Opsta2

Sredn|ovekovna kn|zevnost 5
Dante Ag|er Bozanstvena komed|a 6
Zvot I deo 6
Kompozc|a Bozanstvene komed|e 6
Kompozc|a Paka 7
Sstem kazne u Paku I raspored gresnka po po|asevma 7
Anaza epzode po zboru z Paka 8
Francesko Petrarka Kancon|er 8
Zvot I deo Franceska Petrarke 8
Kompozc|a "Kancon|era" I osnovne odke Petrarknog stvaraastva 8
Sonnet 1, V sto susate rasute sthove 9
Sonet 61, Neka |e bazen dan, mesec doba 10
134. Mra m nema, a nema n rata 11
189. Puna zaborava ad|a m proaz 11
234. O sobce sto bese prstanste 12
302. Ms me dzu u predeo gde |e 13
Petrarkzam 13
Humanzam I renesansa 14
Bokaco 15
Bokacov zvot I deo 15
Kompozc|a Dekamerona 15
Ser Capaeto 16
|evre|n Abraham17
Mazeto 17
Tankred 17
Abeh 18
Sekspr 18
Zvot I deo 18
Odke Seksprovog stvaraastva 19
Osnovne odke ezabetanske traged|e 19
Makbet-kratak sadrza| 20
Tema Makbeta 21
Makbet -kov Makbeta I ed Makbet 21
Odnos Led Makbet I Makbeta 21
Hamet-sadrza| 21
Osnovn zapet I paraen zapet 22
Lk Hameta 22
Lk Ofe|e 22
Anaza Hametovog monooga "Bt ne bt" 23
Anaza Hametovog monooga o gumcma 23
Kra| Lr-kratak sadrza| 23
Gavn I sporedn zapet u deu24
Lk kra|a Lra 24
Lk Korde|e 24
Lkov, karakter I sudbna 24
San etn|e noc-kratak sadrza| 25
Kompozc|a dea 25
Zapet 25
Metateatranost 26
Rabe "Gargantua I Pantagrue" 26
Rabe -zvot I deo 26
Kpa1ak cappa| 26
- Kapneaannsaun|a 27
Groteskn reazam 27
Prmer groteske u deu 27
Servantes "Don Khot" 27
Zvot I deo 27
Kratak sadrza|"Don Khota" 28
Roman. 28
Tr epzode z dea 29
(prmer karnevazac|e u Don Khotu) 29
Lk Don Khota 30
Lk Sanco Panse 30
Osta Lkov 30
Odnos Don Khota I Sanco Panse 30
Sta |e Metakc|a I navest prmere z dea 31
(Pozc|a prpovedaca) 31
Barok 31
Pedro Kaderon dea Barka 32
Zvot I deo 32
Tema I zapet drame "Zvot |e san" 32
Sadrza| 33
Sgzmundov k 33
Odke baroka u dram "Zvot |e san"34
Kasczam 34
Boao "Pesncka umetnost" 35
Zvot I deo Boaoa 35
Svrha umetnost po Boaou 35
Shvatan|e poez|e u "Pesncko| umetnost" 36
P|er Korne| "Sd" 36
Zvot I deo P|era Korne|a 36
SID, kratak sadrza| 36
Tema dea 37
Zapet 37
Osnovne odke kascstcke drame u Sdu 37
Lkov 37
Ko|m postupkom se zavrsava "Sd" 37
Mo|er 38
Zvot I deo 38
Kratak sadrza| 38
Na koga se Mo|er osan|ao psuc Tvrdcu 38
Lk Harpagna 39
Lkov 39
Odke kascstcke komed|e kod Mo|era 39
Zvot I deo 40
Razke Eurpd Rasn 41
Kratak sadrza| 41
Zvot deo 42
Kratak sadrza| 42
Kom zanru prpada Kandd 43
Utop|a u Kanddu 43
Prosvette|stvo 43
Sentmentazam 44
Raconazam 45
Ruso 46
Zvot deo Z.Z.Rusoa 46
Kratak sadrza| romana "Nova Eoza"46
Lk |u|e 47
Lk San Prea 47
Epstoarn roman47
Odke epstoarnog romana na prmerma z romana 48
Srednjovekovna knjizevnost
|ednstven perod u stor| knzevnost ko| obuhvata vse od h|adu
godna, od prznavan|a hrscanstva za zvancnu drzavnu reg|u313.g
Manskm edktom do XIII veka na Zapadu, odnosno pada Cargrada
1453.g na Istoku. Obuhvata skoro ceu Evropu I Mau Az|u.
S.k. ne obeezava|u |asno prepoznat|ve stske karakterstke, vec |e
n|ena ceovtost obezbed|ena vada|ucm pogedom na svet, t|.
hrscanstvom.
Sredn|ovekovna kn|zevnost u na|veco| mer prostce z antckog
nased|a, kako grckog tako I rmskog, s tm sto se n|emu ravnopravo
prk|ucu|e, zahva|u|uc veznost Bb|e, I hebre|ska tradc|a. Prhvata|u
se I eement daekostocne kuture, posebno budstcke I pers|ske
tradc|e, uz utca| fokore paganskh naroda ko| su prhvata
hrscanstvo.
Sredn| vek |e obeezen neprestanm ratovma I epdem|ama zaraznh
boest ko|e su unstavae ctava nase|a, otuda covek sredn|eg veka
zv u strahu od smrt(memento mor) I svo| poged upucu|e ka
onostranom.
I potck I duhovno, odva|a|u se dva kruga, |edan pod utca|em
Vzant|skog carstva, a drug, na zapadu Evrope, bastn nased|e
atnske cvzac|e.
Dve osnovne stru|e sredn|ovekovne kn|zevnost su stocna I zapadna,
|edna od osnovnh razka med|u n|ma |e upotreba |ezka. Dok |e
Vzant|a dozvo|avaa I omogucavaa bogosuzen|e na narodnom |ezku,
dote |e zapadna crkva prznavaa samo tr sveta |ezka:grck, atnsk I
hebre|sk.
Istocna sredn|ovekovna tradc|a |e podred|ena vzant|skom utca|u,
grckom |ezku I odgovara|ucm terarnm I ostam tendenc|ama datog
cvzac|skog kruga.Kn|zevnost I kutura nastae pod okr|em Vzant|e
nazva|u se Sava Orthodoxa.
Istocna s.k. svo|e obke uobcava mahom osan|a|uc se na BIb|u
antku.Tematsk I zanrovsk uzor naaz u spsna Novog Zveta, pa se
prmecu|e prevast bogra|e, posanca, paraboa, epgrama, basn,
posovca.
Vzant|sko pesnstvo, ako pre svega bogosuzbenog karaktera, bo |e
veoma raznovrsno I spo|avao se u razctm obcma:hmn, kanonu,
akatstu, kosma, sthrma, troparma, kondacma, pohvaama,
motvama. Na|poznat| autor su Roman Meod, Grgor|e Psda, |ovan
Damaskn, Andre| Krtsk, Vas|e Vek, Teodor Sudt.
Kada |e rec profano| poez| ona se dobrm deom okrece grcko|
verskac| I antcko| retorc, aprednost da|e potckm temama
zrecenm kroz auz|e. Otuda se posebno negu|u eeg|e, epgram,
satre.
U proz sredn|eg veka domnra|u razct obc teooske terature.
(sestodnev Vas|a Vekog I Grgor|a Vekog, estvca |ovana
Lestvcnka, razn vdov beseda )
Razv|a se I nz teoosko-naucnh spsa, ko| se bave crkvenom stor|om,
stor|om monastva,cak I pokusa|u stvaran|a enckoped|e( Bboteka,
Fot|e IX, sadrz pops psaca I dea antke I sredn|eg veka)
Na|razv|en|a forma ms|en|a |e stano presptvan|e prosost u ko|o|
se traze uzor ponasan|a, z takve tezn|e nasta|u storografska sea,
poput hronka, etopsa, rodosovam hagogra|a, zt|a.
Negu|u se I profane zanrov, ko| se osan|a|u na antku (|unack I
zvotn|sk ep, roman,vtesk roman,bestsar|) I fokornu
tradc|u(romantcne I |ubevne pesme,egend, apokr)
Na zapadu Evrope bogosuzben obc kn|zevnost se ne razku|u, osm
sto se kn|zevnost pse na atnskom |ezku.
Zapadnu sredn|ovekovnu kn|zevnost obeeza su mena msaca:
|eronm, Aure|e Avgustn, Toma Akvnsk, Pseudo Dons|e Areopagt.
Na zapadu znaca|nu uogu ma|u shoastka, metodoosk I gnoseoosk:
antcka retorka, u obas zraza I u obast opsteg kuturnog Itematskog
I formanog nased|a domnra hrst|anzac|a atnskh ostvaren|a,
posebno Verg|a I Ovd|a.
Tumacen|e I ctan|e tekstova zasnvao se na aegorez I egzegez, dok
|e aegor|a |edna od na|rasprostran|en|h gura.
Tpcn obc sredn|ovekovne knzevnost na zapadn obc poput
morateta, mster|a, exempuma I dr.
Pored crkvene na zapadu cveta I dvorska kn|zevnost, ko|a |e
prevashodno svetovnog karaktera. Razv|a|u se razct obc epske
kn|zevnost(vtesk epov I roman,chanson de geste), |ubavna
rka(rka trubadura I truvera), a I dea sa|vog karaktera(fabo I
svanka)
Ctava srednovekovna psmenost, n|ena recepc|a I prenosen|e
obeezen su rukopsnom tradc|om.
Sredn|ovekovna knzevnost |e presudno utcaa na da| razvo|
knzevnost u Evrop. Ona stovremeno prenos antcko, hebre|sko, a I
daekostocno nased|e buducm pokoen|ma.
Dante Aligijeri Bozanstvena komedija
Zivot I delo
Dante |e rod|en u Frenc 1265. godne. Skoovao se u obast retrorke,
ozo|e I teoog|e, u fran|evackom manastru gde |e upoznao Bruneta
Latn|a. Ucestvovao |e u potckom zvotu Frence, u tada aktuenom sukobu
beh I crnh gvefa, stao |e na stranu beh zato |e proteran. Na|poznat|a
dea su mu: Nov zvot, prvo pesncko deo , spovedn |ubavn roman,
obuhvata rane sthove ko| su povezan duzm odomcma u duhu satkog
novog st; Gozba-deo ko|e |e napsao na narodnom |ezku, ozofsk sps; ;
De vulgari eloquentia, na latinskom jeziku o znacaju narodnog; O monarh|-o potckm
pogedma. Bozanstvana komed|a |e na|znaca|n|e deo, psana na narodnom
|ezku.Zapoceto 1307. Umro |e 1321, u Raven.
Kompozicija Bozanstvene komedije
Kompozc|a Bozanstvene komed|e se zasnva na aegor|sko| smboc
bro|eva. .Prema sredn|ovekovno| smboc struktura se bazra na svetom
bro|u tr, da b se zrazo sveto Tro|stvo kao zvotn prncp I devet sto |e
aegor|a Bogorodce, Kao I bro|ev 10 I 100, kao bro|ev ko| oznacava|u
savrsenstva. Bozanstvena komed|a se sasto| z tr dea: Pakao, Cstste I
Ra|. Svak deo se sasto| od 33 pevan|a. S tm sto Pakao ma I uvodno
pevan|e, tako da |e konacan bro| pevan|a sto. Smboka bro|a tr vd se kroz
upotrebu sthova, to su tercne, Dante srece tr zvotn|e na uazu u
pakao(panter ko| |e aegor|a pozude, av ohoost, vucca pohepe), Lucfer
ma tr ca, Dante ma I tr vodca. Smetrcna |e I unutrasn|a struktura, Pakao
ma devet krugova I predvor|e, Cstste ma devet deova( paza,
Predcstste I sedam po|aseva) I Zema|sk Ra|, Ra| ma devet nebesa I
Empre|, sto |e opet desetF. Aegor|sk na putu kroz zagrobn svet do sasen|a,
Dante |e dusa, Verg|e predstav|a aegor|u razuma, de|a da pomocu razuma
mozemo doc do Zema|skog Ra|a, da b smo stg da|e potrebna |e Beatrce,
ko|a |e aegor|a teoog|e, duhovne |ubav, vere I most. Svak deo se
zavrsava motvom zvezda, kako b se ukazao na tezn|uka svetost.
Kompozicija Pakla
(n|e navedeno kao ptan|e, smboka bro|eva, vodc, zastta,Beatrce. Pocn|e
"na poa moga zvota", odred|u|e vreme, u 35 godn Danteovog zvota,
godna 1300, deo poceo da pse oko 1307. god. Proaz kroz devet krugova
paka, zaz I vd zvezde de ka Cststu. Smboka bro|eva 3(zver, sth),
deset krugov I predvor|e, kao I deset gresnka u drugom krugu)
Sistem kazne u Paklu I raspored gresnika po pojasevima
U predvor|e paka su smesten neoducn, nsu se prkon bogu, nt su
b protv, ra| h ne prma, |er ze ostat ep, a ne mogu dub|e u pakao ,
|er su bez nade u smrt. Dante srece papu ko| se odrekao vere, on su
mucen muvama I osama, crv su m pod nogama oseca|u zcke muke
Lmb, Prv krug paka nastan|en |e onma ko| nsu krsten, zve su pre
Hrsta, tu Dante srece Homera, Ovd|a, Horac|a, Lukana, tu |e bo I
Verg|e pre nego sto ga |e Beatrce posaa po Dantea. Nsu zozen
patn|ama, on ceznu, Tu srece Ene|u, Hektora, Cezara, Arstotea,
Sokrata, Patona, Hpota.
U drugom su on ko|e |e strast voda kroz zvot, gresn |ubavnc, Na
uazu se naaz MInos ko| odred|u|e u ko| krug de gresnk, repom,
koko zavrt repom u ta| krug de gresnk. Tu |e kra|ca ko|a |e ba u
vez sa snom, Semramda,Heena, Ahe|, Ddona,Pars,Keopatra,
Trstan. Muke ko|ma su zozen su pakena ou|a ko|ua vecno bru| I
nos duse u svom vrtogu. Tu srece Francesku I Paoa.
Trec krug nastan|u|u prozdr|v, na uazu |e Kerber koga batom ucute.
Pada ksa. pr|ava I smrd|va.
U cetvrt krug su smesten raspnc I skrtce,( na uazu se naaz
Puton) gura|u teret I kada ga preda|u preuzma|u govore |edn
drugma sto bacas tako,sto tako uzmas? Tu su smesten popov, pape,
kardna. Dante nkoga ne prepozna|e, grehom zamucen k.
Pet krug, tu |e reka Stks, srd pva|u na povrsn, a en| na dnu. Stzu
u grad Ds
U sestom su |eretc I epkure|c , tu srece Kavakante I Faranate,
smesten su u rake uzarene, nsu verova u besmrtnost duse.
U sedmom krugu su snc,ma tr kruga, u prvom su nasnc protv
bzn|h, ,naaze se u rec k|ucae krv, Fegetont. Tu su tran Ata,
Dons|e.U drugom, on ko| su seb nacn zo,pretvoren su u drvece,
on su odbac teo I u smrt gube teesno odc|e, tu srece P|era dea
VIn|u I on ko| rade protv boga,prrode I roda, zeenas I hvar.
Smesten na uzaren pesak, pa mora|u ezat hodat po n|emu tako
da ne sme|u stat,a stano pada uzaren pesak. Tu srece Bruna Latn|a ,
to |e Danteov prv ucte| I pr|ate|, prorce mu sudbnu.
Osm krug ma deset zh |aruga tu su svodnc I zavodnc,du u dva
reda,bcu|u h, |ason med|u zavodncma, askavc, sam sebe
samara|u, u necst su,smonst, on ko| su za novac prodava veru, u
sup|nama naopkao sto|e, vatra m gor na nogama, na zem| su m
ba vazn|a mater|ana dobra nego duhovna, vrac I krv proroc,tu
smesta papu Bonfac|a unazad geda|u, podmt|vc, smoa svuda,
cemer sa pastovma okoo zato unutra bakar, sedm krad|vc,
obmotan zm|ama, osm z savetnc, u pamenu, tu su Odse| I Domed
, devet on ko| su sek macem, na poa rascep|en, Muhamed,
krvotvorc, ahemcar, kazn|en| boestma koznm
Devet krug Ima 4 po|asa,Kana, on ko| su zda porodcu,me dobo po
Kanu, Antenora, zda drzavu potck zda|nc, tu |e grof Ugono I
Rud|er, Ugono mu grze gavu, odgovara mukama ko|ma |e on bo
zozen kada |e sa snovma zatvoren u tamncu. Toomea, Izda|ce
pr|ate|a , eze u edu na ed|ma.n|ma |e teo zvo a dusa m |e vec
mnogo godna u mraku, I |Udeka Izda|ce dobrocnstva TU |e Lucfer
ma tr ca zvace |udu, Bruta I Kas|a. Kazn|en su zbog tvrdog srca I
zaed|en su.
Analiza epizode po izboru iz Pakla
U drugom krugu paka Dante srece Francesku d Rmn I Paoa. On su
smesten u krug u kome su gresn |ubavnc. Kazna ko|om su kazn|en |e
paken vhor ko| nos duse, samo su n|hove duse spo|ene I za|edno spasta|u
greh. Paoo |e Franceskn dever, I ubo h |e Franceskn muz zbog
nedozvo|ene |ubav. On |e smesten u Kanu , kao ubca bzn|h.Franceska
govor sa Danteom, n|en govor stsk podseca na govor stnovstcke dame.
Svo|u |ubav ne smatra|u gresnom I posto se nsu poka|a smesten su u
pakao. Franceska govor o n|hovo| |ubav, cta su vtesk roman o Lanseotu
I D|nevr, zen kra|a Artura, n|hovu sudbnu su dozv|ava ako svo|u.Strast
zmed|u Franceske I Paoa se ostvaru|e kada I u romanu,e prv put su se
po|ub kada su se po|ub kov u samom deu, kn|ga I psac b su
svodnc. Dante se saoseca sa |ubavncma, razume h I dozv|ava n|hovu
|ubav tragcno, pao |e kao sto mrtvo teo pada.
rancesko Petrarka Kanconijer
Zivot I delo ranceska Petrarke
Francesko Petrarka se rodo u Toskan, 1304. godne. Skoovao se u Boon| I
Avn|onu.1327. godne. srece Lauru I ona posta|e n|egova pesncka fantazma.
Pesnck ovor dobo 1341. God. Bokaca upoznao 1350 u Manu. Med|u
Petrarknm autobografskm spsma upucu|e se na n|egovo humanstcko
oprede|en|e. Dea na atnskom su Secretum meum, na|vazn|e za
razumevan|e Kancon|era, napsano kao trodnevn d|aog zmed|u Petrarke I
svetog Avgustna,.o tromost I en|ost I sav I |ubav kao zvotnm
pokretacma ;Psma(potomstvu,pr|ate|ska, bez mena) kao I posance; Afrka,
spev, zeeo da stvor naconan spev gde Ita|u vd kao nasedncu save
Rma. Psao |e bogra|e poznath |ud, traktate, poemke, pastrske ekoge,
napsao |e spev Tr|um, pode|en na 6 pevan|a posvecenh |ubav, cstot,
smrt, sav, vremenu, vecnost). Umre 1374. Godne.
