Blavatsky - Tajna Doktrina 2

Biblioteka
JAgarta-
Urednik:
Aleksandar Dramianin
5 T. 'BCavacka
TAJNA
DOKTRINA
Sinteza nauke,
reCigije i fiCozofije
TOM II
Jkntropogeneza
Prevod:
Goran Boji
Aleksandar Dramianin
ME T AP HY S I C A
Beograd,
2007.
Naslov originala:
H. P. Blavatsky
T H E SECRET D OC T R I N E
THE SYNTHESIS OF
SCIENCE, RELI GI ON, AND PHILOSOPHV
V O L . I I - ANTHROPOGENESIS
Copyright 2007. za srpsko j eziko podruje
METAPHVSI CA
Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja zadrava izdava.
i
Ovo delo
posveujem svim pravim teozofima
u svim zemljama
i u svakoj rasi,
jer oni su ga prizvah, i za njih je zabeleeno.
'H sîTi 5i6ax'n OUK e^T], a?^?â xoX) 7te|i(|)avT6q ]xe.
Moj a nauka nije moja, ve Onoga koj i me je poslao.
(Jevandelje po Jovanu, VII, 16)
Savremena nauka insistira na uenju o evoluciji, na emu insisti-
raju i ljudski razum i "Tajna Doktrina", a istu ideju potvduju drevne
legende i mi tovi , pa ak i sama Biblija kada se ita izmeu redova.
Mi vidimo cvet koj i se polagano rascvetava iz pupoljka, a pupoljak
se razvija iz semena. Al i , odakle nastaje to seme, sa itavim svojim
predodreenim programom f i zi ki h preobraaja i nevi dl j i vi m, i
stoga duhovnim silama koje postepeno razvijaju njegov oblik, boju
i miris? Re evolucija govori sama za sebe. Zametak dananje ljud-
ske rase mora daje postojao ranije u roditeljima te rase, kao to je
seme, u kome lei skriven cvet od narednog leta, bilo razvijeno u
auri svog roditeljskog cveta; roditelj je moda bio malo drugaiji,
ali ipak drugaiji od svog budueg potomstva. Prepotopski preci da-
nanjih slonova i gutera bi l i su, moda, mamuti i pleziosaurusi; za-
to ne bi preci nae ljudske rase mogl i bi t i "divovi" iz Veda, Veluspe
i Knjige postanja'} Dok je oigledno besmisleno da se veruje kako
su se "preobraaji vrsta" odigrali u skladu sa nekim stroije materi-
j alistikim pogledima evolucionista, sasvim je prirodno da mislimo
kako je svaki gen, koj i je zapoeo sa mekucima, a zavrio kod o-
veka, preoblikovao svoje sopstvene, prvobitne i distinktivne, oblike.
Razotkrivena Izida, tom I, str. 153
/'i I
UVODNE NAPOMENE
O ARHAJ SKI M STANCAMAI ET I RI
PRAISTORIJSKA KONTI NENTA
"Facies todus Universi, guamvis infinitis modis variet,
manet tamen semper eadem. "
- SPINOZA
Stance iznete u ovoj knjizi, sa komentarima na njih, uzete su iz
istih Arhajskih zapisa kao i stance o Kosmogonij i u Knj i zi I. Pre-
vedene su koliko je to mogue doslovno; ali, neke od stanci bile su
isuvie nejasne da bi se razumele bez objanjenja. Otuda, kao to
sam uinila i u Knj i zi I, dok su one isprva saoptene u celosti takve
kakve jesu, kasnije je uzet stih po stih sa komentarima pri emu sam
pokuala da ih uinim jasnijim pomou reci dodatih u zagradama,
koje nagovetavaju potpunije objanjenje u komentaru.
to se tie evolucije oveanstva. Tajna Doktrina tvrdi da posto-
je t r i nova pravila, koja su u direktnoj suprotnosti sa savremenom
naukom kao, i sa trenutnim religioznim dogmama: ona ui (a) o isto-
vremenoj evoluciji sedam ljudskih grupa na sedam razliitih delova
nae planete, (b) o roenju astralnog ^XQ fizikog; astralno je bilo
model za fiziko i (c) daje ovek, u ovom Krugu, prethodio svim
sisarima - ukljuujui i ovekolike - u okviru ivotinjskog carstva.^
Vidi Postanje, pogl. I I , stih 19. Adam je stvoren u stihu 7, a u stihu 19 se
kae: "Od zemlje Gospod Bog stvori sve ivotinje kopnene i sve ptice ne-
beske; i dovede ih Adamu da vidi kako e ih ovaj nazvati." ovek je bio
TAJNA DOKTRI NA ANTROPOGENEZA
Tajna Doktrina nije jedina koja govori o prvobitnom OVEKU koj i
je roen istovremeno na sedam razliitih delova nae planete. U Her-
mesovom Boanskom Pimandeni* nalazimo tih Sedam prvobitnih lju-
di^ koj i evoluiraju iz Prirode i "Nebeskog oveka", u kolektivnom
smislu te reci, naime od Tvorakih Duhova; a u fragmentima hal-
dejskih tablica (koje je sakupio Dord Smit) u prvom stupcu Kutha
tablice spominju se sedam ljudskih bia sa licima gavranova (crni,
garav ten) koje su stvorili "(Sedam) vel ikih bogova". I l i , kao stoje
objanjeno u redovima 16 i 18:
Usred Zemlje oni porastoe i postadoe veliki... Sedam kralje-
va, braa iz iste porodice.
stvoren/ire ivotinja, jer su ivotinje koje se pominju u poglavlju I Postanja
ivotinje Zodijaka, a ovek, "muko i ensko", nije ovek, ve Jato Sefirot;
SIL E i l i Aneli, "nainjene na njegovu (Boju) sliku i pri l i ku". Adam, ovek,
nije nainjen na tu "sliku i priliku", niti se to tvrdi u Bibliji. tavie, drugi Adam
ezoterijski predstavlja sedmostrukost koja, opet, predstavlja sedam ljudi, tani-
je sedam grupa ljudi.
Jer prvi Adam - Kadmon - predstavlja sintezu deset Sefirot. Od njih, gornja
Trijada ostaje u Arhetipskom svetu kao budue "Trojstvo", dok sedam niih
Sefirot stvaraju ispoljeni materijalni svet; i to sedmorstvo je drugi Adam. Po-
stanje i tajna na kojoj je ono izgraeno, dolo je iz Egipta. "Bog" u poglavlju
I Postanja je Logos, a "Gospod Bog" drugog poglavlja je Tvoraki Elohim -
nize maci.
* uveni spis koji se prirpisuje Hermesu Trismegistosu objavljenje pod naslo-
vom Boanski pastir, u izdanju Metaphysica, Beograd, 2005. godine (nap. ured.)
Tako ree Pimander - "To je tajna skrivena do dana dananjeg. Poto se
priroda stopila sa nebeskim ovekom (Elohimom, i l i anijima) izrodila je
udo... Sedam ljudi, mukih i enskih (hermafroditi)..." prema prirodi Elo-
hima, koj i ih je projektovao. To je vrlo jasno, a opet, vidite tumaenja ak i
naih savremenih teologa, ljudi koji bi trebalo da budu intelektualni i ueni! U
Teolokim i filozofskim delima Hermesa Trismegistosa, Kristijan (?) Neopla-
tonist, delo koje je sakupio Don Dejvid ambers sa Orijel koleda, sa Oks-
forda, prevodilac se pita "na koga se mogu odnositi t i h sedam ljudi?'' On
problem reava zakljukom da, kako je "izvorna ovekova shema (Adam Ka-
dmon iz pogl. I Postanja) bila muko-enska, tih sedam ljudi mogu oznaa-
vati naredne patrijarhe koji su imenovani u Postanju..." Zaista teoloki nain
da se presee Gordijev vor.
10
'4 / .1
O arhajskim staricama i etiri praistorijska kontinenta
To su Sedam Kral j eva Edoma k oj i se pomi nj u u kabal i ; Prva Ra-
sa, koj a j e bi l a nesavrena, t j . roena pre nego st oj e nastala "ravno-
tea" (pol ova), i koj a je zato bi l a unitena {ohar, Sifrah Dzeniuta
Idra uta, La Kabbale str. 205).
"Sedam kraljeva, brae, pojavie se i zaee decu, 6.000 na bro-
' ju bese njihov narod {Hibert predavanja, str 372). Bog Nergas
(smrt) ih je unitio." "Kako ih je unitio?" "Dovodei u ravnoteu
one koj i jo nisu postojali."
(Sifrah Dzeniuta)
Kao rasa, oni su b i l i uniteni tako to su se ut opi l i u svoje sopstve-
no potomstvo (luenj em). To e rei , bespolna rasa rei nkami ral a se u
dv opol nu ( pot enci j al no) ; z at i m u androgi ne; pot om opet u pol nu,
kasni j u Treu Rasu (potpuni j e objanjenje v i di u dal j em tekstu). Da
su te tablice manje oteene, nalo bi se da one od reci do reci sadre
i st i izvetaj kakav j e iznet u dr evni m zapi si ma kao i kod Hermesa,
ako ne u pogl edu si t ni h detalja, a ono bar to se tie osnovni h inje-
ni ca j er Hermes j e u pr i l i noj mer i i zobl i en pogreni m pr evodom.
Sasvi m j e sugumo da j e tobonj a natpri rodnost t i h uenja, i ako
alegorijska, tako di j ametral no suprotna dos l ovni m tvrdnj ama iz Bi-
blije, ^ kao i kas ni j i m nauni m hipotezama, da e i zazvati uno po-
ri canj e. Me u t i m, okul t i s t i znaj u da predanj a ezoterij ske f i l ozof i j e
moraj u bi t i ona prava, naprosto zato to su naj loginij a i pomi r uj u sve
tekoe. Pored toga, i mamo egipatsku Knjigu Tota i Knjigu mrtvih,
indij ske Purane sa sedam Manua, kao i haldejsko-asirske tablice ko-
j e u s voj i m izvetaj ima pomi nj u sedam pr vobi t ni h l j udi , i l i Adama,
i me ije se pravo znaenje moe razj asni ti pomou kabale. Oni k oj i
znaj u bi l o ta o samot raki m mi steri j ama takoe e se pri set i t i daj e
zaj edniko i me Kabi r a bi l o "Svete Vatre", koj e su paljene na sedam
mesta na ostrvu Elektrija (Samotraka), i l i " Ka bi r roen od Svetog
L emnos a" (ostrvo posveeno Vulkanu).
Poto je danas potvreno da su haldejske tablice, koje saoptavaju alego-
rijski opis Stvaranja, Pad i Potop, ak i legendu o Vavilonjanskoj kuli, napisa-
ne "pre Mojsijevog doba" (vidi Smitov Haldejski izvetaj o Postanju, str 86),
kako se onda Petoknjije moe nazivati otkrivenjeml To je naprosto druga
verzija iste prie.
11
TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA
Prema Pindaru (vidi Filozofomena u Milerovom izdanju, str. 98),
taj Kabir, ije ime je u lemnoskim predanjima bilo Adamas, bio je
prvobitni ovek roen iz nedara Zemlje. On je bio Arhetip prvog mu-
karca u poretku raanja i bio je jedan od sedam autohtonih predaka
i l i roditelja oveanstva {ibid, str. 108). Ako se, dodavi toj injenici
podatak da su Samotraku kolonizovali Feniani, a pre njih tajanstve-
ni Pelazgi koj i su doli sa Istoka, prisetimo identinosti fenianskih,
haldejskih i izraelskih bogova iz misterija, bie lako da se otkrije
odakle je takoe doao zbrkani izvetaj o Noj evom potopu. Odne-
davno je postalo neporecivo da su Jevreji, koj i su svoje prvobitne
ideje o stvaranju dobili od Mojsija, a on ih je dobio od Egipana, sa-
stavili svoje Postanje i prvo kosmogonijsko predanje - kad su ih po-
novo napisali Ezra i drugi -prema haldejsko-akadskoj prii. Zato je
dovoljno da se ispitaju vavilonjanske i asirske klinaste tablice i drugi
natpisi da bi se u njima nalo, razbacano tu i tamo, ne samo izvor-
no znaenje imena Adam, Admi i l i Adami,'' ve i pria o stvarenju
sedam Adama i l i korena oveka, roenog od Majke Zemlje, fiziki,
a od Boanske Vatre roditelja, duhovno i l i astralno. Teko se moe
oekivati da asirolozi, koj i ne znaju ezoterijska uenja, obrate neku
veu panju na tajanstveni broj sedam, koj i se stalno vraa na va-
vilonjanskim valjcima, nego to su je obratili na njega kad su to isto
nali u biblijskom Postanju. Pa ipak je broj predakih duhova i nj i-
hovih sedam grupa ljudskog potomstva, uprkos tronom stanju frag-
menata, tamo isto tako jasan kao stoje iuPimanderu i kabalistikoj
Knjizi sakrivene tajne. U njoj j e Adam Kadmon DRVO Sefirot, a ta-
koe i "Drvo Poznanja Dobra i Zl a". A ta "7r/", kae stih 32, "imala
su oko sebe sedam kolona" i l i palata, sedam kreativnih Anela koj i
deluju u sferama sedam planeta na naoj Kugl i . Kao to je Adam
Kadmon grupno ime, tako je i sa imenom oveka Adama. Dord
Smit u svom Haldejskom izvetaju o postanju (str. 86) kae:
Re Adam, koja se u tim legendama koristi za prvo ljudsko bie,
oigledno nije pravo ime, ve samo termin Icoji se koristi za ove-
anstva. U Postanju, Adam izgleda kao pravo ime, ali se svakako
u odreenim pasusima koristi u istom smislu kao i asirska re.
Videti odeljak "Adam-Adami" u Delu II ovog toma.
12
m
O arhajskim stancama i etiri praistorijska kontinenta
tavie, ni prie o haldejskom i l i biblijskom potopu (prie o Ksi -
sutrusu i Noju) nisu zasnovane na sveoptem, pa ak ni na atlanti-
danskom potopu, koj i su zabeleeni u indijskoj alegoriji o Vaivasvata
Manuu. To su egzoterike alegorije zasnovane na ezoterijskim mi-
sterijama Samotrake. Ako su stariji Haldejci znali ezoterijsku istinu
sakrivenu u puranikim legendama, drugi narodi su znali samo za Sa-
motraku Misteriju i alegorizovali su je. Oni su je prilagodili svojim
astronomskim i antropolokim, tanije reeno, falikim predstavama.
Istorijskije poznato daje Samotraka u antici bila uvena po potopu
koj i je prekrio itavo to ostrvo i dosegao vrh najviih planina; do-
gaaj koj i se odigrao pre doba Argonauta. Ona je veoma brzo bila
preplavljena vodama Euksine, koja je do tog vremena smatrana je-
zerom.^ Al i , Jevreji su, tavie, imal i jo jednu legendu da na njoj
zasnuju svoju alegoriju: "potop", koj i je dananju pustinju Gobipo-
slednji put pretvorio u more, pre nekih 10 i l i 12 hiljada godina, stoje
mnogo "Noj a" i njihovih porodica odvelo na okolne planine. Poto
su vavilonjanski izvetaji danas rekonstruisani iz hiljada fragmenata
(samo je breuljak Kujundik krunisao L ajarova iskopavanja sa pre-
ko dvadeset hiljada odlomaka natpisa), dokazi koj i su ovde navede-
ni su relativno oskudni; ipak, i takvi kakvi su, oni potvruju gotovo
sva naa uenja, a, u najmanju ruku, sasvim sigurno t ri . To su:
(1) Daj e rasa koja je prva trebalo da ue u razmnoavanje bila
tamna rasa (Zalmat Gaguadi), koju oni zovu Adami i l i Tamna Ra-
sa, a daje Sarku i l i Svetla Rasa, shodno tome, kroz dugi period os-
tala ista.
(2) Da su Vavilonjani znali za dve glavne Rase u vreme Pada, a
da im je prethodila Rasa Bogova (eterikih dvojnika Pitrija). To je
miljenje ser H. Raulinsona {H. Rawlinson). Te "Rase" su naa Dru-
ga i Trea Korenska Rasa.
(3) Da su ti h sedam Bogova, od kojih je svaki stvorio jednog o-
veka, i l i grupu ljudi, bi l i "bogovi zatoeni i l i inkamirani". Ti bogovi
su bi l i : bog Zi; bog Ziku (plemeniti ivot. Vladar istote); bog Mir-
ku (plemenita kruna), "Spasitelj od smrti bogova" (kasnije) zatoen
i tvorac "Tamne Rase koj u su njegove ruke nai ni l e"; bog Libzu
5 ^T-
Vi di Plinije, 4, pogl. 12; Strabon, 10; Herodot, 7, pogl. 108; Pausanija 7,
pogl. 4, itd.
13
TAJNA DOKTRI NA * ANTROPOGENEZA
"mudri medu bogovima"; bog Nisi... i bog Suhab; i Hea i l i Sa, nji-
hova sinteza, bog mudrosti i Dubine, poistoveen sa Oanesom-Zma-
j em, u vreme pada, i nazvan (kolektivno) Demijurg i l i Tvorac (vi di
Haldejski izvetaj o Postanju, str 82).
To su dva takozvana "Stvaranja" u vavilonjanskim fragmentima, a u
Postanju, koje ih se dralo, nalazimo da su prva dva njegova poglavlja
razlikovana kao stvaranje Elohita i stvaranje Jehovita. Meutim, njihov
pravi poredak nije sauvan u Postanju, kao ni u bilo kom drugom eg-
zoterijskom izvetaju. Sad, ta dva "Stvaranja", prema okultnim uenji-
ma, odnose se na stvaranje prvobitnih sedam ljudi od strane predaka
(Pitrija, i l i Elohima), kao i na formiranje ljudskih grupa nakon pada.
Sve to emo u daljem tekstu ispitati u svetlu nauke i poredenja
koja smo i zvukl i iz svetih spisa svih drevnih naroda, ukljuujui i
Bibliju. U meuvremenu, pre nego to se vratimo na Antropogenezu
praistorijskih rasa, moda e kori sti ti da se saglasimo oko imena
koja emo dati kontinentima na kojima su etiri velike Rase, to su
prethodile naoj Adamovskoj rasi, bile roene, ivele i umrle. Posto-
ji veoma mnogo arhajskih i ezoterikih imena za njih, i ona variraju
u skladu sa j ezikom naroda koj i ih pominje u svojim letopisima i l i
svetim spisima. Ono o emu se u Vendidadu govori kao o Ai rj ani
Vaego (vi di Bund. 79, 12) gde je roen izvorni Zaratustra*", u pura-
nikoj literaturi se zove "Sveta Dvipa", "Planina Meru", boravite
Vinua, itd., itd., a u Tajnoj Doktri ni je naprosto imenovana kao ze-
mlja "Bogova" pod vlau njihovih vladara "Duhova Planeta".
Zato, zbog mogue, pa ak i vrlo verovatne zbrke koja bi mogla
nastati, smatramo daje pogodnije da za svaki od ta etiri kontinenta
0 kojima stalno govorimo izaberemo ime koje je bliskije obrazova-
nom itaocu. Otud predlaemo da prvi kontinent, bolje reeno prvu
terra firma* na kojoj su Prvu Rasu razvili njeni preci, zovemo:
Pod "izvornim" podrazumevamo "Amaspenda", zvanog "Zaratustra, gospod
i vladar Vara koga je Jima nainio u toj zemlji". Bilo je nekoliko Zaratustri i l i
Zertusta, sam Dabistan nabraja trinaest; ali svi su oni bili reinkarnacije prvog.
Poslednji Zaratustra bio je osniva Hrama Vatre Azareka i pisac dela o prvo-
bitnoj svetoj religiji Maga koju je unitio Aleksandar [Upuujemo itaoca na
delo Oprirodi dobra i zla (Fragmenti Zaratustrinog uenja), u izdanju Meta-
pliysica, Beograd, 2004. godine, (nap. ured).]
* L at. - vrsta zemlja (nap. prev.)
14
^^M
I. "Vena Sveta Zemlja".
Razlozi za ovo ime su sledei: za tu "Svetu Zeml j u" - o kojoj e-
mo kasnije vie rei - tvrdi se da nikad nije doivela sudbinu ostalih
kontinenata, jer je ona jedina ija je sudbina da traje od poetka do
kraja Manvantare u svakom Krugu. Ona je kolevka prvih ljudi i obi-
tavalite poslednjeg boanskog smrtnika, koj i je izabran kao Sita
za budue seme oveanstva. O toj tajanstvenoj i svetoj zemlji se
moe rei veoma malo, izuzev, moda, u skladu sa pesnikim iz-
razom u Komentarima, da na nju "budno motri Zvezda Sevemjaa,
od osvita do kraja sumraka "dana" VEL IKOG DAHA. ^
I I . "Hiperboreja" je ime koje emo izabrati za Drugi Kontinent,
zemlju koja je svoje obronke rasprostirala juno i sevemo od Sever-
nog Pola da bi primila Drugu Rasu, i koja je ukljuivala sve ono to
se danas naziva Sevemom Azij om. To ime su najstariji Grci dali da-
lekoj i tajanstvenoj oblasti, u koju je, po njihovom predanju, Apolon
"Hiperborejski" putovao svake godine. Astronomski, Apolon je, na-
ravno. Sunce, koje je, naputajui svoja helenska svetilita, uivalo
da svake godine poseuje tu daleku zemlju za koju se kae da u njoj
Sunce ne zalazi tokom itave polovine godine. Eyyuq Ya,p vuKx6q
XE Kal r\\xax6c^ ei ai K8X,8U9OI, kae stih iz Odiseje (X. 86)*
Al i , istorijski, i l i moda bolje etnoloki i geoloki gledano, zna-
enje ovog predanja je drugaije. Zemlja Hiperborejaca, zemlja ko-
ja se protezala s onu stranu Boreja, boga oluja i tajfuna ledenog
srca, koj i je uivao da vrsto spava na lancima planine Rifeus, nije
bila ni idealna zemlja, kao to nagaaju mitolozi, ni t i zemlja-sused
Skitije i Dunava.* To je bio pravi kontinent, dobroudna zemlja koja
u t i m ranim danima nije znala za zimu, a njeni alosni ostaci nema-
ju vie od jednog dana i noi tokom ele godine, ak i danas. None
senke nikad nisu pale na nju, rekl i su Grci, jer to je zemlja Bogova,
omiljeno boravite Apolona, boga svetlosti, a njeni stanovnici su nje-
govi voljeni svetenici i sluge. Na to se danas moe gledati kao na
poetsku matu, ali u to vreme je to bila poetska istina.
U Indiji zvanog "Dan Brame".
Vi di Volker (Volcker), Mitoloka geografija, str. 145-170.
* Jer se staze dana sa stazama dotiu noi. (Odiseja, Nakladni zavod Hr-
vatske, Zagreb, 1987., str. 156, prevod Tomo Mareti) (nap. ured)
15
I I I . Predlaemo da Trei Kontinent zovemo "L emurija". To ime je
imaginacija, i l i ideja, g. R L . Sklatera (Sclater) koj i je izmeu 1859.
i 1869. godine, na temelju zoologije, tvrdio daje u praistorijskim vre-
menima zaista postojao kontinent koj i se prostirao od Madagaskara
do Cejlona i Sumatre. On je ukljuivao neke delove dananje Afrike;
ali, taj divovski kontinent, koj i se preko Indijskog okeana pruao do
Australije, potpuno je nestao pod vodama Pacifika, ostavljajui tu i
tamo neke od svojih planinskih vrhova koj i su danas ostrva. Gospo-
din A. R. Valas, prirodnjak, "produava Australiju iz perioda terci-
jara do Nove Gvineje i Solomonskih ostrva, i moda do Fidija", a
iz postojeih tipova torbara on zakljuuje da je postojala "veza sa
Severnim Konti nentom tokom Sekundarnog perioda", pie g. .
Gould (Gould) u Mitskim udovitima (str. 47). O tom predmetu se
nairoko raspravlja na drugom mestu.'
IV. "Atlantida" je etvrti Kontinent. Da se na predanja drevnih
naroda pridavala vea panja nego to im se danas pridaje, to bi bila
prva istorijska zemlja. uveno Platonovo ostrvo koje je nosilo to
ime bilo je samo deli ovog velikog Kontinenta (vi di Ezoterijski bu-
dizam).
V. Peti Kontinent bila je Amerika; ali, kako je ona smetena na
Antipodima, indoarijevski okultisti uglavnom Evropu i Mal u Azij u,
koje su j oj gotovo vrnjaci, zovu Petim kontinentom. Kad bi nj i -
hovo uenje sledilo pojavu Kontinenata njihovim geolokim i geo-
grafskim redom, ta klasifikacija bi morala da se izmeni. Al i , kao to
je sled kontinenata nainjen da prati red evolucije Rasa, od prve do
pete, kontinent nae Arijevske Korenske Rase mora se nazvati petim
Meutim, mora se primetiti da g. Valas ne prihvata ideje g. Sklatera, ak
im se i suprotstavlja. G. Sklater pretpostavlja zemlju i l i kontinent koji je ranije
spajao Afriku, Madagaskar i Indiju (ali ne i Australiju i Indiju), a g. A. R. Valas
pokazuje u svom Geografskom rasporedu ivotinja i Ostrvsliom ivotu da je
hipoteza o takvoj jednoj zemlji sasvim neodgovarajua ako se temelji na zo-
ologiji. Al i , on dozvoljava da su Indija i Australija zaista bile mnogo blie, i
to u tako dalekoj prolosti daje to svakako bilo "pre tercijara", a u jednom pri-
vatnom pismu on takode dodaje da "nikakvo ime nije bilo dato toj pretpo-
stavljenoj zemlji". Pa ipak je ta zemlja postojala, i naravno da je to bilo pre
tercijara, jer je "L emurija" (ako prihvatimo to ime za trei Kontinent) iezla
pre nego to se Atlantida potpuno razvila, a ova druga je potonula i njeni glav-
ni delovi su nestali pre miocena.
16
vel i ki m Kontinentom. Tajna Doktrina ne uzima u obzir ostrva i po-
luostrva, ni t i sledi savremenu geografsku podelu mora i kopna. Od
dana njenih najranijih uenja i unitenja velike Atlantide, lice ze-
mlje se izmenilo nekoliko puta. Nekad su delta Egipta i Sevema Af-
rika pripadale Evropi, pre formiranja Gibraltarskog moreuza, a dalje
pomeranje kontinenata potpuno je izmenilo lice karte Evrope. Po-
slednja ozbiljna promena dogodila se pre 12.000 godina'", i bila je
praena potapanjem malog Platonovog ostrva u Atl antiku, koje on
po njegovom matinom kontinentu naziva Atlantida. Geografija je
u starini bila deo misterija. ohar kae:
Te tajne (kopna i mora) otkrivane su ljudima tajne nauke, ali ne
geografima.
(ohar, III, fol. 10a)
Tvrdnja daje fi zi ki ovek izvorno bio ogromni pretercijami div,
i daj e postojao pre 18.000.000 godina, naravno da mora oboava-
ocima i vemicima savremenih uenja izgledati besmislena. itava
horda biologa e se okrenuti protiv zamisli o toj Treoj Rasi Titana
sekundarnog doba, bia isto tako sposobnih da se bore sa divovskim
udovitima u vazduhu, moru i na kopnu, kao to su njegovi preci -
eterini prototipovi Atlantidana - i mal i malo razloga da se boje ono-
ga to ih nije moglo povrediti. Savremeni antropolozi mogu slobo-
dno da se smeju naim Titanima, kao to se smeju biblij skom Adamu
i kao to se teolozi smeju maj munolikom pretku. Okultisti i nj ihovi
strogi kri ti ari mogu da oseaju kako su do sada pri l i no dobro iz-
ravnali raune. Okultne nauke tvrde manje, a svakako daju vie ka-
ko od darvinistike antropologije, tako i od biblijske teologije.
A ni ezoterijska hronologija ne bi trebalo nikoga da uplai, jer,
to se tie broj ki , najvei dananji autoriteti su isto tako leluj avi i
Jo j edna "koi nci denci j a":
Danas je dokazano da je u geoloki nedavnom dobu oblast Severne Afrike zapravo
bila poluostrvo panije, a daje njeno sjedinjenje sa Afrikom (pravom) bilo postignuto
gibraltarskim moreuzom, a na jugu poremeajem usled koga je nastala Sahara. Obale
tog ranijeg mora Sahare i danas su obeleene koljkama iste vrste gastropoda kakve
ive na obalama Mediterana.
[proj. Oskar mit (Oscar Schmidt), Uenje o poreklu i darvinizam, str. 244]
17
nepouzdani kao i mediteranski talasi. Samo, to se tie trajanja geolo-
kih perioda, ueni lanovi Kraljevskog drutva su beznadeno na
klizavom terenu i sa krajnjom lakoom skau sa jednog miliona na
pet stotina miliona godina, kao to emo vie puta videti tokom ovog
poredenja.
Uzmimo jedan primer za nae sadanje potrebe - proraune g.
Krola {Croll). Bi l o da, prema tom autoritetu, 2.500.000 godina pred-
stavlja vreme od poetka tercijara, i l i period Eocena, kako jedan
ameriki geolog tvrdi da on kae," i l i , da g. Kr ol opet "doputa pe-
tnaest miliona godina od poetka eocena", kao to navodi jedan engle-
ski geolog,^^ obe cifre odgovaraju onome to tvrdi Tajna Dokt ri na. "
Jer, ako dodelimo etiri do pet miliona godina, kao to on ini, pe-
1 1
1 2
A. Vinel, profesor geologije, ivot sveta.
G. arls Gould, geoloki nadzornik Tasmanije, u Mitskim udovitima,
str 84.
G. arls L ajel, kome pripisuju daje "sreno izmislio termine eocen, mio-
cen i pliocen" da bi razgraniio tri dela perioda tercijara, trebalo bi daje zaista
uspostavio neko priblino doba za te "izdanke njegovog uma". Meutim, po-
to je trajanje tih perioda ostavio razmiljanjima strunjaka, rezultat te srene
misli je najvea mogua zbrka i komplikacija. Izgleda gotovo kao beznadean
zadatak da se citira jedan niz brojki iz nekog rada, a da se ne rizikuje da se
otkrije kako on protivrei istom tom autoru u nekom njegovom ranijem i l i po-
znijem radu. Ser V. Tomson, jedan od najistaknutijih medu savremenim auto-
ritetima, oko est puta je promenio svoje miljenje o starosti Sunca i datumu
ovravanja Zemljine kore. U Tomsonovoj i Tajtovoj (Tight) Prirodnoj filo-
zofiji, nalazimo daje doputeno samo deset miliona godina od trenutka kad je
temperatura Zemlje dozvolila da se na njoj pojavi biljni ivot (Dodatak D i
dalje, takode Zapisi kraljevskog drutva, Edin., X X I I I , Deo 1, 157, 1862., gde
je 847 poniteno). Gospodin Darvin daje procenu ser V. Tomsona kao " mi -
nimum 98, a maksimum 200 miliona godina od ovravanja kore" (vidi C.
Gould). U istom delu {Prirodna filozofija) dato je 80 miliona od vremena po-
etnog stvaranja kore do dananjeg stanja sveta. A u svom prvom predavanju,
kao to je pokazano na drugom mestu, ser V. Tomson izjavljuje (1887.) da
Sunce nije starije od 15. miliona godina! U meuvremenu, zasnivajui svoje
argumente u pogledu granica starosti suneve toplote na ciframa koje je ranije
upostavio ser V. Tomson, g. Kol doputa 60 miliona godina od poetka peri-
oda kambrijuma. To je ba zgodno za ljubitelje egzaktnog znanja. Zato, ma ka-
kve cifre da saoptava okultna nauka, njih e sigurno potvrditi prorauni ne-
kog od savremenih ljudi od nauke koji se smatraju autoritetima.
18
M i
O arhajskim staricama i etiri praistorijska kontinenta
riodu izmeu poetne i krajnje evolucije etvrte Korenske Rase, na
L emuro-atlantianskim kontinentima, mi l i on godina za Petu, i l i Ar i -
jevsku Rasu, do dananjeg dana i oko 850.000 godina od pota-
panja poslednjeg velikog poluostrva velike Atlantide - sve se to lako
moglo odigrati tokom 15.000.000 godina koje g. Kr ol priznaje dobu
tercijara. Al i , kronoloki govorei, trajanje tog perioda je od dmgo-
stepenog znaaja jer imamo, nakon svega, izvesne amerike nauni-
ke da se na njih oslonimo. Ta gospoda, kojoj uopte ne smeta to se
njihove tvrdnje nazivaju ne samo sumnjivim, ve besmislenim, ipak
smatraju daje ovek postojao u tako dalekoj prolosti kakva je se-
kundarno doba. Oni su nali ljudske otiske na stenama koje su tad na-
stale i, tavie, g. de Kvatrfa {De Quatrefages) ne nalazi valjan nau-
ni razlog zato ovek ne bi mogao da postoji tokom sekundamog doba.
"Doba" i periodi u geologiji su, trezveno reeno, isto konven-
cionalni termini, jer oni jo uvek jedva da su skicirani i, tavie, ni
dva geologa i l i prirodnjaka se meusobno ne slau oko t i h brojki.
Zato, postoji irok prostor za ono to je okultistima ponudilo ueno
bratstvo. Da li emo za jednog od naih pobornika uzeti gospodina
T. Mel ard Rida? Taj gospodin, u radu o Krenjaku kao oznaiocu
geolokog vremena, koj i je 1878. godine proitao pred Kraljevskim
drutvom, izjavljuje daje minimalni period koj i je potreban za for-
miranje sedimentnih slojeva i eliminaciju krenjake materije negde
oko 600 miliona godina (vidi Protokoli kraljevskog drutva, L ondon,
tom X X V I I I str. 281); i l i , da li emo podrku za nau hronologiju
potraiti u delima g. Darvina, gde on za organsku transformaciju, u
skladu sa svojom teorijom, zahteva od 300 do 500 miliona godina?
Ser . L ajel i profesor Hafton (Houghton) bi l i su zadovoljni posta-
vivi poetak doba Kambrija pre 200, odnosno 240 miliona godina.
Geolozi i zoolozi daju maksimalno vreme, iako je gospodin Haksli
jednom pri l i kom datirao poetak ovravanja Zemljine kore na pre
1.000 miliona godina, i od toga ne bi oduzeo ni dodao ni hiljadu.
Al i , glavna poenta za nas ne lei u slaganju i l i neslaganju sa pri-
rodnjacima u pogledu trajanja geolokih perioda, ve pre u njiho-
vom savrenom slaganju u jednoj, i to zaudo, veoma vanoj taki.
Svi se oni slau da su "tokom doba miocena" - bilo to pre mihon i l i pre
deset miliona godina - Grenland, pa ak i picbergen, "i mal i gotovo
tropsku klimu". Sad, prehomerski Grci su sauvali ivo predanje o
19
toj "Zeml j i venog Sunca", u koju je njihov Apolon putovao svake
godine. "Tokom perioda miocena, Grenland je (na sevemoj irini od
70) imao obilje drvea, kao to su tisa, kedar, sekvoja, zajedno sa
kalifomijskim vrstama, bukvom, platanom, vrbama, hrastovima, topo-
lama, orasima, kao i magnolijama i zamijama" ~ kae nauka; ukratko,
Grenland je imao junjake biljke nepoznate sevemim predelima.
A sada se j avlj a sledee prirodno pitanje. Ako su Grci u vreme
Homera znali za hiperborejsku zemlju, t j . blagoslovenu zemlju van
domaaja Boreja, boga zime i oluja, idealnu oblast koju su kasniji
Grci i njihovi klasici uzalud nastojali da lociraju, traei je daleko s
onu stranu Skitije, zemlje gde su noi bile kratke a dani dugi, i, iza
toga, zemlje u kojoj Sunce nikad ne zalazi i palme slobodno rastu -
ako su oni znali za sve to, ko im je onda to rekao? U njihovo vreme,
i vekovima pre toga, Grenland je sigurno ve bio pokriven venim
snegovima, ledom koj i se nikad ne topi, ba kao i danas. Sve izgleda
ukazuje da je zemlja kratkih noi i dugih dana bila Norveka i l i
Skandinavija, iza koje je bila ta blagoslovena zemlja vene svetlosti
i leta; a da bi za to znali, njihovo predanje mora daj e poteklo od
nekog naroda starijeg od njih samih, naroda koj i je znao za te deta-
lje u pogledu klime o kojima sami Grci nisu mogli nita da znaju.
ak i danas, nauka pretpostavlja da iza polarnih mora, u samom kru-
gu arktikog pola, postoji more koje se nikad ne smrzava i kontinent
koj i je veno zelen. Arhajska uenja, a isto tako i Purane ~ za onog
ko je u stanju da razume njihove alegorije - sadre iste tvrdnje. Do-
voljno, dakle, da bude veoma verovatno daje narod, danas nepoznat
istoriji, iveo tokom perioda miocena (kako ga naziva modema na-
uka) u vreme kada ja Grenland bio gotovo tropska zemlja.
NAP OME NA
italac se mol i da ima na umu da prvi i naredni odeljci nisu strikt-
no poredani po vremenskom sledu. U prvom delu, iznete su Stance
koje sainjavaju kostur uvoda, ime su komentarisane i objanjene
odreene take. U narednim odeljcima sakupljeni su razni dodatni de-
talji i pokuano je da se potpunije objasni predmet.
20
KNJIGA II DEO I
ANTROPOGENEZA
PREVEDENE STANCE SA KOMENTARIMA
IZ
TAJNE KNJIGE AN
u prvobitnim vremenima, devica,
Predivna erka Etra,
Provodila je eonima svoj ivot
U velikom prostranstvu Neba,
Sedam stotina godina je lutala.
Sedam stotina godina je naporno radila,
Pre nego to je njen prvoroeni doao na svet.
Pre nego to je prekrasna patka sila
Hitajui prema svojoj vodi-majci.
L agano se na kolena sputa
Nalazi pogodno mesto za gnezdo
Gde e bezbedno legati svoja jaja
L egati svoja jaja iznutra, u radosti
est zlatnih jaja izlee.
Potom, sedmo, jaje od gvozda...
(Kalevala, Rune I.)
uî'm
STANCE IZ KNJIGE AN
A N T R O P O G E N E Z A U TAJ NOJ K N J I Z I
( DOS L OV NI PREPIS')
STANCA I
1. L HA, KOJI OKREE ETVRTU, POTINJEN JE L HAU SEDMORKE,
ONIH KOJ I SE OKREU VOZEI SVOJE KOIJE OKO SVOG GoSPODA, JE-
DNOG O K A . N J E GOV D A H D A D E I V OT S E DMOR C I ; ON D A D E I V OT
PRVOJ.
2. REE ZEML J A: - "GOSPODE SJAJNOG L I CA, MOJA KUA JE PRA-
ZNA . . . POAL JI TVOJE SINOVE DA NASEL E OVAJ TOAK. TI SI POSL AO
SVOJIH SEDAM SINOVA GOSPODU MUDROS T I . O N V I D I D A SI M U SEDAM
PUTA BL I I ; SEDAM PUTA VIE TE OSEA. TI SI ZABRANIO TVOJ I M SL U-
GAMA, MAL I M PRSTENOVIMA, DA UHVATE TVOJ U SVETL OST I TOPL OTU,
TVOJ U VEL IKU DAREL JIVOST DA PRESRETNU NA TOM PUTU. POAL JI
SADA SVOME SL UGI ISTO."
3. REE "GOSPOD SJAJNOG L I CA " : "POSL AU TI VATRU KAD TVOJ
RAD ZAPONE. D I G N I SVOJ GL AS DR U GI M L OK A MA ; OBRATI SE S VOM
OCU, GOSPODU L OTOSA, ZBOG NJEGOVIH SINOVA . . . TVOJ NAROD BI -
E POD VL AU OTACA. TVOJ I L JUDI BIE SMRTNICI. BESMRTNI SU
LJUDI GOSPODA MUDROSTI, A NE L UNARNI SINOVI. PRESTANI DA SE
AL I. TVOJ I H SEDAM KO A SU JO NA TEBI . . . T I NISI SPREMNA.
TVOJ I L JUDI NISU SPREMNI."
4. N A K ON V E L I KI H MUKA, ONA ODBACI SVOJE TRI STARE, OBUE
SVOJIH SEDAM NOVI H KO A I OSTADE U PRVOJ.
Predstavljeno je samo etrdeset devet sloka od nekoliko stotina. Nije sva-
ki stih doslovno preveden. Ponekad je koriena perifraza radi jasnoe i ra-
zumljivosti na mestima na kojima bi bukvalni prevod bio sasvim nerazumljiv.
23
STANCA I I
5. T OAK SE ZAVRTEO ZA TRISTA KRORA. * ON J E SAGRADIO RUPE ( OB-
L I K E ) : MEKO KAMENJE KOJE JE OTVRDNUL O; VRSTE BIL JKE KOJE SU
OMEKAL E. VI DL J I VO OD NEVIDL JIVOG, INSEKTE I MAL E IVOTE. K A D
GOD BI PREPL AVIL I MAJKU, ONA BI IH OTRESL A SA SVOJIH L EA . . .
POSL E TRISTA KRORA ONA SE OKRENU. L E E NA L EA; NA BOK . . .
NI J E ZVAL A SINOVE NEBA, NIJE TRA IL A SINOVE MUDROSTI. STVARAL A
JE IZ SOPSTVENIH NEDARA. RAZVI L A JE VODENE L JUDE, U ASNE I ZL E.
6. VODENE L JUDE U ASNE I ZL E ONA SAMA STVORI OD OSTATAKA
DRUGIH, OD OTPADAKA I MUL JA SVOG PRVOG, DRUGOG I TREEG ONA
IH UOBL II. ANI J I DOOE I POGL EDAE - ANI J I OD BL ISTAVOG OCA-
-MAJKE, I Z B E L I H OBL ASTI ONI DOOE, IZ BORAVITA BESMRTNIH
SMRTNI KA.
7 . NE Z A DOV OL J NI ON I BEHU. N A E G MESA TU NE MA. N E M A POGO-
D N I H OBL IKA ZA NA U BRAU OD PETOG. N E M A BORAVITA ZA IVOTE.
O N I MORAJ U PI TI ISTE VODE, A NE ZAMU ENE. HA J DE DA I H I SUI MO.
8. P L A ME NOV I DOOE. VATRE SA I S KRAMA; NO NE VATRE I DNE -
V NE VATRE. ON E ISUIE MUTNE TAMNE VODE. SVOJ OM VREL I NOM ONE I H
iscRPEE. L HA S I VI SEA, L HA MA J I N I ODOZDO DOOE. O N I POBIE TE
OBL IKE KOJI SU IMAL I DVA I ETIRI L ICA. O N I SE IZBORIE SA L JUDIMA-KO-
ZAMA, SA L JUDIMA SA PASJOM GL AVOM I L JUDIMA SA RIBL JIM TEL IM A.
9 . MAJ KA-VODA, V E L I KO MORE, JECAE. O N A SE DI E, ONA NESTA-
DE u ME S E CU KOJ I J U JE PODI GAO, KOJ I J U JE DONEO N A SVET.
10. K A D ONI BEHU UNITENI, MAJ KA- ZEML J A OSTADE PUSTA. ONA
ZAMOL I DA BUDE ISUENA.
STANCA I I I
11. GOSPOD GOSPODA DOE. OD NJENOG TEL A ON ODVOJI VODE, I
TO BESE NEBO IZNAD, PRVO NEBO.
krora - u Indiji suma od deset miliona (nap. ured.)
24
Stance iz Knjige an
12. VEL I KI KOHANI POZVAE GOSPODARE MESECA SA VAZDUASTIM
TEL IMA. " I Z RODI T E L J UDE, L J UDE KOJ I E I MAT I VAU PRI RODU. DAJ T E
I M NJ I HOVE OBL I KE I ZNUTRA. O N A E I ZGRADI TI SPOL JANJE OMOTAE.
MU KO- E NS KI ONI E BI T I . GOSPODARI P L AME NA TAKOE . . . "
13. S VAKI OD NJ I H ODE U ZE ML J U KOJ A MU J E DODEL J ENA: NJ I H SE-
D A M, SVAKI NA SVOJE MESTO. GOSPODARI PL AMENOVA OSTADOE ZA
NJIMA. O N I NE HTEDOE DA POU, NE HTEDOE DA STVARAJU.
#
STANCA I V
14. S E DA M JATA, " I Z V OL J E ROENI GOSPODARI " , POKRETANI D U -
HOM IVOTODAJNIM, ODVOJIE L JUDE OD SEBE SAMIH, SVAKI U SVOJOJ
SOPSTVENOJ OBL ASTI.
15. SEDAM PUTA SEDAM SENKI BUDUIH L JUDI BEE ROENO, SVA-
KA OD NJIH POSEBNE VRSTE I BOJE. SVAKA SL ABIJA OD SVOG OCA. OEVI,
B E Z KOSTI J U, NI S U MOGL I DA DAJ U I V OT BI I MA S A KOSTI MA. NJ I HO-
VO POTOMSTVO BE HU BHU T E , BEZ OBL IKA I BEZ UMA. ZAT O BE HU NA-
ZVANI HAJ A.
16. KAKO SU MANUJE ROENI? MA N U I SA UMOVIMA, KAKO SU ONI
NAINJENI? OE V I POZVAE U POMO VATRU; A TO JE VATRA KOJ A GORI
u ZEML J I . D U H ZEML JE POZVA U POMO SOL ARNU VATRU. NJ I H TROJE
ZAJEDNIKIM NAPORIMA PROIZVEDOE DOBAR OBL IK ( RUP A) . ON JE
MOGAO DA STOJI, HODA, TRI, L EI I L ETI. PA IPAK JE BIO SAMO HA -
JA, SENKA BEZ SVESTI . . .
17. DA HU JE TREBAO OBL IK; OEVI GA DADOE. DA HU JE TREBAL O
GRUBO TEL O; ZEML J A GA UOBL II. DA HU JE TREBAO D U H IVOTA; SO-
L ARNI L HASI UDAHNUE GA U NJEGOV OBL IK. DA HU JE TREBAL O OGL E-
DAL O NJEGOVOG TEL A; " DAJ EMO TI NAE SOPSTVENO", REKOE DANI H.
D A HU J E TREBAO NOS I L AC EL J A; " O N GA I MA " , REKOE I SUI OCI V O -
DA. A L I , D A HU J E TREBAO U M DA OBUHVATI U N I V E R Z U M. " T O N E MO-
EMO DA DA MO" , REKOE OEVI . " J A GA NIKAD NISAM IMAO", REE
D U H ZEML JE. " K A D BI H MU J A DAO SVOJ, OBL ICI BI NESTAL I", REE
VEL I KA VATRA . . . OVEK OSTADE PRAZNA, BESVESNA BHUTA . . .
TAKO SU ONI BEZ KOSTIJU DAL I IVOT ONIMA KOJI POSTADOE L JUDI
SA KOSTIMA U TREOJ RASI.
25
STANCA V
18. PRVI BEHU SINOVI JOGE. NJ I HOVI SINOVI, DECA UTOG OCA I
BEL E MAJ KE.
19. DRUGA RASA BESE PROIZVODENA PUPL JENJEM I IRENJEM, ASE-
KSUAL NO IZ BESPOL NOG.^ TAKO JE, O L ANU, PROIZVEDENA DRUGA RASA.
20. NJ I HOVI OEVI BEHU SAMOROENI. SAMOROENI, HAJE BL I -
STAVIH TELA GOSPODARA, OEVI , SINOVI SUTONA.
21. K A D JE TA RASA OSTARIL A, USTAJAL E VODE POMEAE SE SA SVE-
iJiM VODAMA. K A D NJ ENE KAP I POSTADOSE MUT NE , ONE IIL EE I
NESTADOE U NOVOJ STRUJI, U VREL OJ STRUJI I VOTA. SPOL JANJE PR-
VOG POSTADA UNUTRANJ E DRUGOG. STARO K R I L O POSTADE S ENKA, I
SENKA K R I L A .
STANCA V I
22. P OT OM DRUGA RAZV I I Z Z NOJ A ROE NU, TREU. ZNOJ J E KA-
PAO, NJEGOVE KAPI SU RASL E, I KAPI POSTADOSE VRSTE I OKRUGL E.
SUNCE I H UGREJA; ME S E C I H OHL A DI I UOBL I I ; VETAR I H NA HR A NI
DOK NI S U SAZREL E. B E L I L A BU D SA ZVEZDANOG SVODA NATKRI L I VE-
L I K U KAP. J AJ E BUDU E RASE, OV E K - L A B U D KAS NI J E TREE. PRVO
MUKO- ENSKI, POTOM MUKARAC I ENA.
23. SAMOROENI BEHU HAJE, SENKE OD TEL A SINOVA SUTONA.
STANCA V I I
24. Sn^fovi MUDROSTI, SINOVI NO I , SPREMNI ZA REINICARNACIJU
SIOE I VIDEE GNUSNE OBL IKE PRVE TREE. " M l MOEMO DA BIRA-
Ovde je prenet duh te reenice, jer bi njen doslovni prevod veoma malo
rekao itaocu.
26
fiM: Ji l
Stance iz Knjige an
Mo" , REKOE GOSPODARI , " M I I MA MO MUDROST. " N E K I UOE U HA -
jE. N E K I I ZBACI E I S KRU. N E K I ODL O I E DO ETVRTE. OD SVOJIH SOP-
STVENiH R U P A ( S U T I N A ) O N I I S P UNI E K A M U . O N I K OJ I UO E
POSTADOE A R HA T I . O N I KOJI DOBIE SAMO ISKRU, OSTADOE L IENI
ZNANJA; ISKRA JE DOGOREL A. TRE I OSTADOE BEZ UMA. NJIHOVE l -
VE NISU BIL E SPREMNE. O N I BE HU IZDVOJENI OD SEDAM. O N I POSTA-
DOlTuSKOGL AVI. O N A T RE A BEE SPREMNA. " U NJIMA EMO MI
BORAVITI", REKOE GOSPODARI PL AMENOVA.
25. TA SU MANASA, SINOVI MUDROSTI, UINIL I? ON I ODBACIE
SAMOROENE. ON I NISU SPREMNI. ON I ODGURNUE IZ ZNOJA ROENE.
ON I NISU SASVIM SPREMNI. ON I NE HTEDOE DA UU U PRVE IZ JAJETA
ROENE.
26. K A D I Z ZNOJ A R O E N I PROIZVEDOE I Z JAJETA ROE NE , DV O-
STRUKE I MONE, SNANE SA KOSTIMA, GOSPODARI MUDROSTI REKO-
E: " S A D A EMO STVARATI . "
27. TREA RASA POSTADE VAHAN ( NOSIL AC) GOSPODARA MUDRO-
STI. ONA STVORI " SINOVE VOL JE I JOGE", POMOU KRIJAAKTI ONA IH
STVORI, SVETE OCE , PRETKE ARHAT A . . .
STANCA V I I I
28. OD KAPI ZNOJ A; OD OSTATAKA SUPSTANCE; OD MATERI J E MR-
T V I H TEL A L JUDI I IVOTINJA IZ PRETHODNOG TOKA I OD ODBAENE
PRAINE, PRVE I VOTI NJ E BE HU NAI NJ ENE.
29. I VOTI NJ E SA KOSTI MA, MO NI ZMAJ EVI , I L ETEE SARPE* UVE-
AE BROJ GMI ZAV I H STVORENJA. O N E KOJ E GMI Z A HU PO ZE ML J I DOBI -
E KRIL A. O N E SA D U GI M V RA T OV I MA U V OD I POSTADOE RODI TE L J I
PTI CA NEBESKI H.
30. TOKOM TREE RASE IVOTINJE BEZ KOSTIJU PORASTOE I IZME-
NIE SE; POSTAL E SU I VOTI NJ E SA KOSTI MA, NJ I HOVE HAJ E POSTADO-
E VRSTE.
31. IVOTINJE SE RAZDVOJIE PRVE. ONE POEE DA SE RAZMNO-
AVAJU. DVOSTRUKI OVEK SE TAKOE RAZDVOJI. ON REE: " HAJ DE
sarpa (sanskr.) - zmija. (nap. ured.)
27
DA INIMO KAO ONE; SJEDINIMO SE I NAINIMO STVORENJA." T A K O
UINIE.
32. ON I KOJI NISU I MAL I ISKRE UZEE SEBI OGROMNE ENKE IVO-
TINJA. SA NJIMA ZAEE TUPE RASE. TUPI BEHU I ONI SAMI. A L I , NJI-
HOVI SE JEZICI RAZVEZAE. JEZICI NJIHOVOG POTOMSTVA OSTADOE
NEMI . UDOVITA ONI IZRODIE. RASU IZVITOPERENIH UDOVITA PO-
KRIVENIH CRVENOM DL AKOM KOJA SU IL A NA SVE ETIRI. TUPU RASU
DA PRONOSI SRAMOTU NEIZRECIVU.
S T A NCA I X
33. ViDEVi TO, L HASI , KOJI NISU IZGRADIL I OVEKA, JECAHU GO-
VOREI:
34. " AMANAS A ( BEZUMNI ) UPRL JAE NAA BUDUA BORAVITA. TO
JE KARMA. NASEL I MO SE U OSTAL IMA. NAUI MO IH BOL JEM, DA SE NE
BI DESIL O NETO JO GORE." TAKO UINIE. . . .
35. TAD SVI L JUDI POSTADOE OBDARENI MANASOM ( UMOM) . ON I
VIDEE GREH BEZUMNIH.
36. ETVRTA RASA RAZVI GOVOR.
37. J EDNO POSTADE DV A ; TAKOE I SVA I VA I GAMI U A STVORE-
NJ A KOJA su JO UVEK BIL A JEDNO, DIVOVSKE RASE RIBA, PTICE I ZMI-
JE SA L JUTURASTIM GL AVAMA.
STANCA X
38. TAKO DVOJE PO DVOJE U SEDAM OBL ASTI. TREA RASA IZRODI
L JUDE ETVRTE RASE; BOGOVI POSTADOE NE- BOGOVI ; SURE POSTA-
DOE A-SURE.
39. PRVA, U S V I M OBL AS TI MA, BI L A J E MESEEVE BOJE; DRUGA, U -
TA KAO ZL ATO; TREA, CRVENA; ETVRTA, BRAON, TO POSTADE CRNO
OD GREHA. P RV I H SEDAM L J UDSKI H I ZDANAKA BE HU SVI ISTE PUTI . N A -
RE DNI H SEDAM POEE DA SE MEAJU.
40. POTOM SE ETVRTA UZOHOL I. MI SMO KI ^ L J E V I , ONI REKOE.
MI SMO BOGOVI.
28
Mg/k
Stance iz Knjige an
~~" 4 1 . O N I UZEE SUPRUGE L EPE PO I ZGL EDU. E N E BE ZUMNI H, USKO-
GL AViH. O N I I ZRODI E UDOVI TA. Z L E DEMONE, MU KE I ENSKE, TA-
KOE I K HA D O * ( DA K I N I ) , SA MAL O UMA.
42. ON I IZGRADIE HRAMOVE L JUDSKOM TEL U. MU KO I ENSKO
OBOAVAHU. T A D NJ I HOVO TRE E OKO PRESTADE DA DEL UJ E.
S T A N C A X I
43. O N I I ZGRADI E OGROMNE GRADOVE. OD RE TKI H ZE MAL J A I ME -
TAL A I ZGRADI E I H, I OD VATRI IZBL JUVANIH. OD BEL OG PL ANINSKOG
K A ME NA I OD CRNOG K A ME N A I SKL ESASE SOPSTVENE FI GURE, PREMA
SVOJOJ V E L I I NI I OBL I J U, I OBO AVAHU I H.
44. O N I I ZGRADI E V E L I K E KI P OV E DE V E T J ATI A V I S OKE , V I S I NE
SVOG TEL A. UNUT RA NJ E VATRE UNI TI E Z E ML J U NJ I HOV I H OTACA.
VODA UGROZI ETVRTU.
45. PRVE VEL IKE VODE DOOE. ONE PROGUTAE SEDAM VEL I KI H
OSTRVA.
46. SVI SVETI SPAENI, GRENICI UNITENI. SA NJIMA NAJVEI BROJ
OGROMNIH IVOTINJA, NAINJENIH OD ZNOJA ZEML JE.
STANCA X I I
47. MA L O L JUDI PREOSTADE: NEKI UTI, NEKI BRAON I CRNI, A NEKI
CRVENI PREOSTAE. O N I ME S E E V E BOJE ZAUVEK NESTAE.
48. PETA NASTAL A OD SVETE L OZE PREOSTADE; NJOME SU VL ADAL I
PRVI BO ANSKI KRAL J E V I .
49. . . . KOJ E SU PONOVO SIL E, KOJE SU SKL OPIL E MI R SA PETOM,
KOJE SU JE OBRAZOVAL E I PODUIL E. . . .
* Khado i l i Khadomas (tibetanski) - boginja sa demonskim karakteristika-
ma. Ona personifikuje tajne i zle sile prirode. Njen parnjak u jevrejskoj mito-
logiji je L i l i t . (nap. ured.)
29
S TANCAI "
POECI OSETNOG I VOTA
(1) Lha, ili Duh Zemlje * (2) Zemljin priziv Suncu * (3) ta Sun-
ce odgovara (4) Preobraaj Zemlje
1. L HA (a), KOJ I OKREE ETVRTU (Kuglu, ili nau Zemlju), POT-
INJEN JE L HA U SEDMORKE (planetarnih Duhova) (b), ONI H KOJ I SE
OKREU VOZEI SVOJE KOIJE OKO SVOG GOSPODA, JEDNOG OK A
(Loka-akub) NAEG SVETA. NJEGOV DAH DADE IVOT SEDMORCI
(daje svetlostplanetama). ON DADE rvoT PRVOJ (C). " S V I SU ONI ZMA-
JEVI MUDROSTI " , dodaje Komentar ().
(a) L ha je u transhimalajskim oblastima drevna re za " Duh" , t j .
bilo koje nebesko i l i nadljudska Bie, i obuhvata itav niz nebeskih
hijerarhija, od Arhanela, i l i anija, do anela tame, i l i zemaljskog
Duha.
Sve reci i reenice stavljene u zagrade u Stancama i Komentarima su pi-
eve. Na nekim mestima one mogu bi ti nepotpune, pa ak i neodgovarajue
iz hinduistike perepektive, ali u znaenju koje im se daje u transhimalajskom
ezoterizmu one su ispravne. U svakom sluaju, autorka svu krivicu preuzima
na sebe. Poto nikad nije tvrdila daje nepogreiva, ono stoje ona sama saop-
tila moda e ostaviti mnogo nedoreenog, u veoma teko shvatljivim slua-
jevima u kojima je ukljuena isuvie duboka metafizika. Uenje je ponueno
onako kako je i shvaeno; i kao to postoji sedam kljueva za tumaenje sva-
kog simbola i alegorije, videe se da ono to po znaenju moda ne odgovara,
recimo iz psiholoke i l i astronomske perspektive, jeste sasvim ispravno sa fi-
zike i l i metafizike take gledita.
3 0
iMM
Stanca I-Poeci Osetnog ivota
(b) Taj iskaz jasno ukazuje na to daje Duh-uvar nae kugle, ko-
ja je etvrta u lancu, podreen glavnom Duhu ( i l i Bogu) sedam Pla-
netarnih Genija i l i Duhova. Kao to je ve objanjeno, drevni narodi
su u svom panteonu bogova imal i sedam glavnih Bogova Misterija,
ij i je poglavar bio egzoteriki vidlj ivo Sunce, i l i osmi, a ezoterijski,
drugi Logos i l i Demijurg. Ti h sedam (koji su sada postali "Sedam
Oiju Gospoda" u hrianskoj religiji) bi l i su vladari sedam glavnih
planeta; ali, oni nisu raunati u skladu sa redosledom koj i su izmisli-
li kasniji narodi, a koj i su zaboravili, i l i su imali pogrenu predsta-
vu, o stvarnim Misterijama i nisu ukl j ui l i ni Sunce, ni Mesec, ni
Zemlju. Egzoterijski, Sunce je bilo poglavar dvanaest vel ikih bogo-
va, i l i sazvea Zodijaka, a ezoterijski, Mesija, Hristos (subjekat
koga.]epomazao Vel iki DA H, i l i JEDAN), okruen sa dvanaest podre-
enih moi, koje su, sa svoje strane, takoe podreene sedmorici
"Bogova Misterija" planeta.
"Sedam viih navode sedam L hasa da stvore svet", izjavljuje Ko-
mentar; to znai da su nau Zemlj u, da ostavimo po strani ostalo,
stvorili i l i uobliili zemaljski duhovi, a "Regenti" su bi l i naprosto nad-
zornici. To je prvi zametak, ije seme je kasnije izraslo u Drvo as-
trologije i astrolatrije. Vii su bi l i Kosmokratori, proizvoai naeg
Sunevog sistema. To iznose sve drevne kosmogonije: Hermesova,
haldejska, arijevska, egipatska, pa ak i jevrejska. Nebeski pojas, zna-
ci Zodijaka {Svete ivotinje), isto su tako Bne Al hi m (Sinovi Bogo-
va i l i Elohima) koliko i Duhovi Zemlje; ali, oni im prethode. Soma
i Sin, Izida i Dijana su lunami bogovi i boginje, zvani oevima i maj-
kama nae Zemlje, koja im je potinjena. Al i oni su, sa svoje strane,
potinjeni svojim "Oevima" i "Majkama" ~ koj i se meusobno iz-
menjuju i variraju kod svih naroda - bogovima i njihovim planeta-
rna, kao to su Jupiter, Satum, Bel, Brihaspati, itd.
(c) "Njegov dah dade ivot sedmorki" - odnosi se na Sunce, koje
daje ivot planetama, kao stoje "Uzvi eni ", Duhovno Sunce, ono
koje daje ivot itavom kosmosu. Astronomski i astroloki klju ko-
ji otvara kapiju to vodi u misterije Teogonije moe se nai samo u
kasnijim renicima, koj i prate Stance.
U apokaliptikim slokama arhajskih zapisa, jezik je isto tako sim-
bolian, mada manje mitski, nego u Puranama. Bez pomoi kasnijih
komentara, koje su sakupljale generacije adepata, bilo bi nemogue
31
TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA
ispravno shvatiti znaenje. U drevnim kosmogonijama, vi dl j i vi i ne-
vi dl j i vi svetovi su dvostruke karike jednog te istog lanca. Kao to
nevidljivi Logos, sa svojih sedam hijerarhija (predstavljenih i l i per-
sonifiicovanih svojim glavnim anelom i l i vladarem), formira jednu
MO, unutranju i nevidljivu, tako i u svetu oblika. Sunce i sedam
glavnih planeta sainjavaju vi dl j i vu i aktivnu snagu; a ta "Hijerar-
hija" je, da tako kaemo, vi dl j i vi i objektivni Logos nevidljivih i (izu-
zev na najniim planovima) veno subjektivnih anela.
Zato je - da odemo malo unapred pomou ilustracije - reeno da
je svaka Rasa u svojoj evoluciji roena pod direktnim uticajem je-
dne od planeta: Rasa koja je bila prva dobila je svoj ivotni dah od
Sunca, kao to e se videti kasnije, dok se za tree oveanstvo - ono
koje je palo u razmnoavanje, i l i je od androgina postalo razdvojeno
na polove, jedan muki, a drugi enski - kae daje pod direktnim uti-
caj em Venere, "tog malog Sunca u kome suneva lopta skladiti svo-
j u svetlost."
Sumiranje Stanci u Knj i zi I pokazalo je da se postanje^ Bogova
i ljudi odvijalo i poniklo iz iste Take, koja je Jedno univerzalno. Ne-
unitivo, Veno i apsolutno JEDINSTVO. Videli smo daje ono u svom
primarnom ispoljenom aspektu postalo: (1) u sferi objektivnosti i f i -
zike. Prvobitna Supstanca i Sila (centripetalna i centrifugalna, pozi-
tivna i negativna, muka i enska, itd., itd.); (2) u svetu metafizike.
DU H UNI VERZUMA i l i Kosmika Zamisao, koju neki zovu L OGOS.
Taj L OGOS j e vrh pitagorejskog Trougla. Kad j e Trougao potpun,
on postaje Tetraktis, i l i Trougao u Kvadratu, i predstavlja dvojni sim-
bol etvoroslovnog Tetragramatona u ispoljenom, a simbol njegovog
korenskog, trostrukog ZRAKA U neispoljenom kosmosu, i l i njegov
noumen.
Posmatrano metafiziki, klasifikacija Kosmikih Krajnosti koja je
ovde izneta vie je konvencionalna nego stoje apsolutno filozofski
tana. Na poetku velike Manvantare, Parabram se ispoljava kao Mu-
laprakriti, a potom kao L ogos. Taj L ogos je ekvivalentan "Nesve-
snom Univerzalnom Umu", itd., zapadnjakih panteista. On sainjava
Prema uenoj definiciji dr A. Vajldera {Wilder), Genesis (YEVEai(;) nije raz-
mnoavanje, ve "izlazak iz venog u Kosmos i Vreme": "dolazak iz esse u
postojanje i l i "iz BIVSTVA U ' bie' ", kao to bi rekao jedan teozof.
3 2
M^
Stanca I - Poeci Osetnog ivota
osnov suBJEKAT-aspekta ispoljenog Bia, i predstavlja izvor svih is-
poljavanja individualne svesti. Mulaprakriti i l i prvobitna kosmika
supstanca predstavlja osnov OBJEKAT-aspekta stvari ~ osnov itave
objektivne evolucije i kosmogeneze. Sila se, onda, ne pojavljuje sa
Prvobitnom Supstancom iz parabramike latentnosti. Ona predstav-
lja/?reoZjrafa/' u energiju suprasvesne misli Logosa, ubrizgane, da
tako kaemo, u njegovu objektivaciju, iz potencijalne latentnosti u
Jednu Stvarnost. Otuda i zvi ru udesni zakoni materije: otuda taj
"pri mal ni i g" o kome je tako uzaludno diskutovao biskup Templ
(Temple). Sila zato nije istovremena sa prvom objektivacijom Mula-
prakriti. Al i , poto j e, po strani od toga, Mul aprakri ti apsolutno i
neizbeno inertna - puka apstrakcija - nepotrebno je da se plete
isuvie fma mrea apstrakcija u pogledu sleda Kosmikih Kraj-
nosti. Sila sledi za Mulaprakriti, ali, bez Sile, Mulaprakriti je za sve
praktine namere i svrhe nepostojea.^
"Nebeski ovek" (Tetragramaton) koj i je Protogonos, Tikoun,
prvoroeni od pasivnog boanstva i prvo ispoljavanje senke tog
boanstva, predstavlja univerzalni oblik i ideju, koja raa ispoljeni
L ogos, Adama Kadmona, i l i simbol od etiri slova samog Univer-
zuma (u kabali), takode zvanog i drugi Logos. Drugi nie iz prvog
i razvija trei Trougao (vidi Drvo Sefirot); od poslednjeg od njih (ni-
eg jata Anela) su roeni L JUDI. Sa t i m treim aspektom emo sada
imati posla.
italac mora imati na umu da postoji velika razlika izmeu L O-
GOSA i Demijurga, j er jedan j e Duh, a drugi j e Dua; i l i , kako to
stoji kod dr Vajldera (JVilder):
Dianoia i Logos su sinonimi, postoje Nous vii i u bliskom srod-
stvu sa aYa9ov, poto je jedan vie razumevanje, a drugi obuhva-
tanje -jedan noetiki, drugi freniki.
tavie, u nekoliko sistema se na oveka gleda kao na trei Lo-
gos. Ezoterijsko znaenje rei Logos (govor, i l i re, Verbum)']QSXQ
-1
Radi jasnijeg objanjenja izvora, kako je sadran u ezoterizmu Bhagavad
Gite, vidi beleke o tome objavljene u Teozofu za februar, mart i jun 1887. go-
dine, Madras.
3 3
prevoenje u objektivni izraz, kao u sluaju fotografije, skrivene misli.
Logos ie. ogledalo koje odraava BOANSKI UM, a Univerzum je ogleda-
lo L oGOSA, iako j e on esse tog Univerzuma. Kao to Logos odraa-
va sve u Univerzumu Plerome*, tako i ovek odraava u sebi sve ono
to vi di i otkrije u svom Univerzumu, Zemlji. To su t r i Glave Kabale:
Unum intra alterum, et alterum super alterum.**
(ohar, Idra uta, odeljak VII)
"Svaki Univerzum (svet i l i planeta) ima svoj sopstveni L ogos",
kae Doktrina. Egipani su oduvek Sunce zvali "oko Ozirisa", i ono
je samo bilo Logos, prvorodeni, i l i svetlost koja je navedena da se
ispolji svetu, "koj i je Um i boanski intelekt Skrivenog." Jedino po-
mou sedmostrukog Zraka te svetlosti mi moemo znati za L ogos
kroz Demijurga, gledajui na ovog poslednjeg kao na tvorca nae
planete i svega to j oj pripada, a na onog prvog kao na vodeu Silu
tog "Tvorca" - dobru i zlu u isto vreme, izvor dobra i izvor zla. Taj
"Tvorac" nijeper se ni dobar ni zao, al i ga njegovi diferencirani
aspekti u prirodi navode da poprimi karakter jednog i l i drugog. Sa
nevidlj ivim i neznanim Univerzumom, rasejanim kroz prostor, nije-
dan od sunevih bogova nema nita: ta ideja je veoma jasno izrae-
na u "Hermesovim knjigama" i u svim drevnim svetim znanjima.
Njega u optem sluaju simbolizuju Zmaj i l i Zmija - Zmaj Dobra i
Zmij a Zla, koje na Zeml j i predstavljaju magija leve i magija desne
ruke. U finskom epu Kalevala,^ saopteno je poreklo Zmije Zla: ro-
ena je "i z pljuvake Suojatara ( . . . ) a Princip Zla (Hisi) ju je obda-
ri o i vom duom". Opisana je borba izmeu to dvoje, "stvari Zl a"
(Zmije i l i arobnjaka) i Ahtija, Zmaja; Magini L eminkainen. Ovaj
poslednji je jedan od sedam sinova Ilmatar, device, "erke Vazduha",
one "koja je sa neba pala u more", pre Stvaranja, t j . Duha pretvore-
nog u materiju ulnog ivota. Postoji itav svet znaenja i okultne
* Pleroma (grki) - punoa, ispunjenost, celovitost. Najee gnostiki ter-
min. U Pistis Sofiji, Valentin ga koristi da bi izrazio punou ispoljenog uni-
verzuma kao celine. (nap. ured.)
** (L at.) - Jedan ispod drugog i drugi iznad sledeeg. (nap. prev.)
D. V. Olden, Njujork.
3 4
'i^\1
mi sl i u ti h nekoliko redova, koje je izvrsno preveo dr D. M. Kro-
ford iz Sinsinatija. Junak L eminkainen, dobri mag,
Isee zid snagom magije,
Razbi ogradu u komade
Iscepa na atome sedam koeva
Isee Zmijin zid na komade
Na to udovite malo obrati panju
Skoi svojim otrovnim ustima
Na gl avu L emi nkai nenu.
A l i j unak, br zo s e pri set i vi ,
I z g ov or i Glavne reci Znanja
Reci koj e dooe i z davni h doba
Reci koj i ma ga nj egovi pr eci nauie
(J) U Ki ni se ljudi iz Fohija ( i l i "Nebeski L j udi ") nazivaju dva-
naest Tien-hoang, dvanaest hijerarhija anija i l i Anela, sa ljud-
skim licima i telima Zmajeva; zmaj znai boansku Mudrost^ i l i Duh;
Vi e puta j e ponovl j eno daj e Zmi j a s i mbol mudr os t i i okul t nog znanja.
Stej nilend Vej k pie:
Zmija je bila povezana sa bogom mudrosti od najranijih vremena o kojima imamo
istorijske zapise. Ta ivotinja je posebno bila simbol Teta i l i Taut ( . . . ) i svih onih
bogova, kao to su Hermes (?) i Set, koji bi mogli biti sa njim povezani. To je takoe
i prvobitna haldejska Trijada Hea i l i Hoa.
Prema ser Henr i j u Raul i nsonu, najvanije ti tul e tog boanstva odnose se na
"njegove funkcije kao i zvora cel okupnog znanja i nauke". Ne samo da je on
"i ntel i gentna ri ba", ve bi njegovo ime mogl o da znai i " i vot " i zmi j u ( i ni ci -
ni ranog adepta), i moe se smatrati daj e on "predstavljen vel i kom zmi j om ko-
j a zauzima tako vi dno mesto medu si mbol i ma bogova na cr ni m kamenovi ma
koj i belee vavi l onj anska dobroi nstva". Eskul ap, Serapis, Pl ut on, Kno u m i
Kne f su boanstva sa atri buti ma zmij e. Di pui kae:
Oni su iscelitelji, donosioci zdravlja, duhovnog i fizikog, iprosvetljenja.
Kr una nainjena od j edne otrovnice, Termutis, pripada I z i di , bogi nj i i vot a
i L eenja. Upaniade sadre raspravu o Nauci o zmijama - dr ugi m reci ma,
3 5
TAJ NA D O K T R I N A ANT ROP OGE NE ZA
oni su stvorili ljude tako to su se inkamirali u sedam figura od ilo-
vae - zemlje i vode - uoblienih u Tien-hoang - trea alegorija (upo-
redi "Simbole Bonza "). Dvanaest ^ S E RA iz skandinavskih eda ine
isto. U tajnom katehizmu Dmza u Siriji - legenda koju od reci do re-
ci ponavljaju najstarija plemena u okolini Eufrata - ljude su stvorili
"Si novi Bogova" koj i su sili na Zemlju, gde su, nakon to su po-
zval i sedam Mandragora, oni oivel i te korenove, koj i su odmah
postali ljudi.*
Sve te alegorije ukazuju na jedan te isti izvor - na dvojnu i trojnu
ovekovu prirodu; dvojnu, kao muku i ensku, trojnu - kao bia sa
duhovnom i psihikom sutinom unutra, a od materijalnog tki va
spolja.
Nauci o okul t nom znanju; a Nage egzoterij skih budista ni su "uvena stvore-
nja sa pr i r odom zmi j a (. . .) bia nadmona nad l j udi ma i zatitnici Budi nog
zakona", kako veruje lagintvajt (Schlagintvveit), ve pravi , i vi l j udi , neki v i -
i od l j udi u cel i ni zahvalj uj ui svom okul t nom znanju, i zatitnici Budinog
zakona u t om smi sl u to oni njegova metafizika naela tumae ispravno, a
drugi su moral no i nf eri orni poto su crnomagijai. Zbog toga je i sti nski ree-
no da i h j e Gotama Buda:
(. . .) nauio filozofskom i religioznom sistemu vie nego ostale ljude, koji nisu bili
dovoljno napredni da ga razumeju u doba kad se on pojavio.
(Slagintvajtov Tibetanski budizam)
Mandragora je mandragora iz Biblije, Rahele i L eaha. Ona je koren bi l j ke,
mesnat, kosmat, i ravast dole; u grubi m crtama l i i na ljudske udove, telo, pa
ak i glavu. Njena mi sti ka i magijska svojstva su objavljena u bajkama i pred-
stavama iz naj ranij ih doba. Od Rahele i L eaha, koj i su se upust i l i u vraanje
sa nj i ma, pa do Sekspira, koj i govori o vritanju:
(. . .) Kao mandragore, iupane iz zemlje
Koje kad ivi smrtnici uju, polude!
- mandragora je bi l a ba ta magina bi l j ka, par exellence.
To korenje, bez ikakve stabljike, i sa vel i ki m l i stovi ma koj i rastu iz glave ko-
rena, kao di vovs ki sveanj kose, mal o l i i na oveka kad ga naemo u paniji,
I t al i j i , Mal oj Az i j i i l i Si r i j i . A l i , na ostrvu Kandi j a, i u Kar mani j i bl i zu grada
Adana, one i maj u udesno l j udski obl i k; veoma ih cene kao amajlije. Nj i h ta-
koe nose ene kao i ni pr ot i v steriliteta i u druge svrhe. Posebno su efikasne
u crnoj magiji.
36
i ^
2. REE ZEML JA, "GOSPODE SJAJNOG L I CA {Sunce), MOJA KUA JE
PRAZNA . . . POAL JI TVOJE SINOVE DA NASEL E OVAJ TOAK {Zemlju).
TI SI POSL AO SVOJIH SEDAM SINOVA GOSPODU MUDROSTI {a). ON VI DI
DA S I MU S E D A M P U T A BL I I , SEDAM PUTA VIE TE ON OS E A. TI S I ZA-
BRANIO T V O J I M S L U GA M A , M A L I M P R S T E N OV I MA , D A U HV A T E T V O J U
SVETL OST I TOPL OTU, TVOJU VEL IKU DAREL JIVOST DA PRESRETNU NA
PROL ASKU, {b). P O A L J I S A D A S V OME S L U GI I S T O! " ( C ) .
{a) "Gospod Mudrosti " je Merkur, i l i Buda.
{b) Savremeni Komentari objanjavaju te reci kao da se odnose
na dobro poznatu astronomsku injenicu, "da Merkur od Sunca pri-
ma sedam puta vie svetlosti i toplote nego Zemlja, pa ak i prekrasna
Venera, koja prima samo dvaput vie nego naa beznaajna Kugla."
Da li je ta injenica bila poznata u antici, moe se zakljuiti iz mo-
litve "Duha Zemlje" Suncu, koja je izneta u ovom tekstu.^ Sunce,
meutim, odbija da naseli tu planetu biima, poto ona jo nije spre-
mna da pri mi ivot.
Merkur je, kao astroloka planeta, jo okultniji i tajanstveniji od
Venere. On je identian sa mazdeanskim Mi t rom, Genijem, i l i Bo-
gom, " koj i je izmeu Sunca i Meseca uspostavio trajno prijateljstvo
sa 'Suncem' Mudrosti." Pausanija pokazuje daje on imao zajedni-
ki oltar sa Jupiterom (Knjiga V) . Imao je krila, kao izraz da pohaa
Sunce na svom putu' i zvali su ga Nuntis, i l i Sunev vuk, "solaris lu-
minisparticeps". On je bio voa i prizivalac dua, "vel i ki Mag", i Hi -
jerofant. Vergilije ga opisuje kako "uzi ma svoj tap da bi iz Orka
probudio due koje su u njega zagnjurene" - tum virgam capil, hac
animas ille evocat Orco (vidi takoe 21. fargard Vendidada o nebeskoj
n
Kopemi k je napisao svoje teorije o Revoluciji nebeskih tela u X V I veku,
a ohar, iako gaj e kompi l i rao Moe {Moses) de L eon u X I I I veku, izjavljuje da:
U knjizi Hamanunah, Starog, mi saznajemo (. . .) da se Zemlja okree oko sebe u
obliku kruga; neki su na vrhu, drugi dole (. . .) da ima nekih zemalja koje su osvetlje-
ne, dok su druge u tami; one imaju dan, dok je za ove druge no; i postoje zemlje u
kojima je stalno dan, i l i u kojima no traje samo nekoliko trenutaka.
(ohar, Illfol. 10a, Kabala, str 139)
3 7
mi l i c i j i ) . On j e Me r kur zlatne boj e, %puao(t)ari(; ' Epiifj t;, koga su
hi j erof ant i zaboravi l i da i menuj u. U grkoj mi t ol ogi j i ga predstav-
lj aj u kao j ednog odpasa (budnost) koj i nadzi ru nebesko stado (okul t-
nu mudrost ) , i l i kao Hermes Anubi s , i l i opet kao Agat odemon. On
j e Ar gus k o j i nadzi re Ze ml j u, a koga su kasni j e pogreno smat r al i
sami m Suncem, Posredstvom Mer kur a se car Jul i j an svake noi mo-
l i o Okul t nom Suncu, kao to kae Vosij e:
Svi teolozi se slau u izj avi da su Merkur i Sunce jedno (. . .)
On je bio najreitiji i najmudriji od svih bogova, emu se ne treba
uditi, poto je Merkur tako blizak Mudrosti i Reci Bozijoj (Sun-
cu) daje smatran i j edni m i drugim.
(Idolatrija, tom II, str 373)
Vosije ovde i zri e veu okul t nu i s t i nu nego to bi se mogl o po-
mi s l i t i . Gr k i Hermes Saramejas j e bl i sko povezan sa i ndus ki m Sa-
ramom i Saramejom, boanski m nadzorni ci ma, " k o j i nadzi ru zl atno
j at o zvezda i s ol ami h zraka. "
Jasnije je reeno u Koment ar u:
Ta Kugla, koju pokreu Duh Zemlje i njegovih est pomaga-
a, dobija sve svoje vitalne sile, ivot i moi od Duha Sunca po-
sredstvom sedam anija. Oni su njegovi glasnici Svetlosti i
ivota.
Kao svih sedam oblasti Zemlje, i svaki od sedam Prvorodenih
(prvobitne ljudske grupe) prima svetlost i ivot od svog posebnog
Danija - duhovno, a iz palate (kue, planete) tog anija fiziki.
Tako je i sa sedam velikih Rasa koje e se roditi na njoj. Prva je
roena pod Suncem; druga pod Brihaspatijem (Jupiter) trea pod
Lohitangom (Vatrenog tela, Venerom i l i Sukroni), etvrta, pod So-
mom (Mesec, takode i naa Planeta, poto je etvrta Sfera roena
pod Mesecom i od Meseca) / Sanijem, Saturnom , Krura-loana
(zlookim) / Asitom (tamnim); peta, pod Budom (Merkur).
Nauka ui da Venera od Sunca dobija dvaput vie svetlosti i toplote nego
Zemlja. Zato se za tu planetu, prethodnika sumraka i svitanja, kae da poto
daje zemlji jednu treinu onoga to prima, dve ostaju njoj. To ima i okultno i
astronomsko znaenje.
"Kako je gore, tako je i dole", glasi osnovni aksiom okultne filozofije. Kao
to je L ogos sedmostruk, tj . irom Kosmosa se pojavljuje kao sedam L ogosa u
3 8
^
^ Stanca I - Poeci Osetnog ivota
Isto je i sa svakim ovekom i svakim "ovekom " u oveku (sva-
ki m principom). Svaki dobija specifini kvalitet od svog primar-
nog (planetarnog duha), zato je svaki ovek sedmostruk (odnosno
kombinacija principa, od koj i h svaki ima svoje poreklo u kvalitetu
tog posebnog anija). Svaka aktivna mo ili sila zemlje dolazi joj
od jednog od sedam Gospodara. Svetlost dolazi kroz Sukru (Ve-
nera), koja dobija trostruku koliinu, i daje jednu treinu Zemlji.
Zato se njih dve zovu "bliznakinjama ", ali je Duh Zemlje potinjen
"Gospodaru " Sukre. Nai mudraci predstavljaju te dve Kugle jednu
iznad, drugu ispod, dvostruki znak (prvobitna Svastika, liena svo-
j e etiri ruke, i l i krst ~\-).
10
Dvostruki znak je, kao to svaki prouavalac okultizma zna, sim-
bol mukog i enskog principa u Prirodi, pozitivnog i negativnog,
jer je Svastika y - i sve to i mnogo vie. itava antika je, jo od roe-
nja astronomije - kojoj je etvrtu Rasu pouio jedan od njenih kralje-
va boanske dinastije - a takoe i astrologije, u svojim astronomskim
tablicama predstavljala Veneru kao kuglu posaenu na krst, a Zemlju
kao kuglu ispod krsta. Ezoterijsko znaenje ovog simbola je slede-
e: "Zemlja je pala u razmnoavanje, i l i u proizvodnju svojih vrsta
sjedinjenjem polova". Al i , kasniji zapadni narodi nisu propustili da
tome daju sasvim drugaije objanjenje. Oni su to objasnili kroz svo-
je mistike - voene svetlou katolike crkve - kao da to znai da
je naa zemlja, i sve to je na njoj, spaena pomou krsta, dok je
Venera (inae Lucifer i l i Satana) gazila po njemu. Venera je najokult-
nija, najmonija i najtajanstvenija od svih planeta; ona i j i je uticaj
na Zeml j u i odnos prema Zeml j i krajnje izrazit. U egzoterikom
sedam razliitih obUka, i l i , kao to pouavaju ueni bramini, "svaki od njih je
sredinja figura jedne od sedam glavnih grana drevne Religije Mudrosti"; i ka-
ko su sedam principa koj i odgovaraju sedmorim razliitim stanjima Pradne
[pradna ih pragna (sanskr. - od pra = pred i glagolskog korena dna = znanje)
- spoznaja i l i znanje putem iste percepcije; mudrost, intelektualna percepcija
i l i znanje koje je u suprotnosti sa obinim, da tako kaemo, modanoumnim
rezonovanjem. Ova disciplina je jedna od budistikih transcendentalnih sposo-
bnosti (nap. ured.)], i l i svesti, pridodati sedmorim stanjima materije i sedmo-
ri m oblicima sile, podela mora biti ista i u svemu to se odnosi na Zemlju.
