misli se na tubu za genocid BiH protiv
SCG pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu) (...) Krivce treba
izvesti na sud, ali za stradanja na prostorima bive Jugoslavije krivi
su pojedinci, a ne celi narodi.
2. Da li g. ivkovi misli da bi sliku genocida izmenili dokazi o stra-
danju i Srba u tom ratu?
3. Da li g. ivkovi misli da su zahtevi za odgovornou za genocid ili
progone Srba u BiH zahtevi kojima vlade mogu disponirati po svojoj
volji? Gde je tu pravda za rtve i njihove porodice? Da li to znai: mi
emo izneveriti svoje rtve, a vi izneverite vae? Mi emo potedeti
vae zloince, ako vi potedite nae?
4. Zato je smeno istinito osvetliti rat u BiH? Da li se to sa unutra-
njepolitikog prenosi na meunarodni plan metod ucene papirima
i trgovanja dokazima, koji praktikuju srpski politiari (nemoj ja da
progovorim)? Gde je tu pravo javnosti na istinitu informaciju? Da li
politiari postoje samo jedni zbog drugih (ja tebi pratam i prikri-
vam tvoju svinjariju, ako ti meni oprosti i prikrije moju)
I bez ovih poslednjih izjava, na stav prema postupku pred Meu-
narodnim sudom je neozbiljan. Poev od aljivih prigovora kako
nismo znali da nismo lanica UN dok tamo nismo ponovo primljeni
(a zato smo onda podnosili molbu za prijem?), preko nedavnih
ideja o nekakvom prebijanju ove tube sa naom tubom protiv
NATO (koju svakako moramo povui ukoliko elimo u NATO),
do zagovaranja jednostranog povlaenja te tube od strane BiH da
prolost ne bi remetila neke budue odnose (kao da se ti odnosi
mogu graditi na nepravdi), pa do neuke prie o tome kako bi tetu
plaali nevini (svaku ratnu odtetu uvek plaaju nevini, na primer,
roditelji za tetu koju uine njihova deca, ili primerenije, poslodovac
za tetu koju uini njegov slubenik), dok bi odtetu podelile rtve
sa zloincima (mada ovi potonji nikakvu tetu ne mogu ni dokazati
niti dobiti).
Nije ovo parnica kao svaka druga, kako nas ponekad uveravaju
zastupnici SCG u svojim javnim nastupima. U toj parnici mi moramo
pokazati svetu, u koji elimo da se vratimo, da smo svesni napora
koje moramo da uloimo kako bismo dokazali da vie nismo ono
to smo bili, da vie ne elimo da budemo ono po emu smo postali
slavni.
Danas, 15. 08. 2003.
116 117
sauesnika u zajednikom krivinom delu (koja je takoe kolektivna,
ali zasnovana na pojedinanoj kriminalnoj volji, svesti i pojedina-
nim postupcima u okviru zajednikog kriminalnog plana). Stvari su
toliko jasne da je teko oteti se utisku da je prosipanje ovakve magle
u stvari u funkciji potpunog negiranja bilo kakve krivice hakih
optuenika.
Politika, 19. 11. 2003.
ta je do sada
dokazano u Hagu
Razgovor vodila Milanka aponja-Hadi
Iako se jo ne vidi kraj suenju, u procesu protiv Slobodana Miloevia
ve je mnogo toga dokazano. Pre svega, mislim da je dokazana nje-
gova odluujua uloga u raspadu SFRJ i zapoinjanju ratova. Mada
to samo po sebi nije predmet optuenja, iz te predigre se jasno vidi
kako se Miloevi dokopao odluujueg uticaja i kontrole nad JNA
i njenim vrhovnim komandantom, Predsednitvom SFRJ. Dalje
je takoe dokazano da je preko JNA i srpske policije on uspeo da
ostvari i kontrolu nad paravojnim formacijama, kao i nad Vojskom
Republike Srpske, koju je formirao, naoruao i plaao. Kada se uzme
u obzir da je preko tzv. Zajednike komande Miloevi 1999. imao i
potpunu kontrolu nad snagama na Kosovu, njegova odgovornost za
zloine koje su poinili JNA, Vojska Republike Srpske, srpska polici-
ja i paravojne formacije oigledna je.
U odnosu na optubu za genocid, mislim da je samo postojanje geno-
cida dokazano, i to ne samo dokazima izvedenim na Miloevievom
suenju, ve i presudama i priznanjima drugih optuenih koji se
odnose na tzv. male genocide, tj. progon po etnikoj osnovi. Zbir tih
malih genocida u svojoj sumi jasno ukazuje na genocid, bez obzira
U oba teksta opet se (namerno? zato? u ijem interesu?) identifkuju
drava i njeni organi sa narodom (kojim narodom, ako je to drava
svih graana, dakle, Srba, Albanaca, Maara, Slovaka itd). Na osno-
vu ega na predsednik smatra da bi tuba protiv jedne kriminalne
drave, iji su organi (predsednik, vlada, vojska i policija) vrili teka
krivina dela, unutar i izvan granica, bila tuba protiv celog naroda?
Zato na predsednik zloine te drave podmee srpskom narodu?
Zar nije ta drava, koja sedi na optuenikoj klupi pred Sudom prav-
de i njeni organi, koji sede na optuenikoj klupi pred Tribunalom
u Hagu, ali i u Beogradu, po optunici za ubistvo Zorana inia
ista ona koja je preko svojih sudova vrila izborne krae, ista ona
ija je policija premlaivala pripadnike Otpora i druge demonstran-
te, ista ona koja je opljakala stare i nove tedie, napunila depove
vercerima nafe, cigareta i oruja i dakovima iznosila novac toga
naroda na Kipar? Zar onda nije neverovatno kada na predsednik
izjednaava tu dravu sa narodom?
Civilno drutvo, za koje se svi deklarativno zalau, bilo bi drutvo
koje bi dravu razumelo kao servis koji treba da slui graanima tj.
narodu, a ne kao ikonu kojoj narod treba da se neupitno klanja, ta
god ta drava radila. Odgovornost drave za postupke njenih organa
prema drugim subjektima meunarodne zajednice ista je ona odgo-
vornost koju drava ima prema sopstvenim graanima (narodu).
Izjednaavanjem drave sa narodom upravo se zagovara kolektivna
krivica srpskog naroda, jer drava je nesumnjivo kriva. Nije mogue
tu dravu uspeno odbraniti od njene krivice, niti bi krivica te drave
na bilo koji nain implicirala kolektivnu krivicu naroda. Upravo oni
koji brane Miloevievu kriminalnu dravu od osnovanih optubi za
zloine da bi navodno zatitili narod od optubi, ine tom narodu
medveu uslugu, jer prihvataju zloine te drave kao zloine celog
naroda.
U izlaganju Miljania kriju se jo opasnije implikacije, jer on izjed-
naava krivicu pripadnika zloinakog udruenja, kome su prema
optunici pristupili razni dravni organi vojske i policije, sa kolek-
tivnom krivicom naroda. Kolektiv tog zloinakog udruenja nema
nikakve veze sa kolektivitetom naroda. Kada se govori da nema
nikakve kolektivne krivice misli se na krivicu naroda, a ne na krivicu
118 119
B-104 o tome da je Frenki bio baziran u Bajinoj Bati i odatle
komandovao srpskom policijom, vojskom i paramilitarcima koji su
delovali u istonoj Bosni; svedoenje Arkanove sekretarice B-129 o
tome da je Arkan dobijao nareenja od DB i da je Vojska Jugoslavije
opremala i naoruavala Tigrove preko generala Duka Lonara;
svedoenje etnikog lidera iz Subotice C-47 o prelaenju u Bosnu,
kod Skelana, kamiona JNA sa vojskom, Crvenim beretkama, parami-
litarcima i padobranskom jedinicom iz Nia, i o tome da se etnikim
dobrovoljcima vreme provedeno na ratitu raunalo u dvostruki sta
za potrebe penzijskog osiguranja; svedoenje B-127 da su JNA i Vojska
RS delili isti radarski sistem, da su ofciri Vojske RS imali knjiice
Vojske Jugoslavije i primali plate iz Beograda; svedoenje C-1149 da
su JNA, policija Srbije i paramilitarci zajedno delovali pri prinudnom
iseljavanju, prebijanju i zatvaranju 1.700 civila Hrvata; svedoenje
C-013, pripadnika srpske policije u podruju Vukovara, da je ofcir
srpskog MUP-a bio zaduen za prevoz i distribuciju oruja, koje je
JNA slala preko Dunava radi naoruavanja lokalnih Srba u Hrvatskoj.
Zanimljive su i trake, kao ona na kojoj Frenki navodi mesta na koji-
ma su se Crvene beretke borile u Hrvatskoj i Bosni, ili ona na kojoj
eelj govori o tome kako ga je Jovica Stanii zaduio da prikuplja
dobrovoljce u Slavoniji i kako je DB dostavljala eelju oruje za nao-
ruavanje tih ljudi.
Onda je svedoio poslednji jugoslovenski premijer Ante Markovi.
Najznaajnija su svakako svedoenja Ante Markovia, Milana
Kuana i Stjepana Mesia, koji uspeno demontiraju osnovnu
odbranu Miloevia da je on toboe branio teritorijalni integritet
Jugoslavije, da su rat toboe zapoeli Hrvati, i da on nije odgovoran
za postupke JNA koja je bila pod kontrolom Predsednitva. Iz njiho-
vih iskaza je jasno da je prvi separatistiki ustav donela Srbija, da je
Miloevi sistematski ruio sve savezne institucije, da je tajno organi-
zovao oruanu pobunu u Hrvatskoj, da je amputirao Sloveniju da bi
prvo paralisao, a potom osvojio Predsednitvo, te da je na kraju pre-
ko Jovia kontrolisao Predsednitvo, a preko Predsednitva Armiju.
Svedoenje Ante Markovia je posebno znaajno, jer je preko njega u
dokazni materijal uneta knjiga Borisava Jovia Poslednji dani SFRJ.
da li su izvrioci genocidnog plana, pojedinano i u svakom kon-
kretnom sluaju, postupali sa genocidnim umiljajem i da li su bili
svesni celine plana. to se tie Miloevieve odgovornosti za genocid,
mislim da mu je do sada dokazano bar pomaganje. Naime, iako je iz
javnih istupanja politikog vrha bosanskih Srba, naroito Karadia,
odavno postalo jasno kakve namere oni imaju prema nesrpskom
stanovnitvu BiH, Miloevi im je preko krnjeg Predsednitva i
JNA na raspolaganje stavio sva sredstva za izvrenje krivinih dela i
nastavio to da ini i nakon masakra u Srebrenici, pruajui utoite
naredbodavcu toga masakra koji je javno boravio u Srbiji nakon to
je optuen za genocid. To su jasne radnje pomaganja. Naravno da mu
pri tom nimalo ne pomae injenica da je u meuvremenu i u zemlji
optuen za brutalna ubistva politikih protivnika, kao ni psihopatska
agresivnost, bezobzirnost prema rtvama-svedocima i cinizam koji
ispoljava u svojoj odbrani (Ja sam ovek mira).
Kako ocenjujete svedoenja Miloevievih saradnika?
Oni su svedoili o faktikom uticaju i kontroli koju je Miloevi
imao nad srpskim snagama, jer ga oni uzrono povezuju sa zloini-
ma koje su te snage poinile. To su, recimo: svedoenje Slobodana
Lazarevia, koji govori o delovanju DB-a u sukobima u Hrvatskoj;
svedoenje Zorana Lilia, koji svedoi da je Jovica Stanii imao
kontrolu nad Crvenim beretkama, a da je bio direktno potinjen
Miloeviu; svedoenje Milana Babia o kontroli srpskog MUP-a
nad policijom RSK, o tome da je Marti bio potinjen Staniiu;
svedoenje Aleksandra Vasiljevia o tome da je Frenki ispred MUP-a
Srbije obuavao dobrovoljce u Krajini, da je DB angaovala Kapetana
Dragana za iste svrhe i da su se Marti i Hadi obraali direktno
Miloeviu za municiju i rezervne delove; svedoenje Galbrajta o to-
me da Marti, Milanovi (zastupnik Srba iz Istone Slavonije) i Babi
nisu donosili nikakve odluke dok se ne konsultuju sa Miloeviem;
svedoenje Osmana Selaka, komandanta banjaluke pozadin-
ske baze JNA, da nijedan srpski i crnogorski ofcir nije napustio
Banjaluku, kada je navodno nareeno njihovo povlaenje iz Bosne,
ili da je Selakova baza svakodnevno kontaktirala sa Beogradom;
svedoenje Budimira Babovia o vebanju i naoruavanju paramili-
taraca u Bubanj Potoku kraj Beograda; svedoenje biveg korpiona
120 121
velike izglede da e biti premlaeni imali su muslimani i Hrvati koji
su bili istaknute linosti u drutvu, intelektualci i imuniji ljudi.
Premlaivanja su vrili i posetioci koji su dolazili u logor samo da bi
bejzbol palicama, pendrecima i kablovima, na koje su bile privre-
ne metalne kuglice, premlaivali zatvorenike. Mnogi zatoenici nisu
preiveli Keraterm. Njihova tela su stavljana u kontejner za ubre
ili ostavljana pored njega, a kada bi leeve odvozili iz logora drugi
zatvorenici su bili prisiljeni da ih tovare u vozila.
Slino govori Ranko ei o logoru Luka, gde je uestvovao u sek-
sualnom zlostavljanju, premlaivanju i nasuminim ubistvima.
Stevan Todorovi govori o svom ueu u premlaivanju, iznui-
vanju iskaza i seksualnom zlostavljanju muslimana u policijskoj
stanici u Bosanskom amcu, a Milan Simi o zlostavljanju u logoru
u Bosanskom amcu, gde je kao posetilac, zajedno sa drugim pose-
tiocima, Blagojem Simiem, Simom Zariem, Miroslavom Tadiem,
Stevanom Todoroviem i Slobodanom Miljkoviem, premlaivao
zatoene muslimane.
Miloevi vie nije tako samouveren, menja raspoloenje, popu-
ta mu panja.
Subjektivno, dakle psiholoki, mislim da arogantnog i nasilnog ove-
ka kakav je Miloevi teko opetereuje sopstvena nemo. Ona se
ogleda ne samo u tome to mu svakoga jutra stavljaju lisice da bi ga
doveli u sudnicu, to mora da ivi po dnevnom redu Sheveningena,
ve i u izdaji insajdera koju ne moe da kazni, u trijumfu politikih
protivnika kao to su Ante Markovi i Stjepan Mesi, i u promenama
raspoloenja srpske javnosti, nakon otkria njegove uloge u atentatu
na Ibarskoj magistrali i ubistvima uruvije i Stambolia. Ako se tome
doda injenica da su Mira Markovi i Marko Miloevi u bekstvu, da
srpska vojska uestvuje u operacijama NATO snaga, jasno je da se
itav njegov svet, gotovo neshvatljivo, preko noi potpuno uruio.
Sve su ea priznanja optuenih u Hagu. U kakvom su ona odno-
su sa Miloevievim suenjem?
Miloevi se brani ne samo poricanjem svoje odgovornosti za zlo-
ine, nego i poricanjem injenice da ih je uopte bilo i jasno je da
svako novo priznanje potkopava i njegovu odbranu. Zloini koje
opisuju svedoci i rtve bivaju potkrepljeni iskazima samih izvrilaca
tih zloina. Primera radi, o masakru u Srebrenici (za koji su, prema
Miloeviu, odgovorni Francuzi!) u svojim priznanjima nairoko i
potanko govore Momir Nikoli i Dragan Obrenovi, izvrioci masa-
kra. Oni govore o planu itave akcije koja je logistiki bila vrlo slo-
ena, o organizaciji hvatanja, transportovanja na stratita, ubijanja,
zakopavanja, otkopavanja i ponovnog zakopavanja hiljada rtava,
kao i o ueu raznih jedinica i mnotva ofcira, na elu sa Mladiem,
u ovom zloinu.
Predrag Banovi, recimo, u svom priznanju govori o logoru Keraterm
i onome to se u tom logoru dogaalo. Prema Miloeviu, to nisu bili
nikakvi logori, ve odredita gde su civili radi sopstvene bezbed-
nosti sklanjani iz podruja ratnih dejstava. Banovi, koji priznaje
da je u tom logoru ubio pet ljudi i uestvovao u premlaivanju 22
logoraa, ovako opisuje taj logor: Po dolasku u logor zatoenicima
je oduzimana sva lina imovina, a zatim bi ih tukli. Nakon toga bi ih
uterali u skladini prostor gde nisu mogli ni lei ni kretati se. Veina
ih je pozivana na ispitivanje gde su redovno dobijali batine. Naroito
122 123
njenih u BiH. Ona je ujedno razorila tezu o navodno spontanom
graanskom ratu u BiH. Ona je, naime, priznala sam zloinaki plan
i stavila Miloevia u sam centar njegovog stvaranja i sprovoenja.


Danas, 29-30. 11. 2003.
Ko sme
da se izvinjava
Omer Karabeg vodi razgovor sa Sranom Dizdareviem,
predsednikom Helsinkog komiteta BiH i Srom Popoviem
U poslednje vreme uestala su izvinjenja koja izgovaraju pred-
stavnici drava na podruju bive Jugoslavije. Mislite li da od toga
ima koristi?
Sra Popovi: U tim izvinjenima pominju se neka zla, neke nesre-
e, meutim, u srpskoj javnosti nikada nije jasno reeno koja su to
zla, kakve su to nesree. Oigledno je da su to eufemizmi za zloin.
tavie, u javnosti u Srbiji dominatno je poricanje da su ikakvi zlo-
ini injeni. Gospodin Miloevi nedavno je u Hagu tvrdio da su
za Srebrenicu odgovorni Francuzi, a mediji su to preneli bez rei
komentara. Tako da obian ovek dobija utisak da mi aljemo nevi-
ne ljude u Hag, i to pod pritiskom, zato to je to uslov da dobijemo
donacije, a ne zbog toga to su oni za neto odgovorni. Kod takvog
stanja stvari, mislim da su ta izvinjenja potpuno deplasirana. I ne
samo to; ne moete pobiti 200.000 ljudi, pa rei izvinite. To je, po
meni, uvredljivo.
Sran Dizdarevi: Slaem se sa gospodinom Popoviem, meutim,
odnekud treba poeti. Bez obzira to je rije o simbolinim gesto-
vima, o malim koracima u jednom tekom i bolnom procesu, ipak
mislim da su ova izvinjenja na neki nain probila led. Ako nita dru-
go, izali smo iz jednog zaaranog kruga u kome su sve strane tvrdile
kako su vodile odbrambene ili makar pravedne ratove, a da su drugi
ta je priznala Biljana Plavi?
Priznanje Biljane Plavi je bilo prvo priznanje koje je moda otvorilo
vrata ostalima. Imajui u vidu visoki poloaj koji je zauzimala, njena
saznanja o poinjenim zloinima bila su daleko ira i sveobuhvatnija,
pa se i njeno priznanje odnosi na mnoge zloine koje bi izvrioci
moda pokuavali da poriu.
Tako Biljana Plavi: pojedinano imenuje 391 logor koji su srpske sna-
ge uspostavile irom teritorije BiH; priznaje ubistva desetine zatvore-
nika u Manjai, 14 u Bratuncu, najmanje 266 u KPD Foa, 190 u selu
Grabovice, stotine u logoru Omarska; priznaje streljanje 250 zatvore-
nika u Prijedoru, ubistva neodreenog broja u Karakaju, logoru Suica,
Keraterm, Luka i jo 15 logora ili objekata u vezi sa logorima; priznaje
ubistva tokom napada na sela i gradove, 78 u Bijeljini, 65 ubistava u
Bratuncu, 10 u Brkom, streljanje 30 muslimana u Prohovu, ubistvo i
spaljivanje tela 70 muslimana u naselju Bikavac, likvidaciju vie stoti-
na mukaraca, ena i dece u Viegradu i na mostovima Drine, ubistvo
15 muslimana u Zvorniku i masovna ubistva u jo 15 mesta u BiH;
priznaje unitavanje preko 140 kulturnih i verskih spomenika Hrvata
i muslimana u BiH. to je jo vanije, ona priznaje da je sve to inje-
no u nameri da se prisilno i trajno uklone nesrbi sa teritorija na koje
su Srbi polagali pravo, te da je Radovan Karadi jo ranije javno
upozorio muslimane da e biti uniteni ukoliko budu traili suvere-
nu i nezavisnu BIH.
Koliko je to vano za Miloeviev proces?
Za Miloevievu odgovornost najvaniji je onaj deo u kome Plavi
priznaje da su u kreiranju i sprovoenju te namere, tj. cilja,
uestvovali mnogi pojedinci, ukljuujui Slobodana Miloevia,
Radovana Karadia, Momila Krajinika i Ratka Mladia, te da su
u sprovoenju te namere neki lanovi vostva blisko saraivali sa
Slobodanom Miloeviem. U njenom priznanju se govori i o ueu
MUP-a Srbije, politikog rukovodstva i vojnog vrha iz Beograda u
sprovoenju plana nasilnog razdvajanja etnikih zajednica i prisil-
nog trajnog uklanjanja nesrba sa teritorija na koje su Srbi polagali
pravo. Ovakvim priznanjem Biljana Plavi uinila je Miloevia
saodgovornim za svaki pojedini od hiljada i hiljada zloina poi-
124 125
onda da ponudi izvinjenje koje druga strana moe da prihvati ili da
ne prihvati. Tek nakon toga moe da se govori o nekom pomirenju.
Da li lideri na podruju bive Jugoslavije imaju moralni kredibili-
tet da upuuju izvinjenja? Recimo, Marovi je poetkom devede-
setih godina pohod na Dubrovnik nazvao ratom za mir.
Sra Popovi: Naravno da ne. Gospodin Marovi stvarno ima malo
kredibiliteta. On i moe da sedi na toj poziciji na kojoj sedi zato to
nikada niko nije ispitao njegovu odgovornost za sva ta zla o kojima
on sada govori.
Sran Dizdarevi: Ja, naravno, pamtim i gospodina Marovia i gos-
podina ukanovia iz vremena opsade Dubrovnika i rata u Bosni i
Hercegovini, ali ne mislim da treba ekati potpunu smjenu genera-
cija, jedan potpuno novi kvalitet, pa tek onda ulaziti u procese nor-
malizacije. Oni imaju legitimitet da govore u ime svojih zemalja. to
se tie moralnog kredibiliteta, ja mogu biti miljenja da je taj njihov
kredibilitet veoma upitan i veoma ranjiv, ali oni govore u ime zemalja
na ije elo su izabrani kroz demokratske forme i demokratske izbo-
re. Ta funkcija obavezuje, a samim tim i rijei koje oni iskazuju imaju
neku teinu, bez obzira na moralni aspekt stvari.
Sra Popovi: Mislim da nedostatak kredibiliteta onih koji se izvi-
njavaju utie i na kvalitet njihovih izvinjenja. Ta izvinjenja, izreena
od strane tih ljudi, deluju neiskreno, a naroito u sluaju kada ih nji-
hova javnost uopte nije ovlastila da takva izvinjenja daju. Izvinjenje
gospodina Marovia u oba maha primljeno je u ovoj sredini ili sa
ignorisanjem ili ak sa protestima. I zato se meni ini da je za kvalitet
tih izvinjenja nuno da se najpre utvrdi i prizna ta se uinilo, pa da
se tek onda izvinjavamo.
esto sam uo ovakve rekacije: ta on ima da se izvinjava u moje
ime, kada ja u svemu tome niam uestovao.
Sran Dizdarevi: Postoji veliki broj ljudi koji sebi nemaju ta da
prigovore, ali jedno je individualna krivica za poinjeni zloin, a
drugo je osjeaj kolektivne odgovornosti za politiku koja je proizvod
jednog stanja duha u kojem svi participiramo. I u tom smislu ja ne
inili zloine. Meni se ini da ova izvinjenja nagovijetavaju mogu-
nost da se konano, osam-devet godina nakon poinjenih zala, krene
u proces konanog utvrivanja istine i da se onda pokua uspostaviti
povjerenje koje e voditi ka pomirenju.
Sra Popovi: Ja razumem poziciju gospodina Dizdarevia, slaem
se da je ovo to se desilo nekakav pomak. Ali to je toliko minimalno u
odnosu na ono to se zbivalo, da je potpuno neadekvatno. Gospodin
Dizdarevi kae da je dobro to je konano, posle osam-devet godi-
na, neko uspeo da izgovori makar i eufemistika izvinjenja, ali posle
osam-devet godina niko u Srbiji nije suen za ta nedela. Ovde se
javnost ponaa kao da je sve oproteno, ako je uopte neega i bilo.
Trebalo bi prvo objasniti ljudima kako se to Mladi nakon Srebrenice
toboe krio, a moda se i sada krije, po Srbiji, otkuda prisustvo
Crvenih i svih drugih beretki, na stratitima Bosne i Hercegovine,
kakva je bila uloga JNA u Hrvatskoj i Bosni, pa se tek onda izvinja-
vati. Ako se ve izvinjavamo, onda treba znati na ta se to izvinjenje
uopte odnosi.
Sran Dizdarevi: Ja sam, naravno, pristalica toga da se uspostavi
pravda, i to ne samo na temelju presuda Hakog tribunala, jer taj
Tribunal do svog zatvaranja nee moi da razrijei vie od 150 najve-
ih i najvanijih sluajeva, dok, prema nekim procjenama, na ovim
naim prostorima ima desetak hiljada ljudi koji bi mogli odgovarati
za zloine protiv ovjenosti, ratne zloine i zloine genocida. Zbog
toga i domai sudovi u Srbiji i Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i
Hrvatskoj moraju konano progovoriti jezikom pravde i suoiti se
s tim da su njihovi sunarodnici inili zloine. Meutim, pravda ne
moe pokriti cijelu istinu. Treba ispisati jedinstvenu istoriju zbivanja
na ovim prostorima, umjesto tri, etiri ili pet interpretacija, koliko
ih danas imamo. Na osnovu toga svako od nas treba da prihvati svo-
ju odgovornost, ne samo krivinu, nego i svaku drugu, i da onda
krenemo u normalizaciju, u uspostavljanje odnosa kakvi dolikuju
civilizovanim narodima.
Sra Popovi: Ne mogu da se sloim sa gospodinom Dizdareviem
kada se on zadovoljava ovim redosledom poteza. Pravilan redosled
postupaka u procesu pomirenja morao bi da bude sledei: najpre stra-
na koja je uinila zla, kako kae gospodin Marovi, treba da prizna
ta je uinila, da kae da ne moe sebi da oprosti to je to uinila, pa
126 127
A kako biste komentarisali onu reenicu koja se esto izgovara:
Oprostiemo, ali neemo zaboraviti?
Sra Popovi: ivot se sastoji od pamenja i zaboravljanja. Sa suvie
pamenja ne moe se iveti. Ljudi su skloni da vremenom zaborave.
U tome ima i dobrog i loeg.
Sran Dizdarevi: Ja mislim da ne smije biti zaborava. Ako pogle-
damo nau prolost, izgleda da je svaka generacija morala proi kroz
kataklizmu i da je nedostatak i kolektivnog i individualnog pamenja
dijelom zasluan za obnavljanje tih ciklusa. Zbog toga mislim da ne
treba zaboravljati, da treba ugravirati uspomenu i na Jasenovac i na
Kozaru i na Srebrenicu. Ja, naravno, ne negiram snagu zaborava i
potrebu da se i na taj nain udaljimo od loih pamenja i loih isku-
stava, ali mislim da treba pamtiti sa pogledom unaprijed.
I na kraju, mislite li da je istinsko pomirenje uopte moguno?
Sran Dizdarevi: Uvjeren sam da je to mogue. Bez toga bi ivot
na ovim prostorima bio lien smisla. Podsjetio bih na onaj ve toliko
isticani primjer Njemake i Francuske koje su toliko ratovale u pro-
losti, a sada su njihovi odnosi na takvom stupnju da mogu da poslue
kao primjer ostalima. Zato i mi ne bismo mogli krenuti tim putem?
Nemamo mi u sebi vie zla nego drugi narodi.
Sra Popovi: Mislim da je proces pomirenja dug, bolan i sloen i
mislim da on umnogome zavisi od postizanja nekakve pravde. Da je
mogu, to pokazuje sluaj Nemake koja je uspela da se pomiri sa
celim svetom, iako su nacistiki zloini prevazilazili sve ono to se
ovde dogaalo. Kada e se to dogoditi? Po mom miljenju, do pravog
pomirenja e doi tek izmeu generacija koje nisu neposredno ues-
tvovale u nedavnim traginim dogaajima.

Most Radija Slobodna Evropa (RFE), 01. 12. 2003.
mislim da nevini treba da bjee od izvinjenja. Prije neki dan na jed-
nom okruglom stolu o Srebrenici uo sam izvinjenja naih beograd-
skih kolega, svi oni su bili antiratni aktivisti, ali su, poto je zlo dolo
iz drave u kojoj oni ive, osjetili potrebu da svoje izvinjenje upute
rtvama i svima onima koji su stradali zbog politike te drave.
Sra Popovi: Zloine u BiH inila je naa drava i naravno da kri-
vinu odgovornost za to snose organi te drave. Njenim liderima se
sudi pred Hakim tribunalom, a samoj dravi pred Meunarodnim
sudom pravde. A mi, graani te drave, odgovorni smo za svoj poli-
tiki izbor. Mi smo birali gospodina Miloevia, i to plebiscitom, u
doba kada je bilo jasno da je njegova politika politika rata. On je etiri
puta izabran na slobodnim izborima u Srbiji, on je posle Srebrenice
dobio dva miliona glasova u SR Jugoslaviji. I naravno da su svi oni
koji su za tu politiku glasali i koji su takvu dravu svojim glasovima
stvarali odgovorni za njene postupke. A ta je sa onima koji su glasali
protiv Miloevia, koji su osuivali zloine jo u doba kada su se oni
deavali, koji svojim postupcima nisu ni na koji nain doprineli tim,
kako kau pravnici, zabranjenim posledicama? Oni takoe mogu
biti odgovorni zato to, kako Hana Arent kae, ivimo meu ljudima.
Ako se radujete pobedi koarkakog tima Jugoslavije, iako niste dali
nijedan ko, nego ste sedeli u fotelji i navijali, onda isto tako treba da
se stidite zbog onoga to je radila vaa vojska.
Pored izvinjenja, u opticaju je jo jedna re pratanje.
Sran Dizdarevi: Ja bih rekao da je to individualni, zaista individu-
alni in, i da ga treba prepustiti svakom pojedincu, bez kvalifkovanja
oprosta kao neega to je neminovno i bez ega se ne moe. Ja mislim
da e biti opratanja, jer ljudi ne mogu da ive optereeni negativnim
nabojem i potrebom da zlo u sebi uvaju.
Sra Popovi: Vi ste pitali da li se opratanje moe zatraiti, to jest
zahtevati od rtava. Naravno da ne moe. Kao to je priznanje zlo-
ina i kajanje autonomni in onoga ko je poinio neko zlo, tako je i
autonomni in rtve da prihvati izvinjenje ili ne. Po mom miljenju,
kao to je u interesu onih koji su inili zlo da to priznaju i da se
pokaju, tako je i u interesu rtve, da bi mogla da nastavi normalan
ivot, da izvinjenje, kada je ono iskreno, prihvati. Ali to od rtve niko
ne moe da zahteva.
128 129
insistira na obavezama. Pa ako Tuilatvo eli da mi ispunimo svoje
obaveze, ono ne bi smelo to od nas da trai, jer se mi onda zdravo
zainatimo, pa neemo uopte da saraujemo. I glasamo za radikale.
Ovde je implicirano rasuivanje da se ne radi o pravima i dunosti-
ma, nego o interesima (u interesu je same Karle del Ponte, pouava
je prof. Dimitrijevi, da ne radi svoj posao, da mnogo ne insistira, jer
inae nee dobiti nita, tj. onda mi neemo uopte izvravati svoje
meunarodne obaveze). Nego hajde da se nagodimo.
Ali, kako i da se pogaamo kada su i sami ti interesi pogreno shva-
eni. U naem je interesu da ispunjavamo svoje meunarodne oba-
veze i u naem je interesu da se kazne zloinci meu nama, da se
krivica individualizuje i da se demontira kriminalna drava koja je
zloine planirala, podsticala i pomagala. Ako mi sami ne razumemo
da nam je takoe u interesu da razumemo ta nam je u interesu,
utoliko gore po nas. U to se niko nee meati, svako ima pravo na
samodestrukciju. Zato mi mislimo da je neko drugi duan da o
naim interesima vodi rauna vie nego mi sami? Zato mislimo da
moemo bilo kome da prebacujemo to to ne ini i da pretimo sop-
stvenom samodestrukcijom? Zar smo mi maloletnici, nesposobni da
vodimo rauna o sebi (dakle, neodgovorni za svoje postupke i svoju
budunost)? Zar smo mi toliko neuraunljivi da o naim interesima
treba da brine neki staratelj? Zato oekujemo da cela meunarodna
zajednica, Ujedinjene nacije i njihov Tribunal, ta Evropa iji smo
deo oduvek bili treba da napuste svoj sistem vrednosti (da se zlo-
ini moraju kanjavati, a da se ugovori moraju izvravati) da bi nas,
protivno ak i naem sopstvenom interesu, odobrovoljili? Zato ceo
svet treba da vodi rauna o naem otporu osnovnim civilizacijskim
vrednostima i da mu se prilagoava? Zato bi taj svet trebalo samo
da nas izdrava i alje nam poklone (lat. donatio), a naa je stvar to
to emo sa tim parama subvencionisati sunarodnike optuene za
genocid i njihove porodice. (Prilikom trajka radnika u US Steelu,
novinari su zabeleili dva transparenta: Dajte pare! i Idite kui!)
Mi pijani hodamo sredinom autoputa, oekujemo da nam se pri-
lagodi ostali saobraaj i zameramo Karli del Ponte to nam trubi:
time nita nee postii, jer to trubljenje u nama samo stvara otpor
pa emo se baciti pred prvi kamion. Pa nek onda vide ta e! U
Nai zloini
i na interes
Vojin Dimitrijevi, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, na
tvrdnje Karle del Ponte da se Mladi nalazi u Beogradu, izjavio je za
B92 da se ona nee smiriti dok u Srbiji na vlast ne dovede krajnju
desnicu i tada e biti ispunjeno njeno proroanstvo da je sa ljudima u
Srbiji nemogue saraivati (...) Ona bi morala da shvati da se nijedno
suenje ne vodi u politikom vakuumu. Utisak je da je jedna vlada
koja je bila spremna na saradnju, ve od izruenja Miloevia stalno
izloena pritiscima, a to ovde stvara otpor koji e rezultirati vladom
koja uopte nee hteti da sarauje sa Tribunalom. Pogledajmo malo
logiku ove izjave.
Nema nikakve sumnje da postoji obaveza (dunost) drave da sara-
uje sa Hakim tirbunalom i izruuje optuene. tavie, obaveza
saradnje nita drugo i ne podrazumeva do pomo u prikupljanju
dokaza i izruivanje optuenih. Sa time se niko ne moe sporiti.
Takoe je jasno da je, s druge strane, dunost tuiteljke Karle del
Ponte da insistira na tome da naa drava ispunjava svoje obaveze
(tj. da vri pritisak na nosioca te obaveze). Jedna od glavnih zamerki
antihakog lobija Tribunalu je da je to politiki sud. Sutina ove
zamerke je u tome da, navodno, Tribunalu nije primarna namena i
namera da pred lice pravde izvede ljude za koje osnovano sumnja da
su poinili ratne zloine, ve da postigne neke politike (srobofobne)
ciljeve. Da je osnovana i da se moe dokazati, bila bi ovo znaajna
injenica. Dostojanstvo suda, a ja bih rekao i njegov kredibilitet,
sastoji se u ogranienosti njegovog zadatka (Hana Arent). Ni sud
ni tuilatvo ne smeju se rukovoditi nikakvim drugim motivom do
kanjavnjem krivaca.
Ali ta se ovde dogaa? Profesor prava dr Vojin Dimitrijevi zame-
ra Tuilatvu to to ne vodi politiku (tj. ne shvata da se ne sudi u
politikom vakuumu). Po profesoru Dimitrijeviu, Tuilatvo bi
moralo da shvati da u naoj zemlji postoji otpor prema izvravanju
naih meunarodnih obaveza i da e taj otpor biti sve vei to se vie
130 131
kamarile. Miloevieva osuda za genocid mogla bi pasti na teret cele
drave, jer to je jedino krivino delo za koje moe biti odgovorna
drava, koja inae krivino ne odgovara. Da poemo od kraja.
Meunarodni sud pravde nije krivini sud i naa drava pred njim ne
odgovara krivino. Drava nikada ne odgovara za krivina dela, pa ni
na tom sudu, pa ni za genocid. Drava odgovara za posledice krivi-
nog dela koje su u vrenju slube izvrili njeni izabrani organi, njena
administracija, vojska, policija itd. Drava uvek i svuda odgovara
za takve posledice, kao i za svaku drugu tetu koju u vrenju slube
priine njeni organi (recimo, protivpravno liavanje slobode). To to
drava odgovara za tetu koju priine njeni organi, prof. Dimitrijevi
predstavlja kao neki paradoks. Ali, ono to on eli da kae je da nije
lepo da svi plaamo za grehe svoje drave (njenih organa). Kakve
veze mi imamo sa time to rade na predsednik ili nai generali?
Pa nee biti da je ba tako, pogotovo kada se zna da je taj predsednik
izabran aklamacijom i potom etiri puta biran na (raznim) predsed-
nikim izborima, poslednji put revolucionarne 2000, sa dva miliona
glasova. Da li se eli rei da su birai neodgovorni za svoj glas? Da
je birako telo neodgovorno? Ono se jeste ponaalo neodgovorno,
ali odluka veine obavezuje sve. ega u tome ima iracionalnog?
Kada ovaj razlog proglaava racionalnim, prof. Dimitrijevi u stvari
hoe da kae da je razumljivo to to je neprijatno sada plaati ceh.
Meutim, duniku je to uvek neprijatno. On racionalno ne eli da
plati dug. Ali, da li je to pravni razlog da mu sud dug oprosti?
Trei razlog: Merila koja postavlja Konvencija o genocidu su stroga.
Ma koliko strano bilo masovno izvravanje zloina, ono ne predstav-
lja genocid bez genocidne namere potpunog ili deliminog unitenja
jedne nacionalne, etnike, rasne ili verske zajednice. Da bi se ona
(namera) utvrdila, potrebno je nai dokaz kakav je Nirnberki sud
imao u vidu zapisnika sa konferencije u Vanzeu, gde je vrh nacistike
Nemake reio da pristupi brutalnom konanom reenju jevrejskog
pitanja. Stie se utisak da prof. Dimitrijevi misli da je nacistikom
vrhu u Nirnbergu sueno za genocid, a da je to bilo mogue, jer je
bio dovoljno neoprezan da svoje genocidne namere zapisniki kon-
statuje. Nita slino nije se dogodilo. Nirnberki sud nije utvrivao
nikakvu genocidnu nameru, jer za genocid nije ni sudio, pa njegova
sukobu prava (dunosti hakog tuioca i suda i nae obaveze da sa
njima saraujemo) i naeg otpora pravu, svako od nas pojedinano
je ili deo problema (otpora) ili deo reenja. Stajati sa strane, ispisan
iz ive stvarnosti ovoga drutva, i konstatovati objektivno neumitnu
i nepromenjivu injenicu otpora pravu, znai postati deo problema.
Snagu tom otporu daju brojni strasni poricatelji i simultani revizio-
nisti nae nedavne istorije (koji su poeli da je revidiraju jo dok se
stvarala, a nastavljaju to da ine i danas). Snagu tom otporu daju i oni
koji ga iz neutralne, objektivne pozicije prihvataju kao nepromenjivu
datost, kojoj se svi mi pojedinano i ceo svet moemo samo mudro
prikloniti. Koga vam je moliti, nije vam ga ljutiti.

Helsinka povelja, 73-74, februar-mart 2004.
Racionalni otpor
Povodom eventualnog postojanja odgovornosti za genocid na strani
Slobodana Miloevia (pred Tribunalom u Hagu) i na strani nae
drave (pred Meunarodnim sudom pravde), prof. Vojin Dimitrijevi
u prvom broju novog magazina Forum ima ozbiljnih sumnji da
ovakva odgovornost postoji. On za to navodi tri razloga.
Prvi razlog: Haki tribunal je dosad odbacio sve optube za geno-
cid, izuzev u prvosvetepenoj presudi protiv generala Krstia, koja
nije konana. Ovom nepotpunom indukcijom se sugerie zakljuak
da nikakvog genocida tu nije ni bilo. Naravno, u meuvremenu je
presuda protiv generala Krstia postala pravosnana, a jedan jedini
sluaj krivine osude je dovoljan da, ovoga puta ispravno, zakljuimo
da je postojanje genocida utvreno sudskom presudom. Da li to uti-
e na stav prof. Dimitrijevia? Ne znamo, nismo uli.
Drugi razlog: Racionalni razlozi se svode na brigu da svi graani
Srbije i Crne Gore ne plate za politiku biveg predsednika i njegove
132 133
namere? Plaali ste vojsku koja to ini, slali joj oruje i municiju,
prikrivali uinioce po delu. Kakve li su vam bile namere? Kako ih
utvrditi bez zapisnika? Ova i sline tobonje zabrinutosti i vajkanja
nad tekoama Tuilatva prisutni su od poetka suenja. Nema
niega misterioznog i nedokuivog u utvrivanju namera. Svi mi to
inimo svakodnevno u linim kontaktima. U krivinom postupku
injenica postojanja namere dokazuje se svim dokaznim sredstvima,
o njoj se zakljuuje sa stanovita zdravog razuma i normalnog ljud-
skog iskustva, uzimajui u obzir sve okolnosti dogaaja (kao to je,
recimo, rana Karadieva izjava da muslimana u Bosni nee biti
ili priroda odnosa Slobodana Miloevia i Karadia, ili prikrivanje
Mladia posle genocidnog masakra u Srebrenici ili slanje naoruanih
dobrovoljaca u Bosnu, ili veze Vojske Republike Srpske sa Vojskom
Jugoslavije, ili hapenje dezertera iz Vojske RS i njihovo vraanje u
BiH itd).
Ve je bilo rei o savetima koje prof. Dimitrijevi alje Tuilatvu
Hakog tribunala da ne insistira mnogo na izruenjima, jer u
Srbiji prema tome postoji otpor, pa se moe desiti da mi potpuno
prekinemo saradnju sa Hakim tribunalom. Postavlja se pitanje da
li profesor Dimitrijevi ovakvim svojim rezonovanjima, u stvari, ne
podstie takav otpor?

Helsinka povelja, 75-76, jun-jul 2004.
praksa u tom pogledu ne moe da predstavlja nikakav pravni prese-
dan. Naime, u doba Nirnberkog procesa takvo krivino delo nije
ni postojalo. Sam pojam i njegova defnicija dati su tek u Rezoluciji
Generalne skuptine UN na prvom zasedanju 11. decembra 1946, a
Nirnberki proces je dovren 1. oktobra 1946. Dakle, Nirnberki sud
nije utvrivao nikakvu genocidnu nameru, pa samim tim nije mogao
ni trasirati metodologiju kojom bi se takva namera utvrivala.
Poto je (pogreno) utvrdio da je za dokazivanje genocidne namere
potrebno nai zapisnik, prof. Dimitrijevi nas podsea da jo nije
naen slian dokument koji bi se odnosio na politiku elitu SRJ i njene
saveznike i saradnike. Dakle, prema prof. Dimitrijeviu, bez zapis-
nika ili slinog dokumenta ne moe se dokazati namera, a bez
namere nema genocida, ergo ni Miloevi, ni SRJ ni za kakav genocid
ne mogu biti odgovorni. Quod erat demonstrandum. Ostavimo sada
po strani odgovornosti SRJ, jer u postupku pred Meunarodnim
sudom pravde, koji nije krivini sud, vae druga pravila dokazivanja,
koja zahtevaju nii stepen izvesnosti. Ograniimo se na dokazivanje
odgovornosti Slobodana Miloevia pred krivinim sudom. Cela
pria o tobonjim nepremostivim tekoama u dokazivanju namere
je mistifkovana. Teko je oteti se utisku da se to ini samo zato to se
prieljkuje da se te namere ne dokau (naravno, iz racionalnog razlo-
ga). Naime, sudovi svuda, pa i kod nas, dnevno u stotinama sluajeva
utvruju namere poinioca. Genocid nije nikakav poseban sluaj
koji zahteva utvrivanje namere, kako se to eli predstaviti. Merila
koja postavlja Konvencija o genocidu su stroga, a stroga su zato to
zahtevaju da se utvrdi postojanje namere. Pa podjednako su stroga i
merila za sva krivina dela kod kojih je potrebno utvrditi nameru.
Uzmimo moda najbanalnije od svih krivinih dela krau. Kraa
se defnie kao oduzimanje tue pokretne stvari u nameri da se
njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska
korist. Dakle, mora se utvrditi namera. Da li je to neki problem,
pa zar to svakodnevno ne ine sudovi u stotinama hiljada sluajeva,
ak i kada lopov ne sastavi zapisnik (ili slian dokument) o nameri
prisvajanja? Lopov vam je izvadio novanik iz depa i otrao niz
ulicu. Kakva li mu je bila namera? U jednoj sedmici sistematski
je pobijeno 8000 ljudi druge etnike pripadnosti. Kakve li su bile
134 135
za ekonomiju: To je teorija koja moe da podri i najneodrivije
poricanje, kao to je ono koje izriu poricatelji holokausta, kojima
odlino zvui tvrdnja da proli dogaaji mogu biti tumaeni samo
u skladu sa sadanjim konsenzualnim vrednostima ili idejama o
onome to se trenutno i uslovno smatra dobrim uverenjem. ak i
najsiroviji poricatelji mogu da eksploatiu postojeu intelektualnu
slabost i da tvrde da oni ne nude nita drugo osim alternativne ver-
zije istorije. Debora Liptat je s pravom zaprepaena spremnou
profesora univerziteta, studenata i medija da poricanje holokausta
shvate samo kao drugu stranu ili razliitu verziju istine. Ne moemo
se pozivati na relativnost znanja da bismo potvrivanju holokausta i
njegovom poricanju dali isti status u visokokolskoj raspravi. To ne
inimo ni kada se radi o shvatanju da je Zemlja ravna ili tvrdnji da
ropstva nikada nije bilo. To nisu dva stanovita jedno od njih je
naprosto fanatino odbacivanje dokaza i nepotovanje zakona razu-
ma i logike. (Stenli Koen, Stanje poricanja, Samizdat B92, 2003)
Dakle, srpsko vienje gospoe Smajlovi naprosto je fanatino odba-
civanje dokaza i nepotovanje zakona razuma i logike. Zemlja nije
ravna ploa.

Danas, 16. 04. 2004.
Fanatizam poricanja
U anketi koju je sproveo Sran Kusovac, novinar Slobodne Evrope i
koju je nedavno preneo Danas pod naslovom Zato Srbi mrze Hag,
objavljeno je i zanimljivo miljenje novinarke Ljiljane Smajlovi,
omiljenog srpskog eksperta za pitanja Hakog tribunala: Mislim da
postoji centralni nesporazum i bitni sutinski nesporazum izmeu
Srba i Haga, odnosno izmeu bilo koje nacije o ijoj bi se istoriji,
sudbini ili politici reavalo negde daleko od te zemlje. Znai, ovde
je stvar srpskog vienja onoga to se deavalo u poslednjih petnaest
godina i zapadnog vienja ili vienja glavnog dela meunarodne
zajednice. Ta dva vienja su bitno suprotstavljena i naprosto mislim
da, kakav god da je sud, gotovo nema naina da se te dve verzije
usklade na srpsko zadovoljstvo.
Malo zapleteno. Moglo bi se to rei i mnogo jasnije. Vienje glavnog
dela meunarodne zajednice izraeno je optunicama. Prema tom
vienju, postoji osnovana sumnja da su tzv. pripadnici srpskih sna-
ga vrili zloine tokom prolih ratova. Sa druge strane, vienje (bolja
re bi bila murenje) Srba je onom prvom bitno suprotstavljeno,
to jest Srbi prosto negiraju te zloine. I poto nema nade da se te
dve verzije usklade na srpsko zadovoljstvo, tj. nema nade da meu-
narodna zajednica prizna da Srbi nisu inili zloine, oni, normalno,
mrze Hag. Sasvim postmoderno ne postoji nikakva istina o tome
da li su se ti zloini dogodili ili ne. Tome ne pomau ak ni priznanja
samih poinilaca Srba. Sve je to samo nesporazum. Postoje samo
dva vienja i nema nikakve nade da se ustanovi ta se stvarno doga-
alo. Po jednoj verziji, na primer, Mladi je osnovano osumnjien
za genocid, a po drugoj je heroj. A sama gospoa Smajlovi nema
nikakvu verziju. Ona nema pojma ko je tu u pravu.
Ili bi se, ipak, moglo zakljuiti da i sama zastupa srpsku verziju, budu-
i da spada u Srbe? Takoe se moe zakljuiti da gospoa Smajlovi
smatra neprirodnim neto emu bi se protivila bilo koja nacija da
se istina o njoj utvruje, ne daj boe, negde daleko od te zemlje. Sa
one strane Alpa. Zanimljiva teorija. Ali prilino neoriginalna. Evo,
recimo, ta o njoj pie Stenli Koen, profesor uvene Londonske kole
136 137
ljutih protivnika, u stvari neprijatelja, u stvari krvnih neprijatelja,
prividno je postignuta tako to se i u meusobnim obraunima i
u javnosti, svesno ili nesvesno, ali sistematski preutkuje osnovno
pitanje koje predstavlja kamen razdora: odnos prema prolosti, pita-
nje ratnih zloina, saradnja sa Hakim tribunalom. Pitanje koje e se
postaviti pred vladu prvoga dana posle njenog formiranja glasie: ta
e biti sa etiri generala? Konsenzualna tiina koja vlada u vezi sa
tim pitanjem glasnija je od svega o emu se govori. Jedni ute o tom
pitanju iz straha od reakcije veinske (patriotske) javnosti, drugi iz
straha od reakcije Evrope, naeg donatora.
Samo ovo utanje i ovaj previd omoguavaju privid opte saglasnosti
o strategiji ostvarivanja nacionalnog interesa; samo pogreno itanje
raspoloenja birakoga tela omoguava privid postojanja nekakvog
demokratskog bloka. Prikrivene i stalno demagoki prikrivane razli-
ke u odnosu prema prolosti, zloinima i Hakom tribunalu, pravi
su i realni uzrok podele u birakom telu i raskola meu strankama.
Poloaj neke stranke na politikoj mapi pre svega se odreuje u
odnosu na to pitanje. Toma Nikoli je zato u pravu kada DSS nazi-
va svojim prirodnim saveznikom, bez obzira to je Kotunici ova
izjava ljubavi pred Evropom neprijatna. Sutina njihovog prirodnog
saveznitva sastoji se, naravno, u falsifkovanju, negiranju i bagate-
lisanju neslavnih injenica nae nedavne prolosti. Nije li Kotunica
istupio iz DOS-a i preao u opoziciju zbog isporuivanja Slobodana
Miloevia, nije li zagovarao kontinuitet sa socijalistiko-radikal-
skim reimom za koji je Hag takoe bio deveta rupa na svirali,
ne zagovara li danas diskontinuitet sa reimom koji je (kako-tako)
saraivao sa Hagom?
U poslednjem broju Republike dr Vesna Pei ovako pie o danima
posle 5. oktobra: Strateko sukobljavanje oko prolosti dokrajilo
je i teoretsku mogunost uspostavljanja minimalnog konsenzusa,
od kojeg je mogao krenuti proces konstituisanja politike zajednice
i donoenja ustava. Racionalna refeksivnost kao jedini neideoloki
kreator dravnog identiteta bila je blokirana zbog negiranja neugled-
ne prolosti (itaj: masovnih zloina prim. autora) i propagande
zaborava, kao i isto funkcionalistikog odnosa prema njoj (itaj:
saradnje sa Hagom, pod pritiskom prim. autora). Pitanje saradnje
Strah od istine
Nali smo se, opet, u dubokoj politikoj krizi. Politiki akteri i
komentatori tumae tu krizu i njene uzroke na razne naine, pa u
skladu sa svojim zakljukom i svojim politikim preferencijama
pripisuju odgovornost za nju raznim akterima i pojavama. Politiari
optuuju jedni druge za iskljuivost i sebinost, a komentatori onda
njih optuuju za preveliku sujetu i nesklonost kompromisu. Neki
optuuju privatizaciju, neki optuuju radikale, a neki ak i Karlu del
Ponte. Demokratski blok je konano pobedio, a sada se unutar njega
akteri svaaju. Celokupna srpska javnost i Evropa slono ih teraju da
se sloe i prue jedni drugima demokratsku ruku. Gospodin Mihal
Rama u vaem listu opominje ih da se birai ljute. Svi u glas zahte-
vaju konsenzus.
A ta ako konsenzus nije mogu? Lideri stranaka se brane da bi tim
konsenzusom izneverili svoje birae. Strankama se, opet, zamera da
stranake interese stavljaju iznad nacionalnih. Ali, ta ako sami birai
u skladu sa svojim stranakim opredeljenjima dijametralno suprot-
no i nepomirljivo gledaju na to ta su nacionalni interesi? ta ako
drugaije vienje nacionalnih interesa ini sutinu tog omrznutog
stranakog interesa? Nisu li onda i same stranke dune da se bore za
opredeljenja svojih biraa? Ako je iko odgovoran za pat situaciju u
kojoj smo se nali, onda je to podeljeno i meusobno suprotstavljeno
birako telo. Birai koji sada negoduju zato to stranke ne mogu da
se sloe, u stvari negoduju zbog toga to njihovi politiki protivnici
nee da uzmaknu. Paraliza nije plod neije zle volje, ona je stvarnost
srpskog birakog tela.
Onda se, naravno, postavlja pitanje u emu te demokratske stran-
ke i njihovi birai ne mogu da se sloe, kada se zna da su sve one
za ulazak u Evropsku uniju, u NATO, za privatnu svojinu i trinu
ekonomiju, za privredni oporavak, za pravnu dravu, za izgradnju
dravnih institucija? Reklo bi se da su u svemu tome meusobno
saglasni. A u mnogim stvarima mogli bi biti saglasni ak i sa revidi-
ranim politikim deklaracijama radikalne stranke, koja je pametno
odustala od svojih zahteva za uniju sa Belorusijom. Ova saglasnost
138 139
nekorektno rei prostu istinu nije problem u Tomislavu Nikoliu,
pun je svet tomislava nikolia, ve je problem u onom milionu biraa
koji bi da ga vide kao predsednika Srbije. Strah da se to kae ne sluti
na dobro.
Danas, 02. 02. 2004.
sa Hagom je, u stvari, krnjilo i inae nategnutu podrku reforma-
ma, jer je veina populacije bila protiv te saradnje. Ono to je onda
ometalo proces konstituisanja politike zajednice, donoenja ustava
i podrku reformama, ometa ga i danas.
Jo je reitije stanovite Nenada Dimitrijevia, koje citira dr Pei, a
prema kome on razlikuje tri vrste odnosa prema prolosti u srpskoj
politici: (1) strategija odbrane nacionalnog identiteta i dostojan-
stva (...) konkretizovana kroz minimizovanje ili potpuno negiranje
ratnih zloina poinjenih od Miloevievog reima (koja se pripi-
suje DSS-u); (2) strategija apsolutnog zaborava koja pitanje moralne
odgovornosti za rat i poinjene zloine odbacuje kao moralistiko
i tetno (koja se pripisuje G17), i (3) strategija suoavanja sa pro-
lou kroz moralnu refeksiju, ili strategija ovladavanja prolou.
Najvaniji Dimitrijeviev stav, koji citira dr Pei, je da prve dve
strategije, negiranje i zaborav, podjednako ugroavaju perspektive
demokratije u Srbiji ako demokratiju shvatimo kao sposobnost
samoprikazivanja, korigovanja i socijalnog uenja. Nakon autorita-
rizma, ratova i poinjenih zloina, mogunost politike zajednice
neizbeno ukljuuje refeksiju o nasleu koje su ostavile prakse pret-
hodnog reima. (Nenad Dimitrijevi)
Stranke koje odbijaju, ometaju, odbacuju suoavanje sa prolou,
konkretizovanu kroz saradnju sa Hakim tribunalom, ne mogu biti
deo bilo kakvog demokratskog bloka, jer ugroavaju perspektive
demokratije. Birai koji se za ove stranke opredeljuju spremni su
da plate tu cenu. Kompromis koji se zahteva izmeu onih koji (bar)
pristaju na saradnju sa Hakim tribunalom i spremni su da se suoe
sa prolou (makar pod pritiskom) i onih koji na to ne pristaju
nije mogu. Sami birai su u vezi sa tim pitanjem strasno i iskljuivo
suprotstavljeni. Problem je u naoj javnosti i, pre svega, u naem
birakom telu, koje daje prednost onim strankama koje zagovaraju
negiranje ili zaborav prolosti i zloina, koje dostojanstvu daju
prednost nad demokratskim perspektivama.
A stranke se zauzvrat populistiki klanjaju birakoj volji (Vox
populi, vox dei, bira je svetinja), kao da ih ta ista biraka volja nije
dovela na vlast i drala na njoj punih 12 godina. Zato je ovde politiki
140 141
Izbegavanje bola
Pitanje saradnje sa Hakim sudom za ratne zloine, uprkos famoznoj
devetoj rupi na svirali (V. Kotunica), neprestano izranja na naoj
politikoj sceni; ak bi se moglo rei da to se to pitanje vie potis-
kuje ono jae skae. Uzrok tome nije omrznuta Karla del Ponte.
Samo mala deca misle da je zubar uzrok zubobolji. Pravi uzrok lei
u injenici da je pitanje te saradnje neraskidivo povezano sa srpskim
nacionalnim interesima, o kojima (bar deklarativno) postoji opta
saglasnost. Koji su to interesi? Pomenimo glavne:
1. da se utvrdi krivino-pravna odgovornost neposrednih poinilaca
i naredbodavaca ratnih zloina, jer je nacionalni interes da ivimo
u drutvu koje sankcionie zloin. Ako nam u tome pomae Haki
sud, na interes je da pomaemo tom sudu. Niko se jo nije usudio
da ustvrdi da je tamo neko kanjen nevin;
2. da ivimo u demokratskom drutvu. Pacifkovanje prolosti
(...) ugroava perspektive demokratije u Srbiji (...) ako demokratiju
shvatimo kao sposobnost samoprikazivanja, korigovanja i socijalnog
uenja. Nakon autoritarizma, ratova i poinjenih zloina, mogunost
politike zajednice neizbeno ukljuuje refeksiju o nasleu koje su
ostavile prakse prethodnog reima (Nenad Dimitrijevi);
3. da ostvarimo spoljnopolitike ciljeve, kao to su ulazak u NATO,
pristup evropskim integracijama i puna politika, ekonomska i kul-
turna saradnja sa neposrednim susedima (naroito sa onima prema
kojima smo inili zloine). Ostvarenje ovih ciljeva je uslovljeno
saradnjom sa Hagom;
4. da ostvarimo povoljniji ekonomski razvoj koji je nemogu bez
ostvarenja navedenih spoljnopolitikih ciljeva (koji bi omoguili
dolazak neophodnog stranog kapitala i pristup njihovom tritu);
5. ime bismo poboljali i niski ivotni standard graana, kojima je
dosta jedenja korenja.
Dakle, nai interesi su potpuno jasni, kao to je jasan i nuni sled
koraka u kome se na prvom mestu nalazi iskrena saradnja sa Hakim
sudom. Odbijanje da se uini taj prvi, nuni korak oigledno je
nesvrsishodno, iracionalno i protivno interesima srpskog drutva.
Takvo samodestruktivno ponaanje, naalost, ovde nije nikakva
novost. Samoubilaka dravna politika Slobodana Miloevia imala
je gotovo plebiscitarnu podrku tokom veeg dela trajanja toga rei-
ma, zakljuno sa referendumom o bombardovanju. Kosovski Srbi
na predsednikim izborima listom glasaju za ksenofobinog Tomu
Nikolia, iako bi njegov izbor postao kljuni argument albanskog
separatizma. Kako to objasniti?
Istraivai koji se bave takozvanom teorijom racionalnog aktera, koja
pretpostavlja da e ljudi kao uesnici ekonomskih, ali i politikih
procesa donositi odluke u svom najboljem interesu ukazuju
na jedno vano ogranienje u primeni te teorije. Naime, ona ne
funkcionie u takozvanim analgezinim kulturama. To su kulture
koje nisu orijentisane prema postizanju ciljeva, ve ka izbegavanju
bola (zubara), smanjenju stresa i uvrivanju stabilnosti. To je
kultura drutava koja se prilagoavaju neprijateljskoj i tekoj sredini
odustajanjem, povlaenjem u apatiju ili u mali zatieni svet samo-
ogranienih aktivnosti; to su drutva zasnovana na frustraciji,
a ne na motivaciji (Harry Eckstein). Pod tekom sredinom
podrazumeva se materijalno siromana sredina, u kojoj su rizici
veliki, a aspiracije rutinski frustrirane (Roxanne Euben). Drugim
reima, radimo na sopstvenu tetu, jer nam je takav, analgezian,
kuturni obrazac (Filip David), ili kako kae Mia Danojli jer nam
je takav ip, opominjui nas da budemo oprezni: zli i truli Zapad
hoe da nam izmeni taj ip.
Danas, 09. 04. 2004.
142 143
pitavanja i resocijalizacije, posle takve radikalne izmene linosti i
unutranjeg moralnog preobraaja optuenika? Pojmovi priznanja i
kajanja imaju drugaiji smisao u krivinom postupku.
Naime, u sudskom postupku optueni je samim zakonom motivisan
da priznanjem olaka svoj procesualni poloaj (nudi mu se trgovina).
Ve pri prvom ispitivanju, njemu se stavlja do znanja da je istina
najbolja politika, ali se islednik opominje da je direktan apel na
priznavanje istine efkasan samo ukoliko raspolaemo motivima
na kojima poiva opomena, jer etika rasuivanja po pravilu igraju
beznaajnu ulogu (Dr ivojin Aleksi, Kriminalistika). U stvarnos-
ti, optueni je uvek svestan (i upozoren) da zakon u odredbama o
kanjavanju (lan 41 Krivinog zakona) predvia priznanje kao
olakavajuu okolnost (tj. nudi trgovinu). Priznanje u krivinom
pravu defnie odnos uinioca prema postupku (ne prema delu).
Priznanje se nagrauje, jer saradnja optuenog olakava postupak
suda. Ekonominost postupka jedno je od naela krivinog postup-
ka. Takoe, priznanjem optueni pomae vaspostavljanje krivinim
delom naruenog pravnog poretka. Dakle, otvorena trgovina. Pravo
regulie ponaanje, a priznanje je ponaanje optuenog koje povoljno
utie na odmeravanje kazne. ak i kada je motivisano egoistinim
motivima, to je po pravilu sluaj.
Sa kajanjem stvar stoji malo komplikovanije. Kajanje je na sudu
takoe uvek pod sumnjom. Teko je rei kada se radi o istinskom
(aneoskom) kajanju. Ponekad ono moe biti rezultat (a ne posledi-
ca) priznanja, jer se pri priznanju optueni moda prvi put stvarno,
pred samim sobom, suoava sa injenicama i okolnostima svoga
dela. Meutim, mnogo je vanije da se mi moemo kajati iz etiki
veoma razliitih motiva. Kada kaemo pogreio sam zato to sam
to uinio, to moe znaiti ao mi je to sam drugome uinio zlo,
ali moe znaiti i ao mi je to u sada zbog uinjenog morati da
izdravam dugogodinju kaznu. U oba sluaja, izraeno kajanje
(ponaanje) mora se odraziti na kaznu. Mislim da ni sam optueni,
a kamoli sud, esto ne moe jasno da razlui dublje motive svoga
kajanja. Kako kae Mia Danojli: Kada dripac dospe u kripac, u
njem se kratkovek raa ovek. Za sud je ono istinsko, ako je izra-
eno na ubedljiv i nedvosmislen nain. Ubedljivo izraeno kajanje
Patriotska nelagoda
Uestala priznanja Srba optuenih za ratne zloine pred Hakim tri-
bunalom izazvala su u srpskoj patriotskoj javnosti prvo zaprepaenje
i paniku, a zatim novi talas poricanja: mogu oni da priznaju ta hoe,
nita se nije dogodilo. Taj potpuno iracionalni stav (zato bi neko, iz
ista mira, priznavao pred sudom neto to nije uinio?) racionalizu-
je se teorijom trgovine, koja bi trebalo da diskreditovanjem motiva
optuenih, diskredituje i znaaj samih priznanja. Ta teorija imala bi
nekog smisla jedino u sluaju torture, ili straha optuenih da e (u
odsustvu priznanja) biti nevini osueni za jo tea dela. Meutim,
niko, ba niko, ne tvrdi da je do sada iko u Hagu bio nevin osuen ili
da je neko bio izloen torturi.
Tu teoriju trgovine najpreciznije je defnisao psiholog arko
Trebjeanin u emisiji TV B92, Istina, odgovornost i pomirenje:
Priznanje krivice i pokajanje trebalo bi da vode istinskom unu-
tranjem preobraaju, koji je i moralni preobraaj. Mislim da u tom
sluaju, ako neko zaista ima potrebu da prizna krivicu, da se na neki
nain ispovedi, da se prosto kao linost izmeni, njemu nije potreban
advokat, tuilac i svi ti pravnici; njemu je pre potreban svetenik ili
moda psiholog, svejedno. Dakle, cela ta situacija je takva da se od
jednog, rekao bih, pre svega moralnog i slobodnog ina, pravi jedna
vrsta trgovine, to baca veliku senku na to i uvek moete da imate
sumnju.
Priznanje i kajanje koje je po kriterijumima Trebjeanina istinsko,
vrlo je retko meu ljudima uopte, a naroito u sudskom postup-
ku i zato ne moe biti mera stvari. Ni ispovest pred svetenikom ne
mora biti moralni i slobodni in, jer je esto izraz straha od vene
vatre pakla, od kazne u zagrobnom ivotu, pa zato do takve ispovesti
najee i dolazi na samrtnoj postelji. Postavljanje ovako aneoskog
kriterijuma istinskog priznanja kao izmene linosti i unutranjeg
moralnog preobraaja moe posluiti samo tome da se stvori sum-
nja prema svakom priznanju i kajanju pred bilo kojim sudom. Takva
aneoska priznanja ne postoje u sudskom postupku. Moe se ak
postaviti pitanje kakva bi uopte bila svrha kazne kao mere prevas-
144 145
reima, drava je uinila sve, a sada je odgovornost na optueni-
ma. Naravno, to je besmislica. Nesumnjiva je obaveza drave da
optuene isporui Tribunalu, iako potpredsednik DS, Bojan Pajti,
prema istom izvoru, kae da je to najneprijatnija obaveza drave.
Oigledno je da sama drava (vlada) ne eli da ispuni tu obavezu i
time produava agoniju, da sama drava nema moralnu svest o
potrebama naroda. Jasno je da je iluzorno apelovati na odgovor-
nost i moralnu svest ljudi koji su osnovano osumnjieni za mon-
struozna kriminalna dela. Kada bi kod kriminalaca postojala takva
svest, institucija policije ne bi bila potrebna, niti bi bilo potrebe da se
kriminalci potplauju da bi se sami hapsili. Oni bi se kao odgovor-
ni ljudi predavali po sopstvenoj savesti. Apelovanjem na optuene i
njihovim potkupljivanjem, drava eli da zamagli pitanje sopstvene
iskljuive odgovornosti za isporuivanje optuenih, jer joj je ta oba-
veza neprijatna. Postavljaju se onda dva pitanja: prvo, zato je onda
drava uopte prihvatila tu obavezu? I drugo, zato je obaveza da se
sarauje u kanjavanju zloina neprijatna?
Drava je prihvatila tu obavezu, jer nije mogla da zauzme stav da
zloini treba da ostanu nekanjeni. Time bi se iskljuila iz zajedni-
ce civilizovanih naroda. A neprijatno joj je zato to nacionalistiki
indoktrinirani birai, naalost veina Srba, smatraju optuene za
nacionalne heroje. Ili to moda smatra i sama vlada, ali se ne usu-
uje da prizna? Da li drava ini ita kako bi birae uverila da se
zloinima ne moe braniti srpski narod, da su ubice uvek i samo
ubice? Ne ini. Naprotiv, ona pokazuje puno razumevanje za ovakve
naopake stavove. Da li vlada jasno stavlja do znanja srpskoj javnosti
da e (legalistiki) odgovoriti svojim meunarodnim obavezama,
da e sprovoditi sopstvene zakone i hapsiti optuene? Ne ini ni to.
Vlada i ne pokuava da prevlada otpor koji u javnosti postoji prema
Hakom tribunalu. Naprotiv, ona svojim izjavama esto taj otpor
podstie, da bi potom tim otporom pravdala svoju pasivnost. Vlada
stvara problem, a onda se tim problemom pravda.
Neodgovorna drava stalno prebacuje odgovornost za tu agoniju ili
na Karlu del Ponte koja trai od nas da ispunjavamo preuzete oba-
veze, ili na optuene koji nemaju moralnu svest da uine ono to
bi morala da uini drava. A optueni, kao to je, na primer, gene-
daje zadovoljenje rtvi, uvruje pravni poredak, ispunjava svrhu
generalne prevencije. Da li je optueni pri tome na unutranjem pla-
nu trgovao ili doiveo katarzu, sporedno je pitanje. To je pitanje za
njegovu savest, njegovog svetenika i njegovog psihologa. To je lina
stvar optuenika u koju se drava, sud, ne meaju po naelu slobode
savesti. Sud nije ni crkva, ni psihijatrijska ordinacija, sud je dru-
tveno-politika institucija. Pravda koja se trai u sudu nije boanska
pravda, to je ljudska pravda.
Onima koji zahtevaju od Hakog tribunala boansku pravdu (za
pripadnike nebeskog naroda) u stvari nije ni do kakve pravde. To
najnovije prenemaganje posledica je nelagode koja raste u srpskoj
patriotskoj javnosti koja zloine jo uvek porie, jer sa svakim novim
priznanjem izranjaju sve jasnije obrisi jedne zloinake dravne poli-
tike, ili, jezikom optunice, obrisi zloinakog udruivanja u cilju
ostvarenja zloinakog plana.
Danas, 07. 05. 2004.
Nagovaranje
Prema pisanju Bete predstavnici DSS, G17 i SPO, dakle koalicio-
ni partneri koji obrazuju manjinsku vladu kao najvii izvrni organ
drave, kau da optueni pred Hakim tribunalom treba da budu
odgovorni i da je najbolje da se predaju. Funkcioner DSS, Neboja
Bakarec, prema istom izvoru, izrazio je uverenje da i preostali ha-
ki optuenici imaju moralnu svest o potrebama naroda i drave, a
portparol SPO, Vlajko Seni, poziva optuene da razmisle da li da
cela drava bude u agoniji zbog njihove odluke da se ne predaju.
Evo, drava e im ak i platiti, makar morala da skree izdatke za
univerzitet, da budu odgovorni i da steknu tu moralnu svest. Zar su
ravnoduni prema potrebama naroda i agoniji drave? Drugim
146 147
Negde izmeu, u sivoj zoni, obitava jedno udno pleme potajnih
navijaa Slobodana Miloevia (ili mrzilaca Karle del Ponte), koji ne
proputaju priliku da, naravno samo u ime najrigoroznijih pravnih
i humanitarnih standarda (po kojima smo mi, inae, poznati), tiho
i sistematski podrivaju rad Tribunala. Oni su neprestano zabrinuti
zbog tekoa u kojima se nalazi Tuilatvo, vajkaju se zbog otpora
koji Tribunal izaziva u Srba, ne razumeju komandnu odgovornost,
prezumpcija nevinosti je njihova svetinja (bar u ovom sluaju), sve-
doci su po pravilu naalost neubedljivi, Tribunal promauje politiku
svrhu, Miloevi se, to jest-jest, veto brani i belei poene, Tribunal je
pred zatvaranjem. Poslednja njihova briga je da e se proces raspasti
zbog Miloevieve bolesti, ili jo gore, da e mu biti postavljen (oni
kau nametnut) branilac protiv njegove volje, ime bi suenje navod-
no bilo diskreditovano. Omiljeni srpski ekspert za pitanje Haga,
Ljiljana Smajlovi, nedavno pie: Problem je u tome to e malo
koji advokat koji dri do sebe pristati da zastupa klijenta protiv nje-
gove elje: pristanak na takvu ulogu pretpostavlja u startu da takav
advokat nee zastupati interese klijenta ve interese suda.
Naravno da tu ne postoji nikakav problem. U mnogim zakonodav-
stvima, pa i u naem, okrivljeni mora imati advokata u suenjima
za teka krivina dela, pa ak i onda kada on to ne eli. Ustanova
branioca po slubenoj dunosti nije uspostavljena samo u interesu
branjenika, ve pre svega u cilju potovanja naela kontradiktornosti
postupka, dakle pravde. To naelo se mora potovati u javnom intere-
su, ak i onda kada okrivljeni to ne eli, jer suenje nije samo njegova
privatna stvar. Advokati, i to upravo oni koji dre do svog ugleda, ba
u ovakvim sluajevima, a oni su gotovo svakodnevni, postupaju sa
posebnom savesnou, i propust da tako postupaju predstavlja teak
prekraj profesionalne etike. Odredbu koja ovo omoguava sadri i
Statut hakog tribunala. Prema Pravilu broj 21 ovog statuta, pravo
okrivljenog da se sam brani nije apsolutno i Tribunal ima prava da
okrivljenom imenuje branioca i protiv njegove volje, kada je to u
interesu vrenja pravde.
U sluaju Miloevia, imamo ekstremni sluaj okrivljenoga kome je
nuno postaviti branioca, bez obzira na njegove elje. On je jasno
iskazao stav da ne priznaje sud i da ne eli da se brani. Protivreno
ral Vladimir Lazarevi (Danas, 07.04.04), s pravom odgovara da
ne razmilja o dobrovoljnoj predaji (...) jer je to dravno pitanje.
Tano, to jeste dravno pitanje. Ne samo to je nerealno, nego je i
cinino i licemerno traiti od optuenih da se sami uhapse, kako bi
vlada izbegla neprijatnu obavezu. Upravo je dunost vlade, a ne
optuenih, da razmisle da li da cela drava bude u agoniji zbog
odluke vlade da optuene ne izruuje. Upravo je vlada ta koja treba
da pokae moralnu svest o potrebama naroda i drave, a ne da tu
svest, naravno uzaludno, oekuje od optuenih.

Danas, 21. 05. 2004.
Brina javnost
Prvi ovek srpske politike, premijer Kotunica, nakon etiri godi-
ne premiljanja konano je uspeo, na sednici Glavnog odbora DSS
18. jula, da savlada dugi put (intelektualno jednostavan, ali njemu
emotivno nepodnoljiv) od devete rupe na svirali do pitanja svih
pitanja.
Biograf Slobodana Miloevia, novinar Slavoljub uki, pita se
nedavno (Danas, 19. jul): Nisam li ja moda u svojim tekstovima
bio na pogrenom putu? Jer ovde se radi o jednom klasinom ubici
(...) Dakle, to je ovek koji nas je vodio, i koji je vodio ovu zemlju.
To je podatak sa kojim mi moramo iveti. Mnogima je, naravno,
ve odavno jasno da je ovek koji nas je vodio ubica i da je Hag
pitanje svih pitanja. S druge strane, mnogi, kao na primer Ivica
Dai, Mira Markovi i Toma Nikoli, i danas smatraju da je njegovo
izruenje Hagu bilo sramotan in (kako ree pukovnik Ulemek na
svom suenju).
148 149
A mogao je da zna...
U kritikama instituta tzv. komandne odgovornosti gotovo isklju-
ivo se prigovara normiranju odgovornosti komandanta u onim
sluajevima kada on nita nije preduzeo da sprei ili kazni zloine
svojih potinjenih, za koje je mogao da zna. To reenje se progla-
ava nekom neuvenom i nebuloznom konstrukcijom Tribunala,
odnosno njegovog Statuta i izjednaava se sa pojmom objektivne
odgovornosti koju krivino zakonodavstvo, naravno, ne pozna-
je. Meutim, ovakve inkriminacije poznaje i nae zakonodavstvo.
lanom 184, stav 2 Krivinog zakona Srbije kao krivino delo pri-
krivanja inkrimie se prodaja, zamena, kupovina itd. neke stvari, ako
je uinilac mogao znati da je stvar pribavljena krivinim delom.
Drugim reima, uinilac je duan da ima odreenu svest, ako je
uopte mogao da je ima (prof. Miroslav orevi). Samim zakonom
je, naime, odreeno da je i nehat kanjiv. Ogreenje o ovu dunost
znanja predstavlja smo obeleje krivinog dela. U stvari, ogreenje
o tu dunost predstavlja kod prikrivanja sam supstrat krivinog dela,
jer je, naravno, sama prodaja ili kupovina stvari uvek dozvoljena. Ili,
reeno kolokvijalno, kupcu ili prodavcu kradene stvari zakonom se
onemoguava da se pravi lud.
Ova dunost znanja a fortiori postoji kod vojnog komandanta, jer
tu dunost nalae poseban propis. Godine 1988. doneti su Propisi
o primeni meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ,
kojima se poropisuje da je komadant lino odgovoran za eventualne
zloine svojih potinjenih ako je znao ili je mogao da zna da oni
pripremaju izvrenje takvih zloina, ili ako je nekanjavanjem takvih
zloina doprineo da njemu potinjene jedinice i pojedinci takva
dela ponovljeno vre. Nita drugo ne propisuje ni Statut hakog
Tribunala. Dakle, dunost komandanta da zna da li i kako njegovi
potinjeni izvravaju njegove naredbe i da li potuju pravila ratnog
prava, kao i naelna mogunost kanjavanja za ogreenje o ovu du-
nost postoje i u naem pravu.
Ono to u naem pozitivnom zakonodavstvu nedostaje jeste nor-
miranje kazne, koju moe propisati samo krivini zakon. Propustom
je tome stavu da okrivljeni eli da se brani sam, jer on uopte ne
eli da se brani, niti eli da ga brane drugi. Njegova je elja, sasvim
jasno izraena, da sabotira proces, pa ak i time to e sabotirati sop-
stvenu odbranu (u korist svojih politikih ciljeva). Kontradiktorni
postupak, dakle, interesi pravde zahtevaju da, u javnom interesu,
on bude branjen, pa je postavljanje branioca po slubenoj dunosti
jedino ispravno reenje. Fiziko zdravlje Miloevia je u svemu tome
od sporednog znaaja. Zanimljivo je usput napomenuti da Miloevi
sabotira ak i savete svojih lekara i odbija da uzima lekove, sve u
cilju sabotiranja i pocesa i sopstvene odbrane, kako je ustanovljeno
na pretresu 25. marta 2003. Suenje je stresna situacija i esto dovo-
di do pojava povienog krvnog pritiska. Meutim, smatra se da je
okrivljeni sposoban da uestvuje u procesu, sve dok je u stanju da
shvati prirodu optuenja, da razume tok postupka i smisao izvedenih
dokaza, i da daje instrukcije braniocu. To to njemu zdravlje moda
ne dozvoljava da se brani sam, bez pomoi branioca, irelevantno je.
Prvo, zbog toga to on uopte i ne eli da se brani, drugo, jer je stvar
njegovog izbora i njegove volje, ukoliko odlui da se brani, da to ini
sam ili, ukoliko nije sposoban, uz pomo branioca, i tree, zato to
Sud ima pravo da mu postavi branioca ukoliko nije sposoban da se
sam brani, a branioca ne eli da imenuje.
Rekli smo da Miloevi sabotira proces (i sopstveno zdravlje) zbog
politikih ciljeva. Koji su to ciljevi? Pa, upravo da u sivoj zoni doma-
e javnosti, koju ovde oliava Ljiljana Smajlovi, izazove citirane
komentare, da mu se navodno onemoguava odbrana (koju ne eli),
da mu se namee branilac koji e (zato?) raditi u interesu suda
(ime se opet tiho implicira da je interes suda, valjda, da ga nevinog
osudi), da je Tribunal u tihoj panici i da se proces raspada. Proces se
moe raspasti jedino ako Miloevi ne doivi njegov kraj. Ali, najzad,
zar je Hitler pravosnano osuen?
Danas, 23. 07. 2004.
150 151
Miloevi je nesposoban
da se brani
Advokatska komora Beograda izdala je nedavno saoptenje u kome
izraava svoje negodovanje zbog imenovanja branioca Slobodanu
Miloeviu od strane Hakog tribunala. Advokatska komora istie
da nastupa iskljuivo sa profesionalnog i etikog stanovita. Takva
opaska bila bi u normalnim okolnostima suvina, jer kako bi druga-
ije mogla nastupati jedna advokatska komora? Dva dana kasnije,
stav Komore objanjavaju njen predsednik, advokat Vojislav Nedi,
i bivi prijatelj suda, advokat Branislav Tapukovi (Danas, 26. okto-
bar). Advokat Nedi nas ponovo uverava: Nikakve politike pozadi-
ne u naem sadanjem stavu nema. emu tolika pravdanja?
Meutim, kada se proitaju izjave advokata Nedia i Tapukovia,
postaje jasno otkuda ovolika opreznost. U izjavama ovih advokata,
naime, pojavljuju se i injenine tvrdnje i pravna miljenja koja su
netana, pristrasna i navijaka. Tako nas advokat Nedi uverava da
je Miloevi u dosadanjem procesu pokazao da je sposoban da se
sam brani uz pomo tima pravnih strunjaka. Istina je da Miloevi
nita slino nije pokazao. Naprotiv, pokazao je da se uopte i ne brani,
jer, po sopstvenoj izjavi, nee da se brani (budui da i ne priznaje taj
lani sud). Miloevi je pokazao da uopte nema nameru da se bavi
lanom optunicom, da uopte nema nameru da se obraa lanom
sudu, dakle, da uopte i ne eli da se brani. Njegova otvoreno iska-
zana namera je samo ta da zloupotrebom procesnih ovlaenja, pred
kamerama dri nesuvisle i bajate politike govore. Njegova poznata
autistina arogancija psiholoki ga ini bukvalno nesposobnim da
se brani od optubi koje mu se stavljaju na teret; on ignorie i sud
i tuioca. Ni o kakvoj odbrani se tu ne radi. Miloevi je pokazao
da je nesposoban da se brani, 99 odsto svega to izgovori potpuno
je irelevantno za potrebe postupka i predstavlja svesno i nesavesno
odugovlaenje i sabotiranje postupka, za koje bi svaki profesionalni
branilac bio neprestano kanjavan, a na kraju i eliminisan iz postup-
ka. Zar to nije jasno svakom advokatu? O kakvom pravu na odbra-
nu je tu re? Odugovlaenje i sabotiranje postupka nije odbrana.
nae drave da ispuni svoje meunarodne obaveze nastale ratifko-
vanjem enevskih konvencija (1949) i Dopunskog protokola (1977),
ovakva dela nisu inkriminisana domaim krivinim zakonom.
Krivini sudovi ne mogu neposredno primenjivati meunarodne
konvencije, jer prema naelu nullum crimen sine lege niko ne moe
biti kanjen za delo koje u vreme njegovog izvrenja nije bilo propi-
sano kao krivino delo, niti je za takvo delo propisana kazna. Otuda
nemogunost da se uinioci krivinih dela ratnih zloina po koman-
dnoj odgovornosti procesuiraju pred domaim sudovima. Uzgred,
predstojeim izmenama Krivinog zakona predvieno je da ovaj
propust bude ispravljen, to je takoe dokaz koliko je neumesno ovo
licemerno patriotsko iuavanje nad komandnom odgovornou.
Prema tome, potpuno je liena svakog smisla esto plasirana ideja da,
recimo, takozvana etiri generala treba da odgovaraju pred domaim
sudovima. To je ravno zahtevu da im se uopte i ne sudi, odnosno, da
unapred budu osloboeni svake odgovornosti. Naime, naa drava je
zgodno propustila da njihovu odgovornost inkriminie (iako se na
to obavezala). Meutim, takoe su neosnovani prigovori da se naa
drava moe koristiti vlastitim propustom (da u skladu sa svojim
meunarodnim obavezama inkriminie komandnu odgovornost),
tako to e na temelju toga propusta prigovarati postojanju takve
odgovornosti po Statutu hakog suda.
Danas, 02. 07. 2004.
152 153
nain, koji predvia i na Zakonik o krivinom postupku. Naime,
prema lanu 299 Zakonika, okrivljeni koji vrea uesnike u postup-
ku i dostojanstvo suda, to Miloevi neprestano ini na najgrublji
mogui nain, moe biti udaljen iz sudnice na odreeno vreme ili
tokom celog dokaznog postupka, pa ak i glavni pretres moe biti
izveden bez njegovog prisustva (lan 299, stav 2). Protiv ovog ree-
nja nije dozvoljena alba. Glavna profesionalna zamerka Tribunalu
moe biti upravo to to odavno nije doneo ovakvu odluku. Ali da je
doneo, ta bi tek onda imala da kae Advokatska komora? Naravno,
sa profesionalnog i etikog stanovita.
Danas, 27. 11. 2004.
On je na!
Kada se pronela vest da e biti sahranjen u Moskvi, na trenutak sam
se uplaio, jer bi to opet bilo zabaurivanje injenice da je on na. On
treba kod nas da bude. On je na. Nema od toga nikakvog beanja,
ni u Moskvu, ni u Crnu Goru. On treba ovde da bude sahranjen. I ne
samo to je na, nego se tu u stvari radi o nama. Nije re o Miloeviu,
nego o nama. I zato on treba da bude tu. to se tie prie da je ubijen,
ispada nekako da, ako ste u zatvoru, ne smete da umrete. I najbolje
bi bilo da svi odemo u zatvor, biemo veni. Ja se 45 godina bavim
advokaturom, ljudi neprekidno umiru u zatvorima, ak mnogo
ee nego van njih, jer uslovi su tei, zatvorenici su depresivni, gube
elju za ivotom. Samoubistva su takoe mnogo ea nego u optoj
populaciji. To to se Milan Babi ubio tokom iste sedmice ne vidim
kakav zakljuak iz toga treba da se izvue da su poeli da ih mlate i
da e ih sve pobiti? To su paranoine ideje. Naravno da e to ova vlast
iskoristiti da pone da moljaka za odlaganje daljih izruenja kako se
toboe ne bi destabilizovala zemlja. Ali od obaveze da izrue Mladia
se nee izvui, ona e vaiti sve dok je Mladi iv.
Advokat Tapukovi nas uverava da sud nikada ne moe da nametne
advokata protiv volje optuenog. On kae da optueni mora da se
izjasni da prihvata advokata. To jednostavno nije tano. Prema la-
nu 71. naeg Zakonika o krivinom postupku, okrivljenom koji se iz
bilo kojeg razloga pokae nesposobnim (stav 1) da se brani sam, sud
e postaviti (nametnuti, kako to zove patriotska javnost) branioca po
slubenoj dunosti (stav 4). Nikakva saglasnost okrivljenog za to nije
potrebna. Potrebno je samo da sud o tome obavesti okrivljenog
(lan 71, stav 4). Dakle, i po naem zakonu, suprotno od onoga to
tvrdi advokat Tapukovi, sud moe nametnuti branioca okrivljenom
protiv njegove volje. I po naem zakonu, okrivljeni se tada ne pita da
li prihvata branioca, ve se o tome samo obavetava. Taj branilac nije
nametnut, jer okrivljeni uvek moe umesto postavljenog branioca
sam uzeti drugog branioca (lan 73, stav 1 Zakonika o krivinom
postupku). To moe i Miloevi u Hagu. Navodno nametnuti brani-
lac vrie svoju dunost jedino ako Miloevi odlui da ne imenuje
branioca po svom izboru. To je njegova odluka.
Jedino to okrivljeni koji je nesposoban da se brani, poput Miloevia,
ne moe da uini, to je da ostane bez branioca. Obavezna odbrana
nije uspostavljena samo kao pravo okrivljenog, kao njegova privatna
stvar, ve je ona u javnom interesu, u cilju potovanja naela kontra-
diktornosti postupka, koje je opet uspostavljeno u interesu pravde.
Osnovanost optunice mora biti do kraja i struno ispitana, pa ako
okrivljeni odbija ili nije sposoban (to je jedno isto) da to uini, onda
mu se, u javnom interesu, mora postaviti branilac. Poto za samog
Miloevia optunica ak i ne postoji, budui da je lana, jasno je
da nju, u interesu postupka, pravde i javnosti, mora kritiki da ispita
neko drugi, a to moe biti jedino branilac po slubenoj dunosti
(ili branilac koga imenuje sam Miloevi). Miloevi, niti bilo koji
okrivljeni, nema pravo da postupak, na sopstvenu tetu, ali i na tetu
javnog interesa, lii elementa kontradiktornosti.
Utisak je da se iza ovakvih neosnovanih izjava u stvari krije samo
elja da se diskredituje Tribunal, koji toboe eli da Miloevia lii
prava na odbranu (koju on, po sopstvenoj izjavi, ne eli, niti dozvo-
ljava drugima da je daju umesto njega). Da je namera Tribunala
bila da Miloevia lii odbrane, to se lako moglo uiniti na zakonit
154 155
istorijski postoje samo dve stranke: proevropska i narodnjaka stran-
ka, Karaorevii i Obrenovii, Dositej i Vuk, naprednjaci i liberali.
ak mislim da su i tokom komunizma politiki sukobi nastajali na
toj podeli; to je bilo i pitanje ilasa, i pitanje srpskih liberala. ak
mislim da je to bila i 68. godina. Dakle, taj pokuaj DSS-a se tokom
sahrane pokazao iluzornim, jer je to bio trenutak istine. Pokuaj
DSS-a da se stavi u politiki centar na politikoj sceni nije uspeo.
DSS je pokuao da stvori iluziju neke ekvidistance izmeu radikala
i ove druge opozicije. Mislim da je to i dovelo do strmoglavog pada
njihovog rejtinga, jer se pokazalo, naroito za vreme sahrane, da je ta
pozicija nemogua u drutvu koje ima dve nepomirljive opcije pred
sobom ili Evropa ili Azija i blato. Tu je centar nemogu. Na te dve
stolice ne moe se sedeti. One su toliko razmaknute da je DSS kona-
no propao izmeu njih.
Oni su vrlo zanimljiva stranka i teta je to ih niko ne analizira.
Njihove nepodoptine su uglavnom u neinjenju, a to nekako ostaje
neprimeeno. Oni su stalno van pogleda javnosti, Kotunica ne dri
konferencije za novinare, Joi se tajno sastaje sa Legijom u MUP-u,
a mi o tome pojma nemamo godinu dana. A kada se to ipak otkrije,
on ne d slubenu beleku, jer je to dravna tajna. Kada se pobune
Crvene beretke, Kotunica se, umesto da angauje vojsku da suzbije
pobunu, pravi da ne primeuje o emu se radi. To je politika skriva-
nja iza utanja ili dvosmislica, ili iza zavese dravnih tajni. Pogledajte
sada, jesu li nali te desetine ljudi iz vojske koji su pomagali u skri-
vanju Mladia? Zato se to krivino delo ne goni? Zato vlada nema
nita da kae o Nacionalnoj tedionici, o Knjazu Milou? Oni nema-
ju nita da kau o bilo emu to se deava, a u stvari time tite svoje
prijatelje. Prijatelji su radikali i prijatelji su SPS. Stalno nam govore
kako SPS nita od njih ne trai, isto ponavlja i SPS, a mi vidimo da
im ine neke ustupke. Dakle, njih nije lako proitati, mislim da oni to
vrlo veto rade, ali bi bilo krajnje vreme, uz tolike politike analitia-
re, da neko sedne i pogleda ta oni to rade. Ako je to jo uvek vano,
jer oni gube na znaaju.
Sluajno sam se zadesio u Bulevaru revolucije kada se razilazio taj
njihov miting odavanja poasti. U susret su mi ile velike grupe
Miloevievih poklonika. Neko je ve pomenuo da su liili na ues-
Oigledno je da nee biti presude Miloeviu. Reakcije na obustav-
ljanje toga postupka su razliite: nekima je ao, nekima je milo.
Onima to savetuju Mladia da se ubije, drago je to nema presude
Miloeviu. Razgovarao sam sa ovekom koji tako misli, rekao sam
mu to je nevano, mi znamo da je kriv, vi mislite da je to politi-
ki sud, prema tome, svi smo znali da e presuda biti osuujua. To
to do nje nije dolo nema znaaja, jer svi znamo kakva bi bila. I
stvarno mislim da je tako. U odnosu na tubu BiH, koja se takoe
pominje, injenica da je postupak protiv Miloevia obustavljen pred
Tribunalom takoe je bez znaaja, jer postupak po tubi BiH bi se
svakako zavrio pre izricanja presude Miloeviu. To znai da ta pre-
suda ni u kom sluaju ne bi mogla da utie na ishod tube BiH.
Najvanija posledica je ta to je Miloevi sada izruen nama. Mi
smo ga izruili Hagu, oni su nam ga izruili natrag. Dakle, sada smo
dobili ono to su njegovi prijatelji imali obiaj da kau bolje bi bilo
da mu se ovde sudilo. Pa, sada e mu se ovde suditi, tako je. Haki
tribunal nam je pomogao, on je zavrio policijski deo posla, zavrio
je istragu, prikupio dokaze, iskaze svedoka, dokumenta; to je trajalo
466 dana. Dokaza ima sasvim dovoljno da moemo ovde o tome da
razgovaramo, i razgovaraemo veoma dugo. Umesto da priamo o
Miloeviu i o njegovoj eventualnoj odgovornosti, krivici, delima,
mi smo se godinama zamajavali razgovarajui o Karli del Ponte i o
srbofobinom sudu, o zaveri, o dvostrukim standardima. Ta zame-
na teza vie nije mogua i, tavie, mislim da e sada, u ovom sudu
javnosti, njegova optunica biti proirena i za Ivana Stambolia i
za Ibarsku magistralu, i za uruviju, i za Makaticu, za Batajnicu,
i za sanaciju terena, i za infaciju, i za Jezdu i Dafnu, i premlaiva-
nje Otporaa, rasejanje itavog jednog narataja, i za ekonomsku i
moralnu propast... U optunici za koju je odgovarao u Hagu toga
nema, ali na suenju koje mu ovde istorijski predstoji, optunica e
biti proirena.
I na kraju, na isto politikom nivou, mislim da je vano da je propala
teza, koju uglavnom zagovara DSS, o novoj sabornosti, o tome da ne
postoje dve Srbije, da smo svi mi Srbi... Sav taj bensedin koji su nam
prodavali, odjednom je izgubio svoje dejstvo za vreme sahrane, jer
se videlo da i te kako postoje dve Srbije. Pa samo to i postoji. U Srbiji
156 157
je predmet te tube, sve je odatle poelo. itao sam i sluao ono to se
ovde o tome pria. Mogu da vam kaem da sam ponekad zapanjen.
Sluao sam na nekoj televiziji Radeta Stojanovia koji je objanjavao
kako e nas braniti da on osea da srpski narod nije imao geno-
cidnu nameru i da za to nije kriva drava, nego reim Slobodana
Miloevia. To je jedan galimatijas izjava, koje su uglavnom pravno
besmislene. Ono to je radio reim Slobodana Miloevia to je radila
drava, taj reim je bio drava, jer on je donosio odluke u ime drave.
On je bio predsednik drave, ija se polovina rukovodstva nalazi u
Hakom tribunalu. Reim ne postoji kao pravni entitet, kao ni narod.
Pravno lice je drava i ona odgovara za tetu koju priine njeni orga-
ni, i tu nema mesta razmiljanju o narodu, reimu, a naroito ne o
tome ta Radoslav Stojanovi osea, jer to svakako ne moe da bude
dokaz na sudu.
Spolja gledano, mi izgledamo kao ona muva u tegli to bije u zidove,
ne moe da stane i da vidi da ima otvor i da u stvari moe da izleti
kada god hoe. Mi nemamo ivaca za to, mi moramo da lupamo u taj
zid, ini nam se da e on nestati ako u njega lupamo. Ljudima na ulici
na licu vidite uvreeno samopotovanje. I oni su s pravom uvreeni.
Nevolja je u tome to oni ne znaju ko ih je uvredio. Sve njih je uvre-
dio Miloevi, a dalje ih vrea Toma Nikoli, ali oni to ne vide.

Emisija Peanik, 23. 03. 2006.
nike kontramitinga 1997, i oigledno je da su to ti isti ljudi. Oseanja
koja oni izazivaju su tuga i stid. To su ljudi stariji, nezaposleni ili
loe zaposleni, neobrazovani, bolesni, frustrirani, besni na nekoga,
ne znaju ni sami na koga. I oni smo mi. Ba me briga to su oni
birai radikala oni su to, jer ne mogu da smisle nita pametnije.
Oni su ozlojeeni, nesreni, nemoni i to je oseanje koje je potpuno
adekvatno njihovom poloaju. Ne mogu da ih osudim i mislim da
bi morao da se nae nain da im se pomogne, inae su preputeni
demagogiji ovih bitangi. To je moj najjai utisak sa ove sahrane.
Mnogo magijskog miljenja se pojavljuje ovih dana. I posle Slobe
Sloba, to je naravno ordinarna glupost. Pa nije bilo ni posle Tita
Tito, ak mislim da je i ona izreka i posle inia ini takoe
glupost. Nee nai preci reiti nae probleme, ni car Lazar, ni Tito, ni
ini, ni Sloba. To je stvarno veoma primitivna plemenska reakcija
da, kada vam je teko, ponete da prizivate svoje pretke. Vano je
to e mu se suditi ovde i niko nee moi da se nada da e taj sud
biti ukinut, a njegovi branioci, sauesnici, svedoci njihova pria je
anahrona i istorijski osuena na nestajanje. Tako sam shvatio i ar
sa kojim se skoilo na vest o smrti, kao dokaz o tome da e, kao
to je on bioloki nestao, cela njegova podrka, koju ine uglavnom
stariji ljudi, bioloki nestati. Imam obiaj da, dok idem kroz grad,
gledam kako nestaju oni ateksi, beteksi, teteksi... Tako i oni nestaju,
a pri tome je to kao ulje i voda, to se ne mea ono to je u jednoj
Srbiji, to e ostati u njoj, a ovo to je u ovoj drugoj, to e ostati u
drugoj. Meu njima nema nikakvog dijaloga, tu paranoju ne moete
razuveriti nikakvim dokazom, jer je ona iracionalna i nestae tek sa
ljudima koji ve nestaju, kao to je i Miloevi nestao. Naravno, teko
je to ekati, ali sa te strane svi moemo da budemo mirni to e se
dogoditi. Kotunica to koi, naravno, jer to je njegov osnovni cilj i
zadatak, ali to se mora dogoditi, i to se u izvesnoj meri ve dogodilo.
Mislim da i oni u DSS-u to znaju, njihovi nastupi su toliko drski i
neumesni, da vi vidite da je nemogue da oni stvarno misle to to
govore. Oni zvide u mraku, jer znaju koja im je sudbina. Hajde da
jednom i ja irim optimizam.
Tuba BiH protiv SCG mi je znaajnija od pitanja Kosova i Crne Gore,
jer su ta pitanja odatle izvedena. Ne iz same tube, nego iz onoga to
158 159
ti. To je poseban postupak u kojem se konana odluka preispituje
u svetlosti novih injenica. Sud pravde je, meutim, pronaao da
nema novih injenica i revizija nije bila dozvoljena. Nije o tome ak
ni odluivano. To se u Srbiji pogreno predstavlja. Nema veze da
li je Jugoslavija tada bila lanica UN-a ili nije. Nema vie pravnog
sredstva kojim bi tu odluku, jednom donetu na osnovu prihvatanja
SRJ, mogli promeniti, ak i kada bi to Sud hteo.
Zato onda srpska strana to pokuava?
Iz oajanja. Tibor Varadi je jednom rekao da e biti jako loe ako se
pokuaj revizije ne usvoji. To jest, genocid e se lako utvrditi, srpsko
uee e se lako utvrditi i jedina nada je u odluci o nenadlenosti
Suda. itao sam odluke toga suda u sluaju NATO-a i u ovom slu-
aju. Impresionirao me je argument da je genocid krivino delo uni-
verzalne nadlenosti u kojem je oteeno oveanstvo, a ne Bonjaci,
ne Albanci ili Hrvati. Ljudski rod je oteen i zato se za to delo moe
suditi bilo gde. Ne moe se ni zamisliti da se neko pozove na to da se
drava tada raspadala i da to bude opravdanje za genocid. Niko ne
moe da se pozove na raspad i bezvlae, jer se ba u takvim situaci-
jama genocidi i deavaju. Kada bi se prihvatila ta logika, to bi znailo
da se odustalo od gonjenja za genocid i utvrivanja odgovornosti
upravo u okolnostima u kojima se on dogodio. Dakle, to je jedan
svetski sud koji pokuava da svojim odlukama utie na meunarodne
odnose na celoj planeti. Ne moete ga spoticati jefinim trikovima.
Dodatnu konfuziju stvara i sam postupak, koji se bitno razlikuje
od onoga u Tribunalu.
To je zato to je ovde u pitanju parnica. Parnini postupak se svu-
da odvija u pisanoj formi. U sudskom spisu postoji 45 presretnutih
razgovora izmeu Mladia i Miloevia, ali mi to ne znamo, jer to
nije Haki tribunal ija suenja pratimo na televiziji. to se tie pita-
nja namere, i tu je napravljena ogromna zbrka, pa se tvrdilo da e
dravi da se sudi za krivino delo genocida. Ne, dravi se ovde sudi
za naknadu tete koju je prouzrokovala tako to je bila saizvrilac,
pomaga i podstreka genocida. Tano je da je krivino delo genocida
kvalifkovano specijalnom namerom da se uniti deo etnike popu-
lacije. Ali genocid moe postojati i ako nijedan krivac za genocid nije
BiH e dobiti
spor u Hagu
Razgovor vodila Milanka aponja-Hadi
U Meunarodnom sudu pravde u Hagu u toku su zavrne rei obe
strane. Koja su vaa predvianja?
Mislim da e Bosna dobiti taj spor, najkrae reeno. Tu bi trebalo
da budu reena tri pitanja: da li se tamo dogodio genocid? Tamo se
dogodio genocid i ne znam kakav argument bi mogao da se tome
suprotstavi. Drugo je pitanje da li je SRJ podsticala, pomagala, ues-
tvovala u njemu. Mislim da ima mnogo dokaza da jeste i to pre svega
u izjavama koje su davali Radovan Karadi i Ratko Mladi. Obojica
su tvrdili da nikada taj rat ne bi mogli da vode bez Srbije. Mladi
je priznao da su 98 odsto municije dobijali iz SRJ, te iste municije
kojom su gaali Sarajevo etiri godine; etiri miliona granata je stig-
lo iz Srbije; sami su rekli da nisu imali nijedan svoj tenk, nijedan
svoj avion, nijedan top, da je sve dolazilo iz Srbije. Mi znamo da su
tzv. dobrovoljci upuivani u Bosnu iz Srbije. Znamo da je Miloevi
izjavio da je fnansirao rat iz primarne emisije. Ljudima ovde jo nije
jasno da je infacija koju su doiveli posledica toga to je fnansiran
rat. Miloevi je pokrivao 95 odsto budeta u Krajini i Republici
Srpskoj. Posljednje pitanje koje srpska strana doivljava kao najveu
nadu jeste pitanje nadlenosti Suda. Ali mislim da je i to isto, iako
je to javnosti malo tee objasniti. Moda i zbog mnogo magle koja je
svesno prosipana. I ostaje na kraju pitanje tzv. namere, da li je posto-
jala namera da se poini genocid.
Da, kae se kako to da Sud nije bio nadlean u sluaju NATO
bombardovanja, a u ovom sluaju jeste.
injenice su iste, ali proceduralno to nije isto. Na poetku ovoga
spora, kada se odluivalo o nadlenosti Suda, SRJ je prihvatila tu
nadlenost. I 1996. je odlueno da je Sud nadlean, jer SRJ nije
imala primedbe na to, ak je i sama podnosila tom istom sudu tube.
Kasnije je Tibor Varadi pokuao sa revizijom te odluke o nadlenos-
160 161
Kakav je odnos toga suda u Hagu prema neadekvatnoj saradnji
SCG sa Tribunalom?
To je bio dodatni argument bosanske strane da Srbija i danas kri
Kovenciju o genocidu. SCG svesno titi oveka koga ima obavezu da
kazni ili da ga preda Tribunalu. I to je bio ozbiljan argument kojim
je odgovoreno na tvrdnju Radeta Stojanovia da ova drava ne moe
biti odgovorna za postupke prethodnog reima. To nema nikakvog
znaaja, reimi nisu pravna lica. Ali i taj novi reim kri Konvenciju
o genocidu time to svesno krije optuene, ne hapsi ih, ne kanjava
i ne isporuuje.
Na Sudu je, dakle, da utvrdi genocid. Kakav je postupak za odre-
ivanje nadoknade tete?
Tom istom sudu moe da se podnese zahtev za naknadu tete. Onda
Sud odluuje po svom oseanju pravinosti. Zna se da se teta ne
moe nadoknaditi, ali moe simbolino. teta koja je nainjena
nenadoknadiva je, pre svega u ljudskim ivotima. A zaboravlja se i
da su kamioni i kamioni etiri godine dovlaili u Srbiju opljakanu
robu: novac, predmete, dragocenosti, sve to je moglo da se preveze.
I sve to je i danas u Srbiji. Ova drava je za toliko bogatija. I sada se
ude kada neko kae: sada to treba da platite.
Postoji teza da je odgovornost Meunarodnog suda pravde jo
vea posle Miloevieve smrti.
Tano je da je to politiki postalo jo znaajnije, ali ne znam zapravo
ta znai jo znaajnije. To je prvo suenje za genocid u istoriji i
to je po sebi epohalan dogaaj u meunarodnom pravu. Takoe i
za zemlju koja je optuena za genocid. A pogledajte ta se tokom
suenja nalazi na prvim stranama naih novina. Sve je negde skraj-
nuto, kao da se radi o nekom beznaajnom suenju u Kragujevcu,
Niu ili Poarevcu, kao da se sudi zbog neke mee. To je znak pato-
loke nesposobnosti da se sagleda stvarnost ove zemlje. Nismo to
shvatali ni kada se zlo deavalo. Ve tada su nainjeni napori da se
to banalizuje i ignorie. I srpsko drutvo je jo uvek u istom stanju
svesti, ne razume znaaj toga to se dogodilo. I onda se jave ljudi kao
Miroljub Labus i Vuk Drakovi (od kojih to ne bih oekivao, obojica
osuen. Jedna strana je sistematski pobila osam hiljada muslimana.
ta je to? Pa to je genocid.
Profesoru Varadiju se ne moe osporiti antimiloevievski anga-
man, ali sada je doao u izofrenu situaciju.
On je akademski ovek i dobar pravnik. A naao se u ulozi advokata
koja mu ne lei, i malo se zaneo. Iz nekog astoljublja mu je stalo da
iznosi priu o nadlenosti, jer bi shvatio kao svoj profesionalni uspeh
da dokae takvu vratolomnu teoriju. Jedan iskusan advokat nikada
se ne bi tako zaleteo.
Radoslav Stojanovi, takoer akademski ovjek, rekao je u Sudu
da su se Srbi uplaili da ne doive ono to ih je snalo 1941.
To je znai bio neki preventivni genocid. I Hitler je to radio, preven-
tivno se razraunao sa Jevrejima. Vie puta sam uo da je Bosancima
stalo da se utvrdi istina, jer oni zatakavanje i lai koji dolaze iz Srbije
doivljavaju kao dodatnu uvredu posle zloina koji je nad njima
poinjen. Siguran sam da ne postoji niko u Bosni ko bi bio spreman
da tu tubu povue ili da se nagodi, ako nagodba ne podrazumeva
priznanje genocida. To je najtei motiv te tube. Sa srpske strane su
davane strane izjave. U Sudu je citirana izjava Vladislava Jovanovia,
ambasadora SRJ u UN. U vreme kada je predlagan Vens-Ovenov
plan, on je rekao da ne treba da se brinemo, jer niko nikada nije pla-
ao odtetu. Dakle, oni su razmatrali pitanje odgovornosti. Imali su
Savet za nacionalnu strategiju, iji su zapisnici takoe u Hagu. Iz njih
se vidi da politiari iz Srbije pokuavaju da nagovore bosanske poli-
tiare da prihvate Vens-Ovenov plan. U tom savetu sede predstavnici
SRJ, Krajine, RS, Vojske Jugoslavije, Vojske RS i Vojske Krajine. I na
tom savetu Momir Bulatovi kae: Osvojili smo sve, sada treba to da
prihvatimo, a na krajni cilj ujedinjenje svih srpskih teritorija, osta-
viemo za neku drugu priliku. To kae i Miloevi: Uspeli smo da
okupimo srpski narod, pa nije vano da li je u jednoj ili tri republike,
ali vremenom i to moe da se postigne. Dakle, oni su bili potpuno
transparentni u svojim namerama. Oigledno je u pitanju najtenja
koordinacija politika, vojna i fnansijska.
162 163
trebalo ukljuiti tolike zloine. Moda je bilo dovoljno odabrati par
najeklatantnijih i najmasovnijih zloina (koji se najlake dokazuju),
a ne iscrpljivati se u svakom kosovskom i bosanskom selu. To je,
iskreno reeno, vrlo teko solidno dokazati, jer je to projekat koji
se tokom etiri godine odvijao na ogromnom prostoru i zahteva
hiljade svedoka. To je preambiciozno postavljeno, ali mislim da je
Miloevia trebalo optuiti za sve zajedno, jer se tada najbolje vidi da
je iza toga stajala ista politika platforma.
Riard Holbruk smatra da je pravda zadovoljena time to je
Miloevi umro sam u zatvorskoj eliji.
To vai samo ako mislite da je iskljuivi cilj suenja kanjavanje kriv-
ca, ali to nije tano. Suenje ima i druga dva, po meni znaajnija,
cilja: generalna prevencija i uspostavljanje novog pravnog, Kant bi
kazao i moralnog, poretka. Nesumnjivo je da je on propatio nesraz-
merno manje od njegovih rtava. Ali svrha suenja je i u tome da
se u svetskoj populaciji, u svesti ljudi pojaa uverenje da se zloin
ne isplati. I da odgovornosti za zloine nee biti poteeni ni pred-
sednici drava. To je bila ta vana poruka, zbog koje je bilo veoma
vano da se ta presuda izrekne. U tom smislu pravda jeste uskraena.
Sa druge strane, zloini nikada nisu tako temeljno dokumentovani
kao u ovim balkanskim ratovima. Sutinsku istinu zna svako u Srbiji,
ali postoji jedno refeksno poricanje, sasvim neiskreno, nekada pot-
puno licemerno, a nekada povezano sa inatom i potrebom da se
spase obraz nacije. Sve su to, sa istorijskog stanovita, kratkorone
posledice, kakvih je bilo u posleratnoj Nemakoj, u Japanu itd. Jedna
nacija teko asimiluje svest koja tako temeljno vrea njeno samopo-
tovanje. Ali istorijska pravda e se jednoga dana uspostaviti u svom
punom znaenju. U to nema nikakve sumnje.