Kompozicija !Kanconijera" I osnovne odlike Petrarkinog
stvaralastva
Petrarkn Kancon|er se prvobtno nazva Rerum Vugarum Fragmenta
Rasute rme. Kancon|er predstav|a zbrku vse autora. Petrarka stvara prvu
zbrku ko|a |e zams|ena kao cena. Sasto| se z 366 pesama, u tome se vde
ostac sredn|ovekovne smboke, a tumaceno |e kao bro| dana godne I
uvodna pesma da odgovara bro|evno| vrednost Laurnog mena. Pode|en
|e tako da posto|e pesme za zvota Laure I pesme pose n|ene smrt. Pored
|ubavne rke sadrz I pesme potcke I regozne tematke, kancona o Ita|,
posedn|a kancona posvecena Bogorodc. Sadrz 317 soneta (sonet |e stan
pesnck obk, ko| se sasto| od cetrnaest sthova u |ampskom
pentametru,petrarkstck sonet se sasto| od octave, sastav|ene z dva
katrena abbaabba I sestne, sastav|ene od dva terceta cdecde cdcdcd
neka druga var|ac|a u rasporedu rma, a bez zavrsnog kupeta, Nastao |e u
Ita| u 13. Veku, na|star| sacuvan son nastao |e u sc|annsko| sko ,
tradconan obk sonata uobc su Dante(Nov zvot)I Petrarka(Kancon|er)),
25 kancona(ta|anska rska pesncka forma, nastaa u sredn|em veku. Za
mertcku formu zasuzn su Dante, ko| |u |e ustanovo I PEtrarka, ko| |u |e
potom usavrso, moze se |avt u razctm obcma, a na|cesce se sasto| od
vse strofa ko|e posedu|uneodred|en bro| razcto rmovanh |edanaesteraca I
sedmeraca. Cesto se zavrsava kracom strofom ko|a sazma sadrza| pesme I
ko|a |e upucena osob ko|o| |e kancona posvecena ta strofa se nazva
commato congedo. Na|poznat|a |e petrarkstcka, ko|a podrazumeva das u
sve strofe trodene, da se sasto|e od dva stovetna dea I |ednog razctog,
mogu mat od sedam do dvadeset sthova. Teme o ko|ma peva mogu bt
|ubavne, regozne, potcke, msaone), 9 sestna( stan pesnck obk
sastav|en odsest strofa od po sest |edanaesteraca I |ednog zavrsnog terceta
nazvanog tornada, sestna |e nermovana, buduc da |e rma zamen|ena
ponav|an|em sest odabranh rec sa kra|eva sthova na sest razcth mesta u
stro, duz svh sest strofa, dok se u tercetu po|av|u|e svh sest rec u svakom
sthu po dve ABCDEF, FAEBDC,CFDABE,ECBFAD, DEACFB, BDFECA, I u tercetu
BEFA, DC, FABE, tvorac |e provansask trubadur Arnaut Dan|e), 7
baata(stan pesnck obk, ta|anska narodna pesma sa sa|vom
|ubavnom sadrznom, |av|a se u 13. Veku kada |e stvara|u I popuarzu|u
pesnoc satkog novog sta, da b u 17. Veku skoro potpuno nestaasasto| se
z |ednog odvo|enog dea, rprese I strofe ko|a ma dva suprostav|ena dea,
bro| strofa varra od |edne do cetr strofe I n|e strogo odred|en, rma z
rprese se ponav|a na kra|u svake strofe ne kra|u pesme.), 4
madrgaa( kratka |ubavna pesma, na|cesce |ubavne pastorane temtke,
neretko pragod|ena muzckom zvod|en|u, a bez nstrumentane pratn|e.
Kao posebna pesncka forma se uspostav|a u 14. Veku, u severno| I sredn|o|
Ita|. Nema utvrd|enu shemu rme, ako se ran madrga sasto| od dva tr
terceta I obcno zavrsava rmovanm kupetom.).
Petrarku smatra|u prvm humanstckm pesnkom, I u negovo| poez| |e
karakterstcno okretan|e od bozanskog ka coveku, po|edncu, otuda
spovedn, ntmn ton. Stske gure ko|e Petrarka na|vse upotreb|ava su
oksmoron I kontrast, antteza I nabra|an|e, posdent asdent . Petrarka |e
tezo da stvor nov pesnck |ezk uteme|en na narodnom I da narodn |ezk
dosegne domete vsoke umetnost.
Sonnet #$ %i sto slusate rasute sti&ove
V sto susate rasut u sthove
zvuk uzdsa|a, srca moga hrane
u prve made utaacke dane
Kad be|ah deom drug nek covek,
Nadam se da cu nov pac I rec
O bou, nad ko|a zaudna |e,
Shvat ko skustvom |ubav sta |e,
Ne samo oprost, vec I most stec
A ceom sam narodu sam, dobro vdm,
suzo dugo za podsmeh I prce,
stog cesto sebe u seb se stdm
Iz mog buncan|a pod sramote nce
I poka|an|e, I |asnost saznan|a:
sto god svetu, to |e kratka san|a
Uvodna pesma zbrke |e sonet. Sonet |e stan pesnck obk , sasto| se od 14
sthova, dva katrena I dve tercne. Rma u katrenma |e obgr|ena abbaabba,
a u tercnama ukestena cdecde. Prva strofa |e apostrofa, rsk sub|ekat se
obraca ctaocu, govor o svom grehu z madost,ka|e se zbog sprazne
|ubav. Udvo|ena |e pozc|a rskog sub|ekta, |edano rsko |a |e u madost,
|esno sada. . U drugo| stro traz oprost I razumevan|e, mogu ga razumet
samo on ko| su I sam pros kroz patn|u zbog |ubav. Treca strofa govor o
stdu I sramot ko|u oseca, svestan |e da u ga |ud ogovara I podsmeva mu
se. Cetrvta strofa pokazu|e kako std preaz u poka|an|e, a takod|e se uvod I
nov motv spozna|e da |e svakao zadovo|stvo samo san proazan, pa I
n|egova |ubav."kratak |e san na zem| hten|e svako"
Sonet '#$ (eka je blazen dan$ mesec i doba
Neka |e bazen dan, mesec I doba,
Godna, cas I trenut, ono vreme
I ep ona| kra| I mesto gde me
Zgodse oka dva, sputase oba
Bazene prve patn|e ko|e vezu
u satkom spo|u sa |ubav|u mene,
I uk, stree sto pogodse me,
I rane ko|e do srca m sezu
Bazen b sv gasov, ko|e
uz uzdah, zudn|u I suze bez bro|a
prosuh, zovuc me Gospe mo|e;
I bazene sve hart|e gde psem
u savu n|enu, I msao mo|a
Ko|a |e n|ena, I nc|a vse
Pesma ma sonetn obk. Sonet |e stan pesnck obk sastav|en od 14
sthova, raspored|enh u dva katrena I dve tercne. Rma u katrenma |e
obgr|ena abbaabba, a u tercnama ukrstena sa shemom rme cdecde. Govor
o susretu sa Laurom, datum susreta vezu|e se za 6. Apr 1327. Godne. Sreo
|e na Vek petak, ostac manra sredn|ovekovne knzevnost da se sv vek
dogad|a| desava|u na praznk.Pesnk posndetskm nabra|an|em bagos|a
vreme I mest susreta, u gradatvnom nzu. Istce se motv oc|u,ko| vezu|u
rskog sub|ekta. U drugo| stro bagos|an|e se sr I na patn|e ko|e z te
|ubav prostcu, sto predstav|a oksmoron.( Sate muke, satk peca)
Metaforu korst "uk I stree" predatav|a|u n|ene oc, opet se varra motv da
se |ubav ostvaru|e preko pogeda. U treco| strpo bagos|a I suze I uzdahe u
ma gospe, kao I pesme ko|e su n|o| u cast nastae. Bazen se anaforcno
ponav|a obeezava|uc sve sto |e u vez sa vo|enom gospom.
#)*+ ,ira mi nema$ a nema ni rata
Mra m nema, a nema n rata,
pasm se, nadam, edm, zar sam vre,
etm vrh neba-zem|e m se hvata,
ne sezem nsta , a grm svet ce
|a sam u n|eno| tamnc-bez vrata,
ne prsva|a me, a m omcu de,
Amor me sted-a ancem svo|ata,
zva me nece, a spas m ne ze.
Bez oka vdm, bez |ezka vcem,
za pomoc vapm-a ze|an sam groba,
sam sebe mrzm-druge vom |ako.
Hranm se |adom, a pacuc kcem;
I smrt I zvot-|ednak su oba.
Sve zbog vas, Gospo, |a tra|em ovako.
Pesma ma sonetn obk. Sonet |e sta n pesnck obk sastav|en od 14
sthova, raspored|enh u dva katrena I dve tercne. Rma u katrenma |e
obgr|ena abbaabba, a u tercnama ukrstena sa shemom rme cdecde. OPeva
uzrok patn|, za rskog sub|ekta to |e Laura, patn|a |e zrazena kroz nz
antteza, drug btan motv |e bezvo|nost. . U prvo| stro on korst nz
anttezu da b opsao svo|e stan|e, nemra, suprotnost ko|e ga razdru. U
drugo| stro uvod se motv bezvo|nost, on razresen|e oceku|e od nekog
drugog, ona ga ne osobaca nt ga vezu|e,. Treca strofa sadrz vek bro|
oksmorona, rsk sub|ect posta|e mrzak sam sebI nezadovo|an. U cetvreto|
optuzu|e Lauru za patn|e ko|e oseca. Antteza |e na|akse uoc|va I na|cesca
crta u Petrarknom govoru, preuzma |e z tradc|e kascnog I
sredn|ovekovnog atnskog |ezka.
#-.+ Puna zaborava ladja mi prolazi
Puna zaborava ad|a m proaz
U zmsko| noc, usred ostrh voda,
zmed| Ske I Harbde: mo| gospodar
nepr|ate| stvarno, na kormo paz;
Na svakom vesu msao za I paha,
ko|a ou|u I smrt prezre,
vecna I vazna, |edro m razdre
ou|a nada, ze|a I uzdaha;
Dazd suza I maga gneva, puna mraka,
natapa|u, koce umorne prpone,
zabuda, neznan|e, vezanog me vuku
Gube se dva mo|a obca|na znaka;
Mrtva vestna, mrtav razum tone
Vec gubm nadu u spoko|nu uku
Pesma ma sonetn obk. Sonet |e stan pesnck obk sastav|en od 14
sthova, raspored|enh u dva katrena I dve tercne. Rma u katrenma |e
obgr|ena abbaabba, a u tercnama ukrstena sa shemom rme cdecde. Tema
|e razum ko| |e savadaa strast. Prva strofa pocn|e tako sto se uvod
metafora za zvot, ad|a ko|a pov kroz strast. Lrsk sub|ekat z|ednacava
sebe sa brodom, a kormar |e Amor. Pun zaborava |e, u n|egovm msma |e
samo Laura. Ska I Habbda predstav|au metaforu za opasnost strast.
Udrugo| stro govor o strast ko|a |e potpuno ovadaa rskm sub|ektom,
strast ga pokrece. Treca strofa |e neka vrsta poraza. U cetvrto| |e razresen|e
soneta. Ma dva sveta predstav|a|u metaforcno dva aurna oka razum I
znan|e. Laurne oc b trebao da mu pokzu put, da pronad|e spas.
2)*+ O sobice sto bese pristaniste
O sobce sto bese prstanste
kad sne dnevne snad|u me ou|e
sad zvor mo|h nocnh suza tu |e
sto dan|u stdno skrvene me tese
Poste|o sto me odmaras I tess
U |adu, ko|h urn bonu muku
|e t Amor beokrasnh ruku
sto samo za me svrep |e I gres
Ne da od ta|ne I pocnka bezm,
Nego od sebe I od ms mo|e,
ko|o| na tragu cesto u vs tezm;
A puk, kog smatram zm dusmanom svo|m,
Ko b to reko?- za skonste svo|e
Trazm: toko samoce se bo|m.
Pesma govor o usam|enost I povucenost rskog sub|ekta.Sobca ko|a |e
predstav|aa utehu I spas,sada |e mesto patn|e. |os samo san cuva n|egov
mr I Amor za n|ega nkada n|e mao most.Ran|e |e mao mr, ms su ga
dzae na krma, sada bez od sebe I ms ko|e ga opseda|u, u cetvrto| stro
on traz zaz u mnostvu, napusta svo|e skrovste. Laura se ovde opsu|e kao
nepravedna, samo |e on ta| ko| pat. Odka Petrarknog pesnstva |e upotreba
oksmorona I antteza.
)/2+ ,isli me dizu u predeo gde je
Ms me dzu u predeo gde |e
Ona sto zaud na zem| |e stem
Sad trec krug |e n|eno boravste,
Man|e |e hoa, a epsa m sve |e.
Ruku m uze-u tom krugu, rece,
Sa mnom ces bt, ne gres nada:
Ona sam,sto t dade mnostvo |ada
I dan svo| skonca pre neg dod|e vece
Ne shvata |udsk razum dobro mo|e:
Cekam te, a sta voeo s |ako,
Mo| ep veo, doe ostao |e.-
Zasto rastvor ruku, nema posta?
na zvuk mosnh trec, cednh tako,
Zamao pa da na nebu |a ostah.
Ova pesma |e napsana pose Laurne smrt. Iako |e Laura mrtva, n|ena gura
ne posta|e apstraktna.Vz|a Laure ko|a |e na trecem nebu, med|u bazenma,
govor da |ubav ko|a |e za zvota ba nesrecna bce srecna u smrt. Takvu
kakvu |e vd u mast, |os |e epsa, nema ohoost. Uzma ga za ruku I obraca
mu se, umra |e mada, cekace ga na nebu. "Veo ep" ko| |e ostao na zem|
moze predstava|t teo sa ko|m se se spo|t n|ena dusa. Perarka uvod motv
teesne |ubav po cemu se razku|e n|egova |ubav u odnosu na Danteovu
pprema Beatrce. Zamao |e ostao u ra|u.
Petrarkizam
Pesnck st karakterstcan za evropsku poez|u 14-17. Veka, ko| se formrao
pod |akm utca|em ta|anskog psca Franceska Petrarke. Opst usov za
sren|e petrarkzma su novo shvatan|e kn|zevnost I n|ene funkc|e. Osnovno
poetcko naceo |e mtac|a, zanemaru|e se morazam sredn|ovekov|a I
okreran|e ka opstem utsku mozvucnost I form. Petrarkna zbrka
Kancon|er, odmah po nasta|an|u posta|e nezaobazan uzor svm kasn|m
rcarma, ko| podrzava|u u pogedu forme, sta I tema. Petrarkzam |e
mtac|a n|egovh pesnckh postupaka. Petrarkzam |e na|popuarn| tokom
15 I 116. Veka , a u 17. Prerasta u svo|u suprotnost-antpetrarkzam , ko| se
protv konvenconanost, |ednocnost, nametnutm pesnckm normama.
Poez|a petrarksta prsva|a sve domnantne teme, motve(dv|en|e I
beznad|e, oca| I nadu), kao I druga opsta mesta, ops vo|ene(kose su zatne
krune, usta rumena, zub bsern, oc zvezde sunce). Gospa |e ocen|e
vrna, n|ena prroda |e cedna I and|eoska. Pesnkova |uvbav zrazena |e
pomocu kontrasta I oksmorona, metafore I antteze, parov rec, nabra|an|a..
Od obka petrarkst na|cesce korste sonnet, zatm akanconu, sestna, baatu,
madrga.
Predstavnc su Ludovko Arosto, Mkeand|eo Buonarot, Torkvado Taso,
P|etro Bembo. U Span| Lope de Vega, Franssko de Kevedo, Lus de
Gongora; Francusk pesnc Lonske skoe I Pe|ade: engesk pesnc Edmund
Spenser, Sdn, V|em Sekspr, Nemack pesnk Opc
0umanizam I renesansa
Renesansa |e kuturno stor|sk po|am ko| suz da obeez stsku epohu u
umetnost I cvzac| Zapadne Evrope. Termn se upotreb|ava od 19. veka
da oznac preporod antcke tradc|e I humanstckh vrednost. Renesansa |e
povezana sa po|mom humanzam. Humanzam se, u na|srem smsu, vezu|e
za naucn I duhovn pravac, dok renesansa obeezava umetncke tendenc|e.
U uzem smsu, humanzam obeezava perod ko| prethod renesans.
Renesansa nasta|e u Ita| u14. veku, a n|en kra| se povezu|e sa po|avom
reformac|e I protvreformac|e, a zavrsna med|a epohe |e sredna 16. veka.
Osm u Ita| |av|a se u Francusko|, Span|, Portugau, Engesko|, Hoand|,
Nemacko|. Duh renesanse odred|en |e vaznm promenama u nauc I
duhovnom razvtku. Otkrca zema|a Daekog Istoka I Amerckog kontnenta,
znatno men|a|u shvatan|e prostora. Vaznu uogu u formran|u novog pogeda
na svet maa su otkrca z obast zke I astronom|e( Kopernk, Gae|,
Bruno) Kao I pronaazak stampar|e (Gutemberg). U sredste nteresovan|a
stav|ene su stud|e o coveku. Renesansa |e usov|ena prhvatan|em kascne
antcke tradc|e, u ko|o| |e nasa uzor I zvor svo|h umetnckh tezn|. Osnovn
stvaraack I naucn metod svod su se na ekektczam I podrazavan|e.Od
sredn|ovekovne poetke poza|m|u|e skonost ka aegorez I aegor|, a od
retorckh prava posebno negu|e skad, epotu forme I zraza. Poetka |e
|edna od na|vazn|h duhovnh dscpna, n|om su se bav mnog. (Pko dea
Mrandoa, P|etro Bembo, Marko D|roamo Vda, Lodovko Doce, P|etro
Aretno, Vcenco Mad|, Skad|ero, Petrarka, Mkeand|eo, Leonardo). Osan|a
su se nanased|e Patona, Arstotea, Horac|a, Pseudo Longna.
Sustna poez|e |e mmess, podrazavan|e, umetnost treba da bude ogedao
stvarnost n|ena deazac|a. Stvaraac treba da podrazava prrodu I veke
umetnke z prosost. Svrha umetnost |e da zabav I pouc, n|en c| |e
morastck, pedagosk I estetsk. Poez|a ma uzvseno mesto. Renesansa
uvod novu teor|u kn|zevnh rodova, ko|a se osan|a na Arstoteovu
kaskac|u. Osm traged|e, komed|e epa uvod se I rka, ko|a podrazava
spo|asn|e ske I osecan|a duse.
Traged|e prkazu|e uzasne dogad|a|e, kov su pement, st I sth su dosedn
I |ednstven, zvor |e stor|sk, nsstra se na uzvsenost I prkadnost,
postu|u se tr kascna |ednstva drame.
Komed|a p prkazu|e vesee dogad|a|e, kov su nsk po drustvenom statusu,
ogedao |e gradskog zvota I cnog, zvor |e svakodnevnca.
Ep se dense kao pesnck sastav u sthovma otmenm I dosto|anstvenm, sa
zaokruzenom I |ednstvenom radn|om. Predmet |e stor|sk, st |ednstven,
kompozc|a stroga, nema ograncen|a u duzn tra|an|a radn|e. Vtesk ep
podrazava mnogo radn|, mnogo |ud, radn|a |e zms|ena. Taso spa|a kascne
propse I vtesk ep.
Renesansa uvodo nz novh zanrova. Novea, kratka I sazeta prca u proz, o
|ednom vse dogad|a|a, za rodonacenka se smatra D|ovan Bokaco, Uspon
dozv|ava I roman, s pscma poput Rabea I Servantesa. Zatm bogra|a,
ese|(Monten|), utop|a (Tomas Mor). U pesnstvu se uobcava doce st nuovo,
podrazumeva |ednostavnost I umnost, kao I nekoko domnantnh zanrova,
sonet, kancona, madrga, baata. Resava se ptan|e dvo|ezcnost Zapadne
Evrope, I sa atnskog se preaz na narodn, govorn |ezk kao |ezk
kn|zevnost. To |e vreme kon sttusan|a naconanh kn|zevnost.
Predstavnc su:
ITALI|A-Francesko Petrarka, D|ovan Bokaco, udovgo Arosto, NIkoo
Mak|ave, Mkeand|eo I Leonardo
FRANCUSKA-Fransoa Rabe, Mse de Monten|, Ronsar
SPANI|A- Mgue Servantes, Lope de Vega
Engeska- Tomas Mor, Franss Bekon, V|em Sekspr, Ben Dzonson, Coser
Boka1o
Bokacov zivot I delo
D|ovan Bokaco (1313-1375), ta|ansk kn|zevnk I humansta. Za vreme
kuge u Frenc 1348. godne napsao |e Dekameron. Ucestvovao |e u razctm
dpomatskm posovma, bavo se potkom. Psao |e na atnskom I na
narodnom |ezku. Negova dea su:D|ann ov, poema; roman u proz Foko,
poema Tesda, Eeg|a gospod|e F|amete, gde |e prkazana zena ne kao
predmet obozavan|a vec kako prca o svo|o| |ubav; poema F|ezoska prca o
nmfama. Na|poznat| po Dekameronu ko| nasta|e u perodu zmed|u 1348 I
1351. godne. Smatra se tvorcem novee,on uvod ndvduane crte
karaktera, umesto opsth kova, stvara zvan okvra crkvenog moraa. Bokaco
poaz od humanstckh deaa, humanzam donos nov poged na svet,
nteresovan|e za ndvduu, prevazaz se tumacen|e cune sfere kao nske,
mesa tragcno I komcno, egenda se podvrgava parod|.
Kompozicija Dekamerona
Dekameron |e kn|ga o deset dana, sasto| se od sto novea, sto predstav|a
ostatke smboke bro|eva sredn|ovekovne kn|zevnost.
Novea |e kraca prozna forma ko|a prpoveda o |ednom vaznom neobcnom
dogad|a|u vse n|h, sa |ednm kom vse kova c|a |e karaktetrzac|a
zasnovana na upotreb |ezka I povezvan|u postupaka sa n|hovm pshckm
osobnama. U razvo|u novee razku|u se tr n|ene faze, prednovestcka,
kascna I moderna. Prednovestcka vezu|e se za raznovrsne fokorne obke,
kako sredn|ovekovne forme tako I forme stocne tradc|e. Ima|u nerazv|en
stvarnosn pan, prozma|u h cudesno I fantastcno, |unac su tpzran.
