Danica Stepi,vii sudijski saradnik

Drugi optinski sud Beograd

KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA
ZA NESAVESNO PRUANJE
LEKARSKE POMOI
Uporednopravna analiza krivinih zakonodavstava
nekih zemalja Jugoistone Evrope
U ovom lanku autorka daje prikaz i analizu krivinopravnih odredaba
vezanih za lekarske greke i nesavesno leenje bolesnika na prostorima ze-
malja Jugoistone Evrope. Autorka uporeuje pravne odredbe iz ove mate-
rije u Srbiji, sa odgovarajuim odredbama u Republici Hrvatskoj, Crnoj Go-
ri, Republici Srpskoj.
Kljune rei: nesavesno leenje bolesnika; krivino pravo, jugoistina
Evropa, uporeivanje
1. UVOD
S obzirom da zdravlje predstavlja jednu od osnovnih vrednosti oveka,
ustavi veine zemalja kao najvii pravni akti propisuju pravo na zdravlje i
zdravstvenu zatitu kao jedno od osnovnih prava oveka.
Primera radi Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, u Delu II: Ljud-
ska i manjinska prava i slobode, propisuje, izmeu ostalog, da Svako ima
pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja.
1
(lan 68, stav 1).
Ustav Republike Hrvatske u delu III: Zatita ljudskih prava i temelj-
nih sloboda u taki 3: Gospodarska, socijalna i kulturna prava navodi da se
...svakom jami pravo na zdravstvenu zatitu u skladu sa zakonom
2
1
lan 68, stav 1 Ustava Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj
83/06
2
Ustav Hrvatske, lanak 58, stav 1, Narodna novine, broj 56/90
189
Ustav Republike Crne Gore od 19.oktobra 2007. godine u Drugom
delu: Lina prava i slobode garantuje se pravo na zdravstvenu zatitu kroz
odredbu: Svako ima pravo na zdravstvenu zatitu
3
, i Jami se pravo o-
veka i dostojanstvo ljudskog bia u pogledu primjene biologije i medicine.
4
Ustav Republike Srpske o deljku II, pod nazivom: Ljudska prava i slo-
bode propisuje da Svako ima pravo na zatitu zdravlja i Zajemuje se
pravo na zdravstvenu zatitu u skladu sa zakonom
5
I najzad, Ustav Federacije BiHtakoe posveuje panju zatiti zdravlja
kroz odredbu Odeljka II: Ljudska prava i temeljne slobode i u taki A: Op-
e odredbe propisuje da e Federacija omoguiti primenu najvieg nivoa
meunarodno priznatih prava i sloboda utvrenih u aktima navedenim u
aneksima (dodacima) Ustava. Takoe se precizira da Sve osobe na terito-
riji Federacije uivaju pravo (izmeu ostalog)... na na zdravstvenu zatitu.
6
Pored ustava kao najvieg pravnog akta zdravlje se titi i kroz odredbe
mnogobrojnih zakona i drugih podzakonskih propisa. Najpre se to ini kroz
pojedine zakonske odredbe kojima se reguliu pitanja zatite ljudskih prava
i sloboda i koje se u velikoj meri temelje na meunarodnim propisima koje
tite te kategorije, pa i zdravlje ljudi (konvencije, preporuke, deklaracije, me-
unarodni ugovori, itd.) Pored toga, zdravlje ljudi se titi na adekvatan na-
in najee posebnim zakonom o zdravstvenoj zatiti, ali i drugim zakoni-
ma kojima nije predmet neposredne regulacije zdravlje, nego se regulie
druga materija koja je u blioj ili daljoj vezi sa zdravljem ljudi.
Ovolika briga drutva za zdravlje oveka nije uslovljena samo znaajem
koje ima zdravlje za pojedinca, nego i zato to je u pitanju delatnosti koja je
od posebnog znaaja i za itavo drutvo. Zato se od svih ljudi koji se bave
pruanjem zdravstvene zatite, a naroito pruanjem lekarske i druge medi-
cinske pomoi, u tom postupku zahteva posebna briga. Ta posebna briga
zahteva i posebnu obazrivost i savesnost koja podrazumeva savesno postu-
panje u skladu sa pravilima medicinske nauke i struke. Obazrivost i save-
3
Ustav Crne Gore, stav 1, lan 69, Slubeni list Crne Gore, broj 1/07
4
Ustav Crne Gore, Drugi deo: Lina prava i slobode, lan 27, stav 1
5
Ustav Republike Srpske, stav 1 i 2, lan 37, Slubeni glasnik Republike Srpske,
broj 3/92.
6
Ustav Federacije BiH, lan 2, stav 2, taka o), Slubene novine Federacije BiH,
broj 1/94
190 Strani pravni ivot 2/2009
snost se zahtevaju u svakoj prilici kada je u pitanju vrenje delatnosti prua-
nja medicinske pomoi od strane odreenih kategorija lica, posebno lekara.
Kako je, dakle, re o delatnosti koja je od posebnog znaaja i kako sa-
mim tim zbog neadekvatnog postupanja, mogu iz nje proistei teke posle-
dice po zdravlje ili ak ivot oveka, zakonodavac je inkriminisao nesavesno
postupanje prilikom leenja svojim krivinim zakonodavstvom.
Predmet ove analize bie inkriminacija krivinog dela odgovornosti le-
kara za nesavesno leenje u nekoliko drava iz naeg okruenja i to: Srbije,
Bosne i Hercegovine, (posebno Republike Srpske, a posebno Federacije Bo-
sne i Hercegovine), Crne Gore i Hrvatske.
Svi krivini zakonici, odnosno zakoni zemalja koje su predmet ove ana-
lize imaju posebnu glavu posveenu krivinim delima protiv zdravlja ljudi.
Tako Krivini zakonik Republike Srbije posebno potencira odgovornost
lekara za Nesavesno pruanje lekarske pomoi.
7
Kazneni zakon Republike Hrvatske, takoe inkriminie krivino delo
kroz poseban lan: Nesavjesno lijeenje
8
Krivini zakon Republike Crne Gore postupa na slian nain, odnosno
propisuje odgovornost lekara u posebnoj glavi i posebnom lanu inkriminu-
ui je kroz krivino delo: Nesavjesno pruanje ljekarske pomoi.
9
Krivini zakon Republike Srpske u Glavi XXI: Krivina djela protiv
zdravlja u lanu 214 pod nazivom: Nesavjesno pruanje ljekarske pomoi
inkriminie nesavesno postupanje lekara.
10
I najzad, Krivini zakon Federacije Bosne i Hercegovine takoe u Gla-
vi XXI: Krivina djela protiv zdravlja ljudi propisuje krivino delo Nesa-
vjesno lijeenje.
11
7
Krivini zakonik Republike Srbije, Glava XXIII: Krivina dela protiv zdravlja ljudi,
lan 251.
8
Kazneni zakon Hrvatske, Glava XVII: Kaznena djela protiv zdravlja ljudi, lan 240:
Nesavjesno lijeenje, Narodne novine iz 2007. godine, stupio na snagu 1. sijenja 1998.
godine
9
Krivini zakonik Crne Gore, Glava XXIV: Krivina djela protiv zdravlja ljudi, lan
290: Nesavjesno pruanje ljekarske pomoi, Slubeni list RCG, broj 70/03, 13/04, 47/06
i 40/08.
10
Krivini zakon Republike Srpske, Slubeni glasnik Republike Srpske, broj 49/03
11
Krivini zakon Federacije BiH, Slubene novine Federacije BiH, broj 36/03, lan
229.
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 191
2. IZVRILAC I RADNJA IZVRENJA
Posebno navodei izvrioce, a takoe i radnje izvrenja, zakonodavac je
napravio razliku izmeu navedenih kategorija lica koja se bave zdravstve-
nom delatnou i po jednom i po drugom osnovu.
a) Izvrilac
Prema Zakonu o zdravstvenoj zatiti Republike Srbije, struno-medicin-
ske mere, postupke i aktivnosti u zdravstvenoj delatnosti, u zavisnosti od nji-
hove sloenosti, obavljaju zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici sa od-
govarajuom kolskom spremom i poloenim strunim ispitom, a odreene
poslove i zadatke i sa odgovarajuom specijalizacijom. Pri tome se u Zako-
nu precizira da je zdravstveni radnik lice sa zavrenom medicinskom ko-
lom, ili drugom kolom medicinske odnosno zdravstvene struke, kao i lice
sa zavrenim medicinskim, stomatolokim i farmaceutskim fakultetom, a ko-
je ispunjava i druge uslove utvrene Zakonom o zdravstvenoj zatiti.
Zdravstveni radnici u zavisnosti od stepena kolske spreme i poslova
zdravstvene delatnosti koje obavljaju su: a) doktor medicine, doktor stoma-
tologije, diplomirani farmaceut, diplomirani farmaceut - medicinski biohe-
miar; b) via medicinska sestra, vii medicinski tehniar, vii zdravstveni
tehniar (sa bliom oznakom smera) i vii zubar; c) medicinska sestra - teh-
niar, laboratorijski tehniar, farmaceutski tehniar, zubni tehniar (sa bli-
om oznakom smera) utvrenog zakonom.
