1

OSNOVE TEORIJE KNJIEVNOSTI-ISPITNA PITANJA

1. Umetnost nauka
2. Poetka kao nauna dscpna (po|am, c|ev, razvo|)
3. Orgnanost, magnac|a, smboka, gra humor
4. Prroda kn|zevnost kao umetnost
5. Funkc|e kn|zevnost
6. Kaskac|a kn|zevnost
7. Ststka kao nauna dscpna
8. Po|am svo|stva pesnkog |ezka
9. Stske gure (po|am,podea, znaen|e)
10.Verskac|a (metrk sstem, vrste sthova, strofa, rma stan pesnk
obc)
11.Kn|zevnoumetnko deo
12.Recepc|a kn|zevnog dea (dozv|a|, ukus)
13.Struktura kn|zevnog dea (tema, motv, pesnka ska, fabua, kompozc|a,
k, |unak...)
14.Genoog|a kao nauna dscpna (ptan|e kn|zevnh rodova vrsta)
15.Poez|a-rka
16.Lrske vrste
17.Epka-proza
18.Epske vrste (prpovetka, novea, roman)
19.Lrsko-epske vrste (poema, baada, romansa)
20.Drama dramske vrste
21.Preazne vrste (ese|, bogra|a, autobogra|a, memoar, putops, psma,
dnevnk, reportaza...)
22.Nauka o kn|zevnost
23.Teor|a kn|zevnost
24.Kn|zevna krtka
25.Metodoog|a prouavan|a kn|zevnost (poztvzam, mpresonstka krtka,
rusk formazam, fenomenoosk prstup, strukturazam)
26.Istor|a kn|zevnost
27.Usmena kn|zevnost (prroda, poetka, pesnk |ezk)
28.Zanrov usmene kn|zevnost (rske vrste usmene kn|zevnost, epska usmena
poez|a, predan|e, ba|ka, basna, anegdota, posovce, zagonetke...)
29.Kn|zevno-stske epohe pravc ( antka kn|zevnost, sredn|ovekovna
kn|zevnost, humanzam renesansa, barok, kasczam, prosvette|stvo,
romantzam, reazam, naturazam, smbozam, ekspresonzam, nadreazam,
soc|astk reazam)
30.Moderna kn|zevnost
1. Umetnost i nuk
1
Za kn|zevnost ne posto| |asna potpuna defnc|a. Moze se rec da |e kn|zevnost
umetnost nauka. Umetnost nauka teze da otkr|u svet sustnu stvar u sto
vreme da uepsa|u zvot.
Umetnost praz stvarma sobodno, ntutvno, sub|ektvno mastovto. Nauka |e sa
druge strane ob|ektvna, tana preczna.
Umetnost ska zvot u svm n|egovm vdovma obcma, a nauka ugavnom
predstav|a konkretan svet.
Sam c| umetnost |e u tome da prkaze unutrasn| dozv|a|.
Umetnost nauka ne mogu da posto|e |edna bez druge medu n|ma nema |asnh
granca. One se dodru|u, prozma|u udruzu|u.
Kada nauka dostgne vrhunac svog savrsenstva posta|e umetnost, a kada umetnost
dostgne svo|u kumnaconu taku pretvara se u nauku.
Prorodne nauke ko|e na|vse odgovara|u deau nauke ob|asn|ava|u po|ave, prosru|u
ovekov poged |aa|u n|egovu moc. Nauka |e oveku produza vek, spasa ga od
gad razorne moc prpode, ponuda mu |e mogucnost resavan|a sustne zvota. A
oveku, ko| kao bce ms stvara, n|e dovo|no samo to . Potrebna mu |e umetnost.
Zato se kaze da umetnost ne deu|e kao hrana, vec kao so. Umetnost oaksava
ovekov zvot omogucu|e mu beg od surove reanost.
Nauka |e raconaana, apstraktna po|movno aktvna, dok |e umetnost ntutvna
pastna. Nauka nud sud o n|encama korstec same n|enca, a umetnost
ska|uc n|enca, nauka razradu|e po|move teor|e, a umetnost ske osecan|a,
nauka se osan|a na msao nteekt, a umetnost na ukus, mastu emoc|e. Nauka
ob|asn|ava svet, a umetnost predstav|a ta| svet. Nauka ta| svet anazra
rasan|u|e, a umetnost ga vrednu|e ntegrse.
Ms|en|e u po|movma ms|en|e u skama ne teme|nu razku zmedu nauke
umetnost.
,Ms|en|em u po|movma" (nauka) negu|e se spo|asn| prstup ko|m se predmet
vrednu|e stepenom posredovan|a korsnost u drustvenom zvotu.
,Ms|en|e u po|movma" (umetnost) posmatra predmete znutra sa n|m u vez
odredeno znaen|e bez nteresa po|ma.
Nauna stna korst |ezk |ednoznanog karaktera, ne dopusta dvosmsenost. Ta|
|ezk karaktersu: ognost, apstraktnost, ob|ektvnost, precznost, normatvnost.
Samm tm |ezk mora bt razum|v osoboden metafora retorke.
Covek |e u umetnost pronasao srecu, utehu zabavu, a umetnost |e epa samo
onma ko| |e oseca|u cene.Ako |e umetnost, n|e za svekoga, a ako |e za svakoga
n|e umetnost.
1
2. Poetik k o n u n disi!"in # !o$ m % i"$e&i i ' (&o$ )
Poetka |e nauna dscpna ko|a prouava prrodu kn|zevnog stvaran|a, odnosno
pesnko umece n|egove po|edne obke. N|en uteme|va |e Arstote.
Sve do 19. veka smatrano |e da su poetka retorka |edna sta stvar. Tek nakon 19.
veka one se odva|a|u u dve dscpne, retorku ko|e prouava vestnu govornstva
poetku ko|a zuava prrodu kn|zevnog stvaran|a.
Dake, poetka predstav|a skup kn|zevnh shvatan|a zrazenh u stvaraakom
postupku |ednog autora (skoe,zanra epohe). Ona podrazumeva nan
saopstavan|a, sam raspored ska, a ne stvaran|e th ska.
Imanentna poetka oznaava skup svh prepoznat|vh zdvo|enh sredstava
postupaka pomocu ko|h se kn|zevn tekst organzu|e upravo kao kn|zevn,a ne kao
nek drug tekst.
Ars poetca uzma u obzr sastavne deove uza|amne veze odnose, one presudne
karakterstke ko|e usov|ava|u omogucava|u strukturu dea. U uzem smsu ona
sagedava unutrasn| pan kn|zevnog dea.
C| poetke |e da zgrad normatvne kodove unutar |edne skoe, skupove prava
|a se prmena smatra obaveznm putem ko|h b se dao opsat ono sto |e
za|ednko svm beetrstkm ostvaren|ma, a ono sto h n raztm.
Poetka |e uz po|am od teor|e kn|zevnost. Sama poetka zuava opste zakontost,
a ono sto |e posebno, neponov|vo, ndvduano sua|no. Ona se pozva na
sntaksu, rtam usmeren|e na organzovan|e |ednog skaza rad n|ega samog. Vuk
Stefanovc Karadzc okaraktersao |e poetku kao ,namestan|e r|e". Psac se bav
zrazma,a gavno ptan|e poetke |e sta |e kako |e zreeno.
Poetka se bav stvaran|em, a ono |e raznovrsno promen|vo. I upravo |e funkc|a
poetke u tome da se skaze sstem pogeda stavova u vez sa umetnkm
stvaran|em.
Stvaraastvo nasto| da novu msao novo osecan|e zraz na nov kreatvan nan.
Stvaraak postupak se odv|a u tr etape: saznan|e, osecan|e novo saznan|e.
Integenc|a |e okosnca stvaraastva.
Poetka zuava prrodu karakter kn|zevne re. Svako deo |e orgnano unkatno
ne posto| tano odredena zakontost pomocu ko|e se stvara umetnko deo.
Sastavn deov |ednog kn|zevnog dea su:sadrzna, radn|a, motv, de|a, tema, |ezk,
kov, st ops. Opste |e prhvaceno da deo ma uvod,razradu zak|uak.
1
Kn|zevn akt |e vo|n n obkovan|a, sa merom ukusom ko| pozna|e grance, n|e
nekontrosan sobodn rad maste.
Etape stvaraakog procesa su: posmatran|e, razms|an|e, nsprac|a, krstazac|a
reazac|a. Puta ka stvaran|u kn|zevnog dea ne: posmatran|e, dozv|avan|e,
spoznavan|e obkovan|e u deo.
Izvor poetka |e nan neeg zreenog, prdavan|e forme zvan estetske grade,
transformsan|e faktora stne u estetsko.
Stvaran|e pon|e tamo gde se nud zbor. Efekat estetskog |e u na|zbr|v|m
n|encama u n|hovom obkovan|u potez po potez.
Poetka traga za zrazma ko| su u skadu u smsu u rtmu. Teme zvot oveka su
aktuene do danas, |os uvek se obradu|u |er |os n|e sve reeno.
Nema psan|a bez nadahnuca. Pesnk stvara kada |e u zanosu kada |e nsprasan.
Estetske zakonotost suzava|u msao, a duh ne trp ne podnos grance. Seng kaze
da |e za duh ubstveno mat sstem, a |e sto tako ubstveno nemat ga.
Nesputanost bo ko|m pravom |e zakon kn|zevnost.
Razvo| poetke:
1. Mtov -navne predstave z davnna;
2. Heensk perod: Paton-zastupa rezervsanost prema mtsko| predstav; Sokrat,
Arstote- "Poetka" govor o umetnkom stvaraastvu uopste, o traged| epope|;
prstupa kn|zevnost kao naunk;
3. Rmska poetka- Horac|e od pesnkog dea zahteva |ednstvo, |asnost skad;
4. Evropsk sredn| vek-razradu|e tradc|u antke retorke;
5. Ind|a od 2. do 7. Veka;
6. Humanzam renesansa-poez|a |e dar sa neba;
7. Ita|anska poetka 17. vek- Arstote |e vrhovn autortet u pesncko| teor|;
8. Barok -negu|e neobnost prhvata pogravan|e uz|ama;
9. Kasczam- zaaze se za |ednostavnost odmerenu uzvsenost zraza;
10. Prosvette|stv -ozofsk poun duh stvaraastva; kn|zevne de|e bazrane na
raconaanost;
11. Romantzam-ste narodno stvaraastvo;
12. Reazam-pokusava da prbz poetku nauc;
13. Natuazam-okrenut ka proz;
14. Kra| 19. I pocetak 20og veka:
Intuconanost
Smbozam
Fututurzam
Ekspresonzam
Dadzam
Avangarda
*. O'i+in,"nost% im,+in,i$,% sim-o"ik,% i+', i .umo'
1
Orgnanost
Po|am orgnanost |e reatvan. Ogeda se u tome sto se vec poznata stvar vd pod
drugm ugom, druga|e se predstav zraz.
Svako kn|zevno deo |e novo, ndvduano neponov|vo. Ona dea ko|a odoeva|u
vremenu ukusma, |a estetska snaga nkad ne presus nose u seb zvornost u
na|st|em smsu. Posebnost ma cenu samm tm sto |e retko.
U antc |e orgnanost smatrana nekom vrstom neprsto|nost, a ceno se
savrsenstvo. Danas |e orgnanost |edno mero vrednost.
Medusobn utca| psaca ne dovode u ptan|e autentnost umetnkog dea. De|stvo
tradc|e |e takode znaa|no |er |e na|orgnan| psac sakup|a tekovna prethodnh
generac|a.
Mada, ne posto| potpuna orgnanost |er |e kona pra ogranena.
Sustnsk orgnano ostvaren|e na|esce naaz na nerazumevan|e kod pubke |er se
taac odupre promenama susretu sa novm nepoznatm.
Imagnac|a
Kn|zevna umetnost prpada sfer sobode magonac|e. Soboda bez bo kakvh
usov|avan|a |e gavn atrbut kn|zevne umetnost. |er |e svakom ostav|ena soboda
da na svo|u ruku stvara tuma.
Imagnac|a |e produkt osecan|a opazan|a, odabran|a sredvan|a zraza|ne grade.
Ona zdva|a oveka z sveta prmata. Dene se kao sposobnost graden|a novh
cena z eemanata reproduktvne svest ms|en|a, kao umece predstav|an|a
predmeta, ne onakvh kakv su po seb vec onakvh kakve h ne druge ms
osecan|a.
Imagnac|a |e sustnska odka teksta |edn krter|um po ko|m se oduu|e o
n|egovo| estetsko| vrednost. Ona |e posrednk zmedu prrode zams|enost. Dok
ta, ovek zams|a nekazan deo na osnovu kazanog. Probem kn|zevnost |e odnos
zmedu kc|e stvarnost. Pomocu magnac|e stvrarnot se pretvara u sku.
Smbozam
Smbo su na||ednostavn| na|osnovn| nan komuncran|a u umetnost. Smbo |e
skaz ko| upucu|e na nesto drugo. Smboka |e tra|na tekovna |udske svest. Stvar
po|ave same po seb ma|u smbocko znacen|e- zem|a smboozu|e podnost; sunce
svetost zvotnu snagu; krst smbose hrscanstvo.
Ambem |e scan smbou, on oznaava re za odred|en predmet, a mu |e
preneseno znaen|e utvrdeno tradc|om. Smsao ambema |e potpuno nepoznat
sub|ektu ko| ga n|e nauo. Na prmer spr ekc oznacava|u savez radnka se|aka,
komunstck pokret.
Smboka da|e pokret|vost, eastnost msaonu dubnu. Smbo nema dentvno
znacen|e vec varra od coveka do coveka, od vremena da vremena.
Smbo u pesm oma skrveno znaen|e, a kontekst pesme razotkrva kakvo se
znaen|e kr|e u n|emu.
Smbo se po|av|u|e u kontekstu |e |e znaen|e vd|vo tako da |e taac
1
kontekstom prprem|en da uo smboka znaen|a onoga sto ta.
Emoconan nabo| prprema nas za dozv|avan|e smbokh znacen|a ko| prozaze
z naseg vasttog zvotnog skustva.
Pesnck |ezk govor metaforom smboom.
Sto |e razgranat|a smboka, tm tekst |ae od|eku|e. Na smbou kao spo|asn|em
zasnva se ceo kn|zevn pravac-smbozam.
Igra humor
Igra humor su u funkc| uvara ravnoteze |udskog duha.
Duh gre nkada ne napusta coveka, samo ta gra vremenom prerasta u rad, bav|ene
umetnoscu, naukom sportom. Igra osobad|a od prtska stvarnost.
Igra |e koren stvaraastva. Samo pesnstvo |e gra |er n|e vezan uz reanost. Poez|a
|e rod|ena u gr u tom obku gre zv.
Igra predstav|a postupak u kom se bra|u obku|u motv, razv|a se pra, uvode
|unac, grad zams|ena radn|a... Uk|u|e u sebe mastu, zanos, oponasan|e,
sobodu, stvaraaak duh.
Karaktersu |e nezvesnost, nepredvdvost, sk|uen|e sptanh staza postupaka.
Igra |e na|deotvorn| nan komunkac|e sa taocem. Umetnost |e bza radu neg
gr.
Humor otkrva smesno u zvotu podrazumeva vedro raspoozen|e. Humor
manfestu|e |ubav prema zvotu zvotnu vedrnu. Humor |e soboda, osobodena
energ|a, a energ|a ko|a osobada, razotkrva |udske mane, a h ne zaze poruz.
Smeh potsku|e negatvne dozv|a|e h eemense. Na sredn zmedu smeha
humora, prosteka z zabune, uz re stuac|e karaktera naaz se komka. Ona
ukazu|e na mane, razonodu|e razvese|u|e.
Vdov komke su: bureska, farsa satra.
/ . P'i'od, kn$i 0 e&nosti k,o umetnosti
Na ptan|e sta |e kn|zevnost nema unverzanog odgovora ko| b sve zadovo|o.
Kn|zevnost prpada obast kuture kao drustvene manfestac|e vseg reda. Za
prkazvan|e stvarnost korst se |ezkm sredstvma.
Pod kn|zevnoscu se smatra ukupnost svh napsanh dea( ono sto |e napsano
zgovoreno) sa knzevno-umetnkm karakterstkama sa namerom da se na
kreatvan nan prkazu nek dodd|a| kov.
Ona predstav|a komunkac|sk obk |er korst |ezk kao osnovno sredstvo
sporazumevan|a medu |udma.
D. Zvkovc: , Pod kn|zevnoscu se u srokom smsu re podrazumeva ceokupna
nauna umetnko kn|zevna deatnost u tom smsu ona |e ravna znaen|u ko|e
ma strana atnska re teratura. A obe te re ma|u uze znaen|e: umetnka
epa kn|zevnost (beetrstka)oznacava samo umetnko kn|zevno deo. Za ovo uze
znaen|e upotreb|ava se nazv poez|a (pesnstvo) ko|a oznaava kn|zevno
umetncka dea u sthu u proz."
1
Posto| vse denc|a kn|zevnost, a na|prhvat|v|a |e ona da |e kn|zevnost
umetnost rec. Poto|e druge denc|e: kn|zevnost |e skup svh psanh nepsanh
dokumenata ko| dubnsk tretra| |edan probem ko| ne mora|u uvek mata
umetnk karakter; to |e specna forma superstrukture, duhovne svest, duhovne
nadgradn|e.
Karakterstke kn|zevnost su: funkconanost, specnost obkovan|a, posebna
upotreba |ezka eastnost. Kn|zevnost se dozv|ava snp kao muzka.
Kn|zevn tekst |e svet za sebe. To |e potpuna samostana tvorevna ko|a preobku|e
stvarnost zrazava n|en unutrasn| zvot.
Pesnka tvorevna da|e ono sto praktno skustvo ne moze. U dema na|bo|h
psaca naaz se bogatstvo, gpkost epota |ezka ko|em on prpada|u. Poetska re
pruza uzvan|e radost, da|e mogucnost odusev|en|a duhovnog obogacen|a. A
sama pesncka re n|e verna stvarnost.
Kn|zevnost kao uobena ska namen|ena |e drustvu ma humanstcku uogu ko|a
se ogeda u opstm porukama vrednostma.
Kn|zevnost se po sveobuhvatnost razku|e od svh drugh obka deooske svest.
1. 2unki$e kn$i(e&nosti
Kn|zevnost |e |edan od nevd|vh ,a nepohodnh stubova zvota.
Shvatan|a funkc|e kn|zevnost su se kroz stor|u men|a, a se sama funkc|a
kn|zevnost u osnov n|e men|aa. Kn|zevnost nema samo |ednu funk|u vec vse.