Kascna novea vezu|e se za renesansu, zdva|a se kao zanr, Dekameron utce
na formran|e I razvo|. Dogad|a| se povezu|u sa unutrasn|m osobnama
|unaka, vrs se |ezcka karakterzac|a, dramatzu|e se stuac|a, teme su uzete
z svakodnevnce. Zanrovsk zvor Dekamerona su neobcno raznovrsn,
uk|ucu|u egende, paraboe, hronke, vteske romane.Bokaco korst okana
predan|a, dramatzu|e konkt, uvod naratvzac|u komcnog |ezgra,
osobad|a umetncku funkc|u novee od ddaktcnost. Poaz od humanstckh
deaa, humanzam donos nov poged na svet, nteresovan|e za ndvduu,
prevazaz se tumacen|e cune sfere kao nske, mesa se tragcno I komcno,
egenda se podvrgava parod|, odbacu|e se fatazam I ddaktcnost. Obrt
novee postze retorckm sredstvma, znaca|no mesto pokan|a ostroumnm
odgovorma, mudro| rec, domsa|tost. Mode sveta u Dekameronu grad|en |e
zvcan okvra crkvenog moraa, odbrana cune |ubav |av|a se kao protvteza
asketskom deau sredn|eg veka.
U 18. Veku se prbzava|u romanu, u opsrn|o| struktur. 19. vek donos
obmnu noveu. Romantzam uvod cudesno I fantastcno, reazam razcte
teme I postupke, uobcava nz tpova, sa kra|a 19. I pocetkom 20. veka
novea se pretvara u |edan od na|razv|en|h obka.
Deset madh |ud deset dana bra po |ednu temu I svako prca po |ednu
prcu, teme su zadate(ptan|a srece, sudbne, dovt|vost, doms|atost) na
kra|u svakog dana se zvod baata. Prce ma|u predgovor I pogovor, takod|e
posto| okvrna prca. Novee prpoveda|u |unac, on su drugostepen
prpovedac, tme se Bokaco zakan|a u znosen|u nekh stavova. Svako od
prpovedaca ma odred|ene karakterstke. U pogovoru I predgovoru se znos
mpctna poetka.
U okvrno| nove radn|a se smesta u Frencu, godnu 1348. kada |e haraa
kuga. Kuga se predstav|a kao gnev boz|, kazna za greh. Ops |ud ko| bou|u
|e veoma naturastck, na boest |ud na|razct|e reagu|u, strah, panka,
bezan|e, sa travom pod nosem du kroz grad, nek se prepusta|u
raskaasnost. Bokaco prstupa z humanstckog uga sve prkazu|e sa
razumevan|em, bez osude. Na|vazn| susret smesta se u crkvu tu se naaz
sedam devo|aka I tr madca Pampne|a, Fomena, F|ameta, Em|a, Laureta,
Nea, Esa, Pamo, Fostrat, Doneo. On odaze na man|e seosko,ko|e |e
dato u kontrastu u odnosu na Frencu, sve |e sred|eno, deu|e kao utop|a.
Svakog radnog dana prca|u prce, na kra|u dana se zvod baata, bra|u se
kra| I kra|ca. Osnovne teme ko|e obrad|u|u su krtka crkve, ptan|e srece,
fortune, ukavost I doms|atost.U predgovoru Dante kaze da |e "covecansk
sazat se nad ucve|enma", u cemu skazu|e svo|a humanstcka nacea,
napomn|e da |e deo namen|eno gospama, zato sto su muskarcma zozen
razct zvor uzvan|a. Pse da b spravo greh sudbne, de|a |e da u deu
ona| ko| cta pronad|e zadovo|stvo I uzvan|e kao I korst. U uvodu cetvrtom
danu prpovedan|a znos odbranu dea, da |e napsano prostm rentnskm
|ezkom, obraca se onma ko| su mu zamera sto se u deu naaze sadrza|
ko| se smatra nedosednma. Stavov znet u predgovoru varra|u u
pogovoru. Potvrd|u|e da novee ko|e |e napsao nsu neprsto|ne, ako se
sprca|u prsto|nm recma, kao vno, mogu I da skode I da suze .
Ser 2apaleto
|edna od tema Dekamerona |e crkva. U nove o Capaetu, on |e predstav|en
kao na|gora moguca osoba, nema greha I zocna ko| n|e pocno. Burgund|a
|e mesto radn|e. Musato Francez, ostava| svo|e posove u Bugrund|
Capaetu, on uteru|e dugove. Zv kod dvo|ce brace Frentnaca, zeenasa,
pose nekog vremena se razbo, pozva svestenka da se spoved. Capaeto
zvrgava svetu ta|nu poka|an|a, predstav|a se kao vernk, sebe optuzu|e za
razne stvar, pr postu na vod on prozdr|vo p|e vodu, p|unuo |e |ednom u
crkv, kao trgovcu mu |e osta|ao vsak, sto znac da |e zaknuo muster|.
Svestenk ko| mu poveru|e opravdava se sa tm da b svako poverovao
coveku na samrt. Na samom kra|u posta|e svetac, nsttuc|a sveca |e
zvrgnuta rugu. Ispovest |e groteskna, zaz z stuac|e |e u spovest,
zasnovana na dovt|vom I prepredenom govoru. Novea parodra zt|a,
hagogra|e, motve, strasn gresnk zahva|u|uc azno| spovest umre kao
svetac.
3evrejin Abra&am
Radn|a |e smestena u Parz. D|anoto I Abraham su pr|ate|, kroz n|hov odnos
|e postav|eno ptan|e druge vere. D|anoto ubed|u|e Abrahama da promen
veru, da b sacuvao zvot, ne zbog vere same. Abraham postav|a usov, hoce
da ode u Rm I da vd gavare crkve, tada ce oduct da da pred|e u
hrscanstvo. Na samom kra|u doaz obrt, ceo zapet vod ka tome da
Abraham nece proment veru, a on pak preaz u hrscanstvo.Papska kur|a
predstav|ena |e kao da su vraz|, a ne boz| posanc, vera se I pored toga
sr, sto Abraham vd kao boz|e de I prhvata |e. Papa I svestenstvo su
predstav|en kako suze zema|skm zadovo|stvma, krtka crkve |edna |e od
osnovnh tema Dekamerona.
,azeto
Novea pocn|e sa nformac|om da |e posto|o manastr poznat po svo|o|
svetost. Nuto Mazetu prca o teskocama suzen|a u zenskom manastru,
obrad|van|u vrta, metaforcno sa |asnom smbokom. U manastru |e zveo
osaam opatca I guman|a. Bokaca odku|e razumevan|e |udske prrode,
nema osude. Mazeto sms|a prav nacn da dod|e u manastr, predstav|a se
guvonemm. Opatce razgovara|u o zavetovan|u I epot muskog zagr|a|a I
rese da se zabave sa Mazetom, on de za n|ma besavo se sme|uc. Mazeto
namesnc otkrva da n|e guvonem, a govor das u one zece n|egovu
oest, govor da n|e oduvek bo guvonem nego da |e neka boest zavezaa
n|egov |ezk. Ozdrav|en|e predstav|a|u kao cudo. Ismeva se nsttuc|a cuda.
Mazeto posta|e nasto|nk manastra, korst svo|u madost. U starost se vraca
u svo|e seo, kao bogat covek I otac ko| ne mora da se stara o svo|o| dec..
Hrst |e mostv prema onma ko| mu nab|a|u rogove.
4ankredi
Tankred |e knez z Saerna, ko| n|e mogao, zbog nezne |ubav da se odvo|
od kcer. Ona se uda, kada ostane udovca vraca se kod oca, kada |e vdea da
|e otac nece ponovo udavat nad|e seb |ubavnka, Gvskarda, odabraa ga |e
po n|egocm vrnama, po vadan|u |e prav pemc, a |e skromnog poreka.
Novea nam donos drugac| concept pementost, po vrn I vadan|u. Mad
se sasta|u tako sto on proaz kroz pecnu ko|a |e povezana sa n|enm
oda|ama. Knez Tankred otkrva sta se desava. Gvskarda ub|a. Ostvarena |e
de|a da veka |ubav mora bt nesrecna. Gzmonda, hrabro I mrno,
neucve|eno, govor o |ubav, n|en govor predstav|a odbranu |ubav. Tankred
osud|u|e odabrpo pemstvu, ne sam cn. Sa|e cerk srce |ubavnka u zatnom
peharu, ona sp|a otrov. Zavrsava se ka|an|em kneza Tankred|a I
sahran|van|em |ubavnka u st grob. Prca |e sprcana cetvrtog dana, kada
se prca o nesrecnm |ubavma. U scenama sasta|an|a I sakrvan|a poruke u
trsku parodramn postupc pustoovnog romana.
Alibe&
Abeh |e kcer bogatog coveka, cua |e hvae o hrscansko| ver I otsa med|u
pustn|ake, u ze| da suz ver. Doaz do kucca pustn|aka I starc |e tera|u da
ne b se zaga skusen|ma, osta|e kod madog kaud|era Rustka. N|egova
oducnost |e posustaa, sms|a nacn da navede devo|ku da b spuno
zadovo|ene svo|h ze|a, predstav|a|uc |ubavn cn kao utervan|e d|avoa u
pakao I samm tm nacn suzen|a ver. Mnogo ze|e sa |edne strane, I premao
moc sa druge, kao I nesreca ko|a se dogoda ucn su da se ona vrat kuc I
uda za Nerbaa. Zenama prca o svo|o| suzb ver I one se sme|u n|eno|
navnost. Postava| se probem pustn|skog asketskog zvota. Gavna tema |e
cuna |ubav, na|grub|a erotska komka sa popust|voscu prema gasu
prrode.
Sekspir
Zivot I delo
Sekspr (1564-1616) |e osm drama psao dve naratvne poene "Venera I
Adons" I "Napastvovan|e Lukrec|e", nekoko krach pesama, |ednu zbrku
soneta, oko trdeset sedam drama.(bro| n|e tacno odred|en, posto|e I dea
ko|a |e psao sa drugm pscma I apokrfna dea)
Sonet su stampan u Londonu 1609. G., drugo zdan|e 1640. Godne. Sekspr
prhvata petrarkstcku tradc|u, a onda |e men|a. N|egov sonet nsu nas
zvor u ran|o| sonetno| teratur, Sekspr ne parafrazra druge psce, n|egov
sonet nsu upucen neko| neprstupacno| dam, prva grupa upucena |e nekom
muskarcu, druga Crno| Dam. Uz to engesk sonet se sasto| od 14 sthova, a
|e tehnck akse zvodv, korst vec bro| rma, raspored|en na tr katrena
kupet. Sa rasporedom rma ababcdcdefefgg.
Korst bankverse, be sth, nermovan sth, petostopn |amb.
Dramsko stvaraastvo |e grupsano po zanrovma.Psao |e
1. Traged|e Prve traged|e nasta|u pod utca|em prethodne dramske
kn|zevnost(Tt Andronk, Romeo I |u|a, |u|e Cezar), pose 1600
godne nasta|u dea ko|a zrazava|u umetncku zreost. Nz od 4 veke
traged|e nasta|e od 1601-1606, to su Hamet. Kra| Lr, Makbet, Oteo.
Od 1606-1608. napsane su trged|e "Anton|e I Keopatra", "Koroan" I
"Tmon Atn|ann". U traged|ama Sekspr ne prkazu|e samo smrt
gavnog |unaka neko I zbvan|a ko|a vode do gavne katastrofe,
dogad|a| ko| vode do smrt gavnog |unaka nsu suca|n deo
sudbne fortune, tragcn shod prozaz z radn|e, a radn|a z
karaktera |unaka. U svo|e traged|e Sekspr uvod I natprrdne
eemente, vestce I duhove, natprrodna bca su podred|ena pshoosko|
konsttuc| kova I nkad nema|u uogu boga z masne. Protgaonst |e
zuzetan, ne samo po drustvenom statusu, nego I po prrod, uvek ma
|ednu prenagasenu karakternu osobnu. Traged|a se nemnovno
zavrsava smrcu gavnog |unaka.
2. Istor|ske drame(podrazumeva se tematka uzeta z engeske prosost,
porodce |ork I Lankaster, stor|a u u n|ma prozma zapet, obracena |e
pazn|a na potcke eemente, drama se razv|a u srm drustvenm
okvrma. stor|sk komad su Henr VI(tr dea), Rcard III, Kra| Dzon,
Rcard II, Henr IV(Dva dea), Henr V,Henr VIII ),
3. Komed|e Seksprov komcn svet |e raznovrstan, ddaktcna svrha
podred|ena |e drugm c|evma, komed|a strazu|e postzan|e srece.
Komed|e su: San etn|e noc, Bogo|av|enska noc, Metack trgovac,
Mnogo vke n oko cega, Kako vam drago, Dva vteza z Verone, Vesee
zene vndzorske, Ukrocene goropad. Vecna komed|a ma 3 |asno
naznacena dea. Radn|a pocne u svakodnevnom, dvorskom ,
gradskom zvot, gde doaz do sukoba, zatm se premesta u
neurbanzovan svet, prrodu, gde nasta|u susret zamene, I zavrsava
se razresavan|em sukoba I doaz do pomren|a.
4. Tragkomed|e, romantcne drame, ko|e su u ezabetansko| dram
oznacavat prcu o |ubavma I cudesnm dogad|a|na cnost vsokog
roda(Bura, Perke, Smben, Zmska ba|ka, Dva pementa
rod|aka)odku|e h ba|kovta I nestvarna atmosfera, nagaseno
prsustvo mracnh sa, porodvca a ne po|ednac su u centru pazn|e.
Prkazu|u odnose zmed|u dva narasta|a.
5. Mracne komed|e probemske drame, nazva|u se |os I sumorne
komed|e. U n|h se ubra|a|u Tro I Kresda, Sve |e dobro sto se dobro
svrs, Mera za meru. Vremensk po nastanku su bske, |ednstvene po
tem I raspoozen|u, ne mogu se svrstat n u komed|e n u traged|e,
moran probem |e od k|ucnog znaca|a, obrad|u|u se opste
apstraktne teme, teme za I |udske skvarenosst dob|a|u kra|n|e
nagaseno ndvduazovan vd. L|ubav |e pokretac radn|e, a |e
obezvrad|ena, sve sto se smatra dobrm probematzu|e se u ovm
dramama bagostan|e, sreca, pravcnost.
Odlike Sekspirovog stvaralastva
1. |ezk ko| |e korsto bo |e |edno scensko sredstvo, stvara verban
uzonzam, sve grad samo pomocu rec, predstave u Gob teatru su se
zvode danu, bez scenogra|e
2. Snkretzam Sekspr spa|a stare tradc|e I stvara nova dea, u komed|
san etn|e noc prepcu se razcte tradc|e (Pak prpada engeskom
fokore, Teze| I Hpota antc, Pr|am I Tzbastocno| tradc|)
3. Odka n|egovog dramskog stvaraastva su I vsestruk I paraen
zapet, U Hametu gavn zapet |e Hametova osveta oca, a
papaenm zapetma Laert svet svog oca, Forn bras svog, na
metateatranom nvou varra sta tema, ponava|n|em u razctostma
pokazu|e se n|anse zbacen|a
4. Tragcnost |unaka kod Sekspra smestena |e u n|egov karakter(hamet
|e neoducan, u dem; Lr gord I su|etan)
5. Traged|e se zavrsava|u smecu vekog bro|a |unaka
6. Sekspr mesa prozu I poez|u, Lkov nzh staeza suze se prozom
7. Sekspr mesa tragcne I komcne eemente
Osnovne odlike elizabetanske tragedije
Ezabetanska drama se razv|a za vreme vadavna kra|ce Ezabete (1558-
1603), kra|a Dze|msa (1603-1625) I kra|a Carsa I (1625-1642). Tra|e sve do
Kronveove revouc|e kada su sva pozorsta ba zatvorena. Ezabetanska
drama se moze smatrat sntezom razcth utca|a, sredn|ovekovnh
morateta, mster|a I maske, rmske traged|e I n|enh ta|anskh renesansnh
mtatora. Na|zanm|v|a po|ava ovog doba |e V|a Sekspr.
Ezabetanska drama zrasta z evropske bastne, Senekne traged|e, pa|ate,
renesansne commeda erudte, te z raznh hronka I stor|a ko|e u sredn|em
veku nasta|u pod utca|em Putarha. S druge strane ezabetanska drama
prevazaz okvre ko|e su zada kascn uzor I ta|anska I francuska
renesansna teor|a. Nesta|e hor, zbor teme |e Sobodan.Ona obrad|u|e teme
z naconane I evropske stor|e. Nov popuarn obk ezabetanske drame |e
traged|e osvete,ko|a dugu|e Seneknom utca|u. Pocne zocnom, |unak
pokusava da se osvet, duh se po|av|u|e kao podstca|, vrs osvetu , gne se
ub|a, vek bro| ubstava na samom ktra|u. (Kdova "Spanska treged|e",
Seksprov "Hamet"), zapet z pa|ate transformsu se u speccnu
romantcnu komed|u. Ezabetanska drama retko obraca pazn|u na tr
dramska |ednstva na zahteve za cstm obcma, mesa se sth I proza,
komcno I tragcno, uzvseno I prosto.. Sacuvana |e vecna tragcnog |unaka.
Karakter ezabetanaske drame usov|en |e drustvenom uogom pozorsta,
ono |e bo komerc|ano I zavso |e od ukusa pubke. Tada se podzu I prva
zdana pozorsta Gob, Rouz, Teatar. Pod utca|em |e vada|uce potke I
deoog|e.
Predstavnc su V||am Sekspr, Tomas Kd, Krstofer Marou.
,akbet5kratak sadrzaj
Pocn|e scenom u ko|o| se po|av|u|u vestce, one nagovestava|u susret sa
Makbetom "epo |e ruzno, ruzno |e epo", tme se nagovestava obrtan|e stvar.
Na dvoru kra|a Dankana sazna|u da |e doso do zda|e, uvod se tema zda|e,
a I tragcka ron|a Magbet |e |unak ko| se po|av|u|e kao vern suga ko| stt
kra|a. Susrecu se Banko I Makbet sa vestcama, one govore 3 prorocanstva.
Vestce I Banku da|u prorocanstvo, da nece vadat, a da ce rad|at kra|eve.
Makbet sazna|e da |e postao tan o Kodora, samm tm se otvara mogucnost
da postane I kra| |er se |edno prorocanstvo spuno, bor se sam sa sobom I
ze|om za vascu. "neka me krunse sreca bez mog dean|a". Led Makbet se
po|av|u|e na scen kao oducna I spremna na sve, I da se odrekne svo|e
prrode, da b dosa do vast. Za zbog Makbetove prrode. Dankan doaz kod
Makbeta, zda|stvo ko|e cn Magbet |e trostruko (gostoprmstvo, krvna veza,
vadar), razms|a o posedcama zocna, da |e sto zvrst zocn I svrst sa
tm bo b dobro. Ne ze da pred|e grancu, sve sto sme cn covek, ko sme
vse n|e covek. Scena sa haucnac|ama I nozem ko| se prvd|a Makbetu
prethod ubstvu, Dankana ub|a na spavan|u. Doaz do promene ed Makbet,
pokoebaa se, kra| |e na spavan|u co na n|enog oca. Kra|evc, Makom I
Donabe|n, beze u Irsku I Engesku. Pocn|e Makbetova vadavna ko|a |e
surova I puna zocna. Ub|a Banka, sada zocne cn sam, ed Makbet se
povac. Na vecer ga progon Bankov k. Makbet od vestca dob|a nova
prorocanstva da ce pognut od coveka koga n|e roda ma|ka, I kada
Bgmanska suma prohoda. Makbetov zocn se nzu, ub|a ed Makdaf I
n|enog sna. Led Makbet gub razum, prvd|a|u |o| se krvave mr|e,ub|a se.
Makbet ne reagu|e kada sazna|e za n|eno udo I smrt, postao |e potpuno
bezoseca|an. Makbeta savada Makdaf,rod|en carskm razom, a suma se
krece u obku grana za ko|h su vo|nc. Makom posta|e kra|.
Kompozc|a Makbeta |e pregedna, osobod|ena suvsnost, obuhvatna I
smsaono sadrza|na, u centru su dva ka I |edan cm, odnosno sprega th
eemenata. Zapet se sasto| u borb za vast I postupcma ko|ma se do vast
doaz.
4ema ,akbeta
Osnovna tema ko|a se obrad|u|e u Makbetu |e tema za, ptan|e za u coveku I
razvo| I deovan|e za na covekov zvot. Mracn nagon u coveku, pshooska
geneza zocna.
,akbet 5likovi ,akbeta I ledi ,akbet
Makbet |e na samom pocetku dea pokazan kao |unak, odan kra|u, veran.
N|egova drama |e drama coveka ko| se gnusa zocna, a posta|e ubca. Men|a
ga ono sto |e cuo od vestca. Trza| kada cu|e da |e postao tan od Kodora oda|e
n|egovu ze|u I za ttuom kra|a. Kada se prvo prorocanstvo ostvar |ava| se I
ze|a za vascu, sumn|a, kao I de|a o zocnu. U prvom Makbetovom monoogu
prmetno |e dvoum|en|e, cn sve sto cn covek ko cn vse n|e covek.