Za vrenje zdravstvene delatnosti zdravstveni radnik mora da ima: a)
doktor medicine - zavren medicinski fakultet, doktor stomatologije - stoma-
toloki fakultet, a diplomirani farmaceut i diplomirani farmaceut - medicin-
ski biohemiar - farmaceutski fakultet, a za odreene poslove i zadatke i od-
govarajuu specijalizaciju; b) via medicinska sestra - vii medicinski tehni-
ar i vii zdravstveni tehniar i vii zubar - zavrenu odgovarajuu viu me-
dicinsku kolu; c) zdravstveni radnik - zavrenu srednju medicinsku kolu
odgovarajueg smera.
S druge strane, zdravstveni saradnik je lice sa zavrenim srednjim od-
nosno viim ili visokim obrazovanjem drugih zanimanja koje obavlja odre-
ene poslove zdravstvene delatnosti u zdravstvenoj ustanovi.
I zakoni drugih zemalja ije krivino zakonodavstvo o odgovornosti
zdravstvenih radnika zbog nesavesnog leenja se analizira, takoe prave
razliku izmeu ljekara i drugih kategorija zdravstvenih radnika.
192 Strani pravni ivot 2/2009
Tako Kazneni zakon Republike Hrvatske inkriminiui pruanje nede-
kvatne zdravstvene pomoi pravi razliku izmelju doktora medicine i dok-
tora stomatologije (lan 240, stav 1) i zdravstvenog djelatnika (lan 240,
stav 2).
Isto tako i Krivini zakonik Crne Gore pravi tu razliku kroz odredbu
lana 290 u kojoj se navodi najpre Ljekar koji prua ljekarsku pomo,
(stav 1) i Drugi zdravstveni radnik koji prua medicinsku pomo (stav
2).
Krivini zakon Republike Srpske ne odstupa od navedenih krivinih za-
kona i takoe ini distinkciju u pogledu izvrioca krivinog dela nesavesnog
leenja. U tom smislu se propisuje da je izvrilac ovog krivinog dela Lje-
kar pri pruanju ljekarske pomoi (lan 214, stav 1), kao i drugi zdrav-
stveni radnik pri pruanju medicinske pomoi (lan 214, stav 2).
I najzad, Krivini zakon Federacije Bosne i Hercegovine takoe pravi
razliku u pogledu izvrioca krivinog dela nesavesnog leenja uz neto dru-
gaiju konotaciju. Naime, izvrilac ovog krivinog dela moe biti Doktor
medicine ili doktor stomatologije pri pruanju ljekarske pomoi (lan 229,
stav 1), odnosno drugi zdravstveni djelatnik prilikom pruanja medicin-
ske pomoi ili njege.
I pojedini zakoni o zdravstvenoj zatiti navedenih drava preciziraju ta
se pod lekarom i zdravstvenim radnikom podrazumeva, odnosno koji su to
zakonski uslovi koje to lice traba da ispuni da bi po nacionalnom zakonodav-
stvu mogao biti lekar, odnosno doktor medicine ili doktor stomatologije, kao
i zdravstveni radnik u odgovarajuem zvanju.
Kao to se iz ove uporedno pravne analize koja se odnosi na izvrioca
ovog krivinog dela moe zakljuiti, zakonodavci su upravo vodei rauna
o sloenosi poslova koje obavljaju pojedini zdravstveni radnici, su prilikom
propisivanja radnji i izvrioca kvivinog dela nesvesnog pruanja medicin-
ske pomoi, napravili razliku izmeu ovih kategorija. Tom prilikom je po-
sebno potencirao pruanje lekarske pomoi navodei radnje izvrenja
ovog krivinog dela, koje karakteriu postupanje odnosno nepostupanje le-
kara i uinioca i radnji izvrenja drugog zdravstvenog radnika, odno-
sno zdravstvenog djelatnika pri pruanju medicinske pomoi ili nege.
Dakle, kada je u pitanju izvrilac ovog krivinog dela inkriminisan u za-
konodavstvima navedenih zemalja, onda je u pitanju lekar, jer se radi o pru-
anju lekarske pomoi. Pri tome se misli ne samo na lekara koji je zavrio
medicinski fakultet, nego i na doktora koji je zavrio stomatoloki fakultet,
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 193
ali ne i na lice koje je zavrilo farmaceutski fakultet, jer ono bez lekarskog
naloga (recepta) ne prua lekarsku pomo. Farmaceut moe da odgovara
npr. za krivino delo nesavesnog postupanja pri spravljanju i izdavanju leko-
va.
Kada se radi o pruanju lekarske pomoi status lekara nije od znaaja.
To znai da se moe raditi o lekaru koji radi u okviru svog radnog odnosa,
o lekaru koji obavlja samo lekarsku praksu, o lekaru koji je u penziji i sl. Ta-
koe nije od znaaja ni to da li lekar pri pruanju lekarske pomoi vri to u
okviru svoje specijalnosti ili kao lekar opte prakse, odnosno opte medici-
ne. Ono to je od znaaja za izvrenje ovog krivinog dela jeste da lekar u
konkretnom sluaju vri delatnost koja se sastoji u pruanju lekarske pomo-
i.
Meutim, moe se postaviti pitanje da li u kategoriju izvrilaca ovog
krivinog dela spadaju i zdravsteni saradnici. Naime, s jedne strane to su
lica koja su zavrila neko drugo obrazovanje tj.druga zanimanja, po pra-
vilu obavljaju neke druge poslove, a ne ona medicinska. No, s druge strane,
ta lica iako imaju drugo zanimanje, ona obavljaju odreene poslove zdrav-
stvene delatnosti, pa se mogu svrstati u kategoriju lica koja pruaju medi-
cinsku pomo pri vrenju druge zdravstvene delatnosti. Iako, dakle, zdrav-
stveni saradnici ne pruaju medicinsku pomo i negu neposredno, ta lica u
odreenoj meri uestvuju u vrenju zdravstvene delatnosti. Pri tome imamo
u vidu da ona, izmeu ostalog, vode rauna o dokumentaciji, o uvanju te
dokumnetacije i blagovremenom stavljanju na uvid potrebne dokumentacije
u sluajevima kada je ona neophodna. Vrei tu delatnost oni mogu na od-
redjeni, makar i posredni nain, da utiu
na pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica, posebno ako blagovreme-
no ne dostave neophodnu medicinsku dokumentaciju ili je neuredno vode, i
slino. Zato oni, iako ne neposredno, ipak u odreenoj meri mogu uticati na
blagovremeno i pravilno pruanje medicinske pomoi licu kome je ona po-
trebna. Zato ima miljenja da se i zdravstveni saradnici mogu podvesti pod
kategoriju lica koja pod odreenim okolnostima mogu krivino odgovarati
za krivino delo nesavesnog leenja. Ipak, blie je istini da ova lica ukoliko
oigledno nesavesno postupaju prilikom obavljanja poslova zdravstvenog
saradnika, a pri tome prouzrokuju svojim postupkom pogoranje zdravstve-
nog stanja nekog lica, mogu da odgovaraju po nekom drugom osnovu, jer
ona neposredno ne pruaju medicinsku pomo niti vre drugu zdravstvenu
delatnost.
194 Strani pravni ivot 2/2009
b) radnja izvrenja
Kada je re o radnji izvrenja koja se odnosi na krivi;no delo nesavesnog
pruanja lekarske pomoi, ona je alternativno odreena. Drugim reima,
radnja se moe sastojati iz nekoliko elemenata. To moe biti: a) primena oi-
gledno nepodobnog sredstva prilikom pruanja lekarske pomoi; b) prime-
na oigledno nepodobnog naina leenja; c) neprimenjivanje odgovarajuih
higijenskih mera; d) ili, uopte oiglednog nesavesnog postupanja lekara
prilikom pruanja lekarske pomoi.
12
Prema Kaznenom zakonu Republike Hrvatske radnja izvrenja se moe
sastojati takoe iz vie elemenata i to: a) neprimenjivanje mjera zatite bo-
lesnika prema pravilima medicinske struke; b) primjena oito nepodobnog
sredstva ili naina lijeenja;ili c) uopte nesavjesnog postupanja doktora
medicine odnosno doktora stomatologije
13
. Moe se primetiti da u radnji iz-
vrenja krivinog dela nesavesnog leenja u Kaznenom zakonu Republike
Hrvatske nema elementa koji se tie neprimenjivanje higijenskih mera.
Kada je u pitanju ovo krivino delo propisano Krivinim zakonikom Cr-
ne Gore, radnja izvrenja pri pruanju ljekarske pomoi se moe sastojati
od: a) primjene oigledno nepodobnog sredstva; b) oigledno nepodobnog
naina lijeenja; c) ne primijene odgovarajue higijenske mjere ili d) uopte
oigledno nesavjesno postupanje, ime se prouzrokuje pogoranje zdrav-
stvenog stanja nekog lica.
14
I
Krivini zakon Federacije Bosne i Hercegovine inkriminie nesavjesno
lijeenje kroz sledee radnje izvrenja: a) primjena oigledno neprikladnog
sredstva; b) oigledno nepriladni nain lijeenja; c) ne primjena odgovara-
jue higijenske mere.