BH Dani, 12. 05. 2006.
su pravnici) i savetuju bosansku stranu da se ne igra vatrom i trai
nadoknadu za genocid, jer e to poremetiti meudravne odnose.
To je nevieni cinizam i nepojmljivo slepilo. Mi smo u meusob-
nim odnosima izgubili svaku sposobnost da ocenimo kako e onaj
drugi shvatiti nae rei, postupke, ta e misliti, i da bi trebalo da
imamo neku odgovornost za tu komunikaciju. Povreujemo ljude
bez potrebe.
Svi rokovi za izruenje Mladia su iza nas. Pomiljate li na mogu-
nost da se Mladi i Karadi nikada ne nau tamo gdje im je
mjesto?
Nije iskljueno, moe i to da se desi. I to bismo nosili veoma dugo
u sebi, kao klicu teke bolesti. Tako bismo ih nosili. Onda bi se oni
razlili kao otrov po celom srpskom drutvu, jer bismo se konano
identifkovali sa njima i odluili da sa tim identitetom ivimo. A to je
jako teko. Koliko je to stvarno teko otkrile bi nedune generacije,
kao to su otkrivale nemake kasnije generacije kada su se suoile sa
tim otrovom.
Posle Miloevieve smrti Tribunal kritikuju i mnogi koji su ga
podravali.
Tribunal je, iz straha da mu se ne prebaci da je smanjivao prava
odbrane, dozvolio Miloeviu arenje vremena i izlete u politike
govore, koji nemaju veze ni sa optunicom, ni sa suenjem. I to je
beskrajno produilo postupak i bilo vrlo neprofesionalno. Ne treba
Sud da razmilja kako e biti percipiran. On treba samo da radi svoj
posao. Oigledno je to bila odluka koja je vodila rauna o politikim
okolnostima suenja.
Miloeviev advokat Stiven Kej zamera Sudu to je 66 taaka spo-
jio u jednu optunicu.
To je tehniki tano, ali tek kada se spoje sve te tube (za Kosovo,
BiH i Hrvatsku), moe da se stekne prava predstava o celovitosti toga
projekta, da je sve bilo zasnovano na istoj logici, raeno istim meto-
dama, da iza svega stoji ista ruka, ista vojska. Mislim da je loginije
bilo tuiti Miloevia ovako kako je tuen, mada ne znam da li je
164 165
tome, tu situaciju si sam stvorio. Nije bilo politike snage za to, i
tako stalno dolazimo na isto, da su ostaci 90-tih jo uvek tu, ne samo
kadrovski nego i u glavama. Mi nikada ne mislimo o svojoj odgo-
vornosti, samo gledamo kako da krivicu svalimo na nekoga, a da se
mi pojavimo kao rtva. Teko smo potonuli devedesetih. Nije nam
ostalo ni toliko samopotovanja da se okrenemo sebi i svojoj odgo-
vornosti. To je poslednje to nam pada na pamet. Ne, nego emo da
ekamo da uemo u Evropsku uniju, pa neka nas onda oni menjaju.
To je stvarno moralna kapitulacija, rei ja to ne mogu, naterajte me
nekako.
Postupak prema Florens Artman deluje krajnje cinino. Ona je
obelodanila da je Haki tribunal pogrenom primenom sopstve-
nog prava dozvolio srpskoj dravi da cenzurie delove zapisnika sa
sednica Vrhovnog saveta odbrane, iz kojih bi bilo oigledno da je
Srbija uestvovala u genocidu. To je bio i stav potpredsednika Vea,
koji je izdvojio svoje miljenje. Florens Artman opisuje kako je do
toga dolo. Negde 2004, na suenju Miloeviu Karla del Ponte je
zahtevala od drave Srbije da preda zapisnike, bilo je velikog nate-
zanja i najzad je sklopljen neki dogovor, ona kae sa Svilanoviem,
da e Srbija dostaviti te zapisnike, ali da u skladu sa pravilima samog
Hakog tribunala mogu da se zatamne oni delovi koji bi mogli da
ugroze nacionalnu bezbednost Srbije. U interpretaciji samog Hakog
tribunala, to ugroavanje nacionalne bezbednosti shvaeno je jako
iroko, jednim tumaenjem koje pravnici zovu contra legem, to zna-
i tumaenje koje govori protiv slova zakona.
Jedno drugo vee je 2005. zakljuilo da je tano da je tu pogreno
primenjeno pravo, da se u pravilima Hakog tribunala ne govori o
vitalnim interesima neke zemlje, nego se govori samo o interesima
nacionalne bezbednosti, koji u ovom sluaju nisu ugroeni. I time je
unutar samog Hakog tribunala raspravljeno da zapisnici nisu smeli
biti cenzurisani, a ipak su na kraju bili cenzurisani, jer je logika bila
da je ona prva odluka stvorila oekivanje kod Srbije, pa bi sada bilo
nezgodno da zapisnici koji su dati u takvom obliku i sa takvim oe-
kivanjima, ipak ugledaju svetlo dana. Kada pogledate sve to zajedno,
jasno je da iza toga opet stoji politika logika da se na Srbiju ne moe
i ne sme primeniti puna snaga zakona, jer bi to za nju bilo fatalno,
da nam se mora pratati. To je paradoks srpski nacionalisti Haki
Holanani su krivi
za sve
Razgovor vodila Svetlana Luki
Kada se pomene holandski bataljon, Tadi i drugi politiari
prosto preu preko toga.
Oni to sebi ne mogu da oproste, a mi smo sebi sve oprostili. I onda
se nai politiari ne usuuju da pomenu o emu se tu radi i mislim
da, imajui u vidu nau moralnu feksibilnost, mi ni ne verujemo
da oni to sebi stvarno prebacuju, a u stvari, po nama, nije kriv ni
Mladi, a kamoli Holanani. Eto, zato ne pominju nita. Prola je
jo jedna godinjica zloina u Topideru i opte je miljenje da su tu
dvojicu vojnika ubili Mladievi telohranitelji, jer se on skrivao u tom
objektu. Mi preko svega toga prelazimo, a kada Holanani pokau,
po nama, preterani moralni obzir, mi zavapimo nepravda. Stvarno
neuveno, postali smo bezoni. I nai politiari se varaju ako misle
da e se Holanani predomisliti. Oni sami sebi ne mogu da progleda-
ju kroz prste, jer su umeani u taj dogaaj. Oni zbog sebe nee poka-
zati razumevanje za ono to se dogodilo u Srebrenici. Sigurno su se
bunili i kada je sa nama potpisivan Sporazum, ali tada im je obeano:
ratifkacija Sporazuma tek sledi, kandidatura tek sledi, i ako Mladi
dotle ne bude isporuen, vi moete da zadrite svoj stav. Postoji jed-
no cininije objanjenje, a to je da Holanani unutar Evropske unije
slue kao runa konica koja moe da se spusti, ali uvek moe da
bude i alibi kada se postavi pitanje zato je zaustavljeno napredova-
nje Srbije prema EU.
Preporuuje nam se da ponemo da se ponaamo kao da je
Sporazum na snazi, niko nam ne brani.
Da li nam je neko branio da uhapsimo Mladia i sudimo mu? Niko
nam nije branio. Mi se stalno udimo ta su toliko navalili sa tim
Mladiem, a nikada se ne pitamo zato ga mi nismo uhapsili. I sada
nam je kriv Haki tribunal zato to insistira na izruenju. Haki tri-
bunal je tu supsidijarno, ako mu ti ne sudi, on e ga traiti, prema
166 167
Sarajevo nije ni
pomenuto
Razgovor vodio Vladimir Matijani
Kako ste doivjeli presudu po kojoj Srbija nije kriva za genocid u
BiH?
Presudom je utvreno da se genocid dogodio. To je bila najvie
osporavana injenica u Srbiji i RS. Pitanje ko je direktno naredio i
sudelovao u genocidu reeno je tako to je sud zakljuio da nema
dokaza da je srpska drava imala efektivnu kontrolu nad vojskom RS.
Istovremeno, preutkuje se da je genocid poinila Vojska Republike
Srpske i nije mi jasno zato se to tamo slavi. To je jedan od najte-
ih argumenata u prilog bonjakim tvrdnjama da je RS genocidna
tvorevina. Ja mislim da je genocid u Srebrenici uinila plaenika
vojska Slobodana Miloevia, ali pravnici kau: ega nema u spisu,
ne postoji ni u ivotu. Taj sud je napravio oiglednu injeninu gre-
ku kada je utvrdio da su korpioni bili paravojna formacija, jer oni
su bili jedinica MUP-a Srbije. To je poznato i tu su pogreili, premda
ne znam da li bi ta injenica bila dovoljna da promeni njihovu pre-
sudu. U svakom sluaju, proglaeni smo odgovornima za povredu
Konvencije o genocidu nekanjavanjem i nespreavanjem, a to nije
malo.
U javnosti se uju tumaenja kako je presuda izraz politikog
kompromisa, po kojemu e Srbija biti abolirana od genocida, a
izgubit e Kosovo?
Apsolutno iskljuujem mogunost da je odluka politika. Upoznao
sam neke od tih sudija i ne verujem da bi podlegli politikom
pritisku. Ali pored toga to mislim da njihova presuda ne odslikava
pravo stanje stvari, ne znam u kojoj meri su bosanski zastupnici bili
efkasni. Presuda se sada komentarie bez uvida u detalje postupka
koji se odvijao u pisanom obliku. Ne znamo ta je sudu dostavljeno,
ni kakvi su dokazi bili pred sudijama.
sud zovu politikim sudom, ali i ja ga tako zovem, jer nam je ovo
oproteno, a po pravu nije moglo da nam bude oproteno.
Pozivanje na odgovornost Florens Artman je u tom kontekstu posebno
cinino. Vi u odbrani jednog tehnikog pravila koje nema ni velikog
moralnog, ni pravnog znaaja, uskraujete kljuni dokaz u jednom
takvom postupku, kao to je postupak za utvrivanje odgovornosti
za genocid prvi put posle Drugog svetskog rata. To nee proi. Kada
je to obelodanjeno, otvorena su vrata za ponavljanje postupka BiH
protiv Srbije pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu. Vi uvek
moete da traite da se jedan postupak ponovi, ako je oigledno da bi
odluka bila drugaija da su sudu bile poznate neke injenice.
U bosanskoj javnosti su izostale reakcije na sluaj Florens
Artman.
Mislim da su oni toliko rezignirani svim tim marifetlucima ne
mogu drukije da ih zovem kojima je obavijeno celo to pitanje
genocida, da uopte ne veruju da to ikakvog efekta moe da ima. Ali
doi e nove generacije. Tako se desilo i sa Jermenima prva gene-
racija je bila toliko ubijena i deprimirana da je samo elela da to pre
sve zaboravi, a onda su unuci tih ljudi koji su neposredno doiveli
genocid kazali: ekajte, da vidimo ta se dogodilo, ova stvar mora da
se istera na istinu. Ali evo, Karadi e odgovarati za genocid.


Emisija Peanik, 19. 09. 2008.
168 169
S obzirom da se Karadi odluio sam braniti, koliko e on to
iskoristiti za promociju vlastitih ideja?
Naravno da e iskoristiti tu priliku. Moja glavna zamerka Hakom
tribunalu je to je to dozvolio Miloeviu i eelju. Mislim da time
sud pokazuje brigu za svoj imid, na utrb postupka. Nije posao suda
da misli o tome kako izgleda.
Koliko sve strane u postupku vode rauna o rtvama koje oekuju
pravdu, evo vie od 13 godina?
Miloevievo suenje je trajalo etiri godine, sa stotinama svedoka,
sa hiljadama rtava. Ako suenje za jedno ubistvo traje, efkasno, tri
meseca, koliko bi trebalo da traje kada to pomnoite sa hiljadama.
Unapred morate da se odreknete ambicije da ete sve rasvetliti, jer
je to bio rat i nemogue je sve reiti. Zato je potrebno akcenat staviti
na ono to je najkarakteristinije, ta se dogaalo najee i na ono
to su najtea dela, a to je genocid. Mislim da bi i zbog proteklih
13 godina i sloenosti samog dogaaja morali optunicu da svedu
na neku razumnu meru, pa bi se onda suenje zavrilo na efkasniji
nain, a i pribliava se granica ukidanja Tribunala. Mada ga svakako
nee ukinuti dok traje Karadievo suenje.
Osnovna dilema meu politiarima u BiH je da li e se suenje
Radovanu Karadiu pretvoriti u suenje Republici Srpskoj?
Tano je da je postojanje RS omogueno tekim krivinim delima.
Dejtonski sporazum je od poetka bio nerealan i svi su to znali. I oni
koji su ga pisali i oni koji su ga potpisali. Jedina i osnovna svrha spo-
razuma je bila da prestane rat. Onda je sastavljena jedna papazjanija,
jedan papir u kojem je trebalo da izgleda da je svako neto dobio.
Pobedila je ona strana koja je govorila dajte da ih nekako smirimo.
Kada su ih smirili, pokazalo se da ivot dolazi u stalne sukobe sa tim
papirom, i to od prvoga dana. Svesni toga, jedni tvrde da e Dejton
morati da se revidira tako to e RS biti pripojena Srbiji, a drugi ele
ukidanje ovoga entiteta. Bosna je kao zaleena; stvoren je pravni
reim kroz koji svakoga dana probija stvarni ivot. Sada e Karadi
biti ispitivan kako je nastala RS i jedni e smatrati da su dobili argu-
ment za njeno ukidanje, a drugi e se zabrinuti za njen opstanak.
Nemam pojma kako e se to svriti, ali Bosna jeste veliki problem.
Mislite li da su izgledi hrvatske tube protiv Srbije sada jo manji?
Da, jer u Hrvatskoj se nije dogodio grandiozni i optepoznati zloin
kao to je Srebrenica. Istina, dogodio se Vukovar, ali u ovoj presudi,
na primer, Sarajevo nije ni spomenuto, a znamo da je taj grad bio
izloen snajperima, granatiranju, bio je pod opsadom, bez vode i
struje, njegovi graani dovedeni su u ivotne okolnosti koje su vodi-
le istrebljenju. Sud, meutim, oigledno vrlo oprezno upotrebljava
kvalifkaciju genocida i mislim da hrvatska tuba nema anse.


Feral Tribune, 28. 02. 2007.
Karadi je stvoren
u Srbiji
Razgovor vodio Dejan Koul
Prema izjavi jednog od advokata iz Karadievog tima, nakon
suenja njemu istorija ovoga regiona bie drugaija. Verujete li u
to, ili se radi o blefu?
To se desilo i posle hapenja Legije, kada su Kotunica i Dragan Joi
poeli da priaju kako e on tokom suenja da iznese celu istinu. Kao
advokat sa iskustvom nikada ne bih oekivao da e optueni, koji
ima sopstvene interese, da otkrije neku istinu. Ni na suenju Legiji
se to nije dogodilo, nego je lagao koliko je stigao. To je njegovo pro-
cesualno pravo i ak ne moe da mu bude stavljeno kao oteavajua
okolnost. Zato sumnjam da e nam Karadi otkriti istinu, ali moda
e izneti injenice koje nisu poznate, a koje mu idu u prilog. U tom
smislu, i od optuenog se neto moe saznati. Karadi je pristrasan
u svom sluaju, selekcionira injenice kako hoe, a ima pravo i da
lae bez posledica. Ne bih oekivao da nam on otvori nove vidike na
rat u Bosni.
170 171
dovala podatke o tome pod kojim imenom i gde se krije. Mislim da
je Karadi od poetka bio pod njihovom zatitom i da su sve vreme
znali gde je. Rade Bulatovi je jednom rekao ne postoje drutveni
i politiki uslovi za hapenje, zato ih ne hapsimo. Nije rekao da ne
znaju gde su, nego istinu. Ovde moramo da se vratimo na prole
izbore. Kotunica je napravio veliku greku, noen svojim fanatinim
odnosom prema Kosovu. Sam je izazvao izbore, jer se nadao da je
ogorenje u javnosti toliko veliko da mu garantuje pobedu. Prevario
se i izgubio je te izbore, ba kao i radikali. Tada su doli na ideju o
hapenju Karadia, kako bi se izazvao dodatni potres koji se moe
iskoristiti u politike svrhe.
Smiljeno je da se Borisu Tadiu servira Karadi. Tadi mora da
hapsi Karadia, a Bulatovi daje ostavku. Uvalie Tadiu vrui
krompir, pa e da zavrite da je Tadi izdajnik, dovee milion ljudi na
Trg republike i traie od vlade da podnese ostavku. To je bila ideja.
Boris Tadi sigurno nije eleo da ga uhapsi u tom trenutku, ali morao
je da uti. Time se branio od ujdurme koju su mu servirali. Mislim
da je tana i pria o tri dana. Njega je BIA uhapsila u petak i trebalo
im je tri dana da smisle ta da rade sa njim. Onda je DS tu nevolju
pretvorio u vrlinu, i to pozdravljam evo, mi saraujemo, oni nisu
mogli, a mi smo to odmah uinili. U ta tri dana na kojima insistira
Karadi i njegovi advokati, on je verovatno dran protivpravno, jer
nisu znali kako da reaguju na podvalu koja im je spremljena.
Kako u tom svjetlu gledati na mogunost hapenja Mladia?
Karadi je znaajnija linost kada je re o genocidu, zloinima... Sa
Mladiem postoji jedna druga nevolja. Mladi je apostrofran kao
uslov za primenu Sporazuma. Kada bude uhapen, to je kraj procesa
pribliavanja EU. To narodnjako-radikalska strana eli da sprei.
Imam problem sa komentarima tipa dali smo im Karadia, a oni i
dalje trae Mladia. Nisu oni zamenjivi, svaki je zloinac svoje vrste
i u svoje ime. Ne moemo da im kaemo dali smo vam Karadia,
pustite nas u Evropu. Jer oni kau pa nismo vam ga ni traili, od
poetka vam traimo Mladia. Fino je to sa Karadiem, ali nema tu
prebijanja, nema suenja jednom umesto da sudimo drugom. Treba
oekivati pritiske, jer se obelodanilo da je BIA sve vreme znala gde je
bio Karadi. Kredibilitet Srbije kao drave sada je ugroeniji nego
pre.
Mislim da je Karadi stvoren u Srbiji, da je najvei deo vremena
bio instrument Miloevia, pod njegovom kontrolom i to bi mogla
da bude njegova linija odbrane bili smo ugroeni, stavili smo se
u slubu Srbije, ali odluke nismo donosili mi, ve oni. Ta odbrana
ne bi bila efkasna, jer bi samo teoretski umanjila krivicu Karadia.
Zloini su strani i veliki. I da ga je Miloevi nagovorio na genocid,
on e dobiti maksimalnu kaznu.
Da li je, prema vaem miljenju, do ovog suenja dolo
prekasno?
Da su odmah posle Dejtona bili uhapeni i Karadi i Mladi, to
bi bila davno gotova pria. Moda bismo ve svi bili u EU, ali pre
svega bi bio osloboen put ka reviziji Dejtona. Imao sam priliku da
posmatram kako funkcioniu diplomati. Njihov prvi refeks je da se
ne talasa previe, a ne da se rei problem. To je veno odlaganje preu-
zimanja riskantnog poteza. Imali su od poetka rata priliku da spree
ili zaustave sukobe. Nije bilo volje za to. Izmeu pravde i mira postoji
konfikt i tu esto morate da birate. Da li gurati pravdu do kraja ili
mir i vernost meunarodnom pravnom poretku. Ako ste vi taj koji
od toga trpi, pa naravno da ste ogoreni i da vam je pravda na prvom
mestu. Meunarodna zajednica odluuje o tome sa velike daljine, a
nema ni potrebu da razume rtve. Prosto ne misle da im je to u opisu
posla. Ne, nego samo da je mir, ma koliko prljav bio.
Dok je jo bio u opoziciji, Milorad Dodik je izjavio da je Karadi
ukrao 36 miliona KM. Primjeuje se njegovo nesnalaenje prili-
kom Karadievog hapenja.
Dodik je tipian politiar koji vodi politiku s kamena na kamen.
Oslukuje ta e se ljudima dopasti, gleda ko mu je vaan. Stane na
jedan kamen, pa gleda na koji e sledei stati. I tako gazi preko toga
potoka, bez ikakve vizije, ikakvog uverenja. On je pravi praktiar i
tehnolog vlasti. U stanju je da vodi bilo kakvu politiku.
Nakon hapenja, u Srbiji se najmanje govorilo o rtvama
Karadieve politike.
I samo hapenje je ovde ostalo politiki neshvaeno. Zato i kako je
uhapen Karadi? Mi smo do sada uli da je BIA tri meseca pose-
172 173
Hajde da laemo
Komentar na tekst ilana kulia Dr Karadi i mister Dabi u
Hagu (Politika, 04.08.08)
Iako je krivica u krivinom pravu individualna, odreene moral-
ne i druge reperkusije osude nekadanjih visokih dravnih funk-
cionera neminovno pogaaju i itav narod.
Zato? Karadi nije dravni funkcioner Srbije. Karadi nije funk-
cioner ni neke druge drave (Republika Srpska nije drava). ak i
da jeste, ne postoji nikakav nacionalni interes, kako se sugerie, da
dravni funkcioner izbegne dgovornost za kriminal (ratni zloin),
ako ga je poinio. Naprotiv. Srpski narod pogaa upravo to to su
mnogi dravni funkcioneri koji su bili ogrezli u razne vrste krimi-
nala izbegli odgovornost i ostali nekanjeni. Stav da moramo braniti
nae i kada su kriminalci, odnosno da e nas njihova osuda pogoditi,
tipino je nacionalistiki stav. U tom stavu je sublimisana upravo
sva pogubnost te ideologije, koja proglaava nacionalnu pripadnost
kao osnovnu i dominantnu odrednicu ljudskih bia, pa u skladu s
tim relativizuje kao sekundarne, ili ak potpuno nevane, sve druge
razlike, recimo izmeu ubica i rtava, krivih i nevinih. Upravo ovak-
vim stavom uvodi se naelo kolektivne odgovornosti.
ta se moe oekivati na suenju dr Radovanu Karadiu i kakva
bi odbrana bila najprikladnija?
Najprikladnija je udan izbor atributa za odbranu pred sudom
od strane profesora Pravnog fakulteta. Prikladna emu? Ovde se,
kako e se videti, najprikladnijom smatra odbrana koja bi dovela
do oslobaanja optuenog, ne zato to on ne bi bio kriv, ve zato to
bi njegova osuda navodno pogodila narod.
Karadi insistira da se sam brani, a Hako tuilatvo ve najavljuje
da e zahtevati da on ima branioca. Tuilatvo smatra da sloenost
predmeta nalae profesionalnu odbranu. Da li je ba tako? Statut
tribunala garantuje pravo izbora optuenom, koji slobodno optira
da li e se lino braniti ili e uzeti branioca. Tribunal je pokuao da
Kako komentariete deavanja na Trgu Republike? Broj okuplje-
nih nije bio veliki. Da li je ovo kraj radikala?
Bie burnije kada se uhapsi Mladi. Reakcija e biti jaa. Zato to
je on apostrofran. Karadi nije bio na dnevnom redu, a ovaj je to
stalno i svi su se izjasnili. Narodnjako-radikalska strana poinje da
lii na poslednje dane Miloevia. Onolika povika i propaganda u
vezi sa Kosovom, a pokazalo se da to nije bilo dovoljno za veinsku
podrku na izborima. Sada su doiveli novo razoarenje. Mislili su
da im Karadi moe pomoi da dobiju novu temu, ali ljude to vie
ne zanima. Ne zanima ih ni u pozitivnom, ni u negativnom smis-
lu. Niti ih zanima da idu na mitinge radikala i da protestuju protiv
Hakog tribunala, niti ih zanima da se suoavaju sa nekom prolo-
u. Ne zanima ih ni zato je on optuen. Prosto je nastala zasienost
prolou, i to onoga trenutka kada se otvorila perspektiva Evropske
unije. Sada je ta tema dominantna kod graana ne interesuje me
da li si Nataa Kandi ili Toma Nikoli, neu da sluam ni jedno ni
drugo. To je promena u optem raspoloenju, za koju su radikali i
Kotunica ostali slepi. Potezi koje vuku su postali irelevantni, kao i
njihove teme.
Moe li se napraviti paralela sa Miloevievim hapenjem?
Hapenje Miloevia je bilo i lake i tee. Tee, jer je imao dva mili-
ona glasova na izborima, a ti ljudi su jo bili tu. Investirali su u taj
reim i nije im se svidelo kako se stvar razvija. Mnogi su investirali
u Miloevievu politiku. On je bio ogroman dugo vremena. Njegovo
skidanje je bilo kao skidanje Sadama u Iraku. Za mnoge ljude je
bilo nezamislivo da se jednom Miloeviu stavljaju lisice i da se on
vodi u zatvor. Ali ovo hapenje je bilo lake od Karadievog, jer je
Miloevieva politika pogaala graane Srbije svakodnevno, i to
decenijama. Skupilo se ogromno ogorenje, ne samo prema reimu,
ve i prema njemu kao simbolu reima. Velikom delu populacije je
laknulo. Hapenje Miloevia je zaotrilo pitanje interpretacije 5.
oktobra. ini je jednim postupkom, njegovim hapenjem, stvo-
rio injenicu koja je pomogla interpretaciji 5. oktobra kao revolu-
cije. To je ogorilo drugu stranu, jer je bilo jasno da je ceo projekat
Miloevia gotov, gotov je i taj nacionalizam. Krenuli smo u Evropu,
i zato je ini bio ubijen.
Start, Sarajevo, 04. 08. 2008.
174 175
Kada je re o genocidu kao najteoj taki optunice, teite je na
sluaju Srebrenica. Mada vrlo ozbiljni struni argumenti govore u
prilog tome da, iako su u Srebrenici uinjeni teki zloini, to ipak
nije genocid, sigurno je da se tribunal nee mnogo baviti ovom
pravnom kvalifkacijom, te e se osloniti na ve presuen predmet
generala Krstia, te ovaj sluaj rutinski tretirati kao nesporan
genocid.
Koji su to ozbiljni struni argumenti da u Srebrenici nije poi-
njen genocid? Takvi argumenti ne postoje. Postoje presude ne samo
Hakog tribunala ve i Meunarodnog suda pravde. Ovu drugu prof.
kuli i ne pominje. Pored toga, previa se da se u sluaju Karadi
optuba za genocid ne odnosi samo na Srebrenicu, ve na niz dru-
gih lokaliteta, kao to su Bijeljina, Bratunac, Bosanski amac, Brko,
Doboj, Foa, Ilija, Klju, Kotor Varo, Novi Grad, Prijedor, Rogatica,
Sanski Most, Viegrad, Vlasenica, Zavidovii i Zvornik. Profesor nije
itao optunicu svoga klijenta.
Odbrana ovo ipak moe dovoditi u pitanje, te posebno insistirati
na dokazivanju odgovornosti UN i holandskog bataljona, jer je
Srebrenica bila zatiena zona, a nikada nije demilitarizovana. Ko
je uostalom ubio nekoliko hiljada Srba u Bratuncu i okolini? Moe
se dovesti u pitanje i broj poginulih u Srebrenici. Ozbiljni dokazi
izazivaju sumnju u ofcijelnih preko osam hiljada, s obzirom na
to da nije pronaeno ni priblino toliko leeva, a ima indicija da
su tom broju dodavani i poginuli iz prethodnih ratnih godina.
Ovaj bezoni argument se esto ponavlja u nacionalistikoj javnosti.
Mi ih jesmo pobili, ali to je zato to nas vi niste spreili. Ko je kriv
za ubistvo inia? Loe obezbeenje. ta su drugo mogli Ulemek i
kompanija nego da ubiju predsednika vlade koji ima tako loe obez-
beenje. Holandska vlada je pala zbog tog propusta, ali po miljenju
prof. kulia, Karadi i Mladi treba da podele odgovornost sa
Holandijom i UN, kao da je i kod njih postojao umiljaj da pomognu
genocid. Treba takoe znati da je odgovornost Holanana samo
moralna i politika, jer su njihovi vojnici bili prethodno razoruani
od strane Mladia, tako da nisu ni bili u stanju da ita uine. Dakle,
mi smo ubijali, a Holanani su krivi zato to su dozvolili da ih mi
prethodno razoruamo, zbog ega kasnije nisu mogli da nas spree u
ubijanju. Neverovatno cinina konstrukcija.
kreativnije tumai ovo pravilo, ali to nije korektna interpretacija.
Argument da veina krivinih postupaka (kao to je to sluaj irom
Evrope) predvia obaveznog branioca u nekim sluajevima, ovde
nema znaaja, jer sam statut ne sadri takvo pravilo. Radovan
Karadi nije pravnik, to moe biti dodatni argument zahteva
tuilatva. To nije dovoljno jak razlog jer, s jedne strane, obavezna
struna odbrana nije propisana statutom, dok, s druge strane,
Radovanu Karadiu i onda kada se brani sam moe pomagati
tim eksperata, a on kao nesporno inteligentan i elokventan ovek
bez veih problema moe savladati tehniku unakrsnog ispitivanja
svedoka, te nauiti neophodna procesna pravila, koja su uostalom
i za veinu evropskih advokata svojevrsno pansko selo, jer se radi
o tipu postupka koji nije tipian za kontinentalnu Evropu.
Profesor je ovde u pravu: Statut Tribunala na predvia obaveznu
strunu odbranu. Meutim, ostaje potpuno nejasno od kakvog zna-
aja su ova razmatranja profesora kulia u okvirima teksta koje je
sam postavio. Naime, kako bi to moralne i druge reperkusije pogo-
dile itav srpski narod ako bi (inteligentnom i elokventnom) kli-
jentu prof. kulia, ipak, bio postavljen branilac? Jer, podsetimo se,
to je navodno jedini motiv zbog koga se prof. kuli nepozvan uplie
u odbranu Karadia.
Iako se Karadi tereti za teke zloine, odbrana moe prilino
zagorati ivot tuilatvu.
Prof. kuli sam odmah otkriva svoj motiv: on bi da pomogne
Karadiu da zagora ivot tuilatvu (Kotunica bi rekao da
nanese tetu). Profesor je svestan da se Karadi tereti za teke
zloine(i da e za njih biti osuen, otuda sveza iako), ali spreman
je da posavetuje svoga klijenta kako da bar zagora ivot tuila-
tvu. I time, po njegovom miljenju, spase itav narod od moralnih
i drugih reperkusija. Treba takoe primetiti da je jasno implicirano
miljenje profesora kulia da motiv tuilatva nije da utvrdi istinu,
ve da je ono rukovoeno iskljuivo zlom namerom da ishodi osudu
po svaku cenu.
176 177
Treba izneti dokaze o formiranju tzv. Patriotske lige, zelenih
beretki i drugih paravojnih formacija, te o pripremljenim pla-
novima za no dugih noeva i reenje srpskog pitanja u BiH.
Okida za prve oruane sukobe bilo je ubistvo starog svata na Ba
ariji, koje je izvrio jedan notorni kriminalac i kasniji ratni
heroj. Neki u BiH ne mogu Srbima da oproste to su ovog puta, a
nakon doivljenog pogroma u Drugom svetskom ratu, bili mnogo
oprezniji, jedinstveniji i znatno bri.
Ovo je jo jedna besmislica iz nacionalistikog folklora. Danas je
notorno da je BiH bila potpuno nepripremljena za odbranu, kao i
da je oruani sukob morao eleti i inicirati onaj jai (etvrta najjaa
armija u Evropi) i onaj koji je imao nameru da prekraja republike
granice (Miloevi: granice povlai jai). Sve to je dugo pripre-
mano; treba itati Jovieve i Kadijevieve memoare. Zamlaivanje
ubistvom starog svata je detinjasto. ta znai opaska prof. kulia
da su Srbi u BiH nakon doivljenog pogroma u Drugom svetskom
ratu, bili (ovog puta) mnogo oprezniji, jedinstveniji i znantno bri?
Pa, to da su Srbi (Miloevieva propaganda) novi pogrom predvideli
pre nego to je i poeo, pa su ustali da ga orujem spree. To je ista
ona teorija preventivnog rata, kojom se Hitler posluio u sluaju
Sudeta: neu ekati da mi date ikakav povod, nego u vas preventivno
napasti.
Odbrana ima priliku i da iznese ofcijelno utvren broj poginulih
u graanskom ratu u BiH, jer se jo uvek spominju fantomske
brojke. Mora se objasniti da muslimani nisu jedine, niti eksklu-
zivne rtve. To to su oni najvie stradali, posledica je i njihovog
ratovanja na vie frontova, kako sa Srbima, tako u jednom perio-
du i sa Hrvatima, pa ak i meusobno u Cazinskoj krajini.
A na koliko frontova su ratovali Srbi? Za priu o graanskom ratu
treba opet itati Jovia i Kadijevia. Ratove 90-ih Srbija je uvek poi-
njala na isti nain: medijskom histerijom irenja straha, podstica-
njem pobune meu srpskim ivljem, njihovim naoruavanjem, posle
ega na scenu stupaju srpska vojska, paravojska i Udba, koje moraju
svuda da tite srpski narod od guenja oruane pobune usmerene
na nasilnu promenu republikih granica.
Karadi se moe braniti i time da on lino nije povezan sa tim
sluajem, te da se tu radilo o ekscesu vojnih struktura, ali takav
pravac odbrane nije optimalan, jer sama visoka dravna funkcija
njega komandno optereuje.
Ovo je ve oajniki. I sam branilac primeuje eufemistiki da takav
pravac odbrane nije optimalan (u stvari, on je apsolutno nemogu)
zbog postojanja komandne odgovornosti, ali je prof. kuliu oi-
gledno nepoznato da postoje svedoci (recimo, Deronji) koji jasno
i nairoko govore o linoj umeanosti Karadia u sluaj Srebrenice.
Uprkos ovim injenicama, profesor zakljuuje da se Karadi ipak
moe braniti i time da nije povezan lino sa tim sluajem. Pa moe,
moe se optueni i glupo braniti. Moda je upravo zato nuno da mu
se obezbedi struna odbrana.
Odbrana bi trebalo da objasni mehanizam nastanka ratnog poara
u BiH. Poetkom secesije u SFRJ svakom razumnom bilo je jasno
da BiH ne moe opstati kao nezavisna drava ako na to ne pristaju
svi njeni konstitutivni narodi, a Srbi su se tome protivili. BiH se
ipak protivustavno otcepljuje, a vodei svetski inioci to odmah
priznaju. Odbrana mora objasniti da su ta priznanja delovala kao
varnica u buretu baruta. Kakvu su ulogu imali neki mirotvorci,
poput onih koji su ubedili Izetbegovia da povue svoj potpis sa
Kutiljerovog plana? Potrebno je objasniti i da je SDS, kao vodea
nacionalna stranka Srba u BiH, nastala poslednja, onda kada su
ve uveliko formirane SDA i HDZ.
Ovo je stara pria i najotpornija i najvea la Miloevieve pro-
pagande, koja se odrala do danas i na koju se lepe mnoge druge
lai. Jugoslaviju je razbio Miloevi, a Srbija je bila prva republika
SFRJ koja se otcepila sa namerom da uz pomo JNA prekomponuje
bivu SFRJ i stvori novu, skraenu Jugoslaviju kojom bi dominirala
Miloevieva Srbija. Ustavom iz 1990, godinu dana pre proglaenja
nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, Srbija je sebe proglasila za samo-
stalnu i suverenu dravu koja vie nema obavezu potovanja saveznog
Ustava i zakonodavstva i koja preuzima sve kljune nadlenosti bive
savezne drave: odbranu, meunarodne odnose, Narodnu banku.
Sledeeg prolea, jo uvek pre proglaenja nezavisnosti Hrvatske i
Slovenije, Miloevi donosi niz zakona iz nadlenosti bive federaci-
je. Od ega je to BiH pokuavala da se otcepi?
178 179
Ti divni ljudi
koji smo bili
Razgovor vodila Svetlana Luki
ta mislite o Tadievom odlasku u Srebrenicu?
Ako on osea potrebu da ide, treba da ide bez obzira na to ta se ovde
dogaalo. Strano je da oni ne mogu da donesu jednu deklaraciju, u
kojoj e kazati da im je ao to je pobijeno osam hiljada ljudi. Bili su
dovedeni u nepriliku time to su ove nevladine organizacije neto
predloile, pa su morali da se izjasne, da prihvate ili da odbiju. Pa
poto su videli da je nezgodno i jedno i drugo, onda su kazali mi
emo sami da donesemo odluku, ali se onda ispostavilo da ne mogu
ni to. Ono to je posle toga usledilo je jo mnogo stranije, jer je poe-
lo da se objanjava zato nije moglo da se odlui. Objanjenja su bila
sramna, jadna i glupa i nemoralna, infantilna, licemerna. Pokazalo se
da je osnovni razlog ono to je formulisao ministar Stojkovi moe
to da bude opasno, kae on. A zato moe da bude opasno? Zbog
tube BiH protiv Srbije. Drugim reima, nemojte nita da priznaje-
mo, jer ta istina moe da nam smeta na onom sudu. Tako neto javno
rei je stvarno neverovatno, i to kae ovek koji sebe naziva minis-
trom pravde. A onda mu odgovara Duan Petrovi iz Demokratske
stranke, koji je eleo da se usvoji njihova deklaracija i pita zato se
Stojkovi brine, kada mi nismo ni pomenuli re genocid. A logika iza
toga je plaae svi, i krivi i nevini. To krivi u stvari kau nevinima,
a poto emo svi plaati, bolje je da nas sakrivate i jatakujete nam,
inae ete i vi da platite. Oni nama prete.
Mi ovde plaamo te ljude da bi otili u Hag, umesto da se stavi zabra-
na na celokupnu njihovu imovinu, da ne mogu da je otuuju, jer
jednoga trenutka e moda tom imovinom morati da odgovaraju za
tetu na koju emo mi biti osueni. To nije problem, naprotiv, moe-
mo da im poklonimo auto, da im damo milion evra za njihovu poro-
dicu, da im platimo karte da ene mogu da ih poseuju. Dokle god
vodi takvu politiku, svaka vlada e se nai u procepu da jednu stvar
govori za meunarodne partnere i to onda ima malo vie smisla, a
Iako se Karadi optuuje kao pojedinac, njegova istorijska ulo-
ga tokom graanskog rata u BiH i predsednika pozicija koju je
imao, nesporno e delovati da mnogi taj proces doive i kao svoje-
vrsno suenje Republici Srpskoj. To se ne sme dozvoliti. Odbrana
mora insistirati na razbijanju nekih ve stvorenih predubeenja o
srpskoj kolektivnoj krivici, te posebno mora paljivo i uporno
objanjavati istorijski kontekst graanskog rata u BiH.
To e biti vrlo teko. Republika Srpska bila bi nemogua bez etnikog
ienja i genocida, kojima je svesno graena i (privremeno?) ostva-
rena etnika homogenost entiteta.
Vano je objasniti i sluaj blokade Sarajeva, tokom koje je nespor-
no dolo do velikih patnji civila, ali do koje je dolo, kako se pro-
cenjuje, iz isto vojnikog rezona, u cilju spreavanja da se velike
muslimanske oruane grupacije poveu i deluju ofanzivno. Mora
se objasniti da je blokirano Sarajevo bilo i svojevrsni logor za srp-
ske civile. Nekoliko hiljada njih je likvidirano, a mnogima se ni
grob ne zna. U gradu su harale paravojne formacije i organizova-
ne kriminalne bande. Postojali su brojni privatni zatvori i javne
kue u kojima su Srpkinje nasilno drane. Naravno, odbrana se
ne moe zasnivati samo na tvrdnji da su i drugi inili zloine,
jer to nije opravdanje, ali ta injenica ipak nije bez znaaja. Iako je
krivica u krivinom pravu individualna, odreene moralne i dru-
ge reperkusije osude nekadanjih visokih dravnih funkcionera
neminovno pogaaju i itav narod.
Zanimljiv je neverovatni eufemizam koji profesor kuli upotreblja-
va za opsadu i granatiranje Sarajeva i sistematsko snajpersko odstre-
ljivanje prolaznika na sarajevskim ulicama. On to zove blokadom.
Blokadom koja je preduzeta iz isto vojnikog rezona u cilju sprea-
vanja da se velike (!?) muslimanske oruane grupacije poveu i delu-
ju ofanzivno. I zato su Sarajlije morale etiri godine da ive bez vode
i struje, zato je na Sarajevo srueno par miliona granata i zato su
se snajperisti godinama zabavljali odstreljujui civile. Odbrana koju
savetuje profesor kuli bila bi ravna tekom samooptuivanju, ona
bi samo pokazala bezono frivolan odnos optuenog prema uasnim
posledicama njegovog delovanja. Ili, kako bi se pravnim jezikom
reklo: ilustrovala bi psihopatski, cinini, bezoseajni odnos optue-
nog prema delu. A to je upravo ono to profesor kuli i jedan deo
srpske javnosti preporuuju Dr Dabiu, da bi se itav narod zatitio
od moralne i svake druge hipoteke.
Peanik.net, 07. 08. 2008.
180 181
ne reakcije, takoe je neka patologija. Mislim da mi sve to na neke
neprimetne naine plaamo. Nekada sam pisao o tome da mi u stvari
plaamo time to ne znamo ko smo. Toliko laemo da ne moemo da
shvatimo ko smo u stvari. Nismo oni od pre Srebrenice, to je jasno,
a budui da nita ne priznajemo, onda ne znamo kako sada sebe da
shvatimo.
ore Mamula je povodom snimka korpiona izjavio: Na snim-
ku se vidi da su samo dve osobe pucale u zarobljenike, a ne cela
jedinica, treba da odgovaraju samo pojedinci.
Imate estoro naoruanih ljudi koji ih sprovode sa oiglednom name-
rom, koja se na kraju i ostvaruje, da ih ubiju, i oni imaju podeljene
uloge, ali, sad govorim krivino-pravno, njihov umiljaj je zajedniki
sada emo ove ljude da odvedemo tamo i da ih pobijemo, a ko
e da puca, to su podeljene uloge unutar grupe. Neko samo puca,
a neko pomae u sprovoenju. Da je neko od njih pokuao da bei,
neki od te etvorice bi pucao u njega. Ali ta pria o pojedincima koji
su inili krivina dela, pa moraju za njih da odgovaraju ne znam
zato se izgovara ta reenica. Naravno da krivini zakon govori o
pojedincima koji e odgovarati za izvrena krivina dela, ali zato mi
to govori? Kojim povodom mi to govori?
Stvar je u tome to se genocid ne radi u domaoj radinosti, genocid
vre drave, to su veliki poslovi. Tu su potrebni logistika, organizaci-
ja, vreme, ljudi, sredstva, to pojedinci ne mogu da izvedu. To moe
da se izvede samo sa resursima drave. Samo sa dravnim resursima
moete 800.000 ljudi da ibnete preko dravne granice, kakvi poje-
dinci. A za Srebrenicu su vam potrebni tenkovi, bageri, ukopavanje,
iskopavanje, treba da se pale ta sela, treba da se baci onih dva mili-
ona granata na Sarajevo, to je posao. Nisu to bili kriminalci unutar
dravnog aparata, ne, drava je bila kriminalac, vodila je kriminalnu
politiku etnikog ienja i tu ni o kakvim pojedincima ne moe
da bude rei. Naravno, nisu svi podjednako odgovorni, jer jedni su
donosili one najkrupnije, strateke odluke, drugi su donosili taktike
odluke, ali u osnovi same ideje da se etniki oiste neki prostori lei
bar pristajanje na zloin, jer se to na drugi nain nije moglo izvesti
i nije ni izvedeno na drugi nain. I sada vi hoete da mi kaete kako
je glavni krivac taj Cvjetan, koji je jedan bilmez kome su dali puku i
drugu stvar domaoj javnosti koje se plai i za koju pretpostavlja,
ak ne znam da li s pravom ili ne, da je jo uvek duboko ogrezla u
poricanju i da moe da bude iritirana, a mogu i da se izgube neki
glasovi. Kada uporedite kako oni razgovaraju sa Karlom del Ponte
ili irakom ili Buom, sa nainom na koji govore nama, vidite da to
jedno drugom protivrei. I oni to oseaju kao neko svoje teko breme
koje, eto, moraju da nose. Mislim da jako potcenjuju ovu javnost. Svi
to vide i kod svih to izaziva nelagodu, jer vide koliko laemo na sve
strane, umesto da jednom kau znate ta, ovo ne moe da se krije,
ovo treba da se kae, pa emo da platimo ta treba da se plati.
Kada imate tako krupnu la u glavi, vi nita drugo ne moete ni da
mislite, la vas mui stalno i samo na nju mislite. Onda se gubite,
delujete autistino, odnosno, to bi vie liilo na neko paranoidno sta-
nje u kojem smo mi ve 15 godina i koje uporno odravamo. To nas
ini disfunkcionalnim kao drutvo. Mi bismo moda lako s tim, ali
ona Karla del Ponte nas stalno podsea, trai neto od nas, a mi ne
moemo da shvatimo navodni sadizam sa kojim ona radi svoj posao,
reena da ga odradi do kraja. I stalno se nadamo da e neko od tih
ljudi, u tom svetu koji drukije funkcionie, to zaboraviti, nekako
smetnuti s uma, nekako se umoriti pa kazati ma, pusti ih. Nita od
toga se nee desiti, sutra da predaju Mladia, ona e im traiti onog
poslednjeg, jer ona hoe da zavri svoj posao, ona je dobila mandat
i njen je posao da svi ti ljudi stignu u Hag. Mi to ne moemo da
pojmimo.
Na stranu to to smo kao ljudi spremni da sebi svata oprostimo.
Nemamo nikakav zahtev prema sebi, pa se onda i ne oseamo loe
ako te zahteve ne ispunimo. Mi od sebe nita ne oekujemo. To utie
na drutvo u celini, koi ga i odrava u smrznutom poloaju porica-
nja i gru u kome se monomaniki razmilja samo o toj jednoj stvari.
Pogledajte novine, pune su suludih pria u kojima to pokuava da
se zatrpa, a ne moe da se zatrpa, naravno, to stalno odnekud izvire.
Ovo to se desilo sa snimcima korpiona je zanimljivo. I kada su
priznavali da je takozvana srpska strana inila neke zloine, ovde su
ljudi uspevali da o tome govore kao o nekom istorijskom faktu od
pre 800 godina. Pa kako neko moe hladno da kae jeste, tano je,
pobijeno je osam hiljada ljudi, ali hajde da idemo dalje. To odvajanje
intelektualne sadrine priznanja od normalne ljudske emocional-
182 183
e to da bude novo ponienje, koje je skoro neizbeno. Da li se iko
uopte pita zato se tim ljudima sudi, zato mi njih tamo aljemo?
Nije svrha samo da se onaj kazni, svrha je da drutvo kao celina vidi
ta je zloin, ko je izvrio zloin i da je zloin kanjen. Dakle, suenje
vodi vaspostavljanju jedne moralne ravnotee koja je zloinom naru-
ena i koju celo drutvo osea kao poremeaj u svom ivotu. Neu
da idem toliko daleko, ali mislim da je i to tano, ja mislim da ak
i krivac ima pravo na kaznu, jer kada je jednom kanjen, uspostav-
lja se neka ravnotea. On e odsluiti svoju kaznu, izai e napolje i
kazae ostavite me sada na miru, ja sam svoje platio, ravnotea je
uspostavljena i niko vie to ne sme ni da mi prebacuje ni da mi natie
na nos. Naa vlada je sve uinila da poalje te ljude, za koje impli-
cira da su nevini, da budu kanjeni, a svima nama objanjava kako
svrha kanjavanja koja treba da dovede do vaspostavljanja moralne
ravnotee nije ni potrebna, jer oni nisu ni za ta krivi. Prema tome,
osnovna svrha suenja je ovde svesno minirana od strane vlade, sve
se uinilo da drutvo ne shvati i ne podri injenicu da zloin treba
da bude kanjen, da ta osnovna svrha moralne obnove koja je sadr-
ana u ideji suenja izostane.
esto se kae da je ovde drutvo razbijeno. Onog trenutka kada je
drutvo pretvoreno u narod, kada smo svi postali krompiri u vrei
koja se zove narod, tu vie nema ni drutvenih uloga, ni drutve-
nih grupa, ni svesti o tome ko kojoj grupi pripada, ni iji su interesi
zajedniki, koji su interesi suprotstavljeni, nita od toga ne postoji.
To je anomija, koja postoji u nedostatku drutva, i to dodatno unes-
reava ljude, jer je time izgubljeno i ono to se zove javni poredak.
I zato sada ono doba socijalizma izgleda kao neka obeana zemlja,
kao neki zlatni vek, jer se ljudi seaju ivota u kome je postojala neka
pozadina, osnova na kojoj su se odvijali individualni ivoti i gde ste
imali mapu na kojoj ste mogli sebe da naete, da vidite gde ste u
odnosu na taj background i u odnosu jednih prema drugima. Ti su
ivoti imali smisla. Ja mislim da to ljudima fali, to to su ti ivoti,
kakvi god bili, sreniji, nesreniji, imali smisla. Ljudi koji su ili u
zatvore, disidenti, bili su sreni ljudi, znali su ta biraju, znali su ta
moe da im se desi, prihvatali su tu cenu, znali su ta hoe, ta nee,
znali su ko je sa njima a ko protiv njih, njihov ivot je imao smisla. U
rekli pucaj na koga hoe, samo nemoj na Srbe, i koji je to i uradio.
Znai, samo Cvjetan i niko drugi nas ne zanima? Pa nee biti da je
tako.
Zato je ceo srpski politiki vrh u Hagu? Jesu li oni tamo kao pojedin-
ci? Pa tamo je cela vlada, predsednici i Srbije i Jugoslavije, ceo dravni
vrh koji je vodio tu zloinaku politiku. Oni su bili ta drava koja je
inila te zloine. I iz toga naravno ne proizlazi da smo vi i ja krivino-
pravno odgovorni za to to su oni radili. Mi moemo kao graani te
zemlje biti na jedan istorijski nain odgovorni, i moralno odgovorni
i odgovorni pred samima sobom, jer smo bili toliko glupi da smo
takvu vlast mogli da izaberemo, jer smo bili tolike kukavice da smo
takvu vlast tako dugo trpeli, do 2000, kada je taj isti Miloevi dobio
dva miliona glasova. Mi nismo u krivino-pravnom smislu krivi. Mi
smo istorijski krivi i to plaamo, na primer, time to nemamo vize,
niko nee da nam da vize, jer nee da ima posla sa zloincima, a ne
zna ko je od nas zloinac a ko nije, jer ih mi iz sebe nismo izdvojili,
niti priznajemo da oni postoje, nego im i sada jatakujemo.
Seam se kada su posle Drugog svetskog rata Nemci poeli da dolaze
u Dalmaciju, mi smo se udili kako se usuuju da tu plivaju i da se
smeju i da piju vino. Nemci, hej, Nemci, doli tu i sada na na uas
hoe da letuju. A zgraavamo se to nam niko ne da vize. Pa ne daju
nam vize, ne mogu da nas vide oima. Zato? Zato to se ponaamo
ovako kako se ponaamo. ak nas tretiraju mnogo bolje nego to bi
po mom miljenju bilo shvatljivo, stalno nam alju pozitivne signa-
le. Pa dajte, mi vas elimo u Evropi, daemo vam ovo, daemo vam
ono, a mi ne, mi se ne predajemo, mi teramo svoju glupu priu do
propasti.
Ako nas kanjavaju zbog toga to mi te zloine ne priznajemo, mi
bismo ili trebalo da priznamo te zloine ili bi oni morali da se pomire
sa zloinima i da kau dobro, nema veze, jeste, vrili ste zloine,
ali nema veze. E pa to ne moe, jasno je ko tu mora da popusti i ako
mi upadamo sve dublje u poricanje, utoliko gore po nas. To je kao
kada vam kae policajac nemoj to da radi, to ne sme da se radi, a
ti kae e, ba hou, e sad ba hou, ba zato to si mi ti kazao da ne
smem. Ko e to da plati na kraju, ta mislite? I ko tu na kraju moe
da se slomi? Mi bi trebalo da popustimo pre nego to se slomimo, jer
184 185
3.
PETI OKTOBAR
U revolucijama postoje dve vrste ljudi: oni koji ih diu i oni koji se
njima okoriste.
Napoleon
Kada se izjalovi neka revolucija, izjalovilo se i itavo stolee, jer time
malograanin dobija u ruke protivdokaze.
Fridrih Hebel
jednoj ovako anominoj situaciji, mi se kreemo haotino kao atomi,
svi nekuda idemo, menjamo pravce, sudaramo se, ali to nema nikak-
vog smisla, to se zove haos.
U haosu ljudi ne mogu biti sreni, jer su uplaeni. Njihovi ivoti u
haosu nemaju nikakvog smisla. Vi ne znate vie, ako vam se neto
dogodi, zato vam se to dogodilo, da li ste mogli da neto uradite da
se to ne dogodi, nita od vas ne zavisi, niko vas nita ne pita, niko
se o vama ne brine i va ivot je jedan sluajan bioloki podatak sa
kojim ne znate ta ete i koji je moda abama i makama dovoljan,
ali ljudima nije. Ljudi moraju da daju neki smisao svom ivotu. Ne
kaem da je to neto objektivno, ali ljudima je potrebno subjektivno
oseanje da njihov ivot nekuda ide, da ima nekakvog smisla.

Emisija Peanik, 23. 06. 2005.
186 187
Meu njima su ljudi koje ste svojevremeno branili.
Jesu.
Da li postoji nestrpljenje ljudi u Srbiji da se pokrene proces utvr-
ivanja odgovornosti za ono to je bilo?
Ovde sam, pre svega, osetio konfuziju i puno iekivanja. Ljudi ne
mogu da shvate ta se dogaa. Oni shvataju ko je poraen, ali ne
shvataju ko je pobedio i ta je to pobedilo. Peti oktobar sam pratio
na amerikoj televiziji i taj dogaaj mi je izgledao udno. Diktature
ne padaju tako. Mogu se uti takve prie po Beogradu, da su se iza
scene dogaale mnogo vanije stvari nego ono to se videlo na TV
ekranima 5. oktobra. Tu je bilo dilova za koje mi ne znamo. Mislim
da je ponaanje policije i vojske bilo iznenaujue. Mislim da su
mnogi amnestirani pre 5. oktobra. Sada narod ne moe da shvati da
jedan Slobodan Miloevi i dalje sedi usred Beograda i da je voa
najvee opozicione stranke i da postoji teoretska ansa da se on na
nekim sledeim izborima vrati na vlast. Ceo dogaaj, zbog naina na
koji se dogodio, nije izazvao oseaj katarze.
Jedan na sagovornik je rekao Uhvatio me je bes kada sam shva-
tio kako je to ipak lako prolo. Zato to nismo uradili ranije?
Tu dolazimo do onoga sa ime se mnogi vai sluaoci nee sloi-
ti. Ja mislim da to nije moglo da se desi pre bombardovanja. To je
Miloeviu slomilo kimu. U prvom trenutku, naravno, sav gnev je
bio usmeren na NATO, na Klintona, na Madlen Olbrajt. Ali kada su
se ljudi okrenuli i pomislili zato se sve to desilo i zato Miloevi nije
potpisao predaju, to je od njega traeno drugoga, a ne 77. dana, taj
se gnev okrenuo protiv njega.
Madlen Olbrajt je jedna od najnepopularnijih svetskih linosti u
Srbiji. Vi ivite u Americi, ali da li delite to miljenje?
Kada je poelo bombardovanje, javljali su mi se ameriki novinari
da me pitaju ta o tome mislim. Moj odgovor je bio da, kada bih bio
ameriki dravljanin, smatrao bih da, sa stanovita amerike politi-
ke, oni ine uasnu greku, ali da je to za one koji ele Miloeviev
pad, za Srbe koji to ele, povoljan razvoj dogaaja.
Diktature ne padaju
tako
Razgovor vodila Branka Mihajlovi
Da li biste vie voleli da se Miloeviu sudi u Hagu ili u
Beogradu?
Naravno da bih vie voleo da mu se sudi u Beogradu, ali u Beogradu,
kao prvo, ne postoji nikakva optunica. Drugo, ako bi se radilo o
optubi za ratne zloine po optunici Hakog tuilatva, mislim da
u Beogradu nema snage za to. Mislim da nema ni volje ni snage da
mu se sudi za ono za ta je on stvarno kriv, a on je kriv za genocid u
Bosni.
Da li biste branili Slobodana Miloevia?
Ja sam se diskvalifkovao time to i ja, nenadlean, priam ve deset
godina da je on zloinac. Ne bi bilo profesionalno da prihvatim
odbranu kada svako moe da mi kae pa i sam si priao da je
zloinac. To bi bila loa odbrana. Inae, mislim da on ima naina da
se brani. On sam nije mogao da uini sve to to je uinio. Njegova
jedina odbrana bi bila u tome da podeli krivicu sa mnogima drugima
koji su se pojavljivali ili kao izvrioci ili, to je na izvestan nain jo i
gore, kao podstrekai. Mislim, konkretno, na srpsku inteligenciju.
Sem politiara, pripadnika policije, vojske, kome jo treba
suditi?
Odmah vam pada na pamet televizija. Ona je odigrala strahovito
vanu ulogu u tome. To je jedan moan medij. Ovde je ona imala
posla sa gledalitem koje nije naroito sofsticirano, koje je lako i
naivno upalo u kande propagande. Prema tome, svakako da bi iz
njihovog kruga dosta ljudi dolo u obzir. Pored toga, imate i ljude
iz Udruenja knjievnika, iz Akademije nauka. Ljude koji su svojim
ugledom mnoge povukli za sobom.
188 189
Da li biste se prisetili vaeg susreta sa Franjom Tumanom?
Zapanjilo me je kada sam u razgovoru sa njim shvatio da on fantazi-
ra o podeli Bosne. Meni se to tada to je 1982. godina inilo toliko
ludom idejom, da sam je zapamtio. On je mislio da sam doao po
nalogu Dobrice osia ili tako nekog iz srpskih krugova. Mislio je da
njima alje poruke preko mene. Jednoga dana mi je kazao da je Bosna
vetaka tvorevina i da bi je trebalo podeliti izmeu Srbije i Hrvatske.
Pitao sam ga kako misli to da izvede; stanovnitvo u Bosni je toliko
izmeano da je to nemogue. Rekao mi je da moe da se povue neka
priblina granica. Pa i ako se povue neka priblina granica, mnogo
ljudi e ostati i sa jedne i sa druge strane koji etniki nee pripadati ni
Srbiji ni Hrvatskoj. Kae to bi moglo malo da se podstakne. Shvatio
sam ta hoe da kae i to mi se uinilo monstruoznim. Posle sam
itao da je sline zamisli imao i Dobrica osi.
Kada ste branili Dobricu osia?
Dobricu osia nisam branio, nego zastupao u pokuaju da pokrene
list Javnost. Pisao sam tube i albe za njega Vrhovnom sudu Srbije,
traei da mu se odobri pokretanje toga asopisa. Dobrica osi je
zla kob ovoga naroda. On zastupa jednu fatalistiku tezu da je ovaj
narod uklet, da smo mi narod koji ne moe da se uporedi sa drugim
narodima, da imamo osobine koje nas ine jedinstvenima. I da nas
niko ne razume. Nisam sa njim razgovarao o tome. To je utisak koji
sam stekao kada sam itao njegovu knjigu Vreme smrti. Onda sam
shvatio da je on u to blato, na koje se ali, u stvari zaljubljen i da to
u ovom narodu stvara narcisoidne i autistike tendencije, koje mu
vekovima onemoguavaju da se prikljui Evropi i da normalno ivi
sa narodima koji ga okruuju.
A Vojislav eelj?
Vojislav eelj me je impresionirao time kako se drao u zatvoru i na
suenju. On je bio izuzetno hrabar ovek, fziki hrabar ovek. Ono
to je on podneo u zatvoru, to bi malo ljudi izdralo. On je jedna
usijana glava, pravi hajduk. Ali je, na alost, to bi rekao Dostojevski,
zli lakrdija. Kada je poelo sve ovo, tek tada sam shvatio koliko on
voli vlast, mo i koliko voli da na silu upravlja ljudima. Poslednji put
Da li posle bombardovanja svet ima obavezu da ulae u obnovu
Srbije?
O kakvoj vrsti obaveze govorimo? Politiari ne haju za moralne
obaveze. Meutim, oni svakako ele da pokau svojim angaovanjem
da bombardovanje nije bilo upereno protiv srpskog naroda, nego
protiv Slobodana Miloevia. Naravno, ljudi koje bombardujete e
u to teko poverovati. Svetu sada politiki obziri nalau da svojim
anagaovanjem ovde dokae da nije srbofoban, kako ovde smatraju,
nego da je njihova vojna intervencija bila usmerena na jedan nasilni,
agresivan i po mom shvatanju, genocidan reim.
Branili ste zanimljive ljude u komunistikom reimu: Vuka
Drakovia, Vojislava eelja, Dobricu osia, Franju Tumana.
Koga od njih ste se najee seali u ovih deset godina?
Na mene je ta 1968. godina, iako nikada nisam bio leviar, ostavi-
la veliki utisak. To je bio prvi politiki spontani pokret ljudi u ovoj
zemlji u elji da neto izmene. ivot je prosto probio taj okotali
sistem. Ti mladi ljudi su mi bili bliski i simpatini. Bili su duhoviti
i ivi, neto kao dananji Otpor. Sa njima sam se psiholoki, ako ne
politiki, identifkovao i jako sam ih voleo. Moda je to najlepe to
sam doiveo u tom vremenu. Bio sam nekih desetak godina stariji od
njih, taman toliko da ne prihvatim njihovu politiku, ali da prihvatim
njihova raspoloenja. Kasnije sam branio mnoge ljude sa kojima se
nisam intimno slagao, ali sam mislio da imaju pravo da izraze svoje
politiko miljenje, zato to je to nuno za normalan ivot jednog
drutva.
Da li ste tada mogli da pomislite kakve e uloge odigrati Vuk
Drakovi ili Vojislav eelj?
Ili Tuman. Naravno da nisam. Za mene je to bilo veliko razoarenje.
Osamdesetih godina sam osetio da komunizam nije tako vean kao
to izgleda. Nadao sam se, kada se taj kamen digne sa nas, da emo
moi neto lepe da napravimo za sebe. Pokazalo se da je ono to je
sledilo bilo daleko gore.
190 191
Krajinik i Biljana Plavi su u Hagu.
Imao sam priliku da se sretnem sa Riardom Goldstonom nepos-
redno poto je bio organizovan Haki sud. Izrazio sam sumnju u
efkasnost tog suda i u mogunost da pred njega dou svi ljudi koji
zasluuju da se tu nau. Tada mi je on rekao neto to me zgranu-
lo. Rekao je: Znate ta, taj sud e postojati trideset godina. Onda
sam shvatio da su velike anse da se svi tamo nau. Postoje politiki
obziri kod onih koji treba da izvre hapenja. Oni ne ele da stvore
dramatine politike okolnosti u vezi sa tim. Ali da e taj trenutak
doi i da e ih oni sve sprovesti u Hag, u to vie ne sumnjam.
ta mislite, kakva je budunost SR Jugoslavije?
O tome moemo da razgovaramo na dva naina. Ovde je Zapad
uao na velika vrata. Ova zemlja apsolutno zavisi od pomoi koju e
dobijati iz tih, to se do jue govorilo, NATO agresorskih zemalja.
Proitao sam pre neki dan da 50 odsto graana smatra da SRJ treba
da ue u NATO. Ova nastojanja da se zloinci dovedu u Hag e uspe-
ti. Kapital e poeti da ulazi u Srbiju. Meutim, jedini resurs koji je
ovde ostao je jefina radna snaga. To znai da e kapital ulaziti pod
kolonijalnim uslovima. Mislim da je i to bolje nego Miloevieva
diktatura, ali ne mislim da je to neto to je velika srea ili to obea-
va rajski ivot. Potrebno je puno vremena da se zemlja izvue iz toga
oblika zavisnosti.
Dravno pitanje nije glavni problem Srbije, ve injenica da je sa
Miloeviem ovde poraen itav jedan kulturno-politiki obrazac
narodnjatva, vezivanja za blato i Rusiju, da je to kraj jedne ideje
od koje Srbi stradaju ve 200 godina. Od kada su se oslobodili od
Turaka, oni ne mogu da se odlue da li hoe u Evropu ili ne. Mislim
da je ovaj narodnjaki obrazac konano poraen. Ako je to tano,
onda bi se na poslednjih deset godina moglo gledati kao na nesreu
koja nam je dala podsticaj da konano izaberemo neto pametnije od
onoga kako smo iveli poslednjih 200 godina.

Radio Slobodna Evropa, 13. 01. 2001.
sam ga video kada je prelazio preko Terazija sa nekom utom kesom,
a u kesi kalanjikov. Pitam ga: ta ti je to, Vojo?, a on se smeje. To
mi je ostalo u pamenju.
A Vuk Drakovi?
Vuka Drakovia nisam branio, jer nije dolo do suenja. Bili smo
samo na nekom pripremnom roitu. To je bilo povodom devetog
marta, kada su protiv njega podigli optunicu. Nisam bio sam, bilo
je nas desetak advokata. Smatrao sam da u takvom trenutku njemu
treba pruiti simbolinu podrku. I danas smatram da je deveti mart
bio vaan datum. Tada je postojala ansa da se Miloevi skine na
vreme.
Kada ste defnitivno odluili da odete iz Srbije?
Znam u minut kada sam odluio. Osnovali smo Evropski pokret,
imali smo podrunice na teritoriji cele bive Jugoslavije, u nekih
etrdeset mesta. U prolee su dola dva aka, kako su ih zvali. Jedan
je bio ak Delor, a drugome se ne seam prezimena. Oni su doli u
Jugoslaviju i ponudili bespovratno pet milijardi dolara i pridrueni
status za Jugoslaviju u Evropskoj zajednici, pod uslovom da rei svoje
meunacionalne unutranje probleme. To je bila podrka programu
Ante Markovia. Meni se to inilo izuzetno znaajnim. Onda sam
poao kod svih predsednika svih republikih skuptina u Jugoslaviji,
da im kaem da bi trebalo da o tom predlogu raspravljaju u skup-
tini. Izmeu ostalih, bio sam kod Krajinika u Sarajevu. Sa mnom
je bio Zoran Paji, profesor Univerziteta iz Sarajeva, koji je bio lan
naeg Evropskog pokreta. Kada sam to izloio Krajiniku, on mi je
rekao: Znate ta, prvo da mi svrimo ova naa posla, pa emo onda
u Evropu. Ja sam kazao: Ako ja dobro razumem ta vaa posla, to je
krv do kolena. On na to nije ni trepnuo: Ako treba krv do kolena,
onda krv do kolena. Toga trenutka sam shvatio da se na kljunim
pozicijama na kojima se donose odluke nalaze opasni ljudi, i moda
opasni ludaci. Shvatio sam da tu nikakve prie ne pomau i da e
stvarno da padne krv, a kada padne krv, onda vie niko ne ume da
misli. Onda se misli iz stomaka. Svako ide svome i onda prie ne
pomau.
192 193
Mi sami sebe ne moemo da razumemo i ne moemo, ak ni danas,
da delujemo racionalno u kontekstu svoje sredine, jer negiramo da
smo deo ikakve sredine. Svaka od tih novonastalih drava eli da
bude suverena na nain na koji ni SAD nisu suverene, jer zavise i
od drugih, naravno. Mi se ponaamo kao autistino dete: niti nas ko
razume, niti mi koga razumemo. Sedimo u svom oku i alimo se
na to to nas svi mrze. To je teka nacionalna nezrelost. Mi traimo
da se ceo svet prilagodi nama. To je na ivici ludila.
Volio bih da mi kaete neto o peticiji koju ste potpisali 1992, zbog
koje ste u Srbiji estoko napadani.
Prvo, kada sam je potpisao, nisam bio zadovoljan onim to se trailo
tim pismom. Ali to je bilo najblie onome to mi se inilo da treba
da se desi. Od kada je poeo rat, ja sam shvatio da Miloevia i JNA
niko u Jugoslaviji ne moe zaustaviti. Shvatio sam, takoe, da se oni
mogu zaustaviti samo silom. Logian zakljuak je bio da njih moe
da zaustavi samo spoljna sila. A mislio sam da za to ima i pravnog
osnova, jer postoji Konvencija o spreavanju genocida. Nju su potpi-
sale sve civilizovane zemlje sveta. Prema tome, za mene od poetka
nije bilo nikakve sumnje da Srbi i srpska agresija u Hrvatskoj i Bosni
mogu da se zaustave samo silom i da ta sila mora doi spolja. E sad,
ja sam prema tom pismu koje je bilo upueno Klintonu imao i neke
rezerve. Moram da vam priznam da je jedna od njih bila i traenje
naoruavanja muslimana. Mislio sam da je to opasno. Mislio sam da
je mnogo bolje da neko spolja to zaustavi, da ne doe do revanizma,
da se broj rtava smanji time to e strane u tom sukobu biti NATO
i Miloevi, a ovi ostali neka se uvaju i dre van toga. Mislim da bi
bilo bolje za sve da se tako dogodilo i za muslimane, i za Hrvate, i
za Srbe. Svi bi oni u tom sluaju poinili manje zloina.
Da li je NATO intervencija, koja je uslijedila sedam godina nakon
toga, bila to to ste traili?
Da. Jedino to je dola toliko kasno i to je bila potkrepljena loim,
ak neiskrenim razlozima. Miloevi nije bombardovan samo zbog
Kosova; on je bombardovan i zbog Bosne i zbog Hrvatske, on je
bombardovan jer je shvaeno da taj ovek mora da bude zaustavljen.
Kosovo je bilo samo poslednja kap. Takoe mislim da je bilo pogre-
Mali narodi
nemaju istoriju
Razgovor vodio Senad Peanin
Vaa je teza da mali narodi uope nemaju vlastite historije.
Molim objanjenje.
Namerno sam to kazao da isprovociram diskusiju. Ljudi iz naih
krajeva su hipnotisani sopstvenom istorijom, koju niti znaju niti
razumeju. Smisao te primedbe je bio da mali narodi uglavnom zavise
od politike i odnosa velikih naroda. Ako hoete da proverite ovu
moju tvrdnju, pogledajte kako su ove nae drave istorijski nastajale.
Nastajale su padom Austro-Ugarske, koju nisu sruile ni Hrvatska, ni
Vojvodina, ni Bosna. Srbija je nastala padom Otomanske imperije,
koju, takoe, nije Srbija sruila. Jugoslavija je nastala nakon Prvog
svetskog rata, u kojem je pobedila Antanta, a ne Srbija. Druga
Jugoslavija je nastala ne zato to su partizani pobedili sile Osovine,
nego zato to su ih pobedili Rusi i Amerikanci. Komunizam je kod
nas doao ne zato to smo mi to eleli, nego zato to su nam ga doneli
Rusi. A Rusi su mogli to da uine, jer su ih Englezi pustili da nam ga
donesu. O nama su drugi odluivali. Komunizam u Jugoslaviji nije
pao zato to smo ga mi sruili, nego zato to ga je Gorbaov ukinuo.
Prema tome, mi nismo bili gospodari svoje sudbine ni u kljunim
trenucima stvaranja sopstvene istorije. Mi smo, svakako, neki mali
doprinos tome davali. Ali to nije bio kauzalni, nuni, ve sporedni
inilac. Svi nai napori uloeni na upravljanje vlastitom sudbinom su
sekundarni: mi sami po sebi nikada ne bismo doveli do tih posledica.
Veliki svetski dogaaji izazivaju te posledice kod nas. To nije nita
udno, ni za nas poniavajue. Tako svet funkcionie i to je smisao
meunarodne politike. Ono to je ludo jeste da mi, Srbi, kada uimo
svoju istoriju stiemo utisak da smo mi sruili Otomansku imperiju,
da smo izazvali i dobili Prvi svetski rat, da smo pobedili Nemce u
Drugom svetskom ratu, da je na komunizam autohton i da smo ga
mi sruili. A nita od toga nije tano. Mi posmatramo svoju istoriju
izolovano od konteksta, a ona je van konteksta potpuno nerazumljiva.
194 195
Ako to spojite sa injenicom da je u stvari Madlen Olbrajt ujedini-
la opoziciju, da im je Amerika platila kampanju, sve te nevladine
organizacije koje su odigrale kljunu ulogu u dogaajima oko petog
oktobra, da je godinama plaala opozicione medije i da je, verovat-
no, i CIA bila aktivna na terenu kada sve to imate u vidu, onda
moete da shvatite da su njega, u stvari, sruili Amerikanci. Ljudi u
Beogradu su se naljutili na mene kada sam kazao: Tano je ono to
je Miloevi rekao kada je silazio sa vlasti mene su sruili NATO
plaenici. Njega jesu sruili NATO plaenici, samo to ja u tome ne
vidim nita loe. ovek tano kae. Tano kae i da e zemlja zapasti
u polukolonijalni poloaj i da Zapad sada politiki ulazi u Srbiju na
velika vrata. Ne mislim da je to najbolje reenje, ali je bolje od onoga
koje smo imali. A ono to smo imali, napravili smo sami sebi. Prema
tome, nemamo kome da se alimo.
esto ste isticali znaaj Hakog tribunala. Molim vas da to malo
obrazloite.
Hag je znaajan zbog pravde, saznavanja istine, pisanja istorije, koju
mi sami nikada neemo umeti da napiemo. Ali u ovom trenut-
ku, Hag je najvaniji kao reagens koji e razbistriti konfuznu poli-
tiku situaciju u Srbiji. A evo na ta mislim: danas se tano zna ko
je izgubio izgubio je Miloevi. Ali ne zna se ko je pobedio. Ne
moe, po prirodi stvari, da pobedi i Kotunica i Graanski savez.
To su ljudi koji se deset godina nalaze na dijametralno suprotnim
pozicijama, sem to su i jedni i drugi bili protiv Miloevia. Najvea
razlika izmeu te dve politike opcije je u njihovom odnosu prema
ratu. Kotunica je podravao rat, Graanski savez je bio protiv rata.
Kotunica je poricao postojanje ratnih zloina, Graanski savez je
priznavao ratne zloine. Kotunica i njegova okolina sada pokuava-
ju da kau svi smo pobedili. A to znai hajde da zatakamo ove
nae razlike oko ratnih zloina. To znai daj da Kotunica prisvoji
za sebe tu pobedu nad Miloeviem.
Meutim, sa padom Miloevia kazali smo tek A. Sada treba da
kaemo B, da vidimo ta je pobedilo. Da li je Miloevi samo zame-
njen ovekom koji se od njega ne razlikuje po svom odnosu prema
ratovima u Bosni i Hrvatskoj, ili je stvarno pobedila graanska opci-
ja? A postavljanje pitanja Haga bi na srpskoj politikoj sceni upravo
no to to je, u nameri da se nae neki legalistiki izgovor, izmiljena
cela doktrina o intervenciji u humanitarne svrhe. Po meni, radilo se
o tome da civilizovani svet vie nije mogao da gleda ta taj zloinac
radi. U tome je bilo i elemenata osvete. Intervencija je usledila i u
ime njegovih rtava, a i zbog osvete, jer je deset godina vukao za nos
itav svet. Oni su stalno pokuavali da ga nekako potplate on je
mito primao, a nikada nije isporuivao ono to je obeavao. Vukao
ih je za nos toliko da su oni i pred sopstvenom javnou poeli da
izgledaju smeno, dok je on poeo da izgleda kao neki politiki
genije. U tome je bilo svega, ali to je tako u politici. Naravno da je
trebalo intervenisati onoga trenutka kada je poela opsada Sarajeva.
Trebalo je moda ve posle Vukovara, kada se videlo na ta su oni sve
spremni, da to vie nisu neke arke, neki spontani sukobi, ve jedna
organizovana sila koja netedimice unitava hiljade i hiljade ivota.
Dakle, neto to se u ime civilizacije mora zaustaviti. Ja tim pismom
nisam bio zadovoljan zato to se trailo selektivno bombardovanje
vojnih ciljeva, koje to nije moglo da zaustavi. To je morala da bude
ozbiljna vojna intervencija.
Kakav je uticaj NATO intervencije na rezultate posljednjih izbora
u Srbiji?
Svaka objektivna istorija koja se bude pisala o tome e konstatovati
da su Miloevia sruili Amerikanci. Mislim da je to sutina prie.
Sruili su ga sankcijama i time to su ga degradirali u oima njegovih
sledbenika, jer su mu naneli vojni poraz. Svako zna da su Miloevia
sledili ljudi koji su oboavali mo, a pokazalo se da i nad tom moi
ima mo. Nije nimalo udno to to je vojska glasala protiv njega. To
je izazvalo najveu konsternaciju, tu je poela ideja o krai izbora. Ta
se vojska oseala zloupotrebljenom doveo si me u sukob sa najve-
om svetskom silom, potpuno sam nemoan i puta da me gaaju
sedamdeset sedam dana, a ja svojim orujem ne mogu ni da doba-
cim do njih. Po prvi put je ta vojska mogla da oseti da je i ona za
Miloevia isto tako nevana kao i svi drugi faktori. On je njih tada
stvarno zloupotrebio. Oni nisu mogli nita da brane, samo su izigra-
vali mete, da bi on postigao svoje politike ciljeve.
196 197
Kotunica je opasan
Razgovor vodili novinari Slobodne Dalmacije, Feral Tribune-a i
HRT-a
Je li u Srbiji dolo do katarze?
Nije.
Nije li katarza trebala biti odlazak Miloevia u Hag?
Ja gledam na taj tzv. 5. oktobar malo drugaije nego veina u Srbiji.
Ne smatram da je ulica skinula Miloevia. Smatram da je Miloevia
skinula meunarodna zajednica uz pomo odreenih krugova u
zemlji. Mislim da je tu napravljen dil. Mnogi su tu zloini oproteni,
tako da nije moglo doi do katarze, jer je u stvari napravljen spora-
zum da se rtvuje jedan ovek koji je postao nemogu, ali da se od
projekta ne odustane. Vidim da je ini nedavno opet govorio o
pretenzijama na istonu Bosnu...
O reviziji Dejtona.
O reviziji Dejtona. Jo nije sazrela svest da je ceo taj projekt
poraen.
Sve se na kraju svodi na Hag.
Ovde su se takvi uasi dogodili svima, da je ljudima jo uvek teko
da objektivno i sa distance ocene ta je bila njihova uloga, a ta je
uloga drugih. esto govorim o tome kako mislim da je Miloevi u
izvesnom smislu pobedio. Ono seme mrnje koje je on posadio, ivo
je i zdravo.
Vi ste na podruju bive Jugoslavije bili odvjetnik. Jeste li prime-
ivali da je nacionalizam izraeniji u Srbiji nego u Hrvatskoj, ili
obratno?
Mislim da je u Hrvatskoj bio izraeniji. I nije mi to udno, zato to mi
nismo imali 1971, kada je poela snana represija u Hrvatskoj kakva
u Srbiji nije postojala. Kada sam dolazio u to vreme, oseao sam
Hrvatsku u mnogo veoj meri kao policijsku dravu, nego Srbiju.
to raistilo, jer bi se ona podelila i ve se deli oko toga da li Miloevi
treba da ide u Hag i bude suen za ratne zloine ili ne. To je stra-
hovito vano, jer Miloevieva politika u poslednjih deset godina se
sastojala samo od ratova. Ako smo ga sruili, treba da znamo zato
smo ga sruili. Ako kaemo da smo ga sruili zbog ratova, onda treba
da kaemo i jesmo li ga sruili zato to ih je izgubio ili zato to ih je
uopte vodio. Kotunica mu zamera to to ih je izgubio, graanska
opcija mu zamera to to ih je uopte vodio.
Dakle, kada postavite pitanje Haga, nagonite sve uesnike politi-
kog procesa da se izjanjavaju o stvarima o kojima bi nacionalisti
voleli da se niko ne izjanjava, nego da se kae: Svi smo mi jedno,
svi smo mi pobedili, svi smo mi oduvek bili protiv Miloevia, nije
vano zato Dakle, Hag dovodi do daleko vee transparentnosti
cele politike scene u Srbiji. Bez postavljanja toga pitanja, nikada se
nee obelodaniti taj latentni sukob izmeu graanske opcije i onih
koji su sada u Srbiji na vlasti.
Koliko onda moe trajati vladavina te oito neprirodne koalicije?
I razreenje toga pitanja dolazi spolja. Pozdravljam to to je hako
tuilatvo uporno u postavljanju svojih zahteva da se Miloevi izru-
i, kao i to to sve zapadne vlade insistiraju da SR Jugoslavija odgovo-
ri svojim obavezama u saradnji sa Hagom. Mislim da meunarodni
faktori razumeju da Miloevievo isporuivanje daleko prevazilazi
znaaj njegove line sudbine i krivine odgovornosti. Stranci shvata-
ju da je u pitanju razreenje nekih jo netaknutih politikih razlika u
Srbiji. Srbija koja ne bi isporuila Miloevia ne moe ii u Evropu.
Vi postajete deo jedne zajednice onda kada prihvatate principe prav-
de koje ta zajednica potuje.

BH Dani, 23. 02. i 02. 03. 2001.
198 199
Vjerujete li da e u skorije vreme biti izruen Ratko Mladi.
Ne, vlast e se opirati, jer u tome ima podrku najirih slojeva.
Zato? Da li su ti ljudi nacionalni heroji u Srbiji? U emu je
problem?
Ne, vei je problem u tome to ljudi shvataju da su, onoga trenutka
kada se utvrde sve te krivine odgovornosti, i oni odgovorni. Oni tu
svoju odgovornost ele da odbace, a to se najbolje radi tako to e se
sve poricati.
Kako ste se osjeali za vrijeme NATO intervencije kada je bom-
bardiran i Beograd?
Intervencija je dola prekasno. Ja sam o tome priao od 1991.
Poslednji put sam video Budu Lonara u Njujorku 1990. i kazao sam
mu: Traite plave lemove, ovoga niko nee zaustaviti, njega samo
neko spolja moe da zaustavi.
Kako vi ocjenjujete utjecaj meunarodnih organizacija u Srbiji?
On je veliki.
Da li je to dobro?
Mislim da bi taj uticaj trebalo da bude jo vei, jer je meunarod-
na zajednica najpozitivnija politika snaga u Srbiji. U Srbiji su uvek
postojale samo dve politike stranke. Samo dve. Jedna je bila proe-
vropska, ta je uvek dobijala batine, i druga je bila ova pravoslavna
ba je lepo ovo nae balkansko blato, vezujemo se za Rusiju, mi
smo sami sebi dovoljni. I bez obzira na to kako se formirala politika
scena, to su bile jedine dve partije. ak su se i komunisti delili po tim
linijama.
Ali nije li patologija eljeti biti u blatu?
To je strah, nije patologija. To je strah od modernizma koji je poznat
u istoriji. to vreme vie prolazi, vi se sve manje smatrate sposobnim
da u toj konkurenciji uopte uestvujete.
Mislite li da je on trenutno dominantan u Srbiji?
Da.
Mnogi e rei da je to iz razloga to je u tom policijskom i vojnom
aparatu bio veliki broj Srba u Hrvatskoj.
Mislim da to nije znaajno. Tu represivnu politiku diktirao je Tito,
ona je bila usmerena na to da se brani legitimitet SKJ i njegov lini
legitimitet.
Budunost vas je demantirala, gospodine Popoviu. JNA se palji-
vo, pomno i dugo pripremala i pripremila za rat koji je uslijedio.
Tano, u pravu ste.
I pretvorila se u srpsku vojsku.
U pravu ste.
Srbi u Hrvatskoj ne ue povijest domovinskog rata u svojim
kolama za manjine.
Nikakvog pribliavanja nee biti dok se bar u onim najkrupnijim
crtama ne moemo sporazumeti oko toga ta se dogodilo u ovih
deset godina. U tom pogledu Hag je izuzetno vaan.
Izvinjenje?
Pa nije izvinjenje u pitanju, kakvo izvinjenje kada vi nikome ne sudi-
te u Srbiji? Onda je to prazno. Pogledajte samo Bosnu, gde ste pobili
150.000 ljudi i onda kaete uh, izvinite. Niste me oepili u prolazu,
ne reava se to izvinjenjima.
Ono to mislim da sve mora zabrinuti jeste da kada ini
izjavi da je za reviziju Dejtona, u Srbiji nema reakcije na to.
U Srbiji se dogodila smena vlasti, ali tu se nikakva revolucija u odno-
su na Miloevia nije dogodila.
A nevladine organizacije?
Nevladine organizacije su se podelile. Jedan deo nastoji da naplati
svoje politike ipove tako to e se pribliiti vlasti. Postoje oni koji
su ostali dosledni sebi. Prema tome, ta scena je pocepana.
Sa zemljom u kojoj eelj dobije milion glasova neto nije u redu.
Kotunica je opasniji zato to je tee prepoznatljiv.
200 201
je moj rodni grad. Oseam da je to jedan narod koji je imao nesrenu
istoriju, esto svojom zaslugom. Imam saoseanje za to. To su ljudi
koji se kreu oko mene, sa kojima ja ivim. Drugo, meni to ljudi ne
veruju, ali ja se stvarno ne bavim politikom. Ja svoja uverenja hou
da izrazim, ne zato to mislim da ona mogu pobediti ili zato to se ja
sa nekim takmiim u tome, nego zato to su to moja uverenja. I moja
motivacija da se bavim svime ime sam se bavio bila je lina. elim
tako da ivim, pa kako bude.


Deo snimka nastupa na Hrvatskoj televiziji.
Emisija Peanik, 16. 01. 2003.
Kraj mita o petom
oktobru
Razgovor vodila Milka Tadi-Mijovi
Izborna pobeda nacionalistikih snaga je u veem delu Srbije izazva-
la razoarenje, ali je donela i izvesno olakanje. Nastupio je trenutak
istine. Od 5. oktobra do ovih izbora, Srbijom je vladala jedna veli-
ka la: da je tada narod na ulici sruio reim i izveo revoluciju, koja
oznaava poetak nove epohe i potpuni diskontinuitet sa institucija-
ma i politikom bivega reima. Iluziju da je reim sruen podgrevala
je i inieva vlada, i meunarodna zajednica, i najvei deo medija,
ali sve je to bila puka propaganda. Ta propaganda je, dodue, imala
dobronameran cilj da mobilie ljude da iluziju pretvore u stvarnost.
Narod je tu sliku prihvatio prvo, jer mu je laskala i drugo, jer je
eleo da u to veruje. Ali je, ipak, sve to bio samo novi, petooktobarski
mit. Izbori su taj mit konano sruili.
Nije li meunarodna zajednica sve ove drave iz bive Jugoslavije
liila veeg dela suverenosti?
Kako da nije.
I nee li ta modernizacija biti nametnuta na silu, nainom na
koji je u Nemakoj okupacijom bila nametnuta denacifkacija?
Naravno da e biti.
I tu nema povratka nazad?
Nema povratka i mogu da vam kaem da, po mom miljenju, ni
Hrvatska, ni Srbija, ni Slovenija nisu suverene u onoj meri u kojoj
su bile u Jugoslaviji, to je dobro, jer ja ne vidim u suverenosti neku
veliku sreu. Mada sam prieljkivao demokratsku Jugoslaviju, to je
tano.
Mnogi su je prieljkivali. Moemo li joj staviti jednu drugu ple-
menitu ideju na duu? Hrvatska jo uvijek trai 1.300 nestalih i
zatoenih. Koliko moe ova demokratska Srbija, nevladine orga-
nizacije, pomoi da se to najbolnije od svih bolnih pitanja rijei
to je vie mogue.
Ne znam.
Samo vam stavljamo na duu da radite na tome koliko moete.
Koliko ja mogu.
Da li je Kosovo izgubljeno za Srbiju?
Ja sam to govorio 1990. godine.
Moe li ono opet biti izvor buduih sukoba?
Ne verujem. Mislim da je Srbija tako iscrpljena ovim ratovima da joj
dugo vremena rat nee padati na pamet.
Moete li neto lijepo rei o svome narodu?
Ja sebe ne smatram predstavnikom svoga naroda. Niko me nije birao
za njegovog predstavnika. Mogu da vam kaem ta je meni tamo
blisko. To je na prvom mestu jezik, to nije malo. Volim Beograd, to
202 203
ne u Reporteru, natezanja oko smene Pavkovia, uklanjanja Radeta
Markovia, setite se devete rupe na svirali...
ta kaete o moguoj koaliciji DS, DSS, SPO, G17 plus, koju pri-
eljkuje Zapad?
Toma Nikoli je u pravu: jedina prirodna koalicija bila bi ona izmeu
radikala i Kotunice. Te dve stranke nisu nikada odustale od pora-
enog koncepta velike Srbije (mada sada nije trenutak za nju) i isto-
rijskih pretenzija na tue teritorije. To su dve stranke kontinuiteta
jedne poraene politike. Pria o demokratskom bloku koji obuhva-
ta Kotunicu, monarhistu Drakovia i Velju Ilia, pokuaj je da se
Ipak, kako je bio mogu ovakav uzlet desnice?
Ne radi se ni o kakvom iznenadnom uzletu desnice, jer je i njen
navodni pad bio samo iluzija. Radi se o tome da 5. oktobar nije bio
revolucija, nego pu koji je izvelo Miloevievo okruenje, pre svega
vojska, policija i ratni profteri. Pu je izvren iz straha od mogue
revolucije, u kojoj bi svi oni bili poieni zajedno sa Miloeviem.
Opozicija je trebalo da izvede ljude na ulicu, a vojska i policija da
izda Miloevia i prinudi ga na primopredaju vlasti. Opoziciji je to
odgovaralo, jer je tako izbegnuta krvava revolucija koja bi bila najo-
pasnija za samu opoziciju, a i vojsci i policiji je to odgovaralo, jer su
tim delom bile amnestirane, ne samo za nasilje unutar Srbije, nego i
za ratne zloine.
Pored toga, vojska se bojala da bi u sluaju revolucije moglo doi
do intervencije meunarodne zajednice. Budui da je uloga vojske
i policije bila kljuna, opozicija je morala da zadovolji dva uslova:
prvo, da istakne na elo oveka kontinuiteta, Kotunicu, neubedlji-
vog lidera jedne kombi-stranke, i drugo, da obea da Miloevia i
pripadnike vojske i policije nee isporuivati Hagu. Pod tim uslovi-
ma, vojska je bila spremna da ukloni Miloevia i dovede Kotunicu
na vlast. General Pavkovi je to i uinio. To je bio pu. I to pu izda-
no fnansiran iz inostranstva. Prisustvo naroda na ulici bilo je nuno,
ali oni su tu bili uglavnom u ulozi statista. ini je pragmatino
prihvatio sve ove dilove, raunajui da e svojom politikom okret-
nou uspeti da Kotunicu skloni na sporedni kolosek, vojsku i poli-
ciju lii politike zatite i uz pomo meunarodne zajednice postavi
Srbiju na put nepovratnih reformi, to jest da e iznutra izvriti tihu
revoluciju. On je u tome bio izuzetno uspean, uprkos Kotuniinom
koenju i injenici da je po svim ispitivanjima javnog mnjenja bio
nepopularan, i on i njegova vlada. Ta vlada je radila u vakuumu,
na pogon donacija, kredita, oprotaja dugova, uz politiku podrku
Evrope i SAD i uz manjinsku podrku birakog tela.
Meutim, to je podrazumevalo i saradnju sa Hagom. I to je ona taka
zbog koje su patriotske snage smatrale da je ini izneverio peto-
oktobarske dogovore i da mora biti ubijen. Setite se samo oruane
pobune Crvenih beretki, Kotuniine podrke njihovom trajku,
setite se izruenja Miloevia, lane liste hakih optuenika objavlje-
204 205
Ako su u Srbiji ostale netaknute institucije biveg reima, posto-
je li u njoj snage koje bi se uhvatile u kotac sa tim problemom?
Vidite, esto sam sluao kako se DOS-u zamera da se posle 5. oktobra
nije efkasno razraunao sa politikom, ljudima i institucijama starog
reima. Mislim da je ta kritika neopravdana i da je ona posledica one
propagande o revoluciji. I Kotunicu kao predsednika i tu vladu prak-
tino su instalirale institucije starog reima, pre svega vojska i poli-
cija. Setite se samo onih panegirika koji su posle 5. oktobra ispevani
Pavkoviu i Legiji. Setite se inievog zaklinjanja da Legiju niko
ne sme pipnuti, Mihajlovievih obeanja da u Hag nee otii nijedan
pripadnik MUP-a, Pavkovievog izbornog slogana Pobednik. DOS
je, ako se sve to ima u vidu, uinio ak i vie nego to se moglo u
razraunavanju sa starim snagama. Zato ih je Kotunica i napustio,
zato je ini ubijen. Prava vlast nije bila u DOS-u, vlast je ostala u
rukama puista i onih koji su bili spremni da im u ime kontinuiteta
slue kao politiki kiobran. Naravno, zato i odnos prema prolosti
nije mogao biti izmenjen. Mi i danas ivimo u toj prolosti.
Kakav e biti odnos Beograda prema Hagu?
Meunarodna zajednica nee odustati od zahteva da se oslobodimo
naih ratnih zloinaca. Nevolja je u tome to niko od politiara ne
sme Srbima da kae da je u njihovom interesu da izlue to zlo iz sebe.
Da je Hag usluga koju nam ine drugi, jer sami za to jo nismo spo-
sobni. Da je upravo dobro ako se u Hagu vie sudi naim zloincima.
Da naoj asti i dostojanstvu vie koristi demonstracija nae sposob-
nosti da se od zloinaca oistimo, nego nae lai da ih meu nama
nema. ak se ni oni politiari koji tako misle ne usuuju to da kau.
Ovde je populizam uspevao 15 godina i niko sada ne sme da proba
neto drugo. Pored svega toga, saradnja sa Hagom e se nastaviti, jer
se ona ne moe izbei, ali na ovaj isti nevoljan, neiskren, glup i skup
nain.
Da li meunarodna zajednica ima odreenu odgovornost za pro-
cese u Srbiji?
Na tzv. meunarodnu zajednicu mi ne moemo uticati. Mi smo mali
narod, mala zemlja, siromana zemlja, zemlja optereena tekom
istorijskom hipotekom, mi smo zapoeli i vodili ratove sa svojim
nastavi sa praznom optimistikom propagandom. Kola koji su radi-
kali ponudili Kotunici on bi rado pojeo, ali se ne usuuje, jer bi ga to
suvie jasno kompromitovalo. U demokratski blok Kotunica bi uao
i kao predstavnik radikala i ne bi se ustezao da se osloni na njihove
glasove u skuptini. Zato bi u vladi demokratskog bloka dominirao
Kotunica ili bi se ona brzo raspala. Zato bi patriotske snage delile
vlast, kada su apsolutni izborni pobednici?
Meutim, stranke tu nisu vane. Ovde postoji jedna mantra koju
pobono slede svi politiari, ali i mediji, koja otprilike glasi bira
je svetinja, bira je uvek u pravu, glas naroda je glas boga. Ja razu-
mem motive zbog kojih politiari to papagajski ponavljaju, oni podi-
laze potencijalnim biraima. Ali to je opasna populistika glupost.
I Miloevia, pa i Hitlera, doveo je narod na vlast, doveo ga je taj
isti sveti bira. Miloevia ak etiri puta. Za zlu kob Srbije, zloin-
ca Slobodana Miloevia, glasalo je na izborima 2000. dva miliona
ljudi. Pa ti su ljudi i sada meu nama. Problem ovde nisu stranke.
Pun je svet toma nikolia, ali samo u Srbiji on pobeuje na izborima.
Problem je u birakom telu, koje ili ne razume ili ne haje za sopstveni
interes. I na kraju, problem je u tome to se takvom birakom telu svi
udvaraju.
Da li Srbija ulazi u period politike nestabilnosti?
Nestabilnost bi bila povoljnija varijanta. To bi znailo da se ipak,
makar sporo i teko, odigrava revolucija koja se nije dogodila. Mnogo
gora bila bi jedino mogua stabilna vlada, a to bi bila vlada patri-
otskih snaga koje su pobedile na predsednikim i parlamentarnim
izborima. Ja ipak verujem u nestabilnost. Prvo, na to e uticati ono
to se zove duh vremena, istorijski procesi koji vladaju svetom i
kojima smo se samodestruktivno opirali 15 godina. Naime, odnosi
meuzavisnosti u svetu dostigli su stepen koji mi jo ne razumemo.
Danas ni SAD ne moe sebi da dozvoli samoizolaciju. To je pre sve-
ga posledica trgovine, protoka kapitala i radne snage, kao i razvoja
tehnologije komunikacija. Na to e uticati i politiki procesi u naem
okruenju, redefnicija koncepta suverenosti, proirenje Evropske
unije, NATO i procesi u drugim postkomunistikim zemljama. Mi
ne moemo opstati kao nekakva crna rupa. Ako se ne pobrinemo za
to sami, pobrinue se za to drugi.
206 207
ko bile argarepa na dugakom tapu. Nevolja je u tome to niko ne
zna kako e svet izgledati kada mi konano budemo spremni da mu
pristupimo, da li e u toj relativno dalekoj budunosti procesi u sve-
tu izgledati onako kako izgledaju danas. Postoji, po mom miljenju,
realna opasnost da nakon predstojeih proirenja Evropske unije,
koja e dovesti do problema u njoj samoj, ona izgubi apetit za dalja
proirenja. Svet nee stajati u mestu dok se mi premiljamo.

Monitor, 16. 01. 2004.
Trenutak istine
Razgovor vodila Svetlana Luki
Peti oktobar je pogreno predstavljen kao revolucija, gde je narod
na ulici skinuo omrznuti reim i sada e da okrene drugi list, potpu-
ni diksontinuitet sa prolou. To nije tako bilo, injenice nisu bile
takve. Po mom vienju, postojala je revolucionarna situacija, ali je
onda izvren pu, upravo da do te revolucije ne bi dolo. Pu su izvr-
ili ljudi iz Miloevievog okruenja, koji su shvatili da on postaje
opasan ludak, da mogu svi da budu poieni. Pa su kazali hajde
da mi poistimo njega, a mi da se sauvamo. Opoziciji je to odgo-
varalo, zato to krv na ulici niko nije eleo, oni bi bili prve rtve u
takvom krvoproliu, koje bi, u stvari, bilo normalno za pad jedne
takve diktature, isto dramaturki. Jer, diktature ne padaju tako lako,
one padaju burno i krvavo. Na to je uticano i spolja. Tu su ule silne
pare, a kako su one podeljene, ja ne znam, ali mogu da pretpostavim.
Pretpostavljam da je, recimo, neko kao Legija mogao imati neto
od toga. Tu su obeane amnestije ratnim profterima, pod uslovom
da budu lojalni, pa ak i da plate ekstraproft malo emo da vam
susedima, poinili u njima teke zloine i izgubili te ratove. Danas
ivimo na donacijama meunarodne zajednice, potpuno zavisimo
od nje. Da li je meunarodna zajednica za neto od toga odgovorna?
Pa moda za to to je predugo pokuavala da urazumi Miloeviev
reim, da ga potkupi, smiri. Drugim reima, moda samo zato to
nije vojno intervenisala daleko ranije, u doba Vukovara, Dubrovnika,
opsade Sarajeva, dakle, kada je bilo jasno ta se radi, ko to radi, a
Srebrenica se jo nije bila dogodila. Mogli su te ratove ranije da pre-
kinu i smanje koliinu uasa. Odgovorni su moda zato to nas nisu
na vreme zaustavili. Ali da li smo mi ti koji za to treba da ih poziva-
mo na odgovornost?
Kako e razvoj politikih prilika u Srbiji uticati na Bosnu i
Kosovo?
Podgrevae se nade meu Srbima da poraz moda nije konaan,
da e im stii Pavkovi na belom konju, da e Kotunica anektirati
zapadno pluno krilo, da e naa policija, kako to ona ve ume, dis-
ciplinovati iptare (kako Albance naziva Toma Nikoli), da moe-
mo da nastavimo da se plazimo svetu i da e na kraju svi morati da
priznaju nau istinu i da nam se izvine. Integracija Srba u BiH i na
Kosovu bie opet ometena, iako je ona u njihovom najboljem inte-
resu. Srbija e poslati poruku regionu da prolost jo traje i da je se
neemo tako lako osloboditi.
A ta e biti sa srpsko-crnogorskom zajednicom?
Meni je to teko da procenim, jer nedovoljno poznajem crnogorske
prilike, ali posledice e biti sline kao u drugim delovima okruenja.
Vraanje Miloevievoj i eeljovoj politici velike Srbije, pa makar i
samo toj retorici, u Crnoj Gori istovremeno ide na ruku zagovorni-
cima nezavisnosti, ali i ohrabruje njihove protivnike. Dakle, radika-
lizuje politike prilike u Crnoj Gori.
ta e biti sa reformama, stranim investicijama, evropskim inte-
gracijama, NATO?
Svi ti procesi bie usporeni. Ako se pod reformama podrazume-
va modernizacija, nacionalisti su njihovi prirodni neprijatelji.
Nestabilnost obeshrabruje investicije, a evropske integracije su iona-
208 209
Sada je trenutak istine. Vratili smo se na 6. oktobar. Ono to je ini
pokuao propalo je. Ne mislim da je propalo konano, nadam se da
ima jo ljudi koji e to pokuavati, ali zna se ko su pobednici. Tim
ubistvom i ovim poslednjim izborima dilema je razreena, vidi se
ko je pobedio. Toma Nikoli je pobedio, i Kotunica je pobedio.
Kotunica je kao ovek iz fne kue koji ima ljubavnicu koja ga
kompromituje i ne voli s njom da se pojavljuje javno, iako se strasno
vole. I ne svia mu se kada mu ona javno alje poljupce ovako kako
je Toma sada poslao njemu, ali oni su prirodni saveznici. Samo se
Kotunica pravi da ga nije uo.
Toliko ljudi je ubijeno, i u ovoj zemlji, za tako mali pomak. Da
imam dva ivota, pa da se moda i pomirim sa tim, ali ovako ne
mogu.
Zato to je rupa bila tako duboka. Mogao sam da vidim ta je unite-
no za deset godina Miloevieve vladavine, jer nisam bio tu, pa sam
mogao da uporedim, od privrede, infrastrukture, do moralnih vred-
nosti, intelektualnih kapaciteta, odliva mozgova, energije ljudi to je
bilo deset godina teke destrukcije. To je stvarno bilo radikalno zlo, a
budui da se dogaalo postepeno, mislim da dubina pada nije nikada
izmerena. Tako da su oekivanja da e sada sve brzo da se restituie
bila neosnovana. ini je predstavljao taj preterani optimizam. On
je okretao volan, ali tokovi se nisu ba mnogo vrteli na tom ogrom-
nom vozilu koje nije lako pokrenuti. A veina nas je gledala samo to,
kako on okree volan.
Strano je kada Kotunica kae da e napraviti diskontinuitet sa
prethodnom vladom. Nikada nije izgovorio nijednu re protiv
rata. I odjednom taj izliv gneva, jer je inieva vlada upropa-
stila zemlju.
Taj pravedniki gnev dolazi otuda to je ini njega stvarno uspeo
da skrajne, nasuprot volji birakog tela, nasuprot. I on sada smatra
da zbog toga, zbog te injenice, on moe da pravi diskontinuitet sa
onima koji su pokuali da naprave diskontinuitet sa Miloevievim
reimom. To su vam dve negacije, i one pokazuju od koje take on
uzmemo, a ostalo nek vam ostane. Pa onda pomo nevladinim orga-
nizacijama, koje su odigrale veliku mobilizatorsku ulogu, da pome-
nemo samo Otpor i CeSID. Tu su i drugi koji su takoe bili plaeni iz
inostranstva, to kae Miloevi NATO plaenici. Pa naravno, jeste,
bili su NATO plaenici, sigurno.
Meutim, vojska je imala jedan uslov mi emo tu stvar da svrimo
za vas, ali u obzir dolazi jedino Kotunica kao ovek kontinuiteta,
koji je antizapadno raspoloen, koji nikada nije osudio rat, koji nika-
da nije progovorio o zloinima. I ini, koji je bio prilino bistar
ovek, a i mnogo vie od toga, on je na to pristao. Daj ta da. Posle
emo lake sa Kotunicom nego sa Miloeviem, on nas bar nee
ni tui ni ubijati. To je poelo da funkcionie, ini je poeo da
ga polako kuva kao onu abu to ivu skuvate. On je poeo polako,
svojom energijom jer je Kotunica pasivan, knjiki ovek opera-
tivno da osvaja vlast gde god je mogao i da iri priu da je izvrena
revolucija, da je sve gotovo, iako je znao da nije gotovo, znao je da
mu je glava u torbi. irio je tu propagandu i u nju je jedan deo ljudi
ovde, a i napolju, poverovao.
Meutim, kada je poeo da izruuje u Hag, kada je Reporter objavio
spisak 300 policajaca koji su toboe optueni u Hagu a to nije bilo
tano, to je bilo smiljeno samo da uzbudi Crvene beretke onda su
se javili ljudi na drugoj strani, koji su ga doveli na vlast. eelj je u
pravu kada kae da su ga ubili oni koji su ga doveli na vlast. Oni su
kazali e pa zna ta, nismo se tako dogovorili. I poeli su polako da
putaju buve Crvenim beretkama, koje su shvatile ta se od njih trai.
Taj atentat je postigao svoj politiki cilj. Ljudi su pomislili da je sve
bila propaganda, da se u stvari skoro nita nije promenilo. I zaista,
jedino to se stvarno ovde dogodilo jeste to da su nacionalisti ski-
nuli komuniste. To se dogodilo. A kada kaem skinuli komuniste
nisu oni bili nikakvi komunisti, nego su uspeli da ukinu drutvenu
svojinu, na kojoj su se komunisti vozili 60 godina, eto, to su uspeli.
I sada su nacionalisti na vlasti, kao to su, po mom miljenju, i bili
neprekidno od 5. oktobra, dok su ini, kao ardak ni na nebu ni
na zemlji, i njegova vlada, svi nepopularni i bez ikakve podrke u
bazi, pokuavali da neto pomere.
210 211
Na vlasti je
Miloeviev aparat
Razgovor vodio elimir Bojovi
Koliki je demokratski kapacitet sadanje srbijanske vlade?
injenica je da je dravni aparat ostao nepromenjen iz doba
Miloevia. Niko nije imao snage ni 5. oktobra, a ni kasnije da
proisti taj aparat. ini je to pokuao i platio je glavom i koja god
od politikih stranaka eli da doe na vlast, ona mora da dobije
imprimature tog aparata. Aparat je na vlasti, nisu stranke na vlasti,
nije vlada na vlasti. Taj aparat je autonoman i on uva sopstvene inte-
rese i, naravno, koi svaki politiki razvitak i svako demokratizova-
nje drutva branei sopstvene interese. I taj problem je isti od pada
Miloevia do danas.
ta smatrate da bi trebalo da budu prioriteti drutva u Srbiji?
Oigledno je da postoje dva glavna pitanja. Jedno je pitanje sarad-
nje sa sudom u Hagu, koje ima pre svega simbolinu vrednost, jer
pitanje te saradnje je pitanje odnosa prema prolosti. To je prosto
pitanje: hoete li zadrati taj reakcionarni stav ne ni konzervativan,
nego reakcionaran poricanja i autizma ili ete stvarno da podvue-
te crtu, napravite diskontinuitet i proglasite novu politiku i novi pra-
vac? Druga stvar je, jasno, privatizacija. Privatizacija je stala i javljaju
se ponovo ti populistiki zahtevi za preispitivanjem ak i onoga to
je privatizovano.
Zbog ega se politike elite u Srbiji uporno opiru transformaciji
bezbednosnih struktura i tajne policije?
Mislim da se sve svodi, ipak, na taj odnos prema prolosti i na
nespremnost celokupnog srpskog drutva, svih politikih partija, da
se naini odluan rez prema prolosti. To je, prosto, pitanje odgo-
vornosti. U strukturama bezbednosti vojsci i policiji najvie je
kandidata za razna suenja, ne samo za ratne zloine, nego i za ono
nastavlja. Mislim da se o tome radi. Gledao sam neku emisiju, te ve-
ne politike urke, neko iz SPO, mislim da je onaj Boi, obesio se
nekom sagovorniku o ruku i kae a, to ne smete da kaete, bira
je uvek u pravu, bira je svetinja, pa mora se potovati stav milion i
trista hiljada biraa Tome Nikolia. Zato je bira svetinja? Ja razu-
mem kada politiar kae koga je moliti, nije ga ljutiti, zato ga kri-
tikujete kada treba da glasa za vas. Ali ako niste politiar, ne znam
zato bismo se mi priklanjali katastrofalnim odlukama koje su neki
ljudi napravili i zato ne smemo da kaemo vi uopte ne razumete
za ta ste glasali. Ili namerno glasate za neto to e nas sve povui
nazad. Zbog ega ja treba taj deo birakog tela da tretiram sa takvim
strahopotovanjem, kada je problem upravo u birakom telu. Nije
problem u Tomi Nikoliu, ima svuda toma nikolia, ali ih ne biraju
za predsednike. Samo mi to radimo.
Problem je oigledno u birakom telu. Pa zar nije birako telo dovelo
i Miloevia, Hitlera, kakva je to svetinja birako telo? Kao da veina
uvek mora da zna ta radi. Vrlo esto ne zna. Evo gledam podatak da
je 77 odsto kosovskih Srba na predsednikim izborima glasove dalo
Tomi Nikoliu, a ne moe biti goreg izbora za njih. Toma Nikoli
daje albanskim separatistima argument o kakvom nisu mogli ni da se
nadaju posle pada Miloevia. A dobili su ga, sa Tomom Nikoliem.
Ceo narod je u jednom trenutku poao u pogrenom pravcu i sada
je strano teko, pre svega, priznati da je to bio lo istorijski zaokret.
Ljudi se polako osveuju, ali veini je i dalje najlake da tvrdi da je, u
stvari, sve bilo u redu, jer ako nije bilo u redu onda smo odgovorni
onoliko.