Prva gavna funkc|a |e da bude verna svo|o| sopstveno| prrod. N|ena prmarna
uoga |e bogccen|e emoconanog zvota, utca| na formran|e |udskog ukusa, na
estetsku emoconanu oset|vost- ESTETSKA FUNKCI|A.
Kn|zevnost deu|e preobrazavaak reaksra|uce, morano |aa, stsava
urazum|u|e strast. U tome se ogeda n|ena KATARZICNA FUNKCI|A. Katarza
podrazumeva zadovo|en|e opemen|van|e ovekovh osecan|a. To |e neka vrsta
dusevnog prazn|en|a na vrhuncu radost zadovo|stva. Arstote |e govoro da
tragna patn|a ma moc osobad|an|a oscen|a.
Pored ove dve, funkc|a kn|zevnost |e u saznan|u- SAZNA|NA FUNKCI|A. Kn|zevnost
ne sadrz samo estetske kategor|e vec n|ence specan vd saznan|a. To nsu
stne znan|a kakve nude nauke ne mogu se ako nauct.
DRUSTVENA FUNKCI|A |e kao vd kuture doprnea ovekovo| emancpac| z n|egove
ogranenost doprnea n|egovom nom uzdgnucu sren|u vdka.
PROPAGANDNA FUNKCI|A ogeda se u tome da psac znos svo| stav svo|e vden|e
zvota sveta. A bez namere nagovestavan|a ubedvan|a taoca.
Poetsk teksat moze da ma znaa|nu uogu u men|an|u pobo|san|u sveta, da bude
ekonomsk korstan, potk napredan, nauno stnt, deoosk vasptan, stor|sk
verodosto|an, da bude okrenut praks. Ovo n|e umtnka suzba kn|zevnost esto
|e kroz stor|u ba zoupotreb|avana.
Kn|zevnost ma FUNKCI|U DA ZABAVI, RAZONODI I OPUSTI. Po Fro|du umetnost |e
1
nadoknada za neprozv|enu stvarnost pravo skrovste svh dubokh emoc|a ko|e
nsu reazovane u zvotu.
IMANENTNA FUNKCI|A |e u razv|an|u osecan|a za epo pemento, prosvet|en|e
uma, obagorodvan|e srca, namrvan|e beskorsnog korsnm.
Kn|zevnost ne moze da men|a |udsko skustvo, nt da resava drustvene ozofske
probeme, vec moze da podstakne, pokrene, okrep nagovest zrnce smsa.

3. K",si4k,i$, kn$i 0 e&nosti
Kn|zevnost |e zapravo raznovrsna, sveobuhvatna raznoka. Kaskac|a
kn|zevnost |e suoena sa probemom odredvan|a snost razka zmedu
po|ednh grupa dea, vod brgu o posebnom odnosu zmedu kn|zevne vrste
po|ednh dea ko|a prpada|u to| vrst. Indvduanost orgnanost kn|zevnog dea
ne omogucu|u kaskac|u nego |edno upozorava|u da u svako| kaskac|
kn|zevnost treba posebno mat na umu odredena naea kaskac|e. To znac da
svako raspordvan|e kn|zevnog dea unutar neke grupe tpova mora uvek mat na
umu vastte reatvnost posebne zakone.
Prvo razvrstavan|e kn|zevnost |e prema |ezcma. To |e |edno od na|opst|eg znaca|a.
|ezk |e grada kn|zevnost zato |e sasvm prrodno da posto|an|e raztog |ezka
omogucu|e razvrstavan|e kn|zevnog dea prema onom |ezku na kome |e napsano.
Shodno ovo|, posto| kasukac|a prema naconanm kn|zevnostma. Ona |e znatno
sozen|a od prethodne kaskac|e, |er se ovde |av|a nz probema vezanh za
odredene nac|e kome |e treba prepsat. Prmer za to |e kn|zevnost psana atnskm
|ezkom unutar hrvatske kn|zevnost.
Drugo razvrstavan|e |e prema autorma. Razvrastava se prema grup autora po
naeu srodnh autora. Autor |e ,deatn uzrok" pa |e prrodno da se kn|zevnost de
prema autorma. Prema generac|, sto| sko naprosto stom vremenskom
razdob|u autor se mogu shvatt kao srodna grupa.
Trece naeo podee |e prema namen. Tan|e de se prema za|ednko| svrs ko|a
ze da se ostvar psan|em. Tako posto|e pouna kn|zevnost, kn|zevnost namen|ena
dec, zabavna kn|zevnost.
Cetvrto naeo |e prema na|asrem shvacenom obku. Tako se po obku razku|u ep
od posovce, dramsk tekst od rskog. Dea se kasku|u preme obku bez obzra na
kom su |ezku napsana. N|e btno n u kom su vremenskon razdob|u nastaa, n|e m
btna namena kao n autor ko| h |e napsao.
5. Sti"istik, k,o n,un, disi!"in,
Ststka |e nauka ko|a prouava emotvne osbne |ezka ko|a tma sva ona
odstupan|a od uoba|nog nana sporazumevan|a ko|a u nas |ezck zraz unost
1
emoc|e. Ona se razva z antke retorke.
Zvkovc ststku shvata kao nauku o |ezku kn|zevnost. Gramatka ststak se
medusobno prepcu uza|amno usov|ava|u, medutm gramatka ocen|u|e tanost
saopstavan|a ms pravnost |ezkog zraza, a ststka ocen|u|e nan na ko| |e ta
mso saopstena skadnost |ezkog zraza sa ms|u osecan|em. |edno kad se zmu
za|edno otkrva|u |ezk u potpunost. Gramatka predstav|a poaznu osnovu ststke.
Ststka prouava obke strukturu |ezkog zraza n|egov umetnk kvatet,
sptu|e znaen|e smboku |ezka, zbor re n|hovo povezvan|e u skaz ko|e
denotra konotra znaen|e.
Takode prouava odnosno ocen|u|e koko |e |edan |ezk skaz u skadu sa onm sto
se hteo rec.
Otkrva bogatstvo znacen|a |ezka u kn|zevnom deu, utvrd|u|e skad zmedu
pscevh ms osecan|a n|egovog |ezkog umetnkog zkaza (|ednstvo sadrzne
forme). Ststku vse zanma nan na ko| |e se skaz skazvan|e medusobno
prozma|u, nego sama organzac|a skaza osecan|a.
N|ena funkc|a |e u razmatran|u zrazavan|a |ezka kn|zevnost.
Posto|e dva tpa ststke: tradconana moderna.
St |e ndvduan odabr re raznh znaen|a, zvuan|a obka, re ko|e su
na|prmeren|e nameravanm komunkatvnom efektma. Svaka re na|neposredn|e
markra svog tvorca.
Sta nasta|e kada se postav potan|e orgnanost. On zna dobar nan psan|a
govoren|a takav nan govoren|a psan|a svo|stven neko| kn|zevno| epoh, sko,
pscu po|ednom deu.
Pod stom podrazumevamao |ednstvo svh msaskh oseca|nh ostah duhovnh
sposobnost |ednog psca zrazenh u n|egovom deu ko|e |e svo|stveno po psevom
|ednstvenom |ezku. To n|e ptan|e tehnke vec vz|e, ono sto proaznom da|e
neproazn smsao.
Na|prhvacen|a podea sta |e na emoconan nteektuan st, anaogno prpod
covekovg pshooskog stan|a.
Sa stanovsta potreba date obast zvota, osm pesnkog razku|emo naun,
novnarsk, admsstratvn n|ma sn stov ko|ma |e skovtost samo pomocno
sredstvo, a ne c|.
St |e |os kaskovan na |ednostavan, umeren uzvsen; na nzak, sredn| vsok.
6. Po$,m i s&o$st&, !esniko+ $e(ik,
Pesnk |ezk |e |ezk kn|zevnh dea. On se razku|e od ostah vdova zradavan|a
po nanu upotrebe po c|u. Pesnk |ezk ma estetsku funkc|u u kn|zevnost po
tome se razku|e od svakodnevnog govornog |ezka.
Pesnk |ezk odku|e konkretnost (skovtost) u opsvan|u, emoconanost u tonu
zradavan|a, rtam preobrada|, punoca mrno znaen|e re. |ezk se u kn|zevnom
deu preobrazava: od obnog vda sporazumevan|a on posta|e zraz dubokh |udskh
emoc|a vekh ovekovh saznan|a.
1
Pesnk |ezk ska stvar po|ave pa z th ska |ud zvae sre dub|e zak|uke.
|ezk pesnstva kso sstem znakova prava n|hovog kombnovan|a dopusta
odstupan|e od odred|enh norm.
U |ezku se ogeda|u dve osnovne osobne umetnost: prkazvan|e zvota u
konkretnm skama msaono-emoconan psev stav prema opsanm po|avama.
Mero vrenost modernog pesnkog |ezka |e u mpres| ko|u u taocu zazva
autorova mpres|a u osecan|u skada ko| |e povezan sa po|mom epote umetnost.
|ezk |e u svo|o| osnov nesavrsen, pomocu pesnkog |ezka on pokusava na
kompenzu|e svo|u nesravrsenost.
Po|am |ezk kn|zevnost |e uz |e od po|ma |ezka kn|zevnost.
Osnovne karakterstke pesnkog |ezka su:
1. Metafornost
2. Rtam
3. Eufon|a

Metafornost-metafora (grk metaphero-prenost) zvorno zna prenosen|e sa
|ednog mesta na drugo, odnosno znaen|e konkretne re prenos se u znaen|u ko|e
to| re ne prpada.
Metafornost se moze densat kao svako smseno odstupan|e od dosovnog
znaen|a re, |edna od denc|a |e ta da |e to |edna druga re stav|ena umesto
one prave re. Tradconano moze da se tuma kao poreden|e.
Metafora |e na|dub|e na|reprezentatvn|e sredstvo poetske komunkac|e, ona
stvara nov zraza|n| sadrza|n| |ezk. N|ome se skazu|u nedosednost, skovtost,
vseznanost. Pomocu metafore dosede se bogat dubok umetnk utsak. Metafora
|e na|mocn| pesnk nstrument.
Moze |os da se ob|asn kao skraceno poreden|e, gde |e onoo sto se pored
nezreeno, a |asno pretpostav|eno. Poreden|e |e |asna, ekspctna, a metafora
mpctna gura. Samo sto metafora za razku od poreden|a ne ste samo snost,
n|hovu za|ednku osbnu, vec ugerse na nesto novo sto |e do sad nemenovano
sto b bez metafore otao neskazano.
Rtam
Covek |e od same prrode nasedo smsao za rtam. Rtamposto| zvan ovekovog
govora u umetnost na prmer: kretn|e Zem|e oko Sunca, otkuca| srca, dsan|e...
Rtam |e organsk deo |ezka, a ne sk|uvo estetska kategor|a. Rtam preobrazava
re unos u n|u spektar n|ans znaen|a.
Pod rtmom se podrazumeva ponav|an|e odredenh prozod|skh |ednca u pravnm
razmacma. Odrednce pesnkog rtma su: pravno ponav|an|e dugh kratkh
akcentovanh neakcentovanh sogova, sthova, strofa, pauza cezura unutar
po|ednh sthova.
Rtam utvrdu|e skad sadrzne forme, odredu|e konstrukc|u pa smsao pesnkog
teksta. Ako se u posovc na prmer promen red re u reenc gub se rtam sab
smsao- ,madost-udost, starost-sabost". Ako u pesnkom tekstu zostane |edan
zvuk, |edan udar na prvom mestu stvar zgeda nedovrsena.
Rtam da|e dusu kn|zevnom deu. Cst rtam ne posto|.
1
Eufon|a
Eufon|a zna bagozvunost zvun skad. Kn|zevnost se suz muzkm zraza|nm
efektma. Uoeno |e da |e svak terarn tekst neka vrsta muzke partture.
Zvune ,odnosno fonooske komponente |ezka su:
1. Intonac|a;
2. |ana ;
3. Ekspres|a ;
4. Bo|a gasa
Ove komponente stvara|u spektar emoconanog dozv|avan|a zvota sveta.
Zvunost |e kreatvna moc |ezka . poez|a n|e samo ptan|e vz|e nego zvuka,
osecan|a za rtam za razkovan|e vsne tona svh muzkoh komponenata. Sama
gasovna supstanca |e prv usov za ostvaren|e |ezkog zraza.


7. Sti"ske 4+u'e #!o$,m% !ode",% (n,en$e)
Stske gura kao zraza|ne forme, u kn|zevnost dob|a|u poseban znaa|
rasprostran|enost. Zasnovane su na utscma ua vda, suha raznm percepc|ama.
Ona ne predstav|a|u ukrasna sredstva vec suze kao mogucnost da se zraz po|aa
un predmet prmetn|m,ostav |a utsak... One su gre ms nosoc osnovnog
poetskog zraza. |av|a|u se kao poseban raspored rec u reenc zazva|u posebnu
reakc|u kod taoca, a se n|ma ne ostvaru|e nesporzum vec neposredn|e
sporazumevan|e |ud. U tome |e n|hov paradoks.
Stskm gurama postze se epota kn|zevnog zrazavan|a.
Densu se kao odstupan|e od standardnog zraza kao prenaen|e nekog osnovnog
zraza ko| se smatra normanm. Od taoca se podrazumeva n|hovo ,razumevan|e"
prepoznavan|e, ako |e to ponekad vro tesko, zato sto se u okvru |edne naaz vse
n|enh vdova.
Ne smatra|u se gurama sva odstupan|a narusavan|a |ezkog kodeksa, na prmer
ona| | smsao n|e razum|v ako drektan zraz |ae deu|e.
Fgure se razvrsrava|u na : gure dkc|e, re trope, konstrukc|e ms.
Fgure dkc|e- zasnva|u se na nacnu zrazvan|a |e se de|stvo zasnva na n|egovo|
rtmko zvukovno| vrednost.
1. Asonanca -ponav|an|e samogasnka na kra|u stha;
2. Aterac|a -ponav|an|e sugasnka na kra|u stha;
3. Onomatope|a-oponasan|e zvukova z prrode;
4. Anafora- ponav|an|e sth re na poetku stha;
5. Epfora -ponav|an|e re na kra|u stha;
6. Paog|a -ponav|an|e re na kra|u |ednog na poetku duceg stha;
7. Refren -ponav|an|e |ednog stha vse sthova (re) na kra|u strofe pose
svakog stha
Fgure re (trop)-nastae su promenom osnovnog znaen|a re dosvno znaen|e
prkazu|u druga|m skama.
1
1. Eptet- prdev dodat menc, ste predmet, karakterstku, znaen|e vrednost
neega;
2. Metonm|a-zamena |edne re drugom ko|a |e sa prvom u po|movno-prostorno|
ogoko| vez
3. Perfraza-opsno skazu|e neku po|avu, osobnu radn|u zamenom neke re,
a sa srm zrazom;
4. Poreden|e -nepoznato se povezu|e, spa|a suprotstav|a poznatom sa c|em da
se bze odred;
5. Personkac|a-prrodnom, vegetatvnom anmanom zvotu se prepsu|u
|udske osobne,odnosno osobne zvh bca;
6. Kontrast (antteza)- porede se dva po|ma po suprotnost da b |edno drugo sto
bo|e stakao;
7. Snegdohom-oznaava se deo umesto cene cena umesto dea;
8. Aegor|a- produzena metafora, rema kazu|e |edno,a po smsu drugo;
9. Sarkazam-ronan neskad zmedu znaen|a napsanh re n|hovog znaen|a
u kontekstu;
10. Apostrofa -psac upucu|e svo|e ms apstraktnm predmetma,po|movma
nostma;
18. Ve'si9iki$ #met'iki sistem% &'ste sti.o&% st'o9% 'im i st"ni
!esniki o-"ii)
Versfkac|a |e nauka o rtmu sthovma. Ona se bav organzovan|em re odnosno
mkroeementma kn|zevnog teksta. Sstem metrkh prava nastao |e |os u antko|
kn|zevnost, a nauka pozna|e tr sstema versfkac|e ko| su se stor|sk smen|va u
evropskm kn|zevnostma. To su metrka (kvanttatvna) versfkac|a, sabka
sabko-tonska versfkac|a.
1. Metrka versfkac|a- za meren|e rtma uzma duznu vremena potrebnu za
zgovaran|e |ednog soga. Poznata |e |os antko| kn|zevnost kao obk organzac|e,
naaze dosednu zmenu dugh kratkh sogova u stop sto takav raspored stopa u
sthu, kao strogo ustro|stvo sthova u strof.
Duzna tra|an|a kratkog soga nazva se mora (na|kraca |ednca od ko|e su san|en
rtmk redov). N|ena duzna zgovora znos dve trecne sekunde. Azra znos dve
more, obeezva se crtcom (-), on |e metrk dug sog sa povsenm tonom. Dok |e
meza metrk krac sog.
Skup krac sogov rasporeden su u osnovne rtmke |ednce- stope. Stopu takt
ne dva vse soga odnosno nekoko uzduznh mora. Kombnac|om sogova dob|a
se nekoko desetna vrsta stopa: dvosozna trohe| (-U), trosozna dakt (-UU)
trosozna ambrah (U-U). Svako| stop prpada ktus, podgnut gas na prvom dugom
sogu odredene stope.
1
2. Sabka vrskac|a- nasto|an|e da u svm sthovma bude st bro| sogova. Rram
se postze nzan|em sthova s stm bro|em sogova. Prema bro|u sogova u |ednom
redu u pesm posto|e sthov: etverac, peterac, sesterac... aeksandrnac |e sth od
dvanaest sogova- dvanasterac, prevadao |e u 17. 18. veku.
3. Sabko-tonska versfkac|a rukovod se tonskm prncpom. Rtam se odredu|e
prema nagasenost nenegasenost sogova,nezabsno od n|hovog tra|an|a,
uredu|u se prema n|hovo bro|u u sthu, prema cezur rasporedu akcenta u sthu.
Tonsk sth |e zrazto akcenatsk ,zasnovan |e na harmonnom nezmen|enom
smen|van|u nagasenh nenegasenh sogova. Sth se od proze razku|e po mertu.
On predstav|a eement zvunog ureden|a pesnkog |ezka. Podrazumeva rtam
poez|e, n|en un dah. Cezura |e pauza ko|om se ozv|ava rtmka mera vremena-
oznaava stanu grancu medu rema za nekog soga.
Rma |e vd gasovnog ponav|an|a podudaran|a |ednakoh gasova na kra|u dva
vse sthova.rma povezu|e razte re po zvuku na osnovu zvuka sto deu|e
meodno pa ostvaru|e veko emotvno de|stvo. Rma |e sredstvo organzovan|a
zvunog so|a u struktur pesme sredstvo skretan|a pazn|e na samu |ezku |edncu.