15
Za razliku od prethodno navedenih krivinih zakona, odnosno zakonika,
u Krivinom zakonu Republike Srpske radnja izvrenja krivinog dela ne-
savjesnog lijeenja nije precizirana ve se samo navodi da e lekar koji se
prilikom pruanja lekarske pomoi ne pridrava pravila zdravstvene struke
pa time prouzrokuje znatnije pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica...
16
biti kanjen odgovarajuom kaznom.
12
lan 251, stav 1 Krivinog zakonika Republike Srbije
13
lan 240, stav 1 Kaznenog Zakona Republike Hrvatske
14
Stav 1 lana 290 Krivinog zakonika Crne Gore.
15
Stav 1 lana 229 Krivinog zakona Federacije Bosne i Hercegovine)
16
Stav 1 lana 214 Krivinog zakona Republike Srpske:Slubeni glasnik Republike
Srpske, broj 49/03, od 25.juna 2003. godine
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 195
Iako se radi o razliitim sadrajima (razliitim elementima radnje izvr-
enja ovog krivinog dela), ipak su u pitanju isti (nesavesni) oblici postupa-
nja lekara. Naime, retki su sluajevi kada lekar namerno pogreno lei ili na-
merno proputa da primeni leenje bolesnika. Drugim reima, kod inkrimi-
nacije ovog krivinog dela najee nije u pitanju umiljaj, mada i on posto-
ji, nego se radi o nesavesnom leenju koje podrazumeva postojanje nesve-
snog ili svesnog nehata. Naime, ovo krivino delo se najee ini u slua-
jevima kada je lekar bio svestan da svojom radnjom moe uiniti delo, ali je
olako drao da do posledica nee doi ili da e ih moi spreiti, odnosno ka-
da nije bio svestan da svojom radnjom moe uiniti delo iako je prema okol-
nostima sluaja, tj. prema okolnostima pod kojima je delo uinjeno i prema
svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti.
Zato, da bi se podveli pod ovo krivino delo, razliiti sadraji postupa-
nja lekara prilikom pruanja medicinske, odnosno lekarske pomoi, naje-
e moraju sadrati elemente koji odstupaju bilo od uobiajenih postupaka,
bilo od sredstava ili mera koje su se morale primeniti u konkretnom slua-
ju.
Istina, do odgovornosti za ovo krivino delo moe doi i u sluajevima
kada je lekar prilikom pruanja lekarske pomoi postupao po usvojenim me-
dicinskim pravilima i uobiajenoj praksi u leenju odreene bolesti, ali nije
vodio dovoljno rauna o specifinosti konkretnog sluaja i posebnim mera-
ma koje je u konkretnom sluaju morao da primeni.
I najzad, postoje sluajevi u kojima se radi o oiglednoj omaci lekara
prilikom pruanja lekarske pomoi.
S druge strane, postoje i sluajevi u kojima je neadekvatno postupanje
lekara teko utvrditi, jer se on ponaao u skladu sa pravilima medicinske
struke i prakse, ali nije vodio dovoljno rauna o drugim okolnostima koje su
se pokazale kao uzrok neefikasnosti ili ak tete za zdravlje pacijenta u kon-
kretnom sluaju.
Takoe moe postojati osnov za odgovornost lekara kada on nije pruio
lekarsku pomo smatrajui da je tako bolje za bolesnika. Iako se lekar u
konkretnom sluaju rukovodio naelom da je njegov zadatak da ne teti bo-
lesniku (primum nil nocere), a ispostavi se da je tetna posledica nastupla
usled tog proputanja, ipak e lekar biti odgovoran.
Uslov za krivinu odgovornost, bez obzira koji je razlog upotrebe nepo-
dobnog leenja, jeste da je lekar postupao oigledno nesavesno.
196 Strani pravni ivot 2/2009
Bez obzira na konkretnu definiciju u pojedinim krivinim zakonodav-
stvima zemalja koje se predmet ove analize, mogu se utvrditi odreene pa-
ralele koje ukazuju na, u osnovi isto ili slino znaenje pojedinih elemenata
radnje izvrenja krivinog dela nesavesnog leenja meu njima. Zato e se
ti elementi zajedniki i analizirati.
a) nepodobno sredstvo
Kada je u pitanju omaka lekara nastala primenom oigledno nepodob-
nog sredstva leenja, onda se tu, pre svega misli na leenjem onim sredsvi-
ma koja u konkretnom sluaju nisu najdelotvornija. Koja su to sredstva ko-
ja su delotvorna, propisuju pravila medicinske struke. Naime, u svakom kon-
kretnom sluaju lekar mora sa bolesnikom da postupa savesno, brino, pa i
prilikom odreivanja podobrog sredstva za njegovo leenje. Ovde se misli
kako na sredstva za dijagnostikovanje, tako i na sredstva za leenje. Kada je
u pitanju dijagnostikovanje, onda se misli na mere lekara koje su usmerene
na utvrivanje i postojanje same prirode bolesti. Zato se o nesavesnom pru-
anju lekarske pomoi moe raditi onda, kada se primenom toga metoda u
konkretnom sluaju ne moe dijagnosticirati odreena bolest ili je primena
tog metoda neadekvatan ili nefikasan nain dijagnisikovanja, odnosno kada
je primena takvog metoda tetna za zdravlje bolesnog lica. Npr. prilikom vr-
enja dijagnostikog postupka koronarografije daju se kontrastna sredstva
(hemijska sredstva) koja se unose u organizam radi jasnije rendgenske slike.
Nesavesno postupanje lekara u ovom sluaju postoji kada se primenjuje
(unosi u telo) to hemisko sredstvo koje je inae uobiajeno prema pravilima
medicinske struke, ali nije preporuljivo za konkretni sluaj, tj. za tog bole-
snika.
S druge strane, lekar moe napraviti greku prilikom propisivanja leko-
va ili nekih drugih supstanci, odnosno sredstava koji se obino daju nekom
licu za tu vrstu bolesti. S obzirom na potrebu savesnog pristupa lekara (pret-
hodni pregled, konsultovanje medicinske dokumentacije bolesnika, istorije
bolesti, itd.), prilikom davanja sredstava, lekar je morao da zna da, iako su
ta sredstva uobiajena, da u konkretnom sluaju ne mogu biti primenjena, ali
je olako smatrao da ona nee tetno uticati na konkretnog pacijenta, jer su u
takvim sluajevima (za takvu vrstu bolesti) uobiajena. Iako su, dakle, za tu
vrstu bolesti propisani lekovi adekvatni, iako se za leenje te bolesti uobia-
jeno upotrebljavaju data sredstva, oigledno je da se radi o nesavesnom le-
enju, jer lekar nije vodio rauna o okolnostima konkretnog sluaja. Naime,
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 197
lekar je morao da predvidi, da e, na osnovu ostalih parametara i stanja bo-
lesti, navedena sredstva u konkretnom sluaju verovatno izazvati tetne po-
sledice na zdravlja toga pacijenta, a ne da olako pree preko toga i da misli
da e uobiajena sredstva leenja imati uobiajeni efekat na zdravlje kon-
kretnog pacijenta.
b) nepodoban nain leenja
Kada se radi o oigledno nepodobnom nainu leenja, onda moe biti
u pitanju omaka prilikom pruanja medicinske pomoi koja se ogleda u pri-
meni onih postupaka (dijagnostikovanja i leenja) koji prema pravilima me-
dicinske nauke nisu uobiajeni za konkretnu bolesti ili su ak suprotni tim
pravilima. To znai da lekar pri pruanju medicinske pomoi nije radio po
odreenim i usvojenim pravilima i kriterijumima. Drugim, reima radio je
contra legem artis.
Mada se ne moe uvek precizno utvrditi ta se sve razume pod nepo-
dobnim nainom leenja, ipak je jasno da se mora postupati po pravilima
medicinske struke i nauke. Pri tome, lekar mora da postupa u skladu sa ak-
tuelnim dostignuem nauke u toj oblasti, a da mu je osnov za to struna li-
teratura (struni asopisi, univerzitetski udbenici i sl.). Iako nivo osposo-
bljenosti lekara u primeni savremenih dostignua nauke i struke nije mogu-
e do kraja precizno odrediti, smatra se da lekar mora posedovati znanja
proseno upuenog i struno osposobljenog lekara. Pri tome se podrazume-
va da lekar ima dunost neprestalnog usavravanja i upoznavanja sa savre-
menim dostignuima medicinske nauke. Svakako da lekar ima slobodu u iz-
bora naina leenja ukoliko se kree u tim granicama. U tom smislu nema
ni odgovornosti lekara prilikom pruanja medicinske pomoe i smatrae se
da on postupa lege artis i ako se tok leenja negativno odrazi na zdravlje bo-
lesnika. Ukoliko, pak odustane od uobiajenih pravila medicinske nauke,
struke i vetine, to mora imati opravdanje u izuzetnosti konkretnog sluaja i
pri veoma strunoj proceni da bi uobiajeni postupci tetili zdravlju konkret-
nog bolesnika. U ovom sluaju onda ne moe biti rei o odgovornosti leka-
ra zbog nesavesnog pruanja lekarske pomoe, jer je lekar postupao save-
sno, brino i na nain koji nije ugrozio zdravlje bolesnika, iako nije striktno
primenio uobiajena pravila medicinske struke i nauke. Ovde se, dakle ne ra-
di o oiglednom propustu lekara ili o njegovom neznanju, nego o savesnoj i
svestranoj proceni strunjaka da e odreeni, inae uobiani nain leenja
biti kontraindikovan, tj. izazvati tetne posledice po zdravlje bolesnika.