Emisija Peanik, 22. 01. 2004.
212 213
sceni. DSS daje izjavu da je Boris Tadi pozer i da im nije potre-
ban. Pa kako to zvui posle ovog pokuaja atentata? A Kotunica na
nekom sastanku stranih investitora izjavljuje da je politika situacija
u zemlji stabilna.
Kada hou da razumem ta se ovde dogaa, vidim da uvek moram
da se vratim na taj 5. oktobar. Tu je objanjenje svega. Danas mi je
potpuno jasno da je Kotunica trebalo da bude kotur za spasavanje
koji je baen SPS-u, radikalima, vojnom vrhu; da ih spase kadrov-
ski, da sauva tu ideologiju izolacije, idenja uz nos zapadu, zatvara-
nja, tavorenja. Lepo se vidi da je on stvarno spasao i te bezbednosne
strukture, govorim o Pavkoviu i Radetu Markoviu, i SPS i radikale,
sa kojima je uao u koaliciju u Novom Sadu. Mislim da on njima
vie ak ni ne treba, on je posluio, vraeno je to je bilo sve je isto,
samo njega nema. Meni je jasno da drugaiji ovek nije ni mogao
da dobije na izborima 2000. i da je on, upravo zato to je to to jeste,
i odabran, pre svega od strane tih bezbednosnih struktura i vojske.
ini i njegova vlada jesu pokuali da na miie izvedu tu svoju
revoluciju i diskontinuitet. I ba u trenutku kada je izgledalo da to
moda moe i da im uspe, ini je ubijen. Samo ne znam je li ta
njihova stvar konano pobedila i da li e ponovo da pone egzodus iz
ove zemlje, infacija i bonovi i ekanje po redovima. Nisam siguran,
jer sa ovim biraima nikada ne znate na emu ste, kako e oni pro-
itati ovu situaciju. Da li e da nadvlada elja da se okrene drugi list
ili e nadvladati strah, jer straha ima. Vidim strah u tome to, molim
vas, Maroviu alju pretee pismo i prete mu pazite ovo Legijinim
momcima, a Duko Mihajlovi daje izjavu da je Legija istorijska fgu-
ra i da zasluuje potovanje. Kod Mihajlovia, koji ga je hapsio, ja to
ne mogu drugaije da protumaim nego kao strah.
Objanjavaju nam da su potezi predsednika vlade i njegove stran-
ke uslovljeni time to moraju da ugaaju socijalistima, koji ih
podravaju u koaliciji.
Pa znate ta, ako moraju da rade takve stvari da bi bili na vlasti, ne
treba da budu na vlasti. To je jedno, a drugo, ja se opet vraam na 5.
oktobar, Kotunica njima slui od 5. oktobra naovamo, onoliko koli-
ko moe, koliko okolnosti dozvoljavaju. Dok je ini bio iv, dok je
ta vlada funkcionisala, on nije mogao ba mnogo da ini, mada je i
to su kao udarna pesnica Miloevievog reima inili za poslednjih
deset godina. Nevolja je u tome to je tu bilo toliko kriminala i ratnih
zloina, kao i unutranjeg kriminala, da je broj ljudi koji su u to bili
umeani neobino velik. Tako da je njih suvie mnogo, svi se nalaze
na jo uvek vrlo vanim mestima u aparatu i u stanju su da sabotiraju
te promene. Glavnu nadu vidim u eventualnoj sposobnosti srpskog
drutva da razvije ono to se zove civilno drutvo znai, ljudi koji
nisu ni u aparatu, ni u politikim partijama i koji bi trebalo da mogu,
nekako, da se samoorganizuju i brane svoje interese.
Deutsche Welle, 26. 07. 2004.
Titanik
Razgovor vodila Svetlana Luki
Joi Draganu su bila potrebna itava 24 sata da se oglasi posle
saobraajne nesree ili pokuaja atentata na predsednika Tadia.
Kada negde otputujem i hou da vidim gde sam doao, prvo upalim
televiziju, gledam jedno dva sata, proetam kanale. I kada se desilo
ovo sa Tadiem, otvorim televiziju: na RTS 48 sati svadba, na vaoj
televiziji je Go-play, pa neka panska sapunica, pa Milioner i svi
se prave kao da to nije neki naroiti dogaaj. U svakoj normalnoj
zemlji ni na jednom kanalu ne bi bilo nieg drugog. Pa i ako nema
vesti, analiziraju se injenice, politika situacija, posledice. Ovo ovde
je stvarno postao neki Titanik: muzika svira, na jednom kanalu pro-
daju erpe, tamo izbeljuju zube. Apsolutno neshvatljivo. Vi vidite
jednu javnost i jedno drutvo koji su u komi i vie ne reaguju ni na
ta. Jutros, pre nego to sam i saznao da se to desilo, vidim reakci-
je na ideju Borisa Tadia da prekine sa nemoguom kohabitacijom.
Javio se i Vui, kae Tadi je zlo, Pajti je lopov, anak je lopov,
utanovac je bednik, DS je udruenje lopova. To je onaj renik kojeg
su se oni tobo odrekli kada su pokuavali da se ponovo pojave na
214 215
Ljudi su posle 5. oktobra govorili da je Kotunica potreban kao
brana prema radikalima, a sada to govore za Borisa Tadia.
Mogu da razumem taj stav, mada ga ne delim. Moda je to stvar
temperamenta, ali ne delim ga. Istina je toliko uasna i toliko mno-
go ljudi je umeano u zloine da oveku sa ulice intuitivno izgleda
strano opasno prozivati te ljude, iznositi te injenice, jer njihova
reakcija moe da bude nasilna i strana. Da pogledamo stvar i sa
druge strane. Kada sam gledao 5. oktobar i tu bezbolnu smenu vlasti,
shvatio sam da se prava stvar nije dogodila. Takvi reimi kao to je
bio Miloeviev ne padaju na taj nain, oni padaju sa treskom, pa i sa
krvlju. Donekle shvatam ljude koji posle svega to su doiveli teke
su bile te godine pod Miloeviem nisu mogli da zamisle da treba
da proive jo jedan straan potres. A ta bi bilo da se ta revolucija
zaista dogodila mogli ste da vidite u malom kada je Milanovi uti-
ran pred televizijom. Neu da kaem da je trebalo da ih bude uti-
rano jo na hiljade, ne, ali jo na hiljade je moralo da bude ispitano
na onaj nain na koji je Milanovi ispitan, i da doivi onu sudbinu
koju je Milanovi na kraju doiveo. To se nije dogodilo, mnogi su
bili zadovoljni to se to nije dogodilo, ali se pokazalo da to ima svoju
cenu. Ostavili ste korene, i iz njih je ponovo idikljalo sve ono to
ste mislili da ste oplevili.
I opet se vraam na 5. oktobar. Vi ovde imate dve opcije i analitiari i
novinari i opta javnost stalno im zameraju zbog toga to se svaaju.
to se lepo ne pomire, zato oni slono, zajedno, ne povedu ovu Srbiju
u svetlu budunost. To prosto nije mogue. Te dve opcije su toliko
iskljuive da meu njima kompromis nije mogu. Tu bi svako do
kraja izdao sebe kada bi uao u neki kompromis. Ta je situacija vrlo
radikalna i zato mislim da ovde nastupaju neka opasna vremena. Te
dve opcije se ne mogu iskombinovati kohabitacijom u neki pricer,
pa da sve bude u redu. To apsolutno nije mogue, naroito zato to
je opcija sve je isto, samo njega nema toliko iskljuiva, radikalna i
spremna silom da se brani, da ja ne vidim kako ona moe tek tako da
nestane sa politike scene govorima u parlamentu i stranakom bor-
bom. Mislim da emo jednoga trenutka svi mi biti ukljueni u to.
To se prosto desi, ne znamo ta e da okine, ali jednoga trenutka
emo svi biti u to ukljueni i opet ete imati ulicu. Ne kaem da e
to da se desi sutra, ali potpuno je oigledno da je to neizbenost. 5.
onda inio. Sada se stiglo do tih pria da radikalna stranka nije ono
to je bila, da SPS nije ono to je bio. Poelo je time to se tvrdilo da
nosioci liste mogu da budu i Miloevi i eelj, jer, boe moj, oni su
nevini dok ne budu pravosnano osueni, mada nisam primetio da
je to iko kazao za Haradinaja. Haradinaj ak nema ni optunicu. U
zagradi da pomenem: ta pria o prezumpciji nevinosti, o tome da
ljudi nisu krivi dok se to ne dokae, to je jedna pravna fkcija, koja je
namenjena sudu i sudskom postupku. Sud mora da se ponaa kao da
su ti ljudi nevini dok im ne bude dokazana krivica, a to znai da mora
da izvede sve dokaze, da utvrdi sve injenice. Ali niko ne moe od
mene da oekuje da i ja imam takve pretpostavke kada imam mozak,
oi i ui. O nevinosti eeljevoj i Miloevievoj niko me ne moe
naterati da mislim drugaije nego to mislim. I ja bih uvek slobodno
kazao i mogu svakome da savetujem moe slobodno da kae da
je eelj zloinac, da je Miloevi zloinac, pa neka te tue za klevetu,
to moe da se dokazuje, imali smo dovoljno osnova da mislimo da
su oni zloinci. Nas ta pria o prezumpciji nevinosti ne spreava da
ih nazovemo pravim imenom.
Ovde je svima sve jasno i to je jedina dobra strana ove nae situacije.
Nema vie neke misterije, nema vie pitanja da li su DSS i Vojislav
Kotunica deo nekog demokratskog bloka. Jasno je da oni eznu
da padnu Tomi Nikoliu u naruje, samo se jo uvek pomalo stide.
Primetio sam da Kotunica dosta esto govori o tome da njega Hag
brine najvie zbog toga kako e Srbi biti predstavljeni u istoriji, da
li kao neko ko je izvrio genocid, ko je uestvovao u ratnim zloi-
nima. Mislim da je on, to je ne naivno nego autistino, umislio da
ta istina moe nekako da se pogura pod tepih. U pitanju je genocid
koji je vren pred kamerama. Nijedan sukob u XX veku nije tako
dokumentovan kao taj sukob. Napisane su stotine knjiga, hiljade la-
naka. Dokumentacija kojom raspolae Haki tribunal je ogromna,
to je itava jedna biblioteka. Kao malo dete koje pokrije oi, i on
misli da nekako moe da uini da ta stvar nestane. To ne samo to
je nemoralno, o tome ve vie niko ovde i ne govori, nego je glupo,
fantastino naivno i prosto je na granici autizma. Taj ovek ivi u
nekom svom fktivnom svetu, kao to je i Miloevi iveo, i voen
je tom svojom misijom koju je sam sebi zadao da e on istoriju
nekako naminkati.
216 217
vi elite, lepe da se dogodi. Ne predviam da e to pobediti za godi-
nu dana. Ali da e da pobedi pobedie. Upotrebiu Kotuniinu
re, kada kae Hag je neminovnost. Jeste, a i eda Jovanovi je
neminovnost.
A ta je Boris Tadi?
On se pravio starmalo mudrim, jer je mislio da moe politiki da
manevrie. Nema toga manevra koji e dovesti do happy-end-kom-
promisa. Sada je i on shvatio da to ne moe. Re koja je upotrebljena
u saoptenju DSS-a, pozer, ubitano je tana za njega. Nije sve u
stavu, nije sve u tonu, nije sve u formi koju on dosta dobro dri, tre-
ba to sve da ima i neku sadrinu. Ali ne bih hteo da ga kritikujem u
ovom trenutku, kada kao da se neka sadrina pomalja.
Vui kae da je eelj saznao da e neka suenja naim graani-
ma biti preputena Sarajevu i Zagrebu.
Statutom Hakog suda je predvieno da postoje konkurentne nad-
lenosti; moe da se sudi u Hagu, a moe da se sudi i tamo gde je
zloin izvren. Moe da se sudi i bilo gde, jer kod ratnih zloina
postoji univerzalna nadlenost. Svako je nadlean da ih sudi. Zato
se ti zloini i zovu zloinima protiv ovenosti, mada je protiv ove-
anstva bolji prevod toga izraza. Dakle, svi su oteeni kada se takve
stvari dogaaju i svi mogu da sude. Ne znam odakle ta prenerae-
nost nad mogunou da se tim ljudima sudi tamo gde su zloin
izvrili i gde ive oni koji su time oteeni, kada mi nismo sposob-
ni da im sudimo. A zato nismo sposobni? Dau vam dva razloga.
Jedan je taj to nikada nikome nismo sudili do ove Ovare, trbaca i
Sjeverina. Ovim generalima nismo sudili, a imali smo prilike bar od
2000. godine naovamo. Kotunica uopte ne govori o ratnim zloini-
ma, on govori samo o Hagu. Ako ne elimo ni da izruujemo ljude
Hagu, kako emo im suditi, jer ti ljudi, da bi im bilo ovde sueno,
moraju pre svega da odu u Hag. Prema tome, nita loginije nego da
im se sudi u Sarajevu i Zagrebu, to bi bilo i po Statutu i kao politika
odluka normalno. Nee pa dobro. Mi smo mislili da je bolje za vas
da se sudi tamo, da se vai graani upoznaju sa time ta je raeno u
njihovo ime, da vi pokaete da elite nekakvu drugaiju dravu, dru-
gaiju vojsku, drugaiju policiju. Ako ste vi tako uporni u tome da to
oktobar je bio prvi in, bilo je onoliko zloinaca svih vrsta, proftera,
kolaboranata. Pa ne moe to tek tako da nestane. Uvek ponavljam da
je Miloevi imao dva miliona glasova na poslednjim izborima. Gde
su ti ljudi? Svi su otili u DSS, a kada im vie DSS nije bio potreban,
jer su dali vetako disanje SPS-u i radikalima, oni su se vratili tamo
odakle su i doli. Ta dva miliona koja su poletela u DSS, sada su u
radikalima, tamo gde su oduvek i bili.
A taj drugi in, da li za to ima snage u Srbiji?
Da sada budem malo bombastian, ne pita vas istorija da li vi imate
snage, nego kada vidite da vam je voda do nosa, onda izaete na ulicu,
i ako imate snage i ako je nemate. Jeste li imali snage 2000? Niste ni
onda imali snage. ista apatija je tada bila, seam se odlino mitinga
u avgustu, kada je eda Jovanovi stajao tamo sa 50 patetinih sled-
benika, uvara vatre. Drali su se neki mlaki govori, okolo sedi jedno
stotinak ljudi, uglavnom u kafanama piju kafu, gledaju skeptino u
taj cirkus i seam se ocena vaih kolega novinara nema od toga
nita, sve je propalo, opozicija je ista kao i vlast. I odjednom, posle
tri meseca nije tako. Teko je oceniti raspoloenje naroda. Mi ovde
nemamo pravu javnost, a kada nemate pravu javnost vi ne znate ta
se u ljudima kuva i ta se u njima dogaa, ne znate koji to besmislen,
nevaan dogaaj moe da okine. Ja se uvek vraam na 1968, vratili se
Miun i Ljuba Tadi iz Pariza i na Institutu drutvenih nauka priaju
kako je to u Parizu. Sedeli su i vajkali se kako je, eto, naa omladina
potpuno apolitina, kod nas to nikada ne bi moglo da se desi. Desilo
se posle 15 dana, eksplodiralo je sve. Ne znate to nikada.
Ne znam da li je eda Jovanovi na spasilac, nemam pojma, dosta
je mlad za tu ulogu, po mom ukusu, ali to nema veze, ja sam star,
pa moda zato tako mislim. Ali to to on zastupa, ta stvar pobeuje
na dugu stazu, mada na dugu stazu svi smo mrtvi. Ipak, na dugu
stazu je jasno da to pobeuje, jer i Miloevi i ceo taj njegov projekat
koji sada zastupa Kotunica, to je jedna, to bi ahisti rekli, teorijski
izgubljena partija, to ne moe da pobedi. A to to nas kota, to to
e oni igrati 500 poteza pre nego to se to dogodi, to je druga stvar.
I kao to oni vode jednu teorijski izgubljenu partiju, ono to zastupa
eda Jovanovi ili ljudi oko njega, to je budunost, to e se dogoditi.
Pitanje je samo da li e se to silom braniti ili to moe nekako, kako
218 219
Dvosmisleni dogaaj
Za graanina postoji neto zbunjujue u tom dogaaju, koji jeste
dvosmislen. Da li je to bila revolucija, smena vlasti, pu, ta je to bilo
i ta je tu poraeno. Uzrok tome vidim pre svega u ambivalentnosti
Miloevievog reima, jer je on bio dvoglav. U tim raznim jugoslo-
venskim republikama zauzeti su razliiti odnosi prema padu berlin-
skog zida, prema globalnom kolapsu komunizma. I ja se seam da
je Miloevi zamerao Sloveniji i Hrvatskoj to to su na tanjiru dale
nacionalistima vlast. A on je, za razliku od toga, prvo oklevao koliko
god je mogao sa viestranakim izborima, a onda se dosetio, i mislim
da je to njegova najvea dosetka, da moe da dri jednu unutranje
protivrenu poziciju: da ima matinu partiju da bi zadrao drutve-
nu svojinu, kontrolu nad medijima, privredom, policijom, vojskom,
a da to nekako nakazno vena sa nacionalistikom ideologijom i
da zauzme celokupni politiki prostor. Dakle, da ne moe niko da
ga skida onako kako su svi ti komunistiki reimi skidani, sa nekih
nacionalistikih pozicija.
U ovim ostalim istonoevropskim zemljama pobune su bile naciona-
listike, ali u odnosu na ono to se smatralo ruskom okupacijom. A
ovde su direktno padali komunistiki reimi pred nacionalizmima.
I on je odluio pa ja mogu da igram obe uloge, mogu da budem i
Crvenkapa i vuk, to je bila stvarno velika dosetka, pri tom prilino
neprozirna, zato to je to bilo toliko apsurdno i protivreno. I vi ste
onda imali i ambivalentnu opoziciju pod Miloeviem, kod koje se
nikada nije znalo protiv ega je, protiv socijalizma, kao Kotunica,
ili protiv nacionalizma, protiv rata, protiv ega? emu su oni opozi-
cija? Zato kada je Miloevi padao isto nije bilo jasno ta je sada tu
poraeno njegova ratna politika, njegov militantni nacionalizam,
je li tu konano skinuta petokraka, ta se tu dogodilo? Taj dogaaj
nije jasan.
I onda imate dalje ambivalencije i dvosmislenosti. DOS, koji dolazi
na vlast, je ambivalentna tvorevina. Je li to Kotunica koji je skinuo
Miloevia i postao kalif umesto kalifa, ili je to ini koji je sve
to organizovao i koji najaktivnije pokuava da promeni bivi reim?
ne elite, pa onda emo suditi tamo gde moe da se sudi.
Dosta mi je teko ovde, jer se oseam kao da razgovaram sa nekim
ko je udaljen svetlosnim godinama, pa mu ja neto kaem, a on mi
za 10 godina odgovara tano, slaem se. Treba da ekam 10 godina.
I to ne pripisujem nekoj svojoj naroitoj mudrosti, nego moda ba
tome to mislim da ovek, kada analizira neto, treba da pokua da
izoluje svoje elje i svoja oseanja i onda je to ponekad vrlo hladno
i neprijatno. Ovde se analiza esto mea sa propagandom, pa onda
vae elje odrede vae zakljuke i mislite da ete tako uticati na tok
dogaaja. Onda sami nasedate na svoju propagandu i to je kobno.
Dobre vesti su nekoliko dobrih poteza vlade koje je iznudila pro-
buena javnost: odlazak ministarke prosvete zbog pokuaja ukida-
nja darvinizma, odustajanje od donoenja zakona o pomoi hakim
optuenicima i zakona o platama poslanika. Kada je javnost skoila,
vlada se povukla. Iz toga se vidi da na njih javnost, ako ostane budna
i reaguje, moe da utie. Ja mislim da je to pre svega zato to je vlada
slaba, tako da je to to je vlada slaba, a javnost se izgleda malo pro-
budila dobra vest.

Emisija Peanik, 02. 12. 2004.
220 221
ture, ljudi koji su to za njega ranije radili. I tu je jedan veliki deo ljudi
progledao, naknadno dao neki kredit iniu i poeo da naputa
DSS. Tu poinje strmoglavi pad rejtinga DSS, koji nekako prolazi
neprimeeno. Kada se digla magla, pokazalo se da je Kotunica isto
to i radikali, da on ulazi u koaliciju sa SPS, da fertuje sa radikalima.
Ljudi su poeli da se pitaju zato bih ja bio u DSS, kada mogu da
idem na pravo mesto, kod onih koji mnogo jasnije tu poziciju plasi-
raju na politikom tritu. Mislim da je samo ubistvo doprinelo rastu
radikala i da je tu Kotunica poeo da pada, jer je postala nemogua
njegova mimikrija u tobo uglaenog nacionalistu. Taj atentat je jako
razbistrio politiku scenu, on je ak i Demokratsku stranku naterao
da zauzme jasniju poziciju.
Odmah je primeeno ne samo da DSS opstruira suenje ubicama
Zorana inia, nego i da Demokratska stranka na to nema ta da
kae. Hajde to oni nee o samom suenju da govore, nee da utiu
na sud i tako dalje, ali kada vide ono to smo svi videli, to je oigled-
no, da DSS pokuava da zatiti te ljude koji su osueni za ubistvo,
da pokuava da diskredituje specijalni sud, da ga ukine, protivi se
zakonodavstvu o zatienom svedoku, o specijalnom sudu, tajno se
sastaje sa Legijom pa zar Demokratska stranka o tome nema nita
da kae? To je bio njihov predsednik, sudi se ubicama njihovog pred-
sednika. Kako mogu da ulaze u koaliciju sa ljudima koji opstruiraju
to suenje? To je bio poraz Demokratske stranke, koji je po meni
izazvao i pojavu LDP, jer je u Demokratskoj stranci bilo ljudi koji na
to nisu mogli da pristanu. To je bila linija razgranienja, stvorena je
frakcija i Demokratska stranka je morala da odlui ili da ih izbaci
ili da odgovori na pitanja koja su oni postavljali. I odluili su da ih
izbace iz stranke. Ja mislim da e ih to kotati, ve ih kota, a tek e ih
kotati. Poslednje to ujem je rast rejtinga LDP, koji opet dolazi otud
to se situacija razbistrila, to je ta pozicija centra koju je prvo tobo
zauzimao Kotunica postala nemogua. Kotunica je to shvatio i pri-
bliio se SPS-u i Miloevievim starim koalicionim partnerima, radi-
kalima, a DS je pokuao da stane na to mesto, da sada on bude centar,
ali stvar je u tome to je centar nemogu. I DS e se osipati isto kao
to se osipao Kotunica.
Kotunica insistira na legalitetu, na kontinuitetu pravnog sistema, na
ouvanju Miloevievog aparata. I to je bilo dvosmisleno, zbunjuju-
e, pa je onda svet kazao pa nije vano ta je bilo, vano je da smo
se oslobodili Miloevia. A posle e se pokazati da je vrlo vano kako
se interpretira 5. oktobar i da je vrlo vano da se zna ta je tu pora-
eno i ko je tu pobednik. Oko te interpretacije, koju su pokuali da
nametnu i Kotunica i ini, nastao je kasnije i frontalni politiki
sukob izmeu DSS i DS. Onda je on poeo da dobija ekstralegalne
forme. Smatram da je ekstralegalno bilo kada je ini izbacio iz
parlamenta poslanike DSS-a, ali je odgovor bio ne samo ekstralega-
lan, nego i nasilan, jer onda su odjednom poele da se deavaju stvari
kao to je ubistvo Gavrilovia, kao to je oruana pobuna i na kraju
atentat, kojim je konano razreena ta ambivalencija.

Atentat je vrlo znaajan za razumevanje 5. oktobra zbog toga to je
on bio razreenje tog dvosmislenog dogaaja. To pokazuju posledice
atentata. ini, koji je bio najnepopularniji od vienijih politia-
ra na politikoj sceni, odjednom je poeo da biva idolizovan. DSS
je odjednom bio prepoznat kao stranka miloevievske politike bez
Miloevia, moda najvie po tom brutalnom aktu nasilja kojim se ta
strana posluila, gde su ak i egzekutori bili iz miloevievske garni-
222 223
se da je ceo taj reim, cela ta zloinaka drava bila kao neki suvie
teak objekt, kao neki teak orman koji vi pokuavate da sruite, ali
ne moete iz prve, morate da ga klatite. I on je zaklaen 5. oktobra,
ali nije pao, nego se naprotiv malo klatio i na kraju se opet stabilizo-
vao. I sada nas to dovodi do oajanja, gledamo taj orman, klatili smo,
klatili, a nita nismo rasklatili.
Linija koju vidim kao konstantnu je ta dvosmislenost Miloevieve
pozicije, dvosmislenost opozicije koja ne zna emu je opozicija, dvos-
mislenost 5. oktobra, gde se ne zna ta je pobedilo. Posle atentata se
zna ta je pobedilo i tek kada se to saznalo, mnogi ljudi su videli da je
dvosmislenost postojala od poetka i morali su da se odlue za jednu
ili drugu stranu. To je situacija u kojoj smo i sada: dve nepomirljive
opcije su na delu, jedna je Miloevieva politika bez Miloevia, a
druga je ono to je hteo ini, treeg nema. Jedna je istok, druga je
zapad. Male zemlje su opredeljene svojom spoljnom politikom; va-
niji je taj izbor nego bilo kakva unutranja politika odluka. Odluite
se za Putina, onda se zna, vi ste putinska zemlja. I ovo jeste putinska
zemlja. Ovde se deava sve ono to se deava i u Rusiji, toj Rusiji koja
je i Miloevia podravala, u koju putuju Aca Tomi i Pavkovi za
vreme oruane pobune Crvenih beretki, koja garantuje Miloeviev
i Kotuniin dogovor 5. oktobra, u koju bee svi ratni zloinci. I to
je ta Rusija koja sada, eto, ne doputa da nam zli zapad oduzme 15
odsto teritorije i kojoj emo za to biti, uo sam, veno zahvalni. To je
najvei zaokret koji je postignut atentatom na Zorana inia.
Vi iz posledica moete da zakljuujete neto o uzrocima i neto o
motivima i ciljevima. Ako gledate ta se dogodilo posle inievog
ubistva, onda imate pravo da zakljuite da je to i bio cilj ubistva. Nije
se ubistvo desilo sluajno i ove promene nisu sluajne. ini je eleo
da ue u Evropsku uniju i NATO, a mi sada ne elimo da uemo
u Evropsku uniju i NATO. ini nije eleo koncentracionu vladu,
Kotunica pravi koncentracionu vladu, ini nije hteo da ima nita
sa radikalima, a ovaj fertuje sa radikalima. ini nita nije hteo da
ima sa Miloevievom strankom, ovaj je u koaliciji sa Miloevievom
strankom. Pa ekaj, ima neke logike u tim dogaajima. Ali ovde se,
i to je naslee iz Miloevievog perioda, toliko toga dogaa, a to su
mahom pseudodogaaji, koji vas stalno dre na ringipilu i vi nikako
U Srbiji postoje dve realistine i konsekventne politike, a to su one
koje se obino nazivaju ekstremnima. One su ekstremne zato to
su opcije polarizovane, a ako imate opciju istokzapad, onda ne
znam koja bi vaa opcija u centru trebalo da bude. Severjug, to je
nemogue. Mislim da e LDP i dalje dobijati i mislim da se vidi da
postoje samo dve opcije u igri, dok je sve ostalo zamlaivanje koje
povlauje iluziji nekih ljudi, koje ja razumem, koji misle da se moe
neto dobiti, a da se ne plati nikakva cena. To znai neemo izruiti
Miloevia, neemo saraivati sa Hagom, ali emo ui u Evropsku
uniju, mada ne i u NATO. To su tlapnje koje samo produavaju para-
lizu. To poinje da se vidi i naravno da postoji strah, jer sukob dve
tako udaljene opcije kao to je radikalska i LDP-ovska, bez obzira na
neravnopravnost snaga, pomalo je zastraujua, zato to se ne vidi da
ona moe da se razrei bez veih potresa.
To je bio jedan kriminalni poredak, cela ta drava je bila zloinako
udruenje i njih je amnestirao Kotunica time to je proglasio da su
to bili izbori: jedan predsednik je otiao, drugi predsednik je doao,
Miloevi i dalje ostaje predsednik najvee opozicione stranke i zaslu-
uje uvaavanje. A ja mislim da je najblie rei da je to bila dvorska
zavera i da je ono to se dogodilo 5. oktobra bilo pu. SPS tvrdi da je
to bio pu i u pravu je. Glasovi nikada nisu prebrojani, a Miloevi
je predao vlast tako to se pojavio naelnik njegovog generaltaba u
pratnji Kotunice i Ivanova i kazao mu vi ste, predsednie, izgubi-
li izbore, izvolite predati vlast, Kotunica vam garantuje da nikada
neete otii u Hag, da e se prema vama ponaati sa uvaavanjem, a
gospodin Ivanov je tu da kao velika sila garantuje takav sporazum.
Mislim da se to dogodilo i da je Miloevi u stvari uklonjen izdajom
svoje okoline, jer je on u svom ludilu suvie daleko otiao i poeo
sve da ih ugroava. To je bilo moda najupadljivije tokom 77 dana
NATO bombardovanja, kada su svi pomislili ovaj ovek je lud,
NATO e ui i sve e nas za ui izvaditi odavde, daj da ga sklonimo,
da napravimo neki privid promene, a pokuaemo da zadrimo sve
to se zadrati moe. I zato je Kotunica izabran kao ambivalentni
kandidat. To se videlo ve iz one parole iz doba izbora zapui nos
pa glasaj. Jedan veliki deo je zapuio nos pa glasao, potpuno svestan
svega, ali je smatrao da je ipak vano da Miloevi ode. Ispostavilo
224 225
to jedan misli kratkorono, a drugi srednjorono. Obojica su u pra-
vu, samo ne mogu da se sporazumeju na koji rok misle.
Kada se zaduujete, pa super, dobijete pare ni za ta. Posle doe vra-
anje i to je ve neto drugo. itao sam u Ekonomistu da se ovde
ljudi zaduuju kod banaka da bi igrali na berzi. To je katastrofa, to
niko iv ne radi. Ali, prole godine cene na berzi su porasle za 60
odsto i svi su zaradili tih 60 odsto a sutra e da padnu 100 odsto i
ta e onda da bude, ko e da vraa te dugove? Kao Jezda i Dafna. To
je posledica toga to vam je ovde stalno voda ispod nosa. Ne moete
da mislite ni o emu drugom, sem o tome da nos drite iznad vode.
Dugorono? Ma, ta dugorono, daj bre, pomagaj, hou da se uda-
vim. Pusti to sa isuivanjem movare, ko zna kada e to biti. I ovi to
su protiv Evropske unije stalno govore ma kada emo ui, moda
za 20 godina. ekaj, pa i za 20 godina je dobro, pa daj jednom, bre,
da uemo. Ali oni kau ako je za 20 godina, onda nam i ne treba.
Mi smo toliko dugo na tom ringipilu da nije udo to ne moemo,
to kau Amerikanci, da zastanemo da pomiriemo cvee, nego
smo stalno u histeriji. To se ovde zove ritam modernog ivota, to
bezglavo lundranje i muvanje. Kada pogledate beogradski saobraaj,
pomislite pa ovde cveta, ovde buja, ovo je neka privreda. Ma ne,
oni svi idu u kafe, na splavove da se nau sa nekim, nema veze, nije
to nikakva smislena urba. To prebacuju i Peaniku. Neprijatno je
stati, pogledati gde ste, bolje da tako letimo okolo i da ne mislimo,
samo emo da se oneraspoloimo. Samo emo, to kau klinci, da
upadnemo u bedak. Nemoj to, pusti, to mi to pria, neu to da
sluam. Ako nee da slua, to je druga stvar, ali mogao bi moda
da popravi taj zub, posle e da ti ga vade. Kada maknete izvan ovih
granica, prvo to primetite je da ljudi imaju neke planove, da se ti
planovi zasnivaju na nekim informacijama, da postoje neki stabilni
trendovi. Ljudi tamo raunaju svoje ivote do groba, a ovde je to
nemogue, jer su okolnosti stalno promenljive, kao da igrate ah na
nekoj tabli na kojoj se pojavljuju neke nemogue fgure, pa tabla ima
180, pa 230 polja. Kako da igrate tako? Ne moete vi tu da igrate ni
bilo ta da planirate.
Dilema istokzapad postoji od kada postoji Srbija. ak i u doba
komunizma imali ste proevropsku struju u jednopartijskom sistemu.
ne moete da sastavite tu priu, jer stalno imate neke potrese koji
okupiraju ljude. Kao kada se srui kua, a vi ne kaete sruila se
kua, nego govorite pala ova cigla, pala ona cigla, brojimo te cigle,
gle evo jo jedne cigle. Kada se kua rui, padaju cigle, zato broji
svaku ciglu? Ali to je jo Miloevi uspostavio, kad god se zapetlja i
nae u neprilici, on stvori novi skandal i onda se svi bave tim skan-
dalom, dok ne naie novi skandal. I to suvie dugo traje i ljudima se
neprekidno vrti u glavi.
Tako tumaim i apstinenciju. Situacija je neitljiva, veina stvari koje
su stvarno vane deavaju se van naeg pogleda. Demokratska stran-
ka ne moe da ima predsednika vlade, iako je osvojila veinu. ta
onda znae ti izbori, ne znae nita, ali to znai da neko to uspeva da
sprei sredstvima koja nisu vidljiva. U suprotnom, zato bi neko ko
je pobedio pristao na to? Mora biti da se odvija neki drugi komad iza
zavese. Tako vidite da postoji jedna faktika mo koja nije institucio-
nalna, koja deli karte i naravno da je onda svet demotivisan da izlazi
na izbore. Zato da izlazim na izbore, glasam, moda i pobedim, ali
pobedio sam samo na papiru. U stvarnosti e se desiti neto drugo,
neto to hoe Vojislav Kotunica koji ima pet odsto glasova, a na to
e pristati Boris Tadi, iako ima 25 odsto.
Mi smo jedno neosveeno drutvo, ne znamo ta nam se dogaa i
to ve 20 godina, ne razumemo to, a dogaaju nam se strane stvari.
I to izgleda kao neka prirodna pojava koja se deava sama od sebe,
a svi se pozivaju na svoje birako telo. Besmisleni su glasovi nein-
formisanih biraa koji ne razumeju ta je u igri. Veina ljudi u ovoj
zemlji ivi kao u snu, onako kao to je san organizovan emocijama,
bez ikakvog racionalnog toka. ivimo kao da sanjamo. Ne mislimo,
radimo ono to nam se dopada, a ne znamo ni zato nam se to dopa-
da, ni da li je to dobro za nas. Kome se ivot poboljava i odakle se to
fnansira? Da li se fnansira na raun buduih narataja? Vi to moete
da udesite, da se ono to bi trebalo da sutra budu nae penzije danas
troi na asfaltiranje, ali ne znate da li je to tako, jer je sve neprozir-
no. Imamo samo neki turistiki, varljivi pogled na stvari. Mi smo
jako uznemiren svet, naa su razmiljanja kratkorona. Jedna stvar
je poeljna kratkorono, vrlo loa ve srednjorono, a katastrofalna
dugorono. Vidim i da nesporazumi meu ljudima nastaju zbog toga
226 227
Oigledno je nezadovoljstvo svih ljudi koji optiraju za tu zapadnu i
evropsku varijantu. Oni ne mogu da shvate kako se to Tadi slepo
i na poniavajui nain lepi uz Kotunicu, koji je ve otiao prema
radikalima. DS ve biva percipiran kao neka interesna grupacija.
Hoete te upravne odbore, hoete ministarstva, hoete da imate
predsednika, ali emu sve to pa niemu, samo da zadovoljite svoje
apetite. Oni sve vie tako bivaju percipirani i ljude vrea to slepo
sleenje Kotunice. Pa je l ne vidi, bre, da ti je zavukao ruku u dep,
vadi ta god hoe, a ti se ne usuuje ni da protestuje. Kotunica je
oistio Demokratsku stranku od nepoeljnih lanova koji su eleli da
ostanu na liniji inieve vlade. On je sve to poistio i jasno im sta-
vio do znanja ili ste mi svi neprijatelji ili ete da oistite ovo. I oni
su to uradili. To je bio njihov prvi poraz, kada su pokazali da nemaju
odgovor na ucene, da im je suvie stalo da zadovolje svoje apetite i da
e se povinovati svim opscenim zahtevima Kotunice i DSS-a.
Zoran ini: (opis inauguracije Vojislava Kotunice za predsednika
SRJ u knjizi Vesne Malii) U Sava centru sve je izgledalo
glamurozno, dolazili su ministri spoljnih poslova Grke, Norveke,
razni izaslanici, ali se osealo da je sve fasada bez supstance. Osealo
se da tu nema vlasti i da sve moe da bude vrlo prolazno. Imajui
u vidu iskustva Aljendea, Gerenskog i drugih bezubih graanskih
revolucija koje su poinjale narodnim entuzijazmom, a zavravale
krvavim obraunima i preuzimanjem kontrole od strane vojske, sve
vreme sam imao neprijatan oseaj da nita nije zavreno i da vrlo brzo
stvari mogu krenuti u neprijatnom pravcu. Tih noi nisam mogao da
spavam, jer sam imao oseanje munine, da je sa svakim satom naa
pozicija gora, dok u javnosti izgleda sve bolje. Mediji su bili puni
pria o pobedi, a kada se ovek zapita ta je garant da ona opstane,
onda shvati da nema nikakvog garanta. I kada se upita gde je vlast
kada mi odemo kui, onda shvati da vlasti nema. Ona postoji dok
smo skupljeni, kada se raziemo nje vie nema. A kada se upitamo
da li socijalisti imaju mehanizme koji funkcioniu i kada oni nisu tu,
odgovor je imaju. To je znailo da su praktino ve 6. oktobra bili
u prednosti u odnosu na nas.

Emisija Peanik, 05. 10. 2007.
Tako mi shvatamo politiku, da imamo neke narodnjake i da imamo
neke Evropljane, da je meu njima veno ista diskusija i ista debata i,
naalost, isti ishod. Evropljani su uvek gubili, a esto bili i ubijani, kao
to je ini bio ubijen. Tako da se to ovde ve doivljava kao neka
naa fatalna sudbina, da mi nita drugo ni ne umemo, nego da stalno
igramo taj jedan isti komad sa novom podelom. Igramo to to jedino
znamo. Ovoga puta se dogodilo neto izuzetno povoljno po nas, da
ne samo to su neki ljudi ovde bili zainteresovani za tu Evropu, nego
je i ta Evropa jednom bila zainteresovana za nas, jednom je htela
stvarno da nam pomogne. I to je doivljeno kod te narodnjake vei-
ne kao neka strana podvala ne bi oni nas da nemaju neki interes.
Kakvu korist od tebe moe da izvue? Jesi li ti neko trite, je l ima
neku nafu, za ta se oni to grabe kada pokuavaju da nas uvuku u
Evropsku uniju, ta e to od nas da imaju, paradajz?! Narodnjatvo
je uvek bilo povezano sa paranojom. I kada je eleznica trebalo da
proe kroz Srbiju govorilo se aha, tako e da nam se uvuku, sa tom
eleznicom.
Sada vie niko ni ne pomilja da ita ulae u Srbiju, vidi se da od
toga nee biti skoro nita. Sada nas svi gledaju, ja mislim, sa saalje-
njem. To to mi doivljavamo kao neprijateljstvo, to oni u stvari jo
uvek pokuavaju neto sa nama, ali vide da mi neemo. Pa ne moe
ipak nita da se desi bez nas. I hajde da kaem neto optimistino:
mislim da je dobar proces to to se kod nas kristaliu te dve opcije
kao jedine. Oslonac na Rusiju, zatvaranje, opstanak u siromatvu i
takorei naturalnoj privredi i ovo drugo, gde za sada stoji samo LDP
i nezadovoljni lanovi Demokratske stranke, a to je konana moder-
nizacija, ulazak u Evropu, kosmopolitizam, liberalna ekonomija,
oslobaanje ekonomije od politike, osnivanje trita. Ja mislim da
e se te dve opcije sve vie kristalisati kao jedine i da e onda izbori
biti mnogo racionalniji, kada narod ne budu zbunjivali razni dinkii,
Vuk Drakovi, Kotunica vie i ne moe, ali i on je to radio, Boris
Tadi. Postae jasno ta su naa dva jedina puta, izmeu kojih srednji
ne postoji. Mislim da e Demokratska stranka doivljavati ono to je
doiveo Kotunica kada je hteo da izigrava centar, a to znai ne samo
osipanje nego i cepanje.
228 229
i da su snage Miloevievog reima koje su podrale Kotunicu u
stvari te koje su odnele pobedu. Ako se pogledaju rezultati svih izbo-
ra odranih nakon toga, moe se uoiti da se nakon atentata glasovi
koji su Kotunici privremeno bili povereni na uvanje uredno vraaju
takozvanoj crveno-crnoj koaliciji (preteno crnom delu). Rezultat:
Kotunica konstantno opada, SPS se odrava u ivotu, Srpska radi-
kalna stranka raste. Kotunica je, dakle, posluio kao posuda u kojoj
su sauvani glasovi Slobodana Miloevia. Na tome je i sam aktivno
radio, najvie preko traenja podrke od SPS-a, ali jo mnogo vie
sistematskim naporima normalizovanja radikala, koji su po njemu i
njegovoj Novoj srpskoj politikoj misli takoe demokratska stranka.
Kotunica je ispunio svoj zadatak.
Demokratska stranka za ovo snosi svoj deo odgovornosti, jer
nije prepoznala ovu strategiju, ve je, iluzorno pokuavajui da
konstruktivno sarauje sa DSS i Kounicom, pomagala Kotuniinu
mimikriju i zbunjivala politiku javnost. Poslednjim izborima opisan
je pun krug. Toma Nikoli, radikali, primili su u nasledstvo neo-
krnjeni Miloeviev politiki kapital iz 2000. Da li je onda sve isto
samo njega nema? Nije. Meutim, sve to je drugaije promenjeno
je zaslugom inieve vlade u periodu od 2000. do 12. marta 2003.
ini je zbog toga ubijen. Kasnije (Kotuniine) vlade nastojale
su da ponite promene koje je ini doneo, umnogome su u tome
i uspele, ali ono to je ostalo ini dananju situaciju drugaijom:
dosta iroka naelna orijentacija ka Evropskoj uniji i poetni, teko
zaustavljivi procesi pridruivanja. Kotunica i njegovi saveznici
nee odustati od pokuaja da sve veim okretanjem prema Rusiji i
sabotiranjem saradnje sa EU i ovu tekovinu inieve vlade ponite.
ansu za to oni vide u proglaenju nezavisnosti Kosova. Euforija
nastala nakon poraza Tome Nikolia na izborima moda je naivna
i preuranjena. Vrlo brzo, ve kod potpisivanja i ratifkovanja malog
sporazuma sa EU, i donoenja paketa mera kojim Vlada treba da
odgovori na gubitak Kosova, videe se da li je aa do pola puna ili,
naprotiv, do pola prazna.

Peanik.net, 04. 02. 2008.
Pobeda?
Na izborima 2000. Kotunica je kandidovan kao kompromisno
reenje izmeu onih struktura Miloevievog reima koje su
shvatile da ih Miloevi ugroava i tadanje opozicije. Mada je
formalno pripadao opoziciji, Kotunica je, kao tvrdi nacionalista,
podravao ratnu politiku Miloevievog reima, njegovu osnovnu
spoljnopolitiku orijentaciju, ignorisao ratne zloine, bio ogoreni
protivnik selektivne pravde lanog, antisrpskog Hakog tribunala
i sistematski se protivio bilo kakvim revolucionarnim promenama.
Kao takav bio je najprihvatljiviji Miloevievim strukturama.
Opozicija je, sa svoje strane, procenila da od svih potencijalnih
kandidata iz njenih redova Kotunica ima najvee anse, kao neka
vrsta prelaznog, kompromisnog reenja, kojim bi tek trebalo da
ponu temeljne reforme. I dok je ini sa drugim strankama opozi-
cije izveo revolucionarno raspoloene mase na ulicu, Kotunica je
uz pomo naelnika generaltaba i Ivanova na zatvorenom sastanku
sa Miloeviem ovog uverio da mu je najbolji izlaz da odstupi. S
obzirom na kasnije dogaaje, razumno je predpostaviti da su tom
prilikom Miloeviu data uveravanja da se pitanje bilo kakve njegove
odgovornosti nee postavljati (nee biti revanizma). Kotunica je od
prvog trenutka nastojao da smenu Miloevia predstavi kao usamljeni
dogaaj, kao redovnu, mirnu smenu vlasti, zalaui se za kontinuitet
i legalitet, uz puno uvaavanje Miloevia kao predsednika najvee
opozicione stranke.
Kao protivnik lustracije (revanizma), Kotunica je nastojao da
zatiti bitne poluge starog reima (vojska, policija, slube bezbed-
nosti) i osnove pravnog sistema (pre svega stari Ustav), istovreme-
no pruajui otpor reformskim naporima ostatka DOS-a i njegove
vlade na elu sa iniem. Da ini, dakle, upravo ono zbog ega ga
je Miloevievo okruenje i prihvatilo kao kandidata. Sukob ini-
Kotunica oko interpretacije 5. oktobra obojio je politiki ambijent
Srbije od oktobra 2000. do 12. marta 2003, kada je ubistvom inia
postalo jasno da Kotunica nije ta prelazna fgura postmiloeviev-
ske Srbije, ve da je to ini. Da ini ne moe da proe u Srbiji
230 231
Ovde ne moe da postoji efkasna vlada, jer e svaka imati straho-
vitu opoziciju. Nepomirljivost ta dva bloka je takva da se ona moe
zavriti samo pobedom jednoga od njih, nikako drugaije. Kako, ne
znam, ali kompromis izmeu te dve pozicije nije mogu i to e uvek
stvarati nestabilne vlade. A kako god se ovo svrilo, brzo emo imati
nove izbore.
Ovde se, prvi put od 2000, strane sukobljavaju oko jednog sutin-
skog pitanja. Pitanje evropske i antievropske Srbije je istorijsko srp-
sko pitanje i ono je prepoznato kao dvovekovna dilema ove zemlje. I
na jednom tako sutinskom pitanju, koje je uz to i vrlo grubo pitanje,
ljudi se vie ne dele po strankama, ve po toj osnovnoj podeli jesam
li za Evropu ili nisam. Dakle, nije vie vano za ta se moja stranka
zalagala do sada, sada je vano je li moja stranka za Evropu ili protiv
nje. Ovde nikada nije ni postojalo nita drugo nego te dve stranke.
Ovde su uvek postojale samo evropska stranka i samo antievropska
stranka. Onda su one uzimale razna imena, ali u sutini je to bilo to.
Mislim da se i u komunizmu ta jedna jedina partija cepala po tom
kriterijumu: mi smo za Evropu, za otvaranje granica, za moderni-
zaciju. To su bili i liberali 70-ih godina, ma koliko govorili tim ezo-
povskim jezikom partijskih rezolucija. I uvek je do sada ta evropska
stranka dobijala batine, redovno je dobijala batine. Ovo je prvi put
da ona ima na svojoj strani Evropu i njene interese. Mislim da je
Evropska unija najvaniji politiki faktor u ovoj zemlji. Na to ova
antievropska stranka odmah vie izdaja, izdaja, vi putujete u Brisel,
a oni nam otimaju Kosovo.
Kada smo kod teme Kosova, hteo bih da odam priznanje Vojislavu
Kotunici, a to je da je on taj koji je ovo pitanje zaotrio. Njemu se
uinilo da je takozvano otimanje Kosova sjajna prilika za konani
udarac evropskoj stranci, sa jednom vrlo prizemnom i primitivnom
foskulom ne moemo da idemo u Evropu kada nam oni otima-
ju Kosovo. Onda je nastala reakcija, Evropa nam je ponudila pot-
pisivanje sporazuma i te dve strane su dole u vrlo neravnopravan
poloaj. Odjednom evropska stranka poinje da pria o blagodeti-
ma potpisivanja evropskog sporazuma, dolazi Fiat. Za to vreme ova
antievropska stranka samo govori Kosovo je srce Srbije, ne damo
Kosovo. Ona nema tekst, odnosno, njen tekst je siromaan, on se
Balvani na putu
U oktobru 2000. sa vlasti je siao Miloevi, ali ostao je netaknut
njegov aparat. Kotunica u stvari nije bio kandidat DOS-a. Njega
je kandidovala druga strana, to jest Miloevievo okruenje, koje
je reilo da rtvuje Miloevia, ali da sauva sve ostalo. To je smi-
sao onoga o emu se 2000. govorilo, da Kotunica jedini moe da
pobedi. Kotunica jedini moe da pobedi zato to ga je kandidovalo
Miloevievo okruenje, a DOS pristaje na njega, nikako obrnuto. I
ja mislim da je cela epizoda sa iniem bio jedan herojski, ali slab
i naivan pokuaj da se Srbija menja. Vojislav Kotunica je tu odigrao
kljunu ulogu. On je od poetka trojanski konj stare politike i starog
reima. Glasovi koje je on u ogromnom broju dobio i podrka koja
je bila 80 odsto posle pada Miloevia, sve to je on polako isporuio
radikalima i SPS-u i na kraju je morao potpuno da otkrije svoje kar-
te, da ue u koaliciju sa radikalima i da bude poraen.
Dai je u skuptini, a kasnije na grobu Miloevievom, rekao ne
znam zato ste nas skidali sa vlasti kada ste na kraju doli na nau
politiku. I Kotunica to uopte ne sme da komentarie, jer je to tano.
Politika koju je vodila vlada koja jo uvek postoji, nala se na kraju na
pozicijama Miloevieve politike. Tako da ja ne bih govorio o restau-
raciji, ja bih govorio o jednom kratkotrajnom, herojskom, ali naivnom
pokuaju da se neto u Srbiji pomeri. Osnovna stvar koja je pomerena
je bilo zacrtavanje strategije ulaska u Evropsku uniju. To je do dana
dananjeg jedina stvarna i velika tekovina inieve vladavine koja
je preivela, ali sada se i oko nje lome koplja. Spreavanje pribliava-
nja Evropskoj uniji je trebalo da bude konana pobeda Kotunice i
stranaka starog reima. To je bitka kojoj danas prisustvujemo.
Smatram da je potrebna koalicija DS sa SPS iz jednog jedinog razlo-
ga, a to je ratifkacija sporazuma o pridruivanju. U takvu vladu uop-
te ne verujem, mislim da su snage i dalje podeljene ffi-ffi i da
ta vlada nee moi da opstane. Njen jedini realni uspeh moe biti
ta ratifkacija. Sve ostalo je i dalje u vazduhu, snage su izjednaene.
Kada bi ova druga strana dola na vlast, ni njima ne bi bilo lako.
232 233
potpuna da bi sporazum mogao da se primeni. Lino mislim, mada
mi se to ne svia, da i na strani Evropske unije moda postoji jedna
rezervna pozicija, koja bi se sastojala u tome da bi taj uslov mogao da
otpadne, ako bismo mi na ubedljiv nain dokazali da smo sve uinili
da Ratka Mladia naemo, ali u tome nismo uspeli.
Tu je jako smetao Vojislav Kotunica, koji ima neverovatnu ideju da
se dostojanstvo drave brani tako to ete lagati ceo svet da ne znate
gde je Ratko Mladi. Takvo shvatanje dostojanstva i ponosa, koje sa
njim deli i Toma Nikoli, meni je neshvatljivo. Dostojanstvo Srbije je
bilo ugroeno zloinima Ratka Mladia, a ne njegovim skrivanjem.
Najvie to moemo da uinimo da to dostojanstvo vratimo jeste da
ga pronaemo i izruimo. Da li e se to dogoditi dozvoljavam da je
mogua i ovakva jedna muljatorska solucija, na koju bi i druga strana
pristala, mada sam vrlo oprezan kada to kaem. Ta odluka zavisi od
27 zemalja, od kojih neke taj uslov shvataju vrlo ozbiljno, a bez kon-
senzusa taj se uslov ne moe menjati. Ovde su sve vlade govorile mi
ne znamo gde je on, pa posle est meseci onda smo znali, ali sada
stvarno ne znamo, pa onda opet jue smo vas lagali, ali danas vam
govorimo istinu. Pa naravno da ti niko ne veruje.
Svetlana Luki: ef BIA Rade Bulatovi je rekao da ne postoji poli-
tika volja da se uhapsi Ratko Mladi.
Sra Popovi: Da, a Duan Mihajlovi je kazao da ga je teko uhap-
siti, zato to ima jako obezbeenje.
Emisija Peanik, 12. 06. 2008.
svodi na neverovatno obeanje da e nam njihov akcioni program
vratiti Kosovo. Ljudi nisu ludi, razumeli su veliku razliku izmeu
onoga to obeava evropska strana i nerealnih obeanja antievrop-
ske strane. Dakle, Kotunica je pogreno, sa svog stanovita, i vrlo
nesreno zaotrio to pitanje hoemo li u Evropu ili ne, idemo ka
Rusiji, nisu nam potrebne investicije, ne treba nam kapital, nita nam
od ovih sa zapada nije potrebno. To je dovelo do ovoga iznenauju-
ega izbornoga rezultata. Ljudi su se toga uplaili, a uplaio ih je sam
Kotunica. Podseam vas na njegov govor pred skuptinom, to je bilo
zastraujue. Videli ste oveka opsednutog, monomaninog, besnog,
gnevnog, i kada je usledilo paljenje amerike ambasade i divljanje po
ulicama, koje je direktno on izazvao, stvari su se odjednom okrenule.
Tako tumaim uspeh Demokratske stranke.
Ostaje pitanje da li emo mi biti sposobni, kada ratifkujemo taj spo-
razum, da se po inama na koje e nas staviti dalje kreemo. Na to
moe da se gleda na dva naina. Prvo, ovde ve postoji infrastruktu-
ra, postoje ljudi koji razumeju Evropsku uniju, koji razumeju proces
pridruivanja, koji razumeju ta on podrazumeva. Sa druge strane,
kazali smo da je Srbija podeljena i ja mislim da e ta druga strana
postavljati strane balvane na tom putu, da e ii uasno teko i spo-
ro. Tu moe biti i ulice, dumbusa, zato to e se ta pozicija braniti
oajniki. Revizorska komisija ne moe da dobije svoje kompjute-
re i telefone zato to, kada bi ustanovili da je neko neodgovorno i
nenamenski troio sredstva iz budeta, to se u krivinom pravu zove
zloupotreba slubenog poloaja i vi idete u zatvor. Ovde ima veoma
mnogo ljudi koji su odgovorni za strane stvari koje su se dogaale,
koji nisu kanjeni i koji znaju da je silazak sa vlasti opasan po njih.
Taj otpor e biti grevit i besomuan. U tom smislu to moe ii sporo,
ali mislim da je ratifkacija jedan ireverzibilan postupak.
to se tie uslova za primenu sporazuma, kao to je saradnja sa
Hakim tribunalom, moram po svom obiaju da se vratim na 5.
oktobar. Vi vidite da se takozvano podvlaenje crte, lustracija, katar-
za, kako god da to zovete, suoavanje sa prolou, nije dogodilo.
Antievropska stranka je uvek smatrala da se to pitanje moe nekako
zamuljati. Ali, vi ga izbacite kroz vrata, ono ue kroz prozor. Sada se
ono ispoljilo u zahtevu da saradnja sa Hakim tribunalom mora biti
234 235
Predlog za proirenje
optunice, 2005.
29
Okrunom javnom tuilatvu
Specijalnom tuilatvu
Predlog zastupnika oteene Ruice ini, advokata Sre Popovia,
za proirenje optunice KTs. br. 2/03 od 21. avgusta 2003. protiv okr.
Milorada Ulemeka pred Posebnim odeljenjem Okrunog suda u
Beogradu k. p. br. 5/03
Na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu u gornjem pred-
metu (lan 342, st. 1 ZKP) stekli su se uslovi za proirenje optunice
u odnosu na okrivljenog Milorada Ulemeka optubom za krivino
delo oruane pobune iz lana 124, stav 2 Osnovnog Krivinog zako-
na, kanjivo po lanu 139, stav 1 Osnovnog krivinog zakona. Ve
u obrazloenju optunice KTs br 2/03 od 21. avgusta 2003. opisuje
se injenino stanje iz koga bi proizlazilo postojanje krivinog dela
oruane pobune u odnosu na okr. Ulemeka, iako mu se to delo ne
stavlja na teret. Naime, na citiranom mestu u obrazloenju tvrdi se:
1. da su u toj piramidi (kriminalne organizacije) na elu stajali okr.
Lukovi-Legija i Duan Spasojevi;
2. da je cela ta organizacija bila koncipirana tako da (...) svoju aktiv-
nost usmeri u pravcu osvajanja vlasti;
3. da je u realizaciju toga plana (...) ukljuena JSO kao oruana
formacija koja je dobro utrenirana i posluna u odnosu na Lukovia-
Legiju;
4. da je prvi test tih ambicija bila pobuna JSO-a koja je imala politi-
ku pozadinu kroz svoje zahteve za smene ministra policije i drugih
lica;
5. i konano, da su dometi pobune (...) ohrabrili Spasojevia i Legiju
da osnovnu ideju osvajanje vlasti forsiraju, ali sada na drugi nain
i drugim sredstvima.
29 Format originalnog teksta prilagoen je formatu knjige.
4.
ORUANA
POBUNA
Ta posljedica treba da se utvrdi na poseban nain. Treba utvrditi kako
daleko see drutveno znaenje djela, odnosno drutveni radijus djela.
Dr Vladimir Bayer
236 237
Obrazloenje:
injenini navodi i pravna kvalifkacija dela proizilaze iz sledeih
dokaza:
1. Otkazivanje poslunosti, prekid komunika-
cije, naputanje zadataka
Pobuna poinje u novembru 2001. (...) Komandant JSO, po nare-
enju Lukovia (odnosno okr. Ulemeka), koji i dalje vri funkciju
komandanta ove jedinice iz senke, poziva svoje pripadnike da
napuste svoje radne obaveze i povuku se u kasarnu, ukljuujui
ak i lanove jedinice koji su radili na neposrednom obezbeenju
odreenih linosti. Blokirali su neke saobraajnice u Kuli i autoput
kod Centra Sava. (Izvetaj Komisije Vlade Republike Srbije DT 72
Broj 00-002/2003/86 od 13. avgusta 2003)
Svi su oni (...) zvani u Kulu, mobilnim telefonima, na hitan sasta-
nak, onda su im, to sam kasnije saznao, oduzimani mobilni telefoni i
oruje, oni su tamo stavljani u neke prostorije i iza toga su se morali
saglasiti sa onim to je grupa ljudi koja je to organizovala, da prihvate,
da stanu iza tih zahteva koji su tamo formulisani. (Transkript iska-
za svedoka Zorana Mijatovia na glavnom pretresu 28. decembra
2004)
Nakon toga u moju kancelariju, a kasnije sam saznao i u kancelariju
ministra Mihajlovia koji je tada bio na nekom slubenom putu,
stigao je faks u kome otprilike pie: Jedinica za specijalne operacije
je, kao to Vam je ve poznato, uradila jedan sraman in, izdajniki i
tako neke gluposti, i da zbog toga otkazuje dalju poslunost naelniku
resora, tj. meni i ministru unutranjih poslova, Duanu Mihajloviu.
Nakon toga ja sam pokuao da stupim ponovo u kontakt sa njima,
meutim, ve tada oni su, ne znam po ijem nareenju, pretpostav-
ljam po nareenju onih koji su sve to organizovali, prekinuli sve veze,
kako da kaem, sa spoljnim svetom, znai vie se niko nije javljao na
telefone u Kuli, ni specijale, ni obine telefone. Kasnije smo saznali
da su svim tim pripadnicima Jedinice pokupili mobilne telefone i
sve druge telefone zakljuali. (Transkript iskaza svedoka Gorana
Petrovia na glavnom pretresu 18. maja 2005)
Marii (je) jo jednom pokuao da stupi u vezu sa naelnikom
slube (...) Naelnik slube ga je odmah odbio i rekao mu sa kojim
Meutim, tek dokazima izvedenim na glavnom pretresu, sa svom
potrebnom izvesnou su dokazane sve one injenice koje konstitui-
u bie krivinog dela oruane pobune iz lana 124, st. 2 OKZ, i koji-
ma se utvruje odgovornost okr. Ulemeka za to delo. Tu, pre svega,
mislimo na iskaze svedoka: Rodoljuba Milovia, Zorana Janjuevia,
Gorana Petrovia, Vladimira Popovia, edomira Jovanovia i
Zorana Mijatovia, koji su prvi put sasluani tek na glavnom pre-
tresu, ali i na delimino priznanje samog okrivljenog Ulemeka, koji
je, budui u bekstvu tokom istrage, takoe prvi put sasluan tek
na glavnom pretresu. (Naravno, ovi iskazi moraju se posmatrati u
povezanosti sa drugim iskazima, kao to su iskazi svedoka saradnika
Zorana Vukojevia i okr. Sae Pejakovia, koji su ispitani i u istrazi i
na glavnom pretresu.)
Dakle, s obzirom na dosadanji tok dokaznog postupka stekli su se
uslovi za proirenje optunice protiv okrivljenog Ulemeka optubom
da je: poetkom novembra 2001. kao bivi dugogodinji komandant
Jedinice za specijalne operacije, nad kojom je i nakon prestanka
funkcije zadrao faktiku kontrolu, u dogovoru sa pok. Duanom
Spasojeviem organizovao i bio kolovoa akcije Jedinice za specijal-
ne operacije, upravljene na ugroavanje ustavnog ureenja i bezbed-
nosti SRJ, u kojoj je ta Jedinica izrikom otkazala poslunost svojim
stareinama, samovoljno povukla sve pripadnike jedinice u kasarnu
u Kuli, iskljuila sve telefonske veze kasarne sa neposrednim stare-
inama i spoljnim svetom, povukla svoje pripadnike iz obezbeenja
zatienih linosti, povukla svoje pripadnike iz obezbeenja aerodro-
ma Beograd, pod punim naoruanjem i uz upotrebu borbenih vozila
svojevoljno zaposela deo autoputa kod centra Sava u Beogradu, i uz
pretnju upotrebe sile ispostavila zahtev Narodnoj skuptini da donese
Zakon o saradnji s Hakim tribunalom i zahtev da se smeni lan vla-
de ministar unutranjih poslova, kao i naelnik dravne bezbednosti
i njegov zamenik, sa ciljem da stave Slubu dravne bezbednosti pod
svoju kontrolu i time onemogue ispunjenje zakonom odreenih
zadataka Slube, to je sve imalo za posledicu ugroavanje ustavnog
ureenja i bezbednosti, ime je izvrio krivino delo iz lana 124,
stav 2 Osnovnog krivinog zakona kanjivo po lanu 139, stav 1
Osnovnog krivinog zakona.
238 239
smo svedoci da je vren veliki pritisak na druge pripadnike policije
(...) da se pridrue pobuni, da daju podrku pobuni (...) Meutim,
istovremeno smo bili svesni realnosti da u tom trenutku policija Srbije
nije raspolagala nijednom drugom oruanom formacijom kojom bi
mogla da se suprotstavi Crvenim beretkama, odnosno koja bi mogla
da ih razorua ili da sprovede neku odluku ministra i naelnika
Slube bezbednosti o rasformiranju te jedinice (...) Bilo je potpuno
jasno da ako elimo da izbegnemo neku dalju konfrontaciju i nesreu
u zemlji, da se neki kompromis mora napraviti (...) da izbegnemo
eventualno neko krvoprolie koje je visilo u vazduhu, jer je ta agonija
sa pobunom Jedinice predugo trajala i praktino ugroavala je sve
ono to je ta Vlada kojoj sam pripadao postigla i to je planirala da
uradi na planu reformi u ovoj zemlji (...) Za mene je to bila oruana
pobuna. Ona je tako kvalifkovana i od strane rukovodstva Slube
dravne bezbednosti. Bila je kvalifkovana od mene kao ministra, bila
kvalifkovana i od Vlade u tim prvim saoptenjima i ona je imala sve
elemente toga, jer ako neko kome je drava dala oruje da bi radio
svoj posao po zakonu i pravilu slube, izae mimo zakona, mimo
pravila slube, sa orujem, pod punim naoruanjem i doe u centar
Beograda i istakne politike zahteve, ta je to ako nije oruana pobuna.
Posle je ta formulacija (...) praktino preformulisana i prihvaena u
okviru tog, kako sam rekao, trulog kompromisa, ali jedino mogueg
u tom trenutku. (Transkript iskaza svedoka Duana Mihajlovia
na glavnom pretresu 15. marta 2005)
Duan je u toj situaciji, znai u situaciji u kojoj je otvoreno pomenu-
ta mogunost oruanog sukoba, odluio da podnese ostavku (...) u
novembru mesecu (u pobuni) je defnisana i naa i njihova sudbina.
Oni su odluili da unite nas, mi smo odluili da unitimo njih (...)
11. marta 2003. jedino pitanje koje se postavlja je gde se nalaze osobe
koje e biti uhapene i optuene za najtee zloine. Znai samo to je
pitanje. Vie nita drugo nije pitanje (...) 10. marta je svedok sarad-
nik dao svoju izjavu i tom izjavom ispunjene su se neophodne pret-
postavke da se u skladu sa zakonom o borbi protiv organizovanog
kriminala procesuira i Zemunski klan i Milorad Ulemek (...) I da se
naravno (...) raspusti Jedinica za specijalne operacije, jer je 17. marta
bilo planirano konstituisanje saveta ministara Dravne zajednice, u
kojem je Demokratska stranka preuzimala po planu Ministarstvo
je on pravom iskljuio sve veze u centru u Kuli i naredio mu je da
odmah doe u centralu slube u Beogradu (...) na ta je imao tu krau
prepirku sa naelnikom slube i uglavnom tadanji komandant (to)
nije hteo (...) Jedno dva sata posle toga pred kapiju centra je stigao
tadanji zamenik Mijatovi i sa njim je u kolima bio tadanji naelnik
Sedme uprave Milorad Bracanovi. Oni su hteli poto poto da uu
u sedite jedinice (...) komandant nije hteo da ih primi, ve im je
odneo sastavljen na papiru zahtev od strane Komande (...) Mijatovi
je uzeo onaj papir i bukvalno ga bacio komandantu (...) i rekao mu je,
vi nemate nikakvih prava za nikakve zahteve, ili odmah smirite ovu
situaciju, ili emo drugaije da razgovaramo. Komandant Marii (...)
je tu uao u verbalnu prepirku sa zamenikom i taj se sastanak zavr-
io, ako mogu da kaem, katastrofalno (...) Tu negde oko pola jedan,
kad je ta blokada bila napravljena, opet je doao zamenik Mijatovi
(...) Tadanji komandant Jedinice mu je rekao (...) da uopte ne eli
da razmatra i komentarie predloge Mijatovia koji je opet tu hteo
nekako da to izgladi. (Transkript iskaza okr. Ulemeka na glavnom
pretresu 14. juna 2004)
Zato sam ja otiao? Jedinica je odbila da primi Gorana Petrovia.
(Transkript iskaza svedoka Zorana Mijatovia na glavnom pretre-
su 28. decembra 2004)
2. Zahtevi, pretnja upotrebom sile
Zahtevi koje je Jedinica istakla bili su (...) da se donese zakon
o saradnji sa Hagom, to je isto politika stvar, odnosno stvar
zakonodavca, Narodne skuptine, nije, najmanje je stvar policije da
se time bavi i da o tome brine. Drugi zahtev je takoe bio (...) isto
politiki, jer je bio vezan za smenu ministra odnosno moju ostavku
i smenu naelnika i zamenika naelnika Slube dravne bezbednosti
(...) zvanina politika Vlade kojoj sam pripadao bila (je) potpuno
drugaija od tih zahteva koje je Jedinica postavila. Znai, ta Vlada
se zalagala za potpunu saradnju sa Hakim tribunalom (...) a ne da
zakon i nemanje zakona bude izgovor za nesaradnju sa Hagom, jer
vraajui se u Ujedinjene nacije mi smo prihvatili obaveze koje to
lanstvo nosi, a te obaveze, u njih spada i Haki tribunal i ima mnogo,
osnova su da se pravila Hakog tribunala i direktno primenjuju,
odnosno da ih nai pravosudni organi direktno primenjuju (...) Bili
240 241
4. Ulemek kao organizator pobune
Kad sam doao u Kulu, tamo ispred centra je bio opti haos. Tu
je bilo ne znam koliko stotina novinara, kamere, svi su pokuavali
da uu i mi smo razmatrali da ako ovaj neki potez ne dovede do
nekih kako da kaem rezultata, da onda treba debelo razmisliti da
li protest da se nastavi ili da se protest prekine. (Transkript iskaza
okr. Ulemeka na glavnom pretresu 14. juna 2004)
Dok sam radio kod Spasojevia u obezbeenju, Legija je jednom
naredio da treba da idemo u Jedinicu u Kulu (...) Nakon to smo
stigli u sedite JSO u Kuli, Legija je pozvao sve nas iz obezbeenja,
a bilo nas je 10-ak. Odmah je otpustio dvojicu-trojicu (...) koji nisu
bili lanovi JSO. Nama ostalima je saoptio da smo od ovog trenutka,
ne mogu da se setim koji je izraz upotrebio da li u pobuni ili u pro-
testu, te da ko ne eli da uestvuje, moe da vrati pitolj i slubenu
legitimaciju i da ide. Niko nije smeo da se usprotivi. Ne znam da li je
Legija tada rekao razlog za pobunu (...) Moje je miljenje da je Legija
komandovao ovom jedinicom sve do sada dokle nije rasformirana.
(Zapisnik o ispitivanju okrivljenog Sae Pejakovia, kod Istranog
sudije, 23. maja 2003)
Marko Kljajevi: Da li ste izjavili da je tada, u vreme protesta,
okrivljeni Milorad Ulemek Lukovi rekao lanovima i pripadni-
cima Jedinice i da ste vi bili tu prisutni, da je Jedinica u protestu i
pobuni, niste se jasno izrazili, i da ko nee da uestvuje u njoj, da
preda znaku i slubeni pitolj, i da to niko nije smeo da uradi?
Saa Pejakovi: Jeste, ali to su izjavili mnogi ljudi moniji od mene
da nisu smeli nita da urade protiv njih. (Transkript iskaza okr. Sae
Pejakovia na glavnom pretresu 19. februara 2004)
Legija je bio u tom vremenu u Kuli i rukovodio je pobunom.
(Transkript iskaza svedoka saradnika Zorana Vukojevia na glav-
nom pretresu 13. aprila 2004).
U toku ove pobune, kao to sam rekao, glavni stvarni komandant
je bio Legija. On je svim tim rukovodio, iako formalno nije bio
komandant JSO, ve Gumar. (Zapisnik o ispitivanju okrivljenog
Sae Pejakovia kod Istranog sudije 23. maja 2003)
Celu no sam razgovarao sa Ulemekom u kantini, ofcirskoj kan-
tini JSO (...) Nakon vieasovnih razgovora napravljena je neka
vrsta dogovora da se u Kulu pozove Duan Mihajlovi (...) Milorad
odbrane, to je za nas bilo izuzetno vano, jer je Ministarstvo odbra-
ne sa svim svojim kapacitetima bila ona vrsta garancije kojom smo
mi mogli da odgovorimo na diktat sile. (Transkript iskaza svedoka
edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila 2005)
3. Instrumentalizacija SDB
Motivi su bili da smene ovu vlast. Oni su postigli svoj cilj. Znai,
jednostavno vlast im nita nije mogla (...) Postavili su Bracanovia
(...) On je faktiki bio glavni ovek tamo. Dobili su itavu kontrolu u
BIA (...) uglavnom tu su njih interesovale mere prislukivanja. Oni
su prislukivali svakog koga su trebali i ta im je trebalo (...) Znam,
(...) Duan je priao, znai to se radilo, ne znam kako se to zove, to je
Savet za bezbednost, ne znam kako se to zove. To je bilo na Institutu
za bezbednost. I valjda u tom trenutku, na tom sastanku arko Kora
predlagao neto da se oni pohapse. Ali ovi su bili protiv toga. Tako
znam da je to Duan komentarisao. Znali su sve njihove razgovore,
ta su priali, ta su planirali. (Transkript iskaza svedoka saradnika
Zorana Vukojevia na glavnom pretresu 13. aprila 2004)
Taj kompromis se vezivao (...) za ispunjenje elje Ulemeka (...) za
imenovanje Andrije Savia i Milorada Bracanovia za (...) naslednike
Petrovia i Mijatovia (...) u trenutku u kome smo doneli tu odluku
mi smo (...) Resor dravne bezbednosti defnisali kao instituciju u
koju ne moemo imati nikakvo poverenje ak ni ono elementarno
osnovno. (Transkript iskaza svedoka edomira Jovanovia na
glavnom pretresu 11. aprila 2005)
Rekao sam da je posle pobune Crvenih beretki kao poslednjeg ina
tog sinhronizovanog i organizovanog i orkestriranog zajednikog
ruenja, pokuaja i na kraju uspeha ruenja slube dravne bezbed-
nosti. (Transkript iskaza svedoka Vladimira Popovia na glavnom
pretresu 13. aprila 2005)
Te dve ostavke (ministra Mihajlovia i naelnika Petrovia) su
traene (...) zbog njihove uloge koja se vezivala za rasvetljavanje zlo-
ina iz prolosti, zloina koje smo mi nasledili iz reima Slobodana
Miloevia, i zloina koje je u svom govoru pred Parlamentom, kada
je promovisao politiku Vlade, posebno apostrofrao predsednik
Vlade. Tada je naime Zoran ini rekao da Srbija nee biti normal-
no drutvo bez jasnih odgovora na tragina pitanja nestanka Ivana
Stambolia, tragediju Slavka uruvije i naravno atentate u Budvi,
na Ibarskoj magistrali. (Transkript iskaza svedoka edomira
Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila 2005)
242 243
Kod jednog dela, kaem kod velikog dela ljudi pripadnika JSO to
su uglavnom priprosti ljudi, to su ljudi koji nemaju kolu, najvei
broj njih nema zavrenu ak ni osnovnu kolu. Njima su ovi koji
su ih dovodili bili apsolutni vladari i gospodari (...) Taj broj ljudi je
bilo vrlo lako, sa njima se vrlo lako instrumentalizovalo (...) svako
je mogao da zna da jedinicom ne komanduje Gumar (Marii) (...)
Kakav autoritet, nije imao autoritet ni eni svojoj da naredi, a ne da
naredi nekom u Jedinici, ali se znalo, postavio ga je Legija. Da je
Legija postavio strailo koje govori, pa i to strailo bi nareivalo toj
Jedinici. Prema tome, on je bio apsolutni vladar i gospodar te Jedinice
(...) do dana kada se desio 12. mart. Pored onoga, ja mislim da sam
to proli put detaljno objasnio. Mogu da ponovim do rei. Ko su, ta
su, kakva je, kakva je uloga tano Milorada Lukovia, kakva je uloga
ljudi iz Jedinice, da tu postoji desetak, petnaest, ne vie njih koji su tu
ukljueni, ali da Legija tamo vai za apsolutnog gospodara kod svih
i da znai bez obzira to samo tih deset, petnaest ljudi je ukljueno
u kriminal, ili dvadeset, ne znam ve koliko, njih dve stotine gleda u
Legiju kao boga i, drugo, oni se plae tog vrha. (Transkript iskaza
svedoka Vladimira Popovia na glavnom pretresu 16. maja 2005)
5. Uloga Duana Spasojevia u pobuni
Prvih dana pobune, jedne noi, posle 22 asa, nakon poveerja,
kada smo bili svi u krevetima pozvao me je are Nenad da siem
dole. Pozvao je jo jednog kolegu, ne mogu da se sada setim kojeg.
Rekao je da saekamo u holu zgrade. Podue smo ekali. Otvorila su
se sporedna vrata kod kotlarnice. Pojavio se are Nenad i rekao da
idemo na spavanje. Iza njegovih lea sam video Duana Spasojevia,
prosto se pomerio da bi se videli i mahnuo mi. Ja nisam uzvratio zato
to je kene u to vreme bio za to da taj dolazak bude tajna. (Zapisnik
o ispitivanu okrivljenog Sae Pejakovia kod Istranog sudije 23.
maja 2003)
Stigao sam do Vlade Srbije. Tamo su me u dvoritu saekali Ljubia
Buha i Duan Spasojevi i rekli su mi, tu je Duan vie (...) rekao
nemoj nikako da poputa, ovo mora da ide do kraja. (Transkript
iskaza okr. Ulemeka na glavnom pretresu 14. juna 2004)
Prilikom prvog susreta (tokom pobune novembra 2001) sa genera-
lom Tomiem Legija je pitao da li moe da doe jedan njegov dru-
Ulemek je bio od prvog do poslednjeg trenutka komandant Jedinice
za specijalne operacije. Da nije moda to bio Marii koji se plaio
njegove senke. (Transkript iskaza svedoka edomira Jovanovia
na glavnom pretresu 11. aprila 2005)
Doao sam u Ministarstvo (unutranjih poslova). Odveli su me
direktno u kancelariju kod ministra (...) Tu su sedeli i Luki i pro-
fesor Andrija Savi (...) Mi smo se tu dogovorili da Jedinica bude
izmetena iz Resora dravne bezbednosti, da se stavi pod direktnu
komandu Vlade Republike Srbije, s tim to bi operativne ingerencije,
znai nad Jedinicom imao naelnik Resora general Luki i ministar
Mihajlovi. (Transkript iskaza okr. Ulemeka na glavnom pretresu
14. juna 2004)
Novembra 2001, na dan kada su generali Tomi i Pavkovi slubeno
otputovali u Moskvu, a tokom pobune Crvenih beretki, kod generala
Tomia su doli Mikeli i Legija. Legija je imao podatke da e doi
do sukoba izmeu JSO i Kobri a poto je mislio da su Kobre poti-
njene Upravi bezbednosti Generaltaba traio je Tomievo miljenje
u vezi sa ovim. Tomi mu je dao garanciju da se vojska nee meati.
(Dopis Uprave vojne slube bezbednosti Str. Pov. Br 1-31 od 22.
juna 2003. Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala)
Prilikom same pobune i tih dogaanja oko pobune, pratei te raz-
govore koje su imali predstavnici Jedinice sa okruenjem, shvatili
smo, bar ja, po prvi put sam shvatio, da veliki uticaj na komandu
te Jedinice imaju (...) ne samo gospodin Lukovi, nego i ovi koje
spominjemo, Duan Spasojevi, Ljubia Buha ume i otprilike ta
ekipa, jer se oni direktno pojavljuju u organizaciji i podrci te pobu-
ne. (Transkript iskaza svedoka Duana Mihajlovia na glavnom
pretresu 15. marta 2005)
Ono to je meni danas jasno i to je nama bilo jasno ve u toku
same pobune, zapravo jeste injenica da se vrh Jedinice za specijalne
operacije potpuno podredio neformalnom uticaju biveg koman-
danta Milorada Ulemeka i da je istovremeno vrh Jedinice za speci-
jalne operacije u tom trenutku bio u velikoj meri povezan sa efom
Zemunskog klana Duanom Spasojeviem, ovekom koji je prakti-
no koordinirao tu akciju i veoma esto bio prisutan i u samoj Kuli u
centru Jedinice za specijalne operacije. (Transkript iskaza svedoka
edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila 2005)
244 245
mogunost da se umea vojska, poto je vojska bila na neki nain
zaduena za sve te savezne institucije. (Transkript iskaza okr.
Ulemeka na glavnom pretresu 14. juna 2004)
Ja sam rekao da smo indirektno bili upoznati sa planovima koji su
se vezivali za zauzimanje nekoliko taaka u gradu ili njegovoj okolini
i tu sam direktno pomenuo pored same Gazele, lokaciju aerodroma
Beograd, dravne televizije, pa ak i same Vlade. (Transkript iska-
za svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 12. aprila
2005)
7. Motiv
Ja u samo izneti injenice, 19. oktobra 2001. je Karla del Ponte
(...) uputila jedno opirno pismo na tri ili etiri stranice Duku
Mihajloviu (...) gde ona trai od Duka Mihajlovia da se dosta-
vi kompletna dokumentacija o Jedinici za specijalne operacije (...)
gde doslovce pie, izmeu ostalog, da se trae i podaci o Zvezdanu
Jovanoviu i Miloradu Ulemeku. Istina, Milorad je tu pominjan sa
tri-etiri razliita imena i prezimena, psuedonimom i tako dalje, ali
se odnosilo na njega. Znai, zaista je dolo pismo 19. oktobra 2001,
znai, neto manje od mesec dana od pobune Jedinice (...) Ko je sve
mogao biti upoznat da se trae pripadnici Jedinice, da se trae njiho-
vi podaci o njihovim delovanjima, tamo pie, doslovce, u Hrvatskoj,
Bosni, pa i na Kosovu (...) ja to ne znam. (Transkript iskaza svedoka
Zorana Mijatovia na glavnom pretresu 28. decembra 2004)
Dakle, pobuna JSO se vezivala za obraun sa ljudima koji su se
borili protiv organizovanog kriminala (...) Te dve ostavke (ministra
Mihajlovia i naelnika Petrovia) su traene (...) zbog njihove uloge
koja se vezivala za rasvetljavanje zloina iz prolosti, zloina koje
smo mi nasledili iz reima Slobodana Miloevia i zloina koje je u
svom govoru pred parlamentom, kada je promovisao politiku Vlade
posebno apostrofrao predsednik Vlade. Tada je, naime, Zoran
ini rekao da Srbija nee biti normalno drutvo bez jasnih odgo-
vora na tragina pitanja nestanka Ivana Stambolia, tragediju Slavka
uruvije i naravno atentate u Budvi, na Ibarskoj magistrali (...) to se
tie pobune Jedinice za specijalne operacije, to je zapravo poslednja
faza konfikta koji je zapoet u trenutku u kojem je postalo jasno da
mi kao nova vlast nismo spremni da onako kako je to bilo oekiva-
gar koji hoe da vidi generala koji je uhapsio Periia. Poto je vrlo
brzo doao Duan Spasojevi, verovatno je bio u kolima i ekao da
bude primljen. (Dopis Uprave vojne slube bezbednosti Str. Pov.
Br. 1-31 od 22. juna 2003. Upravi za borbu protiv organizovanog
kriminala)
Dakle, kada je ta pobuna izbila, znai, mi smo sva ta prethodna
saznanja imali i poto je zbog te bogate kriminalne aktivnosti poje-
dinih pripadnika te Jedinice jedan broj pripadnika Jedinice bio pod
tretmanom resora, mi smo naravno imali ta operativna saznanja, a
ona su potvrena i tokom te pobune, pre svega mislim na snimljene
telefonske razgovore, od kojih su neki objavljeni u javnosti, u kojima
pripadnici Jedinice komuniciraju sa Spasojeviem, sa Buhom (...) to
se tie, znai, Buhe, ili, ne znam, Spasojevia, njima je ta instrumen-
talizacija Jedinice bila vrlo vana u nekim njihovim kriminalnim
aktivnostima. (Transkript iskaza svedoka Gorana Petrovia na
glavnom pretresu 18. maja 2005)
To je bio jedan neprijatan razgovor, kratak razgovor u kome
Spasojevi nije uopte skrivao svoje namere niti je ostavio prostor za
bilo kakvu sumnju o sopstvenoj ulozi i znaaju koji je on imao unu-
tar Jedinice za specijalne operacije. Praktino se on tu ponaao kao
zastupnik JSO. Rekao je da e protest ii do kraja, da e Mihajlovi
i Petrovi biti smenjeni, da imaju podrku svih drugih i tu pri tom
nije pravio, ostavljao prostor ni za kakve nedoumice. (Transkript
iskaza svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11.
aprila 2005)
Mi nismo znali, do pobune Crvenih beretki mi nismo znali da je
pobuna direktno povezana sa hapenjem Duana Spasojevia i da
je uticaj Duana Spasojevia na tu Jedinicu toliko veliki kao da smo
uhapsili efa. (Transkript iskaza Vladimira Popovia na glavnom
pretresu 16. maja 2005)
6. Svest o ugroavanju ustavnog poretka
Znai tu je bilo samo pitanje da li da se izae i blokira aerodrom,
zbog toga to je to jutro ministar Mihajlovi najavio da e on dobro-
voljno da preda Hagu svog prijatelja, lana stranke admirala Jokia
(...) Meutim, s obzirom da se malo pretresla ta ideja (...) onda se
dovelo u pitanje da li u jednoj takvoj odluci, u jednoj akciji, postoji
246 247
bezbednost) se bavio i tim organizovanim grupama, surinskim,
zemunskim i tako dalje, i bavio se isto tako Jedinicom za specijalne
operacije (...) povremeno sam kontaktirao sa gospodinom Saviem,
a sa gospodinom Bracanoviem sam se ee viao, poto je on imao
obiaj da nas pozove gore kod sebe (...) dok nisam shvatio da on
mene neke stvari lae i da on pravi budalu od mene, poto je on
mislio da sam ja ba toliko nepismen u tome svemu. Kada sam ja
shvatio da u stvari on mene mnoge stvari lae i da to nije istina to
on govori, ja sam odluio da potpuno prestanem da dolazim gore
(...) mnoge stvari koje je on pokuao na neki nain da meni kae, da
ispria, nisu se poklapale sa onim to je u stvarnosti (...) Javna bez-
bednost je imala druge podatke i ja sam tada video da tu neto nije u
redu. (Transkript iskaza svedoka Zorana Janjuevia na glavnom
pretresu 14. marta 2005)
Zapisi koji su nam (Javnoj bezbednosti) dolazili (iz BIA) u nekoj
formi kucanog teksta na papiru, su u mnogo emu bili netani. Nisu
ukazivali na ono faktiko stanje, to se deavalo na terenu. Iz toga
razloga smo mi insistirali, ukoliko se kree u neku ozbiljniju akci-
ju ka toj grupaciji da imamo deo neke tehnike da moemo bar da
presluamo naknadno neke segmente razgovora i donosimo svoje
zakljuke, a ne da nam neko te zakljuke trpa u nekom kucanom
tekstu itd. Bilo je tada velikog neslaganja izmeu operative Javne
bezbednosti i kolega iz Dravne bezbednosti. ak su mnogi ljudi
govorili da su znali ta se deava na tim merama (...) nismo imali
poverenja u Dravnu bezbednost u to vreme i znali smo da neko
Spasojevi Duanu dostavlja podatke. (Transkript iskaza svedoka
Rodoljuba Milovia na glavnom pretresu 27. decembra 2004)
Meutim, po povratku u Srbiju mi smo se suoili sa pitanjem ne
samo Vaingtona, nego i Brisela kome se dugovi otpisuju, odnosno,
koja je vlast u Srbiji? Da li smo vlast mi, kada kaem mi, mislim
na demokratsku vlast, ili su vlast pobunjenici koji se nalaze u tom
trenutku u centru Beograda i demonstriraju silu. (Transkript iska-
za svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila
2005)
***
no od nas izaemo u susret zahtevima koji bi u potpunosti menjali
karakter drutva koje smo mi eleli u Srbiji da stvorimo. Dakle, ta
distanca koja je stvarana izmeu Jedinice za specijalne operacije ili
prvog oveka Jedinice, Milorada Ulemeka, je duga nekoliko meseci.
Ona je eskalirala u trenutku sukoba koji je Ulemek izazvao u Stupici,
klubu u Beogradu i pre toga u diskoteci u Kuli, nakon kojih je on
udaljen iz ministrastva unutranjih poslova. (Transkript iskaza
svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila
2005)
8. Posledice
Goran Petrovi: Mislim da je ak premijer u nekoliko navrata (...)
postavljao pitanja Lukiu i Mihajloviu pre svega, ako oni sada
krenu iz Kule i dou ovde u Ministarstvo unutranjih poslova ta
ete vi da uradite? Oni su slegali ramenima i govorili otprilike
pa nita, pa to nije dobra ideja. Na kraju je pitao ako ja odem u
Vladu, oni dou, izbace me iz Vlade na ulicu, ta ete vi da ura-
dite? Oni su otprilike ponavljali tu priu kako to nije dobra ideja,
kako ne treba konfrontirati policiju, andarmeriju ili bilo koga toj
Jedinici. Onda je premijer ustao i napustio taj sastanak (...) Ja sam
bio zastupnik teze da drava mora da se brani svim sredstvima, jer
je jedino tada drava. Ako u dravi postoji neka druga sila koja ima
vei monopol fzike prinude (...) onda drava ne postoji, onda je
ta nekakva organizovana grupa, banda (...) monija od drave.
Sra Popovi: Da li je po vaem miljenju u tom trenutku (pobu-
ne) bila ugroena bezbednost ili ustavno-pravni poredak zemlje, po
vama, po vaem miljenju?
Goran Petrovi: Ako je pokojni premijer pitao ministra i naelnika
Resora javne bezbednosti ta ako dou u Vladu i izbace me na
ulicu, ta ete vi uraditi? Nita!, onda je jasno da postoji i te kakva
realna ili osnovana pretpostavka da se u svakom trenutku moe
izvesti dravni udar, pu, da se moe poiniti nekanjeno bilo kakvo
krivino delo, a o preuzimanju vlasti da i ne govorimo. Znai, to je u
takvoj situaciji vrlo realno i vrlo mogue. (Transkript iskaza svedo-
ka Gorana Petrovia na glavnom pretresu 18. maja 2005)
Nakon pobune Crvenih beretki, Vlada Srbije formira Savet za
dravnu bezbednost (...) veliki deo tih sastanaka (Saveta za dravnu
248 249
5.
ATENTAT
Dobro ima sputane ruke, jer se uvek od neega ustruava; zlo je slo-
bodno, jer se ni od ega ne ustruava.
Tadeu Kotarbinski
Mi smo metak. Oroz povlai neko drugi, a mi putujemo tamo gde
smo ispucani.
Milorad Ulemek
(kako ga citira Gradia Kati u Blicu 04.12.2000)
S obzirom na stanje u spisu, Tuilatvo bi moralo proiriti optunicu
na delo oruane pobune (u realnom sticaju sa ostalim delima koja
se opt. Ulemeku stavljaju na teret s obzirom da se radi o razliitim
radnjama i posledicama). Ovo proirenje je neizbeno s obzirom na
naelo legaliteta (l. 46, st. 1 ZKP) prema kome je tuilac obavezan
da pokrene krivino gonjenje, ako su ispunjeni uslovi propisani u
zakonu i ako ima dovoljno dokaza. Zakonodavac je odredio da se
tuilac u tom sluaju ne moe rukovoditi necelishodnou gonjenja
(naelo oportuniteta), ak ni kada bi se ono moglo pravdati nekim
javnim interesom. Pogotovo je to nemogue u konkretnom sluaju,
u kome se radi o ugroavanju vrhovnog javnog interesa zatite
ustavnog poretka i bezbednosti zemlje.
U Beogradu, 11. jula 2005.
Sra Popovi, adv.
Pridruujemo se predlogu:
Rajko Danilovi, adv.
Radivoj Paunovi, adv.
250 251
udnije je to to se on tako dugo i veto odravao. Mislim da je njih
naroito uplailo to kada je on uspeo da izmanevrie Kotunicu i da
ga postavi na sporedni kolosek. To je sigurno bio izvor velike frus-
tracije, koja se sada ispoljava u agresivnosti i u osvetoljubivosti koju
pokazuje nova vlada.


Emisija Peanik, 11. 03. 2004.
Ringipil
Pie Milo Vasi
U jednoj analizi iz decembra 2004, advokat Sra Popovi pie i
sledee: Analiza te kampanje morala bi poi od premise da je aten-
tat, politiko ubistvo predsednika vlade, prema do sada (na sudu)
izvedenim dokazima, bio zamiljen kao inicijalna kapisla jednog
restauracijskog prevrata. Ciljevi tog prevrata bili su sasvim jasni:
blokiranje svake saradnje sa Hakim tribunalom; radikalna prome-
na spoljne politike u pravcu samoizolacije (blokiranje saradnje sa
Evropskom unijom, otpor diktatu, dvosmerna saradnja, ravnopravna
saradnja); uspostavljanje ideolokog i personalnog kontinuiteta sa
miloevievskom Srbijom.
Oslonac ovom prevratu, po logici politike scene, dale bi: opozici-
one stranke patriotskog bloka (nacionalistike i ultranacionalistike
stranke desne orijentacije koje su Miloeviu zamerale samo njegov
komunistiki pedigre i vojne poraze, dok su njegovu politiku rato-
ve, odnos prema Kosovu, odnos prema meunarodnoj zajednici
podravale); bezbednosne, vojne i policijske strukture kojima pri-
pada veina kandidata za Haki tribunal; predstavnici fnansijskog
kapitala (ratni profteri, kontroverzni bizmismeni, monopolisti) koji
ne mogu uspeno poslovati u transparentnim i strogo kontrolisanim
uslovima evropskog trita.
Verolomnik
ini je od 5. oktobra imao slabe anse. Mislim da je pragmatino
pristao da zapui nos i prihvati pomo ljudi iz Miloevievog okrue-
nja, da se svi zajedno otarase Miloevia. Jer je Miloevi i njih poeo
da ugroava: i toj policiji i toj vojsci i tim ratnim profterima pretila je
opasnost da se na kraju digne kuka i motika i da ih sve poisti. Svako
je naao svoj interes. Opozicija da izvri takozvani beskrvni prevrat,
a Miloevievo okruenje da rtvuje njega da bi spaslo sebe. Moram
da se vratim na primopredaju vlasti, jer mislim da je u njoj simbo-
lino sadrano sve. Kotunica nikada nije ispriao ta se dogodilo
tokom tog prvog susreta sa Miloeviem. To je tano, ali kao u ekspe-
rimentu, vi moete naknadno, iz posledica da zakljuite ta se tokom
eksperimenta dogodilo. Po meni, Pavkovi je doveo Kotunicu kod
Miloevia, Miloeviu je kazao da e Kotunica biti predsednik,
Kotunica je kazao da Miloevi nee biti hapen, da nee biti izru-
en u Hag, a Pavkovi je obojici kazao ja to garantujem, a mogu da
garantujem, jer iza mene stoji vojska. To je bila sutina 5. oktobra i
ini je bio deo celoga toga dila. Meutim, pragmatian ili, kako
ga zove druga strana, veroloman, on je odluio da pokua da izigra
taj dogovor na delu, u ivotu. Ostavio je Kotunici Pavkovia, on se
doepao drugih poluga vlasti i poeo polako, uz pomo meunarod-
ne zajednice, da menja sliku Srbije.
Zato je ubijen. Ubijen je, jer ih je prevario. Zvezdan Jovanovi i oni
koji su ga instruirali, smatrali su da je jedini izlaz da se on eliminie.
I naravno da su Crvene beretke bile idealan instrument koji e to
uiniti, naroito zato to je svima njima Hag lebdeo nad glavom.
A svi su ih plaili Hagom i dokazivali im mi smo protiv Haga, a
ini hoe da vas strpa tamo. Prema tome, ini je vodio jednu
vrlo neizvesnu bitku i on nijednoga trenutka, mislim da se to zabo-
ravilo posle njegove sahrane, nije imao podrku u glasakom telu.
On je uvek bio najnepopularniji od svih politiara koji su na sceni.
Jedinu pravu podrku imao je od meunarodne zajednice, to jest od
novca koji je stizao u zemlju. Svi su znali da se od toga ivi i zbog toga
su ga trpeli. Tako da ono to se dogodilo 12. marta nije tako udno.
252 253
Kotunica je sauvao i zatitio Radeta Markovia i Neboju Pavkovia
posle 5. oktobra, obojica su optueni za atentat na Vuka Drakovia;
odluke Ustavnog suda (Slobodana Vuetia) o vanrednom stanju;
trei metak, drugi strelac, ledeni metak, likvidacija Due i Kuma i
analize obdukcionih nalaza; razgovori Dejana Milenkovia Bagzija
i Biljane Kajgani; propagandni CD ROM JSO u Kuriru, u trenutku
kada treba da ponu da svedoe pripadnici Jedinice (pripremanje
javnosti za Legijinu istinu, kako su to nazvali Mihajlov, Marianin
i Kotunica); Legijina verzija sluaja sa 600 kg heroina, to je za
Tomu Nikolia, Nikolu Miloevia, DSS i druge postala injenica;
ugledna jedinica, pijetet, ratne zasluge (Joi o JSO), sindikalna
pobuna u svojoj radnoj odei (Kotunica), branili svoj narod (Dai);
Joieva ocena Legijinog Pisma javnosti iz januara 2003;
izjava Zorana Stojkovia da neemo isporuivati generale itd.
Dalje Sra Popovi kae da je opta strategija kampanje blatiti
inia, veliati Legiju i Jedinicu, stvarati sumnju u tuilatvo, sud,
svedoke-saradnike, vetake i ceo postupak. Meu onima koji danas
pokuavaju da miniraju postupak pred Specijalnim sudom, po logici
stvari nalaze se: politiki inspiratori atentata, oni kojima je atentat
politiki koristio, eventualni nalogodavci i sauesnici, budui da je
malo verovatno da bi Legija doneo takvu odluku sam i bez izlazne
strategije. Legija se oseao ugroenim, oajniki je traio politike
saveznike i nudio se svima za koje je mogao smatrati da bi prihvatili
njegove usluge u borbi protiv izdajnike vlade koja sarauje sa Hagom
i onima koji bi ga, po njegovom miljenju, mogli zatititi od inia.
Legija se na suenju ponaa izuzetno arogantno i sigurno, kao neko
ko rauna na izvesna obeanja. Isto tako se ponaaju i pripadnici JSO
koji pri izlasku iz sudnice obavezno pozdravljaju veselo drutvo na
optuenikoj klupi. Neprofesionalna, kanjiva, a nekanjena prired-
ba koju su branioci priredili na poetku suenja, bila bi nemogua
bez autoritativnih garancija.
Cela ova situacija posledica je injenice da je istraga stala na pola
puta. Iskazi Bore Mikelia, Legije, Aca Tomia i Rada Bulatovia o
njihovim udnim razgovorima dovoljno su nelogini, protivreni u
detaljima i protivreni sami sebi, da ne mogu kriminalistiki objasniti
zato u rasvetljavanju svih injenica oko tih susreta istraga nije ila
Ove tri grupe se, naravno, delimino preklapaju. One ak i ne mora-
ju biti u eksplicitnom dosluhu da bi uspeno saraivale, jer one lako
prepoznaju jedna drugu, kao i zajednike interese. Vanredno stanje
i Sablja spreili su eljeni ishod, ali je atentat, ipak, delimino posti-
gao svoj cilj: promenjena je politika scena, pala je inieva vlada,
poslat je signal da to nee proi u Srbiji, temeljito se revidira poli-
tika DOS, ukidaju se rezultati reforme, rehabilituju se Miloevievi
kadrovi i stranke starog reima, demonizuju se vanredno stanje i
Sablja. Nastavlja se prevrat drugim sredstvima, tzv. puzajui prev-
rat. Jedino, kao kost u grlu, ostaje nastavljeno suenje optuenim
atentatorima. To suenje demistifkuje politiku scenu, demaskira
njene uesnike i osvetljava sutinu aktuelnog politikog procesa na
jedan krajnje neprijatan nain. ta uiniti? Potrebno je, dakle, svim
sredstvima, dezinformacijama, promocijom fantastinih teorija kroz
nae medije, stvaranjem specijalnih medija za jednokratnu upotrebu,
angaovanjem naih eksperata (...) stvarati neprestanu konfuziju i
drati javnost na tom ringipilu dok joj se ne zavrti u glavi i dok ne
prizna da vie ne razume nita i da je sve mogue. Uostalom, to je bila
omiljena propagandna tehnika Slobodana Miloevia; stari ciljevi
diktiraju stara sredstva. Da ilustrujemo ovu tvrdnju samo nekim
injenicama:
Dejan Mihajlov u predizbornoj kampanji kae: Znamo ko je
ubio (inia) i po ijem nalogu, a Dragan Joi bi da postupak
vrati u stadijum istrage; pojavljuje se knjiga o inievim
kriminalnim vezama (ivota Ivanovi); u publici na sudu se
pojavljuju ljudi sa tetoviranim ruama i majicama sa amblemom
JSO; dolazi do napada na Gordanu ini, premijerovu sestru;
sudija Nata Mesarevi nalazi crvene rue ispred vrata svoje kue;
Kotunica i Joi insistiraju na tome da nije vano gde se krio Legija;
Kapetan Do u Kuriru daje intervju: inia je trebalo ubiti;
Legijino obezbeenje napada novinare ispred njegove kue; Zoran
Stojkovi govori o tome da treba ukinuti Specijalni sud; kadrovska
istka u policiji i BIA; rehabilitacija Ace Tomia, uprkos udnim
razgovorima sa Duom i Legijom; imenovanje Radeta Bulatovia na
mesto direktora BIA, iako je preko njega uspostavljen kontakt sa
Kotunicom od strane zaverenika;
254 255
A prema toj istini, suprotno onome to navode Vreme i g. Mia Vasi,
u tom razgovoru nisu spomenuti ni Joi ni Bulatovi, ve J. i B. koji
bi mogli da budu ova dvojica. G. Vrzi nam ne objanjava iz ega
zakljuuje da bi taj J. i taj B. mogli u stvari biti ministar Joi i direk-
tor BIA Bulatovi. Moemo samo pretpostaviti da se to zakljuuje iz
konteksta razgovora. Prema g. Vrziu (odnosno njegovom navodnom
izvoru) taj kontekst je bio razgovor o fzikoj zatiti Bagzija i njegove
porodice, jer se, prema g. Vrziu, jedino o tome i govorilo (Ovo zvui
poznato... ah da, o tome i samo o tome su, prema ministru Joiu, isti
ovi J. i B. tajno razgovarali u noi njegove predaje i sa Legijom, tj. o
fzikoj zatiti njegove porodice). Postavlja se, naravno, pitanje ako
je tano da se samo o tome razgovaralo zato bi ga Kajgani u tom
razgovoru upotrebljavala inicijale, tj. pokuavala da prikrije idenitet
g. Joia i Bulatovia?
Ako je to tano, postavlja se takoe pitanje, zato se tuiteljka III
Optinskog tuilatva, ga Gordana oli, alila u jednoj TV emisiji
da je na nju vren pritisak da ne istrauje sadrinu toga razgovora,
ve da i bez tog dokaza tui Miu Vasia za iznoenje neistina, tj.
klevetu? Ako je to tano, postavlja se pitanje otkud ovolika buka po
medijima oko obelodanjivanja transkripta i zapisa? emu drvlje i
kamenje na specijalnog tuioca, samo zato to se nije protivio izvo-
enju ovog dokaza? Pri emu g. Vrzi potpuno ignorie injenicu da
je, s jedne strane, izvoenje ovog dokaza ponueno jedino da bi se
proverio iskaz Dejana Milenkovia u kome on tvrdi da u razgovo-
rima sa gom Kajgani nije nikada pominjan ni Joi, ni Bulatovi,
a da s druge strane i sam g. Vrzi i njegov izvor tvrde da gg. Joi i
Bulatovi jesu pominjani (bilo otvoreno, bilo ifrovano, svejedno).
Najzad, zato sve to radi g. Vrzi? On to sam kae u svom tekstu:
njega brine (citiram) jo jedna politika intriga, kojom se dokazuje
veza izmeu Vojislava Kotunice i inievih ubica. Eto emu moe
da vodi takva preterana briga.
Neobjavljeno pismo NIN-u, februar 2007, reakcija na tekst
Nikole Vrzia: Ko je J, a ko B, NIN, 01. 02. 2007.
dalje. Za to postoje samo dva mogua logika objanjenja: prvo, da
obezglavljena vlada nije imala politike snage da istera medveda iz
rupe, tj. da je nastojala pre svega da stabilizuje situaciju ne ulazei u
sukob sa monim nalogodavcima; ili drugo, da je iz slinih razloga
bila tako savetovana od meunarodne zajednice. Ovaj propust
ohrabrio je te iste nalogodavce, im su se pribrali od prvobitnog oka
izazvanog vanrednim stanjem, da preu u kontranapad i da pokuaju
da dovre atentatom zapoeti prevrat.