Rma rtmk metrk uredu|e kompozc|u pesme. Rma se |av|a u vse obka:
Pravna- ako se fonetsk podudara|u sv gasov;
Csta -ako se akcenat podudara;
Bogata- ako se podudara|e naaz pre nagasenog vokaa;
Muska -ako se podudara |edan sog;
Zenska- ako se podudara| dva soga;
Daktska- tr dentna soga;
Leonstka-sogovo e podudara|u na sredn na kra|u;
Parna -rmovan|e uzastopnh sthova;
Ukrstena- rmovn|e parnh neparnh;
Nagomana- rmovan|e vse sthova uzastopno.
Sth |e skup re ko| |e sstenmatzovan pomocu rtmovanh eemenata. Predstav|a
osnovnu rtmku cenu ko|a se u pesm spo|ava kroz ponav|an|e, smetr|u, rmu
akcenat. Sth |e odreden strofom.
1
Pravan |e ako se n|egov zavrsetak podudara sa zavrsetkom stope.
Akaektan |e ako |e stopa sta kao prethodna.
Kataektk |e ako nedosta|e |edan sog.
Prema bro|u sogova sthov se dee na: osmerac na|esce, deseterac, |edanesterac,
dvanaesterac.
Strofa |e nz sthova ko| ob|edn|en posebnm vezama formra|u msaonu metrku
cenu. Cne |e smsao ske, utvrden metar, ponekad refren sthova. Raznoke su ,
po duzn redova, rtmnost. Kasfkac|a strofa: dsth- dva stha, parna rma;
tercna- tr stha, rm rasporedena 1-3, 2-4, 4-6; katren- etr stha, razto
rasporedena rma; da|e kvnta, sekstna,septma,oktava, nona, deka.
Pesma u ko|o| su dve strofe ste vrste nazva se zostrofna, a kada su razte
strofe heterostrofna pesma.
Haku strofa |e pesnk obk od tr stha sa ukupno 17 sogova 5:7:5 ( |apanska
poez|a).
Sonet |e strofa od 14 sthova, to |e na|rasprostran|n|n| na|poznat| stan obk
pesme,sastav|en od 2 katrena 2 tercne. Sonetn venac |e san|en od 14 soneta
pr em se svak od n|h prdrzava prava, posede sth |ednog mora da bude
poetak sedeceg. Na|poznat| sonetn venac |e napsao Franc Presern. Sonet |e
esto spevan u akrosthu (poetna sova akrostha spsu|u me neku re).
11. Kn$i0e&noumetniko de"o
Umetnko deo |e sve sto moze da na sebe prvue pazn|u, sto se obraca
ovekovom ms|en|u osecan|ma. Kn|zevnost |e tvorevna od oveka
stvorena,oveku namen|ena. Kn|zevno deo kn|zevn tekst |e krac duz nz
zgovorenh napsanh reenca, povezanh u koherentnu zaokruzenu cenu. Kao
psan trag, ono predstav|a |ednstvo psca, |ezka taoca. Gavne odke
kn|zevnoumetnkog dea su: dozv|a|, skovtost, emoconanost osecan|e. Deo
ne z osecan|a, apeu|e na osecan|a nastao |e z ovekove potrebe da prenese
na|tanan|a,na|pement|a na|dub|a osecan|a da sta probud kod taoca.
Kn|zevno deo n|e reaan prozvod vec |e zraz maste po seb vrtuen ob|ekat ko|
u seb kr|e znaen|a ko|a |e moguce razto tumat. Ostav|ena |e mogucnost
svako| generac| da tuma dea na svo| nan. Prema stom deu razt taoc
mogu mat poseban odnos: |ednma pruza uzvan|e, drugma smesno
nerazum|vo; za |edne |e duboko umno, za druge beznaa|no bez umetnke
vrednost. Sve sto se ubra|a u kn|zevnu umetnost mora da opravda tu svo|u
orpadnost svakm svo|m redom. Strukturu kn|zevnog dea ne:
1
1. Grada
2. Tema
3. Motv
4. Ms de|e
5. Fabua
6. Sze
7. Kn|zevn kov
8. Prpovedan|e
9. Opsvan|e
10.D|aog
11.Monoog
12.Poog
13.Kompozc|a
14.|ezk
Moze se govort o n|egovom spo|asn|em ustro|stvu ko|e ne drustvo,kutura,
potka, tradc|a tome sno.
Smsao dea, emoconana poruka, poenta ta|na, n|egova atmosfera su eement
ko| odredu|u n|egov sastav n|egovo estetsko znaen|e. Deo kao kreatvna
zamsao kao reeks stvarnost zapravo |e |ezk produkt ukupan zbr ststkh
efekata.
Ingardenova dferenc|ac|a so|eva kn|zevnog teksta,bez obzra na n|egovu
zanrovsku prpadnost:
1. So| zvuen|a
2. So| znaen|a
3. So| predmetnost
4. So| shematzovanh aspekata
1.So| zvuen|a- U svo|o| ,,unutrasn|o| dmenz|" deo posto| samo kao sed gasova
znakova. So| zvuen|a spada u n|egovu rtamsku organzac|u ma estetsko-
ekspresvnu vrednost. Predstav|a raspored samogasnka sugasnka, rtam, vsnu,
duznu tra|an|e ton, nagasak, ntonac|u...
2.So| znaen|a- Svaka re sama po seb ma neko svo|e znaen|e,a tek u
kombnac| sa drugm rema dob|a|u svo| prav smsao.
3. So| prkazanh predmetnost- So| prkazanh predmetnost grad unutarn| svet
dea: stvar, stuac|e, kove, dogada|e, odnose medu n|ma, osecan|a, raspoozen|a,
ms de|e.
4. So| shematzovanh aspekata- U deu se stvar prezentu|u tako sto su svedene na
odredene aspekte. Taka gedsta pretpostav|a ne samo odnos autora prema svo|m
|unacma, po|avama dogada|ma vec odnos taoca prema n|ma. Nedoreenost
dopusta da se tokom tan|a, ne|asno nedovrseno popun|ava mastom.
1
,,Ovakva vseso|na dvodmenzonana struktura moze da zna reanost, no ona n|e
reanost."
Ukupna vrednost dea |e u n|egovo| so|evtost u n|egovo| mnogoznanost.
Kn|zevno deo n|e prrodna koektvna po|ava, vec svedoanstvo ndvduanog
gen|a. Odraz |e ovekovog zvotnog shvatan|a, skustva samosvo|nost ko|a se
ponav|a ko|a se ne da naut mtrat. Deo nud konkretn|e svedoanstvo o
vremenu |udma, a skrven smsao. Prmorava taoca da poveru|e u n|ega kao u
stvarnu zvotnu po|avu. Kn|zevno deo odoeva proaznost, vreme umesto da
uman|u|e n|egov znaa|, uvecava ga.
12.Ree!i$, kn$i0e&no+ de", #do0i&"$,$% ukus)
Recepc|a (at. Recepto-prman|e)- prman|e razumevan|e, dozv|avan|e
vrednovan|e dea. Estetka recepc|e prouava prhvatan|e teksta od strane prmaoca
nan n|egovog konstursan|a u n|hovo| svest. Umetnka recepc|a |e akt unog
uzvan|a, sama se sb svrha c|. N|ena specnost |e u nesvod|vost na druge
forme skustva u spozna| sveta.
U sredste recepc|e stav|a se odnos autora kao prozvodaa taoca-susaoca kao
konzumenta. N|en k|u |este HORIZONT OCEKIVAN|A t|.spremnost pubke da na
osnovu poznavan|a kn|zevnost prhvat novo deo. Stapan|e horznta taoca psca
zavs od sadrzne teksta, ukusa, nteresa obrazovan|a. Ctan|e dea |e ndvduana
stvar, taac |e sub|ekat ko| sa deom stupa u komunkac|u one |e presudan faktor
u oduvan|u kvateta napsanog. Promen|vost pshoog|e |udske pazn|e,
mpusvnost promen|vost n|enog tonusa z trenutka u trenutak, dovode do
raztog dozv|avan|a znaen|a, n|enca sveta kn|zevnog dea. Sa svakm novm
tan|em taocu se nud svak put druga|a stuac|a. Cta se rad zadovo|stva,
odusev|en|a, zanosa, ushcen|a ponesenost estetskom vrednoscu napsanog;
zatm rad razv|an|a maste, bogacen|a duhovnog zvota prosren|a vdokruga
znan|a. Deo ne posto| samo za sebe dok ga neko ne prota, a kako ce ono bt
prhvaceno zavs upravo od taoca.
U estetskom dozv|a|u, po Ingardenu, taac proaz kroz tr etape:
1. Poetno uzbuden|e
2. Usredsredvan|e na kn|gu- zaokup|enost pazn|e
3. Prmaako-stvaraak komunkacon odnos
Svak po|ednac deo konkretzu|e razto, ako ono posedu|e vastt denttet. Na
deo se geda kao na posto|ano zvo, bez obzra sto |e ono stvar kc|e. Covek
1
postovecu|e deo svog ntmnog bca sa deom ntmnog bca kn|zebnh |unaka,
oseca pravu emoc|u.
Dozv|a|
Pesnk |ezkom dovod predmete u taoevu-susaoevu svest, on svo| dozv|a|
|ezkm skama pretvara u n dozv|a| taoca. Estetska osecan|a pr tan|u
zazva |ana umetnkog dozv|avan|a kova dogada|a. Dozv|a| karaktersu
nekorsto|ubvost, bespo|movnost, formanost umna angazovanost. Dozv|a| u
srem smsu, osm pravog utska obuhvata tumaen|e dea, on ma presudan
znaa| u ocen rada. Deo se dozv|ava ako |e uhvat|vo u cen- umom, uma
pamcen|em.
Lterarn dozv|a| stvara prostor sa one strane stntog aznog. Dozv|a| |e u
neposto|an|u grance zmedu |ave magnac|e. Dozv|a| |e u neposredno| vez s
kn|zevnm ukusom.
Ukus
Ukus |e osecan|e epote, mere harmonnog skada zmedu razuma osecan|a. On
|e u dopadan|u, u onome sto |e nezrecvo sto spun|ava nekom zudn|om, sto se ne
moze uhvatt. U uzem smsu ukus |e smsao za epo. Ukus |e nepodozan kakvom
pravu, svak ukus |e |ednako opravdan. Cn|enca da razt taoc, poazec od
razth pretpostavk, doaze do neega sto |ako na st rezutat ukazue na to da
se ukus uzdze do opstega.
1*.St'uktu', kn$i0e&no+ de", #tem,% moti&% !esnik, s"ik,% 9,-u",%
kom!o(ii$,% "ik%$un,k...)
Termn ,,struktura" potsnuo |e upotrebu termna ,,sadrzna'' ,,forma'' . ,,Struktura''
podrazumeva koherentan sastav deova |edne stvar, transformac|u, ceovtost
samouredenost. U stuktur kn|zevnog ostvaren|a cena ma prevast nad
po|ednostma, a svak eement ma konstruktvnu uogu u deu. N|edan od n|h ne
moze se zment zostavt, a da se tome ne poremet potpunost. Svak eemenat
|e nosac znaen|a, on |e nezamen|v duboko funkconaan. Re z osnove men|a|u
smsao emoconan domet teksta ako se rasporede druga|m redom. Struktura
svo|m energetskm karakterom n dusu kn|zevnog roda. N|ena dnamnost uva
svakom deu umetnkog dea zvahnost zmedu deova stvara nek ta|anstven
skad. Dmenz|e strukture su:
1. Vertkana dmenz|a (vseso|nost)
2. Horzontana dmenz|a (raspored po|ednh deova)
Ukoko uzmemo po|ednostav|van|e kao mero epote dea, ono ce bt u to| mer
epse, ukoko |e struktura sozen|a.
Kompozc|a
1
Sadrzna, nformac|a de|a ne posto|e van odredene kompozc|e dea. Kompozc|a
oznaava odreden raspored grade medusobn odnos po|ednh deova u
kn|zevnom tekstu, zbor povezvan|e kn|zevnh |unaka po|ednh przora prema
naeu |ednstva radn|e, ognost, postupnost, suprotnost. Uopste, oznaava
organzac|u skop ceokupne konkretne sadrzne.
|ednstvo radn|e ogeda se u svm dogada|ma ko| su potn|en |ednom osnovnom
dogada|u, kao u postupcma svh kova ko| vode zavrsetku gavne radn|e. Radn|a
u epskom tekstu razv|a se po hronooskom redu:
1. Poetna stuac|a
2. Uvoden|e novh motva ko| men|a|u posto|ecu stuac|u
3. |unac ko| nasto|e da ukone prepreku
4. Sukob
5. Preokret
6. Kretan|e ka |unakovo| pobed porazu
7. Zavrsetak
Za kn|zevn tekst su na|btn|:
1. Tema
2. Fabua
3. Sze
4. Motvac|a
5. Narator
6. |unak
Razku|emo:
1. Spo|asn|a kompozc|a
2. Unutrasn|a kompozc|a
Spo|asn|a kompozc|a organzu|e deove pogav|a, nove scene, kn|ge pevan|a,
strofe stohove.
Unutrasn|a kompozc|a uoava se paz|vm tan|em anazom svh segmenata.
Razku|u se |os:
1. Stepensta kompozc|a (vezvan|e motva prema sukcesvnom nzu,
prosrvan|e usozavan|e)
2. Paraena kompozc|a (uporedno voden|e dve vse radn|)
3. Prstenasta kompozc|a (podrazumeva okvrnu pru u ko|o| se zaze osnovna
fabua romana ce nz drugh pra).
Motv
Motv |e na|uza tematska |ednca ko|a se ne moze da|e razagat. Motv su deov u
ko|ma se opsu|e |edan predmet, |edno ce, |edna stuac|a. Mogu mat razte
funkc|e:
1
1. Dnamk (usredsreden su na radn|e deovan|a, na unapreden|e akc|e,
pokrecu zbvan|a)
2. Statk (opsu|u radn|e, stan|a, zbvan|a, usporava|u tok radn|e, ne men|a|u
cenu,a su znaa|an agens fabuarnog razvo|a)
Statke tematske |ednce svo|stvene su rc, a dnamke epc.
Motv |e manentna pokretaka snaga; podstca|n stvaraak agens; omogucu|e
razumevan|e medusobnh veza medusobnh utca|a sastavnh komponenata ko|e
ne umetnko deo. Pod opstm motvma podrazumevamo |ubav, smrt, zvot.
Pored n|h posto|e |os motv ,,umre drage", ,,utace", ,,osvetnka" n|ma sn. U
usmeno| kn|zevnost susrecu se motv kao sto su motv ,,|unastva", ,,otete
neveste", ,,smrznut svatov " drug.
Tema
Tema |e predmet o kom se u deu govor za ko| |e smbono vezana osnovna
de|a dea. Skup tema u kn|zevnom deu nazva se tematka. Gavn tok prate man|e
tematske cene.
Fabua
Fabua podrazumeva redosed zbvan|a ko| ma svo| poetak kra|; odnosno ogk
uzrono-posedn tok radn|e u vreme-prostoru u ko|em se prpoveda. Ona
podrazumeva redosed zbvan|a ko| ma poetak, srednu kra|. Posto|e stepenasto,
prstenasto paraeno razv|an|e fabue.
Lk
Lk oznaava gavnog |ednog od na|vazn|h medu nosocma radn|e aktera u
kn|zevnoumetnkom tekstu. Lk |e ,,bce na papru" ko| posto| samo u rema. U
proznom deu on |e sredsn| ob|edn|u|uc strukturn eement. Stvoren |e psevom
magnac|om. Psc stu da |e k snteza razth epteta vezanh za ovekovu
nost, te |e zgraden od reanh osobna kvateta ko|e pozna|e |udska za|ednca.
Ponekad kov posedu|u autobografske crte ostav|a|u utsak da su |ud od krv
mesa. Lkov se u teor| razvrstava|u na statne, dnamne potpune. Poze|no |e
pravt razku zmedu ka, portreta, karaktera tpa. Portret oskava spo|asn|e crte
ka, karakter morana pshooska svo|stva,a tp karakterse crte konkretne grupe
|ud.
|unak
|unak |e gavn k u deu, on |e nosac radn|e.Efektvno |e kreran, upeat|vh
staknuth osobna.Predstav|en |e kao zv ovek, razgovetan ceo.
Ska
1
Ska |e preczn msaon zraz sta magnac|a, produkt svest podsvest. Grad se
zborom btnh, karakternh po|ednost. Sku moze da n |edna re, |edna reenca
cea pesma. Re su brane po znaen|u, bo|, zvunost, obku s|a|u.
Sadrzna forma
Sadrzna predstav|a tematsku strukturu dea, odnosno take od ko|h se potom grad
epota. Moze da podrazumeva mater|ane podatke, emoc|e, utske, strepn|e...
Forma |e estetsko uobavan|e sadrzne; ogeda se u |ezku smbokm
formac|ama.
Kn|zevnost kao svaka umetnost pon|e na form |er sadrzna traz obk!
Tema, grada, sadrzna
Tema-gore
Grada n mnogostrukost raznokost zvota, sprva su osnovnu gradu n mtov
predan|a.
Sadrzna omogucava shvatan|e estetske strukture, take z ko|h nasta|e epo.
Semantk prostor
Semantk prostor predstav|a tekst uz neku re, skup re uz reence ko|e |e sa
n|ma u smsaono| vez, te z kog prozaz znaen|e th re reenca. Predstav|a
zvorste vseznanost.
1/.:eno"o+i$, k,o n,un, disi!"in, #!it,n$e kn$i0e&ni. 'odo&, i &'st,)
Genoog|a |e nauka o kn|zevnm rodovma vrstama. Teor|ska sstematzac|a
sprovod se prema krter|umu formanh strukturnh obeez|a, prema tematc,
vremenu nastanka dea n|hove bskost, te prema poetc. Na|star|a podea |e
podea na narodnu umetnku kn|zevnost, odnosno na usmenu psanu
kn|zevnost. Kn|zevnost se prema namen de na kn|zevnost za odrase kn|zevost
za decu made. Ona moze da se razvrsta prema autorma nekm n|hovm
za|ednkm karakterstkama (npr. Kn|zevnost Dosto|evskog); Prema vremenu
nasta|an|a razvrstava se na kn|zevnost epohe romantzma, reazma sno.
Posmatrano sa stanovnsta tematke sta, kao na|merodavn|eg krter|uma,
ceokupno stvaraastvo se grupse na tr osnovna kn|zevna roda: rsk, epsk
dramsk.