Venera je tako ^ , Zemlja o .
39
bramanizmu, Venera i l i Sukra - muko boanstvo" - sinje Brigua,
jednog od Praapatija i vedskog mudraca, i predstavlja daitja-gu-
rua, i l i svetenika-uitelja prvobitnih divova. ela pria o "Sukri " u
Puranama odnosi se na Treu i etvrtu Rasu.
"Pomou Sukre su 'dvostruki' (hermafroditi) Tree (Korenske Ra-
se) nastali od prvih 'Iz Znoja Roenih' ", kau Komentari. Zato se ona
predstavlja simbolom Q (krug i prenik) tokom Tree (Rase) i sim-
bolom tokom etvrte.
Ovome je potrebno objanjenje. Taj prenik, kad se nae izo-
lovan na krugu, znai ensku pri rodu, j er se prvi idealni Svet, samo-
stvoren i samoproet univerzalno rasprenim duhom ivota - takode
odnosi i na Prvobitnu Korensku Rasu. Ona postaje dvopolna kako
se Rase i sve na Zemlj i razvija u svojim fizikim oblicima, a simbol
je pretvoren u krug sa prenikom od koga polazi vertikalna linija, iz-
raavajui muko i ensko, jo uvek nepodeljeno - prvi i najraniji
egipatski Tau " [ " ; nakon ega postaje -f- i l i muko-ensko razdvo-
jeni' ^ (vidi prvo poglavlje Knjige I) , koji su pali u razmnoavanje. Ve-
nera (planeta) simbolizovana je znakom kugle nad krstom, to
pokazuje da ona vlada prirodnim razmnoavanjem oveka. Egipani
su simbolizovali Ank, "ivot", egipatskim krstom -f", koj i predstav-
lja samo drugi oblik Venere (Izie) 5 i koj i j e, ezoterijski, znaio da
je ivot oveanstva i ivotinja istupio iz boanskog duhovnog kru-
ga i pao u fiziko, muko i ensko, razmnoavanje. Taj znak, od kraja
Tree Rase, ima isto faliko znaenje kao i "drm ivota u Edenu.
Anouki, jedan oblik Izie, boginja je ivota; Ank su Jevreji uzeli od
Egipana, a doneo im gaje, zajedno sa mnogim drugim mistikim
recima, Mojsije, koga su egipatski svetenici poduavali Mudrosti.
Re Ank na hebrejskom, sa l i ni m sufiksom, znai "moj ivot", mo-
je bie, koje "je lina zamenica Anohi ", od imena egipatske boginje
Anouki."
U ezoterijskoj filozofiji to je muko i ensko, i l i hermafrodit, otuda bra-
data Venera u mitologiji.
Zato, ostavljajui po strani njegov religiozno-metafiziki aspekt, hrian-
ski krst je simboliki daleko viefaliki nego paganska Svastika.
Egipatski krst je astronomski planetarni znak za Veneru, "koj i oznaava
postojanje plodonosne energije u seksualnom smislu, i to je bio jedan od atri-
40
r
Stanca I Poeci Osetnog ivota
U j ednom od naj drevnij ih katehizama u Junoj I ndi j i , u dravi Ma -
dras, hermafrodi tska bogi nj a Adanar i ( v i di takode Indijski panteon)
i ma egipatski krst, Svastiku, " mu ki i enski znak", tano u sredini,
da bi oznail a pre-polno stanje Tree Rase. Vi nu, koga sada pred-
stavljaju sa l ot osom k oj i mu raste i z pupka - i l i Uni ver z um Brame
k o j i se razvi j a i z sredinje take Nare ~ pr i kaz anj e na j e dnom od
naj starij ih reljefa kao dvopol an ( Vi nu i L ak mi ) , kako sedi na l i s t u
lotosa koj i pl ut a na vodi , a ta voda se die u pol ukr ug i pr el i va kr oz
Svastiku, " i zvor razmnoavanj a" i l i ovekovog pada.
Pitagora Sukru-Veneru nazi va Sol alter, "drugo Sunce". Od "se-
dam palata Sunca", ta L uci ferova-Veneri na je trea u hrianskoj i
jevrejskoj kabali, ^ôharje i ni prebivalitem Samaela. Prema okult-
noj dokt r i ni , ta planeta j e izvor nae planete i nj en duhovni pr ot ot i p.
Otuda se kae da Sukri na kol a ( kol a Venere-L ucifera) vue ogdoad
(osmorka) "konja roenih na Zemlji", dok su pastuvi u koi j ama dru-
gi h planeta drugai j i .
Svaki greh poinjen na Zemlji osea Usanas-Sukra, Guru Daitja
i Duh-Cuvar Zemlje i Coveka. Svaka pramena na Sukri osea se
na Zemlji i ona je odraava.
Sukra, i l i Venera, j e zato predstavljena kao ui tel j Dai tj a, giga-
nata etvrte Rase, koj i su, prema i nduskoj al egori j i , j ednom ovl adal i
i t avom Zeml j om i porazi l i nie bogove. Titani iz zapadnjake alego-
ri j e su isto tako bl i sko povezani sa Venerom-L uci f erom, koj u su ka-
snij i hriani poi stoveti l i sa Satanom. Zato su teolozi, post oj e Venera,
zajedno sa I zi dom, bi l a predstavljana sa kr avl j i m r ogovi ma na gl avi ,
to j e s i mbol mi s t i ke pr i r ode i onoga to j e ekvi val ent Meseca i
oznaava Mesec, j e r su sve one bi l e l unarne bogi nj e, obri s te pl a-
nete danas post avi l i i zmeu rogova mi s t i kog L ucifera.' ' * Zahval j u-
j u i t om fantasti nom tumaenj u arhajskog predanja, koj e t v r di da
buta Izie, Majke, Eve, Hauvah i l i Majke-Zemlje, koja je na taj nain bila po-
znata meu svim drevnim narodima, izraena u ovom i l i onom obliku" (iz sa-
vremenih kabalistikih rukopisa).
1 4
Atenej pokazuje da je prvo slovo Sataninog imena u prolosti predstav-
ljano lukom i polumesecom; a neki rimokatolici, dobri i ljubazni ljudi, eleli
bi da ubede javnost da su u ast L uciferovih rogova nalik na polumesec mu-
slimani izabrali polumesec kao svoj nacionalni simbol. Od uspostavljanja r i -
41
se Venera menja (geoloki) istovremeno kad i Zemlja, te ta god da
se desi na jednoj, deava se i na drugoj, i da je bilo mnogo velikih za-
jednikih promena na njih dve - sveti Avgustin to ponavlja, nameui
nekoliko promena sastava, boje, pa ak i orbita, tom teoloki isfa-
brikovanom karakteru Venere-L ucifera. On u svojoj pobonoj mati
ide ak i toliko daleko da poslednju promenu na toj planeti povezu-
je sa Noj em i mi t s ki m Potopom, za koj i je reeno da se odigrao
1796. godine pre Hrista (vi di Grad Boiji, L X X I , pog. VI I I ) .
Poto Venera nema satelita, alegoriki je reeno daje "Asfuit"
(ta "planeta") usvojila Zemlju, potomka Meseca, " koj i je prerastao
svog roditelja i zadao mu velike muke", to se odnosi na okultnu po-
vezanost nj ih dvoje. Regent (planete) Sukre*^ toliko je voleo svoje
usvojeno dete da se inkamirao kao Usanas i dao mu savrene zako-
ne, koj i su u kasnijim vremenima prenebregnuti i odbaeni. Druga
alegorija, u Harivansi *, glasi daje Sukra poao Si vi traei da on
mokatolikog dogmatizma, Venera je uvek poistoveivana sa Satanom i L ucife-
rom, i l i velikim Zmajem, suprotno razumu i logici. Kao to su pokazali proua-
vaoci simbolike i astronomi, povezivanje zmije i ideje o tami ima astronomsku
osnovu. Poloaj koji je u jednom trenutku zauzimalo sazvee Zmaja {Drao)
pokazao je da je velika zmija vladar noi. To sazvee je ranije bilo u samom
centru neba, i tako je prostrano daje nazvano Velikim Zmajem. Njegovo telo
se iri preko sedam znakova Zodijaka, a Dipui, "koj i ", kae Stejnilend Vejk,
"u Zmaju Apokalipse vidi aluziju na nebesku zmiju" primeuje da "nije udo to
sazvee koje je toliko prostrano autor te knjige prikazuje kao Velikog Zmaja
sa sedam glava, koji je oduzeo treinu zvezda nebu i bacio ih na Zemlju." (Di -
pui, tom I I , 255). Samo to Dipui nikad nije saznao zato j e potomstvo toliko
degradiralo Drakoa, nekad zvezdu Severnjau - simbol "Vodia", Guma i us-
merivaa. "Bogovi naih otaca su nai avoli", kae azijska poslovica. Kad je
Drako prestao da bude zvezda vodilja, vodee zvezdano boanstvo, on je do-
iveo sudbinu svih palih bogova. Set, odnosno, Tifon, nekad je bio, kae nam
Bansin, "veliki bog koga je oboavao sav Egipat, koji je vladarima 18. i 19. di-
nastije poverio simbole ivota i moi. Al i , nakon toga, tokom 20. dinastije, on
se iznenada smatra zlim demonom, u toj meri da su njegova oblija izbrisana
sa svih spomenika i natpisa do kojih se moglo dospeti." Pravi okultni razlog
bie saopten na ovim stranicama.
Sukra je sin Brigua, velikog Riija, i jednog od sedam Pradapatija, osni-
vaa Rase Bhargava, u kojoj je roen Parasu Rama (Parasuram).
* Harivansa - deo Mahabharate koj i se bavi ivotom i doivljajima Krine.
(nap. ured.)
42
^
njegove uenike, Daitje i Asure, zatiti od bogova sa kojima su se
bori l i , i da je, kako bi postigao svoj cilj , izvodio Joga ritual "uronjen
u dimpodsmeha, okrenut naglavce tokom 1.000 godina". To se od-
nosi na vel i ki nagib Venerine bse (oko 50 stepeni) i na to da je ona
obavljena venim oblacima. Ah, to se odnosi samo na fiziku gradu
te planete. Okultni misticizam mora da ima u vidu njenog Regenta,
informiueg an Kohana. Alegorija koja tvrdi daje Vinu prokleo
Sukru, zbog ubistva sopstvene majke, da se sedam puta reinkarnira
na Zemlj i, puna je okultnog filozofskog znaenja. Ona se ne odnosi
na Vinuove Avatare, poto njih ima devet, a deseti tek treba da do-
e, ve na Rase na Zeml j i . Venera, i l i L ucifer (takode Sukra i Usa-
nas) je nosilac svetlosti nae Zemlje, i u fizikom i u mistikom smi-
slu. Hriani su to dobro znali u ranij im periodima, poto je jedan
od prvih rimskih papa po svom svetenikom imenu bio poznat kao
L ucifer.
"Svaki svet ima svoju zvezdu roditelja i planetu sestru. Tako je
Zemlja usvojeno dete i mlai brat Venere, ali su njeni stanovnici
samosvojne vrste. (. . .) Sva osetna potpuna bia (potpuni sedmo-
struki ljudi i l i via bia) snabdevena su, u svojim poecima, obli-
kom i organizmom koji su u punom skladu sa prirodom i stanjem
sfere koju naseljavaju.
Sfera Bia, ili centara ivota, koji predstavljaju izolovana jezgra
koja hrane njihove ljude i ivotinje, ima bezbroj; nijedna nimalo
ne lii na svoju sestru-pratioca niti na bilo kog od svojih sopstve-
nih specijalnih potomaka.
To direktno protivrei Svedenborgu, koj i j e "u prvoj Zemlji astralnog sve-
ta" video naseljenike obuene kao evropske seljalce; a na etvrtoj Zemlji ene
odevene kao pastirice na maskenbalu. ak je i uveni astronom Hajgens radio
pod pogrenim uverenjem da drugi svetovi i planete imaju bia identina ovi-
ma koja ive na Zemlji, i imaju iste oblike, ula, mo miljenja, umetnosti, nauke,
pa ak i iste fabrike za svoje odela (Teorije sveta)] Radi boljeg razumevanja
tvrdnje daje Zemlja "dete Meseca" vi di Knjigu I, Stanca VI .
To je savremena reenica. Ona je dodata starim Komentarima, radi lakeg
razumevanja, onim prouavaocima koj i se bave ezoterijskom kosmogonijom
poto su stekli zapadnjako obrazovanje. Ranija tumaenja imaju isuvie mno-
go prideva i stilskih figura da bi se mogla lako razumeti.
43
Svi imaju dvojnu, fiziku i duhovnu, prirodu.
Nukleole su vene i neprolazne; jezgra periodina i konana. Te
nukleole ine deo apsoiuta i otvori su one tamne, neprobojne tvr-
ave koja je veno skrivena ak i od pogleda anija. Jezgra su
svetlost venosti koja iz njih bei.
To je ona SVEL OST koja se zgusnuta u oblike "Gospoda Bia"
- od kojih su prvi i najvii kolektivna I VATMA /// Pratjagatma (za
koju se figurativno kae da proistie iz paramatme. To je L ogos gr-
kih filozofa - koj i se pojavljuje na poetku svake nove Manvan-
tare). Od njih nanie - stvoreni od veno ovrujuih talasa te
svetlosti, koja na objektivnom nivou postaje gruba materija kre-
u brojne hijerarhije Kreativnih Sila, neke bezobline, druge koje
imaju svoje izrazite oblike, a tree, opet, najnie (Elementali), ko-
je nemaju sopstveni oblik, ve uzimaju svaki oblik u skladu sa us-
lovima okruenja.
Zato postoji samo jedan Upadhi (osnova) u duhovnom smislu,
od koga, na kome i u kome su za manvantarike svrhe izgraeni bez-
brojni centri gde se dalje odvija univerzalna, ciklika i individu-
alna evolucija tokom aktivnog perioda.
O tim informiuim inteligencijama, koji oivljavaju razne
centre Bia, ljudi iza Velike Granice govore kao o Manuima, Ri-
ijima, Pitrijima , Praapatijima i tako dalje; zatim kao o Dani
Budama, Kohanima, Melhasima (bogovi Vatre) Bodistavama i
drugima, sa ove strane. Prave neznalice zovu ih bogovima; ueni,
ali neupueni, jednim Bogom, a mudri. Inicijali, potuju ih samo
kao manvantarike manifestacije TOGA O emu ni nai Tvorci (an
Kohani) ni njihove tvorevine ne mogu ni da govore ni da neto zna-
ju. APSOLtJT nije neto to se moe definisati i nijedan smrtnik ni
18
Iza Velike Granice u naem sluaju znai Indiju, poto je to Transhima-
lajska za Cishimalajsku oblast.
Termin Pitriji se u ovim slokama koristi radi njihovog lakeg razumeva-
nja, ali se ne koristi na taj nain u izvornim Stancama, gde se oni drugaije
nazivaju, pored ostalog "Oevi" i "Preci".
20
Pogreno je da se bukvalno shvata oboavanje ljudskih Bodisatvi, i l i Man-
durija. Istina je da, egzoterijski, kole Mahajane pouavaju da ih treba oboa-
vati bez razlike, i da Huien-Tsang govori da su i neki Budini uenici oboavani
na taj nain. Al i , ezoterijski, nisu uenici i l i ueni Manduri lino ti koj i se
oboavaju, ve boanske Bodisatve i Dani Bude koj i su oiveli (Amilakha,
kako kau Mongoli) ljudske oblike.
44
i I Mli
r
besmrtnik nije ga nikad ni video niti pojmio tokom perioda Posto-
janja. Promenljivo ne moe znati Nepromenljivo, niti ono to ivi
moe opaziti Apsolutni ivot. "
" Zat o, ovek ne moe znati bi a vi a nego to su nj egovi sop-
stveni " pr aoci " . "Niti treba da ih oboava^ al i treba da naui kako
je doao na svet.
(c) Br oj Sedam, osnovni broj u odnosu na sve druge broj eve u re-
l i g i oz ni m si stemi ma svi h naroda, od pitanj a kosmogoni j e do stvari
koj e se t i u oveka, mor a i mat i svoj razl og. On se nal azi kako medu
dr evni m Amer i kanci ma, tako i meu dr evni m Ar i j evci ma i Egipa-
ni ma. O t om pi tanj u e se u punom obi mu raspravljati u drugom delu
ove knj i ge; u meuvremenu, neke inj enice moemo dati ovde. Au -
tor "Svetih misterija Maja iKviija (Inka),pre 11.500godina "^^ kae:
Izgleda daje sedam sveti broj kod svih civilizovanih starih na-
roda. Zato? Svaki narod daje drugaije objanjenje, u skladu sa
posebnim naelima svoje (egzoterike) religije. Ne moe hiti su-
mnje daje on za inicirane u svete misterije bio broj nad brojevi-
ma. Pitagora (. . ). ga naziva "Nosiocem ivota", koj i sadri telo
i duu, postoje formiran od etvorstva, to jest, Mudrosti i Intele-
kta, i Trojstva delovanja i materije. Car Julijan, ("In Matrem etc. ")
izraava se na ovaj nain: " Kad bi h spomenuo inicij acij u u nae
Svete Misterije, koje su Haldejci Bahizovali, u pogledu boga sa se-
dam zraka, morao bih da kaem stvari nepoznate gomili, sasvim ne-
poznate, ali dobro poznate blaenim udotvorcima.
(str 141)
Ko bi od l j udi koj i su se upoznal i sa Puranama, Knjigom mrtvih,
Zend Avestom, asi rski m val j ci ma i Biblijom i koj i su zapazi l i stalno
poj avl j i vanj e br oj a sedam u t i m zapi si ma prost orno udal j eni h na-
roda, to postoj e od naj davni j i h vremena, mogao smat rat i k oi nc i -
denci j om sledeu i nj eni cu koj u saoptava i st i istraiva dr evni h
21
Pisac tog dela je Ogist le Plonon. On i njegova supruga su dobro poznati
u Sjedinjenim Dravama po svom radu u Centralnoj Americi. Oni su otkrili
grobnicu kraljevskog Kah Coha u ien Ici . Izgleda da autor veruje i nastoji
da dokae da su Arijevci i Egipani svoja ezoterijska uenja preuzeli od Maja.
Al i , iako su svakako postojale istovremeno sa Platonovom Atlantidom, Maje
su pripadale Petom Kontinentu, pre koga su postojale Atlantida i L emurija.
45
Misterija: govorei o preovladivanju broja sedam kao mistikog bro-
ja medu stanovnicima "zapadnog kontinenta" (Amerike), on doda-
je daje ono isto tako izuzetno. Jer:
Ono se esto pojavljuje u Popol Vuhu (. . .) pored toga ga nala-
zimo u sedam porodica za koje Saagun (Sahagun) i Klavigero
(Clavigero) kau da prate mistiku linost po imenu Votan, po-
znatog osnivaa velikog grada Naana, koji neki poistoveuju sa
Palenkom; u sedam peina za koje se kae da su se iz njih po-
j avi l i preci Nauatla. U sedam gradova Cibole, koje opisuju Ko-
ronado (Coronado) i Niza (Niza). (. . . ) U sedam Antila; u sedam
konja, koji su, kako su nam rekli, izbegli Potop . . .
tavie, "heroj i", ij i je broj isti u svim priama o "Potopu" - od
sedam Riija koj i su se spasli zajedno sa Vaivasvata Manuom, do No-
jeve Arke, u koju su unete po "sedam" zveri, ptica i ivih stvorenja.
Na taj nain vi di mo da su cifre 1, 3, 5, 7 savrene j er su potpuno
mistike i predstavljaju brojeve koj i igraju istaknutu ulogu u svakoj
kosmogoniji i evoluciji i vi h bia. U Ki ni , brojevi 1, 3, 5, 7 se na-
zivaju "nebeskim brojevima" u kanonskoj Knjizi Pramena (Ji ing,
ili pramena, kao u "Evol uci j i ").
Njegovo objanjenje postaje oigledno kada se istrae drevni sim-
bol i ; svi oni su zasnovani na ciframa koje su iznete u "arhajskom
rukopisu", u uvodu Knjige I. Q simbol evolucija i pada u razmno-
avanje i l i materiju, odraava se u starim meksikim skulpturama i l i
slikama, kao i u kabalistikim Sefirot, i u egipatskom Tau. Prouite
meksike rukopise (Add. rukopisi Bri t . Muzeja 9789)^^ i nai ete
u nj ima drvo ije je deblo pokriveno sa deset plodova, spremnih
da ih uberu mukarac i ena, sa obe strane drveta, dok sa vrha drve-
ta dve grane izbijaju horizontalno sa leve i desne strane, formirajui
tako savreno ~p (Tau); tavie, krajevi te dve grane, koj i nose tro-
struki sveanj sa pticom - pticom besmrtnosti, Atmanom i l i boan-
skim Duhom - koja sedi izmeu njih, inei tako sedmog. To izra-
ava istu ideju kao i drvo Sefirot, ukupno deset; ipak, kad se odvoji
22
Tih "sedam peina, sedam gradova " itd., u svakom sluaju znae sedam
centara i l i sedam zona u kojima se rodilo sedam prvobitnih grupa Prve Koren-
ske Rase.
23
Ta gravura je reprodukovana u Svetim misterijama Maja i Inka, str. 134.
46
Njegov simbol je kocka razvijena^'' u mreu i 6 koje po-
, tri popreno (ensko) i etiri vertikalno; i to je ovek.
od svoje gornje Trijade, ostavlja Sedam. To su nebeski plodovi, de-
set i l i CD. IO5 roeni iz dva nevidljiva semena, mukog i enskog,
to i ni 12, i l i Dodekaedar Univerzuma. Mi s t i ki sistem sadri ,
sredinju Taku; 3 i l i / \ ; pet ^ i sedam i l i | A I, i l i pak E^ ; tro-
ugao u etvorouglu i sintetizovanu taku u dva prepletena Trougla.
To znai svet arhetipova. Pojavni svet doivljava svoj vrhunac i od-
raz svega u CovEKU. Zato on predstavlja mistiki etvorougao - u
svom metafizikom aspektu - Tetraktis, a postaje Kocka na nivou
stvorenog,
staje 7, i l i I
vrhunac boanskog na Zemlji, ije telo je krst od mesa, na kome, kroz
koga i u kome on stalno raspinje i osuuje na smrt boanski L ogos
i l i VI E SOPSTVO.
"Univerzum", kau sve filozofije i kosmogonije, "ima Vladara (ko-
lektivno Vladare) koj i je nad njim postavljen, i zove se RE (L ogos);
proizvodei Duh je njegova Kraljica, a njih dvoje predstavljaju Pr-
vu Mo nakon JEDNOG. "
To su Duh i Priroda koj i formiraju na iluzorni univerzum. To dvo-
je nerazdvojnih ostaju u Univerzumu Ideja sve dok on postoji, a po-
tom se ponovo utapaju u Parabram, Jedan, nikad promenljivi. "Duh,
ija je sutina vena, jedan i samopostojei," emanira istu eterinu
SVETL OST - dvojnu svetlost koja nije opaziva za elementarna ula -
u Puranama, u Bibliji, u SeferJeciri, grkim i latinskim himnama, u
Hermesovoj knjizi, u haldejskoj Knjizi brojeva, u ezoterizmu L ao Cea,
svuda. U kabali, koja objanjava tajno znaenje Postanja, ta svetlost
su DVOJNI L JUDI, i l i androgini (tanije bespolni) aneli, ije je gene-
riko ime A DA M KADMON. Oni su t i koj i dovravaju oveka, i j i su
eteriki oblik emanirala druga boanska, ali daleko nia bia, koja
uvruju telo ilovaom, i l i "zemaljskom prainom" - to je zaista
alegorija, ali isto toliko nauna kao i bilo koja darvinistika teorija
0 evoluciji, a svakako istinitija.
Pisac Izvora mera kae da je osnov kabale i svih njenih misti-
kih knjiga postavljen na deset Sefirot, to je osnovna istina.^^ On
pokazuje ti h deset Sefirot na deset brojeva u narednom dijagramu:
24
Vi di Izvor mera, str. 50-53, a takode i Knjigu I I , deo 2.
* Nii Masonsliu reviju, Sinsinati, j un 1886., \amk Kabala br. 6.
47
Tu je krug nula, a njegov vertikalni prenik je prvo i l i prvobitno
JEDNO {Re i l i Logos), iz koga izbija niz ostalih brojeva, do 9, po-
slednje cifre. Deset ^ 10 - predstavlja prvo Boansko Ispoljavanje^*
koje sadri "sve mogue moi za tano izraavanje proporcija". Tom
kabalistikom spekulacijom nas ue da su Sefirot " bi l i brojevi i l i ema-
nacije Nebeske Svetlosti (brojevi 20612 prema 6561), oni su bi l i 10
"Reci", DBRiM, 21224; svetlost, iji su oni fluks, bio je Nebeski ovek,
Adam KDM (144-144); a Svetlost, prema Novom Zavetu ( i l i 41224)
je stvorila Boga; ba kao to, prema Starom Zavetu, Bog ( Al hi m,
31425) stvara svetlost (20612 prema 6561).
Sad, u okultizmu, kao i u kabali, postoje t ri vrste svetlosti: (1) Ap-
straktna i l i Apsolutna Svetlost, koja je Tama; (2) Svetlost Ispolje-
nog-Neispoljenog, koju neki zovu L ogos i (3) Kasnija svetlost, koju
su odrazili an Kohani, nii Logosi (kolektivno Elohim), koj i su njo-
me, sa svoje strane, obasuli objektivni Univerzum. Al i u kabali - ko-
j u su kabalisti X I I I veka preuredili i paljivo prilagodili da odgo-
. vara hrianskim naelima - te t ri svetlosti su opisane kao (1) ista
i prodorna, svetlost Jehove, (2) odraena svetlost i (3) svetlost u ap-
straktnom. "Ta svetlost, uzeta apstraktno (u metafizikom i l i simbo-
hkom smislu) je Al hi m (Bog Elohim) dok je ista prodorna svetlost
Jehova. Svetlost Al hima pripada svetu generalno, u svoj svojoj sve-
optosti i celovitoj punoi, ali je svetlost Jehove ta koja prodire do
glavnog proizvoda, oveka, koga je ta svetlost proela i stvorila".
Pisac Izvora mera umesno upuuje itaoca na Inmanovo delo Dre-
vne vere otelovljene u drevnim imenima (tom I I , str. 648). Gravira
iz te knjige ''vesica piscis*, Marija i enski amblem, kopiran iz ro-
25
Vidi Razotkrivenu Iziu, tom I I , str. 300 i dalje, kao dokaz drevnosti de-
cimalnog sistema cifara.
* (L at.) riblji mehur - uspravan ovalan i l i bademasti oblik, esto oko neke
svete figure, (nap. prev.)
48
I''i
z ar i j uma bl aene De v i c e (. . .) t ampanog u Ve ne c i j i 1542. " , i
zato, kako primeuj e Inman, "sa dozvol om i nkvi zi ci j e, dosledno kr u-
t e", pokazae i taocu staj e kat ol i ka crkva podrazumeval a pod t om
''prodornom moi svetlosti i njenim posledicama". Ka ko su alosno
i zobl i ene - pri menj ene na najgrublje materi j al i sti ke zami sl i - u
hri anskom tumaenj u postale naj pl emeni ti j e i najvee, kao i naj-
uzvienij e ideje o boanstvu istonjake f i l ozof i j e!
Okul t i s t i na I s t oku tu svetl ost z ovu Daiviprakriti, a na Zapadu
Hristovom svetlou. To je svetost Logosa, di rekt nog odraza veno
Nespoznat l j i vog na ni v ou sveopteg ispoljavanja. A l i , evo kako j e
t umae savremeni hr i ani u kabal i . Kao to i zj avl j uj e autor koga
smo upravo pomenul i :
Na punou sveta uopte, sa njegovim glavnim sadrajem, ove-
kom, odnosi se termin Elohim-Jehova. U odlomcima iz ohara,
veleasni dr Kejsel, kabalista, izmeu ostalog kae: "Jehova je Elo-
hi m ( Al hi m) (. . .) pomou t r i koraka Bog ( Al hi m) i Jehova su
postali isto, pa iako su odvojeni jedan od drugog, oni su od istog
osnova."
Sl i no tome, Vi nu postaje Sunce, v i dl j i v i s i mbol bezl i nog bo-
anstva. Vi nu se opisuje kako "sa tri koraka koraa kroz sedam ob-
l asti Uni ver zuma" . A l i , kod Indusa j e t o egzoterika pri a, povrno
naelo i alegorija, dok ga kabal i sti saoptavaju kao ezoterijsko i kraj -
nje znaenje. A l i , da nastavimo. Aut or objanjava:
Sada, svetlost, kao stoj e pokazano, jeste 20612 prema 6561,
kao pravilan iskaz o celovitom i numerikom odnosu prenika pre-
ma obimu kruga. Bog ( Al hi m, t j . 3.1415 prema 1), izmenjen oblik
pomenutog, predstavlja redukciju toga to se tie nalaenja stan-
dardne jedinice,jeiian, kao opte osnove za sva izraunavanja i me-
renja. Al i , to se tie proizvodnje ivotinjskog ivota, i za posebnu
vremensku meru luname godine, mora da se posebno odredi onaj
uticaj koj i prouzrokuje zaee i embrionalni razvoj, a to su brojevi
Jehovine mere {m^srnovek ravan Jeliovi), to jest 133 prema 355.^*
Al i , ovaj poslednji odnos je samo modifikovan oblik svetlosti i l i
Vi di Izvor mera, str. 276, et seq. App. VI I .
49
20612 pre 6561, poto je vrednost " T I " samo varijanta istog (to jest
20612 prema 6561 isto je to i 31415 prema jedan, i l i prema Al -
himu, Bogu) - i na taj nain se moe ui ni ti da jedan proistie i
dobij a se iz drugog, i to su t r i koraka kojima se Jedinstvo i istovr-
snost moe pokazati u Boij im imenima. To jest, njih dva su samo
varijante istog odnosa, odnosno, " TI " . Predmet ovog komentara je
da pokae da su iste mere koje su upotrebljene za kabalu, kao i u tri
Zaveta Biblije, takode i u masonskim simbolima, kako je upra-
vo pomenuto.
Prvih deset, Sefirot, opisani su kao Svetlost, to jest, oni sami pred-
stavljaju funkciju i isto su to i ispoljavanje Ain-Sofa; i oni su ta-
kvi , u skladu sa injenicom da Svetlost predstavlja odnos 20612
prema 6561, kao deo "Ref', DBRIM, 41224, i l i to se tie Reci, De-
bar, 206 (= 10 lakata). Svetlost u toj meri optereuje kabalu u ob-
janjenju Sefirot, da se najuvenija knjiga o kabali zove ohar i l i
Svetlost. U njoj nalazimo izraze ove vrste: - "Beskonano je bilo
potpuno neznano i nije irilo nikakvu svetlost pre nego stoje sve-
tla taka nasilno ula u vi zi j u. . . " " Kad je prvi put uzeo oblik (Kru-
ne, i l i prve Sefire), on je doveo do toga da iz nje emanira 9 sjajnih
svetlosti, koje su, sijajui kroz nju, odaslale svetlost u svim prav-
cima": to jest, t i h 9 sa njegovim j edni m (koj i je bio izvor, kao to
j e reeno, t i h devet) zajedno ine 10 to jest ( J ) i l i (^ ili svetih
Deset (brojeva Sefirot) i l i Jod-i ti brojevi behu "ta Svetlost". Ba
kao stoj e u Jevanelju po Jovanu Bog ( Al hi m, 41415 prema 1)
bio ta svetlost (20612 prema 6561) pomou koje (Svetlosti) su na-
injene sve stvari.
U Sefer Jeciri, i l i Br oj evi ma Stvaranja, i tav proces evol uci j e
saopten j e u Br oj evi ma. U svoja " 32 puta Mudr os t i " broj 3 j e po-
novl j en 4 puta, a broj 4 pet puta. Zato je Mudr os t Boi j a sadrana
u br oj evi ma ( Sef r i m i l i Sefirot), j er Sefer ( i l i S-F-ra bez samogla-
snika) znai " i f r ovat i " . I zato nal azi mo kako Pl at on takode izj av-
lj uj e da boanstvo geometrizuje p r i i zr adi Uni ver zuma.
Kabal i st i ka knj i ga, Sefer Jecira, poinj e i zj avom skrivene mu-
drosti o Alhimu u Sefrimu, t j . El ohi mu u Sefirot.
U trideset i dve staze, skrivena mudrost uspostavi Jah, J HVH,
Tzabaota, Elohija Izraela, Al hi ma ivota, El Mi l ost i i Milosra -
uzvienog, uzdignutog stanovnika na visini i Kralja Venog i nje-
govo ime - Sveto - u t r i Sefrima a to su: B-S'f-r, V-Sf-r, V-Sig-o-r
50
Stanca I-Poeci Osetnog ivota
Taj Komentar uspostavlja Skrivenu mudrost izvornog teksta po-
mou skrivene Mudrosti, to jest, upotrebom reci koje nose pose-
ban niz Brojeva i posebnu frazeologiju, koja e uspostaviti sam
sistem objanjenja za koj i emo otkri ti da veoma tano odgovara
jevrejskoj Bibliji. (. . .) Uspostavljajui tu shemu, da bi j e pojaao
i da bi dovrio njeno detaljno izlaganje u osnovnom postulatu, a
to je jedna re Sefrim (Sefirot) Broja Jecira, autor objanjava raz-
dvajanje te reci u t r i njoj potinjene - igra zasnovana na uobiaje-
noj reci s-f-r, i l i broj.
Pri nc Al - Kazar i kae rabinu^^:
eleo bi h sada da mi prenese neke od vodeih principa filozo-
fije prirode, za koje kae da su ih u davnim vremenima razradili
oni (Drevni Mudri ) .
Rabi n na to odgovara:
U te principe spada Broj Stvaranja Oca nae rase, Avrama (to
jest, Abram i Abraham, brojevi 41224 i 41252).
On pot om kae da ta knjiga Brojeva raspravlja o uenju o Alhim-stvu
i Jedinstvu kroz DBRI M, odnosno, brojeve Reci "Reci". To jest, on ui
upotrebi kol i ni ka 31415 prema j edan, kroz 41224, broj koj i j e u opi -
su Zavet nog Kovega bi o podel j en na dva dela dvama komadi ma
tabl ice na koj oj j e bi o napisan i l i urezan taj DBR I M i l i 41224 - i l i
20612 puta 2. On pot om komentari e te t r i upotreblj ene i podreene
reci i ne proputa da o j ednoj od nj i h prokomentari e:
AAlhim (31415 prema 1) ree: Neka bude svetlost (20612 pre-
ma 6561).
Te t r i reci saoptene u tekstu su ' ]1S' ' D ]fl ^ S B, a rabi n i h ko-
mentarie reci ma:
To nas ui Alhim-stvu (31415) i Jedinstvu (prenik prema Al hi -
mu) kroz Rei ( DBRIM, 41224), pomou kojih sa jedne strane postoji
27
U Knjizi Al-Kazara, Jehude-Ha-L evija, prevod dr D. Kejsel.
51
beskrajni izraz u raznolikosti tvorevine, a sa druge strane skladna
tendencija prema Jedinstvu (koje je, kao to svi znaju, matemati-
ka funkcija "TC" iz kola, koja meri, vaga i nabraja zvezde nebe-
ske, a ipak ih ponovo stapa u konano Jedinstvo Univerzuma kroz
Reci). Njihov konani sklad usavrava se u onom Jedinstvu koje
ih nalae i koje se sastoji od '^1fi''D ^BO "[BD {Knjiga Al-Kazara),
to jest, rabin u svom prvom komentaru izostavlja "Jod" i l i / iz je-
dne od tih reci, dok ga nakon toga ponovo vraa. Ako uzmemo
vrednosti tih podreenih reci, nalazimo da su one 340, 340, 346; za-
jedno one daju 1026 i podela opte reci na njih je proizvela te bro-
jeve, koji se Temurom mogu na razne naine izmeniti u razne svrhe.
(Kabala)
Zamol il i bismo itaoca da otvori Stancu IV Knjige I i njen etvrti
komentar, da bi tamo naao daje 3, 4 - (7), i trostruko sedam, i l i
1065, broj Jehove, takoe broj dvadeset jednog Praapatija koj i se
pominju u Mahabharati, i l i t r i Sefrima (reci u iframa i l i brojevima).
A ta poredenja meu Tvorakim Silama drevne filozofije i antropo-
morfnim tvorcem egzoterikog ']ViiSiizma dovee prouavaoca do
toga da zapazi i otkrije kako je Jehova uistinu samo lunarni bog "raz-
mnoavanja" (vidi Knjigu I, Deo I I , "Deus Lunus "). injenica koja je
dobro poznata svakom savesnom prouavaocu kabale je sledea:
to se vie u nju udubljuje, to je ubeeniji da ukoliko se kabala - i l i
ono stoje od nje ostalo - ita u svetlosti istonjake ezoterijske f i -
lozofije, njeno prouavanje vodi jedino do otkria da monoteizam,
u pravcu u kome ga prate judaizam i hrianstvo, nije nita uzvieni-
ji od drevne astrolatrije, koju danas opravdava savremena astronomija.
Kabalisti neprestano ponavljaju da SQprvobitna inteligencija nikad
ne moe razumeti. Ona se ne moe pojmiti, ni ti se moe locirati, zato
mora da ostane bezimena i negativna. Otuda Ain-Sof - " NEZNANO" i
" ONO TO SE NE MO E IMENOVATI" - poto se to ne moe ui ni t i is-
poljenim, zamilja daje emaniralo ispoljavajue Moi . Onda, dakle,
ljudski intelekt moe i mora da se bavi samo njegovim emanacijama.
Hrianska teologija, postoje odbacila teoriju o emanacijama i za-
menila je direktnim, svesnim stvaranjem anela i ostalog ni iz ega,
sad se nala bespomono raspeta izmeu natprirodnog, i l i uda, i
materijalizma, f^n-kosmiki bog je koban po filozofiju, unutar-ko-
smiko Boanstvo - t j . meusobno nerazdvojni Duh i Materija -
52
predstavljaju filozofsku neophodnost. Razdvojte ih i ostae samo gru-
ba praznoverica maskirana emocionalnou. Al i , zato da "geome-
trizujemo", kako kae Platon, zato da te emanacije predstavljamo
u obliku beskrajne aritmetike tablice? Na to pitanje dobro odgova-
ra upravo navedeni autor. Njegova opaanja su citirana u Del u I I ,
"Teogonija kreativnih bogova". On kae:
Da bi mentalna percepcija postala fizika, ona mora imati kosmi-
ki princip svetlosti; i na taj nain na mentalni krug mora postati
vi dl j i v kroz svetlost, i l i , radi njegovog potpunog ispoljavanja, Krug
mora bi t i fi zi ki vidljiv, i l i mora bi t i sama Svetlost. Takva koncep-
cija, formulisana na taj nain, postaje osnov filozofije boanskog
ispoljavanja u Univerzumu.
To je filozofija. A nij e filozofija kad r abi n u Al Kazariju kae:
j (. . .) pod s 'f-r treba podrazumevati proraun i merenje stvorenih
tela. Jer proraun pomou koga se telo mora konstruisati u skladu
i l i simetriji, pomou koga se njegova konstrukcija mora ispravno
., urediti i uskladiti sa objektom, sastoji se u najmanju ruku iz bro-
jeva, prostornosti, mase, teine; usklaeni odnosi pokreta, potom
harmonije u muzici, moraju se, sve u svemu, sastojati od brojeva,
^ a to je (S'f-r) ( . . . ) Pod Siporom (s 'phor) treba podrazumevati reci
Al hi ma, kojima se pridruuje i l i prilagoava nacrt okvira i l i ob-
l i ka konstrukcije; na primer, reeno je "Neka bude Svetlost." Delo
je postalo kao to su izgovorene REI, to jest, kako su brojevi dela
izali. (. . .)
To je beskrupulozna materijalizacija Duha. Al i , kabala nije uvek
bila tako dobro prilagoena antropo-monoteistikim koncepcijama.
Uporedite to sa bilo kojom od est kola Indije. Na primer, u Kapi l i -
noj "sankja" filozofiji, ukoliko se Purua, alegorijski reeno, ne po-
pne na ramena Prakriti, ona ostaje iracionalna, dok Purua bez nje
ostaje neaktivan. Zato Priroda (u oveku) mora postati jedinstvo
Duha i Materije pre nego to on moe da postane ono to jeste, a
Duh skriven u Materiji mora se postepeno probuditi za ivot i svest.
Monada mora da proe kroz svoje mineralne, biljne i ivotinjske ob-
like pre nego to se Svetlost L ogosa probudi u ivotinjskom oveku.
53
Zato se, do tada, o njemu ne moe govoriti kao o " OVEKU" , ve se
on mora posmatrati kao Monada, zarobljena u stalno promenljivim
oblicima. U filozofijama Istoka priznaje se evolucija, a ne stvaranje
pomou REi, ak i u njihovim egzoterikim zapisima. Ex oriente lux.
Cak i ime prvog oveka iz Mojsijeve Biblije potie iz Indije, uprkos
tome to profesor Maks Mi l er to porie. Jevreji su dobili svog Ada-
ma iz Haldeje, a Adam-Adami je sloena re i, usled toga, mnogo-
struki simbol, koj i dokazuju okultna uenja.
Ovo nije mesto za filoloka istraivanja, ali, mogli bismo podse-
t i t i itaoca da reci Ad i Adi na sanskritu znae " pr vi " ; na aramej-
skom, "Jedno" {Ad-ad, "jedino jedno"); na asirskom, "otac", otuda
Ak-Ad, i l i "otac-tvorac".^^ Kad se jednom ovaj iskaz potvrdi, po-
staje teko da se Adam ogranii samo na Moj sij evu Bibliju i da se
u njemu vi di samo jevrejsko ime. Vi di Deo II ovog toma, odeljak
"Adam-Adami".
U teogonijama postoji esto meanje atributa i genealogija bogo-
va o kojima govore, onako kako su ih svetu saoptili poluinicirani
bramaniki i bi bl i j ski pisci spisa koj i predstavljaju Alfia i Omegu
zapisa te simbolike nauke. Pa ipak, takvu zbrku nisu mogl i na-
praviti najraniji narodi, naslednici i uenici boanskih uitelja j er
su i atributi i genealogije bi l i neraskidivo povezani sa kosmogonij-
skim simbolima, poto su "bogovi" ivotni i oivljavajui "duevni
pri nci pi " raznih oblasti Univerzuma. Nigde i ni u jednom narodu ni -
su se dozvoljavala razmiljanja izvan nivoa t i h ispaljenih bogova.
Bezgranino i beskonano JEDINSTVO ostalo je kod svih naroda de-
vianska zabranjena zemlja, kojom nisu stupale ljudske misl i ni t i su
je doticala jalova zakljuivanja. Jedini nain na koj i su se ona spo-
minjala bio je preko njenih dijastolnih i sistolnih osobina, njenih pe-
riodinih irenja, i l i dilatacija, i skupljanja. U Univerzumu, sa svim
njegovim neizbrojivim milijardama sistema i svetova koj i nestaju i
28
Naziv Ak-ad ( i l i Akaani) iste je vrste kao i Ad-m, Ha-va (Eva), Aid-en
((Eden). Ak-Ad znai "sin Ada" (kao sinovi Ada u drevnoj Arabiji). Ad-ad, "Je-
dino Jedno" i Prvi, bio je Ad-on, i l i "Gospod" Sirije i suprug Ad-ar-gat i l i
Astert, sirijske boginje. A Gan Mden (Eden) i l i Gandunija, bio je Vavilon i l i
Mesopotamija. Na asirskom Ak znai Tvorac, slovo K se izgovaralo Kh (Ah)
grleno. Prema Svedenborgovoj mistici, Adam nije bio ovek, ve crkva (?) pr-
vobitne svetlosti. U Vedama Ad-i\\]Q, prvobitna svetlost, Akaa pojavnog sveta.
54
i znova se poj avl j uj u u venosti , antropomorf i zovane moi , i l i bogo-
v i , nj i hove Due, moral e su da, zajedno sa nj i hov i m t el i ma, nestaju
iz vi da: " Da h k oj i i h, vraaj ui se u vena nedra, izdie i udi e", ka-
e na katehi zam.
"Idealna priroda ", apstraktni Prostor u kome se sve u Uni ver zu-
mu mi st eri ozno i nevi dl j i vo stvara, predstavlja i u vedi koj i u s vi m
dr ugi m kosmogoni j ama i stu boansku stranu radajue mo i pr i r o-
de. Ad i t i j e Sefira i Sofija Ahamot gnostika, i Izi da, Devi ca-Maj ka
Horusa. U s vi m kosmogoni j ama, i za i i znad tvorakog boanstva,
post oj i vie boanstvo, planer. Ar hi t ekt a, iji']Q taj Tvorac samo i z-
vr ni organ. Aj o vie, iznad i unaokolo, iznutra i spolja, post oj i ne-
spoznatljivo i neznano, I zvor i Uz r ok svi h t i h Emanacij a...
Zat o postaje l ako da se obj asni zato se 'Adam-Adami" nal azi u
hal dej ski m spisima, svakako r ani j i m od Knj i ga Moj s i j evi h. Na asir-
s kom je Ad otac, na aramej skom je Ad "Jedno", a Ad-ad}e " j edi no
j edno" , dok j e Ak na asi rskom "t vor ac". Zat o j e Ad-am-ak-ad-mon
u kabal i (ohar) postao Ad a m Kadmon, to znai "Jedan (Si n) bo-
anskog Oca, i l i t vorac", j er r eci am i om su u j e dnom t renut ku go-
t ovo u s vi m j ezi ci ma znaile boanska i l i boanstvo. Zat o j e ispalo
da Ad a m Ka dmon i Adam- Adami znae: "Prva emanacija Oca-Maj -
ke i l i boanske pri rode", a bukval no: "onaj pr vi boanski". I l ako j e da
se v i di da su JJ-Ar gat , (ili Aster't, sirijska boginj a, supruga. Ad-ona,
gospoda boga Si r i j e i l i j evr ej s kog Adonaj a) i Venera, I zi da, Itar,
Mi l i t a , Eva, i t d. , i t d. , identine sa hi ndus kom Aditi i Vak. Sve su one
" Maj ke svega i vog" i "bogova". Sa druge strane - kos mi ki i astro-
nomski - svi mu ki bogovi postali su isprva "Sunevi bogovi ", potom,
teol oki, " Si novi Pravednosti" i L ogosi , si mbol i zovani Suncem.^' Svi
29
Adam-Jehova, Brama i Mars su, u jednom smislu, identini; svi su oni sim-
boli za prvobitne i l i poetne moi stvaranja u svrhe ljudskog razmnoavanja.
Adam je crven, a isto tako Brama-Virad i Mars - bog i planeta. Voda je krv
Zemlje; zato su sva ta imena povezana sa Zemljom i Vodom. "Potrebna je ze-
mlja i voda da bi se stvorila ljudska dua", kae Mojsije. Mars je isto to i
Kartikeja, Bog rata (u jednom smislu) - a taj bog je roen iz Znoja Sive, Sive
Garmade i Zemlje. U Mahabharati ]e on prikazan kako se rodio bez uplitanja
bilo koje ene. A on se takoe zove i "L ohita", crveni kao Adam i ostali "prvi
ljudi". Otuda je autor Izvora mera sasvim u pravu kad misli daje Mars (i svi
drugi bogovi sa slinim atributima) "postoje bog rata i krvoprolia, bio samo
55
oni su Protogonoi (prvorodeni) Mikroprozopusi. Ko d Jevreja j e Ada m
Ka dmon bi o isto to i At amaz, Tamaz i l i Adoni s k od Gr ka - "Jedan
sa ocem i od oca" - a " Ot ac" je u kas ni j i m Rasama postao Helios,
Sunce, kao Apol on Karneios,^ na pri mer, k oj i j e bi o " od Sunca ro-
en"; i za Ozi ri sa, Or muzda i tako dalje, sl edi l i su dr ugi zemal j ski j i
t i povi , i l i su i oni sami b i l i preobraeni u j o zemalj skij e t i pove: kao
to su Pr omet ej , raspet i sa pl ani ne Ka d b i , He r k u l i t ako mnog o
dr ugi h sunevih bogova i heroja, dok na kraj u nij e dolo dotl e da
oni ne predstavlj aj u nita vie od f al i ki h si mbol a.
3 . RE E " GOS P OD SJAJNOG L I C A " : " P OS L A U TI VATRU K A D TVOJ
RAD ZAPONE. D I G N I SVOJ GL AS DRUGI M L OK A MA ; OBRATI SE S VOM
Oc u, GOSPODU L OTOS A {Kumuda-Pati), (a) ZBOG NJ EGOVI H SI NOVA
. . . T V OJ NAROD BI E POD V L A U OT ACA (Pitri-pati). T V OJ I L J UDI
BIE SMRTNICI. BESMRTNI SU L JUDI GOSPODA MUDROSTI (Buda, Mer-
kur), A Ê SI NOVI S OME (Meseca). PRESTANI DA SE AL I . (b). T V OJ I H
SEDAM KOA SU JO NA TEBI . . . Ti NISI SPREMNA. TVOJI L.TUDI NISU
SPREMNI, (c)
(a) Kumuda-Pati je Mesec, Ze ml j i n rodi t el j , u svojoj oblasti So-
ma-l oka. Iako s u Pi t r i j i (Pi tar i l i " Oevi " ) s i novi Bogova, na dr ugi m
mes t i ma s i novi Br ame, pa ak i Ri i j i , oni su u cel i ni poznat i kao
" l u n a mi " pr eci .
(b) Pi t ri -pat i j e gospodar i l i kral j Pitrija, Jama, bog Smr t i i Su-
di j a smrt ni ka. L j u d i Bude ( Mer kur a) su besmrtni met af or i ki , kr oz
svoj u Mudr os t . Takvo j e verovanj e oni h k oj i smatraju da j e svaka
sekundama ideja koja proistie iz primame ideje o prolivanju krvi prilikom pr-
vog zaea". Otuda Jehova kasnije postaje bog koji se bori, "Gospod Vojski",
i onaj koji zapoveda ratom. On je agresivni Zodh - i l i Kain, permutovano, koji
je ubio svog (enskog) "brata ", ija je "krv vritala sa zemlje", postoje Zemlja
otvorila svoja usta da primi tu krv {Postanje, III) .
Apolon Karneios svakako predstavlja grku varijantu induskog Krine
Kame. "Kama" znai "sjajni", "zrak", a Karneios, to je bio Apolonov naziv
i kod Kelta i kod Grka, znai "od Sunca roeni".
56
planeta i l i zvezda naseljena nekim biima (a postoje i ljudi od nau-
ke - M. Flamarion, izmeu ostalih - koj i u to arko veruju, na osno-
vu logikih, kao i na osnovu astronomskih injenica). Postoje Mesec
telo koje je inferiornije ak i od Zemlje, da i ne pominjemo druge
planete, zemaljski ljudi, koje su proizveli njegovi sinovi - lunami lju-
di i l i "preci" - od njegove ljuture i l i tela, ne mogu bi t i besmrtni. Oni
se ne mogu nadati da e postati pravi, samosvesni i inteligentnil lju-
di ukoliko ih, da tako kaemo, ne dovre drugi tvorci. Zato je u pu-
ranikoj legendi sin Meseca {Some) Buda {Merkur), "inteligentni" i
Mudri , jer je on potomak Some, "vladara" vidljivog Meseca, a ne In-
dua, fizikog Meseca. Zato je Merkur stariji brat Zemlje, metafori-
ki - njegov polubrat, da tako kaemo, potomak Duha - dok je ona
(Zemlja) potomstvo tog tela. Te alegorije imaju dublje i naunije
znaenje (astronomski i geoloki) nego to su nai savremeni fiziari
volj ni da priznaju. itav ciklus "prvog Rata na Nebu", Taraka-maja,
je isto tako pun kosmogonijskih i astronomskih istina. U njemu se
mogu pratiti biografije svih planeta po priama o nj ihovim bogovi-
ma i vladarima. Usanas (Sukra, i l i Venera), bliski prijatelj Some i ne-
prijatelj Brihaspatija (Jupitera), uitelja bogova, iju je enu Taru ( i l i
Taraku) odveo Mesec, Soma - "sa kojom je rodio Budu" - takode je
aktivno uestvovao u tom ratu protiv "bogova" i zato bio degradiran
u demonsko (Asura) boanstvo, to je ostalo da dananjeg dana.^^
Usanas-Sukra i l i Venera je na "L ucifer", zvezda Zomjaa, naravno. Veli-
ka je, zaista, genijalnost te alegorije u njenim mnogostrukim znaenjima. Zato
je Brihaspati (planeta Jupiter) i l i Bramanspati u Rig Vedi boanstvo koje je sim-
bol egzoterikog i l i ritualistikog bogosluenja. On je svetenik koji rtvuje,
snabdeva i medijum preko koga molitve smrtnika doseu bogove. On je Pu-
rohita (porodini svetenik, i l i dvorski kapelnik) induskog Olimpa i duhovni
Guru Bogova. Soma je tajanstveni bog i on vlada mistinom i okultnom priro-
dom u oveku i Univerzumu. Tara, svetenikova ena, koja simbolizuje poklo-
nika, vie voli ezoterijsku istinu nego njenu puku Ijuuturu, egzoterizam; otuda
je prikazana kako je odnosi Soma. Sad, Soma predstavlja sveti sok istog imena,
koji daje mistike vizije i otkrivenja putem transa, a rezultat tog sjedinjenja
je Buda (Mudrost), Merkur, Hermes, itd., itd., ukratko, ona nauka koju su do
dana dananjeg Brihaspatiji teologije proglaavali avolskom i satanskom. Nika-
kvo udo to, ako proirimo krug te alegorije, vidimo kako hrianska teologija
priznaje svau induskih bogova i gleda na Usanasa (L ucifera) koj i je pomo-
gao Somi u borbi protiv te drevne personifikacije ritualistikog bogosluenja
57
Ovde se re " l j udi " odnosi na nebeske ljude, one koj i se u Indi j i
zovu PiTAR ili pitriji, Oevi, ovekovi preci. To ne uklanja oiglednu
tekou (u svetlu savremenih hipoteza) ovog uenja, koje pokazuje
kako ti roditelji i l i preci stvaraju prve ljudske Adame od svojih bo-
kova: astralnih senki. Pa iako je to poboljanje u odnosu na Adamo-
vo rebro, ipak e iskrsnuti geoloke i klimatske potekoe. Takvo je,
meutim, uenje okultizma.
(c) L judski organizam je u svim rasama bio prilagoen svom okru-
enju. Prva Korenska Rasa bila je isto toliko eterina koliko je naa
materijalna. Potomstvo sedam Tvoraca, koj i su razvili sedam prvo-
bitnih Adama,^^ svakako nije zahtevalo proiene gasove da bi di-
salo i ivelo od njih (vi di Deo I I I ovog toma). Zato, koliko god da
savremena nauka prigovara verovatnosti takvog uenja, okultisti sma-
traju da se to odvijalo eonima ak i pre razvoja L emurijanaca, prvih
fizikih ljudi, do koga je dolo pre 18.000.000 godina.^^
Prethodna evolucija je opisana u jednoj od KNJ IGA DANA i komen-
tarima na nju na ovaj nain:
Arhajski rukopis nas ui da se na poetku svake lokalne Kalpe,
i l i Kruga, Zemlja ponovo raa; "kao kad se ljudska Diva (monada)
prelaskom u novu matericu ponovo ogrne novim telom, isti je sluaj
i sa Di vom Zemlje; ona dobija savreniji i vri pokriva sa svakim
Krugom, nakon to se ponovo izroni iz obrasca prostora u objektiv-
nost" (Komentar). Taj proces je, naravno, praen bolovima novog ra-
anja ih geolokim grevima.
Ovo se spominje samo u jednom stihu tomova Knjige Dan koja
je pred nama, gde stoji:
(Bramanspati, gospodar bramina, sada je postao Jupiter-Jehova) kao na Satanu,
"Boijeg neprijatelja"!
Kao to je pokazano na drugom mestu, jedino je "Nebeski Covek", Adam
Kadmon, iz prvog poglavlja Postanja, nainjen na "Boiju sliku i pri l i ku". Za
Adama iz poglavlja I nije reeno daje nainjen prema toj slici niti po boan-
skoj pri l i ci , pre nego stoje pojeo zabranjenu voku. Raniji Adam je jato Se-
firot; drugi Adam je Prva ljudska Korenska Rasa bez Uma; trei Adam je rasa
koja se razdvojila, ije su oi otvorene.
3 3
U pogledu rasprave o naunoj objektivnosti ovih pogleda i cifara italac
se upuuje na Dodatak, koji ini Deo I I I ove knjige.
58
4. NAKON VEL I KI H MUKA, ONA (Zemlja) ODBACI SVOJE TRI STARE,
OBUE SVOJIH SEDAM NOVIH KOA I OSTADE U PRVOJ (o).
(a) To se odnosi na rast Zemlje, dok je u Stancama koje govore
o Prvom Krugu reeno (u Komentaru):
"Nakon to se neizmenljiva (Avikara), neprolazna priroda (Su-
tina, Sadaika-Rupa)/>raZ7M(i//a / izmenila (diferencirala) u (stanje)
uzronosti (Avjakta), a od uzroka {Karana) postala svoja sopstvena
diskretna posledica (Vjakta), od nevidljive ona je postala vidljiva.
Najmanji od malih (najatomskiji od svih atoma, i l i Anijamsam-ani-
jasam)/)05'toOJe7et/a / mnotvo (Ekanaka-Rupa);/roizvoJec/ Uni-
verzum, proizveo je takode i etvrtu Loku (nau Zemlju) u vencu
sedam lotosa. Ajuta je potom postao Cjuta.
Za Zemlju je reeno daje odbacila svoje tri stare koe, jer se to
odnosi na prethodna t r i Kruga kroz koja je ona ve prola, poto je
ovaj sadanji etvrti od sedam Krugova. Na poetku svakog novog
KRUGA, nakon perioda "pomraenja", Zemlja (kao to su takode ui-
nile i ostalih est "zemalja") odbacuje, i l i bi trebalo da odbaci, svoje
stare koe, kao to to ini Zmija: zbog toga se ona u Aitareja Brama-
ni takode zove Sarpa Radni, "Kraljica Zmij a", i "majka svega to
se kree". "Sedam Koa", a ona je danas u prvoj od njih, odnose se
na sedam geolokih promena koje prate i odgovaraju evoluciji Se-
dam Korenskih Rasa Coveanstva.
Stanca I I , koja govori o ovom Krugu, poinje sa nekoliko informa-
cija koje se tiu starosti nae Zemlje. Ta hronologija e biti saoptena
na odgovarajuem mestu. U komentaru koj i je dodat stancama, pome-
nute su dve linosti: Narada i Asuramaja, posebno ova poslednja. Svi
prorauni su pripisani toj arhajskoj slavnoj linosti, a u sledeem tekstu
emo itaoca povrno upoznati sa nekim od tih cifara.
Ajuta je gotovo neprevodiv termin. Oznaava ono to nije podlono pa-
du i l i promeni na gore: Nepropadljivo, a to je obrnuto od juta, "Palo". aniji
koj i su se inkarnirali u ljudskim oblicima Tree Korenske Rase i obdarili ih
intelektom (Manas), nazivaju se juta, jer su pali u razmnoavanje.
59
DVA PREPOTOPSKA ASTRONOMA
U umu istonjakog prouavaoca okultizma, dve figure su ne-
raskidivo povezane sa mistikom astronomijom, hronologijom i
nj i hovi m ciklusima. Te dve velike i tajanstvene figure, koje se iz-
diu kao dva diva u arhajskoj prolosti, izranjaju pred nj i m kad
god mora da se govori o Jugama i Kalpama. Kada, u kom periodu
praistorije su oni iveli, ne zna niko osim nekolicine lj udi na ovom
svetu, ni t i to i ko moe znati sa onom sigurnou kakvu zahteva
egzaktna kronologij a. To je moglo bi t i pre 100.000 godina, mo-
glo je bi t i pre 1.000.000, j er to profani svet nikad nee znati. Mi -
stiki Zapad i masoni priaju o Enohu i Hermesu. Mi s t i ki Istok
govori o NARADI , drevnom vedskom Riiju, i o ASURAMAJ I , Atlan-
tianinu.
Ve je nagoveteno daje, od svih teko shvatljivih likova koj i se
pojavljuju u Mahabharati i Puranama, Narada, sin Brame (u Mat-
sja Purani), potomak Kajape i erke Dake (u Vinu Purani), naj-
tajanstveniji. O njemu Parasara govori koristei poasnu titulu Deva
Rii (boanski Rii, to je vie nego polubog), ali ipak ga proklinje
Daka, pa ak i Brama. Narada obavetava Kansu da e se Bhagavat
( i l i Vinu, u egzoterizmu) inkamirati kao osmo dete Devaki, i tako
navui gnev indijskog Irodana Krininu majku, a potom, sa oblaka
na kome sedi - nevidljiv, kao pravi Manasaputra - on hvali Krinu,
oduevljen to je Avatar ubio monstruma Kesima. Narada je ovde,
tamo i svuda, ali i pored svega toga, nijedna od Purana ne saopta-
va prave osobine tog velikog neprijatelja fizikog razmnoavanja.
Kakve god da su te karakteristike u induskom ezoterizmu, Narada
- koj i se u Cishimalajskom okultizmu zove Pe-hun, "Glasnik", i l i
grki Angelos - predstavlja jedinog poverenika i izvrioca univer-
zalnih naloga Karme i Adi-Budija: neku vrstu aktivnog L ogosa koj i
se stalno inkamira, usmerava i vodi ljudske delatnosti od poetka do
kraja Kalpe.
"Pe-Hun" je opta, ne samo indijska svojina. On je tajanstvena,
inteligentna, vodea mo, koja i daje i regulie impulse ciklusa, Kal-
60
pi i univerzalnih dogaaja.^^ On je vi dl j i vi podeava Karme u op-
tim razmerama; inspirator i voda najveih junaka ove Manvantare.
U egzoterikim delima, on se naziva imenima koja uopte nisu po-
hvalna, kao stoje "Kah-karaka" izaziva svaa, "Kapi-vaktra" majmu-
noliki, pa ak i "Pisuna", pijun, iako se na drugim mestima naziva
Deva-Brama. ak je na ser V. Donsa ovaj tajanstveni karakter, ka-
kvog je mogao da upozna u svojim sanskritskim studijama, ostavio
snaan utisak. On ga poredi sa Hermesom i Merkurom i naziva ga
"rei ti m glasnikom bogova" ( vi di Azijska istraivanja, I, str. 264).
Sve je to navelo pokojnog dr Ki ni l i j a {Knjiga Boga) da, na osnovu
toga to Indusi veruju da je on vel i ki Rii "koj i veno luta zemljom,
dajui dobre savete", vi di u njemu jednog od dvanaest Mesija. On
moda nije bio tako daleko od istine, kao to neki veruju.
Staje Narada zaista ne moe se objasniti pisanom reju, ni t i bi
savremeno pokolenje neupuenih mnogo dobilo od te informacije.
Al i , moglo bi se primetiti da ako u induskom panteonu postoji bo-
anstvo koje podsea na Jehovu, po nainu na koj i "sugerie" misli
i "otvrdnjava" srca onih koje e nainiti svojim oruima i rtvama,
to je Narada. Samo, kod njega nije u pitanju elja da dobije izgovor
za "poasti" i tako pokae: "Ja sam Gospod Bog", ni t i je u pitanju
bilo kakav ambiciozni i l i sebini motiv, ve se, uistinu, radi o elji
da slui i vodi univerzalni napredak i evoluciju.
Narada je jedan od nekolicine istaknutih karaktera u Puranama
(pored jo nekih bogova) koj i poseuju takozvane donje i l i paklene
oblasti Patale. Bi l o da jeste, bilo da nije, Narada je sve to zna nauio
zahvaljujui svom odnosu sa Seom sa hiljadu glava, zmijom koja
nosi sedam Patala i itav svet na svojoj glavi kao dijademu i vel i ki
je uitelj astronomije;'"' sigurno je daje on nadmaio Garginog Gu-
rua u poznavanju ciklikih finesa. On je taj koj i je odgovoran za na
napredak i nacionalno blagostanje i l i nevolju. On je taj koj i donosi
35
Moda je to razlog to nam se u Bhagavad Giti kae daje Brama u poe-
tku poverio Naradi da svi ljudi, ak i mleasi, otpadnici i varvari, mogu znati
pravu prirodu Vasudeve i nauiti da imaju veru u to boanstvo.
Za Seu, koja je takode Ananta, beskrajna, i "Ciklus Venosti" u ezoteri-
zmu, tvrdi se daje dala astronomsko znanje Gargi, najstarijem indijskom as-
tronomu, koji ju je umilostivio i tako stekao svo znanje o planetarna i tome
kako da tumai predznake.
61
ratove i okonava i h. U starim Stancama, Pe-Hunu se pripisuje da
je izraunao i zapisao sve astronomske i kosmike cikluse koj i e
doi, i daje toj Nauci pouio prve posmatrae zvezdanog svoda. A
Asuramaja, za koga se kae da je sva svoja astronomska dela za-
snovao na t i m zapisima, odredio je trajanje svih prolih geolokih i
kosmikih perioda i duinu svih ciklusa koj i e doi, do kraja ovog
ivotnog ciklusa, i l i do kraja sedme Rase.
Meu tajnim knjigama postoji delo koje se zove Ogledalo budu-
nosti, u kome su zapisane sve Kalpe unutar Kal pi i ciklusi u nedri-
ma See, i l i beskonanog Vremena. To delo je pripisano Pe-Hunu,
Naradi. Postoji jo jedno staro delo koje se pripisuje raznim Atlan-
tidanima. Ta dva zapisa nam saoptavaju sve cifre za nae cikluse i
mogunost da izraunamo datume ciklusa koj i e doi. Meutim,
hronoloke kalkulacije koje emo sada izneti jesu one koje su bra-
mi ni dalje objasnili, ali, najvei njihov deo pripada Tajnoj Doktri ni .
Kronologija i prorauni braminskih Inicijata zasnovani su na zo-
dijakim zapisima Indije i na delima pomenutog astronoma i maga
- Asuramaje. Atlantianski zodijaki zapisi ne mogu da pogree, po-
to su oni sainjeni pod vodstvom onih koj i su, pored ostalog, prvi
nauili ljudsku rasu astronomiji.
Al i , ovde se namemo i smelo suoavamo sa novom tekoom.
Rei e nam da se naa tvrenja protive nauci u linosti oveka koj i
se na Zapadu smatra vel i ki m autoritetom u pogledu celokupne san-
skritske literature - profesoru Albrehtu Veberu iz Berlina. Na nae
veliko aljenje, mi tu nita ne moemo, i spremni smo da ostanemo
pri naim sadanjim tvrdnjama. Dr Veber na neki veoma tajanstven
nain poistoveuje Asuramaju, na koga epska perspektiva ukazuje
kao na prvog astronoma u Arj avarti , onoga koga je "Bog Sunca
nauio znanju o zvezdama", in propriapersond,* sa grkim "Ptole-
mejem". Nije saopten nijedan valjan razlog za to poistoveenje,
osim da "to poslednje ime (Ptolemaios), kao to vidimo sa natpisa
u Pijadasiju, postaje indijsko 'Turamaja', od ega je lako moglo na-
stati ime 'Asuramaja'". Nema sumnje daje moglo, ali sutinsko pi -
tanje je - postoji li bilo kakav dobar dokaz da je ono nastalo na taj
naini Jedini dokaz koj i je iznet glasi da mora daje bilo ovako: "po-
(L at.) - lino (nap. prev.)
62
to je taj Maja izrazito pripisan Romaka-puri na Zapadu".^^ Maja
(iluzija) je oigledna, poto nijedan evropski sanskritolog ne moe
da kae gde se nalazila "Romaka-pura", osim, zaista, daje bila negde
"na Zapadu". U svakom sluaju, kako nijedan lan Azijskog dru-
tva i l i zapadnjaki orijentalista nikad nee posluati uenje Brama-
na, beskorisno je da razmatramo primedbe evropskih orijentalista.
"Romaka-pura" je svakako bila "na Zapadu", postoje inila deo po-
slednjeg kontinenta Atlantiana. A isto je tako sigurno daje, u Pura-
nama, Atlantida navedena kao rodno mesto Asuramaje, "koj i je bio
isto tako vel i ki mag, kao stoje bio i vel i ki astrolog i astronom." ta-
vie, profesor Veber odbija da indijskom Zodijaku pripie neku ve-
l i ku starost i sklon je da mi sl i da Indusi uopte nisu znali za Zodijak
"dok ga nisu pozajmili od Grka".' * Ta izjava je u suprotnosti sa naj-
veim brojem drevnih indijskih predanja, i zato se mora ignorisati
(vi di Zodijak i njegova drevnost). Ti m vie imamo pravo daje igno-
riemo to i sam ueni nemaki profesor u uvodu svog dela {Istorija
sanskritske knjievnosti) kae da:
(. . . ) pored prirodnih prepreka koje ometaju istraivanja (u Indiji),
jo uvek preovladuje gusta magla praznoverica i predrasuda koja
se kovitla nad itavom tom zemljom, obavijajui je poput vela.
Nikakvo udo to je i dotini dr Veber, budui i sam uhvaen u
taj veo, naveden na nehotine greke. Nadajmo se da danas bolje zna.
Sad, bilo da Asuramaju smatramo savremenom mitskom lino-
u, linou koja je ivela u doba makedonskih Grka, i l i onakvom
kakvom je smatraju okultisti, u svakom sluaju se njegovi prorauni
slau sa proraunima Tajnih Zapisa.
Kalendar koj i je spomenut sakupila su dva veoma uena brami-
na^' iz odlomaka tog strahovito starog dela, pripisanog atlantidanskom
3 7
Vi di Predavanja o indijskoj knjievnosti prof A. Vebera, str. 253, u Trib-
nerovoj {Trtibner) Azijskoj ediciji.
ak i Maja Indijanci iz Gvatemale su svoj Zodijak imali od nezapamene
prolosti, a "prvobitni ljudi su postupali na identian nain nezavisno od vre-
mena i mesta, u svakom razdoblju", primeuje jedan francuski pisac.
Tirukanda Pananga za godinu Kal i Juge 4986., od intamani Ragha-
naraarje, sina uvenog dravnog astronoma Madrasa, i Tartakamale Venkate
Krine Raoa.
63
astronomu, naenih u Junoj Indi j i , 1884. i 1885. godine. Najbolji
panditi su to delo proglasili savreno tanim - iz bramanike per-
spektive - utoliko se ono dovodi u vezu sa ortodoksnim uenjima.
Ako uporedimo njegove tvrdnje sa onima koje su pre nekoliko go-
dina iznete u Razotkrivenoj Izidi, zatim sa fragmentamim uenjima
koja su objavili neki teozofi i sa sadanjim podacima dobij enim iz
Tajne Knjige okultizma, videe se da se oni savreno slau, osim u
nekim detaljima koj i ne mogu bi t i objanjeni - j e r bi se morale ot-
kr i t i tajne vie Inicijacije - nepoznate itaocu, kao to su nepozna-
te i autorki ovog dela - a to se ne moe uiniti (ipak, pogledajte
"Braminsku kronologiju " na kraju Stance I I ) .
64
S TANCAI I
PRIRODA NE USPEVA BEZ POMOI
(5) Nakon ogromnih perioda Zemlja stvara udovita (6)
"Tvorci" su nezadovoljni (7) Oni isuuju Zemlju * (8) Oni
unitavaju te oblike * (9) Prve velike plime * (10) Poeci stva-
ranja kore
5. TOAK SE ZAVRTEO ZA TRIDESET BCRORA {godina, ili 300.000.000 *).
ON JE SAGRADIO RUPE (oblike). MEKO KAMENJE, KOJE JE OTVRDNUL O
(minerale); VRSTE BIL JKE, KOJE SU OMEKAL E (vegetacija). VI DL J I -
VO OD NEVIDLJIVOG, INSEKTE I MALE FVOTE (Sarisripa, Svapada). KAD
GOD BI PREPL AVIL I MAJKU, ONA (Zemlja) BI I H OTRESL A SA SVOJIH L E-
A (a). POSL E TRIDESET KRORA GODINA, ONA SE OKRENU. L E E NA
L EA; NA BOK . . . NI J E ZVAL A SINOVE NEBA, NIJE TRA IL A SE^JOVE
MUDROSTI. STVARAL A JE IZ SOPSTVENIH NEDARA. RAZVI L A JE VODENE
L JUDE, UASNE I ZL E (b).
(a) Ovo se odnosi na nagib ekliptike - koj ih je bilo nekoliko -
na potop i haos na Zemlji koj i je potom sledio (to se, meutim, ne
odnosi na prvobitni haos), u kome su stvorena udovita, poluljud-
ska, poluzivotinjska. Nalazimo da se ona pominju u Knjizi mrtvih,
a takode i u haldejskoj prii o stvaranju, na Kutha tablicama, ma ko-
liko da su one osakaene.
Trista milona godina, i l i Tri okultna doba. Rig Veda ima istu podelu. U Hi-
mni prirodi (X 97 I) se kae "da su biljke nastale tri doba (Trijugam) pre bo-
gova" na naoj Zemlji (vidi "Braminsku hronologiju" na kraju ove stance).
65
Ovo nije ak ni alegorija, ve su to injenice, koje nalazimo ponov-
ljene kako u prii o Pimanderu, tako i u haldejskim tablicama stvara-
nja. Ti stihovi se mogu maltene proveriti pomou kosmogonije koju
saoptava Beroz, a koju je do neprepoznavanja iskrivio Euzebije, ali
ije se neke crte ipak mogu nai u izvesnim fragmentima koji su pre-
ostali od starogrkih pisaca - Apolodora, Aleksandra Polihistora, itd.,
itd. U naim Stancama se pokazuje da su "vodeni ljudi, uasni i zl i " ,
koj i su bi l i proizvod samo fizike prirode, odnosno pokuaj "impulsa
evolucije" da se stvori ovek, kruna, svrha i cilj ivotinjskog ivota na
Zemlji - bi l i neuspeh. Zar ne nalazimo isto u berozijanskoj kosmogo-
nij i, koja je sa takvom estinom proglaena paganskom besmislicom?
A opet, ko od evolucionista moe da kae da se stvari na poetku nisu
odigrale ovako kako je prikazano? Da nije, kao to se pominje u Pura-
nama, egipatskim i haldejskim rukopisima, pa ak i u Postanju, bilo
dva, pa ak i vie "stvaranja" pre poslednjeg formiranja nae Planete,
koja je, menjajui svoje geoloke i atmosferske uslove, takoe prome-
nila i svoju floru, faunu i ljude? Ta tvrdnja ne samo da se slae sa svim
drevnim kosmogonijama, ve, takode, i sa savremenom naukom, pa
ak i sa teorijom evolucije, kao to se moe pokazati u nekoliko reci.
U najranijim kosmogonijama ne postoji "tamno stvaranje", ni
" Zl i Zmaj " koga pobeduje Bog Sunca. ak je i kod Akaana velika
Dubina (Vodeni Ponor i l i Prostor) bila mesto roenja i obitavalite
Ea, Mudrosti, nespoznatljivog beskrajnog Boanstva. Al i , kod Se-
mita i kasnijih Haldejaca, neizmema Dubina Mudrosti postaje gru-
ba materija, grena Supstanca, a Ea se preobraava u Tijamat, zmaja
koga je ubio Merodah, i l i Satanu, u astralnim talasima.
U induskim Puranama vidimo kako Bramt, tvorac, nakon mno-
gih neuspeha, zapoinje iznova sedam novih stvaranja; a dva velika
stvaranja su i spomenuta,^ t j . Padma i Varaha, ovo sadanje, kada je
Zemlju iz voda izdigao Brama u obliku vepra, i l i "Varaha Avatar".
Stvaranje je prikazano kao igra, i l i zabava (L ila) tog tvorakog bo-
ga. ohar govori o prvobitnim svetovima koj i su nestali im su na-
stali. A isto se kae i u Midrau, gde rabi Abahu izriito objanjava
(u Bereit Raba, Para I X ) daj e "Sveti" jedan za drugim stvorio i
unitio motvo sveto va pre nego stoje uspeo da stvori ovaj dananji.
Ona se ne smeju meati sa sedam stvaranja i l i podela u svakoj Kalpi (vidi knji-
gu I, "Sedam Stvaranja"). Ovde se misli na primarno i seimndarno stvaranje.
66
Stanza II Priroda ne uspeva bez pomoi
To se ne odnosi na druge svetove u svemiru, ve na tajnu nae plane-
te koju sadri alegorija o "Kraljevima Edoma". Jer, rei: " Ovi m sam
zadovoljan", ponavljaju se u Postanju ( I , 31), iako su, kao i sve drugo,
izobliene. Haldejski odlomci kosmogonije na natpisima klinastim
pismom, i na drugim mestima, pokazuju dva odvojena stvaranja i-
votinja i oveka, od koj ih je prvo uniteno poto je bilo neuspeno.
Kosmogonijske tablice dokazuju da su se pre naeg stvaranja odi-
grala druga (vi di Hibert predavanja, str. 390); kao to je pokazao i
autor Kabale u oharu, Sifrah Dzeniuta, u Dzovah Rabah, 128a, itd.
Kabala tvrdi isto.
(b) Oanes ( i l i Dagon, haldejski "ovek-riba") deli svoju kosmo-
goniju i postanje na dva dela. Prvi je ponor voda i tame, u kojima bo-
rave krajnje gnusna bia - krilati ljudi, ljudi sa dva lica, ljudska bia
sa dve glave, sa kozjim nogama i rogovima (nai "Ijudi-koze"),^ vo-
deni kentauri, bi kovi sa ljudskim glavama i psi sa ri bl j i m repovima.
Ukratko, kombinacije raznih ivotinja i ljudi, kombinacije riba, gmi-
zavaca i drugih udovinih stvorenja koja uzimaju oblike i izgled
j edni od drugih. enski elemet u kome su ona boravila otelovljuje
Talat - More, i l i "Voda" - koju je na kraju pobedio Bel, muki prin-
cip. A Polihistor kae:
Bel doe i presee enu i od jedne njene polovine on stvori Ze-
mlju, a od druge polovine nebesa, a istovremeno on uniti ivo-
tinje koje su bile u njoj.
-1
Otkud ta identinost ideja? Kinezi imaju isto predanje. Prema komenta-
toru Kvoh Pehu, u delu po imenu on-Hai-ing, udesa Mora i Zemlje, delu
koje je istoriar ung Ku napisao koristei natpise na devet umi koje je nai-
nio imperator Ji (2255. godine pre nove ere), spominje se jedan razgovor sa
ljudima koji su imali dva odvojena lica na svojim glavama, spreda i pozadi, u-
dovitima sa kozjim telima i ljudskim glavama, itd. Gould, koji u svojim Mit-
skim udovitima, str. 27, imenuje neke autore koj i su pisali o istoriji prirode,
pominje 5a Hai ing. Prema Kvoh Pohu (276-324. godine), to delo je sastav-
ljeno 3.000 godina pre njegovog doba, sedam dinastija pre njega. Jang Sun iz
dinastije Mi ng (koja poinje 1368. godine) tvrdi da su to delo sastavili Kung
Cou i ung Ku (kao stoje i reeno). ung Ku, koji je iveo u doba poslednjeg
cara dinastije Hia, 1818. godine pre nove ere, u strahu da bi car mogao da uni-
ti knjige koje govore o davnoj prolosti, poneo ih je kada je pobegao u Jin
(vidi Mitska udovita, arls Gould, str 27).
67
Kao to umesno primeuje I. Majer: " Kod Akadana svaki objekat
i mo Prirode imaju svoj Z/, Duh. Akaani su svoja boanstva uobli-
i l i u Trijade, obino muke (pre bespolne?); Semiti su takoe imali
trijadna boanstva, ali su uveli pol " (str. 246) ~ i l i falicizam. Kod Ar i -
jevaca i najstarijih Akadana, sve stvari predstavljaju emanacijepo-
sredstvom, a ne pomou tvorca i l i L ogosa. Kod Semita je sve roeno.
6. VODENE L JUDE, UASNE I ZL E, ONA SAMA STVORL OD OSTATAKA
DRUGIH {od mineralnih, biljnih i ivotinjskih ostataka) OD PRVOG,
DRUGOG I TREEG {Kruga) ONA IH UOBL II. A N I J I DOOE I POGL E-
DAE . . . A N I J I OD BL ISTAVOG OC A - MA J K E , IZ BEL IH {Solarno-lu-
narnih) OBL ASTI DOOE,"* I Z BORAVITA BESMRTNIH-SMRTNIKA {a).
{a) Objanjenja iz naih stanci su daleko jasnija od legende o stva-
ranju koju prenosi Kuhta tablica, ak i da je potpuna. Meutim, ono
stoje preostalo na njoj ih potvruje. Jer, prema toj tablici "gospodar
Anela" unitava ljude u dubinama, "gde nije ostalo leeva ni otpa-
da" poto su oni pobijeni. Nakon toga oni, Vel iki Bogovi, stvaraju
ljude sa telima pustinjskih ptica, "sedam kraljeva, brau iz iste po-
rodice", itd., to se odnosi na mogunosti kretanja prvobitnih eteri-
nih tela ljudi, koj i su mogli da lete isto tako dobro kao to su mogli
i da hodaju,^ ali koj i su bi l i uniteni zato to nisu bi l i "savreni", tj .
bi l i su "bespolni, kao i Kraljevi Edoma".
Sta bi nauka mogla da kae o toj ideji prvobitnog stvaranja vrsta
kad uklonimo sve metafore i alegorije? Ona e prigovoriti da " An-
el i " i " Duhovi " nemaju nikakve veze sa t i m; ali, ako su priroda i
zakoni fizike evolucije stvorili sve ovo to se danas nalazi na Ze-
ml j i , zato ne bi bi l o mogue daj e, u periodu dok je Zemlja bi l a
pokrivena vodom, postojao takav bezdan u kome je stvoren prilian
broj udovita? Da li su za nauku problematina "ljudska bia" i i-
Bogovi i planetarni Duhovi, posebno Ribui. " Tr i Ribua" koji su jo postali
"triput sedam na broju" svojih darova.
Setite se Platonovih "krilatih Rasa" i prie iz Popol Vuha o prvoj ljudskoj
rasi koja je mogla da hoda, leti i vi di predmete na bilo kojoj udaljenosti.
68
Stanza II - Priroda ne uspeva bez pomoi
votinje sa ljudskim glavama i dvostrukim licima? Al i , ako je ovek
samo via ivotinja i ako se razvio od zveri putem beskrajnog niza
preobraaja, zato te "karike koje nedostaju" ne bi mogle da imaju
ljudske glave izrasle na telima ivotinja, i l i , poto su bile dvoglave,
da imaju glave zveri i obrnuto, to bi sve bile faze u proizvoakom
procesu Prirode? Zar nismo videli da su u geolokim periodima, u
dobu gmizavaca i sisara, postojali guteri sa ptijim krilima i zmijske
glave na ivotinjskim telima?^ I, ako raspravljamo iz perspektive na-
uke, zar se ak i u okviru nae savremene ljudske rase povremeno ne
rode primerci vrste monstruma: deca sa dve glave, ivotinjska tela sa
ljudskim glavama, bebe sa pseim glavama, itd., itd? A ako priroda
jo uvek stvara takve nakaze danas, kada je ve vekovima ustaljena u
pravilnosti svog evolucionog rada, to dokazuje da su udovita koja
opisuje Beroz bila mogua na poetku njenog rada, i daje ta mogu-
nost jednom postojala kao zakon, pre nego to je ona probrala svoje
vrste i poela redovan rad na njima, za ta danas, zaista, pouzdan do-
kaz prua sama pojava " ATAVI ZAMA" , kako to nauka naziva.