Iz knjige Miloa Vasia,
Atentat na Zorana, 2005, str 273-277.
Teke brige g. Vrzia
Va novinar, g. Nikola Vrzi, proslavljen kreativnim (i nagraenim)
komentarisanjem suenja atentatorima na premijera inia, autor
treeg metka, fotorobota i slinih teorija zavere, potpuno oeki-
vano se opet pojavio da autoritativno razjasni misteriju razgovora
Kajgani-Bagzi. On to ini vrlo jednostavno: prvo nam saoptava
da taj razgovor nije odsluao niko (kurziv g. Nikole Vrzia), i drugo,
citira izvor NIN-a koji je (ispada jedini) sluao originalni, presret-
nuti razgovor. Drugim reima, va novinar i njegov misteriozni,
anonimni i eksluzivni izvor jedini na svetu znaju sadraj tog razgo-
vora. Pa e nam sada to otkriti i reiti misteriju, jednom za svagda.
Naravno, ve prva tvrdnja je notorno neistinita. Mi ve sada znamo
da su originalni audio zapis tog razgovora, po prirodi stvari, morali
odsluati bar ljudi u UBPOK-u, dvojica istranih sudija kojima
su zapisi dostavljani, kao i sudija Marko Kljajevi. A s obzirom na
njegovu zanimljivu sadrinu, vrlo verovatno i mnogi drugi. Ovom
neistinom g. Vrzi pokuava da unapred uveri naivnog itaoca da g.
Vrzi i njegov navodni anonimni izvor jedini znaju istinu.
256 257
U medijima to najee nazivamo ubistvo Zorana inia, a
kako bi ga trebalo zvati?
Najblie istini bi bilo rei da je to atentat, jer se za atentat zna da je
politiko delo. Zvanino, ovo delo se zove ubistvo najvieg pred-
stavnika vlasti, i po sistematizaciji u Krivinom zakoniku ono ne
spada u krivina dela protiv ivota i tela, nego u dela protiv ustavnog
poretka i bezbednosti. To je politiko delo, koje spada u glavu krivi-
nih dela kojima se vri napad na politike vrednosti drutva.
Zato ste tek sada izali sa ovim predlogom?
Da sam izaao ranije, to bi bilo potopljeno raspravama, koje su tako-
e potrebne, o ulaznim i izlaznim ranama, fotorobotu, treem metku,
ledenom metku, o onome to je uao iz Hrvatske da ubije. Repertoar
tih teorija zavere je bio neverovatan. Onda sam mislio hajde, neka
se ispucaju sa svim tim glupostima, pa kada sve to iscrpemo, valjda
emo doi i do rasprave o onome to je po meni najvaniji deo.
Kako razumete utanje javnosti o vaem predlogu?
Jue sam razgovarao sa novinarom Ekonomista i on mi je kazao da
ve ima gotov naslov Zato optuuje. Hajte molim vas, nikoga ja
ne optuujem. Vrlo dobro shvatam da to moe i tako da se razume,
u ovoj zemlji se to uvek tako i razume, ali ja ne optuujem nikoga. Ja
samo traim da se ti ljudi pozovu kao svedoci i da se sasluaju. Video
sam sjajan komentar na sajtu B92. Jedna gospoa, koja se potpisala
kao Melanija, pie pa ta ako je nevin, zovu ga samo da svedoi,
otkud toliko uzbuavanje. Ovde odmah nastane uzbuavanje i onda
se ljudi uplae, ne te stvari, nego onoga to sami iz svoje glave unose
u to. Ne poriem da to moe i tako da se ita, da je u svedoenjima
koja predlaem impliciran jedan specijalan odnos itavog DSS-a pre-
ma ubistvu premijera. Ali ja nisam laik, ja sam pravnik i znam da to
nema nikakve veze, jer ja ne znam kakve su bile namere tih ljudi.
Ne znam zato je Joi radio ovo, Bulatovi ono, a Kotunica neto
tree. I ak smatram da je ba zbog toga to je mogue takvo itanje,
u njihovom interesu da dou na sud i objasne te stvari koje ljudi
teko mogu da razumeju. Kada shvate ta sve dolazi iz DSS-a, ljudi se
Veliko uzbuavanje
Razgovor vodile Svetlana Luki i Svetlana Vukovi
Posle etiri godine suenja, podneli ste sudu Predlog za dopu-
nu dokaznog postupka, u kojem predlaete da se pred spe-
cijalni sud izvedu novi svedoci: Aca Tomi, Rade Bulatovi,
Dragan Joi, Aleksandar Tijani, Vojislav Kotunica i jo neki.
Osnovna svrha predloga bila je da utvrdimo koja je bila Ulemekova
motivacija, kao i cele te grupe, jer ako je to bilo politiko ubistvo,
kao to jeste, onda je sasvim normalno da utvrdimo kojoj politi-
koj opciji Ulemek pripada, kakav je on cilj hteo da postigne. Ako
je to bio dravni udar, u iju korist je on vrio taj dravni udar, jer
onda, mada to nije neposredni cilj predloga, moete da vidite i da li
je bilo pomoi sa te strane ili nije. Mora da se utvrdi kakve su bile
Ulemekove pobude. Ovo je krivino delo koje je kvalifkovano jed-
nom specijalnom namerom. Vi vrite ubistvo visokog predstavnika
vlasti u nameri da napadnete ustavni poredak i ugrozite bezbednost
zemlje. Namera se u pravu defnie kao predstava cilja koji vas moti-
vie na postupak i ako elimo da saznamo njen kvalitet, moramo
da vidimo kakve predstave kakvih ciljeva je on imao, jer inae bi se
celo to suenje svelo na ono to se u stvari i dogodilo da im se sudi
za najobinije ubistvo, kao kada komija ubije komiju, pa treba da
vidimo ko je pucao, odakle je pucao, gde mu je ulazna, a gde izlazna
rana i gotova stvar.
Ne mogu da shvatim kako o jednom ubistvu, u kojem imamo prizna-
nje, oruje, auru, obdukcioni nalaz, mi raspravljamo etiri godine,
a ne pipamo onaj najvaniji elemenat optunice, koji kvalifkuje to
delo kao politiko. Mi taj aspekt uopte ne istraujemo i meni se ini
da je razlog tome strah. ivimo u vrlo nesreenim i nestabilnim poli-
tikim okolnostima i to je zatvaranje oiju pred problemima iz elje
da se ne talasa. A niti se tako moe suditi za to delo, niti takav pristup
moe imati one posledice po drutvo koje bi trebalo da ima, a to je
katarza, saznavanje istine, razumevanje onoga to se dogodilo.
258 259
stavlja na teret ono to se tvrdi u obrazloenju. Onda sam mislio da
moda po miljenju tuioca nije bilo dovoljno dokaza, ali je tokom
glavnog pretresa sasluan niz svedoka koji su potanko govorili o svim
okolnostima pobune. To su bili kvalifkovani ljudi, mislim na Duana
Mihajlovia kao ministra policije, Gorana Petrovia kao naelnika
slube i Mijatovia. Ali o tome su govorili i mnogi drugi svedoci, pa i
sam Ulemek, Saa Pejakovi, Vukojevi. Taj je dogaaj rasvetljen pot-
puno i do kraja, tako da smo u julu 2005. kolege Danilovi, Paunovi
i ja podneli tuiocu predlog da se na osnovu injenica saznatih na
samom glavnom pretresu optunica proiri i na krivino delo orua-
ne pobune. Iako se viamo svakodnevno u sudu, dobili smo prijem
kod tuioca tek u decembru 2005, znai posle pola godine. Tada nam
je reeno da je postupak pri kraju i da zato na predlog nema smisla,
ali da oni shvataju, to su njihove rei, da se radi o stvarno tekom
krivinom delu, koje mora biti procesuirano, da postoje svi dokazi
u spisima i da e oni taj predmet oformiti, to je njihova terminolo-
gija, im se zavri ovo suenje. Nismo polemisali sa njima, jer nema
ta da se polemie, oni su gospodari situacije. Ako hoe da proire
optunicu, proirie je, ako nee, nita. Po mom miljenju, to se nije
dogodilo upravo iz politikih razloga, jer se nije htelo da se do kraja
defniu politiki odnosi u okviru kojih se pobuna desila. To je na
izvestan nain shvaeno kao neto to bi destabilizovalo vlast.
Kazau vam ta ja mislim, ovo su sada moje pretpostavke, koje
nemaju osnova ni u emu drugom. Bilo je oigledno da su tu pobunu
podrali pre svega predsednik Kotunica, a zatim Joi i Bulatovi
javno, i ako biste podigli optunicu, vi automatski postavljate
pitanje kakva je njihova uloga u svemu tome. Svi se seate uvene
Kotuniine izjave da oni protestuju u svojim radnim odelima, ili
ruhu, to bi rekao Antoni. Naoruani, na autoputu, sa hamerima,
iako je Kotunica naravno znao da tada policija nije imala pravo na
trajk. Oni su svi morali da odgovaraju ak i da je u pitanju bio samo
trajk. Pored toga, nisu oni izali samo da se etaju po autoputu, nego
su povukli obezbeenje svim zatienim linostima, izloili ih opas-
nosti, povukli obezbeenje Aerodroma Beograd, faksom otkazali
uplae sopstvene misli i kau ako ponem to da govorim, ispae
kao da nekoga optuujem, a samo nam je jo to potrebno na ovu
optu paranoju. Vlada strah od toga da se svaka stvar ispita do kraja,
bez obzira na eventualne neprijatne posledice. I novinar Ekonomista
je primetio tu zagluujuu tiinu. I jeste, ve u sudnici, po reakci-
jama odbrane, pa ak i suda, i ja sam primetio da je nastalo veliko
uzbuavanje.
Akcenat vaeg predloga je na pobuni jedinice za specijalne opera-
cije u jesen 2001.
Iz dva razloga. Prvo, i sam optueni Ulemek i njegova odbrana pori-
u da je to bila oruana pobuna, nego je kvalifkuju na slian nain
na koji je to uinio i tadanji predsednik Kotunica, kao protest zbog
toga to su bili zloupotrebljeni u hapenju brae Banovi. Zastupnici
oteenih i tuilac smatraju da se radilo o oruanoj pobuni, koja je
vaan elemenat u obrazloenju same optunice Jovana Prijia. On
kae da su Ulemek i Spasojevi imali velikog uticaja na jedinicu, da
su podigli jedinicu pod parolom Stop Hagu, da su traili smenu
ministra policije, da su postavili, dakle, politike zahteve, i da je to
bio prvi korak ka dravnom udaru koji su pokuali ubistvom Zorana
inia, jer su bili ohrabreni uspehom pobune. A ja dodajem da se
JSO posle pobune u stvari oslobodila inieve kontrole, jer je uspe-
la da smeni Gorana Petrovia i Mijatovia i da dovede svoje ljude na
elo Udbe. Onda je jedan pripadnik te slube ubio inia, a drugi
pripadnik te slube javio njegovo kretanje. Ta sluba je odigrala
kljunu ulogu u samome ubistvu, a oruanom pobunom je ostvarena
kontrola nad tom slubom. To je u neposrednoj vezi sa atentatom i
to je neto to se nalazi u samoj optunici. A ako se neto tvrdi, to
treba i dokazati.
Od koga ste oekivali pomo u tome?
Smatrao sam da e tuilatvo, poto je smo zauzelo taj stav, imati
interesa da dokae da je to bila oruana pobuna. Oruana pobuna je
sama po sebi krivino delo i u poetku mi je bilo udno to im se ne
260 261
te optunice kada se promenila vlast. Na osnovu istih dokaza na osno-
vu kojih ga je optuilo, specijalno tuilatvo je odustalo od optubi.
Objanjenje za to ne moemo da znamo, jer je ono tajno po zakonu.
Ono je napisano, stavljeno u jedan koverat, zapeaeno i nalazi se
u tuilakom spisu. Dok je Aca Tomi bio u zatvoru, Kotunica mu
pie pismo i na loe prikriven nain mu savetuje da uti i izdri. To je,
eto, ono to bi moglo da se kae o pobuni. To su okolnosti koje sam
predloio da se rasvetle, jer mislim da su od znaaja za ceo dogaaj.
U stvari, atentat na premijera inia ne moe da se razume ako
se ne razume pobuna jedinice za specijalne operacije?
Tako je stvar postavljena u optunici i to bi trebalo da se dokae.
Ulemek je tada izgubio posao i svoje mesto u Slubi dravne bez-
bednosti, Spasojevi se uznemirio, jer on je bez Ulemeka i slube
nita, samo kriminalac koji je svakoga trenutka izloen hapenju.
I oni su tada odluili da izvedu pobunu. Ali, kao i kod ubistva,
morate da shvatite da se takve stvari ne preduzimaju ako ne znate
ta ete posle. Ne moete da pravite pobunu, a da ne znate koga
ete da dovedete na mesto ministra unutranjih poslova i na elo
slube bezbednosti. I kada ubijate predsednika vlade sa namerom da
oborite tu vladu, vi znate koga ete da dovedete na njegovo mesto. To
bi inae bio besmislen postupak, jer ko e vas sutra zatititi, kako ete
izbei gonjenje? Oni su svakako imali plan i, da nije bilo vanrednog
stanja, to je bila visprena, racionalna i vitalna ideja prethodne vlasti,
moda bismo i videli u emu se sastojao njihov dalji plan. Pobuna je
uspela, ali vi moete smatrati da je i ubistvo uspelo, da je i taj udar
uspeo, jer ako je bio cilj da se obori vlada, ona je pala, ne odmah, ali
je pala i to zbog toga to je ostala bez inia. Svakome je jasno da
je zato pala. Kada sam se usudio da to kaem u sudnici, doiveo sam
skandalizovanje u odnosu na moje predloge i bio onemoguen da ih
do kraja iznesem. Smatram da je uzrok tome upravo injenica da se
promena koja je trebalo da se postigne atentatom u stvari desila i da
sada, naravno, niko ne eli da slua ovo o emu ja priam.
To je nenormalna situacija, koja se najbolje ogleda u upornosti i otvo-
renosti kojom postojea izvrna vlast sabotira suenje na sve mogu-
e naine: izjava Stojkovia da treba ukinuti specijalni sud, izjava
Joia da proces treba da se vrati u stadijum istrage, izjava naelnika
resora javne bezbednosti da je proces na staklenim nogama, izjava
poslunost Goranu Petroviu, povukli se u kasarnu, iskljuili telefone
i onda izali na autoput.
Bulatovi je u jednom lanku koji je napisao za NIN, on je u to doba
bio Kotuniin savetnik za bezbednost, rekao da je to pobeda patri-
otizma i izneo jednu vrlo zanimljivu misao da je time konano
uspostavljena saradnja izmeu vojne bezbednosti i Slube dravne
bezbednosti, to ja tumaim kao njegovu ocenu da je Sluba dravne
bezbednosti konano potpala pod kontrolu Ace Tomia. A Aca Tomi
je sa svoje strane odigrao vanu ulogu tokom pobune, jer je primio
Duana Spasojevia i obeao da vojska nee intervenisati u guenju
pobune. Ustavna dunost vojske i Kotunice je bila da pomognu u
guenju pobune i takvo obeanje je u stvari bilo pruanje pomoi
pobunjenicima.
Zanimljivo je i to da i Tomi i Ulemek govore neistinu o tome kada
je dolo do tog sastanka, jer tvrde da se on odigrao u leto 2001, dakle
nezavisno od pobune koja se odigrala u novembru. Ja sam uz ovaj
predlog priloio i jedan dopis uprave za bezbednost, kojim se potvr-
uje da su Spasojevi i Ulemek tokom pobune bili kod Ace Tomia
i da je on tom prilikom stvarno obeao da se vojska nee meati.
Konano, zbog toga je Aca Tomi kasnije bio lien slobode i protiv
njega je podignuta optunica, ali je specijalno tuilatvo odustalo od
262 263
odakle njima uopte saznanje da e on otkriti istinu, odakle oni znaju
ta e on govoriti, ako se o tome ve nisu dogovorili u ministarstvu
unutranjih poslova.
Dakle, to je jedan galimatijas, muljanje iz kojega moete da izvuete
zakljuak da ta stranka ima neki poseban interes da se sve injenice
na tom suenju dovedu u pitanje. Kotunica je odmah tvrdio da su
tu unitavani dokazi, Aleksandar Tijani tvrdi da on zna ko je platio
50.000 pripadnicima SAJ-a da ubiju Kuma i Spasojevia, to jest, da ih
streljaju, kako to oni kau. Ja sam predloio da i on doe u sud i kae
nam ko je platio tih 50.000 i kome je platio. Imamo i injenicu da
je predsedavajui sudskog vea napustio svoje mesto smatrajui da
pod takvim pritiskom ne moe dalje da sudi. Da ne pominjemo da
je hapen zamenik specijalnog tuioca, Radovanovi, za disciplinski
prekraj za koji bi neko jedva bio pozvan na disciplinsku odgovornost,
posle ega, uplaen, i drugi zamenik specijalnog tuioca naputa
tuilatvo. Pa je onda ubijen jedan svedok, pa drugi. Kada je ubijen
Krijetorac, MUP izlazi sa saoptenjem da to nema nikakve veze sa
suenjem, a nikada nismo saznali sa ime ima veze, zato je taj ovek
ubijen, je li sprovedena neka istraga, je li se dolo do nekog rezultata,
nita od toga se ne zna. MUP izlazi sa zvaninom izjavom da,
tano je, on je svedok u tom pretresu, ali njegovo ubistvo nema sa
tim nikakve veze. Ne znam na osnovu ega su to tvrdili i udno je
da se to tvrdi.
A drugi ubijeni svedok?
Drugi svedok je Vukojevi, kojem je na njegov zahtev ukinuta zati-
ta. Ja smatram da zatita nije ni ustanovljena u interesu svedoka,
nego u interesu postupka. Nije on dobio telesnu strau zato to je
njegov telesni integritet tako dragocen, nego zato to on ima izuzet-
nu vanost za postupak i zatita nije smela da mu bude oduzeta, bez
obzira na njegove zahteve. Predloio sam Joia kao svedoka na niz
okolnosti, izmeu ostalog i zbog pitanja da li je pokuao da utie na
Ulemekov iskaz prilikom sastanka posle hapenja. Predsedavajua
Nata Mesarevi me je pitala na osnovu ega, molim vas, moete
da postavljate to pitanje. Ja sam joj rekao na osnovu okolnosti koje
ukazuju da je tako neto bilo mogue i mislim da on o tome treba da
bude pitan. A te okolnosti su da je on, prvo, poricao da se taj sastanak
uopte dogodio, pa je onda govorio da nije vano da li se dogodio,
Gradimira Nalia da je proces montiran od poetka do kraja, da
su oni koji su ga ubili i sastavili celu optunicu. Svako se tu naao
pozvanim da diskredituje suenje, a da ne priam o onom sastanku
koji je Joi obavio sa Ulemekom u noi kada se ovaj predao, i to
ne samo on, nego su tu bili i Bulatovi i Stojkovi, a sada ujemo i
Tijani i Nikitovi. Zato su se oni svi skupili, ta je bio njihov posao
te noi sa Ulemekom? Kae da mu garantuju bezbednost. Pa mogli
su da mu garantuju bezbednost i sutradan, nisu morali da putuju sa
Zlatibora helikopterom da mu garantuju bezbednost.
Taj sastanak je sam po sebi krajnje sumnjiv iz prostog razloga to
se on odigrava usred predizborne kampanje, u kojoj se DSS ubi da
dokae da je Demokratska stranka narkodilerska stranka i da ini
ima sumnjive veze i poslove. I onda se svi oni sastanu sa Ulemekom
kod Miroslava Miloevia u kabinetu, pa se Ulemek pojavi na sudu
i pone sam sebe lano da optuuje da je provercovao 600 kila
heroina zajedno sa edom Jovanoviem samo zato da bi pomenuo
edu Jovanovia. Onda se to beskrajno ponavlja u kampanji DSS. A
pre nego to Ulemek da svoj iskaz, Kotunica i Mihajlov nam na sav
glas objanjavaju da je, hvala bogu, uhapen gospodin Legija, koji e
sada izneti celu istinu. Kao da je normalno oekivati da od oveka
koji je optuen za teko krivino delo ujete istinu. Moje iskustvo za
sve ove godine mi govori da taj obino neto lae. I na kraju krajeva,
264 265
Sledei je Rade Bulatovi. Koje okolnosti bi on trebalo da
objasni?
Za sada imamo samo Kotuniino objanjenje da se on tamo naao
sluajno. Znate ta, to je apsolutno nemogue, kod naelnika uprave
vojne bezbednosti se zakazuju sastanci i kod njega se ne upada dok
on sa nekim ima sastanak, to je nezamislivo. Tako da bi on morao da
objasni kada je zakazao taj sastanak, ko mu ga je zakazao, je li znao
da e Ulemek biti tu. Moda moe da objasni i zato Saa Pejakovi,
koji vozi Ulemeka i Duu Spasojevia sa tog sastanka, jednoga
trenutka uje neemo kazati eelju da smo ostvarili kontakt sa
Kotunicom. O tome je svedoio Pejakovi u istranom postupku,
da je to Spasojevi kazao Ulemeku. Znai da su oni smatrali da su
sastankom sa Bulatoviem ostvarili kontakt sa Kotunicom. A sve se
dogaa tokom pobune Crvenih beretki i tada se hvata i onaj, ako se
seate, presretnuti razgovor u kojem izgleda ume i Spasojevi raz-
govaraju i kau ovo sada moe da zaustavi samo Kotunica. A onda
Kotunica sutra izlazi i daje izjavu nisam imao nikakvog uticaja na
jedinicu. Suvie je tu udnih i protivrenih stvari, a dogaaj ne da je
ozbiljan, nego je moda promenio istoriju zemlje. I odjednom se to
nikoga ne tie. Pa kako?
Pritisak javnosti na onaj drugi legendarni sastanak, kada se Legija
predao, uinio je da imamo mnogo jasniju predstavu o tome ta
se te noi desilo. O ovom susretu iz doba pobune Crvenih beretki
skoro nita ne znamo.
Na suenju su Duan Mihajlovi i Goran Petrovi tvrdili da je vojska
podravala pobunu. Goran Petrovi je kazao nije bilo nikoga ko bi
mogao tu pobunu da ugui. Ja sam ga pitao zato se niste obratili
predsedniku Kotunici, da poalje vojsku da je ugui. A on mi je
rekao to bi bilo kontraproduktivno. Tri svedoka su rekla da je vojska
podrala tu pobunu, a znate, Kotunica kao komandant ima ustavnu
obavezu da titi ustavni poredak i vojska ima ustavnu obavezu da
titi ustavni poredak, ne slui ona samo za ratovanje. Tako da, ako su
se oni ogluili o tu svoju dunost, oni su saodgovorni za posledice, a
posledice pobune su bile te da je bio ugroen ustavni poredak i da je
zbog toga ugroavanja bilo mogue da se konano izvri i napad na
ustavni poredak, koji je izvren ubistvom. To moda zvui kao teori-
pa onda nije umeo da objasni zato se dogodio, pa je govorio da je
tamo bilo bezbedno, pa da je Legija opasan ovek, pa je rekao ak i
to da Centralni zatvor ne radi nou, to je totalna besmislica. I na
kraju je rekao nije ni vano, ta ste toliko zapeli sa tim, zato je
vano sa kim se Legija video, sa kim je razgovarao, ak i ako je bilo
nezakonito?
On je tvrdio da ima slubenu beleku koju je povodom toga sastanka
napravio i onda mu je B92 traio da im dostavi tu slubenu beleku.
On je to odbio, sa obrazloenjem da je to dravna tajna, pa je odjed-
nom ono to je bilo beznaajno i ta me uopte pitate za to postalo
dravna tajna. Tek na insistiranje poverenika za javne informacije,
on je konano dostavio tu beleku, po ijoj sadrini bi se moglo
zakljuiti da verovatno nije pisana te noi kada se to dogaalo nego
mnogo kasnije, kada je taj sastanak postao problem, jer u toj beleci
ima 10 stavova, a u njih 6 Joi se brani od onih primedbi koje su mu
kasnije stavljene. On ih je valjda anticipirao, ta li.
To su amateri svome gradu. On je govorio i da nema veze gde se
Ulemek krio, ta vas briga, vano je da je doao.
A posle je govorio to e biti utvreno, pa je posle na pitanje jeste
li utvrdili, rekao nismo ni utvrivali. Sluajte, Ulemeku je bilo
vrlo teko da se krije bez neije pomoi, a iz toga ko mu je pruio
pomo i kako, moglo se lako zakljuiti ko je jo u tome uestvovao.
Nespremnost da se ta injenica utvrdi dokazuje nespremnost da se
utvrdi i ko je jo uestvovao u tome, ko su bili njegovi pomagai,
njegovi jataci.
Da poemo po svedocima koji su predloeni. Znai, Aca Tomi je
pozvan da nam ispria ta?
Da nam ispria o svom sastanku sa Spasojeviem i Ulemekom u doba
pobune Crvenih beretki i o tome da li je tom prilikom bio pitan da li
e Kobre da pomognu u guenju pobune ili ne, da li e vojska inter-
venisati protiv pobunjenika. I da nam objasni, ako se to nije dogodilo
onako kako se tvrdi u dokumentu uprave vojne bezbednosti, u kojem
se tvrdi da je on dao obeanje da vojska nee intervenisati, kao i da je
taj sastanak odran za vreme pobune kako je onda mogue da je iz
uprave vojne bezbednosti izaao takav dokument.
266 267
ne, ne, nemoj da ga vodi u 29. novembra, vodi ga u kabinet kod
Miloevia. Joi je u meuvremenu sa nekim razgovarao i taj neko
mu je rekao treba prvo mi da se vidimo s njim. I oni idu u kabinet
kod Miloevia i tamo sede i ekaju da Joi doe sa Zlatibora. Na
Zlatiboru je i Boovi koji pita ta je bilo, ali Joi nee da mu kae o
emu se radi, i od njega to krije. Ja mislim da za to vreme Ulemeka
iaju u Miloevievom kabinetu, jer je on bio zarastao u bradu i
kosu i, valjda za susret sa ministrom, on se ia, i oni naravno priaju
s njim, to isto ne bi smelo da se dogodi. ta priaju, nemamo pojma,
a Miloevi kae nita, o obinim stvarima.
Ne znam koliko je trebalo Joiu da stigne, ali on konano stie i
sada Joi kae Guriju i Miloeviu da izau, da on razgovara sa
Ulemekom. Zato oni moraju da izau da bi on obeao fziku bez-
bednost Ulemekovoj porodici, ne znam, i zato je potrebno da mu
se sada pridrui i Bulatovi? I to traje, to njihovo obeavanje fzike
bezbednosti, do 2 sata po ponoi, a on je u 9 lien slobode. I u 2 sata
ga vode u CZ, iako CZ ne radi nou, ali sada je odjednom proradio.
Eto, to je ta pria o Miloeviu i on je sve to prilino poteno ispriao,
ak je dodao i detalje za koje nismo znali: da je te noi u ministarstvu
bio i ministar pravde Stojkovi, koji je inae tvrdio da je za predaju
Ulemeka saznao iz novina, a kada su ga nedavno ponovo pitali, on se
naljutio i pitao novinarku a ta ste vi radili te noi, zato je vano
ta sam ja radio, kakvo je to pitanje.
Kao sedmi svedok poziva se Vojislav Kotunica.
Svi ostali svedoci su takoe lanovi DSS i vrlo je udno da su u
sve to umeani po pravilu lanovi Demokratske stranke Srbije.
Pretpostavljam da Kotunica kao predsednik stranke ima uvid u
ponaanje visokih funkcionera svoje stranke, naroito onda kada se
vidi da su ta ponaanja koordinisana, da imaju isti smisao. Zato ja
predlaem njega na okolnost podrke koju je dao pobuni i na okol-
nost da nije uinio nita od onoga to je bio duan da uini da bi
tu pobunu uguio uz pomo vojske, ali takoe i da objasni kako to
da sve ovo dolazi iz njegove stranke: i pritisci na sud, i ti nezakoniti
sastanci sa Ulemekom, i sastanci u vojnoj bezbednosti i ponaanje
vojne slube. Sve se to odvijalo iz istog okruenja i pretpostavljam da
on kao predsednik stranke moda, moda i ne, ima uvid u to kako je
ja, ali kada znate da je sluba bezbednosti posle pobune bila izuzeta
iz kontrole vlade i da je kasnije ta sluba neposredno uestvovala u
ubistvu, onda to vie nije nikakva teorija, onda je to injenica ivota.
I ta dva dela, po meni, bi mogla da se posmatraju i kao neto to se
inae zove produeno krivino delo, kada vi u okviru jedinstvenog
umiljaja preduzimate razne radnje od kojih je svaka krivino delo, a
u stvari time elite da postignete onu krajnju posledicu, koja je ubis-
tvom i postignuta. I to se zove produeno delo i smatra se jednim
krivinim delom, jer isti ljudi u okviru istoga umiljaja postupaju sa
istim ciljem.
Optunica za atentat to i pominje, samo se taj deo ne razmatra na
suenju. Va predlog u stvari ostaje u okviru optunice.
Ceo predlog se kree apsolutno u okviru optunice.
Predsednik Kotunica je i doktor prava, a njegova politika ocena
je bila da je pobuna jedan obian trajk.
Naravno da bi morao znati, pa to je toliko notorno. Kada otkaete
poslunost, kada zahtevate od vlade da se lii jednog ministra, kada
svoje pretpostavljene smenjujete silom, pa naravno da je pobuna
kada otkazujete poslunost izrikom. Naravno da je oruana pobuna
kada naoruani izaete na ulicu. Ne znam kako bi to uopte moglo
da se tumai drugaije.
Jedan od svedoka je i Miroslav Miloevi. U stvari, u kabinetu
Miroslava Miloevia se eka da se Joi vrati sa Zlatibora.
Legija se predaje Guriju Radosavljeviu, koji je sada u bekstvu, jer
oni su majstori svi redom. Zanimljivo je da Guri njega poznaje lino,
to se u pravu smatra najautentinijim i najpouzdanijim oblikom
identifkacije. To pominjem zbog prie kako je bilo potrebno da se
Legija identifkuje. On je identifkovan u prvoj sekundi i trebalo je da
bude smesta voen u 29. novembra, jer se zna ko je. Dakle, da mu se
urui reenje i da se vodi u CZ. I onda Guri javlja Joiu na Zlatibor
da se desio taj neobian dogaaj i da je on sa Legijom. Joi pita
jesi li siguran? Ovaj kae siguran sam, znam oveka, ratovali smo
zajedno. Dobro, kae Joi, on sada mora da bude predat pravosudnim
organima, vodi ga u 29. novembra. Javlja mu se posle 5 minuta i kae
268 269
oni budu pohapeni 15. marta, ali naravno, poto su imali svoje ljude
svuda, oni su to znali i tri dana ranije su ga ubili, a pokuavali su da
ga ubiju ve mesec dana ranije. Legija se naljutio na inia kada
ga je ovaj izbacio iz slube, odnosno kada su kao tobo sporazumno
raskinuli radni odnos. Kada je Legija shvatio da je opet niko i nita,
kao to je bio i pre toga, poeo je da trai saveznike. U njegovom
kompjuteru su pronaena pisma, objavilo ih je Vreme, koja je pisao
ljudima koji bi mu bili eventualni saveznici, jer nisu u dobrim odno-
sima sa iniem. Pisao je Velji, pa je pisao Vuksanoviu, koji je u to
doba cepao stranku, pa je pisao oviu, svima se nudio. U to doba je
ubijen i Gavrilovi i po Bagziju je potpuno jasno da se Legija nudio i
DSS-u. Tu je on sada traio politikog partnera, jer je ostao na cedilu,
a bio mu je potreban politiki partner protiv inia. I naao ga je.
Ve u reakcijama na Legijino Pismo javnosti, Joi se eksplicitno
slae sa svakom reju Legijine politike ocene stanja u Srbiji.
Tako je. To pismo je Legijin politiki manifest, jer tu je sve zapisano
oni unitavaju dostojanstvo i ast Srbije, to nisu patrioti, oni prodaju
Srbiju, niko im vie ne treba tu misli na sebe, kako im on vie nije
potreban kako narod to sve vidi, nee oni tako jo dugo, niko im
to nee oprostiti. I javnost je to doivela kao pretnju iniu. Jedan
novinar je onda pitao Joia da li ovo Legija preti iniu, a on je
rekao jeste, preti, ali to ne preti Legija, to preti narod. Tako je on
proglasio Legiju za vox populi i objasnio da su sva ta Legijina trua-
nja vrlo ozbiljna politika analiza, sa kojom bi svaki ovek morao da
se sloi. On ga je potpuno podrao od poetka do kraja, a sve to se
deava dva meseca pre ubistva.
Na ta mislite kada u svom predlogu pominjete uzajamnu podr-
ku ili usklaenost delovanja DSS-a i optuenog Ulemeka?
Mislim na mnogo stvari, jer se ta uzajamna podrka neprekidno vidi.
Da poemo od pobune, u kojoj Ulemek vladi postavlja iste zahteve
koje u tom trenutku postavlja i DSS: da se donese zakon o saradnji
sa Hakim tribunalom, da se smeni Mihajlovi, i da se Petrovi i
Mijatovi uklone iz slube bezbednosti. Sve su to bili i zahtevi DSS.
Kada su oni napravili oruanu pobunu, Kotunica ih je javno podrao
u tome, pa je onda Bulatovi objavio svoj lanak Pobeda patriotizma.
Onda jedinica ili zemunski klan, moete to da zovete kako hoete,
dolo do toga da na tako koordinisan nain lanovi njegove stranke
nastupaju u ovoj stvari.
U ovom predlogu postoji jedno poglavlje koje govori o politi-
koj bliskosti Ulemeka i DSS-a. Osvetlite nam to u suprotnosti sa
dimnom zavesom koju nam Legija baca ve etiri godine, da je on
ba sa iniem bio strano blizak.
Tako je, to je moda neto to je najtee razbiti kao zabludu, da su
on i ini bili bliski. To potie od 5. oktobra, kada se ini u elji
da izbegne prolivanje krvi sastajao sa svakim ko moe da mu obea
nekakvu pomo. A taj sastanak je sam Ulemek opisao na jedan malo
drugaiji nain, da je kod njega 4. oktobra doao Duan Spasojevi,
koji mu je kazao sluaj, ako hoe da se spasava, sada je trenutak
za pretravanje. I onda je Ulemek uradio ono to su i on i jedinica
i Spasojevi esto radili, da ljudima nude tobonju pomo i zatitu,
kao kada su ili kod Mikovia za vreme otmice. Isto to su uradili sa
iniem i ponudili su mu se, rekli mu da je on u stranim opasnos-
tima, ali da e ga oni sauvati i spasiti i kako su oni njegovi ljudi.
Koliko je onaj flozof u to poverovao, ne znam, ak sumnjam da je
poverovao i mislim da je od prvoga dana odnos izmeu inia
i Ulemeka bio obostrano neiskren. Naravno da je Ulemeku bilo
potrebno da ima zatitu predsednika vlade, naroito s obzirom na to
ta je sve radio, a naravno da ini nije mogao da rizikuje da ue
u sukob sa Crvenim beretkama tako to e im kazati ma znam da
me laete, nego su i jedni i drugi gajili taj lani odnos. Ali, u javnosti
je ostala slika o tom odnosu onakva kakvom su je njih dvojica pred-
stavljali. I tu zabludu javnosti pokuava da iskoristi Ulemek kada
tvrdi da on nije imao nikakav motiv za ubistvo, jer, boe, on je bio
tako blizak iniu i njih dvojica su bili saradnici, ini se sa njim
savetovao i sve te burgije. Samo treba da u svojoj svesti prizovete onu
sliku ponienog inia koji ulazi u Kulu one noi kada se vratio iz
Amerike, pa da shvatite kakvo je to prijateljstvo bilo.
Od trenutka pobune, meu njima je bilo jasno da je pitanje ko e
koga, a moda su i posle toga jedan drugoga pokuavali da uspavaju.
Odmah je poeo da se priprema zakon o zatienom svedoku, zakon o
specijalnom sudu, imenovanje specijalnog tuioca, pojavio se ume.
I tokom cele 2002, znai od pobune, traju te pripreme za konani
obraun meu njima. Duan Mihajlovi svedoi da je trebalo da svi
270 271
Da li u sudskim papirima postoji neto na osnovu ega bi jednoga
dana neko mogao ponovo da pokrene tu stvar?
Da, smatram da u tom predmetu, u stanju u kome se sada nalazi,
samo sa jednim drugaijim pristupom, postoji sve to je potrebno
da se ceo postupak izvede od poetka na potpuno drugaiji i mnogo
efkasniji nain. Mada je, naravno, jako mnogo proputeno tokom
istrage. Primedbu koju bih mogao da prihvatim na svoj raun u vezi
sa ovim predlogom je da je to neto ime je istraga trebalo da se bavi,
a nije. Ali ako se istraga time nije bavila, to ne znai da smo mi oslo-
boeni dunosti da se time bavimo. Kada je Boovi govorio zato
pobuna nije procesuirana, rekao je u to doba je vlada bila slaba. U
to doba vlada jeste bila slaba da ovo suenje postavi kako treba, nego
se zadovoljila sa tih nekoliko pucaa. Naroito kada su poeli da im
sufiraju iz meunarodne zajednice, uglavnom iz Evrope nemojte
da dirate politike protivnike, oni su tom pritisku popustili i izvrili
pritisak na tuilatvo da ne pokuava da istrai ovo to bih ja sada
pokuao, jer navodno, to je opasno, moe da destabilizuje zemlju.
Ideja koja je stajala iza te preporuke je bila jasna, a to je da ne treba
dozvoliti da se suprotstave Demokratska stranka koja ima andarme-
riju, i Kotunica koji ima vojsku, naroito s obzirom na naa nedavna
zbivanja i na stvarnu nestabilnost u kojoj se drava nalazila. Cilj je
bio samo to pre stabilizovati prilike. O tome su pisali i udni ljudi,
gospodin Mamula iz DSS-a i Ljilja Smajlovi. Oni su javno govorili
o tome da je postojala ideja da se saslua Kotunica, ali da se na pri-
tisak meunarodne zajednice od toga, sreom, odustalo. E, ja nisam
siguran da je to bila ba takva srea. Mislim da je sve trebalo odmah
da se raisti i da bismo onda drukije iveli.
Da Kotunica bude sasluan tokom Sablje?
Pa da, ali onda je postojao strah od toga da se ne talasa suvie. Ali ako
ne platite na mostu, platiete na upriji. I ja to zameram ivkovievoj
vladi. Moda je to bilo politiki oportuno, ali ja sam pravnik, pa im
zameram to su tom pritisku podlegli. Zameram i tom tuilatvu to
je pristalo na takav pritisak, a nije radilo svoj posao.
Emisija Peanik, 01. 03. 2007.
ali to je jedna ista stvar, ubije Gavrilovia, a onda Kotunica optui
DS da je time prelio au i da DSS vie ne moe sa tim kriminal-
cima da ima nikakvog posla. Zatim Kotunica u kampanji poinje
priu o inievim mafjakim vezama, pa Ulemek posle sastanka
sa Joiem pone priu o 600 kila heroina. Pa onda u kampanji DSS
razvija priu o heroinu do besvesti, pa za vreme suenja DSS kroz
svoje razne funkcionere objanjava da inia nije ubio Legija, nego
ne znam ko. To bi tek neka nova istraga utvrdila, to kae Nali, kada
bi nali ko je iskonstruisao tu optunicu i ko je sve namontirao taj
sluaj. Imate i one izjave ljubavi u doba same predaje, kada je Legija
smesta izjavio da je ovo vlast u koju on ima poverenja, a onda njemu
ta ista vlast uzvraa poverenje i kae sada e Legija da kae celu
istinu. Pa to je ljubav neopevana meu njima.
Suenje na kraju izgleda karikaturalno.
Mislim da proseni italac novina i gledalac televizije misli da je
to skandal i da je to neto potpuno besmisleno i tako neadekvatno
dogaaju. To suenje uopte ne lii na ono to bi trebalo da se dogodi
nakon to je ubijen predsednik vlade, jer pre svega mi nemamo, svi
zajedno kao drutvo, bez obzira na politiku pripadnost, istu elju da
tome doemo do dna. Jedni to svesno i jasno i oigledno sabotiraju, a
drugi su zbog toga oajni. Teko je u takvoj zemlji iveti, gde se takva
stvar dogaa, vrlo je deprimantno kada vidite da do takve istine ne
moe da se doe.
272 273
i zato je to uinio tada, odgovorio mi je: U ovu vlast imam povere-
nja. To je taj valcer koji su oni neprekidno zajedno igrali.
Kljunom smatrate pobunu JSO?
I tuilac je u optunici naveo da su Legija i Duan Spasojevi organi-
zovali pobunu pod sloganom Stop Hagu, sa pravim ciljem dravnog
udara. Zapravo, njegovog prvog pokuaja, iji ih je uspeh ohrabrio da
se kasnije poslue i drugim sredstvima, pa i ubistvom premijera. A
Kotunica, kao tadanji vrhovni komandant oruanih snaga, nita ne
preduzima da ugui pobunu. Naprotiv, daje sarkastine izjave da su
specijalci pod orujem poput lekara u belim mantilima. Istine radi,
treba rei da su mnogi Kotunicu i DSS teko optuivali za saues-
nitvo u ubistvu inia ne samo u pola glasa, nego i na nivou
predizbornih slogana ali dalje od toga nisu ili. Ja sam, meutim,
uveren da je upravo zato nuno da se oni pojave u sudnici i konano
objasne o emu se radi. U suprotnom, celokupna atmosfera u naem
ionako paranoinom drutvu postae jo nezdravija.
Zato Kotunica i DSS uporno ute pred tako ozbiljnim
optubama?
To ni meni nije jasno. Pa valjda bi trebalo da im je u interesu da ih
odbace, pogotovo zato to plaaju znatnu politiku cenu zbog toga.
Ovako samo dodatno raspiruju sumnju, pogotovo zato to su i
kada su se oglaavali uhvaeni u lai. Uopte, previe je pitanja na
koje javnost predugo eka odgovor.
U jednoj izjavi medijima rekli ste da pokuaj dravnog udara
koji je u pozadini inievog ubistva sigurno nije izvren za
radikale.
Prvo, SRS je u vreme atentata imala svega 22 poslanika u parlamentu.
Pa ne vri se dravni udar pri takvom odnosu snaga. Drugo, Bagzi
(Dejan Milenkovi) svedoi da je navodno i eelju nuena saradnja,
to je ovaj odbio i radije otiao u Hag. Nakon to je najuren iz Slube
posle incidenata u Kuli i klubu Bojan Stupica, Legija je traio novog
politikog gazdu, a u obzir su dolazili svi koji su bili u sukobu sa
iniem i svima njima je slao e-mailove koje je kasnije objavilo
Vreme: i Vuksanoviu, i Velji Iliu, i oviu... Da je upalilo kod
Zagluujua tiina
Razgovor vodili Predrag Ursi i Mijat Lakievi
Zato ste zahtevali da se kao svedok u sudnici pojavi Vojislav
Kotunica?
Iz dva razloga. Prvo, zbog uloge koju je imao u oruanoj pobuni
JSO novembra 2001. Drugo, visoki funkcioneri stranke iji je on
predsednik pokazivali su veliki stepen koordinacije i u postup-
cima i u stavovima sa prvookrivljenim. Kada je dva meseca pre
inievog ubistva prvooptueni objavio svoj politiki manifest,
Otvoreno pismo, Dragan Joi se tim povodom odmah izjasnio
rekavi da to nije Legijina, ve razumljiva pretnja naroda. Dalje,
imali su identine stavove napadajui inia i blatei njegove naj-
blie saradnike kao narko-dilere, traei smenu tadanjeg ministra
unutranjih poslova Duana Mihajlovia, a slagali su se i u pogledu
nesaradnje sa Hakim tribunalom. Nakon Legijinog zatvaranja Joi,
tada ve ministar unutranjih poslova, tajno se sastaje sa njim, to je
nezakonito.
Joi je to pobijao.
Sastao se tajno sa Legijom. To potvruje bivi naelnik Resora jav-
ne bezbednosti, general Miroslav Miloevi. Ali tano je da je Joi
to pobijao, navodei prvo ak da je za Legijino hapenje saznao iz
tampe, da bi potom davao niz gotovo detinjastih objanjenja za taj
sastanak. Slede brojni pritisci na sud opet iz DSS-a. Onda Legija na
sudu samog sebe lano optuuje za umeanost u verc 600 kg droge
za ta ga niko nije teretio, niti je za to postojao bilo kakav dokaz
samo da bi naveo da mu je u tome sauesnik bio edomir Jovanovi.
Poto se sve deava u predizbornoj predsednikoj kampanji Dragana
Marianina, DSS to uzima zdravo za gotovo, a njeni najvii pred-
stavnici DS proglaavaju narko-strankom. Ono to je takoe zanim-
ljivo, Kotunica i Joi uglas su ponavljali da e se nakon Legijinog
hapenja otkriti prava istina. Na osnovu ega su to mogli da znaju
pre njegovog sasluanja? Na osnovu dogovora koji su postigli? Inae,
kada sam samog Legiju na suenju pitao zato se nije ranije predao
274 275
se treim metkom, a imamo i dokazni materijal i izjave svedoka. A
moglo se sve okonati za dva-tri meseca.
Oseate li da je sve ovo opasno po vas lino?
Bilo je opasnije u Titovo vreme politika je tada bila ozbiljnija. Sada
se koristi mo preutkivanja.
Ekonomist, 05. 03. 2007.
Predlog za dopunu
dokaznog postupka,
2007
30
Pobuna JSO
Predlaem da se izvede dokaz itanjem Izvetaja Komisije Vlade
Srbije od 13. avgusta 2003. DT 72 Broj 00-002/2003/86, str 24, na
okolnost: da je, prema nalazu ove Komisije, prvookrivljeni, kao
kolovoa, zajedno sa drugim licima u novembru 2001. organizovao
pobunu upravljenu na ugroavanje ustavnog poretka i bezbednosti;
izjave Generalnog inspektora MUP Srbije, Vladimira Boovia, iz
lanka koji je pod naslovom Boovi: Samo sam citirao Zakon,
objavljenog u listu Danas od 30. maja 2005; izjave Vladimira Boovia
iz lanka Lupus in fabula iz lista Vreme od 2. juna 2005, na okol-
nost: da je Generalni inspektor MUP-a Srbije, Boovi, 18. maja
2005. ponitio odobrenje za nabavku oruja koju je Agenciji Lupus
izdao OUP Savski Venac kao protivzakonito, sa obrazloenjem da su
u ovoj Agenciji zaposlena lica koja su, kao nekadanji pripadnici JSO,
uestvovali u oruanoj pobuni novembra 2001, i samim tim nemaju
30 Format originalnog teksta prilagoen je formatu knjige.
Kotunice, svedoi Saa Pejakovi, koji je vozio Legiju i Spasojevia
nakon susreta sa Acom Tomiem i Radetom Bulatoviem i koji kae
da su ova dvojica tom prilikom rekli: Neemo rei eelju da smo
ostvarili kontakt sa Kotunicom. A vidi se iz transkripta razgovora
koji je takoe objavilo Vreme jo tokom pobune JSO, da Spasojevi
telefonom nekome (smatra se, umetu) poruuje: Ovo sada moe
da zaustavi jedino Kotunica. Ne tvrdim da je sve ovo istinito, ali
objanjenje je vie nego nuno. Ja sam jo jula 2005. zahtevao od
tuioca da proiri optunicu za oiglednu oruanu pobunu. Objasnio
mi je da e do toga doi im se postojei proces okona. Zato? Zato
to je proces u zavrnoj fazi. A to je bilo pre dve godine. Istina, protiv
Tomia je podignuta optunica, ali tuilac je iz meni nepoznatih
razloga od nje odustao nakon promene vlasti. Obrazloenje je
kovertirano.
Bilo kako bilo, suenje se nastavlja 20. marta. ta oekujete?
Pravo da vam kaem, ne znam. Sigurno je samo to da jo nismo navik-
li da se vlade menjaju i da e sledea kopati po kompromitujuim
papirima prethodne.
Kojim papirima?
Da, uvek se kertesovski mogu isei na sitne rezance.
Do nastavka suenja trebalo bi da doe do kljunih pomaka u
pregovorima o formiranju nove republike vlade. Veliki kompro-
misi su neophodni, pa se u tom paketu moe nai i zatakavanje
vae inicijative.
Ma to se lako zatakava. Jednostavno, odlui se da se o tome nee ni
diskutovati.
I ta onda?
Nita. Nastavlja se veno muljanje i oseaj munine zbog toga. Mada,
nakon mog predloga bilo je vrlo dramatino u sudnici, u kojoj su
me napali da u nju unosim politiku. Pa naravno da unosim politiku
u atentat na premijera i napad na ustavni poredak i bezbednost
zemlje, sa politikim motivima i politikim posledicama. Sa time se
mrcvarimo etiri godine, kao da je re o bilo kakvom ubistvu, bavei
276 277
Vladimira Popovia, edomira Jovanovia, Zorana Mijatovia, sve-
doka saradnika Zorana Vukojevia i okrivljenog Sae Pejakovia).
Iz danas predloenih izjava Generalnog inspektora MUP Srbije
Vladimira Boovia iz 2005, videli bismo da Generalni inspektor
MUP potvruje navode citiranih svedoka da progon kolovoa i
uesnika oruane pobune nije izostao zbog nedostatka zakonskih
uslova za takav progon, ve zato to je tada vlast bila slaba, dakle
iz politikih razloga, a da se danas ne vodi istraga, sve dok tuilac
to ne naredi. Drugim reima, iako se radilo o oruanoj pobuni, do
progona za ovo delo nije dolo upravo zato to je pobuna uspela.
Predloenim dokazima potkrepilo bi se i stanovite i ocena optunice
KTs br. 2/03 od 21. avgusta 2003, gde se na strani 32 navodi: da su u
toj piramidi (kriminalne organizacije) na elu stajali okr. Lukovi-
Legija i Duan Spasojevi; da je cela ta organizacija bila koncipira-
na tako da (...) svoju aktivnost usmeri u pravcu osvajanja vlasti; da
je u realizaciju tog plana (...) ukljuena JSO kao oruana formacija
koja je dobro utrenirana i posluna u odnosu na Lukovia-Legiju;
da je prvi test tih ambicija bila pobuna JSO, koja je imala politiku
pozadinu kroz svoje zahteve za smenu ministra policije i drugih lica;
i konano, da su dometi pobune (...) ohrabrili Spasojevia i Legiju
da osnovnu ideju osvajanje vlasti forsiraju, ali sada na drugi nain
i drugim sredstvima.
Meutim, iako je specijalni tuilac sasvim tano okvalifkovao
postupke prvookrivljenog kao oruanu pobunu, on ipak, iz nejasnih
razloga, ovo delo okrivljenima ne stavlja na teret. Uzrok tome mogao
bi jedino biti to da u trenutku podizanja optunice, moda, po oceni
specijalnog tuioca, nije bilo dovoljno dokaza za ovakvo optuenje.
S druge strane, budui da su dokazima izvedenim tek na glavnom
pretresu, to jest iskazima svedoka Rodoljuba Milovia, Zorana
Janjuevia, Vladimira Popovia, edomira Jovanovia, Zorana
Mijatovia, Gorana Petrovia, svedoka saradnika Zorana Vukojevia
i deliminim priznanjem samog prvookrivljenog Ulemeka, sa svom
potrebnom izvesnou dokazane sve one injenice koje konstituiu
krivino delo oruane pobune, ja sam u ime svoje stranke 13. jula
2005, u smislu lana 342, stav 1 ZKP, stavio odgovarajui predlog
specijalnom tuiocu za proirenje optunice protiv okrivljenog i na
prava na nabavku i dranje oruja. I da do progona za to delo nije
dolo jer je tada vlast bila slaba, te da se danas ne vodi istraga, sve
dok tuilac to ne naredi.
Obrazloenje: prvookrivljeni u svojoj odbrani negira da je u
novembru 2001. uestvovao u akciji JSO kojom je ugroen ustavni
poredak i bezbednost zemlje. Predloeni dokazi, naroito posmatra-
ni u sklopu svih drugih, ve izvedenih dokaza, opovrgavaju ovakvu
odbranu. Naime, prvookrivljeni u potpunosti priznaje injenice koje
bi konstituisale objektivni element oruane pobune, naime, da je
novembra 2001. uzeo uea u akciji Jedinice za specijalne operacije
u kojoj je ta Jedinica: izrikom otkazala poslunost svojim stareina-
ma, samovoljno povukla sve pripadnike u kasarnu u Kuli, iskljuila
sve telefonske veze kasarne sa neposrednim stareinama i spoljnim
svetom, povukla svoje pripadnike iz obezbeenja zatienih linosti,
povukla svoje pripadnike iz obezbeenja Aerodroma Beograd, pod
punim naoruanjem i uz upotrebu borbenih vozila svojevoljno
zaposela deo autoputa kod centra Sava u Beogradu, ispostavila zah-
tev Vladi i Narodnoj skuptini da donesu zakon o saradnji s Hakim
tribunalom, ispostavila zahtev Vladi da smeni lana Vlade, ministra
unutranjih poslova, kao i da smeni neposredne stareine Jedinice,
naelnika Dravne bezbednosti i njegovog zamenika.
Meutim, odbrana prvookrivljenog negira da je opisana akcija u
kojoj je prvookrivljeni uestvovao, bila upravljena na ugroavanje
ustavnog ureenja i bezbednosti zemlje. Takvo stanovite odbrana
prvookrivljenog zasniva na, inae nespornoj, injenici da protiv
uesnika pobune nije nikada pokrenut postupak za ovo teko kri-
vino delo. Danas predloenim dokazima dokazalo bi se da istraga
za krivino delo oruane pobune nije izostala zato to bi navodno
nedostajali zakonski uslovi za progon.
Naime, iz danas predloenog Izvetaja Komisije Vlade Republike
Srbije DT 72 Broj 00-002/2003/86 od 13. avgusta 2003. vidi se da je
akcija Jedinice za specijalne operacije iz novembra 2001. ocenjena
kao oruana pobuna (a to su na glavnom pretresu potvrdili i za to
svojom funkcijom kvalifkovani svedoci, kao to su tadanji ministar
unutranjih poslova i tadanji naelnik Dravne bezbednosti, kao
i drugi svedoci, poput Rodoljuba Milovia, Zorana Janjuevia,
278 279
vezane za pobunu, njene kolovoe i saveznike bez obzira to se
ovo delo prvookrivljenom u ovom trenutku ne stavlja na teret
spadaju u ono to zakonodavac naziva u lanu 326, st. 2. ZKP
vanim injenicama. Da ponovim: pobunom, pa i ako je nazivate
protestom, trajkom, akcijom, kako god hoete, prvookrivljeni i
njegovi sauesnici su protivustavnim putem stekli kontrolu nad
Slubom bezbednosti, iji su pripadnici onda, ohrabreni uspehom,
kako kae optunica, zavrili zapoeti posao i ubili premijera.
Tom akcijom, kako je ve utvreno u ovom postupku, izvrena je od
strane prvooptuenog i njegovih sauesnika eljena smena u ruko-
vodstvu Slube, ime je uklonjena najvea prepreka za atentat, te se
moe uzeti da se radilo, u najmanju ruku, o pripremanju dela protiv
ustavnog ureenja i bezbednosti iz lana 320 u idealnom sticaju sa
ubistvom predsednika vlade. Sve to pominjem da istaknem tesnu
krivinopravnu vezu izmeu pobune i atentata.
Sastanak u Upravi vojne slube bezbednosti
Predlaem da se izvede dokaz sasluanjem svedoka: ACE TOMIA,
iz Beograda, Kumanovska 14, RADETA BULATOVIA, iz Beograda,
Zmaj Jovina 39, i BORISLAVA MIKELIA, iz Beograda, Molerova 3
I itanjem sledeih pismena: intervjua Ace Tomia listu Veernje
novosti od 3. juna 2004. i dopisa Uprave Vojne slube bezbednosti
Str. Pov. br. 1-31 od 22. juna 2003. Upravi za borbu protiv organizo-
vanog kriminala, na okolnost: provere odbrane prvookrivlljenog u
pogledu injenice da li se on sam ili sa pok. Duanom Spasojeviem
sretao tokom oruane pobune novembra 2001. sa tadanjim naelni-
kom Uprave Vojne slube bezbednosti, generalom Acom Tomiem
i tadanjim savetnikom za bezbednost predsednika DSS, Vojislava
Kotunice, Radetom Bulatoviem i ako jeste kako je do susreta
dolo, o emu se prilikom tih susreta razgovaralo, posebno da li se
prvookrivljeni raspitivao o mogunosti upotrebe Kobri u zaustav-
ljanju pobune i razoruavanju pobunjene Jedinice za specijalne
operacije; izjave predloenog svedoka Ace Tomia iz lanka Tomi:
Hteli da me likvidiraju iz lista Veernje novosti od 2. juna 2005, na
okolnost: da li je generalu Aci Tomiu bilo poznato da se pokoj-
ni Spasojevi profesionalno bavi trgovinom drogama i da li mu je
pokojni Spasojevi prilikom susreta poklonio mobilni telefon sa
kamerom.
delo iz lana 124 stav 2 OKZ, a ovaj predlog su podrali u ime svojih
stranaka i kolege Paunovi i Danilovi.
Od specijalnog tuioca smo, uprkos urgencijama, dobili odgovor
tek 1. decembra 2005, da se i po njegovom miljenju, citiram: radi
o tekom delu koje treba da bude procesuirano, da postoje zakonski
uslovi za progon, da se svi dokazi ve nalaze u spisu ovog predmeta
i da e se takav predmet u specijalnom tuilatvu oformiti, ali da
optunicu ipak nee proiriti, iz dva razloga: prvo, jer se suenje
nalazi u zavrnoj fazi, i drugo, jer bi optuba za oruanu pobunu
morala da obuhvati i druga lica iz ondanje komande JSO.
Naravno, postavlja se pitanje od kakvog je to znaaja za ovaj postu-
pak? Dozvolite mi da to ukratko objasnim. injenice i okolnosti
vezane za pobunu od odluujue su vanosti za utvrivanje namere
kao konstitutivnog obeleja bia dela iz l. 122 OKZ, koje se prvo-
okrivljenom stavlja na teret u ovom postupku. Zatitni objekt i
ovog dela i onog iz l. 124 OKZ su identini ustavno ureenje i
bezbednost. Razliita su samo sredstva napada, ali je inkriminisani
subjektivni odnos uinioca kod oba dela identian. Predloenim
dokazima Sud bi, dakle, proverio odbranu prvookrivljenog u onom
njenom delu u kome prvookrivljeni nastoji da dokae da nije imao
nikakav motiv, pobudu za izvrenje krivinog dela iz l. 122 OKZ
koje mu se stavlja na teret.
Produeno krivino delo
Moglo bi se ak tvrditi da se ovde radi se o jednom produenom
napadu na ustavni poredak i bezbednost. Pobuna i atentat dva su
koraka ka istom cilju, dva koraka ka ostvarenju iste namere nasilnog
ruenja vlade pok. Zorana inia i nasilnog uklanjanja pok. Zorana
inia sa mesta predsednika Vlade, kako bi se stvorilo mesto za
nekog drugog. Pobuna i atentat predstavljaju jedan jedinstveni ivot-
ni dogaaj, i jedan jedinstveni politiki dogaaj. Sa krivinopravnog
stanovita kod pobune i atentata radi se o istovrsnim krivinim delima
izvrenim od istog uinioca (prvookrivljenog) u okviru jedinstvenog
umiljaja, to sve zadovoljava optuenje za jedno produeno krivino
delo (kako je ono defnisano u l. 61, stav 1 KZ).
Ali bez obzira na sve to, u najmanju ruku je sigurno da sve injenice
280 281
Prema podacima do kojih smo dolazili, zakljuili smo da u svemu
tome Jedinica ima podrku Vojske Jugoslavije, odnosno pojedinaca
ili pojedinih delova slubi bezbednosti. Ili, svedok Duko Mihajlovi
kae: Shvatio sam da nam je neko iza lea pripremio pobunu (...)
Shvatili smo da ne moemo da raunamo ni na podrku vojske koja
je jedina imala jedinice i sredstva koje bi mogle da se suprotstave
JSO, a takoe iz javnih istupanja videli smo da mnogi drugi pruaju
jasnu politiku podrku pobuni Jedinice. (15. marta 2005)
U skladu sa ovakvom interpretacijom sastanka generala Tomia sa
okrivljenim tokom pobune, bila bi i injenica da general Tomi u
svom intervjuu, nasuprot slubenom Izvetaju Komisije Vlade Srbije
od 13. avgusta 2003. DT 72 Broj 00-002/2003/86, takav susret i takvu
sadrinu razgovora sa prvookrivljenim naravno porie. Smatram
da je predloeni izvetaj, s obzirom da je vie puta objavljen u medi-
jima, izgubio svoj poverljivi karakter i da pripada javnom domenu,
a ukoliko sud ne deli ovo miljenje, predlaemo da se od nadlenog
organa prethodno pribavi odluka o skidanju oznake poverljivosti sa
ovoga dokumenta.
Predlaem da se saslua kao svedok:
MIROSLAV MILOEVI, general, bivi Naelnik Javne bezbednos-
ti, na okolnost: predaje prvooptuenog, a posebno kuda je nakon
lienja slobode odveden, po ijem nareenju, da li je prvookrivljeni
pre dolaska u Centralni zatvor bez dozvole predsednika ovog Vea
obavio bilo kakve razgovore sa drugim licima, posebno sa Ministrom
policije Draganom Joiem i direktorom BIA, Radetom Bulatoviem,
pod kojim okolnostima i sa kojom svrhom.
Predlaemo da se izvede pismeni dokaz itanjem: transkripta izjave
Gorana Radosavljevia date u radio emisiji Kaiprst Radija B92 od
18. maja 2005, objavljenom na B92.net, transkripta izjave Gorana
Radosavljevia date za TV emisiju Insajder pod nazivom Rukopisi ne
gore, IV deo, emitovane 27. decembra 2004. na TV B92, objavljenom
na B92.net, izjave Gorana Radosavljevia Veernjim novostima
od 19. maja 2005, na okolnost: da je generalu Radosavljeviu
ministar policije Dragan Joi naredio da prvookrivljenog vodi u
MUP Srbije i da ga tamo zadri dok on ne doe sa Zlatibora, da je
svedok tako i postupio, te da je tamo prvookrivljeni prvo sedeo u
Obrazloenje: na glavnom pretresu 6. septembra 2004, na pitanje
zastupnika Paunovia, da li je na sastanku kod generala Tomia bilo
govora o tome da li e se Kobre meati u protest Crvenih beretki,
okr. Ulemek odgovara: Ne, nije. Na pitanje istog zastupnika da li se
tokom pobune sastajao sa Acom Tomiem, okr. Ulemek odgovara:
Ne. Na tom sastanku nije priano nita s obzirom da sam ga prvi
put tada video generala Tomia. Znai, uobiajene su bile prie.
Aca Tomi u intervjuu Veernjim novostima od 3. juna 2004. takoe
prikriva da se sastajao sa prvooptuenim tokom pobune i tvrdi da su
se sastanci sa Ulemekom i Spasojeviem dogodili u leto 2002 (dva
puta, jula i avgusta). Ni jedan ni drugi ne govore istinu, prema pred-
loenom dopisu Uprave Vojne slube bezbednosti Str. Pov. br. 1-31.
od 22. juna 2003. Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala,
gde se navodi da je do susreta dolo tokom pobune: Novembra
2001, na dan kada su generali Tomi i Pavkovi slubeno otputovali
u Moskvu, a tokom pobune Crvenih beretki, kod generala Tomia su
doli Mikeli i Legija. Legija je imao podatke da e doi do sukoba
izmeu JSO i Kobri, a poto je mislio da su Kobre potinjene Upravi
bezbednosti Generaltaba, traio je Tomievo miljenje u vezi sa
ovim. Tomi mu je dao garanciju da se vojska nee meati.
Iz predloenog Izvetaja jasno bi se utvrdilo da je prvookrivljeni
(s pravom) bio zabrinut da bi Vojska, u skladu sa svojim ustavnim
dunostima (lan 133 tada vaeeg Ustava SRJ), mogla protiv JSO
intervenisati upravo zato to je bio potpuno svestan da uestvuje
u oruanoj pobuni (protestu, akciji, svejedno) kojom se ugroava
ustavni poredak. Izvoenjem ovog dokaza ne samo da bi se utvrdilo
da je jo novembra 2001. na strani prvooptuenog postojala svest
i volja za urgoavanje ustavnog poretka, ve bi se proverili i iskazi
svedoka ondanjeg ministra policije Duana Mihajlovia i tadanjeg
naelnika Slube bezbednosti Gorana Petrovia, koji su ovde govo-
rili o ulozi Vojske Jugoslavije, odnosno delova vojne bezbednosti u
ugroavanju ustavnog poretka novembra 2001. od strane JSO. Tu
mislim na sledea svedoenja:
Recimo, svedok Goran Petrovi (18. maja 2005) govori povodom
pobune, o postojanju operativnih podataka, od kojih se neki odnose
na presretnute razgovore koji ukazuju, citiram, da je u celu tu priu
umeana i Vojska Jugoslavije, odnosno njene slube bezbednosti (...)
282 283
okolnost: da su, sam ministar policije Dragan Joi, ali i drugi lanovi
Demokratske stranke Srbije, kao i naelnik RJB Miroslav Miloevi
i ministar pravde Zoran Stojkovi, bezuspeno pokuavali u javnosti
da objasne svrhu susreta i razgovora prvooptuenog sa ministrom
Joiem i direktorom BIA Bulatoviem, tako to su tvrdili, recimo:
da je prvookrivljeni odveden u MUP, jer Centralni zatvor ne prima
tokom noi (Joi); da je prvookrivljeni doveden u MUP, jer je ta
zgrada najbezbednije mesto (Miloevi), da je ministar Joi dopu-
tovao sa Zlatibora radi Ulemekovog breg prebacivanja u Centralni
zatvor (Joi), da je do susreta dolo jer se radilo o oveku koji
nije obian ovek (Joi), da je prvookrivljeni doveden u zgradu
MUP da bi tamo Dragan Joi i Rade Bulatovi sa prvookrivljenim
razgovarali o njegovoj bezbednosti i bezbednosti njegove porodice
(Joi, Miloevi), sve do objanjenja da je prvookrivljeni morao
ekati u MUP-u, zato to je potrebna procedura da prikupite valid-
na dokumenta, da mu se utvrdi identitet, da se prikupe podaci
(Stojkovi).
Slubena beleka
Predlaem da se izvede dokaz itanjem faksimila slubene beleke
ministra Joia 01 br. 2875-04 datirane sa 3. majem 2004, objavljenog
u listu Vreme od 6. aprila 2006; da se izvede dokaz itanjem origina-
la Slubene beleke ministra Joia 01 broj 2875-04 datirane sa 3.
majem 2004, koju bi Sud slubenim putem pribavio od Ministarstva
unutranjih poslova Republike Srbije; da se izvri vetaenje originala
iste slubene beleke u cilju eventualnog utvrivanja injenice kada
je ova beleka pisana, na okolnost: da je ministar Joi nastojao da
prikrije sastanak sa prvookrivljenim u noi izmeu 2. i 3. maja 2004,
kao i okolnosti toga sastanka.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem transkripta izjave Vladimira
Boovia, pomonika ministra, generalnog inspektora MUP date
u emisiji Poligraf televizije B92, 7. aprila 2006, na okolnost: da je
ministar Joi sa kojim je boravio na Zlatiboru 2. maja 2004, od gene-
ralnog inspektora MUP-a prikrivao da helikopterom leti za Beograd
da bi se sastao sa prvookrivljenim; da je u samom vrhu MUP-a bilo
odlueno da on ne bude obaveten, i da je predloeni svedok na
prvom narednom sastanku kolegijuma to ministru otro zamerio,
kancelariji Miloevia i razgovarao sa njim, dok nisu stigli ministar
Joi i direktor BIA, Rade Bulatovi; i posebno na okolnost: da li je
njemu okrivljeni 2. maja 2004. bio lino poznat i da li ga je prilikom
susreta, tj. predaje, pozitivno identifkovao kao lice sa poternice, tj.
prvooptuenog Milorada Ulemeka.
Predlaem da se saslua svedok:
DRAGAN JOI, ministar policije, koga pozvati preko Vlade Srbije,
na okolnost: da li je po njegovom nareenju prvookrivljeni nakon
lienja slobode 2. maja 2004, izmeu 20.00 i 21.00 sproveden u MUP
Srbije, u kancelariju naelnika RJB Miloevia, da li je njegova prvo-
bitna naredba Radosavljeviu glasila da prvookrivljenog sprovede
pravosudnim organima, i ako jeste, zato je tu prvu naredbu izmenio,
da li je u kancelariji naelnika RJB, Miroslava Miloevia, razgovarao
sa prvookrivljenim, i ako jeste, da li je jo neko prisustvovao tom raz-
govoru; da li je prethodno naredio generalu Goranu Radosavljeviu
i naelniku Miroslavu Miloeviu da napuste prostoriju, ta je bila
svrha ovog razgovora, da li je bio svestan da je ovakav razgovor bio
suprotan odredbi iz l. 150 st. 4 ZKP, zato je prikrivao ovaj susret od
javnosti, da li je tom prilikom uticao na prvookrivljenog u pogledu
toga kakav e iskaz dati na pretresu.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem: izjave ministra Dragana
Joia objavljene pod nazivom Izborna kampanja ili prikriveni
pomagai, objavljena u listu Danas 1. juna 2004, str. 3, na okolnost:
da je ministar policije Dragan Joi netano obavetavao javnost da
je navodno precizno ispotovana zakonska procedura, kao i da je
prikrivao znaaj razgovora koji je u noi izmeu 2. i 3. maja 2004.
vodio sa prvooptuenim, protivno l. 150 st. 4 ZKP (Potpuno je
beznaajno gde je bio, s kim je priao).
Predlaemo da se izvede dokaz itanjem: izjave naelnika RJB
Miroslava Miloevia: Od Joia i Bulatovia traio bezbednost,
iz lista Danas od 21-22. maja 2005, izjave ministra Dragan Joia
objavljene kao vest pod nazivom Razgovor sa vrlo opasnim ove-
kom na B92.net od 15. juna 2005, izjave ministra Dragana Joia
objavljene u lanku pod naslovom Za est meseci policija privela
100.000 ljudi u listu Danas od 18-19. juna 2005, str. 3, transkripta
intervjua sa ministrom pravde Zoranom Stojkoviem u radio emisiji
Kaiprst Radija B92 od 30. juna 2005, objavljenom na B92.net, na
284 285
sprovede u CZ. Prvookrivljeni je generalu Radosavljeviu, kome se
predao, lino poznat i nikakav drugi postupak utvrivanja identiteta
nije bio potreban. Joi izdaje nareenje Radosavljeviu i Miloeviu
da napuste prostoriju, kako bi on i Bulatovi obavili nasamo razgovor
sa prvookrivljenim. Taj razgovor se odvija nezakonito, tj. protivno
odredbi l. 150, st. 4 ZKP. Ovaj razgovor je prikrivan od javnosti
(nije bilo pregovora, nije bilo razgovora, zakonska procedura
je bila precizno ispotovana), sve dok ga nije obelodanio general
Radosavljevi. Nakon toga je ministar Joi, uz pomo drugih ljudi
iz njegove stranke, nastojao da u javnosti omalovai znaaj ovoga
razgovora (nije vano ko je razgovarao), pokuavajui da ga objasni
netanim i protivrenim tvrdnjama.
Predloena slubena beleka objavljena je, pod neobinim okolnos-
tima, tek na veliki pritisak javnosti, na pretnje sudom i na nalog
poverenika za informacije od javnog znaaja. Konano, zato bi uop-
te ministar Joi sastavljao ovu slubenu beleku 3. maja 2004, kada
je sam, prema listu Danas od 1. juna 2004. izneo svoje miljenje da
je, citiram: Potpuno beznaajno s kim je (prvookrivljeni) bio, s kim
je priao. Zato bi ministar Joi uopte sastavljao slubenu beleku
o neemu to je potpuno beznaajno? O potpuno beznaajnim
stvarima se ne prave beleke. Jasno je da je ono to je bilo potpuno
beznaajno 2004, i to kao takvo nije zasluivalo slubenu beleku,
postalo znaajno tek u maju 2005, kada je postalo toliko znaajno
da je ak postalo dravna tajna. Sve ovo stvara ozbiljnu sumnju da je
tekst te slubene beleke stvarno pisan 3. maja 2004, kako je beleka
datirana.
injenica je da je nakon ovog tajnog i nezakonitog nonog razgovora,
zbog koga je Joi doputovao sa Zlatibora, sa dva visoka funkcionera
DSS i izvrne vlasti, ministrom policije i direktorom BIA, prvookriv-
ljeni zapoeo svoju odbranu, datu usred predsednike kampanje,
lanim samooptuivanjem za verc 600 kg heroina, krivino delo
kanjivo maksimalnom zatvorskom kaznom po lanu 245, st. 2 KZ
RS (priznanje, odn. samooptuivanje koje inae nije niim motivisa-
no, i koje je za njegovu odbranu irelevantno).
injenica je da je budui iskaz prvookrivljenog (koji i Dejan Mihajlov
i Vojislav Kotunica, obojica pravnici, nazivaju svedoenjem, a
prvookrivljenog svedokom), od strane ministra Joia i drugih
da je oko toga preduzeo istragu, i da je potom, tek tri meseca kasnije,
dobio Slubenu beleku, ije smo itanje predloili.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem transkripta izjave Dragana
utanovca, lana Odbora za bezbednost Skuptine Srbije data u
emisiji Insajder televizije B92 od 31. marta 2006, na okolnost: da je
na Odboru za bezbednost, znatno nakon datuma Slubene beleke,
postavljeno pitanje svrhe ovog sastanka, te da je ministar Joi tom
prilikom objasnio da su oni (ministar Joi i prvookrivljeni) u intim-
nom razgovoru proveli par sati i da lanovi Odbora za bezbednost
nisu dobili nikakvu informaciju da je bilo ta slubeno zabeleeno.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave Vojislava Kotunice
objavljene pod nazivom Nije bilo pregovora sa Legijom objavljene
na B92.net 04. maja 2004, izjave funkcionera DSS Dejana Mihajlova
iz Glasa javnosti od 11. maja 2004, na okolnost: da su i predsed-
nik Kotunica i Dejan Mihajlov, nakon razgovora Dragana Joia i
Radeta Bulatovia sa prvookrivljenim, a pre nego to je prvookriv-
ljeni sasluan, i naravno pre nego to je sudu data prilika da oceni
njegov budui iskaz, izali u javnost sa izjavama da e se tim iskazom
otkriti puna istina.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave ministra policije
Dragana Joia za Balkan od 21. septembra 2003. pod naslovom
Kako bi izdrali sudar sa Legijom, najtraenijim licem sa poternice,
na okolnost: da je Dragan Joi tada, u svojstvu savetnika za bez-
bednost predsednika Kotunice i ministra policije tzv. vlade u senci,
odgovorio: Nemojte to da me pitate.
elim posebno da obrazloim na osnovu ega predlaem da se
svedok Dragan Joi saslua na okolnost da li je prilikom susreta sa
prvookrivljenim u noi izmeu 2. i 3. maja 2004. nastojao da utie na
njegov budui iskaz. U predloenim pismenim dokazima sadrane
su brojne indicije koje opravdavaju zakljuak da se to moglo dogoditi
i da se verovatno i dogodilo.
Na primer, nareenje da se prvookrivljeni vodi u kancelariju nael-
nika RJB i tamo dri do dolaska Joia sa Zlatibora, protivno odred-
bama lanova 566-569 ZKP, prema kojima je prvookrivljeni morao
odmah biti priveden u SUP Beograd, koji je i izdao poternicu, da mu
se tamo urui reenje o pritvoru, povue poternica i optueni odmah
286 287
savetnikom za bezbednost Radetom Bulatoviem, tvrdnjama da je
Rade Bulatovi nenamerno bio uesnik toga razgovora, a da nael-
nik Uprave bezbednosti ne moe da bira s kim moe da razgovara a
s kim ne.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem pisma Vojislava Kotunice
objavljenog pod naslovom Kotuniino pismo u listu Danas od
7. juna 2004, na okolnost: da je general Aca Tomi 4. juna 2003, u
vreme kada je bio u istranom zatvoru Okrunog suda u Beogradu,
kada se protiv njega vodila istraga za krivino delo udruivanja
radi neprijateljske delatnosti iz lana 136 st. 2 OKZ, primio pismo
Vojislava Kotunice u kome bi mu se na slabo prikriven nain save-
tovalo da uti i da izdri.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem autorskog lanka Radeta
Bulatovia pod nazivom Pobeda patriotizma iz lista NIN od 28.
marta 2002, na okolnost: da je Rade Bulatovi kao savetnik za bez-
bednost Vojislava Kotunice, u asopisu NIN br. 2674 od 28. marta
2002, promene u vostvu Slube bezbednosti, ostvarene oruanom
pobunom, pozdravio kao pobedu patriotizma.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem lanka Mladi DS, GSS, DC
i SDU prekinuli promociju knjige Zoran ini u mrei mafje,
objavljenog u listu Danas, 5-6. juni 2004, na okolnost: pokuaja
DSS da dokae svoju tezu da je premijer ini navodno bio u
mreama mafje. Napisana je ak i knjiga sa takvim naslovom
koju je recenzirao i promovisao istaknuti lan DSS, poslanik, pok.
akademik Nikola Miloevi; transkripta video zapisa izjave Vojislava
Kotunice objavljenog na sajtu Televizije B92 pod naslovom Prvi
put javno: novinari o novinarima, na okolnost: optubi Vojislava
Kotunice protiv pok. premijera za njegove navodne zanimljive i
neobine veze i uestvovanje u vercu; izjave predsednika DSS,
Vojislava Kotunice iz lanka Ishitreno i poniavajue objavljenog
u listu Glas od 29. juna 2001, na okolnost: da je, prema predsedniku
DSS-a, izvrenjem meunarodne obaveze SRJ izruenjem Slobodana
Miloevia, pok. premijer navodno zadao udarac vladavini prava i
ozbiljno ugrozio ustavni poredak.
pripadnika DSS danima najavljivan kao konano otkrivanje istine,
iz ega bi se moralo zakljuiti da je (a) sadrina tog budueg iskaza
ministru Joiu bila unapred poznata, i (b) da iskaz nee biti odbrana
nego svedoenje o neijoj tuoj krivici (za navodni verc heroina).
injenica je da je ova lana tvrdnja prvookrivljenog neumorno
ponavljana tokom predsednike kampanje njihovog kandidata
Marianina, kao dokaz da je DS narkodilerska stranka.
Relevantnost
Kakva bi bila relevantnost eventualne injenice da je ministar Joi
uticao na iskaz prvooptuenog? Prvo, ova bi injenica bila relevantna
za ocenu iskaza samog prvooptuenog. Drugo, i mnogo znaajnije,
ona bi posluila, u sklopu svih ostalih predloga koje emo staviti i
koji se svi moraju posmatrati u svojoj celini i uzajamnoj povezanosti,
kao provera odbrane prvooptuenog u onom delu u kome on porie
postojanje politikog motiva za izvrenje dela. Naime, u svojoj odbra-
ni on se predstavlja kao lini i politiki prijatelj pok. premijera, dok
se moe dokazati, to se ovde i ini, da je stvarnost bila i jeste upravo
suprotna. Daljim dokaznim predlozima pokazaemo da se bliskost
izmeu prvooptuenog i DSS-a ogledala: u podrci DSS-a pobuni;
u bliskosti javno iznoenih politikih stavova, posebno u odnosu
na kanjavanje ratnih zloina; u uzajamnoj koordiniranoj politikoj
podrci optuenog DSS-u, i obratno; u nastojanjima DSS da sa pozi-
cija izvrne vlasti utie na ovaj postupak u korist prvooptuenog.
Politika bliskost prvooptuenog sa DSS
Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave Vojislava Kotunice
iz vesti pod nazivom Kotunica: Nemam nikakav uticaj na JSO sa
B92.net od 15. novembra 2001, na okolnost: da je tokom pobune
novembra 2001. Vojislav Kotunica dao javnu izjavu da pobunjenici
ni na koji nain nisu ugrozili bezbednost zemlje i uporedio oru-
anu pobunu sa trajkom lekara; da se izvede dokaz itanjem izjave
Vojislava Kotunice iz intervjua pod nazivom Ko je Spasojevia
pustio iz zatvora iz lista Vreme od 5. juna 2003, na okolnost: da je
Vojislav Kotunica u intervjuu datom listu Vreme od 5. juna 2003.
pokuavao da opravda susret prvookrivljenog i Duana Spasojevia
sa naelnikom Uprave bezbednosti Acom Tomiem i Kotuniinim
288 289
Predlaem da se izvede dokaz itanjem transkripta izjave potpred-
sednika DSS, Dragana Marianina date Radiju B92, objavljene na
sajtu toga radija 16. marta 2003, pod naslovom DSS nee podrati ni
mandatara ni Savet ministara, na okolnost: da DSS za krizu nastalu
atentatom na predsednika Vlade smatra odgovornom samu Vladu.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem lanka Vreme za okupljanje,
koji donosi izjavu Vojislava Kotunice na konferenciji za novinare
DSS, objavljenog u Veernjim novostima 17. marta 2003, na okol-
nost: da su DSS i njen predsednik Vojislav Kotunica, 3 dana nakon
atentata na pok. premijera pokuali da postojeu vladu, koja jo uvek
uiva poverenje u skuptini, zamene formiranjem nove vlade u koju
bi uli predstavnici DSS, ali i predstavnici radikalne stranke i SPS,
(jer je, po reima Vojislava Kotunice, i njih narod birao).
Pritisak na sud
Predlaem da se izvede dokaz itanjem vesti Joi: policija mora
ponovo da istrai ubistvo inia, agencija Beta od 10. aprila 2004,
objavljene na sajtu Radija B92, na okolnost: da ministar policije, lan
DSS, 15 dana pre predaje prvookrivljenog trai da policija ponovo
istrai ubistvo inia, jer je to, po njemu, jedina prava stvar da se
doe do potpune istine. On se tada i ali da u tome nema dovoljne
saradnje tuilatva.; izjava naelnika RJB, Miroslava Miloevia, pre-
nete u listu Danas od 14. juna 2004. pod naslovom Pritisak na sud,
na okolnost: da je udruenje tuilaca ocenilo kao nastavak krenja
zakona od strane izvrne vlasti izjavu naelnika RJB, Miroslava
Miloevia, prema kojoj se suenje za ubistvo premijera inia
pretvara u lakrdiju (...) da MUP treba da se bavi razreavanjem
ubistva premijera inia (...) i da postoji mnogo propusta u vezi sa
tim, ali i novih saznanja kojih nema u optunici i drugim zvaninim
spisima.
Predlaem da se saslua kao svedok:
MIROSLAV MILOEVI, naelnik RJB, koga pozvati preko MUP
Srbije, Kneza Miloa 101, Beograd, na okolnost: njegovih saznanja
o injenicama vezanim za atentat na pok. premijera kojih nema u
optunici, a ni u drugim zvaninim spisima.
Uzajamna podrka
Predlaem da se izvede dokaz itanjem intervjua Vojislava Kotunice
Vremenu, br. 648 od 5. jula 2003, na okolnost: da je Vojislav
Kotunica za atentat na pok. premijera optuio njegovu sopstvenu
vladu. U svojim javnim izjavama predsednik DSS ponavlja optube
ovde sasluanog svedoka Mihajlova (da ivkovi i Tadi znaju
dobro ko je ubio pok. premijera) i doslovno kae: ukoliko su u
ubistvo Zorana inia umeani ljudi iz Crvenih beretki, onda je
za to odgovorna vlada, budui da se radi o njenim inovnicima. (Po
komandnoj odgovornosti, sam Zoran ini je odgovoran za svoju
smrt.)
Predlaem da se izvede dokaz itanjem Otvorenog pisma biveg
komandanta Crvenih beretki, Blic, 28. januar 2003, na okolnost: da
u svome obraanju javnosti, nepuna dva meseca pre atentata, o vladi
pok. premijera i o samom pok. premijeru iniu, prvookrivljeni
ovako govori: Odbrojavaju nam poslednje dane, igrajui se naim
sudbinama, kao uostalom vascelog naroda (...) ne ele da potuju biv-
e (njega), pa ni sadanje komandante (...) ne daju mi da budem ono
to jesam, ali zato hoe da budem ono to nisam, da sam radio ono
to nisam radio (...) ljagaju iskrene patriote (njega) (...) narod i ma
ko drugi vie im nije potreban (...) krme poslednje kredite narodne
volje (...) gaze poslednja uporita nacionalnog ponosa i dostojanstva
(...) nita im nije sveto i ni do ega to je srpsko nije im stalo (...)
obezvreuju i omalovaavaju sopstvenu dravu (...) lau nas (...) rade
ono to ne treba da rade (...) niko vam to nee oprostiti.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem lanka Joi: Legijina anali-
za rada Vlade, Blic, 29. januara 2003, na okolnost: da je funkcioner
DSS, Dragan Joi, ministar vlade u senci DSS, stavove iz ovog pisma
prvookrivljenog, koje su ve tada mnogi, s pravom, videli kao neskri-
venu pretnju vladi i samom pok. premijeru, podrao reima: da u
pismu Milorada Lukovia Legije (...) ne vidi (...) poziv na bunt, na
oruje (...) da je pismo Legije ozbiljno (...) da je to politika analiza
rada Vlade i svega onoga to je bilo od 5. oktobra do danas (...) da je
takvo pismo mogao da napie bilo koji graanin Srbije (...) da pismo
kritikuje ovaj politiki trenutak kakav on jeste (...) da ono jeste pret-
nja za nekog ko loe radi i vodi Vladu (ini), ali ne od Legije ve
od naroda.
290 291
Obrazloenje: svi napred navedeni dokazi, kao i oni koji slede, imaju
jedinstvenu svrhu utvrivanja injenica vanih za proveru odbrane
prvooptuenog u onom delu u kome se ona odnosi na postojanje
motiva i pobuda i inkriminisane namere za izvrenje dela iz lana
124 OKZ. Da bih obrazloio date dokazne predloge moram ukratko
da podsetim na sutinu te odbrane.
Odbrana prvookrivljenog
Kroz celu svoju odbranu okr. Ulemek, u nastojanju da ospori posto-
janje bilo kakvog, a posebno politikog, motiva za atentat na pok.
premijera, uporno i dosledno nastoji da predstavi (a) svoju lojalnost
pok. premijeru, i (b) naklonost pok. premijera prema njemu. Prema
njegovoj odbrani, ovakav idilian odnos trajao je od prvog susreta
4. oktobra 2000. do 12. marta 2003. Tako, na primer, na glavnom
pretresu 7. septembra 2004, odbrana (branilac Milivojevi) zapoi-
nje ispitivanje prvookrivljenog ovom temom, citiram: Nakon to
mu je prestala funkcija komandanta Jedinice za specijalne operacije,
da li je (prvookrivljeni) imao kontakte sa pokojnim premijerom
iniem?
Milorad Ulemek: Ja sam ve u svojoj odbrani izneo jedan niz
susreta koje sam imao sa pokojnim premijerom (...) (to je bilo vie
u smislu) neke molbe, ili, kako da kaem, jednog naeg savetovanja
ta uraditi u odreenim situacijama. Ja ovde namerno nisam hteo
da iznosim nekoliko susreta izmeu mene i premijera gde nije bio
niko sa strane (...) da ne bi ispalo da ja priam samo svoju priu
(...) Svi ostali susreti (...) odvijali su se javno ili polujavno, gde se
uglavnom govorilo o toj nekoj problematici gde (je) mene Premijer
zvao da me pita za neko moje miljenje ili eventualno da me ukljui
u ta neka odreena deavanja, jer je verovatno mislio da bi ja mogao
da pomognem da li savetodavno da li vie svojim prisustvom.
Na identian nain branioci okr. Ulemeka i zavravaju svoje ispitiva-
nje prvookrivljenog, citiram sa str. 19 i 20 transkripta od istog dana:
Adv. Momilo Bulatovi: Da li ste bili u loim odnosima sa
predsednikom Vlade pok. dr Zoranom iniem?
Miodrag Ulemek: Ne. Ba suprotno.
Adv. Momilo Bulatovi: Hvala, nemam pitanja vie.
Ovo je sama sr odbrane prvookrivljenog.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave funkcionera DSS,
Gradimira Nalia, iz lanka Za Zorana metak, za Voju robija
objavljenog u listu Veernje novosti od 20. aprila 2004, na okolnost:
da funkcioner DSS, Gradimir Nali iznosi tvrdnju da je zvanina
verzija optunice (...) isprobavana est meseci pre atentata (...) da
je oigledno re o klasinom sluaju pripremanja ubistva, svedoka
i krivaca od istih lica (...) da je onaj ko veruje u zvaninu verziju sve
dalje od istine o ubistvu Zorana inia.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave Dejana Mihajlova,
funkcionera DSS, objavljene u lanku Dejan Mihajlov: Legijina
predaja uspeh Vlade, u listu Danas od 11. maja 2004, na okolnost:
njegove tvrdnje da su tokom istrage u ovom predmetu dva optue-
na ubijena, a neki materijalni dokazi uniteni (...) da je vano uti
svedoenje (!?) prvookrivljenog tako da javnost sazna punu istinu, i
da se iz reakcija funkcionera bive vlasti moe zakljuiti da nekima
izgleda savest nije ista.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave predsednika DSS,
Vojislava Kotunice, objavljene na sajtu Radija B92 4. maja 2004, pod
naslovom Kotunica: nije bilo pregovora sa Legijom, na okolnost:
njegove tvrdnje da je predajom Milorada Lukovia (prvookrivlje-
nog) obezbeeno da bude to vie svedoka (!?) i materijalnih doka-
za i da materijalni dokazi ne budu unitavani.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave Aleksandra Tijania,
biveg savetnika Vojislava Kotunice, objavljene u transkriptu video
zapisa emisije Utisak nedelje od 5. juna 2005, na okolnost: njegovih
navodnih saznanja o tome ko je platio 50.000 jedinici koja je ubila
Kuma i iptara, budui da on tvrdi da se to zna.
Predlaem sasluanje svedoka:
ALEKSANDRA TIJANIA, koga pozvati preko RTS, Takovska 10,
Beograd, na okolnost: da on zna ko je navodno platio 50.000 jedinici
koja je ubila pok. D. Spasojevia i M. Lukovia.
Predlaem da se izvede dokaz itanjem izvoda iz Izvetaja Evropske
komisije o napretku Srbije i Crne Gore u 2005, koje je objavio list
Danas od 14. novembra 2005, na okolnost: da Evropska komisija
utvruje u svom Izvetaju da su u 2005. godini primeeni oigledni
pokuaji pojedinih lanova Vlade da se meaju u rad sudstva.
292 293
Iz predloenih dokaza o izjavama najviih funkcionera DSS pokazala
bi se, suprotno od onoga to tvrdi prvookrivljeni, pre svega, velika i
potpuna bliskost politikih stavova prvookrivljenog i funkcionera te
stranke, koji su u tom trenutku najljui politiki protivnici premije-
ra i njegove vlade. Pomenimo samo neke od tih politikih stavova,
recimo one: o izruenju Slobodana Miloevia; o Zakonu o saradnji
sa Hakim tribunalom; o smeni Mihajlovia; o smeni Petrovia i
Mijatovia; o Hakom tribunalu i izdajnikoj politici vlade Z. .
(pri emu se uoava i identian, lako prepoznatiljiv vokabular i retorika,
kao prinoenje rtava Hagu, izdaja, ponos i dostojanstvo itd).
Sve se ovo moda najjasnije pokazuje, recimo, u otvorenom pismu
prvookrivljenog i javnim izrazima podrke njegovim stavovima od
strane Dragana Joia.
Svest prvookrivljenog o zajednikom delovanju
Osim identinosti politikih stavova i zajednikog politikog cilja da
se srui izdajnika vlada Zorana inia, oigledno je da postoji i
usklaeno delovanje i jasna svest prvookrivljenog o tom zajednikom
i koordinisanom delovanju. Pogledajmo: prvookrivljeni organizuje
pobunu postavljajui iste one zahteve koje na politikoj sceni postav-
lja DSS (ostavka ministra policije, smenjivanje rukovodilaca Slube
bezbednosti, donoenje Zakona o saradnji sa Hakim tribunalom,
obustavljanje izruenja). I, naravno, Vojislav Kotunica, predsednik
DSS i tadanji komandant Vojske (lan 135 Ustava SRJ), otvoreno
podrava pobunu.
Prvookrivljeni i pok. Duan Spasojevi sreu se sa funkcionerom
DSS Radetom Bulatoviem i naelnikom Uprave bezbednosti Acom
Tomiem i dobijaju garancije da Vojska nee, u ovom sluaju, bra-
niti ustavni poredak (uprkos odredbi lana 133, stav 1 tada vaeeg
Ustava SRJ).
Funkcioner DSS Rade Bulatovi javno pozdravlja uspeh pobune
lankom Pobeda patriotizma.
Prvookrivljeni objavljuje svoj politiki manifest, Otvoreno pismo,
u kome napada vladu pok. Zorana inia, pre svega zbog saradnje
sa Hakim tribunalom (koja bi i po predsedniku DSS, Vojislavu
Kotunici trebalo da bude deveta rupa na svirali), jer time navodno
Dopunska odbrana
Naravno, ovakvu odbranu dovode u pitanje dva nesporna dogaaja,
prvo, da je okr. Ulemek, posle ona dva incidenta koja je izazvao u Kuli
i klubu Stupica, praktino najuren iz Slube, i drugo, daleko, daleko,
ozbiljnije, da je novembra 2001. organizovao oruanu pobunu protiv
vlade Zorana inia. Zato prvookrivljeni dopunjava svoju odbranu
tvrdnjom da je nakon to je smenjen sa dunosti kom. JSO navodno
nagraen sumom od 30.000 dolara od strane oveka iz najblieg
okruenja premijera.
to se tie pobune uperene protiv vlade, prvookrivljeni se brani da
je pok. premijer, u stvari, u toj pobuni stao na stranu JSO i okrivlje-
nog Ulemeka. (iako se u njoj zahtevala smena lana te vlade.) Tako,
prvookrivljeni objanjava da je JSO stavljena pod ingerenciju vlade,
ne zato to vlada i pok. premijer nemaju vie nikakvog poverenja u
tu Jedinicu, nego zato to je premijer, citiram odbranu okr. Ulemeka
(transkript od 7. septembra 2004): Hteo da zatiti Jedinicu zato to
(...) je on (i posle i uprkos pobune) imao odreenu simpatiju prema
toj Jedinici, jer je zapravo video i verovatno se informisao koliko ta
Jedinica vredi, kakvu snagu ona ima (...) i on je na neki nain hteo tu
Jedinicu da zatiti od svih tih nekih manipulacija.
I dok je, dakle, prema okr. Ulemeku, premijer iz simpatija prema JSO
stavio tu Jedinicu pod svoju zatitu, on je istovremeno, opet citiram:
Bio strano ljut i besan zbog toga to Ministarstvo (unutranjih
poslova) (...) ne moe da napravi jedan odnos sa tom Jedinicom.
Dopunska zatita
Suprotno onome o emu govori prvookrivljeni u svojoj odbrani,
predloenim dokazima bi se dokazala politika bliskost prvookrivlje-
nog sa najeim politikim protivnicima premijera i njegove vlade,
Demokratskom strankom Srbije. Izvoenjem predloenih dokaza bi
se pokazalo postojanje ove politike bliskosti izmeu prvookrivlje-
nog i DSS tokom jednog dueg perioda, a bar od oruane pobune, a
koja se manifestovala: u bliskosti politikih stavova i ciljeva; u objek-
tivno usklaenom politikom delovanju u raznim prilikama; sve do
nedavnih sistematskih pokuaja pripadnika te stranke da sa pozicija
izvrne vlasti vre nezakoniti i protivustavni pritisak na nezavisnost
ovog Suda u korist prvookrivljenog.
294 295
postupak u korist prvookrivljenog sa pozicija izvrne vlasti koju je
osvojila nakon atentata.
Poimo redom. Ovo su injenice koje bi se utvrdile predloenim
dokazima:
Oko 21.00, 2. maja 2004. predaje se prvookrivljeni; istog trenutka
funkcioner DSS, Dragan Joi, tada ve ministar policije, putuje sa
Zlatibora da bi obavio nezakonit i tajni razgovor sa prvookrivljenim
u kancelariji naelnika RJB u MUP-u, kome prisustvuje i drugi
funkcioner DSS, naelnik BIA, Rade Bulatovi; nakon tog razgovora,
kako bi se videlo iz predloenih dokaza, pljute izjave iz DSS, pune
neobjanjivog poverenja u iskrenost prvookrivljenog, koji nema ni
zakonsku dunost da govori istinu, niti to okrivljeni po pravilu inae
ine, da e konano gospodin Legija otkriti pravu istinu o atentatu,
za razliku od one koju prezentuje pravosnana, dakle, od suda
potvrena, optunica; prvookrivljeni odmah uzvraa iskazivanjem
poverenja DSS: izjavljuje na glavnom pretresu da se predao nakon 14
meseci, jer za razliku od bive (koju je formirao Zoran ini), ima
puno poverenje u novu vladu; 13. juna 2004. prvookrivljeni zapoinje
svoju odbranu lanim, za odbranu irelevantnim i niim motivisanim
samooptuivanjem za teko krivino delo, priom o vercu 600 kg
heroina u navodnom dogovoru sa ljudima iz neposrednog okruenja
Zorana inia, ukljuujui se tako u predizbornu kampanju
kandidata DSS Marianina; naravno, ovu izmiljotinu o vercu
droge, kao dokazanu injenicu, danima, neumorno, ponavljaju svi
lanovi DSS i naroito izborni tab DSS-ovog kandidata; funkcioner
DSS, ovde sasluani svedok Mihajlov, iznosi tvrdnju da Boris Tadi i
Zoran ivkovi znaju ko su prave ubice, za razliku od onih koji sede
na optuenikoj klupi, a zatim priznaje na ovom Sudu da se samo alio;
a onda drugi funkcioner DSS, Dragan Joi, trai novu istragu, a
trei, ministar pravde, takoe kadar DSS, ukidanje Specijalnog suda,
dok etvrti, naelnik RJB, presuuje da je optunica na staklenim
nogama, a da su prave ubice na slobodi; trei funkcioner DSS
usuuje se da tvrdi da je ceo ovaj proces montiran i to od strane
onih koji su i pripremili ubistvo (radi se o klasinom sluaju
pripremanja ubistva, svedoka i krivaca od istih lica, kae Gradimir
gaze nacionalni ponos i dostojanstvo (to je takoe est ondanji
argument predsednika DSS, Vojislava Kotunice), jer navodno
ta vlada ljaga iskrene patriote, i preti vladi da im to niko nee
oprostiti (kao to to pok. iniu, prvookrivljeni i nije oprostio).
A onda funkcioner DSS javno podrava ovaj politiki manifest, ove
stavove, proglaava pismo prvookrivljenog glasom naroda i njego-
ve pretnje za pretnje koje vladi upuuje, kroz usta prvookrivljenog,
sam narod, u ime koga sad govori i funkcioner DSS, Dragan Joi.
12. marta 2003. dolazi do ostvarenja pretnje, do atentata. Odmah
posle atentata DSS koristi priliku stvorenu atentatom od strane
prvooptuenog i njegovih sauesnika, da izae u javnost sa zahtevom
da, kako je tada reeno, DSS preuzme odgovornost formiranjem
nekakve koncentracione vlade, u kojoj bi uestvovale sve
parlamentarne stranke i iji bi mandatar svakako bio predsednik
DSS.
Pritisci na sud
Neobina bliskost prvookrivljenog sa glavnim politikim protivnici-
ma pok. premijera bila bi dokazana i onim predlozima koji se odnose
na oigledna nastojanja Demokratske stranke Srbije da utie na ovaj
296 297
kao taj neki autoritet koji bi jedino mogao, ako bi hteo da utie na
njih da se ta pobuna zavri. (Goran Petrovi, GP 18. maja 2005)
Na moje pitanje, pa zato se neko nije obratio g. Kotunici da to
prekine, kad ve moe, svedok je odgovorio da bi to bilo kontrapro-
duktivno, i objasnio: da je izmeu vlade i Kotunice i DSS postojao
sukob, postojao medijski rat, postojala politika borba (...) da su
te strane bile direktno sueljene, odnosno suprotstavljene jedna
drugoj (...) Ono to je interesantno, kad govorim o tom politikom
kontekstu, osim onog koji je javno poznat, dakle, da je predsednik
SRJ podrao tu oruanu pobunu, da je to uinila DSS (...) postoje tu
i neke druge stvari, operativne, koje ukazuju na umeanost. (Goran
Petrovi, GP, 18. maja 2005)
Na primer, u svojoj knjizi Povlenske magle i vidici, ovde sasluan
svedok Duan Mihajlovi objavljuje faksimil slubene beleke od 13.
novembra 2001, u kojoj saradnik citira telohranitelja Zorana amija,
koji govori o viekratnim susretima amija sa Legijom i Frenkijem, o
tome da DSS otvoreno podrava Crvene beretke, da dobro znaju
da Vojska nee da intervenie, a da je MUP (...) tu nemoan (...)
Poela je pria kako e Jedinica doi u Beograd, osvojiti Vladu (...) i
dovesti na vlast one koji e voditi tu, po njima, patriotsku politiku, za
razliku od ove anacionalne, izdajnike. (Duan Mihajlovi, GP, 15.
marta 2005)
Oiglednost ugroavanja ustavnog ureenja
Postavlja se pitanje da li je Vojislav Kotunica, kao doktor pravnih
nauka, dajui svoju ocenu akcije JSO, bio svestan, mogao ili morao
biti svestan da se radi o ugroavanju ustavnog ureenja zemlje.
Predloenom svedoku je moralo biti jasno da u svojoj akciji JSO
ispostavlja politike zahteve najviim organima izvrne i zakonodav-
ne vlasti, budui da o eventualnom razreenju ministara odluuju
predsednik Vlade i Narodna skuptina (lan 93, stav 6 Ustava RS);
da Vlada postavlja i razreava funkcionere u ministarstvima (lan 90,
taka 5 Ustava RS); da je dunost Vlade da izvrava meunarodne
obaveze zemlje (lan 90, taka 1 Ustava RS); i da Narodna skuptina,
na predlog Vlade (lan 90, taka 4 Ustava RS), odluuje o donoenju
zakona (lan 73, taka 2 Ustava RS).
Nali); u skladu sa ovom teorijom o montiranom procesu
predsednik DSS tvrdi da su u istrazi unitavani materijalni dokazi,
Dragan Joi i Dejan Mihajlov da su dvojica okrivljenih likvidirani;
a bivi savetnik Vojislava Kotunice, Aleksandar Tijani, ak, da zna
ime oveka koji je isplatio pripadnike SAJ-a sa 50.000 evra da ubiju
pok. Spasojevia i Lukovia, podravajui niim dokazane tvrdnje iz
odbrane prvookrivljenog; Sve to uzima takve razmere da Evropska
komisija utvruje u svom Izvetaju da su u 2005. godini primeeni
oigledni pokuaji pojedinih lanova Vlade da se meaju u rad
sudstva. (Naravno, protivno ustavnom naelu podele vlasti iz lana
12 naeg Ustava.)
Predlaem da se saslua kao svedok:
VOJISLAV KOTUNICA, koga pozvati preko Demokratske stran-
ke Srbije, Pariska 13, Beograd, na okolnost: da je kao predsednik
DSS, na sve napred navedene okolnosti, dakle, kako one koje se tiu
politikih izjava i postupaka samog svedoka, tako i one koje se tiu
politikih izjava i postupaka njegovih najbliih partijskih saradnika,
budui da su one do te mere koordinisane da se moe govoriti o
politici stranke na ijem elu se svedok nalazi, a posebno na okol-
nost podrke oruanoj pobuni novembra 2001, koju je javno dao sa
pozicije Predsednika SRJ.
Obrazloenje: mnogi svedoci su ovde ve govorili o ulozi predloe-
nog svedoka u dogaajima vezanim za oruanu pobunu iz novembra
2001. Tako, recimo:
Okrivljeni Pejakovi u istrazi svedoi da je novembra 2001, tokom
pobune, po izlasku opt. Ulemeka i pok. Spasojevia sa sastanka sa A.
Tomiem, Mikeliem i Bulatoviem, jedan od njih dvojice rekao dru-
gom Neemo rei eelju da smo ostvarili kontakt sa Kotunicom,
da vidimo prvo ta eelj o tome misli (kod istranog sudije, 23. maj
2003).
U jednom od tih razgovora (tokom pobune) koji sam ja izneo u
javnost, neko od tih pripadnika (Jedinice), da li Gumar, da li bilo ko,
ko je razgovarao recimo sa umetom i Spasojeviem, i ovaj mu je
rekao doslovce to sada nema prekidanja dok ne kae Kotunica (...)
Moete da izvuete zakljuak koji je vie nego jasan da se organizatori
pobune i te kako uzdaju u Vojislava Kotunicu i da njega doivljavaju
298 299
vlade (i to ba od strane pripadnika Slube bezbednosti). Zato se
odgovornost za meuposledicu proiruje logino i na odgovornost
za posledicu. Takvo stanovite, u stvari, zauzima i sama optunica
kada na strani 32 kae: dometi pobune ohrabrili su Spasojevia i
Legiju da osnovnu ideju osvajanje vlasti forsiraju, ali sada na drugi
nain i drugim sredstvima.
Zato Kotunica
Poto anticipiram (jedan) odreeni prigovor ovom predlogu, elim
da uinim jasnim da iako traim da se predloenim dokazima utvr-
di kauzalna veza izmeu radnji ovog svedoka i zabranjene posledice
koja se ovim optuenima stavlja na teret izvoenje predloenih
dokaza ne bi imalo za rezultat utvrivanje eventualnog postojanja
krivinog dela pomaganja na strani predloenog svedoka, to, narav-
no, ne moe biti predmet ovog postupka.
Krivino delo u smislu lana 14, stav 1, je samo ono delo koje je skriv-
ljeno. U stavu 2 istog lana KZ kae se izriito da nema krivinog
dela iako postoje sva obeleja krivinog dela odreena zakonom
bez krivice, tj. posebnog subjektivnog odnosa uinioca prema delu.
Dakle, Zakon kae, ne da nema odgovornosti, nego nema dela. Ono
to ja predlaem je da se sasluanjem svedoka Vojislava Kotunice
utvrde okolnosti ovog dela koje je predmet postupka, a ne neko dru-
go delo nekog drugog lica protiv koga se ovaj postupak ne vodi.
Zakljuak
Prema tome, potpuno je jasno da je neistinita odbrana prvookriv-
ljenog u onom delu u kome govori o svojoj lojalnosti Slubi, MUP,
Vladi i Zoranu iniu. Istina je upravo suprotna, da je sa punom
sveu delovao upravo na liniji politike DSS, najveeg protivnika
Zorana inia i njegove vlade, inei sve to je mogao od pobune,
do atentata, pa ak i u svojoj odbrani, da politiki pomogne protiv-
nike premijera.
Svest i volja okrivljenih za napad na ustavni poredak formira se u
odreenom, konkretnom politikom ambijentu. Ona se formira
postepeno, kao odgovor na konkretne politike dogaaje, kao to
su, na primer: izruenje Slobodana Miloevia Hakom tribunalu
Naravno, nijedno od ovih ovlaenja nema ni Jedinica za specijalne
operacije, ni njen aktuelni, ili bivi komandant, kao ni pok. Duan
Spasojevi. I naravno da je ovo doktoru pravnih nauka, predloenom
svedoku, savreno jasno. Pokuaj da se ova ovlaenja pretnjama
uzurpiraju, kako je to uinjeno u pobuni, predstavlja napad na vladu,
njenog predsednika, na politiku Republike Srbije koju ta vlada po
Ustavu vodi, i suverenitet Narodne skuptine i samim tim predstav-
lja ugroavanje ustavnog poretka. I naravno da je i to predloenom
svedoku jasno, odnosno moralo bi mu biti jasno.
Manifestacije pretnje takoe su bile savreno jasne: demonstracija
snage JSO; otkazivanje poslunosti i povlaenje sa zadataka; prakti-
no uspostavljanje monopola prinude; garancije koje prvookrivljeni
trai da Vojska nee intervenisati.
Otklanjanje prepreka
Osnovano bi se moglo postaviti pitanje odgovornosti predsednika
DSS za pomaganje otklanjanjem prepreka neinjenjem, dakle za delo
iz l. 124 u v. l. 24, stav 2 u v. l. 30, stav 1 OKZ, koji je vaio tempore
crimini (odnosno l. 310 u v. l. 35, stav 2. u v. lana 15, stav 2 dana-
njeg KZ), budui da je obaveza injenja propisana u l. 133 i l. 135
Ustava. Proputanjem da se izvri ova obaveza koju Ustav propisuje
Vrhovnom komandantu i Vojsci, Jedinici za specijalne operacije je u
kritinom trenutku, kada ona izlazi sa svojim pretnjama i zahtevima,
praktino preputen monopol na upotrebu sredstava prinude. Time
se osigurava uspeh pobune.
Veza sa atentatom
Pobuna je delikt ugroavanja, ija je posledica stanje opasnosti po
zatitni objekt ustavnog poretka i bezbednosti. Sa svoje strane, stanje
opasnosti znai poveanu mogunost nastupanja povrede ustavnog
poretka i bezbednosti. Zato, kada do povrede i doe, pravna teorija
govori o meuposledici delikta ugroavanja. (Bayer)
U naem sluaju, pobunom je stvoreno stanje opasnosti (Sluba
bezbednosti se otela kontroli) u kome je onda moglo lake doi, kao
to je stvarno i dolo, do povrede ubistva predsednika republike
300 301
Zavrna re
31