Kn|zevn rod predstav|a na|sru skupnu tvorevna sa za|ednzkm sustnskm
karakterstkama. Stske sadrznske var|ante u grancama roda nazva|u se
1
kn|zevnm vrstama. Vrste se medusobno razku|u a sstnsk su povezane
karakterstkama ko|e determnse n|hov rod. Zanr predstav|a dea sa odredenm
samo n|ma svo|stvenm karakterstkama. U zanr spada|u kategor|e densane
prema metrkm kompozconm shemama (pesma, roman), prema motvma
(|ubavna pesma,stor|ska prpovetka), prema duhovnom stavu (satra, spovest),
prema pshooskom stan|u (eeg|a, komed|a, tragkomed|a), prema obmnost
(ske,roman) tako da|e.
Odnos pesnka razth osecana| stvara kn|zevnu vrstu. Npr. meanhona
osecan|a zrazava|u se u rsko| pesm, uzvan|e u svetu u epu, punoca sveta u
romanu, tragnost u traged|, komnost u komed|...Ako se pesnk stapa sa svetom
oko sebe, bo| ta| svet sub|ektvnom oseca|noscu onda mamo rsku poez|u, ako
pesnk sa uda|enost posmatra ob|ektvno nam ska sarokost punocu zvota onda
mamo epsku poez|u,ako pak dozv|ava svet kao sukob traz razresen|e, n|egove
oseca|e prkazu|e |ednom dnamkom akc|om n|egove nost mamo dramsku
poez|u.
Nemoguce |e |asno ostro povuc grancu zmedu obka |er se neka od osnovnh
obeez|a prepcu,preva|u nadopun|u|u. Remek-dea ne spada|u n u |ednu od
navedenh kategor|a, dok |e Bb|a kn|ga u ko|o| su zastup|en gotovo sv kn|zevn
stov, rodov, vrste, te sve kn|zevne forme. Sna |e stuac|a sa N|egosevm
,,Gorskm v|encom".
Kn|zevn rodov vrste su posedce osnovne tenz|e u umetnost da se postgne
|ednstvo sadrzne forme.
Nacea vrste (tpov ) kaskac|e kn|zevnost(nternet )
Razvrstavan|e kn|z prema:
1. |ezcma, prrodno |e da posto|an|e razcth |ezka omogucu|erazvrstavan|e kn|z
dea prema to| grad|, t|. prema onom |ezku na kome |e po|edno kn|z
deoostvareno;
2. Naconanm kn|zevnostma- vod|eno |e uveren|em da se odred|eno
naconanoza|ednstvo zrazava u kn|zevnost na takav nacn da to moze mat
prednost cak pred za|ednstvom|ezka (mozemo govort o engesko| kn|z kn|z.
SAD);
3. Autorma, grupama autora po necemusrodnh autora prrodno |e da dea
|ednog autora ma|u odred|ene za|edncke karakterstke. Na scan nacn se
autor ste generac|e, neke kn|zevne skoe naprosto stog vremenskog
razdob|a shvatt kaosrodna grupa (npr. Kn|z smbozma);
4. Namen - svrstavan|e kn|zevnh dea u po|edne grupe preman|hovo| za|edncko|
svrs ko|u zee ostvart (zabavna kn|z, dec|a kn|z...) ;
5. Obku -razku|emo ep odposovce, dramsk tekst od rske pesme td., bez obzra
na |ezk u kom su ta dea ostvarena, navremensko razdob|e u ko|em su nastaa,
na autore ko| su h stvor na neke posebne namene radko|h su nastaa;
1
6. Nacnu nastanka -usmena psana. Usmena kn|zevnost prenos se razv|a
usrednama ko|e ne pozna|u psmo se psmom zbog bo kakvh razoga ne
suze rad prenosen|akn|zevnh dea. Ona posto| u srednama gde |e psmenost
razv|ena, a tada kao nek drug vdkn|zevnost, ko| za razku od psane
kn|zevnost zadovo|ava drugac|e potrebe (npr. vcev, anegdote..)
Po|am kn|zevnog roda vrste (nternet )
Kn|z rod predstav|a na|sru skupnu kn|zevnh dea sa za|ednckm sustnskm
obeez|ma. Govor se o trkn|z roda: epc, rc dram.Epkase de na epku u proz
(roman, novea, prpovetka) epku u sthu(ep epska pesma), u rku se svrstava|u
po|edne rske vrste (eeg|a, oda, hmna..), a u dramu
traged|a,komed|a drama u uzem smsu. Od te podee treba razkovat podeu na
poez|u, prozu dramu. U tomsuca|u poez|om se smatra rska epska pesma ep u
sthu, a pod prozom prpovetka, novea roman.Kn|zevna vrsta |e grupa scnh dea,
takvh u ko|ma se ponav|a|u neke man|e-vse stane osobne. Ursko| pesm posto|
gavn motv, ko| na razne nacne varra prosru|e se uvod|en|em novh, scnh
kontrastnh motva, a ov uopste ne pokrecu temu napred u smsu uzrocno-
posedcnog razv|an|adogad|a|a. U rsko| pesm nema fabue, nema razv|an|a
dogad|a|a, nt deta|nh potpunh opsa.
Poez|a proza
Kn|zevn tekst se spo|ava u dva medusobno suprotstav|ena obka |ezke
organzac|e: u sthu proz. Proza u odnosu na poez|u ma sr epsk zamah, vece
zrazen|e mogucnost. Sobodn| prstup znatn| motvsko-tematsk prstup.
Sustnska razka zmedu poez|e proze ogeda se u |ezko| organzac|, akcentma
umetnkm pravma. Poez|a |e rtmn|a zvun|a, te se moze rec da se pazn|a
vse skrece na zvuen|e nego znaen|e re. Rtam proznog govora teme| se na
rasporedu re u reencama vezama medu reencama- na sntakskm osnovama.
Poez|a se zasnva na osecan|ma, a proza na dogada|ma narac|.
11.Poe(i$,-"i'ik,
Poez|a se neretko oznaava kao spontan zv osecan|a, retost strast na|zv|
nan ovekovog zrazavan|a. Poez|u, kao na|star| vd, Arstote dense kao
umetnost podrazavan|a u sthu (uz pomoc rtma, govora harmon|e); ona |e
karakterstan, unutar sebe povezan, sthovan |ezk sstem. Re svo| smsao
dob|a|u u okvru pesme ko|a posedu|e svo| rtam, meod|u smboku. Totana
uprav|enost ka zrazu u estetsko| funkc| odredu|e poez|u kao spo| re muzke.
Kao na|savrsen| na|potpun| modus zrazavan|a. Sustnekse oznake osm stha
rme,|esu dkc|a, ntonac|a, meod|a, ton eufon|a. Poez|u kao skadste beskra|no
razth osecan|a, karakterse svo|evrsno ta|anstvo, snovtost arovtost.
U nemako| estetc XIX veka poez|a se |av|a kao:
1
1. Lrska poez|a
2. Epska poez|a
3. Dramska poez|a
Po raspadu ovog sstema, rska poez|a gub termnoosku vrstnu, te se u moderno|
kn|zevno| ms konstruse samo nazv poez|a. Pez|a se smatra za umetnost
povezvan|a samonkh re.
Istor|a rke:
-antka: po|am rke podrazumevao |e pesme pevane uz pratn|u nekog muzkog
nstrumenta, na|esce re. Medutm nazv rka konstusan |e nesto kasn|e o emu
svedo podatak da Arstote ove pesme nazva Auetka Ktarstka.
-aeksandr|sk perod: ,,rka" pon|e da se obeezava kao nazv za one pesme ko|e
su komponovane za pevan|e. U ovom znaen|u rka se upotreb|ava sve do
renesanse.
-renesansa: pesnc teoretar poez|e rku densu kao tekst psan za tan|e, me
|e odva|a|u od muzke. Meodnost pesme sada ce se ogedat u n|eno| |ezko|
struktur, zbog ega ce ona ostat |edna od na|btn|h karakterstka rke.
-romantzam: tek u romantzmu doaz do ponovnog ozv|avan|a rke, te do
potpunog konstrusan|a.
Lrka se smatra za spontan zv snaznh osecan|a, sub|ektvn zraz emoconanu
tvorevnu.
Ona se |av|a na na|nzem stupn|u |udskog usmenog stvaraastva prva se zdva|a z
prvobtnog za|ednkog obka. Vz|a epote se na|bo|e ostvaru|e u rc. Osecan|e
ko|e prozma rsku pesmu |e no, posebno, neponov|vo, a nos atrbut
unverzanost opste|udskost. U rc kao snonmu poez|e, preovadava
sub|ektvan skaz, ske ndvduanog pshooskog stan|a, topna zrazenh osecan|a,
raspoozen|a prezv|avan|a. Lrska pesma tuma zvot neposredn|e, ona se smatra
sub|ektvnom, za razku od epske, ob|ektvne poez|e. Kaskac|a rke krece se od
ntmne rke, preko uspavanke, narca|ke do posenke prgodne pesme.
Raznovrsna po sadrzn form, umetnka rska pesma prema motvma moze bt:
|ubavna, eegna, opsna, rodo|ubva, soc|ana, satrna, reeksvna. |av|a se u
obku hmne, ode, dtramba, epgrama, eptafa, de, ekoge, anakreontske pesme,
epstoe, eptaama. Mnoge od ovh vrsta su danas potsnute. Poged rskog psca
uprav|en |e u sopstvenu dusu; on u n|o| ,,naaz svo| ra| svo| pakao, svo|u bo
svo|u radpst". N|ega |os karaktersu okrenutost samom seb, senzbnost,
emmotvnost, oset|vost, tankocutnost, sentmentanost...L|ubav, epota, stna,
pravda, zava|, proaznost, smrt, unverzana svevremenska hten|a raspoozen|a,
ezn|a za da|nama kosmkm prostranstvma- sve su to motv o ko|ma rsk
pesnk pse. Lrka |e zbog pesnkovog osecan|a zgusnuta, ntenzvna prozma ceo
bce pesnkovo, u n|o| nema n pran|a n razvo|a dogada|a. Lrsk pesnk ne stvara
1
deta|nu sku vec zborom po|ednost sa emoc|ama prenos svo|e osecan|e. Te ske
ma|u dub|e sre znaen|e. C| rke |este da mnmum |ezkh sredstava postane
maksmum pesnkog sadrza|a. Lrska kompozc|a se postze asoc|atvnm
grupsan|em po|ednost oko osnovnog motva. Osnovn motv se prosru|e nzom
asoc|atvnh ska, a na kra|u se poentom ukazu|e na zak|un smsao pesme. Grada
rske pesme:
1. Deo na|esce da|e temu
2. Deo razv|a temu potsku|e
3. Deo da|e neku vrstu emoconanog zak|uka
Lrska pesma stara |e koko |ezk kod svh naroda karaktersu |e n|ence da prat
ovekov zvot, n|egova osecan|a, zudn|e, radost, zaost... Pesme su kratke |er n
osecan|a ne tra|u dugo.
13.;i'ske &'ste
Podea rke: (nternet )
!'em, uo-i,$enim tem,m, rka se de na |ubavnu, rodo|ubvu,
regoznu,soc|anu, satrcnu, msaonu pe|zaznu rku. Moze se podet na
dve sroke grupe: rske pesmezrazto emoconano obo|ene na msaone rske
pesme. Prva |e opst vd rske poez|e, zraz cstepesnkove emoc|e, dok |e druga
zraz pesnkove emoc|e nsprsane ms|u o zvotu svetu u n|ma sestce bas
msaon karakter pesnkovog odnosa prema svetu. Usta|en rsk obc: 1) <imn,
znac pesmuposvecenu nekom necem sto covek smatra vrednm na|veceg
postovan|a, dv|en|a obozavan|a, tez uzvsenom tonu ko| se zrazava svecanm,
poagan|m rtmom. 2)Od,-pesnk se u n|o| obracamtskm cnostma vekm
znaca|nm |udma opeva|uc kakvu uzvsenu de|u vrnu: boga, veru,otadzbnu,
madost, pr|ate|stvo, |ubav...kasn|e su se po|ave sa|ve ode (|.|.Zma| oda mo|o|
cutur); 3)=iti',m- |e bo stara grcka kutna pesma u savu boga Donsa, a kasn|e
pesma u ko|o| pesnk prosav|apunocu radost zvota peva o cunom zadovo|stvu
povodom zvotnh radost. 4) E!i+',m |e kratka,duhovta pesma u ko|o| se kra|n|e
sazetm zrazom neocekvanm zak|uckom znenad|u|e ctate|. 5)E"e+i$, |e pesma
sa zrazto tuznm osecan|em, u ko|o| pesnk za za necm sto |e nepovratno proso
zgub|eno za n|ega (madost, srecno detn|stvo, zgub|ena |ubav...); 7) Idi", |e
nazv za rsku pesmu, a za svako kn|z deo sa temom z mrnog zvota u prrod,
posebno na seu.
STAROVEKOVNA rska poez|a:
- oda
-hmna
-dtramb
-eeg|a
SREDN|I VEK:
-pohvana rska pesma
1
-regozna rska pesma
-trubadurska rska pesma
RENESANSA:
-sonet
-kancona
-madrga
ROMANTIZAM:
-|ubavna rska pesma
-rodo|ubva rska pesma
REALIZAM:
-deskrptvna rska pesma
-msaona rska pesma(ovo |e sto sa nterneta )
Lrske pesme mozemo podet prema: (B|evuk )
I TEMI (vrst osecan|a ko|a se opsu|u)
1. msaona rka- pesnk znos svo| duboko emoconan odnos prema ms ko|a ga
|e uzbuda;
2. Soc|ana rska pesma- pesnk peva o sromastvu, drustveno| |udsko|
ne|ednakost, soc|ano| nepravd;
3. L|ubavna rka- pesnk zrazava osecan|e |ubav prema osob suprotnog poa;
4. Rodo|ubva-|ubav prema domovn, drzav, zava|u, narodu;
5. Duhovno-regozna-pesnk zrazava regozne ms osecan|a
6. Satrna pesma- pesnkova ogorenog na neke mane po|ednca drustva;
7. Opsna pesma- povezu|e svo|e no raspoozen|e s nekom po|avom u prrod; npr.
Pesnk se radu|e radan|u Sunca doasku proeca;
II TRADICI|I
1. hmna- pohvana pesma, u kasczmu naconana tema
2. oda- sveana pesma u ast nekome
3. eeg|a- zazva za|en|e tugu
4. epgram- |ednostavna duhovta, sa|va
5. eptaf- nadgrobn natps-ops osobne poko|nka
6. moto-kratak zaps u poetku nekog kn|zevnog dea
7. gnoma (aforzam)- kratka pesma;zt+razava duboku msao
8. dtramb- znos zvotnu radost odusev|en|e
9. da- mran zvot
III OBLIKU
1. rska pesma u sthu
2. rska pesma u proz- prozn tekst sa eementma rskog zraza
1
IV |EZIKU
1. rska pesma na standardnom |ezku
2. d|aektana rka
3. rka u zargonu
15.E!ik,-!'o(,
Epka (gr. epos- re, govor, prpovest) |e nazv za sve prozne sthovne obke u
ko|ma se prpoveda o nekm dogada|ma ko| su se dogod se smatra da su se
dogod u prosost. Obuhvata svu prpovednu kn|zevnost u sthu proz. Svemu
prkazanom da|e se peat ob|ektvnost uver|vost; svet |e onakav kakav |este
kakav b trebao da posto|. Poetske oznake ovog kn|zevnog roda su sadrza|na
zanm|va fabua, dnamk motv, scene przor, zvrsoc radn|e kov, odnos
medu kovma, prpovedan|e prema prrodnom redu, radn|a sroka, spora
raspnuta, reatvna mrnoca, staozenost emoc|a, zraz znatno uda|en od zvunh
efekata, st ko| ste z sustnske same prrode narac|e...U epc u sthu razku|u se:
epske pesme, epske hronke, ep epope|a,a u proz: prpovetke, ba|ke, egende,
pre, basne, anegdote, novee roman. Autor epskog dea |e posrednk zmedu
odredenog zbvan|a prmaoca. Dogada|e ko|e opsu|e da|u utsak da su se des
mmo n|egove vo|e, ako |e pesnk sub|ektvn tvorac. Radn|a epskh tvorevna tee
agano, sroko, sa ob|em epzoda, a kompozcona struktura |e veoma sobodna,
vremensk prostorno neogranena. Ob|ektvnost epske poez|e ne treba shvatt
kao pasvnu neutranost pesnkovu, nego kao sto vecu sagasnost zmedu tvorevne
zakontost ko|e vada|u u zvotu.
Epska poez|a |e na|pre nastaa kao koektvna umetnka tvorevna u sthu. N|ena
na|vazn|a vrsta bo |e ep,a razvo|em gradanskog drustva tokom XVIII veka, kada
oban ovek posta|e predmet nteresovan|a, zraz proze sve vse potsku|e sthovn.
Proza se zasnva na raznovrsnm strukturnm eementma epskh form: tema, motv,
grada, radn|a, fabua, sze, narator, stuac|e, naratorovo gedste, d|aog, monoog,
k epog.
Temu psac pronaaz zabra u stvarnom zams|enom zvotu. Odabranu temu
psac kn|zevno obku|e fabuom, kovma, zborom forme. Tema |e na|esce zrazena
u nasovu dea. Uz gavnu temu posto|e bro|ne man|e tematske |ednce. To su
motv. Motv mogu bt dnamk statk. Osecan|a ms u kn|zevnom deu mogu
prpadat odredenm cma su neposredan skaz samog psca. Osecan|ma
msma u deu skazu|e se poged na svet, stav o zvotu poged na n|ega. Teme|na
msao ko|a prozma kn|zevno deo zove se de|a dea u n|o| |e sadrzan smsao sto
mu ga |e psac dao.
U obrad znosen|u svo|e teme prozn psac se korst:
1. Prpovedan|em (narac|om)
1
2. Opsvan|em (deskrpc|om)
3. Razgovorom (d|aogom)
Prpovedan|em se razv|a fabua kn|zevnog dea otkrva|u razt stepen radn|e o
ko|o| nas psac zvestava. Prozno deo sadrz vec bro| opsa. Na|esce su to ops
spo|asn|eg, zkog zgeda ka unutrasn|eg, oseca|nog pshooskog stan|a ka.