To je ono to ova doktrina ui i demonstrira pomou brojnih do-
kaza. Al i , mi neemo ekati odobravanje ni od dogmatske teologije
ni od materijalistike nauke, ve emo nastaviti sa stancama. Neka
one govore same za sebe, uz pomo svetlosti koju na njih bacaju ko-
mentari i njihova objanjenja; nauni aspekti ti h pitanja bie razmo-
treni kasnije.
Pokazalo se da je fizika priroda, ostavljena da sama stvori ivo-
tinje i oveka, omanula. Ona je mogla da stvori prva dva carstva i
nie ivotinjske carstvo, ali kad je doao red na oveka, pored "ka-
puta od koe" i "Daha ivotinjskog ivota" bile su neophodne jo i
duhovne, nezavisne i inteligentne moi da bi ga stvorile. L judskim
Monadama iz prethodnog kruga bilo je potrebno neto vie od isto
fizikih materijala da bi izgradile svoje linosti, jer bi inae ostale
ispod nivoa ak i bilo koje "Frankentajnove" ivotinje.^
Vi di Mitska udovita arlsa Goulda.
U prvom tomu nedavno objavljenog Uvoda u Ijudslce rase M. De Kvatrfa-
a, postoji dokaz da ovek, od posttercijamog perioda, pa ak i od pre tog
doba - poto su u to vreme ve mnoge Rase bile razbacane po licu Zemlje -
ni mrvu nije izmenio svoju fiziku strukturi. A ako se, godinama okrueno ivo-
tinjskim svetom koji se menjao od jednog ciklusa do drugog, koji je izumirao
69
r
i
7. NEZADOVOL JNI ONI BEHU. NAEG MESA TU NEMA (oni rekoe)
NE MA POGODNIH OBL IKA ZA NAU BRAU OD PETOG. NE MA BORAVITA
ZA IVOTE.* ON I MORAJU PITI ISTE VODE, A NE ZAMUENE (a). HAJ DE
DA I H ISUIMO (vode).
(a) Kae katehizam (Komentari):
"Iz materijalnih Svetova silaze oni koji uobliavaju ljude u no-
vim Manvantarama. Oni su nii Lha (Duhovi) koji imaju dvojno te-
lo (astralno u eterikom obliku). Oni su tvorci i modelari naeg
tela iluzije. (. . .)
U oblike koje su projektovali Lha (Pi t ri j i ) dva slova (Mona-
da, zvana takode i "Dvostruki Zmaj") sioe iz sfera oekivanja.
i raao se u novim oblicima - tako da danas na Zemlji ne postoji ni jedna je-
dina ivotinja, ni velika ni mala, koja je bila savremenik oveku tog perioda
- ako su se, dakle, sve ivotinje, osim samog oveka, preobrazile, to dokazuje
ne samo ovekovu drevnost, ve i to da on pripada posebnom Carstvu. Zato
bi on jedini izbegao preobraaj? Zato stoje, kae de Kvatrfa, oruje koje je
on koristio u borbi sa prirodom i neprestanim proraenama geolokih uslova i
elemenata, bila "njegova psihika mo, a ne njegova fizika snaga ili telo", kao
to je sluaj kod ivotinja. Dajte oveku samo onu koliinu inteligencije ko-
j om su obdareni drugi sisari, i sa svojim dananjim telesnim sklopom on e po-
stati najbespomonije bie na Zemlji. A ako svi dokazi idu u prilog tome daje
ljudski organizam sa svim svojim karakteristikama, posebnostima i sklonosti-
ma ve postojao na naoj planeti u tim dalekim geolokim periodima, kad jo
nije postojao nijedan primerak sisara kakvi danas postoje, staje neizbean za-
kljuak? Ovo: poto sve ljudske rase pripadaju jednoj istoj vrsti, sledi daje ta
vrsta najstarija od svih dananjih sisara. Zato je ona najstabilnija i najposto-
janija od svih, i bila je ve potpuno razvijena ovakva kakva je danas jo u
vreme kad nije bilo ak ni pokuaja da se ostali sisari koje danas znamo po-
jave na Zemlji. Tako misli ovaj veliki francuski prirodnjak, koji time zadaje e-
stok udarac darvinizmu.
Q
Monade senki ljudi Treeg Kruga, ogromnih majmunolikih oblika.
U ezoterijskom sistemu, sedam principa u oveku predstavljeni su pomou
sedam slova. Prva dva su svetija od etiri slova Tetragramatona.
Posredne sfere, za koje se kae da u njima Monade, koje nisu dosegle Nir-
vanu, dremaju u nesvesnoj neaktivnosti izmeu Manvantara.
70
r
Ali, ona su poput krova bez zidova ili stubova na koje bi se os-
lonio. (. . .)
Coveku su potrebna etiri plamena i tri Vatre da bi postao je-
dno na Zemlji, i njemu je potrebna sutina etrdeset devet Vatri
da bi bio savren. Oni koji su napustili Vie Sfere, Bogovi Volje,
ti su koji su dovrili Manua iluzije. Jer "Dvostruki Zmaj " ne vla-
da pukim oblikom. On je kao povetarac kad nema drveta ni grane
da ga prihvati. On ne moe da utie na oblik kad nema agensa pre-
nosa (Manasa, "Uma") / oblik ne zna za njega.
U najviim svetovima, tri su jedno, na Zemlji (isprva) jedno
postaje dva. Oni su kao dve (strane) linije Trougla koji je izgubio
svoju osnovu - koja je trea Vatra. "
(Knjiga katekizma, III, odeljak 9).
Pre nego to nastavi mo dalje, ov om koment aru j e potrebno odre-
eno objanjenje. Da bi smo to u i ni l i , posebno na dobr obi t arijev-
ske induske brae - ije se ezoterijsko tumaenje moda razl i kuj e
od naeg - moraemo ovo to sledi da im obj asnimo ne ki m pasu-
si ma iz nj i hov i h sopstveni h egzot er i ki h knj i ga, nai me Purana. U
alegorij ama koj i ma se one slue, za Br amu, k oj i kol ekt i vno pred-
stavlja kr eat i vnu s i l u Uni ver zuma, kae se:
(. . .) da gaj e na poetku Juga (ciklusa) (. . .) obuzimala elja i
, mo da stvara, pa je, gonjen moi onoga to bi trebalo da bude
stvoreno, stalno iznova, na poetku Kalpe, raao slinu tvorevinu.
( Vi di Vinu Purana, knj i ga I, pogl avl j e V, zavrna sloka; takode
Manava-darma Sastra, I, 30.)
Objanjeno na drugom jednom mestu. " Tr i Vatre", Pavaka, Pavamana i
Sui, koje su imale etrdeset pet sinova, i koje sa svoja tri oca i njihovim ocem
Agnijem sainjavaju 49 Vatri. Pavamana (Vatra koja je proizvedena trenjem)
je otac Vatre Asura, Sui (Solama Vatra) je roditelj Vatre bogova, a Pavaka (ele-
ktrina Vatra) je otac Vatre Pitrija (vidi Vaju Puranu). Al i , to je objanjenje na
materijalnom i zemaljskom nivou. Ti plamenovi su prolazni i samo periodi-
ni, dok su Vatre - vene u svom trostrukom jedinstvu. One odgovaraju trima
niim i etvorim viim ljudskim principima.
13
Sure, koje su kasnije postale A-Sure.
Atma, Budi i Manas. U Devahanu je potreban vii element Manasa da bi
se u Monadi lienoj tela stvorilo stanje percepcije i svesti.
71
Sad predlaemo da prouimo egzoterijsku priu iz Vinu Purane i
da vidimo koliko se slae i l i ne slae sa naom ezoterijskom verzijom.
STVARANJE BO ANSKI H BI A
u EGZOTERIKIM PRIKAZIMA
U Vinu Purani - koja svakako predstavlja najstariji spis koj i no-
si ime Purana, kao i u svim ostalim Puranama, nalazimo da Brama
uzima muki oblik kako bi stvarao, "etiri tela obdarena trima kva-
litetima"}* Kae se:
I
Na taj nain, Maitreja, otsna (zora), Ratri (no), Ahan (dan) i
Sandja (veernji sumrak) predstavljaju etiri tela Brame (. . .)
(str. 81, tom I, Vilsonov prevod)
Prema Parasarinom objanjenju, kad Brama poeli da iznova stvo-
ri svet i izgradi potomstvo/omocM svoje volje, u etiri oblika ( i l i e-
t i r i klase bia) po imenu bogovi (an Kohani), Demoni (tj. u veoj
meri materijalne Deve) Preci (Pitriji) i ljudi, on "usredsreduje svoj
um kao u Jogi (Jujue)".
udno zvui, ali on poinje tako to STVARA DEMONE,' ^ koj i na taj
nain prethode anelima i l i bogovima. To nije protivrenost, a ni ne-
doslednost, ve kao i sve drugo ima duboko ezoterijsko znaenje, sa-
svim jasno onima koj i ne pate od hrianskih teolokih predrasuda.
Onaj ko ima na umu da princip MAHATA, i l i Intelekta, "Univerzalni
Um" (bukvalno "vel i ki "), koj i ezoterijska filozofija objanjava kao
"ispoljeno Sveznanje" - prvi proizvod Pradane (prvobitne materi-
je), kao to kae Vinu Purana, ali prvi aspekt Parabrama i l i ezote-
U ezoterizmu se to direktno odnosi na sedam principa ispoljenog Bra-
me, i l i univerzuma, istim redom kao u oveku. Egzoteriki, to su samo e-
tiri principa.
Termin demoni je veoma irok, Jer se odnosi na veliki broj niih - odno-
sno, u veoj meri materijalnih - Duhova, ili niih Bogova, koji su tako na-
zvani zato to se suprotstavljaju viim; ali, oni nisu avoli.
72
ik
rikog SAT, Univerzalna Dua,'* kao to ui okultizam - lei u korenu
SAMO-Svesti,* razumee zato. Takozvani "Demoni " - koj i (ezote-
riki) predstavljaju samopotvrdujui, a (intelektualno) aktivni Prin-
cip - predstavljaju, da tako kaemo, pozitivni pol stvaranja; otuda
su pr vi proizvedeni. To je ukratko proces, alegorijski isprian u
Puranama.
Poto je Brama usredsredio svoj um u sebe i kvalitet tame je
proeo tele koje je on poprimio, najpre su proizvedene Asure, ko-
je su izale iz njegovog bedra; a poto su one napustile njegovo te-
lo, ono se pretvorilo u NO.
( Vi di Deo I I , odeljak "Pali Aneli").
Ovde su ukljuene dve znaajne stvari: (a) prvobitno su u Rig
Vedi "Asure" prikazane kao duhovna boanska bia; njihovo ime je
etimoloki izvedeno iz asu (dah), "Dah Boi j i ", i ono znai isto to
i Vrhunski Duh i l i zoroastrijanski Ahura. Kasnije, u teoloke i do-
gmatske svrhe, prikazano je kako oni izlaze iz bedra Brame, a nji-
hovo ime je poelo da se izvodi od odrinog a i sura, bog (solamo
boanstvo), to znai ne-bog, i prikazani su kao neprijatelji bogova.
Sve drevne teogonije, bez izuzetka, od arijevske i egipatske pa do
Hesiodove, u poretku kosmogonijske evolucije stavljaju No pre
Dana, pa to ini ak i Postanje, u kome je "no nad licem dubine" pre
''prvog dana". Razlog tome je to sve kosmogonije ~ osim one u
Tajnoj Doktri ni - poinju takozvanim "Sekundarnim Stvaranjem",
to jest, ispoljenim Univerzumom, ije stvaranje je moralo da zapone
izrazitom diferencijacijom izmeu vene Svetlosti Prvobitnog Stva-
ranja, ija misterija zauvek mora ostati "Tama" za Ijubopitljivo og-
ranieno poimanje i intelekt neupuenih, i Sekundarne Evolucije
ispoljene vidlj ive prirode. Vede sadre itavu filozofij u te podele,
koju nai orijentalisti nikad nisu ispravno objasnili zato stoje nikad
nisu ni razumeli.
Isti poredak principa u oveku: Atma (Duh), Budi (Dua), njegov nosilac,
kao stoje Materija Vahan duha, i Manas (um), trei, i l i peti, mikrokosmiki. Na
nivou personalnosti, Manas je prvi.
* Igra rei: (Engl.) self-asserting - "koj i potvruju ja, odnosno sopstvo"
(nap. prev.).
73
Nastavl j aj ui da stvara, Br ama popr i ma naredni obl i k, obl i k Da-
na i iz svog daha stvara bogove, k oj i su obdareni osobi nom dobrote
(pasi vnost i ). " U nj egovom narednom tel u preovladala je osobina ve-
l i ke pasivnosti koj a takoe predstavlja (negativnu) dobrotu, i iz boka
te osobe i zal i su Pi t r i j i , preci l j udi , j er j e, kao to objanjava tekst:
Brama mislio o sebi (tokom tog procesa) kao o ocu sveta.
18
To je Krija-akti - tajanstvena mo Joge koj a je objanjena na dru-
gom mestu. Ka d j e Brama odbacio to telo, ono j e postalo Sandja (ve-
ernj i suton), i nt erval i zmeu dana i noi .
Na kraj u j e Brama popr i mi o svoj posl ednj i obl i k k o j i m j e domi -
ni ral a osobina neistote:
( . . . ) i od njega su nastali L JUDI U kojima preovlauje neistota i
strast.
Ka d j e t o tel o odbaeno, ono j e postalo zora, i l i j ut arnj a pol uta-
ma - osvi t oveanstva. Ovde Br ama ezoterij ski znai Pitrije. Ko -
l ekt i vno, on j e Pitar, "Ot ac".
Sada se mora objasniti pravo ezoteriko znaenje te alegorije. Bra-
ma u nj oj l i no si mbol i zuj e kol ekt i vne stvaraoce Sveta i oveka -
uni verzum sa svoj i m broj nom inventarom stvari pokret ni h i (naizgled)
nepokr et ni h. " Kol ekt i vno on predstavlja Pradapatije, i l i Gospodare
Bi a, a ta et i ri tela t i ps ki predstavlj aj u et i ri klase t vor aki h mo i
i l i a n Kohana, koj e su opisane u koment aru na Stancu V I I u Knj i z i
I. i tava fi l ozofi j a tzv. "Stvaranj a" dobra i zla u ov om svetu i ita-
vog ci kl usa manvant ari ki h rezultata zasniva se na i zpr avnom ra-
zumevanj u ta et i r i tela Brame.
1 7
Zato je, kae Komentar, izreka "danju su najmoniji bogovi, a nou de-
moni", potpuno alegorijska.
1 8
To miljenje o sebi kao ovakvom, onakvom i l i drugaijem predstavlja glav-
ni inilac u stvaranju svih vrsta psihikih, pa ak i fizikih fenomena. Rei "ko
god kae ovoj planini: pomeri se i potoni u more, i ne posumnja (. . .) to e se
i desiti", nisu prazne reci. Jedino to bi re "vera" trebalo prevesti kao VOL JA.
Vera bez Volje je kao vetrenjaa bez vetra -j alova.
1 9
Istu ideju nalazimo u prva etiri poglavlja Postanja, gde se pojavljuju
"Gospod" i "Bog", koji su Elohim i androgini Eloha.
74
' ^ ^ ^
Stanza II-Priroda ne uspeva bez.pomoi
Sada emo pripremiti itaoca da razume ono pravo, ezoterijsko
znaenje ovoga to sledi. tavie, postoji jedno vano pitanje koje bi
trebalo razjasniti. Poto je hrianska teologija proizvoljno utvrdila i
sloila se sa ovom tvrdnjom da Satana sa svojim Palim Anelima
pripada najranijem stvaranju, postoje on bio prvi stvoren, najmudriji
i najlepi od BoijihArhanela, re je izreena, ustanovljenje osnov-
ni ton. Otuda je uinjeno da svi paganski spisi potkrepljuju isto zna-
enje; na sve njih je ukazivano da su demonski i tvrdilo se, kao to se
tvrdi i danas, da istina i injenice pripadaju hrianstvu i da poinju
iskljuivo sa hrianstvom. ak su i orijentalisti i prouavaoci mito-
va, od kojih neki uopte nisu hriani, ve "nevemici", i l i ljudi od na-
uke, a da ni sami toga nisu bi l i svesni, usled puke asocijacije ideja i
navika, uli u teoloki ablon. isto bramanika razmiljanja, zasno-
vana na pohlepi za mo i na ambiciji, ostavila su mase u potpunom
neznanju velikih istina; a isti razlog je naveo Inicijate medu ranim
hrianima da ute, dok su oni koj i nikad nisu znali istinu izobliili
poredak stvari, prosuujui o hijerarhiji "Anela" prema njihovom
egzoterikom obliku. Tako, kao to su Asure morale da postanu bun-
tovni nii bogovi koj i se, u narodnim verovanjima, bore protiv najvi-
ih arhanela, Agatodemon, najstariji dobronamemi L ogos, zapravo
je kod teologa postao "neprijatelj" i l i Satana. Al i , da li bilo koj i stari
sveti spis potvruje to teoloko tumaenje? Odgovor je: apsolutno ne.
Kao to zoroastrijanski spisi Zend Avesta, Vendidad i drugi isprav-
ljaju i razotkrivaju kasniju, lukavu dvolinost bogova induskog Pan-
teona, i putem AHURE vraaju Asurama njihovo legitimno mesto u
teogoniji, tako i nedavna otkria haldejskih tablica brane ast prvih
boanskih Emanacija. To je lako dokazati. Hrianska angelologija je
direktno izvedena iz farisejske, a oni su svoja naela doneli iz Va-
vilona. Sadukeji, pravi uvari Mojsijevih zakona, nisu znali za, i l i su
odbacivali, sve anele, a suprotstavljali su se ak i ideji o besmrtnosti
ljudske Due (ali ne i bezlinog Duha). U Bibliji, j edini Aneli o ko-
j i ma se govori su "Sinovi Boij i", koj i se pominju u Postanju, VI (za
koje se danas smatra da su Nefilim, Pali Aneli), kao i nekoliko an-
ela u ljudskom obliku, "Glasnika" jevrejskog Boga, iji rang bi ta-
koe trebalo detaljnije analizirati nego stoje to ovde uinjeno (vi di
napred, Stanca I, pododeljak 2, 3, itd,. gde je pokazano da su rani
Akadani Eom, Mudrou, nazivali ono to su kasniji Haldejci i Semiti
75
i zvi toperi l i u Berozovu Tijamat, Tisalat i Talat, enskog Morskog
Zmaja, danas Satanu). Uistinu - "Kako si samo pao (od ljudske ru-
ke), 0 sjajna zvezdo i sine j utra"!
Sad, ta nam vavilonjanske prie o "Stvaranju", u obliku u kome
ih nalazimo u odlomcima asirskih tablica, govore - iste one prie na
koj i ma su fariseji i zgradi l i svoju angelologiju? Al i , uporedite to
sa Asirskim otkriem g. D. Smita, str. 398. i njegovom Haldejskom
priom o Postanju, str 107. Tablica sa priom o sedam zlih Bogova
ili Duhova sadri sledeu povest - vane delove istiemo italikom:
1. U prvim danima zl i Bogovi,
2. aneli, koji behu pobunjeni, koji su u niim regionima neba
3. bili stvoreni,
4. oni izazvae njihova zla dela
5. smiljena zl i m umovima (. . .) itd.
Tako smo pokazali, to smo jasnije mogli, na odlomku koj i je os-
tao neoteen, da ne moe bi t i nepouzdanog itanja kako su "pobu-
njeni aneli" bi l i stvoreni u niim regionima neba, t j . da su pripadali
i pripadaju materijalnom planu evolucije, mada nam taj nivo, poto
nije dostupan spoznaji naih ula, ostaje uglavnom nevidljiv i zato
se smatra subjektivnim. Da li su, onda, gnostici mnogo pogreili to
su tvrdi l i da su ovaj na vi dl j i vi svet, a posebno Zemlju, stvorili nii
aneli, nii Elohim, koj i je, kako su ui l i , isto to i Bog Izrailja. Ti
gnostici su iveli blie vremenu kada je zapisana Tajna Doktrina, pa
bi zato trebalo da priznamo kako su oni to bolje znali od neinicira-
nih hriana koj i su se poduhvatili, stotinama godina nakon toga, da
preoblikuju i isprave to to je reeno. Al i , da vidimo ta dalje stoji
na istoj tablici:
7. Bese ih sedam (zlih bogova) ( . . . ) (potom sledi njihov opis; e-
tvrti je bio "zmija", faliki simbol etvrte Rase u ljudskoj evoluciji).
15. Sedmorica njih, glasnici Boga Anua, njihovog kralja.
A sad, Anu pripada haldejskom Trojstvu, i u jednom aspektu je
identian sa Sin, i l i "Mesecom". Mesec je ujevrejskoj kabali Arga, i l i
76
seme materijalnog ivota, a kabalistiki je jo blie povezan sa Jeho-
vom, koj i je dvopolan, kao i Anu. U ezoterizmu se obojica predstav-
ljaju, i na njih se gleda, iz dvostruke perspektive: muke i l i duhov-
ne i enske i l i materijalne, i l i Duha i Materije, dva antagonistika
principa. Otuda je prikazano da je "Anuove Glasnike" (Anu je Sin,
"Mesec") u stihovima 28-41 na kraju nadvladao isti taj Sin uz po-
mo Bela (Sunca) i Itar (Venere). Asirolozi to smatraju protivre-
nou, ali je to naprosto metafizika ezoterijskog uenja.
Postoji nekoliko tumaenja j er postoji sedam kljueva za miste-
ri j u Pada. tavie, u teologiji postoje dva "Pada": pobuna Anela i
njihov "Pad" i "Pad" Adama i Eve. Tako su i nie i vie klase bia
optuene za navodni zloin. Re "navodni" je istinit i ispravan ter-
mi n jer se u oba sluaja zasniva na pogrenom razumevanju. U okul-
tizmu se oba smatraju karmikim posledicama, i oba potpadaju pod
zakon evolucije - intelektualne i duhovne sa jedne, fizike i psihi-
ke sa druge strane. "Pad" predstavlja univerzalnu alegoriju. On na
jedan kraj lestvice evolucije postavlja "pobunu", t j . rad na diferen-
ciranju intelekta i svesti na njihovim raznim nivoima; a na drugi, ni -
i kraj, pobunu materije protiv duha, i l i delovanje protiv duhovne
inercije. I tu lei zametak greke koja je vrila tako katastrofalan
uticaj na inteligenciju civilizovanih drutava preko osamnaest veko-
va. U izvornoj alegoriji se materija - dakle, u veoj meri materijalni
aneli - smatra pobednikom nad duhom, i l i Arhandelima koj i su "pa-
l i " na ovaj nivo.
Oni saplamenim maevima ( i l i ivotinjske strasti) naterali su u
bekstvo Duhove Tame.
Ipak, ovi poslednji su ti koj i su se bori l i za prevlast svesne i bo-
anske duhovnosti na zemlji i doiveli neuspeh, podlegavi moi ma-
terije. Al i , u teolokoj dogmi se tvrdi suprotno. Ba Mi hai l , " koj i je
nalik Bogu", predstavnik Jehove i predvodnik nebeskih jata - kao to
L ucifer, u Miltonovoj mati, predvodi paklena jata - ima najbolje od-
like Satane. Istina je da Mihailova priroda zavisi od njegovog Tvor-
ca i Gospodara. A ko je on, moe se otkriti ako paljivo proitamo
alegoriju o "Ratu na Nebu" pomou astronomskog kljua. Kao to
je pokazao Bentli, "Rat titana protiv bogova" kod Hesioda i rat Asura
77
( i l i Tarakamaja) protiv deva u puranikoj legendi, identini su po
svemu osim po imenima. Aspekti zvezda pokazuju (Bentli uzima
945. godinu pre nove ere kao najpribliniji datum za takvu jednu
konjunkciju) da "su sve planete, osim Satuma, bile na istoj strani ne-
ba kao Sunce i Mesec", pa su otuda bile njegovi protivnici. Pa ipak
i Moj sij e i Hesiod pokazuju daj e prevladao Saturn, i l i j evrej ski
"Bog-Mesec", a nijednog od njih nisu razumeli. Otuda je pravo zna-
enje izvitopereno.
STANCA I I - nastavak
8. PL AMENOVI DOOE. VATRE SA ISKRAMA; NONE VATRE I DNE-
VNE VATRE (a). ONE ISUIE MUTNE TAMNE VODE. SVOJOM VREL INOM
ONE IH ISCRPEE. L HASI (duhovi) VISINA, L HAMAJ I NI (oni) ODOZDO,
DOOE (b). ON I POBIE TE OBL IKE KOJI SU I MAL I DVA I ETIRI L ICA.
ON I SE IZBORIE SA L JUDIMA-KOZAMA, SA L JUDIMA SA PASJOM GL AVOM
I L JUDIMA SA RIBL JIM TEL IMA.
(a) "Plamenovi" predstavljaju hijerarhiju Duhova koja je istovr-
sna, ako ne i identina, sa "goruim" vatrenim Sarafa (Serafimima)
koje pominje Isaija ( VI , 2-6) onima koj i, prema jevrejskoj teogoni-
j i , pohaaju "Presto Svevinjeg". Melha je Gospod "Plamenova".
Kad se pojavi na Zemlj i, on poprima linost Bude, kae narodna le-
genda. On je jedan od najstarijih i najpotovanijih Lhasa, budistiki
sveti Mi hai l .
(b) Ne sme se smatrati da re "Dol e" podrazumeva paklene obla-
sti, ve naprosto duhovna, tanije eterina Bia nieg ranga, zato bl i -
a Zemlji, i l i samo korak iznad zemaljske sfere, dok su L hasi Duhovi
najviih Sfera - odatle i ime glavnog grada Tibeta, Lha-ssa.
Pored tvrdnje da su isto fizike prirode i da se odnose na evolu-
ciju ivota na Zemlji, ova sloka moe da ima jo jedno alegoriko
znaenje, i l i , uistinu, kako su nas uil i, nekoliko. PL AMENOVI, i l i "Va-
tre", predstavljaju Duh, i l i muki element, a "Voda" materiju, i l i su-
protni element. I ovde opet nalazimo, u prii o Duhu koj i ubija isto
78
'A'M 3<
I
I
mat eri j al ne obl i ke, pored naune kos mi ke i nj eni ce, ukazi vanj e na
venu borbu Duha i Mat eri j e na fi zi ki m i ps i hi k i m pl anovi ma. Jer,
sledei st i h kae:
9 . MAJ K A- VO DA, V E L I K O MO R E , J ECAE. O N A S E DI E , O N A NES TA-
DE u ME S E C U, K O J I J U J E P O DI GAO , K O J I J U J E DO NE O NA SVET. (a)
(a) Sad, ta bi ovo mo gl o da znai ? Za r t o ni j e oi gl e dno uka-
zi vanj e na poj ave pl i ma u r anom per i odu i st ori j e nae planete u nj e-
no m e t vr t om K r ugu? O d skora su modema i strai vanj a poel a da
se bave vi s o k i m pal eozoj ski m pl i mama. Po t eori j i g. Darvi na, Mesec
se odvoj i o od meke Zeml j i ne mase pre ne manj e od 52.000.000 go-
di na, a verovat no j o mnogo davni j e. Poevi od take do koj e su do-
la istraivanj a Hel mhol ca, Faradeja, ser Vi l j ema Tomsona i drugi h,
on j e datirao poj avu pl i ms kog usporavanj a Zeml j i nog rot aci onog kre-
tanj a dal eko u samu no vremena, i smatrao j e da j e Mesec, u doba
deti nj stva nae pl anete, bi o od nj e udal j en samo "del i nj egovog da-
nanjeg rastoj anj a". Ukr a t ko, po nj egovoj t eor i j i , Mesec se odvoj i o
od Zeml j e. P l i ms k i talas k o j i se pokl opi o sa nj i hanj em mase planete
- poto j e tada cent ri fi j gal na tendenci j a bi l a got ovo j ednaka gravi t a-
ci j i - prevaziao j e ot por gravi taci j e, pa se masa k oj u j e podi gl a p l i -
ma mogl a pot puno odvoj i t i od Zeml j e.^"
O kul t no uenj e t v r di ba suprot no. Mesec j e dal eko st ari j i od Ze-
ml j e i , kao s t oj e obj anj eno u K n j i z i I , Zeml j a svoj e postoj anj e du-
guje Mesecu, bez obzi ra kako ast ronomi j a i geol ogi j a obj anj avaj u
t u i nj eni cu. Ot uda pl i me i pr i vl ana si l a Meseca, koj e demonst ri ra
t eni deo nae planete to stalno st remi da se podi gne ka s vom r o-
di t el j u. To j e znaenj e reenice:
Majka-Voda se die i nestade u Mesecu, koj i ju je podigao, koj i
j u j e doneo na svet.
20
Al i , pogledajte probleme na koje su kasnije ukazali brojni geolozi u svo-
j i m delima, koj i se suprotstavljaju toj teoriji. Uporedite lanak ser R. S. Bula
(BuU) u Nature ( 1. decembar 1881.), a takode i tvrdnje amerikih geologa.
79
10. K A D ONI {Rupe, oblici) BEHU UNITENI, MAJ KA- ZEML J A OSTA-
DE PUSTA. ONA ZAMOL I DA BUDE ISUENA {a)}^
{a) Dolo je vreme za ovrivanje kore. Vode su se odvojile i taj
proces je zapoeo. Bio je to poetak novog ivota, to nam razot-
kriva jedan klju. Drugi klju nas ui o poreklu Vode, njenom meanju
sa Vatrom (on ga naziva tenom vatrom)^^ i uputa se u alhemijski
opis njihovog potomstva - vrste materije, kakvi su minerali i ze-
mlja. Od "Voda Prostora", potomstvo mukog Duha Vatre i enske
(gasovite) Vode postalo je okeansko prostranstvo na Zemlji. Varuna
je povuen iz beskrajnog Prostora da bi , kao Neptun, vladao ograni-
enim morima. Kao i uvek, moemo videti daje narodna mata za-
snovana na strogo naunoj osnovi.
Voda je svuda simbol enskog elementa; materija, ije je slovo M
slikovno dobij eno od / V \ A . to je hijeroglif za vodu. To je uni-
verzalna matrica i l i "Velika Dubina". Venera je velika Majka-Devica,
koja izlazi iz morskih talasa, a Kupidon i l i Eros je njen sin. Al i , Ve-
nera predstavlja kasniju mitoloku varijantu Gaje ( i l i Gee), Zemlje,
koja je u svom viem aspektu Priroda (Prakriti), a metafiziki Adi t i ,
pa ak i Mulaprakriti, koren Prakriti i l i njen noumen.
Zato je Kupidon i l i L jubav u svom prvobitnom znaenju Eros, i l i
Boanska Volja, i l i Zelja za ispoljavanjem samog sebe u vidljivoj tvo-
revini. Otud Fohat, prototip Erosa, postaje na Zemlji velika mo " i -
votnog elektriciteta", i l i Duh "ivotodajni". Setimo se grke teogonije
i udimo u duh njene filozofije. Grci su nas ui l i (vi di Ilijadu, IV,
201, 246) da sve stvari, ukljuujui i bogove, svoje postojanje du-
guju Okeanu i njegovoj eni Tetidi, a ona je zapravo Gea, Zemlja i l i
21
Boginja koja je rodila prvobitna udovita bila je, prema Berozu, Talat
(Thallath), na grkom Talasa, "More".
22
Poreenja radi, pogledajte Berozov proraun stvaranja (Aleksandar Polihi-
stor) i uasna stvorenja roena iz dvostrukog principa (Zemlja i Vatra) u Ambi-
su prvobitnog stvaranja: Nere (Kentauri, ljudi sa konjskim udovima i ljudskim
telima) i Kinare (ljudi sa konjskim glavama), koje je stvorio Brama na poe-
tku Kalpe.
80
fr,
Stanza II-Priroda ne uspeva bez pomoi
Priroda. Al i , koj e Okeanl Okean j e neizmemi PROSTOR (Duh u Ka-
osu), koj i predstavlja Boanstvo ( vi di Knj i gu I ) , a Tetida nije Ze-
mlja, ve prvobitna materija u procesu formiranja. U naem sluaju,
ne rada Aditi-Gea Urana i l i Varunu, glavnog Adi t j u medu sedam
planetarnih bogova, ve to ini Prakriti, materijalizovana i lokalizo-
vana. Mesec, muko po svom teogonijskom karakteru, samo u svom
kosmikom aspektu predstavlja enski princip razmnoavanja, kao
to Sunce predstavlja muki. Voda je potomstvo Meseca, koj i je kod
svih naroda androgino boanstvo.
Evolucija se odvija po zakonima analogije u Kosmosu, to se oi-
tuje prilikom formiranja i najmanje planete. Zato se ovo stoje reeno,
primenjeno na modus operandi u vreme kad se pojavljivao Univer-
zum, odnosi takoe i na formiranje nae Zemlje.
Ova Stanca poinje iskazom o trideset krora, 30.000.000 godina.
Mogl i bi nas upitati - ta su drevni narodi mogli da znaju o trajanju
geolokih perioda kad nijedan savremeni naunik i l i matemariar
nije u stanju da izrauna njihovo trajanje ak ni sa priblinom tano-
u? Bi l o da su oni imal i bolja sredstva za to i l i ne (a smatra se da
su ih imal i u svojoj koncepciji Zodijaka) ipak emo mi sada izneti
hronologiju drevnih bramina to je vemije mogue.
BRAMINSKA KRONOL OGIJA
Nema vee zagonetke u nauci, nema beznadenijeg problema ne-
go to je ]3itanje: koliko su stari - makar priblino - Sunce i Mesec,
Zemlja i Covek? ta savremena nauka zna o trajanju perioda Sveta,
pa makar i o duini geolokih perioda?
Nita; apsolutno nita.
Ako se okrenemo nauci da bismo dobili hronoloku informaciju,
oni koj i su direktni i iskreni, kao stoje to npr. g. Pengeli, {Pengelly),
istaknuti geolog, kau: "Ne znamo."^^ Videemo da su geologija i
antropologija, u pogledu pouzdane numerike procene trajanja doba
23
Za slian pristup pogledajte Filozofiju profesora L efevra, str. 481.
SI
ft
sveta i oveka na potpuno nesigurnom terenu. Pa ipak, kad se neki
prouavalac ezoterijske filozofije drzne da istupi sa uenjima okult-
ne nauke, smesta ga poklope. Zato bi moralo da bude tako kad ni
najvei naunici, koj i upotrebljavaju samo sopstvene fizike meto-
de, nisu uspeli da se ni priblino usaglase?
Istina, teko da bismo za to mogli da krivimo nauku. Zaista, u
simerijanskoj tami praistorijskih doba, istraivai su izgubljeni u la-
virintu ij i vel i ki hodnici nemaju vrata, tako da nema vidlj ivog ula-
za u arhajsku prolost. Izgubljeni u lavirintu sopstvenih nagaanja i
odbacujui, kao to su to uvek i inil i, istonjako predanje, bez ika-
kvog kljua i l i bar nekog putokaza da ih vodi, ta geolozi i antropo-
lozi mogu osim da epaju Arij adninu nit i m je prvi put opaze i
potom nastave po metodu potpuno sluajnog izbora? Zato nam je is-
prva reeno da antropologija danas na najstariji period na koj i se od-
nose dokumentarni zapisi gleda samo kao "na najbliu jasno vidl j ivu
taku praistorijskog perioda" {Enciklopedija Britanika).
Istovremeno se priznaje da se "iza tog perioda unazad prostire
ogromni, neodreeni niz praistorijskih doba" (Ibid).
Mi emo poeti ba sa t i m specifinim "dobima". Ona su "pra-
istorijska" jedino za golo oko materije. Za duhovno orlovsko oko
vidovnjaka i proroka svih rasa, Arijadnina nit se prua i iza tog "is-
torijskog prerioda", neprekinuta, pouzdana i postojana, u samu no
vremena, a ruka koja je dri je isuvie mona da bi je ispustila, i l i pak
dopustila da se prekine. Zapisi postoje, iako ih neupueni moda
odbacuju, smatrajui ih sanjarijama; ipak su mnoge od njih preut-
no prihvatili filozofi i veoma ueni ljudi, a odbacuju ih bez razlike
jedino zvanina tela ORTODOKSNE nauke. Poto ona odbija da nam
prui bar priblinu predstavu o trajanju geolokih doba - osim u ok-
viru nekoliko hipoteza koje jedna drugoj protivree i oponiraju - haj-
de da vidimo emu nas moe nauiti arijevska filozofija.
Ti prorauni, koj i su izneti u Manuovim zakonima i Puranama -
osim neznatnih i sasvim oigledno namernih preterivanja - kao to
je ve reeno, gotovo su identini sa onime emu nas ui ezoterijska
filozofija. To se moe videti ako ih uporedimo koristei bilo koj i hin-
duski kalendar koj i priznaje ortodoksni hinduizam.
Najbolji i najpotpuniji od ti h kalendara danas, po preporukama
uenih bramina iz june Indije, jeste ve pomenuti tamilski kalen-
82
dar po imenu Tirukanda Pananga, koj i je sastavljen prema, i u pot-
punoj je saglasnosti sa, tajnim odlomcima Asuramajinih prorauna.
Kao to se zaAsuramaju kae daje bio najvei astronom, takoe se
apue daje bio i najmoniji "arobnjak" " BEL OG OSTRVA koje je od
grehova postalo CRNO" , tj . ostrva Atlantide.
"Belo Ostrvo" je simboliki naziv. Kae se da je Asuramaja i-
veo u Romaka-pura na Zapadu (vi di predanje ana-baskara), zato
to je to ime aluzija na zemlju i kolevku "Iz Znoja Roenih" Tree
Rase. Ta zemlja i l i kontinent nestala je vekovima pre Asuramajinog
doba, poto je on bio Atlantidanin; ali, on je bio direktni potomak
Mudre Rase, Rase koja nikad ne umire. Postoje mnoge legende o
ovom junaku, ueniku samog Surje (Boga Sunca), kako tvrde i n-
dijske prie. Nij e mnogo vano da l i j e on iveo na ovom i l i onom
ostrvu, ve je stvar u tome da se dokae da on mje mitska linost,
kakvom bi hteli da ga naprave dr Veber i drugi. injenica daje Ro-
maka-pura na "Zapadu" navedena kao rodno mesto ovog junaka
arhajskih vremena je zanimljivija zato to je veoma sugestivna u
pogledu ezoterijskog uenja o " I z Znoja Roenim" Rasama, l j u-
dima roenim iz pora svojih roditelja. " ROMAKUPA" na sanskritu
znai "pore dlaica". U Mahabharati, X I I , 10, 308, za narod po ime-
nu Raumje se kae daje stvoren iz pora Virabhadre, stranog diva,
koj i je unitio Dakinu rtvu. I za druga plemena i narode se kae
da su roena na taj nain. Sve su to ukazivanja na kasnu Drugu i ra-
nu Treu Korensku Rasu.
Sledee cifre preuzete su iz kalendara o kome smo govorili; fus-
note oznaavaju mesta neslaganja sa ciframa kole Arja Sama:
I. Od poetka kosmike evolucije^'' do
induske godine Tarana ( i l i 1887.) .... 1.955.884.687 godina
I I . (Astralnom) mineralnom, bilj nom i
ivotinjskom carstvu, sve do ove-
ka, za evoluciju je bilo potrebno^^ .... 300.000.000 godina
Ezoterijska doktrina kae da se ta "kosmika evolucija" odnosi samo na
na solami sistem, dok egzoteriki hinduizam te cifre primenjuje, ako se ne
varamo, na itav Sistem Univerzuma.
25
Jo jedno neslaganje. Okultizam kae: "Astralnim prototipovima mineral-
nog, biljnog i ivotinjskog carstva, do oveka, to vreme (300 miliona godina)
83
I I I . Vreme od prve pojave "ovean-
stva" (na planetarnom lancu)
IV. Vreme koje je proteklo od "Vaiva-
svata Manvantare "^^ i l i ljudskog
perioda do 1887. godine je tano
1.664.500.987 godina-
18.618.728 godina
26
bilo je potrebno da evoluiraju, formirajui se iznova od odbaenih materijala
iz prethodnog Kruga, koji su, iako u svom sopstvenom ciklusu veoma gusti i
fiziki, prilino eterini kad se uporede sa materijalnou naeg sadanjeg sre-
dnjeg Kruga. Po isteku 300 miliona godina, Priroda, na silaznoj putanji ka f i -
zikom i materijalnom, poinje od oveanstva i ide nanie, stvrdnjavajui i
materijalizujui oblike na svom putu. Zato fosili koj i su naeni u sedimentnim
slojevima, kojima se mora pripisati starost ne od osamnaest, ve od mnogo mi-
liona godina, zapravo pripadaju oblicima prethodnog kruga koji su, dok su bi l i
u ivotu, bi l i daleko eteriniji nego fiziki, u smislu u kome mi poznajemo fizi-
ko. To to ih mi opaamo i iskopavamo kao opipljive oblike rezultat je proce-
sa materijalizacije i l i kristalizacije o kome smo govorili, koji se odvijao tokom
vremena na poetku etvrtog Kruga i dostigao vrhunac nakon pojave oveka,
nastavljajui se paralelno sa njegovom iizikom evolucijom. To samo po sebi
ilustruje injenicu da se stepen materijalnosti Zemlje menja usput, kao i stepen
materijalnosti njenih stanovnika. I zato ljudi danas nalaze kao opipljive fosile
ono to su nekad bi l i (za njihova dananja ula) eterini oblici niih carstava.
Navedene bramanike cifre odnose se na evoluciju koja poinje na kugli A u
Prvom Krugu. U ovom tomu govoriemo samo o ovom. etvrtom Krugu."
Autorka ove knjige se ne moe poduhvatiti objanjenja ove razlike i izme-
ne cifara u poslednja tri niza po tri . Prema svim kalkulacijama, kad se oduzme
trista miliona godina, trebalo bi da preostane 1.655.884.687. Al i , u pomenu-
tom tamilskom kalendaru cifre su ovakve, a tako su i prevedene. kola pokoj-
nog pandita Dajananda Sarasvatija, osnivaa Arja Samada, saoptava datum
1.960.852.987. Vidi Arja Magazine iz L ahorea, na ijim koricama pie: "Arijev-
sko doba, 1.960.852.987."
27
Vaivasvata Manu je jedno ljudsko bie - neke verzije mu dodaju i sedam
Riija - koje je u alegoriji o Matsja Avataru spaeno od potopa u amcu, kao
Noje u svojoj barci. Zato bi Vaivasvata Manvantara zapravo bio period posle
potopa. To se, meutim, ne odnosi na kasniji "atlantianski" i l i Nojev potop,
niti na Kosmiki Potop i l i Pralaju pomraenja, koja je prethodila naem Kru-
gu, ve na pojavu oveanstva u kasnijem Krugu. Meutim, velika je razlika
izmeu "Naimitike", povremene i l i sluajne, Prakritike, elementalne, Atjanti-
ke, apsolutne i Nitje, trajne Pralaje; ova poslednja se opisuje kao "Bramino mo-
gue, ponovno apsorbovanje univerzuma na kraju DANA Brame". Jedan ueni
bramin-teozof postavio je pitanje: "Postoji li uopte Kosmika Pralaja, jer bi
84
-m
Stanza II-Priroda ne uspeva bez pomoi
V. Trajanje j edne Manvantare j e .... 308.448.000 godi na
V I . 14 "Manvantara"/?^W'5' per i od j e-
dne Satja Juge i ni J EDAN DA N
BR A ME , i l i pot punu Manvant a-
m, to i znosi .... 4.320.000.000 godi na
Zato Mahajuga traje .... 4.320.000 godina^*
Godi na 1887. j e udaljena od po-
etka Ka l i Juge .... 4.989 godi na
Da bi smo ovo u i ni l i j o j as ni j i m u detalj ima, i z Teozofa za no-
vembar 1885. godi ne prenosi mo sledee proraune Rao Bahadur P.
rinivas Roua:
360 dana smrtnika i ni godinu 1
Kri ta Juga traje 1.728.000
Treta Juga traje 1.296.000
Dvapara Juga traje 864.000
Kal i Juga traje 432.000
Ove etiri Juge ine Mahajugu 4.320.000
' Sedamdeset jedna Mahajuga ini period vladavine
jednog Manua 306.720.000
Vl adavi na 14 Manua obuhvata 994 Mahaj uge,
to iznosi 4.294.080.000
inae Logos (Krina) morao da bude ponovo roen, a on je Ada, (neroen)." Ne
moemo da kaemo zato. Kae se daje Logos roen jedino metaforiki, kao
to se Sunce svakodnevno raa, tanije, kao to se ujutro zrak Sunca raa, a
kae se da uvee umire kad nestane, dok on naprosto biva apsorbovan u su-
tinu svoga roditelja. Kosmika Pralaja je za vidljive stvari, a ne za Arupa,
bezoblini svet. Kosmika i l i univerzalna Pralaja dolazi jedino po isteku sto
godina Brame, kad se kae da se odigrava sveopta razgradnja. Tada Avjaja,
veni ivot koga simbolizuje Vinu, prema egzoterikim spisima, poprimivi
karakter Rudre, Unititelja, ulazi u sedam Zrakova Sunca i ispija sve vode Uni-
verzuma. "Tako nahranjeni, sedam sunevih Zrakova se ire u sedam sunaca
i pale vatru u itavom kosmosu. (. . . ) "
28
Postoje Mahajuga hiljaditi deo dana Brame.
85
Dodajte Sandije, tj. intervale izmeu vlada-
vina svakog od Manua, koji odgovaraju
duini est Mahajuga i dobiete 25.920.000
Zbir tih vladavina i interregnuma 14 Manua
iznosi 1.000 Mahajuga, to ini Kalpu, tj.
jedan Dan Brame 4.320.000.000
Poto No Brame traje isto toliko, jedan
Dan i jedna No Brame pomnoeni sa
360 inih bijednu godinu Brame 3.110.400.000.000
100 takvih godina ini itav period doba
Brame, tj.Maha-Kalpu 311.040.000.000.000
To su egzoterike cifre prihvaene irom Indije i one se prilino
dobro uklapaju u proraune Tajnih dela. Ona ih, meutim, pojaa-
vaju podelom na odreeni broj ezoterikih ciklusa, koj i nikad nisu
pomenuti u popularnim bramanikim spisima -j edan od njih je, na
primer, podela Juga na rasne cikluse (koj u smo naveli na drugom
j ednom mestu). Ostale, naravno, nikad nisu objavljene. Ipak, one
su poznate svakom "Dvorodenom" (Dvida, i l i Iniciranom) braminu,
a u Puranama se uvijeno pominju samo neke od njih, koje se nije-
dan injenini orijentalist nije poduhvatio da razabere, a i da jeste,
ne bi ni mogao.
Ti sveti astronomski cikl usi su izuzetno stari, a mnogi od nj ih,
kao stoje reeno, imaju veze sa proraunima Narade i Asuramaje.
Ovog poslednjeg smatraju divom i arobnjakom. Al i , poslepotopski
di vovi ( Gi bori m iz Biblije) nisu svi bi l i zl i arobnjaci, kao to to
smatra hrianska teologija, za koj u je svaki okultista sluga Zla; ni t i
su bi l i loiji od mnogih "vemi h sinova crkve". Torkvemada i Kata-
rina Medi ci su svakako u svoje vreme, u ime svog Uitelja, ui ni l i
vie zla nego to gaje ikad uinio bilo koj i atlantianski div i l i po-
lubog iz antikog doba, bi l o da se zove Ki kl op, Meduza i l i orfi ki
Titan, zmijonogo udovite poznato kao Efijalt. U prolosti je bilo
dobrih "divova", kao to danas ima loih pigmeja, a Rakasi i Jake
sa L anke nisu bi l i nita gori od savremenih dinamitaa i izvesnih hri-
anskih i civilizovanih generala tokom savremenih ratova. A nisu to
bila ni mitoloka bia. "Onaj ko eli da se smeje Brijareju i Orionu
trebalo bi da se uzdri od toga da poseuje, pa ak i da pria o Kamaku
86
i Stounhendu", primeuje jedan savremeni pisac. Poto bramanike
cifre koje smo naveli otprilike odgovaraju proraunima ezoterikog
sistema, molimo itaoca da ih ima na umu.
U Enciklopediji Britanika, kao poslednju re nauke nalazimo kako
se doputa da starost oveka bude najvie "nekoliko desetina hilja-
da godina".^' Oigledno je da te cifre mogu da budu od 10.000 do
100.000 godina, pa zato one znae malo i l i nita i samo uveavaju
mrak koj i obavija ovo pitanje. tavie, od kakvog je znaaja to na-
uka nastanak oveka smeta u "pre i l i postglacijalni nanos", ako nam
ista ta nauka kae daje takozvano "ledeno doba" samo dugi niz doba
koja su se "bez ikakve nagle promene prelila u period koj i se naziva
ljudskim i l i skoranjim ( . . . ) postoje preklapanje geolokih perioda
pravilo, od poetka vremena". Ovo poslednje "pravilo" donosi jo
vie zbunjujuu informaciju, mada se ona naziva strogo naunom i
ispravnom, da "je takozvani modemi ovek savremenik ledenog do-
ba u alpskim dolinama i u Finskoj".^"
Zato, kad ne bi bi l o nauka Tajne Doktrine, pa ak ni egzoteri-
kog hinduizma i njegovih predanja, do dana dananjeg bismo bi l i
ostavljeni da lebdimo u savrenoj neizvesnosti izmeu neodreene
starosti jedne kole nauke, "desetina hiljada godina" druge i 6.000
godina tumaenja Biblije. To je j edan od nekol i ko razloga zato
smo, uz svo duno potovanje prema zakljucima savremenih l j u-
di od nauke, prisiljeni da ih zaobiemo u svim pitanjima praistorij-
skog datiranja.
Naravno, savremena geologija i antropologija ne mogu da se sagla-
se sa naim gleditima. Al i , okultizam e nai mnoga oruja protiv
te dve nauke, kao to ih je naao protiv astronomije i fizikih teorija,
uprkos uveravanjima g. L enga (Laing) da^* "u (hronolokim) prora-
unima te vrste, koj i se tiu starijih i mlaih formacija, nema teori-
je, ve su oni zasnovani na pozi t i vni m injenicama, ogranienim
jedino verovatnoom mogue (?) greke u bilo kom pravcu". Okul-
tizam e ipak dokazati, po priznanjima same nauke, da geologija
grei, j o ee i j o vie nego astronomija. U tom istom pasusu
29
Vi di lanak Geologija u EncMopediji Britanika.
To daje ansu ak i biblijskoj hronologiji "Adama" od 6.000 godina {Ibid).
Vidi Savremena nauke i moderna misao.
87
TAJNA DOKTRI NA # ANTROPOGENEZA
g. L enga, koj i geologiji u pogledu korektnosti daje prednost nad
astronomijom, nalazimo mesto koje je u oiglednoj suprotnosti sa
priznanjima samih najistaknutijih geologa. Autor kae:
Ukratko, zakljuci geologije, u svakom sluaju do silurijanskog
perioda,^^ kad je u dobroj meri uspostavljen dananji poredak stva-
r i , pribline su (uistinu) injenice, a ne teorije, dok su astronomski
zakljuci teorije zasnovane na tako nesigurnim podacima, da, dok
u nekim sluajevima oni daju neverovatno kratke periode (. . .), u
drugim daju gotovo neverovatno dugake.
Nakon toga, itaocu se predlae daje:
(. . .) izgleda najsigurnije da pretpostavimo kako geologija zaista
dokazuje daje trajanje dananjeg poretka stvari bi l o neto pre-
ko 100 miliona godina (. . .) (poto) (. . .) astronomija pretposta-
vlja ogromno, mada nepoznato vreme u prolosti, i vreme koje e
protei u budunosti radi roenja, rasta, zrelosti, opadanja i smrti
Sunevog Sistema, u okviru koga naa mala planeta Zemlja u ovom
trenutku doivljava svoju nastanjivu fazu.
(str 49)
Sudei po prethodnim iskustvima, mi ni najmanje ne sumnja-
mo da bi naunici koj i daju "neverovatno kratke periode", tj . samo
15.000.000 godina, kao i oni koj i " bi zahtevali 600.000.000 godina,
zajedno sa onima koj i prihvataju brojke g. Hakslija, po kome je pro-
teklo 1.000.000.000 godina "otkad je poela sedimentacija u Evropi"
{ivot sveta), kad ih pozovu da odgovore na "besmisleno nenaune
i drske tvrdnje egzoterike (i ezoterike) arijevske hronologije", svi
bi l i podjednako dogmatini. A takode, ne bi propustili da podsete
okultiste i bramine da su jedino nai savremeni naunici predstavni-
ci egzaktne nauke, ija je dunost da se bori protiv nepreciznosti ipra-
znoverica.
Zemlja danas prolazi kroz "nastanjivu fazu" jedino u pogledu sa-
danjeg poretka stvari, to se tie naeg dananjeg oveanstva sa
32
Do silurijanskog perioda to se tie mekuaca i ivotinjskog ivota -
emo se; ali, ta oni znaju o oveku?
88
sla-
njegovim "omotaima od koe" i fosforom potrebnim za mozak i
kosti.
Spremni smo da priznamo 100 miliona godina koje nudi geologija,
poto su nas uili daje nae dananje fiziko oveanstvo - i l i Vaiva-
svata oveanstvo - nastalo pre samo 18 miliona godina. Al i , kao to
smo pokazali, geologija ne moe da nam ponudi nikakve injenice u
pogledu trajanja geolokih perioda, ba kao ni astronomija. Autentino
pismo g. Pengelija, lana Kraljevskog drutva, koje je citirano na dru-
gom mestu u ovoj knjizi, kae daje "danas NEMOGUE, kao to e
uvek i biti, da ak i priblino svedemo geoloko vreme na godine, pa
ak i milenijume". A poto do danas nikad nije iskopala fosil oveka
koji bi se razlikovao od njegovog sadanjeg oblika - ta geologija zna
o njemu? Ona je pratila zone sedimenata i sa njima prvobitni ivotinj-
ski ivot sve do silurijuma. Kad na isti nain bude uspela da prati
oveka do njegovog prvobitnog protoplazmatinog oblika, onda emo
priznati da bi ona mogla neto da zna o prvobitnim ljudima. Ako za
"uticaj savremenih naunih otkria na savremenu misao" nije ba bi-
tno da l i j e "ovek postojao u stanju stalnog, mada sporog napredova-
nja tokom poslednjih 50.000 godina od perioda od 15.000.000 godina,
i l i poslednjih 500.000 godina od perioda od 150.000.000 godina {Sa-
vremena nauka..., str. 49), kao to g. L eng kae svojim itaocima, isto
to vai i za tvrdnje okultista. Da oni nisu pokazali da je mogue, ako
ne i savreno izvesno, daje ovek iveo pre 18 miliona godina. Tajna
Doktrina je isto tako mogla da ne bude napisana. Zato se moramo po-
truditi u tom smislu, a nai savremeni geolozi i ljudi od nauke u celini
e bi t i oni koje emo pozvati da potvrde tu injenicu u treem delu
ovog toma. U meuvremenu, uprkos injenici da orijentalisti stalno
predstavljaju indusku hronologiju kao fahtaziju koja nije zasnovana na
stvarnim proraunima,^^ ve naprosto predstavlja "detinjasto razme-
tanje", ona se ipak esto iskrivljuje do neprepoznavanja da bi potvr-
dila zapadnjake teorije i uklopila se u njih. Nema cifara koje su vi -
e natimavane i zloupotrebljavane nego uvene 4, 3, 2, za kojima
slede cifre Juga i Mahajuga.
Poto se itav ciklus praistorijskih dogaaja, kao to su evolucija
i preobraaj Rasa i ogromna starost oveka, oslanja na pomenutu
3 3
Vilsonov prevod Vinu Purane, tom I, str. 50-51.
89
hronologiju, postaje izuzetno vano daje proverimo pomou drugih
kalkulacija. Ako se istonjaka hronologija odbaci, bar emo se ute-
iti time to emo dokazati da nijedna druga - bilo da se radi o cifra-
ma koje saoptava nauka i l i crkva - nije ni za mrvu pouzdanija. Kako
se izrazio profesor Maks Miler, esto je isto tako korisno da se do-
kae ta neka stvar nije, kao i da se pokae ta bi mogla da bude. A
kad uspemo da ukaemo na neistine kako hrianskih tako i naunih
prorauna - time to emo im dati podjednaku ansu kao i naoj hro-
nologiji - nijedna od njih nee moi da se osloni ni na ta razumno
kad bude proglaavala ezoterijske rezultate manje pouzdanim od
sopstvenih.
Na ovom mestu itaoce moemo da uputimo na nae prethodno
delo Razotkrivena Izida, tom I, str. 32, radi nekih opaski to se t i -
u cifara koje su navedene na prethodnim stranicama.
Danas se moe dodati jo nekoliko injenica informacijama koje
su ovde saoptene, a koje su ve poznate svakom orijentalisti. Sve-
tost ciklusa 4320, sa dodatnim ciframa, lei u injenici da svaka od
cifara koje ga sainjavaju, kad se uzmu odvojeno i udrue u raznim
kombinacijama, simbolizuju najvee misterije Prirode. Zaista, bilo
da 4 uzmemo odvojeno, i l i 3 samo po sebi, i l i njih dve koje zajedno
ine 7, i l i kad se saberu sve t ri to daje 9, svi ti brojevi se primenjuju
u najsvetijim i okultnim stvarima i belee rad Prirode u njenim ve-
no periodinim fenomenima. Oni su uvek tani, veno rekurentni
brojevi, koj i onome ko prouava Prirodu otkrivaju zaista boanski
sistem, inteligentan plan u kosmogoniji, koj i dovodi do prirodnih
kosmikih podela vremena, doba, nevidljivih uticaja, astronomskih
pojava, sa nj i hovi m delovanjem i povratnim reagovanjem na ze-
maljsku, pa ak i smrtnu prirodu; na roenje, smrt i rast, na zdravlje
i bolest. Svi ti prirodni dogaaji zasnovani su i zavise od ci kl i ki h
procesa u samom kosmosu, koj i izazivaju periodine agense, to, de-
lujui iznutra, utiu na Zemlju i sve to i vi i die na njoj, od poetka
do kraja Manvantare. Uzroci i posledice su ezoteriki, egzoteriki i
endoegzoteriki, da tako kaemo.
U Razotkrivenoj Izidi smo napisali sledee:
Mi se nalazimo na dnu jednog ciklusa i u oigledno prelaznom
stadijumu. Platon deli intelektualni napredak univerzuma tokom
90
w A
Stanza II -Priroda ne uspeva bez pomoi
svakog ciklusa na plodne i jalove periode. U sublunamim regioni-
ma, sfere raznih elemenata ostaju veno u savrenom skladu sa
boanskom prirodom, kae on, "al i su njihovi delovi" koj i se, usled
toga to su previe bl i zu Zeml j i , meaju sa. zemaljskim (odnosno
materijom, dakle domenom zla), "ponekad u skladu, a ponekad
suprotni (boanskoj) pri rodi . " Kad se ta kruenja u univerzalnom
etru, koj i u sebi sadri sve elemente - a koja Elifas L evi zove "to-
kovi ma astralne svetlosti" - odvijaju u skladu sa boanskim du-
hom, naa zemlja, sa svim to j oj pripada, doivljava plodan period.
Okultne moi biljaka, ivotinja i minerala magi ki saoseaju sa
"vi i m prirodama" i boanska dua u oveku savreno razume te
"nie". Al i , tokom j al ovi h perioda, ove nie prirode gube svoju
magino saoseanje, a duhovni vi d veine ljudi je toliko pomra-
en da oni gube svaku predstavu o vi i m moima svog sopstvenog
boanskog duha. Mi smo u j al ovom periodu: osamnaesti vek, to-
kom koga je zloudna groznica skepticizma tako nekontrolisano
buknula, ostavio je devetnaestom veku neverovanje kao naslednu
bolest. Boanski intelekt u oveku je zakriljen; jedino njegov i -
votinjski raozsk filozofira.
A kako puko filozofiranje moe da razume " D OK T R I N U DU E " ?
Da ne bi smo pr eki nul i t ok izlaganja, naveemo neke upeatlj ive
dokaze o t i m c i k l i k i m zakoni ma u De l u I I , a u meuvremenu na-
stavljamo sa objanjavanjem geol oki h i rasni h cikl usa.
91
STANCA I I I
POKUAJ I DA SE STVORI OVEK
(11) Silazak Demijurga * (12) Lunamim bogovima je nare-
eno da stvaraju (13) Vii bogovi odbijaju
11. GOSPOD GOSPODA DOE. OD NJENOG TEL A ON ODVOJI VODE, I
TO BESE NEBO IZNAD, PRVO NEBO {atmosfera ili vazduh, svod) {a).
{a) Na ovom mestu predanje opet ulazi u Univerzalno. Kako je
u najranijim verzijama, koje se ponavljaju u Puranama, tako je i sa
najmlaom, mojsijevskom priom. U onim prvim se kae: "On, Go-
spod" (bog koj i je imao oblik Brame) "kad je svet postao jedan oke-
an {Harivamsa, I, 36), zakljuivi da unutar t i h voda lei zemlja, i
u elji daje izdigne", daje odvoji, "stvori sebe u drugom obliku. Kao
to je u prethodnoj Kal pi (Manvantari) uzeo oblik kornjae, tako je
u ovom uzeo oblik vepra, itd, i t d" . U elohistikom "stvaranju" {Po-
stanje, stihovi 6, 7, 8 i 9) "Bog" stvara svod usred voda ( . . . ) i kae
"neka se kopno pojavi". A potom dolazi tradicionalni kl i n na koj i se
kaci ezoterijski deo kabalistikog tumaenja.
12. VEL I KI KOHANI {Gospodari) POZVAE GOSPODARE MESECA,
SA VAZDUASTIM TEL IMA {a). "IZRODITE L JUDE {reeno im je), L JUDE
KOJI E IMATI VAU PRIRODU. DAJTE IM {tj, ivama ili Monadama)
NJIHOVE OBLIKE IZNUTRA. ONA {Majka Zemlja ili Priroda) E IZGRA-
92
Stanza III - Pokuaji da se stvori ovek
DiTi SPOLJANJE OMOTAE {spoljanja telo). {Jer) MUKO- ENSKI ONI
E BITI. GOSPODARI PL AMENA, TAKOE. "
(a) Ko su Gospodari Meseca? U Indi j i ih zovu Pitrijima, i l i " l u-
namim precima", ali je u hebrejskim svicima sam Jehova "Gospo-
dar Meseca", kolektivno kao Jato, a takode i kao jedan od Elohima.
Jevrejsku astronomiju i njihovo merenje vremena regulie Mesec.
Jedan kabalista, koj i je pokazao daje "Dani l o ( . . . ) govorio o Bo-
ijem Vro\\iQn]Vipodeavan]em vremena" i da Otkrivenje Jovanovo
govori o "paljivo izmerenom kockastom gradu koj i silazi sa nebe-
sa", itd., dodaje:
" Al i vitalizujua mo neba uglavnom/jnpaJa Mesecu. ( . . . ) " Bio
je to jevrejski T\^T]'' (Jehova), a sv. Pavle se pridruuje: "Neka vam
nijedan ovek ne prigovara to potujete sedmi dan i dan mladog Me-
seca, koji predstavlja senku stvari koje e doi; ali telo ( i l i supstanca)
je od Hrista" i l i Jehove, ta funkcija one moi koja "neplodnu enu
( . . . ) uini majkom (. . .) jer one su dar Jehove"(...) to predstavlja
klju primedbe koju je mu uputio unamiti, u pogledu njenog odla-
ska boijem oveku - "jer to nije ni sedmi dan ni dan mladog Mese-
ca. (. . . ) " {Druga knjiga o kraljevima, IV, 23). ive, duhovne moi
sazveda vodile su estoke ratove, koje su obeleili poloaji zvezda
i planeta, a posebno kao posledica konjunkcije Meseca, Zemlje i Sun-
ca. Bentli komentarie daje hinduski "Rat izmeu bogova i divova"
obeleilo pomraenje Sunca na uzlaznom Meseevom voru, 945
godine pre nove ere ( ! ! ) , kada je roena,' i l i nastala iz mora SRI (Sa-
rai, S-r-i, ena jevrejskog A-bram-a).^ Sri je takode Venera-Afrodita,
Prema sjajnoj Bentlijevoj hronologiji, koju je napisao u vreme kad je bi-
blijska hronologija jo uvek bila neprikosnovena; a takode i prema savreme-
nim orijentalistima koj i umanjuju induske cifre koliko god mogu.
Sad, Sri je erka Brigua, jednog od Pradapatija i Riija, poglavara Brigua,
"Prodiraa", Vazdune klase bogova. Ona je L akmi, Vinuova supruga, i ona
je "Sivina nevesta" (Gauri), a takode i Sarasvati, "vodena", ena Brame, poto
su ta tri boga i boginje jedno u tri aspekta. Proitajte Parasarino objanjenje u
Vinu Purani, knjiga I , poglavlje VI I I (tom I , Vilsonov prevod, str. 119), pa e-
te razumeti. "Gospodar Sri" je Mesec, on kae, a "Sri je supruga Narajane, Bo-
ga Bogova"; Sri i l i L akmi (Venera) je Indrani, kao to je i Sarasvati, jer prema
Parasarinim recima: "Hari ( i l i Ivara, "Gospod") je sve to se zove mukim u
93
zapadni amblem "lunamo-solame godine i l i Meseca (poto je Sri
Meseeva ena; vi di fusnotu), boginja uveanja..."^ Zato, "taj vel i ki
spomenik i mea tanog perioda luname i solame godine i meseca,
po kome bi se mogao izraunati taj ciklus (od 19 tropskih godina i
235 revolucija Meseca) ba je planina Sinaj ~ na koju silazi Gospod
Jehova. (. . .) Pavle (dakle) govori kao mistagog, kad o slobodnoj i
venanoj eni Avramovoj kae: "Jer ta Hagar (venana ena) je pla-
nina Sinaj u Arabi j i ". Kako ena moe bi t i planina? I to kakva pla-
nina! Ipak... ona to bese... njeno ime bese Haga, hebrejski 1511, i j i
su brojevi, kad se iznova itaju 235, i l i , tanim merenjem izraeno,
upravo broj lunamih meseci koj i su ekvivalentni devetnaest tropskih
godina koj i upotpunjavaju taj ciklus... poto je planina Sinaj, na
ezoterijskom jeziku mudrosti, spomenik tanog vremena lunamih go-
dina i meseci, pomou koga se taj duhovni vitalizirajui ciklus mo-
e izraunati ~ a ta planina se zaista zvala (vi di Fuersta):
(. . .) Planina Meseca (Sin). Zato takode i Sarai (SRI), Avramova
ena, nije mogla da ima dece dok joj se ime nije promenilo u Sara,
n"ItJ?, to joj je dalo osobinu lunamog uticaja.''
Ovo bi se moglo smatrati digresijom u odnosu na glavnu temu,
ali je neophodno za one koj i imaju hrianske poglede. Jer, ko bi ,
poto nepristrasno proui legendu o Abramu i l i Abrahamu, Sarai i l i
Sari, koja je bila "lepa po izgledu" i o Brami i Sarasvati, i l i Sri, L ak-
mi-Veneri, i odnosima svih njih prema Mesecu i Vodi - a posebno
onaj ko razume pravo kabalistiko znaenje imena Jehova i njegov
odnos i povezanost sa Mesecom - ko bi mogao da sumnja daje pri-
a o Abramu zasnovana na pri i o Brami, i l i daje Postanje napisano
na osnovu drevnih spisa koje koriste svi narodi? Sve je u drevnim
spisima alegorino - sve je neraskidivo povezano sa astronomijom
i kosmolatrijom i zasnovano na njima.
Univerzumu; L akmi je sve to se naziva enskim. Osim njih nema nieg dru-
gog". Otuda je ona "ensko", a "Bog" je muke prirode.
Sri je boginja "Sree i napretka" i ona sama je srea i napredak.
Masonska revija, Sinsinati, j un 1886., lanak Kabala.
94
jiaM .w m^%iitm
13. SVAKI OD NJIH (Meseevih bogova) ODE U ZEML JU KOJA MU JE
DODEL JENA; NJIH SEDAM, SVAKI NA SVOJE MESTO. GOSPODARI PL AME-
NOVA OSTADOE ZA NJIMA. ON I NE HTEDOE DA POU, NE HTEDOE DA
STVARAJU (a).
(a) Tajna uenja pokazuju kako boanski Preci stvaraju ljude u
sedam oblasti planete, "svaki na svojoj parceli" - t j . svi stvaraju ra-
zliite rase ljudi, iznutra i spolja, u razliitim oblastima. Ta tvrdnja
o mnogostrukom stvaranju se razmatra na drugom mestu (vi di Stan-
cu VI I ) . Al i , ko su " On i " koj i stvaraju, i "Gospodari Plamenova"
koj i ne stvaraju? Okultizam deli "Tvorce" u dvanaest klasa, od ko-
j i h su etiri dostigle osloboenje do kraja "Velikog Doba", peta je
spremna da ga dostigne, ali i dalje ostaje aktivna na intelektualnom
planu, dok sedam jo uvek direktno podleu karmikom zakonu.
Ti h sedam deluju na planetama naeg lanca koje sadre ljude.
Egzoterike hinduistike knjige pominju sedam klasa Pitrija, a me-
du njima dve razliite vrste Roditelja i l i Predaka: BariSad i Agniva-
ta, i l i one koj i poseduju "Svetu Vatru" i one koj i su je lieni. Izgleda
da ih hinduistiki rituali povezuju sa rtvenim vatrama i sa grihata
braminima u prethodnim inkarnacijama: onima koj i jesu i koj i nisu
uvali, kao to bi trebalo, svoje svete domae vatre u svojim pretho-
dnim ivotima. Razlika j e, kao to smo rekli, pomenuta u Vedama.
Prva i najvia klasa (ezoteriki) Agnivata, u egzoterikoj alegoriji
su predstavljeni kao Grihata (bramini-domaini) koj i su, poto u
svojim prethodnim ivotima, u drugim Manvantarama, nisu uspeli da
odre svoje domae vatre ni t i da nude rtve paljenice, izgubil i sva
prava da im se prinose rtve paljenice. A Bariadima, braminima
koj i su odravali svoje domae svete vatre, do dana dananjeg odaje
se pota na taj nain. Otuda su Agnivata predstavljeni kao lieni va-
tre, a Bariad kao da ih imaju.
Al i , ezoterijska filozofij a objanjava daj e uzrok toj izvornoj
podeli razlika u prirodi te dve klase; Agnivata Pitrij i su lieni vatre
(tj. strasti za stvaranjem) zato to su suvie boanski i isti (vi di na-
pred, Sloka 11), dok su Bariad, poto predstavljaju luname duhove
95
koj i su blie povezani sa Zemljom, postali tvoraki Elohim oblika,
i l i Adam od praine.
Alegorija kae da su Sanandana i ostali Vedasi, Sinovi Brame, nje-
govo prvo potomstvo:
(. . .) bi l i bez elja i l i strasti, nadahnuti svetom mudrou, otueni
od univerzuma i bez elje za potomstvom.
(Vinu Purana, knjiga I, VII)
Na to se takode misl i u Sloki 11, gde se kae: " Oni nisu eleli da
stvaraju", i objanjava na sledei nain: "Prvobitne emanacije kre-
ativne Moi su previe blizu Apsolutnom Uzroku. One su prelazne
i latentne sile, koje e se razviti tek u narednim koracima". To raz-
janjava stvar. Zato se kae da se Brama razgnevio kad je video da
ti "otelovljeni duhovi, nastali iz njegovih udova (gatra), nisu eleli
da se umnoe". Nakon toga, u alegoriji, on stvara drugih sedam iz
uma roenih sinova (vi di Moka-Darma i Mahabharata), naime Ma-
riija. Atrija, Angirasa, Pulastju, Pulahu, Kratua i Vasitu, pri emu
se ovaj poslednji esto zamenjuje Dakom, najplodnijim od svih tvo-
raca. U najveem broju tekstova ti h Sedam Sinova Vasite-Dake se
nazivaju Sedam Riija Tree Manvantare; ovo se odnosi i na Trei
Krug, a takoe i na Treu Korensku Rasu i njene ogranke - Rase iz
etvrtog Kruga. To su sve Tvorci raznih bia na Zemlj i, Praapati,
a istovremeno se pojavljuju i kao razne reinkarnacije u ranim Man-
vantarama i l i rasama.
Tako postaje jasno zato su Agnivata, lieni grublje kreativne va-
tre i, otud, nesposobni da stvore fi zi kog oveka, j er nisu i mal i
dvojnika, odnosno astralno telo koje bi mogli da projektuju, poto su
bi l i bez ikakvog oblika, u egzoterikim alegorijama prikazani kao
Jogini, Kumare (edni mladii), koj i su postali "buntovnici", Asure,
to se suprotstavljaju bogovima i bore se protiv njih,^ i t d. , i t d. Pa
Jer, kako pokazuje alegorija. Bogovi koji nisu imali nikakve line zasluge,
plaei se svetosti tih inkamiranih Bia koja streme sopstvu, koja su postala
askete i Jogini, i tako ugrozili mo onih prethodnih moima koje su sami stekli
- optuili su ih. Sve to ima duboko filozofsko znaenje i odnosi se na evo-
luciju i sticanje boanskih moi putem linog napora. U Puranama su neki
Riiji-Jogini prikazani kao moniji od bogova. Sekundarni bogovi ih privreme-
96
ipak su jedino oni mogl i da dovre oveka, tj . da od njega naine sa-
mosvesno, gotovo boansko bie - boga na Zemlj i. Bariad, iako su
posedovali stvaralaku vatru, bi l i su lieni elementa vieg MAHATA.
Poto su bi l i na nivou niih principa - onih koj i prethode gruboj ob-
jektivnoj materiji - oni su mogli da rode jedino spoljanjeg oveka,
tanije reeno model fizikog, astralnog oveka. Zato, iako vidimo
kako im je Brama (kolektivni Mahat i l i Univerzalni Boanski Um)
poverio taj zadatak, "Misterija Stvaranja" se ponovila na Zemlj i, ali
u jednom obrnutom smislu, kao u ogledalu. Oni koj i nisu bi l i u sta-
nju da stvore duhovno besmrtnog oveka, projektovali su nesvesni
model {Astral) fizikog Bia, a, kao to e se videti, oni koj i nisu
eleli da se razmnoe, rtvovali su se za dobro i spasenje Duhovnog
Coveanstva. Jer, da bi se upotpunio sedmostruki ovek, da bi se na-
dogradila njegova t ri nia principa i cementirala duhovnom Mona-
dom - koja nikad ne bi mogla da boravi u takvom j ednom obl i ku,
osim u apsolutno skrivenom stanju bila su potrebna dva povezu-
jua principa: Manas i Kama. Za to je bila potrebna iva Duhovna
Vatra srednjeg principa/>etog i treeg stanja Plerome. Al i , tu vatru
poseduju Trouglovi, a ne savrene Kocke, koje simbolizuju aneo-
ska Bia,* poto su je oni dobili sa prvom tvorevinom, kae se, tako-
e, da su je prisvojili, kao u alegoriji o Prometeju. Oni su aktivna i
zato - na Nebu - ne vie "ista" Bia. Oni su postali nezavisne i slo-
bodne Inteligencije, koje su u svim teogonijama prikazane kako se
bore za tu nezavisnost i slobodu, pa su otuda - u uobiajenom smi-
slu - "pobunjenici protiv boanskog pasivnog zakona". Oni su, da-
kle, ti "Plamenovi" (Agnivata) koj i su, kako pokazuje Sloka 13,
"ostali nazad" umesto da podu sa ostalima da stvaraju ljude na Zemlji.
Al i , pravo ezoterijsko znaenje je to daje sudbina najveeg broja njih
bila da se inkamiraju kao Ega budue etve coveanstva. L judski
Ego nije ni Atman ni Budi, ve vii Manas; intelektualni plod i cvet
intelektualnog samosvesnog Egotizma - u viem duhovnom smislu.
Drevna dela o njemu govore kao o Karana Sarira na nivou Sutratme,
ne moi Prirode (Sile), osueni su da nestanu; jedino je duhovni potencijal o-
vekov ono to ga moe dovesti do toga da postane jedno sa BESKRAJNIM i AP-
SOL UTNIM.
Vidi Kjijigu I, Stance I I I do VII. Trougao postaje Petougao (petostran) na
Zemlji.
97
koja predstavlja zlatnu nit na kojoj su, kao biseri, nanizane razne l i -
nosti tog vieg Ega. Kad bismo rekli itaocu, kao to stoji u po-
luezoterijskim alegorijama, da ta Bia predstavljaju Nirvane koj i se
vraaju iz prethodnih Mahamanvantara - doba neizmemog trajanja
koja su protekla u Venosti, pre jo neizmemijeg vremena - teko da
bi on to ispravno razumeo, dok e neki vedantini moda rei: " Ni -
je tano: Nirvani se nikad ne vraaju" - to je tano za Manvantare
kojima oni pripadaju, a pogreno kad je u pitanju Venost. Jer, u Sve-
t i m Slokama se kae:
Nit sjaja Icojaje neprolazna i rastae se jedino u Nirvani, po-
novo izranja iz nje ii svojoj celovitosti onog dana kad Veliki Zakon
pozove sve stvari nazad u delovanje. (. . .)
Otuda, poto vii "Pi tri j i i l i ani j i " nisu umeali svoje mke u stva-
ranje fizikog u prvobitnom oveku, vidimo da je on, koj i je emito-
van iz tela svojih roditelja bez duhovne vatre, opisan kao vazduast,
lien vrstine i BEZUMAN. On nije posedovao srednji princip da mu
poslui kao posrednik izmeu najvieg i najnieg, duhovnog oveka
i fizikog mozga, jer mu je nedostajao Manas. Monade, koje su se in-
kamirale u tim praznim L JUTURAMA, ostale su isto tako nesvesne kao
i kad su bile odvojene od svojih prethodnih, nepotpunih oblika i no-
silaca. isti Duh nema sposobnost za stvaranje, i l i samosvest, na
ovom naem nivou, ukoliko se njegova isuvie homogena, savrena
(postoje boanska) priroda, da tako kaemo, ne pomea sa ve dife-
renciranom sutinom i ukoliko je ova ne osnai. Jedino osnova Trougla
- koja predstavlja prvu Trijadu to emanira iz Univerzalne MONADE
- moe da obezbedi tu neophodnu svest na nivou diferencirane Pri-
rode. Al i , kako bi uopte te iste Emanacije, koje su po tom principu
izvorno i same po sebi morale da budu nesvesne (u naem smislu),
mogle da obezbede neophodni princip, poto jedva da su i same mo-
gle da ga imaju? Teko je razumeti odgovor na ovo pitanje ukoliko
nismo dobro upoznati sa filozofskom metafizikom niza Kosmikih
Reinkamacija bez poetka i bez kraja i ako nam se nije u pamenje
dobro urezao i postao blizak neizmenljivi zakon Prirode - a to je
VEITO KRETANJE, cikliko i spiralno, koje napreduje ak i kad se na-
izgled vraa unazad. Jedan boanski princip, bezimeno To iz Veda,
98
predstavlja univerzalnu Celinu, koja nikad, ni u svojim duhovnim as-
pektima i emanacijama, ni u svojim fi zi ki m atomima, ne moe da
bude u "apsolutnom mirovanju " osim tokom " Noi " Brame. Otuda
su oni koj i su prvi stavljeni u pokret na poetku Manvantare takode i
"prvorodeni", pa zato prvi padaju u nie sfere materijalnosti. Oni koj i
se u teologiji nazivaju "Prestolima" i predstavljaju "Boi j i Presto",
moraju bi t i prvi inkamirani ljudi na Zemlj i; i ako pomislimo na bes-
krajni niz prolih Manvantara, postaje razumljivo kad uvidimo da po-
slednji moraju da dou prvi, a prvi poslednji. Mi uviamo, ukratko,
da su se vii Aneli, pre bezbrojnih eona, probili kroz "Sedam Kru-
gova" i tako im ukrali Svetu Vatru, to jednostavnim j ezikom znai
da su oni tokom svojih prolih inkarnacija, kako u ni i m tako i u vi -
im svetovima, nagomilali svu njihovu mudrost - odraz MAHATA U
njegovim razliitim stepenima intenziteta. Nijedan entitet, bilo ane-
oski, bilo ljudski, ne moe da dosegne stanje Nirvane, i l i apsolutne
istote, osim kroz eone patnje ipoznanja kako ZL A, tako i dobra, jer
inae bi dobro ostalo nerazumljivo.
Izmeu ljudi i ivotinja - ije su Monade ( i l i Dive) bazino iden-
tine - stoji neprelazni jaz Mentalnosti i Samosvesti. Staje ljudski
um u svom viem aspektu, odakle on dolazi ukol i ko nije deo su-
tine - a u nekim retkim sluajevima i inkarnacija same te sutine ~
jednog vieg Bia: Bia sa vieg i boanskog plana? Moe li ovek
- bog u ivotinjskom obliku - bi t i proizvod Materijalne Prirode is-
kljuivo putem evolucije, kao stoje sluaj sa ivotinjama, koje se od
oveka razlikuju po spoljanjem obliku, ali nipoto i po materijalu
svog fizikog tkiva, i koje informiu iste, iako nerazvijene Monade
- kad vidimo da se njihovi intelektualni potencijali razlikuju kao Sun-
ce i svitac? I u emu je razlika ukoliko ovek nije ivotinja jC/w5 ivi
bog unutar svoje fizike ljuture? Zastanimo i upitajmo se to ozbilj-
no, bez obzira na sve ekstravagancije i sofizme savremene materija-
listike nauke i fiziologije.
U izvesnom stepenu, moe se rei daje ak i ezoterijsko uenje
alegorino. Da bi se ono uinilo razumljivim prosenoj inteligen-
cij i, potrebno je da se upotrebe simboli zaodenuti u razumljiv oblik.
Otuda alegorijske i polumitske prie u egzoterikim i (samo) polu-
-metafizike i objektivne predstave u ezoterikim uenjima. Jer, i-
sto i transcedentalno duhovne zamisli mogu da usvoje samo oni koj i
99
" vi de bez oi j u, uj u bez ui j u i oseaju bez ul a", kako se s l i kovi t o
izraava Komentar. Isuvie puri t anski i del i sta sl obodan j e da odu-
hov i neko naelo, dok savremeni psi hol ozi naprosto pokuavaj u da
oduzmu duh naoj " pal oj " , a i pak j o uvek boanskoj , lj udskoj Du i
u njenoj povezanosti sa Budijem.
Mi s t er i j a koj a j e vezana za vi sokoduhovne pretke boanskog o-
veka unutar zemalj skog veoma je vel i ka. U Puranama se nagoveta-
va daj e on dvoj no stvoren i ako se ezoteri j skom znaenju moemo
pr i bl i i t i j edi no ako sakupi mo mnoge raznovrsne pri e i proi t amo
ih u nj i hovom s i mbol i kom i al egori j skom karakteru. Tako j e u Bi-
bliji, u Postanju i u Pavl ovi m Poslanicama. Jer, taj tvorac, koj i se u
dr ugom pogl avl j u Postanja nazi va " Gos pod Bog " , i zvorno j e Elo-
him, i l i Bogovi (Gospodari ), u mnoi ni . I dok j edan od nj i h stvara
Adama od praine, dr ugi u njega udahnjuje dah i vota, a trei ga i -
ni ivom duom ( I I , 7), a na sva ta tumaenja ukazuj e mnot vo El o-
hima.^ U Prvoj poslanici Korinanima, Pavle kae:
Prvi ovek je od Zemlje, drugi (poslednji, tanije najvii) je sa
nebesa.
(XV, 47)
U ari j evski m alegorij ama, bunt ovni si novi Brame su predstav-
l j eni kao svetaki i sposni ci i Jogi ni . Raaj ui se ponovo u svakoj
7
Set, kao to su pokazali Bansin i drugi, ne samo da je prvobitni bog Se-
mita - misli se samo na Jevreje - ve takode i njihov "poluboanski predak".
Jer, Bansin kae:
Set iz Postanja, otac Enohov (Enoh ~ ovek) mora se smatrati paralelom koja se
odvija zajedno sa onom koj u povlaimo iz Elohima, Adamovog oca.
(Bog u istoriji, tom I, str. 233, 234)
Prema Bansinu, to Boanstvo (bog Set) hilo je prvobitni bog Sevemog Egipta i Pa-
lestine.
