Od lirskog pesnika do epskog pisca: Boris Pasternak (1890-1960)

Boris Pasternak je roen u Moskvi u uglednoj jevrejskoj porodici. Njegov otac Leonid
je bio profesor u moskovskoj koli crtanja i ilustrator Tolstojevih dela. Njegova
majka !osa "aufman je bila po#nata koncertna pijanistkinja. Njegovi roditelji su
bili prijatelji sa po$natim ruskim intelektualcima piscima i umetnicima uklju%uju&i
!ahmanjinova 'krijabina (leksandra Bloka kao i pesnika !ajnera Marije !ilkea
koji &e $na%ajno uticati na Pasternaka.
)ako je dobro crtao njegova prva ljubav je bila botanika a druga mu#ika. 'tudirao je
komponovanje est godina. *pisao je Moskovski "on$ervatorij ali je odustao +,+- jer
nije verovao u svoje tehni%ke vetine. *pisao je pravni fakultet i kasnije studirao
filo$ofiju na Marburgkom univer$itetu u Nema%koj. Na kraju je odustao od svoje
akademske karijere vra&aju&i se u !usiju +,+.. da se bavi poe$ijom. * tome nije
imao uspeha slede&ih deset godina.
Nesposoban da slu/i vojsku poto je pao sa konja i ostao sa jednom nogom kra&om od
druge Pasternak je proveo Prvi svetski rat rade&i kao radnik u jednoj hemijskoj
fabrici u Moskvi. Njegov poetski debi je bio 0Bli$anci u olujnim oblacima0 1+,+.2.
)ako pod uticajem urbanih simboli%nih i futuristi%kih elemenata Pasternakova rana
poe$ija se odlikovala njenom rimom ritmom i upotrebom metafora.
Napisao je dve knjige +,+3. 0Moja sestra /ivot0 i 0Teme i varijacije0. Boljevi%ka
revolucija i Prvi svetski rat su odlo/ile njihovo pojavljivanje $a 4 godina tokom kojih
he prevodio dela 5ajnriha fon "lajsta i Bena 6/onsona i poeme Nema%kih
ekspresionista. "ada je kona%no objavljena +,77 0Moja sestra /ivot0 je obe$bedila
njegovo mesto meu vode&im piscima njegovog vremena. Njena /iva imaginacija i
idiomatski je$ik su se suprostavljali disciplinovanoj formi. )ste godine Pasternak je
o/enio 8vgeniju Liriju studentkinju univer$iteta umetnosti. Pasternak je objavio
0Teme i varijacije0 +,7. kada je dobio i prvo dete sina.
)ako je isprva po$dravljao Boljevi%ku revoluciju brutalnost nove vlade ga je br$o
prestraila preokret koji je on $abele/io u $birci 09a$duni putevi0 1+,7:2 koja je
poka$ala rastu&e odbacivanje politike kao primarnog ljudskog i umetni%kog problema.
'ovjetska vlada je insistirala da umetnost treba motivisati politi%ku promenu dok je
Pasternak insistirao da je umetnost usmerena na otkrivanje ve%nih istina pre nego
istorijskih ili sociolokih problema. ;bog ovakvog stanovita postao je tihi heroj
ruskih intelektualaca. Tokom 7-<ih njegova poe$ija se okrenula od narativne ka
epskoj formi bave&i se ruskom revolucijom i$ +,-4. godine= 0!evolucija ..0 1+,7:2
0Poru%nik >mit0 1+,732 i 0?odina0 1+,732.
Nakon smrti Lenjina i dolaska 'taljina na vlast doktrina socijal<reali$ma princip da
umetnost treba da glorifikuje ideale komuni$ma je bila uvedena. Ne$avisne
umetni%ke grupe su bile rasputene +,.7 i novi 'ave$ sovjetskih pisaca je preu$eo
kontrolu nad knji/evnim /ivotom u $emlji uvode&i principe socijal<reali$ma.