Sre Popovia, advokata na glavnom pretresu, 24. aprila 2007, u
predmetu krivice opt. Milorada Ulemeka i dr. za krivino delo iz l.
122 OKZ pred Posebnim odeljenjem Okrunog suda u Beogradu
Potovani Sude,
Pridruujem se u potpunosti zavrnoj rei zamenika specijalnog
tuioca, koji je savesno i minuciozno analizirao dokaze, kao i rei
kolege Rajka Danilovia, i prihvatam njihovu ocenu da su dela koja
se optuenima stavljaju na teret u potpunosti dokazana. U stvari, tu
ne bih imao nita da dodam. Moja re zato e se odnositi na ispi-
tivanje Vae odluke o odbijanju svih dokaznih predloga, koje sam
stavio na glavnom pretresu 14. februara o. g. Vi se svakako seate da
sam pokuao da stavim primedbu na tu Vau odluku, a da sam bio
upozoren da to mogu da uinim u albi, to je svakako bila omaka,
jer mi znamo da oteeni nemaju pravo na albu, te da se verovatno
elelo rei u zavrnoj rei. Evo, stigli smo i do te zavrne rei. Dakle, u
narednih par minuta ja u ispitati osnovanost odluke kojom su moji
dokazni predlozi odbijeni, kao i obrazloenje te odluke.
Smatram da su predloeni dokazi odbijeni sa neodrivim obraz-
loenjem. Razlozi dati za odluku na glavnom pretresu 20. marta
zasnovani su: na netanim injeninim konstatacijama koje su u
protivrenosti sa sadrinom spisa; na pogrenom tumaenju odre-
daba Zakonika o krivinom postupku; na meusobno protivrenim
razlozima; i povredom naela kontradiktornosti postupka. Pokuau
da ovo svoje stanovite obrazloim i dokaem.
Meu predlozima za dopunu dokaznog postupka koje sam stavio
14. februara 2007, nalazi se i izvestan broj predloga koji se odno-
se na dogaaj koji specijalni tuilac u optunici naziva oruanom
pobunom. Sud je odbio sve te predloge, izuzuzev onaj za sasluanje
svedoka Ace Tomia.
31 Format originalnog teksta prilagoen je formatu knjige.
(sramotan in); smenjivanje prvookrivljenog sa mesta koman-
danta JSO; otvaranje istrage za atentat na Ibarskoj magistrali,
pismo Karle del Ponte u kome se trae podaci o prvookrivljenom (o
kome je govorio svedok Mijatovi); oruana pobuna (Stop Hagu);
donoenje Zakona o organizovanom kriminalu; uspostavljanje insti-
tucije Specijalnog tuioca i ovog suda.
Ona se takoe uvruje kroz svest o postojanju politikih snaga i
dravnih institucija ili delova tih institucija, koji takoe prieljkuju
pad vlade pok. premijera i koji ih javno podravaju tokom njihovog
produenog napada na ustavni poredak.
Umiljaj poinioca jednog dela upravljenog na politike posledice
ne formira se u vakuumu, on se formira u jednoj politikoj areni.
Za puno razumevanje takvog umiljaja nuno je razumevanje te
politike arene.
Kako poinioci dolaze na ideju o napadu na ustavno ureenje aten-
tatom? Kakve predstave politikih posledica ih motiviu? Kakve
politike posledice oekuju od atentata? Na emu zasnivaju ta
oekivanja?
ta ele da spree, ta ele da postignu? Kako oni tu politiku are-
nu razumeju? Kako ona utie na formiranje njihove volje? Na koga
mogu da se oslone? Ko su protivnici, ko su saveznici?
Svi ovi dogaaji odvijaju se od juna 2001. do 12. marta 2003,
u politikom ambijentu ogorenog i ostraenog sukoba dva
jasno prepoznatljiva politika bloka, jednog koji je sebe nazivao
reformskim, koga je oliavao Zoran ini i njegova vlada, i
drugog, koji je sebe nazivao patriotskim i koji je oliavao DSS i
tadanji predsednik Kotunica. Svrha naih dananjih predloga
je da dokaemo da je suprotno odbrani prvookrivljenog, tokom
pomenutog perioda postojala nesumnjiva i jaka politika bliskost
izmeu prvooptuenog i najeih politikih neprijatelja premijera
inia okupljenih u Demokratskoj stranci Srbije, a vrlo esto to
smo pokuali da dokaemo ak i usklaenost delovanja, i to kako
ona javna, tako i ona prikrivena.
Peanik.net, 19. 02. 2007.
302 303
na oruanu pobunu. Citirau: Javnosti radi, ja kao predsednik Vea,
a u ime Vea moram rei da je optunicom (...) optuenima stav-
ljeno na teret da su delovali samo u jednom kraem vremenskom
periodu i to, kako se navodi pod takom 1 optunice, krajem 2002.
i poetkom 2003 (...) Prema tome, ni u jednom segmentu dispoziti-
va (...) ne pominje se niti se optuenima stavlja na teret da su svoju
delatnost poinili organizovano i zapoeli organizovanjem oruane
pobune Jedinice za specijalne operacije. Nesporno je da se na strani
32 obrazloenja ove optunice u jednoj jedinoj reenici nakon opisa
radnji pominje da je priprema tog dela poela sa pobunom Jedinice
za specijalne operacije, ali, kao to svi znamo, Vee je vezano i Sud je
vezan dispozitivom optunice (Glavni pretres, 20. mart 2007).
Jedna jedina reenica
Nije Sud bio u pravu ni kada je obrazlaui svoju odluku o odbijanju
dokaza predloenih na injenice vezane za pobunu, ustvrdio da se
pobuna pominje samo u jednoj jedinoj reenici na str. 32 optunice.
Sud opet tvrdi neto to je suprotno sadrini spisa. Evo te jedne jedi-
ne reenice, sa strane 32 optunice: Cela ta organizacija (Lukovia i
Duana Spasojevia) bila je koncipirana tako da nakon sticanja odre-
ene fnansijske i drutvene moi (...) uz korienje pozicija koje bi
banda ostvarila u odreenim drutvenim, politikim, pravosudnim i
drugim iniocima, svoju aktivnost usmeri u pravcu osvajanja vlasti.
To je podrazumevalo najpre (...) promenu personalne strukture u
bitnim segmentima vlasti (...) U celoj toj ideji iskoriena je i inje-
nica postojanja hakih optunica protiv odreenih lica da bi za front
delatnosti (...) imao podrku veeg broja ljudi.
S obzirom da se legalnim putem vlast nije mogla osvojiti, pogotovo
ne od kriminalne organizacije Spasojevia i Lukovia, Legija dolazi
na ideju da u realizaciju tog plana bude ukljuena i JSO kao oruana
formacija, koja je dobro utrenirana i posluna u odnosu na Legiju.
Prvi test tih ambicija (za osvajanje vlasti) bila je pobuna JSO, koja
je imala politiku pozadinu kroz svoje zahteve za smenu ministra
policije i drugih lica. Ova akcija je imala ogranien domet, jer su
iznuene samo neke personalne promene u MUP-u Srbije, ali su i
takvi dometi ohrabrili Spasojevia i Legiju da osnovnu ideju, osvaja-
Netane konstatacije
Prvo, moram da kaem da je, obrazlaui odbijanje ovih predloga na
glavnom pretresu 20. marta, predsednik Vea iznela dve konstatacije
koje su, jednostavno, da tako kaem, suprotne sadrini spisa. Prvo, u
obrazloenju odluke Suda se tvrdi da ja svojim predlogom netano
interpretiram da je tuilac u optunici stavio na teret (okrivljenima)
u opisu krivinog dela delovanje oruane formacije JSO kroz pobu-
nu. Pa, naravno da to nije istina, naravno da je meni poznato da se
oruana pobuna okrivljenima ne stavlja na teret. Upravo zato sam
specijalnom tuiocu i predloio proirenje optunice na krivino
delo oruane pobune. Kada bih smatrao da im se to stavlja na teret,
ne bih predlagao proirenje optunice na ovo delo. Potpuno mi je
nejasno na osnovu ega Sud ovo tvrdi.
Drugo, Sud takoe tvrdi, opet citiram, da je punomonik oteenih,
tj. ja, u predlogu za dopunu dokaznog postupka ponovio predloge
koje je izneo u predlogu za proirenje optunice. Ne samo da je ova
konstatacija netana (u predlogu za proirenje optunice ne nudim
ni jedan jedini dokaz), nego se proirenje optunice po zakonu (lan
342, st. 1 ZKP) moe predloiti, i optunica moe proiriti, samo na
osnovu ve izvedenih dokaza na glavnom pretresu. Dakle, niti sam
predlagao ikakve dokaze u predlogu za proirenje optunice, niti
sam ih onda mogao toboe ponoviti u predlogu za dopunu dokaz-
nog postupka 14. februara. Zato se neto ovako tvrdi? Meni to nije
jasno. Bilo je vrlo lako iz spisa utvrditi da ja niti ponavljam dokazne
predloge iz predloga za proirenje, niti da pogreno smatram da
se oruana pobuna optuenima stavlja na teret. Ja sam siguran da
Sud poznaje spis kako su se ove dve neistinite konstatacije nale
u obrazloenju odluke Suda? Nemam odgovor. Budui da su ove
konstatacije date u kontekstu obrazlaganja odluke Suda o odbijanju
mojih dokaznih predloga, obrazloenje Suda u ovom delu protivrei
sadrini spisa i utoliko je, naravno, pravno manjkavo. Svaka odluka
zasnovana na neistinitim premisama je manjkava.
Ostali razlozi
To je ozbiljno, ali to je najmanji problem. Mnogo vei problem jesu
dalji razlozi koje Sud navodi odbijajui ove predloge koji se odnose
304 305
principu supsidijariteta, ne stavljaju na teret prvookrivljenom, budu-
i da je ta priprema konzumirana viom fazom izvrenja (delicta
preparata). Drugim reima, ono to ja smatram samostalnim krivi-
nim delom oruane pobune, Sud, pozivajui se u tome na optunicu,
smatra nekanjivom pripremnom radnjom.
Sud je vezan dispozitivom optunice
Meutim, ak i usvajajui stav optunice i samoga Suda da se radi
samo o pripremnim radnjama, pripremne radnje uvek predstavljaju
vane injenice u smislu lana 326, st. 2 ZKP. Nema nikakvog osnova
u Zakonu za razlog koji iznosi Sud, prilikom odbijanja predloga koje
sam stavio u odnosu na pobunu, kada kae na glavnom pretresu 20.
marta da je, citiram, kao to znamo, Vee vezano i Sud je vezan
dispozitivom optunice. Naravno, Sud nije vezan dispozitivom
optunice u smislu da ne sme ispitivati injenice koje se pominju van
dispozitiva optunice, u njenom obrazloenju. Pa u najveem delu
postupka upravo se te injenice i dokazuju. Pa isti ovaj Sud je ovde
izveo bezbrojne dokaze na takve injenice i okolnosti, o kojima nema
ni pomena u dispozitivu optunice.
Ova tvrdnja je formalno tana, ali evo ta ona znai: Sud je vezan dis-
pozitivom optunice jedino odredbom lana 351 ZKP, koji odreuje
da Sud moe optuenog osuditi samo za ono delo za koje je optuen,
tj. moe ga osuditi samo za ono delo koje se opisuje u dispozitivu
optunice. Sud je, dakle, vezan optunicom u pogledu identite-
ta optube i presude, a nipoto time da bi tobo bio ogranien na
dokazivanje samo onih injenica koje se pominju u dispozitivu. Ono
to posebno zabrinjava jeste to ovo potpuno pogreno tumaenje
ZKP Sud, sa svim svojim autoritetom, izriito upuuje laikoj jav-
nosti: Javnosti radi, ja kao predsednik Vea a u ime Vea moram
rei... tako Sud poinje ovo svoje neobino tumaenje vezanosti
Suda optunicom. Za odnose sa javnou Sud ima svog portparola.
Suenje je javno, ali Sud ne ini nikada i nita javnosti radi.
Vane injenice
Pogotovo je neshvatljivo da Sud prihvata stav optunice da se pobu-
na Jedinice tretira kao priprema kasnijeg atentata, ali uprkos tome
nje vlasti forsiraju, ali sada na drugi nain, drugim sredstvima. U
celom pasusu govori se o oruanoj pobuni kao delu ukupnog plana
po kome postupaju optueni Ulemek i Duan Spasojevi: i onda
kada se govori o tome da cilj osvajanja vlasti najpre podrazumeva
promenu personalne strukture vlasti u bitnim segmentima vlasti;
i onda kada se govori da se u realizaciju toga plana ukljui JSO; i
onda kada se govori da je u toj ideji iskoriena injenica postojanja
hakih optuica; i onda kada se govori kako je uspeh pobune ohra-
brio optuenog Ulemeka i Spasojevia da nastave svoju delatnost i
drugim sredstvima, kao to su ubistva.
Sofzam je tvrditi da se u svim citiranim iskazima same rei oruana
pobuna pominju samo jednom, kada se na itavoj toj strani govori
o vanom mestu i ulozi oruane pobune u ukupnom planu osvajanja
vlasti i pripremanju ubistva premijera. Uostalom koliko puta treba
da bude pomenuta neka injenica da bi bila smatrana vanom i vred-
nom dokazivanja. Dva puta? etiri puta? Kakvo je to pravilo? Ili je
bitan smisao, znaaj i kontekst u kome se ona pominje?
Pripremne radnje
Dakle, cilj prvookrivljenog i Spasojevia (dok jo funkcioniu kao
kriminalna organizacija, kako je optunica i naziva) jeste osvajanje
vlasti, a sredstva koja planiraju (po optunici) jesu sledea:
sticanje fnansijske moi; sticanje pozicija u politikim, pravosudnim
i dr. strukturama; promena personalne strkture u bitnim segmentima
vlasti (MUP, Sluba); u tom cilju ukljuivanje JSO; korienje prie o
hakim optunicama; I tek onda (budui ohrabreni uspehom pobu-
ne), organizovanje zavere za osvajanje vlasti i drugim sredstvima,
tj. ubistvom premijera.
Ja mislim da se radi o oruanoj pobuni kao samostalnom krivinom
delu za koje bi (bar) prvookrivljeni trebalo da odgovara u realnom
sticaju sa delom koje mu se stavlja na teret. Ali to je sada i ovde pot-
puno nevano. To je neto o emu treba razgovarati s Tuilatvom.
To sada i ovde uopte nije tema. Sud nasuprot meni smatra, kao i
optunica, da se u toj pobuni-protestu radi o pripremi osnovnog
dela, tj. atentata, drugim reima, o pripremnim radnjama koje se, po
306 307
Kratak period delovanja (kraj 2002. i poetak 2003)
Sud odbija one moje dokazne predloge, koji se odnose na dogaaje
pre kraja 2002. i poetka 2003. Tako Sud navodi, na primer, da
pobuna, prema optunici, ne moe biti plod delovanja organizova-
nog zloinakog udruenja, jer navodno zloinako udruenje jo
nije ni stvoreno u doba pobune, novembra 2001. Ovakva interpre-
tacija optunice je netana. Ja upuujem na zavrnu re zamenika
specijalog tuioca, koji je jue detaljno razmotrio i obrazloio datum
nastanka zloinakog udruenja. Vano pitanje jeste kada kriminal-
ni klan prerasta, (kada je) proiren u neprijateljsko zloinako udru-
enje, rekao je jue u svojoj rei zamenik specijalog tuioca. Tuilac
onda opirno analizira dokaze i zakljuuje: Zemunska banda, kao
zloinako udruenje, nastala je na osnovu dokaza izvedenih na
glavnom pretresu poetkom 2000. Ovo tuilac utvruje na osnovu
iskaza svedoka are Nenada, Vukainovia, optuenog Krsmanovia
i Pejakovia.
Prema tome, Sud netano tvrdi da se optuenima stavlja na teret
samo delatnost u vremenskom periodu izmeu kraja 2002. i poet-
ka 2003, samim tim to im se stavlja na teret zloinako udruivanje,
koje, videli smo, postoji od 2000. Tuilac ak eksplicitno i uspeno
dokazuje da je pobuna nastala i odvijala se zajednikim organizova-
nim delovanjem dvojice voa zloinakog udruenja. Prema tome,
ne stoji razlog Suda da se moji predlozi koji se odnose na injenice
vezane za pobunu odnose na vremenski period kada zloinako
udruenje nije ni postojalo.
Kolizioni dokazi
Nezavisno od prednjeg, podseam da meu predlozima koje sam
stavio 14. februara, postoji jedan broj predloga, a to je sasluanje sve-
doka i itanje javno objavljenih izjava Gradimira Nalia, Miroslava
Miloevia i Aleksandra Tijania, koji su tvrdili da imaju posebno
vana i bitna saznanja o odluujuim injenicama za ovaj postupak.
Na primer:
da u optunici postoji mnogo propusta, i da svedok poseduje nova
saznanja o injenicama kojih nema u optunici i drugim zvaninim
spisima (Miloevi); da je zvanina verzija optunice (...) isproba-
smatra da injenice koje se odnose na pripremne radnje ne mogu
ili ne treba da budu predmet dokazivanja? Zakon razlikuje dve vrste
injenica: odlune injenice i vane injenice. Odlune injenice
moraju biti obuhvaene dispozitivom optunice. Odlune inje-
nice se, recimo, pominju u lanu 370, stav 1 ZKP, gde se govori o
razlozima za pobijanje presude (kad je sud neku odlunu injenicu
pogreno utvrdio). Meutim, predmet dokazivanja u postupku
nikada nisu samo odlune injenice, kako Sud sugerie kada kae
da je vezan dispozitivom optunice. U delu ZKP koji je naslovljen
sa Dokazni postupak, zakonodavac u l. 326, st. 2 odreuje ovako
predmet dokazivanja: dokazivanje obuhvata sve injenice (...) vane
za pravilno presuenje. O tome razlikovanju postoji ogromna lite-
ratura. Bitno je da, naravno, sud nije vezan za dokazivanje samo onih
injenica koje se kao odlune injenice navode u dispozitivu optu-
nice. Sud nije na taj nain vezan dispozitivom optunice, kako Vee
netano tvrdi i pogreno poduava javnost. Predlog za utvrivanje
injenica vezanih za radnje kojima se priprema delo uvek je umestan
i te injenice su vane injenice.
Uostalom, kako bi Sud objasnio zato je u ovom postupku utvrivao
itavo more injenica koje se ne pominju u dispozitivu optunice?
Zato smo danima ispitivali sve one peripetije oko kupovine raznih
kamiona upotrebljenih za pokuaj atentata kod Limesa? Ili porekla
puke? Ili graevinskih radova u zgradi Vlade 12. marta? Ili spaljiva-
nja droge? Da ne nabrajam dalje.
Protivrenost razloga
Uostalom, protivrena je ova odluka i njeni razlozi drugim dokaz-
nim reenjima Suda. Recimo, odluka o ispitivanju Ace Tomia, koji
je ispitan iskljuivo na injenice i okolnosti vezane za pobunu (a
odbijaju se svedoci Bulatovi i Mikeli, iako treba da svedoe o istom
konkretnom dogaaju). Isto se odnosi na sasluanje Mihajlovia,
Petrovia, Jovanovia, Mijatovia, Popovia, Janjuevia, pa i samih
okrivljenih. Svi su oni danima ispitivani s obzirom na injenice i
okolnosti vezane za pobunu. Pa zar za njih ne bi morali vaiti isti
razlozi koji vae, recimo, za svedoka Kotunicu i Bulatovia?
308 309
cija se delovalo preko JSO, u kojim politikim uslovima, kakva je kli-
ma tome prethodila itd. Sud navodi svedoke Mihajlovia, Petrovia,
Mijatovia, Janjuevia, Jovanovia, i zakljuuje: Prema tome, sma-
tramo da su motivi i politika pozadina delovanja ove kriminalne
grupe za sada dovoljno rasvetljeni. Drugim reima, odbija predloge
za sasluanje Kotunice, Joia, Bulatovia, Nalia itd, kao suvine.
Smatram da je Sud doneo pogrenu odluku. A evo zato. Atentat na
premijera inia dogodio se, to je notorno, u ambijentu estoke
politike borbe dve politiki strasno sukobljene strane, sa oprenim
politikim ciljevima, oprenim politikim pogledima dve strane, koje
se javno uzajamno optuuju i proglaavaju uzajamno odgovornim za
ubistvo premijera. Sasluali ste jednu stranu, njena saznanja i njene
argumente mi smo predloili drugu. Ispravno je Sud pozvao sve-
doka Mihajlova, koji je javno optuivao same inieve saradnike
za atentat, ali je Sud, po istoj logici i iz istih razloga, morao pozvati
i predloene svedoke Kotunicu, Joia i Bulatovia. U odsustvu
ovih dokaza, Sud sada mora jedino prihvatiti sliku politike poza-
dine atentata koju su dali svedoci Mihajlovi, Petrovi, Jovanovi,
Mijatovi, Popovi, i sve one optube koje su izrekli, recimo, na
raun Vojislava Kotunice, Ace Tomia, vojske i civilnih i vojnih
organa bezbednosti.
A evo ta oni o tome kau:
Vladimir Popovi: Vojislav Kotunica je proglaen za predsedni-
ka. Postao je predsednik. Otiao je u kabinet, okruio se ljudima
Slobodana Miloevia koji su bili u toj zgradi, od obezbeenja, pa do
ostalih saradnika po kabinetima. Poeo je da dovodi u svoj kabinet
ljude kojima je jedina zajednika crta bila mrnja prema Zoranu
iniu, koja je bila lina, iz razloga to nisu uspeli da ostvare neke
funkcije koje su eleli da ostvare (...) Znai, dva meseca posle 5.
oktobra Gradimir Nali, kao izaslanik Vojislava Kotunice, odla-
zio je u tu Jedinicu u prisustvu Radeta Markovia. Znai on, Rade
Markovi, Branko Crni i cela ta ekipa. Predstavljen je toj Jedinici kao
budui ministar policije, a on je odrao njima patriotski govor da
oni treba da se okrenu Kotunici, Kotuniinoj strani, da, ako budu
sa Kotunicom, nema Haga, nema ovoga, nema onoga, i tako dalje
(...) Deo politikih struktura koje su uz Vojislava Kotunicu, mislim
vana est meseci pre atentata, i da su ista lica pripremila ubistvo,
svedoke i krivce, dok je verzija data u optunici, daleko od istine
(Nali); da predloeni svedok Tijani ima saznanja o tome da je neko
platio pripadnicima jedinice, koja je ubila Kuma i iptara u Meljaku,
sumu od 50.000 evra i da on zna ko je to platio.
Ne moe biti nikakve sumnje da bi sva tri predloena svedoka, po
svojoj funkciji, vrlo verovatno mogla raspolagati saznanjima o
injenicama o kojima govore, budui da se radi o: naelniku Resora
javne bezbednosti, savetniku za bezbednost predsednika Kotunice
i kandidatu DSS za poloaj ministra unutranjih poslova, i general-
nom direktoru RTS, tzv. javnog servisa. Pretpostavka je, takoe, da
se radi o odgovornim licima koja vre vrlo vane javne funkcije i ije
se izjave o vrlo vanim injenicama moraju uzimati ozbiljno. Sud
je, meutim, odbio ove predloge sa paualnim obrazloenjem da je
njihovo izvoenje suvino. Tu je napravljena vrlo ozbiljna greka.
Zato? Ova tri predloena svedoka, a to je bitno za odluku o njima,
svojim javno iznetim tvrdnjama protivree i dispozitivu i obrazloe-
nju optunice, kao i svim drugim izvedenim dokazima.
Dakle, predloeni dokaz njihovog sasluanja je takozvani kolizioni
dokaz. Funkcija kolizionog dokaza jeste da se njime osporava do
tada utvreno injenino stanje; on je u koliziji sa do tada izvede-
nim dokazima. Tipian kolizioni dokaz je dokaz alibija. Kolizioni
dokaz nikada ne moe biti odbijen kao suvian. To je teka povreda
postupka. Sud nikada ne moe uzeti bilo koju vanu injenicu za
utvrenu, ako je odbio izvoenje kolizionog dokaza, tj. protivdoka-
za. Time se naruava sama ideja i naelo kontradiktornosti krivinog
postupka. Apsolutno je nezakonito da kolizioni dokazi budu odbijeni
kao suvini. Po toj logici Sud je mogao odbiti i sve dokazne predloge
odbrane, jer je izvedenim dokazima iz optunice dovoljno razjasnio
injenino stanje.
Politika pozadina
Sud je odbio da izvede dokaze ponuene na injenice tzv. politi-
ke pozadine, odn. motiva koje sam predloio 14. februara 2007, sa
obrazloenjem da je ve ranije sasluao veliki broj svedoka iz javnog i
politikog ivota Srbije, upravo na okolnosti sa kojih politikih pozi-
310 311
godinama su ostavke ministra Mihajlovia, ministra pravde Vladana
Batia i istovremeno smenu Gorana Petrovia i Zorana Mijatovia.
To su njegovi politiki zahtevi. Poto je nemoan da te zahteve ostva-
ri, tu se pojavljuju oni (JSO) koji e mu u tome pomoi.
Vladimir Popovi: Iz tog razloga kaem da je pobuna Crvenih
beretki bila samo krajnji, poslednji in jedne sinhronizovane akcije
koja je trajala od 5. oktobra (...) (Legija je smatrao) da je on (ini)
taj koji je jednog trenutka njih izdao, a da su se onda oni potpuno
prirodno okrenuli tamo gde i treba da se okrenu, gde su prepoznali
prave vrednosti, gde su prepoznali tradicionalnu Srbiju i srpstvo i
junatvo i ojstvo, kabinet Vojislava Kotunice i te politike struktu-
re, i da je onda ta pobuna zbog toga takva i bila.
Duan Mihajlovi: Prema tome, shvatio sam da je stvar izmakla
kontroli, da nam je neko iza lea pripremio pobunu jedne, mislim,
elitne jedinice u slubi Dravne bezbednosti i da je stvar ozbiljna.
edomir Jovanovi: Tada smo znali, na osnovu informacija koje su
pristizale, da se razrauju planovi koji su se vezivali za zauzimanje
beogradskog aerodroma. Planovi koji su se vezivali za zauzimanje
televizije, planovi koji su se vezivali za nasilan ulazak u republiku
vladu.
Goran Petrovi: Bilo je dosta tih nekih sitnih detalja koji su ukazi-
vali da cela ta pria, da sa tom pobunom ja ne mogu da tvrdim da
je nju organizovao Vojislav Kotunica ili njegovo okruenje ali da
sa tom pobunom koketiraju mnogi, da mnogi vode nekakve prljave
politike igre i to na bazi tih injenica, i da se ni Vojska Jugoslavije,
odnosno njene slube bezbednosti ili, da ne uvredim nikoga od
potenih pripadnika tih formacija, neki ljudi iz tih slubi, iz te voj-
ske, bave i takvim stvarima. Znai, to nisu neke puke izmiljotine,
to nisu neke formulacije bez neke specifne teine, nego se upravo
zasnivaju na tim i takvim informacijama i podacima do kojih smo mi
dolazili i tako se dolo do toga da su Jedinicu organizovali Ulemek
i Spasojevi i Buha, kao to sam rekao da ni Vojislav Kotunica ni
Demokratska stranka nisu nevini u svemu tome, da je u svemu tome
Jedinica imala podrku i Vojske Jugoslavije odnosno pojedinaca ili
pojedinih delova slubi bezbednosti.
na Miloevieve strukture vlasti, koje su postali lanovi DSS u meu-
vremenu (...) svi oni (...) su se plaili saznanja istine i otkrivanja ta e
se desiti kad Radeta Markovia stave u zatvor, da li e Rade propevati
ili nee, ta e rei ili nee rei, i tako dalje. Znai, mislim na pripad-
nike JSO, mislim i na pripadnike SAJ i na druge delove policije (...)
Vi se seate izjave Vojislava Kotunice te veeri (kada je Miloevi
predat Hakom tribunalu), da je to dravni pu. Nije on rekao da je
to dravni pu zbog toga to je njemu bilo ao Miloevia, nego to je
upravo pod utiskom pria svojih saradnika iz struktura koje su ranije
10 godina vladale (...) verovao (...) da sledei potez Zorana inia
jeste hapenje Vojislava Kotunice.
edomir Jovanovi: Naime, zbog neuspeha, kako je to tada defni-
sano, odnosno nesposobnosti vojske da sprei ekstradiciju, smenjen
je general akovi i na to mesto protivzakonito postavljen general
Tomi. I ja sam u razgovoru sa Miloradom Ulemekom u jesen
2001, razgovoru koji je organizovan na njegov zahtev, po povratku
iz Grke, od njega uo da su uspostavljeni kontakti i sa generalom
Tomiem i sa vojnom slubom bezbednosti i da e ono to mi nismo
bili spremni da uradimo, i JSO i njemu lino, uraditi sada neki drugi.
Nemam dilemu koji su ti drugi i nemam nikakvu sumnju u pozadinu
kontakata koji su razvijani od tog trenutka pa praktino sve do 12.
marta.
Vladimir Popovi: U toj atmosferi Kotunica rui vladu, naputa
vladu (...) Tog trenutka postoji samo jedan cilj, a to je: to pre rasturiti
vrh dravne bezbednosti (...) pokuavaju da iskoriste onu fotografju
objavljenu u Nedeljnom telegrafu (...) Seate se da je tada traeno da
moraju da se smene Petrovi i Mijatovi zbog toga to se ta fotografja
pojavila (...) To je dva meseca bila tema u Srbiji (...) i to je kulminiralo
onda ubistvom Gavrilovia (...) I Gavrilovi je bio potreban da bi se
dokazalo, znai, ja sam siguran da su oni ubili Gavrlovia (...) da je
Zoran ini mafja, da je kriminalac.
edomir Jovanovi: Onda oni (JSO) prave paralelne strukture
moi. Pokuano je, poto ne moe da se uradi to sa iniem, ajde
da uradimo to sa Kotunicom. Kotunica je oajniki eleo da smeni
rukovodstvo Ministarstva unutranjih poslova zbog toga to je to
defnisao kao jedan od svojih politikih prioriteta, a ostavke koje trai
312 313
Goran Petrovi: Znai, bilo je nekoliko serija tih razgovora pripad-
nika Jedinice sa umetom ili sa Spasojeviem, koji su bili u tonu:
To, sad ih imamo, izdrite jo malo, nema prekidanja, nema popu-
tanja. I u jednom od tih razgovora koji sam ja izneo u javnost (neko
od tih pripadnika, da li Gumar, da li neko ko je razgovarao recimo
sa umetom i Spasojeviem, i ovaj mu je rekao doslovce: To sada
nema prekidanja dok ne kae Kotunica.), moete da izvuete taj
zakljuak koji je vie nego jasan, da se organizatori pobune i te kako
uzdaju u Vojislava Kotunicu i da njega doivljavaju kao taj neki
autoritet koji bi jedini mogao, ako bi hteo, da utie na njih da se ta
pobuna zavri. Ja sam to otprilike shvatio, da bi oni jedino Kotunicu
posluali kada bi im rekao da tu pobunu prekinu.
Sra Popovi: Da, tako sam i ja to shvatio, ali da li je bilo tada, s
obzirom na ovo to sada kaete, da bi po Vaem miljenju oni jedino
posluali Kotunicu? Da li je postojala ideja da se, recimo, premijeru
javi: Gospodine predsednie, ili Vojo, ne znam kako se oni oslov-
ljavaju, molim Vas, zaustavite ovo, a ako ne, zato ne?
Goran Petrovi: Ne. Ja nisam uo za takvu ideju jer je bilo svima
jasno da je tokom te, 2001. godine, kao to sam rekao, dolo do pola-
rizacije na politikoj sceni na one koji su znali i bili svesni da moraju
da menjaju, kao to sam rekao, i mnogo i brzo, i na one koji ne samo
da to nisu shvatali ili da to nisu hteli, ve su se aktivno ukljuili na sve
mogue naine u onemoguavanje ovih koji su neto hteli da rade,
da u tome imaju to manje uspeha. Narodski reeno, Kotunica i DSS
ne samo da nita nisu radili, nego su aktivno spreavali inia i
vladu Srbije da bilo ta rade.
Sra Popovi: Onda bi takav apel bio...
Goran Petrovi: Taj apel bi bio kontraproduktivan, ali to su sada
spekulacije. Znai, jasno je (stavljeno) do znanja da je, uslovno ree-
no, postojao sukob, postojao medijski rat, postojala politika borba,
nazovite to kako god hoete, i da su te strane bile direktno sueljene,
odnosno, suprotstavljene jedna drugoj. Zbog sramnog ponaanja
Vojislava Kotunice i Demokratske stranke Srbije i podrke koju su
dali pobuni te Jedinice, zbog podrke, ne javne, dodue, nego tajne,
pojedinih lidera DOS i pojedinih lanova vlade Srbije, zbog podrke
edomir Jovanovi: Nismo imali mogunosti da se suprotstavimo
tom protestu. Nije postojala nikakva spremnost nijednog dravnog
organa da nam u tome pomogne. Znai, otvoreno Vojska Jugoslavije
sa svojim specijalizovanim institucijama podravala je taj protest,
apsolutno su ga podravali. Odravani su konstantni kontakti sa
komandom JSO. Pruana su uveravanja da se vojska nee meati,
da nee pokuati da utie putem sile na prekid tog protesta, niti e
se suprotstaviti eventualno novim pokretima Jedinice za specijalne
operacije.
Goran Petrovi: Ako je pokojni premijer pitao ministra i naelnika
Resora javne bezbednosti: Ako oni krenu iz Kule i dou u ministar-
stvo, ta ete vi uraditi?, a oni odgovorili: Nita, ako je posle toga
pitao: ta ako dou u Vladu i izbace me na ulicu, ta ete Vi uradi-
ti? Nita, onda je jasno da postoji i te kakva realna ili osnovana
pretpostavka da se u svakom trenutku moe izvesti dravni udar,
pu, da se moe poiniti nekanjeno bilo kakvo krivino delo, a o
preuzimanju vlasti da i ne govorimo (...) Ono to je moda interesan-
tno kada govorim o tom politikom kontekstu, pored onoga koji je
javno poznat, dakle, da je predsednik Savezne Republike Jugoslavije
podrao tu oruanu pobunu, da je to uinila Demokratska stranka
Srbije, da je u nekim medijima objavljeno kako je Marii, tadanji
komandant, zvao generala Pavkovia i pitao ga da li e vojska da se
mea. On je rekao: Ne, ne pada nam na pamet.
edomir Jovanovi: U tom trenutku Vojska Jugoslavije, sa svim svo-
jim bezbednosnim strukturama i praktino naelnikom Generaltaba
i prvim ovekom vojne bezbednosti, otvoreno je podravala i logis-
tiki na otvoren nain koordinirala takoe taj protest. Odravani
su redovni kontakti izmeu vrha vojske i komande Jedinice za
specijalne operacije, kontakti koji su bili u funkciji davanja garancija
i vrstih uveravanja da se vojska nee umeati u taj sukob (...) (citi-
rajui Duana Spasojevia) Rekao je da e protest ii do kraja, da e
Mihajlovi i Petrovi biti smenjeni, da imaju podrku svih drugih
i tu, pri tome, nije pravio, ostavljao prostor ni za kakve nedoumi-
ce. Rekao je da postoji jasan dogovor sa vojskom. Rekao je da ih
podravaju Pavkovi i Tomi, da e sigurno dobiti podrku Srpske
radikalne stranke, Socijalistike partije Srbije i da protest moe da
prekine iskljuivo Vojislav Kotunica.
314 315
neke stvari lae i da on pravi budalu od mene, poto je on mislio
verovatno da ja sam ba toliko nepismen u tome svemu. Kada sam
shvatio da u stvari on mnoge stvari mene lae i da to nije istina to on
govori, ja sam odluio da poptuno prestanem da dolazim gore, osim
kada sam dolazio kao lan Saveta za dravnu bezbednost na sastanke,
poto su se svi sastanci odravali na Institutu za bezbednost.
Marko Kljajevi: Na osnovu ega ste utvrdili da Vas Milorad
Bracanovi lae dok je radio u Resoru dravne bezbednosti kao
zamenik naelnika?
Zoran Janjuevi: Pa, znate ta, mnoge stvari koje je on pokuao na
neki nain meni da kae, da ispria, nisu se poklapale sa onim to
je u stvarnosti. Ja sam kasnije bio u vezi sa gospodinom Nenadom
Miliem, koji je bio zamenik ministra unutranjih poslova. Javna
bezbednost je imala druge podatke o nekim stvarima, gospodin
Bracanovi je prezentirao druge podatke i ja sam tada video da to
neto nije u redu.
Sudija Milimir Luki: Kako su Vam saoptavane te injenice od
strane Bracanovia?
Zoran Janjuevi: Pa, jednim delom kroz, znai, dobijem eksterno
informisanje, a jednim delom usmeno, dok sedim tu, tako da i pre-
mijer, u stvari, kljuno u tome svemu je bilo to premijer vie to nije
ni itao i to je to dao meni zato to on to vie ovek nije mogao da
proguta, te papire i lai.
Vladimir Popovi: Znai, dobijali smo informacije, tada tokom cele
te 2002. godine, da ta je veza izmeu te grupe i Kotuniinog kabine-
ta, koji je i dalje funkcionisao i dalje postojao, posebno vojne slube
bezbednosti, vie nego aktivna.
edomir Jovanovi: Oni su pronali u Vojislavu Kotunici, odnos-
no u vojsci, ona utoita koja nisu mogli da imaju u Demokratskoj
stranci, DOS ili republikoj vladi. Bukvalno tako. Kao izbor druge
strane, i to nije na osnovu ne znam nekog mog politikog stava pre-
ma Demokratskoj stranci Srbije, nego na osnovu tih realnih interesa
koji su postali kompatibilni (...) Znai, Demokratska stranka Srbije
(je) protiv Zakona o organizovanom kriminalu, a i oni su protiv tog
Vojske Jugoslavije, pojedinih medija, nezavisnih intelektualaca ili ne
znam sve koga, ta pobuna je uspela.
Vladimir Popovi: Znai, od tada, od 2001, praktino od pobune
Crvenih beretki, to sam ve rekao malopre, tu postoji jedna meusob-
na igra izmeu nas i njih. Kada kaem nas, mislim na onaj deo vlasti
oko Zorana inia, kada kaem njih, mislim na sve njih ostale i na
prvooptuenog, a mislim i na Vojislava Kotunicu, poto ako sam do
sada bio dovoljno jasan, jasno vam je da je to jedan isti front. Pobuna
Crvenih beretki je poraz Zorana inia (i on je toga bio svestan) i
njegove Vlade, ne zbog toga to je morao da smeni Gorana Petrovia
i Zorana Mijatovia, zbog toga to je bio prinuen da ih smeni, zbog
toga to je bio prinuen da postavi Bracanovia na to mesto, znajui
da tako predaje Slubu njima i u isto vreme zbog toga to je znao da
je javnost tog trenutka bila apsolutno na strani Vojislava Kotunice i
te Jedinice koja je izala naoruana i zapretila celoj dravi.
edomir Jovanovi: Taj protest Jedinice za specijalne operacije u
novembru mesecu 2001. godine najjasnija je slika naih meusobnih
odnosa. Nakon toga su u potpunosti bile prekinute sve komunika-
cije (sa Jedinicom) (...) U novembru mesecu 2001. godine nama je
postalo jasno da se moramo sa tim ljudima obraunati i zapoeta je
priprema, znai organizovanje drave, za tu vrstu obrauna. Nismo
imali podrku drugih institucija u drutvu, tako da smo morali sami,
u meri u kojoj je to bilo mogue, tako neto da sprovedemo.
Marko Kljajevi: Kakav je odnos bio u profesionalnom smislu i
saradnja sa Miloradom Bracanoviem tokom Vaeg rada?
Zoran Janjuevi: Pa, znate kako, ja sam se gore pojavio kao ovek
koji e da kontaktira sa njima, poto premijer nije imao vremena,
kao lan Saveta za dravnu bezbednost. Ja sam se pojavio da dobijem
neke informacije, da prenesem premijeru eventualno ta se deava
i tako. Nisam toliko kontaktirao, povremeno sam kontaktirao sa
gospodinom Saviem, a sa gospodinom Bracanoviem ee sam se
viao, poto je on imao obiaj da nas pozove na sastanak, gore kod
sebe, da nam na neto ukae, objasni i tako dalje. Znai, moj, ovako da
kaem, profesionalni odnos je bio isto profesionalan. Jedno vreme
smo bili na Vi, kasnije smo bili na ti, dok nisam shvatio da on mene
316 317
Takvih dokaza u spisu nema. O emu se onda ovde, u stvari, radi? Po
mom miljenju, Sud je pokuao da izbegne da visoke predstavnike
izvrne vlasti dovede u situaciju u koju je ovde bio doveden svedok
Dejan Mihajlov, da poreknu svoje izjave i da moraju da objanjavaju
zato su takve izjave davali i zato su radili ono to su radili. Da li zato
to sa optuenima predstavljaju jedinstven front, kako tvrdi svedok
Goran Petrovi, ili iz nekog drugog razloga.
Ne smemo da zaboravimo da je prethodni predsednik Vea Marko
Kljajevi u ovom predmetu demisionirao sa javno datim obrazloe-
njem da je na njega vren pritisak. Svojevremeno sam, priznajem, to
profesionalno zamerio sudiji Kljajeviu. Meutim, danas moram da
priznam da je on moda bio u pravu. Ako ne moe da se sudi, pa i ne
mora da se sudi. Da rezimiram.
S obzirom da je Sud odbio predloge koje sam stavio na glavnom
pretresu 14. februara:
zasnivajui svoju odluku na netanim tvrdnjama o sadrini spisa;
zasnivajui svoju odluku na pogrenom pravnom tumaenju ZKP;
zasnivajui svoju odluku na protivrenim i nerazumljivim razlozima;
i da je svojom odlukom povredio naelo kontradiktornosti krivinog
postupka;
ponavljam svoj predlog da se u ponovo otvorenom glavnom pretresu
ispitaju kao svedoci:
VOJISLAV KOTUNICA
RADE BULATOVI
BORISLAV MIKELI
MIROSLAV MILOEVI
DRAGAN JOI
GRADIMIR NALI
ALEKSANDAR TIJANI,
sa podacima i na okolnosti kao iz predloga za dopunu dokaznog
postupka podnetog na glavnom pretresu 14. februara 2007. Ujedno
podseam Sud da nikada nije odluio po mom predlogu da se izvede
dokaz itanjem Informacije UBPOK koja protivrei razlozima Suda
iznetim u odluci o odbijanju moga predloga za itanje transkripta
zakona jer taj zakon ih ulja. Demokratska stranka Srbije je protiv
Specijalnog suda, pa su protiv Specijalnog suda. Prirodno je da se
onda dogovaraju Bulatovi, Joi i Ulemek oko strategije daljeg rue-
nja ove institucije. Prirodno je da se tako neto radi. Da se osporava
Priji, tako to se koriste izjave onih koji su optueni za najtea kri-
vina dela, mislim tu na ubistvo generala Boka Buhe i sve ono to je
posle toga usledilo.
Vladimir Popovi: Vraam se na ono to sam malopre rekao da u
se vratiti. Kada je Zoran ini reio i doneo defnitivno odluku
da sa njima mora da se obrauna, u isto vreme je znao da nema
mehanizme vlasti da to moe da uradi. Takoe je bio svestan da u
toj dravi ne postoji nijedan mehanizam, institucija ili grupa ljudi
na koju moe da se osloni i sa kojom moe njima da se suprotsta-
vi, naroito i posebno iz razloga, jer u to vreme vie to nije tajna i
vie se to ne radi kriom, savetnici Vojislava Kotunice, mislim na
Radeta Bulatovia, na Gradimira Nalia, Acu Tomia, efa dravne
bezbednosti, jesu ljudi koji su direktni pokrovitelji JSO, Milorada
Bracanovia i Andrije Savia. Novembar je konaan rastanak. Znai,
prirodno, ako se 20. novembra okonala pobuna JSO, sledei datum
u tom kalendaru je 12. mart.
***
Ovako tzv. politiku pozadinu opisuju jedini svedoci koje je Sud na
ove okolnosti sasluao i ijim iskazima je, po oceni Suda, dovoljno
rasvetljena politika pozadina atentata, a dalji dokazi postaju suvi-
ni. Dakle, odluka koju je Sud doneo po mojim predlozima moe
biti formalno ispravna, jedino ako Sud smatra da je iskazima ovih
svedoka tano i istinito opisana politika pozadina, ali je ona i u tom
sluaju materijalno manjkava, kada je Sud, odbijajui moje predloge,
u stvari odbio da ove iskaze proveri. Sud je, mislim, bio pod utiskom
povike da se time politizuje suenje, a, naprotiv, odbijanjem ovih
predloga suenje je politizovano.
Ako Sud pokloni punu veru ovim svedocima i njihovom prikazu
politike pozadine ovog dela, kako e u presudi objasniti da je odbio
da proveri njihove iskaze? Ako, s druge strane, Sud tim iskazima ne
pokloni veru, koje e dokaze suprotstaviti sasluanim svedocima?
318 319
ovih ljudi koje sede na optunikoj klupi je banalna. Kao i uvek, ura-
dili su ono to im je reeno da urade.
Za drugaiju zavrnu re moda u imati priliku na nekom sledeem
suenju za ubistvo premijera inia. Kada se bude sudilo onima
koji su ovo organizovali i naredili.
***
Na kraju, ukoliko bi Sud odluio da, ipak, ne otvara ponovo postu-
pak, predlaem
da optuene proglasi krivim i osudi po zakonu, kao i da ih obavee
da svi solidarno oteenoj nadoknade trokove postupka po tro-
kovniku koji prilaem, dok u odnosu na imovinskopravni zahtev
zadravamo pravo da isti ostvarujemo u parnici.
24. 04. 2007.
Ovo nije poslednje
suenje
Razgovor vodile Svetlana Luki i Svetlana Vukovi
Zato niste dozvolili da se vaa zavrna re emituje na televiziji,
kao zavrne rei tuioca i ostalih?
Ima nekoliko razloga, prvi je bio taj to nisam eleo da Aleksandar
Tijani montira moje rei. Znam da se to ne puta u celosti, znam
da su mogunosti montae priline, a opet nisam hteo da kaem
dozvoliu svima, a neu RTS-u, kao to su branioci optuenih
kazali svi mogu, samo ne moe B92. Dakle, ako ne mogu svi, neu
da birkam, neu nikoga, to je jedno. Drugo, ja i nisam dao pravu
zavrnu re, vie sam to koncipirao kao albu na odluku suda o
odbijanju dokaznih predloga, jer mi nemamo prava na albu. Ta je
alba vrlo tehnika, bavi se pravnim pitanjima za koja javnost niti
presretnutog razgovora izmeu svedoka Dejana Milenkovia i
Biljane Kajgani. Ovaj dopis UBPOK-a je dodue itan na glavnom
pretresu, ali nije izveden kao dokaz, jer Sud nije nikada doneo reenje
ni o itanju, ni o odbijanju ovog predloga. Jasno je, meutim, da Sud
mora odluiti o svim predlozima koji stranke daju tokom postupka
pre nego to okona dokazni postupak.
32
***
U odnosu na ostale izvedene dokaze, tu nema ta mnogo da se pria.
Da su optueni izvrioci krivinog dela koje im se stavlja na teret u
potpunosti je dokazano. Odbrana optuenih prilino je oajnika i
moe se saeti u tri rei: sve je montirano:
Materijalni dokazi su podmetnuti, priznanja su iznuena,
svedoci su naueni da lau, dokazi o njihovoj nevinosti su uniteni,
vetaci su pristrasni.
ta o tome rei? To je nekakva zavera u kojoj uestvuju stotine i stoti-
ne ljudi, samo da bi se ovim nevinim ljudima, koji su oduvek poto-
vali zakon, kako ree prvooptueni, neto napakovalo. Oekujem da
emo sada uti i ko je u stvari ubio premijera. Tokom postupka ve je
nagovetavano da su to u stvari treim metkom uinili: narkodileri,
strane obavetajne slube, Albanci, foto-robot, eda Jovanovi.
Da li optueni i svi oni koji im pomau da lansiraju ovakve fantasti-
ne teorije stvarno misle da to neko moe poverovati? Pa naravno da
ne. Oni se time samo izruguju: oteenoj porodici ini, pravdi,
potovaocima premijera inia, i ovom Sudu.
Kako neko jednom ironino ree, ta la je izgubila asnu svrhu
obmanjivanja. Ona je i sama postala sredstvo nasilja.
Dozvolite samo jo na kraju da u jednoj jedinoj reenici iznesem
svoje vienje ovog dela. Upoznao sam Zorana inia, kao klijenta,
pre 39 godina, zastupao sam ga u vie navrata, znam da ga je celog
ivota UDBA proganjala i vidim: UDBA ga je na kraju i ubila.
Drugaije sam zamiljao svoju zavrnu re kada sam ulazio u ovaj
postupak. Ali vidim da za tu drugaiju re nema potrebe. Krivica
32 Ova tvrdnja nije tana. Sud jeste doneo odluku o ovom predlogu na
glavnom pretresu na kome me je zamenjivala koleginica advokat Katarina Kosti.
Zbog toga mi je ovo promaklo i utoliko Sudu dugujem izvinjenje.
320 321
opasna. Takve stvari ne mogu da se ostave da vise, na kraju moraju
da se poveu konci koji se vuku.
Ne moe da se dozvoli da se i dalje kroz javnost valjaju te uzajamne
optube, jer tu ima optubi i ove druge strane u odnosu na bivu vla-
du, setite se Dejana Mihajlova. Mislim da je to jo jedan razlog zbog
kojeg je sud bio u nelagodi da prihvati te svedoke, jer su se bojali da e
Joia, Kotunicu, Bulatovia, Nalia dovesti u istu situaciju u kojoj
se naao Dejan Mihajlov, da e i oni morati da kau mi smo priali
kojeta u aru politike borbe, pa smo izmiljali. Postojao je strah da
e se oni politiki iskompromitovati i sud je hteo da ih potedi toga.
Naravno, neka diskrecija treba da vai zbog zatite ugleda institucija
koje ti ljudi predstavljaju i neki oprez mora da postoji, ali je situacija
bila takva da je sud apsolutno morao da ih pozove, nije mogao da
izbegne da ih pozove. Ako je sasluao jedne, morao je da saslua i
druge.
Moda je u pitanju bila i urba da se poto-poto smandrlja taj postu-
pak. Moda je neko rekao sudu dajte, zavravajte to ve jednom,
muimo se, uznemiravamo javnost tim priama, treba da pravimo
vladu, skidajte to sa dnevnog reda. Mogue je, ali je postupak sman-
drljan. Mislim da to vee oekuje komplimente to je tako brzo sve
svrilo, ali to je brzo to je kuso. Ipak je osnovni prioritet postupka
da se sazna istina. Ako to mora da potraje, pa neka potraje. Ne tre-
ba da se zadovoljimo onom istinom koju moemo da saznamo do
etvrtka.
ima interesovanja, niti moe da oceni argumente koje iznosite. Trea
je stvar to to mislim da je zavrna re sama po sebi najdosadniji i
najmanje vaan deo postupka. Dokazni postupak je ono gde se sve
odluuje. Ovo posle uglavnom se radi, eto tako, za galeriju, za klijen-
ta, za njegovu rodbinu. I konano, izneo sam ozbiljne argumente za
politiku pozadinu atentata, pa sam ak izrazio sumnju u politiku
nepristrasnost suda, u smislu da se oni nalaze pod pritiskom, i nisam
eleo da svoju poziciju kompromitujem TV prenosom, tako to bi mi
neko rekao ti vodi politiku, to je politizacija. To to sada priam o
tome je neto sasvim drugo, jer propaganda se vri preko televizije,
a ne preko Peanika. Prosto sam hteo da to ostane pravno pitanje
izmeu suda i naega klijenta. Kakva e biti odluka suda, ne znam,
jer ja sam predloio da se postupak ponovo otvori i da se ti svedoci
ipak sasluaju. I mislim da je to sada ve i u interesu suda, jer bez
toga sud nee moi da napie kredibilnu presudu.
Ima li anse da se to desi?
Mislim da nema, a kazau vam i zato. Sve to sam predlagao oni
su pogreno shvatili kao napad na Kotunicu, na DSS. Ne, uopte
se ne radi o tome, radi se o tome da je sud sasluao u odnosu na
politiku pozadinu predstavnike bive vlade, koji su izrekli teke
optube na raun Vojislava Kotunice, vojske i vojne bezbednosti i
DSS. I vi sada, kada ste uli tu jednu stranu, morate da dozvolite i
onoj drugoj strani da se izjasni o tim optubama. Moda se stekao
utisak da ja, to se kae kolokvijalno, nametam DSS-u, ali to moete
misliti jedino ako pretpostavljate da ta strana nema ta da kae i da
su ove optube na mestu. Ali to sud ne sme da pretpostavlja. Lino
ne znam da li bi oni uspeli sve da objasne, ak i sumnjam da mogu da
objasne svoje izjave i svoje postupke, ali to je bez znaaja za odluku
suda. Sud mora tu priliku da im d, a ako im ne d, ne znam kako e
da napie presudu.
Moj predlog je bio u interesu postupka i samoga suda i kredibilnosti
njegove presude, a ne neke politizacije. Naprotiv, Nata Mesarevi je
odbijanjem da saslua ovu drugu stranu ispolitizovala proces. Ako su
dalji dokazi suvini, ona je prihvatila kao istinu ono to govore Beba
Popovi, eda Jovanovi, Goran Petrovi, jer ona tome nema ta da
suprotstavi. Bez sasluanja ovih drugih svedoka, ona u presudi nema
ta da suprotstavi toj slici dogaaja, a slika koju oni slikaju je strana.
Tako da je ak i u jednom drutveno-politikom smislu njena odluka
322 323
pa neka pria ko ta hoe. Neka se snimaju flmovi, neka svako iznosi
svoje ludake fantazije i teze. Ostae utisak da istina nije mogla da
se utvrdi a sve je moglo da se utvrdi. Sve to je vezano za pobunu
moralo je da se ispita do poslednjeg detalja. Argument suda je bio da
se pobuna dogodila u periodu na koji se optunica ne odnosi. Priji,
zamenik specijalnog tuioca, u svojoj zavrnoj rei je objasnio da on
smatra da je zloinako udruenje formirano 2000, a to znai da je
svaka delatnost optuenih krivino-pravno zanimljiva od poetka
2000. Na kraju, sam sud je sasluao svedoke koji su govorili o pobuni.
O pobuni su govorili Goran Petrovi i Duan Mihajlovi, o pobuni
je govorio i sam Ulemek, a i ostali okrivljeni su ispitani na injenice
koje se odnose na pobunu, tako da je potpuno nejasno zato sud
sada, kada su u pitanju Kotunica, Joi i Bulatovi, primenjuje neku
drugu logiku.
Nata Mesarevi je Acu Tomia prihvatila na isti konkretni dogaaj na
koji je odbila da saslua Bulatovia i Mikelia i navela more nekak-
vih razloga, koji u sluaju Ace Tomia oigledno nisu vaili. Nekako
mi se ini, kada pokuavam da se stavim u tu poziciju, da sadanje
vee i sadanja predsednica vea smatraju da nisu vezani odlukama
Marka Kljajevia. Kao to kae Rade Stojanovi to je radio onaj
reim, nemamo mi sa tim veze. Pa ne moe, nije to tako, to je isti sud,
ne moe novi direktor preduzea da kae ne priznajem dugove,
napravio ih je stari direktor. ini mi se da oni smatraju da taj sud
uopte nije vezan odlukama Marka Kljajevia. To je jedan isti sud i
ne mogu da postoje protivrene odluke u jednom istom predmetu,
bez obzira ko je sudio do 2006, a ko posle 2006.
Tijani tvrdi da zna ko je platio 50.000 evra pripadnicima SAJ-a
da ubiju Kuma i Duana Spasojevia, da bi time uklonili nezgodne
svedoke. Mislim da ta injenica apsolutno mora da se rasvetli u pro-
cesu. Ako je to tano, mi tim putem moemo doi i do ljudi koji su
organizovali sve to. Ili Aleksandar Tijani, kao direktor nacionalne
televizije i javnog servisa, pria ta mu padne na pamet i misli da ne
moe da odgovara za to. Ili jedno ili drugo je tano. To je reeno na
televiziji, pred stotinama hiljada ljudi. On ne bi trebalo da moe da
pria ta god mu padne na pamet. Da li se on nalazi na funkciji na
kojoj bi eventualno mogao neto i znati pa da, on uje svata. Ne
mogu da shvatim da sud kae to me ne zanima, to nije vano.
Suenje je uvek sukob dve teze i zato je osnovno naelo postupka,
osim naela materijalne istine, naelo kontradiktornosti, koje zna-
i da mora da se uje i druga strana. Kada dajete protivdokaz, to
znai da dokazujete neto to je suprotno dokazima koji su do tada
izvedeni. Taj dokaz nikada ne moe biti odbijen kao suvian. I kada
kaete protivdokazi su suvini, vi u stvari odbijate da ujete drugu
stranu i pokazujete se kao pristrasan sud, jer hoete da ujete samo
jednu stranu. Dovoljno je, vi verujete toj strani. To je kao da je sud
izveo samo dokaze optunice i kazao odbrani sve smo utvrdili. Pa
ekajte, imam i ja neto da kaem protiv tih dokaza, a sud kae ne,
ne, utvrdili smo sve i suvino je sve to vi imate da kaete. Tipian
protivdokaz je dokaz alibija: izvedeni su dokazi, pet svedoka tvrdi
da vas je videlo u Beogradu kada ste pucali na lice X, a vi kaete
ekajte, ali ja mogu da dokaem da sam bio u Novom Sadu. Zamislite
da sud tada kae a ne, to je suvino, mi smo ve utvrdili da ste bili
u Beogradu. To je elementarna stvar, ne mogu da shvatim kako je to
odbijeno. Brinem se za tu presudu.
Oni e morati to pitanje potpuno da ignoriu, kao i one dokaze koje
su u pogledu politike pozadine ve izveli: sve to su uli od Bebe
Popovia, ede Jovanovia i Gorana Petrovia. Oni onda to ne smeju
da pomenu u presudi. A onda e ostati ta osnovna rupa, za koju od
poetka znamo da postoji, a to je da politika pozadina u stvari nije
utvrena, nije raspravljena. S obzirom na znaaj toga suenja, mislim
da je to loe voen postupak, sem ako se u poslednjem trenutku ne
popravi ono to se moe popraviti, a moe jo uvek. Na koji nain?
Da se otvori postupak i da se sasluaju ti ljudi, ne vidim kakav bi
to bio problem. Ako to ne urade i u presudi ignoriu prvu stranu,
jer nemaju drugu, onda to odlazi na vrhovni sud. Vi na neki nain
pomaete vrhovnom sudu da obori tu presudu. S druge strane, ovoga
puta se javnost, u kojoj je taj vrhovni sud ve prokazan po tome to
obara sve presude, boji da e oni odmah prihvatiti ovu presudu i brzo
stvar privesti kraju. Mislim da je vrhovni sud politiki obojen i moe
da se desi da oni potvrde bilo kakvu presudu, samo da se ova stvar
vie ne pominje. Ali i to e biti pogreno, jer po prirodi stvari ovo
nikada nee prestati da bude tema. To za 20 godina nee prestati da
bude tema i mislim da oni, kada ovaj proces porede sa Kenedijevim
suenjem, pripremaju javnost za to. Oni hoe da to ostave nereeno,
324 325
e, pogotovo ako on pokuava da iskoristi posledice stanja nastalog
posle atentata i kae hajde da pravimo koncentracionu vladu, iji
u ja da budem predsednik i da dovedem socijaliste i radikale u tu
vladu. On sve to mora da objasni. Vrlo je neprijatno i nezgodno da to
ostane tako neobjanjeno. To je politika pozadina ubistva, to je ono
ime bi jedan ozbiljan sud morao da se bavi.
Poslanik DSS Mamula i Ljilja Smajlovi su, u dve razliite prilike u
doba Sablje, izjavili da je od strane meunarodnih faktora izvren
pritisak na tadanju ivkovievu vladu da se Kotunica ne sasluava,
jer prilike u zemlji treba to pre da se stabilizuju, a to sasluanje bi
moglo da zaotri sukob izmeu te dve strane, to oni ne ele uosta-
lom, imate izvrioce, a organizatori e se sada povui u miju rupu. I
Mamula i Ljilja Smajlovi su o tome govorili javno, iz ega mogu da
izvuem zakljuak da je tuilatvo u ono doba bilo pod politikim
pritiskom ivkovieve vlade, da se to nuno sasluanje ne obavi. I
tako se to nejasno stanje vue do danas. Moda je odluka da se tu
stane bila politiki celishodna.
Onda je to stepen istine koji ovo drutvo moe da podnese. Mi,
znai, ne moemo da podnesemo konanu istinu, slomili bismo se
pod njom. To moe da bude politiki argument. Ali ja sam pravnik
i takve argumente ne prihvatam. Po meni sud mora da radi svoj
posao, pa to kau fat justitia, pereat mundus, neka svet propadne,
ali pravda mora biti zadovoljena. To je logika suda. Ne moe sud da
vodi politiku. Drugi vode politiku, a sud traga za istinom.
eleo sam da sasluamo ljude koji sve vreme opstruiraju postupak i
sud. Da li to znai da oni imaju neki interes za ishod i odakle im taj
interes? Onaj doek koji su priredili Legiji je neshvatljiv i ministar
Stojkovi do dana dananjeg pokuava da dovede javnost u zabludu
odbijajui da odgovori da li je on te noi bio tamo ili nije. A bio
je. O tome je svedoio Miroslav Miloevi, u ijem kabinetu se to
deavalo. Zoran Stojkovi je tvrdio da je za hapenje Legije saznao iz
tampe, a kada je Miroslav Miloevi kazao da je Stojkovi bio tamo,
jedan novinar ga je ponovo pitao, mislim za TV B92 jeste li vi tada
bili tamo. On se naljutio kako me to pitate, ta me to pitate, gde
ste vi bili te noi. Ta arogancija kojom se tite neistine koje ti ljudi
izgovaraju bi morale da se rasprave u interesu javnosti, ak i da se ne
radi o suenju. Ti ljudi su na visokim poloajima i ko zna o emu oni
Grada Nali tvrdi da on takoe zna ko je montirao ovaj proces, ko
je montirao svedoke, ko je sastavljao ovakvu optunicu i da su to
uradile ubice. Pa ekaj, i on je imao neku funkciju, on je bio savetnik
za bezbednost Vojislava Kotunice, on je bio kandidat za ministra
unutranjih poslova. Tom oveku mora da se prui prilika da doe i
da kae to to zna. Da li sud eli da utvrdi tako vane injenice, koje
se tiu same sutine dela od takvog svedoka ili ne? Neobjanjivo je da
ne eli. Ta dva svedoenja bi mogla da ree sluaj, ako oni nisu prosto
priali izmiljotine, a i tada to treba da se ustanovi na sudu.
Ako je tano da su Kotunica i Legija, po reima Gorana Petrovia,
bili jedan front, onda se Vojislav Kotunica objektivno neinjenjem, a
imao je obavezu injenja, pojavio kao pomaga zloinakog udrue-
nja i oruane pobune i time je stvorio uslove, prema optunici, da se
u sledeem koraku pree na atentat. Time ne tvrdim krivino-pravnu
odgovornost Vojislava Kotunice, nego tvrdim da je bilo apsolutno
nuno da se utvrdi stanje njegove svesti i volje i da se utvrdi zato nije
izvrio svoju obavezu. Moda on ima neko objektivno objanjenje
za to, ali njegovim postupcima su ostvareni svi objektivni elementi
jednog tekog krivinog dela. On je morao da bude sasluan u odno-
su na subjektivne elemente, koji bi eventualno stvorili krivicu ili
objasnili tu greku. E sad, ako se vi usteete da to saznate, ja ne mogu
da objasnim razloge tog ustezanja i to je ono to je tu nekako najte-
326 327
spisa zakon kae, to je taj lan 337, da se ti iskazi mogu koristiti u
postupku. Da li e se na njima zasnovati odluka, to je drugo pitanje,
ali dok su oni u spisu, i sud i uesnici u postupku mogu njima da se
koriste. Sem toga, o tome je i Vukojevi svedoio, onaj policajac koji
je ubijen. Ona mi zabranjuje to pitanje, a sutradan odluuje da odbije
zahtev branioca Duana Krsmanovia da se taj iskaz izdvoji iz spisa i
onda ja ponavljam svoj predlog, kaem sada ni po vaoj logici, koja
je pogrena, nema nikakve smetnje da sasluamo Acu Tomia na
okolnosti o kojima je svedoio Krsmanovi. Ona to odbija, tako da
jedini svedok koga je vee pristalo da saslua nije mogao biti sasluan
u onom obimu u kojem to zakon dozvoljava, jer je bilo zabranjeno
kljuno pitanje. To pitanje i odgovor na njega upuuju da je on bio
deo te pobune i on je zbog toga i bio optuen. Onda je specijalni tui-
lac povukao optubu protiv njega iz nejasnih razloga, van glavnog
pretresa, na osnovu istih dokaza na osnovu kojih ga je prethodno
optuio. I nikada nismo uli objanjenje zato je optunica protiv
njega povuena.
U sluaju loeg ishoda, to jest da ona napie presudu, a vrhovni
sud je prihvati, da li se moe oekivati da Jovan Priji ispuni svoje
obeanje i pokrene postupak za pobunu?
Nije to samo obeanje Jovana Prijia, jer to ne bi bilo dovoljno, ve
obeanje specijalnog tuioca Radovanovia i Jovana Prijia da e se
pokrenuti postupak za oruanu pobunu, im se svri ovo suenje. U
okviru toga procesa moraju da budu sasluani ovi ljudi. Mislim da je
proirenje optunice odbijeno zato da se ti ljudi ne bi sasluavali. Za
sud ne mogu nita da kaem, ali tuilatvo je vezano za izvrnu vlast
na jedan drugi nain. Tuilatvo nije nezavisno ni po zakonu, ono
je politiki organ. Da li e se to dogoditi, videemo. To e biti novi
test volje da se injenice stvarno rasvetle. A ja sam u svome predlogu
naveo iskaze desetine svedoka pomou kojih je to delo apsolutno
dokazano, ve sada, na ovom suenju je dokazano.
Ako tuilac ne pokrene proces za pobunu, onda moemo samo
da ekamo neka bolja vremena u nekoj neodreenoj budunosti,
kada e biti obnovljeno suenje za atentat.
nas jo lau. Kada te uhvatim tri puta, pa ja ti ne verujem vie nita,
onda moda nije tano nita to ti pria. U pitanju je kredibilitet
javne vlasti.
Bulatovi treba da objasni tri dogaaja u kojima je on uestvovao.
Prvi je taj doek, ta e on tamo i ko ga je zvao? Dobro, Guri kae
on je zvao Joia i Joi tvrdi da je imao nekog razloga da doe, da
razgovaraju o obezbeenju Legijine familije. I onda nije dovoljan
Joi, pa on izgleda zove Radeta Bulatovia doi i ti, da mu zajedno
garantujemo. Kakve su to besmislice? Drugi, raniji dogaaj u kojem
uestvuje Bulatovi je sastanak kod Ace Tomia za vreme pobune
JSO 2001, kada su tamo doli Ulemek i Spasojevi i kada im je Tomi
obeao da se vojska nee meati u pobunu. Izlazei sa toga sastanka,
prema okrivljenome Pejakoviu, Ulemek i Spasojevi su komenta-
risali taj dogaaj reima neemo kazati eelju da smo napravili
kontakt sa Kotunicom. Oni su taj sastanak oigledno shvatili kao
uspostavljanje kontakta sa Kotunicom. Tree, Rade Bulatovi je
posle pobune napisao uveni lanak Pobeda patriotizma, u kojem
je proslavio injenicu da e od toga trenutka, od smene Gorana
Petrovia i Mijatovia, dve slube bezbednosti, vojna i civilna, opet
moi uspeno da sarauju. A sada znamo da je vojna bezbednost bila
i te kako umeana u pobunu. Bulatovi bi trebalo da nam objasni ta
je time mislio.
Tamo se od svih koje ste predloili pojavio jedino Aco Tomi i
nekako to odradio.
Nije on nita odradio, nego je predsednica vea meni zabranila legi-
timno pitanje da li je tano da se on vie puta sreo sa Duanom
Spasojeviem, a ne samo onda kada je od njega dobio mobilni sa
kamerom, nego i u svom stanu, i da li je nekome od tih susreta pri-
sustvovao i Milo Simovi, za koga on toboe uopte ne zna ko je. I
onda mene predsednica vea pita a na osnovu ega vi to pitate. Ve
to pitanje nije bilo na mestu, jer ja mogu imati saznanja i ne moram
da objanjavam odakle mi. Meutim, ja joj kaem imam saznanja
iz iskaza Duana Krsmanovia, koji je o tome svedoio. Onda mi ona
zabranjuje pitanje, zbog toga to je branilac Duana Krsmanovia
stavio zahtev da se taj Krsmanoviev iskaz izdvoji iz spisa. Ja kaem
znam, ali vi ga niste izdvojili iz spisa, a sve dok ga ne izdvojite iz
328 329
cinizma koji ljudi ovde gaje prema vlasti em se bogati, em ima
materijalne koristi, em si nedodiriv i iznad svakoga zakona. Pa kako
da ti verujem, ta da ti verujem? Taj sud u stvari nema snage da pozo-
ve te ljude, oni prosto nemaju snage da takve pozive napiu, eto, to
je cela pria. Ne smemo da zaboravimo da je odlazei predsednik
vea, Marko Kljajevi, izjavio da odlazi zbog pritisaka koji se vre na
sud. U ono doba sam mu to profesionalno zamerio. Mislio sam da
je morao da izdri i da ostane u postupku i da se odupre pritiscima,
ali posle svega imam razumevanja za njega, jer moda stvarno, ako
ne moe da se sudi kako treba, i ne treba da se sudi. Pa neu u tome
da uestvujem.
Emisija Peanik, 26. 04. 2007.
Sumnja nee
nestati nikad
Razgovor vodila Danica Vueni
Ulemek ne veruje ni u ta, taj ovek se zaklinjao Miloeviu i sluio
ga, a onda ga je izdao, pa se zaklinjao iniu i sluio ga, pa ga je
izdao, pa se zaklinjao Kotunici izdae i njega. Taj ovek nema
nikakvih ubeenja, to je ovek koji pliva kroz ivot rukovoen svo-
jim interesima i svojom bezobzirnou i, kao i svaki siledija, on je
time u prednosti nad svima nama. On nije govorio ono to misli,
ali su o tome govorili drugi, pre svega svedoci saradnici. Oni su
govorili o nameri da obore tu vladu i dovedu patriotske snage na
elo zemlje. Svi akteri su imali razliite motive. Zemunski klan je
bio jako zadovoljan situacijom u kojoj im Ulemek sa legitimacijom
dravne bezbednosti omoguava da prodaju drogu i da se bogate.
Ja stvarno ne mogu da zamislim da je ovo poslednje suenje za ubis-
tvo Zorana inia. To ne mogu da zamislim. To je nemogue, to je
nemogue. Moda je potrebno da se izmene politike prilike, da se
promene akteri koji su na politikoj sceni. Moda je potrebno da ti
ljudi vie ne budu na tako vanim funkcijama na kojima se nalaze, da
bi mogli biti sasluani. Politiari i vlade u Srbiji jo uvek nisu shvatili
da niko tu nije vean i da se sa vlasti silazi, kao to se na nju dolazi i
da ne moete zapuiti sve rupe. Videemo.
Kada gledate neke od poslanika, ini vam se da je borba za posla-
niko mesto u stvari borba za imunitet.
Imate ljude u vlasti za koje postoji po 15 krivinih prijava. Posebna
sramota je kako odluuju te komisije koje daju imunitet. Imunitet
moe da se d poslaniku samo za ono to je uinio u vrenju svo-
je dunosti i za to on ne moe da odgovara. Ali ako on tue svoju
enu ili napravi saobraajni prekraj, pa naravno da e da odgovara
i za to mu se ne daje imunitet. Meutim, oni su to shvatili kao neku
arobnu palicu kojom su zatieni od svega. A kakvu tetu to nanosi
legitimitetu sistema, ne treba da vam priam. Tu je jedan od izvora
330 331
pa ako nije tako, zato niste umeli da nam objasnite, i ne umete ni
dan-danas, ta je bio cilj vaega sastanka. Kae da mu garantuje-
mo bezbednost. Pa mogli ste mu garantovati bezbednost i posle pet
dana. I zar su potrebni i direktor BIA i ministar unutranjih poslova
i Nikitovi i Stojkovi i Tijani da mu garantuju bezbednost, i da mu
je garantuju tri sata. Zato su oni i zatieni, njih je sudija Mesarevi
zatitila, ali mislim da im je uinila medveu uslugu.
ime?
Time to im nije dozvolila da, ako imaju ta da objasne, to i objasne.
A nas je ostavila da zauvek sumnjamo. Ne znam da li e biti dignuta
nova optunica, protiv koga i kada, ali sumnja koja je stvorena u vezi
sa tim nee nestati nikad. Nikad.
Pitanje je ta ovi ljudi koji su dobili po 40 godina zatvora dobijaju
time to ute.
To je njihova jedina zatita. Oni nisu glupi, oni vide da su se njihovi
prijatelji bavili opstrukcijom toga suenja. Pa kako bi smeli da protiv
toga neto kau ili pokuaju. Stvari nisu tako teke ako se usudite da
mislite, ali u ovoj zemlji je stvorena jedna situacija u kojoj je postalo
opasno misliti. Dok sam obrazlagao svoje predloge, predsedavajua
vea Nata Mesarevi mi je stalno govorila nemojte da zakljuujete.
Pa izvinite, ako obrazlaem svoj predlog, moram da zakljuujem,
znai da mislim. Kada joj je dosadilo da mi govori da ne zakljuujem,
ona mi je rekla onda nemojte da obrazlaete. Kazao sam joj znate,
moda ja obrazlaem i pogreno, ali vi ete sve to da odbijete, pa
pustite me da obrazloim, a vi ete posle rei da je to glupost i da to
nema nikakvog smisla i fno, ja sam zadovoljan. Ali ja imam neku
dunost prema svojoj stranci, prema onome to smatram da je moja
uloga u ovom sudu, da to predloim i da to obrazloim, zato mi to
ne doputate. I ja nisam uspeo da do kraja obrazloim svoj podnesak
i svoje predloge. Na kraju sam kazao pa ako to ne moe, ja u da
sednem, hvala.
Deo snimka tribine u klubu Zeleno zvono u Zrenjaninu.
Emisija Peanik, 31. 05. 2007.
Oni opisuju da su se kretali u kolonama od po 5-6 luksuznih vozila,
koje nije smela da zaustavi nijedna policija. Ulemek je imao dru-
gaiju motivaciju. Vodila se istraga za Ibarsku magistralu, bio je
najuren iz Slube, ostao je na cedilu. U njegovom kompjuteru su
pronaena pisma koja je pisao raznim politikim linostima nudei
svoje usluge. I on se plaio Haga. Nekoliko nedelja pre ubistva, stiglo
je jedno pismo iz Hakog tribunala, u kojem je izraeno specijalno
interesovanje za njega i Zvezdana Jovanovia. Oni koji su Ulemeka
gurnuli u sve to, imali su svoj interes, koji se razlikovao od interesa
zemunskog klana i od Legijinog interesa, a to je bilo da protivno
izbornim rezultatima dou na vlast. Ta mnogostrukost motiva ini
stvar malo nepreglednom.
Po meni, u noi izmeu 2. i 3. maja kada se Ulemek predao, nije
postignut nikakav dil. Ovo je ista teorija, ali mislim da objanjava
sve injenice. Zbog ega bi se Milorad Ulemek predao? Ja mislim da
se on uopte nije predao. Onoga trenutka kada je zavedeno vanred-
no stanje, za taj deo imamo osnova u spisu, on je potpuno otkaio
zemunski klan. Kada su doli da ga pitaju ta sada da radimo, on
je kazao ne znam, idite u umu. On je njih otpisao. On sm je
otiao kod onoga od koga je i dobio nareenje da to uradi i kazao
burazeru, sada me sklanjaj. I taj ga je sklonio. To je bio neko ko je
mogao slobodno da ga transportuje u doba vanrednog stanja, to su
bila vozila koja nisu smela da se zaustavljaju i on je sklonjen tamo
gde ti ljudi dre i neke druge begunce, recimo od Hakog tribunala.
I onda, u jeku predizborne kampanje, njega za ui dovode pred sud
da pria priu o tome kako je sa edom vercovao heroin. Nita oni
njemu nisu imali da obeavaju, jer je on bio pod punom kontrolom
sve vreme, i to je po meni jedina teorija koja je logina. Ne kaem da
se to desilo, kaem da je to jedino objanjenje koje je logino.
Da su se pojavili na sudu, da li biste ih pitali o tome?
Ja bih pokuao da im postavim mnoga pitanja, ali ne oekujem da bi
se oni rasplakali i kazali istinu. Ali, i to znaju ljudi koji rade u sudnici,
svaki odgovor je zanimljiv, jer vodi drugim pitanjima. Recimo, ako
nije bilo tako, a zato ste sakrivali taj sastanak, pa ako nije tako, zato
ste unitili knjigu u koju se upisuje svako ko dolazi u ministarstvo,
332 333
Poto je oigledno da Kotunica nee biti sasluan, recite nam ta
biste ga pitali?
Prvo bih ga kao doktora prava pitao kako je mogao da daje izjave o
trajku u radnim odelima, kada je poznato da policija u doba oruane
pobune nije smela da trajkuje? Poto je izjavio da oni nisu ugrozili
bezbednost, budui da su zauzeli samo polovinu autoputa, pitao
bih ga da li mu je poznato da su povukli obezbeenje svih linosti
koje su bili obavezni da tite? Da li je bio obaveten da je povueno
obezbeenje sa aerodroma Beograd? Da li su mu poznate prie da
su oni nameravali da zauzmu zgradu vlade, da pohapse ministre?
Pitao bih ga ta znai njegova izjava da se Bulatovi sluajno sastao sa
Ulemekom kod Ace Tomia? Kako je mogue to sluajno sastajanje
kod naelnika vojne bezbednosti; zar se tu ulazi i izlazi kako kome
padne na pamet, ili se svaki sastanak belei i zakazuje? Ako se zaka-
zuje, kako se desilo da je Bulatoviu zakazano ba u isto vreme kada
su dolazili Duan Spasojevi i Ulemek? Pitao bih ga na osnovu ega
je nakon Ulemekovog hapenja tvrdio da emo sada saznati istinu?
Kako kao pravnik smatra da e ovek optuen za ubistvo biti glavni
izvor istine o onome to se dogodilo? Takav ovek obino lae, to je
potpuno prirodno i ak mu zakon daje to pravo. Pitao bih ga kako
mu se tom prilikom omaklo da kae Ulemekovo svedoenje, a ne
iskaz. Isto je ponovio i Mihajlov, to znai da su oni znali da e on
svedoiti o tuoj krivici, govoriti o edi Jovanoviu i 600 kilograma
heroina. Pitao bih Kotunicu zato je u onih desetak redova pisma
podrke Aci Tomiu, dok je ovaj bio pritvoren u Sablji ponavljao
uti i izdri. O emu treba da uti? Pitao bih ga kako nije primetio da
sabotaa sudskog postupka dolazi iz njegove stranke.
Kako ocenjujete rad svojih kolega iz odbrane?
Zapanjen sam time ta im je sud sve dozvolio ti njihovi pledoajei
koje ponavljaju svaki put kada ustanu progutali su vie od polovi-
ne vremena. Jo je mnogo gore to to im sud dozvoljava da itavu
odbranu svedu na to da je sve montirano, to je priglupa i neprofesio-
nalna odbrana. Osporavanje svega i tvrdnja o montai podrazumeva
ogromnu zaveru, zaveru hiljada ljudi koji su se namerili da jadnom
Ulemeku nameste krivini postupak, kao da on ne odgovara u jo
pedeset drugih. Od samoga poetka postupka odbrani je dopute-
Pitao bih Kotunicu
Razgovor vodila Jelka Jovanovi
Zamenik specijalnog tuioca Jovan Priji, koji u ime drave vodi
optubu protiv Ulemeka i saoptuenih, pristaje samo na sasluanje
Miroslava Miloevia? Zato odbija druge, Kotunicu pre svega?
Teko mi je da nagaam, ali mislim da se on kree u prilino ogra-
nienim okvirima. Kada to kaem imam u vidu nain na koji je svo-
jevremeno odustao od optunice protiv generala Ace Tomia, efa
vojne bezbednosti u vreme atentata. Priji je odustao od optunice
protiv njega na osnovu istih injenica na osnovu kojih je optunicu
podigao. To moe, naravno, da se radi, nije prekren nikakav zakon,
ali je to vrlo udna okolnost i upuuje da se neto desilo u irem
kontekstu i dovelo do obrta u postupku. To je bila promena vlasti.
Potom su promenjena ustavno-pravna i zakonska reenja, kojima
su tuilatva dovedena u veliku zavisnost od izvrne vlasti. Danas
je izvrna vlast u stanju da efkasno kontrolie tuilatva, a kada jo
stavite sudovima u zadatak da ne menjaju optunice, a javnosti da ne
komentarie presude, onda ste sve uklopili. Tu je negde i odgovor na
pitanje zato tuilac odbija da saslua premijera i ministre.
334 335
atentat spreili. Pa je time V. Popovi odgovoran i za sam atentat. Na
osnovu injenica koje g. varm iznosi kao autor flma, drugi zaklju-
ak se ne moe izvui. Aleksandar Tijani (poznat po izjavi Ako
ini preivi, Srbija nee), ija kua je naruila i fnansirala flm,
smesta je taj zakljuak i doneo i zahtevao od Specijalnog tuioca da
otvori istragu o navodnom zloinu V. Popovia. A neki tabloidi su
onda promptno objavili svoj zakljuak u ogromnom naslovu: Beba
ubica inia.
Na tu vest, g. varm je oprao ruke od cele rabote, izjavom da ne eli
da se njegovo delo koristi u politike svrhe. Meutim, g. varm se,
i pod pretpostavkom da je u celoj stvari bio dobronameran (za g.
Tijania bi to bilo teko pretpostaviti) i motivisan samo eljom za
istinitim obavetavanjem javnosti ipak teko ogreio o svoj poziv.
Naime, on je propustio da se obrati g. Popoviu za objanjenje ove
naizgled senzacionalne, i senzacionalno plasirane injenice. On je
propustio da ovu misteriju rasvetli, recimo, u razgovoru sa novina-
rima koji su pratili suenje Legiji i kompaniji, a propustio je i da se
o tome obavesti kod Specijalnog tuioca, kod sudija koji su ubicama
sudili, ili kod advokata koji su zastupali oteene, ili u MUP-u. Na toj
misteriji je, naravno, insistirala i Legijina odbrana, bez uspeha. Da li
se g. varm zapitao zato? Drugim reima, on je govorio o neemu
o emu ne zna nita i cela misterija je, u najboljem sluaju, plod nje-
gove neobavetenosti, povrnosti i propusta da proveri svoje izvore,
njihovu verodostojnost i poznavanje injenica.
Sada, kada je ovo neznanje i ovaj neprofesionalni odnos prema
injenicama rezultirao javnim tekim optubama njegovog saradni-
ka Tijania protiv Vladimira Popovia, Filip varm ne moe da se
izvue iz cele stvari koju je sam zakuvao izjavom da ne eli da se
njegovo delo koristi u politike svrhe. Svojim neznanjem i neprofe-
sionalnou on je upravo omoguio da Tijani ovako iskoristi njegov
flm. On je makar sada duan da, makar naknadno, prui istinitu i
potpunu informaciju o tobonjoj misteriji fotografja osumnjienih.
Ako je za to spreman, prvi mu stojim na raspolaganju, pored velikog
broja drugih ljudi koje sam pomenuo (svedoka, advokata, policajaca,
ge Mesarevi, g. Prijia, pa i samog Vladimira Popovia). Ako za to
no da maltretira sud i vrea tuilatvo. Oni stalno vreaju tuioca
Prijia, aludiraju da je umean u zaveru, aludiraju ak i na umeanost
suda.
Mislite li da bi sudija Kljajevi insistirao na razjanjenju politi-
kog konteksta ubistva?
Iskreno, mislim da bi.
Postupkom se bave i mediji. Kako ocenjujete njihovu ulogu?
Oni ele da ugode vlastima. U tome je najdalje otiao NIN, koji se
pretvorio u glasilo Ulemekove odbrane, a mislim da pomo i podat-
ke dobijaju i sa druge strane, iz slubi bezbednosti. Ovde, naalost,
ne postoji specijalizacija sudskog izvetaa i mnogi ljudi koji izve-
tavaju su u neprilici. Prosto je neverovatno da niko od novinara ne
pokuava da ukae na protivrenosti koje su se ule tokom postupka.
I urednici ih obeshrabruju suenje prosto nije seksi.

Danas, 14. 07. 2007.
Profesionalni
debakl g. varma
(Dejan Mihajlov, drugi put)
Novinar vaeg lista Filip varm, autor emisije nastale u saradnji
Vreme flma i RTS-a, napravio je u toj emisiji kolosolan profesionalni
gaf. Govorio je o stvarima koje ne zna i o kojima nije ni pokuao
da se obavesti. U svom istraivakom naporu on je, naime, toboe
otkrio senzacionalnu injenicu da je Vladimir Popovi, samo dva
sata nakon ubistva premijera inia, raspolagao imenima i foto-
grafjama glavnih osumnjienih. Odakle bi verovatno trebalo izvui
zakljuak da je propustio da o tome na vreme izvesti organe, koji bi
336 337
Nije jasno, kojim i kakvim zakljucima? Kako vodi tim zakljucima?
(3) Jedan od tih pogrenih zakljuaka vezan je za samu temu flma
Atentat na inia medijska pozadina. Mi se ni na koji nain nismo
bavili istraivanjem kako su predstavnici tadanje vlasti dakle i
Vladimir Popovi doli do saznanja o organizatorima i izvriocima
atentata na premijera.
Upravo tako. A morali ste to objasniti, jer va flm postavlja pitanje:
kako je mogue da se sve znalo unapred, to je nekakva misterija, to
je sumnjivo. I ostavlja gledaoca bez odgovora. (Aleksandar Mandi
kae u flmu: Zapanjujua stvar; Antonela Riha: Znate, tu ja ve
oseam neku vrstu besa. Kako je mogue da postoje ljudi koji su
identifkovani kao kriminalci (...) i da mi onda na dan ubistva premi-
jera dobijemo te iste slike, da su oni osumnjieni ili ve optueni za
njegovo ubistvo? Mislim, to je, to je strano.) U udarnom delu flma
vi se upravo bavite time, ne kako, nego kada je V. Popovi doao do
saznanja o atentatorima. I mirno preputate svojim sagovornicima
da se nad tim, u zabludi, otvoreno zgraaju. Vi ne inite nita da tu
zabludu razbijete, ve je mirno prenosite na gledaoce.
(4) Iz iskaza u naem flmu vidi se samo kada su se i kako fotografje
s njihovim imenima prvi put pojavile u medijima, pa samim time i u
javnosti. I nita vie. Prema tome, ono to vi nazivate kolosalnim pro-
fesionalnim gafom ne stoji jer to, jednostavno, nije bila tema flma.
Tema vaeg flma je pozadina atentata (u redu, medijska). Naslov
sugerie da vi otkrivate do sada nepoznate i znaajne injenice
(pozadinu) atentata. Svakako da u te znaajne nepoznate injenice
ne spada kako je ko od vaih sagovornika saznao za atentat, niti kada
su fotografje objavljene. (Prvo su moda zanimljive, ali irelevantne
line ispovesti, drugo je svima poznato: toga se ionako svi odlino
seaju.) Evo kako je NIN shvatio temu vaeg flma: tri strane teksta
koje se bave vaim flmom imaju naslov ta je Beba znao 12. mar-
ta? Vae kolege u NIN-u su shvatile. Da ne pominjem sve mogue
tabloide sa naslovima poput Beba ubica inia. Ako su vas svi,
i NIN i tabloidi i Tijani i ja, pogreno razumeli, onda je to, ipak,
profesionalni debakl.
Ali dobro su vas razumeli, drugaije vas nije mogue razumeti. Ono
nije spreman, pretpostavka njegove dobronamerne greke, naalost,
pada u vodu. Jer, ne treba zaboraviti da je u toku predizborna kampa-
nja, ba kao i onda kada je sline izmiljene prie na raun istih ljudi,
priao i Dejan Mihajlov u, kako sam ree, aru politike borbe.