(Stejniland Vejk, Velika piramida)
A kasnija egipatska teologija poinje Seta da smatra " ZL I M DEMONOM", kae
Bansin, zato to je on isto to i Tifon, a takode isto to i induski demoni, po
logikim posledicama.
100
Stanza III Pokuaji da se stvori ovek
Kal pi , oni u celini nastoje da spree rad na ljudskom razmnoava-
nju. Kad Daka, glavni od Praapatija (tvoraca), izrodi 10.000 si-
nova da bi naselio svet, Narada - sin Brame, vel iki Rii i praktino
jedan od "Kumara", mada to nije po imenu - suprotstavlja se tome
i dvaput ometa Dakin plan, ubedujui te Sinove da ostanu sveti is-
posnici i uzdre se od braka. Zbog toga Daka proklinje Naradu da
se reinkarnira kao ovek, kao to gaje ranije, zato stoje odbio da se
oeni i dobije potomstvo, prokleo i Brama, rekavi: "nestani u tvom
sadanjem obl i ku {Deve i l i anela) i nastani se u materici", t j . po-
stani ovek {Vaju Purana, Harivamsa, 170). Uprkos nekoliko pro-
tivrenih verzija te iste prie, lako je da se vi di da Narada pripada
klasi Brami ni h "prvoroeni h", za koje se pokazalo da su se po-
bunili protiv zakona ivotinjskog razmnoavanja zbog ega su mo-
ral i da se inkarniraj u kao ljudi. Od svih vedskih Riija, Narada,
kao stoje ve pokazano, najtee je razumljiv j er je najtenje pove-
zan sa okul tni m uenjima - posebno sa tajnim ciklusima i Kalpa-
ma ( vi di napred).
Izvesni protivreni iskazi o ovom mudracu su u velikoj meri po-
meli orijentaliste. Tako je on prikazan kako nedvosmisleno odbija
da stvara (ima potomstvo), pa ak svog oca Bramu naziva "lanim
uiteljem" zato to mu savetuje da se oeni ("Narada Pana Ratra"),
a ipak se o njemu govori kao o jednom od Praapatija, "roditelja"!
U Naradija Purani, on opisuje zakone i dunosti adepata koj i su pri-
hvatili celibat; a poto je ispalo da se te okultne dunosti nisu nale
u fragmentima od oko 3.000 strofa koje poseduju evropski muzeji,
bramini su proglaeni lazovima, jer, orijentalisti su zaboravili da se
Naradiji pripisuje da ima oko 25.000 strofa, i daje malo verovatno
da bi se takav jedan rukopis naao u rukama hinduskih laika, onih
koj i su spremni da prodaju bilo kakvu dragocenu stvar za orbu od
dala. Dovoljno je da kaemo daje Narada upravo taj Deva-Rii okul-
tizma jcar exceUence i da oni okultisti koj i ne razmiljaju, analiziraju
i prouavaju Naradu u njegovih sedam ezoterikih aspekata, nikad
nee bi t i u stanju da shvate izvesne antropoloke, hronoloke, pa ak
ni Kosmike Misterije. On je jedan od pomenutih Vatri i igra ulogu
u evoluciji ove Kalpe od samog njenog poetka, pa sve do zavrne
faze. On je glumac koj i se pojavljuje u svim inovima (Korenskim
Rasama) tekue manvantarike drame, u svetskim alegorijama koje
101
iznose glavne stvari ezoterizma, a koj e sada i t aocu postaju bl i ski j e.
A l i , hoemo l i se okrenut i dr ugi m, dr evni m svet i m spisima i doku-
ment i ma r adi potvrde " Va t r i " , " I s k r i " i "Pl amenova"? I ma i h obi l j e,
ako se samo potrae na pr avi m mesti ma. U Knjizi sakrivene miste-
rije one su j asno iskazane, kao i u Ha Idra uta Kadia, i l i manj oj
Svetoj Skupti ni . Jezik j e veoma mi st i an i skrovi t , pa i pak razum-
l j i v. Tamo, medu i skrama Prethodni h Svetova, " vi br i r aj ui m Plame-
novi ma i Is kr ama" iz boanskog malj a, zanatlije kr eu da stvaraju
oveka, " mu ko i ensko" (427), a za te "Pl amenove i Is kr e" ( An-
ele i nj i hove Svetove, Zvezde i Planete) f i gurat i vno se kae da su
"se ugasi l i i u mr l i " , to e rei , ostal i neispoljeni dok nij e ostvaren
odreeni proces u pr i r odi . Da bi smo pokazal i kol i ko su sigurno od
pogl eda j avnos t i sakrivene najvanije inj enice antropogeneze,
ci t i raemo dva pasusa i z kabal i s t i ki h knj i ga. Pr vi j e i z Knjiga sa-
krivene tajne:
(429.) Od Nosioca Svetosti (jedne od sedam svetih planeta) ne-
podnoljivog sjaja krenu blistavi plamen, mrvei, kao ogroman i
moan eki, one iskre koje su bile prethodni svetovi.
(430.) I krajnje suptilnim etrom behu one pomeane i poveza-
ne u celinu, ali tek kad su se ponovo spojile, ak i vel i ki Otac i ve-
lika Majka.
(431.) Od Hoa, lino, j e AB, Otac; od Hoa, lino j e RUAH, Duh;
koj i su sakriveni u Drevnom od Dana i tako sakriveni u tom Etru.
(432.) I to bese povezano sa Nosiocem Svetlosti (planetom i nje-
ni m anelom i l i regentom), to poe o Nosioca Svetlosti nepod-
noljivog sjaja, koj i je sakriven u nedrima Aime, Velike Majke.
Sledei odl omak iz ohara^ takoe govor i o istoj mi s t er i j i :
Pre-adamovski kraljevi. "Naui l i smo u Sifrah Dzeniuta daj e
At-tee'kah D'At-tee'keen, Najdrevniji od Drevnih, pre nego stoje
pripremio svoj Oblik, izgradio Kraljeve, izgravirao Kraljeve i ski-
cirao Kraljeve (ljude, Kraljeve ivotinja), a oni nisu mogl i da po-
stoje dok ih nije zbacio i sakrio do nekog budueg vremena; zato
je napisano: 'A to su Kraljevi koj i su vladah u zemlji Edema' ( . . .)
' Vi di Razoticrivenu Kabalu g. Metersa.
' Prevedeno u Kabali I. Maj era.
1 02
I oni nisu mogli da postoje dok Resa' Hiv 'rah, Bela Glava, At-tee 'kah
D'At-tee'keen, Naj drevnij i od Drevni h, nije uredio sebe ( . . . ) i
formirao sve oblike dole i gore (. . .) Pre nego to je On uobliio
sebe u svom Obliku, nije uoblio sve one koje je eleo da uoblii,
i svi svetovi su bi l i uniteni (. . .) oni nisu ostali na svojim me-
stima j er oblik Kraljeva nije j o bio oformljen kako je trebalo da
bude, / Sveti Grad nije bio spreman.
(ohar, III, 135a, 292a Idra uta, Brodi i dr).
isto znaenje te dve alegorike i metafizike rasprave je napro-
sto ovo: svetovi i l j udi su redom stvarani i unitavani, u skladu sa
zakonom evolucije i od materijala koji je ve postojao, sve dok i
planete i njihovi ljudi, u naem sluaju naa Zemlja i njene ivotinj-
ske i ljudske rase nisu postale ono to su danas u ovom ciklusu: op-
rene polarizovane sile, uravnoteeno jedinjenje Duha i Materije,
pozitivnog i negativnog, mukog i enskog. Pre nego stoje ovek
fiziki mogao da postane muko i ensko, njegov prototip, tvoraki
Elohim, morao je, na tom polnom nivou, svoj oblik da preuredi as-
tralno. To e rei, atom i organske sile, koj i su silazili na nivo date
diferencijacije, morali su da budu upravljeni u poretku koj i je plani-
rala Priroda, tako da bi uvek izvravali, na jedan bezgrean nain,
onaj zakon koj i kabala naziva Ravnoteom, pomou kojeg sve to po-
stoji postoji kao muko i ensko u svom krajnje usavrenom stanju,
na ovom dananjem stupnju materijalnosti. Hohmah, Mudrost, Mu-
ka Sefira, morao je da se raspri u i kroz Binah, inteligentnu Pri-
rodu, i l i Razumevanje. Zato je Prva Korenska Rasa ljudi, bespolna i
liena uma, morala da bude zbaena i "skrivena dok ne doe vreme",
tj . Prva Rasa, umesto da izumre, nestala je u Drugoj Rasi, kao to iz-
vesni nii oblici ivota i biljke nestaju u svom potomstvu. Bi o je to
celoviti preobraaj. Prva Rasa je postala Druga Korenska Rasa, a da
je ak nije ni zaela, rodila, i l i , pak, prethodno izumrla. ''Oniproda-
e zajedno", kao to je napisano: "I on umre i drugi zavlada umesto
njega" (Postanje, X X V I , 31 i dalje. ohar, I I I , 292a). Zato? Zato
to "Sveti Grad io nije bio spreman." A staje taj "Sveti Grad"?
Makuom, (Tajno Mesto i l i Oltar) na Zemlj i; drugim recima, ljudska
materica, mikroskopska kopija i odraz Nebeske Matrice, enskog
prostora i l i prvobitnog Haosa, u kome muki Duh oplouje zametak
103
Sina, i l i vi dl j i vog Univerzuma.' " To je u tol i koj meri tako da se u
odeljku o "Emanaciji Muki h i enskih Principa" u oharu (ibid)
kae da na ovoj zemlji Mudrost "Svetih Drevni h" "ija jedino kroz
muko i ensko". "Hohmah, Mudrost, j e Otac, a BI NAH, Razumeva-
nje, je Maj ka (. . . ) " , a kad se oni spoje jedno sa drugim, raaju,
raspruju i emaniraju istinu. U izrekama rabi De-jeva Sabaha, t j .
Starog, nauili smo ovo: Staje Binah Razumevanje? Kad se spoje
jedno u drugo, " (Yod) u H (Heh), oni se proimaju i proizvode Sina.
I zbog toga se to zove Binah, Razumevanje. To znai BeN YaH, to
jest. Sin YaH-a. To je potpunost celine."
To je takode "potpunost" falicizma rabina, njena savrena apote-
oza, gde je boansko snieno do ivotinjskog, a uzvieno do grubosti
zemaljskog. Nita tako izrazito grubo ne postoji u istonjakom okul-
tizmu ni ti u prvobitnoj kabali - haldejskoj Knjizi brojeva. To smo re-
kl i u Razotkrivenoj Izidi:
Nalazimo daje prilino glupo to katoliki pisci izlivaju boice
svoga otrovnog gneva u reenicama kao stoje ova: "U mnoini pa-
goda moe se videti faliki kamen, koj i stalno poprima, nalik na gr-
ki Batylos, brutalno nedolini oblik lingama ( . . . ) Mahadeve." Pre
nego to bace ljagu na simbol ije je duboko metafiziko znaenje
neto to nadmauje sposobnost poimanja savremenih predstavni-
ka te religije - senzualizma/)ar exscellence, rimokatolike vere, oni
bi morali da unite svoje najstarije crkve i promene oblik kupola
sopstvenih hramova. Mahodi iz Elefante, Kruni Toranj Bangulpo-
ra, islamski minareti - bilo da su okrugli i l i zailjeni - predstavljaju
predloke stuba Campanile Svetog Marka u Veneciji, Roesterske
katedrale, i savremene Milanske katedrale. Svi ti tornjevi, tomj ii,
katedrale i hrianski hramovi predstavljaju reprodukciju prvobi-
tne ideje lithosa, uspravnog falusa.
(Tom II, str. 5)
Ipak, kako god bi l o, inj enica da su t i j evr ej ski El ohi mi , Iskre, i
He r uv i mi isto to i Deve, Ri i j i , Vatre i Pl amenovi , Rudre i etrde-
set devet Agni j a dr evni h Ari j evaca, dovol j no j e dokazana u kabal i i
pomou nje.
10
Vi di "Najsvetije od Svetih " u Delu II ove knjige.
ohar, I I I , 290a; citirano u Kabali Isaka Majera, str. 387.
104
S T A N C A I V
STVARANJE P R V I H RASA
(14) Stvaranje ljudi * (15) Oni su prazne senke * (16) Tvorci
su u nedoumici kako da stvore MISLEEG oveka * (17) Staje
potrebno da se uoblii savreni Covek.
1 4. SEDAM JATA, " I Z VOL J E {ili Iz Uma) ROENI GOSPODARI", PO-
KRETANI DUHOM IVOTODAJNIM (Fohat), ODVOJIE L JUDE OD SEBE SA-
MI H, SVAKI U SVOJOJ SOPSTVENOJ OBL ASTI (a).
(a) Oni su odbacili svoje "senke" i l i astralna tela - ako se za ta-
kvo jedno eterino bie kao stoje "l unami Duh" moe pretpostaviti
da ima astral, pored tela za koje se teko moe rei daje opipljivo.
U drugom jednom Komentaru reeno je da su "Preci" izdahnuli pr-
vog oveka, kao to je objanjeno daje Brama izdahnuo Sure (Bo-
gove) usled ega su oni postali Asure (od Asu, dah). U treem je
reeno da su oni, novostvoreni ljudi, " bi l i senke Senki".
U pogledu te reenice - "Oni su bi l i senke Senki" - moe se kazati
jo nekoliko rei i pokuati da se iznese potpunije objanjenje. Prvi
proces razvoja oveanstva je daleko lake prihvatiti nego onaj koj i
sledi posle njega, iako e sve njih odbaciti i u njih sumnjati ak i neki
kabalisti, posebno zapadnjaki, koj i prouavaju dananje posledice,
ali su propustili da proue njihove primame uzroke. An i autorka ovog
dela se ne osea kompetentnom da objasni jedan nain razmnoavanja
koj i e teko uvaiti bilo ko izuzev nekog istonjakog okultiste. Zato
je beskorisno da se ovde ulazi u detalje koj i se tiu tog procesa, iako
je on podrobno opisan u Tajnim Knjigama, budui da bi to jedino
105
vodilo saoptavanju injenica dosad nepoznatih svetu neupuenih,
koji bi ga onda pogreno razumeli. Odreena klasa prouavalaca uvek
e vie voleti jednog "Adama", koji je nainjen od zemaljske prai-
ne, nego onog koji je projektovan iz eterinog tela njegovog tvorca
iako za onaj prvi proces niko nikad nije uo, dok je ovaj drugi, kao
to svi znaju, poznat mnogim spiritualistima u Evropi i Americi -
bar bi oni, od svih drugih, trebalo da ga razumeju. Jer, ko bi , od onih
koj i su bi l i svedoci pojave oblika to se materijalizuje niui iz po-
ra nekog medijuma, i l i , u drugim sluajevima, iz njegovog levog
boka, mogao da porekne bar mogunost takvog rodenjal Ako u uni-
verzumu postoje takva bia kao to su Aneli i Duhovi, ija netele-
sna sutina moe da ini jedan inteligentan entitet uprkos odsustvu
bilo kakvog (za nas) vrstog organizma, i ako postoje oni koj i veruju
da je neki bog nainio prvog oveka od praine, i udahnuo u njega
ivu Duu - i ako postoje mi l i oni i mi l i oni onih koj i veruju i ujedno
i u drugo - ta to sadri naa doktrina to bi bilo toliko nemogue?
Veoma brzo e doi dan kada e svet morati da izabere da li e pri-
hvatiti udesno stvaranje oveka (i Kosmosa) ni iz ega, prema bu-
kvalnom znaenju teksta Postanja, i l i teoriju daje prvi ovek roen
iz izmatane karike - ''karike koja (apsolutno) nedostaje'', zajedni-
kog pretka oveka i "pravog majmuna".' Izmeu te dve lai,^ istupa
(. . .) Haksli, koga podravaju najoiglednija otkria komparativne anatomije, mo-
gao je da izrekne znaajnu reenicu daje anatomska razlika izmeu oveka i najviih
majmuna manja od one izmeu najviili majmuna i najniili majmuna. U odnosu na
nae genealoko stablo oveka, neizbeno sledi zakljuak daje ljudska rasa postepeno
evoluirala od pravih majmuna.
[Covekov pedigre, Ernest Hekel (Hackel), preveo Ed. B. Ejvelin (Aveling), str 49].
Kakav bi mogao da bude nauni i logiki pri govor suprotnom zakl j uku -
upi t al i bi smo mi ? Anatomske slinosti i zmeu oveka i ovekol i ki h maj mu-
na, koje su grubo preuvel i al i darvi ni sti , kao to pokazuje de Kvatrfa - na-
prosto su "dovol j no objanjene" kad se radi o porekl u ovi h poslednj ih.
Nigde se u starim sedimentnim slojevima ne moe nai majmun koji je blii oveku
niti ovek koji je blii majmunu..."
2
Isti jaz koji se danas vidi izmeu oveka i majmuna protee se sa neizmenjenom
irinom i dubinom do perioda tercijara. Sama ta injenica je dovoljna da uini jasnom
nemogunost da se on premosti.
[dr F. Faf(Pfaff), profesor prirodnih nauka na Univerzitetu u Erlangenu]
106
^-'^/^rti
Stanca IV- Stvaranje prvih rasa
okultna filozofija. Ona ui da su prvu ljudsku lozu projektovala via
i poluboanska Bia iz svojih sopstvenih sutina. Ako ovaj poslednji
proces treba smatrati abnormalnim i l i ak nezamislivim - zato to je
u Prirodi, na ovoj taki evolucije, zastareo - ipak je dokazano da je
on mogu na osnovu nekih "spiritualnih" INJENICA. Koja j e onda,
pitamo, od te t r i hipoteze najrazumnija i najmanje besmislena? Si-
gurno je da niko - pod uslovom da nije materijalista potpuno lep za
duu - ne bi mogao da prigovori okultnom uenju.
Sada, kao stoje pokazano, iz navedenog mi zakljuujemo da o-
vek nije "stvoren" kao potpuno bie nalik dananjem (ma koliko da
je jo uvek nesavren). Odigrala se duhovna, psihika, intelektualna
i ivotinjska evolucija, od najvieg do najnieg, kao i fiziki razvoj
- od jednostavnog i homogenog do sloenijeg i raznorodnog iako
ne ba onim putevima koje su nam predstavili savremeni evolucio-
nisti. Da bi proizvela bie danas poznato kao ovek, ta dvostruka
evolucija, u dva suprotna pravca, zahtevala je razna doba razliitih
priroda i stepena duhovnosti i intelektualnosti. tavie, jedan apso-
lutni zakon koj i stalno deluje i nikad ne grei, koj i se nastavlja u is-
tom pravcu od jedne venosti ( i l i Manvantare) do druge - koj i uvek
obezbeuje uzlaznu lestvicu za ispoljeno, i l i ono to zovemo veli-
kom Iluzij om (Mahamaja), ali sa druge strane gura duh sve dublje
i dublje u materijalno, a potom ga izbavlja pomou puti i oslobaa
- taj zakon, kaemo mi , koristi u te svrhe Bia sa drugih i viih pla-
nova, ljude, i l i Umove (Manue), u skladu sa nj i hovi m karmi ki m
potrebama.
U ovom trenutku, opet molimo itaoca da se okrene indijskoj fi-
lozofiji i religiji. Njihov ezoterizam jednak je naoj Tajnoj Doktrini,
ma koliko se moda po obliku razlikuje i varira.
*
O IDENTINOSTI I RAZL I KAMA INKARNIRAJUIH MO I
Roditelji ljudi, koj i se u Indij i zovu "Oevi", Pitara i l i Pitrij i, je-
su tvorci naih tela i niih principa. Oni su mi sami, kao prve lino-
sti, a mi smo oni. Prvobitni ovek bio bi "kost njihove kosti i meso
107
njihovog mesa" da su oni i mal i telo i meso. Kao to je reeno, oni
su bi l i 'Uunarna Bia".
Oni koj i su oveka obdarili njegovim svesnim, besmrtnim EGOM,
bi l i su "Solami Anel i " - bilo da ih takvim smatramo metaforiki
i l i bukvalno. Velike su misterije Svesnog EGA i l i ljudske Due. Ezo-
teriko ime ti h "Solamih Anela" je, bukvalno, "Gospodari" {Nat)
"istrajne i neprekidne posveenosti" (Pranidana). Zato, izgleda da
su oni povezani sapetim principom (Manas), i l i da su zasnovali si-
stem onih Jogina koj i su Pranidanu ui ni l i svojim/7e?z>n obredom
(vidi Joga astra, I I , 32). Ve j e objanjeno zato transhimalajski ori-
jentalisti na njih gledaju kao na oigledno identine sa onima koje
u Indi j i nazivaju Kumare, Agnivate i Bariadi.
Kako je taan i istinit Platonov izraz, kako je duboka i filozofska
njegova opaska o ljudskoj dui i l i EGU kad ju je definisao kao "jedi-
njenje ovog istog i tog drugog". I koliko je malo shvaen taj nagove-
taj, poto gaje svet razumeo kao da znai daje dua bila dah Boga,
i l i Jehove. Ona je "to isto i drugo", kao to ree vel i ki Inicijat-filo-
zof, jer EGO ("Vie Ja", kad se stopi sa Boanskom Monadom i uto-
pi u nju) j e ovek, pa ipak isto kao ono " DRUGO" . Aneo inkamiran
u njemu, kao identian sa univerzalnim MAHATOM. Vel i ki klasici i
filozofi osetili su tu istinu kad su izj avili:
(...) u nama mora da postoji neto to proizvodi nae misli. Neto
veoma suptilno: to je dah, to je vatra, to je etar; to je sutina, to je
broj, to je harmonija. (. . .)
(Volter)
Sve to su Manasam i Raasasi, Kumare, Asure i drugi vladari i
Pitriji, koj i su se inkamirali u Treoj Rasi i tako, ali i na razne druge
naine, obdarili oveanstvo Umom.
Postoji sedam klasa Pitrija, kao to e bi t i pokazano u daljem
tekstu, t r i bestelesne i etiri telesne, i dve vrste, Agnivata i Bari-
ad. A mi moemo da dodamo da, kao to postoji dve vrste Pi t ri -
ja, tako postoji i dvostruki i trostruki niz Bariada i Agnivata. Ovi
prvi , poto su dali ivot svojim astralnim dvojnicima, ponovo su
roeni kao Sinovi Atri i Mariij a (jednog sina Brame) i oni su Pi-
t r i j i Bogova (Manu, Matsja i Padma Purana i Kul uka u Zakoni-
108
ma Manava, I I I , 195.)^ tavie, Vaju Purana i zj avl j uj e da su t i h se-
dam kl asa i zvor no h'\\i prvi bogovi, Vairade koj e j e Br ama " o k o m
Joge ugl edao u v e ni m sferama i k o j i su bogovi bogova'', a Mat-
sja Purana dodaje da su ih Bogovi oboaval i , dok Harivansa (S. 1,
935) r azl i kuj e Vi rade kao samo j e dnu kl as u Pi t r i j a - to pot vr uj e
Tajna Dokt r i na , al i ona poi st oveuj e Vi r ade sa starijim Agniva-
tama* i Raasasima i l i Abhutaraasasima, k o j i su bestel esni i ne-
maj u ak ni astral nu senku. U naj veem br oj u spisa se kae da se
Vi nu i nkar ni r ao u nj i ma i kr oz nj i h.
U Raivata Manvantari, opet, Hari , najbolji od bogova, roenje
od Sambhutija kao boanski Manasi - koj i je potekao od boan-
stava zvanih Radasasi.
Sambhuti j e bi l a Daki na erka i ena Mar i i j a, oca Agnivata,
k o j i su, zaj edno sa Raasasi ma, veno povez ani saManasama.
Ka o s t oj e pr i met i o j edan sanskri t ol og, dal eko bol j i od Vi l s ona, g.
Fi cedvar d Ho l :
Manasa nije odgovarajue ime za boanstvo povezano sa Ra-
asasima. Izgleda da u njemu imamo Manasam - isto to i Manas
- sa izmenom sufiksa, koja je neophodna a izrazi muku linost.
(Vinu Purana, knj. III, pog. I, str 17, fusnota)
Svi s i novi Virade su Manase, kae Nilakanta. A Vi r ada je Bra-
ma, pa su zato beselesni Pi t r i j i nazvani Vi rade, poto su s i novi V i -
rade, kae Vaju Purana.
Mo g l i bi smo da navodi mo j o dokaza ad infinitum, al i j e to bes-
kori sno. Mu d r i e razumet i ta hoemo da kaemo, a od budalastih
Sasvim smo svesni da Vaju i Matsja Purana poistoveuju (to se slae sa
zapadnjakim tumaenjima) Agnivate sa godinjim dobima, Bariad Pitrije
sa mesecima, a dodaju i etvrtu klasu - Kavje - koji bi bi l i ciklike godine. Al i ,
zar hriani, rimokatolici, ne poistoveuju svoje anele sa planetarna i zar ni-
su sedam Riija postali Saptarii - i^dno sazvede? Oni predstavljaju boan-
stva koja vladaju svim ciklikim podelama.
Vaju Purana pokazuje a je oblast nazvana Viraa-loka naseljena Agni-
vatama.
109
se to i ne t rai . U I ndi j i post oj i trideset t r i krore, i l i 330 mi l i ona bo-
gova, al i , kao to je pr i met i o ueni predava o Bhagavad Giti:
(. . .) oni su moda svi deve, al i nipoto nisu svi "bogovi " u viso-
kom duhovnom smislu koj i se pripisuje toj reci.
On pri meuj e:
To je nesrena zabluda kojoj uopte podleu Evopljani. Deva je
jedna vrsta duhovnog bia, a iz toga to se u uobiajenom govoru
ista re koristi u smislu "bog", nipoto ne proizlazi da mi treba da
oboavamo 330 miliona bogova.
I dodaje:
Ta bia, kao to se prirodno moe zakljuiti, imaju izvesnu sklo-
noj^ ka jednoj od t ri komponente Upadhija (osnovnih principa) na
koje smo podelili ljude.
("Teozof", februar 1887. i dalje)
Imena bogova u odreeni m, mi s t i ki m klasama boanstava me-
nj aj u se sa svakom Manvant ar om. Tako se dvanaest v e l i ki h bogova,
ajasa, koj e j e Brama stvori o da mu pomognu u radu na stvaranju,
na samom poet ku ove Kal pe, a k oj i su, ut onuvi u Samadi, odbi l i
da stvaraju - zbog ega su b i l i pr okl et i da se i znova raaj u u svakoj
Manvant ar i sve do sedme - nazi vaj u Adite, Tuite, Hariji, Vaikunte,
Sadje i Aditje; oni su Tuite (u drugoj Kal pi ) , a Aditje u ov om Vai-
vasvata per i odu ( v i di Vaju Puranu), pored dr ugi h i mena koj e debl -
j aj u u svakom dobu. A l i , oni su isto to i Manase i l i Radasasi, a ov i
su isto to i nai an Kohani k oj i se i nkami r aj u. Oni svi pri padaj u
redu nana-deva.
Da, por ed oni h bi a, koj a poput Jaki, Gandarva, Ki nar a, i t d. ,
uzet i h u s voj i m individualnostima naseljavaju astralni pl an, postoje
pr avi Devadnani, i toj kl asi Deva pri padaj u Aditje, Virae, Kumare
i Asure i sva ona vi soka duhovna bi a koj a okul t na uenja nazi vaj u
pre svega Manasvinima, Mu d r i m, i koj a bi sve lj ude ui ni l a duhov-
no i i ntel ektual no samosvesnim bi i ma, kakva e oni i postati, da ni -
1 1 0
I
r./,. .'/,-,
Stanca IV ~ Stvaranje prvih rasa
su, zato to su prenebregla svoju dunost, bila "prokleta" da se upuste
u razmnoavanje i da se i sama rode kao smrtnici.
STANCA I V ~ nastavak
15. SEDAM PUTA SEDAM SENKI (haje) BUDUI H L J UDI (ili Ama-
nasi) (a) BESE ROENO (na taj nain), SVAKA OD NJIH POSEBNE VRSTE
I BOJE (puti) (b). SVAKA (takode) SL ABIJA OD SVOG OCA (tvorca).
OEVI , BEZ KOSTUU, NISU MOGL I DA DAJU IVOT BI I MA SA KOSTIMA.
NJIHOVO POTOMSTVO BEHU BHUTE (seni), BEZ OBL IKA I BEZ UMA.
ZATO BEHU NAZVANI HAJA (slike ili senke) RASOM (C).
(a) Re Manu, kao to je ve primeeno, potie od korena "man ",
misliti - otuda ona znai "mislilac". Vrlo je verovatno daje od te san-
skritske reci potekla latinska re "mens ", um, egipatska "Menes ",
"Vrhovni Um" , pitagorejskiMonas i l i svesni "mislei um", stoje ta-
kode um, pa ak i na "Manas" i l i um, peti princip u oveku. Zato su
te senke nazvane Amanasa, "bez uma".
Kod bramina su Pitrij i veoma sveti, poto su oni Roditelji^ i l i pre-
ci lj udi - prve Manuje na ovoj Zemlj i - i bramini im daju ponude
kad im se rodi sin. Oni su poastvovaniji i ri tual koj i je posveen
njima vaniji je od oboavanja bogova (vi di Manuove zakone, knj.
I I I , str. 203).
Zar ne bismo sada mogli da potraimo filozofsko znaenje te dvoj-
ne grupe predaka?
Poto su Pitrij i podcijeni na sedam klasa, tu opet imamo taj mi -
stiki broj. Gotovo sve Purane se slau da su t r i od njih Arupa, bez-
obline, dok su etiri telesne; one prve su intelektualne i duhovne,
To j e nagoveteno u Razotkrivenoj Izidi, knj . I, pogL X X X V I I I , iako tada
nij e dato potpuno objanjenje:
Pitriji nisu preci sadanjeg ovelca, ve ovelca Prve Ijudslce rase, i l i Adamovske
rase; duhovi ljudskih rasa, koji su, na velikoj skali napredujue evolucije, prethodili
naoj ljudskoj rasi i bili kako fiziki tako i psihiki daleko nadmoniji od naih sa-
vremenih patuljaka. U Manava-darma Sastri nazvani su Lunarni preci.
111
a ove druge materijalne i liene intelekta. Ezoteriki, prve t r i klase
pitrija sainjavaju Asure - "roene u telu noi " - dok su spoljanje
etiri proizale iz tela sutona. Nj i hovi oevi, bogovi, bi l i su osueni
da se rode kao budale na Zemlj i, prema Vaju Purani. Te legende su
namemo pomeane i uinjene veoma maglovitim poto su Pitrij i u
jednom smislu sinovi bogova, u drugom sinovi Brame, a u treem
se pominju kao instruktori svojih sopstvenih oeva. Upravo su jata
bia ove etiri materijalne klase ona koja istovremeno stvaraju ljude
u sedam oblasti.
Sad, u pogledu sedam klasa Pitrija, od koj ih je svaka opet pode-
Ijena na sedam, re prouavaocima, a zagonetka neupuenima. Ona
klasa "Vatrenih anija", koje na osnovu neporecivih injenica po-
istoveujemo sa Agnivatama, u naoj koli se naziva "Srcem" tela
an Kohana i za njih se kae da su se inkamirali u Treoj Rasi ljudi
i ui ni l i ih savrenim. Ezoterika mistagogija govori o tajanstvenom
odnosu koj i postoji izmeu hebdomadske sutine i l i supstance tog an-
eoskog Srca i srca oveka, iji je svaki fiziki organ i svaka psihika
i duhovna funkcija odraz, da tako kaemo, kopija, na zemaljskom ni -
vou, prototipa i l i modela odozgo. Zato bi, pitamo se, postojalo tako
udno ponavljanje broja sedam u anatomskoj strukturi oveka? Zato
srce ima etiri nie "upljine i tri via dela", koji na tako udan nain
odgovaraju sedmostrukoj podeli ljudskih principa, podeljenih u dve
grupe, viu i niu, i zato se ta ista poela nalazi kod raznih klasa Pi-
trija, a posebno kod naih Vatrenih anija? Jer, kao to je ve reeno,
ta Bia ulaze u naa etiri telesna ( i l i grublja) i t ri bestelesna ( i l i suptil-
nija) "principa" - uostalom, nazovite ih kako hoete. Zato sedam
nervnih vorova tela zrae sedam zrakova? Zato postoje ti h sedam
vorova, i zato ima sedam razliitih slojeva ljudske koe?
Komentar kae:
"Poto su projektovali svoje senke i nainili oveka od jednog
elementa (etra) roditelji su se ponovo uzdigli u Maha-loku, odakle
periodino silaze, kada se svet obnavlja, da bi izrodli nove ljude.
Suptilna tela ostaju bez razumevanja (Manas) do dolaska Sura
(Bogova) koji se danas nazivaju Asure (ne-Bogovi)."
"Ne-Bogovi" za bramine, moda, ali za okultiste najvii Daho-
vi, poto ti roditelji (Pitar), bezoblini i intelektualni, odbijaju da iz-
112
Stanca IV Stvaranje prvih rasa
grade oveka, ali ga snabdevaju umom; etiri telesne klase stvaraju
jedino njegovo telo.
To j e veoma j asno pokazano u raznim tekstovima Rig Vede - naj -
vieg autoriteta hinduizma i svih njegovih ogranaka. U njoj "Asura "
znai "duhovno boanski", i ta re se koristi kao sinonim za Vrhun-
ski Duh, dok se u znaenju "Bog", termin "Asura" odnosi na Varunu
i Indru, a pre svega na Agnija - trojku koja je u drevnim danima pred-
stavljala tri najvia boga, pre nego stoje bramanska teo-mitologija
iskrivila pravo znaenje gotovo svih stvari u arhajskim Svetim Spisi-
ma. Al i , postoje klju danas izgubljen, Asure jedva da se i pominju.
U ZendAvesti nalazimo isto. U mazdeanskoj rel i gi j i , i l i rel i gi j i
maga, "Asura" je gospodAsura-Visvaveda, "sveznajui" i l i "svezna-
j ui Gospod", aAsura-Mazda" postaje kasnije Ahura-Mazda, koj i je,
kao to pokazuje Benfi {Benfey), "gospod koj i daruje Inteligenciju"
- Asura-Medha i Ahura-Mazdao. Na drugom mestu u ovoj knj izi
pokazano je, od strane isto tako pouzdanog autoriteta, daje indo-iran-
ski Asura uvek smatran sedmostrukim. Ta injenica, kad se kombi-
nuje sa imenom Mazda, kao u prethodnom tekstu, od sedmostrukog
Asure ini "Gospoda" i l i "Gospode", kolektivno, "koj i daruju inte-
ligenciju", povezuje Amaspende sa Asurama i naim an Kohani-
ma koj i se inkarniraju, kao i sa El ohi mom i sedam i nformi ui h
bogova Egipta, Haldeje i svih drugih zemalja.
Ti "bogovi" ne odbijaju da stvore oveka, kao to se tvrdi u egzo-
terikim objanjenjima, zato stoje njihov ponos isuvie vel i ki da bi
nebesku mo svoje sutine delili sa decom Zemlje, ve iz razloga na
koje smo ve ukazali. Meutim, ta alegorija se upustila u beskrajna
izmiljanja i teologija u svim zemljama je to iskoristila da dobije svoj
spor protiv prvorodenih, i l i Logosa, i da izmiljotinu nametne kao
istinu umovima neznalica i lakovemih (uporedi takoe ono to se ka-
e o Makarama i Kumarama u pogledu Zodijaka).
Hrianski sistem nije j edini koj i ih je degradirao u demone. Zo-
roastrijanizam i bramanizam su iz toga i zvukl i korist da ovladaju
ljudskim umovima. ak i u haldejskom egzoterizmu, Bia koja od-
bijaju da stvaraju i za koja se zato kae da se suprotstavljaju De-
mijurzima, optuena su da predstavljaju Duhove Tame. Sure, koj i
su izvojevali svoju intelektualnu nezavisnost, bore se protiv Sura
koj i su je l i eni , koj i su prikazani kako provode svoje ivote u
113
i
beskorisnom ceremonijalnom oboavanju zasnovanom na slepoj ve-
ri - aluzija koju danas ignoriu ortodoksni bramini - i zato su oni
pi ^ i postali A-sure. Pi-vorodeni i iz uma roeni Sinovi Boanstva od-
bijaju da stvore potomstvo, i Brama ih proklinje da se rode kao lju-
di. Oni su baeni dole na Zemlju, koja je kasnije, u teolokoj dogmi,
pretvorena \x paklene oblasti. Ahriman unitava Bika koga je stvorio
Ormuzd - koj i predstavlja amblem zemaljskog iluzornog ivota, " kl i -
cu jada" - i poto su smetnuli sa uma da prolazno, konano seme
mora da umre, da bi izdanak besmrtnosti, izdanak duhovnog, ve-
nog ivota nikao i iveo - Ahrimana su proglasili neprijateljem,
protivnikom moi, avolom. Tifon see Ozirisa na etrnaest delo-
va, ne bi li ga spreio da naseli svet i tako stvori patnju. Tifon u eg-
zoterijskom, teolokom uenju postaje Mo Tame. Al i , sve je to
egzoterijska ljutura. Njeni poklonici su oni potonji, koj i neposluno-
u i pobunom nazivaju in samortvovanja onih koj i su hteli da po-
mognu ljudima da dostignu izvorno stanje boanstvenosti pomou
samosvesnih napora, a ti poklonici Oblika su od Anela Svetlosti na-
i ni l i demone.
Ezoterijska filozofija, meutim, ui da]Q jedna treina^ ani j a-
tj , t ri klase Arupa Pitrija obdarene inteligencijom, "koja je bezobli-
ni dah, sastavljen od intelektualnih, a ne elementarnih supstanci"
(vi di Harivamsa, 932) - bila naprosto osuena zakonom Karme i
evolucije da se ponovo rodi ( i l i reinkamira) na Zemlji.^ Neki od njih
Otuda sledee tvrdnje u vizij i sv. Jovana u Otkrivenju, o "velikom crve-
nom Zmaju sa sedam glava i deset rogova, i sedam kruna na svojim glavama",
ij i "je rep svukao treinu zvezda nebeskih i bacio ih na Zemlju" (pogl. XI I ) .
Stih "bacio ih na Zemlju" jasno pokazuje da potie iz najvee i najstarije ale-
gorije arijevskih mistika, koji su, nakon unitenja atlantianskih divova i arob-
njaka, sakrili istinu - astronomsku, fiziku i boansku, kao da ona predstavlja
stranicu iz prekosmike teogonije - u obliku raznih alegorija. Njeno ezoterij-
sko, istinsko tumaenje je zaista prava teodikeja takozvanih "Palih Anela";
voljni i nevoljni, tvorci i oni koj i su odbili da stvaraju sada su na krajnje zbu-
njujui nain pomesani kod hriana katolika, koji zaboravljaju da je njihov
najvii Arhandeo, Sveti Mi hai l , koj i je prikazan kako pobeduje (ovladava i
asimiluje) ZMAJA MUDROSTI i boanskog samortvovanja (sada pogreno nazva-
nog i oklevetanog kao Satana), BIO PRVI KOJI JE ODBIO DA STVARA! TO je vodilo
beskrajnoj pometnji. Hrianska teologija razume tako malo od paradoksalnog
114
SU bi l i Nirmanakaje iz drugih Manvantara. Otuda ih vidimo, u svim
Puranama, kako se ponovo pojavljuju na ovoj planeti, u Treoj Man-
vantari, kao kraljevi, Riiji i heroji (itaj: Tree Korenske Rase). To
naelo, poto je isuvie filozofsko da bi ga shvatile mase, sveten-
stvo je, kao to je ve reeno, iskrivilo da bi odralo vlast nad njima
pomou praznovemog straha.
Navodni "pobunjenici" su, dakle, bi l i naprosto oni koj i su, prisi-
ljeni zakonom Karme da ispiju au ui do poslednje kapi, morali
da se ponovo inkarniraju i tako naine odgovorne mislee entitete
od astralnih senki koje su projektovala njihova nia braa. Za neke
se kae da su to odbili jer u sebi nisu imali materijal koj i je bio po-
treban - tj . astralno telo - poto su bi l i Arupa. Odbijanje ostalih se
odnosi na to to su oni bi l i Adepti i Jogini iz davno prolih Man-
vantara; jo jedna misterija. Al i , kasnije, kao Nirmanakaje, oni su se
rtvovali za dobro i spasenje Monada koje su ekale svoj as, a koje
bi inae morale da ekaju bezbrojna doba u neodgovornim, nalik na
ivotinje, mada po izgledu ljudskim oblicima. To moe bi t i parabo-
la i l i alegorija unutar alegorije. Njeno reenje ostavljamo intuicij i
prouavaoca, pod uslovom da ovo to e slediti ita duhovnim okom.
to se tie njihovih uobliavalaca i l i "Predaka" - onih Anela ko-
ji su, u egzoterikoj legendi, posluali zakon - oni moraju bi t i isto
to i Bariad Pitrij i, i l i Pitar-Devata, tj . oni koji suposedovalifiziku
tvoraku vatru. Jedino oni su mogl i da stvore, tanije istkaju, ljud-
ske Monade svojim linim astralnim Sopstvima, ali oni nisu mogli da
naine oveka na svoju sl iku i pr i l i ku. "Covek ne sme da l i i na
nas", kau tvoraki bogovi, kojima je poverena izrada niih i-
votinja, ali ne i viih (vidi Postanje i Platonovog Timeja). To to oni
iz svoje boanske Sutine stvaraju neto to l i i na ljude znai, ezo-
terijski, da su oni ti koj i su postali Prva Rasa i zato su doiveli njenu
sudbinu i dalju evoluciju. Oni nisu hteli, naprosto zato to nisu mo-
gli da daju oveku svetu iskru koja plamti i prerasta u cvet ljudskog
jezika Istoka i njegovog simbolizma, da ak bukvalno tumai ritual kineskih bu-
dista i induskog egzoterizma, da se pravi buka tokom odreenih pomraenja
kako bi se zaplaio "veHki crveni Zmaj" koji je namislio da ukrade svetlost!
Al i , ovde "Svetlost" znai ezoterijsku Mudrost, a mi smo dovoljno objasnili
tajno znaenje termina Zmaj, Zmija, itd., itd., koji se odnose na Adepte i
Inicijale.
115
razuma i smosvesti jer je i sami nisu imal i da bi je dali. To je ostav-
ljeno onoj klasi Deva koja je u Grkoj simboliki predstavljena pod
imenom Prometeja, onoj koja nije imala nikakve veze sa fizikim
telom, ali je zato imala sve veze sa isto duhovnim ovekom (vi di
Deo II ovog toma, "Pali Aneli" i "Bogovi Svetlosti nastaju od Bo-
gova Tame").
Svaka klasa tvoraca daruje oveku ono to ima da podari: jedna
gradi njegov spoljanji oblik, druga mu daje njegovu sutinu, koja
kasnije postaje L judsko Vie Sopstvo, zahvaljujui linom naporu
pojedinca; ali, oni oveka nisu mogli da naine onakvim kakvi su
sami bi l i - savrenim - j e r su bi l i bezgreni; bezgreni, jer su i mal i
samo prve, blede obrise atributa, a i oni su bi l i savreni - iz ljud-
ske perspektive gledano - beli, isti i hladni kao devianski sneg. Gde
nema borbe, nema ni zasluge. Nij e bilo sueno da oveanstvo "od
Zemlje zemaljsko" stvore aneli prvog boanskog Daha: zato se ka-
e da su oni to odbili da uine, a oveka su morali da stvore mate-
rijalniji tvorci,* koj i su, sa svoje strane, mogl i da daju samo ono to
su imal i u svojoj sopstvenoj prirodi, i nita vie. Potinjeni venom
zakonu, isti bogovi su jedino iz sebe mogl i da projektuju senovitog
oveka, malo manje eterinog i duhovnog, manje boanskog i savr-
enog od sebe samih - j o uvek samo senku. Zato je prvo ovean-
stvo bi l o bleda kopija svojih predaka; isuvie materijalno ak i u
Uprkos svim naporima u suprotnom pravcu, hrianska teologija - poto
je opteretila sebe jevrejskim ezoterijskim objanjenjem o stvaranju oveka,
koje je shvaeno bukvalno - ne moe da nade nikakva razumna opravdanja za
svog "Boga, Tvorca" koji proizvodi oveka lienog uma i oseaja; niti ona mo-
e da opravda kaznu koja sledi jedan in u pogledu koga bi Adam i Eva mogli
da se brane da nisu bili svesni. Jer, ako se za taj par kae da nisu znali ta je
dobro a ta zlo pre nego to su pojeli zabranjenu voku, kako bi se moglo oe-
kivati da oni znaju da je neposlunost zlol Ako se nameravalo da prvobitni
ovek ostane napola razborit, i l i ak nerazborit, onda je njegovo stvaranje bilo
bez svrhe, pa ak i okrutno ako gaje izvrio jedan svemogui i savreni Bog.
Al i , ak i u Postanju je pokazano daje Adama i Evu stvorila klasa niih bo-
anskih Bia, Elohim, koji su bi l i tako sujetni na svoje line povlastice, kao
razumna i inteligentna bia, da nisu hteli dopustiti oveku da postane "kao
jedan od njih". To je jasno, ak i iz bukvalnog znaenja Biblije. Dakle, gno-
stici su bi l i u pravu kad su smatrali da jevrejski Bog pripada klasi niih, mate-
rijalnih i ne ba svetih stanovnika nevidljivog sveta.
116
svojoj eterinosti da bi bilo klasa bogova, a isuvie duhovno i isto
da bi bilo OVEANSTVO, obdareno, takvo kakvo je, raznovrsnim ne-
gativnim (Nirguna) savrenstvom. Savrenstvo, da bi zaista bilo to,
mora da se rodi iz nesavrenstva, nepokvavljivo mora da izraste iz
pokvarljivog, koje mora da bude nosilac, osnova i kontrast nepo-
kvarljivom. Apsolutna svetlost je apsolutna tama, i vie versd. Za-
pravo, nema ni svetlosti ni tame u regionima istine. Dobro i Zlo su
sijamski blizanci, potomstvo Prostora i Vemena pod vlau Maje.
Odvojite ih rezom jedno od drugog i oboje e umreti. Nijedno ne
postoji per se, svako mora da se rodi i stvori iz onog drugog da bi
ulo u postojanje; oba moraju da budu spoznana i uvaena pre nego
to postanu objekti percepcije, pa otuda, kod smrtnih ljudi, oni mo-
raju bi t i podeljeni.
Ipak, poto iluzorna razlika postoji, potrebna je nia klasa krea-
tivnih anela da stvore naseljene planete - posebno nau - i l i da de-
luju u materiji na ovom zemaljskom planu. Gnostiki filozofi su bi l i
prvi u istorij i koj i su tako mi s l i l i i koj i su na osnovu te teorije iz-
mi sl i l i razne sisteme. Zato, u nj ihovim shemama stvaranja mi nala-
zimo da njihovi Tvorci zauzimaju mesto u samom podnoju lestvice
duhovnih Bia. Kod njih su, takode, i oni koj i su stvorili nau zemlju
i njene smrtnike postavljeni na samu granicu majavike materije, a
svoje sledbenike su ui l i da misle - na veliko zgraavanje crkvenih
otaca - da se nikakvo visoko boanstvo ne moe smatrati odgovor-
ni m za stvaranje ti h, u duhovnom i moralnom smislu bednih rasa
kojima je blagoslovena naa planeta, ve je to delo jedne iskljuivo
niske klase^ u koj i su otpravili i jevrejskog Boga, Jehovu.
oveanstva koja se razlikuju od dananjeg pominju se u svim
drevnim kosmogonijama. Platon u Fedru govori o rasi krilatih ljudi.
Aristofan (u Platonovoj Gozbi) govori o rasi androgina sa okruglim
telima. U Pimanderu, itavo ivotinjsko carstvo je dvopolno. Zato se
u odeljku 18 kae:
U Razotkrivenoj Izidi su izneti neki od tih gnostikih sistema. Jedan je uzet
iz Codex Nazaraeus, rukopisa nazarena, koji su postojali davno pre Hrista, pa
ak i pre Mojsijevih zakona, i bi l i gnostici, a mnogi od njih i Inicijali. Oni su
svoje "Misterije ivota" odravali u Nazaru (drevni i savremeni Nazaret), a nji-
hovo uenje predstavlja vemi odjek uenja Tajne Doktrine - koje mi ovde de-
limino nastojimo da objasnimo.
117
Poto je tako postignuto kruno kolo (. . .) vorovi su olabav-
Ijeni ( . . . ) i sve ivotinje, koje su bile isto tako dvopolne, bile su
razvezane (osloboene) kao i ovek (. . .) (jer) (. . .) uzroci su mo-
rali da dovedu do posledica na zemlji.
A opet, u rukopisu drevnih Kviij a (Inka), Popol Vuhu - koj i je
objavio pokoj ni opat Brase de Burbur {Brasseur de Bourbourg) -
prvi ljudi su bi l i opisani kao rasa "i j i je vi d bio neogranien i koj i su
znali sve stvari odjednom", to pokazuje da se radi o znanju Bogova,
a ne smrtnika. Tajna Doktrina, koja ispravlja neizbena preterivanja
narodne mate, saoptava injenice onako kako su one zapisane u
arhajskim simbolima.
{b) Te "senke" behu roene "svaka iz svoje boje i vrste", a sva-
ka, takode, "nia od svog tvorca" jer je on bio potpuno bie svoje
vrste. Komentari povezuju prvu reenicu o boji sa bojom koe svih
rasa o kojima se tu radi. U Pimanderu, Sedam prvobitnih ljudi koje
je Priroda stvorila od "nebeskog oveka", svi dele osobine "Sedam
Upravitelja'' i l i Vladara, koj i su voleli oveka - svoj sopstveni od-
raz i sintezu.
U nordijskim legendama, u Asgardu, prebivalitu bogova, kao i
u samim ^5/ma, prepoznajemo ista mistika mesta i personifikacije
zaodenute u narodne "mitove", kao to je i u naoj Tajnoj Doktrini, a
nalazimo ih i u Vedama, Puranama, mazdeanskim spisima i kabali. Ta-
ko su, dakle, skandinavski Asi, vladari sveta koj i je prethodio naem,
ije ime bukvalno znai "stubovi sveta", njegovi "podupirai", isto
to i grki Kosmokratori, Pimanderovih "Sedam Zanatlija iU Rektora",
sedam indijskih Riija i Pitrija, sedam haldejskih bogova i sedam
zl ih duhova, sedam kabalistikih Sefirot koje sintetizuje gornja Tri -
jada, pa ak i sedam Planetarnih Duhova hrianskih mistika. Ti Asi
stvaraju kopno, mora, nebo i oblake, itav vi dl j i vi svet, od ostataka
ubijenog diva Imira; ali, oni ne stvaraju OVEKA, ve samo njegov
oblik oAAska i l i jasena. Odin je taj koj i mu daje ivot i duu, poto
mu je L odur dao krv i kosti, a na kraju ga Henir snabdeva intele-
ktom (Manas) i njegovim svesnim ulima. Nordijski Ask, Hesiodov
jasen, od koga je potekla generacija od bronze. Trea Korenska Ra-
Vi di prevod sa grkog od Fransoa, gospodina de Foa, biskupa od Era: de-
lo posveeno Margariti francuskoj, kraljici Navare; izdanje 1597., Bordo.
118
sa, i drvo Tzit iz Popol Vuha, od koga je stvorena meksika Trea
Rasa ljudi, jedno su te isto." To jasno moe da vi di svaki italac.
Al i , ko od zapadnjakih uenjaka moe da kae koj i je okultni ra-
zlog zbog koga su nordijski Igdrasil, induski Avata, Gogard,* he-
lensko drvo ivota i tibetansko zampun isto to i kabalistiko drvo
Sefirot, pa ak i Sveto Drvo koje je nainio Ahura Mazda, kao i dr-
vo iz Edena? ^^ Ipak, pl odovi svog tog "Drvea", bi l o da se radi
o Pi pal i i l i Haomi i l i jo prozainijoj jabuci, predstavljaju "fabrike
ivota", injenino i istinito. Prototipovi naih rasa su bi l i ukljueni
u mikrokosmiko drvo, koje je poraslo i razvilo se unutar i pod
vel i ki m mundanim makrokosmikim drvetom;" ta misterija je na-
pola razotkrivena u Dirgotamasu, gde je reeno:
Pipala, slatki plod drveta na koga dolaze duhovi koji vole nauku
i na kome bogovi ine sva uda.
Kao i u sluaju Gogarda, medu raskonim granama svog tog mun-
danog drvea, boravi "Zmi j a". Al i , dok Makrokosmiko drvo pred-
stavlja Zmij u Venosti i samu apsolutnu Mudrost, Zmije koje borave
na Mikrokosmikom drvetu su Zmije ispoljene Mudrosti. Jedna je
Jedno i Sve, ostale su njeni odraeni delovi. To "drvo" je, naravno,
sam ovek, a Zmije koje borave u svakom od njih predstavljaju sve-
sni Manas, kariku koja povezuje Duh i Materiju, nebo i zemlju.
Svuda je sve isto. Tvorake moi stvaraju oveka, ali ne uspeva-
ju da postignu svoj krajnji cil j . Svi ti L ogosi nastoje da oveka snab-
deju svesnim besmrtnim duhom, koj i e bi t i odraen jedino u Umu
(Manasu); oni ne uspevaju i prikazano je kako su kanjeni zbog tog
neuspeha, ako ne i zbog samog pokuaja. Kakva je priroda te kazne?
Vidi pregled Popol Vuha Maksa Milera.
* Gogard i l i Gokard (pahlavi), u Bundahiu, Bela Haoma ili Drvo ivota,
koje na sebi uva semenje svega postojeeg. Ovo drvo je izniklo i raste iz Far-
kharda, neomeenog okeana; ono u sebi sadri semenje svih vrsta biljaka i samo
savreni svetovi nastaju iz njega. Medu njegovim granama ivi zmija mudro-
sti, (nap. ured.)
12
G. Dejms Darmteter, prevodilac Vendidada, govorei o tome, kae: "To
drvo, ta god ono bilo... " (str. 209).
Platonov Timej.
119
Presuda glasi - da budu zatoeni u donjim regionima, a to je naa
Zemlja - najnia u svom lancu; "venost" tu znai trajanje j ednog
ivotnog ciklusa, u tami Materije, i l i unutar ivotinjskog Coveka.
Crkvenim oima, napola iz neznanja, a napola sa predumiljajem,
odgovaralo je da izvitopere taj slikoviti simbol. Oni su se posluili
metaforom i alegorijom koja se nalazi u svim starim religijama, da
bi je preokrenuli u korist nove religije. Tako je ovek bio pretvoren
u tamu materijalnog pakla; njegova boanska svest, koju je dobio od
Principa koj i boravi u njemu (Manasa), i l i inkamirane Deve, posta-
la je plamtea vatra paklene oblasti, a naa planeta sam pakao. Pi-
pala, Haoma, voe sa Drveta Znanja, optueno je kao zabranjeno
voe, a "Zmij a Mudrosti", Glas razuma i svesti, vekovima je poisto-
veena sa Palim Anelom, koj i predstavlja matorog Zmaja, avola!
(Vi di Deo I I , " Zl i Duh, ko i l i ta?")
Isto je i sa ostalim uzvienim simbolima. Svastika, najsvetiji i naj-
mistikiji simbol u Indi j i , "Dainski krst", kako ga danas zovu ma-
soni, uprkos tome stoj e direktno povezan, pa ak i identian sa
hrianskim krstom, obeaen je na isti nain. Indijski misionari
nam kau daje to "avolji znak". "Zar on ne ija na glavi velike Vi -
nuove Zmije, na Ananta-Sei sa hiljadu glava, u dubinama Patale,
induske Narake i l i pakla?" Tano. Al i , staje Ananta? Kao Sea, ona
je gotovo beskrajni manvantariki ciklus vremena, a pod imenom
Ananta, koja predstavlja veliku sedmoglavu Zmi j u, na kojoj se od-
mara Vinu, veno boanstvo, tokom pralajike neaktivnosti, ona po-
staje samo beskrajno Vreme. Kakve veze ima Satana sa t i m krajnje
metafizikim simbolom? Svastika je od svih simbola u najveoj
meri filozofski i nauni, a takode i najrazumljiviji. Ona predstavlja
kratak saetak itavog odeljka stvaranja, i l i evolucije, to bi bio ta-
niji izraz, od kosmoteogonije do antropogonije, od nedeljivog, ne-
znanog Parabrama do skromne monere* materijalistike nauke, o
ijem stvaranju ta nauka isto tako ne zna nita kao to ne zna ni o
stvaranju samog Sve-Boanstva. Svastiku nalazimo na istaknutom
mestu medu religioznim simbolima svih naroda. Ona je "Radnikov
eki" u haldejskoj Knjizi brojeva, "eki" iz Knjige skrivene mi-
sterije 0 kome smo upravo govorili (pog. I, odeljci 1,2, 3, 4, itd.) ko-
ji je "vrcao iskre iz kremena" (Prostora), a te iskre su postale svetovi.
Prvobitni jednoelijski organizam (nap. prev.)
120
Stanca IV Stvaranje prvih rasa
Ona je "Torov eki", magino oruje koje su patuljci iskovali za
borbu protiv Divova, \\ipre-kosmikih titanskih sila prirode, koje su
se pobunile i koje Bogovi, Agensi Sveopteg Sklada, nisu mogli da
pobede dok su one ivele u oblasti materije, ve su morali da ih naj-
pre unite. Zato je svet stvoren od ostataka ubijenog Imira. Svastika
je Mjolnir, "gromoviti eki" i zato se kae da e Mj olnir postati bes-
koristan kad Ase, sveti bogovi, poto se proiste pomou vatre (vatre
strasti i patnje u njihovim ivotnim inkarnacijama), postanu podo-
bni da borave u I di , u venom mi ru. To e se desiti kada ih okovi
Hel (boginje-kraljice oblasti mrtvi h) ne budu vie vezivali, j er e
carstvo zla nestati.
Surturovi plamenovi nisu ih unitili, kao ni razbesnele vode (ne-
koliko potopa) (...) Potom dooe sinovi Tora. Oni sa sobom done-
se Mjolnir, ne vie kao oruje rata, ve kao eki kojim e posvetiti
novo nebo i novu Zemlju. (. . .)
Zaista, ovo ima mnogo znaenja! U Makrokosmikom delova-
nju, " EKI STVARANJA", sa svoje etiri ruke i etiri ugla, odnosi se
na neprekidno kretanje i obrtanje nevidljivog Univerzuma Sila. U
kretanju ispoljenog kosmosa i nae Zemlje, on ukazuje na rotaciju
osovina sveta u ciklusima Vremena i na njihove ekvatorijalne po-
jaseve; dve linije koje formiraju Svastiku ^^ znae Duh i Materiju
a dve kuke ukazuju na kretanje obrtnih ciklusa. Primenjen na Mikro-
kosmos, oveka, on pokazuje daje ovek karika izmeu neba i zemlje;
desna aka je podignuta na kraju horizontalne ruke dok leva poka-
zuje na zemlju. U Hermesovim smaragdnim tablicama, na podignu-
toj desnoj ruci upisana je re "Solve", na levoj "Coagula".* To je
jedan znak, istovremeno alhemijski, kosmogonijski, antropoloki i
magijski, sa sedam kljueva za njegovo unutranje znaenje. Nije
previe ako kaemo da sloena simbolika tog univerzalnog i najsu-
gestivnijeg medu znakovima sadri klju za sedam misterija Kosmo-
sa. Roen u mistikim zamislima ranih Arijevaca, koj i su ga postavili
na sam prag venosti, na glavu zmije Anante, on je duhovno umro
u sholastikim interpretacijama srednjovekovnih antropomorfista.
Vidi Asgard i Bogovi: "Obnova Sveta".
* (L at.) solve - rastvoriti; coagula - zgusnuti, (nap. prev.)
121
On predstavlja Alfu i Omegu sveopte kreativne Sile, koja se ra-
zvija iz istog duha, a okonava u gruboj materiji. On je takode
klju i za cikluse nauke, boanske i ljudske; i onaj ko razume nje-
govo puno znaenje zauvek je slobodan od muka Mahamaje, veli-
ke Iluzije i Obmanjivaa. Svetlost koja iskri ispod tog boanskog
ekia, danas degradiranog u malj i l i kamen Vel i ki h Majstora ma-
sonskih loa, dovoljna je da razveje tamu svih ljudskih shema i l i
izmiljotina.
Kako su samo proroke one pesme o t r i nordijske Boginje,
kojima Odinovi gavranovi apuu o prolosti i budunosti, dok se
one skitaju okolo u svojim oblastima od kristala, ispod reke koja
tee. Sve te pesme su napisane na "Svicima mudrosti", od koj ih su
mnogi izgubljeni, ali su neki jo uvek preostali, i oni u poetskoj ale-
goriji ponavljaju uenja arhajskih doba. Da sumiramo iz Asgarda i
Bogova dr Vagnera, "obnova sveta" je proroanstvo o Sedmoj Rasi
naeg Kruga ispriano u prolom vremenu.
Mj ol ni r je obavio svoju dunost u ovom krugu i:
(. . .) na polju Ide, polju vaskrsenja (za Peti Krug), sinovi najviih
bogova se skupie, i u njima njihovi oevi opet oivee {Ega svih
njihovih prolih inkarnacija). Oni zborie o Prolosti i Sadanjo-
sti, i prisetie se mudrosti i proroanstava njihovih predaka koja
su se ispunila. Bl i zu nj i h, al i nevien od njih, bese Jedan, koj i
vlada svim stvarima. ( . . . ) i donosi vene zakone koj i vladaju sve-
tom. Oni su znali daje on tu, osealisu njegovo prisustvo i mo, ali
nisu znali kako se zove. Na njegovu zapovest, nova Zemlja izroni
iz Voda Prostora. Na Jugu iznad Polja Ide on naini jo jedno nebo
po imenu Audlang, a dalje, potom, tree, Vidblain. Iznad Gi mi l o-
ve peine udesna palata bi podignuta, prekrivena zlatom, bljete-
i na Suncu". To su t ri planete naeg "L anca" koje se postepeno
uspinju. Tu Bogovi behu postavljeni na presto, kao to su obino bi-
li. ( . . .) Iz Gi mi l ovi h visina {sedme planete i l i kugle, najvie i naj-
istije), oni pogledae na srene potomke L IFA i L IFTRASIRA (budueg
Adama i Evu proienog oveanstva) i pokazahu i m da se POPNU
vie, da se podiu u znanju i mudrosti, korak po korak, od jednog
"neba do drugog", sve dok na kraju ne postanu podobni da se sje-
dine sa Bogovima u kui Sve-Oca
(str. 305).
I
122
Onaj ko poznaje uenja ezoterijskog budizma ( i l i Mudrosti), iako
su ona do danas samo nesavreno skicirana, jasno e videti alegori-
ju koja je u ovome sadrana.
Njeno filozofsko znaenje italac e bolje razumeti ako paljivo
razmisli o mitu o Prometeju. Njega emo dalje ispitivati u svetlosti
induske Pramante. Poto su ga neki orijentalisti degradirali u isto^z-
zioloki simbol, i shvatili samo u vezi sa zemaljskom vatrom, njihovo
tumaenje je uvreda za sve religije, ukljuujui i hrianstvo, ija je
najvea misterija na taj nain sniena do materijalnog. "Trenje" bo-
anskih Pramante i Arani moglo se u takvoj svetlosti ukazati samo
brutalnim umovima nemakih materijalista - od koj ih nema gorih.
Istina je daje boanska beba, Agni, kod Rase koja je govorila san-
skrit, beba koja je kod L atina postala Ignis, roena iz spoja Pra-
mante i Arani (Svastika) tokom rtvene ceremonije. Al i , ta onda?
Tvatri (Vivakarman) je "boanski umetnik i drvodelja",^^ a takoe
*^ Prof. o l i {Jolly) pie:
otac Svete Vatre je Tvatri (...) njegova majka bila je Maja. On sam je nazvan Akta
(pomazani, XPICTT6(;, poto je svetenik prelio na njegovu glavu oduhovljenu (?) SO-
MU, a na na njegovo telo puter proien rtvom.
(Covekpre metala, str. 190)
Taj francuski darvinista nije saoptio koj i j e i zvor nj egovih informacij a. Ah ,
navel i smo te redove da bi smo pokazal i kako je ak i materij al istima poelo
da svie. Adal bert K i n {Kuhn) u svojoj Des Herabkunft des Feuers, poistove-
uje ta dva znaka, ~\T\ i CI?3 sa Arani, i oznaava ih t i m i menom. On dodaje:
Taj proces spontanog raspaljivanja vatre prirodno je vodio oveka ka ideji o seksu-
alnoj reprodukciji (. . .)
Zato ne bi mogl a neka dostojanstvenija, okul t ni j a ideja, dovesti oveka do-
tle da i zmi s l i taj si mbol , u onoj meri u koj oj j e, u j ednom od svoj i h aspekata,
on povezan sa l j udskom reprodukcij om? A l i , njegov gl avni aspekt odnosi se
na kosmogoni j u.
Prof. o l i primeuj e:
Agni, u stanju ^fee, i l i pomazanog, ukazuje na Hrista. Maja, na Mariju, njegovu maj-
ku; Tvati, na sv. Josifa, drvodelju iz Biblije.
U Rig Vedi, Vi vakarman je najstariji i naj vi i od Bogova, i predstavlja nj i -
hovog "Oca". On j e "drvodel j a i l i gradi t el j " j er ak i monotei sti Boga nazi-
vaj u " Ar hi t ekt om Uni verzuma". Ipak, i zvorna ideja j e isto metafizika, i nij e
i mal a veze sa kasni j m f al i ci zmom.
123
i Otac bogova kreativne vatre u Vedama. To je tako drevan i tako svet
simbol da teko daje obavljeno ijedno iskopavanje lokaliteta drev-
nih gradova a da on nije naen. Dr liman je naao vel iki broj tera-
kota diskova, po imenu fusailos, ispod ruevina drevne Troje. Oba
njihova oblika L f H i E:^ iskopana su u velikom broju, a njihovo pri-
sustvo pokazuje da su drevni Trojanci i njihovi preci bi l i isti Arijevci,
(c) haja, kao stoje ve objanjeno, predstavlja astralnu sliku. U
sanskritskim delima ona ima to znaenje. Otuda je Sandna (Duhov-
na Svest), ena Surje, Sunca, prikazana kako se povlai u dunglu
da bi vodila asketski ivot, ostavivi za sobom svom muu svoju ha-
j u, senku i l i sliku.
16. KAKO SU (prave) MANUJE ROENI? MA N U I SA UMOVIMA, KA-
KO su ONI NAINJENI? {a) OEVI [Bariad (?)] POZVAE U POMO VA-
TRU (Kajavahana, elektrina vatra); A TO JE VATRA KOJA GORI U ZEML H.
D U H ZEML JE POZVA U POMO SOL ARNU VATRU {Sui, duh u Suncu).
NJ I H TROJE {Pitriji i dve vatre) ZAJEDNIKIM NAPOROM PROIZVEDOE
DOBAR OBL IK ( RUPA) . ON JE {taj oblik) MOGAO DA STOJI, HODA, TRI,
L E I I L ETI. PA IPAK JE BIO SAMO HAJA, SENKA BEZ SVESTI {b). ..
{a) I na ovom mestu je opet neophodno da se neto objasni u sve-
tlosti i uz pomo egzoterizma koj i je dodan ezoterijskim spisima.
"Manuje " (ljudi) i Manui su ovde isto to i haldejski "Adam" - ta re
uopte ne oznaava prvog oveka, kao kod Jevreja, ni t i bilo kog po-
jedinca, ve oveanstvo u celini, kao kod Haldejaca i Asiraca. e-
t i r i reda i l i klase Dan Kohana od sedam, kae komentar, bile su
"preci skrivenog oveka", tj . suptilnog unutranjeg oveka. "L ha"
Meseca, lunarni duhovi, bi l i su, kao stoje ve reeno, samo preci
njegovih oblika, tj . modela u skladu sa koj im Priroda poinje svoj
spoljanji rad na njemu. Zato je prvobitni ovek, kad se pojavio, bio
samo beslovesna Bhuta,^* i l i "sen". To "stvaranje" je bilo neuspeh,
iz razloga koj i je objanjen u komentaru na Sloku 20.
Nije jasno zato su orijentalisti preveli "Bhute" kao "zle Duhove" u PMra-
naina. U Vinu Purani, Knjiga I, pog. 5, Sloka naprosto kae:
124
(b) Taj pokuaj je opet bio neuspean. On alegorijski prikazuje ta-
tinu samostalnih pokuaja jizike prirode da stvori makar i savrenu
ivotinju - a da i ne govorimo o oveku. Jer "Oevi", nii Aneli,
predstavljaju Duhove Prirode, a vii Elementali takoe poseduju sop-
stvenu inteligenciju; ali, to nije dovoljno da se napravi MISL EI o-
vek. Bi l a je neophodna "iva Vatra", ona Vatra koja ljudskom umu
daje samoopaanje i samosvest, i l i Manas; a potomstvo Parvake i Su-
i su ivotinjske elektrine i solame Vatre, koje stvaraju ivotinje, pa
su zato mogle da dovre jedino fiziku ivu gradu tog prvog astral-
nog modela oveka. Ti prvi tvorci su, dakle, bi l i Pigmalioni prvobi-
tnog oveka; oni nisu uspeli da oive tu skulpturu - intelektualno.
Stanca koju emo videti je veoma sugestivna. Ona objanjava mi -
steriju i popunjava jaz izmeu informiueg principa u oveku -
VIEG SOPSTVA i l i ljudske Monade - i ivotinjske Monade, koje pred-
stavljaju istu stvar, iako je ona prva obdarena boanskom inteligen-
cijom, a ova poslednja jedino instinktivnim sposobnostima. Kako
objasniti razliku i prisustvo tog VIEG JA U oveku?
"Sinovi MAHATA oivljavaju ljudsku Biljku. Oni su Voda koja pa-
da na suvo tlo latentnog ivota i Iskra koja oivljava ljudsku ivo-
tinju. Oni su Gospodari Duhovnog ivota venog. (...) U poetku
(u Drugoj Rasi) neki (od Gospodara) samo udahnue svoju sutinu
u Manuju (oveka), a neki se udomie u oveku. "
To pokazuje da nisu svi ljudi postali inkarnacije "boanskih Pobu-
njenika, ve samo nekolicina medu njima. Kod ostatka je njihov peti
princip naprosto oivljen pomou iskre koja je ubaena u njega, to
objanjava veliku razliku u intelektualnim sposobnostima ljudi i rasa.
Zar nisu "sinovi Mahata", alegorijski reeno, preskoili posredni-
ke svetove, u svom nagonu ka intelektualnoj slobodi, poto ivo-
tinjski ovek nikad ne bi mogao da pode navie sa ove zemlje i da
Bhute - demoni, strani zbog majmunske puti i mesoderstva.
Ta re danas u Indiji znai duhove, eterine i l i astralne fantome, dok u ezo-
terikim uenjima oznaava elementarne supstance, neto stoje nainjeno od
nerazredene, proste sutine, a posebno astralnog dvojnika bilo kog oveka i l i
ivotinje. U tom sluaju, ti prvobitni ljudi predstavljaju dvojnike prvih eteri-
nih anija i l i Pitrija.
125
pomou linog napora postigne svoj krajnji ci l j . Cikliko hodoa-
e moralo bi da se obavlja kroz sve planove postojanja polusvesno,
ako ne i potpuno nesvesno, kao u sluaju ivotinja. Upravo zahvalju-
j ui pobuni naeg intelektualnog ivota protiv nezdrave neaktivnosti
duha, mi smo to to jesmo - samosvesni, mislei ljudi, sa atributima
i sposobnostima Bogova u nama, koliko za dobro, toliko i za zlo. Otu-
da su POBUNJENICI nai spasioci. Neka se filozofi dobro zamisle nad
ovim, i postae im jasne mnoge misterije. Samo se pomou privla-
ne sile kontrasta te dve suprotnosti - Duha i Materije - mogu uvr-
stiti na zemlj i, i rastopljene u vatri samosvesnog iskustva i patnje
ponovo se spojiti u Venosti. To e otkriti znaenje mnogih dosad ne-
razumljivih alegorija, budalasto nazvanih "bajkama" (vi di u daljem
tekstu, "Tajna Satane ").
Ponimo od toga da ta alegorija objanjava ono stoje reeno u Pi-
manderu, daje "boanski OVEK", "Sin Oca", onaj koj i deli prirodu i
sutinu Sedam Upravitelja, i l i tvoraca i Vladara materijalnog sveta:
(. . .) provirio kroz Harmoniju i, probivi se kroz Sedam Krugova
Vatre, ispoljio nie roenu prirodu.'^
To objanjava sve stihove navedene hermetike prie, kao i gr-
ku alegoriju o Prometeju. A najvanije od svega, to objanjava mno-
ge alegorijske prie o "Ratovima na Nebu", ukljuujui i priu iz
Otkrivenja, koja se odnosi na hriansku dogmu o Palim Anelima,
kao i "pobunu" najstarijih i najviih anela i smisao toga to su oni
baeni sa Neba u dubina Pakla, t j . MATERIJU. TO reava ak i nedav-
nu dilemu asirologa, ije je uenje izrazio pokoj ni Dord Smit.
On kae:
Moja prva ideja o tome (o pobuni) bila je da su ratovi sa silama
Z\& prethodili Stvaranju; sada mislim da su se oni odigrali posle
prie o padu.
(Haldejska pria o stvaranju, str. 92)
U tom delu g. Smit prenosi jednu gravuru sa ranovavilonjanskog
valjka, koja predstavlja Sveto Drvo, Zmij u, mukarca i enu. Drvo
Vi di Pimander, knj. I I , stihovi 17 do 29.
126
r
i ma sedam grana: tri sa mukareve strane, etiri sa enine. Te gra-
ne predstavlj aj u sedam Kor ens ki h Rasa; u Treoj od nj i h, na samom
nj enom kraj u, dogodi l o se razdvajanje pol ova i t akozvani PAD U raz-
mnoavanj e. Tr i najranije rase bi l e su bespolne, pot om hermafrodi t-
ske, ostale et i r i sa i zraenom r azl i kom i zmeu mukog i enskog.
G. Smi t kae:
Zmaja, koj i u haldejskoj prii o stvaranju navodi oveka na greh,
stvorila je Tijamat, i vi princip Mora, i l i Haosa (. . .) koja je bila
suprotstavljena bogovima pri l i kom stvaranja sveta.
To j e greka. Zmaj j e personi f i kovani , tanije ani mal i zovani mu-
ki pr i nci p i l i Falus, a Tij amat, "otel ovl j enj e duha Haosa", dubine i l i
Ponora, enski je pr i nci p. Mat er i ca. "T>\x\i Haosa i Nereda'' odnosi
se na mentalne poremeaje do koj i h j e doveo. On j e senzualni, pr i -
vl ani , magnet i ni pr i nci p k o j i fascinira i zavodi , veno i v i akt i vni
element koj i i tav svet baca u pomet nj u, haos i greh. Zmi j a zavodi
enu, al i ena zavodi mukarca, a oboje podl ei kar mi koj kl et vi , ia-
ko j e ona samo pri rodna posledica uzroka koj i j u j e proi zveo. Dor d
Smi t kae:
Jasno je da se prokletstvo zbog Pada odnosi i na Zmaja, i da
Bogovi (Elohim, koj i je ljubomoran to vi di kako ovek od ilova-
e i sam postaje Tvorac, kao i sve ivotinje) bacaju na ljude sva zla
koja pogaaju oveanstvo. Mudrost i znanje e ga povredivati,
imae porodine svae, ljutie se na bogove, ivee pod tiranijom
(. . .) bie razoaran u svojim eljama, upuivae uzaludne moli-
tve, poinie budui greh. (. . .) Nema sumnje da naredne reenice
govore o istoj temi, ali se tu opet pripovedanje prekida i ponovo
nastavlja na mestu gde se bogovi spremaju za rat sa silama zla,
koje predvodi Tijamat (ena) (. . .)
(Vavilonjanska legenda o stvaranju, str 92)
Ova pri a j e iz monot ei s t i ki h razl oga izostavlj ena u Postanju.
A l i , pogrena j e to pol i t i ka - nesumnj i vo roena i z straha i obzi ra
prema dogmatskoj r el i gi j i i nj eni m predrasudama - pokuavati da se
haldej ski fragmenti popune pomou Postanja, poto bi Postanje, ko-
j e j e dal eko ml ade od s vi h pomenut i h odl omaka, t rebal o obj as ni t i
pomou nj i h.
127
17. DA HU (ljudskoj Monadi) JE TREBAO OBL IK; OEVI GA DADOE.
DA HU JE TREBAL O GRUBO TEL O; EML J A GA UOBL II. DA HU JE TREBAO
D U H I VOTA; SOL ARNI L HASI UDAHNUE GA U NJEGOV OBL IK. DA HU
JE TREBALO OGLEDALO NJEGOVOG TEL A (astralna senka); " DAJ EMO
MU NAE SOPSTVENO", REKOE ANI J I . DA HU JE TREBAO NOSILAC E-
LJA (Kama-rupa); " O N GA I MA" , REKOE ISUIOCI VODA (Suiji, va-
tre strasti i ivotinjskog instinkta). DA HU JE TREBAO U M DA OBUHVATI
UNIVERZUM. " T O NE MO EMO DA DAMO" , REKOE OEVI. " J A GA NIKAD
NISAM I MAO" , REE D U H ZEML JE. " K A D BIH MU JA DAO SVOJ, OBL ICI
BI NESTAL I", REE VEL I KA (solarna) VATRA . . . OVEK (U nastaja-
nju) OSTADE PRAZNA, NESVESNA BHUTA . . . TAKO SU ONI BEZ KO-
STUU DAL I IVOT ONIMA KOJI (kasnije) POSTADOE L JUDI SA KOSTIMA
U TREOJ (rasi) (a).
Poto se potpuno objanjenje nalazi u Stanci V [vi di odeljak (a)],
ovde e bi ti dovoljno nekoliko primedbi. "Otac" primitivnog fizikog
oveka, i l i njegovog tela, vi t al ni j e elektrini princip koj i obitava u
Suncu. Mesec je njegova Majka zbog one tajanstvene moi Meseca
koja ima isto tako odluujui uticaj na ljudsko sazrevanje i razmno-
avanje, koje regulie, kao i na rast biljaka i ivotinja. "Vetar" i l i
Etar, koj i u ovom sluaju znai agens prenosa koj i m su ovi uticaji
preneti sa ta dva svetlila i raspodeljeni po Zeml j i, naziva se "dadi-
l j om", ali jedino "Duhovna Vatra" ini oveka boanskim i savre-
ni m entitetom.
Sad, staje to "Duhovna Vatra"? U alhemiji, to je VODONIK uopte,
dok u ezoterijskoj stvarnosti ona predstavlja emanaciju Zraka koj i
polazi od svog noumena, "anija prvog Elementa". Vodonik je gas
samo na naem zemaljskom nivou. Al i , ak bi i u hemij i vodonik
"bio j edini oblik postojanja materije, u naem smislu te reci",' * i on
je veoma blisko povezan sa protilom, koj i je naa Laja. On je otac i
tvorac, da tako kaemo, tanije Upadhi (osnova) i VAZDUHA i VODE,
i on zapravo predstavlja "Vatru, Vazduh i Vo&u": jedno u t ri aspekta;
odatle, hemijsko i alhemijsko Trojstvo. U svetu ispoljavanja i l i ma-
18
Vi di Nastanali Elemenata, profesora V. Kruksa, str. 2 1.
128
terije on je objektivni simbol i materijalna emanacija subjektivnog
i isto duhovnog, sutinskog Bia u oblasti noumena. Dobro je God-
fri Higins {Godfrey Higgins) uporedio, pa ak i poistovetio Vodonik
sa grkim To ON, i l i "Jednim". Jer, kako on zapaa, Vodonik nije Vo-
da, iako je stvara, Vodonik nije Vatra, iako je ispoljava i l i stvara, niti je
Vazduh, iako se na Vazduh moe gledati kao na proizvod sjedinjenja
Vode i Vatre - poto se Vodonik nalazi u vodenom elementu atmo-
sfere. On je t r i u jednom.
Ako prouavamo komparativnu teogoniju, lako emo uvideti da
se tajnama ti h "Vat ri " pouavalo u Misterijama svih drevnih naro-
da, pre svega na Samotraci. Nema ni najmanje sumnje da su Kabiri,
najtajanstveniji od svih drevnih boanstava, bogova i ljudi, velikih
boanstava i Titana, isto to i Kumare i Rudre, koje predvodi Karti-
keja - koj i je i sam Kumara. Kao i u sluaju Kumara, broj Kabira je
neizvestan. Neki kau da ih je bilo samo t r i i l i etiri, drugi kau se-
dam. Aksier, Aksiokersa, Aksiokers i Kami l lako mogu da znae
alter ego etiri Kumare - Sanat-Kumare, Sanande, Sanake i San-
atana. Ova prethodna boanstva, i j i je otac bio slavni Vulkan, esto
su meana sa Dioskurima, Koribantima, Anacima i dr., ba kao to
su Kumare, iji je slavni otac Brama, [tanije "Plamen njegovog Gne-
va", koj i gaje nagnao da po deveti put stvara, stvorivi Kumare, a
rezultat toga bio je Rudra i l i Nilalohita (iva) i Kumare], bi l i meani
sa Asurama, Rudrama i Pitrijima, naprosto zato to su svi oni jedno
- t j . korelativne Sile i Vatre. Ovde nema dovoljno prostora da opie-
mo te "vatre" i njihovo pravo znaenje iako emo to moda poku-
ati ako trei i etvrti t om ove knj ige budu i kad obj avl j eni . U
meuvremenu moemo dodati jo nekoliko objanjenja.
Sve one predstavljaju misterije koje se moraju ostaviti linoj i n-
t ui ci j i prouavaoca, a ne opisivanju. Ako on eli neto da naui o
VATRAMA, neka se okrene odreenim delima alhemiara, koj i sasvim
ispravno povezuju vatre sa svim elementima, ba kao i okultisti. i -
talac mora da ima na umu da su drevni narodi smatrali kako su reli-
gija, prirodne nauke i filozofija blisko meusobno povezane. Eskulap
je bio sin Apolona - koj i je Sunce i l i VATRA ivota, a takoe i Heli-
os, Pitius i bog proroanske Mudrosti. U egzoterikim religijama,
kao i u ezoterijskoj filozofiji, Elementi ~ posebno Vatra, Voda i Vaz-
duh - smatraju se roditeljima naih pet fizikih ula i otuda su povezani
129
sa njima (na okultni nain). Ta fizika ula pripadaju jo niem stva-
ranju od onog koje se u Puranama naziva Pratisarga, i l i sekundarno
Stvaranje. "Tena Vatra proistie iz opte Vatre", kae okultni aksiom.
"Taj Krug j e MISAO; prenik ( i l i linija) j e RE, a njihovo sjedinje-
nje je IVOT." U kabali, Bat-Kol je erka Boanskog Glasa iU prvobi-
tne svetlosti, ekine. U Puranama i induskom ezoterizmu, Vak (Glas)
je enski Logos i l i Brama - permutacija Adi t i , prvobitne svetlosti.
A ako je Bat-Kol, u jevrejskoj mistici, artikulisani natprirodni glas
sa neba, koj i "odabranom narodu" otkriva sveta predanja i zakone,
ona je to samo zato to je pre judaizma Vak, koj aj eulauRiij e i na-
dahnula ih svojim otkrivenjima, bila nazivama "Maj kom Veda" -
ba kao stoje i za Bat-Kol reeno daje nadahnula proroke Izrailja i
jevrejske visoke svetenike. I obe postoje sve do danas, svaka u svo-
j oj svetoj simbolici, zato to su drevni narodi povezivali Zvuk i l i Go-
vor sa Etrom i l i Prostorom, ija je karakteristika Zvuk.
"Ja sam tvoja Misao, tvoj Bog, drevniji od vlanog principa,
ona svetlost koja ija unutar Tame (Haosa), a blistava Boija RE
(Zvuk) je Sin tog Boanstva.