198 Strani pravni ivot 2/2009
c) neprimenjivnje odreenih higijenskih mera
Trei oblik nesavesnog pruanja lekarske pomoi manifestuje se kroz
neprimenjivanje odgovarajuih higijenskih mera. I u ovom sluaju, prilikom
pruanja lekarske pomoi, moraju se preduzeti sve neophodne higijenske
mere s hodno pravilima medicinske struke ili uobiajene medicinske prakse.
To znai da ovo krivino delo postoji ne samo kada je to proputeno da se
uini, ve i kada su preduzete odreene higijesnske mere, ali one ni po obi-
mu, ni po nainu primene nisu bile odgovarajue. Neprimenjivanje adekvat-
nih higijenskih mera odnosi se kako na fazu postupaka dijagnostikovanja,
tako i na fazu leenja bolesnika.
d) drugi naini nesavesnog postupanja
Navedena tri oblika nesavesnog pruanja lekarske pomoi nisu jedini
oblici ovog krivinog dela. Moe se rei da su oni najei, ali postoji itav
niz drugih postupaka oigledno nesavesnog postupanja lekara prilikom pru-
anja lekarske pomoi. Navedenim krivinim zakonicima i zakonima, kao
uostalom ni drugim zakonskim propisima u ostalim oblastima prava, nije
mogue predvideti sve oblike postupanja, pa je zakonodavac propisao da se
nesavesno pruanje lekarske pomoi moe izvriti i na druge naine oi-
gledno nesavesnog postupanja. Ti drugi naini mogu biti veoma razliiti.
Tako se pod nesavesnim pruanjem lekarske pomoi mogu razumeti i
propusti koji su uinjeni u metodolokim postupcima, odnosno neprimenji-
vanjem tih postupka. Tu se misli na propuste u pribavljanju odnosno konsul-
tovanju medicinske dokumentacije, kako pre poetka leenja, tako i prilikom
leenja, intervencije i sl.
Nesavesan postupak moe obuhvatiti i propuste koji su uinjeni nevre-
njem odgovarajueg nadzora nad ostalim zdravstvenim osobljem. Lekar
mora da vri nadzor nad njima, da ih kontrolie, a ne da olako veruje, da e
zdravstveni radnici uvek savesno postupati, jer je to njihov zadatak.
Savesno postupanje lekara podrazumeva i kontrolu postupaka prilikom
vrenja prethodnih neophodnih analiza, odnosno proveru da li su sve potreb-
ne analiza sainjene ili je neto proputeno odnosno preskoeno.
Takoe postoje elementi nesavesnog postupanja i ukoliko je nophodno
pribavljanje prethodne saglasnosti pacijenta ili drugog ovlaenog lica uko-
liko je u pitanju odreena intervencija, a to nije uinjeno. Naime, hiruke ili
druge medicinske intervencije, ako zakonom nije drugaije odreeno, mogu
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 199
se preduzeti samo po prethodnom pristanku obolelog ili povreenog lica od-
nosno njegovog roditelja, usvojioca ili staraoca ako je to lice maloletno ili li-
eno poslovne sposobnosti. Samo kada je u opasnosti ivot lica, hirurke i
druge medicinske intervencije kao neophodne mogu se preduzeti po pravi-
lu na osnovu konzilijarnog pregleda i bez prethodnog pristanka navedenih
lica i ako je obolelo ili povreeno lice u takvom stanju da ne moe samo do-
neti odluku ili usled hitnosti nije mogue pribaviti pristanak roditelja, usvo-
jioca, odnosno staraoca. Ovde se, znai mora voditi rauna da li je u kon-
kretnom sluaju obezbeeno miljenje konzilijuma. U sluaju da ono ne po-
stoji, moe se takoe raditi o nesavesnom postupku lekara koje je nastalo
usled proputanja lekara da konsultuje miljenje lekarskog konzilijuma koji
se smatra kompetetntnijim od miljenja lekara pojedinca.
Takoe, kada specijalista psihijatar, odnosno specijalista neuropsihijatar
proceni da je priroda duevne bolesti kod bolesnika takva da moe da ugro-
zi ivot bolesnika ili ivot drugih lica ili imovinu, moe uputiti bolesnika na
bolniko leenje.U tom slu;aju nadleni doktor medicine odgovarajue sta-
cionarne zdravstvene ustanove primie na bolniko leenje bez prethodnog
pristanka toga bolesnika u skladu sa zakonom, s tim da narednog dana po
prijemu, konzilijum stacionarne zdravstvene ustanove odlui da li e se bo-
lesnik zadrati na bolnikom leenju. Ukoliko obolelo ili povreeno lice, nje-
gov roditelj, usvojilac ili staralac ne pristanu na predloenu medicinsku in-
tervenciju, nadleni doktor medicine je duan da im ukae na posledice ko-
je mogu da nastanu zbog odbijanja medicinske intervencije. Ako ova lica i
posle toga ne pristanu na predloenu medicinsku intervenciju, duna su da
o tome daju pismenu izjavu koja se uva u dokumentaciji o leenju, a ako
odbiju davanje takve pismene izjave sainie se o tome slubena beleka.
Ukoliko, dakle, lekar nije ispotovao navedenu proceduru koja je predvie-
na Zakonom o zdravstvenoj zatiti, pa usled toga doe do tetnih posledica
po zdravlje takvog pacijenta, onda se i u tim sluajevima moe govoriti o ne-
savesnom postupanju lekara pri pruanju lekarske pomoi.
Bez obzira o kojem obliku nesavesnog pruanja lekarske pomoi se ra-
di, bitno je da su u pitanju postupci lekara koji su doveli do takvih grubih
propusta u dijagnostikovanju ili leenju bolesnika koji su onemoguili odno-
sno usporili njegovo leenje ili tetno uticali na njegovo zdravlje.
Navedeni oblici nesavesnog postupanja, odnosno primene nepodobnog
sredstva, nepodobnog naina leenja, neprimenjivanje odgovarajuih higi-
200 Strani pravni ivot 2/2009
jenskih mera odnose se na nesavesno pruanje lekarske pomoi od strane le-
kara (doktora medicine ili doktora stomatologije).
Za razliku od postupanja lekara prilikom pruanja lekarske pomoi,
kod inkriminacije krivinog dela nesavesnog postupanja drugog lica, radnja
izvrenja sastoji se u oigledno nesavesnom postupku koju je uinio: ...
zdravstveni radnik pri pruanju medicinske pomoi, nege, kao i pri vrenju
druge zdravstvene delatnosti (Krivini zakonik Republike Srbije); drugi
zdravstveni radnik koji se pri pruanju medicinske pomoi ne pridrava pra-
vila zdravstvene struke( Krivini zakon Republike Srpske); ...drugi zdrav-
stveni radnik koji pri pruanju medicinske pomoi ili njege ili pri vrenju
druge zdravstvene djelatnosti oigledno nesavjesno postupa i time prouzro-
kuje pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica.(Krivini zakonik Crne
Gore): odnosno, ...zdravstveni djelatnik koji obavljajui svoju djelatnost ne
primijeni mjere za zatitu bolesnika ili ne postupa prema pravilima svoje
struke, ili obavlja zdravstvenu djelatnost u prostoru za koji nema propisano
odobrenje za rad, ili uopte nesavjesno postupa, pa zbog toga prouzroi po-
goranje bolesti ili naruenje zdravlja neke osobe (Kazneni zakon Repu-
blike Hrvatske); kao i ...drugi zdravstveni djelatnik koji pri pruanju medi-
cinske pomoi ili njege postupa nesavjesno (Krivini zakon Federacije
BiH).
Za razliku od lekara koji pruaju lekarsku pomo koja se moe vriti u
toku dijagnostikovanja (utvrivanje samog postojanja bolesti i njene priro-
de), kao i prilikom leenja (otklanjanja bolesti ili njenog ublaavanja), ali i
prilikom drugih oblika lekarske pomoi (estetski zahvati i sl.), drugi zdrav-
stveni radnici pomau lekaru. To pomaganje sastoji se od razliitih poslova
kao to su: primena tretmana prema uputstvu lekara (koje je lekar propisao),
kao to su davanje lekova, previjanje, obavljanje fizikalne terapije, davanje
injekcija, vrenje raznih oblika nege bolesnika, kao i vrenje ostalih poslova
vezanih za pruanje pomoi bolesnicima. Pod vrenjem drugih zdravstvenih
delatnosti razumeju se i postupci kao to su: uzimanje krvi i pravljenje la-
boratorijskih analiza, sterilizacija instrumenata, pripremanje-asistencija pri-
likom hirukih zahvata (poslovi instrumentarke), pomo prilikom poroaja
(babice), i drugo.