Otkrva u seb ze porve, ono sto ga vuce u zocn su podstca| ed Makbet I
vestca. Pas se da deom bude ono sto |este ze|om. Monoog ko| prethod
ubstvu dat |e kroz haucnac|e. Kada pocn zocm, Iz |ednog zocna Makbet
preaz u drug, z straha, sumn|e ub|a Banka, ed Makdaf, n|enog sna.
Oduke za druge zocne donos sam, bez spo|nh podstca|a. Ostvarce se I
drugo prorocanstvo Makbet strada od coveka ko| n|e rod|en od ma|ke
Makdafa, kada se pokrenua suma.
Led Makbet na pocetku drame predstav|a se kao snazna cnost, oducna,
hrabra , svesna, za zbog Makbetove sabost.Vasto|ubva I uporna u
podstreku na ubstvo, na svo| nacn vecanstvena, hrabra, resena da se
odrekkne svo|e prrode da b ostvara svo|e c|eve. Prvu promenu vdmo kod
ubstva Dankana, ona u usnuom kra|u prepozna|e oca, nasta|e koeban|e.
Ona da|e nece pratt Makbeta u zocnma. Potpuno gub razum, prvd|a |o|
se krv na rukama, "sv mrs Arab|e ne b b dovo|n da operu ovu ruku",
ub|a se.
Odnos 6edi ,akbet I ,akbeta
na pocetku |e prsan, on pod n|enm utca|em ze vast, ona |e podstrekac na
zocn, oducnost ko|a n|emu nedosta|e. Kako se radn|a odv|a, Makbet cn
sve vse zocna, za sve sedece zocne se ne savetu|e sa Led Makbet.
Posta|e emotvno hadan. Kod n|e se |av|a grza savest, sto dovod do uda,
pokusava da obrse krvave tragove sa ruku, top |e vod u samoubstvo.Makbet
se uda|va toko da on ne reagu|e na vest o n|eno| smrt, postao |e
bezoseca|an. Cak se pose zocna nad Dankanom ne po|av|u na scen
za|edno, zuzev scene sa gozbom.
0amlet5sadrzaj
Pocn|e smenom straze, n|hova pazn|a |e usmerena na po|avu duha. Na
dvoru Kaud|e govor o opravdanost brak, retorckm sredstvma ubazava
stuac|u u ko|o| se naaze, pocn|en zocn I preuran|en brak. Hameta
menu|e egtmnm nasednkom. Hamet sto| sam, meanhocan I
beznadezan, razocaran skom sveta ko|a mu se otvara, prazan I |adan I
karakterom zene, ma|ke, ko|a se prerano preudaa. U susretu sa Horac|em
ocgedna |e n|egova ron|a I cnzam, ne prasta brz zaborav oca, na svadb su
posuz hadno sa dace.Uvod se Laert ko| upozorava Ofe|u na Hameta,
Poon|e ko| savetu|e decu, uhod d, ska dvora u maom. Hamet se susrece
sa duhom,|udskom bcu n|e dato da zna ta|ne zagrobnog zvota, takva
saznan|a b unsta um, govor mu o pocn|enom zocnu I da |e Kaud|e
zocnac, zahteva osvetu. Antcpac|a Hametovog uda. U prvom cnu date
su sve naznake, ovorene sve teme. U drugom cnu Ofe|a sebe okrv|u|e za
takvo Hametovo stan|e, n|e smea da mu odgovara na psma, na
svo|evrstana nacn ona zda|e Hameta. Poon|e udo opravdava nesrecnom
|ubav|u. Kra| I kra|ca dovode Rozenkranca I Gdersterna da uhode
Hameta. Poon|e podmece Ofe|u da b saznao razog Hametovog uda.
Doaze gumc, Hamet ucestvu|e u prpreman|u predstave I de gumcma
savete. Izvod se ubstvo Goncaga, u zapetu |e ubstvo, na scenu ubstva
Kaud|e reagu|e tako sto napusta predstavu. Hamet odaz kod ma|ke na
ragovor, zatce Kaud|a na motv I ne cn osvetu, ub|a Poon|a sakrvenog
za zavese, po|av|u|e se duh po drug put. Hameta sa|u u Engesku sa
panom da ga pogube.Lk Fortnbrasa ko| proaz kroz Dansku navod Hameta
na koeban|e, on se bor za zem|u ko|a nema vrednost. Ofe|a ud.Laert se
vraca da osvet oca. Horc|e dob|a psmo z koga sazna|emo sta se deso sa
Hametom na putu za Engesku.Kaud|e sa Laertom sprema osvetu. Ofe|a se
utop. U petom cnu Hameta vdmo u scen sa grobarma, doaz
povorka,Hamet se sukob|ava sa Laertom. Doso |e do promene u ku
Hameta, na brodu se suoco sa smrcu, tek to donos oducnost.Dvobo|,
Getruda se otru|e, Hamet I Laert gnu, Hamet ub|e KLaud|a, Horac|e osta|e
da prpoveda. Po|av|u|e se Fortnbras , n|emu osta|e carstvo.
Osnovni zaplet I paralelni zapleti
Gavn zapet drame |e osveta oca danskog kra|evca Hameta, paraen
zapet su Laertova osveta oca, Poon|a, kao I Fortnbrasova osveta oca, na
metateatranom nvou se varra zapet o ubstvu Gonzaga. Cetr puta
varrana |e tema. Kroz razctost pokazu|u se n|anse znacen|a.
6ik 0amleta
Hamet se na scen prv put po|av|u|e u drugo| sven, usam|en I zdvo|en od
svh,sa pesmstcnom skom sveta, meahocan I ogorcen. pod utskom
unutrasn|eg oka, on |e suto zocn. Kaud|e n|egovo stan|e predstav|a kao da
"tvrdogavo stra|ava u tuz". Tek duh sumn|u potvrd|u|e, a to |e za Hameta
nedovo|no za dean|e.Od tada nastupa pod maskom uda.Fgura ude
ntegrsana u Hameta. Od Ofe|e sazna|emo da |e bo bstro oko dvora, vo|ske
mac, rec I |ezk mudrost I znan|a, cvet I nada epe drzave, vasptan|a prmer,
ogedao mode, ocma svm uzor I c|.osnovne crte su nagasena
nteektuanost, oseca|nost, odred|ena odvratnost prema zenama, duhovtost,
skonost ka sptvan|u I samooptuzvan|u, vsoko razv|ena morana svest,
meanhocnost, usam|enost. Prav obrte u |ezku, paradokse, roncan |e. Sto
se tce probem Hametove neoducnost, on prebacu|e seb zbog pasvnost, a
ume da bude hrabar I oducan, poaz za duhom, ub|a Poon|a bez
razms|an|a, sa|e svo|e uhode u smrt. U dem |e da na zo odgovort zom,
zocn ako pocn da osvet oca I on posta|e st takav zocnac, pronmena se
desava kada se vrat sa broda ko| |e povo za Engesku, suoco se sa smrcu,
on se men|a, rezgnran |e, pomren sa svakom stvar, smrt posta|e |edna
zvesnost(ako bude sad, nece bt pose, ako ne bude pose bce sad)
6ik O7elije
Lkov Hameta I Ofe|e stav|en su u scne pozc|e, zgrad|en na
svo|evrsnom paraezmu, dok Hamet gum udo, Ofe|a poud, on razms|a
o samoubstvu,a ona ga pocn. Ofe|a ce na zvestan nacn zdat Hameta,
pod ocevm savetma odbce n|egova psma I bznu, prstace da bude zamka
za Hameta, ko|u Kaud|e I Poon|e postav|a|u. Hametovc stav prema Ofe|
usov|en |e prsustvom drugh I stanom svescu da ga uhode I sp|unra|u, na
n|enom grobu przna|e da |u |e voeo. Od Ofe|e sazna|emo o tome kakav |e
Hamet ran|e bo. Pod prtskom ko|em |e zozena ona poud. U tom udu
peva pesme, kako se pravda ne moze poznat prema nepravdama, prv deo
pesme se odnos na Hameta,a drug na oca, kao da spa|a n|hove kove u
|edan. Podece cvece ruzmarn, dan I noc, mrod||u, krasu|ak. Zavrsce tako
sto ce se utopt u rec.
Analiza 0amletovog monologa !Biti ili ne biti"
Hametov monoog postav|a ptan|e smrt I traz odgovor na n|ega.
Domnantna |e upotreba nntva, ne pokazu|e vreme. Hamet razms|a na
po|ednacnom, a I na opstem panu. Monoog |e prmer anttetckog
razms|an|a, sagedava obe strane |edne stvar. Zvet umret. Bt,
razmatra se prva opc|a. Zvet se z|ednacava sa trpet, pasvno posto|at,
pomrt se sa tm, druga mogucnost |e bort se. U n|egovm recma se naaz
dvosmsenost. Zvot oznacava kao more bede. Ne bt, umret, spavat, nsta
vse. Stano |e prsutna veza zmed|u smrt sna. Smrt kao neka vrsta
smren|a I spoko|a. Umret, spavat, san|at. Smrt uk|ucu|e strah pred
nepoznatm, ptan|e da ce smrt razrest stvar. Zvot |e podnosen|e nepravd
vast,bo nesrecnh |ubav, moc snh, ponzen|a nepravednh. Go noz moze
donet sobodu. Med|utm strah od smrt cn da se akse podnos zo ko|e |e
tu, |er se bo| onog ko|e |e nepoznato.
Analiza 0amletovog monologa o glumcima
Hamet su pokazu|e kao dobar poznavaac pozorsne umetnost. U n|egovm
savetma gumcma on razmatra ptan|e dkc|e,zahtevace da govor kz sa
|ezka,da ne zvuce kao opstnsk dobosar, ptan|e scenskog pokreta, da
gumc budu umeren, spontan, prrodn, da rukama ne seku vazduh. Mera
mora da ubaz strast. Poetka humanzma I renesanse se ogeda u zahtevma
da se postgne skad govora I pokreta, da se ne prekorace grance prrode, |er
c| umetnost |e da bude ogedao prrode.
Kralj 6ir5kratak sadrzaj
Na pocetku drame Kra| Lr okup|a svo|e kcer da b podeo kra|evstvo udao
na|mad|u kcer Korde|u. Osnovn prncp ko|m se vod |e da ce na|vse
nasedstvo dat ono| kcer ko|a ga na|vse vo. Dok Gonara I Regana aska|u
da b udovo|e ocevm ocekvan|ma, Korde|a govor da ga vo onoko koko
mora, susa I postu|e. Otac |e ostav|a bez nasedsta, "neka t skrenost bude
mraz" Kra| Francuske |e uzma za zenu. Kent sta|e u n|enu odbranu I Lr ga
proteru|e. Drug zapet se formra oko Edmunda, nezakontog Gosterovog
sna , ko| pokusava da Edgara, predstav kako ku|e zaveru protv oca, u ze|
da uzme ono sto mu prroda n|e daa. Lr |e u sukobu sa cerkama ko|ma |e
tesko n|egovo prsustvo I n|egova pratn|a, u ko|o| se stcu Kent, ko| mu
prerusen suz I Luda. Edmund uspeva Edgara da predstav kao uzurpatora I
Edgar bez. Na pocetku treceg cna, odbacen od obe|u kcer Lr ce se nac u
prrod, nevremenu, ud. Svestan |e pogresnog zbora ko| |e nacno.
Gosteru oduzma|u moc |er |e pokusao da pomogne Lru pronaaze psmo o
doasku Korde|e, progase ga za zda|uc I Regana I Konva ga osepe. Lr u
kob pronaaz Edgara, prerusenog u pros|aka Toma. Goster dospeva u sumu
I Edgar ga vod u pustn|u. Izmed|u Regane I GOnare se |ava| suparnstvo za
Edmundovu |ubav. Lr doaz do KOrde|e, ona ga zbrne u very d ace mr
zect udo. Doaz do borbe, gube btku, KOrde|a |e zarobena, a zatm I
ub|ena tako da zgeda da |e samoubstvo. Edmund I Edgar na dvobo|u, Edgar
govor o svo|o| sudbn I da |e otac umro od zaost kada |e saznao ko |e on.
Sestre su mrtve. Na scenu uaz Lr, nos mtvu Korde|u, Umre I on. Kent I
Edgar osta|u da vada|u.
8lavni I sporedni zaplet u delu
Gavn zapet cn prca I Kra|u Lru I n|egovm kcerma, a sporedn O Gosteru
n|egovom nezakontom snu Edmundu I zakontom Edgaru. Lr ce se povuc
sa prestoa I sve ostavt Regan I Gonar ko|e su askan|em osvo|e oca, dok
skrena Korde|a, ko|a oca |edna vo, osta|e bez nasedstva. Kada se pokazu
prav karaktre n|egovh cer, Lr ce uvdet svo|u gresku. Prca o rodte|u ko|
pogresno procen svo|u decu se ponav|a I u sporednom zapetu. Gosterce
naveden Edmundovom zaverom posumn|at u Edgara I poveren|e ukazat
Edmund. I kra| LIr I Goster uvd|a|u stnu, na nek nacun u promen|enom
stan|u, Goster kada osep, Kra| Lr kada poud. I |ednom I drugom ce u
na|tezm trenucma podrska bt bas ono dete ko|eg su se odrek. Udva|an|em
zapeta na tematskom panu, postze se uopstavan|e, kao I po|asn|en|e
centranog motva.
6ik kralja 6ira
Na samom pocetku drame Lra vdmo kao su|etnog I ohoog starca. On
zahteva |avno ceremon|ano skazvan|e nakonost, nagrad|u|e one ko| mu
udovo|ava|u, a kazn|av aone ko| to ne cne(Korde|a, Kent). O n|egovom
teskom karakteru sazna|emo z razgovora Gonare I Regane, I kako sa
staroscu n|egova tvrdogavost I teska narav doaze do zraza|a, Med|utm kroz
patn|u, gnev, oca|an|e, ud, LIr doaz do spozna|e. U udu ce rec "da se
nad n|m greso vse nego sto | e on greso" Sa KOrde|on ma scne osobne
gordost, ohoost, ponostost. Vrhunac n|egovog duhovnog preobraza|a
smatra se susret I zmren|e sa Korde|om.
6ik Kordelije
Korde|a predstav|a ovapod|en|e |ubav I samozrtvovan|a. Zgad|ena
cemer|em svo|h sestara, ona stupa skreno, pokazu|e se |ogunasta narav
n|ena. Ne ucestvu|e u cemer|u. Sa Lrom ma scne osobne gordost, ohoost,
ponostost. Ipak, ona |e predstavnk dobra. Po|av|u|e se u svega tr scena,
prvo| kada do zraza|a doaz n|ena skrenost, scen kada |e otac prepozna|e I
ona prasta n|egovu neproms|anost, I u posedn|o| kada |e Lr mrtvu unos.
6ikovi$ karakter I sudbina
Lkov u dram su poarzovan, dobr I z. Lkov Gonere, Regane, Edmunda,
Korvaa predstav|a|u ze. Oko kra|a Lra su okup|en dobr. Goster |e odan
Lru, kao I Kent I Luda. Goster ce stradat zbog svo|e odanost, osepece ga.
Osecan|e |ubav prvrzenost se vezu|e za Korde|u I Edgara. Lr I Goseter se
na pocetku pogresno oprede|u|u, zatm uvd|a|u grresku I preaze na drugu
stranu. Luda govor u zagonetkama I paradoksma, I ostro komentarse tekuca
zbvan|a, on ne dozvo|ava da se zaborav Lrova neproms|enoset, n|egove
promedbe oskacva|u svesne pousvesne Lrove ms I osecan|a. N|ega
nesta|e na pocetku treceg cna, kada nastupa Lrovo udo, tako da na
svestan nacn nadomesta n|egovo odsustvo. Kent |e odan Lru,tp vernog
suge, ako ga su|etn starac proteru|e, |er |e stao u zasttu Korde|e, on ce
prerusen u starca opet doc u Lrovu suzbu, pr tomem mu uda preda|e krunu
ude da b pokazao besmenost takvog postupka.
Lr umre za Korde|om ko|u su obes.
Gonera I Regana umru. (otru|u |edna drugu?)
Edmunda ub|a Edgar.
Goster umre od tuge kada sazna da |e ona| ko| ga vod kroz pustn|u sn
ko|em |e ucno nepravdu.
San letnje noci5kratak sadrzaj
Prve dve scene desava|u se u Atn, gde se upozna|emo sa Teze|em,
Hpotom, madm za|ub|encma I Herm|nm ocem,Ege|om ko| sto| na putu
madaacko| |ubav. On |e obecao cerku Demetru, a ona |e u |ubav sa
Lsandrom. Da|e |o| se vreme da se oprede za svadbu sa Demetrom do
vencan|a Teze|a I Hpote |o| pret smrtna kazna odazak u manastr.
Zatm se radn|a premesta u sumu u okon Atne, u ko|u stzu mad |ubavnc,
u ze| da pobegnu, drug par h prat, zatm I zanat|e ko|e prprema|u
predstavu. Dee uoge. U da|em razvo|u zapeta pocn|u pometn|e u sum. Pak
|e spao Lsandru sok kada se probud on ugeda Heenu I zavo |e.Vrato |e
preobrazen I dob|e magarecu gavu, kra|ca va se pod utca|em carobnog
soka za|ub|u|e u n|ega, a med|u madm |ubavncma se mnoze
nesporazum. Na pocetku cetvrtog cna , svce zora, car se skda|u, sv doaze
seb, Oberon I Ttan|a se mre, Teze| I hpota doaze u sumu na ov. Vraca|u
se u Atnu. Vrato se sasta|e sa zanat|ama. Na zavrsetku, za|ub|en se
vencava|u, zanat|e prkau|u predstavupubka prekda zvod|en|e, a vnska
bca przva|u bagosov na bracne poste|e madenaca. "Zamste da |e samo
bo san."
Kompozicija dela
Prca o Teze|u I Hpot cn statcn I kompozcon okvr za postae prce. Cn
vencan|a Teze|a I Hpote |e sredsn| dogad|a| c|m na|av|van|em pocn|e
drama I sa ko|m su sve nt radn|e povezane I ko|m se drama zavrsava. Do
dana vencan|a Herm|a mora da oduc da ce se udat za Demetr|a. U cast
tog vencan|a zanat|e prprema|u predstavu o Pramu I Tzb. Zbog tog
vencan|a Oberon I Ttan|a su dos u bznu Atne. I u komadu o Pramu I Tzb
|e scna stuac|a, kao pocetna u dram, rodte| se protve |ubav madh I on
beze. Prca o vama preko Paka povezana |e sa za|ub|enma I sa zanat|ama
preko Vrata. Po unutrasn|em toku, u radn| se razku|u tr dea, pocetak ko|
se odgrava u dvorsko| sredn, pretec, tragcan ton, Herm| se dosud|u|e
smrtna kazna mmanastr ako ne posusa oca, drug ko| uk|ucu|e odazak u
sumu , nesporazume otrezn|e|e I trec u kome se sv vraca|u na dvor,
zavrsava se pomren|em I svadbama.
Zapleti
Zapet u dram |e umnozen, a sv tokov radn|e pod|ednako su btn I na
odred|en nacn povezan. Moze se zdvo|t pet zapeta.
Vencan|e Teze|a I Hpote. Cn vencan|a Teze|a I Hpote |e sredsn| dogad|a|
c|m na|av|van|em pocn|e drama I sa ko|m su sve nt radn|e povezane I
ko|m se drama zavrsava. Do dana vencan|a Herm|a mora da oduc da ce
se udat za Demetr|a. U cast tog vencan|a zanat|e prprema|u predstavu o
Pramu I Tzb. Zbog tog vencan|a Oberon I Ttan|a su dos u bznu Atne.
Teze|eva I Hpotna |ubav |e zrea |ubav.
L|ubav med|u parovma madh atnskh |ubavnka Lsandra I Herm|e,
Demetra I Heene.N|h odku|e madaacka za|ub|enost. Lsandar I Herm|a
beze u sumu da b zbeg usove ko|e posrav|a Herm|n otac, Demetar I
Heena du za n|ma, tamo ce bt zrtva Pakove pogreske, gde ce pazn|a oba
madca u |ednom renutku bt usmerena na Heenu. Sve se vraca u
arvnotezu, Demetar osta|e zacaran I na dan vencan|a Teze|a I Hpote I on se
vencava|u.
Prca o vnskom kra|u I kra|c, Obreronu I Ttan| ko| su se zavad oko
maog paza. Oberon uz pomoc Paka trave preobracenog Vrata sa gavom
magarca podmece Ttan| kao |ubavnka, pogravan|e zrazom, namagarct.
Dos su zbog vencan|a, on su besmrtn, |ubomorn, n|hova |ubav n|e
deazovana, kao cenu za vecnost ne mogu da ma|u decu, sukob nasta|e oko
deteta. Ttan|a se za|ub|u|e u Vrata ko| |e preobrazen u magarca
Prca o zanat|ama ko| prprema|u predstavu za vencan|e Teze|a I Hpote.
Tragcna |ubav Prama I Tzbe na metateatranom nvou. Tema |ubav varra
kroz sve |ubav.