(Pimander, odeljak 6)
Zato moramo prvo dobro da prouimo "Primamo stvaranje" kako
bismo mogli da preemo na Sekundarno. Prva Rasa je u sebi imala
tri poetna elementa, a ne Vatru kao takvu, j er su kod drevnih naro-
da evolucija oveka, rast i razvoj njegovih fizikih ula bi l i podre-
eni evoluciji elemenata na kosmikom nivou, na ovoj Zemlj i. Sve
je proisteklo iz Prabhavapjaje, evolucije kreativnih i osetnih prin-
cipa kod Bogova, pa ak i samog takozvanog kreativnog boanstva.
To nalazimo u imenima i nazivima za Vinua u egzoterijskim spisi-
19
Protivnici hinduizma mogu to nazivati panteizmom, politeizmom i l i bilo
im drugim to im se svia. Da nauka nije bila potpuno zaslepljena predrasu-
dama, u toj prii ona bi videla duboko poznavanie prirodnih nauka i fizike,
kao i metafizike i psihologije. Al i , da bismo to otkrili, moramo paljivo da pro-
uimo personifikacije, a potom ih pretvorimo u fizike atome. Onda emo ot-
kriti da oni zadovoljavaju i prirodnu, pa ak i isto materijalistiku Nauku, kao
i one koj i u evoluciji vide delo "Velikog Nepoznatog Uzroka", u njegovim po-
javnim i iluzornim aspektima.
130
ma. Kao Protologos (orfiki), on se naziva Purvaa, "onaj pre stva-
ranja", a potom ga naredna imena u silaznom nizu sve vie i vie po-
vezuju sa materijom.
Izmeu evolucije elemenata i ula moe se uspostaviti sledea pa-
ralela, i l i izmeu evolucije kosmikog i zemaljskog "OVEKA" i l i " Du-
ha" i smrtnog fizikog oveka:
1. Etar
2. Vazduh
3. Vatra, i l i Svetlost
4. Voda
5. Zemlja
... Sluh ... Zvuk
... Dodir ... Zvuk i Dodir
... Vi d ... Zvuk, Dodir i Boja
... Ukus ... Zvuk, Dodir, Boja i Ukus
... Mi ri s ... Zvuk, Dodir, Boja, Ukus i Mi ri s
Kao to vidimo, svaki Element dodaje svojim karakteristikama
karakteristike svojih prethodnika, kao to i svaka Korenska Rasa pre-
uzima karakteristino ulo prethodne Rase. Isto vai i za sedmo-
struko stvaranje oveka, koj i postepeno evoluira u sedam etapa i na
istim principima, kao to e bi t i pokazano u daljem tekstu.
I tako, dok Bogovi i l i Dan Kohani (Deve) proizlaze iz Prvog
Uzroka - koj i nije Parabram, j er on predstavlja SVE-UZROK i O nje-
mu se ne moe govoriti kao o ''Prvom Uzroku" - koj i se u braman-
skim knjigama naziva agad Joni, "materica sveta" - oveanstvo
emanira iz ti h aktivnih agenasa u Kosmosu. Al i , tokom Prve i Druge
Rase ljudi nisu bi l i fizika bia, ve naprosto zaeci buduih lj udi:
Bhute, koje su proistekle iz Bhutadija, "izvora", i l i "izvornog mesta
odakle su i zni kl i Elementi". Zato su oni, kao i sve ostalo, proistekli
iz Prabhavapjaje, "mesta koje predstavlja istonik, i u koga se vra-
aju sve stvari", kao to objanjava komentator. Odatle su takode i
naa fizika ula. Otuda potie ak i samo, najvie "stvoreno" bo-
anstvo, po naoj filozofiji. Poto je jedno sa Univerzumom, bilo da
ga zovemo Brama, Ivara i l i Purua, ono je ispoljeno boanstvo -
dakle, stvoreno, odnosno ogranieno i uslovljeno. To je lako doka-
zati ak i pomou egzoterikih uenja.
Poto je nazvan nespoznatljivim, veni Brama (neutralni i l i ap-
straktni), Punda-Rikaa, "vrhunska i neprolazna slava", kad je jednom,
umesto Sadaika-Rupom, "nepromenljivom"ili "venom" Prirodom,
131
nazvan Ekanaka-Rupom, "i j ednim i mnogostrukim", on, uzrok, po-
brkan je sa svojim posledicama, a njegova imena, ako ih poredamo
ezoterijskim redom, slau se u sledei silazni niz:
1. Mahapurua i l i Paramatman Vrhunski Duh
2. Atman i l i Purvada (Protologos) i vi Duh Prirode
3. Indrijatman i l i Riikea Duhovna i l i intelektualna
dua (Jedno sa ulima)
5. Bhutatman ivue, i l i iva Dua
6. Ketradna Otelovljena dua, i l i Uni -
verzum Duha i Materije
7. Brantidaranata L ana percepcija - Mate-
rij alni Univerzum
Ovaj poslednji naziv znai neto to se, putem lanog i l i pogre-
nog predstavljanja, opaa i l i poima kao materijalni oblik, dok zapra-
vo predstavlja samo Maju, iluziju, kao i sve drugo u naem fizikom
univerzumu.
Evolucija an-kohanikih Sutina se odvija po strogoj analogiji
sa NJIHOVIM atributima, i u duhovnim i u materijalnim sveto vima, a
sa svoje strane, njihove karakteristike se odraavaju u Coveku i u svim
njegovim principima, od kojih svaki u sebi sadri, istim progresiv-
nim redom, deo raznih njihovih "vatri" i elemenata.
132
S T ANC AV
E V O L UC I J A DR UGE R AS E
(18) Sinovi Joge * (19) Bespolna Druga Rasa (20) Sinovi
Sinova Sutona * (21) "Senka " ili Astralni Covek se povlai
unutra, a ovek razvija fiziko telo
18. P R V I (Prva Rasa) B E H U S I NO VI J O GE. N H H O V I SE\[OVI , DE CA U -
TO G O C A I B E L E M A J K E .
U kasni j em koment aru, ta reeni ca j e prevedena: -
"Sinovi Sunca i Meseca, dojenad etra ( i l i vetra) {a) (. . .)
Oni su bili senke senki Gospodara (b). Oni (senke) seproirie.
Duhovi Zemlje ih odenue; solarni Lhasi ih utoplie (tj . ouvae vi -
talnu Vatru u nastajuim fi zi ki m oblicima). Dahovi su imali ivot,
ali nisu imali poimanje. Nisu imali ni svoju Vatru ni svoju Vodu. " (c)
(a) U t o m pogl edu setite se Hermesove Smaragdne tablice, za i -
j e ezoterij sko znaenj e post oj i sedam kl j ueva. As t r ohe mi j s ki kl j u
j e dobro poznat prouavaoci ma, a sada se moe saopti ti i antropo-
l o ki . "Jedno bi e " koj e se u nj i ma pomi nj e j e O V E K . T U st oj i :
Otac TOG JEDNOG BIA je Suuce; njegova Maj ka je Mesec; Vetar
ga nosi u svojim nedrima, a njegova dadilja je Oduhovljena Zemlja.
U o k u l t n i m pr e v o di ma j e dodat o: "a Duhovna Vatra j e nj egov
i nst rukt or ( Gur u) . "
133
Ta Vatra je vie Ja, Duhovni Ego, odnosno ono to se veno re-
inkamira pod uticajem svojih niih linih Sopstava, koja se menjaju
sa svakim novi m roenjem, puna Tanhe i l i elje da ive. udan je
zakon u prirodi da, na ovom planu, via (duhovna) Priroda, bude,
tako rei, zatoenik nie. Sve dok Ego ne potrai utoite u Atmanu,
SVE-DUHU, i ne stopi potpuno svoju sutinu sa njim, l i ni Ego moe
da ga mamuza bez kraja i konca. To se ne moe potpuno razumeti
ukoliko se prouavalac ne upozna sa misterijom evolucije, koja se
odvija u t r i pravca - duhovnom, psihikom i fizikom.
Ono to tei evoluciji i pokree evouciju, t j . prisiljava oveka na
rast i razvoj u pravcu savrenstva, to je {a) MONADA i l i ono to u njemu
nesvesno deluje putem sile koja mu je uroena i {b) nie astralno telo
i l i lino SOPSTVO. Monada, bilo daje zatoena u biljnom i l i ivotinj-
skom telu, obdarena je njom, a, zaista, i sama jeste ta sila. Zahvaljuju-
i svojoj identinosti sa SVE-SIL OM, koja je, kako j e reeno, uroena
Monadi, ona je svemona na bezoblinom, i l i Arupa planu. Na naem
planu, poto je njena sutina isuvie ista, ona zadrava sve moguno-
sti, ali individualno postaje neaktivna, tj . zraci Sunca, koj i doprinose ra-
stu biljaka, ne biraju ovu i l i onu biljku da na nju sijaju. Iskopajte biljku
i presadite je na mesto gde je sunevi zraci ne mogu dosegnuti i oni je
nee slediti. Isto je i sa Atmanom; ukoliko vie Sopstvo ih EGO ne tei
ka svom Suncu - Monadi - nii Ego i l i lino Sopstvo u svakom sluaju
e imati nadreen poloaj. Jer, taj ego sa svojom divljom sebinou i
ivotinjskom eljom da ivi nesvesni ivot (Tanha), predstavlja "gradi-
telja hrama", kako ga Buda naziva u Damapadi (153 i 154). Otuda is-
kaz "duhovi Zemlje odenue te senke i proirie i h" . Ti m "Duhovima"
privremeno pripadaju ljudska astralna sopstva i ona su ta koja daju, i l i
grade, fiziki hram ovekov da Monada i njen svesni princip, Manas,
borave u njemu. Al i , "Solami" Lhasi, Duhovi, zagrejae te senke. To je
fiziki i bukvalno tano; metafiziki, i l i na psihikom i duhovnom pla-
nu, podjednako je tano da jedino Atman greje unutranjeg oveka, tj ,
on ga prosvetljuje zrakom boanskog ivota i jedino je on u stanju da
unutranjem oveku, i l i Egu koji se reinkamira, podari njegovu besmrt-
nost. Zato, kao to emo videti, za prve tri i po Korenske Rase, sve do
sredine i l i do prekretnice, astralne senke "predaka", lunamih Pitrija,
predstavljaju formativne moi u t i m Rasama i one grade i postepeno
vode evoluciju fizikih oblika ka savrenstvu - po cenu srazmemog
134
Starica V- Evolucija Druge Rase
gubitka duhovnosti. Potom, od prekretnice. Vii Ego, i l i reinkamirajui
princip, Nous i l i Um, vlada nad animalnim Egom dok god ga ovaj
ne unizi. Ukratko, Duhovnost je na uzlaznoj putanji, a ivotinjsko i l i
fiziko je ometaju u njenom postojanom napretku putem evolucije je-
dino onda kad sebinost linosti toliko snano zarazi pravog unutra-
njeg oveka svojim smrtonosnim virusom da uzlazni impuls izgubi
sav svoj uticaj na misleeg, razumnog oveka. Uistinu, poroci i slabosti
su nenormalne, neprirodne pojave na ovom planu ljudske evolucije
- bar bi tako trebalo da bude. injenica da oveanstvo nikad nije
bilo sebinije ni poronije nego stoje danas, da su ak i civilizovani
narodi uspeli da sebinost uine nacionalnom karakteristikom, a
porok umetnou, jeste dodatni dokaz specifine prirode te pojave.
itava shema nalazi se u haldejskoj Knjizi brojeva, pa ak i u o-
haru, ako uspemo da shvatimo smisao apokaliptikih sugestija. Naj-
pre dolazi Ain-Sof, "Najskrivenije od Skrivenog", potom Taka, Sefira,
i kasnije Sefirot; potom Atsilatiki Svet, Svet Emanacija, koj i raa
ostala t ri sveta - zvana Presto, obitavalite istog Duha; drugi. Svet
formacija i l i Jecira, obitavalite Anela koj i raaju; Trei, i l i Svet
Delovanja, Asijatiki Svet koj i je Zemlja i l i na Svet; pa ipak je re-
eno da taj svet, takoe zvan i Klifot, koj i sadri (est drugih) Sfera
I2' ^7i 72 i materiju, predstavlja obitavalite "Princa Tame". To je re-
eno onoliko jasno kol i ko god to moe da bude, j er ime Metatron,
Anela drugog i l i Brijatikog Sveta,* znai Glasnik, afi^ko^. Aneo,
zvani veliki Uitelj, a njemu su podreeni Aneli Treeg Sveta, Jedre,
ijih deset i sedam klasa predstavljaju Sefirot,^ o kojima je reeno:
"oni naseljavaju i oivljavaju ovaj svet kao Sutinski Entiteti i Inte-
ligencije, iji korelati i negativi naseljavaju Trei, i l i Asijatiki Svef\
Ti "Negativi" se nazivaju "koljke", m S ' ' 7 i ih demoni^ koji naselja-
vaju sedam nastambi zvanih Seba Hehalot, koje naprosto predstavljaju
* Atsilatiki Svet i l i azilut (hebr. - 'Atstsiloth, od 'atsal - razdvojiti); Asija-
tiki Svet i l i asijah (hebr. - 'Asiyyah, od 'asah - oblikovati); Berijatiki Svet i l i
briah (hebr. - Beri 'ali, od bara - stvoriti), (nap. ured.)
Vi di tom I, deo I I , "Bogovi, Monade i Aneli". To je simbolizovano u pita-
gorejskom Trouglu, sa 10 taaka unutar i sedam taaka Trougla i Kocke.
Otuda kabalistiki naziv koljka, koji je dat astralnom obliku, telu zvanom
Kama-rupa, koje su ostavili za sobom aneli u obliku vieg Manasa kad su se
vratili u Devahan, ostavljajui svoj trag.
135
sedam zona nae planete. Nj i hov princ se u kabali naziva Samael,
Aneo Smrti, koj i takode predstavlja i zavodljivu zmiju Satanu; ali
taj Satana je takode L ucifer, sjajni aneo Svetlosti, Svetlost i Dava-
lac ivota, dua koja se otuila od Svetih, drugih anela, i to na kra-
tak period, to najavljuje vreme kada e oni sii na Zemlju da se i
sami inkamiraju.
Due (Monade) ve postoje u svetu Emanacija.
(Knjiga Mudrosti, VIII, 20)
A ohar ui da se u "Dui" "nalazipravi ovek, tj . Ego i svesni
JA JESAM: ' Manas' ."
One silaze iz istog Vazduha da bi bile zarobljene u telima, kae
Josif, ponavljajui verovanja esena {De bello Judaeo {Judejski rat),
11,12].
Fi l on tvrdi :
Vazduh je pun dua koje silaze da bi bile vezane u smrtnim te-
lima, poto ude da ive u njima.
(De Gignat, 222 c; De Somniis, str. 455)
Jer, kroz njih i u njima e ljudski oblici postati bia koja napre-
duju, dok je priroda anela potpuno neprolazna, pa otud ovek u se-
bi ima sposobnost da prevazie Anele. Zato Inicijati u Indi j i kau
daje bramin, dvoroeni, onaj koj i vlada bogovima i devama, a Pa-
vle to ponavlja u Prvoj poslanici Korinanima, V I , 3:
Ne znate li da emo mi (Inicijati) suditi anelima?
Na kraju, u svim drevnim spisima i kosmogonijama pokazano je
daje ovek prvobitno evoluirao kao sjajni bestelesni oblik, oko ko-
ga je, kao kad skulptor oblije tenim bakrom svoj glineni model, iz-
graen f i zi ki omota njegovog tela, od ni i h oblika ivotinjskog
zemaljskog ivota, kroz njih i pomou njih.
3 5^
to pokazuje da su Eseni verovali u ponovno roenje i mnoge reinkarna-
cije na Zemlji, ba kao i sam Isus, to je injenica koju moe da dokae sam
Novi Zavet.
136
Stanca V- Evolucija Druge Rase
U oharu pie:
Dua i Oblik pr i l i kom silaska na Zeml j u odevaju zemaljsku
odedu.
Nj egovo prot opl azmat i no tel o bi l o j e nainj eno od one materij e
od koj e su nai nj eni nai zemal j ski omot ai .
Dok je Adam boravio u Edenskom vrtu, bio je odeven u rajsku
odedu, a to je odeda nebeske svetlosti ( . . . ) svetosti one svetlosti
koja se koristila u Edenskom vrtu.
(ohar, II, 229 B)
ovek (nebeski Adam) stvoren je pomou deset Sefirot Jeciri-
kog sveta, i pomou zajednike moi koj om su oni (sedam anela
jo nieg sveta) proizveli zemaljskog Adama (. . .) Najpre je Samael
pao, a potom, obmanuvi (?) oveka, takoe izazvao i njegov pad.
(b) Reenica: " On i behu senke senki Gospodara", t j . preci su stvo-
r i l i oveka i z svoj i h sopstvenih astral ni h tela, objanjava j edno uni -
verzalno verovanje. Na Istoku se veruje da Deve nemaju senku. "Deve
ne bacaju senku", i to je siguran znak dobrog svetog Duha.
Zato oni " ni s u i ma l i sopstvenu Vat r u i sopstvenu Vodu"?' ' Za-
to to:
Meutim, to je potvreno, kao to smo pokazali, szotenzmom Postanja. Ne
samo da su tu ivotinje stvorene posle "Adama od Praine", ve je pokazano
daje vegetacija bila u Zemlji pre "nego to su stvorena nebesa i Zemlja". "Sve
biljke u polju pre toga (dana kada su nainjeni nebo i Zemlja, stih 4) bile su u
Zemlj i" (stih 5). Sad, ukoliko se ne prihvati okultno objanjenje, koje pokazu-
je da je u tom 4. krugu Planeta bila prekrivena vegetacijom, i da je prvo (as-
tralno) oveanstvo bilo proizvedeno pre nego stoje bilo ta moglo na njoj da
izraste i razvije se, ta to doslovno znai? Naprosto daje trava bila na Zemlji
pre nego to je Zemlja stvorena? A ipak, znaenje stiha 6, koj i kae da "se di-
gla magla sa Zemlje" i nakvasila elu njenu povrinu pre nego to je poela ki -
a, i dovela do toga da drvee, i drugo, poraste, dovoljno je jasno. Ono takoe
pokazuje u kom geolokom periodu se to dogodilo i, jo, ta se podarzumeva
pod "Nebom i Zemljom". To znai nebeski svod i suvo, stvrdnuto kopno, odvo-
jeno i lieno svoje pare i isparenja. tavie, prouavalac mora da ima na umu
da, poto Adam Kadmon, "muko i ensko bie" iz Postanja, pogl. I, nije fiziko
137
(c) Ono stoje Vodonik za elemente i gasove na objektivnom pla-
nu, njegov noumen je u svetu mentalnih i l i subjektivnih pojava po-
stoje njegova trojna, latentna priroda odraena u njegove t r i aktivne
emanacija, iz t ri aktivna via principa u oveku, naime, "Duha, Due
i Uma", i l i Atme, Budija i Manasa. To je duhovna, a takode i mate-
rijalna ljudska osnova. ovek u zaetku, koga je odgajao "Vazduh"
i l i "Vetar", kasnije postaje savreni ovek; tada, sa razvojem "Duhov-
ne Vatre", noumena, " Tr i u Jednom" unutar svog Sopstva, on stie,
od svog unutranjeg Sopstva i l i Instruktora, Mudrost Samosvesti,
koju u poetku nije posedovao. Zato je ovde opet boanski Duh sim-
bolizovan Suncem i l i Vatrom; boanska Dua Vodom i Mesecom,
koj i znae Oca i Majku Pneume, ljudske Due, i l i Uma, koj i sim-
bolizuje Vetar i l i Vazduh, j er Pneuma znai "dah".
Otuda u Smaragdnim tablicama, koje su izobliile hrianske ru-
ke, stoji:
Vie se slae sa Niim, a Nie sa Viim da bi nainili jedno zai-
sta udesno Delo.
- a to j e OVEK. Jer, tajno delo Hirama, i l i kralja Hirama u kabali,
"jedno u Sutini, ali trostruko u Aspektima" jeste Univerzalni Agens
i l i Lapis Philosophorum. Vrhunac Tajnog Dela je Savreni ovek na
kraju jednog pravca; sjedinjenje ta t ri elementa je Okultni Rastvara
u "Dui Sveta", Kosmika Dua i l i Astralna Svetlost, na drugom i
na materijalnom nivou, to je Vodonik u svom odnosu prema drugim
gasovima. Uistinu, To ON, JEDNO "koga niko nije video osim Sina";
ta reenica se odnosi podjednako i na metafiziki i na fiziki Ko-
smos, i na duhovnog i na materijalnog oveka. Jer, kako bi on mo-
gao da razume To ON i l i "Jednog Oca" ako njegov Manas, "Si n", ne
postane {kao) "Jedno sa Ocem" i pomou tog stapanja pri mi prosve-
tljenje od "boanskog instruktora". Gurua, Atma-Budijal
"Kad bi razumeo SEKUNDARNO (takozvano "Stvaranje"), o
Lanu, najpre bi prouio njegov odnos prema PRIMARNOM. "
(Komentar, Knjiga an, IH, 19)
ljudsko bie, ve jato Elohima, medu kojima je bio i sam Jehova - zato i-
votinje, za koje se u tom poglavlju doslovno spominje da su "stvorene" pre
oveka, nisu bile ivotinje, ve zodijaki znaci i druga nebeska tela.
138
/^nn^
Stanca V ~ Evolucija Druge Rase
Prva Rasa imala je t ri elementa, ali nije imala ivu Vatru. Zato?
Zato to:
Mi kaemo etiri elementa, Sine moj, ali bi trebalo da kaemo tri.
- reci su Hermesa Trismegistosa. "U Prvobitnom Krugu" (stvaranja)
ono stoje oznaeno simbolom 'Hr znai "Koren", kao i u Sekundamom.
Otuda u alhemiji i l i zapadnjakom hermetizmu (jadnoj varijanti
istonjakog ezoterizma) nalazimo:
Sulphur (Sumpor) Flamma (Vatra) Spiritus (Duh)
Hydrargyrum (iva) Natura (Priroda) Aqua (Voda)
Sal (So) Mater (Materija) Sanguis (Krv)
A ova t ri su etvorstva dopunjena svojim Korenom, Vatrom. Duh,
s one stranu ispoljene Prirode, vatreni je DAH U svom apsolutnom
Jedinstvu. U ispoljenom Univerzumu, on je Sredinje Duhovno Sun-
ce, elektrina Vatra itavog ivota. U naem sistemu, on je vi dl j i vo
Sunce, Duh Prirode, zemaljski bog, dok unutar Zemlje, na Zeml j i i
oko nje, iz tog vatrenog Duha slede - vazduh, fluidna vatra; voda,
tena vatra; Zemlja, vrsta vatra. Sve je vatra - ignis, u svojoj kraj-
njoj prirodi, i l i 1, i j i je koren po naim shvatanjima 0 {nita). Sve
u prirodi i u njenom umu. Sveopta Majka je boanska vatra. Ona
je Tvorac, Unititelj , Odravalac. Prvobitna imena bogova su pove-
zana sa vatrom, od AGNI J A, Arij evca, do j evrej skog Boga, koj i j e
"prodirua vatra". U I ndi j i , Bog se na raznim dijalektima zove Iur,
Esur, Isvar, i Is'Vara, to na sanskritu znai Gospod, od Isa, ali je
izvorno to naziv Sive, Unititelja, a t ri glavna vedska boga su Agni ,
(ignis), Vaju i Surja - Vatra, Vazduh i Sunce, to oznaava t r i okult-
na stupnja Vatre. Ne hebrejskom t <l N (aza) znai "prosvet l i t i ", a
N2rS (aa) znai "Vatra". U okultizmu, "raspaliti vatru" znai isto
to i prizvati j ednu od t r i velike vatrene moi, i l i "pozvati Bogu".
Na sanskritu O i l i A znai Vatru i l i Toplotu, a egipatska re Oziris
je (kako je pokazao eling) sastavljena od dva prvobitna ai i l i asr,
139
to znai " vat r eni arobnj ak". Na staroetrurskom Aesar znai Bo g
( st oj e moda izvedeno od Asura iz Veda). Aesvar i l i Esvara su ana-
l ogni t er mi ni , kako mi s l i dr Ki n i l i . U Bhagavad Giti i t amo:
Ivara boravi u svim smrtnim biima i svojim natprirodnim mo-
ima pokree sve stvari koje se ukrcavaju na Toak Vremena.
On j e ui s t i nu tvorac i uni t i t el j .
Smatralo se da primitivna vatra ima nezasitu potrebu da prodire.
Maksi m iz Tira pria da su drevni Persijanci bacali u vatru zapa-
ljive materije, viui: "Proderi i h, o Gospode!" Na irskom j ezi ku
Easam i l i Asam znai "stvori ti ", a Aesar je bil o ime drevnog ir-
skog boga i znailo je "upal i ti vatru".
(Kinili)
Hri anski kabal i sti i prouavaoci si mbol i zma, k oj i su i zvi t ope-
r i l i Pimandera - meu nj i ma se istie bi skup i z Era, Fransoa de Tur,
u X V I veku - dele elemente na sledei nai n:
etiri elementa su se formirala od boanskih supstanci i Duho-
va Soli Prirode koje predstavljaju:
i^
1^2^
A-co
E - Y
I O
Sv. Matej
Sv. Marko
Sv. L uka
Sv. Jovan
Andeo-ovek
L av
Bi k
Orao
Voda
Vatra
Zemlja
Vazduh^
(Isus Hrist,
Andeo-ovek,
Mihail)
Za one koji bi moda upitali: "Kakve veze ima Vodonik sa vazduhom i l i
oksidacijom?", odgovor je: "Najpre prouite abecedu okultne alhemije". Me-
utim, u svojoj udnji da poistovete Pimandera, "usta Misterije", sa sv. Jova-
nom Krstiteljem kao prorokom, oni su takoe poistovetili 7 Kabira i asirske
Bikove sa jevrejskim Heruvimima i Apostolima. Meutim, poto su morali da
razgranie etiri i tri - ovo poslednje su Pali Aneli - i jo da izbegnu da ih po-
vezu sa "Sedam Duhova L ica", Arhandelima, oni su bez ustezanja odbacili sve
za koje su odluili da ih ne priznaju. Otuda neprirodnost u poretku Elemenata
140
Stanca V - Evolucija Druge Rase
H, KviNTESENCiJA, ' H OAOH, FL AMMA- VI RGO (deviansko ulje),
FL AMMA DURISSIMA, VI RGO, L UCIS ^ T E R N A MATER.
U Prvoj Rasi ljudi su bi l i naprosto slike, astralni dvojnici svojih
Otaca, koj i su bi l i pioniri i l i najnapredniji Entiteti iz prethodne, ma-
da nie sfere, ija je ljutura danas na Mesec. Al i , ak i ta ljutura
sadri sve mogunosti, jer, poto je stvorila Zemlju, senka Meseca
je bila ta koja je, privuena magnetskom silom, nastojala da stvori
njene prve stanovnike, pre-ljudske monstrume (vi di napred, Stanca
I I ) . Da bi se u to uverio, prouavalac bi trebalo da se opet okrene
haldejskim fragmentima i proita ono to kae Beroz. Berozu j e,
kako sam kae, informacije dao Ea, muko-ensko boanstvo Mu-
drosti. Dok su bogovi bi l i stvarani u njenim hermafroditkim grudima
(Svabhavat, Majka-prostor), odsjaji Mudrosti su na zemlji postali
ena Omoroka, koja je haldejska Tavat, i l i grka Talasa, Dubina i l i
More, to ezoteriki, pa ak i egzoteriki, predstavlja Mesec. Mesec
(Omoroka) je bio taj koj i je upravljao udovinim stvaranjem neo-
pisivih bia koje su pobi l i Banij i (vi di Hibertpredavanja, str. 370 i
dalje; takode i u II delu, "Adam-Adami").
Zakon evolucije je prisilio luname "Oeve" da u svom mona-
dikom stanju prou kroz sve oblike ivota i bia na ovoj planeti;
ali, na kraju Treeg Kruga, oni su ve bi l i ljudi u svojoj boanskoj
prirodi, pa su zato pozvani da postanu tvorci oblika kojima je bilo
sueno da pripreme boravita za manje napredne Monade na koje je
doao red da se inkamiraju. Ti " Obl i ci " su nazvani "Sinovima Jo-
ge" zato to Joga (egzoteriki: jedinstvo sa Bramom) predstavlja vr-
hunsko stanje pasivnog, beskrajnog boanstva, poto ono sadri sve
boanske energije i predstavlja sutinu Brame za koga se kae da (kao
Brama) stvara sve pomou moi Joge. Brama, Vinu i iva su najmo-
nije energije Boga, Brame, Neutralnog, kako sXoii\i Puranama. Joga
- da bi se oni uglavili u poredak Jevanelja i da bi se Aneo-ovek poistove-
tio sa Hristom. Kod Haldejaca, Egipana, od kojih je Mojsije uzeo Koruba
(Heruvime u njihovom ivotinjskom obliku) i ofita [gnostika sekta koja je
delovala u Egiptu, u II veku. Za svoj sveti simbol koristili su zmiju (ophis),
kao simbol Hrista koji je imanentan oveku (nap. ured.)]; uz sve to. Anele,
Planete i Elemente je mistiki simbolizovao Lav (Mihail); Bik (Urijel), Zmaj
(Rafael); Orao (Gabrijel); Medved (Tot-Savaot); Pas (Erataot); Mazga (Urijel
i l i Tarataraot). Svi ti nazivi imaju kvalifikativno znaenje.
141
je ovde isto to i Dana, a ta re predstavlj a s i noni m za Jogu u tibe-
tanskom tekstu, u kome se " Si novi Joge" nazivaju " Si novi ma Dane",
i l i apstraktne meditacij e pomou koj e Dani Bude stvaraju svoje ne-
beske sinove, ani -Bodhi satve. Sva stvorenja na ov om svetu i maj u
sebi nadreene u v i i m obl asti ma. " T i nadreeni, koj i ma pri i nj ava
unutranje zadovol j stvo da emaniraju u njih, ne mog u da prenesu
taj uticaj ukol i ko ni su oboavani " - t j . ukol i ko l j udska bi a ne me-
di t i raj u na nj i h, kao p r i l i k o m Joge (Sefer M'bo a-rim, u prevodu
Isaka Maj era, Kabala str. 109-111).
19. DR U GA RAS A {bese) PROI ZVEDENA PUPL JENJEM I IRENJEM; ASE-
KSUAL NO {oblik) IZ BESPOLNOG {senke). T A K O JE, O L A N U , PROI ZVE-
DE NA D R U GA RA S A {a).
{a) Ono emu e se moda najvie pr ot i vi t i nauni autori teti jeste
ta aseksualna Rasa, Druga, predak takozvani h " I z Znoj a Roeni h", a
moda e se j o vie pr ot i vi t i Treoj Rasi, androgi ni ma " I z Jajeta Ro-
eni m" . Kraj nj e j e teko da se shvate ta dva nai na razmnoavanja,
posebno zapadnj akom umu. Oi gl edno je zaludno pokuavati da se
t o obj asni oni ma koj i ne prouavaj u okul t nu met af i zi ku. Evr ops ki
j ez i ci nemaj u reci da izraze stvari koj e Pri roda vie ne ponavl j a na
ov om stadi j umu evol ucij e, i koj e zbog toga ne mogu i mat i smisla za
j ednog materi j al i stu. A l i , postoje analogije. Ne pori e se daj e u po-
et ku f i zi ke evol uci j e, na pr i mer , u Pr i r odi mor al o b i t i procesa
spontanog razmnoavanja, danas nestalih, k oj i se ponavl j aj u u dru-
g i m obl i ci ma. Tako nam se kae da mi kr os kops ki procesi ne pokazu-
j u trajnost ni j ednog posebnog obl i ka reprodukovanj a i vota. Jer:
(. . .) oni pokazuju da i sti organizam moe da proe kroz razne
metamorfoze tokom svog ivotnog ciklusa, od koj i h neke mogu
hitipolne, a druge bespolne, t j . on se moe reprodukovati bilo po-
mou saradnje sa drugim biem suprotnog pola, bilo odvajanjem i l i
pupljenjem od samo jednog bia, koje nema pol.*
' Vi di L engovu Savremenu nauku i suvremenu misao.
142
Upravo re "pupljenje" upotrebljena je u Stanci. Kako bi se ina-
e mogle reprodukovati te Chaje, odnosno rodi ti Druga Rasa, kad
su bile eterine, bespolne i, kao takve, jo i liene nosioca elja, i l i
Kama-rupe, koj i se razvio tek u Treoj Rasi? One su Drugu Rasu
razvile nesvesno, poput biljaka, i l i , moda, kao amebe, samo na ete-
rinij i, upeatljiviji i masovniji nain. Ako se, zaista, teorija elija
odnosi podjednako na botaniku i zoologiju, i protee se na morfolo-
giju kao i na fiziologiju organizama, i ako nauka gleda na mikroskop-
ske elije kao na nezavisna iva bia - upravo kao to okultizam
gleda na "Vatrene ivote"' - nema problema da se zamisli prvobitni
proces razmnoavanja.
Razmotrimo prve stadijume razmnoavanja jajne elije. Nj en
nukleus raste, menja se i formira dvostruki konus i l i vreteno, dakle
Y unutar elije. To vreteno se pribliava povrini elije ijedna nje-
gova polovina se istee u oblik koj i nazivamo "polarne elije ". Te
polarne elije potom umiru, a embrion se razvija rastom i segmen-
tacijom ostatka nukleusa koga hrani sadraj elije. Zato onda iva
bia ne bi mogla tako da postoje i da se raaju na taj nain - na
samom poetku evolucije ljudi i sisaral
To bi moglo da poslui kao analogija koja bi nam pruila pred-
stavu o procesu koj im se od Prve Rase formirala Druga.
Astralni oblik koj i je zaodevao Monadu bio je, kao to je i danas,
okruen jajastom sferom i l i aurom, koja u ovom sluaju odgovara
supstanci jajne elije i l i ovuma. Sam astralni oblik predstavlja nukle-
us, odnosno instinkt sa ivotnim principom.
Kad doe vreme reprodukcije,/oJ-astral "prua" mali deo se-
be iz jajeta aure koja nas okruuje. Taj zametak raste i hrani se au-
rom dok se potpuno ne razvije, zatim se postepeno odvaja od svog
roditelja, nosei sa sobom sopstvenu sferu i l i auru, upravo onako
kako vi di mo da se razmnoavaju ive elije koje se na slian na-
in reprodukuju rastom i odgovarajuom deobom na dva dela.
Analogija sa "polarnim elijama " izgleda da dobro pristaje ovom
fenomenu, poto bi njihova smrt danas odgovarala promeni do koje
je dovelo odvajanje polova, usled koje trudnoa unutar materice, tj.
unutar elije, postaje pravilo.
Vi di Knjigu I, Deo I, Stanca VI I , Komentar 10.
143
"Rana Druga (Korenska) Rasa bili su Oevi "Iz Znoja Roe-
nih "; Icasna Druga (Korenska) Rasa bili su "Iz Znoja Roeni. "
Ovaj pasus iz Komentara odnosi se na evolucioni rad od poetka
jedne Rase do njenog kraja. "Sinovi Joge", i l i prvobitna astralna ra-
sa, rasno i l i kolektivno je imala sedam stupnjeva evolucije, kao to
ih je imalo i svako individualno Bie u okviru nje, a ima ga i danas.
Ne deli samo ekspir ovekov vek na niz od sedam doba, ve to i-
ni i sama Priroda. Zato su prve pod-rase Druge Rase bile roene pu-
tem procesa koj i smo opisali zakonom analogije, dok su poslednje
postepeno poele, pari passu* sa evolucijom ljudskog tela, da se
formiraju na dugi nain. Taj proces reprodukcije je takode imao se-
dam stadijuma u svakoj Rasi, od koj ih je svaki trajao eonima. ta bi
fiziolozi i l i biolozi mogli da kau o tome da l i j e dananji nain raz-
mnoavanja, sa svim svojim fazama sazrevanja, stariji od pola mi l i -
ona i l i najvie mi l i on godina, s obzirom da su njihova posmatranja
zapoela jedva pre pola veka?
Prvobitni ljudski hermafroditi su injenica prirode koja je bila do-
bro poznata drevnim narodima i predstavljaju jednu od najveih za-
gonetki za Darvina. Pa ipak, nije nemogue, ve, naprotiv, postoji
velika mogunost daje hermafroditizam postojao u evoluciji ranih
rasa, a na osnovu analogije i na osnovu toga to u fizikoj evoluciji
postoji jedan univerzalni zakon, koj i podjednako deluje na gradu bi-
ljaka, ivotinja i ljudi, to mora da bude tako. Pogrene teorije o mo-
nogenezi i nastanku oveka od sisara, dok stvari stoje upravo obrnuto,
kobne su po razumevanje potpunosti evolucije, kakva se poduava u
savremenim kolama koje slede Darvinovu misao, i one e morati da
se odbace usled nepremostivih tekoa sa kojima se susreu. Okult-
no predanje - ako nam se brani da u tom pogledu upotrebimo termi-
ne Nauka i Znanja -j edi no moe da pomi ri nedoslednosti i popuni
prazninu. "Ako eli da spozna vidljivo, otvori svoje oko za nevid-
l j i vo", kae talmudska mudrost.
U Poreklu oveka^ se nalazi sledei pasus, koj i pokazuje koliko
se Darvin pribliio prihvatanju drevnih uenja:
* (L at.) - uporedo (nap. prev.)
Q
Drugo izdanje, str. 161.
144
Poznato je da u carstvu kimenjaka jedan pol nosi ostatke raz-
ni h pomonih delova koj i pripadaju reprodukti vnom sistemu, a
zapravo pripadaju suprotnom polu. (. . .) Izgleda da su neki daleki
preci itavog roda kimenjaka bi l i hermafroditi i l i dvopol ni ' (. . .)
Al i , na ovom mestu se susreemo sa jednom tekoom. U klasi si-
sara mukarciposeduju rudiment materice sa graninim prelazima
u vezikule prostate; oni takode imaju rudimente dojke, a neki mu-
ki torbari imaju tragove torbe. Mogu se dodati jo neke analogne
injenice. Da li bi otud trebalo da pretpostavimo kako je neki izu-
zetno drevni sisar nastavio da bude dvopolan i nakon stoje stekao
glavne odlike svoje klase, dakle nakon to se odvojio od nie kla-
se roda kimenjaka? To izgleda krajnje neverovatno jer moramo
da se okrenemo ribama, najnioj od svih klasa, da bismo nali dvo-
polne oblike koji i danas postoje.
Oi gl edno j e da g. Dar vi n kat egori ki odbij a da pr i hvat i t u hipote-
zu koj u injenice tako snano sugeriu, odnosno, o pr vobi t nom dvo-
pol nom i zdanku i z koga su poni kl i sisari. Nj egovo objanjenje glasi:
injenica da se razni pomoni organi, koj i odgovaraju svakom
od polova u rudimentarnom obliku, nalaze i kod suprotnog pola mo-
e se objasniti time to je jedan od polova postepeno sticao te orga-
ne, a potom ih u manje i l i vie nesavrenom stanju prenosio drugom.
On navodi sluajeve "krest i , perja i sjajnih boj a koj e su muj aci
pt i ca stekl i za borbu i l i ukras", i samo i h delimino prenel i enski m
pot omci ma. Me ut i m, u probl emu sa k oj i m se susreemo, oi gl edno
post oj i potreba za bol j i m objanjenjem, poto su te inj enice daleko
i zrazi ti j e i vanij e od isto povr ni h detalja po koj i ma i h Da r v i n po-
r ei . Zato da otvoreno ne pr i znamo argumente k o j i govore u kori st
her maf r odi t i zma k o j i j e karakteri sao drevne i vot i nj e? Okul t i z a m
predlae reenje koj e obj edinj uj e inj enice na krajnje r azuml j i v i j e-
dnostavan nai n. Ti ostaci pr vobi t nog repertoara androgi na moraj u
se s t avi t i u i s t u kat egor i j u kao i pi neal na l ezda i dr ug i i st o t ako
A zato ne i sve predake prve Rase, kako ljudske tako i ivotinjske; i za-
to jet/a "daleki predak"?
Oigledno je tako, u svetu evolucionizma, koji nalazi da su sisari potekli
od pretka vodozemca.
145
tajanstveni organi, koj i nam nemo svedoe o stvarnosti funkcija ko-
je su odavno atrofirale tokom progresa ljudi i ivotinja, ali koj i su ne-
kad igrali primetnu ulogu u optoj ekonomiji prvobitnog ivota.
U svakom sluaju, okultna doktrina moe bez straha da se poredi
sa najslobodoumnijim idejama ljudi od nauke koj i su teoretisali o
poreklu prvog oveka.
Davno pre Darvina, Noden (Naudin), koj i je onome to darvini-
sti nazivaju protoplazmom dao ime blastema, postavio je poluokult-
nu, polu-nauno-materijalistiku teoriju. On je tvrdio daje Adam,
bespolni, iznenada iznikao iz gline, kako se ona naziva u Bibliji, a
blastema u nauci. Noden objanjava:
Iz tog oblika larve oveanstva sile evolucije su obavile stva-
ranje vrsta. Radi postizanja tog velikog cilja, Adam je morao da
proe kroz faze nepokretnosti i nesvesnosti, veoma sline stanju
larve kod ivotinja koje doivljavaju metamorfozu.
Za tog istaknutog botaniara, Adam nije bio jedan ovek, ve
oveanstvo:
(...) koje ostaje skriveno unutar privremenog organizma (...) ko-
ji se razlikuje od svih drugih i nikad ne stupa u zajednicu ni sa je-
dnim od njih.
On pokazuje da se razdvajanje polova odigralo "pomou procesa
sazrevanja slinom onom kod meduza i l i ascidija". oveanstvo je, po-
stoje fizioloki uspostavljeno na taj nain, "moglo da zadri dovolj-
no evolutivne sile za brzu proizvodnju razliitih ljudskih rasa".
De Kvatrfa kritikuje taj stav u Ljudskim vrstama. Ta postavka
je nenauna, kae on, i l i , strogo reeno, Nodenove ideje "ne sai-
njavaju naunu teoriju", utoliko to je prvobitna blastema u nje-
govoj teoriji povezana sa Prvim Uzrokom, za koga se kae daje u
blastemi potencijalno stvorio sva prola, sadanja i budua bia i
tako, zapravo, sva ta bia stvorio odjednom; tavie, Noden ak i ne
uzima u obzir Sekundarne Uzroke, i l i njihovo delovanje u ovoj evo-
lucij i organskog sveta. Nauka, koja se bavi jedino Sekundarnim Uz-
rocima, zato "nema ta da kae o Nodenovoj teorij i" (str. 125).
146
A ona ne bi imala nita vie da kae ni o okultnim uenjima, koja
su u uzvesnoj meri bliska Nodenovim. Jer, ako u njegovoj "prvobi-
tnoj blastemi" vidimo samo an-kohaniku sutinu, Chaju i l i dvojni-
ka Pitrija, koji u sebi sadri mogunost svih oblika, u tome se potpuno
slaemo. Al i , postoje dve stvarne i bitne razlike u naim uenjima. M.
Noden izjavljuje daje evolucija napredovala iznenadnim skokovima,
a ne da se polako odvijala milionima godina; njegova prvobitna blaste-
ma je obdarena jedino lep im instinktima - t j . nekom vrstom nesve-
snog Prvog Uzroka u ispoljenom Kosmosu - to predstavlja besmislicu.
Dok je naa an-kohanika sutina - uzronost samog prvobitnog
uzroka koji stvara fizikog oveka - ta koja predstavlja ivu, aktivnu
materiju snabdevenu mogunostima, bremenitu tom ivotinjskom sve-
u vieg reda, kakvu nalazimo kod mrava i dabrova, koja proizvodi
dugi niz fiziolokih diferencijacija. Al i , po strani od ovoga, njegov
"drevni i opti proces stvaranja" od protoorganizama je isto tako
okultan kao i bilo koja teorija Paracelzusa i l i Kunrata.
tavie, kabalistika dela su puna dokaza za to. ohar, na pri -
mer, kae da svaki tip u vidl j ivom univerzumu ima svoj prototip u
nevidljivom.
Sve to je u niem (naem) svetu nalazi se u viem. Nie i Vie
su u uzajamnom delovanju.
(ohar, svez. 186)
Vi di u daljem tekstu, Deo I I , "Ezoterijska naela potvruju svi
sveti Spisi".
20. NJ I HOVI OEVI BEHU SAMOROENI. SAMOROENI, HAJE BL I -
STAVIH TELA GOSPODARA, OEVI , SINOVI SUTONA (a).
(a) Te "senke" i l i Chaje nazivaju se sinovima "Samorodenih",
poto se ovo poslednje ime odnosi na sve bogove i Bia roena po-
sredstvom VOL JE, bilo da su Boanstva, bilo da su Adepti. Paracel-
zusov homunkulus bi , moda, mogao da se nazove isto tako iako se
taj proces odigrava na daleko materijalnijem planu. Ime "Si novi
147
Sutona" pokazuje da su "Samorodeni", preci iz naeg uenja, isto
to i Pitrij i iz bramanikog sistema, poto se to ime odnosi na nain
njihovog roenja, s obzirom na to da se za Pitrije tvrdi da su nastali
iz Braminog "tela sutona" (vi di Purane).
21. K A D JE TA RASA OSTARIL A, USTAJAL E VODE POMEAE SE SA SVE-
UI M VODAMA ( A) ; KAD NJENE KAPI POSTADOE MUTNE, ONE IIL EE
I NESTADOE U NOVOJ STRUJI, U VREL OJ STRUJI IVOTA. S P OL J A NJ E PR-
VOG POSTADE UNUTRANJE DRUGOG (b). S T A R O KRIL O POSTADE SEN-
KA, I SENKA K R I L A ( C) .
{a) Stara (prvobitna) Rasa stopila se sa drugom rasom i sjedinila
sa njom.
{b) To je tajanstveni proces preobraaja i evolucije oveanstva.
Materija prvobitnih oblika - senovita, eterina i negativna - privu-
ena je i apsorbovana u oblike Druge Rase i tako postala njen sa-
stojak. Komentar to objanjava tvrdnjom daje Prva Rasa, poto je
bila sainjena od astralnih senki tvorakih predaka, i poto nije ima-
la sopstveno telo, ni astralno ni fiziko, bila upijena u tela sopstve-
nog potomstva "Iz Znoja Roenog", tela vra od njenih. Stari oblik
je nestao i bio upijen od strane novog, vie ljudskog i fizikog, i ne-
stao u njemu. U to vreme, u tom periodu blaenijem od Zlatnog Doba,
nije bilo smrti, ali prvobitni i l i roditeljski materijal bio je upotrebljen
za formiranje novog bia kako bi oblikovao telo, pa ak i unutranje
i l i nie principe, i l i tela potomstva.
(c) Kad se senka povukla, tj . kad je astralno telo postalo prekrive-
no vrim mesom, ovek je razvio fiziko telo. " Kr i l o" i l i eterini
oblik, koj i je proizveo svoju senku i sliku, postao je senka astralnog
tela i svoje sopstveno potomstvo. Izraz je udan, ali originalan.
Poto kasnije moda nee bi t i prilike da govorimo o ovoj miste-
r i j i , dobro bi bi l o da odmah ukaemo na dvostruko znaenje koje
krije grki mit to se odnosi na ovu fazu evolucije. Njega nalazimo
u nekoliko varijanti alegorije o L edi i njena dva sina. Kastom i Polu-
ksu, pri emu svaka varijanta ima posebno znaenje. Tako, u 11. pe-
148
vanju Odiseje, o L edi se govori kao o nevesti Tindareja, koja je sa
nj im rodila "dva sina hrabrog srca" - Kastora i Poluksa. Jupiter ih
daruje udesnim darovima i privilegij ama. Oni su napola besmrtni,
naime ive i umiru naizmenino svakog drugog dana (8xspri|j.spoi").
Kao Tindareidi, blizanci predstavljaju astronomski simbol i znae
Dan i No; njihove ene, Feba i Hilasira, erke Apolona i l i Sunca,
personifikuju Zoru i Suton.*^ Opet, u alegoriji u kojoj se Zevs pri-
kazuje kao otac dvojice heroja - roenih iz jajeta koje nosi L eda -
mit je potpuno teogonijski. On pripada onoj grupi kosmikih alego-
rija u kojima se opisuje daje svet roen iz jajeta. Jer, u njemu L eda
uzima obl i k belog labuda da bi se sjedinila sa Boanskim L abu-
dom. " L eda je, tada, mitska ptica kojoj se u predanjima raznih na-
roda arijevske rase pripisuju raznovrsni ornitoloki oblici ptica koje
nose zlatna j aj a. " U Kalevali (finskom epu) prekrasna erka Etra,
"Voda Majka", stvara svet u spoju sa "Patkom" (drugim oblikom L a-
buda i l i Guske, Kalahanse), koja dri est zlatnih jaja i sedmo "jaje
od gvozda" u svom kri l u. Al i , alegorija o L edi, koja se direktno od-
nosi na mistikog oveka, nalazi se jedino kod Pindara,'^ a manje se
pominje u homerskim himnama." U njima Kastor i Poluks nisu vie
Dioskuri (iz Apolodora, I I I 10, 7), ve postaju izuzetno znaajni sim-
bol dvojnog oveka. Smrtnog i Besmrtnog. Ne samo to, ve, kao to
emo dalje videti, oni takode predstavljaju simbol Tree Rase i nje-
nog preobraaja od ivotinjskog oveka u boga-oveka koj i jedino
ima ivotinjsko telo.
Pindar pokazuje kako se L eda iste noi sjedinjuje sa svojim mu-
em i ocem bogova - Zevsom. Zato je Kastor sin Smrtnika, a Po-
luks potomak Besmrtnika. U alegoriji koja je nainjena za tu pri l i ku
kae se da u osvetnikoj pobuni protiv Aferida" Poluks ubija L inkeja
- " koj i ima najprodorniji pogled od svih smrtnika" - ali Kastora
" Odiseja, X I , 298-305; Ilijada, I I I , 243.
12
Kiparske ode, Hyg. Tal. 80; Ovidije Fasti itd. Vi di Dearmovu Mitologiju
antike Grke.
Vi di Brama Kalahamsa u Knjizi I, Komentari na stancu I I I , str. 125 i dalje.
Vi di Dearmovu Mitologiju, itd. str. 652.
*^ Nem.,X, 80 i dalje; Teokras, XXIV, 131.
** XXXIV, V, 5; Teokrit, X X I I , 1.
17
Apolodor, I I I , I I , 1.
149
ranjava Ida, "onaj koj i vi di i zna". Zevs okonava bitku zavitlavi
svoj grom i ubivi poslednja dva borca. Poluks nalazi svog brata na
samrti.'^ U oajanju on trai od Zevsa da ubije i njega. " Ti uopte
ne moe da umre", odgovara gospodar Bogova, " t i pripada bo-
anskoj rasi". Al i , on mu daje da bira: Poluks e i l i ostati besmrtan i
veno iveti na Olimpu, i l i e, da bi sudbinu svog brata delio u svemu,
morati pola svog ivota da provede pod zemljom, a drugu polovinu
u zlatnim nebeskim boravitima. Poluks prihvata tu polubesmrtnost,
koju takoe dobija i Kastor." /zato dva brata ive naizmenino, je-
dan tokom dana, a drugi tokom noi.^^
Da l i j e to samo poetska mata, alegorija, jedno od tumaenja "so-
lamog mita", ali svakako vie od onoga do ega moe da se uzdigne
bilo koj i od naih savremenih orijentalista? Zaista, to je mnogo vi -
e. Ovde imamo aluziju na "Iz Jajeta Roene", Treu Rasu ija je
prva polovina smrtna, t j . nesvesna svoje linosti, i koja u sebi nema
nieg to bi preivelo, ^ a ija druga polovina postaje besmrtna u
svojoj individualnosti, zahvaljujui svom petom principu koj i su oi-
veli informiui bogovi i koj i na taj nain povezuju Monadu sa ovom
Zemljom. To je Poluks, dok Kastor predstavlja/erôna/nog, smrt-
nog oveka, ivotinj u koja ak nije ni vie vrste kad se odvoji od
svoje boanske individualnosti. "Blizanci", uistinu, pa ipak zauvek
razdvojeni smru, ukoliko Poluks, dirnut glasom blizanca, ne poda-
ri svom manje srenom, smrtnom bratu deo svoje boanske prirode,
povezujui ga tako sa svojom besmrtnou.
Pausanija kae daje Kastorov grob u prolosti pokazivan u Sparti ( I I I , 15,
1), a Plutarh kae da se on na Argosu nazivao polusmrtnikom i l i poluherojem
jiiâxaysxa(; (vidi Plutarh, Qucestines Grcecce, 23).
Pindar. Nem. X I , 60, Dissen.
Schol. Evripid. Orest, 463, Dindorf. Vi di Dearmovu M/to/og// antike
Grke, str. 654.
21
Monada Je impersonalna i predstavlja boga po sebi, mada je na ovom ni-
vou nesvesna. Jer, kad se razdvoji od svog treeg principa (esto nazvanog pe-
tim), Manasa, koj i predstavlja horizontalnu liniju prvog ispoljenog Trougla i l i
Trojstva, ona ne moe da ima svest i l i percepciju stvari na ovom zemaljskom
planu. "Najvie vidi okom najnieg" u ispoljenom svetu; Purua (Duh) je lep
bez pomoi Prakriti (Materije) u materijalnim sferama, a isto je i sa Atma-Bu-
dijem bez Manasa.
1 50
Takvo je okultno znaenje metafizikog aspekta te alegorije. iro-
ko poznato savremeno tumaenje - koje je, kako nam kae Plutarh,^^
bilo slavljeno u antici kao simbol bratske posveenosti - naime, da
je to bila jedna slika pozajmljena iz repertoara prirode - slabo je i
nedovoljno da objasni njegovo tajno znaenje. Pored injenice daje
Mesec u egzoterikoj mitologij i Grka bio enskog roda, pa ga zato
teko moemo smatrati Kastorom, a da ga istovremeno poistoveu-
jemo sa Dijanom - drevni znalci simbolizma koj i Sunce, Kralja ne-
beskih tela, smatraju vidl j ivom slikom najvieg boanstva, ne bi ga
personifikovali Poluksom, koj i je samo polubog."
Ako od grke mitologije poemo Mojsijevim alegorijama i sim-
bolici, nai emo jo izrazitije potvrde istog naela u drugom obli-
ku. Poto u Postanju ne moemo da naemo "Iz Jajeta Roene", tamo
emo ipak nesumnjivo nai hermafrodite i prve t r i rase Tajne Dok-
trine, sakrivene krajnje dosetljivom simbolikom u prva etiri poglav-
lja Postanja.
' : BO ANSKI HERMAFRODIT
Neprozi rni veo tajne baen je preko okul tni h i rel i gi ozni h mi -
sterija koje su pouavane nakon potapanja poslednjeg ostatka rase
Atlantiana, pre oko 12.000 godina, kako one ne bi dospele do ne-
dostojnih i tako bile profanisane. Neke od t i h nauka danas su postale
egzoterike - kao na primer astronomija, u svom isto matemati-
kom i fizikom aspektu. Otuda su njihove dogme i naela, koja su
simbolizovana i preputena na uvanje paraboli i al egori j i , b i l i
^^ Pouke, str. 484 f.
23
Tu udnu ideju i tumaenje prihvatio je Dearm u svojoj Mitologiji anti-
ke Grke. On kae;
Kastor i Poluks nisu nita drugo do Sunce i Mesec, zaeti Icao blizanci. (. . .) Sunce,
besmrtno i mono bie koje svake veeri nestaje sa horizonta i silazi pod Zemlju, kao
da eli da napravi mesto bratskom nebeskom telu koje se rada nou, jeste Poluks, koji
se rtvuje za Kastora; Kastor, koji je inferiorniji u odnosu na svog brata, duguje mu
svoju besmrtnost, jer Mesec, kae Teofrast, naprosto predstavlja drugo Sunce, samo
slabije.
(De Ventis 17; Vidi Dearma, str. 655)
151
zaboravljeni, a njihovo znaenje iskrivljeno. Ipak, u spisima i pre-
danju gotovo svih naroda nalazimo hermafrodite; otkuda onda ta-
kvo jednoglasno slaganje ako je ta tvrdnja proizvod mate?
Ta tajnovitost je dovela Petu Rasu do toga da uspostavi, tanije
reeno da obnovi, religiozne misterije, u kojima su nove generacije
mogle da budu pouavane drevnim istinama pod velom alegorije i
simbolike. Pogledajte neprolaznog svedoka evolucije ljudskih rasa
od boanske, a posebno hermafroditske rase - egipatsku Sfingu, za-
gonetku Vekova! Boanska mudrost, inkamirajui se na Zemlji, pri-
siljena je da okusi gorak pl od linog iskustva bola i patnje, stvoren
u senci drveta poznanja Dobra i Zla - tajnu koju je isprva znao samo
Elohim, SAMOINICIRANI, "vii bogovi" -j edi no na Zemlji.^''
U Knjizi Enohovoj imamo Adama,^^ prvog boanskog androgina,
koj i se razdvaja na mukarca i enu i postaje J AH-HEVA U j ednom
obliku, i l i Rasi, a Kai n i Avelj^* (muko i ensko) u svom drugom
obliku i l i Rasi - dvopolni Jehova^' - odjek svog arijevskog proto-
tipa, Brama-Vak. Nakon toga dolaze Trea i etvrta Korenska Rasa
oveanstva^*, to jest. Rase mukaraca i ena, i l i individua suprot-
nih polova, ne vie bespolnih poluduhova i androgina, kakve su bile
dve rase koje su im prethodile. Na tu injenicu se ukazuje u svim an-
tropogonijama. Ona se nalazi u svim bajkama i alegorijama, u mi -
tovima i otkrivenim svetim spisima, u legendama i predanju. Jer, od
svih vel i ki h Misterija koje su Inicijati nasledili iz drevne prolosti.
Vi di Knjigu Enohovu.
25
Adam Kadmon je, kao Brama i Mars, simbol rasplodne i tvorake moi
koju tipiziraju Voda i Zemlja - alhemijska tajna. "Potrebni su Zemlja i Voda
da se stvori ljudska dua", kae Mojsije. Mars je hinduska Mangala, planeta
Mars, identina sa Kartikejom, "Bogom Rata", roenom od Garmaija (ivi-
nog znoja) i od Zemlje. On je Lohita, crven, kao Brama, a takoe i Adam.
Induski Mars, kao i Adam, nije roen od ene i majke. Kod Egipana, Mars
je hio prvobitni radalaki Princip, a to je i Brama, u egzoterijskim uenjima,
i Adam u kabali.
26
27,
Avelj je Kebel, to znai "Bol ovi roenja", zaee.
Vidi Razotkrivenu Iziu, tom I I , str 398, gde se pokazuje daje Jehova stop-
ljeni Adam i Eva, i Heva, i Avelj, enska zmija.
28
Vi di Razotkrivenu Iziu, tom I, str 305: "Jedinstvo to dvoje stvara Treu
Rasu, i t d".
152
0/irt^''^
to je jedna od najveih. Ona objanjava dvopolni element koj i nala-
zimo kod svakog tvorakog boanstva, kod Brama-Virad-Vak, kao
i kod Adam-Jehova-Eve, a takode i u "Kain-Jehova-Avelj". Jer, Knji-
ga Adamovih Potomaka ak i ne spominje Kaina i Avelja, ve na-
prosto kae:
Muko i ensko on ih stvori. i nazva ih Adam.
(Poglavlje V, 5)
Potom ono nastavlja:
A Adam rodi sina na svoju sopstvenu sliku i priliku i nazva ga
Set.
(V.3)
Nakon toga on rada druge sinove i erke, pokazujui tako da su
Kai n i Avelj njegove alegorijske permutacije. Ime Adam oznaava
prvobitnu ljudsku rasu, posebno u kosmiko-nebeskom smislu. Nije
tako, meutim u teoloko-antropolokom smislu. Sloeno ime Jehova,
i l i Jah-Hovah, koje znai muki ivot i enski ivot - najpre dvopo-
lan, potom razdvojen na polove - koristi se u Postanju od poglavlja
V pa nadalje. Kao to kae autor Izvora mera (str. 150):
Te dve reci od kojih se sastoji Jehova sainjavaju izvornu ideju
muko-enskog, kao istonika roenja.
Jer hebrejsko slovo Jod je bilo muki ud, a Hovah je bila Eva, maj-
ka svega ivog, i l i roditeljka, Zemlja i Priroda. Autor zato veruje:
( . . . ) vidi se da savreni (savreni enski krug i l i Jani, 20612 nu-
meriki) kao izvor mera, takoe uzima obUk porekla roenja, kao
Hermafrodit; otud faliki oblik i upotreba.
Ba tako, samo to su "fal i ki oblik i upotreba" doli vekovima
kasnije, a prvo i izvorno znaenje Enosa, sina Setovog, bilo je Prva
Rasa roena na dananji uobiajeni nain od mukarca i ene - jer
Set nije ovek, ve rasa. Pre njega oveanstvo je bilo hermafrodit-
sko dok Set predstavlja prvi rezultat (fizioloki) posle PADA, on j e
153
takode i prvi ovek, otuda se nj egov sin Enos nazi va " Si nom ove-
k o v i m" ( v i di dalje). Set predstavlj a kasniju. Treu, Rasu.
Da bi pr i k r i l i pravu mi steri j u imena AI N-SOF - Neograniena i Bes-
krajna Ne-Stvar (Nita) - kabal i sti su i znel i sloeni atributivni nazi v
j ednog od personal ni h t vor aki h El ohi ma, ij e j e i me bi l o Yah i Jah,
poto su slova i,j i y mogl a da se menj aj u, odnosno Jah-Hovah, t j .
muko i ensko;^^ Jah-Eve, hermafrodit, i l i prvi oblik oveanstva,
i zvorno Ad a m od Zeml j e, ne ak ni Adam Kadmon, i j i j e " i z uma
r oeni s i n" , mi s t i ki , zemal j ski Jah-Hovah. Znaj ui t o, umeni ra-
bin-kabalist j e od toga nai ni o i me t ol i ko tajno da ga kasnije nij e mo-
gao ot kr i t i , a da istovremeno ne razotkrij e i i tavu shemu, i zato je bi o
pri si l j en da ga ui ni svetim.
Jedino poreenje Biblije i Purana moe da pokae kol i ko je b l i -
ska i denti nost i zmeu Brama-Pradapatija i Jehove-Sefirota, i zme-
u Brama-Vi rada i Jehove-Adama. Ak o se anal i zi raj u i i taj u na i st i
nai n, t a dva teksta pr uaj u nepor eci v dokaz da oni predst avl j aj u
dve kopi j e i stog ori gi nal a - kopi j e nainjene u dva vremenski ve-
oma udalj ena peri oda. Upor edi mo, j o j ednom, u t om pogl edu. Po-
stanje, pogl avl j e 4, st i hove 1 i 26 i Manua, I, i oba e dobi t i svoj
smisao. U Manuovim zakonima ( Knj i ga I, 32) Br ama, k o j i j e tako-
de i bog i ovek, del i svoje t el o na mu ko i ensko i u s vom ezote-
r i j s kom znaenj u predstavl j a, i sto kao i Jehova i l i Ad a m u Bibliji,
s i mbol i ku per s oni f i kaci j u t vorake mo i i mo i razmnoavanja,
kako boanske t ako i l j udske. ohar daje j o ube dl j i v i j i dokaz te
i dent i nos t i dok neki od rabi na od r eci do r eci ponavl j aj u i zvesne
i zvorne iskaze iz Purana, npr. "stvaranj e" sveta se u br amani ki m
knj i gama u cel i ni smatra za L i l u , blaenstvo i i gr u, zabavu Vr hun-
skog Tvor ca, j er :
( . . . ) postoje Vinu ta diskretna i indiskretna supstanca, duh i vre-
me, on se igra kao razigrani deki na izletu.
(Vinu Purana, Knjiga I, pog. II)
Sad, uporedi te to sa ov i m to se kae u knj i z i Nobelet Hohmah:
Simbol za Jod u kabali je aka, kaiprst i lingam, dok je numeriki on
onaj savreni; ali on je takode i broj 10, muko i ensko, kad se podeli.
154
r
Kabalisti kau da se nastanak svetova odigrava kroz blaenstvo,
u kome je taj Ain-Sof (!?) uivao u Sebi samom, i svetleo i zraio
od Sebe ka Sebi (. . .) to se naziva blaenstvom (. . .)
(Citirano u Majerovoj Kabali, str. 110)
Zato to nije "neobina predstava kabalista", kao to navedeni
autor primeuje, ve isto puranika, arijevska ideja. Al i , zato od
Ain-Sofa praviti Tvorca?
"Boanski Hermafrodit" je dakle Brama-Vak-Vira, a kod Semi-
ta, tanije kod Jevreja, to je Jehova-Kain-Avelj. Jedino to su "paga-
n i " bi l i , a i dalje su, iskreniji i otvoreniji od kasnijih Jevreja i rabina,
koj i su nesumnjivo znali ta znai njihovo egzoteriko boanstvo.
Jevreji su smatrali \rr,e- Vr
/ / {/(h o
Company
(Tah-udi {Yah-oudi) - uvre-
\)dXo da ga imaju, da su sa-
L "Jehovijancima", kao to
pa prema svom nacional-
ima, grupe i l i hijerarhije
pvezdom se razvio njihov
I
iz grupe vladara Satuma.
roita, daje im to pravo,
a i Enosa naziva Jekova,
svojen u Bibliji:
m ljudi poee sebe da
ari stvaranja". Dovoljno
bi om hebrejskom tekstu
P<;o, a ne kako stoji u da-
Dodnje.
wvo je pogrean prevod, namemo i l i nenamemo. I opet, dobro po-
znati pasus:
Dobio sam oveka od Gospoda.
Trebalo bi da glasi:
155
Dobio sam oveka, jednakog Jehovi.
L uter je taj pasus preveo na jedan nain, rimokatolici sasvim dru-
gaije. Biskup Vordsvort (Wdrdsworth) ga prevodi:
Dobio sam oveka -jednakog Gospodu (Jehovi).
A autor Izvora mera:
Izmerio sam oveka, jednakog Jehovi.
Ovo poslednje je taan prevod jer je {a) uveni rabin, kabalista,
objasnio piscu taj pasus upravo na taj nain i (b) zato to je taj pre-
vod identian sa provodom iz Tajne Doktrine Istoka u pogledu Bra-
me. U Razotkrivenoj Izidi ^^ pisac je objasnio daje "Kai n (. . .) sin
"Gospoda", a ne Adama" (Postanje, IV, L ) . "Gospod" je Adam Kad-
mon, "otac" Jodheve, "Adam-Eve", i l i Jehove, deteta grene misli,
a ne potomka od krvi i mesa. Set je, sa druge strane, voda i predak
Rasa na Zemlji jer on je sin Adamov, egzoteriki, ali je ezoteriki
on potomak Kaina i Avelja, poto je Avelj i l i Hebel ensko, komple-
ment i enska polovina mukog Kaina, a Adam je zajedniko ime
za mukarca i enu: "muko i ensko (Zachar va Nakobeh) on ih
stvori ( . . . ) i nazva ih Adam". Stihovi u Postanju od poglavlja I do
V su namemo izmeani, iz kabalistjkih razloga. Nakon OVEKA.
Postanje, pogl. I, 26, i Enosa, Sina ovekovog, poglav. IV, stih 26,
nakon Adama, prvi androgin, nakon Adama Kadmona bespolni (pr-
vi ) Logos, kad se Adam i Eva konano razdvoje, na kraju dolaze Je-
hova-Eve i Kain-Jehova. Oni predstavljaju razliite Korenske Rase,
j er ih dele mi l i oni godina.
Otuda su arijevski i semitski teo-antropografi dva lista sa iste sta-
bljike; njihove personifikacije i simbolike linosti stoje u meuso-
bnom odnosu na sledei nain:
I. Nespoznatljivo, o kome se u stihovima Rig Vede govori na ra-
zne naina, kao npr. "Nita Bese", a stoje kasnije nazvano "Parabram";
pN Ain, nita, i l i Ai n-Sof kabalista, i opet " Du h " (Boj i) koj i se
Vidi Izvor mera, str. 227.
^^ Tom I I , str. 264 i dalje.
156
kree nad licem voda, u Postanju. Sve je to isto. tavie, stih 2 iz I
poglavlja Postanja je u tajnim kabalistikim tekstovima stavljen kao
stih 1, i posle njega dolazi daje Elohim "stvorio Nebo i Zemlj u". Ta
namema promena redosleda stihova bila je neophodna iz monoteis-
tikih i kabalistikih razloga. Jeremijino proklinjanje t i h Elohima
(bogova) koji nisu stvorili Nebesa i Zemlju, poglavlje X, stih 11, po-
kazuje da su postojali drugi El ohi mi koj i su to ui ni l i .
"-vT_i.,v; Mnviij-Svaiambhuva, koj i je ponikao iz Svajam-
/- ., ;dam Kadmon kabalista i
, /^ t/d
ômpany
2 ^ ^ :
fô
li takoe jedno te isto.
kos, a on je Adam Kadmon
iîne, muku i ensku, po-
ito se Manu-Svajambhuva
Vak-Virad", muko i en-
ni.
'atarupa, "sa stotinu obli-
i svega ivog. Ona je isto
ova) svega ivog". Pored
znaenja.
zbacano po itavoj knjizi i
10 je. Prilikom ezoterikog
evah i l i Jehovu je reeno:
ragrama, ono duhovno iz-
\ putenog greha; uzeto na
a puteni greh: ono je ens-
jjednim slovom Jod i l i Vod
napisan je prvoDiun m n^^.. \ zato se ono ne srne i tati
Jehova, ve leva, i l i Eva. Adam i z prvog poglavlja j e duhovni ,
stoga isti, androgini Adam Kadmon. Kad je ena nastala od rebra
drugog Adama (od praine), ista Virgo se odvojila i kako je pala
"u razmnoavanje" i l i silazni ciklus, postala j e Scorpio, simbol
greha i materije. Dok uzlazni ciklus ukazuje na isto duhovne ra-
se, i l i deset prepotopskih patrijarha, Pradapatije i Sefirot vodi samo
tvorako Boanstvo, to jest Adam Kadmon i l i Jod-heva. Duhovno
ni i (Jehova) predstavlja zemaljske rase, koje predvodi Enoh i l i
32
Razotkrivena Izida, Knjiga I I , str 462.
157
Libra, sedmi, za koga se, postoje poluboanski, poluzema
e da gaje Bog uzeo ivog. Enoh, Hermes i L ibra su jedn
To je samo jedno od nekoliko znaenja. Nema potrebe Q
amo uenjake daje Scorpio astroloki znak organa reproc
Poput broja indij skih Riija, tako i broj Patrijarha varira, i
meusobno menjaju. U skladu sa temom u okviru koje se o i
govori, njih ima deset, dvanaest, sedam, pet, pa ak i etrnaest, i
imaju isto ezoterijsko znaenje kao Manui i l i Riiji.
Stavie, Jehova, kao to se moe pokazati, ima raznovrsne et
mologije, ali su tane samo one koje nalazimo u kabali. T\^7^'^ {leva,
je starozavetni termin i izgovarao se Ja-va. Inman pretpostavlja daje
taj termin nastao saimanjem dve reci, n^lH'' Jaho-Iah, Jaho-Jah i l i
JahojeJah. Satakama, t oj e nl r f ] , ali rabinskijekapris da ga pove-
zu sa im&aova Adoni i l i ^3'iS<, koje ima iste take. udno je, i zaista
teko pojmljivo, da su Jevreji u prolosti itali to ime miT' (Adoni),
kad imaju tako mnogo imena u i j i sastav ulaze Jeho, Jah i lah. Al i ,
tako je bilo; i Filon Bibloski, koj i nam saoptava takozvani odlomak
Sanhoniatona, grkim pismom ga pie 'IEYQ, Javo i l i levo. Teodoret
kae da su Samariani to izgovarali Jahva, a Jevreji Jaho. Meutim
profesor Gibs (Gibbs) sugerie sledeu punktuaciju: Tl^H^ (Je-hou-
-vih) i on preseca Gordijev vor istinskog okultnog znaenja. Jer, u
ovom poslednjem obliku, kao hebrejski glagol, to znai: "on e - bi -
t i " . ^ ^ On j e takode izveden iz haldejskog glagola i^lH i l i T\^T\ eue i l i
eua {Eva), " bi t i " , to odgovara istini jer su jedino od Enoha, "sina o-
vekovog", poele da "nastaju" prave ljudske rase, kao muko-enske.
Parkhurst (Parkhurst) dalje potvruje ovu postavku poto tvrdi da gla-
gol mn znai: (1) "pasti dole" (tj . u razmnoavanje i l i materiju) i
(2) "Biti, nastaviti" - kao rasa. Aspirovana re eua (Eva), " bi t i " ,
koja glasi Hl , Heve (Eve), to je enski rod od mi T' i isto to i Heba,
grka boginja mladosti i Heraklova olimpska nevesta, ini da se ime
Jehova jo jasnije pojavi u svom prvobitnom dvopolnom obliku.
Poto u sanskritu nalazimo slogove kao to su Jah i Yah, npr. Jah
(navi) "Gang" iJagan-natha, "Gospod Sveta", postaje jasno zastoje
g. Raulinson tako ubeen u svoju tezu o arijevskom i l i vedskom uti -
33
Radi poreenja, vidi Hosea, XI I , 6, gde je to posebno naglaeno.
1 58
v^^
Stanca V Evolucija Druge Rase
\mi tol ogi j u. A ne bi se trebalo mnogo
rajuih plemena Izrailja nestala tokom
\ traga, kad saznamo da su Jevreji u
yena - Juda i Levi. Leviti, tavie,
\ svetenika. Potomci su samo poli
Vsima, u razredeni, meduzvezdani
\ postojalo je Brahms i A-brahms,
Vi narodi smatraju da su njihovi
^di t i ; i ne moe bi t i drugaije,
^dieke, prvobitne praroditelje, svoje
.oKim Biima i Bogovima, ba kao to Kinezi
, . i i su bi l i boanski u jednom smislu, ba kao to su
^.iiovi prvi ljudski potomci, "i z uma roeno" prvobitno o-
,ûstvo, koje je, sasvim izvesno, bilo dvopolno, kao to pokazuju
svi stari simboli i predanja.
Pod amblematskim izraavanjem i specifinom frazeologijom
drevnog svetenstva kri j u se nagovetaji nauka koje jo nisu otkri-
vene u sadanjem ciklusu. Ma kol i ko daj e neki uenjak verziran
u egipatsko hijeratsko pismo i sistem hijeroglifa, on pre svega mo-
ra nauiti da prouava njihove zapise. Pre nego to se upusti u tu-
maenja, on mora da se uveri, sa kompasom i lenjirom u ruci, da
slikovno pismo koje ispituje do detalja odgovara odreenim utvr-
enim geometrijskim figurama koje predstavljaju skrivene kljue-
ve za takve zapise.
Al i , postoje mi tovi koj i govore sami za sebe. U njih moemo da
ubrojimo dvopolne prvobitne tvorce svih kosmogonija. Grki Zevs-
-Zen (/Eter), Htonij a (haotina Zemlja) i Metida (Voda), njegove
ene; Oziris i Izida-L atona - Oziris takode predstavlja ^t er , prvu
emanaciju Vrhunskog Boanstva, Amuna, prvobitnog izvora Svetlo-
sti i, opet, boginje Zemlje i Vode; Mitras, bog roen iz stene, simbol
muke zemne Vatre, i l i personifikovana prvobitna svetlost, i Mitra,
boginja Vatre, istovremeno njegova majka i njegova ena; isti ele-
ment Vatre (aktivni i l i muki princip), na koj i se gleda kao na Sve-
tlost i top lotu, u spoju sa Zemljom i Vodom, i l i Materijom, enskim
i l i pasivnim elementom kosmikog razmnoavanja - sve su to za-
pisi o prvobitnom boanskom Hermafroditu.
159
STANCAVI
EVOLUCIJA " I Z Z NOJA RO E NI H"
(22) Nastavak evolucije tri rase * (23) Druga Rasa stvara Tre-
u i nestaje
22. POTOM DRUGA RAZVI I Z ZNOJA ROENU, TREU {Rasu). ZNOJ
JE KAPAO, NJEGOVE KAPI SU RASL E, I POSTADOE VRSTE I OKRUGL E.
SUNCE I H UGREJA; MESEC I H OHL ADI I UOBL I I ; VETAR I H NAHRA-
N I DOK NISU SAZREL E. BE L I L ABUD SA ZVEZDANOG SVODA {Mesec)
NATKRIL I VEL IKU KAP. J AJ E BUDUE RASE, O V E K - L A B U D {Hamsa)
KASNIJE T R E E {a). P RV O M U K O - E N S K I , P OT OM M U K A R A C I
ENA {b).
{a) Tekst ove Stance jasno ukazuje da su Kosmike sile ab extra*
hranile taj ljudski embrion, i daje oigledno "Otac-Majka" snabde-
vao zametak koj i je sazrevao: po svoj pri l i ci da bi "i z znoja roeno
j aj e" moglo da se izlegne, na neki tajanstven nain, odvojeno od
"dvostrukog" roditelja. Relativno je lako da se zamisli oveanstvo
koje se rada iz jajeta, jer se ak i danas, u odreenom smislu, ovek
"rada iz jajeta". tavie, Maendi {Magendie) u svom Priruniku
elementarne fiziologije, navodei "sluaj u kome je pupana vrpca
pukla i bila potpuno preseena", ali je dete ipak roeno ivo, smelo
pita: "Kako se u tom organu odravao krvotok?" Na sledeoj strani
on kae: "Danas nije poznato nita u pogledu toga kako fetus koristi
varenje", a u pogledu njegove ishrane on postavlja sledee pitanje:
* (L at.) - spolja (nap. pev.)
1 60
k^.
\- Evolucija "Iz Znoja Roenih"
\ ishrane fetusa? Radovi iz
^ja o tome." " Al i " , moe
ada prethodnoj genera-
i da se ta profesija vi -
^ da se okrenemo veli-
.cru {Prirunik fiziologije,
^reu savremene nauke, vide-
. oja funkcionalnih aktivnosti embriona,
gotovo nita. Jedva da neto znamo i o raz-
putem kojih se primame osobine protoplazme
iferenciraju u sloene pojave koje smo pokuali
,^mio.
! 5> xidenti Triniti koleda e sada, molimo lepo, pokriti velom statuu
Higije i vezati oi na bistama Galena i Hipokrata, da oni ne bi prekor-
no gledali na svoje degenerisane potomke. Moramo da zapazimo jo
jednu injenicu. Gospodin M. Foster je diskretno preutao sluaj
prekinute pupane vrpce koj i navodi njegov vel i ki francuski sabrat.
To je veoma udna tvrdnja, kao to je objanjeno u Komentari-
ma. Da razjasnimo: postoje Prva Rasa stvorila Drugu "pupljenjem",
kao to smo ve objasnili, Druga Rasa rada Treu - koja se sama deli
na t r i razliite grupe, j er se sastoji od ljudi roenih na razliite na-
ine. Prve dve su one grupe koje su nastale iz jaja, to savremena
prirodna istorija ne poznaje, a rane pod-rase Treeg Coveanstva
produavale su vrstu nekom vrstom izlivanja vlage i l i vitalnog flu-
ida, ije su kapi, dok su se spajale, formirale jajastu loptu - moemo
li rei jaje? - koje je sluilo kao spoljanji nosilac u kome se zai-
n]diO fetus i dete; taj nain se kod kasnijih rasa promenio, u svakom
sluaju bar po svojim rezultatima. Po svemu to znamo, deca pret-
hodnih rasa bila su potpuno bespolna - bezoblina,' ali deca kasnijih
rasa su se raala kao androgini. U Treoj Rasi se dogodilo odvajanje
polova. Od prethodno bespolnog, oveanstvo je postalo hermafro-
ditsko i l i dvopolno, a na kraju su jaja koja nose ljude poela da ra-
aju, postepeno i isprva gotovo neprimetno u svom evolucionom
Vidi Timej.
161
razvoju, bia u kojima je jedan pol preovladivao nad drugim i, na
kraju, odvojeno mukarce i ene. A sad, hajde da potraimo dokaze
za ove tvrdnje u religioznim legendama Istoka i Zapada. Uzmimo
najpre "Rase roene iz Jajeta". Osvrnimo se na Kajapu, vedskog mu-
draca, najplodnijeg od svih tvoraca, koj i je bio sin Mariija, Brami-
nog sina roenog iz uma, za kog se takoe kae daje bio i otac Naga,
i l i Zmija, pored ostalih bia. Egzoteriki, Nage su poluboanska bi -
a koja imaju ljudsko lice i zmijski rep. Al i , u stvarnosti, ipak je po-
stojala rasa Naga, za koj u se smatra daj e brojala samo hilj adu
j edinki, koje su roene, tanije ponikle, iz Kadru, Kajapine ene,
da bi naselile Patalu, koja nesumnjivo predstavlja Ameriku, kao to
e bi t i pokazano; a postojala j e i NA GA Dvipa, jedna od sedam ob-
lasti Bharata-Vare, Indije, koju je naseljavao narod to nosi isto ime,
za koj i ak i neki orijentalisti priznaju daje bio istorijski i daje za
sobom do danas ostavio mnoge tragove.
Sad, ono na emu se u ovom izlaganju najvie insistiralo, ta
god da se t vrdi l o u pogledu porekla oveka, jeste to da se njego-
va evolucija odigrala sledeim redom: (1) od bespolnog, kakvi
su svi prethodni obl i ci , (2) potom, pri rodni m prelazom, on je po-
stao "usamljeni hermafrodit", dvopolno bie i, (3) na kraju, razdvo-
j i o se i postao ovo to je danas. Nauka nas ui da su svi prvobi tni
obl i ci , iako bespolni, "ipak mogl i da se bespolno umnoavaju";
zato bi , onda, ovek bio izuzetak od ovog zakona Prirode? Pol-
na reprodukcija predstavlja evoluciju, specijalizovan i usavran
obl i k razmnoavanja putem deobe. Okultna uenja su svuda rase-
jana, dok je rana istorija oveanstva skrivena samo "od obinih
smrtnika", a za Inicijate ni istorija prvobi tni h Rasa nije zakopa-
na u mogi l i vremena, kao to je to sluaj za profanu nauku. Zato,
poto nas sa jedne strane podrava ista ta nauka, koja nam poka-
zuje prirodni zakon po kome se svaka pojava postepeno razvija iz
unutranjeg uzroka, a sa druge strane, nepokolebljiva vera u mu-
drost - moemo ak rei svemudrost - univerzalnih predanja ko-
je su sakupili i sauvali Ini ci j at i , unapredivi ih u gotovo savren
sistem - uz takvu podrku usuujemo se da tu doktri nu iznesemo
otvoreno.
U jednom izvrsnom lanku, koj i je napisan pre nekih petnaestak
godina, na ueni i potovani prijatelj iz Njujorka, prof. Aleksandar
162
Vaj i ^-
se veruje K^.
naunih razloga z^
fStanza VI - Evolucija "Iz Znoja Roenih "
), pokazuje apsolutnu logiku i nunost da
tna Rasa bila dvopolna" i saoptava dosta
^n isprva polemie:
(. . .) vel i ki deo biljnog sveta ispoljava pojavu dvopolnosti (. . .)
L ineova klasifikacija u tu vrstu ubraja gotovo sve biljke. To je slu-
aj kako u viim porodicama biljnog carstva, tako i u niim oblicima,
od konoplje pa do lombardijske topole i Ailanthusa. U ivotinj-
skom carstvu, u svetu insekata, moljac proizvodi crva, a u Miste-
rijama je ta velika tajna bila izraena: "Taurus Draconem genuit,
et Taurum Drao. " Familija koja proizvodi korale, koja je, prema
Agasiju, "potroila stotine hiljada godina, tokom naeg geolokog
perioda, da bi izgradila poluostrvo Floridu ( . .) proizvodi svoje
izdanke nalik na pupoljke i granice drveta." Pele rade neto sli-
no tome (. . .) Aphide i l i biljne vai uvaju kuu kao Amazonke,
a devianski roditelji umnoavaju Rasu tokom deset sukcesivnih
generacija.
ta kau drevni mudraci, filozofi-uitelji starih vremena. Aristo-
fan u Platonovoj Gozbi ovako govori o tom predmetu:
Naa priroda u prolosti nije bila ista kao to je danas. Ona je
bila androgina, i mukarci i ene su nosili isto ime i oblik. (. . .)