Vreme, 13. 03. 2008.
Profesionalni
debakl g. varma 2
Potovani gg. varm i ebiu,
U svome odgovoru na moj tekst pod naslovom Profesionalni debakl
g. varma vi piete:
(1) Ne moemo se oteti utisku da vae pismo zapravo i nije upueno
nama kao autorima flma. Razloga za ovu tvrdnju je vie, pa zato
valja krenuti redom. Mi kao prvo ne otkrivamo tobo senzaci-
onalnu injenicu da je Vladimir Popovi samo dva sata nakon ubis-
tva premijera inia raspolagao imenima i fotografjama glavnih
osumnjienih. Premijer ini je ubijen u 12.25 12. marta 2003.
Fotografje sa imenima osumnjienih stigle su u RTS oko 19 sati istoga
dana. Sloiete se da je izmeu ina atentata i objavljivanja fotografja
prolo najmanje est sati.
Ne vidim nikakvu protivrenost izmeu tvrdnje (a) da je g. Popovi
raspolagao fotografjama dva sata posle ubistva i tvrdnje (b) da su
fotografje objavljene na RTS-u est sati posle ubistva. Jo manje
vidim kako na osnovu toga zakljuujete da moje pismo nije upueno
vama. Non sequitur.
(2) Moda se ovo ini kao puko cepidlaenje, ali nije. Prenebregavanje
injenica poput ove vodi ka pogrenim zakljucima.
338 339
nju lai. Namernim preutkivanjem bitnih injenica novinar ()
grubo povreuje ovaj Kodeks (...) Novinar ne sme slepo da veruje
izvorima informacija (...) Teme kriminala () novinari moraju da
obrauju sa najveom profesionalnom panjom. Da li mislite da ste
ovako postupali?
(5) Nije dobro to generalni direktor RTS-a za lini politiki obraun
koristi deo dokumentarnog flma koji je snimljen u produkciji kue na
ijem je elu, i koji je emitovan u njenom udarnom terminu. Na taj
nain, naruen je kredibilitet i autora i flma, ali i samog RTS-a. Da je
na dokumentarni flm emitovan na nekoj drugoj televiziji, reakcija g.
Tijania moda bi bila razumljivija; ovako, ona to nije. No, mi na ovaj
postupak g. Tijania nismo mogli da utiemo, kao to ni on nije uticao
na formu i sadraj naeg flma.
Ne znam zato reakciju g. Tijania smatrate nerazumljivom.
Naprotiv, mislim da je potpuno razumljiva i da vam je morala biti
(razumljivo) oekivana jo kada ste ulazili u ovaj projekat. Zar vam
nije od poetka bio udan pijetet g. Tijania (obeleavanje godinjice
atentata) prema Zoranu iniu, kada je optepoznato koliko je
otrova i ui on izlio protiv Zorana inia, da ne govorimo o nje-
govoj opsesiji Vladimirom Popoviem? Zar je mogue da vam nije
bila poznata njegova uvena izjava: Ako ini preivi, Srbija nee
(koja odjekuje u iskazu snajperiste Zvezdana Jovanovia: Ubio sam
inia zbog spasa Srbije)? Zar vam stvarno nije bilo jasno emu
e posluiti (emu moe posluiti) va flm, u kome ugledni i asni
ljudi, iz neznanja bude, naizgled razumljive, sumnje prema objektu
opsesivne mrnje g. Tijania? I dalje doputam mogunost da ste bili
naivni. Ali, ako ste bili TOLIKO NAIVNI, to je za profesionalnog
novinara nedopustivo.
(6) Jo manje smo mogli da utiemo na injenicu da je flm emitovan
na poetku izborne kampanje.
Pa kako ste mogli misliti da e g. Tijani kao javni servis takav
poklon propustiti da iskoristi u najboljem trenutku?
Na kraju, jedan dobronameran savet: nemojte vie braniti svoj flm,
stvar samo postaje sve gora.
Vreme, 27. 03. 2008.
to vi pretendujete da otkrijete i otkrivate je iroj javnosti stvarno
nepoznata injenica da je g. Popovi unapred, i pre atentata, znao
da se atentat sprema i ko ga sprema, a nita nije uinio da to sprei.
Ta injenica stvarno izgleda udno onim milionima gledalaca RTS-a
kojima se obraate, jer oni ne znaju injenice bez kojih ne mogu razu-
meti kako je to bilo mogue, sem ako je g. Popovi i sam bio umean
u atentat, makar tako to atentatore nije blagovremeno prijavio. Oni
ne znaju da je ta lica sa fotografja UBPOK traio jo od februara,
od pokuaja atentata kod Limesa, kao to ne znaju ni da je osnovni
formalni dokaz protiv njih pribavljen tek na sam dan atentata (radi
se o izjavi Ljubie Buhe umeta, koju je g. Priji doneo u Beograd 12.
marta ujutro). Vama je jasno da vai gledaoci sve to ne znaju i da bez
te informacije moraju zakljuiti da je to stvarno sumnjivo: ako je g.
Popovi sve to znao unapred onda je svakako umean u atentat. Ali
vi u flmu tu bitnu informaciju preutkujete.
Svakako vam je takoe jasno da su vai sagovornici, koji se u flmu
iuavaju nad time to je g. Popovi imao ove podatke ve dva sata
nakon atentata, poznate javne linosti, novinari, to njihovom iu-
avanju daje poseban kredibilitet. Gledalac svakako ima pravo da
zakljui: ako se i takvi ljudi ude, onda je to stvarno udno. Upravo
na ovaj apriorni kredibilitet vaih sagovornika poziva se i g. Tijani
u svojoj krivinoj prijavi protiv g. Popovia. Moralo vam je biti savr-
eno jasno kakav ete efekat time postii, to jest da e vai gledaoci
izvui pogrene zakljuke. ta drugo ovek moe da pomisli nego
da ste upravo to i hteli? Dodue, mogue je da ni sami niste znali
sve injenice, da su i vas zaveli vai neobaveteni sagovornici (to
bi, ipak, takoe bilo neprofesionalno). Dakle, teoretski je mogue
da je ova injenica i vas udila. Ta okolnost ostaje nejasna i posle
vaeg odgovora. Dakle, jeste li znali da se vai sagovornici zgraaju
u zabludi? Trebalo je da znate, a ako ste znali, moralo se to u flmu
gledaocima i objasniti.
Dopustite da vam citiram va Novinarski kodeks: Novinar je
duan da iznosi proverenu, celovitu informaciju (...) Novinar e se
drati naela da se uju sve strane (...) Izbor injenica mora () da
omoguava () uvid u sve relevantne aspekte nekog dogaaja (...)
Preutkivanje injenica koje mogu da utiu na stav javnosti o nekom
dogaaju, jednako je njihovom namernom iskrivljavanju ili iznoe-
340 341
Naravno da je UBPOK imao listu sumnjivih, ali nije imao dokaze
da ih hapsi, sve do ranog jutra 12. marta 2003. Sve to je utvreno na
suenju atentatorima nema misterije. Samim tim nema mesta ni
krivinoj prijavi tuilatvu, jer tuilatvo sve to ve odavno zna.
Zato sam se javio? Zato to se flm bavi pozadinom atentata, kako
sam naziv flma kae. To je ono to i ja pokuavam da inim, to je ono
to Specijalno tuilatvo stalno obeava. Film varma plasiranjem
svoje misterije zamagljuje to pitanje podgrevajui propalu priu
Dejana Mihajlova, koji je tek na sudu priznao da je lagao u aru
politike borbe. Unoenjem rei pozadina atentata u naslov svoga
flma, autori sugeriu da flmom otkrivaju neto do sada nepoznato i
znaajno u vezi sa ubistvom Zorana inia (ime se moe objasniti
i njegova velika gledanost). Taj naslov odreuje, kako Vasi kae,
anr i svrhu flma. Milioni koji su gledali tu emisiju, naravno, ne
znaju injenice i nisu itali knjigu Mie Vasia, niti su tako pomno
pratili suenje atentatorima. Njima je vrlo uspeno ugraen lani crv
sumnje.
ak je i Sra Popovi zamerio autorima da u flmu nema raskrinka-
vanja () to nije bila ni svrha, ni anr tog flma (videli smo da jeste),
pa se stoga ne moe uzeti kao dokaz zavere i izdaje. Moj odgovor g.
Vasiu: sasvim suprotno od onoga to on tvrdi, ja zameram autorima
flma to u flmu IMA raskrinkavanja. Autori raskrinkavaju, preko
svedoka Rihe, Mandia i Mijaa, da su neki ljudi (Vladimir Popovi)
i pre atentata znali imena, ak posedovali fotografje atentatora
i da su, dakle, atentat morali da spree (zato ga nisu spreili).
Raskrinkanog je potom, logino, tuio Tijani, direktor frme koja
je flm fnansirala.
A varma i ebia nisam optuio ni za zaveru ni za izdaju, ve
za neprofesionalno obavljen posao, pre svega zato to nisu potraili
objanjenje misterije tako to bi uli i drugu stranu. Zar to nije prvo,
zlatno pravilo vae profesije?
Svoj lanak Vasi je naslovio reju istunci. To shvatam kao ono od
smrada niko nije umro.
Peanik.net, 24. 03. 2008.
Danas, 26. 03. 2008.
Od smrada
niko nije umro
U vaem cenjenom listu pojavio se 24. marta 2008. tekst Mie Vasia,
novinara Vremena, pod naslovom istunci, u kome se, dodue
usput, i ja pominjem na nain koji zahteva odgovor. Tekst se bavi
primedbama koje sam stavio na flm Medijska pozadina autora Filipa
varma i Radoslava ebia. Zamerio sam im da su svojim flmom
kao misteriju predstavili injenicu da su neki ljudi u inievoj
vladi samo dva sata nakon ubistva imali spisak sumnjivih, kasnije
osuenih atentatora, a da nisu nita preduzeli da se atentat sprei.
Toj injenici se u flmu iuavaju Aleksandar Mandi i Dejan Mija,
kao i novinarka B92, Antonela Riha. Ono to zameram autorima je
da pitanje koje u flmu postavlja Riha, a koje se namee i iz izjava
Mandia i Mijaa: Kada su sve to znali odmah posle atentata, zato
ga nisu spreili? ostavljaju bez ikakvog odgovora. Autori flma,
nadam se zbog nepoznavanja injenica, to pitanje ostavljaju da visi
u vazduhu kao logino i umesno. Dakle, misterija. Ko je i zato
propustio da sprei atentat? To pitanje, sasvim oekivano, postavlja
i koproducent i fnansijer flma, Tijani (RTS), ali u obliku krivine
prijave Specijalnom tuilatvu za sauesnitvo u atentatu onih koji su
znali, a nisu spreili.
Misterije, naravno, nema. To zna portparolka Specijalnog suda, ljudi
koji su uestvovali u suenju atentatorima, Mia Vasi, poneki vrlo
paljivi italac njegove knjige Atentat na Zorana, moda i varm i
ebi. Veina ostalih je nasela na misteriju. Visokotirani tabloidi
svakako. Preteni deo televizijskih stanica, naravno na elu sa RTS-
om, bez ikakvog komentara prenosi sadraj Tijanieve krivine
prijave zasnovane na senzacionalnoj misteriji, koju lansiraju Riha,
Mandi i Mija u flmu g. varma. Veliki deo javnosti se pita: stvarno,
zato se to ne ispita; zar nije i Dejan Mihajlov pokrenuo to pitanje
oduvek nam je bio sumnjiv taj Beba.
Meni Vasi, dodue sa aljenjem, prigovara zato to uestvujem u
toj suvinoj aferi. Da mu pomognem, stvar je jo gora, ja sam aferu
i pokrenuo videvi da niko ne reaguje.
342 343
neki zatieni, a neki i bez mera zatite. Prema tome, sve je jasno kao
dan. Odbrana optuenih je na sudu pokuavala da to istakne kao
neku misteriju, u stilu kada se znalo, zato se nije spreilo. Sada
se odjednom podgreva ta ista pria. Nadam se da je gospodin Filip
varm, autor dokumentarca, dobronameran, ali u ovom sluaju je
bio krajnje nesavestan i povran, jer se nije javio ak ni Vladimiru
Popoviu da ga pita odakle je on to znao. To bi bilo normalno. Meni
je ao to je gospoa Antonela Riha sa B92 u emisiji dovedena u
situaciju da se iuava. Njena dunost nije bila da zna, ali je to bila
dunost autora. Ti ljudi su doprineli sumnji, odjednom se pojavila
neka misterija i ne moe da se objasni kako su oni doli do tih foto-
grafja samo dva sata posle ubistva. A sve je to raieno i jasno.
Mislite li da je podnoenje zahteva za istragu protiv Vladimira
Popovia i nepoznatih ministara iz inieve vlade neka vrsta
pritiska na Vrhovni sud, koji bi uskoro trebalo da raspravlja o
albama na osuujuu presudu za ubistvo inia?
Mislim da to ne moe da utie. Shvatam da je ovo uinjeno u aru
politike borbe, kao to kae Dejan Mihajlov, i da se ta ista pria, koja
je ve jednom pukla, opet ponavlja u predizbornoj kampanji, opet u
slinom trenutku. Ljude koji to rade ne zbunjuje to to je Mihajlov
na sudu morao da prizna da je lagao. Oni e to ponavljati beskrajno.
Na sudu je ustanovljeno da su na spisku zemunskog klana za likvi-
daciju, pored inia, bili i Vladimir Popovi, edomir Jovanovi,
Gao Kneevi, Goran Svilanovi. Ova pria se javila kao odgo-
vor na Insajder TV B92 o politikoj pozadini ubistva premijera
inia. Jer, moralo se neto kazati. Ba kao to je posle prole emi-
sije Insajder bio uhapen gospodin Rade Terzi, bivi beogradski
okruni javni tuilac, po besmislenoj optubi koja e sigurno pasti,
tako je i posle ovoga Insajdera trebalo preduzeti neto to se zove
umanjivanje tete. To znai, mi emo da ih optuimo, pa e javnost
biti zbunjena time to jedni optuuju druge i izvesti zakljuak da su
moda svi u to umeani. To je ta ideja.
Danas, 18. 03. 2008.
Odgovor na Insajder
Razgovor vodio Aleksandar Rokni
Posle pokuaja atentata kod hale Limes 21. februara 2003, ostalo je
nejasno da li je policija, dok je Dejan Milenkovi Bagzi bio u zatvoru
ili kada je ve puten, uvidom u bazne stanice ustanovila veze koje su
funkcionisale toga trenutka na tom podruju. Policijski inspektori su
shvatili da je re o atentatu i da je u to umean zemunski klan. Naen
je i drugi kamion, koji je kupilo isto lice kao i Bagzijev, i oni su shva-
tili da je ta dva kamiona trebalo da zajedno uestvuju u atentatu na
premijera inia. Znali su ko je Bagzi. Za to vreme, Ljubia Buha
ume daje iskaz van granica drave specijalnom tuiocu Jovanu
Prijiu. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK)
upoznata je sa Buhinim svedoenjem. On detaljno svedoi o tome
da je doneta odluka da se ini ubije, ko je doneo odluku, da su
u to umeani Milorad Ulemek Legija, Duan Spasojevi i zemun-
ski klan. U noi izmeu 11. i 12. marta 2003. tuilac Priji stie u
Beograd sa potpisanom Buhinom izjavom, koja je ve mogla da se
upotrebi, takva kakva je, na sudu. U tom trenutku, sva su imena
poznata i prikupljene su fotografje. Inae, fotografje su jo ranije
bile noene onim prodavcima kamiona da se vidi ko je kupovao te
kamione. Tada se prvi put te fotografje i pominju. Sve je to na sudu
potpuno jasno utvreno. U trenutku kada se desio uspeli atentat na
inia, policija ima spremna sva imena i fotografje ljudi koji treba
da budu uhapeni za pokuaj atentata kod Limesa. Naravno, odmah
objavljuju taj spisak.
Zato od pokuaja atentata kod Limesa do uspelog atentata poli-
cija nije uspela da ih uhapsi?
Prvo, nije postojala Buhina izjava i nisu mogli da krenu, jer nisu
imali taj osnovni dokaz. Drugo, policajci su na sudu svedoili da su
se pripadnici zemunskog klana posle Limesa povukli u takozvane
tekove i prestali meusobno da komuniciraju telefonima, tako da ih
je bilo nemogue nai. Oni su prvi put izali iz tekova da bi izvrili
atentat. O tome su svedoili pripadnici zemunskog klana na sudu,
344 345
zakonu, to ne znai nita. Tano, i karakteristino je da tuilac govori
na tako nejasan i zbunjujui nain.
Postoji sumnja da su DSS i Kotunica lino imali nekakvu ulogu
u pobuni. Kotunica je oigledno imao, jer pobunjenici kau ovo
moe da zaustavi samo Kotunica. Ako Spasojevi kae nemojte da
kaete eelju da smo uspostavili kontakt sa Kotunicom, ako se oni
viaju sa Tomiem i Bulatoviem usred pobune, ako im ovi obeava-
ju da nee krenuti na njih, ako Kotunica ne izvrava svoju ustavnu
obavezu da kao vrhovni komandant ugui pobunu onda je jasno
da nekakva uloga tu postoji, ali da ona nije ispitana. Mislim da e
presuda biti potvrena samo zato da se cela ta pria skine sa dnevnog
reda i da se vie ne pominje. Svakog 12. marta nastane jedna briga
i strepnja da e ta pria opet da se otvori. Oni ekaju da to polako
potone u prolost i da postane neka istorijska misterija, a i takvih
izjava je bilo, da se to nikada nee saznati. Pa ako nee da sazna,
nee se saznati.
Taj sluaj je zatvoren odmah, i to na isti nain na koji nam je opro-
ten genocid. Kada je u Sablji istraga krenula ka Kotunici, odmah se
zavapilo iz Evropske unije nemojte to da dirate, nemate vi snage,
bre, za to. Samo ete da napravite dumbus. On ima vojsku iza sebe i
moete da napravite graanski rat. Nemojte nita da ga pitate, pravite
se ludi. Eto, imate pucae, sudite pucaima i zadovoljite se time...
Mi smo, dakle, stalno tretirani kao neki maloletnici, kao neki olo
koji nije u stanju da rasvetli ovaj sluaj i koji nije zasluio nikakvu
pravdu, i bolje bi mu bilo da se time ne bake, nego da gleda nekako
da zamulja stvari i da ide dalje. Tako nas tretiraju pusti ih, ne znaju
oni za bolje. Lino sam pogoen u svom nacionalnom dostojanstvu
tim stavom.
Emisija Peanik, 18. 09. 2008.
Obeanje
specijalnog tuioca
Imam kolekciju izjava specijalnog tuioca, od one prve kada je kazao:
to emo pokrenuti im vi date zavrnu re, to je bilo pre godinu
i po dana, preko one da e to da raspravi istorija, do one da se eka
pravosnanost presude. Pokazalo se da oni, kada govore o politikoj
pozadini, u stvari misle na Terzia koji je oslobodio Legiju, a znao
je da e ovaj ubiti inia; ili da je politika pozadina ono o emu
pria Tijani, da je u stvari Beba ve dva sata kasnije znao ko su ubice
i da e onda svako pametan razumeti da ih je on i angaovao. Tako
da ne verujem da e specijalni tuilac ita preduzimati. A eleo bih
i moda bi bilo i zgodno da se razjasni da je ta politika pozadina u
stvari krivino delo oruane pobune, u kojoj je Kotunica odigrao
vrlo sumnjivu ulogu, za koju postoje svi mogui dokazi koje je priku-
pio Kljajevi na suenju za atentat na inia. Za mene je to jedina
politika pozadina, iz razloga koje je naveo Priji u optunici da
je oruana pobuna u stvari bila prvi korak ka atentatu, i da su te
dve stvari usko povezane, jer je uspeh pobune stvorio mogunosti i
sredstva, preko zadobijene kontrole dravne bezbednosti.
inia su ubili dravni slubenici. Ljudi koji su radili u dravnoj
bezbednosti su ga ubili orujem koje je uzeto iz dravne bezbednos-
ti, po informacijama koje su dobijene iz dravne bezbednosti. Tako
da upotreba te sintagme politika pozadina zamagljuje injenice.
Re je o oruanoj pobuni, tekom krivinom delu protiv ustavnog
poretka i bezbednosti, a o okolnostima pod kojima je izvreno to kri-
vino delo sasluani su brojni svedoci, prikupljene su izjave od samih
optuenih koji dokazuju da se radilo o oruanoj pobuni. ak postoje
i trake na kojima su snimljeni prislukivani razgovori, u kojima se
esto pominje Kotunica. Dakle, to je za mene politika pozadina,
ali ne vidim da se govori o oruanoj pobuni, nego se stalno govori o
toj nekakvoj fantomskoj pozadini. I onda ljudi s pravom kau: pa to
uopte nije pravna kvalifkacija, ne postoji takav izraz u krivinom
346 347
Koliko vam Subotievi stavovi u tom intervjuu deluju ubedljivo?
Prvo, mora se odmah rei, Stanko Suboti se nalazi pod optue-
njem i svakako ima interesa da injenice predstavlja na nain koji
je koristan za njegovu odbranu. Dakle, mora im se prii oprezno.
S druge strane, ne samo to slika koju on prezentuje, uzeta sama za
sebe, deluje logino i koherentno, ve se uklapa i u mnoge druge
injenice, kako one optepoznate, tako i one ije sam dokazivanje
predlagao u Specijalnom sudu. One se pre svega odnose na podu-
darnost javno iznoenih politikih stavova i ciljeva atentatora i
Kotuniinog okruenja, kao i odnosa, susreta i razgovora na relaciji
Ulemek-Spasojevi-Tomi-Bulatovi-Kotunica-Bagzi-Kajgani-
Joi. Konano, punu panju zasluuju i navodi Stanka Subotia da
za neke od ovih tvrdnji moe da ponudi materijalne dokaze i svedo-
ke. Dakle, bez obzira na procesni poloaj Stanka Subotia, njegove
izjave, iz navedenih razloga, dovoljno su kredibilne da bi zahtevale
ozbiljnu proveru. Istina o atentatu na Zorana inia e isplivati,
ona isplivava postepeno kroz nove i nove delove mozaika i razumno
je oekivati da e se to i nastaviti.
Kao i u procesima za ratne zloine, u procesu atentatorima na
Zorana inia u senci je ostala uloga drave.
Ne znam ta podrazumevate pod dravom? Na osnovu svega to
danas znamo, u doba atentata su pojedini dravni organi vodili
uzajamno suprotstavljenu politiku, politiku reformi protiv politike
kontinuiteta, pod uticajem dve estoko suprotstavljene grupacije,
od kojih je jednu predvodio predsednik vlade, a drugu predsednik
republike. Sukob ini-Kotunica bio je glavno politiko obeleje
celog perioda od 5. oktobra 2000. do atentata 12. marta 2003. Ko
je od njih bio drava? Nakon Miloevievog pada, znalo se da je
Miloevi izgubio, ali ko je pobedio, nije bilo jasno. I oko toga se
vodila bespotedna borba. Sudski proces otpoela je vlada ubijenog
premijera, a zavrila ga vlada Vojislava Kotunice. Specijalni sud
je osnovala vlada Zorana inia, zakon o zatienom svedoku
je takoe donet za vreme te vlade, a druga strana je opstruirala te
napore. Atentatori su otkriveni i dokazi protiv njih prikupljeni za
vreme vlade inieve ekipe, proces je opstruirala potonja vlada
Vojislava Kotunice. Specijalni tuilac postavljen je za vreme prve
Zloin bez kazne
Razgovor vodio Bojan Toni
Da li u intervjuu Stanka Subotia Jutranjem listu nalazite potvrdu
svoje ideje da postoji politika pozadina atentata na inia?
Intervju Stanka Subotia svakako sadri tvrdnje koje se uklapaju u
ceo onaj niz dokaza koje sam predlagao na glavnom pretresu, a koji
bi da su izvedeni pomogli da se rasvetli politiki kontekst toga
dogaaja. To se, pre svega, odnosi na medijsku kampanju iz DSS-a
da se ini povee sa vercom cigareta, da se oznai kao mafja,
ime se pripremao teren da se atentat na njega pripie tobonjem
unutranjem obraunu mafje. Tako neto i jeste pokuavano u izja-
vama samog Kotunice, Nalia, Joia, Tijania, koji su te tvrdnje
zasnivali na pisanju Pukanievog Nacionala, kao i na pismima Ljilje
Buhe, pisanim po diktatu Ulemeka i Spasojevia. Dakle, radilo bi se o
sinhronizovanoj kampanji Kotuniinog okruenja i kasnijih ubica.
Suboti takoe tvrdi da je u Kotuniinom kabinetu postojala
neformalna grupa koja je vodila tu kampanju, na elu sa Radetom
Bulatoviem, Draganom Joiem, Aleksandrom Tijaniem i
Aleksandrom Nikitoviem... Ja sam na sudu predlagao sasluanje prve
trojice, ali je Sud taj predlog odbio. Zanimljiva je i tvrdnja Subotia
da su tekstovi Nacionala prevoeni u Kotuniinom kabinetu i sla-
ni tuilatvu u Bariju i Uredu za borbu protiv korupcije Evropske
unije. A posebno je zanimljiva tvrdnja Subotia da poseduje mate-
rijalne dokaze i svedoke o tome da je Duan Mihajlovi pokuao da
ga reketira za 15 miliona evra, da bi ga zauzvrat skinuo sa liste lica
sumnjivih za verc duvana. Ako stvarno postoje takvi dokazi, onda
bi se mnogo lake razumelo neobjanjivo i niim izazvano, spontano
i strasno istupanje Duana Mihajlovia, kada je naknadnom pameu
u Poligrafu Jugoslava osia iznenada otkrio da iza atentata na
inia stoji, u stvari, Vladimir Beba Popovi, da je to ta politika
pozadina za kojom svi uzaludno tragaju na pogrenom mestu. I to u
vreme kada je na elu unutranjih poslova bio Dragan Joi.
348 349
Gospoa Nata Mesarevi je vrlo neprofesionalno zavrila taj postu-
pak. Dau vam samo jedan primer. Ona je nezakonitim odlukama
spreila potpuno sasluanje generala Ace Tomia, koji je imao mno-
go toga da kae o svojim susretima sa Ulemekom i Spasojeviem,
o kojima su govorili neki svedoci. Drugi primer: ona je zastupnike
oteenih nezakonito onemoguila da izvre uvid u transkripte
razgovora voenih na relaciji Dejan Milenkovi-Biljana Kajgani, u
kojima se, prema naim pouzdanim informacijama koje su dospele i
u javnost, sugerisalo Milenkoviu da d lani iskaz i to predstavljalo
Milenkoviu kao ideja najmonijih ljudi u zemlji, lako prepoznat-
ljivih inicijala D.J. i R.B. Samo zbog te dve stvari gospoa Mesarevi
bi trebalo da bude razreena sudilake dunosti. Meutim, ona je
nagraena postavljanjem na mesto predsednika Vrhovnog suda, sa
koga je posle slala sudovima u Srbiji raspise da ne rade nita na pred-
metima u kojima je tuena drava. ta jo rei?
E-novine, 14. 05. 2009.
Nezavreni proces
Koje delo je optuenima stavljeno na teret
Proces atentatorima na predsednika prve demokratski izabrane
vlade posle Miloevia tokom etiri godine svog trajanja u naoj
javnosti uporno je pogreno nazivan suenjem za ubistvo inia.
Krivino delo koje je optuenima stavljeno na teret, meutim, nije
bilo krivino delo ubistva. Optuenima se sudilo za dva krivina
dela: udruivanje radi neprijateljske delatnosti(lan 136 OKZ) i
ubistvo predstavnika najviih dravnih organa (lan 122 OKZ).
Dakle, optuenima se uopte nije sudilo za krivino delo ubistva.
Ubistvo je delo koje za zatitni objekat ima ivot i telo, sistemski se
nalazi u drugom poglavlju Krivinog zakona, a u doba savezne dra-
vlade, druga ga je smenila. Predsednik Vea je doao na svoje mesto
pod inievom vladom, pod Kotuniinom je demisionirao sa
objanjenjem da ne moe da sudi pod pritiskom. Sud i Tuilatvo
su, naravno, dravni organi, ali koje drave?
Da li je tuilatvo moglo ili moralo da proiri optunicu?
Ja sam na glavnom pretresu obrazloenim pismenim podneskom
predloio da se optunica protiv Ulemeka proiri i optubom za oru-
anu pobunu iz novembra 2001. Sudija Kljajevi je izveo niz dokaza,
iz kojih je postalo oigledno da je Ulemek bio organizator te pobune
kojoj je cilj bio dravni udar. Po Zakonu o krivinom postupku, kada
tuilac tokom postupka po jednom delu ustanovi da postoji osno-
vana sumnja da je poinjeno i neko drugo delo, duan je da i za to
delo podnese optunicu. On to moe uiniti u posebnom postup-
ku, a moe i proiriti optunicu u tekuem postupku. Ovde je bilo
potrebno proiriti optunicu iz dva razloga: prvo, iz ekonominosti,
jer potrebni dokazi su ve izvedeni pred sudom, pa nema smisla
ponovo ih izvoditi u nekom novom postupku. I drugo, prema stavu
samoga Tuilatva iznetom u optunici, oruana pobuna i atentat su
i objektivno i subjektivno povezani, cilj im je bio isti, ruenje vlade
Zorana inia; umiljaj i motivi Ulemeka su isti, dovoenje na vlast
patriotske vlade, tako da dva dela stoje i u kauzalnoj vezi. Naime,
u samoj optunici se kae da je uspeh oruane pobune atentatore
ohrabrio da u istom cilju upotrebe i druga sredstva, kao to je ubistvo
premijera.
Da li je predsedavajui vea mogao iz postupka da naloi pokreta-
nje istrage protiv ljudi koji nisu obuhvaeni optunicom?
Naravno da nije. Pokretanje istrage uvek je zadatak tuilatva. S druge
strane, predsedavajui Vea mogao je da saslua kao svedoke ljude iz
politike, koji su oigledno kontaktirali atentatore pre atentata, vodili
s njima politike razgovore, delili iste politike ciljeve, neinjenjem
pomagali oruanu pobunu, svojim javnim izjavama je podravali,
a kasnije tokom postupka zavodili javnost i dravne organe lanim
optubama koje su pogodovale atentatorima, na primer, kriom i
nezakonito se sastajali sa odbeglim Ulemekom itd. Atentat je politi-
ko delo i politiki kontekst toga dela se morao ispitati.
350 351
cije poeli su 6. oktobra 2000. Nukleus i glavna poluga Miloevieve
politike bili su vojska i policija, a unutar njih takozvane bezbednosne
strukture. Restauracijski napori bili su oigledni odmah, pre svega
u nastojanjima desnog krila DOS-a da zatiti Miloeviev aparat
od reformisanja, lustracije i odgovornosti, pod izgovorom da bi to
destabilizovalo zemlju. Upravo ovaj aparat pojavie se u optunici o
kojoj govorimo kao okosnica zloinakog udruenja. Pobunom JSO
iz novembra 2001. poniteni su pokuaji reformisanja toga aparata
kao nukleusa staroga reima, a iz toga aparata godinu dana kasnije
regrutovani su i atentatori.
Puzei dravni udar
Prema optunici, ovaj puzei dravni udar zapoeo je jo novem-
bra 2001, neposredno nakon predaje Slobodana Miloevia Hakom
tribunalu. Dakle, onoga trenutka kada su atentatori i njihovi nalo-
godavci morali izgubiti svaku nadu da bi se Slobodan Miloevi
mogao vratiti na vlast politikim sredstvima. Taj dravni udar, prema
zavrnoj rei Specijalnog tuioca, zapoinje stvaranjem zloinakog
udruenja koje organizuje oruanu pobunu Jedinice za specijalne
operacije (Crvenih beretki)
33
. Oruana pobuna je teko krivino delo
(lan 124 OKZ) protiv ustavnog poretka, ali poto pobuna uspeva,
lanovi zloinakog udruenja ostaju nekanjeni, tavie, prema
optunici, oni bivaju ohrabreni da svoj cilj nastave da ostvaruju i
drugim sredstvima, to jest ubistvima. Drugim reima uspeh orua-
ne pobune bio je prvi korak na putu restauracije i poraz prve demo-
kratske vlade
34
i on je stvorio uslove da se puzajui udar nastavi
ubistvom premijera inia, koje je imalo za posledicu i pad itave
njegove vlade. Da li treba podseati da je pobuna uspela pre svega
zbog politike podrke koju je imala, i da bi taj uspeh bio nemogu
33 Kad god pomislim na Zorana inia setim se onog kadra, snimljenog
nou, u kome on dolazi meki na rupu, to jest prelazi nekih dvadesetak koraka
odvratnom, izbetoniranom stazom osvetljenom ugavim neonskim svetlom i ulazi
u kasarnu JSO u Kuli. Ispred ga eka njegov budui delat, ali on koraa odluno,
reen da ide do kraja. Taj trenutak veoma podsea na onaj u kome, svestan da ini
moda fatalni korak, Orfej silazi u Tartar, proavi pored besnog Kerbera. (Goran
Markovi, Zoran ini, ili o hrabrosti, blog B92, 11.03.07).
34 U svom svedoenju na glavnom pretresu, svedok Goran Petrovi, bivi
naelnik Slube bezbednosti, ovako opisuje okonanje oruane pobune: U tom
trenutku drava je predala vlast kriminalcima.
ve bilo je ak inkriminsano i drugim zakonom (republikim). Dela
koja se optuenima stavljaju na teret optunicom su dela koja imaju
za zatitni objekat ustavni poredak i bezbednost zemlje. Ubistvo se
kod jednog od ova dva dela pojavljuje samo kao specifno sredstvo
izvrenja toga dela, ija je sutina napad na ustavni poredak i bez-
bednost. Najprostije reeno, ubistvo je delo kojim se napada ivot,
dela koja se optuenima stavljaju na teret su dela kojim se napada
drava.
Spasavanje Srbije
Specijalni tuilac je kvalifkovao delo optuenih kao dravni udar,
jer je dokazima prikupljenim u istrazi ustanovljeno da njihova name-
ra nije bila da ubiju Zorana inia, ve da po reima samog
Zvezdana Jovanovia, koji je povukao oroz snajperske puke 12. mar-
ta 2003 spasu Srbiju, to jest da umesto izdajnike dosovske vlade
na vlast dovedu prave patriote. Dakle, njihov umiljaj i namera bili
su upravljeni na nasilno obaranje prve demokratski izabrane vlade, tj.
dravni udar kojim bi se praktino izvrila restauracija Miloevievog
reima, koji je takoe nazivao svoj reim patriotskim, za razliku od
opozicionih izdajnika. Tvrdnja da je cilj zloinakog udruenja bila
restauracija Miloevievog reima moe izazvati dve primedbe: prvo,
da je to bio komunistiki reim, koji je istorijski nepovratno nestao
i koji se ne moe restaurirati; i drugo, da se Miloevi u trenutku
izvrenja dela nalazio u Hagu i da je njegov povratak nemogu.
Meutim, ove primedbe ne stoje. Jasno je da sutina Miloevievog
reima nije bila izgradnja socijalizma ili ostvarenje komunistike
utopije. Dimne zavese koje je stvarala Mirjana Markovi od objek-
tivnog posmatraa ne mogu sakriti jasnu injenicu da je sutina toga
reima bila: na unutranjem planu, prekrajanje unutranjih granica
bive Jugoslavije posredstvom sile, a na spoljanjem planu, dizanje
zida prema zapadu i okretanje Rusiji i Kini. Komunistiki pedigre
te vlasti bio je tu sasvim sekundaran. injenica da je Miloevi u
Hagu, i injenica vojnog poraza koji je zaustavio osvajake ratove,
same po sebi ne predstavljaju prepreku reastauraciji politike toga
reima. Ciljevi te politike mogu biti privremeno i delimino odloe-
ni, a ona se moe voditi i bez Miloevia, sa ljudima koji su mu 24.
septembra 1999. dali dva miliona glasova. U stvari, pokuaji restaura-
352 353
izjavama, postupcima i pritiskom na medije normalan tok procesa,
neprikriveno ustajui ak i u odbranu samih atentatora.
36
Dva lica jednog suenja
Nastala je jedna neobina i retka situacija: postupak koji je zapoeo
pod jednom vladom iji je premijer ubijen, morao se nastaviti pod
drugom, koja je imala politiku korist od toga ubistva
37
. Iz te nove
vlade odmah je poela opstrukcija sudskog procesa, odatle su poe-
le da dolaze ideje da Specijalni sud treba ukinuti (ministar pravde
Zoran Stojkovi), pa onda da (nakon podizanja optunice) sve treba
vratiti u stadijum istrage (ministar unutranjih poslova Dragan
Joi), jer je proces montiran od pravih ubica (Gradimir Nali),
koje treba traiti u samoj vladi Zorana inia (generalni sekretar
vlade Mihajlov). Pod tom novom vladom, Specijalni tuilac Priji,
autor optunice, morao je da ustupi svoje mesto novom tuiocu,
njegov zamenik Radovanovi je uhapen pod optubom da je svojoj
supruzi odao dravnu tajnu, a predsedavajui vea Marko Kljajevi
naputa proces i sud sa obrazloenjem da ne moe da sudi pod
pritiskom. Pripadnici policije koji su se istakli u vanrednom stanju
otkrivanjem i hapenjem atentatora, izloeni su sistematskoj istki,
hapenjima, smenama sa vanijih funkcija. Ubijena su dva svedoka,
vaan svedok-saradnik, i jedini svedok koji je prepoznao optuene
atentatore. Ministri Joi i Stojkovi i direktor BIA Bulatovi tajno
se sastaju sa prvooptuenim dok se on nalazi u bekstvu, povlai se
optuba protiv generala Ace Tomia i Borislava Mikelia.
U toj atmosferi otpoinje suenje agresivnom zloupotrebom proces-
nih ovlaenja od strane advokata odbrane podnoenjem krivinih
prijava protiv sudija, samovoljnim naputanjem glavnog pretresa.
Proces danima ne moe da pone, a ove zloupotrebe prava na odbra-
nu ostaju nesankcionisane. Na optuenikoj klupi vlada oputena
i vesela atmosfera u kojoj esto uestvuju i uvari. Optueni prete
36 Vidi: Marija Obradovi, Sudski proces optuenima za atentat na premi-
jera Zorana inia u zborniku Zoran ini, etika odgovornosti, Helsinki odbor,
2006, str. 327-379.
37 U izvetaju Evropske komisije o napretku Srbije i Crne Gore u 2005, koji
je objavio Danas 14.11.05, kae se da su primeeni oigledni pokuaji pojedinih
lanova Vlade da se meaju u rad sudstva.
da su Predsednik drave i Vojska u tom trenutku izvrili svoju ustav-
nu obavezu i pobunu uguili?
Nezavreni proces
Po mom miljenju, restauracija (bivi premijer ivkovi to zove
kontrarevolucijom) je uspela, uprkos injenici da se njoj jo uvek
ponekad ponegde daje otpor. Ta injenica objanjava i skromne
domete upravo zavrenog procesa. Dravni udar je uspeo. Naime,
kao to je uspeh oruane pobune onemoguio kanjavanje pobu-
njenika, tako je upravo ubistvo tadanjeg predsednika vlade (koje
je gotovo automatski dovelo i do ruenja tzv. dosovske vlade) one-
moguilo kanjavanje svih zaverenika. Dodue, u vanrednom stanju,
koje je atentatore, po sopstvenom priznanju, iznenadilo, pohvatani
su i optueni neposredni izvrioci, ali je tadanja vlada ostala suvie
slaba (kratkog veka) da bi bila u stanju da razotkrije i sankcionie
celu zaveru (organizatore i nalogodavce).
U tome je odreenu ulogu odigrala i tzv. meunarodna zajednica,
koja nije razumela prirodu samoga dogaaja i koja je insistirala da
istraga ne ide u loginom pravcu istraivanja umeanosti politikih
protivnika te vlade, u iju korist je udar i planiran. Moe se samo
pretpostaviti da je u tom trenutku prevladao (moda i opravdan)
strah, kako kod meunarodnih faktora tako i kod same vlade Zorana
ivkovia, da bi svaki pokuaj istraivanja te politike pozadine
mogao dovesti do destabilizacije zemlje, pa, imajui u vidu politiku
orijentaciju Vojske, ak i graanskog rata.
35
Sa konanim padom
inieve vlade, tj. sa konanim uspehom zaverenika, takav tok
procesa postao je i praktino nezamisliv. tavie, iza zatvorenih
vrata, bez obrazloenja, povuena je optunica protiv generala Ace
Tomia, a korisnici udara otvoreno i agresivno minirali su svojim
35 Kako NIN saznaje, na ovonedeljnim redovnim konsultacijama ambasa-
dora vodeih zapadnih zemalja u Beogradu, prvi put od uvoenja vanrednog stanja
i konsolidacije vlasti, preovladao je ton blage zabrinutosti... Vlada Zorana ivkovia
dobila je jasan signal u tom pogledu (neete valjda biti toliko glupi da privodite
Vojislava Kotunicu), o emu verovatno svedoi i iznenadna poplava izjava njego-
vih politikih partnera da privoenje Kotunice ne bi ostavilo dobar utisak (Ljiljana
Smajlovi u tekstu Peanik, NIN, 17.04.03).
354 355
Samo suenje je imalo niz drugih aspekata i stoga mi nije bila name-
ra da na ovom mestu prikaem itav tok i punu sadrinu procesa.
Da bi se ira javnost upoznala sa pokuajem rasvetljavanja politike
pozadine atentata i odbijanjem suda da se u to rasvetljavanje upusti
dovoljno je bilo da se na ovom mestu predoi samo na Predlog za
proirivanje optunice i Predlog za dopunu dokaznog postupka (uz
priloge i pismene dokaze koji su podastrti sudu), kao i Odluka suda
da odbije ove predloge. Zavrna re predstavlja rezime i osvrt na
odluku suda po ovom pitanju, dok je misterija transkripta razgovora
izmeu Biljane Kajgani i Dejana Milenkovia, najbolja ilustracija
nespretnog i nezakonitog rada suda, u pokuaju da se zatakaju
injenice koje otvaraju pitanje meanja u sudski postupak pojedinih
visokih predstavnika izvrne vlasti.
Uvodno poglavlje u knjizi Sre Popovia
Nezavreni proces, Helsinki odbor, 2007.
svedocima i Specijalnom tuiocu, vreaju sud i ostale uesnike
postupka. Njihovi simpatizeri demonstriraju u sudnici sa upadljivim
oznakama Crvenih beretki (to sud tolerie), reaju se pretnje majci
i sestri Zorana inia i samim sudijama. Prvooptueni postaje
medijska zvezda.
Odbrana optuenih gotovo iskljuivo se sastoji u niim potkreljenim
tvrdnjama da je njihovim klijentima sve montirano, nameteno,
materijalni dokazi su podmetnuti, priznanja iznuena, svedoci
i vetaci od strane Specijalnog tuioca podueni da lau. Ovakva
odbrana naravno nije dozvoljena, jer u stvari predstavlja niz optubi
za teka krivina dela zloupotrebe poloaja od strane velikog broja
slubenih lica, ali sud na to ne upozorava branioce, a veina medija
savesno prenosi ove klevete, bez ikakvog komentara. U takvim okol-
nostima bilo je vrlo teko pokuati da se rasvetli politika pozadina
atentata, ali se to prosto moralo uiniti. U sudskom postupku svi
uesnici imaju razliite, zakonom odreene uloge i dunosti. Te
dunosti se moraju izvravati bez obzira na ono to ine drugi ues-
nici postupka i bez obzira na okolnosti koje vladaju van sudnice, u
politikoj stvarnosti, u drutvu. Ova knjiga govori o tome.
Ono to se dogodilo 12. marta 2003. ne moe se razumeti ako se
ne razume ta se dogodilo novembra 2001. Ja sam zato predloio
da se optunica proiri optubom za oruanu pobunu. Jula 2005.
specijalni tuilac je obeao da e oformiti taj predmet im se zavri
ovo suenje, ali iz nekih nedavno objavljenih izjava vidim da sada
prema tome ima neke rezerve
38
. Dokazi koje sam na suenju predlo-
io imali su svrhu da razjasne upravo politike injenice i okolnosti
o kojima sada govorim. Kao to je poznato, sud je te predloge odbio.
Obrazloenje koje je sud za tu odluku dao, potpuno je neodrivo, i
ja sam se jedino time bavio u svojoj zavrnoj rei, jer je to, budui da
oteeni nema pravo albe, bila poslednja prilika da se to uini.
38 U nedavno objavljenom intervjuu, specijalni tuilac Slobodan
Radovanovi na pitanje novinara o pokretanju postupka za oruanu pobunu odgo-
vara: to se tie ovog pitanja Crvenih beretki, o kome je u poslednje vreme bilo
puno rei u medijima, sve to vidim kao pokuaj pritiska na rad pravosua. Konk-
retno i na rad Specijalnog tuilatva, jer se navodno oekuje, prema izjavama poje-
dinih, pokretanje postupka. (Srbijom treba da vlada pravo, a ne kriminal, Pravda u
tranziciji, broj 9, april 2007).
356 357
Ko je izgubio Kosovo?
Septembra 1990, u organizaciji tadanje Udruene jugoslovenske
demokratske inicijative (UJDI), odrana su dva okrugla stola na
temu Kosova, uz uee jednog broja nastajuih politikih orga-
nizacija i pojedinaca iz itave Jugoslavije, kao i predstavnika alter-
nativnih organizacija Srba i Albanaca sa Kosova. Na drugom od ta
dva sastanka, 1. marta 1990, imenovana je nezavisna komisija koja
je trebalo da analizira problem Kosova i predloi metodologiju nje-
govog reavanja, koja bi se razlikovala od tada postojee neefkasne
politike progresivnog zaotravanja odnosa sa kosovskim Albancima,
ovinistike propagande i represije. Komisija je zavrila svoj zada-
tak septembra 1990. i objavila svoj izvetaj u knjizi pod naslovom
Kosovski vor. Zakljuci toga izvetaja i danas su interesantni, jer se
iz njih moe shvatiti kako i zato je izgubljeno Kosovo i ko je za to
odgovoran.
Gledano iz dananje perspektive, ovaj izvetaj otkriva dve vane stva-
ri koje se tiu dalje sudbine Kosova. Prvo, da je jo 1990. bilo jasno
da je tadanja politika srpskog reima i Slobodana Miloevia vodila
u poraz i drugo, da je takvoj politici jedna politiki zrela i odgovor-
na opozicija morala da se suprotstavi, upravo u zatiti autentinog
nacionalnog interesa, jer bi se tim otporom bar stvorili uslovi da se
nakon eventualnog dolaska opozicije na vlast problem Kosova reava
drugaijim, demokratskim metodama, analizom sukoba, dijalogom
i pregovaranjem. Zato opozicija nije ovako postupila? Zato to je
bila uplaena uspehom Miloevievog populizma i plebiscitarnom
podrkom srpske javnosti njegovoj agresivnoj (samoporaavajuoj)
politici na Kosovu. Kratkovidi oportunizam zahtevao je da se pri-
druite onome koga ne moete da pobedite.
Meutim, srpska opozicija time je samu sebe uinila saodgovor-
nom za konani gubitak Kosova. U tom smislu, premijer Kotunica
nije mogao biti ubedljiv kada je u Ujedinjenim nacijama pledirao
da se uzme u obzir da sadanja vlast ne treba da plaa pogreke
Miloevievog reima, jer se u odnosu na kosovski problem poli-
tika opozicije, a naroito politika Vojislava Kotunice ni u emu
6.

KOSOVO
Dakle, nacija je kako nas ui Fihte tvorevina histeroidna iz
svoga temelja. Da bi rasla, ona sebe samu moralno mamuza;
da bi bila uverljiva, ona javno proizvodi i izvodi samu sebe.
Nacija je histerini i panini informacioni sistem koji sam sebe
neprestano uzbuuje, izaziva stres, samoterorom se dovodi u
stanje panike i time sam sebe impresionira, kako bi sebe kao
zajednicu stresa koja oscilira u samoj sebi uverio da zaista postoji.

Peter Sloterdajk
358 359
Dakle, tako je otpoela bespravna gradnja drav koja se sada samo
legalizuje. A tu bespravnu gradnju podravala je i srpska opozici-
ja. Pre svih, Vojislav Kotunica. (Njemu je samo smetalo to to je
Miloevi komunista). Evo, ukratko, kako su izgledali zakljuci te
Nezavisne komisije one daleke 1990:
Zakljuci izvetaja Nezavisne komisije
septembar 1990.
Jedan od zadataka koji je bio stavljen pred Komisiju bio je i taj da
predloi nain produetka dijaloga o Kosovu. Prilikom podnoenja
prvog izvetaja Komisije na zajednikom sastanku Jugoslovenskog
foruma za ljudska prava i pravnu sigurnost graana i Udruenja za
jugoslovensku demokratsku inicijativu o temi Ljudska prava na
Kosovu i u Jugoslaviji, odranom 9. juna 1990. u Beogradu, Komisija
je u est taaka sastavila svoj predlog o nainu produetka dijaloga.
Tih est taaka moglo bi se ukratko rezimirati na sledei nain:
prvo, Komisija je predloila da se propagandistiki prilaz temi zame-
ni analitikim; drugo, da se razgovor vodi na univerzalnoj ravni,
kakva je, na primer, ravan zatite svih politikih manjina; tree, da
se u tu svrhu izgradi sistem institucionalno razraenih, operaciona-
lizovanih i sankcionisanih garancija zatite manjina; etvrto, da se na
tim poslovima angauje u to veoj meri nauka (socioloka, demo-
grafska, pravna); peto, da se pokua obezbediti uee novoosnova-
nih stranaka u iznalaenju reenja; esto, da se problem Kosova stavi
u perspektivu svih tekuih promena u Jugoslaviji i Evropi (demokra-
tizacija, evropska integracija i slino).
Iako Komisija ostaje kod svih iznetih predloga, moramo naalost
konstatovati da je produetak dijaloga danas, samo etiri meseca
kasnije, mnogo neizvesniji i udaljeniji. Efekti zapenuane propa-
gande i represivne politike voene na Kosovu doveli su do duboke
radikalizacije obe pozicije, do kristalisanja meusobno iskljuivih
zahteva za potpunom vlau na istoj teritoriji, do apsolutnog uza-
jamnog nepoverenja. Stie se utisak da je jedna pogrena politika
na Kosovu reena da u njoj istraje do svog potpunog poraza. Ona,
raspolaui silom, ne vidi ta bi dijalogom mogla dobiti. Na pokuaje
posredovanja, recimo od strane UJDI-ja ili od strane SIV-a (u okto-
nije razlikovala od politike Miloevievog reima. Ne razlikuje se ni
danas, kada je ta opozicija na vlasti. Prilikom nedavnog izglasavanja
Rezolucije o Kosovu, sadanji predsednik SPS Dai s pravom je pri-
metio: Ne znam emu je bilo potrebno da nas 5. oktobra smenjujete,
kada vodite nau politiku.

Dananjim itanjem ove knjiice (Nezavisna komisija: Kosovski vor.
Titograd: Chronos, 1990), otkriva se takoe da su motivi ondanjeg
SPS i dananje narodnjake koalicije i premijera Kotunice potpuno
identini kada javnosti nameu Kosovo kao jedino relevantno poli-
tiko pitanje. To je isti pokuaj da se (kako je 1990. reeno) forsi-
ranjem problema Kosova jedna anahrona stranka odri na vlasti.
Najkrae reeno, Kosovo je izgubljeno zbog politike Slobodana
Miloevia, ali i zbog politike srpske opozicije koja je danas na vlas-
ti. Zato naknadna indignacija dananjih srpskih vlasti, optube na
raun biveg reima i krokodilske suze narodnjake koalicije deluju
neiskreno i licemerno. (Na jednoj nedavno objavljenoj otroumnoj
karikaturi Coraxa, Vojislav Kotunica je prikazan kako lije potoke
suza kojima, istovremeno, pere ruke).
Uz aplauze srpske opozicije (i Vojislava Kotunice), Miloevieva
Srbija je prva razvalila okvire Ustava SFRJ donoenjem ustava
Srbije iz 1990, kojim se jednostrano deklarisala kao samostalna i
nezavisna, i proglasila princip da granice povlai jai (Slobodan
Miloevi), odnosno da pobedniku pripada plen (Kosta avoki).
360 361
Njen zadatak bi svakako bio da reinterpretira srpski interes, pa
makar zbog toga od vladajue stranke bila optuena za nacionalnu
izdaju. Jer, jasno je da ne moe biti u srpskom nacionalnom interesu
da se odlau procesi demokratizacije; da se iri ksenofobija; da se
Srbija izoluje unutar Jugoslavije, unutar Evrope, pa i sveta; da se daju
argumenti secesionistikim aspiracijama ne samo Albanaca, ve i
drugih naroda u Jugoslaviji; da se razbija federacija koja jedina moe
okupiti srpski narod u jednu dravu.
U srpskom je nacionalnom interesu da se pokua otvoriti dijalog sa
Albancima; da se prizna alosno stanje ljudskih prava na Kosovu; da
se sa Albancima jo jednom pokuaju zasnovati odnosi koegzistencije
namesto odnosa meusobne dominacije dveju etnikih grupa; da se
razdvoji pitanje separatizma i secesionizma od svih ostalih kosovskih
problema; da se stvori jedna kredibilna srpska politika, koja bi otvorila
mogunost za artikulisanje razumne pozicije koju bi i ostali morali
prepoznati kao takvu. Drugim reima, mogunost produetka
dijaloga o Kosovu danas iskljuivo zavisi od sposobnosti srpskog
naroda da iznedri takvu opoziciju koja bi bila u stanju da samostalno
i odgovorno redefnie i reinterpretira autentini, realni i dugoroni
srpski nacionalni interes.
Poto je Izvetaj Komisije ve dobio svoju konanu formu, dogaaji
su ga pretekli, pa bi se ak moglo rei da je u izvesnom smislu postao
i iluzoran. Naime, posle donoenja Programa za ostvarivanje mira,
slobode, ravnopravnosti, demokratije i prosperiteta SAP Kosova
(Slubeni list SRS, br. 15/1990), rasputanja kosovske skuptine,
poslanike ustavne deklaracije, tzv. kaanikog ustava i nacrta novog
ustava Srbije postalo je jasno da se radi o dvema pretenzijama na
suverenitet na istoj teritoriji, odnosno, reeno jezikom naeg izveta-
ja: o pokuaju ustavnopravnog institucionalizovanja dominacije i na
jednoj i na drugoj strani.
Rezultat pipavog rada na prikupljanju, obradi i interpretaciji inje-
nica Komisiju je doveo do zakljuka koji su dogaaji nedvosmisleno
potvrdili, da je sav na uloeni trud praktino suvian. Sada, kada
su karte konano otvorene, vidi se ono to je Izvetaj i nasluivao da
je sve to je poslednjim dogaajima prethodilo bilo samo predigra,
taktiziranje i propagandni rat, kojima je pripremano iznoenje zah-
teva za suverenitetom, bilo u vidu praktinog ukidanja autonomije,
bilo u vidu konstituisanja kosovske republike.
bru 1990), ta politika je reagovala nervozno i odbojno. Stie se utisak
da, gradei svoj legitimitet iskljuivo na eskalaciji kosovskog suko-
ba, ona ne nalazi nikakav interes u njegovom mirnom, dijalokom
reavanju. tavie, svaki takav pokuaj ona proglaava nacionalnom
izdajom, ako je iniciran unutar Republike, odnosno antisrpskom
zaverom, ako je iniciran od spoljnih inilaca.
U takvim okolnostima, teko se moe zamisliti bilo kakav produe-
tak dijaloga, koji jedva da je i zapoet. Danas je jasno da se dijalog o
Kosovu ne moe nastaviti, dok se unutar Republike Srbije ne shvati
da srpski nacionalni interes, kako ga defnie, interpretira i zastupa
u praksi tekua srpska politika, predstavlja samo prerueni interes
jedne anahrone stranke koja pokuava da se odri na vlasti u uslovi-
ma u kojima je to nemogue.
Dokle god srpska opozicija ne uvidi da bezrezervna podrka represiv-
noj politici na Kosovu teti, pre svega, autentinim srpskim interesi-
ma, ova situacija se nee izmeniti. Naime, podravajui ovu politiku,
na dugi rok svakako osuenu na poraz, opozicija, na sopstvenu tetu,
dri zaleenim demokratske procese i pomae perpetuiranje jedno-
partijskog monopola, koji bi da ukine. Nedemokratinost reima
koja odatle rezultira postaje onda dodatni argument albanskog sece-
sionizma, koji dalje slui kao novo opravdanje te represivne politi-
ke, koju po istoj logici opozicione stranke dalje slede, itd. Iz ovoga
zaaranoga kruga, srpska opozicija, za sada, ne uspeva da nae izlaz.
Obuzeta izbornom psihozom, dakle, kratkoronim ciljevima, ona ne
moe da se odrekne ove, na dugu stazu, samoporaavajue politike.
362 363
(c) ona je uspela da oboji sukob kao sukob izmeu istorijski pre-
vaziene komunistike vlasti koja se slui ovinistikom retorikom
i demokratskih snaga koje se slue liberalnom retorikom, a na taj
nain ostvarene su i sledee dve prednosti:
(d) zamrzavaju se demokratski procesi u Srbiji (jer bi oni naruili slogu
i jedinstvo, jer zahtevi za demokratizacijom postaju nepatriotski) i
(e) srpska strana se prinuuje na meunarodnu izolaciju i
izolacionizam.
Ostvareno formalno ustavno reenje zato ne moe staviti taku na
kosovski problem.
***
Dakle, sve je to bilo jasno jo daleke 1990: i da ustav iz te godine nita
nije reio, i da Albanci stiu strateku prednost, i da nam preti izola-
cija i sukob sa svetom, i da Miloevi vodi u poraz i gubitak Kosova,
i da je jedini inilac koji to moe da sprei srpska opozicija. Danas
je jasno da je srpska opozicija bila potpuno nedorasla tome zadatku,
a dananji premijer Vojislav Kotunica je ak najaktivnije podra-
vao Miloevievu kosovsku politiku, mada je ona ve tada bila jasno
gubitnika. Kotunica je sopstvenom politikom izgubio Kosovo. Ali
on nas sada uverava da jo nita nije gotovo, jo e se on erati, mi
nikada neemo priznati taj ishod. Ako je potrebno, nastaviemo tako
decenijama i rtvovati jo nekoliko generacija. A da li to iemu vodi,
videe se tek u dalekoj budunosti u koju je Premijer zagledan.
To podsea na milenijumske ciljeve komunista, koji su obeavali da
e nas uvesti u carstvo slobode, komunizam, to rajsko drutvo za
koje treba rtvovati ivote ivih podanika i njihovih potomaka. Cilj
je tako ogroman da nikakve rtve nisu prevelike. I, kao sa komunisti-
ma, uspeh takve politike savremenici nikada ne mogu da ocene, jer
su ciljevi zgodno pomereni u daleku i neizvesnu budunost, pa se ni
pitanje odgovornosti za neuspeh nikada ne moe postaviti.

Peanik.net, 18. 02. 2008.
Na izvetaj pisan je u doba kada je vaenje Ustava SFRJ onemo-
guavalo otvoreno zalaganje za bilo koju od ovih opcija. Meutim,
onda kada je u Jugoslaviji postalo jasno da nema politike snage,
ni interesa glavnih aktera politikog procesa, ni politiki dovoljno
monog subjekta da se obezbedi vaenje toga Ustava Ustav je via
facti stavljen van snage i obe strane su otvorile karte. Time su insti-
tucionalni okviri za reavanje sukoba izgubljeni, pa se ak i u skup-
tinskim dokumentima (recimo, Programu za ostvarivanje mira...)
poelo davati na znanje da e se potovanje istorijskih prava na
suverenitet na Kosovu, ako treba, obezbeivati i ratom.
Rasputeni su organi kosovske vlasti, razoruana milicija, zavedena
je drava po meri srpskih interesa, jednom reju, Kosovo je od strane
Srbije, sa stanovita formalno jo vaeeg Ustava SFRJ, anektirano.
Izgledalo bi da je time ostvarena institucionalizacija srpske domi-
nacije, kojoj se po naem nasluivanju od poetka iskljuivo i tei-
lo. Ako je taj in praktino svren postavlja se opravdano pitanje:
emu ovaj Izvetaj? vor je preseen, ne moe se vie rasplitati.
Po naoj oceni, stvari ipak ne stoje tako. Reenje koje je na ovaj nain
postignuto, ne reava nita i tzv. kosovsko pitanje ostae i dalje aktu-
elno, pa samim tim i potreba njegovog racionalnog sagledavanja.
Postignuto reenje donelo je samo one sporedne efekte, koji su i bili
glavni motiv za njegovo ovakvo tretiranje i reavanje: delimino i pri-
vremeno je zaleen uzdrmani i osporeni legitimitet anahrone komu-
nistike vlasti u Srbiji, koja je redukovala svoj program na reenje
isforsiranog kosovskog problema.
Pitanje zajednikog ivota Srba, Crnogoraca i Albanaca na Kosovu,
naravno, ostaje potpuno otvoreno, ak akutnije otvoreno nego ikada.
Uspostavljena dominacija ovoga puta ne moe biti stabilna, ni dugo-
vena. Cena kojom je plaena bila je preskupa. Na strani dominira-
nog ostale su znaajne politike prednosti, koje e on iskoristiti da,
uprkos institucionalizovanoj dominaciji, pitanje Kosova dri i dalje
otvorenim. Te prednosti se mogu sumirati na sledei nain:
(a) albanska strana je dosta uspeno i opravdano postavila i interna-
cionalizovala pitanje povreda ljudskih prava na Kosovu;
(b) ona je imala strpljenja da saeka da srpska strana prva probije
ustavnopravne brane postavljene Ustavom SFRJ (iako to trenutno
izgleda beznaajno);
364 365
sam na strani Mladia i Miloevia i Karadia, ali oni su zloinci, a
ja nisam na strani zloinaca, ja sam na strani Karadia, Miloevia i
Mladia. Tako se stvori vor, koji oni nikada ne razreavaju. To je to
potisnuto oseanje krivice. Naravno, tu nije re o krivino-pravnoj
krivici, nego moralnom oseanju krivice.
Vi moete imati oseanje krivice, a da u objektivnoj stvarnosti nema
nikakvog osnova za to. I moe da se postavi pitanje da li postoji neki
osnov za to oseanje krivice. Ja mislim da postoji. Kada se setim onih
aklamacija Miloeviu, one plebiscitarne podrke Miloeviu pa
svako je tu malo bio sauesnik, jer je ohrabrivao tu njegovu arogan-
ciju, militantnost i nasilnost, kada su one bile ve potpuno oigledne.
A da i ne govorim o onima koji su ga birali. Neki mi kau ti ljudi
su bili u zabludi, neki su to inili iz konformizma. Ali tu se radi o
politikoj odgovornosti koja je objektivna. Odgovara i za zabludu i
za glupost i za konformizam, jer si proizveo jednu posledicu. Svako
od ljudi koji su glasali za Miloevia doprineo je postizanju jedne
posledice, kao to je na primer Srebrenica, i to svi znaju. I bilo bi
suludo kazati da neko ko glasa nema nikakvu odgovornost prema
posledicama svoga glasanja. Pa dobro, ona je srazmerno manja, ona
se deli, onih dva miliona ljudi koji su glasali za njega na septembar-
skim izborima 2000, svako od njih snosi dvomilioniti deo te odgo-
vornosti ali je ima, a ta odgovornost opet nije odgovornost naroda,
jer ne glasa narod, nego glasaju birai kao politiki subjekti.
Najvie me zabavlja kada ujem od tih ljudi koji nas brane od kolek-
tivne krivice kako kau dovoljno smo kanjeni, jer smo bombardo-
vani. E, to je vrlo zanimljivo. emu je srazmerna ta dovoljna kazna?
Pa krivici toga naroda, jer ne kau oni da je to bila neopravdana
kazna, nego dovoljna, pa nemojte sad jo! Oni koji se najvie bore
protiv kolektivne krivice, jedino i misle da ona postoji. A naroito
vole da govore o kolektivnoj krivici oni koji imaju individualnu kri-
vicu, jer to je onda super, ja utopim svoju individualnu krivicu u ovu
kolektivnu, pa onda kaem kolektivne krivice nema, prema tome
niko nije kriv. Tako da je Ahtisari njima kazao da su Srbi kao naci-
ja, znai kao politika zajednica, kao drava, odgovorni za pogreke
svoje katastrofalne politike i to e naravno imati uticaj na donoenje
konane odluke Saveta bezbednosti o Kosovu.
Ahtisarijevo izvinjenje
U Danasu se pojavio intervju sa Slobodanom Samardiem. Koliko
se seam, Samardi i Leon Koen su bili prvi i jedini, dakle, glavni
izvor Ahtisarijeve izjave koja je navodno glasila: Srbi su krivi kao
narod. Meutim, Samardi sada u intervjuu kae: Ahtisari je
doslovno kazao: Srbija je kriva kao nacija. Pa ekaj, to je neka druga
pria, izmeu nacije i naroda postoji ogromna razlika i izgleda da ovi
nai politiari nisu bili u koli toga dana kada se to uilo ta je narod,
a ta nacija. Narod potie iz rodovsko-plemenskih korena i karak-
terie ga krvno srodstvo, religija, jezik, obiaji to je narod. Postoje
narodi koji nisu nacije. Kurdi nisu nacija, a naravno da su narod,
Jevreji dugo vremena nisu bili nacija, nisu imali svoju teritoriju, ni
svoju vladu, niti su bili politika zajednica. Bili su narod, nisu bili
nacija. Amerikanci su nacija stvorena od nekoliko naroda. Vi imate
narode koji su stvorili nekoliko nacija: Nemci su stvorili vajcarsku,
Austriju i Nemaku, pa i mnoge nacije se sastoje od meavina naroda
i rasa. To je politika zajednica koja ima svoju teritoriju, svoju vladu.
Kada se kae Srbi kao nacija, to znai srpska drava, to jest, vi kao
drava ste krivi. Kolektivna krivica uopte ne proizlazi iz onoga to
je Ahtisari rekao.
I kao drugo, histerini ton kojim se reaguje na ovu izjavu histerini
ton u smislu klinike histerije, to ne kaem u metaforinom smislu.
Kada imate jedan snaan unutranji konfikt, onda stalno pazite da
neko u to ne pipne, jer ako pipne, reagovaete napadom i to teatral-
no, histerino, senzacionalno, iz sveg glasa to je histerina reakcija.
A emu se to pribliio Ahtisari to je njih toliko uzbudilo on se
pribliio tom konfiktu. Mislim da u srpskom narodu postoji duboko
potisnuto oseanje krivice. I zato im neko upotrebi rei zloin, Hag,
Karla del Ponte, odgovornost, genocid onaj konfikt pone da radi
i poinje ta histerina reakcija. A u emu je taj konfikt? Postoji veliki
broj ljudi, koji mi stalno potcenjujemo, koji se intimno identifku-
je sa Miloeviem, Mladiem, Karadiem. Nekada se to i govorilo,
sada se usteu svi smo mi Mladi, svi smo mi Karadi a istovre-
meno znaju, sada ve svi, da su to zloinci. I sada govore sebi pa ja
366 367
Nekoliko teza
o borbi za Kosovo
Suverenitet
Republika Srbija nema suverenitet na Kosovu, pa se ne moe tra-
iti zatita neega to ne postoji. Suverenitet podrazumeva slobodu
donoenja odluka i delovanja u odnosu na bilo koju drugu vlast unu-
tar njene teritorije, kao i punu slobodu u donoenju i primeni prava
(Pravna enciklopedija). Takvu slobodu Srbija nema. Ona je se odre-
kla Kumanovskim sporazumom.
Teritorijalni integritet
Priznavanje neke novonastale drave je politiki in. Van domena
bilo kakve pravne regulative. U meunarodnom pravu postoji i
pravo naroda na samoopredeljenje: od Vilsonovog programa i
Versajskog mirovnog sistema (primena ovog prava ograniavala se
na narode koji su bili pod dominacijom sila koje su izgubile rat),
preko Atlantske povelje iz 1941, Povelje UN (l. 1 i 55) do paktova
o ljudskim pravima (l. 1) i Deklaracije o davanju nezavisnosti
kolonijalnim zemljama i narodima (1960); naroito naroda pod
rasistikim reimima (vidi: Aljoa Mimica: Vreme kada je narod
govorio, Svetlana orevi: Svedoanstvo o Kosovu, Svetlana
Slapak: Kosovski vor, Mirjana Mioinovi u emisiji Peanik pod
nazivom Osveta Kosova). Slobodan Miloevi i najvii politiki
i vojni vrh Srbije optueni su pred Hakim tribunalom za zloine
nad albanskim civilima (Batajnica, hladnjae sa leevima pobijenih
albanskih civila, proces Suva Reka itd).
Srbija, zemlja koja je osuena od Meunarodnog suda pravde za
krenje Konvencije o genocidu, i dan-danas skriva Ratka Mladia (po
mnogima heroja koji je samo branio svoj narod). Bojazan Albanaca
od takve vlasti je opravdana. Opravdana je i bojazan meunarodnih
faktora da se Albanci ponovo stave pod vlast onih koji su ih sistematski
diskriminisali, poniavali, proterivali i ubijali, tovarili u hladnjae i
skrivali u masovnim grobnicama ili bacali u reke. Argument da to
Odlian je taj intervju Samardia Danasu. On kroz ceo razgovor
objanjava da je nezavisnost Kosova nemogua, a glavni mu je argu-
ment da bi to bilo suprotno odluci 1244. A ceo proces se vodi da bi se
ukinula ta rezolucija i zamenila novom, jer po stanovitu Saveta bez-
bednosti stanje kakvo je stvoreno tom rezolucijom postalo je neodr-
ivo i ona mora da se promeni. Ceo ovaj postupak pregovora se vodi
da bi se videlo kako da se ona promeni. Samardi je 18 puta kazao
ali to bi bilo suprotno Rezoluciji 1244. Kako on to zastupa tamo,
nemam pojma, jer ako on to govori tamo, ljudi mora da se eu po
glavi i pitaju o emu ovaj pria, je l ovaj zna uopte zato smo se mi
ovde sastali? Tako da se vidi da su ti zloini i taj Hag i ta suenja i te
tube jo uvek osnovno pitanje odnosa meu narodima na Balkanu
i uopte preduslov da se bilo kuda iskorai, jer taj kamen nam stoji
u elucu, mi ga prevremo, svariti ga ne moemo. Zatvaramo oi,
mi emo u budunost, mi emo u Evropu, ali Mladia ne damo.
To je paraliza ogromnih razmera, nanosi nam ogromnu tetu, a mi
bismo nekako hteli da se iskobeljamo iz onoga to se ovde dogaalo
20 godina, da jednom to prekrstimo i da, to oni kau, ivimo kao
normalni ljudi. Pa ne moe da ivi kao normalan ovek kada ima
nenormalan problem. Rei taj problem, pa e da bude normalan
ovek.
Ti lepo vidi da su se oni toj Ahtisarijevoj izjavi, navodnoj ili tanoj,
ne znamo vie, obradovali, kao to se Miloevi obradovao bombar-
dovanju. Holbruk mu kae pa zna ta e sada da bude, a on kae
znam, vi ete nas bombardovati, super, pa ete videti kada okrenete
ovaj narod protiv sebe. Tako i ovi, vidite da su presreni i vie se ni ne
pitaju da li je on to kazao ili nije, jer toliko bi bilo lepo da je to kazao
i da ne mogu vie to da ispituju. Uostalom taknuto-maknuto.
Svetlana Luki: I ako nije rekao, rekao je.
Sra Popovi: Sada mu ne bi dali ni da povue izjavu a, nema,
nema, rekao si!
Emisija Peanik, 07. 09. 2006.
368 369
Srbije. Vaenje priznanja nezavisnosti Kosova u meunarodnom
pravnom saobraaju nijednom od ovih mera (vidimo da se radi o
jednostranim proglasima) nee biti dovedeno u pitanje. Srbija moe,
naravno, proglasiti i Srbiju do Tokija, moe to uneti i u svoj ustav i
moe smatrati da se Srbija stvarno prostire do Tokija to u politi-
koj stvarnosti ne bi proizvelo apsolutno nikakve posledice. Ovo je
samo jedan primer ovde veoma rasprostranjenog magijskog milje-
nja. Ako neto verujemo, smatramo i proglasimo, mi time menjamo
stvarnost. I onda se ponaamo u skladu sa takvom stvarnou. To je
osnovni simptom tekog duevnog oboljenja psihoze (vidi delusi-
ons, sumanute predstave).
Politika
Meutim, ne treba prenagliti. to bi rekao Polonije u tom ludilu ima
sistema. Velika medijska kampanja i diplomatska ofanziva povodom
Kosova i nije ozbiljno motivisana borbom za Kosovo. Vlada Srbije
odlino zna kakav e biti ishod. Pravi motiv je stvaranje frustracije i
ogorenosti u srpskoj javnosti, koje e kulminirati u asu kada budu
izneverena (svesno i sistematski podgrevana) lana oekivanja da e
Kosovo ostati u Srbiji. Narodnjaci (DSS, radikali, SPS) se nadaju da
e to stvoriti neprijateljstvo prema Evropskoj uniji, prema Zapadu
uopte, dakle onima koji su nam oteli Kosovo. Na sednici skupti-
ne od 26. decembra 2007, poslanik SPS Ivica Dai podravajui
Rezoluciju trijumfalno je, i tano, primetio: Ne znam zato ste nas
uopte skidali sa vlasti 5. oktobra, kada ste samo nastavili nau poli-
tiku. Drugi poslanik SPS, Obradovi, zatim je uporedio Rezoluciju
sa Miloevievom politikom i ubedljivo dokazao njihovo podudara-
nje. Borba za Kosovo koju vodi Vojislav Kotunica ima isti smisao
koji je imalo i ubistvo izdajnika Zorana inia uspostavljanje
punog kontinuiteta sa vladavinom Slobodana Miloevia ili, kako je
to objasnio ubica Zvezdan Jovanovi spasavanje Srbije.
Borba za Kosovo Vojislava Kotunice je samo sredstvo za postizanje
njegovog osnovnog cilja: na meunarodnom planu kidanje veza sa
Zapadom; na unutranjem planu puna rehabilitacija stranaka biveg
reima, SPS i radikala, njihovih prirodnih saveznika, kako je to rekao
Toma Nikoli.
Peanik.net, 09. 01. 2008.
nismo radili mi, nego reim Slobodana Miloevia, neosnovan je
kada se zna da nijedna srpska stranka nikada ni jednom reju nije
protestovala dok se to dogaalo. Ljudi optueni za te zloine su
ispraani u Hag uz dravne poasti. Kandidat SPS za predsednika
Srbije decembra 2007. u svojoj kampanji Slobodana Miloevia
naziva moralnom gromadom. Treba samo pomisliti na to da Zakon
o podeli akcija svim graanima Srbije, u koje ova vlast jo uvek ubraja
i Albance, stanovnike nae june pokrajine, njih diskriminatorno,
samorazumljivo, bez ikakvog objanjenja iskljuuje.
Ponuda kompromisa, koji e Albancima na Kosovu omoguiti nevi-
eni stepen autonomije, nema nikakvu verodostojnost, kada se zna
da su oni jednom imali nekakvu autonomiju i da im je ona nasil-
no, uz nacionalni konsenzus, oduzeta. Uz takvo istorijsko iskustvo,
uz neprijateljstvo koje se prema njima ispoljava i dan-danas, ko
Albancima moe zameriti bojazan da im ta neviena autonomija
opet moe biti jednostrano i nasilno oduzeta?
Odgovor Republike Srbije na nezavisnost
Svi akti proglaenja i priznavanja nezavisnosti: bie proglaeni
nitavnim (sic! verovatno se htelo rei nitavim, tj. bez pravnog dej-
stva, jer nitavan znai zanemarljiv, beznaajan); protivnim ustavnom
poretku Srbije; Kosovo e se smatrati sastavnim delom Republike
370 371
apsolutno je nemogue zamisliti da mere akcionog plana dovedu do
kopernikanskog obrta, u kome sve drave koje su priznale Kosovo
priznaju svoju zabludu, greku i greh prema nama i ponitavaju svoju
odluku. Takoe je sasvim jasno da Kosovo moe biti meunarodno
priznata nezavisna drava i uprkos vetu Rusije na prijem Kosova u
UN. Pa i mi smo bili drava u vreme kada nismo bili lanica UN.
Niko se ne usuuje da prizna ono najvanije, to zna svaki ovek na
ulici: Kosovo vie nikada nee biti u sastavu Srbije.
Kosovo je nezavisna drava i ne postoji nikakva, ni teorijska mogu-
nost da se tu ita izmeni. Izraavanje nezadovoljstva, protesta, emo-
cija, aljenja, neslaganja, odbijanje priznavanja te drave oekivano
je, prirodno, neizbeno, legitimno i irelevantno za postojanje te
drave. Svima je jasno da je taj in realno neopoziv. Niko se, meu-
tim, ne usuuje da tu realnost prizna javno, a kako je politika umet-
nost mogueg, oigledno je da borba za Kosovo nije nikakva politika,
ve ono to graani, javnost i birai glasno dijagnostifkuju kao ludi-
lo. DSS, SRS i SPS su obnovili pravilo devedesetih opet je patriotski
biti lud.
Ali, jo gore, i to ludilo je simulirano. Jer niko ne moe biti toliko lud.
To simulirano ludilo pre svega ima za cilj da nas udalji od evropskih
Lane dileme
oko lane drave
Neprirodna i neprincipijelna (dakle lana) koalicija izmeu DS i DSS
je pukla, jer u vladi nema jedinstva u vezi sa procesom pridruivanja
EU (prema Tadiu), odnosno u vezi sa Kosovom (prema Kotunici).
Problem je, naravno, nastao jo onda kada je stvarana ta vlada, kada
su ove razlike bile prikrivene nejasnim i dvosmislenim formulaci-
jama zajednikih principa i foskulom i Evropa i Kosovo. Diplomati
to zovu papering over the diferences (premoavanje razlika dvo-
smislicama). Partneri su se toboe sloili, ali uz mentalnu rezervu,
to jest uz spremnost da nejasni koalicioni sporazum protumae na
nain koji im odgovara u datom trenutku. Dakle, od poetka nije
bilo nikakvog sporazuma, jer nije postojala iskrena saglasnost volja.
Sporazum je bio simuliran.
Tehniki, nejasnoa se sastoji u tome to su kao ravnopravni prokla-
movani protivreni principi (i Evropa i Kosovo), bez saoptavanja nji-
hove hijerarhije. Drugim reima, nije bilo predvieno ta initi ako
se pokae da je neophodno jednom od ta dva principa dati prednost.
Preutano je ta e se desiti ako bude nemogue u datim objektiv-
nim okolnostima zadovoljiti oba principa istovremeno: da li je u tom
sluaju vanija borba za Kosovo ili pridruivanje EU? Da bi uopte
sastavili vladu, i DS i DSS su morali da prikriju svoje prave stavove
o tome, ali to je bilo samo privremeno, dok ta pitanja ne dou na
red kao uslov praktinih politikih odluka. Sporazum je bio laan, a
lana je bila i na njemu zasnovana vlada. Obe strane su nas svesno
obmanjivale. To se u Srbiji zove politika, umetnost neodgovornog
laganja. Zato je vlada, naravno, morala pasti na prvoj vanoj odluci.
I sada, kada je taj balon pukao, izgleda kao da emo na sledeim
izborima moi da raspravljamo i odluujemo BEZ LAI. Naalost, to
nije sluaj. Iz oportunizma, demagogije, politikantskih kalkulacija i
kukaviluka, ovaj sukob e se ipak ponovo odvijati na pozadini jedne
kolosalne lai i od strane DSS i od strane DS (pa i svih ostalih parti-
ja). Ta la je, naravno, tvrdnja da je borba za Kosovo mogua. To jest,
372 373
Velika
Ustavna Podvala
Preambula Ustava od 8. novembra 2006 (i sam Ustav) predstavlja krenje
Rezolucije 1244 (meunarodnog prava) jer ne predvia nikakav osnov
za oslobaanje nosilaca dravne vlasti od obaveze da bezodlono i bezi-
zuzetno reintegriu Kosovo i Metohiju u Srbiju (...) Postoji samo jedan
nain da se odredbe Ustava o Kosovu i Metohiji primene u praksi: Ustavu
lojalni nosioci vlasti moraju bez ikakvog odlaganja pokrenuti rat za
uspostavljanje suverenosti Srbije nad pokrajinom Kosovom i Metohijom.
Aleksandar Molnar,
Oprotaj od prosvetiteljske
ideje ustavotvorne skuptine?,
Fabrika knjiga, 2008.
Sa ovom idejom poigrao se Nenad anak u skuptini, tokom debate
o donoenju Rezolucije o Kosovu, kada je zapanjenim poslanicima
argumentovano predoio kakve odluke (rat, odmah) namee Ustav
koji su sami izglasali i na koji se neprestano pozivaju. Sa njim se sloio
i Ivica Dai, reima da ne razume zato ih je DOS 5. oktobra skidao
sa vlasti, kada usvajaju njihovu (znamo, ratnu) politiku na Kosovu.
Ovu izjavu Dai je nedavno ponovio nad grobom Slobodana
Miloevia.
Naravno, rat je nemogu, ali izostane li rat, revanizam postaje jalov
i okree (ve otupljenu) otricu destrukcije prema samom narodu koji
mu je podlegao. (Molnar) Taj jalovi revanizam u konkretnom sluaju
ima sledee posledice po politiki ivot u zemlji: blokada evropskih
integracija, pometnja u politikom ivotu zemlje, zbog koje e se borba
za vlast voditi najpre sredstvima manipulacije emocijama graana,
degradiranim na, veberovskim reima govorei, glasaku marvu.
(Molnar)
Ustav, sa ijom sadrinom ni javnost ni poslanici nisu bili upoznati
do poslednjeg trenutka, donet je bez javne rasprave, na silu, na
integracija. To je pravi cilj DSS, SRS i SPS. Kod ostalih stranaka, pre
svih DS, simulirano ludilo je samo demagogija. Oni se ustruavaju
da priznaju oiglednu istinu, jer se boje da je ona toliko neprijatna
da bi na izborima graani sigurno kaznili njenog glasnika. Oni pot-
cenjuju javnost, graane i birae, jer oni ve znaju istinu, pa ta dema-
gogija promauje cilj. I zato ona, pre svega, ima represivan karakter.
Proevropske stranke i graani se zastrauju time da e biti optueni
za izdaju, ako tu istinu otvoreno iskau.
U stvari, onim politiarima, strankama i graanima koji prvi budu
skupili hrabrosti da otvoreno kau da je car go, da je Kosovo neza-
visno i da je borba za Kosovo samo ludilo ili demagogija, trebalo bi
svi da priznamo ne samo potenje i hrabrost, ve i pravi patriotizam.
Dravna strategija zasnovana na ovako kolosalnim laima vodi samo
u jo jedan skupi i dugoroni poraz. Nema nikakve nade za Srbiju
dok ostaje ovako ukopana u poricanje moralne i politike hipoteke
devedesetih, koju kao drava opravdano i danas nosimo. Za Kosovo
se trebalo boriti, sa Albancima je trebalo pregovarati onda osam-
desetih i devedesetih. To niko nije inio.

Peanik.net, 09. 02. 2008.
374 375
vode njihovu politiku. Jer, nisu isti oni koji su SPS i radikale skidali
sa vlasti i ovi koji danas vode politiku biveg reima. Nema tu
nikakve nedoslednosti, ni paradoksa. Miloeviev reim je skidao
ini (Kotunica nije doao, doneli smo ga, doneli!), a politiku
staroga reima danas vodi, preiveli, Vojislav Kotunica.
Ovaj ustav se mora menjati. Zakonska i ustavna reenja koja je nemo-
gue primeniti pretvaraju se u obian papir. Ne moe se narediti da
ljudi moraju da lete. Neprimenljiva zakonodavna i ustavna reenja
kompromituju svaki pravni sistem, naruavaju njegov legitimitet, jer
se takav dokument ne moe primenjivati samo delimino, a da se ne
urui poverenje u itav sistem. Ako se Ustav ne potuje u celini, to
znai da se Ustav ne potuje. Proevropske snage u drutvu morale
bi odmah zapoeti politiku borbu za promenu Ustava. Ako ni zbog
ega drugog, onda da bi se raskrinkala Velika Ustavna Podvala.
18. 03. 2008. (neobjavljeno)
Kratki gr
Razgovor vodio Igor Lasi
Kako se razvija situacija u Srbiji uoi velikog beogradskog mitin-
ga u etvrtak, 21. veljae?
Jue i danas neredi na ulicama se donekle smanjuju, moda i svesno,
zbog zakazanog okupljanja. Slobodan Samardi, ministar za Kosovo,
danas je izjavio da ne odobrava demonstracije, ali da ih potpuno
razume, jer je to jedna prirodna emotivna reakcija. A predsednik
SRS Toma Nikoli strahovito zamera medijima to uopte belee sve
to, to mlade ljude nazivaju huliganima, i to zapadnim medijima
daju materijal da nas nazivaju divljacima. Te su se organizacije ve
od ranije identifkovale, recimo Obraz i Dveri, i bilo je jasno zato se
okupljaju. Spreili su tako izlobu jednog albanskog slikara, dva puta
referendumu koji je produen na 49 sati, uz optube za krau gla-
sova, gotovo tajnim dogovorom rukovodstava politikih stranaka.
U trenutku donoenja, on je predstavljen kao instrument jaanja
pregovarake pozicije naeg tima. Pregovori su okonani i postavlja
se pitanje kakva je funkcija ovakvog ustava danas? Osnovni politiki
motiv za donoenje Ustava je i onda i sada bio blokada evropskih
integracija. DSS tako moe da zauzima deklarativno proevropsku
poziciju, uz istovremenu zgodnu, a neotklonjivu ustavnu prepreku
tim integracijama. Radikali su rado pristali na ovo reenje, jer su otvo-
reno anti-evropska stranka. Naime, SRS bez uvijanja odbija saradnju
sa Hakim tribunalom, to je uslov za potpisivanje Sporazuma o
pridruivanju. Radikali sada mogu da pozivaju bilo koju vlast na
oigledno nemogue potovanje Ustava. Budui da Ustav nalae (po
njima, naalost) nemogui rat, sve ostale ludosti u borbi za Kosovo
izgledaju gotovo razumno i umereno.
Postavljanjem nepremostive ustavne prepreke za evropske inte-
gracije, eliminie se i poslednja vana tekovina inieve epohe.
Otkriva se ujedno i zato je ini, kao proevropski izdajnik koji
je isporuio Miloevia morao biti ubijen. To odobrava i dravna
televizija Rusije, nae uzdanice i saveznika u borbi za Kosovo. To
objanjava i davanje politikog azila u Rusiji lanovima porodice
Miloevi, beguncima od srpske pravde. Sve je u duhu rehabilitacije
Miloevieve antizapadne spoljne politike uz oslonac na Rusiju. Ne
treba zaboraviti ni injenicu da je Kotunicu 6. oktobra inaugurisao
Ivanov. Ne treba zaboraviti ni Pavkovia, koji je takoe prisustvovao
ovoj primopredaji vlasti, a koji je sa Acom Tomiem, tadanjim
naelnikom Uprave vojne bezbednosti, tokom oruane pobune
Crvenih beretki 2001, dakle tokom pokuaja dravnog udara, leteo
u Moskvu. Zato? ini nije oliavao samo evropsku Srbiju, ve je
bio i nepremostiva smetnja restauraciji i vraanju na vlast stranaka
i politike biveg reima, radikala i SPS, sa kojima DSS sada planira
koaliciju (ak i kao mlai partner).
Iz ove perspektive, bolje se razume i Kotuniin legalizam, borba za
ouvanje Miloevievog ustava, osuda revanizma prema politikim
zloincima 90-ih, zatita ratnih zloinaca od Hakog tribunala,
zatita Miloevievog aparata kroz opiranje lustraciji. U tom smislu,
Ivica Dai nije u pravu kada se udi to su ih skidali sa vlasti kada
376 377
siju i srbofobiju, morali bi da se zapitaju ta je to zbog ega se drugi
stalno odvajaju od nas. Pitao me jedan sused u Americi, kada sam
tamo iveo, ta je to. Rekao sam mu da se u Srbiji pojavio jedan besni
ludak i da je sve to deo istoga procesa, Slovenija, Hrvatska, Bosna i
Hercegovina, Kosovo... Svi ele da se otcepe. A ja, poto nisam imao
ta da otcepim, otiao sam u Ameriku.

Feral Tribune, 21. 02. 2008.
Kraj Jugoslavije
Kada je Miloevi zaveo policijsku dravu na Kosovu, Albanci su, da
bi preiveli, morali da organizuju paralelno drutvo. Srpska opozi-
cija se tome nikada nije ni reju usprotivila i to mi je palo na pamet
kada sam sluao, kako vi Svetlana kaete, Kotunicu doktor Vojislava
u Ujedinjenim nacijama, gde je on pokuavao da objasni da je
dananja Srbija demokratska, a ne Miloevieva. Pomislio sam, kada
bih bio Albanac, morao bih da konstatujem da ne vidim nikakvu
razliku u odnosu Miloevia prema Albancima i u odnosu srpske
opozicije prema njima. Kotunica je bio opozicija Miloeviu zato
to je Miloevi navodno bio neki komunista. On je najmanje bio
komunista, a u oblasti nacionalne politike Kotunica je vrlo esto bio
radikalniji od njega. I kada ga sada sluaju ti Albanci, oni ne mogu
da prihvate da je ono to je dolo posle Miloevia u odnosu na poli-
tiku prema njima, u bilo kom pogledu drugaije. I to je neto to se
esto prenebregava. Mislim da ovde postoji generalna ocena da je
Miloevi izgubio Kosovo. Po mom miljenju, Kosovo je u istoj toj
meri izgubila i srpska takozvana demokratska opozicija.
Imam iracionalnu nelagodu i ak tugu zato to je to Kosovo
izgubljeno, ne zato to mi te teritorije neto znae, nego zato to sam
prisustvovao komadanju Jugoslavije. Stalno su neki delovi odlazili
prekidali javno snimanje emisije Peanik itd. Malo je neprijatno to
sve to veoma podsea na izvesne jurine odrede, ako me razumete.
Poseban pritisak trpe javne osobe koje sa njima ne dijele stav o
odnosu Srbije i Kosova?
Da, meu ljudima je zavladao strah. Rulja je pre dva dana polupala
prostorije Liberalno-demokratske partije u nekoliko mesta, ali jo je
neverovatnije da su pokuali da upadnu i u stan ede Jovanovia,
predsednika LDP. Policija ih je zaustavila i sada je Jovanoviev stan
pod obezbeenjem. Ali nisam uo da je predstavnik ijedne partije
u Srbiji osudio taj in, a to je bilo ozbiljno ugroavanje bezbednosti
oveka koji vri javnu funkciju. Meutim, sve je nekako u oekiva-
nju mitinga u Beogradu, na kojem bi trebalo da se javnosti obrate
Vojislav Kotunica, Boris Tadi i Tomislav Nikoli. Ovo je moda
samo predah i priprema za budua velika dogaanja, a njihov dalji
tok zavisie od naina na koji e se oni obratiti ljudima.
Prije godinu dana rekli ste nam da u vezi sa gubitkom Kosova
predviate Srbiji samo kratak gr. Koliko kratak?
Pitanje Srbije i Kosova je fait accompli. Ne moete beskrajno da
mamuzate mrtvog konja. Ljudi e uskoro poeleti da opet ive nor-
malnije, Evropa e Srbiji davati ponude kojima nee moi da se odoli
itd. To to u trenutku pijanstva razbijamo bircuz, nema dalekose-
ne posledice. Takva reakcija je instrumentalizovana odozgo, a kod
mladog sveta bez zaposlenja ima puno frustracija. Pa ako ne moe
da se ventilira na fudbalskoj utakmici, moe ovako. Pribliavaju se
parlamentarni izbori na prolee, no ako se nastavi vanredno stanje,
ne znam hoe li se odrati. Bilo bi loe da moramo da optrimo jo
jedan krug.
Kako gledate na injenicu da je odcjepljenjem Kosova poinjen
pravni presedan u kontekstu ustavnog poretka SFRJ?
Pitanje je umesno, no seate se da je Kosovo imalo jedan hibridni
status. Ono je bilo autonomna pokrajina u okviru Srbije, ali i kon-
stitutivni element federacije sa ovlaenjima koja su bila vrlo blizu
ovlaenja samih republika. Zavisno kojem elementu date prednost,
stvar se moe interpretirati na dva naina. Ali ljudi koji godinama
vode nacionalistiku srpsku politiku i stalno optuuju druge za sece-
378 379
nice, da su one delovale sto puta jae nego sve to objave Vreme ili
Peanik. Ovo to sada imamo je najgore od svega, da se sistematski
iz vrha vlasti i uz pomo slubi stvara atmosfera lina. Ne treba da
vas goni nikakav sud, nego e na kraj sa vama izai obina rulja. I tu
vi ak nemate ni nekoga ko bi mogao da odgovara za to, jer toboe
za to niko nije odgovoran. Ako ste sluali i gledali govor premije-
ra Kotunice ispred skuptine, taj ton, ta mimika, to siktanje bili su
poziv na spaljivanje amerike ambasade. On nije morao da izgovori
spalite je.

Deo snimka sa tribine u Panevu.
Emisija Peanik, 07. 03. 2008.
Nikada
Nadam se da mi gospodin Gligorov nee zameriti to plagiram
naslov njegovog izvrsnog teksta, koji logino i racionalno analizira
besmislenu upotrebu rei nikada u politikom govoru o priznavanju
Kosova ili ukidanju Republike Srpske. Gospodin Gligorov je, narav-
no, potpuno u pravu. Meutim, predloio bih da odemo korak dalje,
jer u Srbiji, kako neko ree, i duplo dno ima duplo dno. Meni se ini,
naime, da govornici koji upotrebljavaju ovakav jezik i sami odlino
znaju da on nije racionalan. Ne radi se ovde o logici, nego o hemiji.
Upotreba rei zauvek i nikada pripada nacionalistikom vokabularu
i nacionalistikom shvatanju drave i naroda. Nikada je ZAVET. On
ukazuje na ono to je faistika propaganda nazivala svetom vezom
pokolenja. Bie naroda je nepromenljivo, veno jednako samome
sebi, i to sa demokratskom smenom vlasti nema nikakve veze. To
iskazuju Boris Tadi, Boidar eli i Vuk Jeremi, smatrajui da je
to obol koji se mora platiti dominantnoj sabornoj i zavetnoj Srbiji i
jo uvek vladajuoj ideologiji nacionalizma. Ako pri tome elite da se
odbranite od optubi da ste ustaa i izdajnik.
i to je izgledalo kao gubljenje itave jedne politike ideje i jednog
oseanja zajednitva, koje je postojalo u toj zemlji. Taj proces je
morao biti bolan za svakoga ko nije bio zatrovani nacionalista. To
sam oseao i kada je Kosovo u pitanju, ali po mom miljenju albansko
stanovnitvo je vodilo oslobodilaki rat, izalo je iz kolonijalnog
poloaja, doivelo je uasne rtve, koje su nemerive sa osvetom
prema kosovskim Srbima, koju time ne pravdam...
Momak iz Dveri: Prijatelju, sada je bilo dosta...
Voditelj tribine: Polako, bie prilike, momci, lagano, lagano...
Publika: Napolje, napolje!
(Redari izvode pripadnike Dveri.)
Ja ovim momcima ne zameram mnogo, zato to oni imaju podsticaj
za ovakvo ponaanje sa visokog mesta. Histerija koja se digla u Srbiji
posle 17. februara dugo je pripremana. U ovoj zemlji je sistematski
stvarana lana nada da se to nekako moe izbei, a samo zato da
bi se posle proglaenja nezavisnosti stvorilo ovo oseanje frustraci-
je i ogorenja, koje mnogi ljudi u Srbiji danas oseaju. A to je bilo
potrebno da bi se zemlja okrenula od evropskih integracija, da bi
se pribliila Rusiji, koja je i Miloevia podravala i koja bi rado
ukinula glavnu tekovinu inieve vladavine, a to je pribliavanje
Srbije Evropi i svetu. Samo hou to da naglasim, da ja mislim da je
ovde posle ubistva inievog sistematski obmanjivan itav narod
tim tobonjim nadama da emo pregovorima izbei neizbeno.
Sistematski smo obmanjivani i dovoeni u zabludu, da bi nas ovaj
17. februar zviznuo u glavu to jae.
Bes koji su ovi ljudi ovde pokazali isti je onaj bes koji su pokaza-
li pred amerikom ambasadom i isti onaj koji se uje od ministara
i savetnika premijerovih, koji se valja po medijima. Cilj svega toga
je da se izbegne evropska budunost, koja ljudima na vlasti uopte
ne odgovara, kao to ne odgovara ni monopolistima koji plaaju te
stranke, jer takvi monopoli u Evropi vie nigde nisu mogui. Iza toga
postoje realni interesi, i nacionalistika ideologija, koja je ovde jo
uvek iva i zdrava.
Miloevievo vreme je bilo stvarno zanimljivo po tome to je on uni-
tio vrednost govora. On je stvarao injenice, to znai ratove, leeve, a
vi ste za to vreme mogli da priate ta god hoete. Pod Miloeviem
nije bilo vano ta priate, jer je on proizvodio tako kolosalne inje-
380 381
ovek koji je ubio
Liberti Valansa
Drutvo se kree kroz drutvene sukobe, pod uslovom da postoje
institucije u kojima ti sukobi mogu da se razreavaju, tj. da se ne rea-
vaju na elementaran nain, na ulici, ovako kako smo mi imali prilike
da doivimo. I oni imaju svoju viziju Srbije, to je u redu. A o kakvim
vizijama u stvari priamo? Petog oktobra, kada je Miloevi pao,
veliki deo Srbije je to doekao kao veliko olakanje i kao znak da je
jedna epoha zavrena. Te nade je stvarao Zoran ini. On je shvatio
da Srbija u tom trenutku, 2000, nema nikakav koncept drave. Da je
Srbija imala dva koncepta, jedan je bio koncept Jugoslavije, u kojoj
bi svi Srbi iveli u istoj dravi, i drugi je bio koncept Velike Srbije, u
kojoj bi opet svi Srbi iveli u toj Velikoj Srbiji. Oba ta koncepta su
poraena kao koncepti ne govorim sada o vojnom porazu, koji je
deo toga, ali oba ta koncepta su poraena tokom ratova devedesetih.
Ta dva koncepta smo izgubili politikom koju smo vodili. U tom tre-
nutku je Zoran ini nastupio dravniki, jer je rekao: postoji trei
koncept, koncept Srbije u Evropi.
S druge strane, imali ste DSS i Vojislava Kotunicu, koji je imao veliku
poetnu popularnost kao ovek koji je doao na mesto Miloevia.
On je bio ovek koji je ubio Liberti Valansa. On je bio taj, vien u
mati, u tekuoj legendi Srba, ovek koji je pobedio adaju. Vrlo brzo
se pokazalo da je on zastupnik politike kontinuiteta. On je, seate
se, dugo titio Radeta Markovia, oveka koji je posle odgovarao za
ubistva, titio je Neboju Pavkovia, titio je ceo aparat i naroito,
to je bilo politiki vano, titio je strukture vojske koje su na sebi
vukle veliku odgovornost za mnoge zloine koji su u ime Srba poi-
njeni. I taj u poetku pritajeni sukob poeo je da dobija sve drama-
tinije oblike, po meni upravo zato to su poinjeni zloini bili tako
strani.
ini je, pored toga to je bio vizionar, bio i vet politiar. Vojislav
Kotunica je ubrzo ostao bez funkcija. Kroz organizaciju svoje partije
i kroz pokuaj stvaranja efkasnog dravnog aparata, ini je stvar-
Slinim jezikom (i ne samo jezikom) sluili su se i komunisti kada su
(ak i sudski) proganjali mlade ljude u Srbiji, jer su se svojim govorom
ili svojim tekstom ogreili o svete tekovine socijalistike revolucije.
I oni su zahtevali od novih generacija da ponove ivot svojih oeva.
Zahtevali su da ivot stane, da se status quo konzervira. Naravno,
takvi zahtevi nisu samo glupi, oni su nemogui. ivot na kraju uvek
pobedi. A ivot ne zna za nikada i uvek. Racionalna kritika iraci-
onalnih stavova, koja tim stavovima zamera logiku nedoslednost,
zato podbacuje. Govornik ih i izgovara kao iracionalne i upravo tom
iracionalnou eli da utie na svoju publiku. Dakle, svojim aristote-
lovskim retorikim patosom, a ne svojim logosom.
Peanik.net, 06. 08. 2008.
382 383
naine na koje smo mi to uinili, vi ostajete traumatizovani. A ta
to znai? Vi doivljavate tu traumu kao da se dogaa sada, vi gubi-
te onaj mali glas koji vam kae to je prolost. Ne, ne, ne, to kod
nas nije prolost, mi smo spremni da se i dalje bijemo, mi i dalje
ne moemo nita da priznamo, mi nismo ni za ta odgovorni. Na
celokupni dravni vrh je proglaen i osuen kao zloinaki, a mi i
dalje govorimo ne, to je politiki sud, nita ne priznajemo, diemo i
dalje tri prsta, nismo odustali ni od ega, jo emo se erati. Mi i dalje
ivimo tu prolost i zato akteri iz prolosti poinju da izgledaju kao
normalni uesnici javne politike scene. Mi se vie ne udimo tome
to su oni jo uvek tu. Zato? Pa zato to to to se dogaalo nikada
nije postalo prolost.
Graanka: Treba li svi Srbi da legnu, da se sagnemo do zemlje da
bismo uli u Evropu?
Sra Popovi: Na koje uslove mislite?
Graanka: Da uhvatimo Mladia, da uhvatimo Karadia...
Sra Popovi: Vi smatrate da su neuveni uslovi da se ljudi optueni
za teke zloine pronau i kazne, ali ja ne mislim da su oni nerazumni.
Graanka: Zato zloini koji su nad Srbima uraeni nisu izali na
svetlost dana?
Sra Popovi: Nama se postavljaju uslovi da uhvatimo nae zloince.
Ne mogu nama da se postave uslovi da uhvatimo hrvatske ili alban-
ske zloince. I ja mislim da je u naem interesu da naemo svakoga
ko ovde ivi, krije se, a zloinac je. Ne znam zato mislimo da nam
se nanosi velika nepravda time to se od nas trai da u sopstvenom
drutvu kanjavamo zloine. Pa to je valjda dobro za nas. to bih ja
brinuo da li e Hrvati da kazne svoje zloince? To je dobro za Hrvate,
neka oni misle o tome. Vi jo uvek ivite u stavu tog antagonizma
ono to je dobro za njih ne moe biti dobro za nas i obratno, a ja
mislim da je u svaijem interesu da kazni svoje zloince.
Deo snimka sa tribine u Kragujevcu.
Emisija Peanik, 29. 05. 2009.
no poinjao da osvaja Srbiju, ak protiv njene volje. Tako da 12. mart
nije nikakva sluajnost. On se dogodio, kako se nekad u marksizmu
govorilo, po istorijskoj zakonitosti. Srbija veinski nije bila spremna
da sledi taj put, stvorena je zavera, on je ubijen, njegovi sledbenici su
bili obeshrabreni, i danas su, a sve ono to je ini uspeo da uini
za dve godine poelo je da se vraa u prvobitno stanje. Ali najvanija
u njegovom nasleu je ta vizija Srbije u Evropi. I ta vizija je smesta
poela da se sabotira. Vidite da se opet koketira sa idejom pripajanja
Republike Srpske, ponekad otvoreno, ponekad na uvijen nain.
Rei danas da je mogua neka borba za Kosovo znai samo zaluivati
ljude, ime ne kaem ba dobro to je Kosovo nezavisno, ba je
dobro to smo ga izgubili. Ne, ali postoji realnost i ne moemo se
dovoditi u stanje pomraene svesti zato to nam se ta realnost ne
dopada. Ideja da se pitanje Kosova prepusti Meunarodnom sudu
pravde je u stvari ideja da se to skine sa dnevnog reda u Srbiji.
Tekua politika to odlino shvata i zna da je najbolje da se sada, kako
je kazao Boris Tadi, taj politiki problem reava pravnim putem.
Onda ministar Jeremi kae ako taj sud ne presudi u nau korist,
mi ga ne priznajemo. Zato smo mu se onda obraali? Vidi se da mi
od toga nita i ne oekujemo, nego nam je samo potreban trenutak
predaha od pitanja Kosova, da se ta stvar ohladi, da konano postane
jasna svima. Nekima e biti mnogo ao, nekima manje, Albanci
uopte nee aliti, ali ovde je postalo bitno da ta realnost nekako
legne. Boris Tadi je izjavio da smo mi dalji od Evrope nego ikada,
to je tano, ali nisam ga uo da je naglasio da je on sam uestvovao
u stavljanju prepreka Srbiji za ulazak u Evropu. Njegova je stranka
dva puta glasala za rezoluciju o Kosovu, koja je zabetonirala taj na
stav. Ciljevi, ideologija, retorika danas su isti kao na Gazimestanu. Po
meni, to je velikim delom posledica atentata na Zorana inia.
udna mi je ta sintagma suoavanje sa prolou, imam problem
sa njom, jer mi se ini da ono to ljudi podrazumevaju pod pro-
lou u stvari psiholoki uopte nije prolost. To je naa sadanjost.
To je neto to je u psihijatriji poznato kao posttraumatski sindrom.
Doiveli smo velike traume: zloine 90-ih, infaciju, sankcije, bom-
bardovanje... I sopstveni zloin moe biti trauma. Teko je ubiti. Tu
postoje i bioloki tabui i kada ih prekrite, i to u razmerama i na
384 385
Bolesniku jedan!
Nacionalizam je teka droga. Skidanje sa te droge je teko. Remisije
su neizbene. Mora se pokuavati vie puta. Svaka droga je privlana,
upravo je u tome njena opasnost. Droga nacionalizma je privlana,
jer se pod njom:
ne vidi bolna realnost (na njeno mesto stupaju halucinacije, fan-
tazmi, iluzije privilegovane posebnosti, neostvarive elje, sumanute
predstave svemoi); ona oslobaa od tekih zahteva svakodnevice,
razuma i morala (svi ti zahtevi izgledaju nepravedno); ona ukida
odgovornost za sopstvenu sudbinu (mi smo a priori nevini, jer smo
najlepi, za sve su krivi drugi); ona je melem za ugroeno oseanje
samopotovanja (moda sam ja nita, ali mi smo sve); ona podstie
slatko samosaaljenje (niko me ne razume, evo ta su mi uradili).
Svaka droga nas kratkotrajno i prividno usreuje. Svaka droga nas
uvodi u raj budala. Zato e ovisnik uiniti sve, bez izuzetka, da svo-
ju zavisnost redovno i obilato hrani. Kako ga droga slabi, tako raste
strah od apstinencijalne krize. Kako raste taj strah, tako se smanjuje
sposobnost otpora, inhibicije samodestruktivnog poriva, a stvarnost,
u koju bi se trebalo vratiti, postaje sve neprijatnija. I samim tim dro-
ga postaje sve potrebnija.
Prvi korak je priznavanje problema. Taj korak je zastraujui i od
njega se bolesnik brani samoizolacijom. Bez pomoi spolja, adik-
cija, naroito poodmakla i zaputena, nepobediva je. Treba ui u
Evropsku uniju.

Peanik.net, 21. 04. 2008.
7.
NACIONALNO
POMIRENJE
Oh, my crime is so rotten it stinks all the way to heaven.

ekspir, Hamlet
386 387
uspemo nekako da ga zaboravimo, jer je on ionako deveta rupa na
svirali, i ako osnujemo Komisiju za istinu, naravno nau istinu, kao
to je to uinio Kotunica, onda moda jo ima nade da produimo
agoniju, da zamurimo na poraz, da ciljeve sumanutoga nacionalno-
ga programa pomerimo u neizvesnu budunost i da tako sauvamo
ast i dostojanstvo koje nam je onomad vratio Miloevi.
Uzgred, zabavno je bilo gledati Kotuniinu nelagodu kada mu je
Toma Nikoli ponudio koaliciju kao prirodnom savezniku radi-
kala, kada je u javnosti obelodanio tu tajnu ljubav u kojoj Kotunica
strasno uestvuje, ali je se pred svetom stidi.
ini i njegova vlada pokuali su, bez ikakve podrke baze, da
Srbiju suoe sa prolou, to jest, makar samo preutno, priznali su
da je ratni projekat bio sumanut, da je doiveo poraz, da se u Hagu
mora platiti ceh i, uz pomo jueranjih dumana, onih koji su nas
bombardovali kako kae Miloevi u Hagu, pokuati nekakav novi
poetak. Zato su bili nepopularni, i on i njegova vlada. ini je po
svim ispitivanjima javnog mnjenja bio uvek na samom zaelju popu-
larnosti. Konano je zbog takve politike i ubijen, a politiki cilj aten-
tata jasno je postignut, jasnom porukom da, bar za sada u Srbiji to
nee proi. Tu veliku i runu abu Srbija ne moe da proguta, makar
se ne najela varaka, kako kae Brana Crnevi, makar jela kore-
nje, kako je u vreme sankcija govorio premijer Zelenovi.
ip Milovana Danojlia
Razgovor vodio Darko Vukorepa
Da li ete se kao i 1991. odluiti na odlazak iz Srbije, u kojoj su
opet najvie glasova dobili eeljevi radikali?
Ne. Ukupne okolnosti danas su drugaije nego to su bile 1991. ak
ni objektivne prilike nisu iste kao 1991. Tada je Srbija veselo i baha-
to, uz optu saglasnost, srljala prema ponoru, a danas su na redu,
kako kae Isidora Sekuli, one gorke suze posle. Ovo vreme je mno-
go autentinije, treznije. Drugim reima, avo je doao po svoje. Od
svih zabluda moda je preiveo samo veni narcizam malog naroda.
Dodue, on se danas ispoljava drugaije, podnoljivije. Tada je to
bio narcizam dravotvornog nebeskog naroda, pobednika kome
pripada plen, kako je govorio Kosta avoki, jaeg koji povlai
granice, kako je govorio Slobodan Miloevi, a danas, posle bom-
bardovanja, to je narcizam vene rtve, naroda izabranog za patnju,
narcizam takozvane duhovnosti. Crkve su pune nevernika, ratni hu-
kai su se uprepodobili, retorika je, umesto ratne, postala mirotvor-
na i popovska. Tu la je lake podneti, jer ne podrazumeva nikakvu
akciju, ve samo prenemaganje. To je proziran i naivan psiholoki
mehanizam odbrane. Pokuaj da se zaobie pitanje odgovornosti za
sopstvenu zlu sudbinu.
I Beograd se opredijelio za radikale, odnosno za Kotuniinu
DSS.
Ono to je zajedniko radikalima i Kotunici, to je upravo ono o
emu sam malopre govorio: grevito, infantilno odbijanje da se priz-
na poraz sumanutog projekta i da se prizna sopstvena odgovornost
za njegove logine posledice. Za birako telo koje to ne eli da prizna,
da se suoi sa prolou, kako se to kae, prava je muzika za ui kada
im neko govori da nita nije gotovo, da emo se jo erati, kako
kae Matija Bekovi. Drugim reima, da jo nije vreme za konano
svoenje rauna. To im kae i radikal Toma Nikoli kada i dalje govo-
ri o granici Karlobag-Karlovac-Virovitica, a to im govori i Vojislav
Kotunica kada izjavljuje da Drina deli Srbiju na pola i razdvaja
njena dva pluna krila. Smeta nam samo taj prokleti Hag. Ali ako
388 389
izborima dali kandidatu radikala, Tomi Nikoliu, 77 odsto glasova,
verovatno zato to on Albance naziva uvredljivim izrazom iptari,
dok je njegov protivkandidat Miunovi dobio samo 11 odsto. Vole
ljudi jaku re, ne pitaju koliko kota. Ne pitaju za one gorke suze
posle, samo da se sada dobro istutnje. Pijanka bez prestanka.
to je to u srpskome drutvu to se ve desetljeima opire demo-
kraciji i normalnom i civiliziranom nainu ivota?
Srpski pesnik Mia Danojli nedavno je dao intervju u kome je izra-
zio svoje negodovanje zbog toga to, kako kae, svet hoe da nam
izmeni ip. U Srbiji je uvek bilo onih koji su shvatali da je problem u
naem ipu i da nam se loe pie dok ga sami ne izmenimo, ali takvi
su ovde uvek bili manjina. O toj manjini je najvie pisala istoriar-
ka Latinka Perovi, o emu govori i naslov njene poslednje knjige,
posveene Marku Nikeziu: Krhka srpska vertikala. O samom tom
ipu napisao je jo pre trideset godina kapitalno delo srpske kulture
knjievnik Rade Konstantinovi: Filozofja palanke. Radi se o tako
inspirativnom delu i takvom bogatstvu uvida, da bi u normalno
razvijenoj kulturnoj sredini o toj knjizi bilo napisano ve nekoliko
desetina studija. Ovde ne postoji nijedna. Bolesnik je toliko bolestan
da nema snage da se lei. Grupa intelektualaca iz Foruma pisaca, na
elu sa Filipom Davidom, pre godinu-dve upozorila je da sve nae
tekoe imaju koren u postojeem kulturnom modelu, to je samo
druga re za Danojliev ip.


Feral Tribune, 29. 01. 2004.
S druge strane, ne treba zaboraviti da je Miloevi na izborima 2000,
dakle posle Sarajeva i Srebrenice, posle katastrofalne hiperinfaci-
je, posle politikih ubistava, premlaivanja demonstranata, surove
pljake graana kroz piramidalne prevare, posle bezone krae gla-
sova na izborima 1996 dobio dva miliona glasova. Ti ljudi su jo
uvek meu nama i glasaju za onoga ko im najvie lii na Miloevia.
udnije je iznenaenje njihovim rezultatima, nego sami rezultati tih
izbora. To iznenaenje u stvari je rezultat uspenosti inieve pro-
pagande, kojom je on uspeo da uveri posmatrae da je 5. oktobra
izvrena nekakva narodna revolucija kojom je izvren konani raskid
sa prolou. ini je sam protiv svih i protiv raspoloenja bira-
kog tela, takorei na miie, pokuao da ostvari drugaiji program.
Nacionalistika Srbija je bila poela da od njegovih uspeha strepi.
Atentat je te strepnje uklonio. Atentat i rezultati izbora alju istu
poruku: to nee proi. Iste one teze koje Miloevi zastupa u Hagu,
zastupaju i Nikoli i Kotunica u Beogradu: ratovi su nam nametnuti,
zloina nije bilo, Haki sud je laan. Zato se Miloevi, iako politiki
mrtav, vraa kao vampir u likovima svog biveg koalicionog partnera
i oveka kontinuiteta.
Za to su zasluni i srpski mediji koji suenju poklanjaju malo panje,
izlazei u susret svom italatvu koje o tome ne eli nita da zna. ak i
ti oskudni izvetaji sa suenja su, manje ili vie prikriveno, navijaki.
Tuilatvo u njima stalno doivljava neke tekoe, iskazi svedoka se
trimuju, a Miloevieva poricanja redovno istiu u naslove. Ugledni
pravnici objanjavaju da je u nacionalnom interesu da Miloevi bude
osloboen od optube za genocid, jer bi u suprotnom drava mogla
biti osuena da plaa naknadu za ono to je inila po Bosni. Onda
premijer ivkovi izlazi sa savetom da o tome ne treba mnogo govo-
riti u javnosti. Sve u svemu, preovlauje stav molimo, samo bez
uznemiravanja javnosti. Budui da taj mir biraa najdoslednije tite
upravo Nikoli i Kotunica birai su ih nagradili.
Kakvu perspektivu kosovskog pitanja vidite nakon ovih izbora?
Albanci su dobili novi (u stvari stari, podgrejan) argument za neza-
visnost, a kosovski Srbi iluzornu nadu da se, eto, moda general
Pavkovi vraa na belom konju. Drugim reima, radikalizuju se
pozicije obe strane, od ega e veu tetu imati slabija, a to su kosov-
ski Srbi. Paradoksalno je da su oni na kosovskim predsednikim
390 391
A to se tie dvosmerne saradnje sa Hagom, ja uopte ne znam ta bi
to trebalo da znai. Moda da mi njima izruujemo ratne zloince, a
oni nama Klintona. Ili kako? Jedino tako to mogu da zamislim.
Da se trampimo: mi da sudimo Solani, a oni neka sude Mladiu.
Valjda tako nekako. To je totalna besmislica, ne znai apsolutno nita
i jedna je od tih njegovih teko pronaenih formula da se ne kae
ono to on, u stvari, misli. On ne eli nikakvu saradnju sa Hakim
tribunalom, to je jasno, on i ne smatra da su injeni ikakvi zloini,
on je napravio tu Komisiju za istinu, koja nikada nita nije uradila, a
nije ni pokuala ita da uradi. Njegove izjave o Hakom tribunalu ne
treba da ponavljam: uvena deveta rupa na svirali i da mu se stomak
prevre na pomen Haga. Je l on misli da se u ratu nije uestvovalo? Je
l on misli da JNA nije inila zloine? Je l on misli da srpska policija
nije inila zloine? Je l on misli da na drugoj strani postoji ita to
moe da se uporedi sa Srebrenicom ili sa Ovarom? Ne postoji.
On osea da je u svakodnevnoj politikoj operativi potpuni dile-
tant. On zna ta treba da govori, ali pojma nema ta treba da radi.
Zato su mu potrebni ti aktivisti koji e da pretau njegove general-
ne ideje u svakodnevnu akciju, jer je on lino anahron ovek. On je
potpuno anahron. Ako ste itali knjigu koju su pisali on i avoki,
moete da vidite ime je on opsednut. On je opsednut porazom stare
Duhovnost
Razgovor vodila Svetlana Luki
Ponekad mi se ini da bi nas Kotunica, da je kojim sluajem bio
na mestu Slobodana Miloevia, ili da Miloevi nije potroio
pravo na rat, uveo u tu situaciju.
Vi znate da on nikada nije priznao Dejtonski sporazum. Poto je iza-
bran za predsednika, on je u dva-tri maha govorio o Republici Srpskoj
kao o zapadnom plunom krilu Srbije, o Drini koja tee sredinom
Srbije, da treba ekati neke povoljnije okolnosti da se zavri ono to
je Miloevi zapoeo. Njegova jedina primedba na Miloevia je bila
ta to je on komunjara. Dakle, ne vidim da se on uopte razlikuje
od Miloevia. On izgleda kao Miloevi koji je priznao poraz. On i
dalje pravda sve to je obeleilo srpsku politiku 90-tih pokuavajui
to da pomiri sa novim meunarodnim poloajem Jugoslavije.
Koliko je on opasan politiar?
On pati od nedostatka energije i nesposobnosti za bilo kakvu akci-
ju. On sebe vie shvata kao oveka koji e Srbiju vratiti njenim tra-
dicionalnim vrednostima i naroito, ponititi naslee komunizma.
Meutim, mislim da on nita nee raditi. On e prosto priati. On
sebe ipak vidi prvenstveno kao ideologa. Jako su opasni ljudi koje
on skuplja oko sebe, a oni nee samo priati. On bira ljude koji e
se revanirati Demokratskoj stranci. Mislim da je to kriterijum koji
odluuje. I uprkos tome to Labus pria da nee biti revanizma,
ve se sada vidi da se o Demokratskoj stranci u DSS-u govori ona-
ko kako se nikada nije govorilo o Miloeviu. Sada se vidi da je DS
Kotuniin najvei ideoloki protivnik, i to u dve oblasti: kulture u
najirem smislu te rei, a drugo su meunarodni odnosi, jer naci-
onalisti se uvek plae integracija u Evropu. Odatle im preti najvea
opasnost, jer oni bi u Evropskoj uniji izgledali kao neke aveti. I oni
to znaju i ele to da spree. Prema tome, postoji konsenzus da se u tu
Evropu ne ide, mada se to ne govori otvoreno. To ne sme da se kae,
jer se jo uvek rauna na donacije. Ali ni Kotunica ni njegova vlada,
ni DSS, ni Toma Nikoli, ni crkva, ni srpski kapital ne ele u Evropu.
392 393
emo i nauiti, a ne vidim da ita uimo, vidim samo da zadovoljno
ponavljamo da smo rtve i da smo uvek bili u pravu. To je jedno
popovsko zapomaganje, umesto da se neto uradi. Zastraujue je
koliko kod nas sve stalno poinje od nule. Svako ko smeni neki reim
smatra da sve to je bilo pre njega nije valjalo nita i sada e on da
postavi prave koordinate u kojima treba da ivimo. To je uraeno i
1945, u doba komunizma. Jedan od razloga zbog kojih se Jugoslavija
raspala bio je taj to komunistiki reim nije mogao da shvati da je
jugoslovenska ideja starija od komunistike, tako da kada je pukao taj
reim, pukla je i Jugoslavija. Jer se slavio 29. novembar, a nije mogao
da se slavi 10. decembar. To sada rade i oni koji skidaju inia sa
sajta vlade. Svaka generacija ovde poinje od nule.