Pasternakovo prvo pro$no delo 0'pektorski0 1+,.+2 je prika$ivalo scene i$ /ivota
mladog pesnika koji je delio autorovu sopstvenu istorijsku pasivnost i fatali$am pred
licem !evolucije. ) dok su mnogi umetnici i pisci postali sumorni i padali u iskuenje
da po%ine samoubistvo Pasternak je verovao da pesnici moraju nastaviti da rade kada
umetnost pa %ak ni duhovnost nisu vie sigurni. @vo svoje vienje je i$ra$io kro$
metaforu 0drugo roenje0 naslov njegove $birke pesama i$ +,.7. godine. Pasternak je
bio kritikovan $a samo<usmerenost vienje i$re%eno u popularnoj dosetki= 0sve se
menja pod $ve$dama samo Pasternak ostaje Pasternak0. )ako nije bio indiferentan
prema teroru koji se odigravao oko njega bio je otporan na njegov uticaj u svojim
delima nadaju&i se da stvori neto to ga preva$ila$i.
Ljubavne pesme u 6rugom roenju su takoe o$na%ile promenu u Pasternakovom
li%nom /ivotu= $aljubio se u ;inajdu Nejgo$ /enu jednog nema%kog kompo$itora. Na
kraju &e napustiti svoju prvu /enu 8vgeniju i o/eniti se ;inajdom. 6ok su ove pesme
i$ra/avale novopronaeni optimi$am i pomirenje liri%kih i socijalnih elemenata
njegova umetni%ka renesansa je bila kratkog veka. 6rugo roenje i njegova
autobiografija 0Be$bedno ponaanje0 1+,.+2 su bile Pasternakova poslednja originalna
dela pre nego sto je dr/ava $abranila objavljivljanje njegovih dela smatraju&i njegovo
delo protivnim ciljevima komuni$ma. Pasternak se okrenuo prevodilatvu kao
be$bednijem uto%itu bave&i se klasi%nim delima ?etea !ilkea >ekspira i Pola
9aleria. * isto vreme uspean u ovom poslu i dobro $arauju&i kupio je sebi ku&u u
okolini Moskve u kojoj &e provesti najve&i deo svoga /ivota.
Tokom 6rugog svetskog rata dok su 5itlerove trupe marirale kro$ !usiju Pasternak
je objavio dve nove $birke pesama= 0@ ranom0 1+,:72 i 0;emaljsko irenje0 1+,:42.
'lede&e godine $aljubio se u @lgu )vinskaju koja je otada bila njegova de facto /ena
iako je i dalje dom delio sa ;inajdom. @lga je bila inspiracija njegovih kasnijih
ljubavnih pesama i bila je prototip Lare i$ 6oktora Aivaga.
Pasternak je jedan od retkih pesnika koji su postali popularni $a svoga /ivota. (ko bi
$aboravio stih i$ pesme tokom %itanja na kakvoj priredbi neko i$ publike bi ga
podsetio. Tokom rata pisma koja je dobijao sa fronta su ga podse&ala na uticaj svojih
dela. Nije /eleo da i$gubi ovaj kontakt sa masama pa je po%eo veliku novelu koja je
veli%ala slobodu ne$avisnost i povratak hri&anske religije koja je postala 6oktor
Aivago. ;asnivaju&i pri%u na sopstvenom ratnom i revolucionarnom iskustvu
Pasternak je u Buriju Aivagu naao i$ra$ svojim sopstvenim filo$ofskim i umetni%kim
verovanjima. Predstavio je Aivagovu nemogu&nost da uti%e na svoju sudbinu ne kao
njegovu greku ve& kao $nak da je on predodreen da postane umetni%ki svedok
tragediji svoga vremena. (utor je blisko identifikovao Aivagovu predodreenost sa
onom u 5ristovim stradanjima.