Tela su im bila okrugla, a trali su tako to su se kotrljali.^ Imal i su
strahovitu mo i snagu i ogromnu ambiciju. Zato je Zevs svakog
od njih podelio na dva dela, uinivi ih tako slabijim; po njegovim
uputstvima, Apol on ih je zatvorio u njihova zasebna oblija.
Kod starih Persijanaca, Mesija i Meijan su bi l i jedna individua.
Oni su takode ui l i daje ovek pl od drveta ivota, koj i je rastao
u hermafroditskim parovima, dok se u daljim preradama ljudskog
oblika nisu razdvojili.' '
Vidi izvode iz tog eseja u Teozofu, februar 1883.
Uporedi Jezekiljevu viziju (poglavlje I) o etiri boanska bia koja su " l i -
ila na oveka", pa ipak izgledala kao toak, "kad bi ila, ila bi svojim eti-
rima stranama (. . .) jer je duh ivog stvorenja bio u toku".
Vidi esej prof. Vajldera, Dvopolna prvobitna rasa.
163
U Toleduthu (roenj u) Adama, sti h:
Bog stvori {bara, rodi) oveka na svoju sliku, na Boiju sliku
stvori ga on, muko i ensko stvori ih on.
ako se proi t a ezoteri ki , saoptie pravo znaenje, a to j e:
Elohim (Bogovi) rodie od sebe (modifikacijom) oveka na nj i -
hovu sliku (. . .) stvorie ga (kolektivno oveanstvo i l i Adama),
muke i enske on (kolektivno boanstvo) stvori njih.*
To e pokazati ezoterijsku poentu. Bespolna Rasa je bi l a prva pro-
izvedana i ona j e predstavljala modi f i kaci j u iste duhovne sutine,
od sebe i iz sebe, i t o j e bi o Ad a m solus. Pot om j e dola druga Rasa:
Adam-Eva, i l i Jod-Heva, neakt i vni androgi ni , i na kraj u Trea, i l i
" Her maf r odi t u Razdvajanju'', Ka i n i Avel j , koj i su pr oi zvel i e-
t vr t u, Set-Enosa, i t d. Ta Trea, poslednja pol uduhovna Rasa, koj a j e
takode bi l a i posl ednj i nosilac boanske i uroene Mudr os t i , ote-
l ovi l a se u Enosi ma, Vi zi onar i ma t og oveanstva. etvrta, koj a je
ve okusi l a pl od sa Dr vet a Dobr a i Zl a - Mudr os t koj a se ve bi l a
sj edinil a sa zemal j skom i zato Neistom i nt el i genci j om* - moral a je
stoga tu mudrost da stie i ni ci j aci j om i v e l i k i m naporom. A sjedinje-
nje Mudr os t i i Intel i genci j e, pr i emu ona prva vl ada ov om dr ugom,
u he r me t i ki m knj i gama se nazi va " Bo g k o j i poseduje dvos t r uku
pl odnost oba pol a". Mi s t i k i se smatra daj e Isus bi o mukarac-e-
na. Vi d i t e t akode u Orfikim himnama, koj e su se peval e t o k o m
Eugibin, hrianin, i rabini Samael, Manaseh ben Izrael i Majmonid su
uili daje "Adam imao dva lica ujedno] osobi, i od poetka je bio i muko i
ensko - muko sa jedne strane, a ensko sa druge (nalik na Manuovog Bra-
mu), ali su se kasnije ti delovi razdvojili". Sto trideset devet Psalama Davido-
vih, koje je recitovao rabin Jeremija ben Eliazar to dokazuju. " Ti si me uobliio
spreda i otpozadi", a ne opicolio, to je apsurdno i besmisleno, i to pokazuje,
kao to misli prof. Vajlder, "daje prvobitni oblik oveanstva bio androgin".
Vi di sjedinjenje Hohmaii, Mudrosti, sa Binaliom, Inteligencijom, i l i Jeho-
vom, Demijurgom, u Izrelcama Solomonovim zvano Razumevanje (pogl. VI I )
L judima Mudrost (boanska okultna Mudrost) povika: "O, vi jednostavni, ra-
zumite Mudrost; a vi budale, imajte srce razumevanja". To je duh i materija,
Nous i Psiha, za koju sv. lovan kae daje "zemaljska, senzualna i avolska".
164
Stanza VI - Evolucija "Iz Znoja Roenih "
Misterija, gde nalazimo: "Zevs je mukarac, Zevs je besmrtna devi-
ca." Egipatski Amon je bio boginja Neit, u svojoj drugoj polovini.
Jupiter je imao enske grudi, Venera je na nekim statuama prikaza-
na sa bradom, a boginja Ila, kao Vaivasvatin potomak, takoe pred-
stavlja i boga Su-Djumnu.
Profesor A. Vajlder kae:
Ime Adam i l i ovek i samo podrazumeva dvojni oblik postoja-
nja. Ono je identino sa Athamos, i l i Thomas (tamilski Tam), to
se na grki prevodi kao Didumos, blizanac; zato, ako je prva ena
formirana odmah nakon prvog oveka, ona je, morala biti "izva-
ena iz njega" ( . . . ) i bok koji je Elohim uzeo od oveka, "naini
ga enom" {Postanje, II). Na ovom mestu je upotrebljena hebrej-
ska re Tzala, koja se prevodi ovako kako smo naveli. L ako je tu
legendu nai kod Beroza, koji kae da je Talat {Omoroka i l i Go-
spa od Urke) bila poetak stvaranja. Ona je takoe bila Melita, kra-
ljica Meseca (...) Dva roenja blizanaca u Postanju, Kaina i Avelja
i Ise i Jakova, ocrtava istu ideju. Ime "Hebel" je isto to i Eve, i
izgleda daje enskog roda. "Tebe e on eleti", kae Gospod Ka-
inu, "i ti e gospodariti njime". Istom frazeologijom se obratio i
Evi: "Tvoja elja e biti tvoj mu, i on e gospodariti tobom. (. . .)
Zato je deviansko vopolno jedinstvo ljudske Tree Korenske Ra-
se aksiom za Tajnu Dokt ri nu. Njene devianske individue bile su
uzdignute u rang "Bogova" j er je ta Rasa predstavljala njihovu "bo-
ansku Dinastiju". Savremenici se zadovoljavaju time da oboavaju
muke heroje etvrte Rase, koja je stvorila bogove na svoju sopstve-
nu polnu sliku, dok su bogovi prvobitnog oveanstva bi l i "muki i
enski".
Kao to se tvrdi u Knj i zi I, oveanstva su se razvijala usklaeno
i i sti m pravcima sa etiri Elementa, poto je svaka nova Rasa bila
fizioloki prilagoena da se suoi sa dodatnim elementom. Naa Peta
Rasa se brzo pribliava Petom Elementu - zovite ga meuzvezdanim
etrom, ako elite - koj i , meutim, ima vie veze sa psihologij om
nego sa fizikom. Mi , ljudi Pete Rase, nauili smo da ivimo u svim kUmat-
skimuslovima, bilo da su hladni ih tropski, dok prve dve Rase nisu ima-
le nita sa klimom niti su bile podlone uticaju bilo kakve temperature
i l i klimatskim promenama. I tako su, po tom predanju, ljudi iveli do
165
TAJ NA D O K T R I N A ANT ROP OGE NE ZA
kraja Tree Korenske Rase, pri emu je veno prolee vk
tavoj Zemlji, u kl i mi u kakvoj danas uivaju stanovnici Jupite.
koj i ", kae M. Flamarion, "nije, poput naeg, podloan smen.
njih doba ni t i naglim promenama temperature, ve je obdaren s
blagodetima veitog prolea" {Mnotvo svetova, str. 69). One astr
nome koji smatraju daje Jupiter u gasovitom stanju, u naem smislu te
reci, pozivamo na raspravu sa ovim uenim francuskim astronomom.^
' Hipoteza koj u je 1881. godine postavio g. Met j u Vi l j ems izgleda da nije ba
impresionirala astronome. Aut or Sunevog goriva u Znanju, 23. decembar
1881. godine, kae:
Primenjujui istraivanja dr Endrjusa na uslove Sunevog postojanja (. . .) zaklju-
ujem da Sunce nema jezgro, ni vrsto, ni teno, ni gasovito, ve se sastoji od razje-
dinjene materije u kritinom stanju, koja je najpre okruena plamenim omotaem,
usled rekombinovanja razjedinjene materije, a spolja drugim omotaem isparenja koja
nastaju tim kombinovanjem.
To je nova teorija koj a se moe dodati ostal i m hipotezama, sve naunim i
pravovernim. Znaenje izraza " kr i t i no stanje" j e M. Vi l j ems objasnio u i st om
asopisu (9. desembar 1881.) u l anku vrsta tela, tenosti I gasovi. Govorei
o eksperimentu dr Endrjusa na ugljenoj ki sel i ni , taj nauni k kae:
(. . .) kad je dostignuto 88, granica izmeu tenosti i gasa je nestala; tenost i gas su
se stopili u tajanstveni prelazili fluid; nedefinisano fluktuirajue neto je ispunjavalo
epruvetu - eterizovana tenost ili vidljivi gas. Drite crveno usijane maice izmeu
svojih oiju i svetlosti i videete kretanje uspinjueg talasa neega to izgleda kao teni
vazduh. Pojava hibridnog fluida u epruveti podsea na to, ali je on osetno gui i oi-
gledno se nalazi izmeu tenog i gasovitog stanja materije, kao to se smola i l i sirup
nalazi izmeu vrstog i tenog.
Temperaturu na kojoj je do ovoga dolo dr Endrjusje nazvao "kritina tem-
peratura "; na njoj su gasovito i teno stanje "neprekinuti", a verovatno ']c'\da
sve druge supstance koje mogu da postoje u oba ta stanja i maj u svoje sopstve-
ne kri t i ne temperature.
Razmil j aj ui dalje o t om " k r i t i nom" stanju, g. Met j u Vi l j ems i znosi neke
sasvim okultne teorije o Jupiteru i dr ugi m planetarna. On kae:
Nae predstave o vrstom, tenom i gasovitom stanju su dobijene iz naih iskustava
sa stanjima materije ovde, na naoj planeti Zemlji. Kad bismo mogli da preemo na
neku drugu planetu, te predstave bi se zapanjujue izmenile. Na Merkuru bi se voda
ubrajala u jedan od gasova koji mogu da se kondenzuju; na Marsu, u topljiva vrsta
tela, ali, kako bi bilo na Jupiteru?
Skoranja posmatranja potvruju nae gledanje na njega kao na minijatumo Sunce
sa spoljanjim omotaem oblaka, oigledno od delimino kondenzovane vode, ali vre-
le, verovatno jo vrelije iznutra. Njegova gasovita atmosfera oigledno ima ogromnu
166
Meutim, uvek moramo imati na umu da se "veno prolee" odnosi
samo na stanje koje tako doivljavaju Jupiterijanci. To nije "prole-
e" kakvo mi znamo. Uz tu ogradu mogu se pomi ri ti dve navedene
teorije. Obe izraavaju delimine istine.
Sva predanja kau da se oveanstvo, od gotovo providnog stanja
tkiva, razvilo postepeno u svoj dananji oblik, i to ne ni udom ni
seksualnim odnosima. tavie, to se u potpunosti slae sa drevnim
filozofijama, od egipatske i indijske, sa nj ihovim Boanskim Dina-
stijama, pa sve do Platona. A ta sveopta verovanja se mogu svrstati
u isti rang sa "predoseanjima" i "tvrdokornim uverenjima" popu-
lanih religija, od koj i h se neka ne daju iskoreniti. Takva verovanja,
kao to primeuje L uj Figije {Louis Figuier), "esto predstavljaju
ishod mudrosti i posmatranja ogromnog broja generacija l j udi ". Jer,
"predanje koje postoji svuda u istom obliku ima istu teinu kao i na-
uno svedoanstvo ".* A u puranikim alegorijama ima vie takvih
predanja, kao to smo i pokazali. Stavie, doktrinu da se prva Rasa
dubinu, a poto je sila gravitacije na njegovoj vi dl j i voj povri ni dva i po puta vea
nego na povrini Zemlje, atmosferski pritisak pr i l i kom silaska ispod te vi dl j i ve po-
vrine mora uskoro dostii vrednost pri kojoj bi voda dostigla svoje kri ti no stanje. Iz
toga bismo mogl i da zakljuimo da okeani na Jupiteru nisu ni od smrznute, ni tene,
ni gasovite vode, ve predstavljaju okeane ili atmosfere vode u kritinom stanju. Ako
u njima pliva bilo kakva riba ili leti bilo kakva ptica, ona mora da ima veoma kritino
organizovanu gradu.
Poto je masa Jupitera 300 puta vea od mase Zemlje, a komprimujua ener-
gija koja vue ka centru proporcionalna tome, materijali bi na njemu, ako bi
bi l i slini onima na Zemlji, a ne topliji, bi l i znatno gui, a itava planeta bi
imala veu specifinu teinu; ali mi znamo, po kretanju njegovih satelita, da
je njegova specifina teina etiri puta manja od Zemljine. To opravdava za-
kljuak da je on veoma vreo, jer bi ak i vodonik, da je hladan, pri takvom pri-
tisku postao gui od Jupitera.
Kao to elementarne supstance mogu da postoje u vi du vrstih, tenih i gasovitih tela,
i l i kri t i ni h, u zavisnosti od temperature i pritiska, ja opravdano postavljam hipotezu
da Jupiter nije ni vrsta, ni tena, ni gasovita planeta, ve planeta u kritinom stanju,
odnosno nebesko telo iznutra sastavljeno od disociranih elemenata u kritinom sta-
nju, a okrueno gustom atmosferom njihovih para i para nekih od nj i hovi h jedinjenja,
kao to je voda. Isto se moe rei i za Satum i druge velike i razreene planete.
Ohrabrujue je kad vidimo kako se nauna imaginacija svake godine sve vi -
e pribliava zoni okultnih uenja.
Dan nakon smrti, str. 23.
167
î<^-
TAJNA DOKTRI NA * ANTROPOGE
oveanstva formirala od Chaj
potpunosti potvruje. "U Tzelemu v-
nainjen je Adam (ovek)" (Kremona, izu.
nje I I I , 159a; Kabala Isaka Majera, str. 420).
Neprekidno se stavlja primedba da, dok je u drevnoj
stojao visok stepen metafizike misli, dotle stari Egipani ni s u.
gl i da se pohvale ni sa i m sem grube idolatrije i zoolatrije, poto
je Hermes, kako se smatra, bio delo grkih mistika koj i su i vel i
u Egiptu. Na to se moe odgovoriti sledee - direktan dokaz da su
Egipani verovali u Tajnu Doktri nu je taj da su njoj pouavani pri -
l i kom inicijacije. Neka kri ti ari otvore Eclogce Fhysicce et Eticce,
Stobejca {Stobceus), grkog kompilatora drevnih fragmenata koj i je
iveo u V veku. Evo njegovog prevoda jednog starog hermetikog
fragmenta, koj i govori o egipatskoj teorij i due. Preveden od reci
do reci, on glasi:
Od jedne Due, due SVEGA, niu sve Due, koje se ire kao da
su namemo rasporeene po svetu. Te due prolaze kroz mnoge
perobraaje; one koje su ve gmizavci preobraavaju se u vodene
ivotinje, od tih vodenih ivotinja nastaju kopnene, a od ovih pti-
ce. Od bia koja ive visoko gore u vazduhu (na nebu) roeni su
ljudi. Kad dostignu stepen oveka. Due dobijaju princip (svesne)
besmrtnosti, postaju Duhovi a potom prelaze u zbor bogova.
23. SAMOROENI BEHU HAJE, SENKE OD TEL A SINOVA SUTONA. NI
VODA NI VATRA NIJE MOGL A DA IH UNITI. NJ I HOVI SINOVU BEHU {UNI-
teni na taj nain) {a).
(a) Ovaj stih se ne moe razumeti bez pomoi Komentara. On
znai da Prva Korenska Rasa, "Senke" Predaka, nije mogla bi t i po-
vredena, ni t i ubijena. Poto su bi l i tako eterini i tako malo ljudski
po gradi, na njih nije mogao da utie nijedan element - ni Potop ni
Vatra. Al i , njihovi "Sinovi", Druga Korenska Rasa, mogla je da bu-
de i bila je unitena na taj nain. Kao to su se "preci" potpuno uto-
pi l i u svoja sopstvena astralna tela, koja su predstavljala njihovo
168
iomstvo, tako se i to potomstvo utopilo u svoje potomke, "Iz Zno-
/Rodene". To je bilo Drugo oveanstvo - sainjeno od najrazno-
rsnijih divovskih, poluljudskih udovita - prvih pokuaja materijal-
le prirode da izgradi ljudska tela. Veno cvetajue zemlje Drugog
'Kontinenta (izmeu ostalih, Grenland) pretvorile su se, redom, od
Edenskog vrta, sa njegovim venim proleem, u hiperborejski Had.
Taj preobraaj se odigrao usled izmetanja velikih voda planete i po-
remeaja dna okeana tako daje glavnina Druge Rase nestala u tom
velikom evolucionom gru i konsolidaciji planete tokom ljudskog
perioda. Ve je bilo etiri takve velike kataklizme.' A i mi sami mo-
emo da oekujemo petu u vremenu koje dolazi.
NEKOL I KO REI O " POTOPI MA" I " NOJ U"
Prie iz razliitih Purana o Precima u svojim detaljima su pro-
tivrene, kao i sve drugo. I tako, dok se u Rig Vedi Ida ( i l i Ila) na-
ziva Uiteljicom Vaivasvata Manua, Sajana od nje ini boginju koja
vlada Zemljom, a Satapatha Bramana pokazuje daje ona Manuova
erka, njegov rtveni dar, i, kasnije, njegova (Vaivasvatina) supruga
sa kojom zainje rasu Manua. U Puranama je, opet, ona Vaivasva-
tina erka, a ipak supruga Bude (Mudrosti), nezakonita erka Meseca
(Some) i supruga planete Jupiter (Brihaspatija), Tara. Sve to to ne-
upuenima izgleda kao zbrka, za okultiste je puno filozofskog smi-
sla. U samom pripovedanju opazivo je tajno i sveto znaenje, ali su,
meutim, svi detalji namemo tako izmeani da jedino iskusno oko
Inicijata moe da ih prati i poreda dogaaje pravim redom.
Pria koja je ispriana u Mahabharati iznosi glavnu poentu, pa
ipak mora da bude objanjena tajnim znaenjem koje sadri Bhaga-
vad Gita. To je prolog za dramu naeg (Petog) oveanstva. Dok je
Vaivasvata obavljao rituale posveenosti na obali reke, jedna riba ga
mol i za zatitu od druge, vee ribe. On je spaava i stavlja u krag,
odakle mu ona, rastui sve vie, prenosi novosti o predstojeem
potopu. To je dobo poznati "Matsja Avatar", prvi Avatar Vinua,
Prva se dogodila kad se kopno koje danas predstavlja Sevemi pol odvojilo
od kasnijih kontinenata.
169
~^ ^"^fô
^'^TSr
P
jred togai j o mno-
go drugih stvan. x. . . -^^^^^ i ^^ |^- jg ^gâlo po-
navljati. Vinu nareuje da se sagic.^. pme je, kako se kae,
spaen Manu zajedno sa sedam Riija, ali njih u drugim tekstovima
nema. Ovde Sedam Riija znae sedam Rasa, sedam principa i to-ta
drugo, j er je u toj mnogostrukoj alegoriji opet sadrana dvostruka
misterija.
Na drugom mestu smo rekli da veliki Potop ima nekoliko znaenja
i da se on odnosi, isto kao i PAD, na duhovne i fizike, kosmike i ze-
maljske dogaaje: kako je gore, tako je i dole. Postoje brod ih koveg
- navis - simbol enskog principa, na nebu njegov prototip predsta-
vlja Mesec, a na Zemlji Materica - j er su oba posude i nosioci seme-
na ivota i bia, koje oivljava i l i oplouje Sunce i l i Vinu, muki
pri nci p. " Prvi Kosmiki Potop odnosi se na prvobitno stvaranje, i l i
obrazovanje Neba i Zemlje; u tom sluaju Haos i velika Dubina znae
"Potop", a Mesec " Maj ku" , od koje su nastali svi zameci ivota.^^
Al i , zemaljski Potop i pria o njemu takoe ima dvostruku primenu.
U jednom sluaju on se odnosi na misteriju u kojoj je oveanstvo
spaeno od potpunog unitenja, tako to je smrtna ena nainjena
posudom za ljudsko seme na kraju Tree Rase,^^ a u drugom na stvar-
Moramo da se prisetimo da su vavilonjanske bogove predvodili Ea, Anu
i prvobitni Bel, zatim daje Ea, prvi, bio Bog Mudrosti, veliki "Bog Svetlo-
sti" i DUBINE, i daje on bio poistoveen sa Oanesom i l i biblijskim Dagonom
- ovekom-ribom, koji se izdigao iz Persijskog zaliva.
Vi di Deo I I , "Najsvetija od Svetih ".
Mnogo kasnije je Mesec postao muki bog; kod Indusa je on bio Soma,
kod Haldejaca Nanak i l i Nanar i Sin, sin Mulila, starijeg Bela. "Akaani" su
ga zvali "Bog Duhova" i on je bio bog Nipura (Nifer) u sevemom Vavilonu.
Mul i l je izazvao da vode Potopa padnu sa neba na Zemlju zbog ega mu Ksi-
sutrus nije dopustio da se priblii njegovom oltaru. Kao to su utvrdili savre-
meni asirolozi, sevemi Nipur je bio centar odakle se proirila haldejska (crna)
magija, a Eridu (juni) je bio prvobitno sedite oboavanja boga kulture, boga
boanske mudrosti - Boga Sunca koj i je svuda bio vrhunsko boanstvo. Kod
Jevreja, Mesec je bio povezan sa Jehovom Izrailja, i njegovim semenom, jer
je Ur bio glavno sedite oboavanja boga Meseca, a za Abrahama je reeno da
je doao iz Ura kad je od A-bra(h)m - postao Abraham.
13
Kada Narada, devianski asketa, preti da e okonati postojanje ljudske
rase tako to e spreavati Dakine sinove daje oplouju.
170
Stanza VI-Evolucija "Iz Znoja Roenih"
no i istorijsko potapanje Atlantide. U oba sluaja se "Domai n" - i l i
Manu koj i j e sauvao seme - naziva Vaivasvata Manu. Otuda razli-
ka izmeu puranikih i drugih verzija, dok u Satapatha Bramani Va-
ivasvata stvara erku i sa njom zainje rasu Manua - a to se odnosi
na prve ljudske Manuje, koj i su putem volje {Krijaakti) morali da
stvore ene pre nego to su se one rodile od hermafrodita kao neza-
visan pol, i na koje se, zato, gledalo kao na erke svojih tvoraca. Pri-
a iz Purana od nje {Ide i l i Ile) ini enu Bude (Mudrosti), a kasnija
verzija se odnosi na dogaaje pri l i kom potapanja Atlantide, kad je
Vaivasvata, veliki Mudrac na Zemlji, spasao Petu Korensku Rasu da
ne bude unitena zajedno sa ostacima etvrte.
To je veoma jasno pokazano u Bhagavad Giti, gde su Krini stav-
ljene u usta sledee reci:
Sedam velikih Riija, etiri prethodna Manua, koji imaju moju
sutinu, roeni su iz mog uma; od njih ponikoe (behu roene) ljud-
ske rase i svet.
(Poglavlje X, stih 6)
Ovde su etiri prethodna "Manua", od sedam, zapravo etiri Ra-
se" koje su ve ivele, poto Krina pripada Petoj Rasi, a njegovom
smru zapoinje Kal i Juga. Zato je Vaivasvata Manu, sin Surje (Sunca)
Ovo je pot vrdi o ueni brami n. U svoj i m i zvr sni m predavanjima o Bhaga-
vad Giti ( vi di Teozof, apri l 1887., str. 444) predava kae:
Ovde se nalazi jedna specifinost na koju moram da vam skrenem panju. On (Krina)
govori o etiri Manua. Zato govori o etiri? Mi smo sada u sedmoj Manvantari,
Vaivasvata Manvantari. Ako govori o prolim Manuima, trebalo bi da pominje est, ali
on pominje samo etiri. U pojedinim komentarima su pokuali to da protumae na po-
seban nain. Re "atvaraha" je odvojena od reci "Manavaha", i uinjeno je da se ona
odnosi na Sanaku, Sanandanu, Sanat-Kumaru i Sanat-Sudatu, koji takoe spadaju u
sinove Praapatija, roene iz uma. Al i , to tumaenje je vodilo do krajnje besmislenog
zakljuka i dovelo dotle da ta reenica protivei samoj sebi. Osobe na koje se aludira
u tekstu u toj reenici su okarakterisane na jasan nain. Dobro je poznato da su Sanaka
i ostali odbili da stvaraju, mada su drugi sinovi pristali; zato, kad se govori o osobama
od kojih je oveanstvo poniklo, bilo bi besmisleno da se ova etvorica ukljue u taj
spisak. Pasus se mora tumaiti bez razdvajanja te sloenice na dve imenice. Tada e
Manua biti etiri, a tvrenje e protivreiti prii iz Purana, mada e biti u skladu sa
okultnom teorijom. Prisetiete se kako se tvrdi (u okultizmu) da smo mi danas u Petoj
Korenskoj Rasi. Svaka Rasa se smatra Santhathitom odreenog Manua. Sad, etiri Ra-
se su prole, i l i , drugim recima, bilo je etiri prethodna Manua. (. . .)
171
TAJ NA DO K T R I NA * ANTROPOGENEZA
i spasitelj nae Rase, povezan sa Semenom ivota, i fiziki i duhov-
no. Al i , zasad, iako govorimo o svim rasama, moramo da se poza-
bavimo samo sa prve dve.
"Potop" j e nesumnjivo sveoptepredanje. "Ledeni h doba" j e bi -
lo mnogo, a isto tako je bi l o i "Potopa" iz raznih razloga. Stokvel
(Stockwell) i K r ol nabrajaju nekih est ledenih doba i posledinih Po-
topa - najranije datiraju od pre 850.000 godina, a najskorije od pre
100.000 godina."^ Al i , koj i je na Potop? Sasvim sigurno onaj prvi ,
iz najdrevnije prolosti; onaj koj i je konano zbrisao poslednja polu-
ostrva Atlantide, poevi od Rute i Daitje, a zavrno sa (srazmemo)
mal i m ostrvom koje pominje Platon. To pokazuje slaganje izvesnih
detalja u svim legendama. To je bio poslednji potop tako divovskih
razmera. Ma l i potop, ije je tragove baron Bansin naao u Central-
noj Azi j i i koj i je datirao na 10.000 godina pre nove ere, nema ni -
kakve veze sapo/Msveoptim Potopom, i l i Noj evi m potopom - koj i
predstavlja isto mitski prikaz starih predanja - pa ak ni sa pota-
panjem poslednjeg ostrva Atlantide; ali, ima bar neku etiku vezu.
Naa Peta Rasa (neincirani lanovi), koja slua o mnogim poto-
pima, zbunjena je i danas zna samo za jedan. Taj jedan j e, izmenivi
mesta kopna i mora, ve promenio izgled itave planete.
Moemo da uporedimo predanja Peruanaca koj i kau:
Inke, njih sedam na broju, ponovo su naselile Zemlju nakon po-
topa.
(Coste I, IV, str. 19)
Humbolt pominje meksiku verzij u iste legende, al i donekle br-
ka detalje legende o amerikom Noj u koja postoj i i danas. Ipak, is-
taknuti prirodnjak pominje dva puta po sedam drugova i boansku
pticu koj a je ila ispred broda Asteka, to i ni petnaest izabranika
umesto sedam i etrnaest. To je verovatno bi l o napisano pod ne-
k i m nesvesnim uticajem Moj sij a, za koga se kae daj e pominjao
petnaest Noj evi h unuka koj i su se spasli sa svoj im dedom. Potom,
Ksisutrus, haldej ski Noj e, spasenje i iv prenesen na Nebo - kao
15
' Smitosonijanski doprinos znanju, X V I I I ; Ameriki nauni urnal, X X X ,
X I , 456; i Krolova S(>wa i vreme. Lemurijaje potopljena, ali prvo je razorena
vulkanskom erupcijom, a potom je potonula.
172
Enoh - sa sedmoricom bogova, Kabirim, i l i sedmoricom boanskih
Titana, i kineski Jao ima sedam^gMra koje plove sa nj i m i koje e
on oiveti kad pristane i upotrebiti ih kao "seme l j udi " . Kad Ozi-
ris ulazi u koveg, i l i solarni brod, on uzima sedam Zraka sa so-
bom, i td. , i td.
Sanhoniaton govori o Aleteima i l i Titanima (Kabirim) kao o sa-
vremenicima Agruerusa, velikog fenianskog boga (koga je Faber
nastojao da poistoveti sa Noj em" ) ; dalje, sumnja se daje ime " Ti -
tan" izvedeno iz Tit-Ain - " i zvor i ponora haosa"'^ {Tit-Theus i l i
Tityusie ''boanskipotop''); i tako je pokazano da su Titani, koj i h
ima sedam, povezani sa Potopom i sedam Riija koje je spasao Va-
ivasvata Manu. ' *
Oni su sinovi Kronosa (Vremena) i Ree (Zemlje), a kao Agrue-
rus, Satum i Sidik predstavljaju jednu te istu linost; poto se za se-
dam Kabira kae da su sinovi Sidika i l i Kronos-Satuma, Kabiri i
Titani su isto. Ovog puta je poboni Faber bio u pravu kada je na-
pisao:
Ne sumnjam da su sedam Titana i Kabira isto to i sedam Riija
induske mitologije (?) za koje se kae da su se spasli u brodu zaje-
dno sa Manuom, glavom (?) te porodice.
A l i , manje j e sreno nj egovo razmilj anj e kad kae:
Indusi su u svojim divljim legendama ozbiljno iskrivili priu o
Noju (?!), pa ipak je izuzetno to to izgleda da se njihova religija
dri broja sedam.'
Arguerus je Kronos i l i Satum i to je prototip izraelskog Jehove. Poto je
povezan sa Argom, Mesecom i l i Kovegom spasa, Noje je mitoloki isto to i
Satum. Al i , onda se to ne moe odnositi na zemaljski potop (vi di Faberove
Kabire, tom I, 33, 43 i 45).
' ' ' VidiiZ)/fi?.,tomII, str. 240.
Sanhoniaton kae da su Titani bi l i sinovi Kronosa, sedam na broju; on ih
zove oboavaocima Vatre, Alete (sinovi Agnija?), i savremenicima potopa.
Al-ait je bog Vatre.
A tih sedam su potekli od Arijevaca, a ne Semita, dok su Jevreji svoje bro-
jeve dobili od Haldejaca.
173
Tu kapetan (pukovnik) Vi l ford veoma opravdano primeuje: da
su moda sedam Manua, sedam Bramadika i sedam Riija jedno te
isto i zapravo se radi samo o sedam osoba ukupno/" Sedam Brama-
dika su bi l i Praapati, i l i gospodari "Praasa stvorenja".
Od njih se rodilo oveanstvo, i oni su verovatno isto to i se-
dam Manua. (. ..) Tih sedam velikih predaka ljudske rase su stvo-
reni da bi popunili Zemlju stanovnicima.
(Azijska istraivanja, tom V, str. 246)
A Faber dodaje da j e:
(. . .) slinost Kabira, Titana, Riija i Nojeve porodice isuvie iz-
razita da bi se pripisala pukom sluaju.^'
Faber je naveden na tu greku i shodno tome je itavu svoju te-
oriju o Kabirima izgradio na injenici daje ime Jafeta iz svetih spi-
sa na spisku Titana koj i je naveden u jednom stihu iz Orfikih himni.
Prema Orfeju, imena sedam "Spaenih" Titana (koje Faber odbija da
poistoveti sa nepobonim Titanima, nj i hovi m potomcima) bila su
Kej , Kr i j , Fork, Kronos, Okean, Hiperion i Japet:
KoTov T8, Kpotov TE |a>.av, OopKuv 18 Kpaiaiov,
Kal Kpovov, 'QK8av6v 5', 'Y7i8pioa T8, 'I a7i:8T6vTS.
(Orph. apud Proclum. U Timeju, knj. V, str. 295)
Al i , zato ne bi vavilonjanski Ezra mogao da uzme ime Japet za
jednog od Nojevi h sinova? Kabi ri , koji su Titani, prema Arnobi ju
(Arnobius) takoe se nazivaju Mani , a njihova majka Mania (Ad-
versum Gentes, knj. I I I , str. 124). Zato Indusi mogu sa daleko vie
razloga da tvrde da Mani znae njihove Manue, a da je Mania enski
Manu (vi di Ramajanu). Mania je Ila i l i Ida, ena i erka Vaivasvata
20
Sedam pojedinanih Sinova Boga, i l i Pitara i Pitrija; takode, u tom sluaju,
sinovi Kronosa i l i Satuma {Kala "vreme") i Spaeni, kao Kabiri i Titani, to nji-
hovo ime - "lunarnipreci" pokazuje, poto je Mesec Koveg (Ark) i l i Arga, u
vodenom bezdanu prostora.
^' Vi di Kabiri, tom I, str. 131.
174
Manua, sa kojom je "zaeo rasu Manua". Poput Ree, koja je majka
Titana, ona je Zemlja (Sajana je smatra boginjim Zemlje) i pred-
stavlja samo drugo izdanje i ponavljanje Vak. I Ida i Vak su se pre-
tvori l i u mukarce i ene; Ida je postala Sudjumna, a Vak, "enski
Vira": ona se pretvara u enu da bi kaznila Gandarve; jedna verzi-
ja se odnosi na kosmiku i boansku teogoniju, a druga na kasniji
period. Amobij evi Mani i Mania predstavljaju imena indijskog po-
rekla, koja su usvojili i i skri vi l i Grci i Rimljani.
Zato ovo preuzimanje nije sluajno, ve predstavlja posledicu je-
dnog arhajskog uenja koje je bilo zajedniko za sve, a Jevreji, preko
Ezre, autora osavremenjenih knjiga Mojsijevih, najkasnije su ga us-
voj i l i . Tako su spontano oni preuzimali svojinu drugih, pa Beroz
(Antiguitates Libyae, 1, fol. 8), pokazuje daje Titeja - koju Diodor
predstavlja kao majku Titana i l i Diluvijana (vi di Bibliju, knj. I I I str.
170) - bila Nojeva ena. Zato ga Faber naziva pseudo-Berozom, pa
ipak tu informaciju prihvata da bi pridodao jo jedan dokaz tome da
su pagani sve svoje bogove pozajmili od Jevreja, preobrazivi patri-
jarhalne predloke. Po naem skromnom miljenju, to je jedan od naj-
boljih moguih dokaza daje upravo obmuto. To je onoliko jasno koliko
injenice mogu da pokau da su h\b\i]^ke pseudolinosti sve pozaj-
mljene iz paganskih mitova, ako ve moramo da ih nazivamo mito-
vima. To, u svakom sluaju potvruje daje Beroz bio prilino dobro
svestan izvora Postanja i toga da ono ima isti kosmiki i astronomski
karakter kao i alegorije o Izidi-Ozirisu, Kovegu i drugim simbolima
povezanim za kovegom. Jer, Beroz kae daje "Titea magna ", kasni-
je nazvana Aretija^^ oboavana zajedno sa Zemljom, a to poistove-
uje "Titeju", Nojevu suprugu, sa Reom, majkom Titana, i sa Idom -
poto obe ove boginje vladaju Zemljom i majke su Manua i Mana ( i l i
22
Aretija je enski oblik Artesa (egipatskog Marsa). Otuda haldejska (i he-
brejska) re J^TN (Arets), "Zemlja". Autor Potrage za znanjem (Beitrage zum
Kenntniss) (lanak pod "Artes" Mars) navodi: "Addit Cedrenus {Salem I, 3):
Stella Mari ab Egyptiis vocatur ertosi (plantere, generare). Signijicant au-
tem hoc omnis generis procreationem et vivificationem, omnisgue substantie
et materiae naturam et vim ordinantem alque procreantem. " To je Zemlja kao
"izvor bia" i l i , kao to je objasnio autor Izvora mera, Arts je isto na hebrejskom
i egipatskom, i oba sadre prvobitnu ideju o Zemlji kao izvoru; upravo kao to
su na samom hebrejskom, u drugom obliku, Adam i Madium (Mars) isto, i po-
vezuju ideju o Zemlji sa Adamom u obliku H-Adam-H.
175
Tit-an-Kabira). "Titeja-Aretija" je, ipak, bila oboavana kao Horhija,
kae isti taj Beroz, a to je titula Veste, boginje Zemlje.
Sicanus deificavit Aretiam, et nominavit eam lingua Janigend
Horchiam. *
(Ibid, knj. VJol. 64)
Jedva da postoji neki pesnik iz istorijskog i l i preistorijskog doba
koj i nije pomenuo potapanje dva kontinenta - esto nazivanih ostr-
vima - u ovom i l i onom obliku. Otuda i unitenje Flegije, pored At-
lantide. Vi di Pausaniju i Nonusa:
Iz njene duboko ukorenjene osnove ostrvo Flegiju
Neumoljivi Neptun zaljulja, i potopi pod talase
Njene nepobone stanovnike
(Dionizije, knj. XVIII, str. 310)
Faber je bio ubeden daje "ostrvo Flegija" Atlantida. Al i , sve te
alegorije su manje i l i vie i skri vl j eni odjeci induskog predanja o
velikoj katakl i zmi koja je zadesila etvrtu Rasu, uistinu ljudsku,
mada divovsku, onu koja je prethodila Arijevcima. Pa ipak, kao to
je upravo reeno, kao i sve druge legende i ova "o Potopu ima vie
od jednog znaenja. Ona se u teogoniji odnosi na prekosmiki pre-
obraaj, na duhovne meuodnose - koliko god taj izraz mogao besmi-
sleno da zvui nekom nauniku - a takoe i na kosmogoniju koja
j e sledila, na vel i ki POTOP VODA (materije) u HAOSU, koj u su pro-
budi l i i oplodili oni Duhovni Zraci to su preplavili tajanstvenu di -
ferencijaciju u kojoj su iezli - prekosmika misterija. Prolog za
dramu Postojanja. Anu, Bel i Noje prethodili su Adamu Kadmonu,
Adamu Crvenom i Noj u, ba kao to su Erama, Vinu i iva pret-
hodili Vaivasvati i ostalima" (vidi Razotkrivenu Iziu, tom I I , str. 420
i dalje, gde su nagovetena jedno i l i dva od sedam znaenja).
Sve to pokazuje da se/ô/M-sveopti potop koji je poznat geologiji
(prvo ledeno doba) morao dogoditi upravo u vreme u kome ga locira
Tajna Doktrina, naime, 200.000 godina (zaokrueno) posle pojave na-
* (L at.) - Sikanus je Aretiju proglasio boginjom, nazvavi je na jeziku Ja-
nigena Horhija. (nap. prev.)
176
e PETE RASE, i l i , otprilike, u vreme koje odreuju gospoda Krol i Stok-
vel za prvo ledeno doba, t j . pre oko 850.000 godina. Otud, poto
navedeni poremeaj geolozi i astronomi pripisuju "ekstremnoj eks-
centrinosti Zemljine orbite", a Tajna Doktrina ga objanjava na isti
nain, ali sa dodatkom jo jednog faktora, promene Zemljine ose - do-
kaz za ovo se moe nai u Knjizi Enohovoj^^ ako ne razumemo uvi-
j eni jezik Purana - sve to izgleda dokazuje da su drevni narodi znali
poneto o "savremenim otkriima" nauke. Enohova izjava o "velikom
nagibu Zemlje" koja je "u mukama" veoma je znaajna i jasna.
Zar to nije oigledno? Nua je Noje, koj i plovi vodama u svojoj
arci (kovegu), a arka je amblem Arge, i l [ Meseca, enskog prin-
cipa; Noje je "duh" koj i pada u materiju. i m se spusti na Zemlju
mi ga nalazimo kako sadi vinograd, pije vino i opija se njime, t j . i-
sti duh postaje opijen im se potpuno utamnii u materiji. Sedam po-
glavlja Postanja predstavljaju samo drugaije verzije prvog. Zato,
dok u njemu pie: "I tama bese nad licem dubine. A Duh Boji se
kretae po l icu voda", u poglavlju V I I se kae " ( . . .) i vode prevla-
dae ( . . . ) i koveg ode (sa Nojem, duhom) po licima voda". Tako
je Noje, ako je isto to i haldejski Nua, duh koj i oivljava materiju,
potonji Haos, koj i je predstavljen DUBI NOM, i l i Vodama Potopa. U
vavilonjanskoj legendi (prekosmiko je stopljeno sa zemaljskim do-
gaajima) Itar (Astarta i l i Venera, lunama boginja) je ona koja za-
tvara koveg i alje "goluba da potrai kopno" {Razotkrivena Izida,
tom I I , str. 423 i 424).
Dord Smit u Tablicama napominje najpre stvaranje Meseca, a
potom Sunca:
Njegova lepota i savrenstvo su uzvieni, kao i pravilnost nje-
gove orbite, koja je dovela dotle da se on smatra nekom vrstom
sudije i onog koji ureduje svet.
Ako bi se ta pria odnosila naprosto na kosmogonijsku katakli-
zmu - ak i da je ona bila sveopta - zato bi boginja Itar i l i Astarta,
Mesec, govorila o stvaranju Sunca nakon potopa? Vode su se mo-
da popele do visine planine Nizir (Haldejska verzija), i l i Debel Du-
di (planine iz potopa u arapskim legendama), i l i pak Ararata (iz
biblijske prie), pa ak i Himalaja (iz induskog predanja), pa ipak
" Poglavlje L XIV, odelj. X I .
177
nisu dosegle Sunce: i sama Biblija se zaustavila pred takvim udom!
Oigledno je potop naroda koj i su ga prvi zabeleili imao drugo zna-
enje, manje problematino i daleko manje filozofsko od sveopteg
potopa, o kome ne postoje nikakvi geoloki tragovi.
Poto su sve takve kataklizme periodike i ciklike, i poto Manu
Vaivasvata figurie kao generiki karakter, u raznim okolnostima i do-
gaajima (vidi u daljem tekstu "Sedam Manua Coveanstva ") , izgle-
da da nema ozbiljnih prigovora pretpostavci daje prvi "veliki potop"
imao kako alegorijsko, tako i kosmiko znaenje, i da se on odigrao na
kraju Satja Juge, "doba Istine", kad se Druga Korenska Rasa, "Manui
sa kostima", po prvi put pojavila kao "Iz Znoja Roeni"/''
Drugi Potop - takozvani "sveopti" - koj i j e pogodio etvrtu
Rasu (koja se danas u teologiji zgodno smatra "prokletom rasom di-
vova", KAI NI TI MA i "Hamovi m sinovima"), jeste onaj potop koj i je
geologija prva primetila. Ako se paljivo uporede razne prie Halde-
jaca i ostala egzoterika dela drugih naroda, videe se da se sva ona
slau sa ortodoksnom priom koja je saoptena u bramanskim knj i-
gama. I moda e bi t i primeeno da u prvoj pri i "na Zemlji jo ne-
ma nijednog Boga, niti smrtnika" kad se Manu Vaivasvata iskrcava
na Himavat, u drugom je Sedmorici Riija doputeno da ga pra-
te, to pokazuje da se neke prie odnose na zvezdani i kosmi ki
POTOP pre takozvanog stvaranja, a druge na stvarni vodeni potop. U
Satapatha Bramani Manu otkriva daje "Potop zbrisao sva iva bia
i da je jedino on preostao" - tj . od prethodnog razlaganja Univerzu-
ma, i l i Maha-Pralaje po zavretku Dana Brame ostalo je jedino seme
ivota, a Mahabharata govori naprosto o geolokoj kataklizmi koja
je zbrisala gotovo itavu etvrtu Rasu da bi nainila mesto za Petu.
Zato je u naoj ezoterijskoj kosmologiji Vaivasvata Manu prikazan
u t ri razliita odreenja:^^ {a) kao "Korenski Manu" na Planeti A u
Svi slini izrazi su objanjeni u "Antropogenezi" ovog dela, kao i na dru-
gim mestima.
25
Moramo da se setimo kako je u hinduskoj filozofiji svaka diferencirana
jedinica takva jedino kroz cikluse Maje, postoje u sutini jedno sa Svevinjim
i l i Jednim Duhom. Otuda nastaje oigledna zbrka i protivrenost u raznim Pu-
ranama, a povremeno i u jednoj te istoj Purani, u pogledu jedne te iste l i -
nosti. Vinu - kao Brama sa mnogo oblika i kao Brama (neutralni) - j e jedno,
pa ipak se kae daje on svih 28 Vjasa {Vinu Purana).
178
Prvom Krugu, {b) kao "seme ivota na Planeti D u etvrtom Krugu
i (c) kao "Seme oveka" na poetku svih Korenskih Rasa - pose-
bno u naoj Petoj Rasi. Na samom njenom poetku, tokom Dvapara
Juge^* dogodilo se unitenje prokletih arobnjaka, "onog ostrva (Pla-
ton govori samo o njihovom poslednjem ostrvu) iza Herkulovih Stu-
bova, u Atlanskom okeanu, sa koga se lako plovilo do drugih ostrva
u susedstvu drugog velikog kontinenta" (Amerike). To "Atlantsko"
ostrvo bilo je povezano sa "Belim Ostrvom ", a to Belo Ostrvo je bilo
Ruta; ali, to nije bila Atala, ni "Beli avo " pukovnika Vilforda (vidi
Azijska istraivanja, tom V I I I str. 280). Ako se izrauna da, prema
sanskritskim tekstovima, Dvapara Juga traje 864.000 godina, a da
je Kal i Juga poela pre samo oko 5.000 godina, onda se to unitenje
dogodilo tano pre 869.000 godina. A opet, te cifre se ne razlikuju
mnogo od onih koje saoptavaju geolozi, koj i prvo "ledeno doba"
smetaju u period od pre 850.000 godina.
u svakoj Dvapari (treem) dobu, Vinu, u liku Vjase, dali Vedu, koja je jedno, na e-
t i r i i vie delova. Vel i ki Ri i j e dvadeset osam puta preureivao Vedu u Vaivasvata
Manvantari, u Dvapara Jugi ( . . . ) i sliodno tome, dvadeset osam Vjasa je umrlo (. . .)
nj ih koj i su bi l i u obliku Veda Vjasa, koj i su bi l i Vjase svojih perioda. (. . .)
(Knjiga II, pogl, III)
Ovaj svet je Brama, u Brami , od Brame (. . .) izvan ovog ne postoji druga spoznaja.
Potom, opet:
U Prvoj Manvantari bil o je sedam slavnih Vasitinih sinova, koj i su u Treoj Man-
vantari bi l i sinovi Brame (tj . Riij i), slavni potomci Ure.
To je jasno: oveanstvo Prve Manvantare Je takode i oveanstvo sedme
i svih koje su bile izmeu. oveanstvo Prve Korenske Rase je oveanstvo
Druge, Tree, etvrte, Pete, itd. Do poslednje ono predstavlja cikliko i
stalno reinkarniranje Monada koje pripadaju an Kohanima naeg plane-
tarnog lanca.
Dvapara Juga se razlikuje za svaku rasu. Sve rase imaju sopstvene ci-
kluse, to znatno razlikuje stvari. Na primer. etvrta pod-Rasa Atlantidana bi-
la je u svojoj Kal i Jugi kada je unitena, u vreme kada je Peta Rasa bila u
svojoj Satja i l i Krita Jugi. Arijevska rasa je sad u svojoj Kal i Jugi, i bie u njoj
jo 427.000 godina, dok su razne "familije Rasa" zvane Semiti, Hamiti, itd., u
svojim posebnim ciklusima. esta pod-rasa koja dolazi - koja moe da zapo-
ne veoma skoro - bie u svom Satja (Zlatnom) dobu dok mi budemo njeli
plodove nae nepravednosti u naoj Kali Jugi.
179
Potom je "stvorena ena koja je dola Manuu i izjavila daje ona
njegova erka, sa kojom je on iveo i zaeo potomstvo Manua'\ To se
odnosi na fizioloki preobraaj polova tokom Tree Korenske Rase.
Alegorija je isuvie providna da bi bilo potrebno da se nairoko ob-
janjava. Naravno, kao to smo ve primetili, pri odvajanju polova,
jedno androgino bie bi moralo svoje telo da podeli na dve polovine
(kao u sluaju Brame i Vak, pa ak i Adama i Eve), i zato je njegova
ena, u izvesnom smislu, i njegova erka, ba kao to bi on bio njen sin,
"meso njegovog (i njenog) mesa i kost njegove (i njene) kosti". Tako-
de bi trebalo obavezno imati na umu da nijedan od naih orijentalista
jo nije nauio da se snalazi u t i m "protivrenostima i zapanjujuim
besmislicama", kako neki nazivaju Purane, kao i tome da spomi-
njanje Juge moe da znai Krug (Ciklus), Korensku Rasu, esto i
Pod-Rasu, ali i to da se stranica okrenula daleko u prolost prekosmi-
ke teogonije. To dvostruko i trostruko znaenje dokazuju razna po-
zivanja na naizgled jednu te istu individuu koja nosi isto ime, dok
se, zapravo, oni odnose na dogaaje koje dele itave Kalpe. Haje do-
bar primer za to. Ona je najpre predstavljena kao jedan l i k, a potom
kao drugi. U egzoterikim legendama se kae daje Manu Vaivasvata,
koj i je udeo da stvori sinove, ustanovio rtvu Mi t r i i Varuni, ali, gre-
kom bramana koji je vrio slubu, dobio je jedino erku - Il u. Potom,
"naklonou bogova", njen pol sepromenio i ona postaje mukarac,
Sudjumna. Potom se ona opet pretvara u enu i tako dalje; pria doda-
j e da su iva i njegova supruga bi l i zadovoljni time da "ona mesec
dana bude mukarac, a mesec dana ena". To je direktno ukaziva-
nje na Treu Korensku Rasu, i j i su l j udi bi l i androgini. Al i , neki
veoma ueni orijentalisti (vi di Klasini renik hinduizma) misle i
izjavljuju daje " Il a prvobitno bila namirnica, hrana, i l i bujica mle-
ka; otuda reka pohvala, personifikovana kao boginja govora". Me-
utim, "neupuenima" nije reeno zato bi "bujica mleka" i l i "reka
pohvala" naizmenino bila muko i ensko ukoliko zaista ne postoji
neki "unutranji dokaz" koj i su okultisti prevideli.
U svom najmistikijem znaenju, sjedinjenje Manua-Svajambhu-
ve sa Vak-Satarupom, njegovom sopstvenom erkom (to je bi l o
prvo "umanjivanje" dualnog principa iji drugi i trei oblik predstav-
ljaju Vaivasvata Manu i Ila), u kosmikom simbolizmu predstavlja
Korenski ivot, zametak iz koga niu svi solami sistemi, svetovi,
aneli i bogovi. Jer, kako kae Vinu:
180
Stanza VI-Evolucija "IzZnoja Roenih"
. Od Manua sve stvoreno, bogovi, Asure, ljudi moraju nastati
On mora stvoriti svet, ono to se kree i ono to se ne kree. (. . .)
Al i , mogli bismo se susresti sa jo eim protivnicima nego to
su to zapadnjaki naunici i orijentalisti. Ako bi bramini mogli da se
saglase sa naim uenjem u pogledu brojki, nismo ba sigurni da ne-
ki od njih, ortodoksni konzervativci, ne bi prigovorili nainima raz-
mnoavanja koj i se pripisuju njihovim Boanskim Pitrijima. Biemo
pozvani da pokaemo dela iz koj ih smo citirali, ali emo mi pozvati
njih da itaju sopstvene Purane malo paljivije, sa pogledom usme-
renim na ezoterijsko znaenje. A potom, opet ponavljamo, pod ve-
l om manje i l i vie provi dni h alegorija, oni e nai da sve to smo
ovde izneli potvruju njihova sopstvena dela. Ve smo dali jedan i l i
dva primera u pogledu pojave Druge Rase, koja se naziva " I z Znoja
Roeni". Ta alegorija se smatra bajkom, pa ipak ona krije psihofizi-
oloki fenomen i jednu od najveih misterija prirode.
Al i , u pogledu hronologije koja je ovde izneta, prirodno je da se
zapita:
DA L I JE MOGUE DA JE
OVEK POSTOJAO PRE 18. 0 0 0 . 0 0 0 GODESTA?
Okultizam dajepotvrdan odgovor na ovo pitanje, uprkos svim nau-
nim prigovorima. Stavie, taj period pokriva samo Coveka Vaivasvata
Manua, t j . muke i enske entitete koj i su se ve podelili na polove.
Mogue je da su dve i po rase koje su prethodile tome ivele pre
30.000.000 godina, uprkos svemu to nauka moe da kae. Jer, geo-
loke i fizike tekoe koje se suprotstavljaju ovoj teoriji nisu mo-
gle da postoje za prvobitnog, eterinog coveka okultnih uenja. Reenje
rasprave izmeu neupuenih i ezoterijskih nauka zasniva se na ve-
rovanju i dokazu da unutar fizikog postoji astralno telo, pri emu
fiziko zavisi od astralnog. Izgleda daje Pol Dasije (PaulD'Assier),
pozitivista, prilino jasno dokazao tu injenicu,^' a da i ne govorimo
0 svedoanstvima koja su se vekovima gomilala, ukljuujui i ona koja
27
Posmrtno oveanstvo, prevod H. S. Olkota, L ondon \l
181
TAJ NA D O K T R I N A * ANT ROP OGE NE ZA
daju savremeni spiritualisti i mistici. Teko e bi t i da se ta injenica
odbaci u naem dobu provera, testova i oiglednih dokaza.
Tajna Doktri na smatra da, uprkos optim kataklizmama i pore-
meajima na naoj planeti, koj i su - poto se ona nalazi u peri-
odu najintenzivnijeg fizikog razvoja, j er je etvrti Krug sredinja
taka itavog ivota koj i se nalazi na njoj - bi l i daleko uasniji i
intenzivnij i nego tokom bi l o kojeg od prethodna t r i Kruga (ci kl u-
sa njenog ranijeg psihikog i duhovnog ivota i njenih polueteri-
nih stanja) u koj ima je fiziko Coveanstvo postojalo poslednjih
18.000.000 godina.^^ Tom peri odu j e pret hodi l o razdoblj e od
300.000.000 godina mineralnog i biljnog razvoja. Ovome e prigo-
vor i t i svi oni koj i odbijaju da prihvate teorij u o isto eterinom
oveku "bez kostiju". Nauka, koja zna samo za fizike organizme,
oseae se ozlojeeno, a materijalistika teologija j o vie. Ona
prva e prigovarati na l ogi ki m i razumnim osnovama, zasnova-
ni m na unapred stvorenom uverenju da su svi i vi organizmi uvek
postojali na istom nivou materijalnosti u svim periodima, a ova po-
slednja na osnovu najbesmislenijih izmiljotina. Smena tvrdnja
koj u obino iznose teolozi zasnovana je na nerealnoj pretpostavci
da lj udi na ovoj planeti (itaj: hriani) imaju ast da budu j edina
ljudska bia u itavom Kosmosu, jedina koja naseljavaju neku pla-
netu, pa su zato najbolji od svih.'^'
28
Profesor Nj ukomb kae:
Toplota koju je razvilo saimanje mogla je da traje samo 18.000.000 godina.
(Popularna astronomija, str 500)
Al i :
(. . .) temperatura koja doputa postojanje vode nije mogla biti dostignuta pre vie od
10.000.000 godina
(Vinel, ivot sveta, str 556)
Ser V. Tomson, meut i m, kae daj e itav peri od ovrivanja Zeml j i ne ko-
re trajao 18.000.000 godina, iako je ove godine on opet promeni o miljenje i
sada doputa daj e Sunce staro samo 15.000.000 godina. Kao to emo poka-
zati u Dodat ku, razilaenje miljenja naunika je t ol i ko da se naunim razmi -
ljanjima uopte ne moe verovati .
29
Esej O mnotvu svetova (1853.) - anonimno delo, pa ipak je dobro po-
znato da gaj e napisao dr Vj uel (Wheweir) - predstavlja valj an dokaz za to. N i -
182
Okultisti, koj i vrsto veruju u uenje svoje osnovne filozofije,
odbijaju prigovore i teologa i naunika. Oni, sa svoje strane, smatra-
ju da tokom t i h perioda, kada mora daje vladala nepodnoljiva vre-
l ina, ak i na pol ovi ma, ni uzastopni potopi , uzdizanje dolina i
neprekidno premetanje vel i ki h voda i mora nisu mogl i da naude
ljudskom ivotu i organizmu kakav pripisuju ranom oveanstvu. Ni
raznolikost okoline pune tetnih gasova ni opasnost od jedva stvrd-
nute Zemljine kore nisu mogl i da spree Prvu i Drugu Rasu da se
pojave ak ni u periodu karbona i l i u samom silurijumu.
Tako su Monade kojima je bilo sueno da oive budue Rase bi -
le spremne za nove preobraaje. One su prole kroz faze mineral-
nog, biljnog i ivotinjskog ivota, od najnieg do najvieg, i ekale
su na svoj inteligentniji, ljudski oblik. Pa opet, ta su modelari mo-
gli da rade osim da slede zakone Prirode u evoluciji? Da li su oni mo-
gl i, kao to doslovno stoji u Bibliji, da stvore Adama "Nal i k na Go-
spoda Boga", i l i kao to tvrdi Pigmalion u grkoj alegoriji, Adama-
-Galateju od vulkanske praine i udahnu ivu duu u Coveka? Ne;
jer dua je ve bila tu, skrivena u svojoj Monadi, i bio j oj je potre-
ban samo omota. Pigmalion, koji ne uspeva da oivi svoj kip, i Ba-
hak-Civo nazarenskih gnostika, koj i ne uspeva da "izgradi ljudsku
duu u stvorenju", kao zamisao daleko su vie filozofski od Adama
kad se on uzme u doslovnom smislu, i l i od biblijskih Elohima-Tvo-
raca. Ezoterijska filozofija, koja ui spontanom raanju - nakon to
su Sita i Pradapati bacili seme ivota na Zemlju - pokazuje da su
jedan hrianin ne bi trebalo da veruje ni u mnotvo svetova niti u geoloku
starost ove planete, tvrdi autor; jer, ako se kae daje ovaj svet samo jedan od
mnogih svetova koji su boije tvorevine kao to je i on sam, da su svi oni nase-
ljeni ivim biima, da ih nastanjuju inteligentna stvorenja koja poseduju volju,
podlona zakonu i sposobna da ispolje slobodnu volju, tada bi postalo udno
da se misli kako ovaj na svet predstavlja predmet Boje naklonosti i njego-
vog posebnog meanja, njegove komunikacije i njegovih Linih Poseta... Mo-
e li se pretpostaviti daje Zemlja centar moralnog i religioznog Univerzuma,
pita on, ukoliko se u fizikom Univerzumu ne mogu napraviti nikakve razli-
ke? Nije li besmisleno da se drimo takve jedne tvrdnje (o mnotvu naseljenih
svetova) kao to bi danas bilo besmisleno da se drimo Ptolemejeve hipoteze,
koji je smestio nau Zemlju u centar naeg sistema? (. . .) Ovo je citirano po se-
anju, ali gotovo doslovno. Autor ne uspeva da vidi kako takvom odbranom bu-
i svoj sopstveni mehur od sapunice.
183
ni i aneli u stanju da stvore jedino fizikog oveka, ak i uz pomo
Prirode, poto su razvili eterine oblike iz sebe i ostavili fiziki ob-
l i k da polako evoluira od eterikog, i l i kako bi se to danas reklo,
protoplazmikog modela.
Sledei prigovor bi bio daje "spontano razmnoavanje" zastare-
la teorija. Pasterovi eksperimenti su je odbacili pre dvadeset godina,
a profesor Tindal je protiv nje. Pa ta? Naunici bi trebalo da znaju
da, ako se zaista i pokae daje spontano razmnoavanje nemogue u
dananjem svetu, u uslovima koj i sada vladaju - to okultisti poriu
- to i dalje ne bi bio dokaz da se ono nije moglo odigravati u druga-
ij im kosmikim okolnostima, ne samo u morima lorentijskog perio-
da, ve ak i na tadanjoj Zemlji koja je bila podlona kontrakcijama.
Bi l o bi interesantno da se zna kako bi nauka uopte mogla da objasni
pojavu vrsta i ivota na Zemlji, a posebno Coveka, ukoliko bi odba-
cila i biblijsko uenje i spontano razmnoavanje. Meutim, Pasterova
posmatranja daleko od toga da su savrena i l i dokazana. Blanar
(Blanchard) i dr L ito (Lutaud) odbacuju njihov znaaj i pokazuju da
ga ona i nemaju. Pitanje je zasad ostalo nereeno, kao i ono drugo,
"kada se, u kom periodu, ivot pojavio na Zemlji?" to se tie tvrd-
nje da je Hekelova monera - pregrt soli! - resila problem porekla i-
vota, to je naprosto besmisleno. Oni materijalisti koj i su skloni da
pljuju na teoriju "Samopostojeeg" i "Samoroenog nebeskog ove-
ka", predstavljenog kao eterinog, astralnog oveka, moraju nam op-
rostiti to e se ak i poetnik u okultizmu smejati nekim idejama
savremene misli. Poto je najuenije dokazano da prvobitna pregrt
protoplazme (monera) nije ni ivotinja ni biljka, ve ijedno i drugo,
i da j oj preci nisu ni ivotinje ni biljke, postoje ta monera taka od
koje poinje svako organizovano postojanje, na kraju nam kau da su
monere same sebi preci. To je moda veoma nauno, ali je istovreme-
no i veoma metafiziki; isuvie, ak i za okultiste.
Ako je spontano razmnoavanje danas promenilo svoje metode,
moda zahvaljujui tome to se nagomilao materijal koj i ima pri ru-
ci, tako da gotovo ne moe da se primeti, ono je bilo u punom zam-
ahu pr i l i kom nastanka zemaljskog ivota. ak i najjednostavniji
fiziki obl i ci i evolucija vrsta pokazuju koj i m putem ide Priroda.
Krljutavi divovski guteri, kri l ati pterodaktil, megalosaurus i tride-
set metara dugi iguandon iz kasnijeg perioda predstavljaju transfor-
macije najranijih predstavnika ivotinjskog carstva koj i su otkriveni
184
u sedimentima prvobitnog doba. U nekom periodu su se sva ta pome-
nuta "prepotopska" udovita pojavila kao vlaknaste infuzorije, bez
koljke i l i kore, bez nerava, miia, organa i pola, i razmnoavala se
pupljenjem - kao to takode ine mikroskopske ivotinje, arhitekti
i graditelji naih planinskih lanaca, kako nas ui nauka. Zato ne bi
tako moglo da bude i sa ovekom? Zato i on ne bi sledio isti zakon u
svom rastu, tj . postepeno zgunjavanje? Svaki ovek lien predrasuda
vie bi voleo da veruje kako je prvobitno oveanstvo isprva imalo
eterini - i l i , ako vie volite, ogromni vlaknasti oblik nalik na pihtije,
razvijen od bogova i l i prirodnih "sila", koj i je rastao, kondenzovao se
milionima godina, postao divovski po svojim fizikim impulsima i
sklonostima, da bi se na kraju smestio u divovski, fiziki oblik o-
veka etvrte Rase - umesto da veruje kako je on (bukvalno) stvoren
od zemaljske praine, i l i od nekog nepoznatog ovekolikog pretka.
Naa ezoterijska teorija ne sukobljava se sa naunim injenica-
ma, osim na prvi pogleda, kako dr Vi l son kae, u svom pismu a-
sopisu Za/e (Knowledge) (23. decembar 1881.):
Evolucija - tanije Priroda, u svetlosti evolucije - prouava se
tek oko dvadeset pet godina. A to je, naravno, samo tren u istoriji
ljudske misli.
I ba zbog toga mi ne gubimo nadu da e materijalistika nauka
izmeniti svoje puteve i postepeno prihvatiti ezoterijska uenja - ak
i ako ih za poetak odvoji od njihovih (za nauku) isuvie metafizi-
kih elemenata.
Da li je poslednja re u pogledu ljudske evolucije izreena? Prof.
Haksli pie:
Svi (. . .) odgovori na velika Pitanja (Pravo ovekovo mesto u
Prirodi), za koje sledbenici njihovih predlagaa, ako ne i oni sami,
tvrde da su potpuni i konani, ostaju moda visokouvaeni i na
ceni oko sto godina, a moda i dve hiljade godina (. . .)
(...) ali, vreme neizostavno pokazuje daje svaki od tih odgovo-
ra bio puka aproksimacija istine koja je bila prihvatljiva uglav-
nom zahvaljujui neznanju onih koji su je prihvatili, a postaje
potpuno neprihvatljiva kad je ispitaju njihovi naslednici koji po-
seduju vee znanje. (!!)
185
TAJ NA DO K T R I NA * ANTROPOGENEZA
Da l i bi taj i staknuti darvinista pri hvat i o mogunost da se i nj egov
majmunoliki predak ubroji u ta " pot puno nepri hvat l j i va verovanj a"
u svet l ost i "veeg znanj a" okul t i st a? Ali, otkud onda divljaci? Puko
"podi zanj e na ci vi l i zova ni n i v o " ne obj anj ava evol uci j u obl i ka.
U i st om pi s mu, Evolucija oveka, dr Vi l s on priznaj e j o j e dnu u-
dnu stvar. Tako, u odgovor na pi t anj a koj a j e asopisu Znanje posta-
vi o " G . M . " , o n pri meuj e:
" Da l i j e evol uci j a izazvala bi l o kakvu promenu u oveku?
Ako jeste, kakvu promenu? Ako nij e, zato nij e?" - Ako odbi-
j emo da pri znamo (kao to i ni nauka) daj e ovek stvoren kao
savreno bie, a pot om se degradirao, postoj i samo j edna pret-
postavka - pretpostavka o evol uci j i . Ak o se ovek uzdigao iz
divljatva do ci vi l i zovanog stanja, to je evolucij a. Mi jo ne zna-
mo, zato stoje takvo znanje teko stei, da li ljudski oblik podle-
e istim uticajima kao i oblik niih ivotinja. Al i , malo je sumnje
u to da izdizanje iz divljatva do civilizacije znai i podrazumeva
" evol uci j u" i to u znaaj noj me r i . Ment al no se ne moe sum-
nj at i u ovekovu evol uci j u; veno rastua sfera mi s l i j e i zni kl a
iz mal i h i sirovih poetaka, kao i sam j ezi k. Al i , ovekov nain i -
vota, njegova mo da se prilagodi svom okruenju i bezbrojnim
drugim okolnostima i ni veoma tekim da se prate injenice i tok
njegove "evolucij e".
To " ve oma t e ko" t rebal o bi e vol uci oni s t e da upo z o r i da b udu
oprezni j i u s voj i m t vrdnj ama. A l i , zato bi evol uci j a bi l a nemogua
" ako j e ovek st voren kao savreno bi e, a po t o m se degradi rao"?
U naj bol j em sl uaj u to se moe odnosi t i na spoljanjeg, fizikog o-
veka. K a k o j e pri meeno u Razotkrivenoj Izidi, darvi novska evol u-
cij a poi nj e od sredine, umesto da za oveka, kao i za sve ostalo, po-
ne od uni verzal i j a. Ari st ot el ovsko- bekonovski met od moda i ma
svoj i h prednost i , a l i j e dosad nesumnj i vo pokazao svoj e nedostatke.
Pi t agor a i P l at on, k o j i su od Uni v e r z a l no g i l i nani e, u s vet l os t i
savremene nauke su se danas pokazal i ue ni j i m od Ari sot el a. Jer, on
se suprot st avl j ao i opovrgavao i de j u o r e vo l uc i j i zeml j e, pa ak i
nj enom ok r ugl om obl i k u. U j e dno m nj egovom spisu st oj i :
Got ovo svi oni k oj i tvrde da su prouaval i nebo u nj egovoj
uni formnosti , tvrde daj e Zeml j a u nj egovom centru, al i fi l ozofi
186
italijanske kole, drugaije zvani pitagorejcima, ue potpuno su-
protno (. . .)
Zato to su ia) pitagorejci bi l i Inicijati i {b) primenjivali deduk-
ti vni metod, dok se Aristotel, otac induktivnog sistema, alio na one
koj i su ui l i "daje u sreditu naeg sistema Sunce, a Zemlja je samo
jedna zvezda, ije rotaciono kretanje oko istog centra proizvodi dan i
no" (videti De Caelo, knjiga I I , pogl. 13). Isto je i to se tie oveka.
Teorija kojoj se pouava u Tajnoj Doktrini, a koja se danas izlae, jedi-
na je koja moe a da ne upadne u besmislenost tvrdnje o "udesnom"
oveku koj i je stvoren od zemaljske praine, i l i u jo veu neistinu o
oveku koj i se razvio od mrvice krenjake soli (bive protoplazmi-
ke monere), ime se objanjava njegova pojava na Zemlji.
Analogija]Q vodei zakon Prirode, jedina Arijadnina nit koja mo-
e da nas vodi kroz njene nerazmrsive puteve, ka njenim prvobit-
ni m i krajnjim misterijama. Priroda kao kreativna mo je beskrajna
i nijedna generacija naunika koja se bavi pirodnim naukama ne mo-
e da se pohvali daje nabrojala itav spisak njenih puteva i metoda,
koliko god da su j ednoliki zakoni pomou koj ih ona deluje. Ako mo-
emo da zamislimo loptu Vatrene Magle koja postepeno, dok se eo-
nima kotrlja u meuzvezdanim prostorima, postaje planeta, kugla
koja sama svetli, da bi se pretvorila u svet nastanjeni ljudima i l i Ze-
mlju, promenivi se tako od mekog uoblienog tela u kamenitu ku-
glu, i ako vidimo kako se sve na njoj razvilo od pihtijaste mase bez
jezgra koja postaje sarkod^" i l i monera, potom prelazi kroz svoje pro-
tistiko stanje^' u oblik ivotinje, da bi izrasla u udovine gmizavce
mezozojskog doba; potom se opet smanjuje u (relativno) patulja-
stog krokodila, koj i se danas j avlj a samo u tropskim predelima, i
u svuda odomaenog gutera^^ - zato bi jedino ovek izbegao tom
Uopte poznatijeg kao protoplazma. Tu supstancu je daleko ranije prof.
Diarden Bomec {Dujardin Beaumetz) nazvao "sarkod"
-51
Monera je zaista "protejska". Kako pie Hekel, one nisu ni ivotinje "ni bilj-
ke" - " ( . . . ) itavo telo monere samo je jedna potpuno homogena estica belan-
evine vrsto srasla" (Journal ofMicroscopic Science, januar 1869., str 28).
3 2
Pogledajte Iguanodona mezozojskog doba - udovite dugako 30 metara
- koje se danas preobrazilo u malog junoamerikog gutera iguanu. Narodna
predanja o divovima iz drevnih vremena i njihovo pominjanje u svim mitolo-
gijama, ukljuujui i Bibliju, mogu se jednog dana pokazati kao zasnovana na
187
optem zakonu? "U to vreme na Zeml j i su postojali di vovi " kae
Postanje, ponavljajui tvrdnje ostalih istonjakih svetih spisa; a
Titani su zasnovani na antroplokim i fiziolokim injenicama.
I kao to su Ijuskari sa tvrdim oklopom nekad bi l i pregrt pihtija-
ste mase, "potpuno homogena estica belanevine u vrstom stanju",
takav je bio i spoljanji omota prvobitnog oveka, njegov rani "ka-
put od koe", plus besmrtna duhovna monada i privremeni psihiki
oblik i telo unutar te koe. Savremeni, vrsti, miiavi ovek, gotovo
neprobojan za sve klimatske uslove, bio je pre otprilike 25.000.000
godina (ba kao stoje Hekelova monera, striktno govorei, "organi-
zam bez organa") jedna potpuno homogena supstanca sa telom od
bezobline belanevine koje je samo spolja imalo ljudski oblik.
Nijedan ovek od nauke danas nema prava da smatra kako su u
pogledu hronologije braminske cifre preterane, jer njihovi sopstve-
ni prorauni esto daleko premauju tvrdnje ezoterijske nauke. To se
moe lako pokazati.
Helmholc je proraunao da hlaenje Zemlje sa 2.000C na 200C
mora daje trajalo najmanje 350.000.000 godina. Izgleda da zapadnja-
ka nauka u celini (ukljuujui i geologiju) pripisuje naoj planeti
starost od oko 500.000.000 godina. Meutim, ser V. Tomson ogra-
niava pojavu najranijeg biljnog ivota na period pre 100.000.000
godina - a ta tvrdnja znatno protivrei arhajskim zapisima. tavie,
u nauci se prorauni svakodnevno menjaju. U meuvremenu, neki
geolozi se veoma protive takvom ogranienju.
Folger {Volger) rauna daje vreme koje je potrebno da se nata-
loe sedimenti koji su nam poznati moralo da iznosi najmanje 640
miliona godina (. . .)
I prostor i vreme su beskonani i veni.
Zemlja kao materijalno bie je zaista beskrajna; jedino se prome-
ne kroz koje je prola mogu meriti konanim periodima vremena.
(Burmajster)
injenicama u prirodi, a sama logika bi nas navela da ta predanja prihvatimo
kao naune injenice.
188
Zato moramo da pretpostavimo kako zvezdano nebo nije napro-
sto u prostoru, u ta astronomi ne sumnjaju, ve takode i u vremenu,
bez poetka i kraja; da ono nikad nije stvoreno i daj e neunitivo.
[Vidi olbea (Czolbe)f^
ol be ponavlj a tano ono to kau okul t i st i . A l i , moda e nam re-
i da arij evski okul t i st i ni su znal i nita o t i m kasni j i m razmilj anj ima.
Oni ak nisu znali ni daje Zemlja okrugla.
[Koleman (Coleman)]
Vinu Purana sadri odgovor na to, odgovor k oj i j e pr i s i l i o odre-
ene okul ti ste da razrogae oi :
(. . .) Sunce je itavo vreme smeteno usred dana, i nasuprot po-
noi na svim Dvipama (kontinentima), Maitreja. Al i su izlazak i
zalazak Sunca neprekidno suprotni jedan drugom ~ i, na isti nain,
svim kardinalnim takama, pa i takama preseka, Maitreja; lj udi
govore o izlasku Sunca kada ga vide; a tamo gde Sunce nestaje za
nj ih je njegov zalazak. Za Sunce, koje je uvek najednom te istom
mestu, nema ni izlaska ni zalaska jer ono to se zove izlazak i za-
lazak znai samo da se Sunce vi di i da se ne vidi.
(Vinu Purana, knj. II, pogl. VIII)
Na ovo Fi cedvard Ho l {Fitzedward Hali) pri meuj e:
U ovom pasusu se pouava izrazitom heliocentrizmu. Meutim,
malo dalje se tome protivrei.
Prot i vrei se namerno jer }e to bi l o tajno uenje iz hramova. Mar -
t i n Haug j e pri met i o isto uenje u drugom j ednom pasusu. Nema smi-
sla kl evet at i Ari j evce.
Da se vr at i mo hr onol ogi j i geologa i antropol oga. Pl ai mo se da
nauka nema r azumni h osnova da se suprotstavi gl edi t i ma okul ti sta
u t om pogl edu. Jedino to se zasad moe rei j e to da "u pr vobi t ni m
sedimentima nije naen nikakav trag oveka, najvieg organskog bia
itave tvorevi ne, os i m u naj viem, t akozvanom al uvi j al nom sl oj u".
Da ovek nije najmlai lan porodice sisara, ve pr vi u ovom Krugu,
33
Sila i materija od L . Blihnera, priredio D. F. Kolingvud, str 64.
189
injenica je koj u e nauka bi t i prisiljena da prizna j ednog dana.
Veoma uvaeni autoriteti u Francuskoj su ve raspravljali o slinim
pogledima.
De Kvatrfa je dokazao, a nauka to ne moe da porekne, da je
ovek iveo u periodu srednjeg tercijara, i u geolokom dobu kad
nije postojao nijedan primerak danas poznatih vrsta sisara.^'^ h\i,
ak i ako pretpostavimo da njegovo postojanje u eocenu nije jo do-
kazano, koliko je vremena prolo od perioda krede? Svesni smo i-
njenice da se jedino najsmeliji geolozi usuuju da smeste oveka u
period ranije od miocena. Al i , pitamo mi , koliko traju ta doba i pe-
ri odi od vremena mezozoika? O tome, posle mnogo nagaanja i
prepirki, nauka uti, a najvei autoriteti su bi l i prisiljeni da na to pi -
tanje odgovore: "Ne znamo". To bi trebalo da pokae kako ljudi od
nauke u t i m stvarima nisu nita vei autoriteti od obinih ljudi. Ako
je, prema prof. Haksliju, "vreme tokom kojeg se odvijalo stvaranje
uglja bilo est miliona godina,^^ koliko je jo miliona godina bilo
potrebno da se popuni vreme od perioda Jure i l i sredine tzv. doba
"reptila" (kad se pojavila Trea Rasa), do miocena, kad je glavnina
etvrte Rase bila potopljena?"^*
Autorka ovog dela je sasvim svesna da su t i strunjaci, i j i su
prorauni perioda Zemlje i oveka najslobodniji, uvek imali za pro-
tivnike veinu koja se ustee. Al i , to veoma malo dokazuje, poto
se na duge staze, i l i ak uopte, retko pokazuje daje veina u pra-
vu. * Harvej (Harvey) je niz godina bio usamljen. Oni koj i su govo-
r i l i o preplovi]avanju Atlanskog okeana parobrodom u svoje vreme
34
35
Uvod u prouavanje ljudskih rasa.
Suvremena nauka i suvremena misao, od S. L enga, str. 32.
Ezoterijski budizam, str. 70.
* U prilog ovoj postavci, kao i prethodno iznetim pogledima autorke u ovom
poglavlju, u kratkim crtama emo navesti neka otkria nauke XX veka.
Nemaki naunik Hans Rek pronaao Je, 1913. godine, u Olduvija Dordu,
Tanzanija, celovit, a po anatomskim osobinama jednak dananjem, ljudski ko-
stur star preko 1.000.000 godina.
Brajan Paterson i V. V. Hauels pronali su 1965. godine iznenaujue savre-
men humerus (nadlakticu) u Kanapoi, Kenija. Naunici su ustanovili daje hu-
merus star preko 4.000.000 godina. Henri M. Mekhenri i Roberto S. Koruini,
sa kalifomijskog univerziteta, izjavili su daje humerus iz Kanapoia "gotovo is-
tovetan onom kod savremenog oveka".
190
su bi l i u opasnosti da ih strpaju u ludnicu. Mesmer (Mesmer) je do
nedavno (u enciklopedijama) svrstavan, zajedno sa Kal j ostrom
(Cagliostro) i Sen ermenom, u arlatane i uzurpatore. A danas, kad
su gospoda arko (Charco) i Rie (Richet) pot vr di l i Mesmerove
tvrdnje, a "mesmerizam" je pod njegovim novim imenom: hipnoza
- lani nos na veoma starom licu - prihvatila nauka, to ba ne pove-
ava uvaavanje prema toj veini kad se vi di kako olako i nemamo
ona tretira "hipnozu", "telepatske uticaje" i druge sline fenomene.
Ukratko, ona govori kao daje verovala u njih jo od vremena Solo-
mona, i kao da samo pre nekoliko godina nije njene pristalice zvala
"luacima i uzurpatorima".^^
Slino tome, Riard L i ki je pronaao femur (butnu kost) kod jezera Turkan,
u Keniji, star oko 2.000.000 godina, ije anatomske osobine takode odgova-
raju onom kod savremenog oveka.
Arheolozi koji su 1979. godine vrili iskopavanja u L aetoliji, Tanzanija, u is-
tonoj Africi, predvoeni gospodom Meri L i ki , pronali su otisak stopala u vul-
kanskom pepelu star preko 3.600.000 godina. Naunici su utvrdili da je ovaj
otisak stopala istovetan otisku stopala savremenog oveka. Oni su isto tako
ustanovili da su ta bia, ije su anatomske odlike vrlo bliske odlikama dana-
njeg oveka, ivela istovremeno kad i takozvani ovekoliki majmuni.
Slini pronalasci deavali su se, tokom XX veka, irom sveta. Usled nedo-
statka prostora, izloiemo ovde samo ona najmarkantnija - i to u najkraim
moguim crtama. Na prostorima June Amerike, u Argentini i Meksiku, prona-
ena su kamena orua stara preko 2.500.000 godina; u Kanadi i SAD, takoe
su pronaena kamena orada, ali jo starije izrade; zatim humanoidni skeletni
ostaci na Javi, procenjeni kao zapanjujue stari; zatim otkria u evropskim ze-
mljama, kao to su Francuska, Italija i drage; potom u Ki ni (pekinki ovek),
Indiji itd. Da ne navodimo vie, preporaiemo itaocu da potrai vrlo ilustra-
tivnu knjigu na ovu temu - Forbidden Archeology, od Majkla A. Krema i Ri -
arda L . Tomsona (Michael A. Cremo & Richard L. Thompson), (nap. ured.)
' Istu sudbinu e doiveti i spiritualistiki fenomeni i sve dmge spoljanje
manifestacije unutranjeg oveka. Od vremena Hjuma, ija su istraivanja kul-
minirala u nihilistikom idelizmu, psihologija je postepeno promenila svoje
stavove u grabi materijalizam. Hjum se smatra psihologom, a ipak je on apri-
ori odbijao mogunost fenomena u koje danas veruju milioni, ukljuujui i mno-
ge naunike. Hiloidealisti dananjeg vremena su grabi nihilisti. kole Spensera
i Bejna su pozitivistike i materijalistike, a uopte nisu metafizike. To jejc*/-
hizam, a ne psihologija; ona nas isto tako malo podsea na uenja vedante, kao
to se pesimizam openhauera i Fon Hartmana slabo pozivaju na ezoterijsku
filozofiju, srce i duu budizma.
191
Isti preokret u miljenju eka i tvrdnju o dugom vremenskom pe-
riodu koj i ezoterijska filozofija smatra periodom polnog i fiziolo-
kog oveanstva. Tako ima anse da ak i Stancu koja kae: "Iz uma
roeni, Bez kostiju, rodili su iz volje one sa kostima", dodajui da se
to dogodilo u sredinjem periodu Tree Rase pre 18.000.000 godina
- prihvate budui naunici.
to se tie ideja X I X veka, ak e nam i neki l i ni prijatelji, ko-
ji nenormalno potuju vrludave zakljuke nauke, rei daje ta tvrdnja
besmislena. Koliko e jo nevero vatnije izgledati naa sledea tvrdnja
koja se usuuje da izjavi kako je starost Prve Rase milionima godina
vea od pomenutog perioda. Jer, iako prave cifi-e nisu reene, a ne-
mogue je sa izvesnou govoriti o evoluciji prvobitnih Boanskih
Rasa, bilo do ranih sekundarnih i l i primarnih geolokih doba, jedno
je jasno: da period od 18.000.000 godina, koj i obuhvata trajanje po/-
nog, fizikog oveka, mora da se u ogromnoj meri produi ako hoe-
mo da uzmemo u obzir itav proces duhovnog, astralnog i fizikog
razvoja. Zaista, mnogi geolozi smatraju da bi trajanje kvatemamih i
tercijarnih doba trebalo u znatnoj meri produiti, a sasvim je sigurno
da nikakvi zemaljski uslovi ne ponitavaju pretpostavku o postoja-
nju oveka u doba eocena, mada dokazi za to tek treba da pristignu.
Okultisti, koj i smatraju da se pomenuti periodi prostim daleko u se-
kundarno doba i l i doba reptila, mogu da se pozovu na g. de Kvatr-
faa koj i podrava mogue postojanje oveka u tolikoj davnini. Al i ,
to se tie najranije Korenske Rase, stvar je drugaija. Ako je gusta
smea pare, zasiena ugljenom kiselinom, koja se dizala sa tla i l i se
u obliku suspenzije nalazila u atmosferi od poetka sedimentacije,
predstavljala fatalnu prepreku za ivot ljudskih organizama kakve da-
nas znamo, kako je onda, pitaete, mogao da postoji prvobitni ovek?