Emisija Peanik, 11. 03. 2004.
Sirotinja
Ovoj vladi, Kotunici pre svega, glavni cilj je, i u tome oni vide sta-
bilnost, da se dogaa to manje. Neka se nita ne mrda, neka ivot
stane jer ivot vue na stranu na koju oni ne ele da idu. To je
jedno. Drugo je politiki sadraj te njihove aktivnosti. Njihov motiv i
njihova emocija jeste mrnja. Po tome vidim da se vraamo na ivot
pod Miloeviem, jer i kod Miloevia je glavni motiv politikog
angamana bila mrnja. Kada god je govorio, Miloevi je nekoga
mrzeo Zapad, Klintona, Albance, Tumana. On je stalno pozivao
ljude da mu se pridrue u mrnji. I ljudi su, u svojoj frustraciji, to
prihvatali, jer ako nee da mrze drugoga morali bi da mrze sebe.
Za ove poslednje tri godine mrnja je bila poela polako da nestaje.
Ali sada se, sa sve Tomom Nikoliem koji je pravi mrzitelj, pojavljuje
Kotunica i ceo DSS sa tom skrivenom, potajnom mrnjom. Mislim
da je to mrnja koja se u njima kuvala dugo i sada, kada su se doe-
Demokratske stranke i uopte viepartijskog sistema i time kako su
komunisti izigrali celu tu ideju kroz Narodni front. Mislim da se on
identifkuje sa Milanom Grolom i eli da dobije bitke koje je Grol
izgubio 1945. Ali Grol je te bitke izgubio u jednom drugom vremenu
i vratiti Srbiju u 45. ili 41, to u stvari Kotunica eli, jer on misli
da je to taka u kojoj smo izgubili put, neshvatljiva je fantazija koje
se on dosledno i uporno dri. I njegov jezik je anahron, jer on eli
da sunerom izbrie ezdeset godina istorije, ne samo nae nego i
evropske, i da vrati sat na 1941. To je nestvarno. On ne lii na ljude
koji se kreu ulicom, on lii na neki hologram i mislim da ljudi to
oseaju. Ta njegova sumorna projekcija, ta njegova uspavanost i ta
njegova neodreenost i nedoreenost vena... U trenutku kada tre-
ba da nadoknaujemo vreme koje smo izgubili, to je fatalno po ovu
zemlju. On to ne vidi, jer on misli da bi ovde trebalo da bude 41. i to
mu onda nije problem.
To dovodim u vezu i sa zahtevom da se Srbi vrate duhovnosti.
Duhovnost znai da nas ono to se deava u materijalnom svetu ne
zanima. O tome je vrlo lepo pisala Isidora Sekuli u eseju Nevolje
malih naroda, gde je opisivala kako su mali narodi, a naroito srp-
ski, esto bahati i agresivni, a onda dolaze to su njene rei koje su
mi se dopale one gorke suze posle. Prvo pretimo svima, mlatimo
svakoga koga stignemo, pa kada se pojavi neko jai, mi se odjednom
setimo duhovnosti, nita nas ne zanima, nae je carstvo nebesko, mi
smo nacija okrenuta duhu. U trenutku kada nam je potrebna nat-
oveanska energija da se iz ove crne rupe izvadimo, oni nam kau
ne, sedeemo ovde, ba nam je dobro i ovako, pa emo duhovno
da se zamiljavamo. To je kao superioran stav u odnosu na plitku
materijalistiku kulturu koju nam nude sa zapada.
Kao karikaturalni oblik toga moe se shvatiti izjava ministra
policije Joia, koji je na pitanje da li je u mladosti obijao kioske,
rekao: Vi me pitate za kioske, a gori nam Hilandar.
Dabome, duhovnost je vana, tako je. Mi se bakemo glupostima kao
to je pitanje zato smo postavili lopova za ministra policije, a gori
nam Hilandar. Zauzima se jedna ptija perspektiva, iz koje se sve
gleda sa jedne takve visine da prestaje da bude vano. Mia Danojli
kae: Moda je ak i dobro to smo ovako nastradali, kao neto
394 395
To je neka ziheraka pozicija, iz koje objanjavate ta sve niste, da
ne biste morali da razmiljate o tome ta jeste, jer to ni ne znate. I
time svakoga nekako zadovoljite. Samo to je u ovako tekoj situa-
ciji u kakvoj se mi nalazimo, takav stav opasan, jer mi se davimo, a
odbijamo da plivamo. Postoji rezerva prema procesu ukljuivanja u
Evropu. To ostaje kao cilj, ali on e nekako doi sam od sebe. Mrtvo
more, ne znam kako drugaije to da opiem, nieg nema. I mislim da
e ovde da nastane velika depresija kada prou svi ti izbori i kada se
isporue generali, kada prestane da nam dolazi Karla del Ponte, kada
se rei pitanje Kosova, koje e se reiti uskoro. Mislim da emo ostati
bez teksta u politici.
E, onda e da se postavi pitanje pa dobro, a kako emo sada da
ivimo? Privid dogaaja izbori, predizborne kampanje, suenja
zaklanja injenicu da ivot ovde nikako da se makne sa mrtve take.
Mislim da bismo morali prvo da se smirimo. I pada mi na pamet
da bi trebalo da tri meseca svi utimo, sami sa sobom, pa da odatle
vidimo da li moemo nekuda da krenemo.
Moda jedinu nadu daju male stvari. To je jedino zbog ega se svi
nismo poveali. Ipak postoje neki mali poslovi koji mogu da se rea-
lizuju: mogu da ofarbam ova vrata, mogu da operem sudove, moda
mogu da popravim auto. Tamo kod mene, obradovao sam se pre
neki dan, pokosili su travu u parku. Nisam to oekivao. Ali posle
katastrofe koja nas je zadesila, to je valjda i pravi domaaj promena.
Mislim da bi svima bilo lake kada bismo konano sebi dozvolili da
padnemo u oajanje, pa da onda odatle krenemo, korak po korak,
bez velikih iluzija da ve sutra moemo da dovedemo stvari u red.
Ne moemo. Mi se otimamo da shvatimo gde smo, a otimanje ne
pomae. Tu smo gde smo. ta god mislili o tome, mi smo tu.
Kotunica se brine da emo ui u istoriju kao ljudi koji su izvrili
genocid. Pa izvrili smo ga, ne vredi da se oko toga vie bakemo.
Ne, nego emo da laemo jo 20 godina sebe i druge. Posle tog 5.
oktobra za isporuivanje moda je bilo snage da se kae jeste, to se
dogodilo, taj sud je u pravu. Kada napravite neku svinjariju, najlake
je da kaete izvini, pogreio sam, daj da vidimo nekako ta emo
sad. To je najlake i to vam je odmah nagraeno.
Celo drutvo se pretvara u nekakvu tvravu lai. Nali smo se u toj
pali vlasti i vlade, oni ne uspevaju vie da je sakriju. Ovo to je Dejan
Mihajlov napravio
39
je, recimo, samoubilaka stvar. To je liilo na
Matia, na JUL. To je bilo bezobrazno agresivno. I mislim da su bili
vrlo iznenaeni kada im se, barem na nivou medija, to vratilo kao
bumerang.
Marianin stalno govori: Mi nismo ni levo ni desno. Tako oni
defniu centar. To je oblik takozvane mudrosti kojom smo mi
defnisali svoj poloaj jo pod Titom nismo mi ni kapitalizam, ni
socijalizam, ni istok, ni zapad. Naa demokratija nije ni zapadna,
formalna, a nije ni iz realnog socijalistikog bloka. Mi nismo ni u
Varavskom, ni u NATO paktu. Kod nas postoji i ne postoji trite.
39 Nakon ubistva inia, Dejan Mihajlov je 17.05.04, na zakazanoj kon-
ferenciji za novinare, na kojoj nisu mogla da se postavljaju pitanja, proitao sledee
saoptenje: utali su i kada su ubijali premijera. Znali su ko je doneo odluku da se
ini ubije i znali su ko ga je ubio. inieva majka to jasno kae: Moga sina su
ubili njegovi, i jedan bivi ministar jasno mi je to rekao. ta jo nije jasno u majinim
reima? ta nije jasno u dranju supruge ubijenog premijera, koja u svoju kuu vie
ne prima gotovo nijednog od najbliih inievih saradnika, koji su ga prodali, a
moda uradili i neto gore? I ne diu oni graju titei porodicu ini, ve probajui
da zatite svoju mafjaku porodicu. Da su hteli, zatitili bi njega, ali ne sad, ve pre
neto vie od godinu dana. Neka ivkovi i neka Tadi dobro razmisle sa kim su,
kako su i za iji raun vodili prolu vladu i svoju stranku. Povodom ove izjave, na
suenju za atentat, na predlog advokata Radeta Paunovia, Mihajlova je sasluao
sudija Marko Kljajevi. Mihajlov je ovu izjavu morao da povue kao netanu,
objanjavajui da je izreena u aru politike borbe.
396 397
jadni pojedinci za to nemamo snage, to treba postii ne vidim da
se to bilo kako refektuje na stav prema narodima. Ja ne mislim ni
da su Nemci genocidan narod, niti mislim da iko normalan to misli.
Kosta avoki moe da misli da su Nemci i Hrvati genocidni narodi.
Narodi su narodi. Moja ena kae: Svi su narodi odvratni kada se
pojavljuju kao narodi. Kada su pojedinci, znam sa kime imam posla.
A im pone da pria o narodima daj, ostavi me na miru. Mojoj
eni je povod za tu izjavu bilo to to na televiziji u Americi stalno
ponavljaju: American People. Pusti me, bre, sa tim narodima.
Krstievom presudom je utvrena njegova krivica, pomo u genoci-
du. Utvrena je, meutim, i injenica da je genocid postojao. Sada u
jo vie da zakomplikujem. Nai pravnici se ude kako je on mogao
da bude osuen samo za pomo u genocidu, a da se kod njega ne
utvrdi postojanje namere da izvri genocid. Po naem zakonu to ne
bi bilo mogue, jer neophodna je namera i neko ne moe biti osuen
za pomo u genocidu, ako niko nije osuen za izvreni genocid. To
znai da prvo neko mora da je izvrio taj genocid, pa onda ja mogu
biti kriv zato to sam u tome pomagao. Meutim, u sudu u Hagu
postoji pomaganje genocida kao samostalno krivino delo.
Druga je pria kako e to uticati na suenje pred Meunarodnim
sudom pravde. Taj sud po bosanskoj tubi za genocid samo utvruje
da li je postojao genocid. On ne mora nikoga individualno da oglasi
krivim, nego samo posmatra injenice. To nije krivini sud. On samo
konstatuje tetu koja je time poinjena i, ako ustanovi vezu sa dravom
koja stoji iza toga, utvruje visinu naknade tete. U anglosaksonskom
pravu postoji mogunost da od nekoga traite nadoknadu tete i kada
je taj osloboen na krivinom sudu. A logika je da je za osudu oveka
na zatvor potreban mnogo vei stepen izvesnosti, skoro apsolutna
sigurnost, pre nego to mu oduzmete slobodu. A za naknadu tete
dovoljno je da pokaete da je verovatno da se to dogodilo. Tako ste
imali uveni sluaj O. J. Simpsona, koji je pred krivinim sudom bio
osloboen. Porota je smatrala da nema dovoljno dokaza da ga osudi.
A onda su ga sudili graanskom tubom za naknadu tete i taj sud
ga je osudio da plati neke milione dolara, jer je bilo dovoljno osnova
da se uini verovatnim da je on to stvarno uinio. Znai, ne dovoljno
da ga poaljemo u zatvor, ali dovoljno da mu naplatimo tetu. I to je
ono to se dogaa pred Meunarodnim sudom pravde. To je tuba
tvravi i laemo svi zajedno, ak ni jedni drugima vie nita neemo
da priznamo. Ovo sa Hakim sudom, ova pomo hakim optue-
nicima... Ustavni sud je doneo odluku da suspenduje primenu toga
zakona zbog toga to se time neravnopravno tretiraju isti sluajevi,
recimo oni kojima se sudi ovde i oni kojima se sudi u Hagu. A onda
Kotunica u jednom intervjuu objasni ta je bio motiv za donoenje
toga zakona. On kae: Mi nismo napravili red u odbrani. To znai
ja plaam branioca, pa mogu i da ga odredim i mogu da utiem
na odbranu i da spreim ta priznanja. Ja to itam kao advokat i kao
branilac i vidim da neko pokuava da mome klijentu propie odbra-
nu koja je u interesu drave, po miljenju Kotunice, a da moj klijent
nema pravo da prizna, ako je to u njegovom interesu. Ljudima je
esto, kada im je sve dokazano, u interesu da priznaju, bolje e proi.
Dakle, to je napad na pravo oveka da se brani. Kada se neko brani
u Hagu, on po Kotunici mora pre svega da ima na umu dravni
interes, pa da tome prilagodi svoju odbranu, a njemu kako bude.
U meuvremenu sam saznao i ta znai dvosmerna saradnja: mi
emo njih hapsiti i isporuivati Hagu. To je sa nae strane. A sa
njihove: oni e prihvatati garancije koje daje naa drava i putati ih
na slobodu. Dvosmerno mi hapsimo, oni putaju. Logino i tipino
za politiku koju Kotunica vodi. Obavljaju se razne aktivnosti, a na
kraju zavrite tamo odakle ste i poeli oni su na slobodi. On je
najvie o tome priao kada je osnivao svoju Komisiju za istinu. Ta
komisija je trebalo da obezbedi povoljnu sliku Srbije u istoriji. Kae:
Ispaemo genocidni narod. Pa tako misle samo oni koji su Hrvate
zvali genocidnim narodom i koji uopte misle da postoje genocidni
narodi. To samo njima pada na pamet, nikom drugom. Ni onima
koji sude u Hagu ne pada na pamet da e time Srbi postati genocidni
narod.
Najvei zagovornici kolektivne krivice jesu oni koji stalno brane
srpski narod. A tu uopte ni o kakvom srpskom narodu i nije re.
Re je o dravi. Ovde se ne vidi ak ni to da je drava jedno, a narod
neto drugo. Narod moe snositi, i ve snosi, istorijsku odgovornost,
i konkretnu, materijalnu odgovornost za pogrean izbor. Pogreno
je izabrao svoju vladu. Pogreno je izabrao organe svoje drave. I,
naravno, kada drava plaa odtetu, plaae i oni. Jasna stvar. Ali
nema tu nikakve krivice. ak i kada ustanovite da je drava kriva
za genocid, a naravno da jeste, jer genocid ine samo drave mi
398 399
jedna od partija najbolje predstavlja birako telo, onda su sve druge
nepotrebne. Jer oni predstavljaju Srbe, a ne deo stanovnitva koji
ima neke partikularne interese u jednom sloenom drutvu. Kada
vi kaete da elite dobro ovome drutvu, a ne smatrate nunim da
budete srpski nacionalista, ljudi uopte ne razumeju o emu govorite,
jer ovde ne postoji nijedna druga politika osim nacionalne.
To je bio problem jo pod Miloeviem, jer su se svi i pod Miloeviem
otimali za celokupno birako telo. Ni pod Miloeviem nije bilo
nijedne stranke koja nije bila nacionalistika. GSS donekle, ali i oni
su morali da kalkuliu. A onda su birai razmiljali ovako dobro,
svi se izjanjavaju kao nacionalisti, pa to bih ja skidao Miloevia da
dovedem ove, kada se on pokazao kao najenerginiji, jer on hoe i da
ubija. Mislim da su ljudi u tom smislu u pravu kada ocenjuje samo
njihove individualne razlike i opredeljuje se prema njihovim linos-
tima. Jer u onome to oni nude, ni ja ne vidim neke velike razlike.
Kada stvari uzmu jedan tok ipak su to milioni ljudi to je kao
brod koji ne moe da se okrene u mestu. Kada vi okrenete kormilo,
brod jo pet kilometara nastavlja u istom pravcu. Izgleda da su neki
procesi tako snani da, kada zaponu, oni po svojoj inerciji jo neko
vreme, dok se ne zaustave, nastavljaju da traju, ak i ako iza njih vie
ne stoji neka energija. Mislim da smo mi u takvom stanju. Nema
vie energije iza toga nacionalizma. Nema snage vie ni za ta. Nema
snage ni taj Toma Nikoli, niti njegovi radikali. Samo vrljaju zidove.
To je inercija i to e trajati jo neko vreme. A i tada nee biti zaokreta,
nego emo stati. I onda e svi videti da smo stali i da se ne miemo
nikuda. I valjda e onda ljudi pomisliti pa kuda emo sada? Nasred
smo puine, ta emo sada?Ja to fziki oseam, kako nas ta inercija
nosi. Bez oduevljenja, na ler. Nema vie ni goriva. Ali jo uvek se
osea da ta stvar i dalje mili po stazi po kojoj je juriala 90-ih godina.
Tako ivi sirotinja, jer zna da nema nade. im neko neto ima, on
poinje da planira, da rauna. Ovde je ideja provoda: jedi, pij, veseli
se, na ivot poseri se. I to je...
Svetlana Luki: Sloboda.
Sra Popovi: Jeste, to je neka sloboda. Sloboda koju imate kada
nemate nade.

Emisija Peanik, 03. 06. 2004.
za naknadu tete i za nju vai ista ta logika dovoljno je da se uini
verovatnim da je genocid izvren.
Veoma je, kazau blagu re, neukusno kada sa ove strane poinju
da se alju signali i sugestije vladi Bosne i Hercegovine da treba da
odustane od svoje tube u cilju pomirenja. Ti si tuen. Naravno da bi
ti voleo da onaj odustane od tube u cilju pomirenja. Ali sa njegovog
stanovita, moemo da se mirimo tek kada raistimo ove stvari. Ili
bar kai jeste, bio je genocid. Pa onda da vidimo da li mene inte-
resuje i naknada tete ili ne. Napravite taj prvi korak. A mi tvrdimo
nita se nije dogodilo, ali bilo bi lepo da u interesu pomirenja vi
povuete tu tubu. Vodim polemiku u Politici sa jednim ovekom
koji ima ideju da bi to trebalo da se rei kompromisno, tako to e
Bosna i Hercegovina da povue tubu. Pa gde je tu kompromis?
Kompromis su uzajamni ustupci. Kakav ustupak mi inimo? Mi ne
inimo nikakav ustupak. Mi uvamo Mladia ovde. Kakav je to ustu-
pak? Bio sam u Sarajevu i mogu da vam kaem da bi politiar koji bi
na to pristao bio mrtav zauvek, uao bi u istoriju Bosne i Hercegovine
povlaenjem te tube. Pogoeni su milioni ljudi. Ko sme u njihovo
ime da kae dobro, hajde da se pomirimo. Ko to sme da kae?
Mi ne biramo predsednika drave. Mi biramo domaina. A svako
domainstvo krije svoje kriminalce iz porodice i negira i lae policiju.
Tako se to ovde shvata. Zato to smo mi organska nacija. Mi nismo
drutvo u kome postoje razne uloge, nego smo mi jedno bie. Ovde
se govori o narodnom biu. Mi smo jedno bie. Pipnite u jednog,
pipnuli ste u sve. Ako je kriv jedan, krivi smo svi. Kao kada Partizan
pobedi Zvezdu, a onaj vie: Pobedili smo vas. Ko je pobedio? Sedeo
si u naslonjai i gledao na televiziji i pio pricere. Koga si ti pobedio?
To je stadionsko shvatanje kolektiviteta. To je kao idealna porodica,
zamiljena narodna porodica samo sloga Srbina spasava. Svi treba
da se sloimo oko svega. Pogledajte ta se deava u takozvanom
politikom ivotu i zato ljudi s pravom kau da je to predpolitiko
stanje. Postoji socijalna baza svake partije u svetu. Samo kod nas sve
partije pretenduju da reprezentuju sve, to znai Srbe. I svi se obra-
aju Srbima i bore se ko e ubediti te neizdiferencirane Srbe da e ih
predstavljati bolje od ostalih. Tu nema nikavog politikog sukoba.
Svi smo jedna masa. Onda je sukob mogu samo prema spolja.
U osnovi svega je da bi sistem trebalo da bude jednopartijski, jer ako
400 401
Imate, na primer, sluaj Makatice, gde su spaljivani leevi ljudi kao u
Auvicu, ali taj sluaj je zamrznut. Gledao sam kako na konferenciji
za novinare pitaju Joia ta je bilo sa Makaticom, a on kae
nemojte to da me pitate. A sa druge strane, ministar pravde urgira
da se aktivira prijava protiv edomira Jovanovia, da se vidi koliko
puta je on bio u Centralnom zatvoru i koliko puta se neovlaeno
sreo sa ne znam kime. Ta prijava je vana, ona zasluuje njegovu
panju, a prijava za Makaticu spava godinama, to nikoga ne zanima.
Uspostavljanje pravne drave i vladavine prava je apsolutno najva-
nije pitanje. Pri emu su to dve stvari. Pravna drava bi bila drava
koja primenjuje svoje zakone, a vladavina prava bi zahtevala da ti
zakoni neto valjaju. Evropska komisija je zakljuila da se izvrna
vlast oigledno mea u rad suda. Kada pravosue ima problem, to
je kao lekar koji je sam smrtno bolestan i ne moe sam sebe da lei,
nego lei i kuka na postelji. Tako oni lee i kukaju na toj postelji, ali
drutvo bi moralo da nae instrumente, ako je potrebno i revolucio-
narne, van postojeih granica ustava i zakona, da to izlei.
Sve to moramo od nule da pravimo, a ne znate sa kim. Ne znate ko sedi
u policiji, ne znate ko sedi u tuilatvu, ne znate ko sedi u sudu. Nali
smo se u toj situaciji zato to smo jednoga trenutka proklamovali
bezakonje i sada je uasno teko. Kada je Vladan Bati bio ministar
pravde, on je pokuao da po svojoj pameti lustrira sudove. Bilo je
jasno da ljudi koji su sudili pod Miloeviem i sedeli u tuilatvima
ne mogu suditi, niti biti tuioci. Smesta su skoili sudovi da mu kau
to je napad na nezavisnost sudstva. Bilo bi lepo da su sudovi neza-
visni, ali ti zavisni sudovi sada se brane naelom nezavisnosti. Tano
je da je to to je uradio Bati napad na nezavisnost sudstva i to jeste
bila revolucionarna mera, ali drugom se metodom sudovi uopte ne
mogu oistiti. I oni su se sada zabarikadirali iza te svoje tobonje
nezavisnosti, kao to je Miloevi po prezumpciji nevinosti nevin u
Hagu. To su sve fkcije, jer niti je on nevin, niti su oni nezavisni. To
je zloupotreba jedne forme koja je stvorena u drutvima u kojima
ustanove funkcioniu. Uanili su se, niko ne moe da ih pipne a
ne valjaju.
Vlast nema snage da stvori policijsku dravu, ali zato uspeno stvara
haos u kome ljudi poinju da se oseaju nesigurno. Postoji opasnost
Zavisno sudstvo
Poeo sam da se zabavljam pratei ta se zbiva sa tim poslanikim
mandatima. Danas sam video Aligrudia koji kae mora da se
utvrdi ko je kriv i da taj ide u zatvor. Ja sam 45 godina kriviar i ne
vidim kakvo je to krivino delo. Kau podmiivanje. Ti poslanici su
promenili stranku, a u tome nema niega protivpravnog. Irelevantno
je da li su oni za to dobili pare, stan, mesto pomonika ministra...
Svako moe da promeni stranku i u tome nema protivpravnog delo-
vanja. Mito je mogue jedino ako vam neko kao slubenom licu plati
da uradite neto to je nezakonito. Vidim da se ta re upotrebljava na
jedan kolokvijalan nain, u smislu u kome vi podmitite dete hajde,
napii zadatak pa u da te vodim u bioskop. Pa podmitili ste ga i ta,
treba li da idete u zatvor? I vidim da se niko ne javlja da kae da to
nije krivino delo, nego se mea policija, koja zove te ljude i sasluava
ih. Moe da se raspravlja da li je to moralno, da li je taj ovek izgubio
kredibilitet da se bavi politikom, jer oigledno ne postupa po svojoj
savesti, nego iz interesa. Ali sve to ne opravdava policijsku istragu.
Onda se pojavi i ministar policije i stvara utisak da tu postoji neki
kriminal, a niko nam ne objanjava u emu bi se taj kriminal sasto-
jao. Nema tu nikakvoga kriminala, nego je to zloupotreba poloaja
od strane ljudi iz policije, koji u ime izvrne vlasti zastrauju narodne
poslanike da ne menjaju stranke.
Izvrna vlast postaje zaista agresivna. Poela je da posee za repre-
sivnim sredstvima tamo gde im nije mesto, i to iz nekog dravnog
razloga, iz neke celishodnosti, a to vodi u policijsku dravu. Znai, da
bih u skuptini dobio glasove koji su mi potrebni, ja sasluavam ljude
u policiji. Jo je gore kada proitate da su advokatu Terziu to dvoje
poslanika zapretili da e da ga izbace iz stranke. Pa ni advokatura
ne moe da bude nezavisna ne sme ti da zastupa moje politike
protivnike. To je totalitarna tendencija. Ne kaem da oni za nju imaju
snage, mislim da nemaju, ali stvar jeste zabrinjavajua. Oni pravo
shvataju kao instrument politike. To znai primenjivaemo one
norme i onda kada nam to politiki odgovara. Tako je i Miloevi
radio.
402 403
mi smo protiv svih, mi sami protiv svih. Mislim da u ovoj zemlji
postoje stvarne dve opcije, jedna je LDP, druga su radikali. Glavni
protivnik LDP-a su radikali, Kotunica je to u onoj meri u kojoj se
njegova politika podudara sa politikom radikala, a Boris Tadi u
onoj meri u kojoj sledi Kotunicu. Ali to je jedan kontinuum. Svi
vai protivnici vam nisu jednaki, a neki su vam protivnici samo pod
odreenim uslovima. Recimo, Boris Tadi je to jedino ako se prikla-
nja Kotunici, koji se priklanja radikalima. Kada Boris Tadi pria
o pristupanju evropskim integracijama, to nije nikakav problem, to
podravamo. To je supstrat politike Demokratske stranke u ovom
trenutku. Rei da ste vi protiv svih je netano, jer vam se ciljevi u
mnogome podudaraju sa DS-ovim. U neemu se ne podudaraju i to
moe da bude predmet vae kritike. Ali iznijansirajte svoju poziciju u
odnosu na celokupnu politiku scenu, nemojte da sebe proglaavati
za jedinu nau nadu, jer je to malo obeshrabrujue.
ivimo u tekim vremenima. Sve visi, ali mislim da mi u svom oa-
janju precenjujemo snagu radikala i DSS-a. Poslednjih dana prime-
ujem da je postalo legitimno da se pita a ta e biti ako izgubimo
Kosovo? To pitanje se uje u svim medijima. Sve ee to ujem i
siguran sam da one koji govore sada moramo biti jedinstveni,
moramo se braniti svim sredstvima veina ljudi vie nije spremna
da prati. Mislim da i oni koji to zastupaju, oseaju da sa tako isklju-
ivim stavom moemo gadno da nastradamo. Ovo su teka vremena
i za ljude koje smatram svojim politikim protivnicima, radikale i
DSS. Oni ve poinju da pokazuju neke znake gubljenja razuma. Kao
onaj koji kae Zoran ini je trebalo da bude ubijen, jer je bio
izdajnik, ili Toma Nikoli koji kae ruska zastava e se vijoriti na
naem ministarstvu odbrane, ili Koen koji kae nisu nam potrebne
evropske integracije. To su znaci gubljenja razuma. Ovaj narod je
toliko izluivan, esto i dugo, da mislim da je stekao i neki imunitet.
Crnogorci imaju izraz zakojevitezanje, kada onaj koji nosei zastavu
predvodi kolonu i poziva hajde za mnom, ko je vitez. Mislim da to
ovde teko moe da se proda, videli su ljudi koliko to kota.
Neke ljude sam prvi put ula da kau ako Kosovo ode, bie mi
teko. Oni oseaju da e to biti ponienje samo zato to odbijaju da
priznaju da su bili poniavani i 1991, druge, tree, etvrte, pete...
Mi smo davno ponieni. Mi smo ponieni kada smo zavodili poli-
cijsku dravu na Kosovu, kada smo te ljude ubijali, tukli, izbacivali,
da se pojavi neko ko e da kae ja u da zavedem red, ili kako
kae Toma Nikoli hapsiemo i hapsiemo. To bi kod prestraenog
graanina moglo da izazove pozitivnu reakciju i da on kae radi
ta hoe, samo spasavaj. E, taj bi mogao da zavede policijsku dravu.
Tako da sadanja vlada za nekog takvog priprema teren, jer je ljudi-
ma stvarno dosta nesigurnosti i straha. Nae birako telo je toliko
ubijeno i rezignirano da prata sve svinjarije, ili ga se uopte nita ne
tie, pa je apstinent. Drutvo iz osnova moe da obnovi samo civilni
sektor. I Peanik, na primer, tako ga ja shvatam.

Emisija Peanik, 08. 12. 2005.
Zakojevitezanje
Razgovor vodile Svetlana Luki i Svetlana Vukovi
Ne bih potcenjivao Kotunicu. On moe daleko da ode, do dovoe-
nja u pitanje svoje politike sudbine. I neki strani analitiari misle da
ovaj kurs kratkorono pogoduje militantnim, antizapadnim, antiev-
ropskim, proruskim, nacionalistikim, ksenofobinim snagama, ali
da e ve na srednji rok to biti njihov veliki, konani poraz. Meni
se takva ocena ini moguom. Kada jedna glupa politika konano
pobedi, to je esto i njen kraj, jer se onda otkrije da je uasno glupa.
Dok ne pobedi, vi to ne znate, nemate predstavu do ega ona moe
da dovede. Miloevia je dovela do bombardovanja i on je proftirao
od toga bombardovanja, sve dok ljudi nisu kazali dobro, bre, zato
si nas uopte doveo u tu situaciju, goni se. Tu postoji neka dijalektika,
a i vremenska projekcija mi se ini umesnom.
Da li mislite da se pribliava obraun izmeu Kotunice i Tadia?
Tu postoji kontinuitet na srpskoj politikoj sceni i moda u ga
najbolje izraziti ako malo prokritikujem poziciju koju je zauzeo LDP
404 405
Kako glasati
Glasati za manje zlo
Glasati za manje zlo ipak znai glasati za zlo. Kada jednom svesno
date svoj glas za zlo (manje), postajete odgovorni za to zlo. Ono e se
od tada uvek, s pravom, pozivati na va glas. Tumaie va glas kao
podrku za svo (manje) zlo koje bude inilo. Naknadne reklamacije
se ne primaju.
Da li sigurno znate ta e se u budunosti pokazati kao manje, a ta
kao vee zlo?
Glasanjem za manje zlo potvrujete pravilo i dosadanju ustaljenu
praksu da za uspeh u politikoj utakmici ne morate biti dobri.
Dovoljno je da budete manje zlo. Time obeshrabrujete dobre.
Manje zlo je manje u datim okolnostima. Davanjem svoga glasa
manjem zlu, vi cementirate te okolnosti. To je prihvatanje datih
okolnosti kao fatuma. Kapitulacija pred okolnostima. A moda bi
bilo bolje menjati te okolnosti glasanjem samo za ono to smatrate
dobrim.
Glasanjem za zlo (makar i manje) kompromitujete svoju savest.
Vi niste odgovorni za pobedu veeg zla, ako propustite da glasate
za manje. Za vee zlo su odgovorni samo oni koji su glasali za vee
zlo. Svako moe da odgovara samo za sebe, jer samo nad svojim
postupcima ima potpunu kontrolu.
Glasati za Evropu
Da li ste sigurni da (u datim okolnostima) glasanjem za Borisa
Tadia glasate za Evropu?
Ovo pitanje je umesno iz dva razloga. Prvo, Tadi se redovno dekla-
rativno izjanjava za pristupanje Evropskoj uniji, ali on se vrlo esto
ponaa potpuno suprotno. Pomenimo samo glasanje za kosovsku
preambulu ustava, glasanje za rezoluciju o Kosovu i preputanje
mesta premijera oveku sasvim jasnog antievropskog opredeljenja.
hapsili, sudili tada smo mi ponieni. Sada to samo postaje jasno po
posledicama, a trebalo je da bude jasno ve onda. Nismo mi ponieni
zato to se sada sudi onima koji su vrili ratne zloine u nae ime,
mi smo ponieni time to su oni vrili te zloine. Ta katastrofa koju
ljudi sada percipiraju ona se ve dogodila. Najbolje to sada moe
da uini je da to shvati, ostavi iza sebe i krene u nekom drugom
pravcu, a ne da tvrdi da toga nije bilo ili da mi nismo za to krivi ili da
je to opta zavera. To je neekonomino sa naeg stanovita. Nikoga
mi vie ne moemo ni za ta prevariti, sve se zna. Samo u svojoj paro-
hijalnosti moemo poverovati da moemo da sakrijemo Mladia. Pa
ne moemo, svi to znaju, vide, priznali smo sami sto puta sakrivali
smo ga, a sada ga ne sakrivamo. Aman, ljudi, pa jeste, sakrivamo ga.
To je stvarno oajnika pozicija, kao kada oveku odseku ruku, a on
misli da je jo ima. Pa nema je, naui da ivi sa jednom rukom.
Bolje bi bilo da ima obe, ali sada ivi sa tom jednom.
Naa patnja je patnja ljudi koji su prinueni da gledaju flm koji se
zove Poslednjih 17 godina. I to je teko. Nemce su na silu morali da
vode da gledaju, mi to gledamo sada i teko je. Ali to je bilo i dobro je
to je to prolost. Mi samo treba da se osvestimo da je to prolost, jer
dokle god to ne moemo sebi da priznamo, mi se nalazimo u perma-
nentnoj traumi. Ljudima koji su doiveli traumu kau pii o tome,
priaj o tome, sto puta priaj o tome, da to ode u onaj deo mozga u
kojem su pohranjene dugotrajne memorije iz prolosti. A dok negi-
ra, to ne moe da stigne tamo i ti stalno ivi u toj looj sadanjosti;
ti jo uvek ivi sa Srebrenicom, sa Markalama, sa bombardovanjem,
zato to ne moe da shvati i ne moe sebe da dovede do toga da
prizna jeste, to je bilo. I sada, loi deo tog iskaza je to jeste, a
dobar deo je to je bilo to nije sada, to je bilo.
Meu ljudima koji su nam prekinuli tribinu u Aranelovcu su bili
i neki etnici u maskirnim uniformama. Jedan od njih je postrojio
ostale i vikao: eta, na-des-no. Njihove maskirne uniforme su
pohabane, oni su ih stvarno nosili u ratu, ali sada je to farsa.
Izgleda kao farsa, jer on ne razume da je to prolo, a vi ga gledate i
mislite ta je tebi, idi, bre, lei se.
Emisija Peanik, 14. 12. 2007.
406 407
Glasanjem protiv Evrope ne moe se sauvati Kosovo. Moe se samo
izgubiti, pored Kosova, i evropska perspektiva (za koju se gotovo svi
slau da je naelno poeljna).
Glasati po savesti
Glasati po savesti znailo bi glasati za ono to vi smatrate da je
dobro. Bez obzira na vaa oekivanja da li ete biti u veini ili ostati
u manjini. Dakle, ne kalkuliui o tome kako e glasati svi ostali.
Samo tako moe da se utvrdi tzv. narodna volja. Samo tako je va glas
odgovoran, jer se samo to i trai od vas kao graanina. Ne postoji
baeni glas. Njega su izmislili politiari manjeg zla i pobornici status
quoa.
Kada neko pokuava da misli i svojom i tuom glavom, i da svoj
stav podeava prema raznim, komplikovanim (esto pogrenim)
kalkulacijama o ponaanju drugih, on nas vara i uskrauje nam
bitnu informaciju o njegovom autentinom, linom miljenju i volji.
Dakle, upravo ono to demokratski proces jedino od njega trai i
upravo ono to pojedinca ini sutinski neophodnim i dragocenim
uesnikom politike.
Politiari e onda, u svojoj elji da budu uspeni, kalkulisati i
podeavati svoje ponaanje prema ukupnom zbiru i rezultanti tih
pojedinanih miljenja, volja i odluka, ali ni oni to ne mogu da ine,
ako ta lina i pojedinana miljenja nisu jasno izraena. Niti je iko
odgovoran za to kako e biti tumaen njegov savesni izbor, kako on
moe biti upotrebljen u datim okolnostima. Jer ni okolnostima se ne
moe robovati, i same okolnosti se nekada moraju menjati. U protiv-
nom, te okolnosti postaju na fatum. Politiar moda nekad mora da
bude pragmatian, bira to ne sme da bude, jer gubi svojstvo biraa
i sam postaje politiar. Razvijeno demokratsko drutvo, kao sloeni
sistem, poiva na diferencijaciji i potovanju uloga.
Peanik.net, 28. 01. 2008.
(Naime, Kotunica je za Evropu samo ako se ona promeni (on bi
rekao proisti) po njegovom ukusu; to jest, on je protiv Evrope kakva
ona jeste). Tadi kao da sam sebi postavlja prepreke za ostvarenje cilja
koji deklarativno postavlja. Da li pri tome Tadi ne razume ta radi ili
je neiskren u svom evropskom opredeljenju, ili oboje nebitno je.
Drugo, da li Tadi, ako bi bio izabran, moe da osigura potpisiva-
nje najavljenog sporazuma koji bi Srbiju postavio na put ka EU?
Premijer i njegov deo vlade smatraju da nisu za to dali potrebno i
neopozivo ovlaenje potpredsedniku eliu. Sporazum mora biti
ratifkovan u skuptini, gde protivnici potpisivanja sporazuma imaju
veinu. Konano, ak i da skuptina ratifkuje sporazum, s obzirom
na kosovsku preambulu i rezoluciju o Kosovu, mogla bi se u ovakvoj
Srbiji osporavati ustavnost te odluke.
Dakle, pitanje je da li smatrate: (a) da je prioritetno dobro da Srbija
pristupi EU, (b) da Boris Tadi to iskreno hoe, (c) da on to, u opi-
sanim okolnostima, ume i moe da osigura sa mesta predsednika.
Ako na sva tri pitanja odgovorite pozitivno, znai da izbore shvatate
iskljuivo kao referendum o ulasku u EU i logian bi bio va glas za
Borisa Tadia (kako god inae ocenjivali tog kandidata). Ako na bilo
koje od ovih pitanja odgovorite negativno, onda vam mora biti jasno
da glasom za Tadia neete davati glas za Evropu.
Glasati za Kosovo
Antievropska opcija u Srbiji stavlja birae pred ovakvu tobonju
dilemu: da li elite u Evropu ili elite da sauvate Kosovo u Srbiji. To
rezonovanje se izvodi na sledei nain: (a) Evropa sama priznaje da
eli Srbiju u EU, (b) Evropa istovremeno eli da Srbiji otme Kosovo,
(c) Srbija nee pristati da ue u EU i time e prinuditi Evropu da pro-
meni stav prema Kosovu. Rezonovanje je oigledno pogreno. Prvo,
zato to je Kosovo ve oteto ili, bolje reeno, davno izgubljeno zbog
srpske politike na Kosovu. Drugo, EU zna da je ulazak Srbije u EU
vaniji Srbiji nego njoj. Konano, EU je svesna da to znaju i oni koji
joj na ovaj nain prete, to jest da je tobonja pretnja samo instrument
zaluivanja srpske javnosti od strane onih koji na sve naine nastoje
da odre kontinuitet sa reimom Slobodana Miloevia.
408 409
vrati na vlast radikale i socijaliste, da ih normalizuje (sve su stran-
ke demokratske). U tome je konano uspeo nakon ubistva Zorana
inia. Boris Tadi se u toj dilemi izmeu inia i Kotunice pri-
klonio Kotunici.
Glasom za Tadia ne brani se 5. oktobar koji je izveo ini, ve
se inievo vienje 5. oktobra izdaje. Dakle, braniti 5. oktobar je
dvosmislen poziv. iji 5. oktobar, koji 5. oktobar? Shvaen kao revo-
lucija (ini) ili kao redovna smena vlasti uz pomo Miloevievog
okruenja (Kotunica)?
Ako Toma doe na vlast...
Tadi i njegovi birai plae nas Tomom Nikoliem. I bez dolaska na
vlast, radikali u Srbiji ostvaruju veliki politiki uticaj. Dva miliona
Miloevievih glasaa iz 2000. i dalje je meu nama (inicijalno u
DSS-u, a zatim u radikalima), lustracija je izostala, dravni aparat
je nereformisan, spoljna politika (nakon ubistva izdajnika inia)
vraena na Miloevieve pozicije: protiv trulog Zapada, za brau
Ruse koji kriju nae zloince. Dodatna nevolja je to radikali (uz
pomo Kotunice) ostvaruju taj veliki politiki uticaj bez ikakve
odgovornosti. Ako se u Srbiji ve vodi radikalska politika, zar nije
bolje da oni za nju postanu i saodgovorni?
Kratkorono, to bi svakako bilo vrlo neprijatno, ali dugorono bi
moglo biti vrlo korisno da se Toma Nikoli istera iz udobnog opozi-
cionog zaklona.
U jednom zoopsiholokom eksperimentu ispitivana je inteligencija
ivotinja. Ona se stavlja ispred polukrune iane ograde, sa ije dru-
ge strane se nalazi hrana. Da bi dola do hrane, ivotinja bi morala da
naini nekoliko koraka unazad, od hrane, i obie ogradu. Kokoka to
nije u stanju da uini, ona beskonano i neuspeno pokuava da klju-
nom, kroz ogradu, dosegne do hrane. Pas reava problem iz prve.
U mnogim poslovima, smiljeni korak unazad vodi cilju mnogo pre i
mnogo sigurnije nego pokuaji mata u jednom potezu, koji su karak-
teristini za frustriranu srpsku politiku.
Kako glasati 2
Konfuzija
Meu biraima Druge Srbije vlada konfuzija. Naroito meu kritia-
rima dosadanje politike Borisa Tadia. Da li, ipak, opet zapuiti nos
i spreiti najgore? Ne treba zaboraviti da je ovu konfuziju stvorio sam
Tadi, kada je glasao za onakav ustav, na onakav nain, kada je glasao
za onakvu rezoluciju o Kosovu, kada je Kotunici poklonio mesto
premijera. Konano, kada je, protivno iskustvu i zdravom razumu,
poverovao da e ga Kotunica podrati na predsednikim izborima.
I najvanije: kada je ostao potpuno pasivan i nem kada je njegov
sadanji koalicioni partner, DSS, sistematski i bestidno sabotirao i
opstruirao suenje ubicama prethodnog predsednika njegove sop-
stvene stranke, Zorana inia.
Tek kada je kasno uvideo da e ga DSS opet prevariti, Boris Tadi se
iznenada setio da tu podrku trai od graana (valjda onih iz LDP
koje je, po Kotuniinom zahtevu, izbacio iz stranke).
Za konfuziju Druge Srbije odgovoran je sam Boris Tadi.
Greh apstinencije
Ima biraa kojima je usaen strah od greha apstinencije. Meutim,
ako ste u prvom izbornom krugu glasali za nekoga od kandidata koji
nisu proli u drugi krug, vi niste apstinent. Vi ste dali glas svome kan-
didatu, birali ste, ostali u manjini i obavili svoju graansku dunost.
Braniti 5. oktobar
DS, Tadi i njegovi birai iz prvog kruga ele da nas ubede kako se
glasom za Tadia brani 5. oktobar. To nije tano. Od samoga poet-
ka, razumevanje onoga to se tada dogodilo bilo je ambivalentno.
Postojala su dva tumaenja toga dogaaja: jedno je bilo tumaenje
Zorana inia (radikalni raskid sa Miloevievim reimom), a
drugo Vojislava Kotunice (kontinuitet sa tim reimom). Vojislav
Kotunica je sve vreme nastojao da putem koncentracione vlade
410 411
Onda se pojavi onaj Nenad Popovi, ja uopte ne znam ko je taj
ovek, ta on radi, mislim da niko ne zna ta on radi odnosno,
znam ta radi, ali ne mogu da kaem i kae: mi smo ratifkovali
taj sporazum i to je zakon. I niko mu ne kae a ta se Rusa tie na
zakon, to je zakon za nas, Rusi uopte nisu obavezni da ga potuju.
On je to ponovio 18 puta, da nita ne brinemo, jer je to zakon. Kao
da mi moemo da Rusima prepisujemo zakone iz nae skuptine.
Onda ljudi pitaju: pa ta ste se dogovorili? E, to ne moemo da vam
kaemo, jer smo u pregovorima. Ne razumem zato ne moe da se
kae o emu se pregovara, zato je to neka tajna, kada oni od Rusa
nikakve tajne ne kriju. Za koga je to tajna? Pa tajna je za nas, tajna
je za ekonomiste i strunjake koji bi im rekli da priaju budalatine.
Ne, ne, vi ne razumete, videete. Kada emo da vidimo? Pa kada
potpiemo. Sada su potpisali i kau: sada je gotovo. Kao da smo ovce,
majmuni, ne znam kako da nazovem to kako nas tretiraju i kako im
ne smeta to su ti marifetluci toliko glupi i providni. Njih se to vie
ne tie. I na kraju kau u stvari, to je zato to e nama Rusi spasiti
Kosovo, to je glavna stvar.
Na predsednikim izborima Boris Tadi je stalno ponavljao i
Evropa i Kosovo. Dobro, i Evropa i Kosovo, ali ako te dve stvari
dou u sukob, ta e biti prioritet? To nikada nije hteo da nam kae.
I Kotunica je govorio i Evropa i Kosovo, pa smo pretpostavljali da
je kod Borisa ipak prioritet Evropa. Ali onda izae Jeremi i kae:
ako treba da priznamo Kosovo, neemo Evropu. Oni su se Kotunice
oslobodili kao politikog rivala, ali su preuzeli celu njegovu politiku.
Jeremi je rekao da postoji kontinuitet politike ove i prethodne vla-
de. A moemo da se vratimo jo jedan korak unazad. Kada je pao
Miloevi, i Kotunica je govorio o kontinuitetu. Taj kontinuitet se
tako prenosi na devedesete. Onda vidite Daia kao potpredsednika
vlade, pa se vraaju Lili i kundri. Pa stvarno je kontinuitet. Onda
vidite da je Toma Nikoli postao mogui koalicioni partner pa to je
puni kontinuitet. E, onda vam kau: ali morate da priznate da se sada
bolje ivi. Pa ekajte. Prvo da vidimo kako smo dobili taj bolji ivot.
Tako to smo isterali jedno 300-400.000 ljudi van zemlje, koji alju
pomo svojim porodicama u iznosu od tri milijarde dolara godinje.
Tako to smo dobijali razne poklone, donacije i oproste dugova od
pariskih klubova, od Evropske unije i od MMF-a. Tako to smo se
Birai LDP-a
S obzirom na svoj veoma kritian stav prema Borisu Tadiu, birai
LDP-a su u posebno konfiktnom poloaju. Sama stranka je na kraju,
svakako nevoljno, pozvala svoje birae da daju glas Borisu Tadiu.
Kako ovaj poziv njeni birai treba da shvate?
LDP je kao stranka morala da povue ovaj potez, da ne bi sutra bila
optuena da je dovela Tomu Nikolia na vlast. To strahovanje je
opravdano, bez obzira to Tomu Nikolia na vlast dovodi u stvari
DSS. Vojislav Kotunica ima manir da optuuje druge za svoja nede-
la (u aru politike borbe).
Birae LDP-a zato ovaj poziv ne obavezuje. Stranka je uradila ono to
je morala da uradi, ali odluku na izborima donose birai, autonomno
i tajno. Sumnjam da e se mnogo LDP-ovih biraa odazvati ovom
nevoljnom pozivu.
Peanik.net, 30. 01. 2008.
Anomija
Arogancija sa kojom je uterana cela ta pria sa NIS-om od strane Rusa
naoj vladi, pa nama od strane nae vlade, do te mere je bezobrazna
da je to neverovatno. To samo dokazuje koliko je nacionalizam
destruktivan za svoju stvar i kako nam taj nacionalizam, koji nam
titi dostojanstvo, stalno uruava to dostojanstvo, i koliko lako, sve
brinui se za na suverenitet, krmi taj suverenitet. Prvo su nas slaga-
li u vezi sa tim sporazumom o svemu smo se dogovorili, Banatski
Dvori, Juni tok, zato NIS ide po tako maloj ceni i van tendera. To
je veliki poduhvat iji je NIS samo mali deo, a od celog posla emo
imati fantastine koristi. Onda su posle toga morali da nam kau
ne, ne, one druge stvari vise u vazduhu, ali imamo garancije Putina.
A Dai kae: pa neemo valjda da sumnjamo u Putina? Koja je to
servilnost i koje je to puzanje.
412 413
eka se presuda Meunarodnog suda pravde u Hagu, koja ne moe
da vrati to Kosovo. Kosovo je izgubljeno 1990, kada je neko namis-
lio da moe silom da vlada sa dva miliona ljudi, kojima ne pada na
pamet da ive pod naom vlau. I da ih sutra dobijete, imali biste
permanentnu pobunu, dokle god postoji ijedan Albanac. Sve se to
zna i cela ova pria i sve ove lai i sve Jeremieve diplomatske pobe-
de, sve je to pozorite i izgovor koji se nudi ljudima koji su poverovali
u iniev koncept: da su se toboe pojavile neke objektivne prepre-
ke. A glavna objektivna prepreka je to to mi to neemo. A zato mi
to neemo? Zato to se jo uvek nadamo da e nam Rusija pomoi
da ostvarimo Veliku Srbiju. Te prie oni jo ne mogu da se odreknu
u svojim fantazijama. Pored toga, nas za Rusiju veu mnoge vane
veze, jedna je to tamo bee nai ratni zloinci, druga je to je tamo
porodica Miloevi i to su tamo nae pare. A svia nam se i kako
je Putin ukrotio svoj civilni sektor, kako je lepo zaveo red i jo ima
optu podrku. To bi mi, a ne neku Evropu, u kojoj e da nam uki-
daju monopole od kojih se te partije izdravaju, da nam reformiu
vojsku, da naprave transparentnima tokove novca, da nas nateraju da
imamo revizionu komisiju koja e da pazi kako se troi budet. Ne
daj boe, to bi bila katastrofa.
Ova javnost je umorna i obeshrabrena i to dovodi drutvo do onog
stanja o kome je priala Vesna Pei, o kojem ste objavili dva odli-
na teksta, Ralfa Darendorfa i Stivena Luksa, koji se smatra jednim
od vodeih sociologa u svetu. To stanje se zove anomija. Anomija
je nemogunost da neemu date ime. Ovo u emu mi ivimo nema
ime, odnosno jedino ime mu je anomija, a to znai nemogunost
da se imenuje o emu se radi. Ja sam poneo Luksov citat Dirkema,
koji je najznaajniji autor koji je pisao o anomiji, koji kae: Anomija
se manifestuje u vreme ekonomske propasti, to hvala bogu ima-
mo, kada dolazi do svojevrsnog raspada drutvenih slojeva i kada
se pojedinci nau u situaciji koja je gora nego dotadanja. Ako se
ne prilagode nametnutim okolnostima i samu ideju prilagoavanja
smatraju neizdrivom, iskusie patnju. Ako ne moete da se prilago-
dite, jedino to vam ostaje je da patite. ovek vie ne zna ta je mogu-
e, a ta nije, ta je pravedno, a ta nepravedno, koji su prohtevi i
oekivanja legitimni, a koji nisu. Svaka grupa je okrenuta protiv svih
ostalih, jer vie ne postoji utvrena hijerarhija i klasifkacija, slabi
volja za ivotom. Dirkem je verovao da su svima potrebni drutveni
maksimalno zaduili i tako to smo sve vreme troili vie nego to
smo proizvodili. I sada im je svetska fnansijska kriza pala kao kec
na deset.
Unitava se jedina tekovina inievog reima. Srbija je uvek ima-
la samo dva dravna koncepta, jedan je bio Jugoslavija, drugi je bio
Velika Srbija i oba su pukla. 2000. smo bili neka grupa ljudi u ovim
gudurama, oko ovih reka, na ledini, bez ikakvog pojma ta emo da
radimo, i ini je doao i kazao: ja imam koncept, moj koncept
je Srbija u Evropi. I ljudi su to prihvatili. I on je ubijen, a ta glavna
tekovina inieve kratke vladavine je ostala. U ispitivanjima jav-
nog mnjenja vidite da ljudi u tome vide neki izlaz. Posle atentata, koji
je delimino zato i izvren, jer je on zapadni agent, pijun, izdajnik,
nemaki ovek, mafja, ta se sve nije prialo, poelo je sistematsko,
prvo personalno, menjanje svega to je on doneo, a onda je poeo da
se nagriza njegov najvei doprinos, a to je taj novi dravni koncept.
Kosovo je tu palo kao doker. Donet je ustav koji nas spreava da
ikada priznamo Kosovo, pa su donete rezolucije o Kosovu, i u svemu
tome je Kotunica obezbedio sauesnitvo Tadia. U svemu tome je
Tadi uestvovao. Smisao tih poteza je bio da mi sami sebi postavlja-
mo prepreke za ulaz u EU, da se odreknemo NATO, da poklonimo
Rusima NIS i da sve to predstavimo kao neku objektivnu nemogu-
nost mi bismo u Evropsku uniju, ali ne moemo, evo, imamo ove
prepreke. Pa sam si ih postavio. Svejedno, prepreke su tu, ne moemo
da ih preskoimo. Je l se slaete? Svi se slaemo.
Mali je broj poslanika sa kojima se ja viam, ali nekima sam kazao da
ne mogu da shvatim da meu njima nema nikoga da izae i kae: je
l hoete izlaz iz ove situacije? Vidite ona vrata tamo? Treba samo da
izaete kroz ta vrata i to vam je izlaz. Koja vrata? Eno vam vrata, ima-
te li oi odmah priznajte Kosovo, koje ionako nikada neete dobiti,
a i kada biste ga dobili, ne biste znali ta ete sa njim i vi to odlino
znate. Pa ne moemo zbog ustava promenite ustav. Pa doneli smo
rezoluciju donesite novu rezoluciju i onda vam nee biti potrebni
ti Rusi i moete pravo u Evropsku uniju, kao to smo se dogovorili.
Naravno, vi moete da se pravite blesavi, ali bar emo jednoga dana
moi da vas pitamo na ta smo straili sve ove godine, kada ste kroz
ta vrata mogli da izaete jo danas. Izgleda je postignut takav psiho-
loki pritisak da se i ljudi kojima je sve savreno jasno ne usuuju to
da izgovore, nego se prave ludi.
414 415
Ljudi shvataju da je to izgleda novi nain ivota, i da emo tako iveti
zauvek. I to ljude tera, to je posledica anomije, u izolaciju. Zatvorite
se u svoju kuu, jedino ste tu sigurni. Anomija se ponekad zavrava
revolucijom, koju ne vidim na pomolu, ili se zavrava u ritualnom
ponaanju, ali je ono ispranjeno od svakog sadraja. Slaviemo
slavu, Novu godinu, idemo, eto, na groblje, palimo sveu, idemo u
crkvu, postimo, ispunili smo ivot, dali smo mu neki oblik. Ali unu-
tra, u tim ritualima vie nema niega to oveka intimno dotie.
Na to dolazi ova svetska kriza, koja sve die na kvadrat, jer kada je
kola mali, onda je otimanje za njega jo brutalnije. Gledam one
jadnike koji stoje ispred vlade, protestuju, izvode hepeninge, trae
neke pare. Doe mi da im kaem nemojte, hladno je, idite kui, va
poslodavac je bankrot, nije da nee, on nema odakle da vam da. Ali oni
trae otmi od nekoga, ne tie me se, daj meni. Nisam ekonomista,
ali sam iveo deset godina u kapitalizmu i znam ta se radi kada doe
recesija. Vi pokuavate da oivite privredu i onda celo drutvo razume
da je otputanje neminovnost. Ako nemam kome da prodam to to
proizvodim, pa smanjiu proizvodnju, a ako smanjim proizvodnju,
ta e mi toliki radnici? Ne, ovde se govori: nipoto, ovde niko ne
sme da izgubi posao. Imate izbor izmeu prirodne ekonomske mere
i kupovine socijalnog mira. Ovde je izbor uvek kupovina socijalnog
mira, kojim ete na kraju unititi privredu. Ali to se vas ne tie, jer
vas interesuje sledeih est meseci i sledei izbori. I onda dolazite do
situacije koja se u ekonomiji zove stagfacija, istovremena infacija
i recesija. Sve se to njih ne tie, jer vodi ka neemu to je ovde
podsvesno idealno stanje, a to je jednakost u siromatvu moe ova
stoka to da izdri, navikli su, a poto je gladan ovek politiki miran,
jo e se i smiriti. To je kao kada konju oduzmu zob, pa ga hrane
samo senom, a on se upripitomi. To je bezduna ideja te politike.
Na prijemu u ruskoj ambasadi, Jeremi je izgovorio da su dve kon-
stante srpske spoljne politike Kosovo i Rusija. Mislim da je stvar
odluena na nivou vlade, na nivou drave. Je l Toma Nikoli pred-
lagao da budemo ruska gubernija, a evo, Tadi ga smatra potenci-
jalnim koalicionim partnerom. On putuje u Moskvu, potpisuje te
ugovore, slika se sa Putinom. A to se tie kontinuiteta te politike,
pa setite se ko je podrao pu protiv Jeljcina, pa kada je bila oruana
i moralni propisi, norme ponaanja koje ograniavaju inae bezgra-
nine i destruktivne tenje od vrha do dna lestvice. Unitava se soci-
jalna integracija, unitava se solidarnost, unitava se povezivanje sa
socijalnim grupama i irim drutvom. To je taj opis, koji zvui kao
da je nas gledao.
Drutvo je zapalo u patoloko stanje, jer ne razume samo sebe. Nastalo
je opte bezakonje. alimo se kako skuptina ne donosi zakone, a to
i da ih donosi ako ih ne primenjuje? Vidimo da policija uestvuje u
kriminalu, da prebija ljude na ulicama. Postoji tu neto jo vanije,
zato to je elementarnije, a to je potpuno nepotovanje svih moralnih
normi. Ovde moralne norme vie ne znae apsolutno nita. Samo
ako ste jako naivni moete da kaete nemoj, to nije poteno. Mi
vie ne znamo ta jedni od drugih uopte moemo da oekujemo,
ta imamo prava da traimo u svakodnevnom ponaanju. Dau vam
primer koji mene mui. Stanujem blizu Palilulske pijace i tu je neka
kola. Izau ona deca iz kole, njih est se skupi na trotoaru, niko iv
ne moe da proe. Vi doete do njih, oni vas vide i na pamet im ne
pada da se pomere. Kominice sa pijace sa onim torbama, kesama,
isto tako stanu, doete do njih i na kraju im kaete: Hoete li da me
pustite da proem?, a one se brecnu na vas.
Na onim specijalno uzanim delovima trotoara na kojima su parkira-
ni automobili, idete u susret oveku i niko nikoga ne proputa, nego
idemo jedan u drugoga. Nekako emo se mimoii, zagrliemo se,
pa emo se mimoii. To je ponaanje na najelementarnijem nivou
nee valjda da proe kroz mene, hou da proem kroz tebe, zato
misli da neu. Opisujem neto prilino neuhvatljivo, ali mislim da u
svakodnevnom ivotu ljude takve stvari najvie tite. U svakodnev-
nom ivotu nemate previe posla ni sa partijama, ni sa Mikoviem,
ni sa policijom, ni sa sudom, ali sa drugim ljudima imate svakod-
nevni kontakt, a oni vam svakoga dana daju do znanja da nikakva
vaa socijabilnost nee biti uvaena, da tu nema nikakvog drutva,
tu je svako za sebe i ba me briga ta ti oekuje, ba me briga ta ti
misli o meni, moe da misli ta god hoe, ja u da svrim svoj
posao. E, to je ta anomija koja vas satire. Ona vam daje na znanje da
nema milosti, da vas niko ne potuje kao linost, da nikoga ne zani-
maju vaa suluda oekivanja pristojnosti. I to je stanje u kome smo
se stabilizovali.
416 417
mi nismo protestanti i to nemamo nikakav autnomni zahtev prema
samima sebi i zato to odustajemo odmah, ako povoljan ishod nije
na vidiku. Mi nismo rukovoeni time ne, ja hou da ivim tako da
se ne stidim sebe i iveu tako, bez obzira kakav rezultat mogu da
postignem i da li je neka moja pobeda na vidiku ili ne. Time vi ipak
vrite neki uticaj u drutvu.
Tu sam imao problem da razumem LDP, tu elju da matirate pro-
tivnika u jednom potezu i da odmah pobedite. Kao da ne moe da
postoji stranka koja je vrlo znaajna za jedno drutvo, koja nikada
nee doi na vlast, ali koja ima vrlo korisnu ulogu. Ne, ovde to mora
odmah da bude izmereno izbornim rezultatom, a izborni rezultat
odmah mora da bude nagraen nekim parama. Od toga slabo moe
neto da bude. I onda poinju kompromisi i ulivanje u mejnstrim. To
je glavna ideja Borisa Tadia, da sve to iznivelie, jer rauna na to da
je meu Srbima jako malo protestanata.
Za va sajt sam napisao tekst o glasanju za manje zlo i pitao: jeste li
sigurni da je to manje zlo ili je to neto to se predstavlja kao manje
zlo da bi dobilo glasove, a kada dobije glasove, videe se da je to isto
ono zlo. Posle izbora je nastala konsternacija na proevropskoj strani,
a samo je manje zlo ispalo isto zlo. Pria o manjem zlu je uinila ljude
skromnima, zadovoljnima malim, lako ih je prevariti, lako podlegnu,
lako poveruju, brzo se razoaraju i postaju apatini. Ali ja imam veru
u to to je dato u biolokoj osnovi ljudi, a to je da su oni drutvena
bia. Rei u neto jo naivnije mislim da ljudi ele da se vole i da
ele da saoseaju sa drugima i da ele da pomognu jedni drugima.
Mislim da to nije nikakav kulturni konstrukt, mislim da je to dato u
vrsti kao nain na koji se jedino moe preiveti.
Niko ne moe preiveti sam. I moja jedina nada je da to moe da
doe odozdo i da bi ovde od svake partije bio potrebniji neki duhov-
ni pokret, neka crkva koja ne postoji, nova crkva koja bi ila okolo i
podseala ljude da pre svega treba da se vole, a posle emo sve lako.
Eto, vidite dokle sam dogurao.
Emisija Peanik, 25. 12. 2008.
pobuna Crvenih beretki, gde putuju Aca Tomi i Pavkovi? Putuju
u Moskvu da pitaju da li smeju da izvre pu, hoe li biti podrani.
Kada se smenjuje Miloevi, ko dolazi da izvri primopredaju vlasti?
Dolazi Ivanov. Kada ste u ljubavi sa Rusima, to je okej, ali kada hoe-
te da raskinete, oni hoe da biju. Ne moe ti da raskida sa mnom,
nego kada ja kaem da smo raskinuli, onda smo raskinuli. A inae,
ako treba da se ideoloki defnie, ovo je etniko-informbirovska
vlada. etnici i Informbiro, oni su sada vlada.
To je postavljeno jo 5. oktobra 2000. Od tada do danas ta strana koju
su predstavljali Kotunica, Toma Nikoli, cela ta nacionalistika, kse-
nofobna bratija u stalnom je sukobu prvo sa iniem lino, a onda
sa njegovom zaostavtinom, koja je fantastino ilava. Oni sistemat-
ski u ovih osam godina pokuavaju da nas odvoje od dravnog kon-
cepta koji je on formulisao i koji je narod jednoga trenutka prihvatio,
i pokuavaju da nas priblie staroj politici i svojim starim saveznici-
ma. S druge strane, Rusi su se s pravom obradovali idiotskoj Buovoj
politici, porastu antiamerikanizma u svetu, koji koincidira sa rastom
cene nafe, koja je otila na 150 dolara. Rusi su jednoga trenutka bili
puni ko brod. Sada se to rapidno topi, jer je nafa pala na 40 dolara i
za nas je karakteristino da se ba u tom trenutku vezujemo za njih,
kada oni propadaju, a Obama na onoj strani uliva velike nade.
Puni trezori ohrabrili su neto to u ruskoj dravi ne umire, a to su
imperijalne tenje. Oni nikada nisu digli ruke od svoje interesne sfe-
re i zadrali su tu nadu da e se oni tu kad-tad vratiti. Slini proce-
si deavaju se i u ekoj, Slovakoj, Poljskoj, Bugarskoj oni svuda
trae ovakve kao to je naa vlada, da se polako uunjaju natrag u te
zemlje. Tako da su ta dva procesa konvergirala, na i njihov, da bi se
krovno susrela u NIS-u. Mislim da emo se teko iz toga iupati.
U osnovi nacionalnog pomirenja, opte homogenizacije kojom svi
postajemo krompiri u izgradnji prividnog i lanog konsenzusa, u
osnovi toga lei neto to je njima bila kost u grlu, a to je pria o dve
Srbije. Ne mogu da postoje nikakve dve Srbije, sve emo to da izni-
veliemo. I ono to je tu stvarno tuno, to je da ima mnogo prebega.
Ljudi iz druge Srbije su obeshrabreni, gledaju od ega se ivi. Ako
ovo ne moe da pobedi onda emo, kao to kae Marko Vidojkovi,
da gledamo svoja posla, da gradimo svoju karijeru. E, to je zato to
418 419
svojoj istoriji imala: koncept velike Srbije i koncept Jugoslavije (sa
dominantnim poloajem najveeg naroda u njoj).
ini novi dravni koncept
Dakle, Srbija se posle poraza nalazi u stanju opte anomije, bez
jasnog dravnog koncepta, na istorijskoj ledini, ispranjena od sadr-
aja, sa oteenim i iznurenim ljudskim resursima i u stavu porica-
nja. Nasuprot tome, u meunarodnom okruenju vlada intenzivna
politika aktivnost koju indukuje Evropska unija svojim planovima
za proirenje na istonu Evropu i Balkan. Ta politika energija pre-
liva se svuda preko granica, pa i preko granica ispranjene Srbije.
Zraenje te energije saima u sebi Zoran ini i pokuava da je
potom emanira u prazni, iscrpljeni srpski prostor, nasuprot snagama
opisanog nacionalistikog resantimana.
Uz pomo te energije, on u ovome postie uspeh nesrazmeran
njegovoj politikoj snazi izraenoj u linom rejtingu i snazi njegove
stranke. ini je poeo da menja Srbiju iz manjinske pozicije, bez
prave podrke iznutra, gotovo protiv opte volje. Za nacionalistiku
Srbiju to je znailo izdaju, podleganje diktatu Zapada, dakle,
onih koji su nas bombardovali i ujedno dokaz nedemokratske
prakse inia i njegove vlade. Uprkos tome, Srbija je poela da se
menja, izgledalo je nepovratno. Ulazak u naputene meunarodne
institucije, zaeci trine ekonomije, vizija evropske budunosti,
blagi rast ivotnog standarda, realizam, (oprezni) ideoloki otklon
prema prolosti, saradnja sa Hakim tribunalom (pre svega kroz
simbolinu sramnu ektradiciju Miloevia), pokuaji suzbijanja
kriminala i verca kljuna re toga vremena je bila reforma.
Ali najvei doprinos inieve vlade svakako je bio stvaranje novog
dravnog koncepta. Vizija Srbije kao lanice Evropske unije; smela,
nova jasna i realistina vizija budunosti, usvajanje drugaijih vred-
nosti i drugaije ideologije na mestu one poraene. Paradoksalno,
upravo ovim uspesima ini je sebi potpisao smrtnu presudu.
Srbija nije bila spremna za takvu promenu. Tu presudu su donele i
izvrile jo uvek ive snage kontinuiteta, koje su se samo na trenutak
bile pritajile, preruile i zatim meusobno prepoznale, pregrupisale
i konsolidovale oko svoje stare nacionalistike (sada resantimanske)
ta se to dogaa?
Poslednje jake turbulencije na srpskoj politikoj sceni izgleda da
zbunjuju javnost. SPS ulazi u koaliciju sa DS-om, DSS bledi i nestaje
sa scene, a radikali se cepaju, nita manje nego na pitanju pristupanja
evropskim integracijama. ta se to dogaa? Teko da se ovi dogaaji
i njihove posledice mogu razumeti van konteksta svih postoktobar-
skih previranja i procesa. A taj kontekst mogao bi se opisati ovako:
Istorijski poraz
Nacionalizam kao ideologija i politika doneo je Srbiji tokom deve-
desetih godina prologa veka duboki istorijski poraz. Ekonomsko
unitavanje zemlje, egzodus mladosti, kriminalizacija drutva,
meunarodna izolacija, moralna hipoteka genocida i ratnih zloi-
na, simbolino je kulminirala u vojnom porazu, gubitku teritorije
Kosova, oktobarskom prevratu i ekstradiciji glavnog autora te politi-
ke, Slobodana Miloevia, meunarodnoj pravdi.
Ideologija je poraena rezultatima svoje politike prakse. Ona je
ostala prisutna jedino kao gorki nacionalistiki resantiman, reakcija
na narcistiku povredu, iluzorna, aposteriorna odbrana dostojanstva
izraena u golom poricanju optepoznatih injenica. (Politiki izraz
toga resantimana je prkosno podizanje tri prsta, znaka u kome smo
sami konstruisali svoj istorijski poraz; on bi trebalo da znai nije
istina, nismo nita uradili, nita nauili, nismo ni za ta odgovorni,
nismo ni od ega odustali, uradili bismo sve to opet.)
Tako je poetak milenijuma Srbiju zatekao u prirodnom stanju:
devastiranu ekonomski, moralno, politiki, ali takoe bez jasne vizije
budunosti i novog dravnog koncepta, u traljama jedne poraene
ideologije. O Srbiji se u tom trenutku gotovo nije moglo ni govoriti
kao o dravi (paradoksalno, ali psiholoki razumljivo, nosioci te
poraene ideologije Srbiju redovno nazivaju drava Srbija). Nakon
svog poraza, Srbija je mogla biti defnisana jo samo kao pare
jugoistonog Balkana u slivovima Save i Morave gde ive ljudi koji
sebe nazivaju Srbima.
Pored toga, ovim istorijskim porazom Srbija je, gotovo usput, kom-
promitovala i izgubila jedina dva dravna koncepta koja je ikada u
420 421
nezavisnosti Kosova, Kotunica je pomislio da je doao taj trenu-
tak, da je kosovska trauma dovoljna da se osigura konani poraz
inievog dravnog koncepta i svih proevropskih snaga i raspisao
je izbore. On se tada nadao da e pred ovom dilemom, bunim javnim
kletvama, zaklinjanjima i miloevievskim mitinzima, zastraena
Demokratska stranka jo jednom pristati da ga sledi, odriui se i te
poslednje tekovine inieve vladavine.
Bila je to pogrena raunica. Evropska vizija uhvatila je korena u
srpskoj javnosti. To je ostala jedina pozitivna i sadrajna poruka na
politikoj sceni. Prazna i nerealna obeanja o vaspostavljanju srpske
vlasti na Kosovu liila su na podgrevanje poznatih iluzija, zagova-
ranje samoizolacije, samodestruktivno inaenje sa celim svetom i
poznati miloevievski autizam sa takoe poznatim posledicama.
Ceo sadraj te poruke stajao je u ciglo tri, oigledno neistinite, i do
besvesti ponavljane rei: Kosovo je Srbija.
Nasuprot tome sloganu, proevropska opcija nudila je perspektivu
stranih ulaganja, smanjenja nezaposlenosti, pristupa evropskim fon-
dovima, politike rehabilitacije Srbije, povratka politikom razumu i
vaspostavljanja elementarnog samopotovanja.
Nova linija razgraniavanja
Dilema koju je Kotunica, grekom u politikom rasuivanju, u
krajnje zaotrenom obliku stavio pred Srbiju, Kosovo ili Evropa,
razreena je na za njega neoekivan nain. Konani obraun koji je
Kotunica najavio kao pitanje ivota ili smrti razreen je pobedom
proevropskih snaga. Nacionalistika Srbija je doivela svoj prvi, veli-
ki poraz.
To se dogodilo zbog toga to je pred birako telo, nasuprot sitniavih,
koristoljubivih i efemernih meustranakih prepucavanja, prvi put
postavljeno jedno pitanje koje birai prepoznaju kao relevantno za
njihove ivote, koje nudi realistinu viziju budunosti, novi dravni
koncept, a ujedno razreava istorijsku dilemu Srbije Evropa, da ili
ne. Pitanje ovakvog znaaja otvara put kroz maglu meustranakih
dnevnopolitikih sukoba. Time se moe objasniti, za mnoge neoe-
kivani, izborni rezultat. Kako ve obino biva, pobedio je ivot.
ideologije i konkretnih politikih interesa, koji su se sastojali pre sve-
ga u strahu od odgovornosti za srpski istorijski poraz, ali i pljaku,
zloine i zloupotrebe vlasti tokom devedesetih.
Atentat Pirova pobeda
ini je ubijen. Meutim, reklo bi se da je to bila Pirova pobeda.
Javnost je prepoznala ubice. Srbija je imala dovoljno iskustva sa
politikim ubistvima i prepoznala je zaverenike i ubice po njihovim
motivima, rukopisu, modusu operandi. Sredstvo kojim je zaustavljen
ini izazvalo je otrenjenje u srpskoj javnosti. Umesto da bude brzo
zaboravljen, kako su njegove ubice oekivale, inieva popularnost
je neoekivano poela da raste iz godine u godinu nakon njegovog
ubistva. ini je prepoznat posthumno, kroz prepoznavanje njego-
vih protivnika i ubica. Pravnici bi rekli: nesvesnim argumentom ad
contrario. Ako je smetao ubicama, zasluuje potovanje.
Vlada stvorena na njegovom grobu nije mogla uivati pravu podr-
ku. injenica da je u njoj uestvovala i stranka ubijenog premijera
(koja je prethodno oistila stranku po eljama inievih ogorenih
neprijatelja) izazivala je u Demokratskoj stranci, a naroito meu
njenim biraima, nelagodu, nedoumice, gorinu i stid. Kao da je time
neshvatljivo, naknadno, od strane same inieve stranke, oproten
atentat na njihovog predsednika.
Kosovo ili Evropa
Nacionalisti su precenili uspeh ostvaren uklanjanjem inia. U
atmosferi oka, rezignacije i apatije, koja je obuzela Srbiju nakon aten-
tata, nova vlada poela je sistematski da ponitava efekte inievih
reformi, instituicionalno i kadrovski. Meutim, to nije bilo dovoljno.
Osnovna prepreka za potpunu rehabilitaciju starog reima i njegove
ideologije ostala je, ipak, ona jedino preostala, ali najvanija tekovina
inieve vladavine proevropska vizija budunosti Srbije. Njegovi
protivnici su morali da unite tu viziju, da bi potpuno ponitili
iniev politiki testament.
Precenivi svoju snagu pomislili su da to mogu da uine tako to
e Srbiju staviti pred dilemu: Kosovo ili Evropa. Nakon proglaenja
422 423
Izgleda da tako treba shvatiti razdor u radikalnoj stranci, a ne kao
lini sukob Tomislava Nikolia i Vojislava eelja ili borbu za
vlast. Dve kljune linosti u radikalnoj stranci, predsednik i njegov
zamenik koji operativno vodi stranku, predlau oprene odgovore
na poraz svoje ideologije i politike: uz sve gubitke nekako preiveti
u izmenjenim okolnostima ili istrajati u porazu, do kraja branei
dostojanstvo, jedino to nam je preostalo.
Moe se lako predvideti dalje uruavanje radikalne stranke. Njeni
birai privreni su patrijalhalnim, autoritarnim vrednostima. Voa
se bespogovorno slua i sledi. Za njega se daje ivot, kako smo
nedavno uli. Radikali imaju najdisciplinovanije birako telo. Za
takve birae rascep u srcu autoriteta je duboko traumatian, jer raa
sumnju i trai od njih donoenje nekih odluka. A takvu odgovornost
radikalski bira, nauen samo da slua i izvrava, ne moe da podne-
se. On e pre rezignirano dii ruke od svega.
ini se da prisustvujemo konanom krahu nacionalizma kao ideolo-
gije i praktine politike.

Peanik.net, 11. 09. 2008.
Reperkusije na stranaki ivot
U ovoj situaciji, narodnjaci su ostali verni sebi, onome to vide kao
svoju istorijsku misiju, osuujui sebe na dostojanstvenu irelevantnu
anahronost i tiho nestajanje. U drugim strankama, poraz nacionalis-
ta izazvao je refeks iskrcavanje pacova sa broda koji tone. Pobedio
je realizam, a zatim je na scenu stupila srpska navika glasanja za
pobednike. Besprincipijelnost preletanja pokuava da se pred sop-
stvenim biraima prikrije prividnim istrajavanjem na staroj naciona-
listikoj retorici, ali dela govore glasnije od rei. Tako se SPS, ulazei
u nezamislivu koaliciju sa DS i dalje zaklinje Miloeviem, ali glasa
za pristupanje Evropskoj uniji (koja nas je bombardovala i prizna-
la nezavisnost Kosova). SPS se deklarie kao ljuti protivnik anti-
srpskog Hakog tribunala, ali manje-vie utke prihvata izruenje
Karadia. Muljanje koje ivot znai.
Radikali pokuavaju slian realpolitiki manevar. Ako ne moe da
ih pobedi pridrui im se (bar prividno). Meutim, njihova godi-
nama uena i nauena ropska vernost autoritarnom voi, Vojislavu
eelju koji vie nema ta da izgubi i kockarski (va banque!) istra-
java u Hagu u odbrani velike Srbije, ratova, zloina i mrnje prema
Evropi ne dozvoljava im da ponove manevar SPS.
424 425
je naputen staroslovenski jezik, ime je svakodnevni jezik izgubio
niz apstraktnih pojmova. To osiromaenje, zajedno sa ovom stalnom
borbom za opstanak, doprinelo je tome da se ovde apstraktni jezik
prava ne razume. Jer pravo je u sutini apstraktno, sastoji se u sup-
sumiranju pojedinanoga pod opte, a ovde te od malih nogu ue
nemoj da flozofra. Pa pravo jeste flozofranje, to je jedna logika
aktivnost.
Imao sam tako sluaj u toku suenja za ubistvo Zorana inia, kada
sam iznosio dokazne predloge (da se saslua Kotunica i cela DSS-ova
ekipa, koja se veoma udno ponaala i pre atentata, i tokom i posle
njega). Obrazlagao sam relevantnost svoga predloga, a sudija me je
prekinula primedbom: Pa vi sada obrazlaete, nemojte zakljuivati.
U stvari mi je rekla nemojte misliti. O kojem god se krivinom delu
radilo, pa makar to bilo i deparenje, sud ima drutvenu funkciju da
ispita ono to se zove drutveni radijus dela: zato je to kanjivo,
ta su bili motivi da bi se dogaaj razumeo kao dogaaj u drutvu.
A mi se drimo samo najelementarnijih injenica, ne smemo da
se upustimo ni u kakvo tumaenje, ne smemo nita da razumemo.
U anglosaksonskom pravu, posle izricanja presude sudija iznosi
objanjenje koje govori o drutvenom znaenju toga dela i presude.
Krivini zakon poznaje odlune injenice one koje omoguuju da se
kvalifkuje delo ali i vane injenice. A ta su vane injenice? Pa to
su sve okolnosti dela. Ali kod nas se sud ponaa kao automehaniar.
Ovde se pravo shvata kao sredstvo za ostvarenje nekoga cilja. Ono se
ne sprovodi, kako kau Anglosaksonci, under the veil of ignorance,
pod velom neznanja. Ne, ovde je ono instrumentalizovano, naroito
pod Miloeviem, kada su okolnosti rat, siromatvo, duboka kriza
bile ekstremne. Time je ono uniteno do mere da bi se i uz najbolju
volju i idealne napore vlasti moglo sanirati tek za dvadesetak godina.
Prvo treba doekati novu generaciju mladih, dobro obrazovanih lju-
di, koji e uiti neto drugo od onoga to se ui na Pravnom fakultetu
u Beogradu, koji je bio servis Miloevieve vlasti pravnim milje-
njima, istupima, tribinama, svojom pomoi hakim optuenicima.
Tu su unitene generacije pravnika. Sada je osnovan privatni pravni
fakultet, koji vodi profesor Vladimir Vodineli, ali dok prve genera-
cije dou do profesionalnih pozicija, to e potrajati. Drugo, uniteno
je poverenje u sudove, koje nikada i nije bilo naroito visoko. Kada
Publika je
istrala na teren
Razgovor vodio Sran Dvornik
Kako u Srbiji stoji sa obranom ljudskih prava?
Ta pria je doivela velik udarac padom berlinskog zida, jer se otkrilo
da je ono to su vlasti socijalistikih zemalja esto tvrdile da je to
samo deo ideoloke borbe Zapada protiv Istoka delimino tano.
Mnogi od nas su to slutili, mada sam ja govorio samo vi vodite
tu svoju ideoloku borbu, ali trea korpa Helsinkih sporazuma
garantuje ljudska prava. To je bio veliki poklon za ljude koji su trpeli
represiju. Moglo se pozivati na obaveze drave koje su bile izvan nje-
nog suvereniteta. Danas vrlo retko upotrebljavam izraz ljudska prava,
jer je on ispranjen, ne od svoga sadraja, nego od svoje dinamike
snage. Prevladao je cinizam, taj izraz se upotrebljava licemerno, bez
pravog ubeenja i instrumentalizuje se u unutranjim politikim
borbama. ak se i radikali pozivaju na ljudska prava: vi krite naa
ljudska prava, mi krimo vaa. Sve se izjednailo.
U sukobu dva svetska bloka, to je bila ideoloka borba, a u njoj se
operie idejama. Kada je ta borba prestala, ideje su prestale da budu
vane i postala je vana mo. I kada neko pomene neku ideju, on
izgleda naivno. Pozivanje na ustav, Konvenciju o ljudskim pravima,
Povelju UN-a, ak i na meunarodno pravo svi to shvataju kao
smokvin list iza kojega se sigurno krije neki interes. Takva je percep-
cija u javnosti, pa pozivanje na ljudska prava vie nema efekat koji je
nekada imalo.
Prema tome, skoro dva decenija parlamentarne demokracije nisu
donijeli i vladavinu prava?
Nisu donele promenu u pravnoj kulturi, to jest u shvatanju prava
kao sistema pravila koji nije unapred podeen da koristi ovoj ili onoj
konkretnoj grupaciji. To proizlazi i iz kulture ovoga naroda, kojem
je stalno voda do nosa i koji ne moe da ivi po nekim apstraktnim
pravilima, nego se bori za svoj neposredni interes, a to je da preivi.
Postoji odlian esej Stanislava Vinavera, u kojem on ali zbog toga to
426 427
krivino delo protiv ivota i tela; to je krivino delo protiv ustavnog
poretka. Ubistvo smo razjasnili, ali taj drugi, vaniji deo nismo. U
delu koje se okrivljenima stavljalo na teret ubistvo najvieg pred-
stavnika vlasti telo i ivot su objekat napada, ali objekat zatite je
ustavni poredak. Moramo pokazati kako je tim delom napadnut
ustavni poredak. To znai utvrditi ta su bili motivi, zatim ako su
poinioci nameravali da izvedu dravni udar u iju korist i utvrditi
ko su njihovi politiki pokrovitelji. ak ne kaem nalogodavci, ali
kada govorimo o drutvenom radijusu dela, moramo utvrditi ta to
delo znai, kakav je drutveni i politiki smisao tog dela, jer se to
zahteva ve i u samoj defniciji dela. Treba objasniti od ega se sastoji
taj napad na poredak, zbog ega su Kotunica i DSS podrali oruanu
pobunu 2001, dakle neto to se dogodilo godinu i po pre atentata,
pobunu istih tih ljudi, koja je bila uvod u atentat. I zbog ega su DSS
i Kotunica sve vreme opstruirali to suenje.
se poverenje izgubi, potrebno je dugo da se ono obnovi ne dve-tri
godine, nego decenije. Tree, tu je jedna nova fascinacija novcem, do
koje je dolo nakon pada socijalizma. Dok su se i u socijalizmu i u
razvijenom kapitalizmu u fokusu nalazile i druge vrednosti, ovde je
novac sada bog.
Bojim se da u srpskoj kulturi naelno postoji jedan strukturni defcit.
Rade Konstantinovi je o tome govorio kao o naivnom realizmu,
zdravorazumskom empirizmu, mislei na nisku sposobnost apstrak-
tnog miljenja u ovoj kulturi. To je jedna materijalistika kultura.
Pravo se doivljava kao Zero-sum game: mogu dobiti samo ono to
ti izgubi. Sve se svodi na spor oko mee: ili u se ja proiriti na tvoje
imanje, ili ti na moje. Ta svest ne prihvata pravilo koje je dobro i za
mene i za tebe. Ne valjanost jednog zakona, jedne norme, proce-
njuje se a posteriori: da li mi daju za pravo, ili ne. Ako sam u pravu,
okej, ako sam u krivu to je lo zakon.
Pogledajmo primer Kosova. U redu meunarodno pravo priznaje
teritorijalni integritet drava. Ali ono priznaje i pravo naroda na
samoopredeljenje, pod odreenim uslovima koji su po mom milje-
nju ovde ispunjeni. Na Kosovu je godinama voena rasistika politika
i mislim da su ono to je Srbija nazivala terorizam, Albanci s pravom
zvali borbom za narodno osloboenje. E sad, kada se mi pozivamo
na meunarodno pravo, postoji dobra norma zatita suvereniteta
i integriteta a ona druga, koja je za nas loa, potpuno se ignorie,
kao da ne postoji. Mi se takoe pozivamo na meunarodno pravo
posle svega to smo inili na teritorijama bive Jugoslavije, na nain
po kojem ispada da se mi setimo meunarodnog prava tek kada nas
bombarduju. A dotle je vladala jedna druga logika, koju je Miloevi
pregnantno izrazio na poetku svoje vladavine, kada je kazao da
granice povlai jai. E pa izvinite, sada se pojavio neko jai ko povla-
i granice i je li to u redu? Ne, sada je to nasilje. Kosta avoki
je govorio da pobedniku pripada plen. Pa ko je sada pobednik? I
pripada li mu plen?
U zavrnoj rijei na suenju atentatorima na Zorana inia rekli
ste da pravi posao otkrivanje politike pozadine tog zloina
uope nije obavljen, premda su poinioci osueni.
Sudilo se kao da je re o obinom ubistvu. Ubistvo premijera nije
428 429
Ono to je negativno jeste to to su sada te dve strane gotovo potpuno
izjednaene i ta ravnotea doprinosi oseanju velike tenzije i krize.
Ona je sublimirana u oekivanoj ratifkaciji Sporazuma o stabiliza-
ciji i pridruivanju EU. Mislim da Tadi to ne razume, jer pokuava
neto nemogue, a to je da bude stoer centra izmeu dijametralno
suprotnih projekcija budunosti zemlje. To nije mogue. Tu mora da
pobedi jedna strana. Tu nema kompromisa: ili e izruiti Mladia ili
ne; ili e ratifkovati sporazum ili ne.
Tadi ima iluziju o svojoj ogromnoj linoj snazi i harizmi. On ne
razume da se nije glasalo za njegovu linost, nego da se radilo o mno-
go vanijoj i iroj stvari. Moda ga je ta zabluda i navela na apsurdnu
ideju nacionalnog pomirenja, jer mu se uinilo da je toliko veliki da
nas sve moe obuhvatiti. Za ovo je delimino zasluan i Kotunica,
jer je proglaenje nezavisnosti Kosova pogreno i naivno protuma-
io kao trenutak koji e mu omoguiti konani obraun sa drugom
stranom. Izaao je iz vlade i na izbore, a onda otkrio da stvari stoje
drugaije. Tadi sada ponavlja istu greku. Kotunica je izgubio, jer
je pokuavao da izigrava nacionalni centar koji je nemogu, a Tadi
pokuava da stane na njegovo mesto i govori o nacionalnom pomi-
renju. Umesto da ponesen izbornim uspehom progoni protivnika
I to suenje, i samo ubistvo, shvatio sam kao deo jednog politikog
procesa koji se odvija od 2000. do danas, a koji se tie same prirode
smene vlasti. Od shvatanja ta se uopte desilo 5. oktobra 2000. zavisi
razumevanje svih dogaaja posle toga, ukljuujui i ubistvo premi-
jera inia. Godine 2000. postojala je jaka elja da se Miloevi
smeni. Napravljen je raznorodan savez, sastavljen sa jedne strane
od onih kojima je smetao Miloeviev komunizam, a sa druge od
onih kojima je smetao njegov militantni nacionalizam i rat u koji je
uvukao Srbiju. Ali izmeu njih se, zbog potreba trenutka, o tome nije
raspravljalo. Kotunica je izabran kao kandidat zbog toga to je bio
prihvatljiv i za Miloevievo okruenje i za inia. Po mom milje-
nju, on je zapravo bio kandidat Miloevievog okruenja, a ne ljudi
sa kojima je formalno bio u opoziciji Miloeviu. im je do promene
dolo, nastala je borba za interpretaciju tog dogaaja. Kotunica je
tvrdio da je to normalna smena vlasti. ini je hteo da od toga
napravi revoluciju. Mislim da je inia kotalo ivota to to je on u
toj borbi, u kojoj je bio u manjini, bio vrlo uspean, jer je politikim
manevrima uspeo da gurne Kotunicu na marginu politikog ivota.
To je doivljeno kao strana prevara i kao nepravda. Zbog toga je
ubijen. I toga trenutka njegova interpretacija prevrata gubi, a dobija
ova: nita se nije dogodilo, business as usual.
Kotunica je bio kontejner Miloevievih glasova, koje je tokom
osam godina polako preneo radikalima. Danas smo doli u situa-
ciju da prilikom donoenja rezolucije o Kosovu Dai, predsednik
Miloevieve partije, kae ne znam zato ste nas skidali sa vlasti
kada vodite nau politiku. I potpuno je u pravu.
U kojoj su mjeri ovi posljednji izbori, koji su donijeli neoekivan
rezultat u korist evropskog bloka, znak promjene?
U Srbiji su oduvek, tokom svih 200 godina, postojale samo dve stran-
ke. Jedna je bila proevropska, modernizacijska, a druga domainska,
nacionalistika, militarna, koja se oslanjala na klasine stubove auto-
ritarnih sistema crkvu, vojsku, akademiju. Ta proevropska stranka
je ovde uvek dobijala batine. Sada ova proevropska stranka po prvi
put dobija malo vie prostora. Naroito zbog toga to po prvi put tu
stranku podrava i Evropa. Ovde je konano postavljeno pravo pita-
nje za Evropu ili protiv nje. To je dovelo do stvarno velike promene.
430 431
pitanja odgovornosti. Postoji list Kurir koji kota 10 dinara i koji
mora da gubi ogroman novac. Ili Politika, koja je od trenutka kada
je privatizovana izgubila na berzi 90 odsto svoje vrednosti. Izgubili
su i svoju velelepnu zgradu, jer su se zaduivali kod Komercijalne
banke. Oni zapoljavaju 1000 ljudi, a u 2007. su ostvarili prihod od
svega 75.000 evra. I to uz aktivnu podrku vlade, koja je vlasnica 30
odsto Politike, to je takoe nedozvoljeno. Ali svi se nadaju da e se
doepati vlade, pa e moi da kontroliu Politiku.
Mediji koji me najvie zabrinjavaju su oni koji na silu pokuavaju da
ostanu u centru i odre ekvidistancu izmeu nepomirljivih opcija.
Time stavljaju obloge italatvu, koje je uznemireno krizom i kojem
se svia taj pomirljivi, benigni i prazni ton: Zato se svi lepo ne
pomirimo? Time se ignorie vana injenica da drutvo napreduje
kroz drutvene sukobe. Ovde ne postoji okvir i procedura u kojoj
bi se taj sukob odvijao, a da ne bude destruktivan po drutvo. Tu se
postavlja i pitanje opstanka. Vlasnitvo nad medijima je netranspa-
rentno. Vreme je tu bilo apsolutni izuzetak. Ne zna se ko ta fnansira,
mediji se kupuju i prodaju i samo vidite da je neki medij napravio
nerazumljivi zaokret u svojoj politici od 180 stepeni. Najgore sa
stanovita profesionalnosti i morala je to to nastavljaju da piu isti
ljudi. Ljudi ne mogu da se orijentiu, jer im je nepoznato polje u
kojem se igra. To utie i na onu narodnu volju, na koju politiari
esto vole da se pozivaju. Meutim, kako se formira ta narodna volja,
ako ne postoji nikakva javnost, nikakvo javno mnenje? Osim toga, 50
odsto Srba je nepismeno (to je statistiki podatak), pa imamo biraa
koji je neobaveten, koji ne razume politiku scenu. I ta njegov glas
uopte vredi? ta vredi pozivanje na te procente procente ega?
Demokratija kao sistem podrazumeva i na drugim mestima esto
neopravdanu pretpostavku da ljudi znaju ta rade, da znaju za
ta glasaju i da umeju da program i delovanje politike stranke za
koju glasaju dovedu u vezu sa svojom linom sudbinom. Od triju
Aristotelovih principa etosa, logosa i patosa ovde deluje samo
patos: igra se na emocije. I svi glasovi koji se daju i dobijaju su nega-
tivno ponderisani, njihova teina je mnogo manja nego to se ini. A
kada to kae, ispada da nisi demokrata i da ne voli svoj narod.
dalje, on ini korak nazad da bi ostao u centru. Ne moe se sedeti na
te dve stolice.
Koliko je politika mo povezana sa ekonomskom, do organizira-
nog kriminala?
U Srbiji se ne zna ko fnansira partije i postoji otpor svih stranaka
da se to regulie, da postane transparentno. Ovde tee debata da li
fnansijskom kapitalu u Srbiji odgovara ulazak u Evropsku uniju ili
ne. Smatra se da od toga zavisi iza koje politike opcije e taj kapital
stati i da tu mogu da nastanu obrauni. to se tie organizovanog
kriminala, podseam da svaka drava ima svoju mafju, ali da je
ovde mafja imala svoju dravu. Veliki broj ljudi bi morao krivino
da odgovara za te devedesete i jasno je gde ide njihova podrka:
izolacionistima i nacionalistima.
U mnotvu razliitih medija, koliko je stvarnog pluralizma, neo-
visnosti i kritikih istraivanja i analiza?
Mediji nikada nisu bili loiji. U profesionalnom smislu, njihov
kvalitet je bedan. Tome jednim delom doprinosi veliki broj medija,
koji se nekada osnivaju za ograniene i neposredne politike cilje-
ve, i posle toga nestaju. Njih organizuju strukture koje bih nazvao
radikalsko-udbakim. To su mediji koji treba da odloe ili zamagle
432 433
ovi e proi isto tako: srpska vlast pomou kosovskih Srba ulazi u
jedan sukob u kojem e biti poraena, a cenu e platiti ti ljudi koje
manipulatori iz Srbije sada upotrebljavaju. To se najbolje vidi u
dvostrukoj poziciji u kojoj se nalaze Srbi u enklavama i ona manjina
u severnoj Mitrovici. Taj militantni stav i otpor integraciji u novu
dravu dolazi skoro iskljuivo iz severne Mitrovice, u koju se sliva
ogroman novac kojim se plaaju ti aktivisti, kojima ne smeta nezapo-
slenost i ekonomska besperspektivnost, jer su plaeni kao agitatori.
Ne vodi se rauna o tome da Srbi u enklavama nemaju izbora nego
da se integriu u tu novu dravu, jer bez toga ne mogu da ostvare naj-
elementarnije ljudske potrebe. To je jedan bezduni stav koji je ve
Miloevi pokazivao prema upotrebi Srba van granica Srbije. Njih
se upotrebljava na nain koji dovodi u pitanje njihovu egzistenciju.
Mislim da rezultat takve politike moe da bude samo takav da se
Kosovo isprazni od Srba. I naravno, da se nastavi borba sa podruja
severne Mitrovice, gde ivi oko 20.000 ljudi. Tri puta vie ljudi ivi
u enklavama, ali prema njima se stvara resantiman kod veinskog
stanovnitva, oseanje da oni imaju destruktivan odnos prema toj
dravi. Tu najveu ulogu mora da odigra EULEX. Ogroman je interes
meunarodne zajednice da to ne bude propali projekat, da to uspe.
Kako realno stoji sa onom mitskom ulogom Rusije u odnosu na
Srbiju?
Rusija je zemlja sa stalnim imperijalnim ambicijama, koje su traj-
nije od reima koji se u njoj smenjuju. Ona se nikada nije konano
pomirila sa gubljenjem jurizdikcije i uticaja u bivem Sovjetskom
Savezu i istonoj Evropi. Mislim da su procenili da je sada idealan
trenutak da te svoje imperijalne tenje i operativno pokuaju da
ostvare. Meutim, zabluda je i iluzija Kotunice i Tome Nikolia da
e Rusija nae interese staviti ispred svojih. To se najbolje videlo kada
je proevropska strana u Srbiji dobila otvorenu podrku Evrope, dok
je takva podrka Kotunici sa ruske strane izostala. Naprotiv, odande
je stigao hladan tu, izjava kojom Rusija pozdravlja ulazak Srbije u
EU. To je bila otvorena poruka Kotunici: ne moemo vas pratiti ba
u svim vaim budalatinama. Mi emo vas upotrebljavati u meri u
kojoj nam moete biti korisni, i nemojte se nadati da emo ii preko
toga.
Koliko su opravdana tumaenja da mnogo ljudi glasa za radikale
zbog brige za socijalnu sigurnost, a ne zbog njihove ideologijske
orijentacije?
Mislim da birai radikala pre svega reaguju iz frustracije i kod njih
dobro odjekuje ton gneva i mrnje koji stalno emituje radikalna
stranka: Da, i mi smo gnevni i mrzimo. Koga mrzimo? Mrzimo pre
svega to to pare idu u gradove. Mrzimo tu Evropsku uniju. Mrzimo
te strance koji nas krive za ono to se dogodilo 90-ih. Mrzimo te
to su nas bombardovali. Mrzimo te bogate ljude. Mrzimo tu decu
koja sede po kafima, idu po splavovima. Sve to mrzimo. Kada bi se
skenirao mozak takvog biraa, tamo bi se nali gnev i mrnja, a ne
njegov interes, to bi bilo bolje, ma kakav on bio. Na to su oni reago-
vali i pod Miloeviem. Pravi je problem to to oni ne prepoznaju ko
je kriv za njihovu frustraciju. Jer svako je kriv, samo ne Miloevi, ili
sada Nikoli, jer oni su ti koji se ljute, pa ne mogu oni biti krivi.
Srbija vie nije opasna za svoje susede. Ona je sada opasna za sebe.
Radikali su doiveli veliki poraz na poslednjim izborima, a na sim-
bolinoj ravni on je jo dublji, jer predstavlja iznenaenje. Tako da
e na sledeim izborima radikali izgubiti sve one koji uvek glasaju
za jaega. Dubina njihovog poraza jo se ne vidi potpuno. Oni su
poraena opcija.
Koliko e se dugo moi jo eksploatirati Kosovo?
Ogranienje upotrebne vrednosti Kosova je u tome to tu nema
teksta. Jedini tekst je Kosovo je Srbija. To se izlie i tu onda nema o
emu da se pria. Za razliku od evropske opcije, koja govori o fondo-
vima, otvaranju trita, ulasku investicija, Fiatu, ukidanju viza, dakle
o ivotu. A kada oveku govore Kosovo je Srbija, on moe samo
da kae To sam uo. Slaem se, Kosovo je Srbija, ali ta dalje, koji je
va plan? A na plan je da emo naterati SAD i vei deo Evrope da
jednu odluku koju su ve doneli preinae u nau korist i izvine nam
se. Taj plan se normalnom ljudskom razumu pokazuje kao sulud: to
se jednostavno nee dogoditi. Vie ne pije vodu ono da emo jesti
korenje i mislim da e Kosovo ieznuti kao vana tema.
Kakve se garancije onda mogu postii za ljudska prava na Kosovu?
U vezi sa tim deluje se isto kao to se radilo sa Srbima u Krajini. I
434 435
procesi su se unutar toga dogaali, i dobili smo nacionaliste, leviare
i takozvanu graansko-liberalnu opciju.
Kada je Miloevi doao na vlast, onaj prvi deo, predvoen Dobricom
osiem, bio je isporuen Miloeviu. On je stao u njegovu slubu.
To je bio ogroman udarac za tu drugu Srbiju. Leviari su padom
komunizma i porazom ideologije na globalnom nivou, izgubili tei-
nu. Ostala je ta trea treina, liberalna graanska opcija, koja je po
mom miljenju ponela i glavni teret otpora Miloeviu i ratovima.
Bila je slaba, ali se njen glas ipak uo, i ako je neto ovde spaslo
nacionalnu ast za koju se tako zalae gospodin Kotunica, onda
su to bili upravo ti ljudi, koji su nazivani izdajnicima, a tako ih tre-
tiraju i danas. Na linom planu, bilo je tu stranih lomova i uasnih
razoarenja. Prestajala su dugogodinja prijateljstva i stvarana nova
neprijateljstva puna uzajamnog prezira. Ali to je druga pria.
ZaMirZine, 22. 08. 2008.
Narikae
U analizama pojave tzv. grupa huligana nije bilo rei o tome ta
generie njihovu mrnju, jer radi se o mrnji. Meni se ini da je to
isputeno iz vida upravo zato to je to veliki deo nae stvarnosti. I
kao to u onoj mranoj komori koja je osvetljena crvenim svetlom
ne vidite crvene predmete, odnosno oni su beli, tako mi tu mrnju
vie ne vidimo, jer mi 20 godina ivimo u mrnji. Ja sam to primetio
u svojoj praksi; kada je Miloevi doao na vlast odjednom je pre-
stala primena onoga lana Krivinog zakona o irenju i podsticanju
nacionalne, verske itd. mrnje, ime je ona proglaena legitimnom.
Miloevi je, ako se seate, a svi se valjda seaju njegovih govora,
stalno bio ljut, besan, stalno je izlivao otrov na nekoga. To su bili
Albanci, pa muslimani, pa Hrvati, pa Amerikanci, pa meunarodna
zajednica, pa Solana. Sve ivo je dolo na red da se mrzi i tu se nepre-
kidno mrzelo 20 godina.
Koje je mjesto vojske u politikim odnosima u Srbiji?
Vojska se, zbog naina na koji je bila upotrebljavana, kao institucija
jako degenerisala. Mislim da ne predstavlja politiki faktor, ak ni
u unutranjim previranjima, sa izuzetkom vojne obavetajne slube,
koja je ostala nereformisana, obavijena velom tajnosti (iz Udbe je
kojeta izlazilo, a od njih nikada), i koja predstavlja oslonac antie-
vropskih snaga. Na suenju za ubistvo inia pojavio se Mihajlovi
i govorio o politikom podzemlju. Kada sam ga pitao ta pod tim
podrazumeva, govorio je neto o ratnim zloincima, a kada sam ga
pitao jesu li to i te slube, odgovorio je potvrdno, pa i na pitanje o
vojnoj slubi. On je do jue bio ministar unutranjih poslova, i na
sudu tvrdi da je vojna obavetajna sluba deo podzemlja.
Koje je znaenje civilnog drutva i intelektualne elite u
reformama?
Ta, ponekad pogreno nazivana disidentska, pa kasnije opozici-
ona, javnost roena je 68. To je bila pobuna ivota. U nedavnom
razgovoru sa Latinkom Perovi, a mi smo 68. bili na suprotnim
stranama barikada, ponudio sam jednu utenu misao: kada gledamo
iz ove perspektive, i masovni pokret u Hrvatskoj, i liberalizam
u partijskom rukovodstvu u Srbiji, i ta pobuna 68 bile su samo
razne manifestacije ivota koji vie nije mogao da bude sputan
kroz sistem. Taj sistem je zaista sputavao, i kasnije je sve podavio.
Do 1975. je sve to dovreno i to je bio poraz ivota. U tome smo
se Latinka i ja sloili. Sistem je bio toliko rigidan i restriktivan da
se ivot prosto probio kroz njega. Godine 1968. publika je provalila
na teren. Jurili su je pendrecima, ali nikada je nisu sasvim izjurili
sa toga terena. I vlast u Srbiji 2000. je formirana iz toga talasa, od
ljudi koji su velikim delom izali na politiku scenu u vremenima
oko 68. Kada ste pod represijom, kao to je Beograd bio posle 1975.
godine, kada je sistem konano restauriran u svoj svojoj snazi, onda
se uzajamne razlike prikrivaju i slabe. Tito je progonio nacionaliste,
progonio je novoleviare, progonio je liberale, a oni izmeu sebe nisu
ulazili u obraune, jer su zauzeli onu sektaku poziciju koja se obino
zauzima pod pritiskom: mi se izmeu sebe optuivati neemo, jer
samo pomaemo Udbi. Tako da je proces diferencijacije unutar
toga opozicionog ili disidentskog delovanja, bio zaleen. Ali neki
436 437
negativno. Ovde se oni odreuju samo negativno on nije na. Zato
postoje Nai, zato to postoje stranci. I onda ti Nai ubijaju te strance
i to je neto kao logino. E sad, sav taj bes i gnev koji se na taj nain
stvara kod ljudi jo uvek nije mrnja. On postaje mrnja kada se
usmeri na neku odreenu grupu, na neku manjinu, kao to ste vi u
Peaniku, koji kau, da opet upotrebim inieve rei niko nam
nije kriv, to je cena nae gluposti. On kae skuvali ste ribe, gotovo
je. To su izdajnici, ti koji brane Haki tribunal i njegovo postojanje,
oni koji nalaze da je i u bombardovanju postojala neka logika, da
je 19 vlada razvijenoga sveta smatralo da je to nuno, da je davanje
nezavisnosti Kosovu takoe posledica pogrene politike koja je ovde
dugo voena. Mrnja se usmerava na svakoga ko im na to ukazuje
ili ko ukazuje na to da su se srpski zloini stvarno desili. Sada sam
proao pored glavne pote, tamo i dalje stoji veliki graft Lazarevi
heroj. Ko god im na to neto kae, on se svrstao na drugu stranu i
samim tim i on zasluuje istu mrnju.
Suavanje nae panje na tih desetak ljudi koji su sada pohapeni i
na dve organizacije koje e biti zabranjene je apsolutno usmereno na
simptome. ta je to to proizvodi tu mrnju, ta je to to je generie
20 godina? Mi se ovde mrzimo vrlo aktivno i vrlo raireno. Postoji
tu jo jedna grupa koju nisam pomenuo, koja sve to relativizuje, koja
pokuava da sve nivelie. To je ona pria o dva ekstremizma, pa ste vi
ekstremni to idete u Panevo da drite tribinu na kojoj ete kojeta
priati, a oni su ekstremni zato to hoe da vas zbog toga biju. Pa nije
to valjda jedna ista stvar? U Utisku nedelje, seam se Olje Bekovi
koja se iuavala ta vam je to govor mrnje? Kao da je to neka
izmiljotina. Odavno neki ljudi govore o faistikim pojavama u
drutvu, i uvek su ih pitali pa gde vam je taj faizam, kakav faizam,
ta priate. Sada se odjednom pokazalo da je ta pria bila potpuno na
mestu i da je neto trebalo da se preduzme. Policija zna te huligane,
snimila ih je sto puta, zna svakoga u glavu. To se vidi i po brzini sa
kojom su ti ljudi, kada je ovaj Francuz naalost umro, pronaeni.
Postoji grupa ljudi koja zatvara oi pred tim stvarima i koja na taj
nain eskulpira i oslobaa odgovornosti sve te ljude, i one to pale
damije i one to su ruili ameriku ambasadu i one koji su divljali
povodom Karadievoga izruenja. Ljudi koji sve to rade su svima
Posle 5. oktobra to nastavljaju pre svega radikali. Tomi Nikoliu i
Vuiu iz svake rei izbija mrnja. S tim to je to sada malo modi-
fkovano i to je sada na redu neto to ja zovem kolekcioniranjem
nepravdi. Stalno se prave spiskovi svih nepravdi koje smo ikada
pretrpeli. Stalno se objanjava da uzrok tome nisu nae greke, nai
loi izbori, nego je to neka zla via sila, koja se najee zove svetski
poredak, i da smo mi pred time, naravno, nemoni. Kombinacija
nepravdi i oseanja nemoi izaziva agresiju i elju da se nekom sveti-
te. Kotunica radi tu istu stvar na malo drugaiji nain, on je vie kao
neka narikaa, stalno vapije nad naom zlom sudbinom. Svetislav
Basara ga je dobro citirao pre neki dan, Kotunica kae koji smo mi
to zakon ikada prekrili, pa da nam se ovo deava. Tu su pomeane
sumanute ideje proganjanja i sumanute ideje veliine.
Zato ba mi pa zato to smo specijalni, nas je ceo svet odabrao
da nam ini nepravde, a zato pa zato to smo mi izuzetni. Sve to
kombinovano sa nemoi izaziva stvarni bes, pa se onda tu ubacuje
oteli su nam Kosovo, a mi nita ne moemo, bombardovali su nas,
a mi nita nismo mogli, sankcije su nam uvodili, a mi nita nismo
mogli. I kada pogledate inievu sudbinu, moete da kaete da je
on ubijen zbog toga to je irio nadu. On je govorio ma kakva zave-
ra, sve su to gluposti, ili to nije nacionalizam, to je kompleks manje
vrednosti. Imao je on puno tih ideja koje su morale smetati, jer su
bile pozitivne i konstruktivne. Na ovoj drugoj strani je resantimanski
nacionalizam koji raste na negativizmu svaki uspeh je nevolja.
Jedino zadovoljstvo tih ljudi je zluradost, kao to se to dogodilo
11. septembra, kao to mislim da im svaki put srce zaigra kada se
desi neka poplava, zemljotres, neka katastrofa, jer to je boja kazna
naim dumanima. Pored Kotunice, u te narikae spadaju Matija
Bekovi, Mia Danojli, Brana Crnevi, Dobrica osi. To su ljudi
koji svaku nau nesreu doivljavaju kao sopstveni trijumf jesmo li
vam kazali, je l vidite da ne moe, nemoni smo.
Kotunicu sam prvo primetio po tome to kada oznaava ljude koji
nisu Srbi, on ih zove strancima stranci, pa stranci. Imao sam prilike
da vidim prirunik Njujork tajmsa za njihove novinare, gde se re
stranac zabranjuje. Zato? Zato to istie tu drugost, i u Njujork
tajmsu nikada neete nai jednu naizgled vrlo pitomu re stranac,
nego se kae Francuz, Nemac, svako je neto, ne odreuje se samo
438 439
su sluili za to, kae im idi spali onu damiju. Niko ne objanjava
zato policija u doba Kotunice nije reagovala na paljenje damije,
nego je saekala da izgori, pa se onda aktivirala. Nikada nisu objasnili
zato nije zatiena amerika ambasada pre nego to se skupila masa
pred njom, a znalo se da e se skupiti. Kotunica ih je poslao tamo
i zaustavio policiju. Sve je to suvie providno, a ja mislim da prolazi
samo zbog toga to se Boris Tadi ne usuuje da se suprotstavi jo
uvek monom neprijatelju.
Emisija Peanik, 09. 10. 2009.
Demokratska stranka
ini mi se da tonemo u stanje anomije, kada ljudi prestaju da razumeju
ta se dogaa. Nita se u stvari i ne dogaa, sve lii na truljenje. Nadao
sam se da kriza moe da poslui kao povod da se suoimo sa istinom,
jer na najvei problem je nerealistina percepcija nas samih. Nikada
vam niko nee kazati mi smo jedno siromano drutvo, nai
resursi su oskudni, mi imamo lo meunarodni poloaj, iscrpljeno
stanovnitvo, veliki odliv mozgova, mi smo jedno neobrazovano i
podeljeno drutvo. To vam niko nee rei, nego nam se stalno uliva
neki neopravdani optimizam i stalno tu sliku o sebi retuiramo i zato
su nam oekivanja potpuno nerealna i razoarenja velika. Mislio sam
da e iz ovakve ozbiljne krize koja je na vidiku moda e se to i
dogoditi proizai jedna pozitivna posledica, a to je da malo realnije
vidimo ko smo i kakva nam je situacija, pa emo odatle poeti da
inimo ono malo to moemo, da popravljamo ono malo to moemo
i da nam bude malo bolje. Nama se svet predstavlja nerealno, a to je
nerealna slika o nama samima, koja je u stvari narcisoidna. A kao
svaka narcisoidna struktura, ona je istovremeno i paranoidna: poto
sam ja tako znaajan i poto me niko ne razume, poinjene su mi
nepravde, onda mora da postoji neka zavera protiv mene. Ne izgleda
to sve dobro.
poznati, kao to je poznato i da su njihovo politiko krilo radikali.
Ja ne tvrdim, jer nemam o tome dokaza, ali siguran sam da bi jedna
ozbiljna istraga zaas utvrdila i organizacione i personalne veze, jer
u veini tih dogaaja na ulici stalno se vrzma Vui. Druga je stvar
to se on, kada se nae pred kamerama, sav presamiti i pokuava da
izigrava neku oajnu babu koja samo narie, ali to je PR. A inae,
kada njega i druge radikale sluate u skuptini, vi vidite da je to jedna
agresivna mrzilaka ekipa, ksenofobina, ljuta, besna.
Mislim da je nedovoljno zapaena injenica da se sav taj bes i gnev
ljudi zbog raznih uskraenosti, frustracija, ponienja, percepiranih
ponienja, pretvara u jednu homogenu emociju, a onda se naknad-
no bira rtveni jarac na kojega e to biti usmereno. To mogu biti
homoseksualci, antifaisti, to moe da bude Peanik, Amerika. Ta
slika je suvie klinika, ali ona je stvarna. U nekim istraivanjima u
Africi i u arapskom svetu primeeno je da ta uspena manipulacija
nije posledica samo siromatva, da je ona pre posledica neega to se
zove kastrirana zavisnost. To znai da imate ljude koji se ne usuuju
da svoj bes, gnev, svoju frustraciju ispoljavaju prema onima koji su
moni u drutvu i koji ih mogu kazniti.
Seam se odlino kako je 89-90, posle pada berlinskog zida, ovde
poeo da raste antikomunizam, jedna zakasnela reakcija na taj reim,
kada je general Kadijevi napisao ovde raste antikomunizam, svi
emo visiti na banderama. Zna on o emu govori, a Miloevi je sva
ta oseanja virtuozno uspeo da usmeri, tog trenutka na Albance
nemojte nas, nego emo svi ove Albance da satremo. To je radilo
zato to je pored toga gneva istovremeno postojao i strah od toga
reima, bilo je opasno poi na Miloevia, bilo je mnogo lake da se
ta agresija isprazni prema Albancima na Kosovu, kasnije Hrvatima,
muslimanima. I taj manevar je njega odrao na vlasti 12 godina u toj
ve izgubljenoj zavrnici. Na tome se on vozio.
Sto puta su za te huligane govorili pa to su deca, normalno je
da budu ogoreni na te to su nas bombardovali, to je normalna
reakcija na srbofobiju. Koliko su nam puta to kazali i Toma Nikoli
i Kotunica? Dakle, oni su ih ohrabrivali, a sada peru ruke od njih.
Ti jurinici tome i slue, da zatalasaju, a onda emo ih se odrei. To
je ono dete to vam prodaje ciglu, a iza njega stoji siledija. Ti klinci
440 441
Ovi drugi su se samo pridruivali. Onaj takozvani peticijski pokret
nastao je u tom graansko-liberalnom delu, a ovi drugi su to samo
potpisivali. Kada je kolabirao komunizam kao ideologija i kao poli-
tika na globalnom nivou, desilo se neto to je bilo i za oekivanje:
nacionalisti, antikomunisti su proglasili svoju pobedu i oni su bili u
stanju da formiraju najjae opozicione stranke. Da vas podsetim: Vuk
Drakovi, eelj, onaj Jovi, ko se sve nije pojavio u tom trenutku.
Marksisti su doiveli poraz i opredelili su se uglavnom za socijaliste,
u strahu od onoga to je Miloevi s pravom nazvao snagama haosa i
bezumlja. Vuk i eelj su bili snage haosa i bezumlja koje su uplaile
ljude i mislim da su oni velikim delom doprineli pobedi socijalista
na prvim izborima. A iz tree, graansko-liberalne opcije je nastala
Demokratska stranka.
Seam se kada mi je Kosta avoki u doba formiranja Demokratske
stranke doneo njihov program. Nisam eleo da se bavim politikom,
ali moje simpatije su bile na toj strani. Ali kada sam pogledao taj prog-
ram, video sam da se on sastoji iz dva potpuno protivrena dela. U
jednom se zagovaraju najire defnisane demokratske vrednosti: slo-
bode, prava graana, trina ekonomija, ali drugi deo je bio najcrnji
nacionalizam. Ono prvo potpisao bih murei i odmah, a ono drugo
ni u snu. I kada pogledam unazad, vidim da su oni ve tada bili jako
impresionirani uspehom desnih stranaka i uspehom Miloevieve
deklarativno leve, ali u stvari desne politike, i da su shvatili da e
ostati izolovani i usamljeni ako i oni ne daju svoj obol nacionaliz-
mu. I tada su ugradili taj razvojni gen u sebe, koji je bio razlog za
sukob izmeu Miunovia i inia i inia i Kotunice, odvajanje
Nikole Miloevia i avokog. On je drmao tu stranku stalno, on je
bio i razlog sukoba izmeu Tadia i ede Jovanovia. Stranka je stal-
no bila razdirana tom ve onda ugraenom protivrenou u samo
svoje bie, a posledica toga je sada i taj Tadiev slogan: i Kosovo i
Evropa. On odgovara protivrenim zahtevima koje su oni na poet-
ku sebi postavili. To objanjava i priu o nacionalnom pomirenju, jer
oni sada ele da pomire dva nepomirljiva dela svoga programa, i to
na personalnom nivou, na nivou vlasti i na nivou drave.
Taj gen koji su oni sebi ugradili je kob ovoga drutva, jer se on oslanja
i na raspoloenje u graanstvu, u birakom telu koje je umorno od
Ovde ne postoji nikakav koncept odgovornosti, ni na individualnom,
ni na drutvenom, ni na politikom planu. Pogledajte, recimo, ta se
desilo sa ministarkom Malovi ona je uhvaena u krai, ona je vra-
tila pare, a ne pada joj na pamet da to treba da povue neku politiku
odgovornost. Ne pada to na pamet ni predsedniku vlade, nikome ne
pada na pamet da ona kompromituje ceo sistem i da mora politiki
odgovarati, tj. da se od nje mora traiti ostavka. Mi ne priznajemo
odgovornost za zloine koji su poinjeni u nae ime. Ljudi koji su
bili odgovorni za devedesete danas su opet na vlasti. Sam koncept
odgovornosti nama je potpuno stran, jer to je ipak neto to ima svo-
ju individualnu podlogu: prvo ste odgovorni u linom ivotu, a onda
zahtevate odgovornost od drugih. To je pseudoreligiozna misao, ali
na njoj poiva drutvo; to je va odnos sa drugima, ali je istovremeno
i va odnos sa sobom. Ako nemate takav odnos sa sobom, nemate ga
ni sa drugima. Ovde je uvek psiholoki traen alibi za to to se uvek
teko ivelo, to ljudi nikada nisu imali mo da upravljaju svojim
ivotima, nego su bili objekat vladanja. A kada nemate mo, onda
naravno nemate ni odgovornost, nego samo alibi ta sam ja mogao,
ja sam radio ono to sam morao, ono to su svi radili. Prema tome,
nema nikakvog smisla ni da me poziva na odgovornost, jer ja se ne
oseam odgovornim.
Ako bih traio izvor te anomije to je Demokratska stranka. Zato
su oni tako veliki problem? Zato to je od poetka u njih polaga-
na najvea nada. Trebalo je da oni budu ta graanska, demokratska,
prozapadna, modernizatorska stranka, i ona je privukla ljude koji
su u to verovali. Ali u njih je vrlo rano ugraen jedan destruktivan
gen, koji je izvor svih njihovih problema, a odatle i naih. Iz te 68.
godine nastala je ona nejaka i nikakva opozicija koju su zvali disi-
dentima, koja je ostala na sceni do 2000. Odatle su regrutovana, u
stvari, vostva svih politikih stranaka kada je uveden viepartijski
sistem. Struktura te opozicije koja je roena 68. bila je vrlo eklekti-
na, difuzna i nejasna. Imali ste s jedne strane marksiste koji su bili
najvidljiviji, levicu; imali ste nacionaliste, antikomuniste; i imali ste
vrlo slabu graansko-liberalnu struju.
Zanimljivo je da je tokom svih narednih 30 godina ta najslabija stru-
ja u stvari bila politiki najoperativnija i da je ona vodila sve akcije.
442 443
one promene, koje je nacionalistika ideologija doivela od
Gazimestana do danas, samo promene koje su nastale usled poraza
te politike, ali ciljevi i raspoloenje za ostvarenje tih ciljeva su do
danas ostali isti. Ta istorijska zabit u kojoj ivimo je u stvari politika
zabit, jer to se ipak tie vrednosti. Tu je izgraen sistem vrednosti, u
tom gru i u toj borbi sa celim svetom, koja se odvijala tokom 90-ih,
i taj gr je prerastao u jedan jeevski stav koji ne dozvoljava bilo
kakvim univerzalnim ljudskim vrednostima da se probiju do ovoga
drutva. I mi smo se navikli na izolaciju, mislim da je vie ne
primeujemo.
Emisija Peanik, 17. 04. 2009.
Vreme je za levicu
Ovde se formirala jedna politika klasa kojoj pripadaju sve partije,
koje se eventualno pogaaju samo oko plena. One imaju ak i klas-
nu svest, shvataju da zastupaju pre svega interese svoje klase, ali i
interese jedne nove srednje klase koja se stvorila od sprege krupnog
kapitala i politike. U partije ubrajam i crkvu, jer crkva se ne bavi
naim duama, moralom i milosrem, ona se bavi politikom. Svaki
put kada vlast ima problem da proturi neku ideju koja nije dovoljno
kredibilna, ona za to upotrebi crkvu. Napravljena je interesna
zajednica, klasna zajednica te partijske elite, koja se nalazi u jednoj
mega-koaliciji. Onda dobijate situaciju da tu nikakve opozicije
ni nema. Tu dolazi do paradoksa da se s vremena na vreme sama
vlast pojavi kao opozicija, pa kae otkud sad ti arii? Pa to ste vi
napravili.
Onda Nata Mesarevi u vezi sa reizborom sudija kae ima tu sudi-
nica koje igraju na stolovima, tu ima prostitucije. Pa ekajte, ona je
trzavica, sukoba, od sva nemojte vie da se svaate, dogovorite
se i koje jo uvek pozitivno reaguje na pomiriteljsku nadpoliti-
ku, mesijansku ulogu u koju sebe stavlja Boris Tadi, jer ona je kao
neki oblog za izmuene birae, a ne moe da dovede ni do ega. Ona
paralie samu sebe, jer je zakoena dvema interferirajuim silama
koje u njoj vladaju. To je jedno nita, koje troi strane koliine jed-
ne inae male reformatorske energije u ovom drutvu. Ono sugerie
da nama nema leka i da je najbolje da nita i ne radimo, najbolje da
sedimo ovako i ekamo da nas neko drugi spasava. Ono to je govo-
rio Miloevi na Gazimestanu, to je i dalje ideologija veine partija
u Srbiji i te njihove opte koalicije. Jedino to je on tada obeavao
sukobe koji mogu biti i vojni, dok se sada samo vojni sukobi vie
ne pominju, nego Jeremi neprestano ponavlja samo politikim,
diplomatskim i pravnim sredstvima. Ali ciljevi su ostali isti.
Kada sam dolazio kod vas, video sam parolu na zidu: Ne damo
Republiku Srpsku. Pa je l je imamo da je ne damo? Pa je l to nije
gotovo? Mi ovde ugoavamo vladu u egzilu SAO Krajine ciljevi su
ostali isti. I nama se govori: moda u ovom trenutku nismo u stanju,
ali jednoga dana emo biti u stanju da sve te ciljeve ostvarimo. Dakle,
promenilo se jedino to to smo se mi kao drava odrekli upotrebe
sile, ali odrekli smo se upotrebe sile zato to smo unitili svoje poten-
cijale, zato to vie nismo u stanju da primenjujemo silu. Tako da su
444 445
Nema normalnog kapitalistikog drutva koje nema svoju levicu. Ja
moda neu biti deo te levice, ali mislim da je levica ovome drutvu
apsolutno neophodna. Strano je to to je sa nestankom hladnora-
tovskog sveta i globalnom propau komunistike ideologije uniten
i onaj metar kojim je mogao da se meri kapitalizam. Devedesetih,
kada je propadao Sovjetski Savez, bio sam u Americi. Nastala je nela-
goda zato to je nestao ideoloki protivnik prema kome smo se merili.
Ovo to danas ivimo, to je to, i niemu drugom se nemojte nadati,
to je pobedilo i niega drugoga nema takva situacija je obeshrabrila
levicu irom sveta. Mislim da je svetska ekonomska kriza posledica
toga to je ta ideologija ostala bez korekcije. Zato je to otilo u jednu
iracionalnu krajnost, koja je zatim dovela do stranih disbalansa i do
svetske ekonomske krize. Drugim reima, mislim da ljudi ne mogu
da ive bez utopije, jer je to onda ivotinjski ivot. Jedna utopija
je unitena jer je u praksi propala, ali se bez neke utopije ne moe
iveti.