)deoloki pritisak koji je vlada sprovodila nakon rata je naterao Pasternaka da na
rukopisima radi u tajnosti. @dbijen u !usiji 6oktor Aivago je prokrijum%aren na
;apad +,43. i prvo objavljen na italijanskom i engleskom +,4C. godine. 8pska novela
o fi$i%aru i pesniku Buri Aivagu tokom politi%kih previranja u !usiji 7-<ih godina je
prihva&ena kao uspena kombinacija lirskih opisnih i epskih dramaturkih stilova.
"njiga je prevedena na +C je$ika a te iste +,4C. godine Pasternaku je dodeljena
Nobelova nagrada $a knji/evnost= 0$a njegova $na%ajna dostignu&a kako u savremenoj
lirskoj poe$iji tako i u polju velike ruske epske tradicije0. !uske vlasti ne$adovoljne
nepovoljnim opisom ruske stvarnosti pod komuni$mom naterale su Pasternaka da
odbije primanje ove nagrade i i$bacile su ga i$ save$a pisaca. )ako nije bio uhapen
sva njegova dela su $abranjena i on je osiromaio. 'voju poslednju kompletnu knjigu=
0"ada se vreme ra$bistri0 napisao je +,4,. *mro je +,D-. godine. Na sahrani je
prisustvovalo hiljade graana $a koje je on bio simbol otpora teroru.
'elected Eorks
Poetr#
TFin in the Glouds 1+,+:2
@ver the Barriers 1+,+D2
Themes and 9ariations 1+,+32
M# 'ister Life 1+,772
@n 8arl# Trains 1+,::2
Ehen the Eeather Glears 1+,4,2
Prose
'afe Gonduct 1+,.+2
'econd Birth 1+,.72
Ghildhood 1+,:+2
8ssa# in (utobiograph# 1+,4D2
6octor ;hivago 1+,432
Translations
Boris PasternakHs Translations of 'hakespeare 1+,3C2
Na najoptijem nivou ose&aj jedinstva i kohe$ije koji ve$uje knjigu mo/e biti
posledica barem delom slede&im faktorima=
< dominantnoj prisutnosti ljubavnog motiva= grubo govore&i dve tre&ine pesama
opisuju ra$li%ita raspolo/enja ili situacije ljubavne afere ili afera.
< 'veprisutnom se$onskom pri$oru= letu
< i na kraju ponavljanim alu$ijama na revolucionarnu +,+3 godinu.
Bedinstvo knjige ne treba tra/iti u njenoj hronolokoj ili biografskoj vernosti
odreenom delu pesnikovog /ivotaI ona je pre re$ultat manifestnog rasporeda samih
pesama i strukture poglavlja koje je %ine. Bli/i pogled na ove aspekte otkriva seriju
odnosa i meurelacija koje osiguravaju njenu umetni%ku celinu. @va Pasternakova
knjiga se stoga mo/e smatrati jednom od najintencionalnih najnamernijih $birki
stihova.
*$imanje u ob$ir po$adinske narativne i tematske strukture $birke omogu&ava vredan
kontekstualni okvir $a bolje ra$umevanje svake pojedina%ne pesme u $birci.
Percepcija ove strukture je s druge strane mogu&a samo kro$ ra$umevanje
individualnih pesama.
Moja 'estra J Aivot sadr/i 4- pesama organi$ovanih u +- poglavlja koji imaju svoja
posebna imena. "njiga se ugrubo mo/e podeliti na dva dela. Prvi deo %ine uglavnom
pesme o umetnosti i umetniku. *vodne pesme svaka na svoj na%in aludiraju na
romanti%nu eg$oti%nu poe$iju i pro$u pisaca kao to su Ljermontov Bajron Po i
"ipling koji su i bili pesnikova inspiracija.
Prva polovina knjige je predstavljena u slede&oj shemi=
*vodno poglavlje ispunjava istu ulogu kao uvodno poglavlje novele= ono uvodi
glavne likove 1ili teme2 i skicira njihove meusobne relacije.