,etateatralnost
Meateatranost |e vrsta dramskog dea kroz c|u se radn|u skazu|e dramska
samosvest drama c| karakter skazu|u svest o seb kao o dramskm cma
I cesto se obraca|u umesto |edn drugma pubc.
Metateatranost predstav|a postupak kada se u okvru dramskog teksta
znose stavov o dram se prkazu|e drama u dram. Kod Sekspra to |e
zvod|en|e drame Ubstvo Gonzaga u "Hametu" I u "Snu etn|e nocu" drama o
Pramu I Tzb.
9able !8argantua I Pantagruel"
9able :zivot I delo
Fransoa Rabe (1494-1553) u madost bo monah, kasn|e se posveto
studran|u medcne I stupo u kontaks sa staknutm humanstma. Deo |e
Gargantua I Pantagrue pse od 1532. G. do kra|a zvota. Deo se sasto| od 5
romana. Iznos de|u o obrazovanom, svestranom coveku, ko| zamen|u|e
sredn|evekovnog povucenog, podredenog coveka, shvacenog samo kao sugu
Bogu. N|egovo deo na speccan nacn predstav|a osobad|an|e od sredn|eg
veka, crkvenog moraa, Zasnovano |e na eementma karnevaa, ucnom
govoru kn|zevno| smehovno| kutur.
;<=>=? @=A<B=C
Romana pocn|e obracan|em savnm spcuturama.Gargantua pocn|e
rodosovom, ko| seze do No|evog kovcega. On |e sn kra|a Neza|aza
Gargamee. Rod|en |e z evog ma|cnog uveta prkom |edne gozbe kada se
ona na|ea skembca, nakon 11 mesec trudnoce. Porod|a| |e spo|o pre|edan|e,
teesno doe rad|an|e, od cmara mse da |e dete. Odmah po rod|en|u traz
da se p|e. Sve |e predstava|no preuvecano. Beba se seta u voovskm
koma.Neza|az Gargantuu da|e u nauke nakon nekoko vasptaca,skoastcko
obrazovan|e, n|egov ucte| postace Ponokrat, ko| ga odvod u Parz. To |e
vreme osnvan|a unverzteta. Tu Gargantuu prat nz dogodovstna, od ko|h |e
|edna krad|a crkvenh zvona, gargantua mokren|e podv Parzane. Zbog krad|e
pogaca zb|a rat zmed|u Neze|aza Cemer - L|utce Gargantua |e prnud|en
da se vrat kuc odbran domovnu. I tu |e sve preuvecano od topovskh
d|uad ms da su vaske, po|ede sedam kaud|era u saat. Kaud|eru |ovanu
od Mvoseka, ko| se posebno stakao u borb, Neze|az Garagantua
obezbed|u|u sredstva za zdan|e Teemske opat|e, u ko|o| vada |edno pravo:
Cn sto t se ushte Rabe tu da|e prkaz deane drustvene za|ednce
,Teemska opat|a predstav|a potpunu suprotnost parod|u na strog
manastrsk zvot (ukda se cebat, muskarc zene zve za|edno, zadatak m
|e da se doteru|u da rade sta zee). Tu zvot tece po prrodnm, a ne po
crkvenm pravma.
5 ;=<DEF=GHI=JHja
Karnevazac|a predstav|a upotrebu eemenata karnevaa, narodne
smehovne kuture u kn|zevnost. Karneva predstav|a narodnu tradc|u u
ko|o| vada naceo smeha, to |e obredno predstav|acka forma, uz upotrebu
mask I brsan|e pozc|e pubke I zvod|aca, ne postu|u se gradce I autortet,
sv mogu da ucestvu|u I podrazumeva se karnevaska soboda.Karneva
donos osobad|an|e regozno-crkvenog autorteta, mstke I
strahopostovan|a. Karnevazac|a podrazumeva naceo smeha, gru,
opstenarodn karakter, sobodu, prazncnost, |ednakost svh |ud,
|ezk(upotrebu speccne verbane forme I smboke), obrtan|e sveta
naopako.
8roteskni realizam
Estetcka koncepc|a, ko|a od narodne smehovne kuture poza|m|u|e nacea
opstenarodnost, unverzanost, preuvecavan|a hperboe. Vazno |e
mater|ano teesno naceo, ogeda se u skama prazn|en|a, seksuanost, sto
|e suprotno asketzmau sredn|eg veka. Btno |e detronzac|a, snzavan|e
obrtan|e pozc|e gore doe. Prosav|an|e teesnog u renesans se |av|a koa
reakc|a na asketzam sredn|eg veka, osnovno sredstvo |e snzavan|e,
svod|en|e svega duhovnog I deanog na teseno, ovozema|sko, mater|ano.
Primeri groteske u delu
Groteska predstav|a svako ostvaren|e u ko|em se naaz spo| nespo|vog,
odred|u|e se kao postupak umetncka tehnka. Groteskne ske kod Rabea
ambvaentne su I protvurecne, nakazne I cudovsnem ruzne sa stanovsta
kascne estetke. Preuvecana ska tea, preokretan|e cna rod|ena ko|e |e
povezano sa prezderavan|em, I zamena cmara I novorod|enog deteta.
Servantes !Don Ki&ot"
Zivot I delo
Mge de Servantes (1547-1615). Mao podataka o zvotu poznato. Putovao u
Ita|u, boro se protv Turaka, ran|en I ruka mu osta|e nepokretna. 1575.
godne bo zatocenk, odate potcu "Azrske dogodovstne", zbog nans|skh
probema zavrsava u zatvoru, gde pse Don Khota. Poez|a ko|u pse
ukopena |e u n|egova prozna dea, I ma osnovne odke renesansne I
barokne poez|e. Za zvota |e ob|avo |ednu kn|gu dramskh dea "Osam
komed|a I osam med|ugara novh, nkada prkazanh". Na|vredn| deo
n|egovog stvaraastva |e prozn. Pse roman ko| nazva bro hstora, sa
podvrstama vteskog, pastoranog, pkarskog I pustoovnog. Pse pastoran
roman" Gaatea", "Uzorne novee", sadrze 12 novea, 1605. god. zaz
"Veeumn pemc Don KIhot od Mance" 1615. god "Drug deo vekoumnog
vteza Don KIhota od Mance".
Kratak sadrzaj"Don Ki&ota"
Pemc u pedesetm godnama gub razum od snog ctan|a kn|ga o
vtezovma prosh vremena, poveru|e da |e on predodred|en da ozv deae
uta|uceg vteza, pa se oprem I povede sa sobom svoga suseda Sanca Pansu,
da mu bude sttonosa. Sve svo|e podvge posvecu|e u cast Dusne|e, n|h
dvo|ca dozv|ava|u razne pustoovne(borba sa vetren|acama, napad na
ovce, susret sa Dusne|om, poseta vo|vod I vo|votkn|). N|hov pr|ate|
pokusava|u da h vrate kuc I urazume(zupnk, berbern, Sanson Karasko),
kada u tome uspe|u, Don Khotu se povrat razum, a ose kratkog vremena
umre. Sasto| se z dva dea, prv deo ob|av|en 1605. Godne, sastav|en |e z
4 dea ma 52 pogav|a, drug deo n|e pode|en na deove, ma 72 pogav|a,
ob|av|en |e 1615. Godne. Servantes deo komponu|e kao prpovednu cenu
sastav|enu od vekog bro|a epzoda ko|e ob|edn|u|e gavn |unak.Nzan|e
pustoovna ma kruzn tok, |unak tr puta krece na put I vraca se na mesto
poaska, svak put ta| krug se sr, pustoovne su bro|n|e. Struktura Don
KIhota prat obrazac vteskog romana uz odred|ene promene, prosru|e ga
noveama ko|e su u man|o| veco| vez sa radn|om romana.
Prcu ogavnom |unaku prekda uvodec prcu o pastru Grsostomu I pastrc
Marse, napsana |e kao pastorana prca, druga umetnuta prca |e o
osobad|an|u osud|enka, Don Khot |e uk|ucen u radn|u, sprca o radoznaom
neva|acu, |ubavne prce Karden|e I Lusnde, don Fernanda I Dorote|e su
sastavn deo gavne radn|e. Umetnuta novea o zatocenku |e prva moderna
novea o suzan|stvu I predstav|a zacetak savremenog stor|skog romana. U
prvom deu romana, preovadava nzan|e epzoda nad |ednstvenom cenom,
a za drug deo Servantes navod da |e zbog oseg pr|ema pubke zbaco
novee.
9oman+
Roman |e |edna od osnovnh vrsta epke, duza prozna narac|a od stotnu I
vse strana, ko|a sadrz radn|u I prpovest, zapete I raspete, vse razcth
|unaka, a odv|a se kroz prostor I vreme. U antcko| kn|zevnost pa sve do
pozne renesanse osnovn med| za prkazvan|e totateta stvarnost bo |e ep.
Uporedo sa n|m razv|a se roman, a |e n|egovo mesto na estvc kn|zevnh
zanrova neuporedvo nze.Od epa poza|m|u|e tp |unaka, epzode,
kompozc|u. Psan |e sk|ucvo u proz, a zapet podseca|u na meodramu.
Antck roman ko| |e bo ugavnom |ubavn, nasta|e mahom tokom 1-2. veka.
Predstavnc su Harton, Ksenofont Efesk, Heodor, Longo u heensko|,
Petron|e I Apue| u rmsko| kn|zevnost. Ugavnom prat sudbnu razdvo|enh
|ubavnka ko| se pose nza perpet|a opet spo|e. Grck |ubavn roman korst
nz speccnh postupaka, kao sto su okvrna prca, vsestruk zapet,
retrospekc|u, posebna retorcka sredstva. Rmsk roman cuva tradconanu
epzodcnu, prstenastu abavu strukturu, ma speccne teme, rec |e o
parod| I travest|,sa eementma bureske, satre I svm vdovma humora.
U sredn|ovekovno| kn|zevnost vtesk roman nasta|u ugedom na grck
|ubavn roman, a I na srodnu epsku tradc|u. Avanturstck pustoovn
roman u centar stav|a prose I savne dogad|a|e, u sredste pazn|e |e
stav|ena deana gospa, t| osecan|a ko|a vtez ga| prema n|o|. Pod utca|em |e
egend I predan|a. U dodru sa kracm sa|vm formama.
Renesansn roman(15-16. vek) se zasnva na podrazavan|u I prpovedan|u,
sacn|en |e od nza sabo povezanh epzoda, sa |ednm reprezentatvnm
|unakom. Na|savn| prmer renesansnog romana Rabeov "Gargantua I
Pantagrue" I Servantesov "Don Khot" nasta|u kao parod|a uzvsenh zanrova
(Bb|e, crkvene kn|zevnost, vteskog romana). Don Khot se nazva prvm
modernm romanom, uvod se nz novh postupaka od metakc|e,
autoreferenc|anog komentara do posve novog tretran|a |unaka. Uspon
romana se vezu|e za 18.vek. U doba prosvette|stva sa usponom grad|anske
kase povecava se I bro| obrazovanh, pubka se men|a I namece nov ukus.
Roman se okrece svakodnevnc, obcnom zvotu. U 18. veku razv|a|u se
raznovrsn obc ko| su na granc kc|e, dnevnc, memoar, spovest,
putops, prepska. Sve te forme utcu na razvo| epstoarnog romana(Nova
Eoza, Z.Z. Rusoa; Opasne veze Lakoa; mnog roman Rcardsona), romana
spovest (Ruso), romana dnevnka (Geteov Verter, D. Defo Robnson Kruso),
roman putops bogra|a (Svftova Guverova putovan|a, Sternov
Sentmentano putovan|e I Trstam Send). Uskad|enost prpovedan|a o zvotu
I prpovedan|a o prpovedan|u postgnuta |e u 19. veku kod Gogoa| I Bazaka.
Reazam donos nz novena u naratvnm tehnkama, predstav|an|u
stvarnost, shvatan|u ovog zanra I n|egove angazovane drustvene I ozofske
uoge. Prmecu|e se tezn|a naratvne kn|zevnost da pruz potpuno novo
tumacen|e sveta, ta tendenc|a zaceta kod Dosto|evskog, razv|a se |os vse u
20. Veku, kod Prusta, Dzo|sa. Druga poovna 20. Veka donos raznovrsne
romaneskne forme, roman toka svest(V. Vuf, V. Fokner), francusk nov
roman (A. Kam), naucno fantastcn roman, sp|unska detektvska
kn|zevnost, antutop|e.
4ri epizode iz dela
Don Khot na putu sa Sancom Pansom naaz na vetren|ace, on h vd kao 30-
40 dvova I namerava da pocne btku sa n|ma I s h zvota. Sancov pokusa|
da vetren|ace predstav onm sto |esu, Don Khot tumac kao kukavcuk. Kada
napadne vetren|ace, vetar pomer kra, kop|e mu se poom n|ega odgne , a
zatm obor na zem|u, kada shvat da ne moze da se pomer, on ob|asn|ava
svo| neuspeh deovan|em carobn|aka ko| |e dvove pretvoro u vetrenace da
se on ne b okto savom.
Sanco I Don Khot naaze na ga|ase. Srecu na putu dvadeset |ud u ancma,
okovnh, sa n|ma dva kon|anka naoruzana I dva naoruzana pesaka. Sanco
pansa govor da su to ga|as ko|e kra| prmorava da suze na ga|ama za
svo|e prestupe. Don Khot hoce da h osobod |er on ne du svo|om vo|m,
vd h kao nesrecnke ko|e vode onamo kuda on nsu hte. Rasptu|e se za
sta su osud|en zocnc. Osobad|a h, on mu zahva|u|u p|ackom I batnama.
Don Khot I Sanco Pansa naaze na koa sa kra|evm zastavama. Don Khot u
tome vd pustoovnu, zove Sanca Pansu ko| u brzn stav mad sr ko| |e
kupo od cobana u sem, ko| Don KIhot stav|a na gavu prvo to tumac kao da
mu se razmeksaa oban|a mu se mozak rastapa, kada shvat sta |e napada
Sanca a ova| to tumac deovan|em carobn|aka. Zaustava| koa, u n|ma su
dva ava, voz su h u dvor. Don Khot traz da se osobode I da se on
obracuna sa n|ma, av pospan, pogeda ga I vrat se u kavez. Tumac to kao
da se upaso od Don Khotovog pogeda.
Kprimeri karnevalizacije u Don Ki&otuL
Kada Sanco uzva u hran, kada ga bacau|u u vs, pred krcmom, Lk Don
Khota I Sanca Panse ptedstav|a|u karnevask par, oznacava|u suprotnost,
Don Khot |e vsok mrsav, n|egov poged na svet su dean, Sanco Pansa |e
debeo I nzak on |e okrenut mater|anom naceu. Ketve I psovke u govoru
Sanca Panse.
6ik Don Ki&ota
Aonso Khana |e obcn Spanac, na|nz red spanskog pemstva, ma pedeset
godna. Zanesen vteskm romanma oducu|e da povrat savu starh vremena
I postane uta|uc vtez. Uzma me Don Khot od Mance posta|e vtez
utauca. Onda oducu|e da uta Span|om na svom mrsavom kon|u
Rosnantu, sprav|a|uc nepravde branec ugn|etavane, pod pratn|om svog
kon|usara - sttonose Sanca Panse. Kao svak uta|uc vtez, on mora da ma
svo|u gospu, ko|o| ce posvett svo|a dea. On tu uogu dode|u|e se|nk z
susednog sea da|e |o| me Dusne|a od Tobosa. Posto ona n|e tako epa
mrse na be uk, on zak|ucu|e da su |e zacara carobn|ac. Za n|ega su
vetren|ace dvov, krcma |e zacaran zamak, zarob|en prestupnc vtezov,
berbernov tan|r Mambrnov sem Kdan|a cnost su smbocna, Don khot |e
sam svo|a boest I svo| ek, drustvena az I n|eno prevazazen|e, gub svak
put kada potegne mac I dob|a svak put kada otvor usta. Don Khota odku|e
potreba za poveren|em, predanost, vera u |ude I dobrotu. Don Khot |e
deasta, on odb|a da se suoc sa svetom kakav |este. Servantes govor o
sukobu deaa stvarnost, Don Khot ze da cn dobro, a samo donos
nevo|u. Umre zaosno. Odrekavs se svega cemu |e tezo.
6ik Sanco Panse
Sanco, ponesen obecan|em da ce dobt namesnstvo, napusta svo|u zenu I
dvo|e dece I krece u pustoovne sa Don khotom, kao n|egov sttonosa.
Trezven |e I oprezan, n|e neproms|ano I bezgrancno hrabar, a ga to ne cn
kukavcom, zbegava bespotrebno zagan|e opasnostma. On |e nosac
komke u deu. Uvod|en|em n|egovog ka roman dob|a sukob suprotnost.
Nekoko puta dovt|vo vara Don Khota, ubed|u|e ga da |e se|anka ko|u vde
Dusne|a I das u |e zacara carobn|ac. Lazno ga zvestava o psmu ko|e n|e
odneo Dusne|, vara kada se sba za spastan|e kazne. Izvor n|egove komke
predstav|a|u stan zv narodnh posovca. N|egova odanost gospodaru
doaz do zraza|a na kra|u romana, kada ga mo da opet krenu u pustoovne
I postanu kon|usar I vtez. Sanca odku|e |ubav prema svemu zvom, od
coveka do svca.
Ostali 6ikovi
Lk Dusne|e od Tobosa. Dusne|a |e Don Khotova gospa ko|o| on posvecu|e
sve svo|e vteske podvge. U n|egovm msma ona |e na|epsa, na|posten|a I
na|n|a dama I zahteva od svh da tako mse o n|o| I da |o| ukazu|u
postovan|e. Ona |e zapravo se|anka ko|u |e on premenovao u Dusne|u.
N|en k se spomn|e,a ne po|av|u|e u deu.
Don Khot se sukob|ava sa bogatasma, krcmarma, razbo|ncma,
mazgarma, trgovcma, vekasma, Prkazu|e se pement Dorote|a, pastrca
Marsea, vo|voda I vo|votkn|a prkazan kao snobov umetnost.
Odnos Don Ki&ota I Sanco Panse
Don Khot I n|egov sttonosa Sanco Pansa predstav|a|u suptotnost,
karnevask par. Sanco |e prprost se|ak, mudrost ko|u posedu|e |e
narodska, mater|asta |e, zck predstav|en kao nzak I debeo. Don
Khot |e obrazovan, strem ka deanom, uzvsenom, vsok |e I mrsav.
N|hov odnos n|e tpcan odnos suge I gopspodara. N|h dvo|ca su u
pocetku potpun antpod zck duhovno, Don Khot |e deasta, a
Sanco pragmatcar mater|asta. U skadu sa tm |e n|hov portret, Don
Khot |e vsok, tez ka nebesma, a Sanco nzak, odnosno zanma|u ga
zema|ska zadovo|stva. Bahtn h nazva karnevaskm parom (par
suprotsnost) - dva ca |edne stvarnost. N|h dvo|ca vremenom poprma|u
osobne |edan drugog. Sanco svog gospodara pocn|e da ubed|u|e u stvar
u ko|e n sam na pocetku n|e verovao. Don Khot posta|e Sancov ucte|,
savetodavac, krtcar, zasttnk , pose svega, n|egov pr|ate|.
Sta je ,etaMkcija I navesti primere iz dela
Metakc|a |e prpovedack postupak ko|m se ukazu|e na zms|enu kn|zevnu
stvarnost I u|edno komentarsu sv cnoc stvaran|a, od postupaka, preko
|unaka I dogad|a|a, pa sve do samog autora. Metakc|a |e kc|a ko|a govor o
kc|. Servantes o svom romanu govor kao o romanu ko| |e preveden sa
arapskog, da b se u drugom n|egovom deu pomesae kc|a I stvarnost, svet
romana I ona| ko| |e toboze van n|ega. Na prmer kada Don Khot na samom
pocetku drugor romana susa od Samsona Karaska o tome da |e neko psao o
n|egovm pustoovnama, Don KIhot skusa o seb kao o kn|zevnom
ku.Vd|vo |e u deu gde |e Don Khot na dvoru vo|vode vo|votkn|e -
vo|vodn dvor b trebao da bude zvan kn|zevne stvarnost, a ovde su on
procta roman o Don Khotu zee da upozna|u |unaka romana tme mesa|u
kc|u stvarnost
KPozicija pripovedacaL
Servants u deo uvod zms|ene autore, sebe ce progast za posrednka
zmed|u zms|enog psca u ctaoca., U 8. Gav prvog dea romana prekda
prpovedan|e I ostav|a svog |unaka da se bor protv Bask|ca, tvrdec da |e
deo da|e zgub|eno. Uvod prcu o suca|no pronad|enom rukopsu,
prpsu|uc deo arapskom prpovedacu, Sd Ametu. U drugom deu Sanson
Karsako ce obavestt Don khota o posto|an|u romana c| |e on |unak. Na
kra|u napusta pozc|u prpovedaca, obraca se peru kao Sd Amete.
Barok
Stsk pravac ko| se vezu|e za posedn|e decen|e 16. Veka I gotovo
cee 17. Vek, epoha zmed|u renesanse I kasczma.