Deo snimka tribine u Subotici.
Emisija Peanik, 05. 03. 2010.
bila predsednik Vrhovnog suda, na monom poloaju, ona je mogla
davno da razrei te sudije. Ne, oni u datom trenutku, kada vide da
neki problem postane suvie nezgodan i prisutan u javnosti, izau
kao neka opozicija samima sebi. Imate ovaj sluaj sa kritikom priva-
tizacije, kada je izalo na videlo da neki ljudi ne primaju plate zato
to su prodati raznim protuvama, koje su na taj nain prale novac.
Mogu da se setim toga iz 2001, 2002 i 2003, kada su svi, i Dinki, i
eli, i Vlahovi govorili nas ne zanima poreklo toga novca a u
stvari su pozivali na pranje novca nad kojim se danas iuavaju. Ta
mega-koalicija politike klase je zarobila celu dravu.
Njih uopte ne zanima ekonomija, njih mi ne zanimamo. Oni su
sami sebi dovoljni i zanima ih jedino da neko ne odsee sebi prst i
da se neko ne polije benzinom, da ne bude socijalnih nemira, da se
nekako glajhaltuje cela politika i socijalna scena. Ovde je stvorena
i jedna nova srednja klasa, koja je u slubi krupnog kapitala i dra-
ve, koja je, u stvari, posluga vlasti. U taj establiment bih uraunao i
veinu medija i oni slue samo tome da zastupaju interese te klase.
Profesor Todor Kulji je nedavno u Danasu pisao o bedi srpske soci-
ologije da o krupnim pitanjima, o sutinskoj transformaciji dru-
tva, koja ima i svoj politiki kiobran, sociologija nema ta da kae,
da ona ispituje minorne, trivijalne teme, da se niko ne usuuje da
vidi od ega i od koga se danas sastoji ovo drutvo.
Nikada nisam bio ni marksista ni leviar, ali moram da primetim
ovde nemamo jednu normalnu kritiku kapitalizma, njega smo usvo-
jili kao neto to se podrazumeva samo po sebi i to je naa neumitna
budunost. Dojueranji marksisti ne umeju da vam odgovore kada
ih pitate da li je to u redu. Moda kapitalizam i jeste jedini mogui
nain proizvodnje, ali da li je kritika kapitalizma koja je govorila o
prisvajanju vika vrednosti, o eksploataciji oveka od strane drugog
oveka, o alijenaciji, neljudskim odnosima, nedostatku solidarnosti
u kapitalistikom drutvu, optoj kompeticiji, ovek je oveku vuk
je l ta kritika bila na mestu? O tome ne moete da progovorite, a
da vas ne nazovu komunjarom. Kapitalizam jeste jedan neoveni
privredni sistem. Jednom mi je jedan ekonomista to i kazao nema
kapitalizma bez pendreka.
446 447
Napad na Peanik
(1)
Prvo, ta je to Peanik?
Peanik je nevladina organizacija koja se sastoji od dva lana, dve
novinarke, Svetlane Luki i Svetlane Vukovi. Njih dve ve devet
godina proizvode devedeset minuta dugu radio-emisiju koju, bez
dinara naknade, poklanjaju Radiju B92 da bi bila emitovana jednom
nedeljno, petkom, i reprizirana sutradan. Emisiju svake sedmice slu-
a izmeu 350.000-400.000 slualaca.
Njih dve zatim transkribuju emisiju i svaka tri meseca transkripte
objavljuju kao knjigu. Knjige su do sada tampane u 26.000 pri-
meraka, koji se prodaju po ceni prozvodnje ili dele besplatno na
promocijama. Promocije se organizuju na tribinama irom Srbije
(u tridesetak mesta godinje). Do sada je emitovano 354 emisije, od
kojih je 300 preneto na DVD koji se distribuira na slian nain.
Od prole godine Peanik je postavio svoj sajt www.pescanik.net
na kojem objavljuje priloge svojih saradnika na teme politike (pre
svega evroatlantskih integracija i odnosa prema ratnim zloinima),
drutva i kulture. Sajt dnevno poseuje 5000-6000 ljudi, od kojih se
mnogi, prema izjavi provajdera, na sajtu zadravaju i satima.
Vaniji tekstovi se prevode na engleski jezik, a jedan iri izbor tran-
skribuje i objavljuje kao posebna publikacija pod naslovom Almanah.
Prvi broj Almanaha izlazi iz tampe u petak, 30. januara 2009.
Da ponovim: sve to rade dve osobe, Svetlana Luki i Svetlana Vukovi,
uz malu pomo nekoliko volontera. Toliko o statistici.
to se tie profesionalnog kvaliteta toga rada, njih dve su dobitnice
brojnih nagrada za svoj profesionalni rad:
Udruenja novinara Srbije (1990) za najbolju emisiju na RTV Beograd,
Fonda Jug Grizelj za istraivako novinarstvo (1995), Fonda Duan
Bogavac za etiku i hrabrost (1995), Nagrade Konstantin Obradovi
Beogradskog centra za ljudska prava (2006), Nagrade grada Beograda
za novinarstvo (2006), Nagrade Press Freedom Award meunarodne
organizacije Reporteri bez granica.
DODATAK I
PEANIK
Na svom 14. i poslednjem Berlinskom predavanju, Fihte izlazi pred
publiku i bez okolianja joj kae da je uzima za taoca. Sluaoci treba
da budu naisto s tim da su oni od sada, upravo zato to ga sluaju,
taoci govornika i da ubudue nikada nee moi da se pravdaju time da
nita ne znaju i da nita nisu uli.
Peter Sloterdajk, U istom amcu
448 449
Rezultat je bio potpuna nedostupnost samog servera. Da je u pita-
nju koordiniran i dobro organizovan napad veeg broja lica, govori
i injenica da bi se server, istog trena kada bi bio vraen na mreu,
naao pod novim napadom.
Najvei broj napada dolazio je sa IP-adresa kompanija SBB i Telekom.
Ova dva internet-servis provajdera raspolau listom korisnika koji su
toga dana imali te IP-adrese, dok hosting provajder rapolae listom
tanih vremena kada su napadi izvreni. Na osnovu ovih podataka
lako se moe utvrditi ko su uinioci ovog krivinog dela, koje se goni
po slubenoj dunosti (oteenje raunarskih podataka i programa,
lan 298, stav 1 Krivinog zakonika). U Okrunom javnom tuila-
tvu u Beogradu postoji posebno odeljenje koje se bavi tzv. visokoteh-
nolokim kriminalom. Napadi su dolazili i sa lokacija u Hrvatskoj i
Rusiji.
Ali tu uda ne prestaju. Dok novinarka Svetlana Luki u studiju
Radija B92 ita svoju najavu, rasklimani jugo bordo boje preduzima
komplikovani manevar (ostavlja tragove na travnjaku) kako bi uzeo
dovoljan zalet da pod uglom od 90 stepeni to snanije udari u auto
kojim se Svetlana Luki dovezla na parking B92. To se deava pred
vie oevidaca, ali registarski broj niko nije zabeleio. Automobil je
udaren takvom silinom da su mu prednji tokovi prebaeni preko
30 cm visoke bankine. Hauba juga se pui, probuena mu je jedna
guma, ali se on ipak udaljava sa mesta dogaaja, a policija ne uspeva
da ga pronae.
(4)
Ova uda zahtevaju jak motiv, ozbiljnu i dobro sinhronizovanu orga-
nizaciju, uee velikog broja lica, oigledno uverenje da im je garan-
tovana nekanjivost.
Nagradno pitanje glasi: ko je ovo organizovao? Imate li neku ideju?
(Neka deca? Strane slube?)
(5)
Posle Markala (gde su Bonjaci sami sebe pobili) vie nije neo-
bino to se na raznim forumima pojavljuju, dodue pojedinani,
komentari da je ovo sve delo samih novinarki Peanika. To one
same ometaju svoju emisiju, rue svoj sajt i demoliraju svoja kola
da bi se proslavile.
(2)
Emisija Peanika redovno poinje takozvanom najavom Svetlane
Luki, to je u stvari kolumna koju bismo u tampanim medijima
nazvali uvodnikom.
U poslednjoj, 354. emisiji, Svetlana Luki se, kao i obino, pozaba-
vila dogaajima iz prethodne sedmice. Sluaj je hteo da je u centru
tih dogaaja bio, izgleda neprikosnoveni, predsednik republike.
Uvodniarka mu je zamerila, redom: da jedini na svetu nije poslao
estitku novom amerikom predsedniku Obami; da izoluje Srbiju
(die novu Gvozdenu zavesu); da je za sedam meseci, od formira-
nja proevropske vlade do danas, podrka evropskim integracijama
pala za 6 odsto; da preko svog aka i ministra inostranih poslova
optuuje EU da postavlja Srbiji specijalne uslove za prijem (mi
hoemo u Evropu, ali Evropa nee nas); da uzurpira nadlenosti koje
mu po ustavu ne pripadaju; da ne ini nita kako bi Srbija podrala
rezoluciju evropskog parlamenta da se 11. juli proglasi Danom sea-
nja na rtve genocida u Srebrenici; da preko istaknutih lanova svoje
stranke (Miunovi) obmanjuje srpsku javnost da je Meunarodni
sud pravde oslobodio Srbiju od odgovornosti za genocid.
(3)
I, gle uda!
Usled do sada neobjanjenih smetnji na veem broju predajnika
tokom emisije u petak 23. i reprize u subotu 24. januara, ovu naja-
vu, kao ni vei deo emisije, nisu mogli da uju brojni sluaoci u
Vojvodini, centralnoj Srbiji, junoj Srbiji i Beogradu.
Ovi predajnici su inae okaeni na repetitore RTS-a (na ijem se elu i
dalje nalazi Aleksandar Tijani, bivi ministar Slobodana Miloevia,
kasnije savetnik Vojislava Kotunice).
Istovremeno, izvren je organizovani hakerski napad na sajt
Peanika, koji je gotovo simultano sa emisijom tu najavu objavio
u pismenoj formi. Radi se o DoS-napadu (Denial of Service), koji
podrazumeva koordiniran napor grupe ljudi da optereti kompletne
resurse servera, kako obini korisnici ne bi mogli da dou do njega.
DoS-napad na server Peanika iji smo bili svedoci sastojao se u
optereivanju linka putem velikog broja otvorenih veza ka serveru.
450 451
nije paradoksalno to doivljavate takve napade, naroito u jednoj
sredini gde je veina medija skliznula u mainstream i ne eli da se
dotie tema kojih se vi dotiete.
Va najvei greh u oima vaih politikih protivnika, jer vi imate
politike protivnike, je u stvari to to vi u svojim emisijama pokree-
te tabuizirane teme, teme o kojima se ne govori. One su proglaene
za irelevantne, idemo dalje, to nije vano, i onda, naravno, izazivate
i panju, i odatle i vaa popularnost i vaa sluanost, a odatle i
vehementnost napada. Iz tog jednog istog razloga, zato to vas
dve oigledno uspevate nisam doao da vam laskam da svojim
radio-nedeljnikom vrite veliki politiki uticaj. Zato, naravno, sa
vama mora da se obrauna onaj ko se s vama ne slae i koji stoji
na dijametralno drugim pozicijama. Neke od tema koje vi pokreete
privlae gromove vi govorite o odgovornosti za ratove, a samim
tim i za sudbinu Srba van Srbije koje su ti ratovi ojadili, govorite
o ratnim zloinima, govorite o Srebrenici, govorite o iracionalnosti
ukopavanja u gubitniku borbu za Kosovo, takozvanu, koja ne slui
apsolutno niemu, izuzev da se pomou nje prkosi Evropskoj uniji i
da se izbegnu obeane evroatlantske integracije.
Oni toliko lau, i svi znaju da oni lau, i oni znaju da svi znaju da
oni lau, ali je nezgodno kada postoji medij koji e da kae: sada ste
slagali. Smetate im time to govorite o nedemokratskom i bankroti-
ranom sistemu jednoga diktatora Putina, to pominjete taj zaokret
od onoga dravnog koncepta koji je formulisao ini, a to je Srbija
u Evropi, ka tom hladnoratovskom, antizapadnom prestrojavanju
koje je u toku i iji je glasonoa ministar spoljnih poslova Jeremi,
svakako po instrukcijama Borisa Tadia.
Dakle, kada bih ja hteo Peaniku da dam neko drugo ime, ja bih
mu dao ime Stanje nacije, to je ime jedne emisije za koju uopte
ne znam zato se pravi. Sutina i uloga medija, koja je ovde totalno
zapostavljena, sem u Peaniku, je kontrola vlasti. Graani glasaju
jednom u etiri godine i u periodu od jednih do drugih izbora oni su
politiki pasivni, njihov je jedini zadatak da prate da li ljudi kojima su
poverena neka javna pravna ovlaenja koriste ta ovlaenja u skladu
sa svojim mandatom, svojim obeanjima i oekivanjima biraa. Tu
mediji predstavljaju sponu izmeu biraa i politike. Oni treba da vas
obaveste ta se dogaa, pa ete vi onda to da ocenjujete kako hoete.
(6)
A sada je na koalicionom partneru g. Tadia, ministru unutranjih
poslova Daiu, da nas brzo rei svih oiglednih (zlobnih i zlona-
mernih) sumnji.
Peanik.net, 28. 01. 2009.
Stanje nacije
Ovo je nasilje prema ljudima koji su drugog politikog uverenja. Dakle,
to je politiko nasilje i ovde postoji jedna drava koja je dozvolila da
se stvori takva klima da je to takorei oekivano i ljudi nisu zaueni.
Niko nije zauen, a zato? Zato to Peanik napadaju godinama
i to uglavnom dravni mediji, napadaju ga politiari, napadaju ga
dravni analitiari; napadani ste i sa skuptinske govornice, to je
neuveno. I to je naizgled neki paradoks i vama to i spoitavaju. Kao,
pa ta vi zamiljate, da ste vi toliko vani, je li tako, to je emisija koju
vodite vas dve sa stotinak sagovornika, to niko ne slua. Stvarno,
to izgleda nekako paradoksalno, to je injenica. Kada biste vi imali
neku kliping-slubu, vi biste mogli tomove da objavljujete o tome ko
vas je sve, zato i kako napadao.
E sada, ako pogledamo ta je Peanik Peanik je u stvari jedan
radio-nedeljnik. Ja sam imao prilike da ujem gospodina arkovia,
urednika Vremena, kako s velikim bagatelisanjem i nipodatavanjem
govori o Peaniku kao o nekoj marginalnoj pojavi, a njegov nedelj-
nik je, to ja znam pouzdano, u trenutku kad je prodat imao tira od
5.000 primeraka. Peanik nedeljno slua 350.000-400.000 ljudi. Na
osnovu ega se ta emisija tretira na taj nain meni nije jasno, mada u
stvari razumem. Postoji ogromni raskorak izmeu sredstava kojima
vi raspolaete, izmeu injenice da taj nedeljnik prave dve osobe
Svetlana Luki i Svetlana Vukovi, to je redakcija toga nedeljnika i
uticaja koji on ima meren sluanou, meren tiraom. To je, dakle,
u ogromnoj nesrazmeri sa ljudskim i materijalnim resursima. I zato
452 453
Peaniku. Poslednji njegov argument sam danas itao u Politici on
kae da su demoliranje vaih kola, ometanje signala i napad na sajt tri
nezavisna dogaaja koja meusobno nisu povezana. Sem rtve. Pa je
li malo? I kae da vi to, poto je vas pogodilo, paranoidno povezujete.
Naravno da povezujem kada me napadaju sa tri strane.
Kada govorimo o tom navodnom sukobu dva ekstremizma, jedini
neutralni sudija je najira javnost. Tih 300.000-400.000 ljudi koji vas
sluaju; oni misle na jedan nain, a oni koji itaju Vreme ili Politiku
ili NIN, to je naalost postalo isto, oni misle na drugi nain. Pitanje
je samo, kao i u sluaju atentata na inia, kakvim se sredstvima
pri tome sluite. Mi moemo da se sporimo oko toga da li je ini
bio u pravu ili su to bili njegovi politiki protivnici. injenica je,
meutim, da ini nikoga nije ubio, a da su njega njegovi protivni-
ci ubili. Izbor sredstava najbolje defnie politiku poziciju. Postoje,
znai, politike zbog kojih se ubija i postoje politike koje pokuavaju
da misle, argumentuju i polemiu. Koliko je meni poznato, Peanik
nikada nije razbio auto gospoe Smajlovi, niti je ometao signal
RTS-a, niti je obarao sajt NIN-a, niti je nasilno prekidao politike
tribine koje mu se ne sviaju, niti je slao pretee poruke gospodinu
Vukadinoviu. Politiki ekstremizam se poznaje po sredstvima koja
ste spremni da upotrebite, dakle, kao i obino, ta politika se poznaje
po svojim delima. I to izjednaavati je sramno, glupo, netano, smi-
ljeno, jer se izjednauju stvari koje se nikako ne mogu izjednaiti.
Na reima smo svi za vladavinu prava, za bolji ivot graana, kako
govore radikali. Jedan politiar koga citiraju decenijama rekao je: Ja
sam za sve to je dobro. Svi su za sve to je dobro, ali da vidimo ta
radite, po tome se razlikujemo, po tome ta radite. Inae, svi smo za
sve to je dobro. Eto, mislim da je ta la koja ljudima namee pomi-
sao da ste ekstremni i vi, a ekstreman je i onaj to vam je slupao kola,
prosto nepodnoljiva.
Vlast je u ovom trenutku jako osetljiva na medije i pokuava sve da
ih glajhaltuje, a vas, poto to ne moe, pokuava da uutka ili da vas
zastrai. Jer ono do ega e ovde doi u sledeih godinu dana e biti
vrlo neprijatno. Nisam nikakav ekonomski strunjak, ali garantujem
i nudim opkladu svakome ko eli da je prihvati, da nee biti rasta
od 3,5%, da infacija nee biti 8% i da oni to odlino znaju i da su
jako nervozni, jer ne znaju kako e javnost na to reagovati. I onda
dolazi do onoga to je jednom formulisao Miroslav Krlea, da kada
Oni moraju da kritikuju vlast kada sami vide da ona svoja ovlaenja
ne obavlja u skladu sa mandatom. I tek tada dobijate biraa koji je
obaveten, koji razume konkretne politike procese koji su u toku i
koji na taj nain vri svoj suverenitet.
Bira ne moe da vri suverenitet koji mu je proklamovan u lanu 2
Ustava ako nije obaveten, ako ne razume ta se dogaa, a vlast ini
sve da on niti bude obaveten, niti da razume ta se zbiva. I zato je
vaa uloga tako vana. Taj antagonizam koji vlada prema medijima
od strane vlasti potpuno je prirodan, on je psiholoki nuan. Pa niko
ne voli onoga koji ga kritikuje i ne moe se oekivati da e on nekim
moralnim naporom da se izdigne iznad te psiholoke nunosti, pa e
vas tolerisati. Nee vas tolerisasti, jedno to po ustavu i zakonu, i to
je jedino to se od njih i oekuje, to mora da trpi. Na vlasti je, da, i
to mora da trpi. Vlast ni u staroj Jugoslaviji nije bila navikla da trpi,
htela je da se dilitne, da vas uutka, da vas zabrani. Svima su puna
usta vladavine prava, meutim, da biste je ostvarili, vlast mora da
trpi kritiku.
Na jednom forumu sam proitao neto vrlo glupo, a mislim da se jako
lako lepi za prosenog biraa poruka je glasila da je ovo to se vama
nedavno dogodilo napad ekstremista na ekstremiste. Normalno je
da suprotno miljenje smatramo u izvesnom smislu ekstremnim,
znai pogrenim, preteranim, netanim. Ono to je neobino je da se
sagovornici Peanika trude da svoja miljenja nekako argumentuju.
Da li ja dobro argumentujem ili ne, moda da, moda ne, ali po
svojoj savesti ja pokuavam da to uinim najbolje to mogu, jer u
to verujem. I ne buni me mnogo to neko drugi ima drugaije
miljenje i smatra moje miljenje pogrenim pa i ja smatram da
je njegovo pogreno, nemam sa time nikakvih problema. I u tome
se sastoji valjda neki drutveni proces miljenja u kome se miljenja
sukobljavaju, pa emo videti ta e iz toga da ispadne, ko e da ubedi
tu javnost koja prima ta miljenja kroz medije.
Neobino je to ta druga strana koja vas najvie napada ne eli da
argumentuje, ona uopte ne eli da razgovara o temama o kojima
vi razgovarate, a kamoli o argumentima koje navodite, nego se
Peaniku jednostavno izdevaju imena. Ispoljava se agresija i mrnja,
a od argumenata nema ni traga. I moram sada da odam priznanje
Slobodanu Antoniu, on je jedini ovek koji, po meni neuspeno,
ali to nije vano, pokuava da neto argumentuje kada govori o
454 455
Petar Lukovi psuje
Razgovor vodila Svetlana Luki
Prijavio sam se za ovaj razgovor poto sam uo gospou Turajli
prole nedelje. Ona ima primedbu da u Peaniku nema ljudi koji
drugaije misle. Ja ovoga puta mislim drugaije od gospoe Turajli
i eto, da osveimo tu stvar i unesemo malo polemike meu isto-
miljenike. Gospoa Turajli na poetku svoga intervjua kae da
mora malo da naljuti sluaoce Peanika. Ja se nisam naljutio, ali
oseam potrebu da sa nekima od njenih stavova malo polemiem.
Osnovna teza koju je iznela je da vi kao autorke, sa svojim gostima
prizivate dogaaje kakav je onaj koji se dogodio u Aranelovcu u
kojem vam je onemoguena tribina, da vi prizivate one koji se sa
vama ne slau da se sa vama obraunaju silom. Ja mislim da je to
vrlo netana i opasna tvrdnja. Prema profesorki Turajli, to se ini
time to se Peanik slui govorom frustracije, time to promovie
svoje ideje podjednako netolerantno kao i druga strana i tree, slui
se prostaklukom, psovkom.
Da poem od ovog poslednjeg, o emu je bilo najvie rei, da apsol-
viramo nesrenog Peru koji je postao dravna tema broj dva znamo
ta je broj jedan. Mislim da je gospoa Turajli ovde upala u zamku
prihvativi propagandnu foskulu koja je u opticaju u javnosti, kako je
tobo Pera Lukovi najvei problem koji ljudi imaju sa Peanikom.
Naravno da nije, ali logika greka u koju se tu upada je tako velika
da mene udi da je gospoa Turajli, koja je pametna ena i koja se
bavi naukom, mogla da je previdi. To je neto to se u logici zove pars
per toto, gde se jedan deo uzima kao da je celina. Potpuno se zabo-
ravlja da je udeo uea Pere Lukovia, ja sam izraunao, u vaim
emisijama 0,7 odsto. Ali ne, Peanik to je Pera Lukovi.
Politika je nedavno objavila intervju sa predsednikom optine Topola,
Draganom Jovanoviem, u kojem postoji izjava koja je rasistika i u
kojoj se poziva na nasilje. Sumnjam da bi gospoa Turajli Politiku
nazvala rasistikim novinama zato to se u njoj pojavila takva izjava,
a ona se pojavila ak i bez ikakvog komentara, u elementarnom
se sprema tua u kafani, prvo se razbije sijalica, pa emo onda u
mraku sve da reimo. To je upravo takav brutalan i drzak, neobian
napad, napad kojim je htelo da se kae: evo ta vam sve moemo i vi
nemate nikakvu odbranu od toga. A vi ste ipak dobili tu odbranu, a
dobili ste odbranu zato to imate tih 350.000-400.000 slualaca, koje
bih ovde hteo da okvalifkujem. To je 350.000-400.000 ljudi koji nisu
usamljeni. Mislim da postoji jedna tiha veina koja misli kao ovih
350.000-400.000 slualaca. Ti sluaoci su ljudi koji nisu kapitulirali,
koji jo nisu obeshrabreni, koji jo nisu odustali. Mislim da postoji
veliki broj ljudi koji deli njihovo miljenje, ali je odustao.
Pa kako da se ne uspavate kada gledate kako funkcionie skuptina?
Skuptina, najvia vlast u zemlji, izraz narodnog suvereniteta, bulazni
danima. U njoj se rui dostojanstvo vlasti pod vidom intervencije u
cilju zatite dostojanstva. Kakvog dostojanstva? O emu oni priaju
kada tite dostojanstvo? Skuptina Srbije je nacionalna sramota Srbije.
Pa zar je udo da onda ljudi gube poverenje i odustaju, ne zato to
misle da je ovaj ivot normalan i da tako treba da izgleda, nego zato
to su izgubili svaku nadu. Vlast ini sve da im nadu ubije. Da samo
govorimo o tim evroatlanskim integracijama i o toj prii na kojoj je
Boris Tadi dobio izbore koja se sada pretvorila u svoju suprotnost, u
pronalaenje izgovora da se ne ide u tu Evropsku uniju. Neemo da
idemo u Evropsku uniju, jer ne moemo da naemo Mladia. Jeste bio
tu, ali sada ne znamo gde je, ali stvarno je malopre bio tu. Ne moemo
u EU zato to nikada neemo priznati Kosovo niko im taj uslov ni
ne postavlja, oni ga sami postavljaju i onda ga shvataju kao prepreku.
Oigledno je da mi imamo teritorijalne pretenzije prema susednim
dravama. U glavama jo uvek postoji ideja Velike Srbije; ona je
trenutno zaustavljena, onemoguena, ali uspeemo uz pomo naih
prijatelja, bankrotirane Rusije, koju sada odjednom proglaavamo za
nekakvu stranu silu i za uzor pravoslavne demokratije pojavio se
i taj pojam. Kao to je nekada postojala socijalistika demokratija,
sada postoji pravoslavna demokratija. Mi emo na kraju svoje ciljeve
ipak ostvariti. Napravljene su itave naslage toga u glavama ljudi, a vi
pokuavate da nekim mikroskopom tu lobanju ispitate.

Emisija Peanik, 30. 01. 2009.
456 457
izjednai, jer Pera Lukovi je novinar i humorista, satiriar, a ovo je
lan vlade. A da ne pominjem to da kada se frustrira Velja Ili, on
ne samo da psuje on ume i da utne, i to pred kamerama, nekog
kolegu Pere Lukovia. I to prolazi kao poseban stil Velje Ilia, tako
smo uli obrazloenja i opravdanja iz vlade takav je ovek, on se
tako udno izraava.
Ovde nije kraj mojim zamerkama. Moda najvei problem sa izlaga-
njem gospoe Turajli imam kada ona kae da Peanik podjednako
netolerantno promovie svoju ideju kao i ona druga strana. Tu se
implicira da su sve ideje iste i da je vaan jedino nain na koji vi
promoviete svoje ideje. E, pa nisu sve ideje ravnopravne. Ja smatram
da ideja kao to je ova Dragana Jovanovia, da zatvori Rome iza
bodljikave ice u geto, da bi beli graani bili poteeni neeljenih
susreta, tako on to naziva; ili ideje Srboljuba ivanovia, narodnog
poslanika, da je Zorana inia trebalo ubiti, jer je bio izdajnik; ili
ideja Obraza da promovie nacistiki pogled na svet dizanjem ruke;
ili ideja da treba ubiti, zaklati homoseksualce da ne postoje; ideja da se
rehabilituju Ljoti i antisemitizam Nikolaja Velimirovia; grafti koje
moete da vidite irom Srbije Cigani, mar napolje, ideja da Cigani
koji ostanu u Srbiji ne bi trebalo da se kupaju u istim bazenima sa
belcima; ideja da je Mladi heroj, da u Srebrenici nije bilo genocida,
da je Srebrenica osloboena to su ideje koje su retrogradne, glupe,
neuke, tetne, kojima se ugroavaju ljudski ivoti, potkopava pravni
sistem, zagarantovana ljudska prava pojedinaca i grupa, njima se
srozava ugled zemlje. To nisu ideje koje su u bilo emu ravnopravne
sa idejama koje se iznose u Peaniku.
Nisu sve ideje iste. Mi smo svi ravnopravni u tom pogledu da imamo
pravo da iznesemo svoje miljenje, ali sva ta miljenja nisu ista.
Stalno ujem u TV emisijama da neko kae Mladi je heroj, a neko
drugi kae Mladi je optuen za genocid, pa se odgovori to je
vae miljenje. Pa nisu ravnopravni istina i la, nisu ravnopravni ni
hukanje na rat i pacifzam, ni faizam i antifaizam, ni osuda zloina
i opravdavanje zloina, ni znanje i neznanje, dobar i lo argument. Pa
nije to sve isto, a vano je samo da se tobo zastupa na neki pristojan
nain. Pa ne, najvanije je ta se kae.
obliku. U Peaniku nastupaju ljudi kao to su: Mirko orevi,
Ivan olovi, Latinka Perovi, Desimir Toi, Bora osi, Dejan Ili,
Vojin Dimitrijevi, Dimitrije Boarov, Vesna Raki-Vodineli, Laslo
Vegel, Jovan Bajford, Miroslav Prokopijevi... Pa da li zaista gospoa
Turajli smatra da jezik kojim oni govore nije jezik dijaloga, da je
netolerantan i da opravdava nasilje koje bi nad njima bilo izvreno?
Jer to je Peanik. Zato je Peanik Pera Lukovi? I koliko god da
Pera Lukovi psuje, zato je to povod da se na silu zaustavlja vaa
tribina u Aranelovcu? Takvom logikom vi biste mogli da kaete
da se ministar Velja Ili, iji jezik gospoa Turajli izjednaava sa
jezikom Pere Lukovia, slui prostaklukom, a on je lan vlade, pa
prema tome vlada priziva batine. Naravno da takva logika ne stoji. Ja
se nisam naljutio ali, da se posluim izrazom gospoe Turajli, ovo
je vie moja tuga kako je to moglo njoj da se dogodi? Ja to kaem
ozbiljno i bez ikakve ironije, jer ja nju vrlo potujem i zato me je i
pogodilo to to sam uo.
Kada brani ovakvu naopaku tezu, gospoa Turajli misli da psovke
poput onih koje upotrebljava Pera Lukovi te lumpenproletere iz
Topole bole kao amar. Ja u to jako sumnjam. To su ljudi koji su orga-
nizovano dovedeni u Aranelovac od strane jednog bigota i rasiste.
Sumnjam da su oni ikada imali strpljenja da odsluaju ijednu emisiju
Peanika i verujem da psuju vie od Pere Lukovia. Sumnjam da je
njih psovka, koja ak nije upuena njima nego je potapalica koju u
svojoj frustraciji esto koristi Pera Lukovi zabolela kao amar. I
sumnjam da su oni tamo doli radi dijaloga. Oni su tamo doli radi
akcije koju su i priredili i mislim da su doli da spree dijalog, i poto
su uspeli da ga spree proglasili su to svojom pobedom.
Ono to gospoa Turajli zove govorom frustracije je moda tano,
jer psovka jeste izraz frustracije, bar onako kako je upotrebljava Pera
Lukovi. E sad, te psovke se razlikuju od psovki Velje Ilia, jer, ta
frustrira Peru Lukovia? Njega frustrira ono to nalazi u svakodnev-
nom ivotu: gluposti, lai, podvale, nasilje, krae. I sluaoci imaju
istu tu frustraciju nad istim tim pojavama i ono to on uspeva kada o
tome govori i kada o tome psuje je da ih nasmeje. A ta frustrira Velju
Ilia kada psuje? Njega pre svega frustrira pozivanje na odgovornost.
im neko pone da ga poziva na odgovornost, lete psovke. Da ne
pominjem to da psovanje Pere Lukovia i Velje Ilia ne moe da se
458 459
vanje tih sukoba. Naa nevolja je to to nemamo institucije u kojima
bi se ti sukobi razreavali na jedan miran, civilizovan i razuman
nain. Ali za to nije kriv Pera Lukovi. Mi nemamo zreli parlament,
nemamo autonomnu javnost, nemamo nezavisne sudove i za sve
to nije kriv Pera Lukovi. Za to je kriva ova vlast. Ne treba meati
uzroke i posledice. Kao da je uzrok podeljenosti Srbije i drutvenih
sukoba u njoj psovanje Pere Lukovia. Pa nije, to je posledica toga to
ova vlast nije uspela da stvori institucije kroz koje bi se ti drutveni
sukobi konano razreili.
Jedan od njenih argumenata je da se nain na koji ljudi u Peaniku
pokuavaju da promoviu odreene ideje pokazao neefkasnim i
da bi moda bilo dobro da probamo da naemo neke teme koje
bi ljudi mogli lake da prihvate, a da za neki budui trenutak
odgodimo stvari o kojima ljudi ne ele da sluaju.
Ja to razumem i moda je sa gledita neke politike taktike to umesno
miljenje, meutim mislim da je to jedan visoko ispolitizovan stav.
Kada iznosim svoje miljenje, ja ga ne iznosim zato to sam motivisan
postizanjem nekoga ishoda ili nekoga cilja. Ja sam ljudsko bie koje
ima sivu modanu masu, to znai da neto mislim i imam ljudsku
psiholoku potrebu da to miljenje izrazim pa ta bude. I ne bih
mogao da pristanem da u ime neke politike taktike sebe cenzuri-
em i mislim da ljudi ne smeju da budu na taj nain ispolitizovani.
Ako govorite sa stanovita svoje struke, ako govorite o neem to
znate, pa ne moete vi sebe skratiti za glavu da ne biste bili pogreno
shvaeni. Neko e me shvatiti dobro, neko e me shvatiti loe, kakvi
e biti ishodi ne znam, ali moram da ivim tako kako moram da
ivim. Nije dobra motivacija, naroito za oveka koji razmilja u
okvirima svoje struke, da razmilja kakav e ishod time da izazove.
Taj zahtev da se misli tuom glavom mi je neshvatljiv. Seam se kako
su u onim disidentskim vremenima stalno dolazili neki duebrinici
da nam govore nemojte to da priate, to e samo da izazove ove
vrstorukae. to kae onaj, boj se ovna, boj se govna pa ne mogu
tako da razmiljam. Mislim da je taj stav gospoe Turajli poziv na
neprirodnu i tetnu politizaciju.

Emisija Peanik, 14. 12. 2007.
Obino kau a ko je taj koji e da odlui da li je jedna ideja
legitimna ili ne?
Iza toga stoji pretpostavka da se mi jo uvek nalazimo u stanju var-
varstva, da se nita ne zna, da nikakve knjige nisu napisane, da je
sumnjivo ta je dobro i zlo, da je sve relativno. To je strana poruka i
kapitulacija pred onima koji su meu nama najgori i najagresivniji.
Oni navodno mogu da iznose ta svoja uasna, naopaka, tetna, esto
i kanjiva miljenja pod uslovom da ne psuju. Pravo da vam kaem,
u pojavama koje sam naveo postoje ak i neke ozbiljne natruhe
faizma. Na to se kae to je preterana izjava, pa ovaj poredak nije
faistiki. Pa ja i ne kaem da je ovaj poredak faistiki, ali da mi
prisustvujemo postupcima, izjavama, stanovitima koji zasluuju
atribut faistikih to je sasvim sigurno. Te nasilnike grupe, lum-
penproleterske, zasluuju atribut faistikog. I ako pogledate raznu
literaturu o faizmu, esto ete nai da je poetni uticaj tih malih
grupa i njihovih voa beznaajan. Ali zato nas upozoravaju na to?
Zato to je to virus koji se strano brzo iri i ako se ne zaustavi, kada
jednom uzme maha, onda ogromna cena mora da se plaa da bi se to
stanje leilo. To je lekcija koja je ovde valjda ve jednom nauena. Mi
smo imali prilike to da vidimo. Ako tu stvar ne suzbijete u korenu,
teko ete se sa njom posle izboriti.
Ovo je jedna podeljena zemlja i tu se potpuno slaem i razumem
motiv gospoe Turajli, koji poiva na njenoj elji da ivimo u uree-
noj zemlji gde su sva osnovna pitanja reena, gde postoji konsenzus
o generalnoj politici koja se vodi, o vrednostima toga drutva i onda
moemo utivo, lepo da razgovaramo o tome kako da tu zemlju ui-
nimo jo boljom. Ali mi ne ivimo u takvoj zemlji. U stavu gospoe
Turajli postoji element magijskog miljenja ako se mi ponaamo
kao da ivimo u takvoj zemlji, onda e to biti takva zemlja. Nee,
nee. To je ona logika da e, ako izaem sa kiobranom na ulicu,
pasti kia. Pa nee pasti kia zbog toga. A ako ne ponesem kiobran
sijae sunce pa nee sijati sunce. I da citiram i ja jedanput Dobricu
osia daleko je to sunce i do tog sunca se stie, u ovakvim okol-
nostima u kojima mi ivimo, kroz drutvene sukobe.
Nema niega a priori loeg u drutvenim sukobima, drutvo napre-
duje kroz drutvene sukobe. Ono ne napreduje kroz sabornost, kroz
jedinstvo, kroz ignorisanje realnosti. Ne, ono napreduje kroz razrea-
460 461
vetavaju javnost. U socijalistikom ivotu i svetu to je moda bilo i
razumljivo, jer se znalo ta je istina postojala je jedna istina, a to
je bila istina Saveza komunista Jugoslavije. Ako doete u sukob sa
tom istinom, onda ste neobjektivni ili zlonamerni. Slobodna tampa
u socijalizmu nema mnogo smisla zato biste kontrolisali ili kri-
tikovali vlast ako nemate slobodne izbore i mogunost da tu vlast
smenite? tampa tome slui da kontrolie vlast tako da bi se na
sledeim izborima vlast promenila. Ako Savez komunista vlada po
istorijskoj nunosti, kako je stajalo u Ustavu, i nesmenjiv je emu
onda kritika i kontrola?
Mislim da je podvala zahtevati objektivnost u drutvu koje eli da
bude pluralistiko. Naroito to ne treba zahtevati od medija poput
Peanika. Kau a zato vi ne zovete ljude koji misle drugaije od
vas, to znai one koji po vaem miljenju misle pogreno? Ne razu-
mem zato biste zvali nekoga od koga, po vaem shvatanju, nita isti-
nito, tano ni pametno ne moete uti.
Objektivnost je, naravno, vrednost kada je u pitanju informisanje
javnosti. Ona se postie tako to postoje razni mediji meu kojima
postoji konkurencija i koji mogu ulaziti u uzajamne polemike. Na
jednoj strani postoji jedinstvena javnost, a na drugoj brojni mediji
koji se, svaki na svoj nain, obraaju toj javnosti, nudei joj razliite
poglede na razne teme. Time se omoguava da javnost bude oba-
vetena i da izabere ko ima vie, a ko manje kredibiliteta i kome e
da veruje. Konkurencija meu medijima ima svoje granice. Sloboda
medija se moe efkasno koristiti jedino ako raspolaete odreenim
kapitalom. Naelno, svakome je dozvoljeno da ima svoj medij, ali
nije svako u stanju da ga ima. U Srbiji je ak i drava vlasnik medi-
ja, iako to ne sme da bude po sopstvenim propisima, jer je funkci-
ja medija da kontroliu nosioce javnopravnih ovlaenja, odnosno
dravu. Drava ne moe samu sebe da kontrolie. Drava moe da
RTS zove javnim servisom, ali ako je drava vlasnik tog medija, tu
se ne moe oekivati nikakva nepristrasnost, niti najmanja kontrola
vlasti. Druga vrsta kapitala koji se pojavljuje je kapital koji je kri-
minalno steen, a u Srbiji je takav skoro svaki veliki kapital. Duan
Spasojevi notorni kriminalac, diler droge, ubica bio je vlasnik
jednog lista.
Tri argumenta
Ukazao bih na neke od tehnika relativizacije. Ljudi koji kritikuju
Peanik, na primer oni iz Nove srpske politike misli, uglavnom
istiu tri argumenta prvi je da su miljenja koja se iznose u Peaniku
ekstremna, da je to neka vrsta politikog ekstremizma. Drugi argument
je da je Peanik neobjektivan zato to u tom mediju nisu zastupljena
suprotna miljenja. I trei je da se u Peaniku polazi sa jedne
moralizatorske take gledita, da se sa pozicija preteranog istunstva
zahtevaju i postavljaju nerealni, aneoski moralni kriterijumi koje
je u realnom ivotu nemogue zadovoljiti, pa su prema tome, takvi
zahtevi neumereni.
Poeu od argumenta o objektivnosti. Sam pojam objektivnog
medija je, po mom shvatanju medija, pogrean. Mediji su neto to
me je oduvek zanimalo, i struno i kao graanina. Medijima sam se
na ovaj ili onaj nain bavio dugo od 70-ih kada sam zastupao razne
publikacije koje su u to doba bile zabranjivane, pa do angamana
u magazinu Vreme. Kada je proglaeno viestranaje i kada su
ljudi poleteli u razne stranke, meni se inilo da je to pogrean put
angamana. Mislio sam da prvo treba formirati neke opcije, neko
javno mnenje, iz kojeg e se formirati stranke koje e zastupati razne
platforme. Ako vi prvo formirate stranku a sve su formirane sa
takorei identinim programima, to jest sve su se zalagale za slobodu,
demokratiju i trite tada politika borba postaje nejasna, jer se ne
zna u emu se stranke uopte razlikuju.
Zahtevati od bilo kog medija da bude objektivan je uzaludan posao.
Nikada nigde nije bilo objektivnog medija. Postoje mediji koji sami
sebe proglaavaju objektivnim, ali to je neto sasvim drugo. Meutim,
svi imamo razliita miljenja i stavove, svi zauzimamo razliite pozi-
cije u drutvu i ubeeni smo da smo u pravu i da smo objektivni
mada naravno nismo, jer svako miljenje je u krajnoj liniji subjek-
tivno. Vi moete rei da je neko miljenje bolje ili loije argumento-
vano, da je blie ili dalje od istine, ali ono je uvek subjektivno. Zahtev
za objektivnou medija protee se jo iz socijalistikog doba, gde su
postojale tzv. garancije slobode informisanja postojao je zakon o
informisanju koji je nalagao medijima da objektivno i istinito oba-
462 463
Meutim, postoje objektivni naini da se proceni zasnovanost
nekog miljenja. Recimo, kredibilitet neijem stavu i miljenju
dodaje, na primer, strunost ako ovek poznaje stvari o kojima
govori njemu se vie veruje. Postoji jo neto to je vano, a to je
biografja govornika. Na javnoj sceni imamo ljude koji su poznati
laovi, nije valjda da to ne smem da uzmem u obzir lagao me je
pre, pretpostavljam da me lae i sad. Postoji neka logika kojom se
rukovodite dok sluate nekoga i procenjujete da li ume da misli.
Glupak je takoe prepoznatljiv. Naravno da neete njemu pokloniti
veru, jer je njegovo miljenje slabije. Tu je i nivo opteg znanja kada
sluate oveka koji ima pouzdano i iroko opte znanje naravno da
e on imati vei kredibilitet.
Meutim, postoje naini kojima se moe otkriti da je neko miljenje
u stvari propaganda. Postoje testovi koji kvantitativno mere
propagandni sadraj u nekom tekstu. Postavljeni su jasni kriterijumi,
gde se, izmeu ostalog, moe pratiti frekventnost nekih pojava.
Recimo, zna se da je jedna od tih pojava laskanje ako ja elim da
vas ubedim u neto u ta ne verujem, rei u vam Vi ste divna
publika, ovako pametnu publiku i ovako divan svet nisam odavno
video. Ili, vi ste nebeski narod, svejedno. U ove pojave spada
i izazivanje straha i stvaranje neopravdane nade. Ovde moete i
sami da se setite primera. Kriterijum propagande je i takozvana
prividna univerzalnost stava. To je kada neko kae opte je poznato,
ogromna veina misli ovako, svi e se sloiti. Tako se vri pritisak
na spremnost svakog normalnog oveka da se u izvesnom smislu
konformira, da pomisli ako svi tako misle, moda ja greim, moda
stvarno treba da promenim svoje miljenje. U ljudskoj prirodi je da
pojedinac ne voli da bude bela vrana, da ne voli da privlai panju
stavovima koji se razlikuju od stavova veine. Primer koji je mene
naljutio je onaj kada je u jednu vrlo gledanu emisiju, Utisak nedelje,
Olja Bekovi pozvala Natau Kandi, stavila je ispred sebe i kazala
joj u oi Za vas se pria da ste izdajnik, jeste li vi svesni da vas
veina ljudi u ovoj zemlji mrzi. Odakle njoj taj podatak? Da li je
ona pravila referendum, kako ona zna ta veina ljudi misli? Pod tim
pria se, lansira se stav koji gledaoci prihvataju, pa poto se to pria,
onda i oni nastavljaju to da priaju, a sve potie iz jedne proizvoljne,
zlobne i niim argumentovane primedbe. Ta pria, potom, za mnoge
postaje miljenje.
Ja nisam u stanju da budem vlasnik medija, jer su gubici veliki.
Meutim, neije gubitke drava ili politika stranka moe beskrajno
da pokriva, dok neko ko hoe da bude vlasnik nezavisnog medija ne
moe da opstane na tritu. Tu se postavlja granica u konkurenciji,
i to ne samo ovde, nego i u celom zapadnom svetu svi polaze od
trinih odnosa, ali su polazne take neravnopravne. Sloboda jeste
proklamovana, ali nju moe da koristi samo onaj ko ima dovoljna
fnansijska sredstva. U sluaju Peanika dogodilo se neto paradok-
salno fnansijska mo Peanika u odnosu na veinu medija je pate-
tina i nikakva. Pre svega zato to Peanik ima dva zaposlena i to
ta radio-produkcija ne zahteva neka ogromna fnansijska sredstva.
Potreban je mikrofon i dva kompjutera za montau. Ono to poseb-
no iritira politike protivnike Peanika jeste ta nesrazmera izmeu
bednog kapitala kojim Peanik raspolae i uticaja koji istovremeno
vri. Vreme ima 70 zaposlenih, to znai da bi, srazmerno uloenim
sredstvima, trebalo da ima 35 puta vei tira, to je nezamislivo.
Jedna od tehnika relavitizacije je ono to nazivam fenomenom to
je vae miljenje. Tokom debata na televiziji esto vidim da onaj
govornik koji je stisnut argumentima druge strane, u jednom tre-
nutku kae pa to je vae miljenje. Naravno da je moje miljenje,
ovo je debata. Govornik tom reenicom samo opisuje formalni okvir
dogaaja; svako ima svoje miljenje i pitam se zato opisivati da je
ovo debata u kojoj svako ima svoje miljenje? Tom frazom se, zapra-
vo, proglaava apriorna ravnopravnost svih stavova i svih miljenja.
Dakle, ukoliko neko kae da se u Srebrenici dogodio genocid, druga
strana mu prosto odgovori to je vae miljenje, kao da je nemogue
utvrditi ije je miljenje istinito. Kao to je neije miljenje da je dva
i dva etiri, dok neko moda misli da je rezultat pet. Ovde se mea
jednakost ljudi pred zakonom, koja garantuje da svako ima pravo da
objavi svoje miljenje, ali to ne znai da su sva izraena miljenja jed-
naka, jer takva jednakost ne postoji. Uvek e postojati miljenja koja
su bolje argumentovana, ona koja su gluplja i pametnija, iskrenija i
manje iskrena i tako dalje. Ovde se rauna na postojanje razluene
javnosti, koja je razluivana 20 godina i kojoj se kae da ni ne poku-
ava da shvati ko je u pravu, jer su to samo razliita miljenja. Mi,
recimo, mislimo da u dravi postoji monopol, a neko misli da ne
postoji. Mi mislimo da je pravosue instrumentalizovano to je
vae miljenje, mi mislimo da nije. Mi mislimo da vlada korupcija
na sve strane to nije dokazano, to je samo vae miljenje.
464 465
resora u kome se dogodila velika pljaka. On postulira jedan moralni
standard sama kraa je okej, ali nemojte da preterujete. Ovde je
postavljen jedan strahovito nizak prag osetljivosti na moralno pre-
greenje. Ali ako kaete ne, svaka kraa je nemoralna, jer kradlji-
vac svesno parazitira na tuem radu, pristalice onakvog moralnog
standarda odmah vapiju nemojte da zahtevate nemogue, to je
neljudski, pa moramo malo da krademo. Naravno da je sa pozicije sa
koje je govorio tadanji ministar Ili preterano osuivati ba svaku
krau. Meutim, to je stvar njegovog vrednosnog sistema, a za dru-
tvo bi bilo bolje da takav sistem ne prihvati.
Na suenju za ubistvo Zorana inia rekli su jeste, u toj politikoj
kampanji smo lagali, znate, to je bilo u aru politike borbe; znate, u
politici postoje samo interesi, drugi su lagali jo vie tako ispada da
postoje lai koje su u redu, a ako kaete ne, laganje je samo po sebi
moralno neprihvatljiv in onda ste moralni fundamentalista, jer
hoete da zabranite laganje. Momo Kapor je jednom opisivao zato
je odluio da ne ode u inostranstvo, gde bi moda lake iveo i gde bi
mu bilo udobnije. Odluio je, kae, da ostane onda kada je otiao na
pijacu sa svojim pocepanim zembiljom i video sve te brkate seljake i
zabraene seljanke, video taj svet i tu njemu poznatu i prisnu doma-
u atmosferu varuckanja i kraduckanja. Zato je on odluio da je ba
to svet u kome on eli da ivi. Drugi pisac, koji je moralna gromada,
pa ne moram ni da ga imenujem, ostao je uven po iskazu vanija
mi je pravda od istine. To je zbunjujua izjava, jer shvatite da je za
njega pravda ono to je dobro za na narod. Prema tom shvatanju,
ako je to u nacionalnom interesu, u redu je i lagati. U sukobu moral-
nog imperativa i nacionalnog interesa, zna se ko e stradati sve
ostalo je moralisanje, ili jo gore ista izdaja.
To su tehnike relativizacije i mislim da bi bilo sasvim na mestu da
se izvri ozbiljno istraivanje, gde bi se ispitali standardi i vrednosni
sistem srpskih medija tako bi se shvatilo zato Peanik ljudima ide
na ivce. Peanik ne smeta samo politikim protivnicima; poznajem
vrlo razumne ljude koji nisu politiki zagrieni, ali koje istina depri-
mira i koji ne vole da uju istinu koja se uje u Peaniku. Kau da
imaju rezerve prema Peaniku, jer ih Peanik baca u oajanje. Ne
baca vas Peanik u oajanje, istina vas baca u oajanje, a za to vam
Peanik nije kriv.
Deo snimka sa tribine Kome smeta Peanik, 13. 02. 2009.
Peanik.net, 16. 02. 2009.
Jedan oblik relativizacije odnosi se na ekstremizam, odnosno
ekstremni iskaz koji se pripisuje Peaniku. Nedavno sam u Peaniku
dao jednu izjavu, koja je verovatno ekstremna, ili je tako ocenjena,
i poto mislim da merim svoje rei, seam se da sam, pre nego to
sam je izgovorio, pomislio smem li ja ovo da kaem. To je bila
izjava: Narodna skuptina je nacionalna sramota Srbije. Da li je ta
izjava ekstremna ili ne, o tome moemo da razgovaramo jedino ako
prvo razgovaramo o samoj pojavi, odnosno o predmetu na koji se ta
izjava odnosi. Ne moemo da utvrdimo da li je ta izjava ekstremna,
ako ne odredimo kakva je Narodna skuptina koja je predmet izjave.
Dakle, hajde da priamo o predmetu, a ne da tema bude da li ja
smem da kaem tako neto o Narodnoj skuptini. Kada kaete da je
u Srebrenici izvren gnusan zloin, najvei na evropskom kontinentu
posle Drugog svetskog rata to je ekstremno jaka izjava. Ali, da li
je iskaz ekstreman? Hajde da vidimo ta se dogodilo tamo i tako
utvrdimo da li je iskaz ekstreman. Ekstremne situacije za sobom
povlae ekstremne izraze, a mi decenijama ivimo u ekstremnoj
situaciji.
Kosovo je nepovratno izgubljeno, da li je to ekstreman stav? Ako
mislite da je taj stav ekstreman, objasnite ime to argumentujete?
Ne, to je neto to se ne moe kazati, to ne treba da se govori i to je
osnovna ideja. Naroito posle takozvanog nacionalnog pomirenja,
u itavoj javnosti postoji aprioran stav da se sve razlike u miljenju
niveliu. To znai da o mnogim stvarima neemo ni govoriti, a ako
ba i moramo, onda oprezno, oprezno bez ekstremnih iskaza. Tako
smo postupili kada se dogodila svetska kriza. Govorili smo to je naa
ansa, to nas nee pogoditi. Taj iskaz nije ekstreman, on jeste ume-
ren ali je netaan. Takav stav opisujem onim to ponekad ujem od
mladih ljudi samo oputeno. Kaem, pa kua gori ma samo opu-
teno, nemoj da si ekstreman. Graani Srbije su na sedmom mestu
po stepenu pesimizma koji izraavaju prema svojoj budunosti, to je,
dakle, jedan ekstremni pesimizam. Da li je taj pesimizam posledica
toga to Ceca Luki iri defetizam, pa su svi ti ljudi zavedeni njome
i ne mogu da vide ovu idilu oko sebe? Kod nas se, kao i uvek, trai
rtveni jarac.
Poslednja od tih tehnika relativizacije, odnosi se na optubu za
moralizatorstvo, ili za moralni fundamentalizam, misionarstvo.
Taj stav zavisi od polazita, od vaeg sopstvenog vrednosnog siste-
ma. Hajde da malo kraduckate, ali vi preteraste, to je rekao ministar
466 467
Milosevics motivless
malignancy
Troughout the eight years of confict in the former Yugoslavia,
Western, and particularly American policy in the region has been
characterized by confusion, wishful thinking, procrastination,
evasions and a lack of focus and determination.
Te most likely reason for such behavior on the part of the United
States may simply have been that, in 1991, Yugoslavia was very
low on the State Departments list of priorities.
40
Tis was a time
of great turmoil in the world. Te end of the Cold War, the fall of
communism, and the unifcation of Germany were certainly all
events of epochal and global signifcance that by far outweighed
the petty ethnic bickering of Yugoslav leaders. Especially since, at
this time, Yugoslavia was considered the most promising candidate,
among former communist states, for a smooth transition into both
the parliamentary system and an open market economy, as well
as integration into European economic and political institutions.
Focused on larger global events and confdent in Yugoslavias
capacity for a smooth transition, Western diplomats underestimated
the potential of these petty tensions to escalate into violence.
At the time, optimism was rampant; the United States swore by
multilateralism hoping to engage Russia in the Security Council and
work out global problems by consensus. Little was understood, at the
time, about the terrible consequences now encountered by people
who had spent half a century or more under the rock of communist
rule; little understood about the humiliation of the Soviet Union,
yesterdays mighty empire, now pushed into bankruptcy and political
disarray. And most tragically of all, the celebratory mood of the
West prevented them from recognizing that, despite the fact that the
threat of the Soviet Union had disappeared, the United States could
not simply disengage from Europe, just as NATO, far from being an
obsolete organization, still had a signifcant role to play. Te dangers
40 See Warren Zimmermann, Origins of a Catastrophe, New York: New York
Times Books, 1996. This book is especially valuable given his longstanding relation-
ship with Miloevi.
DODATAK II
468 469
Needless to say, multilateralism did not work, as Russia was happy
to reinstate itself as a global player and a factor in the international
arena. Te evenhanded stance taken by the UN could not have been
efective, as the whole Yugoslav drama was a one-man show run by
Miloevi. Both the UN and the United States grossly misjudged
this man around whom the vortex of violence turned, and this was
perhaps the biggest mistake made by the United States, the UN,
and the entire international community from the beginning of
the Yugoslav confict. Tis misjudgment, along with the failure to
understand what the nature of the confict was in the frst place, later
caused a string of wrong decisions to be made.
Te nature of the confict was perceived from the very beginning,
especially in the United States, in ideological terms: Miloevi was a
Communist, and Tuman and Izetbegovi were democrats.
However, at that point in time, what was playing out in Yugoslavia
was not about ideology; it was a simple power struggle.
Afer the death of Tito, who ruled as an absolute dictator, an
enormous power vacuum was felt throughout the country. Te
Presidency which replaced him, and which was supposed to reach
its conclusions by consensus, was practically paralyzed. Te whole
political system had been adapted to revolve around a single fgure
and a single will. Titos authority was not rooted in his institutional
post as the president, but in his role as the head of the Communist
Party and, even more importantly, in his role as the commander in
chief. It had been made obvious during the party purges, especially
in the early seventies, that Titos main strength had come from the
Yugoslav Army.
43
No single member of the Presidency, or, for that
matter, all of them put together, could have fulflled such a role.
Te frst result of this power struggle was the splintering of the
Communist Party into six disparate parties. Since Tito no longer
delegated the power from the top, party leaders sought support from
below, by casting themselves as representatives of the interests of
their respective republics.
43 See James Gow, Legitimacy and the Military: The Yugoslav Crisis, Lon-
don: Pinter; New York: St. Martins Press, 1992.
created by the dissolution of the bipolar world, by a disintegration of
the entire balanced feld of political forces, were completely ignored.
Te West also failed to recognize that with the disappearance of the
old world order once imposed upon the world by two hegemonies
from above, the possibility was created for the emergence of a new
order. Tis was created from below by small players, newly released
from the rigid old structure and now free to settle their accounts
with their neighbours.
For the West, and the United States especially, the fall of communism
was a positive development a victory. And so they failed to
recognize that from an internal perspective the situation was fraught
with instability and hidden dangers. It was for these reasons that the
confict in the former Yugoslavia found the United States, whose
frst refex was to leave the problem to the Europeans, unprepared;
afer all, Yugoslavia was Europes backyard. Te United States was
busy cutting down on military spending, getting out of the recession,
celebrating the end of the Cold War and going through presidential
elections.
When Europeans, lef without American leadership, turned out to be
unable to formulate a common foreign policy towards Yugoslavia, the
United States decided to dump the problem on the United Nations
to act only multilaterally.
41
It seems that, by this time, it was already
clear to American policymakers that the United Nations might not
be up to the task, and that this move was meant merely to sweep the
problem under the UN carpet.
42

Te UN quickly assumed a neutral and evenhanded position and
the whole process came to a dead end while the US pretended not to
notice. Te US was satisfed with the situation, in which the neutral
UN peacekeepers acted as self-appointed hostages and prevented
any military action. Yet such action was the only thing that could
have stopped the blood bath organised by Miloevi, frst in Croatia
and then in Bosnia.
41 See Mark Thompson, Paper House: The Ending of Yugoslavia, New
York: Pantheon Books, 1994.
42 For a scathing attack on the European Communitys actions and the
effects of the US handover to the United Nations, see also Mark Almond, Europes
Backyard War: The War in the Balkans, London: Heinemann, 1994.
470 471
four votes: those of the representatives of Serbia and its puppets,
Montenegro, Kosovo and Vojvodina. In order to obtain even these
votes, Miloevi had to deprive Kosovo and Vojvodina of autonomy,
and stage a putsch in Montenegro. But afer all this, he still lacked
one vote that would enable him to control the army.
Miloevi then made a clever and bold move: he pushed Slovenia
out of Yugoslavia (true to his double-talk, he accused them of
separatism). Tis move solved both of his problems; without
Slovenia he controlled the majority in the Presidency, but even
more signifcantly, he created the casus belli. He knew that Croatia
would run for the door the moment Slovenia lef Yugoslavia, i.e., the
moment Miloevi got hold of the army. At this moment, Miloevi
knew he would be given an opportunity to use the army in order to
prevent Croatia from taking the Serbian minority out of Yugoslavia.
Slovenia readily agreed to leave. Miloevis threats and aggressive
rhetoric were already spreading fear throughout the country. Te
Slovenians were perfectly aware that by jumping out of the boat they
would overturn it, but the stakes were too high, and they opted for
independence.
Miloevi met with Slovenian President Kuan in May 1991. Afer
their meeting they issued a joint statement in which Miloevi agreed
for Slovenia to leave the Federation and in which Kuan expressed his
understanding for the wish of all Serbians to live in a single state.
Te war with Slovenia, which lasted ten days and had just a few
casualties, was a show; Miloevi never intended to hold them
back. In a sense, it was just an overture playing the main theme, a
foreshadowing of what would ensue if and when Croatia decided to
follow the Slovenes. Croatia did follow and Miloevi used the army
to protect the Serbs in Croatia. With the army in play, the potential
power he had held in his hands hence became tragically real.
Te popular perception in the West that the consequent armed
confict amounted to Miloevis fght against separatists was also
false. Borisav Jovi, then president of the Presidency and Miloevis
right-hand man testifes in his book Poslednji Dani SFRJ (Last Days
of SFRY), about a conversation he had with Miloevi in June of 1990:
He agrees with the plan to force Slovenia ... out of Yugoslavia.
45

45 Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Belgrade: Politika, 1995, p. 161.
Faced with the fall of communism, these six parties started to
form alliances mainly along the lines of reformers and hard-line
conservatives. Miloevi, threatened by aggressive and militant
anti-communists and royalists in Serbia, opted for the hard-line
conservative option; he soon found himself politically defeated and
isolated.
It is important to understand that he did not choose this position as a
result of deeply ingrained political belief. Rather, he chose it because
he alone realized that this was the best way to secure the real power,
which did not belong to the Communist Party but to the highly
indoctrinated Yugoslav army.
44

Tus, although apparently defeated and isolated within Yugoslavia,
Miloevi still held the trump card: the army. Nobody in Yugoslavia
at tile time realised that this power struggle would be resolved by
force, except Miloevi. He recognised that the political battle was
lost, and he was well positioned and prepared for the military battles
in which he would be overwhelmingly superior. He made this clear
during his famous Gazimestan speech when he masked his pursuit of
power with such nationalist rhetoric as us against them, promising
to defend Serbian interests and, if necessary, to do so with military
means.
Te main efect of the speech was that it generated a great deal of
fear, not only among non-Serbs in Yugoslavia, but also among Serbs
who suddenly realised the gravity of the situation and the stakes
involved.
Although at this point Miloevi had the support of the army, a simple
putsch was too risky to undertake as it might have provoked foreign
intervention. Miloevi lacked two things in order to efectively use
the military force at his disposal: institutional control over the army
and casus belli (a viable provocation).
According to the constitution, the commander in chief was the
Presidency and, within the Presidency, Miloevi controlled only
44 For an excellent analysis of the decay of the Titoist political system in
the 1980s, focusing on the increasing concentration of legitimacy at the republican
level, and on the counter-productive attempts of the Yugoslav Army to restore the
legitimacy of the federal regime, see Gow, Legitimacy and the Military.
472 473
In article 72, Serbia is declared a sovereign and independent country,
with its own Army, Ministry of Foreign Afairs and National Bank etc.
In article 135, Serbia declared that it was no longer bound by the laws
of SFRY. In the spring of 1991, the Serbian parliament enacted a series
of its own laws on monetary and fscal policy, international relations,
and customs (all previously regulated by the federal parliament).
When reproached by Jovi for the separatist content of the Croatian
constitution during the 125
th
session of the Presidency, the Croatian
representative Mesi justly replies: We have done exactly the same
as Serbia, we just copied your constitution and we knew we would
be attacked for doing so. It is hard to understand how the Western
powers, including the United States, could have been confused and
blinded for so long by Miloevis absurd claims that he was just
protecting the unity and territorial integrity of Yugoslavia, when
there was so much evidence to the contrary.
Hundreds of books have been written by diplomats, journalists and
self-proclaimed experts who have tried to explain all the intricacies,
twists and turns, plots and subplots of the Yugoslav war,
51
but the basic
script was rather straightforward and simple. Te whole prolonged
afair boils down to a simple, single event: the moment Miloevi
secured control of the army. From this moment on, all the republics
(Slovenia, Croatia, Bosnia, Kosovo and, even today, Montenegro
and Vojvodina) just wanted to escape Miloevis jurisdiction and
establish a frm international border between themselves and his
aggressive, dangerous and unpredictable regime.
52
Even the Serbs
from Serbia fed his jurisdiction in hundreds of thousands by
emigrating, especially the young and better educated segments of the
population. All the events that followed were just a complication of
this basic plot a bunch of sideshows and distractions.
Te United States failed to take a clear position from the start.
During Secretary of State Bakers visit to Yugoslavia a few months
before the war erupted, the United States took the position that they
51 See, for example, Robert Thomas, Serbiaunder Miloevi: Politics in
the 1990s - How Miloevi Won and Exercised Power, London: Hurst & Company,
1999.
52 See Branka Magas and Ivo Zani (eds), The War in Croatia and Bosnia-
Herzegovina 1991-1995, London: The Bosnian Institute/Frank Cass, 2001.
Miloevi and Jovi knew that once the Slovenes lef, a threatened
Croatia would try to follow. Jovi also states in his book that Veljko
Kadijevi, the chief of staf, had the following plan for Slovenia: to
respond forcefully ... then withdraw ... Tis will boost the Army
morale, scare Croatia, and appease the Serbian people.
46
But pushing Slovenia out was not enough. Miloevi and his
apparatchiks had to be certain that Croatia would follow their script.
On January 26
th
1991, Jovi writes in his dairy: Te war should
be started by Croatia.
47
To this end, they devised a plan whereby
Croatia would be forced to act, and apparently without provocation
from Belgrade. On February 25
th
1991 Jovi reported on an idea
from the chief of staf, Veljko Kadijevi: Serbs in Krajina should be
encouraged, not publicly but secretly, to secede from Croatia.
48
In
his own book, Kadijevi also boasts of how the JNA fulflled its tasks
of preparing both politically and militarily the Serbs in Croatia for
war.
49
Quite contrary to perceptions at the time, Miloevi did not
go to war in order to prevent Croatian secession and the dissolution
of Yugoslavia. According to Jovi, on January 21
st
1991 during a
telephone conversation concerning the ongoing crisis, the Croatian
representative in the Presidency, Stipe Mesi, informed Jovi that
Croatia might choose to leave Yugoslavia in response to the threats
coming from Belgrade. Jovi warns Mesi that he is choosing war,
and promptly informs Miloevi of the conversation. Jovi describes
Miloevis reaction in the following words: He was exuberant:
excellent.
50

Te Wests tendency to blindly accept Miloevis claim that he was
protecting Yugoslavia from separatists is even more difcult to
understand in view of the fact that Serbia designed the frst separatist
constitution as early as September 28
th
1990. Tis was more than a
year before October 8
th
1991, when Croatia and Slovenia declared
independence.
46 Ibid, p. 349.
47 Ibid, p. 263.
48 Ibid, p. 277.
49 Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Belgrade: Politika, 1993, p. 128.
50 Jovi, Poslednji, pp. 256-7.
474 475
to help him save face, and to see the non-existent other side of the
issues were all steps in the wrong direction.
Not only did these steps do nothing to stop his aggression, but
they also actually encouraged it. To be fair, Miloevis character
and personality are both very unusual. In his case, analogies, the
favourite tool of diplomats, did not work. Tis was so because men
of Miloevis personality and character rarely rise to positions of
power, except in extraordinary and highly turbulent, revolutionary
circumstances.
55
His motiveless malignancy, to borrow Coleridges
words, is a rare trait among politicians in normal times, even within
the Communist Party through which he rose to power.
It is a pity how rarely diplomats seem to read poets. Tis type of
personality has been described in literature with great clarity and
deep understanding:
Te villain, on the other hand, is shown from the beginning as being
a malcontent, a person with a general grudge against life and society.
In most cases this is comprehensible because the villain has, in fact,
been wronged by Nature or Society. [Both of Miloevis parents
committed suicide].
[His] primary satisfaction is the infiction of sufering on others,
or the exercise of power over others against their will. [He has] the
pleasure of making a timid conventional man become aggressive and
criminal ... [he] will not let him alone until he consents to murder.
[His actions are] a demonstration ... that man does not always require
serious motive for deceiving another. [He is] a practical joker ... and
all practical jokes are anti-social acts. Te satisfaction of the practical
joker is the look of astonishment on the faces of others when they
learn that all the time they were convinced that they were thinking
and acting on their own initiative, they were actually the puppets of
anothers will.
55 Adam LeBors Miloevi: A Biography contains several interviews with
the Miloevi family and inner circle. It presents an image of cold, calculated de-
termination on the part of both Miloevi and his wife, Mirjana Markovi, who was
herself arrested in 2001 and charged with abuse of offce before a Serbian court in
2003.
were in favour of preserving the territorial integrity of Yugoslavia
in accordance with the principle of stable borders as expressed
in the Helsinki Accords.
53
But, as the United States favoured the
reunifcation of Germany, they were compelled to shif their position
to the principle of self-determination.
54
Te United States sent mixed
signals: they allowed Miloevi to hide behind his preserving the
territorial integrity of Yugoslavia, but then encouraged Croatias
secession as an act of self-determination of the Croatian people.
Te misinformed perception that the conficts were motivated by
ideological diferences (communist versus democrats), and their
ambivalent position in relation to the two diferent and contradicting
principles described above (territorial integrity versus self-
determination), made US policy in Yugoslavia both confused and
confusing. Te United States failed to recognise the simple picture
of one man who had gained control of the army by unconstitutional
means (the annexation of Kosovo and the putsch in Montenegro) in
the power struggle that had erupted afer Titos death, and who was
now determined to use it to defeat his political opponents. Miloevis
control of the army and his readiness to use it set the stage for his
one-man show.
Miloevi not only wanted the war, but also needed it in order to be
able to dictate the agenda. Once he threatened to use force, all of the
other participants, including the international community and the
United States, merely reacted to his moves. His discouraging success
was the result of the obvious fact that the United States had no
intention of intervening militarily, and that the Yugoslav Army had
overwhelming superiority over the other players within Yugoslavia.
As Miloevi was running the whole show, it would have made
all the diference had he been properly understood from the very
beginning. But, from the very beginning, Miloevis motives were
misinterpreted. Te attempts to appease him, to somehow engage
him, to apply too much carrot and no stick, to negotiate with him,
53 Baker, 1995.
54 For an account of the end of the Cold War from the perspective of the
then secretary of state, see James Addison Baker and Thomas M. DeFrank,The
Politics of Diplomacy: Revolution, War, and Peace, 1989-1992, New York: Putnam,
1995.
476 477
Even the more recent conventional wisdom that he was only
interested in preserving power seems wrong; for Miloevi, power
was just a tool that enabled him to play his practical jokes. It was
evident that he shunned the usual opportunities to enjoy power,
such as interviews, public appearances, rallies and ovations, and his
supporters, such as his wife, who spoke of him as a very modest man
and, tellingly, extraterrestrial according to Mihalj Kertes, former
minister of the interior.
57
His political statements were usually made
by others, by the puppets whose movements he controlled like a
ventriloquist behind the scenes: his wife, the Academy of Sciences,
eelj and members of the government (the composition of which
was shufed and reshufed constantly).
Had Miloevi been understood earlier, the number of his victims
could have been reduced considerably, and less time would have
been lost in futile attempts to deal with him. Te passivity of the
US administration was compounded when, as a result of extensive
coverage of the Yugoslav war, public criticism of US policy and
demands for military action started to mount. Still unwilling to get
militarily involved due to the high political cost of such action, the
US administration developed an extensive public campaign to fend
of critics, which resulted in an elaborate misrepresentation of the
Yugoslav confict.
Te administration tried to persuade the American public mat
however terrible were the pictures that they watched every evening
on CNN, there was nothing that could be done because the confict
was a result of centuries of hatred, that it was driven by blind forces
of history, that it was a problem from hell, that there are no good
guys in that confict and that the only viable strategy was that which
is used for forest fres let it burn itself out.
Such misguided persuasion was probably a bigger mistake than the
one that it was supposed to cover up. Passivity was bad enough, but
the explanations given for such passivity, for example, what can you
do against the blind forces of history, were much worse since they
57 Mihalj Kertes, a former interior minister and head of the Yugoslav cus-
toms, was central to the logistics of the Serb wars in Croatia, Bosnia and Kosovo.
He helped funnel the arms, equipment and money to the Serb militias and paramili-
taries in Croatia and Bosnia in the run-up to the 1991-95 wars.
Te success of a practical joker depends upon his accurate estimate
of the weakness of others, their ignorance, their social refexes, their
unquestioned presuppositions, their obsessive desires, and even the
most harmless practical joke is an expression of the jokers contempt
for those he deceives.
Te practical joker despises his victims, but at the same time he envies
them because their desires, however childish and mistaken, are real
to them, whereas he has no desire which he can call his own.
Yet the professional practical joker is certainly driven like a gambler,
to his activity, but the drive is negative, a fear of lacking a concrete
self, of being nobody.
[Since his] ultimate goal is nothingness, he must not only destroy
others, but himself as well.
Te villain described is Iago and the quotations are taken from
W. H. Audens essay, Te Joker in the Pack.
56
Tis analysis of a fctional
character, written ffy years ago in a literary essay on a Shakespeare
tragedy, defnes Miloevis actions, his personality and his motives
more accurately than the hundreds of pages that have been written
on him by journalists, diplomats and political analysts.
Miloevi had recognised the weakness of the Serbian population
that was created by the vacuum of national identity they found
themselves in afer the death of Tito, and he played a morbid practical
joke on them. Imposing the kind of strong leadership they had grown
used to, he led them to the worst kind of criminal and aggressive
behaviour imaginable: genocide. Te nationalist card was simply the
easiest means to this end.
If we accept Audens characterisation of Miloevi, we can easily
understand that Miloevi was neither a communist nor a Serbian
nationalist, and that it was impossible to appease him, to deal with
him, to bribe him or to shame him. He was able to stay always a step
ahead in this political game ruled by interests (including a personal
self-interest) and trade-ofs, since he had no such interests and no
real stake because he was playing with counterfeit money.
56 W. H. Auden, The Dyers Hand, Random House: New York, 1967.
478 479
the Americans were fooled by Miloevi, or else the Western powers
were, through their inactivity, actually allowing Miloevi to get rid
of the Muslims, an opinion frequently entertained in Serbia during
the war. Te State Departments attempts to justify US passivity by
claiming that the confict was a spontaneous eruption of centuries
old hatred had a devastating efect on the course of the war. From an
objective point of view, passivity turned into complicity.
Tis allowed Miloevi to retain the initiative right to the end. As
Auden wrote of the tragedy of Othello: I cannot think of any other
play in which only one character performs personal action all the
deeds are Iagos and all the others without exception only exhibit
behaviour.
58
All the deeds were Miloevis; everybody else just
exhibited behaviour, including the United States.
Even the grand fnale, when the United States led the coalition
fnally into military intervention to stop the genocide in Kosovo,
cannot truly be considered anything else than Miloevis deed.
Richard Holbrooke testifes that during their last encounter, he
asked Miloevi: Do you realize fully what will come next? to which
Miloevi calmly responded, Yes, you will bomb us.
59
Te State Departments behaviour can hardly be viewed as taking
action in Kosovo; rather, the State Department painted itself into a
corner by harsh rhetoric at Rambouillet by threats it hoped would
never have to be carried through.
60
Miloevis resilience when faced
with bombing, and his stubbornness during the bombing, again
came as a complete surprise to the State Department.
Even at the end of the game, the State Department did not understand
that Miloevi cared nothing for the sufering inficted on his own
people or the destruction of his own country and the isolation of
Yugoslavia, and that he welcomed this new opportunity for making
the timid and conventional man aggressive and criminal. In one of
Miloevis courts in Valjevo, President Clinton was indicted [in
absentia] for war crimes. However farfetched it may seem, the use
58 Auden, Dyers Hand.
59 See Richard Holbrooke, To End a War, New York: Random House 1998.
60 Peter J. Boyer, General Clarks battles, The New Yorker, November 17th
2003. This article documents the Clinton administrations reluctance to intervene
until it was absolutely unavoidable, as well as their mistaken view of Miloevi.
played straight into the hands of Miloevi, whose propaganda kept
repeating the same mantra: the confict had erupted spontaneously,
he had nothing to do with it, Serbia is not at war.
Of course, there was nothing spontaneous about the confict. Most
of the victims were produced by the professionals of the Yugoslav
Army, by the Serbian police and by paramilitary groups whom the
Serbian police organised, armed and shipped to the frontlines.
It was only in its later stages that the confict also assumed some
traits of a civil war, because it was impossible for civilians to remain
neutral. It was at this later stage, roughly afer 1992, that members
of various ethnic groups focked together and armed themselves as
an act of self-preservation. It was also at this stage that non-Serbs
started to retaliate against their Serbian neighbours for the atrocities
committed by Miloevis professionals. Miloevi must have been
delighted to learn that, according to the State Department, Tere
were no good guys in the confict. Being the main culprit, instigator
and executioner, he readily agreed on many occasions that all
sides are committing atrocities, thus equating the victims with the
aggressors, and appearing to hold an objective position at the same
time.
Miloevi was well aware that the hatred between Serbs on one
hand, and the Croats and Bosnians on the other, was not the cause
of the confict, but the result of the brutal and unprovoked crimes
perpetrated against the others (especially in Bosnia) by the Serbian
side (his Army and his police). He also knew that these crimes were
so terrible that they would create enough hatred for the war to be
able to perpetuate itself.
Of course he was happy to hear that this hatred was centuries old. Both
the American and Serbian media repeated these mantras from day to
day in enormous circulation. Miloevi understood this weakness of
the American position, and he exploited it to the best of his ability. A
great deal of denial still present among Serbs today was caused by the
fact that American foreign policy and media emphatically reinforced
Miloevis own propaganda. At the time, this created among the
Serbian population a feeling of omnipotence and triumph, for either
480 481
done much too late, improperly, and even then half-heartedly, on
Miloevis own terms.
In the end, it required considerable international pressure, and a
public divide between the late Prime Minister Zoran ini and
President Kotunica to force Miloevi out of Serbia to the Hague
where he died, while on trial accused of crimes against humanity in
Kosovo, Bosnia and Croatia. Indignant, until the end, he prepared
his own defence and challenged the legitimacy of the Tribunal.
Although he died before justice could be served, the malcontent did
fnally reach the dock.
War and Change in the Balkans,
Brad K. Blitz,
Cambridge University Press,
2006.
of a court to promote Miloevis political ends fts perfectly with his
stubborn character.
Miloevi initially profted from the anti-Western sentiment aroused
by the bombing of Serbia, as well as from the desperation of his
own population plunged .into poverty by the bombing. As for the
subsequent isolation, even though it was short lived, it allowed him
to settle his accounts with the pro-Western ffh column and the
traitors of the opposition without having to worry about the niceties
of human rights and democratic standards. Miloevi never cared
about losing Kosovo.
So, what could have been done diferently? First, the late Yugoslav
prime minister, Ante Markovi, should have been helped by every
possible means to preserve the formal unity of Yugoslavia; even if
that meant injecting some of the billions of dollars later spent on
interventions, peacekeeping, reconstruction and conferences. Even
the ofer of blue helmets in the face of the Miloevi/Yugoslav Army
conspiracy if it led only to the subsequent dissolution of Yugoslavia
would have prevented the carnage that ensued.
Second, once Croatia and Bosnia carved out their own independent
states, and these states were then internationally recognized, they
should have been defended by the international community as
members of the United Nations exposed to foreign aggressions.
Most certainly, it was the duty of all members of the United Nations
(including the United States), under the Convention on the Prevention
of Genocide, to intervene in Bosnia. Te State Department took
pains to avoid even whispering the word genocide and instead
used Miloevis carefully and cynically calibrated expression ethnic
cleansing in its place.
A man of Miloevis profle with a lethal weapon in his hand could
have been and should have been stopped as early as possible. Tis
could only be accomplished by superior force. Te United States
initially declined to act as a world policeman and then chose to do
so at an inappropriate moment, which was at a great cost and done
hesitantly and messily. It attacked a sovereign state and interfered
with its internal afairs. Of course, it had to be done, but it was
482 483
INDEX
A
Adi, Blagoje 10, 21, 34-36, 40, 83
Ahtisari, Marti 364-366
Aleksi, ivojin 143
Aligrudi, Milo 400
Almond, Mark 69, 468
Aljende, Salvador 227
Antoni, Slobodan 259, 452
Arent, Hana 126, 128
Arkan, eljko Ranatovi 119
Artman, Florens 165, 166
Artukovi, Andrija 105
Auden, W. H. 76, 79, 476
B
Babi, Milan 10, 21, 118, 153
Babovi, Budimir 118
Bagzi, Dejan Milenkovi 253-255, 269,
273, 318, 342, 347, 349, 355
Bajan, Slavica 51
Bajford, Jovan 456
Bakarec, Neboja 144
Basara, Svetislav 96, 436
Bejker, Dejms 74, 474
Braa Banovi, Predrag i Nenad 120, 258
Bati, Vladan 113, 311, 401
Bayer, Vladimir 234, 298
Bekovi, Matija 386, 436
Bekovi, Olja 437, 463
Biserko, Sonja 96
Blitz, Brad K. 68, 481
Boarov, Dimitrije 456
Bobi, Milo 98-100
Bonaparta, Napoleon 185
Boyer, Peter J. 80, 479
Boovi, Vladimir 267, 271, 275, 277,
283
Bracanovi, Milorad 238, 240, 247, 314-
316
Buin, Nenad 40, 41
Buha, Ljilja 346
Bulatovi, Momilo 291
Bulatovi, Momir 10, 21, 34, 36, 82, 83,
160
Bulatovi, Pavle 83
Bulatovi, Rade 171, 233, 252, 253, 255-
257, 259, 260, 262, 265, 267, 269, 274,
279, 281-285, 287, 293, 295, 296, 306,
309, 316, 317, 321, 323, 326, 333, 345,
346, 347, 353
Buruma, Jan 104
Bu, Dord 180, 416
C
Cerovi, Stojan 90, 94-97, 101, 102
Cvjetan, Saa 181, 182
Crni, Branko uri 309

anak, Nenad 212, 373

avoki, Kosta 358, 386, 391, 397, 426,
441
ei, Ranko 121
oli, Gordana 255
olovi, Ivan 456
ume, Ljubia Buha 242, 243, 265, 268,
274, 296, 311, 313, 338, 342

ebi, Radoslav 336, 340, 341

osi, Bora 456
osi, Dobrica 23, 188, 189, 435, 436,
458
osi, Jugoslav 346
uruvija, Slavko 8
D
Dai, Ivica 146, 230, 253, 358, 369, 373,
374, 410, 411, 428, 450
Danilovi, Rajko 248, 259, 278, 301
Danojli, Milovan Mia 107, 141, 143,
386, 389, 392, 436
Darendorf, Ralf 413
David, Filip 141, 389
David, Kristijan 109
DeFrank, Thomas M. 74, 474
Del Ponte, Karla 128, 129, 136, 140, 145,
147, 154, 165, 180, 245, 300, 364, 395
Delor, ak 190
Deronji, Miroslav 176
Dimitrijevi, Nenad 138, 140
Dimitrijevi, Vojin 128-133, 456
Dinki, Mlaan 23, 444
Dirkem, Emil 413
Dizdarevi, Sran 123-127
Dmitrovi, Ratko 50, 53-55
Dodik, Milorad 170
Domljan, arko 51
Dostojevski, Fjodor 189
Drakovi, Vuk 8, 23, 48, 50, 55, 161,
188, 190, 203, 226, 253, 441
Dua (iptar), Duan Spasojevi 235,
236, 241-244, 247, 252, 258, 260, 261,
263-265, 268, 273, 274, 277, 279, 280,
286, 290, 293, 296, 298, 299, 303, 304,
311-313, 323, 326, 333, 342, 345-347,
349, 461
Dvornik, Sran 424

akovi, Milan 310

eli, Boidar 379, 406, 444
ilas, Milovan 155
ini, Gordana 252
ini, Ruica 235
ini, Zoran 7-9, 11, 12, 82, 112, 116,
156, 172, 175, 197, 198, 201, 202, 205,
208, 209, 211, 213, 219-221, 223, 226-
230, 240, 245, 250, 252-255, 257, 258,
261, 262, 268-270, 272, 273, 278, 287-
295, 299, 300, 309-311, 313, 314, 316,
318, 319, 328, 329, 334-337, 339-344,
346-354, 369, 374, 375, 378, 381, 382,
387, 388, 393, 394, 403, 408, 409, 412,
413, 416, 419-421, 425, 426, 428, 434,
436, 437, 441, 451, 453, 457, 465, 481
orevi, Jovan 31
orevi, Miroslav 149
orevi, Mirko 456
orevi, Svetlana 367
ukanovi, Milo 125
uki, Slavoljub 146
E
Eckstein, Harry 141
Euben, Roxanne 141
F
Fihte, Johan Gotlib 356, 446
Frenki, Franko Simatovi 118, 119, 297
Frojd, Sigmund 112
G
Galbrajt, Piter 118
Gavrilovi, Momir 220, 269, 270, 310
Gerenski, Aleksandar 227
Gligorov, Vladimir 379
Goldston, Riard 191
Gow, James 70, 469, 470
Grol, Milan 392
Gumar, Duko Marii 237, 238, 241-
243, 296, 312, 313
Guri, Goran Radosavljevi 266, 267, 281,
282, 285, 326
H
Habermas, Jirgen 105
Halilovi, Safet 113
Haradinaj, Ramu 214
Hebel, Fridrih 185
Hitler, Adolf 51, 115, 148, 160, 177, 204,
210
Holbruk, Riard 80, 163, 366
Hrebeljanovi, Lazar 156
Husein, Sadam 172
I
Iglton, Teri 13
Ili, Dejan 456
Ili, Velimir 203, 269, 273, 456, 457, 465
Ivani, Gradimir 85
Ivanov, Ivan 222, 228, 374, 416
Ivanovi, Drago 22, 23
Ivanovi, ivota 252
Izetbegovi, Alija 70, 176, 469
J
Janjuevi, Zoran 236, 247, 276, 277,
306, 309, 314, 315
Jazov, Dmitrij 26
Jeljcin, Boris 415
Jeremi, Vuk 379, 382, 411, 413, 415,
442, 451
Jezda, Jezdimir Vasiljevi 154, 225
Joi, Dragan 155, 168, 212, 252, 253,
255-257, 259, 261-264, 266, 267, 269,
270, 272, 281-286, 288, 289, 293-296,
309, 316, 317, 321, 323, 326, 346, 347,
353, 392, 401
Jovanovi, edomir 216, 217, 236, 240,
484 485
242, 244-247, 262, 272, 277, 306, 309-
312, 314, 315, 318, 320, 322, 333, 343,
376, 401, 441
Jovanovi, Dragan 455, 457
Jovanovi, Jelka 332
Jovanovi, Vladislav 160
Jovanovi, Zvezdan 245, 250, 330, 339,
350, 369
Jovi, Borisav 10, 15-22, 25, 26, 30,
32-36, 39-45, 60, 72, 73, 86, 119, 177,
471-473
K
Kadijevi, Veljko 10, 15-22, 24-26, 30,
33-36, 38, 39, 41-45, 72, 86, 87, 177, 438,
472
Kajgani, Biljana 253-255, 318, 347, 349,
355
Kandi, Nataa 86, 172, 463
Kant, Imanuel 163
Kapetan Dragan, Dragan Vasiljkovi 118
Kapetan Do, Dragan ari 252
Kapor, Momo 465
Karabeg, Omer 123
Karadi, Radovan 10, 15, 22, 92, 115,
118, 122, 133, 158, 162, 166, 168-176,
178, 364, 365, 383, 422, 437
Karadi, Vuk 155
Karaorevii 155
Kari, Bogoljub 112
Karington, Piter 87
Kati, Gradia 249
Kej, Stiven 162
Kenedi, Don F. 322
Kertes, Mihalj 77, 477
King, Lari 104
Klinton, Bil 80, 187, 193, 391, 393
Kljajevi, Marko 241, 254, 314, 315, 317,
323, 329, 334, 344, 348, 353, 394
Kneevi, Gao 343
Koen, Stenli 134, 135
Koen, Leon 364, 403
Kolrid, Semjuel Tejlor 75
Koljevi, Nikola 10, 22
Konstantinovi, Rade 108, 389, 426
Kora, arko 240
Kosti, Branko 10, 21, 34, 36
Kosti, Jugoslav 40, 41
Kosti, Katarina 318
Kotunica, Vojislav 9, 97, 101, 137,
140, 146, 155, 156, 168, 171, 172, 174,
195-198, 204-206, 208, 209, 213-217,
219-224, 226-229, 230, 232, 233, 250,
252, 253, 256-259, 261-263, 265-267,
269-274, 284-286, 288-290, 293, 296,
297, 299, 300, 309-313, 317, 323-325,
333, 344, 345, 347, 357-359, 363, 369,
375-377, 381, 386-388, 390, 392, 393,
395, 396, 403, 406, 408-412, 416, 421,
425, 427-429, 435, 436, 438, 439, 481
Kotarbinski, Tadeu 249
Koul, Dejan 168
Krajinik, Momilo 10, 22, 122, 190, 191
Krijetorac, Kujo 263
Krsmanovi, Duan 307, 326, 327
Krsti, Radislav 130, 175, 397
Kuan, Milan 24, 42, 47, 71, 119, 471
Kulji, Todor 444
Kum, Mile Lukovi 253, 263, 290, 296,
303
Kusovac, Sran 134
L
LaBor, Adam 75, 475
Labus, Miroljub 97, 161, 390
Lakievi, Mijat 272
Lasi, Igor 375
Lazarevi, Slobodan 118
Lazarevi, Vladimir 146, 437
Legija, Ulemek Milorad Lukovi 146,
175, 207, 213, 235-243, 245, 246, 248,
249, 252, 253, 256, 258-265, 267-270,
272, 273, 277, 280, 282, 283, 288, 290-
292, 295, 296, 301, 303, 304, 310, 311,
316, 323, 324, 326, 329, 330, 332-334,
342, 346-349
Lenjin, Vladimir 12
Lili, Zoran 118, 411
Liptat, Debora 135
Lonar, Buda 199
Lonar, Duko 119
Luki, Sreten 242, 246
Luki, Milimir 315
Luki, Svetlana 7, 164, 179, 207, 212,
233, 256, 319, 366, 390, 399, 402, 447-
450, 455, 464
Lukovi, Petar 101, 455-457, 459
Luks, Stiven 413
LJ
Ljoti, Dimitrije 457
M
Maga, Branka 74, 473
Majstorovi, Miroslav 51
Malii, Vesna 227
Malovi, Sneana 440
Mamula, ore 181, 271, 325
Mandi, Aleksandar 337, 340, 341
Manetovi, Edislav 55, 58-64, 66, 67
Marendi, Boidar 30
Markovi, Ante 21, 25, 26, 29-33, 80,
119, 120, 190, 480
Markovi, Goran 351
Markovi, Mihajlo 17
Markovi, Mirjana 75, 120, 146, 350, 475
Markovi, Rade 24, 203, 213, 253, 309,
310, 381
Marovi, Miodrag 17
Marovi, Svetozar 115, 124, 125, 213
Marianin, Dragan 253, 272, 286, 289,
295, 394
Marti, Milan 10, 22, 118
Mati, Goran 394
Matijani, Vladimir 167
Mekej, Stiven 48
Mekorkem, Timoti 48
Mesarevi, Nata 252, 263, 320, 323, 331,
335, 349, 443
Mesi, Stjepan 17, 33, 72, 73, 85-87, 119,
120, 472, 473
Miunovi, Dragoljub 389, 441, 448
Mihajlov, Dejan 252, 253, 262, 284, 285,
288, 290, 295, 296, 309, 317, 321, 323,
334, 336, 340, 341, 343, 353, 394
Mihajlovi, Branka 186
Mihajlovi, Duan 205, 213, 233, 237,
239-242, 244-246, 259, 265, 268, 269,
272, 280, 281, 293, 297, 306, 309, 311,
312, 323, 346, 434
Mija, Dejan 340, 341
Mijatovi, Zoran 236-238, 240, 245, 258,
259, 269, 277, 293, 300, 306, 309-311,
314, 326
Mikeli, Borislav 242, 253, 279, 280, 296,
306, 317, 323, 353
Milanovi, Dafna 154, 225
Mili, Nenad 315
Milivojevi, Slobodan 291
Miloevi, Marko 120
Miloevi, Miroslav 262, 266, 267, 272,
281-283, 285, 289, 307, 317, 325, 332
Miloevi, Nikola 287
Miloevi, Slobodan 9-11, 15-26, 29, 33,
34, 36, 39-42, 45, 46, 48-50, 55, 59, 60,
64-66, 68-87, 91, 92, 94, 95, 97, 102-104,
106-108, 112, 115-120, 122, 123, 126,
128, 130-133, 137, 138, 141, 146-148,
151-163, 165, 167, 169, 170, 172, 176,
177, 182, 186-188, 190, 191, 193, 194-
198, 202, 204, 206-212, 214-216, 219-
224, 228-230, 240, 245, 250, 251-253,
287, 293, 299, 309, 310, 329, 347, 349-
351, 357-359, 363-369, 373-375, 377,
378, 381, 386-388, 390, 393, 399-402,
406, 408, 409, 411, 413, 416, 418, 419,
422, 425, 426, 428, 432, 433, 435, 438,
441, 442, 448, 467-481
Milovi, Rodoljub 236, 247, 276, 277
Miljani, Dragan 115, 116
Miljkovi, Slobodan 121
Mimica, Aljoa 367
Mioinovi, Mirjana 367
Mikovi, Miroslav 268, 414
Mitrovi, Aca 30
Mladi, Ratko 10, 15, 22, 64, 92, 95, 99,
112, 115, 120, 122, 124, 128, 133, 134,
153-155, 158, 159, 162, 164, 170-172,
175, 180, 199, 233, 364-367, 383, 391,
398, 404, 429, 454, 457
Molnar, Aleksandar 373
N
Nali, Gradimir 262, 270, 290, 296, 307-
309, 316, 317, 321, 324, 346, 353
Nedi, Vojislav 151
Negovanovi, Marko 34
Nikezi, Marko 389
Nikitovi, Aleksandar 262, 331, 346
Nikoli, Momir 120
Nikoli, Tomislav 137, 139, 141, 146,
157, 172, 203, 206, 209, 210, 214, 229,
233, 253, 369, 375, 376, 386-390, 393,
399, 402, 403, 409-411, 415, 416, 423,
432, 433, 436, 438
Nikoli, Vinko 51
O
Obradovi, Dositej 155
Obradovi, Marija 353
Obradovi, arko 369
Obrenovi, Dragan 120
Obrenovii 155
Olbrajt, Madlen 187, 195
486 487
P
Paji, Zoran 190
Pajti, Bojan 145, 212
Pani, Milan 23
Pani, ivota 83
Paunovi, Radivoj 248, 259, 278, 280,
394
Paveli, Ante 51
Pavkovi, Neboja 24, 202, 203, 205, 206,
213, 223, 242, 250, 253, 280, 312, 374,
381, 388, 416
Peanin, Senad 192
Pejakovi, Saa 236, 241, 243, 259, 265,
274, 277, 296, 307, 326
Perii, Momilo 82, 84, 244
Perovi, Latinka 389, 434, 456
Pei, Vesna 137, 138, 413
Petrovi, Duan 179
Petrovi, Goran 236-238, 240, 244-246,
258-260, 265, 269, 277, 280, 293, 297,
306, 309-314, 317, 320, 322-324, 326,
351
Pitalo, Vladimir 88
Plavi, Biljana 122, 191
Popovi, Nenad 411
Popovi, Sra 7-12, 48, 50-56, 58, 61, 62,
64-66, 90, 95, 123-127, 198, 233, 235,
246, 248, 251, 253, 301, 313, 341, 355,
366, 383, 399
Popovi, Vladimir 236, 240, 243, 244,
277, 306, 309-311, 314-316, 320, 322,
334-339, 341, 343, 346
Priji, Jovan 258, 316, 323, 327, 332, 334,
335, 338, 342, 344, 353
Prokopijevi, Miroslav 456
Puhovski, arko 65, 66
Pukani, Ivo 346
Pureevi, Zoran 7
Putin, Vladimir 223, 410, 413, 415, 451
R
Radmilovi, Stanko 25, 30
Radovanovi, Slobodan 263, 327, 353,
354
Raki-Vodineli, Vesna 456
Rama, Mihal 136
Riha, Antonela 337, 340, 343
Rojnica, Ivo 51
Rokni, Aleksandar 342
S
Samardi, Slobodan 364, 366, 375
Savi, Andrija 240, 242, 247, 314, 316
Sekuli, Isidora 13, 386, 392
Selak, Oman 118
Seni, Vlajko 144
Simi, Blagoje 121
Simi, Milan 121
Simovi, Milo 326
Simpson, O. J. 397
Slapak, Svetlana 367
Sloterdajk, Peter 356, 446
Smajlovi, Ljiljana 134, 135, 147, 148,
271, 325, 352, 453
Stamboli, Ivan 8, 23, 120, 154, 240, 245
Stanii, Jovica 118, 119
Stefanovi, Nenad Lj. 90
Stojanovi, Dubravka 12
Stojanovi, Radoslav 157, 160, 161, 323
Stojkovi, Zoran 179, 252, 253, 261, 262,
267, 282, 283, 325, 331, 353
Svilanovi, Goran 165, 343

ami, Zoran 297

aponja-Hadi, Milanka 117, 158
are, Nenad 243, 307
ekspir, Vilijem 76, 384
eelj, Vojislav 77, 86, 88, 97, 119, 169,
188, 189, 198, 206, 208, 214, 217, 265,
273, 274, 296, 326, 345, 386, 422, 423,
441, 477
irak, ak 180
kuli, Milan 173-178
ljivananin, Veselin 85
oi, Hrvoje 51
utanovac, Dragan 212
uvar, Stipe 50
varm, Filip 334-336, 340, 341, 343
T
Tadi, Boris 164, 171, 179, 212, 213, 215,
217, 224, 226, 227, 288, 295, 370, 376,
379, 382, 394, 402-406, 408-412, 415,
417, 429, 439, 441, 442, 450, 451, 454
Tadi, Ljuba 216
Tadi, Miroslav 121
Tadi-Mijovi, Milka 201
Tapukovi, Branislav 48, 151, 152
Tai, Predrag 29
Teru, Pol 89
Terzi, Rade 343, 344, 400
Thomas, Robert 73, 473
Thompson, Mark 69, 468
Tijani, Aleksandar 256, 262, 263, 290,
296, 307, 308, 317, 319, 323, 331, 335,
337-341, 344, 346, 448
Tito, Josip Broz 70, 74, 76, 112, 156, 198,
275, 394, 434, 469, 474, 476
Todorovi, Dragoljub 24
Todorovi, Stevan 121
Tomi, Aca 223, 242, 243, 252, 253, 256,
260, 261, 264, 274, 279-281, 286, 287,
293, 296, 301, 306, 309, 310, 312, 316,
323, 326, 327, 332, 333, 345, 347, 349,
352, 353, 374, 416
Toni, Bojan 346
Toi, Desimir 456
Trebjeanin, arko 142
Trifunovi, Bogdan 25
Tuman, Franjo 42, 50-53, 70, 87, 104,
188, 189, 393, 469
Turajli, Srbijanka 455-459
U
Ugrii, Sreten 15, 109
Ursi, Predrag 272
V
Valans, Liberti 381
Varadi, Tibor 158-160
Vasi, Milo 251, 254, 255, 340, 341
Vasiljevi, Aleksandar 118
Vasovi, Mirjana 96
Veber, Maks 57
Vegel, Laslo 456
Velimirovi, Nikolaj 457
Vens, Sajrus 87, 160
Veselica, Vlado i Marko 51, 105
Vidojkovi, Marko 416
Vinaver, Stanislav 424
Vinikot, D. W. 110
Vodineli, Vladimir 46, 53, 425
Vrzi, Nikola 254, 255
Vueni, Danica 329
Vueti, Slobodan 253
Vui, Aleksandar 212, 217, 436, 438
Vuk, Zoran Vukojevi 236, 240, 241, 259,
263, 277, 327
Vukainovi, Vukain 307
Vukorepa, Darko 386
Vukovi, Svetlana 7, 256, 319, 402, 447,
450
Vuksanovi, Slobodan 269, 273
Z
Zani, Ivo 74, 473
Zari, Sima 121
Zelenovi, Dragutin 387
Zimmermann, Warren 68, 467

arkovi, Dragoljub 90, 96, 450

ivanovi, Srboljub 457
ivkovi, Zoran 113, 114, 271, 288, 295,
325, 352, 388, 394
CIP -
,
323(497.11)2000/2010
316.4(497.11)2000/2010
, , 1937-
One gorke suze posle / Sra Popovi ;
[urednik Zoran Pureevi ; karikature Predrag
Koraksi-CORAX]. - Beograd : Peanik, 2010
(Beograd : igoja). - [470] str. : ilustr. ;
22 cm
Tira 1.000. - Str. [9-13]: Onaj alegorini,
suvini veliki korak / Dubravka Stojanovi. -
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
- Registar.
ISBN 978-86-86391-21-6
a) - - 2000-2010
b) - - 2000-2010
COBISS.SR-ID 176173836