S obzirom na vrstu, sloenost i ostale elemente ovih poslova koje oba-
vljaju drugi zdravstveni radnici, a ne lekari, zakonodavac je u svim analizi-
ranim krivinim zakonodavstvima napravio distinkciju u pogledu poslova
koji obavljaju lekari i drugi zdravstveni radnici. Meutim, rukovodei se,
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 201
pre svega, principom vanosti zdravlja oveka i savesnosti prilikom postu-
panja lekara i drugih zdravstvenih radnika, zakonodavac je izjednaio njiho-
vu odgovornost, pa je propisao istu krivinu sankciju za obe kategorije izvr-
ilaca.
3. DELO I KAZNA
Da bi dolo do ovog krivinog dela neophodno je da postoji, odnosno da
se utvrdi, kauzalna veza izmeu nesavesne radnje lekara, odnosno doktora
medicine ili doktora stomatologije (ili drugog zdravstvenog radnika) u pru-
anju zdravstvene delatnosti i pogoranja zdravstvenog stanja lica kome je
ukazana medicinska pomo. To znai da oteeno lice moe biti i zdarvo i
bolesno, bitno je da je stanje njegovog zdravlja pogorano usled nesavesnog
postupaka lekara (ili drugog zdravstvenog radnika). Samim tim, ukoliko je
lekar u obavljanju svoje delatnosti nesavesno leio bolesnika, a pri tome ni-
su nastale nikakve tetne posledice po njegovo zdravstveno stanje, odnosno
njegovo zdravstveno stanje nije pogorano, nema ovog krivinog dela. S dru-
ge strane, ako je lekar nesavesno leio bolesnika, pa se njegovo zdravstveno
stanje pogoralo, ali ne usled nesavesnog leenja, ve iz sasvim drugih raz-
loga, opet nema ovog krivinog dela.
Mada je u praksi ei sluaj da se delo nesavesnog pruanja lekarske
ili druge medicinske pomoi vri iz nehata (bilo svesnog ili nesvesnog), za-
konodavac je inkriminisao krivino delo nesavesnog leanja kao delo koje
izvrilac moe izvriti i sa umiljajem. Pri tome se razume da izvrilac pri-
likom pruanja lekarske pomoi ima svest o tome da oigledno postupa pro-
tivno pravilima medicinske nauke i struke. Takoe umiljaj mora da obu-
hvati i svest da se pri pruanju medicinske pomoi i nege ili pri vrenju dru-
ge zdravstvene delatnosti postupa oigledno suprotno pravilima medicinske
struke i vetine i da usled toga moe doi do pogoranja zdravstvenog sta-
nja nekog lica, a on to hoe ili na to pristaje. To se odnosi na sve oblike ne-
savesnog postupanja lekara, dakle i pri primeni nepodobnog sredstva, nepo-
dobnog naina leenja ili neprimenjivanja odgovarajuih higijenskih mera.
Kazna za nesavesno pruanje lekarske pomoi zbog koga je nastupilo
pogoranje zdrastvenog stanja nekog lica razliita je u pojedinim krivinim
zakonodavstvima zemalja koje su predmet ove analize. Tako e se prema
Krivinom zakoniku Republike Srbije, lekar koji oigledno nesavesno postu-
pa i time prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica, kazniti za-
202 Strani pravni ivot 2/2009
tvorom od tri meseca do tri godine.
17
Drugi zdravstveni radnik koji pri pru-
anju medicinske pomoi ili nege ili pri vrenju druge zdravstvene delatno-
sti oigledno nesavesno postupa i pri tome, takoe prouzrokuje pogoranje
zdravstvenog stanja nekog lica, kaznie se istom kaznom kao i lekar prili-
kom nesavesnog pruanja lekarske pomoi.
18
Prema Kaznenom zakonu Republike Hrvatske ...doktor medicine ili
doktor stomatologije koji obavljajui svoju djelatnost ne primijeni mjere za
zatitu bolesnika prema pravilima medicinske struke, ili primijeni oito ne-
podobno sredstvo ili nain lijeenja, ili uopte nesavjesno postupa, pa zbog
toga prouzroi pogoranje bolesti ili naruenje zdravlja neke osobe, kaznit
e se novanom kaznom ili kaznom zatvora do dvije godine. Istom kaznom
kaznie se i .. zdravstveni djelatnik koji obavljajui svoju djelatnost ne pri-
mijeni mjere za zatitu bolesnika ili ne postupa prema pravilima svoje stru-
ke, ili obavlja zdravstvenu djelatnost u prostoru za koji nema propisano odo-
brenje za rad, ili uopte nesavjesno postupa, pa zbog toga prouzroi pogor-
anje bolesti ili naruenje zdravlja neke osobe.
19
Zanimljivo je da je Kazne-
nim zakonom Hrvatske predviena i mogunost izricinja novane kazne za
ovo krivino delo, dok je novana kazna za isto delo u drugim zakonodav-
stvima predviena samo u sluaju da je delo uinjeno iz nehata.
Krivini zakonik Republike Crne Gore za nesavesno pruanje lekarske
pomoi usled ega je dolo do pogoranja zdravstvenog stanja nekog lica
propisuje kaznu u trajanju od tri meseca do tri godine, kao i istovetnu kaznu
za drugog zdravstvenog radnika.
20
Krivini zakon Republike Srpske propisuje kaznu zatvora do tri godine
kako za lekara koji nesavesnim leenjem prouzrokuje znatno pogoranje
zdrastvenog stanja nekog lica, tako za isto delo i istovetnu kaznu i za dru-
go lice (misli se na drugog zdravstvenog radnika koji nije lekar).
21
17
Stav 1 lana 251 Krivinog zakonika Republike Srbije, Slubeni glasnik R. Srbi-
je, broj 85/05
18
Stav 2 lana 251 Krivinog zakonika Republike Srbije
19
Stav 1 i 2 lana 240 Kaznenog zakona Republike Hrvatske, Narodne novine 1998.
20
Stav 1 i 2 lana 290 Krivinog zakonika Republike CrneGore, Slubeni list Crne
Gore, broj70/03, 13/04, 47/06 i 40/08
21
Stav 1 i 2 lana 2214 Krivinog zakona Republike Srpske, Slubeni glasnik Repu-
blike Srpske, broj 49/03
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 203
I najzad, Krivini zakon Federacije BiH propisuje istovetnu kaznu zatvo-
ra kao i zakon Republike Srpske u trajanju do tri godine za nesavesno leenje
usled ega je nastupilo pogoranje zdravstvenog stanja neke osobe i to kako
za lekara, tako i za drugog lice.
22
Pretpostavka za izvrernje ovog krivinog dela je da je u prethodnim slu-
ajevima lekar (ili drugi zdravstveni radnik) postupao oigledno nesavesno.
S druge strane, ukoliko je pri pruanju lekarske pomoi lekar (odnosno
drugo lice odnosno drugi zdravstveni radnik pri pruanju medicinske pomo-
i, nege ili pri vrenju druge zdravstvene delatnosti koja nije lekarska pomo),
delo uinio iz nehata, uinilac e se blae kazniti. Zanimljivo je da je prema
svim krivinim zakonodavstvima zemalja koje su predmet ove analize zapre-
ena istovetna kazna, tj. novana kazna ili zatvor do jedne godine.
Svako od navednih krivinih zakonodavstava predvideo je i tee oblike
ovog krivinog dela koji su kao takvi kvalifikovani usled teih posledica koje
je navedeno postupanje izazvalo. Pri tome su u nekim zakonicima odnosno za-
konima ovi tei oblici propisani istim lanom kao i osnovni oblik, dok je kod
drugih, tei oblik predvien posebnim lanovima. Takoe postoji razlika i u
gradiranju teih posledica zbog ega se krivino delo nesavesnog leenja kla-
sifikuje kao tei oblik.
Tako se prema Krivinom zakoniku Republike Srbije kao tei oblik kri-
vinog dela smatra sluaj u kome je dolo do teke telesne povrede, tekog na-
ruavanja zdravlja ili je nasutpila smrt (odnosi se na jedno ili vie lica). Ukoli-
ko usled krivinog dela nesavesnog pruanja lekarske pomoi neko lice bude
teko telesno povreeno ili mu zdravlje bude teko narueno uinilac e se
kazniti zatvorom od jedne do osam godina, a ako je nastupila smrt jednog ili
vie lica, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
S druge strane. ukoliko je krivino delo nesavesnog pruanja lekarske po-
moi uinjeno iz nehata uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine, ako je
to delo dovelo do teke telesne povrede nekog lica ili mu je zdravlje teko na-
rueno, odnosno od jedne do osam godina, ako je usled ovog dela, nastupila
smrt.
Vredi napomenuti da je ovaj tei oblik svstan u poseban lan Krivinog
zakonika pod nazivom:Teka dela protiv zdravlja ljudi.
23
22
Stav 1 i 2 lana 229 Krivinog zakona Federacije BIH, Slubene novine Federa-
cije BiH, broj 36/03
23
lan 259 Krivinog zakonika Republike Srbije
204 Strani pravni ivot 2/2009
I prema Kaznenom zakonu Republike Hrvatske tei oblici krivinog de-
la nesavesnog leenja svstani su u poseban lan pod nazivom: Teka kazne-
na djela protiv zdravlja ljudi.