U prvom sua|u re |e o uoz opsa u stvaran|u spo|asn|eg, a u drugom u stvaran|u
unutrasn|eg pshkog portreta. S obzrom na prostor u kome kov zve deu|u,
po|av|u|u se razt ops enter|era (unutrasn|ost sobe, skoe, broda, crkve, dvorca
s.) ekster|era (spo|n prostor-dvorste, park, vrt, uce s.). Tm opsma psac ze
sto uver|v|e predstavt odreden k prostor u kome se naaz, a ko| |e btan za
mesto zbvan|a.
D|aog se po|av|u|e kao drektan, u obku upravnog govora kao ndrektan u
obku neupravnog govora. Monoog |e govor |ednog ka. Unutrasn| monoog |e
nan znosen|a ms kn|zevnog ka u kome se prpoveda nasto| postovett s
kom u usprat n|egova razms|an|a.
Fabua u kn|zevnom deu epske vrste moze bt |ednostavna nerazv|ena (obno u
kratkm prpovetkama, noveama, ba|kama, basnama) sozena razv|ena (u
romanma). Razv|ena fabua sasto| se od gavne radn|e nza sporednh radn|, od
ko|h neke mogu bt zaokruzene cene epzode. Kompozc|a se sasto| od:
1. Uvoda- poetak radn|e
2. Zapeta- dogada| ko| podstu da|a zbvan|a
3. Vrhunca radn|e-na|napet|eg dea
4. Raspeta- dogada| ko| podstu rasptan|e radn|e
5. Zavrsetka
Svako kn|zevnoumetnko deo ma svo|u kompozc|u. Epska poez|a |e naratvno-
prpovedaka forma kn|zevnh saopstavan|a u ko|o| fabua kao osnovna nt radn|e
drz u |ednstvu sve nost n|hove akc|e; magnac|e okonost u ko|ma se te
nost naaze. U epskm dema dogada| su povezan uzrono-posedno.
Dogada| u prpovedanom deu mogu bt prkazan hronooskm redom,a ne
mora|u. U nekm dema psac se vraca u prosost-retrospekc|a pak usporava
radn|u-retardac|a. Epope|e Ilijada Odiseja smatra|u se obrascem ovog vda
pesnstva.
16.E!ske &'ste #!'i!o&etk,% no&e",% 'om,n)
Prpovetka novea su krace epske forme, man|eg obma samm tm uze tematke
od romana. Ovo nkako ne uman|u|e n|hov umetnk znaa| vrednost, vec zbog
|ezgrovtost moze da bude prednost.
Prpovetka |e prozna vrsta u ko|o| se prpoveda. Ona svo|om |asnocom moze
obuhvatat sustnu zvota n|enu srz tako nazged stno deo moze nadmast
1
na|vece romane. ,,Snaga gen|a moze se sabt u orahovu |usku". U prpovetc
nove prkazu|e se nek btan momenat u zvotu, nek posebno zdvo|en dogada|
po|avu, momenat ko| dentvno odredu|e sudbnu karakter neke nost otkrva
sustnsku probematku neke po|ave sve ukazu|uc na znaa|na ptan|a zvotna.
Prpovetka zazva u nama |au emoc|u sugestvn|e predstave zvota nego roman.
Ona zahvata znatno uze po|e vdan|a, t|. man| deo zvota. N|ena prmarna
karakterstka |e obrada markantnog drustvenog dogada|a posebnog seka z
zvota |unaka. Karakterse |e koncentrac|a na |edan dogada|, zapet, dnamk razvo|
radn|e, skonost brzom rtmu, honotop |asan kra|. Nastaa |e od anegdote svo|
uspon dozv|ava u rezmu.
Satra- vrsta prpovetke ko|a na duhovt podrug|v nan zvrgava podsmehu, zgose
osudu|e poroke negatvne ovekove strane. Poznat satrar su Horac|e, |uvena,
Arosto, Voter, Svft, Gete, Puskn, Rado|e Domanovc...U satr se sukob|ava|u
reaan deaan svet. Smeh |e za|ed|v pakostan,a dobronameran, st |e ostar,
duhovt, aegoran.
Novea |e prozna vrsta sazete kompozc|e, oduu|uceg obrta s eementma
scenskog. Ona se od prpovetke razku|e po tome sto za tematku obno uzma nek
neoban motv z svakodnevnog zvota u radn|u ko| dovode do neoekvanog
shoda, dramsk |e napeta, |ake koncentrac|e snaznog efekta. Prpoveda se prema
naeu verovatnoce, mogucnost sagasnost sa stvarnm zvotom. U uzem smsu |e
prpovetka sa |ednm dogada|em znaa|nm trenutkom |unaka. U n|eno| osnov
mogu se uot crte usmenog prpovedan|a, kao motv ba|ke. Ona |e bska dram,
ma uzburkavan|e na kra|u razresen|e. Razka zmedu novee romana |e ugavnom
u ven. Oznake novestke strukture su naratvno |ednstvo, usredsredvan|e
pazn|e. |ezgrovtost, zanm|vost, uver|vost unutrasn|eg desavan|a, re|efnost kova
kratkoca. Znaa|no svo|stvo |e zavrsetak, ko|m se obno u form znenadu|uce
reeks|e, zatvara narac|a ostav|a utsak ceovtost zaokruznost. Noveu
obeezava vrtuozna obrada stsk doterana forma. Predstavnc su Bokao, Cehov,
Borhes, Beket, Andrc.
Roman |e,po pravu, veka umetnka prozna forma ko|a, kao prpovetka,
dozv|ava svo| procvat u doba reazma, kada epka u proz potsku|e sthovnu
produkc|u. U sresstu romana |e pra, dogada| su postepeno ob|asn|en, na kra|u
obno ma|u epog. Roman |e porekom z antke, a prv roman nastao |e u sredn|em
veku. Bogat srok poetsk raspon zahvata |udsk zvot u svm n|egovm
manfestac|ama dmenz|ama. Isprepetenost mnostva heterogenh motva, tema
dogada|a, ukrstene |udske sudbne, sozenost radn|e, epzode, gavn sporedn
|unac |esu gavne odke romana. Kaskac|a se sprovod:
1. prema predmetu, odnosno tematc: avanturstk, krmnastk, porodn,
soc|an, pshoosk, |ubavn;
1
2. prema estetkm kategor|ama de|nog emoconanog stava samog posca:
oseca|n (sentmentan), satrn, reastk, ddaktk, tendencozn,
humorstk, deastk, de|n;
3. prema nanu kazvan|a kompozcono| struktur: pran|e u trecem u
prvom cu, u obku dnevnka, psma, d|aoga, romana hronke: mamo roman
prstenaste, stepenaste paraene konstrukc|e : roman vremena, prostora
dogada|a.
4. Prema umetnkom rangu taocma ko|ma |e namen|ena: bestseer (roam
ko| ma na|vse taaca u |ednom perodu), trv|aan, zabavan, putn, kasn;
5. Sa stanovsta metoda pravaca razku|u se romantarsk, reastk,
naturastk...
Naravno posto| |os mnogo podea. Roman |e otvoren zanr ko| se neprestano men|a.
Predstavnc su: Don Kihot Mgea Servantesa, Ajvaho Votera Skota, Bogorodina
crkva u Parizu Vktora Igoa, Rat i mir Lava Tosto|a, Proces Franca Kafke, Travnika
hronika Iva Andrca, Vreme smrti Dobrce Cosca mnog drug.
17.;i'sko-e!ske &'ste#!oem,% -,",d,% 'om,ns,)
U kn|zevnost |e tesko pronac ostvaren|a ko|a su apsoutno nezavsna omedena
grancama samo |edne vrste. Dvo|nm odnosom prema grad, unosen|em osecan|a
prezv|avan|a u fabuu, nasta|u posebne tvorevne ko|e prpada|u rc epc. Re |e
o dema sazete fabue prozete snaznm emoc|ama, ko|a su po nekm svo|m
tezsnm strukturnm crtama konstantama nak narodnm vrstama. Kao spo| rskog
epskog zraza zdva|a|u se baade, romanse poeme.
Baada
Baada |e na|popuarn|a mesovta forma. |ava se u XIII veku kod severn|akh
naroda, kod ko|h dob|a na|savrsen| obk. Ona danas nos obeez|e narodnh
tvorevna, a nekada |e predstav|aa |ubavnu pesmu za gru sa pretezno rskm
eementma. Baade su krace reatvno duze pesme sa nagaseno sumornm
osecan|ma tragnm raspetom. Kao sthovane prpovest sa dnamnom fabuom
na|esce ma|u za predmet znaa|ne po|ave obne |ude u ntmnm tragnm
stuac|ama, a desavan|ma po|ednce ko| posedu|u svo|u stor|sku uteme|enost.
Motv teme su krvav tragn dogada|, stradan|a nesrece, dusevn potres
sukob svest strast. Neka od na|uo|v|h svo|stava su prpovedaka dramska
napregnutost, |aka emoconana tenz|a kobn spet okonost, z ega doaz tuzan
zavrsetak kao neumtn shod. Svo|m skopom ntonac|om baada snazno uzbudu|e
potresa taoevu uobraz|u, zazva|uc neretko bona osecan|a; pesme
zatamn|enh potresnh tonova. Usmene baade u srpsko| kn|zevnost, spevane
na|esce u desetercu, spada|u u red na|bo|h ostvaren|a: mrt majke !ugovi"a# mrt
Omera i $erime# %asanaginica druge.
Romansa
Romansa |e nastaa u Span|, to |e pesma romantarskog koorta. Be su pretezno
usmene tvorevne o presudnm dogada|ma, podvzma, porazma, pogb|ama,
1
nesrecama zaost. Sav|ene su dogodovstne, megdan, pobede, |unastvo, ast, a
nedeazovan |unac. L|ubav |e promnentna tema; |ubavn dozv|a|; vesee
po|ednost vedra strana zvota ne romanse. Zanemarvan|e verodosto|nost,
usmeravan|e na vsu stvarnost, radn|a puna pokreta, zve punobo|ne ske,
neoekvan shod, veseo ak rtam, poetan uzvsen st, svos|tva su romans kao
posebne grupe |ubavnh pesama.
Poema
Poema |e pesnka tvorevna ko|a u evropsko| kn|zevnost oznaava obmn|u
sthovanu formu sabo povezanh ska. Nastaa u epos razb|enh stega, ona |e
kn|zevn obk u ko|em rsk eement preovadava nad epskm. Nadahnuta grada,
pasaz asoc|ac|e, sta rka u novm ostvaren|ma, umetnke su crte poeme, |
|e rodonaenk engesk romantar Dzordz Ba|ron. Predstavnc su |os Branko
Radevc, Mos Crn|ansk, Mat|a Beckovc.
28.=',m, i d',mske &'ste>
Drama |e nastaa z obrednh sveanost posvecenh bogu Donsu, kao z narodne
razonode. Drama se smatra na|vsm stupn|em poez|e umetnost uopste. Dramsko
deo u poez| proz, karaktersu okrenutost radn|, dnamno uprzoren|e, sukob,
sudar, nesporazum medu akterma, napetost, smen|van|e d|aoga monooga
tome sno. Nasuprot drugm vrstama, ono n|e ograneno samo na tan|e, vec se
scensk predstav|a. |ednstvo, razvo| u |ednstvenom okvru, bez zasto|a skretan|a
na sporedno, dovedeno do kra|n|e otvorene napregnutost zavrsnost, prv |e usov
drame. Dramska snaga dea |e u razvo|u radn|e, u sozenost gre kova u sukobu
dve|u protvstav|enh tezn|. Iz medusobnog aktvnog odnosa kn|zevnh |unaka, z
ozvotvorenh postupaka, z n|hovog verbanog konkta, kao z morane
opravdanost odredene radn|e doaz do scenske napetost. Ds|unkc|a, protvurena
gedsta poztvnh negatvnh kova po|aava|u tenz|u ubrzava|u radn|u, ko|a se,
na kra|u, razresava uz oekvan neoekvan shod. Osnovna |ednca dramske
radn|e |e przor scena kao vremensk zaokruzena zka radn|a, a n |e razgovor
|unaka. Dok su rak epka monooske formac|e, drama |e d|aoska. Monoog
d|aog su sredstva raznokog spo|avan|a |unaka radn|e. U dramskom tekstu, u
ko|em |e scensko prmarn|e nad terarnm, psac se rukovod zakontostma |ezka
pozorsta. Kao kn|zevn rod posebno vezan za teatar, dramu obeezava posebna
estetka. Scenskm upozoren|em pesnko-predstav|ake strukture doarava se
nesto sto sub|ekt n|e uspeo da oset dok |e tao. Naeo |ednstva radn|e, mesta
vremena pote od Arstotea, prvog na|znaa|n|eg teoretara drame u evropsko|
stor|. Dramu karaktersu:
1. |ednstvo radn|e (prkazvan|e |ednstvenog dogada|a bez epzoda ko|e b
odvae pazn|u od gavnog dogada|a)
2. |ednstvo vremena (prkazvan|e dogada|a u 24h)
3. |ednstvo mesta (odbacvan|e promena mesta, desavan|a u stom prostoru)
1
Radn|a kao nz medusobno povezanh dogada|a stuac|a u |edno| cen
tradconano se sasto| od 5 nova:
1. ekspozc|e --> uvod u radn|u ob|asn|en|e nuznog poetka,
2. zapeta --> nasta|e po|avom dnamnh motva ko| pokrecu radn|u,
3. kumnac|e --> nastupa kada napetost poraste do tog stupn|a da |e preko
potrebno razresen|e, no |os n|e |asno u ko|em smeru,
4. perpet|e --> preokret,obrt
5. raspeta --> pokazvan|e razresen|a svh sukoba suprotnost
Kompozcona struktura de se na nove,a nov na scene po|ave. Ona se |av|a
kao hronooska, retrospektvna zapetna radn|a. Kasna dramska faktura danas |e
narusena, osm u prncpu |ednstva radn|e. Odbacu|e se spo| vremena mesta kao
nepotreban. V|em Sekspr, na|znaa|n| evropsk dramsk psac, n|e se drzao
kascstkh regua. Vrste drame su: antdrama, traged|a, komed|a, drama u uzem
smsu, meodrdama, vodv|, opera opereta. Antdramu obeezava osustvo radn|e
sa zapetom s d|aozma. Predmet traged|e su protvurenost |unakovh deaa
zvotne okonost ko|e osu|ecu|u n|egovu tezn|u dovode do stradan|a. U osnov
traged|e |e |unakova tezn|a ka deau. Gavn motv |e sukob |unaka z ko|eg ,
prozaz n|hovo stradan|e n|hova ,,tragna krvca". St traged|e |e
dosto|anstven, svean patetan. Na|poznat| grk tragar su Esh, Sofoke
Eurpd. Komed|a |e dramsk enttet ko| negu|e sve var|ante smesnog satrnog.
Ima c| da nasme|e, a sme|e zgose prekomerne |udske mane nedostatke ko|
smeta|u pravnom moranom razvo|u po|ednca drustva. |av|a se kao komed|a
karaktera, komed|a narav, komed|a ntrge kao farsa. Drama u uzem smsu
opsu|e svakodnevn zvot, shvata ga ozb|no; nema patetke; rada se u burzoaskom
drustvu, moze mat tragan zavrsetak pse se u proz. U oper preovadu|e muzka,
potrebno |e predznan|e, tekst breto... Buduc da se drama kao ,,kombnovan"
kn|zevn rod, za razku od drugh pesnkh vrsta, reazu|e na scen, rad|u mu,
ona se anazu|e na osnovu teor|e pozorsta,a ne samo teor|e kn|zevnost.
21.PRE;A?NE VRSTE
Predstav|a|u tekstove zmed|u umetnost(t|.kn|zevnost) nauke.Ponekad su bz
kn|zevnost,a ponekad nauc. U preazne vrste
spada|u:ese|,bogra|a,autobogra|a,memoar,putops,dnevnk,fe|ton (sta god
),reportaza,beseda.
Ese|: |edan od na|vazn|h kn|zevno-umetnkh zanrova.On |e prkadn vd krtke
rasprave u kome se tumae stvar z kn|zevnost,ozo|e,potke zvota u
cen.Interpretac|a |e duhovta orgnana.Obeezava ga nesporna
krtnost,anatnost,nteektuanost,zraza|na akoca.
1
Bogra|a:od grke re ko|a zna zvotops.Porekom |e z antke.U bo.kao kn|z.deu
opsan |e, na osnovu pouzdane stor|ske naune grad|e,zvot neke nost znaca|ne
za odred|eno vreme srednu.Ima sve odke kn|z.dea:skovtost
zrazavan|a,pshoosku anazu odred|enu kompozc|u.
Memoar:kn|zevna dea u proz u ko|ma autor zaze secan|a zapazan|a o |udma
dogad|a|ma ko|ma |e bo savremenk,dok h u sto vreme ocen|u|e
ob|asn|ava.Mogu bt grad|a za bogra|u,a se mora racunat na sub|ektvne
eementa.N|hova dokumentac|a |e od stor|skog znaa|a.Poznat su memoar Prote
Mat|e Nenadovca pun podataka o dogad|a|ma |udma z I srpskog ustanka.
Autobogra|a:deo u kome autor pse o seb svom zvotu.Ugavnom nos peat
sub|aktvnog gedan|a,pa |e ne treba korstt kao zvor za prkazvan|e stne o pscu
n|egovom vremenu.Poznata autobog.Sme Matavu|a"Ba|eske |ednog psca".
Putops:ops prrode,kra|eva,predea gradova,|ud,n|hovh zvota obca|a,ko|e |e
psac vdeo dozveo na svom putu/putovan|u.Datran|e navod|en|e mesta da|u
napsanom nformatvnu vrednost.Na|bo|e putopse kod nas psa su:L|ubomr
Nenadovc(,Psma z Ita|e"),Isdora Sekuc(,Psma z Norveske"),Rastko
Petrovc(,Afrka").
Dnevnk:hronoosko regstrovan|e dogad|a|a,dozv|a|a,po|ednost o |udma
mestma.On |e psceva ntmna spovest,podsetnk.Tesko |e povuc |asnu grancu
zmed|u dnevnka putopsa.Med|utm,razku|u se po tome sto se spred zapsa u
dnevnku stav|a datum.
Ton mu |e dubok,rsk spovedan.U naso| kn|zevnost poznat |e dnevnk Drago|a
Dudca ,Dnevnk 1941".
Fe|ton: kn|zevno-zurnastck zanr.On |e rad|sk teevz|sk zraz.
Reportaza:novnsk zvesta| o nekom stvarnom,zanm|vom
dogad|a|u,po|av,predmetu.
Beseda: |avn govor ko|m se susaastvo nformse ubed|u|e.Re |e o usmenom
psanom obku zmed|u poez|e obnog govora.
22.NAUKA O KNJIEVNOSTI
Ob|ekat nauke o kn|zevnost n|e deo prrode,vec |udsko deo ko|e n|e potpuno
ct|vo saznat|vo.