Zapravo, ta opaska nije na mestu. Ti zemaljski uslovi, kakvi su tada
postojali, nisu dodirivali nivo na kome se odvijala evolucija eteri-
nih astralnih rasa. Tek u relativno nedavnim geolokim periodima je
spiralni tok ciklikog zakona gurnuo oveanstvo na najnii stepen
fizike evolucije - nivo grube materijalne uzronosti. U t i m ranim
dobima odvijala se jedino astralna evolucija, a dva nivoa, astralni i
fiziki,^* iako su se razvijali u paralelnim pravcima, nisu se direkt-
38
Mora se primetiti da, iako su astralni i fiziki planovi materije postojali pa-
ralelno ak i u najranijim geolokim dobima, ipak oni nisu bili na istom planu is-
1 92
no dodirivali. Oigledno je da se eterini ovek, nalik na senku svo-
j i m sklopom - ako se tako moe nazvati - oslanjao jedino na onaj nivo
supstance sa koga je dobijen njegov Upadhi.
Postoje moda dve stvari koje su izbegle dalekovidim ~ iako ne
i svevideim oima savremenih prirodnjaka: ipak je sama Priroda ta
koja obezbeduje karike koje nedostaju. Agnostiki mislioci moraju
da izaberu izmeu verzije koju saoptava Tajna Doktrina Istoka, i
beznadeno materijalistikih, darvinistikih i biblijskih pria o pore-
kl u oveka; izmeu evolucije bez due i bez duhovnosti i okultne
doktrine koja podjednako kudi i "posebno stvaranje" i "evolucioni-
stiku" antropogenezu.
Opet, prihvatimo se pitanja "spontanog razmnoavanja"; ivot -
kakav nauka poznaje - nije uvek vladao na ovom zemaljskom
planu. U odreenom periodu ak ni hekelijanska monera - taj prosti
grumen protoplazme - j o uvek nije postojao na dnu okeana. Oda-
kle je doao Impuls koj i je doveo do toga da se molekuli ugljenika,
azota, kiseonika, itd., grupiu u prvobitnu sluz Okeana, onu organ-
sku "sluz" danas nazvanu protoplazmom. ta su bi l i prototipovi mo-
nere? Oni bar nisu mogli da padnu zajedno s meteorima sa drugih,
ve formiranih planeta, uprkos matovitoj teoriji ser Viljema Tom-
sona. A i da jesu pali na taj nain, t j . daje naa Zemlja dobila zame-
tke ivota sa drugih planeta: ko i l i ta ih je odnelo na te druge planete?
Ovde smo opet prinueni da se suoimo sa udom, ukoliko ne pri -
hvatimo okultno uenje: da prihvatimo teoriju o linom, antropo-
morfnom Tvorcu, ij i se atributi i sama definicija, kako ih formuliu
monoteisti, suprotstavljaju filozofiji i logici jer uniavaju ideal bes-
krajnog Univerzalnog boanstva, pred ijom se nepojmljivom straho-
tom osea siunim i najvei ljudski intelekt. Neka savremeni filozof,
koj i se samovoljno postavlja na najvii vrh koj i je ljudski intelekt
do danas dosegao, ne pokae daje toliko duhovno i intuitivno ispod
ideja ak i starih Grka, koj i su i sami stajali daleko nie nego drevni
arijevski filozofi. Hilozoizam, kad se razume filozofski, predstavlja
najvii aspekt panteizma. To je j edini mogui izlaz iz idiotskog ma-
terijalizma, zasnovanog na smrtonosnoj materijalnosti i j o glup-
l j i h antropomorfnih zami sl i monoteista; on stoji izmeu nj i h na
poljavanja na kome su danas. Zemlja nije dostigla stepen svoje dananje gustine
sve do pre 18.000.000 godina. Od tada su i fiziki i astralni planovi postali grublji.
193
svom neutralnom tl u. Hilozoizam zahteva apsolutno Boansku Mi -
sao, koja mora da prome bezbrojne, aktivne stvaralake Sile, i l i
"Tvorce", a te entitete pokree Boanska Misao i oni svoje posto-
janje imaju u njoj, od nje i kroz nju, dok ona, meutim, nema nita
vie line zainteresovanosti za nj ih i l i njihovu tvorevinu nego to
ga Sunce ima za suncokret i l i neko seme, i l i za bi l j ni svet uopte.
Poznato je da postoje takvi akti vni " Tvor ci " i u nj i h se veruje, j er
ih je opazio i osetio unutranji ovek okultiste. Zato on kae da se
o (APSOL UTNOM) boanstvu, koje mora da bude bezuslovno i bez
odnosa, ne moe istovremeno mi sl i t i kao o aktivnom, kreirajuem,
jednom ivom bogu, a da se smesta ne unizi idealno.'" Boanstvo
koje se manifestuje u Prostoru i Vremenu - a to dvoje su napro-
sto obl i ci ONOGA to jeste Apsol utno SVE - moe da bude samo
majuni deo celine. Poto ovo "sve" u svojoj apsolutnosti ne mo-
e da se podeli, taj Tvorac koj i je u dometu ula (mi kaemo Tvor-
ci) moe u najboljem sluaju da bude samo njegov aspekt. Da
upotrebimo istu metaforu - neodgovarajuu da izrazi itavu ide-
j u, ali ipak dobro prilagoenu datom sluaju - ti tvorci su nalik na
brojne zrake Sunca, koje ostaje nesvesno i nezainteresovano za nj i-
hov rad, dok oni, kao njegovi posredniki agensi, postaju svakog
prolea - manvantarikog osvita na Zeml j i - instrumentalni po-
srednik u oplodnj i i buenju uspavane ivotnosti koja je uroena
Prirodi i njenoj izdiferenciranoj materiji. To su u prolosti tako
dobro razumeli da je ak i umereno rel i gi ozni Ari stotel primetio
da bi delo di rektnog stvaranja sveta bi l o sasvim nepodesno za
Boga ocTipeTis^ im ero. Platon i drugi filozofi mi sl i l i su isto: bo-
anstvo ne moe da uposli stvaranjem sopstvene ruke - aui oupvetv
a na v i a . To Kadvort {Cudworth) naziva "hilozoizam". Kao to L a-
ertije tvrdi daje drevni Zenon rekao:
Priroda je navika koja se kree sama od sebe, u skladu sa pl o-
donosnim principom, usavravajui i nosei u sebi onih nekoliko
39 ,
Zamisao i iQfm\c\]2i Apsoluta kardinala Kue (Cusa) moe da zadovolji
samo zapadnjaki um, koji je zarobljen, a da ni sam toga nije svestan, i pot-
puno degenerisan dugim vekovima sholastikog i teolokog filozofiranja. Al i ,
ova "Skoranja filozofija Apsoluta" koju je ser V. Hamilton pripisao Kui, ni-
kad ne bi zadovoljila otriji metafiziki um induskog vedantina.
194
stvari koje su u odreenim periodima proizvedene u njoj, i deluju-
> i u skladu sa onim to ju je izluilo.'*
Vratimo se naoj temi, zastajui da promislimo o njoj. Zaista, ako
je tokom ti h perioda postojao bi l j ni ivot, koj i je mogao da se hrani
tada tetnim elementima, i ako se mogao razviti ak i vodeni oblik
ivotinjskog ivota, uprkos pretpostavljenom nedostatku kiseonika,
zato onda nije mogao da postoji i ljudski ivot, u njegovom poetnom
fizikom obliku, t j . u jednoj rasi bia prilagoenih tom geolokom
periodu i njegovim uslovima? Pored toga, nauka priznaje da ne zna
nita o stvarnom trajanju "geolokih perioda".
Al i , glavno pitanje koje se pred nama pojavljuje glasi: da l i j e sa-
svim sigurno daje od vremena onog to se naziva "azojskim" dobom
uopte postojala takva atmosfera kakvu pretpostavljaju prirodnjaci.
Ne slau se nipoto svi fiziari sa tom idejom. Kad bi pisac ovog de-
la eleo da potvrdi Tajnu Doktrinu pomou egzaktne nauke, bilo bi
lako da se pokae, po priznanju nekolicine fiziara, da se atmosfera
malo, ako se uopte, promenila od kondenzacije okeana - t j . od lau-
rentijanskog perioda, pirolitikog doba. Takvo je bar miljenje Blan-
ara (Blanchard), S. Menijea {Meunier), pa ak i Biofa - kao to
su pokazali eksperimenti sa bazaltom kasnijih naunika. Jer, ako bi -
smo prihvatili iskaz veine naunika o kol i i ni smrtonosnih gasova,
i o elementima potpuno zasienim ugljenikom i azotom, u kome je
pokazano da su ivele, razvijale se i rasle biljke i ivotinje, onda bi -
smo morali da doemo do udnog zakljuka da su u to vreme posto-
j al i okeani tene ugljene kiseline umesto vode. U tom sluaju, postaje
sumnjivo da li su ganoidi, pa ak i prvobitni trilobiti mogli da ive u
okeanima prvobitnih doba - a da i ne govorimo o silurijanskom do-
bu, kako pokazuje Blanar.
Uslovi koj i su bi l i neophodni za najraniju rasu oveanstva, me-
utim, nisu zahtevali elemente, ni proste ni jedinjenja. Ono to smo
tvrdi l i na poetku tvrdimo i dalje. Duhovni eterini Entitet, koj i je
iveo u prostorima neznanim Zeml j i , pre no to se prva zvezdana
"elatinozna grudva" razvila u okeanu grube Kosmike Materije -
milijardama i trilionima godina pre no to je nastala naa loptasta gru-
dva u beskraju, nazvana Zemlja, i stvorila moneru u svojim kapima.
Kadvort, Intelektualni sistem. I, str. 228.
195
zvani m Okeani - nije imao potrebu za "elementima". " Manu sa
mekim kostima" lako je mogao da i vi bez kalcijum fosfata, poto
nije imao kostiju, osim u figurativnom smislu. A dok su ak i mone-
rama, kol i ko god da su one homogeni organizmi, ipak bi l i potrebni
odreeni fiziki uslovi ivota kako bi im pomogli da dalje evoluira-
j u, bie koje je postalo prvobitni ovek i "Otac l j udi ", nakon to se
razvilo na planovima o kojima nauka i ne sanja, moglo je i dalje da os-
tane imuno na sva stanja i atmosferske uslove oko njega. Prvobitni
predak u Popol Vuhu Brase de Burbura (Brasseur de Bourbour),
koj i je, prema meksikim legendama, mogao sa podjednakom lako-
om da deluje i i vi kako pod zemljom i vodom, tako i na povrini
Zemlje, odgovara jedino Drugoj i ranoj Treoj Rasi u naim teksto-
vima. A ako su t r i carstva prirode bila toliko drugaija uprepotop-
skim dobima, zato ne bi ovek mogao bi t i sainjen od materijala i
kombinacija atoma kakvi su danas potpuno nepoznati prirodnim na-
ukama? Sve biljke i ivotinje koje danas znamo u gotovo bezbroj-
ni m varijetetima i vrstama, po naunim hipotezama, razvile su se od
prvobitnih i daleko manje organskih oblika. Zar ne bi mogao bi t i is-
ti sluaj i sa ovekom, elementima, i ostalim?
"Sveopte Stvaranje poinje od jednog, deli se na tri, potom pet,
i na kraju kulminira u sedam, da bi se vratilo u etiri, tri ijedno. "
(Komentar)
Radi dodatnih dokaza, pogledajte Deo II ovog toma, "Sedmostru-
kost u Prirodi".
196
STANCAVI I
OD POLUBOANSKIH DO PRVI H LJUDSKI H RASA
(24) Vii tvorci u svom ponosu odbijaju oblike koje su razvili
"Sinovi Joge " * (25) Oni nee da se inkarniraju u ranim "iz jaja
roenim " . . . * (26) Oni biraju kasnije androgine * (27) Prvi
ovek obdaren umom
24. SI NOVI MUDROSTI , SI NOVI NO I {nastali od Braminog tela
kada je on postao no), SPREMNI ZA REINKARNACIJU, SIOE I VIDEE
(intelektualno) GNUSNE OBL IKE PRVE TREE (jo uvek nesvesne Ra-
se). " M I MO EMO DA BIRAMO", REKOE GOSPODARI, " M I I MAMO MU-
DROST." NE K I UOE U HAJE (senke). NE K I IZBACIE ISKRU. N E K I
ODL OiE DO ETVRTE (Rase). OD SVOJE SOPSTVENE SUTINE ONI IS-
PUNIE (pojaae) K A MU (nosioca elje). ON I KOJI UOE POSTA-
DOE ARHATI . ONI KOJI DOBIE SAMO ISKRU, OSTADOE L IENI (vieg)
ZNANJA. ISKRA JE DOGOREL A. (b). TREI OSTADOE BEZ UMA. NJIHOVE
rvE (Monade) NISU BIL E SPREMNE. ON I BEHU IZDVOJENI OD SEDAM
(prvobitnih ljudskih vrsta). ON I (postadoe) USKOGL AVI. ONA TREA
BESE SPREMNA. "U NHMA EMO MI BORAVITI", REKOE GOSPODARI PL A-
MENOVA I TAMNE MUDROSTI (C).
Ova stanca u sebi sadri klju za misteriju zla, takozvanog Pada
anela i mnoge druge probleme koj i su zbunjivali mozgove filozofa
od pamtiveka. Ona razreava tajnu nastale nejednakosti intelektual-
nih sposobnosti, roenja i l i drutvenog poloaja i daje logino ob-
janjenje za neshvatljivu karmiku kletvu koja je sledila u eonima
koj i dolaze. Sada emo pokuati da, imajui u vi du tekou ovog
predmeta, damo najbolje mogue objanjenje.
197
(a) Do etvrtog Kruga, pa ak i do kasnijeg dela Tree Rase u
ovom Krugu, ovek-ako se neprekidno promenljivim oblicima, ko-
ji su zaodevali Monade tokom prva t r i Kruga i prve dve i po rase sa-
danjeg kruga, moe dati to zbunjujue ime - zasad, u intelektualnom
pogledu, predstavlja samo ivotinju. Tek u ovom sredinjem Krugu
on u sebi potpuno razvija etvrti princip kao pogodnog nosioca petog.
Al i , Manas e se relativno potpuno razviti tek u narednom Krugu,
kada e imati pri l i ku da postane potpuno boanski do kraja Krugova.
Kao to kae Kristijan Setgen (Christian Schoettgen) u Horae He-
braicae, itd., prvi zemaljski Adam "imao je samo dah ivota", Nefe,
ali ne i ivu Duu.
(b) Ovde se misl i na inferiorne Rase od koj ih su danas preostale
neke sline njima, kao to su Australijanci (koj i u nae vreme brzo
izumiru) i neka plemena Afrike i Okeanije. "Oni nisu bili spremni"
znai da karmiki razvoj te Monade nije osposobio da zauzmu ob-
like ljudi koj i su bi l i predodreeni da se inkamiraju u viim intele-
ktualnim Rasama. Al i , ovo emo objasniti kasnije.
(c) ohar govori o "Cmoj Vatri", koja predstavlja Apsolutnu Sve-
tlost-Mudrost. Onima koji bi, nagnani teolokim predrasudama, mogli
da kau: " Al i , Asure su pobunjene Deve, protivnici Bogova - dakle
avoli i duhovi Zla", mi odgovaramo: ezoterijska filozofija ne pri-
znaje da dobro i zlo per se postoje nezavisno u prirodi. Uzrok i je-
dnog i drugog se nalazi, to se Kosmosa tie, u neophodnosti da
postoje suprotnosti i l i kontrasti, a to se tie oveka, u njegovoj ljud-
skoj prirodi, neznanju i strastima. Ne postoji avo i l i potpuna izo-
paenost, kao to ne postoje ni apsolutno savreni Aneli iako mogu
da postoje duhovi Svetlosti i Tame; otuda L UCIFER - duh Intelektu-
alnog Prosvetljenja i Slobode Mi s l i - metaforiki predstavlja zve-
zdu vodi l j u, koja oveku pomae da nade put kroz kamenjare i
pustinje ivota, j er je L ucifer u svom najviem aspektu L oGOS, a u
svom najniem aspektu "Iskuavalac" - i obe te stvari su odraene
u naem Egu. L aktancije, kad govori o prirodi Hrista, kae daje L o-
GOS, Re, prvorodeni brat Satane - "prvo od svih stvorenja " (Inst.
Div Knj . I I , pogl. V I I I , Kabala 116).
Vinu Purana opisuje ta prvobitna stvorenja (Arvaksrotas) sa iz-
vijenim digestivnim traktom: oni su bi l i "obdareni unutranjim i-
votom, al i nisu znali j edni za druge po vrsti i prirodi". Dvadeset
198
Stanca VII - Od Polubozanskog do Prvih Ljudskih Rasa
osam vrsta badha, i l i nesavrenosti, ne odnose se, kao to mi sl i Vi l -
son, na ivotinje koje su njemu poznate i koje navodi,' jer one nisu
postojale u t i m geolokim periodima. To je sasvim jasno u citira-
nom delu, u kome je (na ovoj planeti) prvo stvorena "petostruka ne-
pokretna tvorevina", minerali i biljke; potom dolaze one legendarne
ivotinje, Tirjaksrotas (udovita iz dubina koje su pobili "Gospoda-
r i " , vi di stance II i I I I ) , potom Urdvasrotas, srena nebeska bia,
koja su se hranila ambrozijom, i, na kraju, Arvaksrotas, ljudska bia -
takozvana Bramina sedma tvorevina. Al i , te "tvorevine", ukljuuju-
i i ovu poslednju, nisu se pojavile na naoj planeti, ma gde da se stva-
ranje odigralo. Nije Brama taj koj i stvara objekte i ljude na ovoj Zemlji,
ve poglavar i Gospodar Praapatija, Gospodara Bia i zemaljske tvo-
revine. Sluajui Braminu zapovest, Daka (sinteza, i l i spoj zemalj-
skih tvoraca i roditelja, u koje su ukljueni i Pitriji) nainio je vie i
nie (Vara i Avara) stvari, a "to se tie Putra" potomstva, "dvonoce
i etvoronoce, potom, svojom volj om (Sinovi Volje i Joge), naini
ene", t j . razdvoji androgine. Ovde opet imamo "dvonoce" i l i ljude
koj i su stvoreni pre "etvoronoaca", kao i u ezoterijskim uenjima
(vi di napred i u objanjenju Stance X I I ) .
Poto su u ezoterijskim izvetajima^ûre prva bia stvorena od "tela
noi", dok su Pitriji nastali iz tela Sutona, a "bogove" je Parasara (u
Vinu Purani) smestio izmeu njih i pokazao da su se oni razvili iz
"tela dana", lako je da se otkrije zato je namemo maskiran redosled
stvaranja. ovek je Arvaksrotas koji dolazi iz "Tela Zore", a na drugim
mestima se opet govori o oveku kada je tvorac sveta, Brama, prikazan
kako "stvara avolska bia, nazvana Bhute ih mesoderi, krvne neprija-
telje" (kako stoji u tekstu) "mesoderskih bia majmunske boje".^
Naziv "Rakasi" se uobiajeno prevodi kao " Zl i Duhovi" i "neprijatelji
bogova", to ih poistoveuje sa Asurama. U Ramajani, kada Hanuman
uhodi neprijatelja u L anki, on nalazi Rakase, neke gnusne, "dok su
neki bi l i divnog izgleda", a \x Vinu Purani ima direktnih nagovetaja
da su oni postali Spasioci "oveanstva" i l i Brame.
Ova alegorija je veoma dovitljiva. U ivotu su snaan intelekt i
suvie znanja ma sa dve otrice i instrumenti kako zla, tako i dobra.
Vidi Knjigu I, pogl. V, str. 71.
Vinu Purana, Knjiga I, tom 2, pogl. XV.
Ibid, KnJ. I, pogl. V.
199
Kad se udrue sa sebinou, oni e od itavog oveanstva uiniti
samo oslonac; tako e onaj ko ih poseduje da ih koristi kao sredstvo
za postizanje svojih ciljeva, dok, ako se primene na ovekoljubive, do-
brotvorne ciljeve, oni mogu postati sredstva spasenja mnogih. U sva-
kom sluaju, odsustvo samosvesti i intelekta e od oveka nainiti
idiota, ivotinju u ljudskom obliku. Brama je Mahat - univerzalni
Um - zato oni najsebiniji medu Rakasima pokazuju elju da ga i-
tavog poseduju - da "proderu" Mahat. Alegorija je providna.
Ezoterijska filozofija bar poistoveuje pre-bramanske Asure, Ru-
dre, Rakase* i sve "Proti vni ke" Bogova u alegorijama sa Egom,
koj i su, inkamirajui se u jo uvek bezumnog oveka Tree Rase ui-
ni l i ovog svesno besmrtnim. Oni su, tada, u ciklusu inkarnacija, istin-
ski dvostruki Logosi - sukobljeni i dvostrani boanski Princip u
oveku. Komentar koj i sledi, kao i naredne stance, bez sumnje
mogu baciti vie svetlosti na ovo zaista najtee naelo, ali se pisac ne
osea ovlaenim da ih saopti u potpunosti. Meutim, o smenjiva-
nju Rasa, oni kau:
Prvo na ovu Zemlju dolaze SAMOPOSTOJECI. Oni su "Du-
hovni ivoti" koje apsolutna VOLJA i ZAKONprojektuju u osvit
svakog novog raanja svetova. Ti IVOTI su boanski "Sita" {se-
meni Manui , i l i Pradapati i Pitrij i).
Od njih nastaje:
1. Prva Rasa, "Samorodeni", koji predstavljaju (astralne) sen-
ke svojih Roditelja. Njihovo teloje bilo lieno svakog razumeva-
nja (uma, inteligencije i volje). Unutranje bie (vie ja i l i Monada)
iako u zemaljskom okviru, nije bilo povezano sa njim. Karika, Ma-
nas, nije jo bio tu.
2. Od Prve (rase) emanirala je druga, zvana "Iz Znoja Roeni"
i "Bez kostiju ". To je Druga Korenska Rasa, koju su odravaoci
Koje Manu naziva "naim roditeljskim pradedovima" ( I I I , 284). Rudre
predstavljaju sedam ispoljavanja ive-Rudre, "boga unititelja", a takoe i ve-
like Jogine i askete.
^ Vi di odeljak I I , 1, Komentar.
Govoriti da se ivot rodio i da su ljudske rase nastale na tako smeno ne-
nauan nain, pred savremenim Pedigreom oveka, znai suoiti se sa trenu-
2 0 0
Stanca VII- Od Poluboanskog do Prvih Ljudskih Rasa
(Rakasi)^ / inkarnirajui bogovi (Asure i Kumare) obdarili prvom
primitivnom iskrom (zametkom inteligencije) {. . .) A od njih je
nastala:
tnim unitenjem. Ipak, ezoterijska doktrina se uputa u taj rizik, pa ak ide i
dotle da moli nepristrasnog itaoca da uporedi navedenu hipotezu (ako je to
hipoteza) sa Hekelovom teorijom - koja danas brzo postaje aksiom u nauci -
koju doslovno navodimo:
(. . .) Kako se i vot, i v i svet organizama, rodio? I drugo posebno pitanje: kaico je
nastala ljudska vrsta? Na prvo od ova dva pitanja, to jest, o prvoj poj avi i vi h bia,
moe se odgovoriti samo empirijski ( ! ! ) , dokazima takozvane arhebioze, i l i dvostru-
k i m razmnoavanjem, i l i spontanim nastankom najprostijih moguih organizama. Ta-
kve su monere (protogenes, protoameba, itd.) krajnje jednostavne mikroskopske mase
protoplazme bez strukture i l i organizma, koje uzimaju hranu i razmnoavaju se deo-
bom. Takva jedna monera predstavlja prvobi t ni organizam, koji je otkrio uveni en-
gleski prirodnjak Haksli, i nazvao je Bathybius Haeckelii, i ona izgleda kao neprekinuti,
debeli protoplazmatiki pokriva u najveim dubinama okeana, izmeu 1.000 i 10.000
metara. Istina je da prva pojava takve monere zapravo do danas nije zaista primee-
na, al i , nema nieg sutinski nemogueg u takvoj j ednoj evol uci j i .
(Pedigre Coveka, Ejvelinov prevod, str. 33)
Poto se nedavno pokazalo da protoplazma Bathybius uopte nije organska
supstanca, nema ta mnogo da se kae. Ni t i , kad ovo proita, ovek mora dalje
da gubi vreme u odbijanju tvrdnji da:
(. . . ) je u t om sluaju takoe izvan sumnje (po miljenju Hekela i njemu slinih) da se
ovek postepenim preobraajima razvio od ni i h sisara, majmuna i ranijih majmuno-
l i ki h stvorenja, torbara, vodozemaca, riba", a do svih t i h preobraaja je dolo "putem
nizu slepih dejstava prirodnih sila (. . .) bez cilja, bezplanaT
(str 36)
Navedeni pasus sam po sebi sadri sopstvenu kritiku. Nauka je navedena da
pouava neemu to do danas "zapravo jo nije primeeno". Ona je nave-
dena da porie pojave inteligentne prirode i vitalnu silu nezavisnu od oblika
i materijala, a da misli kako je naunije da ui o udesnom delovanju "pri -
rodnih sila koje deluju slepo i bez plana". Ako je tako, tada smo i mi navedeni
da pomislimo kakojiziko-mehanike sile mozgova izvesnih istaknutih nau-
nika njih, isto tako slepo, navode da rtvuju logiku i zdrav razum na oltaru
uzajamnog podilaenja. Zato bi se veoma naunom smatrala hipoteza o
protoplazmatikoj moneri koja deobom proizvodi prvo ivo bie, a eterina
pre-ljudska rasa, koja je stvorila prvobitne ljude, na isti nain bila zabranjena
kao nenauna praznoverica? I l i j e materijalizam stekao monopol u nauci?
Rakasi, koj i se u narodnoj indijskoj teol ogij i smatraju demonima, s
onu stranu Himalaja se nazivaju "uvarima". To dvostruko i protivreno zna-
enje potie iz jedne filozofske alegorije, koja se u Puranama razliito prevodi.
201
3. Trea Korenska Rasa, "Dvostruki" (Androgini). Prve dve ra-
se su ljuture, dok ovu poslednju "nastanjuju " (tj. informiu) Baniji.
Druga Rasa, kao stoje ve navedeno, budui bespolna, takode je
iz sebe, na poetku, razvila Treu Rasu Hermafrodita analognim, ali
komplikovanijim procesom. Kako opisuje Komentar, najraniji pri -
padnici te rase behu:
Sinovi "Pasivne Joge ". Oni su nastali od drugih Manuja (ljud-
ske rase) i raali se iz jaja. Emanacije koje su izlazile iz njihovih
tela tokom perioda razmnoavanja bile su jajaste; malo okruglo je-
zgro to se razvijalo u veliko, jajoliko telo, koje bi postepeno otvrdnja-
valo, da bi, nakon perioda sazrevanja, puklo i mlada ljudska ivotinja
sama izala iz njega, kao to se u nae vreme deava kod ptica.
i t aocu gor nj i citat mor a da i zgl eda komi no do besmisla. Ipak,
to se savreno slae sa pravcem evolucione analogije koj i nauka opa-
a u razvoj u postoj eih i vot i nj ski h vrsta. Naj pre kod razmnoavanja
deobom, kao kod monere ( Hekel ) ; pot om, posle nekol i ko stadijuma.
Reeno je da kada je Brama stvorio dve vrste demona, Jake (od ' 70^", jesti)
i Rakase, jedni od njih, im su se rodili, poeleli su da proderu svog tvorca.
Oni medu njima koji su povikali: "O ne! Neka bude spaen!", nazvani su Ra-
kasi {Vinu Purana, knj . I, pogl. V) . Bhagavata Purana ( I I I , 20, 19-21)
drugaije tumai tu alegoriju. Brama se pretvorio u no ( i l i neznanje) obda-
reno telom, za kojim su Jake i Rakasi posegli viui: "Nemojte ga potedeti!
Proderite ga!" Brama je tadapovikao: "Nemojte me proderati! Potedite me!"
To, naravno, ima unutranje znaenje. "Telo Noi " je tama neznanja i ono je
tama tiine i tajnovitosti. Sad, Rakasi su u gotovo svim sluajevima prikazani
kao Jogini, poboni sadui i Inicijati, stoje prilino neobino zanimanje za de-
mone. Pravo znaenje alegorije je, dakle, u tome da iako mi imamo mo da
razvejemo tamu neznanja, "proderemo je", moramo svetu istinu da sauva-
mo od profanisanja. "Brama je samo za bramine", kae ta ponosna kasta. Po-
uka ove bajke je oigledna.
Postepena evolucija oveka u Tajnoj Doktrini pokazuje da su sve kasnije
(za neupuene najranije) Rase fiziki potekle od rane etvrte Rase. Al i , onu
pod-rasu, kojoj je prethodila rasa to se razdvojila na polove, trebalo bi smatra-
ti duhovnim pretkom naeg dananjeg pokolenja, a posebno istonih arijevskih
rasa. Veberova ideja da je indogermanska rasa prethodila vedskoj arijevskoj
rasi za okultiste je smena do besmisla.
2 0 2
Stanca VII - Od Poluboanskog do Prvih Ljudskih Rasa
u vidu jaja, kao kod gmizavaca, nakon koj ih dolaze ptice; i zatim,
konano, kod sisara sa njihovim razvojem mladih izjajaceta.
Ako se taj termin izjajaceta moe primeniti na neke ribe i gmi-
zavce, koj i legu svoja jaja unutar tela, zato se ne bi mogao prime-
ni t i na enke sisara, ukljuujui i ene? Jajna elija iz koje se nakon
oploenja razvija fetus, zapravo je jaje.
U svakom sluaju, ta zamisao je vie filozofska od ideje o Evi ko-
ja j e, zbog Jabuke, iz iznenada stvorene posteljice rodila Kaina, kad
ak ni torbari, najraniji sisari,7oi uvek nisu imali placentu (posteljicu).
^tacvi^s,progresivni poredak metoda razmnoavanja, kako otkriva
nauka, sjajno potvruje ezoterijsku etnologiju. Potrebno je jedino da
se injenice srede kako bi dokazale nau tvrdnju (citirana posebno
mitova (Schmidt) knjiga Uenje o poreklu i darvinizam, str. 39 i
dalje i L engov Suvremeni zoroastrijanac, str. 102-111).
I . Cepanje:
(a) kao to moemo da vi di mo kod podele homogene grudve
protoplazme, poznate kao monera i l i ameba, na dva;
(b) kao to moemo da vidimo u deobi elije sa jezgom, pri ko-
me se elijsko jezgro deli na dva pod-jezgra, koja se i l i razvijaju unu-
tar prvobitnog elijskog omotaa, i l i ga probijaju i umnoavaju se
spolja kao nezavisni entiteti (primer: Prva Korenska Rasa).
I I . Pup ljenje:
Mal i deo roditeljske strukture bubri na povrini i na kraju se od-
vaja, rastui do veliine izvornog organizma; na primer, kod mno-
gih biljaka, anemona, itd. (primer: Druga Korenska Rasa)^
III. Spore:
Pojedinana elija koju izbaci roditeljski organizam, koja se raz-
vija u vieelijski organizam to ponavlja osobine svog roditelja,
npr. bakterije i mahovina.
IV. Posredni hermafroditizam:
Muki i enski organi koje nasleuje ista individua, npr. veina
biljaka, crvi i puevi, itd.; povezano sa pupljenjem {primer: Druga
i rana Trea Korenska Rasa).
Svi procesi leenja i zaceljenja kod grupa viih ivotinja - ak i obnav-
ljanja odseenih udova kod vodozemaca - postiu se cepanjem i pupljenjem
osnovnih morfolokih elemenata.
203
V. Pravo polno sjedinjenje:
(Primer: Kasnija Trea Korenska Rasa)
Sad dolazimo do vane poente u pogledu dvostruke evolucije
ljudske rase. Sinovi Mudrosti, i l i duhovni ani j i , postali su "inte-
l ektual ni " kroz svoj kontakt sa materijom, zato to su oni ve do-
stigli, tokom prethodnih ciklusa inkarnacija, takav nivo intelekta
koj i im je omoguio da postanu nezavisni i samosvesni entiteti na
ovom nivou materije. Oni su se ponovo rodi l i samo usled karmi-
kih posledica i uli su u one koj i su bi l i "spremni" i koj i su postali
arhati, i l i mudraci na koje se aludira u prethodnom tekstu. Ovo bi
trebalo objasniti.
To ne znai da su Monade ule u oblike u kojima su ve bile druge
Monade. One su bile "Sutine", "Inteligencije" i svesni duhovi, bia
koja su teila da postanu jo svesnija sjedinjavajui se sa jo razvije-
nijom materijom. Njihova sutina je bila isuvie ista da bi se razliko-
vala od univerzalne sutine, ali, njihova "Ega" i l i Manas (poto su
oni nazvani Manasaputra, roeni od "Mahata" i l i Brame) morali su
da prou kroz zemaljska i ljudska iskustva da bi postali svemudri i
sposobni da krenu povratnim uspinjuim ciklusom. Monade nisu
diskretni principi, ogranieni i l i uslovljeni, ve zraci jednog univer-
zalnog i apsolutnog Principa. Ulazak dva zraka Sunca, jednog za dru-
gim, u mranu sobu kroz isti otvor nee stvoriti dva zraka, ve jedan
j ai . Prirodni zakon nije predvideo da ovek postane savreno se-
dmostruko bie pre Sedme Rase u Sedmom krugu. Pa ipak, on sve te
principe nosi skrivene u sebi od samog roenja. A nije ni u planu za-
kona evolucije da Peti princip {Manas) bude potpuno razvijen pre Petog
Kruga. Svi takvi, prerano razvijeni intelekti (na duhovnom planu) u
naoj Rasi su nenormalni; oni su ti koje nazivamo "l j udima Petog
Kruga". ak i u Sedmoj Rasi koja e doi, na kraju naeg etvrtog
Kruga, iako e nai nii principi bi t i potpuno razvijeni, Manas e bi ti
samo relativno razvijen. To ogranienje se, meutim, odnosi samo na
duhovni razvoj. Intelektualni razvoj, na fizikom nivou, postignut je
tokom etvrte Korenske Rase. Zato oni koj i su bi l i "napola spre-
mni ", koj i su dobili samo "iskru", ine veinu oveanstva, koja svoju
intelektualnost mora da stekne tokom tekue manvantarike evoluci-
je, nakon ega e u narednoj evoluciji bi ti spremni da potpuno prime
"Sinove Mudrosti". A oni koj i uopte "nisu bi l i spremni", najzaostali-
2 0 4
je monade, koje jedva da su evoluirale iz svog poslednjeg, prelaznog i
nieg ivotinjskog oblika na kraju Treeg Kruga, ostali su oni "uskog
mozga" koj i se pominju u Stanci. To objanjava inae neobjanjiv
nivo intelektualnosti raznih ljudskih rasa - npr. di vl j i h Bumana i
Evropljana - u dananje vreme. Ta divlja plemena, ija je mo razmi-
ljanja jedva malo razvijenija od ivotinjske, nisu nepravedno razba-
tinjena, i l i nevoljena, kao to bi neki mogli da pomisle - ni sluajno.
Ona su naprosto poslednja pristigla meu ljudskim Monadama, koje
nisu bile spremne i koje moraju da evoluiraju tokom sadanjeg kruga,
kao i na t ri preostale planete (otuda na etiri razliita nivoa postoja-
nja), da bi dostigle proseni nivo kad stignu do Petog Kruga. Jedna
primedba u tom pogledu moe da poslui kao hrana za misli proua-
valaca. MONADE najniih primeraka ljudske vrste (divljaci "uskog
mozga"'* sa ostrva Junog Mora, zatim Afirikanci i Australijanci) kad
su se prvi put rodile kao ljudi, nisu morale da odrauju nikakvu Kar-
mu, kao to su to morala njihova srenija braa po inteligenciji. Oni
prvi se upl i u u Karmu tek sada; ovi drugi su optereeni prolom,
sadanjom i buduom Karmom. U tom pogledu je najjadniji divljak
sreniji od najveeg genija civilizovanih zemalja.
Zastanimo pre nego to izloimo j o deo ovog udnog uenja.
Pokuajmo da otkrijemo koliko bilo koj i od drevnih svetih spisa, pa
ak i nauka, doputaju mogunost, i l i ak izrazito potvruju takve
matovite predstave kakve nalazimo u naoj antropogenezi.
Rezimirajui ovo to smo rekli, nalazimo da Tajna Doktrina tvr-
di kako ovek ima (1) poligenetsko poreklo, (2) daje postojao niz na-
ina razmnoavanja pre nego to je oveanstvo ulo u uobiajeni
oblik razmnoavanja i (3) daje evolucija ivotinja - bar to se tie
sisara - sledila ovekovu, a nije mu prethodila. A to je dijametralno
Taj termin ovde ne znai dolihocefalne, brahiocefalne, niti lobanje manje
zapremine, ve naprosto mozgove liene intelekta. Teorija koja hoe da
prosuuje o intelektualnim sposobnostima oveka prema zapremini njegove
lobanje, onom koje prouavao taj predmet izgleda besmisleno nelogina. L oba-
nje ljudi iz kamenog doba, kao i lobanje afrikih rasa (ukljuujui i Bumane)
pokazuju da ljudi iz kamenog doba imaju veu zapreminu mozga od prosenog
savremenog oveka, a lobanje afrikih rasa su u celini (kao i kod Papuanaca
i stanovnika Polinezije) za 4 kubna centimetra vee od lobanje prosenog Fran-
cuza. A opet, zapremina lobanje dananjih Pariana iznosi 1.432 kubna cen-
timetra dok kod Ovemjana iznosi 1.523 kubna centimetra.
205
suprotno danas optepri hvaeni m teori j ama evt)lucije i porekl a o-
veka od i vot i nj skog pretka.
Haj de da, daj ui caru carevo, pre svega i spi tamo mogunost po-
ligenetske teorij e medu l j udi ma od nauke.
Sad, veina darvi ni sti ki h evolucionista naginje poligenetskom ob-
j anj enj u porekl a Rasa. Me ut i m, po t om pi t anj u nauni ci su, kao i
u mnogi m dr ugi m sluajevima, svak na svojoj strani: oni se slau da
bi se pr ot i v i l i .
Potie li ovek od jednog jedinog para i l i od nekoliko grupa -
monogeneza i l i poligeneza? U onoj meri u kojoj se ovek moe
usuditi da izjavi neto to zbog odsustva svedoka (?) nikad nee-
mo doznati (?), ova druga hipoteza je daleko verovatnija."
Abe l Ovel ak (Abel Hovelacque) u svojoj Nauci jezika dol azi do
sl i nog zakl j uka, sa pozi ci j a i nj eni ca koj e su dostupne prouava-
ocu l i ngvi st i ke.
U j e dnom obraanj u Br i t ans kom udruenj u, profesor V. H. Fl a-
uer (Flower) o t om pi t anj u pri meuj e:
Gledite koje izgleda najbolje iz perspektive onog to je danas
poznato 0 karakteru i rasporedu ljudskih rasa ( . . . ) predstavlja mo-
diflkovanu monogenistiku hipotezu (! ). Ne ulazei u komplikova-
no pitanje o nainu na koj i se ovek po prvi put pojavio u svetu,
mi moramo da pretpostavimo da je to bilo veoma davno, u sva-
kom sluaju ako merimo istorijskim merilima. Kad bismo imali
bilo kakav pristup potpunom paleontolokom zapisu, istorija Co-
veka mogla bi se rekonstruisati, ali nita slino nije u izgledu.
Takvo priznanj e mor a se smatrati isto t ol i ko k ob ni m po dogma-
t i zam evolucionista fi zi ke orijentacije, kol i ko j e pogodno za okul tne
spekulacije. Pr ot i vni ci Dar vi nove teorij e su b i l i , a i danas su prista-
l i ce poligeneze. Takvi " i nt el ekt ual ni d i v o v i " poput Dona Kr of or da
i Dej msa Hant a raspravl j al i su o t om pr obl emu i dal i prednost po-
ligenezi, i u nj i hovo vreme je ta teorija bi l a daleko vie favorizovana.
Tek su 1864. godine darvi ni st i poel i da se dre teorij e j edi nstva, i -
j i su pr v i korifeji postal i gospoda Haks l i i L abok (Lubbock).
A. L efevre, Filozofija, str. 498.
206
to se tie onog drugog pitanja, o prioritetu oveka nad ivoti-
njama u poretku evolucije, odgovor moemo dati isto tako brzo. Ako
je ovek zaista Mikrokosmos Makrokosmosa, onda u tom uenju
nema nieg nemogueg i ono je sasvim logino. Jer, ovek postaje
taj makrokosmos za t r i nia carstva koja su pod nj i m. Gledano iz
fizike perspektive, sva nia carstva, izuzev minerala - koj i pred-
stavljaju samu svetlost, kristalizovanu i metalizovanu - od biljaka
do stvorenja koja su prethodila pr vi m sisarima, uvrstila su se u
svojoj fizikoj strukturi pomou "odbaenog praha" ti h minerala, i
otpadaka ljudskog materijala, bilo od ivih, bilo od mrtvih tela, ko-
jima su se hranila i koji su im dali njihova spoljanja tela. Za uzvrat,
ovek je postajao vie fiziki, upijajui iznova u svoj sklop ono to
je dao i to se preobrazilo u ivotinj skim retortama kroz koje je
prolo, zahvaljujui alhemijskim transmutacijama same Prirode. U
to vreme postojale su ivotinje o kojima nai prirodnjaci nisu nikad ni
sanjali i, to su moniji postajali fiziki, materijalni lj udi, di vovi iz
tog doba, monije su bile i njihove emanacije. Kad se androgino
oveanstvo podelilo na polove, koje je Priroda pretvorila u maine
za raanje dece, ono je prestalo da se razmnoava putem kapi vi -
talne energije koje bi pupele iz tela. Al i , dok je ovek bio jo nesve-
stan svojih moi razmnoavanja na ljudskom planu (pre njegovog
Pada, kao to su rekli oni koj i veruju u Adama), svu tu vitalnu ener-
giju, razbacanu svuda oko njega, iskoristila je Priroda za proizvo-
dnju ivotinjskih oblika sisara. Evolucija je veni ciklus nastajanja,
ui l i su nas, a Priroda nikad ne ostavlja nijedan atom neupotrebljen.
tavie, od poetka nekog Kruga, sve u Prirodi tei da postane o-
vek. Svi impulsi dualne, centripetalne i centrifugalne Sile usmereni
su ka jednoj taki - OVEKU. Kako kae Agasi (Agasiz), napredak
u sukcesiji bia:
(. . .) sastoji se u poveanoj slinosti ive faune, a meu kimenja-
cima posebno u poveanju slinosti sa ovekom. ovek je cilj pre-
ma kome je itava ivotinjska tvorevina teila od pojave prve pa-
leozojske ribe.*^
Upravo tako; ali poto su paleozojske ribe bile na najnioj taki
luka evolucije oblika, ovaj Krug je poeo sa astralnim ovekom.
12
Principi zoologije, str. 206.
2 0 7
odrazom an Kohana, zvanih "Graditelji". Covekje alfa i omega
objektivne tvorevine. Kao to je reeno u Razotkrivenoj Izidi:
(. . .) sve stvari imaju poreklo u duhu - poto je evolucija poela
odozgo i odvijala se nanie, umesto obrnuto, kao to ui darvini-
stika teorija.
Zato je tendencija o kojoj govori istaknuti prirodnjak, koga smo
citirali, uroena svakom atomu. Jedino ako bi trebalo daje primeni-
mo na obe strane evolucije, ono to bismo zapazili u velikoj meri bi
smetalo savremenoj teoriji, koja ja danas postala gotovo (darvinisti-
ki) zakon.
Al i , to to sa odobravanjem citiramo iz Agasijevog dela ne znai
da okultisti prave bilo kakav ustupak tQOx\]i koja govori daje ovek
potekao od ivotinjskog carstva. To to sisari idu ovekovim stopa-
ma oigledno ne pobija injenicu daje u ovom Krugu ovek pretho-
dio sisarima.
25. TA SU MANASA, SINOVI MUDROSTI, UINIL I? ON I ODBACIE
SAMOROENE {Bez kostiju). ON I NISU SPREMNI. ON I ODGURNUE {Prve)
Iz ZNOJA ROENE. " ON I NISU SASVIM SPREMNI. ON I NE HTEDOE DA
UU U {Prve) Iz JAJETA ROENE. ' *
Jednom pobonom oveku i l i hrianinu ovi stihovi ukazuju na
jednu prilino teoloku ideju: ideju o Padu Anela zbog ponosa. U
Tajnoj Dokt ri ni , meutim, izgleda da su razlozi odbijanja da se i n-
karniraju u napola spremnim f i zi ki m telima pre povezani sa f i -
13
1 4,
Tom. I , str. 54.
To je objanjeno u odeljku koji dolazi nakon ovog niza Stanci, u alegoriji
iz Purana, koja govore o Kanduu, svetom mudracu, i Pramloi, nimfi za koju
se tvrdi da gaje hipnotisala (vidi odeljak I I , Komentar na Stancu 1), stoje su-
gestivna alegorija, ak i nauna, jer su kapi znoja koje je ona izluila simboli
onog to nauka zove sporama (vidi u daljem tekstu).
To emo objasniti u daljem tekstu. Nevoljnost da se uoblii ovek, i l i da
se stvara, u Puranama je simbolizovana time to Daka mora da se gnjavi sa
svojim protivnikom Naradom, "asketom koji izaziva razdor".
208
ziolokim nego sa metafizikim osnovama. Inkamirajue moi oda-
brale su najzrelije plodove, a ostatak odbacile.'^
Za divno udo, autorka ovog dela je, birajui poznato ime za kon-
tinent na kome su se prvi hermafroditi, tj . Trea Korenska Rasa, raz-
dvoj il i, iz geografskih razloga izabrala ono koje je izmislio g. R L .
Sklater, "L emurija". Tek kasnije je, itajui Hekelovu knjigu Pedi-
gre Coveka, otkrila daje nemaki zoolog izabrao isto ime za pretho-
dni kontinent. On sasvim ispravno sredite ljudske evolucije smeta
u "L emurij u", ali sa malom naunom izmenom. Govorei o njoj kao
0 "kolevci oveanstva", on slika postepeni preobraaj ovekolikog
sisara u prvobitnog divljaka!! Fogt {Vogi), opet, smatra daje ame-
ri ki ovek nastao od ogranka irokonosih majmuna, nezavisno od
porekla afrikih i azijskih korenskih stabala koj i su potekli od ra-
vnonosih majmuna starog sveta. Antropolozi se, kao i obino, ne sla-
u po tom, kao i po mnogim drugim pitanjima. Ovu tvrdnju emo
ispitati u svetlu ezoterijske filozofije iz Stance V I I I . U meuvreme-
nu, posvetimo nekoliko trenutaka razl i i t i m nainima razmnoa-
vanja u skladu za zakonom evolucije koj i slede jedan za drugim.
Ponimo od naina razmnoavanja kasnijih podrasa Tree ljud-
ske rase, od onih koje su bile obdarene Svetom Vatrom vi i h i tada
nezavisnih Bia, koja predstavljaju psihike i duhovne roditelje Co-
veka, ba kao to su nii Pitar-Devata (Pitriji) bi l i roditelji njegovog
fizikog tela. Ta Trea i Sveta Rasa sastojala se od lj udi koj i su, na
njihovom vrhuncu, bi l i opisani kao "ogromni divovi boanske sna-
ge i lepote, i riznica svih misterija Neba i Zemlje". Da li su oni onda
pali, i l i je, meutim, inkarnacija bila taj Pad7
O tome emo govoriti uskoro. Jedina stvar koju bi trebalo napo-
menuti o ovome jeste ta da su glavni bogovi i heroji etvrte i Pete
Rase, kao potonji, bi l i obogotvorene slike ljudi Tree Rase. Dani nji-
hove fizioloke istote, kao i dani njihovog takozvanog Pada, pod-
jednako su ostali u srcu i seanju njihovih potomaka. Otuda dvojna
priroda sa kojom se prikazuju ti bogovi, sa vrlinom i grehom pod-
jednako naglaenim do krajnosti, u biografijama koje su sastavljali
njihovi potomci. Oni su hili pre-adamovske boanske Rase, kojima
danas poinje da se bavi ak i teologija, a za koju sve one predstav-
ljaju "proklete Rase Kainita".
'^ Vidi stih 24.
209
Al i , najpre moramo da zavrimo sa delovanjem "duhovnih pre-
daka" te Rase. Veoma teko i zamreno pitanje mora da se objasni
u pogledu Stanci 26 i 27. One kau:
26. K A D IZ ZNOJA ROENI PROIZVEDOE IZ JAJETA ROENE, DVO-
STRUKE (androgina Trea Rasa^^), i MONE, SNANE SA KOSTIMA, GO-
SPODARI MUDROSTI REKOE: " S ADA EMO STVARATI" {a).
Zato "sada" - a ne ranije? To objanjava sledea sloka.
27. {Tada) TREA (rasa) POSTADE VAHAN {nosilac) GOSPODARA
MUDROSTI. ONA STVORI " SI NOVE VOL J E I JOGE", POMOU KRUAA-
KTI {b) ONA IH STVORI, SVETE OCE, PRETKE ARHATA . . .
{a) Kako su oni stvarali kad su "Gospodari Mudrosti " isto to i
hinduske Deve koje odbijaju da "stvaraju"? Jasno je da su to Ku-
mare induskog panteona i Purana, ti stariji sinovi Brame, "Sanan-
dana i drugi sinovi Vedasa", koje je on prethodno stvorio "bez elje
Profesor mit, evolucionista, aludira na "injenicu odvajanja polova, u i-
je poreklo od nekad hermafroditskih vrsta veruju svi (osim, prirodno, kreacioni-
sta)." Takav je, zaista neoboriv, dokaz koji proistie iz prisustva rudimentarnih
organa (citirano Uenje oporeklu i darvinizam, str 159). Po strani oJ tih opip-
ljivih tragova prvobitnog hermafroditizma, moe se primetiti injenica da, kao
to pie L eng:
(. . .) prouavanje embriologije (. . .) pokazuje da u viim, ovekolikim ivotinjskim
vrstama razlika meu pol ovi ma nije razvijena sve dok razvoj emhnona.prilino ne uz-
napreduje.
(Savremeni zoroastrijanac, str. 106)
Zakon zaostajanja - koji deluje podjednako u sluaju ljudskih rasa, ivotinj-
skih vrsta, itd., kad se Jednom razvije vii tip - i dalje uva hermafroditizam
kao nain razmnoavanja veine biljaka i mnogih niih ivotinja.
210
i l i strasti, koj i su ostali edni, puni svete mudrosti i nisu eleli po-
tomstvo?""
Ta mo, kojom su oni isprva stvarali, upravo je ona ista koja je do-
vela do toga da "Gospodari Mudrosti " budu degradirani sa svog vi -
sokog poloaja na nivo zl ih duhova, Satane i njegovog jata, koje je
stvorila neista mata egzoterikih vera. To je Krijaakti, ta tajan-
stvena i boanska mo koja se krije u vol j i svakog oveka i koja,
ukoliko se ne pozove u ivot, probudi i razvije treningom Joge, os-
taje usnula kod 999.999 od miliona ljudi i na kraju atrofira. Ta mo
je u Dvanaest znakova Zodijaka^^ objanjena na sledei nain:
{b) "Krijaakti - misteriozna mo misli koja je u stanju da svo-
j om sopstvenom uroenom energijom proizvede spoljanje, opiplji-
ve pojavne rezultate. Drevni narodi su smatrali da e se svaka ideja
ispoljiti u vidljivom svetu ukoliko se ovekova panja (i Volja) na nju
duboko koncentriu; slino tome, snana reenost dovee do elje-
nog rezultata. Jogini svoja uda u celini izvode pomou Iaakti (sna-
ge Volje) i Krijaakti."
Trea Rasa j e tako stvorila takozvane SINOVE VOL J E I JOGE, i l i
"pretke" {duhovne praroditelje) svih potonjih i dananjih arhata,
i l i Mahatmi, na zaista bezgrean nain. Oni su uistinu bi l i stvore-
ni, a ne zaeti, kao to je bio sluaj sa njihovom braom etvrte
Rase, koja su stvorena na pol ni nain nakon razdvanja polova,
Covekovog Pada. Jer, stvaranje je samo posledica volje koja de-
luje u pojavnoj materiji, pozivanje prvobitne boanske Svetlosti i
venog ivota iz nje. Oni su bi l i "sveta zma-zameci" buduih Spa-
sitelja oveanstva.
Ovde opet moramo da zastanemo da bismo objasnili izvesna teka
mesta, koj ih ima tako mnogo. Gotovo je nemogue da izbegnemo
ove prekide. Za objanjenja i filozofski prikaz prirode ti h bia, na
koja se danas gleda kao na " Zl e" i pobunjene Duhove, koj i su stva-
rali pomou Krijaakti, iatoca upuujemo na poglavlja o "Palim An-
elima" i "Mi st i ki m Zmajevima" u Delu II ovog toma.
Zato poredak evolucije ljudskih Rasa u Petoj Knj i zi komentara
izgleda ovako, kako je ve i saopten:
17
Vi di Vinu Puranu, Imjiga I, pogl. VI I , deo 1.
Vidi Pet godina teozofije, str. 777.
211
Prvi Ljudi bili su Chaje (1), Drugi "Iz Znoja Roeni (2), Trei,
"Iz Jajeta Roeni" i Sveti oevi roeni pomou sile Krijaakti (3),
etvrta behu deca Padmapani (Cenresi) (4).
Naravno, ti pr i mi t i vni naini razmnoavanja - razvojem sop-
stvene slike, zatim putem kapi znoja, pa posredstvom Joge, a potom
neim to se smatra maginim - (Krijaakti) - unapred su osue-
ni na to da ih ljudi smatraju bajkama. Ipak, poevi od prvog i za-
vrno sa poslednjim zaista nema nieg udesnog u njima, i niega
za ta ne bi moglo da se pokae daje prirodno. Ovo se, dakle, mora
dokazati.
1. Roenje haje, i l i taj prvobitni nain bespolnog razmnoava-
nja putem kojeg je Prva Rasa iznikla, da tako kaemo, iz tela Pitrija,
nagoveteno je u kosmikoj alegoriji iz Purana}'^ To je prekrasna ale-
gorija i pria o Sandni, erki Vivakarmana, udatoj za Sunce, koja
mu je, "poto nije mogla da izdri toplinu svog gospodara", dala svo-
ju Chaju (senku, sliku, i l i astralno telo), dok se ona sama uputila u
dunglu da upranjava religioznu posveenost, i l i Tapas. Sunce, ko-
je je mislilo daje ta "senka-" njegova ena, zaelo je sa njome dete,
kao Adam sa L i l i t - takode eterinom senkom, iako j e ona zapravo
predstavljala enskog monstruma koj i je iveo mlionima godina pre
nae vrste.
Al i , moda ovaj primer ne dokazuje ba mnogo, osim da su au-
tori Purana imali bujnu matu. Mi imamo spreman jo jedan dokaz.
Ako bi materijalizovani oblici, za koje ponekad vidimo kako izbijaju
iz tela odreenih medijuma, umesto da nestanu, mogli da se fiksiraju
i uine vrstim, stvaranje Prve Rase postalo bi sasvim razumljivo.
Takva vrsta razmnoavanja ne moe a da ne bude razumljiva prou-
avaocu. A ni misterija ni neverovatnost takvog naina svakako nije
nita vea - pri emu je daleko razumljivija umu pravog metafizi-
kog mislioca - od misterije zaea fetusa, njegovog rasta i roenja
kao deteta kakvo mi poznajemo.
A sada o udnom i slabo shvaenom dokazu o "Iz Znoja Roe-
nima" u Puranama.
2. Kandu je mudrac i Jogin, istaknut po svetoj mudrosti i pobonoj
askezi, to je na kraju izazvalo ljubomoru bogova, koj i su u induskim
spisima predstavljeni kao da su u neprekidnom sukobu sa asketama.
19
Vi di Vinu Puranu, knjiga I I I , poglavlje 2.
212
\
Indra, "Kralj bogova",^" na kraju alje jednu od svojih enskih Apsa-
ra da zavede tog sveca. To nije nita bolje od Jehove, koj i alje Saru,
enu Avramovu, da zavede faraona; ali, uistinu, te bogove (i boga)
koj i stalno pokuavaju da ometu askete i tako ih navedu da izgube
plodove svoje askeze, treba smatrati "iskuavajuim demonima",
umesto to se taj termin primenjuje na Rudre, Kumare i Asure, ija
velika svetost i ednost izgledaju dijametralno suprotni donuanskim
bogovima Panteona. Al i , u svim puranikim alegorijama nalazimo
upravo suprotno, i to nije bez dobrog ezoterijskog razloga.
Kralj bogova ( i l i Indra) alje prelepu Apsaru (nimfu) po imenu
Pramloa da zavede Kandua i omete njegove pokore. Ona uspeva u
svom neboanskom poduhvatu i mudracu "907 godina, est meseci
i t ri dana"^' provedenih u njenom drutvu izgledaju kao jedan dan.
Kad se to psiholoko i l i hipnotiko stanje okona, Muni ljuto kune
to stvorenje koje gaje zavelo, osujetivi tako njegovu posveenost.
"Odlazi, nestani!", vie on, "grena hrpo i l uzi j a! " (. . .) A Pramloa,
prestraena, bei, briui znoj sa svoga tela liem sa drvea dok le-
ti kroz vazduh. I dok je ila od drveta do drveta i tamnim izdancima
koj i su krasili njegove vrhove suila svoje udove, dete koje je zaela
sa Riijem izalo je iz pora njene koe sa kapima znoja. Drvee je
dobilo ivu rosu, a vetar ju je sakupio u jednu celinu. "To u ja ",
ree Soma (Mesec), "odgajiti moj im zracima; i postepeno je to ra-
slo dok para koja se prostirala na vrhu drvea nije postala divna de-
vojka po imenu Maria."'^^
Sad, Kandu znai Prvu Rasu. On je sin Pitrija i otuda lien uma,
na ta ukazuje injenica da nije bio u stanju da period od gotovo
hiljadu godina razlikuje od jednog dana; zato je prikazan kao neko
koga je tako lako obmanuti i zaslepiti. Ovo je jedna varijanta alego-
rije iz Postanja o Adamu, koj i je roen kao l i k od ilovae u koju je
20
u najstarijem rukopisu Vinu Purane, koji poseduju Inicijali June Indije,
bog o kome se govori nije Indra, ve Kama, bog ljubavi i elje.Vidi dalji tekst.
To su ezoterijske cifre koje su namemo saoptene obrnutim redom, poto
predstavljaju cifre koja pokazuje trajanje ciklusa izmeu prve i druge ljudske
rase. Ba suprotno miljenju svih orijentalista, u Puranama ne postoji nijedna
re koja nema neko posebno ezoterijsko znaenje.
Vinu Purana, knjiga I, poglavlje XV; uporediti sa Vivijen koja zavodi
Merlina [Tenison (Tennyson)], to predstavlja istu legendu, ali u irskom predanju.
213
"Gospod bog" udahnuo dah ivota, ali ne i intelekt i razlikovanje,
koj i su se razvili tek nakon to je on kuao plod sa Drveta Znanja;
drugim recima, kad je po prvi put poeo da mu se razvija um i kad
je u njega usaen Manas, ij i je jedan aspekt od praha zemaljskog
iako njegove najvie sposobnosti povezuju sa Duhom i boanskom
duom. Pramloa j e induska varijanta L i l i t , ene arijevskog Adama,
a Maria, erka roena iz znoja njenih pora, jeste " I z Znoja Roe-
na" i predstavlja simbol Druge Rase oveanstva.
Kao to je primeeno u fusnoti (vi di napred), nije Indra, koj i se
danas pojavljuje u Puranama, ve Kamadeva, bog ljubavi i elje, taj
koj i alje Pramlou na Zemlju. Pored ezoterijskog uenja i logika po-
kazuje da mora bi t i tako. Jer Kama je kralj i gospodar Apsara, koj i-
ma pripada Pramloa; zato, kad Kandu, koj i je proklinje, izjavljuje
"Obavila si dunost koj u ti je naloio vladar bogova, odl azi! ", on
time mora daje mislio na vladara Kamu, a ne na Indru, kome Apsa-
re nisu podreene. Jer Kama je, opet, u Rig Vedi (X, 129) personi-
fikacija onog oseanja koje vodi stvaranju i prisiljava na stvaranje.
On j e bio prvi pokret koj i j e usmerio JEDNO, nakon njegovog ispo-
Ijavanja iz isto apstraktnog principa, da stvara - " U TOME se prvo
pojavila elja, koja je predstavljala/?m zametak uma, i za koju su
mudraci, ispitujui je svojim spoznajnim moima, ustanovili da pred-
stavlja sponu koja povezuje Bie sa Ne-Biem." Himna iz Atharva
Vede velia Kamu kao vrhunskog Boga i Tvorca i glasi:
Kama je roen prvi. Njemu, ni bogovi, ni oevi (Pitriji), ni ljudi
nisu ravni.
Atharva Veda ga poistoveuje sa Agnijem, ali ga smatra superi-
ornijim od tog boga. Taitareja Bramana ga alegoriki ini sinom Dar-
me (etike religiozne dunosti, pobonosti i pravde) i rade (vere).
Kama se svuda rada iz srca Brame, zato je on Atma-Bhu, "Samopo-
stojei" i Ada, "neroeni". injenica da on alje Pramlou ima du-
bok filozofski smisao; ako je alje Indra - itava pria nema smisla.
Kao stoje u ranoj grkoj mitologij i Eros bio povezan sa stvaranjem
sveta, a tek posle toga je postao seksualni Kupidon, takav je sluaj
bio i sa Kamom u njegovom izvornom vedskom obliku (Harivansa
o njemu govori kao o sinu L akmi, koja predstavlja Veneru). Ta alego-
rija, kao stoje reeno, pokazuje kako psihiki element razvija fiziolo-
214
r
ki, pre roenja Daîe, pretka pravog fizikog oveka, za koga se kae
da gaje rodila Maria, a pre njenog doba su ljudi i iva bia stvarani
"pomou volje, pogleda i dodirom Joge", kao to e bi t i pokazano.
Takva je, dakle, alegorija koja je izgraena na osnovu naina raz-
mnoavanja Druge Rase i l i "Iz Znoja Roenih". Isto se odnosi i na
Treu Rasu u njenom krajnjem stadijumu.
Zahvaljujui zalaganju Some, Meseca, Mariu uzimaju za enu
Praetasi, takode proi zvodi " I z uma roenih" sinova Brame,'^^ i
sa njom zainju Patrijarha Daku, takode sina Brame u prethodnoj
Kalpi i l i ivotu, objanjavaju i dodaju Purane, da bi zavele na stran-
puticu, a ipak rekle istinu.
3. Rana Trea Rasa je, dakle, stvorena od kapi "znoja", koje na-
kon brojnih preobraaja izrastaju u ljudska tela. To nije tee zami-
sliti i l i shvatiti nego rast fetusa iz nevidljivog zametka, pri emu se
fetus razvija u dete, a potom u snanog, masivnog oveka. Al i , prema
Komentarima, ta rasa opet menja svoj nain razmnoavanja. Reeno
je da je ona emanirala formativnu silu koja je kapi znoja preobrazila
u vee kapi, koje su rasle, irile se i postale jajasta tela - ogromna ja-
j a. U njima su ljudski fetusi sazrevali nekoliko godina. U Purana-
ma, Maria, erka mudraca Kandua, postaje ena Praetasa i majka
Dake. Sad, Daka je otac prvih ovekolikih predaka koj i su se ro-
di l i na taj nain. On se pominje kasnije. Evolucija oveka, mikroko-
smosa, analogna je evoluciji Univerzuma, makrokosmosa. Njegova
23
Tekst glasi:
Brama je izrodio iz uma nastalo potomstvo, i j i su obl i ci i sposobnosti dobijeni iz
njegove telesne prirode, otelovljene duhove koj i su nastali iz udova igatre) Dimata,
(sveznajueg boanstva). Ta bia predstavljala su sedite t r i osobine deva sarga (bo-
anske tvorevine, koja j e, kao petostruka tvorevina, liena jasnoe opaanja, bez raz-
miljanja, tupa po pri rodi ). Al i , poto se oni nisu umnoavali, Brama je stvorio "druge
iz uma roene sinove, nal i k na sebe samog", naime, Bramariije, i l i Pradapatije (de-
set i sedam). Sanandana i drugi sinovi Veda (Brame) bi l i su prethodno stvoreni, al i ,
kao stoje pokazano na drugom mestu, oni su bi l i bez elje ili strasti, nadahnuti svetom
mudrou, otueni od univerzuma i bez elje za potomstvom.
(Knjiga 1 pogl. VH)
Te Sanandine i druge Kumare su, dakle, Bogovi, koji su, nakon to su od-
bi l i "da stvore potomstvo", bili prisiljeni da se inkamiraju u nesvesnim ljudima.
italac mora da nam oprosti neizbena ponavljanja u nizu brojnih injenica
koje su ovde saoptene.
215
evolucija stoji izmeu evolucije univerzuma i ivotinja, za koje o-
vek, sa svoje strane, predstavlja makrokosmos.
Potom rasa postaje:
4. Androgina i l i hermafroditska. Taj proces raanja ljudi moda
objanjava zato Aristofan^'* opisuje pri rodu stare rase kao dvo-
polnu, u kojoj je oblik svih bia okrugao,"ija su leda i bokovi kao
u krugu", koj i su "trali na taj nain to su se kotrljali ( . . . ) zastrau-
jue moi, snage i ogromne ambicije". Zato, da bi ih uinio slabiji-
ma, "Zevs ih je podelio na dva dela, a Apolon (Sunce), po njegovim
uputstvima, zatvorio ih je u njihova zasebna oblija". Madagaskar
(ostrvo koje je pripadalo L emuriji) uva predanje o prvom oveku,
koj i je isprva iveo a da nije jeo, pa poto je poeo da se hrani, na
njegovoj nozi se pojavio otok; on je pukao, a iz njega se pojavila
ena, koja je postala majka njihove rase. Uistinu: " Mi imamo nauku
o heterogenezi i partenogenezi, koje pokazuju da je to pitanje jo
uvek otvoreno ( . . . ) Polipi ( . . . ) raaju potomstvo iz sebe samih, na-
l i k na pupoljke i grananje drveta. (. . . ) " Zato ne i prvobitni ljudski
polipi? \êoma interesantan polip Stauridium naizmenino prelazi
sa pupljenja na polno razmnoavanje. Za divno udo, iako raste na-
prosto kao polip na stabljici, on proizvodi pupoljke koj i se na kraju
razvijaju u meduze. Ta meduza se potpuno razlikuje od svog roditelj-
skog organizma, stauridijuma. Ona se takode razmnoava na razne
naine, polnim inom, a iz nastalih jaja se opet pojavljuje stauridijum.
Ova zapanjujua injenica mogla bi da pomogne mnogima da razu-
meju kako je mogue da nastane neki oblik koj i uopte ne l i i na nje-
gove neposredne pretke - kao u sluaju/7o//^ L emurijanaca koj i su
se razvili od hermafroditskih roditelja. tavie, ne dolazi u pitanje
injenica da, to se tie ljudskih inkarnacija, zakon Karme, rasne i l i
individualne, nadilazi podreene tendencije "nasleivanja", koje pred-
stavljaju njegovog slugu.
Znaenje poslednje reenice u navedenom Komentaru na Stancu
27, naime, daje etvrta Rasa bila edo Padmapani, moda e se na
neki nain moi objasniti j edni m pismom osobe koja je inspirisala
Ezoterijski budizam, navedenim na 68. strani.
Veina oveanstva pripada sedmoj podrasi etvrte Korenske
Rase - ve pomenuti Kinezi i njihovi izdanci i ogranci (Malajci,
24
Videti Platonovu Gozbu.
216
Stanca VII- Od Poluboanskog do Prvih Ljudskih Rasa
Mongoli, Tibetanci, Maari, Finci, pa ak i Eskimi, predstavljaju
ostatke tog poslednjeg izdanka).
Padmapani, i l i Avalokitevara na sanskritu, na tibetanskom je en-
resi. Sad, Avalokitevara je veliki Logos u svom viem aspektu i u bo-
anskim regionima. Al i , na ispoljenim nivoima, on je, kao i Daka,
predak (u duhovnom smislu) oveka. Padmapani-Avalokitevara se
ezoteriki naziva Bodisatva ( i l i an Kohan) Cenresi Vanung, "mo-
ni i svevidei". On se danas smatra vel i ki m zatitnikom Azije u ce-
l i ni , a posebno Tibeta. Smatra se da se to nebesko Bie iz doba u doba
ispoljava u ljudskom obliku da bi vodilo Tibetance i lame u svetosti
i da bi ouvalo te velike Arhate u svetu. Narodna legenda kae da
kad god vera pone da se gasi u svetu, Padmapani enresi, "nosilac
lotosa", emituje blistavi zrak svetlosti i odmah se sam inkamira u
jednom i l i dvojici vel ikih L ama - Dalaj i Teu L ami; na kraju, ve-
ruje se da e se on inkamirati kao "najsavreniji Buda" na Tibetu, a
ne u Indi j i , gde su se njegovi prethodnici, vel i ki Riiji i Manui po-
j avi l i na poetku nae rase, ali se danas vie ne pojavljuju. ak i
egzoteriki izgled Dani Cenresija ukazuje na ezoterijsko uenje.
Oigledno je da on, kao i Daka, predstavlja sintezu svih prethodnih
Rasa i pretka svih ljudskih Rasa nakon Tree, prve potpune, pa je
zato predstavljen kao vrhunac etiri prvobitne rase u svom obliku
â. jedanaest lica. To je stub nainjen u etiri reda, a svaki niz ima
t r i lica i l i glave razliite boje koe: t r i lica za svaku rasu su tipina
za njihova tri fundamentalna fizioloka preobraaja. Prva je bela (me-
seeve boje). Druga je uta. Trea crveno-braon i etvrta, u kojoj ima
samo dva lica - tree l i cej e ostavljeno prazno - (to ukazuje na
prevremeni kraj Atlantidana) - braon-cma. Padmapani (Daka) sedi
na stubu i ini njegov vrh. Uporedi sa ovi m Stancu 39. an Kohan
je predstavljen sa etiri ruke, to je jo jedna aluzija na etiri rase.
Jer, dok su dve sklopljene, trea ruka dri lotos ("Padmapani" - no-
silac lotosa), j er taj cvet simbolizuje razmnoavanje, a etvrta dri
zmiju, znak Mudrosti kojom vlada. Oko vrata mu visi brojanica, a
na glavi mu je znak vode 'i::^^^^:^ - materije, potopa - dok izmeu nje-
govih obrva stoji tree oko (ivino oko, oko duhovnog uvida). On
se zove "Zatitnik" (Tibeta), "Spasitelj oveanstva". U drugim slu-
ajevima, kada ima samo dve ruke, on je enresi, Dani i Bodisatva,
217
akna-padma-karpo "onaj koj i dri lotos". Jo jedno njegovo ime
je antong, "onaj sa 1.000 oiju", kada je prikazan sa hiljadama ru-
ku i aka, a na dlanu svake od njih je prikazano jedno oko Mudrosti,
pri emu te ruke zrae iz njegovog tela kao uma zraka. Ostala nje-
gova imena su L okapati i L okanat (sanskritsko) "Gospodar Sveta"
i Digten-gonpo (tibetansko) "Zatitnik i Izbavitelj od zla" svih vrsta.
Padmapani je, meutim, simboliki "nosilac lotosa" samo za ne-
upuene; ezoterijski, on predstavlja nosioca Kal pi , od koj i se posle-
dnja, tekua Maha-Kalpa (Varaha) zove Padma i predstavlja jednu
polovinu ivota Brame. Iako je ovo manja Kalpa, ona se zove Ma-
ha, "velika", jer predstavlja doba u kome se Brama pojavio iz lo-
tosa. Teorijski, Kalpe su beskrajne, al i su praktino podcijene; ti
delovi su takode podcijeni, u Prostoru i Vremenu, pri emu svaki deo
- ak i onaj najmanji - ima svog anija kao pokrovitelja i l i vladara.
Padmapani (Avalokitcvara) u svom enskom aspektu u Ki ni po-
staje Kvan-Jin, "koja po vol j i uzima koj i god hoe oblik da bi spasla
oveanstvo". Znanje o astrolokim aspektima sazveda na odgova-
rajue "roendane" ti h anija - ukljuujui i Amitabhu (kineskog
0-mi-to Fo), tj . 19. dan drugog meseca, 17. dan jedanaestog meseca
i 7. dan treeg meseca, itd., itd. - pruaju okultistima najvee pogo-
dnosti za izvoenje onoga to se naziva "maginim" podvizima. Bu-
dunost nekog pojedinca se vi di , sa svim dogaajima koj i dolaze,
poredanim po redu, u maginom ogledalu koje se postavi tako da
uhvati zrak odreenog sazveda. Al i - uvajte se druge strane te
medalje. AROBNJATVA.
218
STANCAVI I I
EVOLUCIJA IVOTINJSKIH SISARA -P R V I PAD
(28) Kako su nastali prvi sisari * (29) Kvazidarvinovska evo-
lucija (30) ivotinje dobijaju vrsta tela (31) Razdvajanje
na polove * (32) Prvi greh oveka bez uma
28 OD KAPI ZNOJA (a), OD MATERIJE MRTVIH TEL A L JUDI I IVOTINJA
IZ PRETHODNOG TOKA (prethodnog, Treeg Kruga) i OD ODBAENE
PRAINE, PRVE I V OTE MJ E (W OVOm Krugu) BEHU NAINJENE.
(fl) Okultna doktrina smatra da su u ovom krugu sisari bi l i kasni-
ji proizvod evolucije nego ovek. Veliki Manvantariki ciklus Sedam
Krugova, koj i je u Prvom Krugu poeo sa mineralima, biljkama i
ivotinjama, u sredini etvrte Rase dovodi svoje evoluciono delova-
nje, po silaznom luku, do mrtve take, na kraju prve polovine etvr-
tog Kruga. Dakle, ta sredinja taka je dostignuta na naoj Zeml j i
(etvrtoj i najnioj sferi) i u sadanjem Krugu. Postoj e Monada
prola, poev od svog prvog "materijalizovanja" na planeti A, kroz
mineralni, bi l j ni i ivotinjski svet u svim stepenima t ri stanja ma-
terije, osim poslednjeg stepena treeg i l i vrstog stanja, koje je
dostigla tek "na sredinjoj taki evolucije", jedino je logino i priro-
dno da bi na poetku etvrtog Kruga, na planeti D, prvo trebalo da
se pojavi ovek, a takoe i da bi njegov okvir morao da bude od
najrazredenije mogue materije koja se moe uklopiti u objektivni
svet. Da jo malo pojasnimo: ako je Monada poela svoj ciklus i n-
karnacija kroz t r i objektivna carstva silaznom krivom linij om, ona
neizbeno mora da stupi na ponovo uspinjujuu krivu te sfere kao o-
vek. Na silaznom luku, duhovno je to to se postepeno preobraava
219
u materijalno. Na sredinjoj l i ni j i osnove. Duh i Materija su uravno-
teeni u oveku. Na uzlaznom luku. Duh se postepeno iznova po-
tvruje na raun fizikog, i l i materije, tako da e, na kraju Sedme
Rase Sedmog Kruga, Monada videti daj e slobodna od materije i
svih njenih osobina, kao to je bila na poetku, ali stekavi uz to jo
i iskustvo i mudrost, plod svih njenih personalnih ivota, bez njiho-
vi h zala i iskuenja.
Taj poredak evolucije se takode nalazi i u Postanju (poglavlja I
i I I ) , ako se ita u pravom ezoterijskom smislu, jer poglavlje I sadri
istoriju prva t ri kruga, kao i prve t r i Rase, od etiri, do trenutka ka-
da je oveka dozvao u svesni ivot Elohim Mudrosti. U prvom po-
glavlju, ivotinje, ki tovi i ptice nebeske stvoreni su pre dvopolnog
Adama.' U drugom, Adam (bespolni) dolazi prvi, a ivotinje se po-
javljuju tek posle njega. ak i stanje mentalne obamrlosti i nesve-
snosti, u kome su bile prve dve rase i prva polovina Tree u drugom
poglavlju Postanja, simboliki predstavlja duboki Adamov san. Pod
t i m "snom" se podrazumeva san bez snova mentalne tromosti, dre-
me Due i Uma, a nipoto fizioloki proces diferencijacije polova,
kao stoj e zamiljao jedan ueni francuski teoretiar [ M. Noden
{Nauditi)].
Purane, haldejski i egipatski odlomci, kao i kineska predanja,
svi se slau sa Tajnom Dokt r i nom u pogledu procesa i poretka
evolucije. U njima nalazimo potvrdu gotovo svih naih uenja. Na
primer: tvrdnj a koja se tie razmnoavanja putem j aj a u okvi ru
Tree Rase, pa ak i aluzija na manje nevin nain razmnoavanja
prvi h obl i ka sisara, "di vovski , prozi rni , t upi i udovini oni be-
hu", kae Komentar. Prouite prie o nekoliko Riija i nj ihovom
raznovrsnom potomstvu; npr., Pulastja je otac svih Zmija i Naga
-potomstvo koje se razmnoava posredstvom jaja; Kajapa j e, sa
svojom enom Tamrom, bio deda ptica i Garude, kralja pernatog
plemena, dok je sa svojom enom urabi bio roditelj krava i bi -
kova, i t d. , i t d.
U Tajnoj Doktri ni , prve Nage - bia mudrija od Zmija - pred-
stavljaju "Sinove Volje i Joge", roene pre potpunog odvajanja po-
Alegorijsko pozivanje na "Svete ivotinje" Zodijaka i druga nebeska tela.
Neki kabalisti u njima vide prototipove ivotinja.
2 2 0
Stanca VIII Evolucija ivotinjskih sisara Prvi Pad
lova, "sazrele u jajima^ koja nose ljude i koja su nastala putem moi
(Krijaakti) svetih mudraca" rane Tree Rase.^
" ( . . .) U njima su bi l i i nkami rani Gospodari t r i (gornja) sveta,
razne klase Rudri , koje su bile Tuite, Daje, Aditje", jer, kako je
objasnio Parasara, "postoje na stotine imena neizmerno moni h
Rudri ".
Neki od potomaka t i h prvobitnih Naga, Zmija Mudrosti, naselili
su Ameri ku, kada se taj kontinent izdigao tokom perioda procvata
velike Atlantide (budui daje Amerika bila Patala i l i antipod am-
bu Dvi pi , a ne Bharata-Vari). Odakle, inae, predanja i legende - a
ove poslednje su uvek istinitije od istorije, kako kae Ogistin Tijeri
- pa ak i identina imena za izvesne "vraeve" i svetenike, koj i do
dan danas postoje u Meksiku? Moraemo da kaemo neto o Nar-
galima i Nagalima, a takode i o "nagalizmu'\ koje su misionari na-
zvali "oboavanje avola".
U gotovo svim Puranama izneta je pria o "Dakinoj rtvi", a naj-
starija pria o tome se nalazi u Vaju Purani. ak i u tako alegorinom
obliku u kome je saoptena, ona ima vie smisla i biolokih otkrive-
nja za jednog prirodnjaka nego to ih ima u svim pseudonaunim
fantazijama koje se smatraju uenim teorijama i hipotezama.
Kod Hesioda, Zevs stvara svoju Treu Rasu ljudi od jasenovog drvea. U
Popol Vuhu, Trea Rasa ljudi je stvorena od drveta Taite i sri trske zvane Sibak.
Ali, Sibak znai "jaje" na misterijskom jeziku Artuj'a (ili peina za inicijaci-
ju). U izvetaju koji je Don Balista Pino poslao Kortezu 1512. godine, kae se:
Svi pueblosi imaju svoje Artufe ~ tako domoroci zovu podzemne sobe sa samo je-
dnim vratima gde se oni (potajno) okupljaju (. . . ) To su hramovi u koje se ne moe ui
( . . . ) i vrata su uvek zatvorena za pance (. . .) Oni oboavaju Sunce i Mesec (. . .)
Vatru i veliku ZMIJU (stvaralaku mo), ija se jaja nazivaju Sibak.
Ezot eri ki , postoj i pri metna razl i ka i zmeu reci Sarpa i Naga, iako se obe
koriste bez razlikovanj a. Sarpa (zmij a) potie od korena Srip, erpo - gmi zat i ,
i one su nazvane " Ab i " , od Ha - napustiti.
Sarpu je proizvela Bramina kosa, koja mu je, od njegovog uasa pri pogledu na
Jakasa, koga je stvorio stranog za pogledati, opala sa glave, pri emu je svaka vlas
postala jedna zmija. One su nazvane Sarpa zbog puzanja i Ahi, jer su napustile glavu.
(Vilson)
Ali Nage, uprkos njihovom zmijskom repu, u alegorijama ne puze, ve us-
pevaju da hodaju, tre i bore se.
221
Daka, koj i se smatra Gl avni m Pretkom, istaknut j e, tavie, i
kao tvorac fizikog oveka u "baj ki " u kojoj on gubi glavu sa svog
tela u optem ratu izmeu bogova i Rauma. Poto je ta glava izgo-
rela u vatri, zamenjena je glavom ovna (Kasi-Kanda). Sad, glava i
rogovi ovna uvek su predstavljali simbol moi razmnoavanja i sile
reprodukcije, i oni su fi^liki. Kao to smo pokazali, Daka je taj ko-
ji je ustanovio doba ljudi to su se raali iz seksualnih odnosa. Al i ,
taj nain razmnoavanja se nije pojavio iznenada, kao to bi moglo
da se pomisli, i bila su potrebna duga vremenska razdoblja pre nego
to je to postalo onaj "prirodan" nain. Zato je prikazano kako se u
njegovu rtvu bogovima umeao iva, ruilako boanstvo, otelov-
Ijenje evolucije i NAPRETKA, koj i j e istovremeno i onaj koji obnavlja;
on unitava stvari u jednom obliku da bi ih ponovo oiveo u dru-
gom, savrenijem. iva-Rudra stvara uasnog Virabhadru (roenog
iz njegovog daha), udovite sa "hiljadu glava, hiljadu ruku" (itd.), i
nalae mu da uniti rtvu koju je spremio Daka. Tada je Virabhadra -
(.. .) koji ivi u oblasti duhova (eterikih hudi) (...) stvorio iz po-
ra svoje koe (Romakupa) mone Raume (i l i Raumje).
A sada, ma koliko daje ova alegorija mitska, Mahabharata, ko-
ja predstavlja istorijsko delo isto koliko i Ilijada, prikazuje^ kako
Raumje i druge rase na isti nain izbijaju iz Romakupa i l i pora na
koi. Alegorijski opis "rtve" pun je znaenja za prouavaoca Tajne
Doktrine koj i zna za "Iz Znoja Roene".
U prii 0 Dakinoj rtvi u Vaju Purani se, tavie, kae da se od-
vijala u prisustvu stvorenja roenih iz jajeta, iz pare, biljaka, pora
na koi i, na kraju, iz materice.
Daka simbolizuje ranu Treu Rasu, svetu i istu, jo uvek lienu
individualnog ega, koja ima samo pasivne sposobnosti. Zato mu Era-
ma nareuje da stvara (u ezoterikim tekstovima) i on je, posluav-
i tu zapovest, stvorio:
(. . .) inferiornije i superiornije (Vara i Avara) potomstvo, dvono-
ce i etvoronoce, i pomou volje]Q rodio ene (...) bogove, Da-
Vilson ovu re prevodi kao "polubogovi" (vidi njegovu Vinu Puranu, str.
130); ali Raume i l i Raumje su naprosto jedna rasa, pleme.
^ X I I , 10308.
2 2 2
Stanca VJII - Evolucija ivotinjskih sisara - Prvi Pad
itje (divove etvrte Rase), zmije-bogove, ivotinje, stoku, Danave
(Titane i demonske arobnjake) i draga bia.
(. . .) Od tog vremena pa na dalje, iva bia su se raala putem se-
ksualnih odnosa. Pre Dakinog doba, ona su se razmnoavala na ra-
zne naine - posredstvom volje, pogleda, dodira i moi Joge.
A sad dol azi j ednostavno zool oko uenje.
29. I VOTI NJ E SA KOSTI MA, MO NI ZMAJ EVI I L ETEE SARPE (zmije)
UVEAE BROJ GMIZAVIH STVORENJA. ON E KOJE GMIZAHU PO ZEML JI DO-
BIE KRIL A. O N E SA D U GI M V RATOV I MA U VODI POSTADOSE RODITEL JI
PTICA NEBESKIH (o).