Nasta|e I razv|a se u burnm stor|skm I potckm okonostma.
N|egova po|ava usov|en su reformac|om I protv reformac|om.
Smatra se da |e barok obuhvato gotovo sve zem|e Evrope. Usta su
se termn ko| oznacava|u stske tendenc|e baroka vezane po|edne
zem|e I n|hove na|znaca|n|e predstavnke. Marnzam u Ita|,
gongorzam u Span|, |uf|uzam u Engesko|. Kada |e rec o
deskrptvnm I stskm odredncama baroka onda se na|pre zdva|a|u
po|mov koncetzam I manrzam.
Barok se odred|u|e kao "vrsta umetncke ruznoce", "emoconana
umetnost preteranog obrad|van|a I ukrasavan|a sta"
Osnovne odke baroka su pahovtost I bu|nost, nagasenost |arkh bo|a
I osecan|a, raspnutost kompozc|e I strukture, tragcan poged na
svet, napetost zmed|u cunog I reg|skog, baratan|e apstraktnm
po|movma.
Stske gure karakterstcne za barok su antteza, antmetaboa,
oksmoron, paradox, hperboa, groteska, apsurd.
Barok tez ka upecat|vom zrazavan|u posebnh dusevnh stan|a. Dea
baroka odsu pesmzmom, verom u prrodnost neprrodnog,
nagasenm osecan|em covekove proaznost.
|ezk u baroku tez smbozac| zraza ne b se aske uspostave veze
zmed|u mater|anog I metazckog.
Barok negu|e sve tradconane vrste I zanrove, men|a|uc h novom
obradom I korscen|em speccnh stskh sredstava.
Predstavnc
ITALI|A-Torkvado Taso, D|ambatsta Marn
NEMACKA-Grmesaucen, Gr|us, Angeus Sec|us
SPANI|A-Lus de Gonora, Kevedo, Kaderon
PORTUGAL-Kamoens
Barok da|e na|vredn|a ostvaren|a u kovno| I muzcko|
umetnost(Karavad|o, E Greko, Rembrant, Rubens, Bernn; Bah,
Pedro Kalderon dela Barka
Zivot I delo
Pedro Kaderon de a Barka |e rod|en u Madrdu 1600. God .Smatra se |ednm
od na|vech spanskh dramskh psaca. On |e zapoceo ono sto mnog nazva|u
drugm zatnm vekom spanskog pozorsta, stvara|uc usavrsava|uc dramske
forme zanrove ko|e |e ustanovo n|egov prethodnk Lope de Vega.
Kaderon |e na|pre zeeo da se posvet crkveno| suzb, medutm, , on se
zapos|ava kod upravnka Kast|e, 1623. pocn|e da pse drame ko|e se zvode
na dvoru ubrzo posta|e vodec can grupe dramskh psaca ko|e Fp IV
okup|a oko sebe.Kaderonova popuarnost n|e ograncena samo na dvor,
n|egove rane drame su zvodene u narodnm pozorstma.
Psao |e svetovne drame, u ko|ma domnra|u mtooske teme uz man|e
vse aegor|e: Lekar svoje asti (1635), ivot je san (1635); religiozne
drame, u ko|ma obcno prat tradc|u |ezutske drame ustanov|ene van
Span|e, na osnovu prca o preobracen|u mucenstvu, obcno svetaca z
ranog doba crkve: Postojani princ (1629), udesni
maioniar (1637); autosakramentale - speccne spanske komade
bazrane na sredn|ovekovnm mster|ama, ko| su zvoden na otvorenom,
tokom prosava Korpus Krst: Valtazarova veera (oko 1630), Gospodarev
vinograd(1674); psao |e sarsuele - Falerinin vrt (1648) opere: Crveno
kao rua (1660), Ljuomora! ak i na vazdu"! moe uiti (1660), kao vek
bro| 7arsi.
4ema I zapleti drame !Zivot je san"
Kod Kaderona |e tema coveka ko| sana svo| zvot obrad|ena sasvm u
baroknom duhu, metazck I dramatcno. POstav|a se ptan|e zasto |e zvot
tako kratak I sreca krhka, da |e sve sto dozvmo samo san. Gavna
tematska okosnca |e svakako sukob|avan|e sudbne I sobode. Obrada
ptana| da |e covek samo gracka u rukama sudbne svo|m den|am moze
da odred svo| zvot.
Posto|e dva zapeta, |edan vezan za gavnog |unaka Sgzmunda, ko| |e
zatocen po rod|en|u zbog prorocanstva da ce bt okrutan vadar I da ce svog
oca bact pod noge. Ptan|e sobode coveka, predstav|an|e zvota kao sna I
mogucnost savadavan|a prpode pomocu razuma su k|ucna ptan|a ko|a se
razresava|u.Drug zapet tce se Rosaure, ko|a krece da se osvet za nanetu
uvredu, Astofu, sa ze|om da se osvet doaz u dvor, gde ce doc do
prepoznavan|a sa n|enm ocem, razresen|e |e srecno, Sgzmund |e spa|a sa
onm koga vo.
Sadrzaj
Po|skom kra|u Baz|u rod se sn Sgzmund, a zbog osh predskazan|a, d
ace prouzrokovat propast drzave, kra| ga zatvoro u tvrdavu u pusto| sum
gde mu drustvo prav |edan odgo|te|, Kotado. Tu |ednog dana stze dama
po menu Rosaura, u pratn| akrd|asa Karna, prerusena u muskarca I u
potraz za Astofom. Ona se po|av|u|e kao susaac Sgzmundovh |adkovk
nad sudbnom.Kako kra| n|e mao nasednka u starost ga poce progont
savest sumn|a da su mozda zvezde pogrese. Zato |e oduco dovest sna u
dvor sve mu rec, pa ako se ova| pokaze dobar dat mu vast, a ako pak bude
zao vratt ga gde |e bo, a vast dat Astofu Ste, dec svo|h sestara, nakon
sto se venca|u. Astofova verenca Rosaura doaz da se osvet, nosec mac
kao znamen|e. Kotado prepozna|e mac, shvata da se n|en otac preuzma
osvetu na sebe. Sgsmunda su uspava dove u dvor, a on kada |e cuo
stnu razbesneo se, ubo |ednog coveka napao Kotada, pa su ga ponovo
vrat u tamncu. Kada se probudo, Kotado ga |e uvero da |e to bo samo
san, a mu |e rekao da u snu va|a cnt dobro. Tada se u n|emu |av|a|u
sumn|e razms|an|a sa zak|uckom da |e zvot samo san da ce se tek nakon
smrt probudt. Rosaura se otkrva Astofu traz od Kotada osvetu. On ne
moze to da |o| pruz |er ga |e Astofo zastto od Sgzmunda.
Pose zvesnog vremena podanc kra|evstva sazna|u da |e nasednk krune
zatvoren, podzu pobunu, osobad|au Sgzmunda. A Sgzmund |e sumn|ao
da |e to samo nov san. Ipak |e posao za vo|skom s ms|u sve to samo san ko|
se mora rasprst. Rosaura mu se prdruzu|e, |er |o| |e osveta vazn|a od zvota.
Tada se pomro sa ocem pokazao se vekodusnm pementm, svma |e
rekao da se n|egovm postupcma ne treba cudt |er mu |e ucte| bo san da
se on sada bo| da ce se ponovo nac u svo|o| ku, |er sve u zvotu nesta|e
poput sna. Astofo se ozeno Rosaurom, a Sgzmund Steom.
"Zvot |e san" |e na|poznat|e Kaderanovo deo. To |e drama u 3 cna. Ta |e
barokna drama trazen|e odgovora na ptan|e da |e covek zasta nemocan
pred onm sto mu vse se dosude. Kaderon nam na kra|u da|e dva odgovora:
prv |e da svo|u sudbnu ne mozemo zbec, ma koko beza od n|e drug da
se covek svo|om upornoscu razbortoscu pak moze suprostavt vsm
sama.
Sigizmundov lik
Sgzmund |e zatvoren zbog prorocanstva d ace bt os vadar I trann, on |e
nesrecan, pat, a ne zna uzrok svo|e muke, obraca se Bogus a ptan|em gde
|e zgreso, da |e greh u n|egovom rod|en|u pa mu |e zbog toga uskracene
soboda, ko|u ma|u I zver. U n|emu se vod borba zmed|u nagona I razuma.
Sgzmund |e poztvan, hero|sk k.On ce uspet da preokrene zu kob I da
pobed samog sebe. Spoznace da |e sve na svetu proazno, da |e sava
kratkotra|na, da |e zvot san ko| brzo prod|e, umesto ovozema|skh vrednost
treba tezt duhovnm vrednostma. On ce bt zrtva afekata, dok h ne bude
savadao snagom vo|e. Tada ce pocet da se ponasa po hrscanskm
normama, u pocetku z racunam a potom zbog vsh c|eva. Razresce u seb
konkt nagona I razuma. U posedn|o| scen pred n|m kec Baz|e, I on
vekodusno oprasta ocu. I u odrcan|u Rosaure vd se zrtvovan|e poretku,
odrcan|e od cnh nagonskh mpusa.
Odlike baroka u drami !Zivot je san"
Dea baroka se odku|u nagasenm osecan|em covekove proaznost. Zvot |e
san, sena prvd. Poged na zvot |e pesmstcan, zvot |e muka I patn|a, pat
zbog zocna svog rod|en|a, "No vec tme sto sam roden,Znam kakvm sam
zom pogoden." Sve |e odred|no proaznoscu I nestanoscu, sve nesta|e poput
sna. Sve se |av|a kao san, uz|a, prvd. Sreca ko|a coveka prat kroz zvot,
nesta|e kao pust snov.
Stske odke dea karakterstcne za barok su neobcn zraz, sozene
metafore, neocekvana pored|en|a,uzvsena I patetcna retrorka(Karn
ubazava rosaurnu retorku). U |ezcko-stskom sms, prmetno |e stapan|e
konceptzma I kutzma, dva gavna terarna toka spanskog baroka, dok prv
nagn|e goman|u po|mova I de|no retorcko| gustn, drug brz|vo negu|e
formu(gongorzam) Ta| dvostruk utca| se ogeda u zuzetno| dorad|enost
stha, u svecanm monoozma prsutan |e medtatvn, koeba|uc ton
razms|an|a, d|aoz su reastck, zv I dnamcn, prsutne su mtooske
auz|e, atnzm. Stska nverz|a, antteze I retorska ptan|a. Kontrast sana I
noc, senke I svetost, I in sumrak koji ide ka noi svetlost nestaje, gui
se.II in |utro.Igra kontrasta prsutna |e I na nvou radn|e, nazmencno se
smen|u|u ozb|ne I sa|ve epzode, ozofsko-regozn I |ubavn sadrza|.
Kaderon stvara sozene karaktere, podozne samosptvan| I medtac|,
otuda monooz kao zuzetno vazno zraza|no sredstvo I zraz zatecenost
po|ednca pred onm sto mu donos svaka nova stuac|a.
Klasicizam
Kn|zevno stor|sk perod ko se na|pre veze za Francusku 17. Veka.
Ova |ednstvena epoha zdva|a francusku tradc|u u odnosu na
osta deo zapadne Evrope, u ko|o| |e to vreme obeezeno barokom.
Kasczam nud ostvaren|a reda, dscpne I skada, postgnuta
zahva|u|uc ravnotez zmed|u domnac|e apsoutstcke monarh|e I
kascstcke nadgradn|e zrazene kroz de|u o vanvremenskom,
vecnom coveku.
Unverzanost razuma I vere zrazen su u kartez|anskom
raconazmu.
To |e doba uzdzan|a burzoaz|e, trgovaca I bankara, sman|u|u se
prveg|e pemstva, npova monarh|a mr drustvene so|eve.
U domenu etke I humanzama formra se po|am castan, cestt
covek, ko| u|edno zrazava poged na svet kasczma I poako
potsku|e do tada vada|uc hero|sk dea.
Vadavna kardnaa Rse|ea I kra|a Lu|a XIV, nud mecenstvo, a
kontrose sve, tako I kuturu I kn|zevnost.
Kao zasebna kuturna I umetncka nsttuc|a osnva su se saon I
prvate akadem|e.
Iako se zahteva postovan|e kanona, psc kasczma su ma
sobodu u zboru zraza|nh sredstava, otuda |e prmena I krsen|e
prava odka na|vech umetnka ove epohe ( P|era Korne|a, Rasna,
Mo|era, Boaoa, La Fontena, Larosfukoa).
Podrazumeva se utca| dosadasn|h epoha, posebno antke I
renesanse, a se preuzeto pragod|ava naconanom duhu I |ezku.
Stavra se kanon francuskog kn|zevnog |ezka, psu se prv recnc,
gramatke.
Antck autor se I da|e podrazava|u, a se to cn na nov nacn, na
svom |ezku.
Kasczam stvara normatvnu poetku, c|a su prava sveobuhvatno
zneta u Boaoovom deu Pesncka umetnost(1674), ko|u on pse
ugeda|uc se na stomaenu Horac|evu epstou, uz utrca|
Arstotea I Pseudo Longna, I renesansnh poetka, stovtemeno
proms|a savremenu kn|zevnu prozvodn|u.
Osnovn eement poetke kasczma su podrazumeva
uspostav|an|e kanona, zakona stvaran|a I mera vrednost.
Boao rasprav|a o nadahnucu I razumu (pesnk deo ne moze
stvort bez nadahnuca , a neprestano se osan|a na raazum, ko| ce
omoguct obuzdavan|e maste, I utcat na krtck zbor sredstava),
odnosu prema prrod, kutu antke, svrhe stvaran|a, probema sta,
teor|e kn|zevnh rodova I vrsta. .Podrazavan|e tumac u
Horac|evom duhu, umetnk ne b trebao da nekrotck preskava
stvarnost, vec da svo|m deom stvor poseban svet |edne ktvne
reanost, u c|em ce sredstu bt covek I n|egova prroda.
Predmet podrazavan|a |e spo|asn|a stvarnost, |udska dusa,kao I
stano ugedan|e na uzore z antke.
Kasczam propagra kut zakona, med|u ko|ma se stcu opsta
arstoteovska nacea, shvacena dakako na nov nacn, tako da
propsu|u VEROVATNOST I NUZNOST, PRIKLADNOST I DOLICNOST, I
posebno |asno razgrancava|u zakone po|ednh kn|zevnh rodova.
Osnovna podea ponav|a antcku, pa se govor o rc, epc, dram.
Na|poznat|e I na|stroze ptravo odnos se na tr |ednstva(mesto,
radn|a, vreme)
St |e usov|en normama, ko|e su obavezvae na prkazvan|e
stnth I prrodnh dogad|a|a, uzvsena de|a, skad, savrsenstvo
Negu|u se razct rodov I vrste, prednost se da|e vekm zanrovma
kascne kn|zevnost traged|, komed|, epu. Razgranat |e ctrav nz
stn|h zanrova da, pastora, eeg|a, oda, posanca, sonet, basna.
Satra, epgram
Predstavnc
FRANCUSKA-P|er Korne|, Zan Rasn, Zan Baptst Mo|er, Nkoa
BOao, La Fonten, Dekart
ENLESKA-U KNIZEVNO| KRITICI Poup I Adson
NEMACKA u 18. Veku, Gotsted, Bodmer, a I va|marska kaska sa
Geteo I Serom
RUSI|A-KRA| 18. VEKA Gavr Derzavn, Mha Hersakov, Vas
Tred|akovsk
Boalo !Pesnicka umetnost"
Zivot I delo Boaloa
Nkoa Boao (1636-1711), bo |e francusk psac, pesnk I teoretcar
kn|zevnost. Napsao Pesncku umetnost,1674. G. ko|a predstav|a
na|sveobuhvatn|u poetku kasczma.
Svr&a umetnosti po Boalou
Svrha umetnost po Boau |e da pouc I zabav, spo| epo, korsno I casno.
S&vatanje poezije u !Pesnickoj umetnosti"
Boaoova poetka |e normatvna.Pesncka umetnost se sasto| z 4 pevan|a. U
prvom se rasprav|a o nsprac|, taentu I nadahnucu, uvod se I naceo
razuma.Boao pesnka predstav|a kao preodred|enog od "Neba I sudbne".
Razum da|e zavrsn obk dea. "Neka vam se razum uvek s rmom soz.
razum da|e s|a| I vrednost". Psac mora mat meru, n preopsran n stegnut,
tada posta|e ne|asno deo. St mora bt raznovrstan, skadno, |ednostavno,
skromno, uzvseno. Nagovara na stano presptvan|e I preprav|an|e dea. U
drugom deu rasprav|a o knzevnm vrstama.U kn|zevno deo ubra|a samo
dea napsana u sthu. Rasprav|a o d, pozva da se ugeda|u psc na
Verg|a I Teokrta,eeg|,ko|u mogu da speva|u samo on ko| su pozna
|ubav, Ovd|e |e uzor, od, sonetu, ko| predstav|a kao obk ko| |e nastao da
muc francuske pesnke, epgramu, cesto |e dosetka u dve rme sozena,
madrgaIu I baad, ko|a |e stegnuta starm pravma. U trecem deu rasprav|a
traged|, da deo ne sadrz praznu retorku, vec epotom da trone,da u recma
budu skazana osecan|a , radn|u uvest odmah, da bude ukop|ena,bez
napora, predmet nkada n|e prerano znesen,da se postu|u prava |ednstva
mesta,da se mesto radn|e ne premesta, vremena I radn|e, razresen|e da
bude |asno. Sve mora bt uskad|eno sa razumom. Zocn se ne prkazu|u na
pozornc. Razresen|e |e nago. Da|e I stor|u razvtka traged|e. Pozorste
zahteva |asnost precznost I prkadnost, Psac mora da oseca ono sto ze da
prenese. Epska poez|a na fabu sto|, od kc|e zv, savetu|e da se mt ne
odbacu|e, |er nud bezbro|ne car, |unak epa mora bt kadar da zadv,
prcan|e htro, zvo, opsvan|a bogata I s|a|na. Stske gure shvata kao
dodatn spo|n dodatak, ukrasavan|e dea. O komed|, da|e stor|u komed|e,
predmet komed|e |e |udska prroda, mora da ska tpove.Izazva smeh, takav
da |e saa u skadu sa razumom. U 4. Pevan|u govor da pesnc mora|u da
prepozna|u svo| taenat, o krtc, da susa|u razumne savete, kao I da se
svrha umetnost ogeda u spo|u epog I korsnog. Da|e stor|u kn|zevnost od
Orfe|a, preko grcke I rmske kn|zevnost, do kn|zevnost tog doba, Rasnu I
Korne|u.
Pjer Kornej !Sid"
Zivot I delo Pjera Korneja
P|er Korne|(1606-1684), n|egovo deo obeezeno |e aferom oko Sda, smatra
se da |e Rse|e to pokrenuo, optuzen |e da odstupa od prava Arstoteove
poetke, Korne| |e u |avnom psmu odbaco optuzbe. Korne| |e kascsta,
dramatcar, dekartovac,u n|egovm strast su podred|ene vo| I razumu,
n|egov kov su uzvsen, vek I ekstravagantn. Odku|e h bstava retorka.
Prva drama ko|u zda|e |e Meta, 1629, a posedn|a Surena, 1974. Godne. U
veke traged|e se ubra|a|u Sd, Horac|e, Sna, Pokeut, dok su neznm
traged|ama nazva|u Surena, Oton, Sertor|e.
SID$ kratak sadrzaj
Hmena vo Rodrga. Vo ga I nfatkn|a, dona Uraka, a nsu stog staeza.
Don D|ego |e zabran za ucte|a kra|evca, Grof Gomez se ne saze sa tm,
bun se,optuzu|e don D|ega da |e pomocu spetke stekao pooza| I osamar
ga. Tme |e povred|ne cast don D|ega. Rodrgo mora da bran ocevu cast.
Naaz se zmed|u cast ko|u mora da odbran I |ubav prema Hmen, c|eg oca
mora zazvat na dvobo|. Rodrgo ub|a Gomeza u dvobo|u, Hmena traz
osvetu, zadovoen|e cast. Rodrgo odaz kod HImene, nud |o| da mu sama
oduzme zvot, ona po cast mora da bude kao I on. Napada|u Mavar, Rodrgo
ucestvu|e u borb, zarobce dva mavarska kra|a ,dobce ttuu sd, sv ga
save I postu|u. Za zadovo|en|e Hmenne cast, ucestvu|e u dvobo|u sa
Sancom, pobed|u|e ga I tme dob|a Hmenu za zenu. Ipak kra| na kra|u
drame razresava sukob, odaze vencan|e na godnu dana.
4ema dela
Osnovna tema dea |e vadan|e strasma I ptan|e cast.