Ona uran|a u sustnu pesnkog dea, ma za c| da omoguc dozv|avan|e
razumevan|e umetnkog dea.
1
N|en predmet proucavan|a |e teratura kao umetnost teor|sko-krtka
re,t|.kn|zevnost o kn|zevnost.
Centrano ptan|e |e uoga |ezka u formran|u kn|zevnog te|sta,t|.znaen|e smsao
poetske re.
Nauka o kn|z.se korst rezutatma estetke,pshoog|e,ozo|e,stor|e n|hovm
srodnm dscpnama.A kn|zevnost se proucava unutar
ozo|e,ngvstke,poetke,retorke,gramatke,stor|e ststke.Sve ove nauke su
doprnee n|enom razvo|u,a na|vse mater|azam ozo|a poztvzma.
Nauka o kn|zevnost podrazumeva zvancno usvo|ene nazve po|move ko| tacno
densu odred|ene segmente.Ona ne moze bt ob|ektvna,a tez ka tome.
Bav se anazom umetnckog dea: sadrznom, pesnckm
skama,znacen|em,kovma,opstom porukom,radn|om,|ezkom...
I umetnost nauka teze da otkr|u sustnu stvar da uepsa|u zvot.
Umetnost stvarma praz sobotno,nstnktvno,mastovto sub|ektvno,a nauka
ob|ektvno preczno.
Da b neko zuavan|e bo nauka,mora da posedu|e:
1. Po|e strazvan|a predmet zucavan|a
2. Metode(npr:anaza,snteza,ndukc|a,dedukc|a,apstrakc|a,konkretzac|a...):po
sto|e opste kombnovane metode
3. Termnoog|u(posto|e usta|en,npr.sonet, promen|v,npr.ba|ka,roman)
Zbog vekog spektra tema,nauku o kn|z.cne: TEORI|A KN|IZEVNOSTI,KN|IZEVNA
KRITIKA I ISTORI|A KN|IZEVNOSTI.
U metodoog| su prhvacena dva prstupa deu:
1. Spo|asn| prstup
2. Unutrasn| prstup
Spo|asn| prstup sagedava spo|asn|e usove u ko|ma |e zveo autor dok |e stvarao
deo.Ovde se obraca pazn|a na vanumetnke faktore,mater|ane n|ence zvotne
usove,a gus pesnke aspekte epog zvota.
Unutrasn| prstup anazra konsttuc|u umetnckog dea,|ezk,st,pesnke ske,a
zapostav|a anazu konteksta.
2*.TEORIJA KNJIEVNOSTI
Se bav zakontostma stvaran|a kn|zevnog dea;sptu|e prrodu stog;bav se
|ezkom kao sredstvom stvaran|a;strukturom obcma;dokazu|e n|en znaa|
za|ednc;bav se stor|um a,a ne hronosk-ne uzma u obzr stor|ske
okonost,vec ga(deo)obrad|u|e sa danasn|eg aspekta.
Ona |e deo nauke o kn|zevnost.
Usmerava se ka posmatran|u:
1. Kn|zevnoumetnckog dea svh odnosa ko|e deo podrazumeva
2. Postupaka zraza|nh sredstava pomocu ko|h se zrazava speccna struktura
kn|zevnog dea kao |ezka umetnost
3. Zanrova
4. C|eva,metoda va|anost tumaen|a kn|zevnost
1
Centrano po|e strazvan|a |e deo kao umetnk akt,n|egova struktura
kompozc|a;kn|zevn radov zanrov;kn|zevn |ezk-pesnstvo,ststka,stske
gure,verskac|a...
Izuava podee kn|zevnost na usmenu psanu;podeu na
rodove(epka,rka,drama);autora prmaoca;zakontost pesnkog stvaran|a.
Izucava se psac taac.Izucava se stvaraack proces(faze kroz ko|e proaz
kreatvna msao,od n|enog pocetka do konacnog formran|a).
Prouava obk strukturu dea formu u ko|o| su prozete umetnke ms
osecan|a.Kra|n| c| tog prouavan|a |este da se otkr|e |ednstvo forme
sadrzne,t|.skad zmed|u |ezcke mater|e dubokog smsa.
Posto |e kn|zevnost asstematcna(ne moze se ob|asnt),teor|a kn|z.predstav|a
kongomerat(gruba mesavna ozofskh,socooskh,pshooskh,antropooskh
strazvan|a).
Na putu da se otkr|e sustna kn|zevnost sto| Arstoteova poazna taka o poez|
ko|a ne prkazu|e ono sto |e bo,vec sta b se mogo dogodt po zakonma
verovatnoce,kao konstatac|a da |e deo skup po|ednh,med|usobno povezanh
segmenata.Na Arstoteovo| poetc ostaa |e savremena kn|zevnost to |e gavna
smetn|a da se kn|zevna msao krece da|e.
T.kn|z.|e konsttusana sa poztvzmom po kome se smatra da se sve moze ob|asnt
po sstemu uzroka.
T.kn|z.kao sstem dscpna nud odgovor na ptan|a:sta |e kn|.,ko|a su n|ena
svo|stva,u cemu se ogeda|u umetncke osobenostu zrazavan|u,kakav |e n|en znaca|
za drustvo,ko|e mesto ma med|u drugm umetnostma.
Sredsn|e po|e |e ucen|e o anaz dea kao umetnskog produkta.Izucava se samo
deo,n|egova struktura,kompozc|a,utvrd|u|u se karakterstke ko|e ga odva|a|u od
ostah |udskh tvorevna.
U neposredno| |e vez sa kn|zevnom krtkom storom kn|z.ko|a sptu|e
ob|asn|ava po|avu nasto|an|e zanrova,razmatra usove pod ko|ma se |av|a|u
metode pravc,kao n|hovo preptan|e.
Danasn|a teor|a kn|z.savad|u|e ograncenost |ednostavnost antke ronantarske
poetke(c| |e nasednk),smatra da |e umetncko kn|z.deo cn dozv|a| sveta
n|egovog stavaoca da kao takvo ne moze bt podvrgnuto mkakvm unapred
stvorenm pravma ko|a b sputavaa sobodu umetnckog stvaran|a.
Ona smatra da se na osnovu vekog bro|a do sada stvorenh dea mogu otkrt opste
osobne umetnckog stvaran|a da sbo|e mozemo razumet kn|z.umet.dea dub|e
prodrat u n|hov smsao epotu.
2/.KNJI?EVNA KRITIKA
|e ona| deo nauke o kn|z.ko| suz kao spona zmed|u kn|zevnog dea ctaoca.Ona
|e obe|ktvna estetcka teor|a ko|a otkrva,tumac,nterpretra,vrednu|e obrazaze
kn|zevne kvatete.
1
Ima za c| da sto dub|e otkr|e ona znacen|a epote ko|e se sadrze u po|ednm
konkretnm kn|zevnm dema sadasn|uost prosost,kako b oaksaa ctaocma
n|hovo sto bo|e razumevan|e uzvan|e u n|ma.
Prouava terarne postupke,rekonstruse nacn tehnku stvaraastva,ob|asn|ava
nacn na ko| nasta|u n|zevna znacen|a ko|a prozvod tekst.
Krtka uvek poaz od shvatan|a savremenost,tumaec kn|zevna dea u svetost
danasn|eg,sadasn|eg,savremenog osecan|a poman|a umetnost kn|zevnost.
Ona vrs ocen|van|e kn|zevnog dea(to |o| n|e prmarn c|,a doaz samo po
seb),upucu|e na kn|zevne vrednost(pa tako ma posredncku uog zmed|u dea
ctaaca),a nkad ne procen|u|e deo,nt sprav|a psca.
Kn|z.krtka |e prozeta emotvnm nteektuanm sudovma,na sredn |e zmed|u
nauke umetnost,pa po seb n|e n apsoutno ob|ektvna,n apsoutno sub|ektvna.
Za n|u ne posto|e stana utvrd|ena prava.Kao kreatvna deatnost teme| se na
stom ms|en|u,samostanom proveravan|u vrednost na densan|u probema.
Bazra se na dedukc|,anaz,povezvan|u segmenata dea,uocavan|u n|hovh veza
dferencran|u komponent probemskh stuac|a.
Krter|um tumacen|a se zasnva|u na zakontostma estetke,poetke ngvstke.
Cn|enca |e da u krtc ne posto|e unverzana mera kn|zevne vrednost da u n|o|
stna ne posto|.
Deo u seb sadrz skrvene eemente,manentna krtka ga prevod na |ezk ko| n|e
svo|stven samo kn|zevnost,to |e |ezk opsteg znan|a,svod se na razmatran|e
pesnckog |ezka,n|egove vseso|nost skrvene smboke.
Krt.ma karakter prmen|ene estetke,|er tez ob|ektvnost.a ntuc|a,masta
senzbnost ma|u vaznu uogu.
Kao umetnku, krtcaru |e omogucena samostanost,oset|vost,emoconanost.U
krtcaru su s|edn|ene protvrecne osobne:znan|e ukus,krtck duh sposobnost
odusev|en|a.
Estetck sud podrazumeva |ednstvo sub|ektvnog ob|ektvnog,ntutvnog
raconanog,reatvnog apsoutnog.
Kn|z krt.mora ocen|vat deo na osnovu poznavan|a modernh naucnh teor|skh
znan|a o prrod umetnckh dea na osnovu vece krtcareve sposobnost da uoc
nove smernce u umetnckom stvaran|u po|ednh psaca.
Krtka se skazu|e u form rasprave,stud|e,monogra|e kao tekuca
krtka(beeska,osvrt,prkaz).
Vrste krtke:
1. Impresonstka(bav se utskom krtara o protanom deu)
2. Novnska krtka
3. Oged,stud|a
4. Angazovana kn|z.krtka
5. Dogmatska krtka(|edan poged na svet stna,1 ska;poznat dogmatar
|ovan Skerc)
Da b krtka ba dobra profesonana mora spunt odred|ene
usove:obrazovan|e,skoa krtara;da bude u toku sa svm modernm naunm
1
saznan|ma,savremenm kn|zevnm teor|skm dostgnucma;mora bt nauna
aktvstka
Prvu srpsku kn|zevnu krtku napsao |e Vuk Karadzc 1817,to |e ooska krtka.Pa se
Vuk smatra zaetnkom ooske,a ne kn|z.krtke.
Poznat krtcar:Dmtr|e Davdovc,Georg|e Magarasevc,Pave Popovc(krtkovao |e
Ster|na dea),Konstantn Bogdanovc(,samo na|bo|a dea su vredna
krtke";krtkovao |e Ster|u |ovana Staca),D|ord|e Maetc,Laza Kostc(utkao |e
krtku u svo|a dea,psao |e u d|aozma;a |e pre svega bo pesnk,a ne
krtar),Svetozar Vuekovc(krtka pozorsta,krtka Branka
Radevca),Vdakovc,Kosutc(,umetnost |e naophodna drustvu"),Svetozar
Markovc,Andr|a Nkoc;
Pave Bogdan Popovc,L|ubomr Nedc,|ovan Skerc(20.vek)
L|.Nedc se smatra zaetnkom moderne kn|zevne krtke.
21. @etodo"o+i$, !'ou,&,n$, kn$i(e&nosti #!o(iti&i(,m% im!'esionistik,
k'itik , % 'uski 9o'm,"i(,m% 9enomeno"oAki !'istu!% st'uktu',"i(,m)
Poztvzam
Francuska re postf-sguran,stvaran,poztvan.
Pozt.|e nazv za ozofsku or|entac|u ko|a tez da svako saznan|e zvede z n|enca
ko|e se mogu skustveno provert.
U kn|zevnom smsu,poz.|e uveren|e o tome da se smsao kn|z.dea moze ob|ektvno
utvrdt na teme|u poznavan|a n|enca z autorovog zvota.
|av|a se u II poovn XIX veka
Zaetnkom se smatra Ogst Kont-sadrza| svaka spozna|a se zvode z neke
n|ence ko|a se moze dokazat.
Med|utm,gavn nedostatak pozttvazma |e to sto se poztvst ne bave samm
deom,vec okonostma u ko|ma pod ko|ma |e deo nastao.
Psevo poreko,drustven status,|avna aktvnost samo deo,po n|ma,|esu kategor|e
ko|e |e moguce svest |ednu na drugu.
Uspostav|a se paraenost zmed|u psceve cnost moraa,emotvne msaone
strukture kn|z.kova.
Poztvzam ma 3 prstupa proucavan|u kn|z.dea:
1. Bograzam-scrpno proucavan|e autorovog zvota
2. Istorzam-shvatan|e dea kao spomenka svoga vremena;poznavan|e stor|skh
okonost n|enca pod ko|ma psac stvara
3. Pshoogzam-prouavan|e pshoog|e autora,da b se razumeo n|egov
kn|zevn rad
Korstec naucne metode bograzam,storzam pshoogzam,poztvst ob|ektvno
na naun nan tumae umetncko deo.
Prdestavnc:
V|am Serer:deo treba prouavat kao zraz nost psca karakterstka naroda
ko|em on prpada
1
Ipon ten:smatra da b neko deo prou potrebno |e da pouna|emo rasu,srednu
momenat u kom |e nastao.
Predstavnc u srpsko| nauc:Svetozar Markovc,Pave Popovc,Thomr Osto|c,|ovan
Skerc...
Impresonstka krtka
se bav sagedavan|em,tumacen|em vrednovan|em umetnkog kn|z.dea sa
aspekta umetnkog svd|an|a,krtarevog prepustan|a toku vastth
ms,raspoozen|a osecan|a ko|a ono zazva.
Autor se u zaru odusev|en|a odre raconane prpode utsaka.
Imp.krtka |e zraz tumaeva ozv|ene maste uzburkanh emoc|a,n|egovh
predstava uz|a.
Ova| krtk vd |e prepusten dozv|a|nm reakc|ama,ucdnm zapazan|ma
taoevom-zuavaoevom neposrednom od|eku odrazu.
Kvatet dea znan|e o n|emu pova|u na raztmutscma ko|e ono pobud|u|e kod
taoca.
,Stvar strast umetnstva"
Rusk formazam
Od 1915-1930
-kn|zevn st
-kn|zevn obk
-ogo|en postupak,kao nan na ko| nasta|e tekst
-prouava|u |ezk,pazn|a n|e usmerana na ono sto |e receno,vec na strukturu
|ezka,pre nego na n|egovu ekspresvnost zvunost
N|e btno sta |e receno,vec kako |e receno.
ZAUMNI |EZIK-rec nema|u drektnu vrednost,sobodna |ezka gra,|ezk u kome
pesnk ma punu sobodu men|an|a.
Formast se |av|a|u kao grupa deu|u kao grupa(za|ednka
akvtvost,kruzoc,pubkac|e).
Osnovn zadatak formasta |e strazvan|e forme dea.
Btan ma |e kn|zevn postupak-kako deo nasta|e.Smatra|u da stvar treba
razumet,a ne etmno prepoznavat.
Forma sadrza| nsu pode|en|a,a umesto termna ,forma" ,sadrza|",korste termna
,mater|a" ,postupak".
Predstavnc:Roman |akobson,|akobnsk,Tomasevsk...
Fenomenoosk prstup
|av|a se kra|em XIX poetkom XX veka.
Zasnovan |e na fenomenoosko| ozo| | |e rodonaenk Edmund Huser.
BIT |E DA SE DOD|E DO SUSTINE PREDMETA,PREDMETI SE NALAZE U NASO| SVESTI,A
NE VAN N|E.
1.Or|entac|a na |ezk
Razku|emo unutrasn| spo|asn| |ezk postav|a se ptan|e razke zmed|u n|h.
1
Opsvan|e teksta onako kako se on |av|a u naso| svest,u nasem dozv|a|u.
Sustna |ezka se ogeda kroz re,a ne kroz reence.
2.Or|entac|a na predmet
Huserov uenk Konrad ob|asno |e razku zmed|u umetnkog(sre)
estetkog(uze) dea.
Ideaan predmet |e u naso| svest,sve drugo |e mater|ano svo|stvo.Npr.poez|a |e
deaan predmet,a hart|a,sthov,strofe su mater|ane stvar.
Sve anaze treba zapoet od nase svest.
Fenomenoog|a traga za tm sta |e ono sto se prvo po|avo u naso| svest.
Fenomenooz ne uaze u anazu kn|.dea vec prouava|u:psca n|egovo pshko
stan|e,taoca reane predmete.
Roman Ingarden |e putem fenomenooske deskrpc|e zdvo| 4 so|a:
So| zvuan|a
So| znaen|a
So| prkazanh predmetnost
So| shematzovanh aspekata
Svako deo ma so| zvuan|a.
Svaka re ma sama ma neko znaen|e,a tek u kombnac| sa drugma rema
dob|a svo| prav smsao.
Posto| cena so|eva posto| red|an|e so|eva |ednog za drugm.
,Ovakva vseso|a dvodmenzonana struktura moze da znac reanost,no ona n|e
reanost."
Psac bra ko| ce aspekt dat,a ko| ce ostavt da taac sam dozv.
Pazn|a |e na onome sto n|e mater|ano opp|vo.
Predstavnc:Poman Ingarden,Dragan Sto|anovc
Strukturazam
Nastao |e u XIX veku,procvat dozveo u XX.
Lat.struktura-so|,sastav,raspored,ono od ega se nasto sasto|.
Razvo se na teme|u strukturane ngvstke Fernanda de Sosra,prouavaoca
unutrasn|h zakontost na ko|ma pova proces sporazumevan|a.U svom deu ,Kurs
opste ngvstke" utvrd|u|e osnovne strukture |ezkog znaka ukazu|e na razku dva
po|am:govor |ezk.
|ezk |e sstem u n|egovom prouavan|u svaka po|ednost odred|ena |e svo|m
mestom u okvru cene.
Strukt.smatra|u da re ne treba prouavat po|ednano,vec u okvru
sstema,t|.cene,|er |ezk |e sstem.
Roan Bart:"kn|zevnost |e zasta samo |ezk,t|.sstem znakova,|e bce n|e u n|eno|
poruc nego u samom sstemu."
Rastav|a|u kn|.deo na 3 cene:cena,deov,odnos deova cene
Metod prstupa tekstu:
PSIHOLOSKI METOD:prouavan|e pshe autora,razmatran|e stvaraakog
procesa,pshooskh tpova ko| se naaze u deu utca| dea na recep|enta
FILOLOSKI METOD:oosk,prozod|sk,gramatk eksk prstup tekstu.