24
Kao tei oblik ovog dela kvalifikovano je ne-
savesno leenje usled ega je prouzroena teka tjelesna ozlijeda neke oso-
be ili joj je zdravlje teko narueno ili postojea bolest znatno pogorana,
pa je za te sluajeve za poiniocu propisana kazna zatvora od jedne do osam
godina. Ukoliko je usled nesavesnog leenja prouzroena smrt jedne ili vi-
e osoba, poinitelj e se kazniti kaznom zatvora od tri do deset godina.
Za krivino delo nesavesnog leenja koje je uinjeno iz nehata, Kazne-
nim zakonom Hrvatske propisana je kazna u trajanju od est meseci do pet
godina ukoliko je kao psledica prouzrokovana teka telesna povreda nekog
lica ili joj je zdravlje teko narueno, odnosno postojea bolest znatno pogor-
ana, dok je za sluaj smrti jednog ili vie lica predviena kazna u trajanju
od 1 godine do 8. godina.
25
I u Krivinom zakonu Crne Gore propisani su tei oblici krivinog dela
Nesavjesno pruanje ljekarske pomoi i to u posebnom lanu pod nazi-
vom: Teka djela protiv zdravlja ljudi.
26
U tom smislu, kao tei oblik kri-
vinog dela nesavesnog pruanja lekarske pomoi smatra se ono delo koje
kao posledicu nesavesnog leenja prouzrokuje za neko lice teku telesnu po-
vredu ili mu zdravlje bude teko narueno. U tom sluaju uinilac e se ka-
zniti zatvorom od jedne do osam godina, odnosno ukoliko kao posledica
ovog krivinog dela nastupi smrt jednog ili vie lica, uinilac e se kazniti
zatvorom od dvije do dvanaest godina. Kada je u pitanju nehat i ovaj kri-
vini zakon propisuje blau kaznu koja moe da se kree do etiri godine za-
tvora ukoliko neko lice bude teko telesno povreeno ili mu zdravlja bude
teko narueno, sve od jedne do osam godina zatvora ukoliko je usled nesa-
vesnog leenja usled nehata nastupila kao posledica smrt nekog lica.
Prema Krivinom zakonu Republike Srpske tei oblici krivinog dela
nesavesnog leenja nisu sankcionisani u posebnom lanu, ve u istom lanu
u kome je predvieno osnovni oblik toga dela.Tako je predviena kazna za-
tvora od jedne do osam godina za uinioca, ukoliko je usled nesavesnog le-
enja nastupila teka telesna povreda ili teko naruavanje zdravlja jednog
ili vie lica, odnosno kazna zatvora od dve do dvanaest godina za uinioca,
24
lan 249 Kaznenog zakona Republike Hrvatske
25
Stav 3 lana 24o Kaznenog zakona Republike Hrvatske.
26
lan 302 Krivinog zakona Crne Gore
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 205
ukoliko je kao posledica nastupila smrt jednog ili vie lica
27
. Kada je u pita-
nju nehatno izvrenje ovog krivinog dela ukoliko je kao posledica nastala
teka telesna povreda za uinioca je propisana kazna do tri godine zatvora,
a ukoliko je nastupila smrt jednog ili vie lica kazna od jedne do osam godi-
na zatvora.
I najzad, kada je u pitanju tei oblik krivinog dela nesavesnog leenja
po odredbama Kaznenog zakona Federacije BiH i u tom zakonu su tei ob-
lici predvieni posebnim lanom pod nazivom:Teka krivina dela protiv
zdravlja ljudi.
28
Tim lanom propisano je da ukoliko je usled krivinog de-
la nesavesnog leenja nastaala teka tjelesna ozljeda neke osobe ili je zdra-
vlje teko narueno ili je postojea bolest znatno pogorana uinilac e se
kazniti zatvorom od jedne do osam godine, a ukoliko je prouzrokovana
smrt jedne ili vie osoba zatvorom od jedne do dvanaest godina. Ako je kri-
vino delo nesavesnog leenja nastalo kao posledica nehata uinioca, on e
se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina ako je kao posledica ta-
kvog leenja prouzrokovana teka telesna povreda nekog lica ili joj je teko
narueno zdravlje, odnosno postojea bolest znatno pogorana, odnosno ka-
znom od jedne do osam godina zatvora ukoliko je kao posledica nastupila
smrt jednog ili vie lica.
U svim navedenim sluajevima teeg oblika krivinog dela nesavesnog
postupanja lekara prilikom leenja, re je o delima kvalifikovanim teom po-
sledicom to znai da je kod njihovog izvrenja nastupila posledica koja je
po intenzitetu jaa od one koja ulazi u obeleje bia krivinog dela ili je uz
osnovnu posledicu nastupila i neka druga posledica. To dalje znai da posto-
ji uzrona veza izmeu izvrenja krivinog dela nesavesnog postupanja le-
kara i nastupanja tee posledice (teke telesne posledice, i teko naruernog
zdravlja, odnosno smrti jedog ili vie lica), tj. veza izmeu radnje i posledi-
ce.
4. UTVRIVANJE ODGOVORNOSTI
Kao to se moglo zakljuiti iz prethodne analize, postoje razliiti oblici
nesavesnog postupanja lekara u pruanju lekarske pomoi. Oni se, sastoje u
nepridravanju usvojenih medicinskih pravila i uobiajene prakse u leenju
27
Stav 2 i 3 lana 214 Krivinog zakona Republike Srpske.
28
lan 240 Kaznenog zakona Federacije BiH
206 Strani pravni ivot 2/2009
ljudi, primeni nepodobnih sredstava pri leenju ljudi, neprimenjivanju od-
govarajuih higijenskih mera, ali i itavom nizu drugih oblika oigledno
nesavesnog postupanja. Dijapazon tih moguih postupaka nesavesnog
pruanja lekarske pomoi je veoma irok i po tom osnovu lekar moe kri-
vino odgovarati za veoma razliite oblike nesavesnog pruanja lekarske
pomoi. S obzirom da zakonom nisu propisani svi oblici nesavesnog pru-
anja lekarske pomoi, to u praksi utvrivanja krivine odgovornosti le-
kara moe izazvati odreene tekoe. Ali ako se uzme u obzir injenica
da je ivot bogatiji i raznovrsniji od svakog zakona, i da slini problemi
postoje i kod inkriminacije drugih krivinih dela, onda se moemo manje
vie uspeno suoiti sa ovim problemom. Naime, sluajevi nesavesnog
pruanja lekarske pomoi, i pored svog bogatstva moguih pojavnih ob-
lika ne predstavljaju nepremostivu prepreku za podvoenje tih sluajeva
pod ovo krivino delo.
Meutim, u praksi utvrivanja krivine odgovornosti lekara javljaju
se i druge tekoe, koje, na alost, ponekad mogu da relativizuju ili ak
iskljue njihovu odgovornost.
Kao to je istaknuto da bi postojalo krivino delo nesavesnog prua-
nja lekarske pomoi mora se utvrditi uzrona veza izmeu nesavesne rad-
nje lekara u pruanju lekarske pomoi i pogoranja zdravstvenog stanja
lica kome je ta pomo ukazana. Naglasak je, dakle, na posledice koje na-
staju ovim krivinim delom i sastoje se od pogoranja zdravstvenog sta-
nja lica kome je pomo ukazana. Da bi moglo da se govori o krivinoj od-
govornosti lekara potrebno je najpre utvrditi ta se podrazumeva pod po-
goranjem zdravstvenog stanja. Zdravstveno stanje je pogorano ukoliko
je uspeh leenja slab, ukoliko je vreme potrebno za ozdravljenje nepo-
trebno produeno, odnosno ukoliko je zdravstveno stanje leenog lica ne-
povoljnije u odnosu na momenat kada je tom licu zapoeto pruanje le-
karske pomoi. I dok je faktiko stanje lica kome je ukazivana lekarska
pomo moguno relativno lake utvrditi, problemi nastaju kada elimo da
ustanovimo prave uzroke koji su doveli do pogoranja njegovog zdrav-
stvenog stanja.
Naime, i pored najsavesnijeg angaovanja lekara i preduzetih mera
ispitivanja, nije uvek moguno blagovremeno postaviti tanu dijagnozu
bolesti. Postoji klinika slika, odnosno simptomi koji su (npr. posebno
kod infektivnih bolesti), veoma slini ili ak identini. S druge strane, ta-
koe postoje odreene bolesti koji se manifestuju na atipian nain, pa i
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 207
iskusan lekar moe doi do pogrene dijagnoze, pa samim tim i do pogre-
nog leenja. Postavljaju se pitanja koja se ne tiu samo krivine odgovor-
nosti lekara, nego zadiru i u pitanje odnosa lekara prema poslu kojim se
bavi. Ta etika pitanja ili dileme ne oslobaaju lekara od odgovornosti
zbog pogoranja zdravstvenog stanja lica kome se prua lekarska pomo.