Zapleti
1. Sukob cast Don D|ego I grof Gomez
2. Sukob strast I cast Rodrgo-osveta, Hmena- osveta, Infatkn|a Rodrgo
3. Sukob zakona I cast Dom D|ego, Rodrgo, Grof Gomez
4. Opste dobro-cast, Hmena osveta Rodrga
Osnova zapeta |e sukob cast I stras. Pokrenut |e sukobom Don D|ega I Grofa
Gomeza. Don D|egu |e ukazana cast da bude vasptac kra|evca, zbog toga
ce doc u sukob sa Grofom Gomezom, ko| ce ga osamart, I tme uvredt.
Posto |e Don D|ego star, Rodrgo ce da b povreto n|egovu cast zazvat Grofa
Gomeza na dvobo|. On ce morat da zabere cast, a ne |ubav prema Hmen,
|er samo kao cast odbran castan |e n|ene |ubav. Na dvobo|u ub|a n|enog
oca, I Hmena posta|e ta ko|a mora trazt osvetu I zadovo|en|e cast. Sukob
zmed|u cast I osecan|a vezu|e se I za nfantkn|u, ko|a vo Rodrga, a |e
svesna da on staesk ne odgovara n|enom drustvenom status, osta|e
dosedna cast.
Osnovne odlike klasicisticke drame u Sidu
U predgovoru Sda Korne| ukazu|e na zvore z ko|h uzma grad|u za svo|e
deo, to |e stor|a Span|e. U svo|o| dram Korne| postu|e dva usova
Arstoteova da ona| ko| pat I ko| |e progon|en n|e sasvm n zao, n dobar,
a |e pre covek pun vrna, pada u nevo|u ko|u n|e zasuzo. Progan|an|e s
mrt ne potcu od nepr|ate|a nego od nekoga koga vo I ko pat. Korne|eva
traged|a od antcke se razku|e zato sto bog nema utca| na covekov zvot,
kao sudbna, sukob se premesta|u na sukob ndvdue sa zakonma, cnost
ko|e strast ograncava|u vo|om.Sth ko| upotreb|ava P|er Korne| |e
aeksandrnac,cezura za sestog soga, csta rma, kra|n|e formazovan, gus
svak uzet ms, svaku dub|e sozen|e osecan|e. Korne|eve drame donose
cvrst, savrsen, zatvoren sstem vrednost.
6ikovi
Hmena , Rodrgo, Don D|ego, Grof Gomez, nfantkn|a.
Kojim postupkom se zavrsava !Sid"
Sd se zavrsava postupkom dues ex machna, s tom razkom, u odnosu na
grcku traged|u, da se zbavte|ska moc I razresen|e bezzazne stuac|e ne
prpsu|e bozanstvu, vec aktuenom vadaru, svemocnom monarhu. Kra| ce
vencan|e Hmene I Sda da odoz godnu dana.
,olijer
Zivot I delo
Mo|er |e roden 1622. Godne. Zveo |e u Parzu, odcno poznavao duh
Parzana, ko| |e kans|e bo gavna tema n|egove krtke n|egovh
dea.Kada mu |e propao "Savno pozorste" ko|e |e osovao sa porodcom
Maden Bezar, prk|uco se pozorsno| trup ko|a |e nastupaa po
provnc|ama. N|egov zvot u provnc|ama mnogo |e utcao na napredak
n|egovog pozorsnog gen|a.Nakon vekog uspeha u Parzu sa komed|om
"Smesne precoze", Mo|er sa svo|om trupom posta|e kra|evsk
komedograf. Bo |e Psac, rezser gumac. Ukupno |e napsao trdesetak
komada, posedn|e deo |e bo "Uobrazen boesnk".
Mo|er svo|e stvaraastvo zapocn|e psan|em fars(Vetropr, L|ubavne
razmrce), a kasn|e ce u svo|a dea unost mnoge eemente karakterstcne
za ova| zanr(Uobrazen boesnk). Mo|er |e zasuzan za uspon komed|e kao
zanra u kasczmu. Korst razcte mogucnost komcnog zraza. Osm
tradconanh komed|a zapeta I karaktera, on poseze za farsom, akrd|om.
Prkazvan|e dogad|a|a povezu|e sa drustvenm dogad|an|ma. Dea: Smesne
precoze, Skoa za zene, Skoa za muzeve, Tartf Lcemer, Don Zuan,
Tvrdca, Ucene zene, Uobrazen boesnk.
Kratak sadrzaj
Drama pocn|e scenom u ko|o| Vaer I Eza govore o svo|o| |ubav I ze| da se
uzmu. Keant govor sest o |ubav prema Mar|an. Na put n|hovm ze|am
sta|e, bogat starac, tvrdca, Harpagon, Ezn I Keantov otac. Otac panra da
ozen Mar|anu, cerku da uda za starca Ansema,a Keanta za udovcu.Keant
se kocka, kada res da uzme za|am suocava se sa ocevm zeenasen|em.
Forsna donos vest da Mar|ana prhvata brak. Harpagon prred|u|e veceru,
gde do zraza|a doaz n|egov tvrdcuk, kroz nz komcnh stuac|a. n|egov
koc|as Zak |e stovremeno kuvar, kon| su mu zgadne do smrt, nared|u|e
da s prave masna |ea ko|a brzo zaste, ne moze da se odrekne svog prstena
ko| Keant da|e Mar|an.. Keant przna|e da |e za|ub|en u Mar|anu I doaz
do kukoba zmed|u sna I oca. Lukav suga, La es, krade cup. Razresava se
tako sto se pronaaze Ansem, Vaer I Mar|ana, zgub|ena porodca, Harpagon
prsta|e na svadbu, ako mu se vrat novac I on ne snos troskove vencan|a.
(a koga se ,olijer oslanjao pisuci 4vrdicu
IZVORI ZA NASTANAK DELA :
- PLAUTOVA komed|a "LONAC" odake |e uzeo nekoko eemenata:
sugu ko| krade novac sakrven u vrtu, stan tvrdcuk strah da ne
ostane bez baga, pregedan|e sugnh ruku da n|e nesto uzeo
- Boaroberova "Lepa parncarka" odake uzma przor susreta oca
sna ocevo otkrce da se sn zaduzu|e kao snov|evo da mu |e
otac zeenas
- SAPIZOOVA "Gospoda spetkaroska" odake uzma de|u o
za|ub|enom tvrdc
- ITALI|ANSKA commeda de arte odake uzma neke po|ednost
- Smatra se da mu |e a k Harpagona posudo nek krvcn sud|a -
na ta| nacn on osavremen|u|e stare, opste motve
Deo |e napsano u proz. Za razku od Pautovog tvrdce ko| |e sromasan
|edva skapa kra| sa kra|em, M|erov tvrdca |e bogat prpada mucnom
so|u burzoaz|e. Na ta| nacn n|egova mana - tvrdcuk |e veca zrazt|a,
pogodna za krtku, dok prkazvan|e tvrdce onakvog kakav |e Pautov ne
b bo komcno, vec poucno. Smboka Harpagonovog mena: covek ko|
grab, covek dugh prst|u.
6ik 0arpagina
Mo|erov tvrdca |e bogat prpada mucnom so|u burzoaz|e. Na ta| nacn
n|egova mana - tvrdcuk |e veca zrazt|a, pogodna za krtku. Smboka
Harpagonovog mena: covek ko| grab, covek dugh prst|u. U Harpagonu
se suprostav|a|u n|egov tvrdcuk osecan|a prema MAr|ana, t|. N|egova
sabost prrodne skonost drustvene obaveze - na ta| nacn, zbog
nemogucnost da se odupre svo|m sabostma, n|egov tvrdcuk |e |os
odvratn|. L|ubav n u |ednom trenutku ne pobed|u|e nad tvrdcukom.
Covekov postupc treba da budu vod|en razumom, a razum zahteva
umerenost u svemu. Ako se neka strast preterano razv|e, onda ona
posta|e apsoutna potsku|e sve ostao u coveku, zavod tran|u remet
ravnotezu. Harpagonovu nastranost cn n|egov tvrdcuk ko| ub|a sva
druga osecan|a. On ne stet samo n|emu, vec n|egovo| okon - drustvu
porodc. Zbog svog poroka on neprekdno doaz u konkte sa svo|om
decom.
Kroz nz deta|a otkrva se n|egov tvrdcuk, strah ga |e da nko ne sazna
d ama novca, pored bogatsta ze da se |os vse obogat, bav se
zeenasen|em. La es ce za n|ega rec da kaze poza|m|u|em vam, a ne
da|em vam ruku. Ima oko 60 godna. Zabran|u|e da se sed na namesta|u
da se ne b zzao, Zak ce rec da stampa posebne kaendare da b
posuga posta dup post, otpusta pre praznka d am ne b kupovao
pokon, tuzo |e macku, krade zob od kon|a. Novac mu |e |edna utrha,
pr|ate| I osonac.
6ikovi
Sporedn kov nsu dub|e okaraktersan, suze samo da se pomocu n|h
ostvar potpuno prkazvan|e Harpagonovog tvrdcuka. N|egova deca takod|e
nsu deana ponasan|a |er kad bt o bo, Harpagon b zgedao kao pravo
cudovste. Osm Mar|ane, sv kov su demcno negatvn, sto pokazu|e
n|hovo dvocno ponasan|e. . Vaer gra dvostruku uogu, Zak da|e azne
optuzbe, La Fes |e ukav opov, Frosna |e podvodacca spetkaros, Keant |e
kockar...
Odlike klasicisticke komedije kod ,olijera
Kascstcka komed|a Mo|erov utca|
Mo|er |e uneo mnogo novna u kascstcko pozorste. Renesansna
commeda de arte barokna romaneska komed|a zasnvae su se na
komed| zapeta stuac|e, nsu mae puno ndvduanh kova,
karakterzac|a kova n|e ba btna. Mo|er |e zadrzao komku stuac|e,
cak su se u n|egovm dema po|av|va romaneskn zapet (neocekvan
zapet), a pored toga u kascstucku komed|u uvod komed|u narav
ko|a se zasnva na krtc |udskh karaktera |udske prrode, samm tm
kov dob|a|u odredene karakterne crte. Pored unverzanh karaktera,
Mo|er uvod aktuene dogada|e, pa tako unverzane |udske osobne
zrazava kroz kove savremenka na ta| nacn spa|a aktueno
savremeno.
|ezk MO|erovh komed|a |e svakodnevn govor ko| odgovara staezu
pooza|u n|egovh kova, na cemu su mu krtcar zamera.
U n|egovm komed|ama, komku zazva:
- Reane cnost ko|e teze nekom apsoutzmu n|hova tezn|a
posta|e fatana - ska h d ab n|hove mane obeodano skoreno
- akrd|ask przor (pretervan|e preuvecavan|e)
- komka suprotnost - kov ko| preteru|u u poztvnost na ta|
nacn |os |ace stcu poroke stvara|uc, a predstav|a|u karkature
svog vremena (npr. Keant u Tvrdc)
- nerazumno zvestaceno u coveku
- nacn na ko| zazva smeh : gestov, mmka, zapetene zanm|ve
stuac|e, gra rec.
Mo|er se protv strogom ograncavan|u pravma |er smatra da |e
osnovna funkc|a dea da se dopadne pubc, a ona n|e upucena u prava
dramaturg|e. On korst nacea kascstcke poetke samo u ono| mer
ko|a donos korst, a ne zrtvu|e predmet komed|a rad postovan|a
prava. Ne postu|e pravo o tr dramska |ednstva |er smatra da se
komed|a ne sme ograncavat, ne protv se mesan|u kn| vrsta.
Raskda sa shvatan|em da |e komed|a nz kn|zevn rod prda|e |o|
znaca| ko| n|e maa unverzanm temama ko|e prkazu|e nacnom na
ko| zazva smeh. U komed|e unos morane preokupac|e naravn tog
vremena, sto |e za Mo|erove savremenke bo neobcno novo |er |e
zadatak komed|e bo samo da zabav|a.
Opste ms|en|e u doba kasczma |e da razumom treba odredt meru,
zbegavat svaku vrstu kra|nost ogranct prrodne skonost do odredene
mere - upravo na tome Mo|er nsstr u svo|m komed|ama, gde se svaka
vrsta nastranost pretervan|a kazn|ava, osudu|e na satrcan nacn. On ko|
se ne drze razuma ko| preaze meru, ne skode samo seb vec svo|o| okon
(npr. Harpagonov tvrdcuk utce na srecu n|egove porodce.)
Rasn
Zivot I delo
Rasn |e obrazovan u zarstu |ansenzma sto se odrazo na n|egovo
stvaraastvo. |ansenst su verova da |e |udska sudbna unapred
odred|ena da za gresne nema zbav|en|a, |er m Boz|a most n|e
unapred data, vec da su svo od roden|a osuden na muke. B su vek
protvnc papstva |esuta (govor su o tome da se svako moze skupt
spast). Propagra su prncp cnog usavrsavan|a, unutrasn|eg
posmatran|a negovan|a vsokh osobna.
Grad|u |e preuzmao z stocn|acke , pre svega, grcke tradc|e
(Andromaha, Igen|a, Ba|azt...). N|egove traged|e su |ednostavne, nema
sozenh zapeta, a zbvan|a se koncentrsu oko |ednog probema. Rasnov
|unac ne mogu nsta protv svo|e sudbne ko|a |e unapred odred|ena
naaz se u rukama bogova, vd se utca| |ansenzma. Rasn |e svo|m
traged|ama psao predgovore ko| su u mnogo cem oaksa n|hovo
tumacen|e. U predgovoru za Fedru on kaze da |e zabrao ovu |unakn|u |er
ma sve osobne ko|e treba da zazovu strah saza|en|e.
Rasnov st |e skadan |ednostavan, |ezk tecan, ponekad podseca na
prozu.
|ezk Rasnovh dea dostze savrsnstvo |ezckog zraza suz kao srdstvo
za skazvan|e neskada zmed|u recenog ucn|enog; zmed|u strast
razuma. |ezk Rasnovh dea dostze savrsnstvo |ezckog zraza suz kao
srdstvo za skazvan|e neskada zmed|u recenog ucn|enog; zmed|u
strast razuma.
Drame: Teanke, 1664; Anekcanpap Makeponckn, 1665; AnppoHaxa,
1667; In1nran1n, 1668 (koHepn|a); Epn1annkyc, 1669; Eepennc, 1670;
Ea|asn1, 1672; Mn1pnpa1, 1673; Hqnrenn|a, 1674; 4eppa, 1677; Ec1ep,
1689; A1ann|a, 1691
9azlike Nuripid 9asin
Fedra |e napsana 1697. Godne. U predgovoru Rasn |e naveo zasto |e uveo
zmene u k ko| |e poznat od Eurpda, bez predgovora b |e bo tesko
tumact deo b se smatrao kao osa kop|a
(Izvor z ko|h |e Rasn preuzeo grad|u za Fedru su Eurpdov Senekn
Hpot ( on |e prerado Eurpdovo deo) Putarh - Zvot Teze|ev(pronasao
|e podatke o Teze|evom zvotu odasku u Had azno| vest da |e mrtav),
a Verg|e Ovd|e. On n|e zmeno samo k Fedre, vec Hpota. Ko Za
uvden|e Arc|e prdrzavao se psaca ko| su psa o tome da su se Arc|a
Hpot venca. Mt o Fedr, Hpotu Teze|u preuzet |e z grcke mtoog|e
obraden na orgnaan nacn.)
Rasn |e odabrao bas Fedru |er ona spun|ava usove za zazvan|e straha
saza|en|a kod pubke - n|e n potpuno krva, n nevna, strada zbog
nemogucnost da se odupre vo| bogova svo|o| sudbn, bor se sa
samom sobom. Rasn |e prkazvao man|e odbo|nom neg Eurpd.
Hpotu |e prdodao sabost - n|egova |ubav prema smrtnom nepr|ate|u
n|egovog oca, |er ona| ko strada potpuno nevn ne zazva saucesce, nego
negodovan|e. Hpotov tragck sukob |e u n|emu samom - sukobu |ubav
razuma, Rasn |e sa spo|asn|eg pana premesto u unutrasn| .
Uvod k Arc|e ko| kod Eurpda n|e posto|ao.
Smatra neprkadnm da Hpota Fedra optuz za zocn, pa to rad Enona,
n|ena suzavka.
U Eurpdovo| Traged| Fedra se obesa, dok kod Rasna umre tako sto se
otru|e.
Kod Rasna su odsutne bogn|e Atremda Afrodta.
Motvac|a kova |e takod|e drugac|a nego kod Eurpda. Sukob |e
premesten sa spo|asn|eg na unutrasn| pan, na sukob strast razuma.
Rasn se bav |os |ednm sukobom - sukobom zmed|u oca sna, a se
bav ptan|ma reg|e, deoog|e, potke, ptan|em |udske sabost,
moranm etckm ptan|ma ptan|em egzstenc|anog pesmzma
determnzma. .
Kratak sadrzaj
Fedra, kc Mno|a gresne Pasfa|e, zena kra|a Tese|a, za|ub|ena |e u svog
pastorka, Hpota. Zbog te gresne |ubav, ko|u |o| |e usada Venera, ona ze
da umre. Tese| se ne vraca sa svog puta u Had Hpot poaz da ga traz.
Sazna|e da |e mrtav, a pravo na presto ma|u on, Fedrn sn Arc|a, potomak
Tese|evh nepr|ate|a, u ko|u |e Hpot ta|no za|ub|en. Do|kn|a Enona uspeva
da navede Fedru da przna od cega bou|e savetu|e |e da svo|u |ubav przna
Hpotu. Hpot vast nud Arc|, a Fedra mu przna|e svo|u |ubav ko|u on
hadno odb|a. Stze vest da |e Tese| zv Enona savetu|e Fedru da optuz
Hpota pre nego sto on optuz n|u. Tese| vd da se nesto dogad|a, a do|kn|a
azno optuzu|e Hpota. Tese| pozva Neptuna da osvet n|egovu cast, a Hpot
se bran przna|uc svo|u |ubav prema Arc|. On odaz k n|o| pozva |e da
pobegnu, a ona prhvata. Tese| sazn|e da se do|kn|a uba shvata da |e
pogreso. Sazna|e da |e Hpot mrtav Fedra doaz da mu kaze stnu. Umre
od otrova ko| |e popa, a Tese| prhvata Arc|u kao cerku.
%olter
Zivot i delo
Prva poovna 18. Veka. Voter |e storcar, ozof, bavo se |avnm kuturnm
radom, uprav|en ka osobod|en|u coveka od nepravde covekovog duha od
praznover|a. Psao |e epske spevove Anr|ada, Oreanka devo|ka. Ddaktcka
dea: Rasprava o metodu, Zem|otres u Lsabonu. Istor|ska: Istor|a Kara XII,
Istor|a Petra Vekog, Vek Lu|a XIV. Fozofske romane: Zadg, Kandd,
Bezazen. Traged|e: Zara, Edp, Cezarova smrt, Muhamed, Sroce z Kne.
Kratak sadrzaj
Kandd zv u Vestfa| u dvoru barona Tundertronka, u dvoru su sn baronov,
dosto|an svo|h rodte|a I cerka Kungunda, ucte| Pangos ko| h uc
matazkoteoogkosmonog|u. On |e dokazvao da nema posedca bez
uzroka, da |e ovo na|bo| od svh moguch svetova. Kandd |e sn baronove
sestre, smeva se pemstvo. Kandd po|ub Kungundu I protera|u ga z zamka.
Zatvore ga bugarsk vo|nc I osude da 36 sban|a, smeva se de|a sobodne
vo|e. Za vreme rata on razms|a o uzrocma I posedcama, naturastck ops
rata. Stze u Hoand|u gde ga anabaptst nahran. Tu srece ucte|a Pangosa I
sazna|e da su vo|nc ub Kungundu. Pangos bou|e od ssa, kako |e dobo
boest prkazu|e kroz parodran|e rodosova. Dospeva|u za|edno u Lsabon,
sba|u h I osude na vesan|e kao zrtve zbog zem|otresa, smeva se
praznover|e. Kandd se spase, doaz kod starce kod ko|e |e Kungunda. Ona |e
|ubavnca |evre|na I nkvztora ko| doaze razctm danma da |e posecu|u.
Promene u Kanddu. Kandd ub|a n|h dvo|cu I bez sa Kungundom I
Starcom. Starca prca svo|u prcu ona |e cerka pape, odrasa |e u raskos,
verena |e ba za kneza koga |e otrovaa n|egova |ubavnca, ote su |e gusar,
ostaa |e bez dea zadn|ce. Stzu u Buenos A|res I guverneru se svd
Kungunda. Kandd mora da bez, sa n|m de Kkambo. Susrecu se sa
Kungundnm bratom,on se protv braku Kungunde I Kandda, zbog
Kanddovog poreka. Srecu devo|ke ko|e gra|u sa ma|munma, ub|a|u
ma|mune, zarobe h, tme smeva de|u o prmtvnom coveku,
nedrustvenom. . Stzu u Edorado. Srecu decu ko|a se gra|u u pesku ko| |e
d|smantsk.Tamo srecu |ude ko| save boga, dezam, nsta ne traze, sv su
stog ms|en|a, nema zatvora, sudova, sv su sobodn,susret kra|a |e
predstav|en kao srdacan susret |ednakh |ud. uzma|u ovnove sa bagom I
odaze. Kandd u Venec| ceka Kungundu, u putu mu se prdruzu|e Martn. Idu
u Francusku, Engesku, Srecu Paketu I svestenka Zroea, coveka ko| n o
cemu ne brne Pokokurante, vecera|u sa 6 vadara. Naaz Kungundu, postaa
|e ruzna, a on osta|e vern. MOra su da se osobode n|enog brat kako b se
pak venca. Za|edno sa starcom, Martnom, Kokombom, Pangosom odaze u
Tursku. Gde traze recept za srecu od stocn|ackh mudraca doze do
zak|ucka da sv treba da obrad|u|u svo| vrt.