1
Strukturast se sazu u tome da posto|e strukture,sastav,a se razaze oko toga da
stukture u predmetma strazvan|a otkrva sam strazva pa one onda posta|u
sub|ekt n|egove pro|ekc|e, strukture u predmetma strazvan|a posto|e nezavsno
od toga ko h strazu|e.To su metodoosk ontoosk strukturazam.
Razku|u se po tome da na strukture geda|u statk(strazvan|e |ezka u
snhrono| perspektv) dnamk(uvek racuna|u sa promenama strukture).
Roan Bart |e strukturazam podeo na:
1. Smbok(semoog|a)
2. Paradgmatk(ngvstka)
3. Sntagmatk
Gavn predmet zuavan|a su eement kn|.dea n|hov
raspored(fabua,tema,de|a,motv,sze,kov...).
Bave se eementma od ko|h |e deo sastav|eno.
K.L.Strost:"Struktura |e kao forma,ona |e prsutna u samom sadrza|u"
Predstavnc:Roman |akobson,K.L.Strost,M.Fuko,Roan Bart,Vadmr Prop,Zan Paze
23.ISTORIJA KNJI?EVNOSTI
Sastavn |e deo nauke o kn|zevnost.
Uk|uu|e u sebe teor|u krtku,da|uc stor|sk preged razvtka kn|zevne prosost.
Prouava stor|sk razvtak kn|.umetnost |ednog naroda,epohe,psaca,n|hovh
dea,kn|zevnh pravaca.
Prv zadatak |e prouavan|e razvo|a kn|zevnost,ob|asn|en|e nastanka tra|an|a
kn|.dea.
Ob|asn|ava kako deo zv d|ahrono snhrono(kroz sadasn|e vreme).
D|ahrona perspetktva-kroz vreme,od davnna do sada:
-po stor|skm perodma(star vek,sredn|,nov);
-po vekovma man|m vrem.perodma(npr.srpska n|zevnost 20.veka)
-po kn|z.pravcma(antka,sredn|ovekovna kn|z...)
-prema vekm |udma(kn|z.Seksprovog peroda)
-prema gografskm odredncama
-|ezku
-nac|
Vdov stor|e kn|zevnost:
1. Bbogra|a:na|star|;spsak kn|ga |ednog psca,razdob|a obast;kn|ge
pored|ane hronoosk,azbunm nekm drugm tematskm redom
2. Bbogra|e psaca
3. Kn|zevnostor|sk preged-prkazu|u dea odred|ene
epohe;kn|zevnostor.monogra|a;kn|z.st.preged vse psaca peroda
4. Svetska-dea ko|a su nasta|aa srom sveta;ntegra svh naconanh
kn|zevnost
5. Naconana-uvd u kn|.stvaraastvo |ednog naroda
1
6. Komparatvna-prepetenost odnosa zmed|u po|ednh naconanh kn|z.;pazn|a
usmerena na po|ave ko|e preaze okvr naconanog utu na kn|z.drugh
naroda.
,Istor|a kn|zevnost |e kn|zevna krtka u d|ahrono| perspektv",Svetozar Petrovc
Ist.kn|.|e |ednsto prosost sadasn|ost,gde su u sadasn|ost zva samo ona dea u
ko|ma se ona prepozna|e.
Nasto| da obuhvat po|am kn|zevnost u vremenu,skup skustva saznan|a o
po|ednm razdob|ma kn|z.
Srpsk storar:
-Vuk Karadzc-zapsvao |e srpske narodne pesme,pre,prpovetke,deo h na
epske(muske) rske(zenske)
-|ovan Subotc-,Cvetnk","Srpska sovesnost",sredn|,star nov perod srpske
n|zevnost
-Vatrosav |agc
-D|uro Surmn-deo |e srpsku kn|z.na staru novu,a hrvatsku na staru,sredn|u novu
-Pave |ozef Safark-na|znaa|n| savsta svh vremena prv psac stor|e srpske
kn|z. I na|poznat| srpsk bbograf.Dea:"Istor|a |uznosovenskh Sovena","Srpsk
pabrc",Na|nov|a kn|z.Irskh Sovena"
-Pave Popovc-prv |e pokusao da odvo| hrvatsku srpsku kn|z.
-Andra Gavrovc-shvata da posto|e srpska hrvatska kn|z.,a da |edna bez druge ne
mogu
25.US@ENA KNJI?EVNOST#!'i' o d,%!oetik,%!esniki $e(ik)
Nastaa |e u davno| stor|,kada se ovek n|e suzo psmom.Razv|aa se u skadu sa
drustveno-prozvodnm odnosma.
Ona |e zraz usko povezanh eemenata:pokreta,tona re.
Kao kn|zevnost prostog naroda postaa |e bez poznavan|a poetskh prava,bez
ugedan|a na kasne uzore.
N|ena zvotna upotreb|vost moze se razmotrt kroz funkc|e kao sto su
rad,zabava,nformsan|e,obrazovan|e.
Prvobtna poetska re,nastaa pre rske,dramske epske,maa |e meod|u,zvuk
gru,sto su,u|edno karakterstke usmene kn|zevnost.
Usm.kn|z zrazavana |e zvom rec|u,pa zbog mprovzac|e, zbog toga sto se
prenosa od usta do usta,tesko |e utvrdt autora.
N|ena btna svo|stva su usmenost susanost posto|an|e koektvnog autora(autor |e
narod).
Nasta|e kao neposredn zraz za|ednce o seb-|ud su svo|a razms|an|a, dozv|a|e,
ezn|e, ze|e, strahove, nedoumce, ms, |ubav mrzn|e saga u re, sthove.
Prozsa |e z usta neukog se|anna obrazovanh so|eva.Sauvana |e za|ednkom
pamcen|u,predan|u,zapsu.
Poteka |e od obdarenog psca,prpovedaa pevaa.
Ova kn|zevnost kao ,govorna umetnost" |e pod prasovenskog nased|a eemenata
tradc|e hrscanskog verovan|a.
1
Umotvorne se saopstava|u prenose usmenm putem.
Pesnstvo poez|a razvrstava|u se prema krter|umu motvsko-tematske
zaokruzenost,po nanu saopstavan|a kn|zevnm obcma.
Usm.kn|z.obuhvata narodnu prozu poez|u.
Proza: Narodne prpovetke pre, kako se u nekm kra|evma nazva|u, ne
osnovnu masu narodne proze. One su tematsk zanrovsk raznovrsne. Vuk Karadzc,
od ko|ega pote na|znaa|n|a zbrka narodnh prpovedaka, podeo h |e na zenske
muske, a ove druge na duge kratke. Te se tr vrste obno nazva|u: ba|ke, novee
sa|ve pre anegdote.
Poez|a |e pode|ena na epske,rske epsko-rske vrste. Narodne pesme ne
na|vazn| deo nase usmene kn|zevnost. N|h ma na|vse na|potpun|e zrazava|u
duh karakter naroda. Odku|u se mnogo vecom raznokoscu od proze. Vuk
Karadzc h |e podeo na tr vrste: zenske, |unake pesme preaznog karaktera ,
ako se ta podea skaze u termnma teor|e kn|zevnost, na rske, epske epsko-
rske pesme. Lrske epske pesme razku|u se po odnosu sub|ektvnog ob|ektvnog
eementa, s |edne, po odnosu pesme pevan|a, s druge strane. Vuk |e to zrazo u
sedeco|, apdarno| formuac| ko|u mozemo smatrat kasnom: "Zenske p|esme
p|eva |edno dvo|e rad svoga razgovora, a |unake se p|esme na|vse p|eva|u da
drug susa|u, zato se u p|evan|u zenskh p|esama vse geda nap|evan|e nego na
p|esmu, a u p|evan|u |unak|eh, na|vse na p|esmu" (re |e stakao Vuk).
Epso-rske vrste: Lrsko-epske pesme obuhvata|u pesme u ko|ma su rske teme
razv|ene na epsk nan. One su mnogobro|ne ma h nekoko vrsta: regozno-
morastke egende u sthu, ba|ke u sthu novestke pesme o porodnm
odnosma |ubavnm zgodama, baade. Na|znaa|n|e su baade, u ko|e spada|u
neke od na|epsh nash narodnh pesama, kao sto su: u ceom svetu poznata
Hasanagnca, potresna pra o sudbn zene u musmanskom drustvu; Omer
Merma, u ko|o| |ubav odnos pobedu ne samo nad bagom nego nad epotom:
Predrag Nenad, pesma o dva brata ko| se traze kad se nadu strada|u used
tragnog nesporazuma; Bog nkom duzan ne osta|e, o bratsko| |ubav prema sestr
o snah zavdnc; Zendba Mc bar|aktara, o tragno| kob epote; |etrvca, adamsko
koeno, o dobrot pementost ko|a ne zna za grance.
Lrske vrste: Narodna rka |e na|mnogobro|n|a na|raznovrsn|a vrsta narodne
poez|e tave usmene kn|zevnost. Ona obuhvata ceokupan |avn prvatn zvot
nasega patr|arhanog oveka. Nema n|edne obast narodnog zvota, n|ednog osa
ko| se koektvno obav|a, a da n|e nasao svo| zraz u pesm. Pesma |e prata ceo
|udsk zvot, od koevke do groba. N|eno bogatstvo n|ena raznovrsnost spo|ava|u
se takode u rtmc versfkac|. "Vezana uz meod|u, narodna |e rka skorsta sve
muzke mogucnost" |ezka. "U n|o| su razraden sv moguc sthov - od etverca do
sesnaesterca, u skadu sa duhom |ezka. Tak |e u n|o| praktk razradena narodna
|ugosovenska metrka" (A. Barac).
1
Na|vec deo narodnh rskh pesama odreden |e svo|om upotrebom u praktnom
zvotu: one su ne samo zraz koektvnog ms|en|a osecan|a nego po|ava narodnog
zvota, |edna od na|znaa|n|h fokornh manfestac|a. Poazec od toga, ceu
narodnu rku mozemo podet na dve veke skupne: u prvu b sa obredna
oba|na poez|a, u ko|o| |e momenat upotrebe poazna taka u |ezko-umetnkom
uobavan|u pesme, a u dugu - |ubavna rka za|edno s drugm nenamenskm
vrstama.
Epske vrste: Nase narodne epske pesme dee se na dve vrste: na pesme dugog stha
bugarstce na pesme kratkog stha, deseterake.
Usmeno-poetska re verno |e prata sva zvotna drustvarna zbvan|a.Izrazavaa |e
shvatan|a verovan|a naroda.Obeezava narodn zraz sa svm svo|m stsko-|ezkm
karakterstkama.
Narodn pava |e obno gusar.
Na|poznat| kn|z.zanrov su:ba|ka,basna,anegdota,posovca zagonetka.
26.n'o&i usmene kn$i0e&nosti
Ba|ka |e na|razv|en| na|znaa|n| obk narodne proze. Ona nas uvod u svet
udesnog fantastnog. Po svo|m osobnama ma dosta snost s mtom. U mtu
mamo natprrodne nost, bogove hero|e, u natprrodnom svetu, dok u ba|c
naazmo obna oveka u svetu natprrodnh bca. Sve su ba|ke medusobno sne,
kod svh naroda one obradu|u ste sne motve. Standardn |unak ba|ke |este
madc ko| se naaz pred nekm teskm zadatkom. U vekom bro|u ba|k |unak |e
trec, na|mad carev sn, ko| |e od svo|e star|e brace hrabr| mudr|; no dok on
ma|u zvesne prednost obezbedene samm roden|em, on svo|e premucstvo nad
n|ma treba tek da dokaze (Bas-ek, Zatna |abuka devet paunca, Cardak n na
nebu n na zem| dr.). U nekm ba|kama |unak |e sromasan madc ( devo|ka) ko|
(ko|a) uspesno resava teske, "neresve" zadatke stav|ene preda n|, dokazu|e svo|u
vrednost posta|e carev zet (odnosno careva zena). U ba|c Zatorun ovan |unak |e
sn sromasna ovca, a u Pepe|uz, u ko|o| |e obraden |edan od na|esch
nternaconanh motva ba|ke, govor se o progon|eno| pastork ko|a posta|e carca.
Da b ostvaro zadatak ko| mu |e postav|en, |unak mora zc na kra| ne sam os
natprrodnm bcma - zma|evma, azda|ama, dvovma s. - nego mora savadat
nepr|ate|stvo mrzn|u drugh |ud. Zo vro esto doaz od na|bze rodbne
|unakove:od star|e, zavd|ve brace, od macehe s. Teskoce nasta|u used sabost
gavnog |unaka gresaka ko|e pon on n|emu bsk |ud. Osm toga, vd|va
zrazta humorstka tendenc|a, ko|a vod razaran|u ozb|nog sveta ba|ke
pretvaran|u n|enog |unaka u komnu, grotesknu nost. Ta |e tendenc|a
na|potpun|e dosa do zraza|a u Mededovcu, |edno| od na|bo|h nash narodnh
1
prpovedaka: u n|o| se udesn svet ba|ke na|pre hperbozra do grotesknh
razmera, a zatm se razara tako da od ba|ke dob|amo parod|u ba|ke.
Novea |e pra, obno kraca od ba|ke, z gradskog seoskog zvota, u ko|o|
preovadu|u reastk eement tezn|a ka karakterzac| kova. U n|ma susrecemo
tpske karakter: ze zene, doset|ve devo|ke, dovt|va krad|vca, zatm parove:
pravan zao, tvrdca darez|v ovek, mostva snaha nemostva svekrva td. U
nekm noveama mamo takode eemente udesnog a on nsu dat rad sebe samh,
nego pre svega zarad otkrvan|a kova (Za zena, Pravda krvda drugo). Neke su
novee ddaktkog karaktera, kao npr. noveaSve, sve, a zanat, gde se prpoveda o
car u ko| se s porodcom zgubo u stranom svetu, sve se to n rad pouke ko|a |e
sadrzana u nasovu. Posto|e takode novee-zagonetke | |unac, obno sromasn
neprznat, postzu uspeh dovt|vm odgovorma na neobna ptan|a (Devo|ka
nadmudra cara, Kra| obann dr.). Humorstka |e novea na|vse reastna; u
n|o| se prkazu|u po|ave z svakodnevnog zvota. Takva |e novea Dva novca, ko|u |e
M. Gsc prerado u seosku komed|u Dva cvancka. U n|o| se pra o vesem
zgodama dva pobratma ko| se uza|amno vara|u nadmudru|u.
Basne:smatra se da su nastae u vreme kada su se namene poke smee kazat
samo kroz nagovesta|,uv|eno,ndrektno.To su krace aegor|ske pre veoma bske
anegdotama,gde su na|esc kov zvotn|e.Redovno su ronne,pune skrvenh
auz|a sa moranm sudom.Lkov zvotn|a da|u draz navnost a nude se
ostroumn|e pouke.Smsao basne |e u smbokom znaen|u,na kra|u teksta |e u
form posovce.Ona |e na|aks nan da se prkaze ovekova mudrost.Usresredenost
na karakter kova ne oduzma dramsku konstrukc|u.Na|poznat| basnopsac |e Ezop
z stare Grke.
Anegdote:Kratka sa|va pra na|bza |e reanom zvotu. U n|o| nema udesnog n
fantastnog, "nego ono sto se prpov|eda rekao b ov|ek da |e zasta mogo bt" (V.
Karadzc). Po svom obku na|esce |e anegdotskog karaktera: znos se obno |edan
sua| ko| se razv|a d|aosk, a razresava se u duhovto| poent. Lkov su takode
uzet z reanog zvota. Dok u nove mamo ugavnom tpske karaktere, u sa|vo|
pr po|av|u|u se predstavnc soc|anh grupa - kao npr. pop, kauder, trgovac,
aga, ra|a s. - predstavnc po|ednh etnosa: Turn, Cgann, Svaba td. pak
ndvduan kov: Vuk Do|evc, Nasredn-hodza, dok |e Ero stovremeno
predstavnk etnke grupe po|ednana nost. Poseban vd anegdote |este
hero|ska anegdota, ko|a |e negovana naroto u Crno| Gor, zatm u stono|
Hercegovn susednm obastma, a u doba ustanaka u Srb|. To |e kratka, sazeta
pra sa|va z ozb|na karaktera s etkom funkc|om, ko|a znos zreke postupke
|ud, dosto|ne pamcen|a. Marko M|anov dao |e ovo| vrst kasan obk u svom deu
Prm|er o|stva |unastva.Na|poznat|e:Ero kad|a,Ero sa onoga sv|eta,Ero
Turn...
1
Na granc zmedu proze poez|e sto|e stne narodne umotvorne: posovce, ptace,
zagonetke. Za n|h |e karakterstno da pokazu|u vecu pravnost u rasporedu
|ezkh |ednca, sto h odva|a od proze, a bez zosabnost, ko|a predstav|a
svo|stvo narodne poez|e.
Posovca |e na|bza vezanom sogu. "Na|vec bro| posovca |e u sthu, star|em
tonkom nov|em akcentsk-sabkom, u rtmko| proz" (V. Latkovc). Posovca
u sazeto| form znos koektvna skustva naroda zvotnu mudrost. Razte po
poreku predmetma ko|e obuhvata|u, one su razte po etko| vrednost stna
ko|e utvrdu|u. U na|vecem bro|u dosao |e do zraza|a trezven reazam (Ko stnu
gud, gudaom ga po prstma b|u, Novc, kad odaze, ma|u sto nogu, a kad doaze,
samo dv|e, Kad sutan nazebe, ra|a k|a), ko| se ponekad spusta do etk
probematnog uttarzma (Um|ato |agn|e dve ma|ke ssa, Laz kad prohod n|e
az). Ima, medutm, ne man| bro| posovca u ko|ma su dos do zraza vsok moran
deazam (I sunce proaz kroz ka|ava m|esta, a se ne oka|a, Drvo se na drvo
nasan|a, a ovek na oveka, Mnogo asova treba dok se stna sahran) dub|e,
d|aektko proncan|e u protvurenu stvarnost sveta (Kucn |e prag na|veca
panna, Ne moze se danom sunce zakont, Dobar |e bog, a su davo |ak). Neke
posovce du s anegdotom u ko|o| se pra kako |e u kakvo| stuac| nastaa
posovca.
Ptaca |e sazeta anegdota osobodena opsa radn|e stuac|e, svedena na kratko
ptan|e aforstk, posovk odgovor; ona |e, u stvar, d|aogzovana posovca. Kao
u sa|vm prama, u ptacama se po|av|u|u kov ko| reprezentu|u razne po|ave u
drustvenom porodnom zvotu: popov, kauder, age; nestrp|va udovca, stara
devo|ka, en|a nevesta, kao kov etnkh predstavnka, od ko|h |e na|esc
Cgann. N|hove su odke - ostroumnost, duhovtost, humor. Na|bo|e su one u
ko|ma |e sadrzano razobavan|e drustvenh odnosa ("Pta|u ra|u: Zasto paes? -
Bogme ako m ne dadu p|evat, dadu pakat doke |e mo| dobr aga zv!").