Meutim, moe se desiti, i deava se u praksi, da je ponekad bolje posta-
viti i pogrenu dijagnozu, nego dopustiti nekome da umre ne preduzima-
jui nikakve mere. Zato je u praksi veoma teko ustanoviti da li je pogor-
ano zdravstveno stanje lica kome je pruena lekarska pomo bolje ili go-
re nego da mu nije uopte ukazana pomo. Zakon istina postavlja grani-
cu i propisuje da je pri utvrivanju dijagnoze ili leenja lekar morao oi-
gledno nesavesno postupati da bi bio krivino odgovoran. Ali utvrivanje
ovog stepena nesavesnosti je veoma teko, uzimajui u obzir opte stanje
bolesnika, vreme koje je stajalo na raspolaganju da bi se utvdila tana di-
jagnoza bolesti, dostupnost poptrebne dokumentacije i itav niz drugih
okolnosti koje su uticale na intervenciju lekara koja je dovela do pogora-
nog zdravstvenog stanja lica kome je ukazana lekarska pomo. Neretko
je potrebno zbog toga vriti vetaenja koje ne moraju uvek biti apsolut-
no pouzdana. Ovo i zbog toga to se lekar pri pruanju lekarske pomoi
nije rukovodio, ili nije imao vremena da primeni postupke koji su u skla-
du sa postojeom praksom. S druge strane, iako je lekar postupao oi-
gledno nesavesno, pogoranje moe da nastupi ne zbog takvog delovanja
lekara, nego iz sasvim drugih razloga (npr. neke druge skrivene bolesti
i sl.). A moe da se dogodi da je pogoranje zdravstvenog stanja nastupi-
lo delimino usled nesavesnog postupanja lekara, a delom usled nekih
drugih razloga na koje nije moglo u potpunosti da utie pogrena dijag-
noza, odnosno leenje. Veoma je teko utvrditi kolika je mera uticaja ne-
savesnog postupka lekara, a kolika drugih okolnosti. Sve ove i druge
okolnosti treba dokazivati i dokazati da bi se utvrdila krivinopravna od-
govornost lekara za nesavesno pruanje lekarske pomoi.
Takoe nije uvek mogue odvojiti krivinu od graansko pravne, od-
nosno imovinske odgovornosti lekara za pogoranje zdravstvenog stanja
lica kome je ukazana medicinska pomo. Ovo posebno i zbog toga to
teta nastala pogoranjem zdravstvenog stanja ne mora biti i nije uvek po-
sledica injenja, tj. pogrenih postupaka lekara, nego i neinjenja, odno-
sno proputanja odreene radnje ili postupka koji je bio duan da predu-
zme, ali je lekar ili odbio ili je neku radnju preduzeo, ali neblagovremeno.
208 Strani pravni ivot 2/2009
I u ovim sluajevima treba precizno utvrditi kakve ili kolike su posledice
nastale usled proputanja neke radnje, odnosno zakanjenja. A to je bitno
utvrditi da bi se utvrdio stepen graansko pravne, pa i krivine odgovor-
nosti lekara. Opet se mora traiti miljenje lekara, ovoga puta kao veta-
ka, koji bi po pravilu trebao da da objektivan nalaz i miljenje. Da li je to
tako. Najee jeste, ali ima i sluajeva lekarske (lane) solidarnosti, ko-
ja ne mora biti rezultat zle namere, ali moe biti subjektivna. Iako to pre-
vazilazi okvire prava, ipak je i to pravno pitanje, jer sudija mora podjed-
naka da ceni sve dokaze, pa i nalaz vetaka-lekara, pa tek na osnovu sve-
ga da donese presudu.
Da bi bio krivino odgovoran za oigledno nesavesno pruanje lekar-
ske pomoi, lekar mora da prekri utvrena pravila medicinske nauke i
struke na taj nain to ta pravila nee primenjivati ili usled njihovog ne-
poznavanja ili prostim njihovim nepridravanjem. Pri tome, moe se de-
siti da lekar ne primenjuje neke oprobane metode jer su se one pokazale
kao nedelotvorne, pa je pacijent pristao na primenu nekih drugih, neistra-
enih metoda. Koliko god je primena eksperimentisanja, etiko pitanje,
toliko je i pravno, odnosno pitanje odgovornosti, jer je eksperiment zabra-
njen (ili dozvoljen u tano utvrenim sluajevima), pa ak i u sluaju pri-
stanka obolelog lica. Iako lekar nije odgovoran za nemo medicinske na-
uke i vetine, ipak je on odgovoran za primenu onih metoda i postupaka
koji nisu potvreni u praksi leenja, pa je samim tim i odgovoran za po-
sledice koje nastanu primenom tih metoda i postupaka.
Takoe se deava da se lekar upusti u neku intervenciju ili primeni
uobiajeni postupak u dijagnostikovanju ili leenju, ali on sam nije spo-
soban, nema potrebno znanje za to. Postavlja se takoe pitanje da li je u
odreenim okolnostima (kad nije bilo drugog strunjaka) trebao da se
upusti u takav zahvat ili je trebao da prepusti obolelog njegovoj sudbini.
Ako je zbog toga nastalo pogoranje zdravstvenog stanja iako je oigled-
no nesavesno postupao, da li lekar treba da odgovara, ako se moglo do-
goditi da oboleli ne preivi. Opet je stvar vetaenja koje treba da dokae
da li su posledice nastale usled nestrune i neadekvatne intervencije ma-
nje ili vee u odnosu na situaciju u kojoj lekar nije uopte intervenisao.
Potekoa u utvrivanju krivine odgovornosti moe nastati i usled
pogrene odluke u izboru naina leenja. Naime, iako se pruanje lekar-
ske pomoi vri na osnovu i u skladu sa aktuelnim stanjem nauke, aktu-
elnim saznanjima, ipak postoji i sloboda lekara u pogledu naina leenja.
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 209
U suprotnom, kruto pridravanje i robovanje odreenim postupcima, bez
voenja rauna, o optem stanju ili specifinom zdravstvenom stanju lica
kome se prua pomo, vodilo bi ka stagniranju i onemoguavanju napret-
ka nauke, na raun ablona, to bi u krajnjem sluaju tetilo licu kome se
prua pomo. Opet je faktiko pitanje da li je izabrani nain leenja do-
veo do pogoranja zdravstvenog stanja konkretnog lica, ili bi drugi nain
bio bolji, ali bi mogao biti i gori za zdravlje lica kome je pruena lekar-
ska pomo.
Kada se radi o oiglednoj omaci i to mora da se utvrdi. To je postu-
panje prilikom pruanja lekarske pomoi koje odstupa od postupanja jed-
nog proseno savesnog i proseno edukovanog lekara. Ta prosenost se
manifestuje u postupcima koji su uobiajeni i na nivou znaja koji su u ran-
gu jednog proseno obavetenog i edukovanog lekara koji prati savreme-
na dostignua medicinske nauke i prakse koje on crpi iz udbenika, nau-
e i strune literature, itd.
Utvrivanje krivine odgovornosti lekara moe komplikovati i situa-
cija ukoliko lekar greku koja je posledica grube nemarnosti odnosno oi-
gledno nesavesnog postupanja lekara iz sujete (nee da prizna da je po-
greio) ili iz straha od pogreke preuti injenicu odnosno postupak koji
je od znaaja za pogoranje zdravstvenog stanja lica kome je ukazana me-
dicinska pomo. I umesto da ukae pomo, lekar prikrije svoj propust, pa
je u postupku dokazivanja krivice odnosno krivine odgovornosti lekara
teko utvrditi, odnosno personalizovati njegovu krivicu (ostavi se pred-
met u telu pacijenta prilikom operacije, pa se ne zna ija je to greka). To
je pitanje pojedinane odgovornosti lekara za propuste u timskom radu.
Ko je od lekara raznih specijalnosti iz toga tima kriv, nije uvek lako utvr-
diti u situaciji kada su timski radili. Da li je pogreeno, ko je pogreio i u
kojoj fazi postupka, pitanja su na koja nije uvek lako odgovoriti. Da li je
odgovoran samo neposredni izvrilac ili je njegova greka nastala usled
prethodnog neadekvatnog postupka drugog lekara ili zdravstvenog radni-
ka. Ovde se moe raditi o odgovornosti usled nevrenja nadzora rukovo-
dioca tima koji vri odreeni medicinski zahvat. Iako je lekar samostalan
u obavljanju svog posla, na dananjem stepenu razvoja medicinske nauke
i prakse, taj rad sve vie poprima karakteristike ekipnog rada. Ovo se po-
sebno odnosi na veoma kompleksne, pa i komplikovane metode dijagno-
stikovanja, kao i terapije gde se trai udeo razliitih specijalnosti koji
omoguaavaju pravilno postavljanje dijagnoze i leenja.
210 Strani pravni ivot 2/2009
Potekoa u utvrivanju krivine odgovornosti moe nastati i kada se
neophodne higijenske mere ne primenjuju, a neophodne su po pravilima
medicinske struke ili uobiajene medicinske prakse. Jo tee je utvrditi
krivino delo nesavesnog postupanja lekara ili drugog zdravstvenog rad-
nika koji je, istina primenio odreenu higijensku meru, ali ona po obimu
ili nainu primene nije bila adekvatna, odnosno nije odgovarala standar-
dima koje zahtevaju pravila medicinske nauke. Za postojanje nije od zna-
aja da li je to uinjeno u postupku pregleda lica, preduzimanja lekarske
intervencije ili tokom leenja, a nastupi tetna posledica, npr. sepsa!