Kom zanru pripada Kandid
Kandd |e avanturstck roman , radn|a se sasto| od nza uzbud|vh
dogad|a|a fabua podrazumeva savadavan|e prepreka ko|e gavnog |unaka
sprecava|u da dostgne svo| c|, sadrz eemente pkarskog romana. Zbog
tematke predstav|a ozofsk,parodcn satrcn roman, parodra La|bncovu
de|u da |e ova| svet na|bo| od svh svetova, epgone ko|e te de|e prhvata|u
krvo shvata|u.
Otopija u Kandidu
U Kanddu Edorado predstav|a utop|u. To |e zem|a u ko|o| vada dezam, sv
|ud su |ednak, nema sudova, zatvora, crkv svestenka. Sv su bogat.
Prosvetiteljstvo
Prosvette|stvo prosvecenost |edna |e od mnogh duhovnh,
kn|zevnh stskh tendenc|a u Evrop 18. Veka, pored p|etzma,
raconazma, |ozezma, enckopedzma, rokokoa,
rusozma,sentmentazma predromantzma.
Kao duhovn pokret se po|av|u|e kra|em 17. veka, a n|egovo tra|an|e se
produzava sve do sredne 18. I obuhvata skoro sve zem|e Zapadne
Istocne Evrope. (Nemacku, Engesku, Francusku,Austr|u narode ko|
su pod n|enom vascu, Rus|, a Amerku)
Prosvette|stvo prokamu|e cnu sobodu I |ednakost, u sredstu
nteresovana| suduhovne vrednost vezane za samog coveka, razum,
soboda, vo|a,dusa I emoc|e.
To |e vek egzaktnh nauka, zke, hem|e, matematke, vekh
naucnka (N|utna, Loka, Bekona, Hobsa, H|uma, Spnoze. La|bnca,
VOtera, DIdroa, Hobaha, Rusoa)
Rad|a se nova drustvena msao prosteka z de|e o ravnopravnost
med|u |udma, a sa n|om razms|an|a o drzav kao nsttuc| nac|e, a
ne dnast|e monarha.
U prv pan se stce cobvekov razum pementa prroda. Vera u
raconanost utcaa |e na po|avu de|e o |ednakost med|u |udma
prrodno| dobrot coveka. Doaz do drustvenh reform.
Nosac promena |e grad|anska kasa.
Prosvette|stvo negu|e de|u da |e kn|zevnost sk|ucvo pedagoska
morastcka, da se n|ome sr znan|e vasptan|e. Zahva|u|uc
krtcarskm tezna|ma po|av|u|e se ctav nz satra, a zahva|u|uc
hedonzmu uvese|avan|u, ko|e |e prosvette|stvo takod|e propagrao,
cveta|u roman komad za razonodu(pkarsk, |ubavn,
avanturstck,obrazovn roman, meodrame, hgrad|anska drama)
Poez|a |e potck drustveno angazovana, pa stvara kratke brtke
forme(epgram,aforzam,basna u sthu) |e ascvna, aka,
raznezena(rondo, madrga, grad|anska rka)
Negu|u se de pastorae, razct obc morastckh regoznh
epova.(A. pop, Mton, Kopstok, Tred|akovsk)
U prosvette|stvu doaz do ntenzvnog razvo|a modernzac|e proznh
obka, psama, dnevnka, putopsa, memoara, scne
poudokumentarne proze, a posebno romana c|a forma posta|e sve
raznovrsn|a.
Na|znaca|n| psc se prepozna|u u engesko| kn|zevnost Dz.
Svt(Guverova putovan|a), D.DEfo(Robnson Kruso), S.
Rcardson(Karsa, Pamea),A. Mekenz (Covek osecan|a), En Redkf
gotsk roman, Henr Fdng(Tom Dzons), Lorens Stern(Sentmentano
putovan|e, Trstam Send)
U Francusko| kn|zevnost to su Marmonte Feneon sa svo|m
morastckm sentmentanm prcama, Montesk|e, Ddro(Zak
Fatasta), Voter sa ozofskm, satrcnm parod|skm romanpom,
Ruso sa spovednm sentmentastckm dema(Nova Eoza,
Ispovest).
U Nemacko| se negu|e morastcka ese|stcka proza(Lesng, Vand),
posebno sa po|avom Sturm und Drung-a sa dema Getea Sera.
Sentimentalizam
Knzevn pravac ko| |e domnrao zmed|u 1730. I 1780. Godne,
pona|vse u Engesko|, da b se tokom druge poovne veka razvo u
ostam evropskm kn|zevnostma.
U engesko| kn|zevnost nazva se |os kn|zevnost oseca|nost, akasn|e
uz odred|ene promene, razv|a se u predromantzam.
Engeska grad|anska revouc|e po|u|aa |e veru u mogucnost
raconanog ured|en|a drzave, kao veru u spravnost ozo|e
raconazma.
Sentmentazam nasta|e protv stavova T. Hobsa ko| prokamu|e de|u
po ko|o| su osnovn pokretac |udskog ponasan|a sebcn nters ze|a
za moc.
Sentmentazam pod utca|em stavova Z.Z.Rusoa negu|e doktrnu da
|e dobro urod|eno svo|stvo coveku, da |e covekova prroda u osnov
dobronamerna., moran razvo| treba zasnvat na prozv|avan|u
emoc|a, empat|.
Sentmentazam zastupa de|u da |e srecau samom coveku, da b |e
postgao treba da strem dobrom.
Masta se stce kao sustna kn|zevnog stvaran|a.
Poetka sentmentazma prokamu|e stvaran|e kn|zevnh dea c| ce
prevashodn c| bt da zrazava|u covekove ntmne tezn|e osecan|a
kod ctaaca probude empat|u.
Kn|zevna dea negovaa su sub|ektvan zraz. Otuda forme dnevnka,
psama, spovest.
Tezo se sentmentanom tonu, ko| se cesto granc sa patosom
romaneskna ostvaren|a sentmentazma antcpraa su neke od
postupaka moderne kn|zevnost, posebno one zastup|ene u
pshooskom romanu.
Mnoga d|ea karakterse morazatorsk ton zasnovan na pretpostavc
da zo mora bt kazn|eno a vrna nagradena.
Sentmentazam |e n|egovao kut pr|ate|stva porodcnog zvota, sto
predstav|a na|cescu kn|zevnu temu u ostvaren|ma ovog peroda, a
sve to utcao |e na razvo| porodcnog romana.
Istovremeno, pod upvom tadasn|nh vada|uch osofskh de|a
deaom |e smatran cov|ek neskvaren cvzac|om, ko| |e u dodru s
prrodom, te |e da vsoko c|en|ena u kn|zevnost.
Pored vsokog stepena os|et|vost na morane nepravde, |unac
kn|zevnh d|ea sentmentazma posebno dr|vo reagu|u na epotu,
kako um|etnost tako prrode, te su cesto prkazvan kao svo|evrsne
estete ko|e uzva|u u svm vdovma |epog.
U kn|zevnost sentmentazma posebno se n|egu|u drama roman.
Dramska ostvaren|a sentmentazma se cesto nazva|u dramama
os|eca|nost sentmentanm komed|ama. Drama sentmentazma u
prv pan stav|a vrne prvatnog zvota sredn|eg staeza, prkazu|uc
cednog |unaka c|e nevo|e uzroku|u burne reakc|e pubke. Iako ove
drame po pravu ma|u srecan kra|, nagasak |e stav|en na burna
dogadan|a ko|a kod pubke pokrecu os|eca| empat|e. Patn|e |unaka
cesto su humorstcno obo|ene, premda |e prkaz bro|nost n|egovh
osecan|a |edan od osnovnh c|eva drame.
Roman ko| se razv|a u epoh sentmentazma predstav|a posebnu
vrstu ko|a se nazva sentmentan roman, a posebno |e popuaran
epstoarn roman.
Rasprostran|en su sentmentan epov
U engesko| osnvacem na|vazn|m predstavnkom sentmentazma
smatra se Sem|ue Rcardson, a n|egova osvaren|a: Pamea
nagradena vrna (1741) Karsa stor|a made dame (1747/8)
Istor|a gospodna Carsa Grandsona (1745)
Pored n|ega u psce sentmentazma se ubra|a|u Over
Godsmt(Ve|kdsk svestenk), Lorens Stern(Sentmentano putovan|e
po Francusko| Ita|, 1766), Henr Mekenz(Covek osecan|a),
Kemberand(drama "Zapadn nd|anac"), Tompson(poema Godsn|a
doba)Tomas Gre|(Eeg|a napsanana seoskom grob|u).
Francuska D. Ddro, drama- Otac porodce;roman -Zak Fatasta n||egov
gospodar
Ruso Ispovest, Nova Eoza
U Nemacko| ostvaren|a Getaea( |ad madog Vertera) A.don
Kocebu(Ind|anac u Engesko|)
U ta| Karo Godn, Rbarske svad|e
9acionalizam
U srem znacen|u ozofsk pravac u ko|em razum predstav|a zvor
svekokog znan|a osnovno sredstvo pomocu ko|eg se spozna|e svet
na zakonma ogke.
U uzem smsu predstav|a ozofsk metod ko| zastupa tezu da za
spozna|u stne nsu presudn cua osecan|a vec nteektuane
sposobnost po|ednca.
Obuhvata vse pravaca. Metazck, agnostck, etck
Zacec se mogu nac u antcko| ozo|, a se n|egovo uspostav|an|e
kao ozofskog metoda vezu|e za Rene Dekarta.
Tokom prosvette|stva raconazam dozv|ava svo| vrhunac,
zahva|u|uc ms Spnoze, La|bnca, Vufa
U teratura |e utcao na razvo| ddaktcke kn|zevnost, posebno na
po|avu satre, amed|u kn|zevnm obcma ko| odgovara|u shvatan|ma
raconazma zdva|a|u se:basna(Lafonten, Lesng, Geter),
epgram(Lesng), aforzam, satra(Pop, Svft, Voter) obrazovn
roman(Fdng, Smoet)
9uso
Zivot i delo Z+Z+9usoa
Zan Zak Ruso(1712-1778), francusk psac ozof prosvette|stva. U svo|m
ozofskm raspravama knzevnm dema, kao sto su Rasprava o naukama
umetnostma(1750), O poreku osnovama ne|erdnakost med|u
|udma(1754), Drustven ugovor(1762), Nova Eoza(1761), Ispovest(1770,
1782), Ruso se bun protv drustvenh stega norm, n|ma suprotsava| epotu
prrode urod|enu dobrot |udskog srca. Smatrao |e da |e cvzac|a negac|a
prrode, a da se |ud mora|u vratt prpod, tako dostc sobodu |ednakost.
Vasptan|e smatra osnovom drustva. U deu "Em o vasptan|u", on da|e
program vasptan|a u skadu sa prrodom(1762).
Kratak sadrzaj romana !(ova Nloiza"
Nova Eoza |u|a, |e epstoarn roman, ko| zapocn|e Sen Preovm psmma
|u|, u ko|ma on przna|e svo|u za|ub|enost ze|u da pobegne od n|e, |ubav
nema nade zbog n|egovog pooza|a movnskog stan|a, spreman |e da umre
oprasta se od n|e. |u|a mu odgovara sa ,Bezumnce", odgovara na n|egovu
|ubav zadrzava ga. Zna da nece dobt podrsku rodte|a. On |e n|en ucte|,
vo |e zbog posten|a neuka|ane strast, Ide|a cste patonske |ubav
skazana |e kroz n|enu z|avu da n|eno srce treba |ubav, a n|ena cua ne
traze |ubavnka. Kroz psma skazu|u osecan|a, a razumevan|e. Sa svog
putovan|a u Vae| on |o| pse psma u ko|ma se vd poseban odnos prema
prrod. Pse o |udma ko| zve spoko|no, radu|u se svakom posetocu, bez
novca. |edn nacn da on ostane kod n|e |e da prma patu za svo| posao, sto
on ne ze. Otac |e |u|u nameno svom pr|ate|u, Vomaru, razbo se, od tuge,
oseca se kao rob porodce. Doaz do sukoba sa Eduardom Bomstonom, Sen
Pre |e |ubomoran, ona przna|e svo|u |ubav da b spreca dvobo|. San Pre
doaz nocu kod n|e u posetu, pse |o| z n|ene sobe. Da b reso probem svo|h
pr|atea Bomston nud deo svog man|a |u|nom ocu da b dozvoo brakSen
Prea |u|e. Rodte| ne prhvata|u, doaz do svad|e Sen Pre napusta n|hov
dom. Sede n|egova psma z Parza, o pozorstu, o prkazvan|u predstava ko|e
ne ska|u stvarn zvot Francuza, vec samo bogate, na francusko| pozornc
ma vse govora nego radn|e, mozda zato sto Francu zasta vse govor nego
sto rad, bar zato sto mnogo vse cen sto neko govor nego sto ucn. Rasn
Cornee, uz sav svo| gen| sam su samo govor|vc, a n|hov |e Nasednk
(ms se na Votera) prv ko| se, po uzoru na Engeze, usudo katkad unet
radn|u u predstavu. ... Nko ne de u pozorste da uzva u predstav nego da
vd mnogo |ud na okupu, da sam bude vden. Sen Pre pse |u|no| ma|c,
ona ubrzo pose toga umre, |u|a se uda|e za Vomara.
Promena u n|o| doaz u crkv, tokom vencan|a,svo| brak vd kao nov zvot.
Sen Pre odaz na putovan|e.
Sed deo ko| prkazu|e bracnu du. Kada se vrat na pozv |u|nog muza
odaz kod n|h u posetu, n|egova osecan|a sada su pr|ate|ska.Uspostav|a se
|ubavn trougao, deoosk postav|en.
Uzva u razgovorma sa |u|om, prkazu|e se n|en nov zvot, nacn ured|ena
man|a, organzac|e, vasptan|e dece, park ko| |e ured|en tako da se ne vd
da |e men|ana prroda.Domacnstvo |e prkazano kao deano. |edn probem
n|enog braka |e sto n|en muz ne veru|e u Boga, |u|a |e postga sve sto |e
zeea, ptan|e vere narusava n|enu srecu. Poseta |ezeru povdba, donose
dsecan|e na n|hove emoc|e z madost. Sent Pre putu|e sa Eduardom u Rm,
razog su n|egove |ubav, veza sa markzom Laurom. |u|a ce da b spasa
mad|eg sna skoct u |ezero, razboet se umret. Deta|no |e opsano
boovan|e, da|e se |u|n poged na zvot stav prema smrt, predstav|a se
kao zena ko|a |e uspea da pomr u seb nagonsko drustveno. U svom
posedn|em psmu ona ostav|a mogucnost ponovnog zdruzen|a n|h dvo|e. U
posedn|em deu romana dat |e prkaz |ubav modra Eduarda.
6ik 3ulije
Lk |u|e |e grad|en kao k deane zenske gure. U pocetku prkazana kao
mada devo|ka ko|a |asmo odva|a |ubav cune nagone. N|eno srce treba
|ubav, a n|ena cua ne traze |ubavnka. Prepustce se |ubav upustt u
vezu sa Sen Preom, a pose ma|cne smrt, odgovorce obavezama ko|e su |o|
nametnute stupce u brak sa Vomarom. N|ena promena vezu|e se za sam
cn vencan|a, kada u crkv brak vd kao nov obk srece. Posta|e verna zena,
grad domacnstvo ko|e |e predstav|eno kao deano, Ruso ce znet svo|e
stavove o vasptan|u, prkazu|uc n|em odnos prema dec, stce se n|eno
mosrd|e. U scenama boovan|a n|ene smrt n|en k oste|e dosedan, u stav
prema zvotu smrt. U psmu ko|e ostav|a Sen Preu, o |ubav ko|a ce h na
nebu spo|t, u n|o| prepozna|emo zenu ko|a n|e znevera svo|a osecan|a,
|ubav ko|u |e osecaa ba |e stan razog za borbu kako b |e prevazsa
ostvara svo|e obaveze duznost. Pomao sumorna ska. |u|a sama se
odreka nevnost , da|e ma nevno srce, n|ome vada gas prrode, |u|a |e
aegora| vrne, ako |e ona krva za krsen|e strogh norm ponasan|a ona
osusku|e cst gas svoga srca te |e n|eno ponasan|e morano. Ona |e ocene
vrne. Ruso ce u uvodu nagast da |e kn|ga za |ude ko| mogu da prepozna|u
dozve ta posebna secan|a. Iako proaze koz ste stuac|a San Pre reagu|e
drugac|e, |u|a osta|e |aka, dosedna.
6ik San Prea
Sen Pre |e skoovan Madc, |u|n ucte|, ko| se za|ub|u|e u svo|u ucencu,
a |e zbog n|egovog pooza|a ta |ubav nemoguca. Kroz n|egov k Ruso
skazu|e stavove o prrod, sav seosko domacnstvo, neskvarenost |ud
okrenuth zvotu prrod, krtku vsokog francuskog drusta, pozorsta kuture.
On |este ocen|e moranh vrna, odbce patu za posao ko|m se bav,
n|egova osecan|a su csta, on |e zvrtva svog movnskog stan|a drustvenh
odnosa. Iako proaze koz ste stuac|a San Pre reagu|e drugac|e, |u|a osta|e
|aka, dosedna, ona ma mr ko| |o| pruza vasptan|e dece. Porodca
ured|en|e domacnstva. Nesgurnost koeb|vost su prdutne kao
karakterstke u zgradn| ka Sen Prea, on ce razms|at o samoubstvu. On
ne pronaaz svo|u srecu, gra uogu ko|a mu sudbma propse. U posedn|em
psmu |u|a ga ostav|a kao vasptaca svo|e dece, sa ze|om da h vrna s|edn
na nebu.
Npistolarni roman
Vrsta romana skop|enog od psama ko|e psu |edan vse kn|zevnh
|unaka.
Pretecom se mogu smatrat zbrke kconanh epstoa u heenzmu
pozno| antc.
Epstoarn roman se razv|a u 17.veku, da b vek kasn|e u
sentmentazmu dostgao svo| vrhunac.
Ddaktcnost ozofska usmerenost ran|h epstoa upotpun|u|e se sa
svo|stvma romana(povezanost radn|e, umetncko obkovan|e
karaktera)
Forma epstoarnog romana pogodna |e za drustvenu krtku, ozofsku
moranu raspravu, za neposredno prkazvan|e emoc|a unutrasn|eg
zvota |unaka uopste.
Pored unutrasn|e perspektve, forma epstoarnog romana omogucava
da se stovremeno prkaze vse tacaka gedsta, bez upotrebe
Auktor|anog prpovedaca, cme samo prpovedan|e dob|a na
uver|vost.
Sa po|avom reazma e.r. |e zanemaren. M|egov utca| na razvo| zanra
ogeda se u predstav|an|u svest u romanu. Smatra se znaca|nm za
razvo| pshooskog romana, tehnke toka svest unutrasn|eg monooga
Prvm ostvaren|em smetra|u se L|ubavna psma madca n|egove
sestre A.BEna, ob|av|vanm u nastavcma(1684-1687). Roman Pamea
S. Rcardsona zvrso |e presudnu uogu na da| razvo| veku
popuarnost zanra.
Tokom 18.veka epstoarn roman preaz grance engeske romeneskne
tradc|e sr se na druge evropske kn|zevnost.
U Francusko| epstoarn roman psu Montesk|e, Pers|ska psma(1721);
Z.Z.RusoNova Eoza(1761); S. de Lako Opasne veze(1782); a u
Nemacko| Gete, |ad madog Vertera(1774).
Kra|em 18.veka sa padom popuarnost nasta|e nz parod|a
epstoarnog romana.
U 19.veku zdva|a|u se Dena(1802) Karna(1807), madam de Sta,
kao prv roman F. M.Dosto|evskog Bedn |ud(1846).
Odlike epistolarnog romana na primerima iz romana
Roman Nova Eoza |e epstoarn roman. To |e prepska zmed|u San Prea I
n|egove ucence |u|e, u prepsku |e uk|ucena I Kara, |u|na pr|ate|ca I
rod|aka. Forma epstoarnog romana omoguca |e znosen|e cnh osecan|a
dvo|e madh, a stovremeno |e posuza I kao mogucnost za krtku
francukog drustva, kao I za propagran|e Rusoovh de|a o vrednost prrode I
vasptan|u, o drustvenom ured|en|u I cvzac| kok|e sprecava|u po|ednca da
ostvare srecu.