(a)To je mesto gde se ovo uenje i savremene bi ol oke teorij e sa-
vreno slau. Ta izgubljena karika, koj a predstavlja proces pretvaranja
gmizavaca u pti ce, oi gl edna je i naj zatucani j i m, posebno u Fogto-
v i m ornitohoscelidama, hesperornisima i arheopteriksima.
30. T OK OM TRE E {rase), I VOTI NJ E BEZ KOSTI J U PORASTOE I I Z -
MENiE SE; POSTAL E SU I VOTI NJ E SA KOS TI MA {a), NJ I HOVE HAJ E {ta-
kode) POSTADOE VRSTE.
3 1 . ivOTn-JJE SE RAZDVOJ I E PRVE {na muke i enske) {b) {. . .)
{a) Ki menj aci , a pot om sisari. Pre toga su i vot i nj e takoe bi l e
eteri ni prot oorgani zmi , ba kao i ovek.
{b) i nj eni ca da su rani j i sisari b i l i her maf r odi t i i da su se pol ovi
kasnije r azdvoj i l i danas je neporeciva, ak i iz perspektive bi ol ogi j e.
Kao to pokazuje prof. Oskar mi t , zakl et i darvinista:
Vinu Purana.
223
Korienje i nekorienje, kombinovano sa selekcijom, razja-
njava (?) odvajanje polova i inae potpuno nerazumljivo postoja-
nje rudimentamih polnih organa. Posebno kod kimenjaka, oba pola
pokazuju tako izrazite tragove reproduktivnih organa karakteristi-
nih za suprotni pol, daj e ak i u antici hermafroditizam smatran
prirodnim oblikom prvobitnog oveanstva (. . .) Upornost sa ko-
j om se rudimenti polnih organa nasleduju je izuzetna. U klasi sisara,
nismo uli za pravi hermafroditizam, iako tokom itavog perioda
svog razvoja oni neprekidno nose te ostatke koje je doneo na svet
njihov neznani predak, u nedokuivo davnoj prolosti.^
3 1 . (. . .) O N E (ivotinje) POEE DA SE RAZMNO AVAJ U. D V O-
STRUKI OVEK {se tada) TAKODE RAZDVOJ I . O N {ovek) REE: " HA J D E
DA INIMO KAO ONE: SJEDINIMO SE I NAINIMO STVORENJA." T A K O
UI NI E. ( . . . )
32. A ONI KOJ I NI S U I MA L I ISKRE ("sa uskim mozgom "f UZEE SE-
B I OGROMNE ENKE IVOTINJA {a). S A NJIMA ZAEE TUPE RASE. T U P I
BEHU {ti sa uskim mozgovima) i ON I S AMI . A L I , NJ I HOVI SE J EZI CI RAZ-
VEZAE {b). J EZI CI NJ I HOVOG POTOMSTVA OSTADOE NE MI . UDOVI TA
ONI I ZRODI E. R A S U I ZVI TOPERENI H UDOVI TA, POKRI VENI H CRVENOM
DL AKOM, KOJA SU IL A NA SVE ETIRI.' TUPU RASU DA PRONOSI SRA-
MOTU NEIZRECIVU.*"
7
Uenje a nasledu i darvinizam, str. 186-187. "Neznani preci" o kojima
se govori s\xprvobitni astralni prototipovi. Vidi odeljak I I , str. 260 (a).
* Vidi stih 24.
Q
Te "ivotinje", i l i udovita, nisu ni ovekoliki, ni bilo koj i drugi majmu-
ni , ve potvruju ono to bi antropobiolozi mogli da nazovu "karikom koja
nedostaje", prvobitnog rudimentarnog oveka; vidi u daljem tekstu.
Sramotu njihovog ivotinjskog porekla, kojom bi se nai savremeni na-
unici di i l i , samo da mogu.
2 2 4
Stanca VIII - Evolucija ivotinjskih sisara - Prvi Pad
(a) ivotinje "se razdvojie prve", kae Stanca 31. Imajte na umu
da su u to vreme ljudi bi l i drugaiji, ak i fizioloki, od dananjih lju-
di, koj i su preli sredinju taku Pete Rase. Nije nam reeno ta su bi -
le te "ogromne enke ivotinja", ali su one svakako bile isto toliko
razliite od dananjih koliko je to bio i ovek u odnosu na dananjeg.
To je bio prvi fiziki "pad u materiju" nekih u to vreme postoje-
ih, kao i niih rasa. Imajte na umu Stancu 24. "Sinovi Mudrosti"
su prezreli ranu Treu Rasu, tj . nerazvijenu, i prikazani su kako se
inkamiraju u kasnijoj Treoj Rasi, donosei j oj na taj nain intelekt.
Tako je greh Rasa bez mozga i l i "bezumnih", koje nisu imale "is-
kru", pa su otud bile neodgovorne, pao na one koj i nisu obavili svoju
karmiku dunost. Vi di u daljem tekstu o poetku ljudskog govora.
STA BI SE MOGL O PRIGOVORITI
OVOME TO JE REENO?
Tako okultizam odbacuje ideju da je Priroda razvila oveka od
majmuna, pa ak i od nekog pretka koj i je bio zajedniki za obojicu,
ve naprotiv, nalazi da su neke od najantropoidnijih vrsta potekle od
Tree Rase lj udi u periodu rane Atlantide. Poto e ova tvrdnja bi t i
izneta i branjena na drugom mestu, zasad je potrebno da se kae sa-
mo jo nekoliko reci. Meutim, radi vee jasnoe, ukratko emo po-
noviti ono to je ranije reeno u Knj i zi I, Stanca V I .
Nae uenje pokazuje da dok je sasvim ispravno da se kae ka-
ko je priroda u odreenom trenutku izgradila majmunoliki spolja-
nji oblik oko astralnog ljudskog oblika, ipak je isto toliko tano da
se kae da taj oblik nita vie nije bio "karika koja nedostaje" nego
to su to bi l i omotai tog astralnog oblika, tokom njegove evolucije
kroz sva carstva prirode. Ni t i se, kao to j e na odgovarajuem mestu
pokazano, ta evolucija odigrala na ovoj planeti iz etvrtog Kruga,
ve samo tokom Prvog, Drugog i Treeg Kruga, kada j e OVEK, sa
svoje strane, bio "kamen, biljka i ivotinja" dok nije postao ono to
je bio u Prvoj Korenskoj Rasi sadanjeg oveanstva. Pravi tok evo-
lucije razlikuje se od darvinovskog i ta dva sistma su neuskladiva,
225
osim ukoliko se darvinizam ne ratosilja dogme o "prirodnoj selekci-
j i " i slinog. Zaista, izmeu Hekelove monere i Manuove Sarisripe
postoji nepremostivi jaz u obliku Dive jer "ljudska" Monada je, bilo
daje materijalizovana u atomu kamena, i\ipretvorena u biljku unutar
biljke ili poivotinjena unutar ivotinje, jo uvek i veno boanska,
pa j e zato takode i L JUDSKA. Ona prestaje da bude ljudska jedino kad
postane apsolutno boanska. Termini "mineralne", "bilj ne" i "ivo-
tinjske" monade su nainjeni da bi se istakla spoljanja razlika; ne
postoji tako neto kao to je Monada (Diva) koja nije boanska, i
koja, shodno tome, nije bila i l i nee postati ljudska. A ovaj poslednji
termin e morati da ostane nerazumljiv ukoliko se ta razlika ne shva-
ti dobro. Monada predstavlja kap koja se odvojila od bezgraninog
onostranog Okeana, i l i , da budemo precizniji, unutar nivoa prvobi-
tne diferencijacije. Ona je boanska u svom viem, a ljudska u svom
niem stanju - pridevi " vi i " i " ni i " se koriste u nedostatku boljih
termina - i ona uvek ostaje monada, osim u stanju Nirvane, u svim
uslovima i u svim spoljanjim oblicima. Kao to L ogos odraava
Univerzum u Boanskom Umu, a ispoljeni Univerzum se odraava
u svakoj od svojih Monada, kako kae L ajbnic, ponavljajui jedno
istonjako uenje, tako i MONADA mora da, tokom ciklusa svojih in-
karnacija, u sebi odrazi svaki korenski oblik svih carstava. Zato kaba-
listi ispravno kau da " COVEK postaje kamen, biljka, ivotinja, ovek,
Duh, i na kraju Bog. Tako on zavrava svoj kruni ciklus i povratak u
taku od koje j e poao kao nebeski OVEK" . Al i , pod terminom "o-
vek" podrazumeva se boanska Monada, a ne mislei Entitet, i l i , jo
manje, njegovo fiziko telo. Dok odbacuju besmrtnu duu, ljudi od
nauke danas pokuavaju da je prate kroz niz ivotnjskih oblika od
najnieg do najvieg, dok su, u stvarnosti, sve dananje ivotinje po-
tomci ti h prvobitnih udovita o kojima govore Stance. ivotinje -
gmizava stvorenja i one koje su ivele u vodi , koje su prethodile
oveku u ovom etvrtom Krugu, kao i one koje su bile savremenici
Tree Rase, i, napokon, sisari koj i su usledili posle Tree i etvrte Ra-
se - sve one, direktno i l i indirektno, predstavljaju uzajamni i korela-
ti vni (fiziki) proizvod oveka. Ispravno je da se kae daje ovek ove
Manvantare, tj . tokom prethodna tri kruga, proao kroz sva t ri carstva
prirode. Daj e on bio "kamen, biljka i ivotinja". Al i , (a) to kamenje,
biljke i ivotinje su bi l i prototipovi, magliaste slike onih iz etvrtog
226
Stanca VIII Evolucija ivotinjskih sisara - Prvi Pad
Kruga, a {b) ak i one su na poetku etvrtog Kruga bile astralne
senke dananjih, kako to kau okultisti. I na kraju, oblici i vrste ka-
ko lj udi, tako i ivotinja i biljaka nisu bi l i onakvi kakvi su kasnije
postali. Zato su astralni prototipovi niih bia ivotinjskog carstva
etvrtog Kruga, koja su prethodila (senkama) Ljudi bi l i zgusnuti,
iako jo uvek veoma eterini omotai jo eterinijih oblika i l i mo-
dela koj i su proizvedeni na kraju Treeg Kruga na planeti D. " "Pro-
izvedeni od ostatka supstance, od mrtvih tela ljudi i (drugih izumrlih)
ivotinja iz prethodnog kruga", odnosno prethodnog Treeg Kruga
- kao to nam kae Stanca 24. Otuda, dok su nezamislive "ivoti-
nje" koje su prethodile astralnom oveku na poetku ovog ivotnog
ciklusa na naoj Zemlj i ipak bile, da tako kaemo, potomstvo ljudi
Tree Rase, sisari ovog Kruga svoje postojanje, opet, u velikoj meri
duguju oveku. tavie, "predak" dananjih ovekolikih ivotinja,
majmuna, bio je direktni proizvod jo uvek bezumnog Coveka, koj i
je obeastio svoje ljudsko dostojanstvo sputajui se fiziki na ni -
vo ivotinje.
Ovo stoje navedeno objanjava neke od citiranih fiziolokih do-
kaza, koje iznose antropolozi u vezi porekla oveka od ivotinja.
Poenta na kojoj evolucionisti najvie insistiraju je da "istorija em-
briona predstavlja saetak istorije njegove rase". Da:
(. . . ) svaki organi zam, u s vom r azvoj u od j aj et a pr ol azi kr oz ni z
faza ( obl i ka) kr oz koj e su, s l i ni m redom, pr o l i nj egovi pr eci t ok om
Vi di Ezoterijski budizam.
Veoma jak argument u korist promenljivosti daje embriologija. Zar nije ovek u ma-
terici (. . .) prosta elija, biljka sa tri i l i etiri lista, punoglavac sa repom, sisar sa
repom, i na kraju primat i dvonoac? Teko je mogue da u evolucji embriona ne pre-
poznamo skicu, vemo ponavljanje itavog organskog niza.
(Lefevr, Filozofija, str. 484)
Saetak na koj i se al udi ra j e, meut i m, samo sldadite tipova koj i su se na-
gomi l al i u oveku, mi krokosmosu. Jednostavno objanjenje udovol j ava s vi m
t akvi m primedbama, kao to j e prisustvo rudi mentarnog repa kod fetusa - i -
njenica koj om su t ri j umf al no mahal i Hekel i Dar vi n u kori st teorije o maj mu-
nol i kom pretku. Taliode se moe uimzati na to da se prisustvo biljlce sa listovima
u stadi j umu embri ona ne moe objasniti pomou uobi aj eni h evol uci oni st i -
ki h principa. Darvi ni st i nisu nali ovekovo porekl o u bi l j ci , al i okul t i st i jesu.
Odakle ta osobina embriona i kako je darvi ni sti objanjavaju?
2 2 7
dugog perioda iztorije Zemlje.'^ Istorija embriona (. . .) je slika u
malom i skica istorije rase. Ta koncepcija ini sutinu naeg os-
novnog biogenetskog zakona, koji smo obavezni da stavimo u prvi
plan prouavanja fundamentalnog zakona organskog razvoja.
Savremena teorija je bila poznata kao injenica mudracima i
okultistima iz pradavnih vremena i oni su je izrazili na daleko filo-
zofskiji nain. Ovde bismo mogli da citiramo jedan pasus iz Razot-
krivene Izie kako bismo obezbedili nekoliko taaka za poreenje.
U tomu I, str. 388-389, postavljeno je pitanje zato fiziolozi, uprkos
svojoj velikoj uenosti, nisu bi l i u stanju da objasne teratoloke
fenomene? Svaki anatom, koj i je "posebno prouavao" razvoj i rast
embriona, moe da kae, bez mnogo mozganja, ono to mu sva-
kodnevno iskustvo i ono to vi di svojim oima pokazuju, a to je, da
do odreenog doba ljudski embrion predstavlja kopiju mladog vodo-
zemca u njegovom prvom stadijumu razvoja iz ikre - punoglavca.
Al i , izgleda da nijedan fiziolog i l i anatom nije doao na ideju da pri-
meni na razvoj ljudskog bia - od prvog trenutka njegove pojave kao
zametka njegove konane grae i roenja - Pitagorino ezoterijsko
uenje o metempsihozi, koje su kritiari veoma pogreno protuma-
i l i . Znaenje aksioma "Kamen postade biljka, biljka ivotinja, i-
votinja ovek, i t d. ", pomenuto je na drugom mestu u odnosu prema
duhovnoj i fizikoj evoluciji oveka na ovoj Zemlj i. Sada emo do-
dati jo neto da bismo predmet ui ni l i jasnijim.
Kakav je prvobitni oblik budueg oveka? Zrno, estica - kau
neki fiziolozi; molekul, jaje jajeta, kau drugi. Ako bi se to moglo
analizirati - mikroskopom i l i na neki drugi nain - od ega bi treba-
lo da oekujemo daje taj oblik sastavljen? Analogno, trebalo bi da
kaemo, od jezgra neorganske materije, koju je krv nataloila na me-
stu klijanja, sjedinjenog sa talogom organske materije. Drugim recima,
to majuno jezgro budueg oveka je sastavljeno od istih elemenata
kao i kamen - od istih elemenata kao i Zemlja, koja je oveku su-
ena daje naseli. Kabalisti citiraju Mojsija kao autoriteta u pogledu
opaske da je potrebna zemlja i voda kako bi se nainilo ivo bie,
pa se tako moe rei da se ovek najpre pojavio kao kamen.
11
Dokazi evolucije, Hekelovo predavanje.
228
Stanca VIII - Evolucija ivotinjskih sisara - Prvi Pad
i Posle t r i i l i etiri nedelje, jajace poinje da l i i na bi l j ku, je-
dan kraj postaje sferoidan, a drugi konusan kao argarepa. Secira-
njem je utvreno da se ono sastoji, poput luka, od veoma tananih
slojeva i l i omotaa koj i obuhvataju tenost. Slojevi se pribliava-
ju jedan drugom na niem kraju i embrion vi si sa korena pupane
vrpce gotovo kao pl od sa grane. Kamen se sada putem "metempsi-
hoze" preobrazio u bi l j ku. Potom embrionsko stvorenje poinje da
pupi, iznutra ka spolja, izbacujui svoje udove i razvijajui svoje
crte. Oi su vi dl j i ve kao dve crne take; ui, nos i usta formiraju
udubljenja, kao Ijuspe na ananasu, pre nego to ponu da rastu. Em-
brion se razvija u fetus koj i l i i na ivotinju - u obliku punoglavca
- i, poput vodozemaca, i vi u vodi i razvija se iz nje. Njegova Mo-
nada jo nije postala ni ljudska ni besmrtna, jer kabalisti kau da se
to deava tek u "etvrtom asu". Fetus poinje da poprima karakte-
ristike ljudskog bia, jednu po jednu, i prvi daak besmrtnog daha
proima njegovo bie; on se pokree i boanska sutina se nasta-
njuje u obliju deteta, u kome e boraviti do trenutka fizike smrti,
kad ovek postaje duh.
Tajanstveni proces devetomesenog uobliavanja kabalisti na-
zivaju dovrenjem "i ndi vi dual nog ciklusa evolucije". Kao to se
fetus razvija u amnionskoj tenosti u materici, tako i Zemlje k l i -
j aj u u univerzalnom etru, i l i astralnom fl uidu, u materici Univer-
zuma. Ta kosmika deca, kao i nj i hovi siuni stanovnici, nalaze
se u stadijumu prvobitnog jezgra; potom jajaca postepeno sazre-
vaju i postaju majke, razvijajui mineralne, biljne, ivotinjske i
ljudske oblike. Od sredita do periferije, od neopazive kesice do
najdaljih opazivih granica Svemira, ti slavni mislioci, okultisti, pra-
te cikluse koj i se stapaju jedan sa drugim, i u sebi sadre beskrajne
nizove, kao to su i oni sami sadrani u njima. Embrion koj i se raz-
vija u svojoj prenatalnoj sferi, pojedinac u svojoj porodici, porodica
u dravi, drava u oveanstvu. Zemlja u naem sistemu, taj sistem
u centralnom univerzumu, taj univerzum u Kosmosu i kosmos u JE-
DNOM UZROKU . . . tako glasi njihova filozofija evolucije, koja se, ka-
ko vidimo, razlikuje od Hekelove:
Svi smo mi deo jedne ogromne celine
ije je telo Priroda i (Parabram) dua (. . .)
229
To su dokazi okultizma, a nauka ih odbacuje. Al i , kako onda da
premostimo jaz izmeu ovekovog uma i ivotinje? Kako su se, ako
ovekoliki majmun i prvobitni ovek imaju, zdravo za gotovo, zaje-
dnikog pretka (kako to savremene teorije tvrde), te dve grupe toliko
razile jedna sa drugom u pogledu mentalnih sposobnosti? Istina,
okultistima e moda prigovoriti da u svakom sluaju okultizam ini
ono na emu nauka insistira: on daje zajednikog pretka majmunu i
oveku, poto smatra daje majmun potekao od prvobitnog oveka.
Al i , taj "prvobitni ovek" je bio ovek samo po spoljanjem obliku.
On je bio bez uma i bez due u trenutku kada je zaeo, sa udovi-
nim enkama ivotinja, pretka majmunskog roda. Ta teorija - ako
je uopte teorija - bar izgleda logino i premouje jaz izmeu o-
vekovog uma i ivotinje. Tako ona daje razloge i objanjava ono to
je dosad bilo bezrazlono i neobjanjivo. injenica daje, na dana-
njem nivou evolucije, nauka gotovo sigurna da nikakvo potomstvo
ne moe proizai iz sjedinjenja oveka i ivotinje, uzeta je u obzir i
objanjena dalje u ovoj knj izi.
Sad, u emu je osnovna razlika izmeu prihvaenih ( i l i gotovo
prihvaenih) zakljuaka, kao to objavljuje knjiga Covekovpedi-
gre, odnosno da ovek i majmun imaju zajednikog pretka, i ue-
nja okultizma koja poriu taj zakljuak i prihvataju injenicu da
su sve stvari i sva iva bia potekla iz jednog zajednikog izvora?
Materijalistika nauka smatra da se ovek postepeno razvio do svog
dananjeg stanja, poevi od prve estice protoplazme, nazvane mo-
nera (koja j e, kako kau, kao i sve ostalo, "nastala u beskrajnom
vremenskom periodu od nekoliko, i l i jednog jednostavnog, spon-
tano nastalog izvornog oblika, onog koj i se pokoravao j ednom za-
konu evolucije"), preobrazio se kroz "neznane i nesaznatljive" tipove
sve do majmuna, a odatle do ljudskog bia. Gde se ti prelazni obl i -
ci mogu nai nije nam reeno, naprosto zato to nikad nije naena
nijedna "karika koja nedostaje" izmeu oveka i majmuna, iako
ta injenica ni na koj i nain ne ometa ljude poput Hekela da ih pro-
nalaze ad libitum.
A nikad je nee ni nai, naprosto zato to se ta karika, koja po-
vezuje oveka sa njegovim pravim pretkom, trai na objektivnom
ni vou i u materijalnom svetu oblika, dok je ona bezbedno sakrive-
na od mikroskopa i noa za seciranje unutar ivotinjskog boravi-
2 30
r
Stanca VIII - Evolucija ivotinjskih sisara Prvi Pad
ta samog oveka. Ponavl j amo ovo to smo r e k l i u Razotkrivenoj
Izidi:
(. . .) Sve stvari poti u od duha - poto je evolucija prvobitno
poela odozgo i nastavljala se nanie, umesto obrnuto, kako ui dar-
vinistika teorija. Drugi m recima, odvijala se postepena materija-
lizacija oblika dok nije dostignuta donja granica. U toj taki uenje
savremenog evolucionizma ulazi u igru sa svojim razmiljanjima
i hipotezama. Kad doemo do tog perioda, bie nam lake da ra-
zumemo Kekelovu Antropogenezu, koja ovekovo poreklo nalazi
u "njegovom protoplazmatikom korenu, zagnjurenom u mulju mo-
ra koj a su postojala pre nego to su se stvorila najstarije sedi-
mentne stene", kako je to izloio profesor Haksli. Mi pre moemo
da poverujemo daj e ovek (Treeg Kruga) razvijen "postepenim
modifikovanjem (astralnog) organizma sisara nalik na majmuna"
posebno kad se setimo daje za istu teoriju Beroz rekao daje njoj
pouavao (iako na saetiji, manje elegantan, ali jo uvek razumljiv
nain) hiljadama godina pre njegovog vremena ovek-riba Oanes,
i l i Zmaj, vavilonjanski poludemon''' (mada neto drugaije).
Al i , ta stoji u osnovi darvinistike linije razvoja? Dosad nita
drugo do "pretpostavke koje se ne mogu proveriti". Jer, kako kae,
on na sva bia gleda kao na "linearne potomke nekolicine bia ko-
ja su ivela davno pre nego to je nastao prvi sediment silurijan-
skog sistema".^^ On ne pokuava da nam pokae kakva je bila ta
"nekolicina bia". Al i , naem cilju i to slui veoma dobro jer, poto
doputa da su ona postojala, on posee za drevnim uenjima da bi
potvrda i razrada te ideje stekla peat naune snage.
Zaista, kao to smo r ekl i u naem Pr vom del u:
Ako prihvatimo Darvinovu teoriju o razvoju vrsta, nai emo
da on svoju polaznu taku postavlja ispred otvorenih vrata. Slobo-
dni smo, kao i on, i l i da ostanemo unutra, i l i da preemo prag iza
koga lei neogranieno i neshvatljivo, tanije, neizrecivo. Ako je na
smrtni j ezik u stanju da izrazi ono to na duh maglovito opaa u
velikom "Onostranom " - dok postoji u ovom svetu - on to mora
shvatiti u nekom trenutku bezvremene Venosti.
Kori , Drevni fragmenti.
Poreklo vrsta, str. 448-489, prvo izdanje.
231
TAJ NA D OKTR I NA * ANTROPOGENEZA
Al i , ta stoji "iza" Hekelove teorije? Samo Bathibius Haeckeli i
nita drugo!
Dal ji odgovori su dati u Delu I I I , Dodatak.
\
232
S T AN C AI X
K O NANA EVO LUCI J A O V E K A
(33) Tvorci se kaju * (34) Daju nadoknadu za svoj nemar
(35) Ljudi bivaju obdareni umovima * (36) etvrta Rasa ra-
zvija savreni govor * (3 7) Svi hermafroditi se razdvajaju i
ljudi postaju dvopolni
33. ViDEVi TO {greh poinjen sa ivotinjama), L H AS I (duhovi,
"Sinovi Mudrosti") KOJI NI SU I ZGR ADI LI OVEKA (koji su odbili da
stvaraju) JECAHU, GOVOREI :
34. AMANAS A ("bezumni") UPRLJAE NAA BUDUA BORAVITA (a).
To JE K AR MA. NAS E L I MO SE U OSTALI MA. NAUI MO I H BOLJEM, DA SE
NE BI DESILO NETO JO GORE." TAK O UI NI E. . . .
35. T AD SVI LJ UDI POSTADOE OBDARENI MANAS O M {umom). O N I
VIDEE GREH BEZUMNI H.
Al i , oni su se razdvojili pre nego to je zrak boanske mudrosti
prosvetlio mrane delove njihovih dotad usnulih umova, i zgreili su.
To e rei, oni su poi ni l i zlo nesvesno, ime su doveli do jedne po-
sledice koja je bila neprirodna. Ipak, kao i druga estorica prvobitne
233
brae, i l i prvobitnih rasa, tako e i ova sedma, od sada degenerisana
rasa, koja e morati da eka vreme za svoj konani razvoj zbog po-
injenog greha - ak e se i ta rasa poslednjeg dana nai najednom
od sedam puteva. Jer "mudr i ' uvaju dom prirodnog poretka, oni
potajno uzimaju izvrsne oblike".'^ Al i , moramo da vidimo da li su i-
votinje sa koj ima su se l j udi pomeali bile iste vrste kao ove koje
poznaje zoologija.
{a) "Pad" se, prema svedoenju drevne Mudrosti i starih zapisa,
dogodio im je Daka (reinkarnirani Tvorac ljudi i stvari u ranoj Tre-
oj Rasi) nestao da naini mesta za onaj deo oveanstva koj i se "raz-
dvoj io". Evo kako Komentar objanjava detalje koj i su prethodili
"Padu":
U poetnom periodu ovekove etvrte evolucije, ljudsko carstvo
se razgranalo u nekoliko raznorodnih pravaca. Spoljanji oblik
njegovih prvih primeraka nije bio uniforman jer su u nosioce (ja-
j ol i ke, spoljanje ljuture, u kojima je sazrevao budui potpuno f i -
zi ki ovek),/' re nego to bi otvrdli, esto provaljivale ogromne
ivotinje, pripadnici vrsta kakve danas ne poznajemo, koje su bile
plod eksperimentalnih napora prirode. Rezultat je bio taj daje na-
stala meovita rasa udovita, pola ivotinja, pola ljudi. Ali, poto
su oni predstavljali neuspehe, nije im bilo doputeno da dugo diu
i ive; kako je unutranja preovladujua mo psihikog nad fizi-
kim jo uvek bila veoma slaba i jedva uspostavljena, "Iz Jajeta
Roeni" sinovi uzeli su sebi za neveste nekoliko njihovih ena
i izrodili druga ljudska udovita. Kasnije, kad su ivotinjske vrste
U Vedama (X, 5-6) stoji:
Sedam mudrih (zraka mudrosti, anija) uobliie sedam puteva ( i l i pravaca, a ta-
kode i Rasa u drugom smislu). Jednom od njih neka se bedni smrtnik privoli.
Ovaj stih se danas tumai jedino iz astronomskog i kosmikog ugla - a je-
dan je od najbremenitijih okultnim znaenjem. "Putevi" mogu da znae prav-
ce (maryadah), ali oni su prevashodno zraci svetlosti koj i padaju na puteve to
vode mudrosti (vidi Rig Vedu, IV, 5-13). Oni znae "naine" i l i puteve. Oni
su, ukratko, sedam Zraka, koji su se oslobodili iz makrokosmikog sredita,
sedam principa u metafizikom, sedam Rasa u fizikom smislu. Sve zavisi od
kljua koj i se koristi.
^ RigVeda,X, 10,5,2.
2 34
Stanca IX-Konana evolucija oveka
i ljudske rase postepeno postale uravnoteene, one su se odvo-
jile i vise se nisu sparivale. Covek vie nije stvarao - on je zai-
njao. Ali, u davnoj prolosti, onjezainjao kako ivotinje, tako
i ljude. Zato istinito i pametno zborae Mudraci, koji govorae
o mukarcima to vie nisu imali potomaka zaetih voljom, ve
su, pored Danava (divova), zainjali razne ivotinje sa enka-
ma drugih vrsta - ivotinje koje su im bile kao Sinovi, a oni (ljud-
ski mujaci) odbie na vreme da budu smatrani (navodnim)
oevima mutavih stvorenja. Videvi to (stanje stvari) kraljevi i
Gospodari Poslednjih Rasa (Tree i etvrte) zabranie te gre-
ne odnose. To se umealo u Karmu, to je razvilo novu (Karmu).
Oni (boaski Kral j evi ^ kaznie krivce sterilnou. Oni uniStie
Crvenu i Plavu Rasu.
U drugom nalazimo:
Bilo je ivotinja-ljudi sa plavim i crvenim licima ak i u kasni-
jim vremenima; ne od stvarnih odnosa (meu ljudima i ivotinj-
skim vrstama), ve nasledivanjem.
A u jo jednom pasusu se spominje:
Crvenokosi, crnoputi ljudi koji su ili na sve etiri, koji su se sa-
vijali i ispravljali (stajali uspravno, a potom ponovo padali na ruke)
koji su govorili kao njihovi praoevi i trali na rukama kao njiho-
ve divovske pramajke.
Moda bi u t i m primercima hekelijanci mogli da prepoznaju ne
Homo primigeniusa, ve neka od niih plemena, kao to su neka
plemena australijskih divljaka. Meutim, ak ni ona nisu nastala od
ovekolikih majmuna, ve od ljudskih oeva i poluljudskih majki,
i l i , da se tanije izrazimo, od ljudskih monstruma - onih "neuspe-
ha" koje spominje prvi Komentar. Pravi ovekoliki majmuni, Heke-
l ovi irokonosi i majmuni sa baburastim nosom,* doli su daleko
Gotovo je nemogue doslovno prevesti neke od tih starih Komentara. e-
sto smo prinueni a saoptimo samo smisao, pa zato ponovo prevodimo do-
slovni prevo.
Rura je, kao Kumara, Lilalohita - crven i plav.
* Catarrhini i Platyrrhini (nap. prev.)
235
kasnije, u suton Atlantide. Orangutan, gorila, impanze i kinocefali
predstavljaju najnovije i isto evolucione proizvode od niih ove-
kol i ki h sisara. Oni imaju u sebi iskru isto ljudske sutine; sa druge
strane, ljudi nemaju ni kap krvi ovekolikih majmuna^ u svojim ve-
nama. Tako tvrdi stara Mudrost i univerzalno predanje.
Pitanje glasi: Kako je dolo do odvajanja polova? Treba li da ve-
rujemo u staru jevrejsku bajku o Adamovom rebru od koga je na-
stala Eva? ak je i takvo verovanje loginije i razumlj ivij e nego
vera u nastanak oveka od etvororukca, bez ikakve ograde; j er ova
bajka u sebi sadri ezoterijsku istinu pod maskom udotvomosti, dok
ova duga teorija u sebi ne sadri nikakvu dublju injenicu osim e-
lje da se oveanstvu nametne materijalistika izmiljotina. Rebro
je kost, pa kad u Postanju proitamo da je Eva nainjena od rebra,
to jedino znai da je Rasa sa kostima nastala od prethodne Rase i
Rasa koje su bile "bez kostiju". To je ezoterijsko naelo koje nala-
To je protivno savremenoj materijalistikoj teoriji evolucije koja razmilja
na ovaj nain: "Prvobitni ljudski oblik, od koga su, kao to mi mislimo, nasta-
le sve ljudske vrste, nestao je pre mnogo vremena" (Mi ovo poriemo; on se samo
smanjio po veliini i izmenio gradu). " Al i , mnoge injenice ukazuju na za-
kljuak daje bio dlakav i dugoglav" (Afrikanci su i danas dugoglavi u velikoj
meri, ali je lobanja paleolitskog neandertalca, najstarija koju imamo, velika i
nije nita blia lobanji gorile nego lobanja savremenih ljudi). "Hajde da, pri-
vremeno, nazovemo tu hipotetiku vrstu Homo primigenius. (. . .) Ta prva vr-
sta, i l i ovek-majmun, predak svih drugih, VEROVATNO JE NASTAL A U tropskim
oblastima starog sveta od OVEKOL IKIH MAJMUNA". Kad i m zatraimo dokaze,
evolucionisti, ni najmanje zbunjeni, odgovaraju: " NIJ EDAN NJIHOV FOSIL NIJE
NAM JO UVEK POZNAT, AL I SU ONI VeroVatnO BI L I SRODNI DANANJIM GORIL AMA
I ORANGUTANIMA", A potom se Papuanac pominje kao njihov verovatni poto-
mak po glavnoj l i ni j i (Covekovpedigre, str. 80).
Hekel se vrsto dri L emurije, koju uz Istonu Afriku i Junu Aziju pominje
kao moguu kolevku primitivnog oveka-majmuna, a isto tako i mnogi gelo-
zi . A. R. Valas doputa daje ona bila stvarna, iako u prilino izmenjenom
smislu, u svojoj Geografsicoj raspodeli ivotinja. Al i , neka evolucionisti ne go-
vore tako olako o poredenju veliine mozga majmuna i oveka jer je to veoma
nenauno, posebno kad se oni prave da ne vide razliku izmeu njih, i l i daje ona
veoma mala. Jer, sam Fogt je pokazao da dok i najvii majmuni, gorile, imaju
mozak od samo 75 do 125 kubnih centimetara, mozak najprimitivnijih austra-
lijskih Aboridina ima zapreminu od 250 kubnih centimetara. Mozak majmu-
na, dakle, "nije ni pola veliine mozga novoroeneta", kae Faf {Pfaff).
236
Stanca IX Konana evolucija oveka
zimo svuda i gotovo daje sveopte, u svojim raznolikim oblicima.
Tahiansko predanje kae daje ovek stvoren od Aree, "crvene ze-
mlje". Taaroa, stvaralaka mo, glavni bog, "uspavao je oveka na
dugi niz godina, na nekoliko ivota", to znai rasne periode i odno-
si se na njegov mentalni san, kao stoje pokazano na drugom mestu.
Tokom tog perioda pomenuto boanstvo je iz oveka izvuklo Ivi (kost)
i ona je postala ena.*
Meutim, ta god da ta alegorija znai, ak i u njenoj egzoteri-
koj verziji potreban je boanski Graditelj oveka - "Predak". Ve-
rujemo li mi onda u takva "natprirodna" bia? Nipoto. Okultizam
nikad nije verovao ni u ta, bilo da je ivo i l i neivo, to je stajalo
izvan prirode. A mi nismo ni oboavaoci kosmosa ni politeisti samo
zato to verujemo u "Nebeskog oveka" i boanskog oveka, j er
imamo nagomilana svedoanstva vekova, sa njihovim podudarnim
dokazima u svakoj glavnoj taki da nas u tome podre, naime Mu-
drost Drevnih naroda i UNIVERZAL NO predanje. Mi , meutim, odbacu-
jemo sva predanja koja nemaju podlogu i koja su, poto su prerasla
istu alegoriju i simboliku, prihvaena u egzoterikim verovanjima.
Al i , ono to su sauvsila predanja koja se meusobno slau, moe
da odbaci samo onaj ko namemo hoe da bude lep. Zato mi veruje-
mo u rase bia drugaije od naih u dalekim geolokim periodima;
u rase eterinih, koj i su sledili nakon bestelesnih, "Arupa ", ljudi ko-
ji su imali oblik, ali ne i vrstu supstancu, divove koj i su prethodili
nama, Pigmejima; u dinastije boanskih bia, one Kraljeve i Instru-
ktore Tree Rase u umetnostima i naukama, u poredenju sa kojima je
naa mala savremena nauka kao elementarna aritmetika i geometrija.
Ne, zaista ne. Mi ne verujemo u natprirodne, ve jedino u nad-
ljudske, tanije unutarljudske inteligencije. L ako moemo da uva-
imo oseaj odbojnosti koju ima obrazovana osoba prema injenici
da bi mogla bi ti svrstana u praznoverce i neznalice; pa ak razume-
mo i veliku istinu koju je izrekao Renan: "Natprirodno je postalo kao
prvobitni greh, porok koga se izgleda svi stide - ak i najpobonije
Polineanska istraivanja, EUis, tom I I , str. 38.
Izgleda da su se misionari okomili na to ime Ivi, i od njega nainili Eva. Al i ,
kao stoje pokazao profesor Maks Miler, Eva nije jevrejsko ime, ve evropska
varijanta mn , "havah", "ivot" i l i majka svega ivog; "dok tahianska Ivi i
maorska Veva (fVlieva) znae kost i samo kost" (Lane analogije).
2 37
TAJ NA DO K T R I NA ANTROPOGENEZA
osobe koje u dananje vreme, u svojoj nezrelosti, odbijaju da pri -
hvate ak i minimum biblij skih uda pa i h, u tenji da ih svedu na
nulu, skrivaju i zaturaju u najdalje okove prolosti".^
Al i , Renanovo "natprirodno" pripada dogmi i njenom doslovnom
znaenju. Ono nema nikakve veze ni sa Duhom Biblije ni t i sa stvar-
nou injenica u pri rodi . Ako teologija od nas trai da verujemo
kako su pre etiri i l i pet hiljada godina l j udi ivel i 900 i vie godina,
daj e deo oveanstva, iskljuivo neprijatelji naroda Izrailja, bio sa-
stavljen od divova i udovita, mi odbijamo da verujemo da su ta-
kve stvari postojale u prirodi pre 5.000 godina. Jer, Priroda nikad ne
ide u skokovima i trzajima, a logika i zdrav razum, zajedno za geolo-
gijom, antropologijom i etnologijom, opravdano se bune protiv takvih
tvrdnji. Al i , daje ista ta teologija, manuvi se svoje izmiljene hrono-
logije, izjavila daj e ovek iveo 969 godina - Metuzalemov ivo-
t ni vek - pre pet mi l i ona godina, proti v takve tvrdnje mi ne bismo
i mal i nita. Jer, u to vreme je fiziki ovekov okvir, u poredenju sa
dananjim ljudskim telom, bio kao megalosaurus u poredenju sa obi-
nim guterom.
Prirodnjaci ukazuju na drugi problem. Ljudska vrsta je jedina ko-
j a, bez obzira kol i ko se njene rase razlikuju, moe da se ukrta. "Ne-
ma govora o selekciji medu ljudskim rasama", kau antidarvinisti,
i nijedan evolucionista ne moe da porekne taj argument - argument
koj i krajnje pobedniki dokazuje specifino jedinstvo. Kako onda okul-
tizam moe da insistira na tome daj e deo etvrte Rase zaeo po-
tomke sa enama druge, tekpoluljudske, ako ne i sasvim ivotinjske
rase, a meanci koj i su iz tog spajanja proi stekl i ne samo da su se
slobodno razmnoavali, ve su i i zrodi l i pretke savemenih oveko-
l i ki h majmuna? Ezoterijska nauka odgovara daj e to bi l o na samom
poetku postojanja fizikog oveka. Od tada. Priroda je izmenila svo-
j e naine, pa j e sterilitet j edi ni ishod zloina ovekove bestijalno-
sti. Al i , mi do dananjeg dana imamo dokaze za to. Tajna Doktrina
ui da specifino jedinstvo oveanstva ak ni danas nije bez izuze-
taka. Jer postoje, tanije, pre nekoliko godina su j o uvek postojali,
potomci t i h poluivotinj skih plemena i l i rasa, dalekih potomaka Le-
murijanaca i Lemuro-Atlantidana. Svet ih poznaje kao Tasmanijce
(danas istrebljene), Australijance, pleme sa Andamanskih ostrva, i td.
Katedra za hebrejski na Francuskom univerzitetu, str. 20.
238
Stanca IX Konana evolucija oveka
Poreklo Tasmanijaca se ak moe dokazati injenicom, koja je u ve-
likoj meri zaudila Darvina, a koj i od nje nije mogao nita da zaklju-
i . Ova injenica zasluuje panju.
Sad, de Kvatrfa i drugi prirodnjaci, koj i tee da dokau mono-
genezu pomou same injenice da su sve rase ljudi u stanju da se me-
usobno ukrtaju, izostavili su iz svojih kalkulacija izuzetke, koj i u
ovom sluaju ne potvruju pravilo. L judsko ukrtanje je moda bilo
opte pravilo od vremena kada su se polovi razdvojili, pa ipak se taj
drugi zakon moe potvrditi, to jest, sterilitet izmeu dveju ljudskih
rasa, ba kao izmeu dve razliite ivotinjske vrste, u onim retkim slu-
ajevima kad je neki Evropljanin, koj i se udostojio da sebi izabere
enu iz nekog divljeg plemena, izabrao lana nekog od ti h meanih
plemena.^ Darvin to primeuje u sluaju tasmanijskih plemena, ije
su ene, iznenada, masovno bile pogoene sterilnou, neko vreme
nakon dolaska evropskih kolonizatora. Vel iki prirodnjak je pokua-
vao da objasni tu injenicu promenom ishrane, namirnica, uslova,
itd., ali je na kraju odustao od toga da resi tu misteriju. Za okultiste
je ona sasvim oigledna. "Ukrtanje", kako se to naziva, Evropljana
sa tasmanijskim enama - t j . predstavnicama jedne rase i j i su preci
bi l i "bezduni"' i bezumni monstrumi, sa pravim ovekom, mada
Od takvih poluivotinjskih stvorenja, jedina koja su bila poznata etno-
logij i su ba Tasmanijci, deo australijskih plemena ijedno planinsko pleme
u Ki ni , i j i su mukarci i ene bi l i potpuno prekriveni dlakom. Oni su bi l i
poslednji direktni potomci poluivotinjskih, poznih L emurijanaca o kojima
smo govorili. Postoji, meutim, prilian broj meanih lemuro-atlantidanskih
naroda koj i su nastali raznim ukrtanjima sa poluljudskom lozom - npr. di-
vljaci sa Bomea, Vedasi sa Cejlona, koje je prof. Flauer svrstao u Arijevce (!),
najvei broj preostalih Australijanaca, Bumani, Negritosi, stanovnici Anda-
manskih ostrva, itd.
Australijanci iz Zaliva sv. Vinsenta i okoline Adelaide su veoma dlakavi i
tamna boja koe deaka od pet i l i est godina izgleda kao krzno. Meutim, oni
su degradirani ljudi - ni blizu "pitekoidnom oveku", kako Hekel vatreno tvr-
di. Samo deo tih ljudi predstavlja ostatke L emurijanaca (Ezoterijski budizam,
str. 33).
Rekavi da su ivotinje "bez due", mi ne liavamo ivotinje (od najniih
do najviih vrsta) due, ve samo Ego-due koja svesno preivljava, onog prin-
cipa koji nadivljuje oveka i reinkamira se u nekom slinom oveku. ivotinje
imaju astralno telo, koje na kratko vreme nadivljuje fiziki oblik, ali Monada
239
j o uvek bezumni m - donel o j e sterilitet. To nij e samo posledica fi-
zi ol okog zakona, ve takode i naloga Karmike evol uci j e u pogl e-
du daljeg opstanka te abnormal ne rase. Nauka j o nij e spremna da
poveruj e u ovo ni u j ednoj t aki - al i e bi t i spremna u budunosti .
Ezoterij ska filozofija, podseti mo se, samo popunj ava praznine koj e
j e ostavil a nauka i ispravl j a njene pogrene pretpostavke.
Da, posebno u ovome, geologij a, pa ak i botani ka i zool ogi j a po-
dravaj u ezoterijska uenja. Mn o g i geol ozi su sugerisali da austra-
l i j ski domoroci - koj i postoje naporedo sa arhainom florom i faunom
- mor a da pot i u iz pradavne prol osti . i t avo okruenje te tajan-
stvene rase, o i j em por e kl u et nol ogi j a ut i , svedoi o i s t i ni t os t i
ezoteri j ski h post avki .
Duki s (Jukes) kae: ' "
Veoma je interesantna injenica da ne samo torbari (sisari koj i
su naeni u kriljcima oksfordajerskih kamenjara), ve i nekoli-
ko koljki, kao na primer trigonias, pa ak i neki od fosila biljaka
naenih u oelitikim stenama - mnogo vie podseaju na one koje
danas ive u Australiji nego na ive oblike u bilo kom drugom delu
sveta. To bi se moglo objasniti pretpostavkom daje, poto se u oe-
l i ti kom periodu (periodu jure) u Australiji odigralo mnogo manje
pramena nego na drugim mestima, australijanska flora i fauna, sho-
dno tome, zadrala neto od oelitikih karakteristika {dok je na os-
tatku planete bila potpuno istisnuta i zamenjena). ( ! ! )
A sad, zato se u Aus t r al i j i dogodi l o manje promena nego na dru-
g i m mestima? U emu j e razl og t akvog "usporavanj a"? Naprosto u
tome to se pri roda okruenja razvij al a uporedo sa rasom o koj oj go-
v or i mo. Korespondenci j e vl adaj u svetom. Pr ei vel i od t i h kas ni j i h
L emurijanaca, koj i su i zbegl i unitenje kada j e gl avni kontinent na ko-
me su i vel i nj i hovi bl i nj i bi o potoplj en, postali su preci j ednog dela
dananjih domorodaca. Al i , poto su oni bi l i veoma pri mi t i vna pod-rasa,
koj a j e i zvor no zaeta sa i vot i nj ama, mons t r umi ma, i j i f os i l i da-
nas poi vaj u ki l omet r i ma i spod mor skog dna, nj i hova rasa j e zbog
toga postoj ala u okruenj u koj e j e bi l o j ako i zl oeno zakonu retar-
ivotinje se ne reinkamira u istoj, ve u vioj vrsti, i naravno, nema "Devahana".
Ona u sebi sadri seme svih ljudskih principa, ali je ono latentno.
10
Prirunik geologije, str 302.
2 40
Stanca IX - Konana evolucija oveka
dacije. Australija je jedno od najstarijih kopna koja su danas iznad
povrine mora i nalazi se u senilnoj oronulosti svoje duboke staro-
sti, uprkos svom tzv. ''nedirnutom t l u" . Ona ne moe da proizvede
nove oblike ukoliko j oj ne pomognu nove, mlade rase i vetako ga-
jenje biljaka i ivotinja.
Al i , hajde da se jo jednom vratimo istoriji Tree Rase, "Iz Znoja
Roenih", "Oni h koj i nose jaja" i "Androgina". U svom poetku go-
tovo bespolna, ona je postala dvopolna i androgina; naravno, veoma
postepeno. Za prelazak od ovog prvog do drugog stanja bile su po-
trebne bezbrojne generacije tokom koj i h se jednostavna elija, koja
je nastajala od najranijih roditelja (dva u jednom), najpre razvila u
dvopolno bie, a potom je ta elija, postavi normalno jaje, raala
jednopolno bie. Coveanstvo Tree Rase je najtajanstvenije od svih
dosad razvijenih rasa (pet). Misterija o tome kako je dolo do stva-
ranja odvojenih polova, naravno, u ovom izlaganju mora izgledati
veoma nejasna, poto je to predmet embriologa i specijalista, a ovo
delo daje samo bledu skicu tog procesa. Al i , oigledno je da su po-
j edi nci Tree Rase poeli da se odvajaju u svojim ljuturama pre
roenja, odnosno u j aj ima," i da iz njih izlaze kao razliita muka i
enska bia, eonima posle pojave svojih prvih predaka. I kako je vre-
me sa svojim geolokim periodima prolazilo, novoroene pod-rase
poele su da gube svoje natalne sposobnosti. Pred kraj etvrte pod-ra-
se, beba je izgubila sposobnost da hoda i m bi izala iz ljuske, a na
kraju pete, lj udi su se raali pod istim uslovima i identinim proce-
som kao i dananje generacije. Za to su, naravno, bi l i potrebni mi l i -
oni godina. italac se ve upoznao sa pribl inim ciframa, bar to se
tie egzoterijskih kalkulacija, u Stanci I I .
Mi se primiemo prekretnici evolucije Rasa. Hajde da vidimo ta
okultna filozofija kae o poreklu jezika.
"Bajke" i "mitove" o L edi i Jupiteru, i sline, ljudi nikad ne bi mogli da
izmisle da se ta alegorija nije zasnivala na injenici iz prirode. Evolucija, koja
je oveka postepeno pretvorila u sisara, u njegovom sluaju je uinila isto ono
to je uinila i sa ostalim ivotinjama. Al i , to ne spreava ljude da uvek stoje na
elu ivotinjskog carstva i svih organskih vrsta, niti da im prethode.
241
36. ETVRTA RA S A RAZV I GOVOR.
Koment ar i objanjavaju daj e Prva Rasa - et eri ni i l i astral ni Si-
nov i Joge, takoe nazvana i " Samor odeni " - u naem s mi s l u te re-
ci bi l a nema, kao to j e bi l a l i ena i uma Rase naeg ni voa. Dr uga
Rasa j e i mal a " Zvuk-govor " , da tako kaemo, zvukove nal i k na po-
j anj e, sastavljene samo od samoglasnika. Trea Rasa j e u poet ku
razvi l a neku vrst u govora, k oj i j e predstavlj ao samo neto pobol j -
ane zvuke i z pri rode, zov di novs ki h insekata i pr v i h i vot i nj a koj e
su, meut i m, u doba " I z Znoj a Roe ni h" (rane Tree Rase) t ek na-
staj ale. U dr ugoj p l o v i n i s vog post oj anj a, " I z Znoj a Ro e n i " s u
s t v or i l i " I z Jajeta Roene" (sredinju Tr eu Rasu); a kad su oni ,
umesto da se " i zl egu" (neka italac oprost i za ovaj izraz k oj i i zgl eda
pr i l i no smeno kada se pr i meni na l j udska bi a naeg doba) kao
androgi ni , poel i da se razvi j aj u u odvoj ene mukarce i ene i kad
i h j e i st i zakon evol uci j e doveo dotl e da ponu da se reprodukuj u
pol no, a taj i n j e pr i s i l i o tvorake bogove, pri nuene ka r mi ki m
zakonom, da se i nkami r aj u u bezumnim l j udi ma - tek tada se razvi o
govor. A l i , ak i tada j e to bi o samo pr obni napor. i tava l j udska
rasa j e u to vreme i mal a "j edan j e z i k i j e dna usta". To nij e spreilo
dve poslednje pod-rase Tree Rase'^ da izgrade gradove i po ita-
v o m svetu posej u seme ci vi l i zaci j e pod vods t vom svoj i h boanski h
i ns t r ukt or a" i svoj i h tada ve probueni h umova. Neka italac tako-
e i ma na u mu da, kako se svaka od sedam rasa del i na et i r i doba
- Zl at no, Srebrno, Bronzano i Gvozdeno - isto vai i za svaku mal u
podgr upu svi h rasa. " Prema okul t nom uenj u, govor se tada razvi o
sl edei m r edom:
Da bismo izbegli zbrku, podsetimo itaoca da se termin Korenska Rasa
odnosi na bilo koju od sedam velikih Rasa, pod-Rasa na neku od njihovih og-
ranaka i, na kraju, Familija Rasa na neku od podgrupa, koje ukljuuju narode
i velika plemena.
U odeljku o Boanskim Dinastijama, objanjena je priroda tih "instru-
ktora".
14
Videti deo dodat "Podeli na Juge".
2 42
I. Jednosloni govor; govor prvih gotovo potpuno razvijenih ljud-
skih bia na kraju Tree Korenske Rase, "zlatokoih", lj udi ute ko-
e, nakon razdvajanja na polove i potpunog buenja njihovih umova.
Pre toga, oni su komunicirali putem onoga to bi se danas zvalo
"prenos mi sl i ", iako je, sa izuzetkom Rase zvane "Sinovi Volje i Jo-
ge" - prve u kojoj su se inkamirali Sinovi Mudrosti - razmiljanje
bilo veoma slabo razvijeno u fizikom oveku u nastajanju, i nikad
se nije uzdiglo iznad primitivnog zemaljskog nivoa. Iako su njihova
fizika tela pripadala Zemlji, njihove Monade si u celini ostale na vi -
em nivou. Govor se nije mogao razviti pre nego to su oni potpuno
stekli i razvili sposobnost miljenja. Taj jednosloni govor je, da ta-
ko kaemo, bio slogovni roditelj jednoslonih jezika koj i su sadrali
i tvrde suglasnike, a koj i su jo uvek u upotrebi medu utim rasama
poznatim antropolozima.^^
I I . Te lingvistike osobenosti razvile su se u aglutinativne jezi-
ke.* Nj i h su govorile neke od rasa Atlantiana, dok su druge rodi-
teljske loze etvrte Rase ouvale matemji jezik. I kako j ezici imaju
svoju cikliku evoluciju, svoje detinjstvo, istotu, rast, pad u mate-
riju, meanje sa drugim jezicima, opadanje i na kraju smrt,'* tako je
Dananje ute rase su, meutim, potomci ranih ogranaka etvrte Rase.
Jedini isti i direktni naslednici Tree Rase su, kao to je reeno, jedan deo pa-
lih i degradiranih Australijanaca, iji su daleki preci pripadali podgrupi sedme
podrase Tree Rase. Ostali su meani potomci L emuro-Atlantiana. Oni su se
od tada potpuno promenili po izgledu i intelektualnim sposobnostima.
* Aglutinacija - sjedinjavanje - kombinovanje prostih reci bez promene for-
me radi izraavanja sloenih ideja. (nap. ured.)
Jezik svakako ide uporedo sa razumom i nikad se ne bi mogao razviti pre
nego to su ljudi postali jedno sa informiuim principima u sebi - onima koj i
su oplodili i probudili u ivot element uma (Manasa) koji je dremao u prvo-
bitnom oveku. Jer, kao to nam profesor Maks Miler kae u svojoj Nauci o
Misli: "Misao i jezik su identini". Pa ipak, dodati toj tvrdnji da "misli koje su
isuvie duboke za reci, zapravo uopte stvarno i ne postoje" prilino je rizi-
no, poto misao utisnuta na astralnim tablicama postoji za venost, bilo daje
izraena i l i ne. L ogos je i razum i govor. Al i , jezik, koji se razvija u ciklusima,
nije uvek pogodan da izrazi duhovne misli. Stavie, u odreenom smislu, gr-
ki L ogos je ekvivalentan sanskritskoj Vak, "besmrtnom (intelektualnom) zra-
ku duha". A injenica da je Vak (kao Devasena, jedan aspekt Sarasvati, boginje
skrivene Mudrosti) supruga venog neenje Kumare, otkriva sugestivno, iako
243
i prvobitni j ezik najcivilizovanijih rasa Atlantidana - onaj j ezik koj i
se u starim sanskritskim delima naziva "Rakasi Bhasa" - opao i go-
tovo izumro. Dok je "elita" etvrte Rase sve vie i vie teila vrhuncu
fizike i intelektualne evolucije, ostavljajui tako u naslede Petoj
(arijevskoj) Rasi infleksivne, visokorazvijene jezike, aglutinativni su
opali i ograniili se gotovo samo na urodenika plemena Amerike.
I I I . Infleksivni govor* - koren Sanskrita, koga su krajnje neta-
no nazvali "starijim bratom" grkog, umesto njegovim ocem - bio
je prvi j ezik (danas tajanstveni j ezik Inicijata Pete Rase). U svakom
sluaju, "semitski" jezici su nezakoniti potomci prvog fonetskog kva-
renja najstarije dece ranog sanskrita. Okultna doktrina ne doputa
podelu na Arijevce i Semite, a prihvata ak i Turance, uz obilje re-
zervi. Semiti, posebno Arapi, predstavljaju kasnije Arijevce - dege-
nerisane u duhovnosti i usavrene u materijalnosti. Nj ima pripadaju
Jevreji i Arapi. Ovi prvi su pleme koje je nastalo od indijskih an-
dala, ljudi izvan kasti, od kojih su mnogi bi l i bivi bramini, koj i su
potraili utoite u Haldeji, u Skindi i Ar i j i (Iranu), i zaista su bi l i ro-
eni od svog oca A-brama (ne-bramin) oko 8.000 godina pre Hrista.
Ovi drugi, Arapi, predstavljaju potomke onih Arijevaca koj i nisu e-
leli da i du u Indiju u vreme seobe naroda, od koj i h su neki ostali u
zemljama koje se granie sa njom, u Avganistanu i Kabulu,' ^ i oko
Oksusa, dok su ostali prodrli u Arabiju i osvojili je.
prikrivenu, aluziju na Kumare, "one koji su odbili da stvaraju", ali koji su ka-
snije bi l i prinueni da upotpune boanskog oveka inkamirajui se u njemu.
Sve e to bi ti u celini objanjeno u narednim odeljcima.
* Infleksija - gramatika promena forme kojom neke reci ukazuju na od-
reene gramatike odnose: broj, rod, vreme, red reci, kao i imenice, pridevi i
zamenice kojima su izraeni, (nap. ured.)
17
Ptolemej, govorei na svojoj devetoj tablici o Kabolitae (kabulskim pleme-
nima), naziva ih ApuaT6(|)U>.oi, Ari stofi l i , aristokratskim i l i otmenim ple-
menima. Avganistanci sebe nazivaju Ben-Issrael (deca Is(sa)raela), od Issa,
"ena, a takoe i zemlja", Sinovi Majke Zemlje. Al i , ako nekog Avganistanca
nazovete Jahudi (Jevrej), on e vas ubiti. O tom pitanju u celosti raspravljamo
na drugom mestu. Imena pretpostavljenih dvanaest plemena i imena pravih ple-
mena Avganistanaca, kojih ima isto toliko, identina su. Poto su Avganistanci
daleko stariji (u svakom sluaju, njihova arapska loza) od Izraeliana, niko ne bi
trebalo da bude iznenedan to medu njima nalazi imena kao to su Jusufzik
2 44
Stanca IX ~ Konana evolucija oveka
Al i , to se dogodilo kada se Afrika ve bila uzdigla kao kontinent.
U meuvremenu, mi moramo da pratimo, onoliko podrobno koliko
to prostor doputa, postepenu evoluciju sada zaista ljudskih rasa.
Poreklo ovekolikih majmuna moramo da traimo u iznenada zaus-
tavljenoj evoluciji nekih podrasa i njihovom nametnutom i nasil-
nom skretanju ka isto ivotinjskom soju usled vetakog ukrtanja,
koje je zaista analogno dananjem ukrtanju koje smo nauili da ko-
ristimo u biljnom i ivotinjskom carstvu.
U t i m crvenokosim i dlakavim udovitima, plodovima nepri-
rodnog spoja izmeu l j udi i ivotinja, kao to smo vi del i , "Si novi
Mudrost i " se nisu i nkami ral i . Tako, dugim nizom preobraaja ko-
j i su potekli od neprirodnog ukrtanja (neprirodnog "polnog izbo-
ra") nastali su tokom vremena najnii primerci oveanstva, dok
je dalja bestijalnost i pl od nj i hovi h prvi h ivotinj skih nastojanja
da se reprodukuju zaelo vrste koje su se, eonima kasnije, razvile
U majmune.
to se tie odvajanja polova, ono se nije dogodilo iznenada, kao
to bi se moglo pomisliti. Priroda ide sporo u svemu to i ni .
(Toussoufzic), "Sinovi Josifa", u Pundkauri i Buneri; Zablistani (Zebulon);
Ben-Manaseh (sinovi Manaseha) meu Kodar Tatarima; Isaguri i l i Isaar (da-
nas Anagor u Avganistanu), itd., itd. Svih dvanaest imena takozvanih dvana-
est plemena su imena znakova Zodijaka, kako je danas dokazano. U svakom
sluaju, imena najstarijih arapskih plemena, kada se transkribuju, daju imena
zodijakih znakova, a takode i mistikih Jakovljevih sinova. Gde su tragovi dva-
naest jevrejskih plemena? Nigde. Al i , postoji trag, i to dobar, da su Jevreji poku-
ali da obmanu ljude pomou tih imena. Jer, pogledajte ta se deava vekovima
nakon stoje deset plemena potpuno nestalo iz Vavilona. Ptolemej Filadelf, koji
je poeleo da mu se jevrejski zakon prevede na grki (uvena Septuaginta), pi-
sao je visokom jevrejskom sveteniku, Eleazaru, da mu poalje po est ljudi iz
svakog od dvanaest plemena i sedamdeset dva predstavnika (od kojih su ez-
deset oigledno bi l i duhovi) je dolo egipatskom kralju i prevelo zakon usred a-
rolija i uda. Vi di Batlerov Horae Biblicae, Josif i Filon Judejski.
Komentar objanjava da su majmuni jedina vrsta medu ivotinjama koja
postepeno, sa svakom novom generacijom i varijetetom sve vie i vie tei da
se vrati prvobitnom tipu svojih mukih oeva - tamnim divovskim L emuri-
jancima i Atlantianima.
245
37. JEDNO (andmgin) POSTADE DVA; TAKOE I SVA IVA I GAMI -
uA STVORENJA KOJA SU JO UVEK BIL A JEDNO, DIVOVSKE RASE RIBA,
PTICE I ZMIJE SA L JUTURASTIM GL AVAMA (a).
Ovo se oigledno odnosi na doba vodozemnih gmizavaca, tokom
perioda u kome, po shvatanju nauke, ljudi nisu postojali! Ali, ta su
onda drevni narodi mogli da znaju o prepotopskim, praistorijskim i-
votinjama i udovitima! U svakom sluaju, u Knj i zi VI Komentara
nalazi se pasus koj i , u slobodnom prevodu, glasi:
Kad se Trei razdvojie i padoe u greh, raajui Ijude-ivotinje,
one {ii\oim]c) postadoe divlje i ljudi i one su se meusobno uni-
tavali. Do tada nije bilo greha, ni oduzimanja ivota. Nakon (od-
vajanja) Satja (Juga)y'e bila na izmaku. Veno prolee je postalo
stalna promena i godinja doba su se smenjivala. Hladnoa je prisi-
lila ljude da izgrade sklonita i naine odeu. Tada se ovek obratio
viim Oevima (viim bogovima i l i anelima). Doe Nirmanakaja
mudrih Zmija i Zmajeva Svetlosti, Naga, i dooe prethodnici Pro-
svetljenih (Buda). Boanski Kraljevi sioe i nauie ljude nauka-
ma i umetnostima, jer ljudi vie ne mogae da ive na prvoj zemlji
(Adi-Vari, Edenu prvih Rasa), koja se preobratila u belo, smrznu-
to truplo.
Ovo je sugestivno. Videemo ta se moe zakljuiti iz te kratke
izjave. Neki e moda bi t i skloni da pomisle da ona sadri vie nego
to na prvi pogled izgleda.
EDENI , ZMI J E I ZMAJ EVI
Odakle ta ideja i koje je pravo znaenje izraza "Eden"? Hriani
e tvrdi ti daje Edenski vrt sveti Raj, mesto koje su Adam i Eva os-
krnavili svojim grehom; okultiti e poricati to doslovno tumaenje
i pokazati daj e ba obrnuto. oveku nije neophodno da veruje i u
246
Bibliji v i di boansko otkrivenje kako bi mogao da kae da j e ta drevna
knj iga, ako se ita ezoterijski, zasnovana na i s t i m sveoptim predanji-
ma. U Razotkrivenoj Izidi]Q del i mi no pokazano st aj e bi o Ede n. "
Reeno j e :
Edenski vrt kao mesto uopte nije mi t; on pripada oni m istorij-
skim spomenicima koj i prouavaocu povremeno otkrivaju da Bibli-
ja uopte nije puka alegorija. Eden, i l i hebrejski JIJJ'^J, Gan-Eden,
to znai park i l i vrt Eden, jeste drevno ime zemlje koj u navodnja-
va Eufrat i njegove mnogobrojne pritoke od Azije i Jermenije do
Eritrejskog mora.
A. Vajlder (JVilder) kae daj e Gan-duniyas i me Vavil ona. U hal-
dejskoj Knjizi brojeva to mesto je opisano broj kama, a u i f rovanom
rozenkroj cerskom rukopi su, k oj i j e ostavio gr of de Sen ermen, ono
j e u pot punost i opisano. U asi rski m tabl i cama j e ono prevedeno kao
Gan-duniyas. " Gl e " , kae T I / N (Elohim) iz Postanja, " ov e kj e
postao kao j edan od nas". Elohim se u i zvesnom smi sl u moe shva-
t i t i kao bogovi i l i mo i , a u dr ugom kao Aleim, i l i sveteni ci - h i -
j er of ant i i ni c i r a ni u dobr o i zl o ovog sveta; j er, post oj al a j e kol a
svetenika zvana Aleim, dok j e pogl avar nj i hove kaste i l i gl avni hi -
j erof ant bi poznat kao Java-Aleim. Umest o da postane uenik-poe-
t ni k i da postepeno stie ezoterijsko znanje put em redovne inicij acij e,
Adam, i l i Covek, kor i s t i svoj e i nt ui t i vne sposobnosti i , nagnan od
zmije (ene i materije), kua sa Drveta Znanja - ezoterijske Tajne Dok-
trine " nezakonito. Svetenici Herkul a, i l i Mel -Kar t , "Gospodara Ede-
na", nos i l i su "kapute od koe". Tekst kae:
I Java-Adam naini za Adama i njegovu enu " l l S n i n S " Hi -
tonut our".
Prva hebrejska re "hiton " j e grka xix(iiv, Hiton. Usvaj anj em iz
Biblije to je postala slovenska re i znai kaput, gornj u odeu.
Iako sadri isti supstrat ezoterijske istine kao i sve rane kosmo-
gonije, hebrejski rukopis nosi tragove dvostrukog porekla. Hebrej-
sko Postanje ]Q ista reminiscencija na vavilonjansko ropstvo.
19
Tom I, str. 575 i dalje.
2 47
Imena mesta, ljudi, pa ak i predmeta, mogu se traiti kod Hal-
dejaca i Akadana, arijevskih uitelja Jevreja. estoko se porie da
su akadska plemena Haldeje, Vavilona i Asirije na bilo koji nain
mogla da znaju za bramine iz Hindustana, ali, ima vie dokaza u
korist tog miljenja, nego suprotnog. Semiti i l i Asirci su, moda, bi-
li nazivani Turancima, a Mongoli su prekrteni u Skite. Al i , ako su
Akaani ikad postojali, osim u mati nekih etnologa i filologa, oni
svakako nikad nisu mogli da budu turansko pleme, kao to nas ti
isti asirolozi teraju da mislimo. Oni su bili naprosto emigranti na
putu iz Male Azije u Indiju, kolevku oveanstva, a njihovi svete-
niki adepti su se oajniki trudili da civilizuju i iniciraju jedan var-
varski narod. Halevi (Halevy) je dokazao neistinitost turanijanske
manije u odnosu na akadski narod, a drugi naunici su dokazali da
vavilonjanska civilizacija nije bila ni roena ni razvijena u toj ze-
mlji. Ona je bila uvezena iz Indije, a uvoznici su bili induski bramini.
A sada, deset godina nakon to je to napisano, nae teze potvru-
je profesor Sajs (Sayce), koj i u svom prvom Hibert predavanju kae
daje kultura vavilonjanskog graa Eriua bila uvoz iz inostranstva.
Ona je dola iz Indije.
Veliki deo semitske teologije pozajmljen je od nesemitskih Aka-
dana i l i proto-Haldejaca, koje su oni istisnuli, a ije lokalne kulto-
ve i l i nisu hteli i l i nisu mogli da iskorene. Zaista, tokom dugog
postojanja obe te rase, Semita i Akadana, koje su ivele jedna po-
red druge, njihovi pojmovi i oboavanje bogova su se neosetno
stopili.
U navedenom citatu se Akaani nazivaju "ne-Semitima", na emu
smo i mi insistirali u Izidi, i to je jo jedna potvrda. A isto toliko prava
imamo i u tome to smatramo da je jevrejska biblijska istorija kom-
pilacija istorijskih injenica preureenih iz istorija drugih naroda, u
jevrejskoj odei - ukljuujui i Postanje, koje predstavlja ist i je-
dnostavan ezoterizam. Al i , nauka zaista mora da potrai kolevku - ta-
nije reeno jednu od glavnih kolevki - oveanstva i sinova Ad-aha
od Euksine do Kamira i preko, posebno u kasnijim vremenima, ka-
da je vrt Ed-en na Eufratu postao kola astrologa i magova, Aleima.
Al i , ta "kola" i taj Eden pripadaju Petoj Rasi, i predstavljaju sa-
mo bleo seanje na Adi-Varu, prvobitne Tree Rase. Kakvo je eti-
2 48
Stanca IXKonana evolucija oveka
mol o ko znaenj e r eci Edeni Na g r k o m j e t o ri povr^, to znai
pohotljivost. U t om aspektu on nij e nita bol j i od grkog Ol i mpa, I n -
dr i nog neba (Svarge) i l i pl ani ne Me r u, pa ni od raja prepunog Hu-
rija, k oj i j e Muhamed obeavao vemi ci ma. Edenski vr t ni kako nij e
bi o svoj i na Jevreja, j er Ki na, za koj u bi se teko mogl o pomi s l i t i da
j e znala bi l o ta o Jevrej i ma 2.000 godi na pre Hri st a, i ma takav j e-
dan pr vobi t ni vr t u Central noj Az i j i , k oj i naseljavaju Zmaj evi Mu -
dr os t i , I ni c i j a t i . A prema Kl a pr ot u, hi j er ogl i f s ka mapa presl i kana
iz japanske Cyclopaedie u knj i zi Fo-kone-ki, smeta svoj "Edenski
v r t " na vi soravan Pami ra i zmeu naj vi i h vr hova lanaca Hi mal aj a i ,
opi suj ui ga kao naj vi u taku Centralne Azi j e, pokazuje kako et i r i
reke - Oks, I nd, Gang i Si l o - t eku iz zaj edni kog i zvor a. Jezera
Zmajeva.
Al i , t o nije Eden i z koga j e sve nastalo, ni t i j e t o kabal i sti ki Eden-
s ki vr t . Jer ovaj pr v i - Eden Illa-ah - u j e dnom smi sl u znai Mu -
drost, stanje nal i k Ni r v a ni , raj Blaenstva, dok se u dr ugom smi sl u
odnosi na samog i nt el ekt ual nog oveka, u kome se sadri Eden gde
raste drvo Poznanja dobra i zl a - i j i je Poznavalac ovek.
Renan i Ba r t e l e mi Sen I l e r {St. Hilaire), k o j i se osl anj aj u " na
krajnje vrste zakl j uke", mi sl e da se u to vie ne moe sumnj ati i
oboj i ca kol evku oveanstva smetaju u "obl ast Ti mej a" . Na kraj u.
Azijski urnaf^ zaklj uuj e:
Sva predanja ljudske rase, koja njegove prvobitne porodice sa-
kupljaju u oblasti njihovog roenja, pokazuju da su one grupisane
oko zemalja u koje jevrejsko predanje smeta Edenski vrt, gde su
Arijevci (zoroastrijanci) uspostavili svoj Airjana-vaego, i l i Meru (?).
One su sa severa okruene zemljama koje se spajaju oko Aralskog
jezera, a sa j uga Baltistanom i l i Ma l i m Tibetom. Sve se slae u
dokazu da je tu bil o prebivalite onog privobitnog oveanstva od
koga bi mi trebalo da potiemo.
To " pr vobi t no oveanstvo" bi l o j e u svojoj Petoj Rasi kada j e
" Zmaj sa etvoro usta", j ezero, od koga j e danas ostalo veoma mal o
tragova, bi l o prebi val i te " Si nova Mudr os t i " , pr vi h i z uma roeni h
si nova Tree Rase. Pa i pak t o ni j e bi l a j edi na ni pr vobi t na kol evka
20
Journal Asiatique, sedma godina, 1855.
249
oveanstva iako j e, ui sti nu, predstavljala kopi j u kol evke prvog
misleeg boanskog oveka. Bi l a je to Paradeza, gorje prvi h naroda
koj i su govori l i sanskrit, Hedona, zemlja blaenstva kod Grka, ali
to nije bilo "leglo razvrata" Haldejaca, j er ono predstavlja samo sea-
nje na nju; a takode i zato to se Covekov Pad nakon "razdvajanja"
nije odigrao tu. Jevrejski Eden bio je kopija haldejske kopije.
Da se ovekov Pad odigrao tokom najranijeg perioda doba koje
nauka naziva mezozojskim, i l i dobom gmizavaca, svedoi biblijska
frazeologija u pogledu zmij e, ija je priroda objanjena u oharu.
Poenta nije u tome da l i j e Evina zgoda sa iskuavajuim gmizavcem
bila alegorina i l i doslovna, j er niko ne moe da sumnja da se radi
o alegoriji, ve u tome da se pokae drevnost te simbolike samom
nj enom poj avom, kao i da to nij e bi l a j evrej ska, ve univerzalna
ideja.
Sad, u oharu nalazimo veoma udnu tvrdnj u, koj a je smilje-
na tako da svojom komi nom besmislenou kod itaoca izazove
veseo smeh. Saoptava nam se daj e zmija, koj u je upotrebio Sa-
mael (navodni Satana) da bi zaveo Evu, bi l a od neke vrsta letee
kamile (Ka|j,riA,6ôp(j)ov)
"Letea kami l a" je zaista previe za slobodoumne lanove kra-
ljevskih drutava. Ipak, ohar, za koga se teko moe oekivati da
koristi Ki vi j eov j ezik, u svom opisuj e bio u pravu:^' j er mi vi di mo
da se ona u starim zoroastrijanskim rukopisima naziva Amog, koja
je u Avesti prikazana kako je nakon Pada izgubila "svoju prirodu i
ime" i opisana je kao ogromna zmija sa kami l j i m vratom.
Salvert^^ (Salverte) t vrdi :
Ne postoje krilate zmije, niti stvarni zmajevi. Na grkom su ska-
kavci nazivani krilatim zmijama, a ta metafora je moda stvorila
nekoliko pria o krilatim zmijama.
Ne postoje danas, ali nema razloga zbog koj i h one nisu mogle da
postoje tokom mezozojskog doba, a Ki vi j e, koj i je rekonstruisao nj i -
hove kosture, svedok j e " kr i l a t i h zmi j a". Ve nakon stoj e ot kri o
jednostavne fosile izvesnih gutera, vel i ki prirodnjak je napisao:
Vidi Moe Majmonid, More Nevochim.
Okultna nauka, str. 646.
250
Stanca IX-Konana evolucija oveka
(. . .) ako bilo ta moe da opravda prie o Hidri i drugim udovi-
tima koje su tako esto ponavljali srednjovekovni istoriari, ne-
sumnjivo je to pleziosaurus.
Ne znamo da l i j e Ki vi j e dodao bilo ta dalje u smislu mea culpa,
al i , moemo da zamislimo njegovu zbunjenost zbog sopstvenog
blaenja verodostojnosti arhajskih pria kad se on sam naao u pri-
sustvu leteeg gutera, "pterodaktila" (otkrivenog u Nemakoj), 25
metara dugakog, za ije su reptilsko telo bi l a zakaena snana
kri l a". Taj fosil je opisan kao gmizavac, kod koga su mali prsti aka
bi l i toliko produeni da su mogli da nose dugaka opnasta krila. Na
ovom mestuje, dakle, odbranjena "letea kamila" iz ohara, jev svaka-
ko, izmeu dugakog vrata pleziosaurusa i opnastih krila pterodaktila,
tanije mosasaurusa, ima dovoljno naune verovatnoe da se zamisli
"letea kamila" i l i zmaj sa dugim vratom. Profesor Kop (ope) iz
Filadelfije pokazao je daje fosil mosasaurusa u periodu krede bio
letea zmija takve vrste. U njegovoj ki mi postoje karakteristike ko-
je ga pre povezuju sa familijom Ophidia nego Lacertilia.
A sada prelazimo na glavno pitanje. Dobro je poznato da u antici
paleontografija i paleontologija nisu bile ubrajane u vetine i nauke
pa antika nije imala svoje Kivijee. Al i ipak, na vavionjanskim valjcima,
a posebno na starim kineskim i japanskim crteima, u najstarijim
pagodama i spomenicima, kao i u Carskoj biblioteci u Pekingu, mno-
gi putnici su videli i prepoznali savreni prikaz pleziosaurusa i ptero-
daktila u mnogoobraznim kineskim zmajevima.'^'* tavie, u Bibliji
proroci govore o leteim zmijama,^^ a Jov pominje L evijatana.^* Sad,
sledea pitanja postavljamo veoma direktno:
Okretanje planete, tom V, str. 464.
U Zapisima Akademije itamo o "naivnom zaprepaenju oirija Sen Ilera
iGeoffrey St. Hilaire) kada mu je ga de Paravej {Paravey) pokazala neka od sta-
rih kineskih dela i vavilonjanskih zmajeva sa valjaka (...) gutera i omitosaurusa
(vodenih ivotinja koje su naene jedino u Australiji), itd., izumrHh ivotinja za
koje je on mislio da su nepoznate na zemlji (. . .) do njegovog vremena".
Vi di Isaija, X X X , 6: "Otrovnica i letea zmija u zemlji nevolja i muka",
i Vatrene Zmije koje je pobedila Moj sijeva Bakama Zmija.
Fosili koje je rekonsruisala nauka, za koje znamo da su dovoljna garan-
cija za postojanje ak i Levijatana, a da ne govorimo i Isaijinim leteim zmi-
jama i l i sarap mehophep, rei koje su u svim renicima hebrejskog prevedene
251
I. Kako su drevni narodi mogli bilo ta da znaju o izumrlim u-
dovitima iz doba karbona i mezozoika, pa ak i da ih opisno i sli-
kovno predstavljaju, ukoliko ta udovita nisu sami videli ili su u
svojim predanjima imali njihove opise, za koje su neophodni ivi i
inteligentni oevicil
I I . Kad jednom priznamo takve oevice (ukoliko ne priznajemo
vidovitost koja see u prolost), kako je mogue da prvi paleolitski
lj udi nisu postojali ranije od sredine tercijara? Moramo da imamo
na umu kako veina ljudi od nauke ne doputa da se ovek pojavio
pre kvartara, tako da ga potpuno odvaja od kenozoika. Ovde imamo
izumrle ivotinjske vrste, koje su nestale sa lica zemlje milionima
godina pre nas, a koje su opisali i za njih znali narodi ije su ci vi l i -
zacije, kako se kae, zapoele tek pre nekoliko hiljada godina. Kako
to? Oigledno, i l i se mezozoik preklopio sa kvartarom, i l i se mora
priznati da je ovek bio savremenik pterodaktila i pleziosaurusa.
Ipak nema logike da, samo zato to okultisti veruju u drevnu mu-
drost i nauku i brane j e, ak i kad se krilati gmizavci u prevodu o-
hara nazivaju "leteim kamilama", mi isto tako spremno verujemo u
sve srednjovekovne prie o t i m zmajevima. Pterodaktili i pleziosau-
rusi nestali su zajedno sa glavninom Tree Rase. Zato, kad rimoka-
t ol i ki pi sci od nas ozbiljno trae da verujemo u bezvezne prie
Kristofera erera (Christopher Scherer) i oca Kirhera, da su svojim
oima videli ive Vatrene i letee Zmajeve, konkretno 1619. i 1669.
godine, neka nam bude doputeno da njihove tvrdnje smatramo bilo
snovima bilo izmiljotinama.^^ A isto tako emo smatrati iskljuivo
kao "Saraf, upaljeni i l i vatreni otrov i "Mehophep", letei. Al i , iako je hrian-
ska teologija uvek povezivala oboje (Levijatana i Saraf Mehophep) sa avo-
lom, ti izrazi su metaforini i nemaju nita sa "zl i m". Meutim, re drakon
(zmaj) je postala sinonim za njega. U Bretanji, re Drouk danas znai "avo",
otuda, kako nam kae Kambri (Cambry) (Keltski spomenici, str. 199), avo-
lov grob u Engleskoj, Draghedanum sepulcrum. Na langdoku [provansalskom
(nap. prev.)] meteorske vatre i will-o '-the-wisps (svetosti lutalice) se zovu
Dragg, a u Bretanji Draeg, Wraie ( i l i wraith); zamak Drogheda u Irskoj znai
avolov zamak.
^^ Taj papistiki pisac sasvim ozbiljno shvata itav niz pria o zmajevima
koje je napisao otac Kirher (CEdipus ^^giptiacus, De Genere Draconum).
Kako tvrdi taj jezuita, on sam je video zmaja koga je 1669. godine ubio jedan
252
StancaIX-Konana evolucija oveka
pesnikom slobodom jo jednu priu, o Petrarki, koj i se, dok je
jednog dana sledio svoju L auru u umi, prolazei pored jedne pei-
ne, upustio u borbu sa zmajem, koga je smesta probo svojim bode-
om i tako spreio udovite da prodere gospu njegovog srca?*
Rado bismo poverovali u tu priu daje Petrarka iveo u doba Atlan-
tide kada su takva prepotopska udovita moda jo uvek postojala.
Mi poriemo da ona postoje u sadanjem dobu. Morska zmija je je-
dna stvar, zmaj sasvim druga. U nju ne veruje veina, jer ona postoji i
i vi u dubinama okeana, veoma je retka i die se do povrine jedino
kada je prisiljena, moda glau. Poto na taj nain ostaje nevidljiva,
ona moe da postoji a daje i dalje poriu. Al i , kad bi postojalo tako
neto kao to je zmaj, kako su ga opisali, otkud bi on mogao da os-
tane neprimeen? To je stvorenje koje je postojalo na samim poe-
cima Pete Rase, i vie ne postoji.
r i ms ki seljak. Kk a d j e di rekt or Muzej a Bar ber i ni poslao po njega da nacrta
i vot i nj u, otac Ki r her j e to ui ni o i obj avio u j ednoj od svoj i h zbi r ki skica. Na-
kon toga, dobio je pi smo od Kri stofera erera, prefekta kantona Soler u vaj-
carskoj, u kome taj funkcioner svedoi daj e sam video i vog zmaja, sopstvenim
o/ma, jedne lepe letnje noi 1619. godine. Postoj e ostao na svom bal konu, da
"kont empl i r a o savrenoj i stoti nebeskog svoda", on pie:
Videh kako se Vatreni, blistavi Zmaj die iz jedne od peina planine Pilatus i hitro
se kree ka Fluelenu na drugoj obali jezera. Bio je ogroman po veliini, rep mu je bio
jo vei, a vrat veoma izduen. Glava i eljusti su mu bile kao u zmije. L etei, usput
je izbacivao brojne iskre (?!) (. . .) Isprva sam mislio da gledam meteor, ali kada sam
pogledao paljivije, uverio sam se na osnovu njegovog leta i oblika tela da sam video
pravog zmaja. Srean sam to mogu da vau veleasnost prosvetlim u pogledu stvar-
nog postojanja tih ivotinja.
U snovima, trebalo je da doda autor ove izjave, o davno pr o l i m vremenima.
28
Kao ubedl j i v dokaz o real nosti te i nj eni ce, r i mokat ol i ci upuuj u ita-
oca na sl i ku tog dogaaja koj u j e naslikao Si mon iz Sijene, pesni kov prij atel j ,
na por t a l u cr kve No t r Da m du Do n u Av i nj onu, upr kos zabr ani gl avnog
svetenika, k o j i " ni j e hteo da dopust i da t a pobeda l j ubavi bude ovenana
na t om svetom mest u", i dodaje: " Vr eme j e oteti l o i i zbri sal o to umet ni ko
del o, al i ni j e i zbl edel o predanje o nj emu" . De Mi r v i j e v i " Zma j e v i - a v ol i "
naeg vremena i zgl eda da nemaj u sree, poto veoma tajanstveno nestaju
iz muzej a za koj e j e reeno da su u nj i ma b i l i i zl oeni . Tako j e zmaj koga j e
preparirao Ul i s Al dobr and i pokl oni o ga senatskom muzej u, i l i u Napul j u i l i
u Bol onj i , "jo uvek bi o tamo 1700. godine, al i ga danas vie nema" (Pneu-
matologie, t om 2, str. 427).
253

Blavatsky - Tajna Doktrina 2

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Blavatsky - Tajna Doktrina 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka

You might also like