Oigledno grubo zanemarivanje lekarske dunosti je i u sluajevima
kada lekar ne izvri pregled potpuno i usled toga odredi pogrenu dijag-
nozu. To e biti sluaj i ako ne preduzme neophodne i obavezne medicin-
ske mere (analiza krvi, merenje krvnog pritiska, test na alerginost) ili
ako ne kontrolie zdravstveno stanje bolesnika posle tee hiruke inter-
vencije, kao i u sluaju da ne daje potrebna uputstva medicinskom oso-
blju u pogledu nege pacijenta.
Bilo je sluajeva da lekar primenjuje postupke i sredstva koji se ne
mogu smatrati apsolutno podobnim u datom sluaju. Takoe, u postupku
utvrivanja krivine odgovornosti lekara treba utvrditi da li je trebalo pri-
meniti postupak koji se ne zasniva na velikom broju sluajeva u praksi u
leenju odgovarajuih bolesti, a zbog hitnosti ili teine bolesti je prime-
njen. Da bi se moglo ovo podvesti pod krivino delo nesavesnog leenja,
lekar mora postupati oigledno protivno pravilima medicinske struke, od-
nosno mora grubo zanemariti pravila medicinske nauke i struke. Oigled-
no nije lako uoiti, odnosno u momentu pruanja pomoi utvrditi tetnost
ili nesvsishodnost tih postupaka, jer njihova svsishodnost i medicinska
vrednost nije jo utvrena, pogotovo nije nauno verifikovana. Utvriva-
nje odgovornosti lekara za nesavesno leenje i pogoranje zdravlja odre-
enog lica usled primene nekog postupka koji jo nije verifikovan u pot-
punosti u praksi jo vie moe da komplikuje teka bolest konkretnog li-
ca kod koga su se dotadanji naini leenja pokazali neefikasnim. Fakti-
ko je pitanje da li se u konkretnom sluaju primenjeni nain leenja, od-
nosno primenjeno sredstvo leenja mogu smatrati oigledno nepodob-
nim. To zavisi od odgovarajuih pravila medicinske struke i prakse, kao
i od prirode bolesti, stanja bolesnika, osnovanosti uverenja lekara da pri-
menjeni metod ili sredstvo ne mogu biti tetni po zdravlje pacijenta i dr.
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 211
Pristanak obolelog lica da se podvrgne rizinom medicinskom tret-
manu ne iskljuuje krivicu lekara za nesavesno postupanje u pruanju le-
karske pomoi, bez obzira na njegove dobre namere. I suroptno, ako je
neophodan pristanak obolelog a on taj pristanak nije dao iako se radilo o
rizinom metodu, a pruanje pomoi je bilo efikasno, nee postojati kri-
vino delo. Moe se raditi o prekraju koji je uinjen u proceduri prua-
nja lekarske pomoi, pa se zbog neprimenjivanja utvrene procedura mo-
e odgovarati prekrajno, ali ne i krivino.
Postavlja se jo jedno pitanje koje je od znaaja za utvrivanje krivi-
ne odgovornosti lekara za nesavesno leenje. Naime, to pitanje treda da
prui odgovor da li se pod leenjem podrazumevaju i postupci koji u
uem smislu ne spadaju u pruanje lekarske pomoi. Tu se pre svega mi-
sli ne na medicinske zahvate koji se obavljaju iz zdravstvenih razloga, ne-
go pre svega iz estetskih. S obzirom na mogue posledice koje iz takvih
zahvata mogu da proizau, i ove radnje koje lekar preduzima, posebno s
obzirom na njihovu sve masovniju primenu, treba svstati, po naem mi-
ljenju u pruanje lekarske pomoi.
Rezime
Krivino delo nesavesnog pruanja lekarske pomoiprecizno i na pri-
blino isti nain je definisano u krivinim zakonodavstvima zemalja koje
su bile predmet ove komparativno-pravne analize. To se odnosi kako na
radnju izvrenja ovog krivinog dela, tako i na izvrioce. I u pogledu te-
ih, kvalifikovanih oblika nesavesnog pruanja lekarske pomoi koje su
karakteristine po posledicama (nastupanje tekih telesnih povreda, naru-
avanja zdravlja ili pogoranja postojee bolesti, ili nastupanje smrti jed-
nog ili vie lica) nema znaajnijih razlika u zakonodavstvima zemalja ko-
je na slian nain odreuju te posledice. Kada je u pitanju nesavesno le-
enje koje je posledica umiljaja ili nehata u zakonodavstva Srbije, Hr-
vatske, Crne Gore, Republike Srpske i federacije BiH gotovo na istove-
tan nain tretiraju odgovornost u jednom i u drugom sluaju. I najzad, ka-
da je re o odmeravanju kazni kako za osnovni oblik ovog krivinog de-
la, tako i za njegove kvalifikovane oblike, nema znaajnijih odstupanja u
krivinim zakonodavstvima ovih zemalja.
Dakle, kada je re o teorijsko-pravnim pretpostavkama, nema poseb-
nih potekoa u kvalifikovanju krivinog dela nesavesnog pruanja lekar-
212 Strani pravni ivot 2/2009
ske pomoi. Meutim, prilikom utvrivanja krivinopravne odgovornosti
lekara za nesavesno postupanje, odnosno pruanje lekarske pomoi, mo-
gu nastati brojne tekoe. One, mogu biti izazvane razliitim razlozima,
poev od neinjenja, odnosno proputanja odreenih radnji koje je lekar
bio duan da preduzme, pa do pruanja neadekvatne lekarske pomoi ko-
ja se moe manifestovati na razliite naine.
Upravo pri analizi vrenja tih radnji injenja odnosno neinjenja mo-
ra se pri utvrivanju krivine odgovrnosti postupati sa naroitim opre-
zom. Naime, razlozi koji su rukovodili lekara da pri pruanju lekarske po-
moi u konkretnom sluaju odstupi od uobiajenih metoda i postupaka,
pri emu je dolo do pogoranja zdravlja odreenog lica, mogu da dove-
du do iskljuenja krivine odgovornosti. S druge strane, praksa je poka-
zala da bi striktno postupanje lekara po odreenim pravilima medicinske
struke i nauke u svakom sluaju, moglo da dovede do pogoranja zdrav-
stvenog stanja nekog lica, pa se i u ovakvim sluajevima moe postaviti
pitanje odgovornosti lekara. Drugim reima, postavlja se pitanje da li je u
konkretnom sluaju (odstupajui od uobiajene prakse) lekar neadekvat-
no postupio s obzirom na specifino stanje zdrvalja konkretnog lica.
Zato navedeni i drugi sluajevi upuuju na zakljuak da je ponekad
veoma teko razluiti nesavesno postupanje lekara, od onog koje se vri
prema pravilima medicinske struke i nauke. Takoe je, radi utvrivanja
krivine odgovornosti lekara, neophodno precizno utvrditi kauzalnu vezu
izmeu posledica pogoranog zdravstvenog stanja nekog lica i konkretne
radnje lekara pri pruanju lekarske pomoi. Zbog svega navedenog i sud-
ska praksa u zemljama koje su predmet ove analize je veoma razliita.
Meutim to je posebno pitanje koje takoe moe biti interesantno za jed-
nu uporednopravnu analizu.
Zdravlje je kategorija koja je znaajna i sa aspekta pojedinca i sa sta-
novita drutva. Zato se ono mora tititi na razliite naine, pa i propisi-
vanjem krivine odgovornosti za nesavesno pruanje lekarske pomoi.
Ali postojanje nesavesnog leenja i stepen nesavesnosti mora se precizno
utvrditi i definisati. Da bi se to postiglo mora se u svakom konkretnom
sluaju pristupiti krajnje odgovorno i temeljito. Ovo kako radi zatite
zdravlja lica kome se lekarska pomo ukazuje, tako i radi zatite lekara
koji moe biti pozvan na krivinu odgovornost, a da za to ne postoje va-
ljani razlozi.
Danica Stepi KRIVINA ODGOVORNOST LEKARA ZA NESAVESNO... 213
Danica Stepi
Senior Judges Assistant
Second Municipal Court in Belgrade
CRIMINAL RESPONSIBILITY OF MEDICAL
PRACTITIONERS FOR NEGLIGENT PROVISION
OF MEDICAL ASSISTANCE A COMPARATIVE
ANALYSIS OF THE CRIMINAL LEGISLATION
OF THE SOUTHEAST EUROPEAN COUNTRIES
In this essay the author gives an overview and an analysis of the crimi-
nal law provisions related to the medical mistakes and medical malpractice
in the territory of the countries of the South East Europe. The author com-
pares the Serbian legal norms in this field with the related legal norms in
Croatia, Montenegro and Republika Srpska.
Keywords: negligent provision of medical assistance, criminal law, So-
utheast Europe, comparative law
214 Strani pravni ivot 2/2009