Moja sestra J /ivot naslovna pesma $birke skre&e fokus sa i$vora poetske inspiracije
na samog pesnika %ija idiosinkrati%na ushi&enost prirodom ga odvaja od obi%nih
smrtnika i koja ga %ini ravnim samom /ivotu sa kojim ima bratski odnos. Pesnikov
odnos sa prirodom je nadalje istra/ivan u ostatku poglavlja.
6rugo poglavlje je naslovljeno 0"njiga stepe0 jer je stepa osnovni kontekst ljubavnih
afera koje se odigravaju u knji$i. "onstantna asocijacija stepe sa ljubavnim temama
omogu&ava joj da postane $amena $a ljubav u naslovu poglavlja. * ovom poglavlju se
opisuju ra$li%ite situacije i raspolo/enja ljubavnih tema= i$najmljena soba koliba u
selu grad Balaov uvek do/ivljavan sa posebnom intimom.
6ve uvodne pesme .. poglavlja opisuju konvencionalne ljubavnike %ija eksta$a i
samo<dovoljnost su $atitni $nakovi ljubavnika svugde. @be pesme govore o
univer$alnim ljubavnim iskustvima tipi%nim a ipak posebnim.
Poslednja pesma :. poglavlja 0Naa oluja0 podse&a na prethodne pesme jer je ona
takoe metafori%ka evokacija letnje oluje ali oluje koja ima posebno $na%enje $a
pesnika i njegovu voljenu. @va pesma ima i dodatne implikacije oluje kao metafore
njihove ljubavne afere koja je kao takva suprostavljena drugoj 0oluji0 revoluciji koja
je vidljivo prisutna kro$ celo poglavlje. Tako pesnikovo drutveno iskustvo datog
istorijskog trenutka %ini po$adinu njegovoj privatnoj i veoma li%noj potra$i $a
umetno&u i ljubavi.
Pesme o umetnosti i umetniku uokviruju prvu polovinu $birke a onda odla$e u
po$adinu sve do poslednjeg poglavlja knjige to $na%i da one $au$imaju tri strateke
po$icije= po%etak kraj i otprilike sredina u linearnoj celovitosti knjige. "ako se pesme
koje se nala$e unutar ovih granica odnose na raspolo/enja ljubavnih afera i$gleda kao
da je Pasternak navodio nau pa/nju na %injenicu da ono to sledi nije 0deo /ivota0 ve&
pre ljubav viena kro$ pri$mu umetnosti. *voenje %itaoca u ljubavnu temu je
viestruko. * 0"njigi stepe0 predstavljen je u irokim $amasima %itava afera J
konfliktne emocije koje je i$a$vala kod pesnika i ra$ni pri$ori koje je ona ure$ala u
njegovo pam&enje. )ndividualni portreti ljubavnika koji se javljaju u slede&im
pesmama usredsreuju se na njihova posebna interesovanja i preokupacije
omogu&avaju&i pesniku da istra/uje irok opseg tema. (ko je ljubav viena unutar
tematskog konteksta u prvom delu knjige onda je viena i kro$ prostorni i vremenski
kontekst u drugom delu. !a$nolikost tema prela$i u bukvalnu jednoobra$nost
situacija. Mi smo navedeni na %ulna istra/ivanja jednog godinjeg doba 1leta2 jednog
lokaliteta 1Balaov2 i jedne atmosfere 1vru&ina i sparina2. "ao da dodatno naglaava
$na%aj ovog konteksta kompo$iciona struktura koja uokviruje Balaove poeme je i
sama $asnovana na manipulaciji specifi%nim kontekstima i lokalima. 9ideti
$aljubljenog pesnika je isto to i videti ga kako opa/a prirodne i materijalne okolnosti
njegove ljubavne afere. Ljubav ga %ini budnim prema prirodi i %itavom /ivotu i
poetski portret koji nastaje kao re$ultat je njegov krajnji hvalospev strasti koja je
takav portret omogu&ila.