Zagonetka |e engmatna forma; ona sadrz metaforno-aegor|sk ops neke stvar
po|ma |e me treba pogodt (npr. "B|ea n|va, crno s|eme, mudra gava ko|a
se|e" - psmo). Zagonetke su pravdana poreka, u poetku su predstav|ae kutne
regozne formue u ko|ma se kro mtsk smsao, dok su se kasn|e pretvore u
drustvenu zabavu gru, u obk vezban|a ostroumnost doset|vost.
27 .Kn$i0e&no-sti"ske e!o.e i !',&i >
Od n|enog poetka do danas kn|z.se,po samo| s prka,men|aa po sadrzn,obku
umetnkm postupcma.
Perodzac|a kn|.|e veoma kompeksan sozen proces nemoguce |e postavt strogu
grancu zmed|u dva susedna peroda.Mnoga umetnka dea ma|u za|ednke
osobne,a ne prpada|u sto| epoh.S druge str.stov poetke se prepcu,korste se
st motv,teme..
1
Grubo,kn|.se de na:
1. Antku
2. Sredn|ovekovnu
3. Modernu kn|zevnost
Odrad|en|e razvrstavan|e prema razdob|ma |e:
1. KN|.STAROG VEKA (starond|ska,asrsko-
vavonska,egpatska,grka,hebre|ska,rmska)
2. KN|IZ. SREDN|EG VEKA
3. KN|IZ.HUMANIZMA I RENESANSE
4. KN|IZ.XVII XVIII
VEKA(barok,kasczam,prosvette|stvo,sentmentazam,predromantzam)
5. KN|IZ.XIX VEKA(romantzam reazam)
6. KRA| XIX I PRVA DECENI|A XX
VEKA(PARNASIZAM,IMPRESIONIZAM,SIMBOLIZAM)
7. PRVA POLOVINA XX
VEKA(ekspresonzam,futurzam,dadzam,etrzam,nadreazam,soc|ana
teratur
a,zentzam,egzstenc|azam...Kasn|e formazam,strukturazam sgnazam)
Antka kn|zevnost
|e na|star|a evropska kn|zevnost.
Antka |e opst po|am za kuturu starh Grka Rm|ana, zauzma veko razdob|e od
1000god.p.n.e do 500 god.n.e
Nasto|an|e da se ska skaze na raconaan pregedan nan.Posto| uzdrzana
emotvnost,a gramatka spravnost |e neophodna.Takod|e,mora da posto| |ednstvo
ms zraza, stsko umece.
Ne doaz do mesan|a kn|z. vrsta stova.
Motv teme:vek savn dogad|a|(stnt zms|en),besmrtna bozanstva u
|udskom ku,predan|a o Hrstovom zvotu.
|unacka,hrscanska svorska tematka,pod|ednako u |udsko| bozansko| form.
Kn|zevne vrste:ep,traged|a,rka,besednka proza...
Pesnstvo pozna|e strofu nermovane sthove razcth stopa.
Homerova dea(I|ada,Odse|a)zvrsa su presudan utca| na razvo| epskog pesnstva.
Ms antkh ozofa putokaz su savremene estetke.
Predstavnc:Esh,Sofoke,Eurpd,Arstofan,storograf Herodot ozo Sokrat,Paton
Arstote.
Sredn|ovekovna kn|zevnost
Obuhvata perod zmed|u antke renesanse(od pada Zapadnog Rmskog carstva
476. Godne do Engeske burzuaske revouc|e srednom XVII veka).
Srpska kn|zevnost ovog vremena spaa |e na gorn| prepsvack I sakup|ack rad.
1
Uteme|ena |e na very I na dv|en|u,na nekrtckom prstupu sveetu I zvotu.
Nedozv|ena I mracna kn|zevnost ovog doba |e I odraz svog vremena. Sve |e u
okvru hrscanskh dogm I strogo ozb|no. Pesnck zvor su sudn| dan I odkroven|e.
Sthov su sn|zenog stskog nvoa I cta|u se thm,moecvm gasom. Sve |e hadno I
napregnuto. Roman su pun strasnog,ta|anstvenog,|ezvog I mracnog zapeta.
Prkazu|u se dean tpov crkvenh vekodosto|nka,vtezova I vadara.
Kn|zevne vrste:Apokr,Hronke,Naucn,Tehnoosk,Dogmatsk,Teor|sk I scn sps.
Poetsk zanrov:Bogra|e,Autobogra|e,Zvotops,Rodosov,Letops,Pomen td.
Na|poznat| |e zt|a(Zt|a sv. Smeona).
Teme:Rad|an|e,Smrt,L|ubav prema bogu,Patn|a,Spoko|no umran|e,.
Humanzam I renesansa
Obuhvata|u perod XIV do XVII veka
Faktor ko| su usov n|hovu po|avu su nzadovo|stvo drustva sredn|m
vekom,pronaasc u obast nauke I tehnke,geografska otkrca.
U ovom perod doaz do osobad|an|a od crkvene domnac|e. Ova epoha nazvana |e
epohom obnove I preporoda. Uvod|en|e narodnog |ezka u skoe atnskog.
Humanzam:N|egov su koren u Grcko| I Rmsko| kn|zevnost. Predstav|a zapet od
sredn|eg veka ka svemu sto |e antcko. Doaz do osobad|an|a od crkvene
domnac|e,razvo|a prrodnh nauka,svetovnh pogeda na drustvo veru I coveka.
Zahteva se soboda zv|en|a,ms|en|a I stvaran|a,svemoc razuma I duhovna epota.
Okrece se coveku,kutu prrode I harmon|e.
Predstavnc:Francesko Petrarha,D|ovan Bokaco.
Renesansa:Drustveno-potck I kuturn pokret.Nastaa |e u ta| oko1350.god.
Sav |udsku cnost kao sobodnu |ednku,zanma se za ovozem|sko poman|e I
srecu. Doaz do preporoda umetnost.
Predstavnc:Lodovko Arosto I Sekspr.
Barok(Spansk barucceo-bser nepravnog obka)
|av|a se u XVII veku u Ita|.
Barokne forme su u znaku preteranost I razb|a|u renesansu smrenost I
harmoncnost.
Karakterstke:Mnogo ucenost I moranh pouka,sav|en|e sobode I rab|an|e skada,
forme I proporc|e renesanse.Negovan|e neobcnost I protvurecnost,sadrznska I
formana razud|enost kadra da "zapan|" ctaoca. Trazen|e zraza ko| b "govoro
mnogo vse nego sto se oseca I ms",tme se ruse harmon|a I pravnost.
U doba baroka sve kn|zevne vrsta trpe promene: U rc se zahteva
vrtuoznost,nage promene, bzarne ske,bogatsvo metrck form sa puno
kontrasta,paradoksa, metafora,anafhora,epfora, hperboa I gre recma.
Prmarn kn|zevn obc ep u sthovma I drama.
Prestavnc:Servantes,Sekspr,Lore de Vega.
Kasczam at. Casscum-I uzoran,savrsen
1
|av|a se u Francusko| u XVII veku,a kasn|e u Engesko|,Nemacko| I Rus| u XVIII
veku.
To |e kuturn pokret ko| negu|e kut stne I zraza epote.
Karaktersu ga podrazavan|e antckog koda,cvrsta prava sta,utvrd|ena struktura,
sstematcnost I dscpna.
Skucena I svecana sadrzna,uopsten karakter,prava ko|a prpsu|e
razum,zaokup|enost de|ama umesto skama,skad epog I korsnog,razumnog I
moranog I zbegavan|e novog I nepoznatog da|u mu zonom|u nestvaraacke
poetke.
Razumn oseca| nege I forme negu|e prrodan,|asan,uzvsen st.
Posto| vsok,nsk I sredn| st.
Predstavnc:Moer,Gete,Ser,Fonten,Lesng.
Prosvette|stvo
I raconazam obuhvata XVIII vek I obeezava|u ga u znaku pouke I stcan|a
eementarnh znan|a ko|a treba da zbave coveka z neznan|a I da odagna|u
mrak,predrasude I praznoverce. Osan|a se na zdrav razum I krtcko msen|e ko|e
ce pobo|sat covekove shvatan|e sveta I n|ega samog. Okrenutost ka bucnost.
Humanstck duh "poza" I "naravoucen|e".
Po provette|ma covek se rad|a po prrod dobar a dusa mu |e csta a, skoa I
prosveta ma|u vek znaca| za razvo| covekove ms.
Na|vazn|e de|e prosvette|stva:
1. Demokratzac|a kuture(sv ma|u pravo na obrazovan|e I kuturu)
2. Fozofska potka stvarnost(Domnac|a crkve se krtku|e I n|eno nametan|e
stava ms|en|a;ravnopravnost poova)
3. Obrazovan|e na|srh masa
4. Sren|e psmenost
Doste|eva dea:Sov|et zdravog razuma,Psma Haraamp|u,Zvot I
prk|ucen|a,Basne. Prevodo |e basne na Srpsk I doneke h preprcavao,dopsvao
|e naravoucen|e uz svaku basnu |er |e smatrao da |e to n|en na|vazn| deo. Znao |e
27 svetskh |ezka,psao na savenoserbskom.
"Prosvecenost |e zazak coveka z n|egova maoetnost",E. Kant
Kn|zevne vrste:oda,epope|a,traged|a,basna,bogra|a,putops,roman I drama.
Predstanc:Voter,Dan|e Defo(Robnzon Kruso),Zan Zak Ruso,a kod nas Doste|
Obradovc, |. Muskatrovc,Smeon Pscevc(Svet Sava ne prpada vremensk ovom
dobu a svo|m de|ama da)
Romantzam
Drustven,kuturn I prv vek umetnck evropsk pokret. Suprotan |e raconanom
shvatan|u zvota,romantcar uran|a u sfere raconanog I mstcnog. |av|a se na|pre
u Nemacko| a zatm I u drugm evropskm zem|ama I tra|e do XIX veka. U perod
epohe romantzma doaz do procvata umetnost.
Romantcar su b vek san|ar I smatra|u da sve sto |e bo u sto |e proso |e bo|e
od onoga sto |e sada.
1
|av|a se veka tazn|a za prososcu I vecan|e ste,vecan|e nardne kn|zevnost kao I
usmene kn|zevnost. Cea evropa |e odusev|ena de|ama romantzma I dea narodne
kn|zevnost skup|a|u se od sea do sea. Ubed|en su da se u narodno| kn|zevnost
kr|e denttet |ednog naroda.
Romantzam |e doba bud|en|a naconane svest.
Preovadava pesmstcno vd|en|e sveta,stana patn|a zbog nesavrsenost sveta I to
|e tzv. svetsk bo,zbog koga se pesnc skan|a|u u prosost u mastu. Protv
nesavrsenost sveta pesnk se bor kroz romantcarsku ron|u.
|av|a se hbrdnost(ukrstan|e) kn|zevnst vrsta.
Za razku od kasczma gde |e sve do na|stn|eg deta|a propssano,ovde nema
propsa I prava.
Razku|emo dve faze:
1. Hero|sko-patr|ahano:Vuk Karadzc,Sma Mutnovc Sara||a,Prota Mate|a
Nenadovc a |edan od na|znaca|n|h predstavnka |e N|egos.
2. Grad|ansko doba:D|ura |aksc,Laza Kostc,Branko Radcevc,|.|. Zma|.
I evropsk predstavnc:Igo,Ba|ron,Se,Puskn,Ser.
Reazam
Lat.reas-stvaran,stvarno
|av|a se u drugo| poovn XIX veka.
U ozo| oznacava ucen|e po kome stvarnost ob|ektvno posto| nezavsno od
covekove svest.
"Prkazvan|e tpnh karaktera u tpnm stuac|ama",Enges
Osnovna tezn|a |e sto ob|ektvn|e prkazat stvarnost.
U prkazvan|u narodnog zvota |av|a se bskost sa romantzmom,a suprotnost se
ogeda|u u negran|u maste I oseca|nost.
Odke:
1. Ob|ektvnost u prpovedan|u
2. Neprstrasnost
3. Nema prenesenog znacen|a
4. Tez se da se sto vern|e prkaze govor(B.Stano|evc,S.Sremac)
Kn|z.zanrov:roman I prpovetka
Pocetak reazma u naso| kn|zevnost oznacava krtka"Reanost u poez|" Svetozara
Markovca.
Evropsk predstavnc:Onore De Bazak,Cars Dkens,Gogo|,Dosto|evsk,Lav Tosto|
Nas predstavnc:|akov Ign|atovc "Vet madozen|a",M.Gsc"Gava
secera".L.Lazarevc"Prv put sa ocem na |utren|e","Sve ce to narod
pozatt",Nusc,B.Stankovc,Sremac,Vo|sav ILc
Naturazam
Reazam se razvo u pravcu krtckog reazma,ko|,tezec stvaran|u |ednog
human|eg drustva,prevazaz verno beezen|e zvotnh zbvan|a.Naturazam |e
n|egov ekstremn| vd.
|av|a se u drugo| poovn XIX veka.
1
Predstav|a kn|zevnost ko|a dosovno shvata reazam kopra zvot ,onakav kakav
on |este".
Po|acanm tempom do kra|a govor se sve sto se uma opsaza,kako b ska ba
neraspoznat|v dvo|n| stvarnost.
|av|a se ogo|eno prkazvan|e svake |udske mane,preteru|e se u ,nabacvan|u crne
bo|e".
Teme su:boest,esne,raspadan|e,smrt,smrad,umran|e,p|anstvo...
Psac |e hadn posmatrac ko| na stvar |ude geda kao na predmet svog
ekspermenta.
Svet neuepsanh,tamnh nagona,sveden na prkazvan|e sk|ucvo booskh
teesnh strana.
Na|staknut| predstavnk Em Zoa
Smbozam |e antreastk pravac.|av se pred kra| XIX veka.
Stvaraack postupak smbosta usmeren |e ka ostvarvan|u epote forme.
Svedenost sta na znak sracunsta nagovesta|,bogatstvo asoc|ac|a, estetka ruznog
|ezovtog, apsoutna autonom|a umetnost,raconano,nestvarno.....
Motv:samoca,tsna,|esen| pe|zaz neob|asn|va tuga.
Rec ne suze tome da opsu|u vec da zraze dub| smsao stvore odred|enu auru
znacen|a.
Nedovo|na |asnost opsvan|e ne stvar nego efekta ko| ona prozvod.
Umetnc negu|u rec kao znakove nsu zanteresovan za drustve|u patn|u.
Otkrva se meod|ska skovta epota |ezka.
Predstavnc:Po Verden,Sar Boder,Artur Rembo.
Nadreazam
Nadstarnost,nad svesna stvarnost.
|av|a se u prvo|h poovn XX veka.
Obeezava ga radkaan prekd sa tradc|om. Nadr. |e nteektuan pokret ko|
zagovara verovan|e u vsu reanost.
Nadreast su nas tacku ko|a spa|a reanost I san I nazva |e nadreazam.
Spo| neocekvanog s c|em da se trgnes,da te sprovocra,da reagu|es.
Nadreast su bundz|e,drcn su,zagovara|u pobunu protv svh stega.
|edna od de|a nadreazma |e upoznavan|e svog nesvesnog dea preko automatskog
psan|a.
Automatsko psan|e |e psan|e bez censure I dotervan|a,psan|e onoga sto t prvo
padne na pamet, sve sa c|em da se pshck osobod I zraz sustna unutrasn|eg
bca.
Ismeva|u ono sto |e grad|ansko,bore se protv tradc|e,protv stor|ske stvarne
ogke.
Kod nas posto|e tr faze nadreazma:
1. Prednadreazam
2. Socazam nadreazzma
3. Postnadreazzam
1
Predstavnc:Aeksandar Vuo"Humor zaspao"-Pesncka zbrka psana autom.
Psan|em, Oskar Davo,Marko Rstc.
Evropsk predstavnc:Lu| Breton,Lu| Aragon,Trstan S.
Ekspresonzam
Evropsk umetnck pokret zmed|u 1910 I 1925.
Expresso zraz.
Predstav|a da| korak odva|an|a od reanost I napustan|e do tada usvo|enh modea
estetskh vrednost I vrednost uopste.
Motv:usam|enost, nemr,seta,unutrasn|a tenz|a,nesnos|va
stvarnost,boest,smrt,rat,krv.
Eksprsonzam predstav|a burno I napadno zrazavan|e emoc|a I prenagasen
pesnkov stav.
Ova| pravac nasta|e pose 1. svetskog rata I pun |e pobune,revota I gneva coveka
ko| zv u uzasnm usovma.Pobuna se takod|e odnos na potcare I na po|ednce.
|edna od onovnh de|a |e promena samog coveka.
Karakterse ga kreatvan odnos prema |ezku,supratv,nag skokov radn|e,zazen|e
z okvra kn|zevnh vrsta,odbacu|e se kascna epota,sukob generac|a,sukob novog
srustva I kuture.
Preovadava|u kratke pesme sobodnog stha u ko|ma rma n|e obavezna.
U dram se cen kontakt sa pubkom.
Osnovna de|a |e da probud,da zazove reakc|u.
Ekspr. Smatra|u da ne treba za rad cne srece prodat svo|a uveren|a.
Predstavnc:Crn|ansk"Sumatra","Hmna",Vnaver,Dusan Vas|ev,Kreza,Momo
Nastas|evc,Ivo Andrc"Eksponto".
Soc|astck reazam
Umetnost oson|ena na autortet de|e,usmerena prema ruzcastom prkazvanu
stvarnost I svete buducnost.
Motv:Opsta ptan|a na|srh drustvenh so|eva,protvrecnost grad|anskog
drustva,beda, radnck kvartov,de|a koektvzma,zgradn|a soc|astckog
pokreta,odnosnno deooska romantka.
Kn|zevnost suz rezmu.
Ograncena soboda ms,usko vd|en|e stvarnost I deoosko prosan|e kn|zevnh
|unaka, "Svako uspeo deo se moze uporedt s dob|enom btkom s krupnom
pobedom na prvrednom frontu".
Opasno zamag|van|e stvarnost deformsao |e umetncku stnu.
Predstavnk: Maksm Gork.
*8.@ode'n, kn$i(e&nost
1
Po|am modernog kao vrednost,a ne kao puko vremensko odred|en|e znac
nvo,savrsen|e,zv|e,stvarn|e,stnt|e,sustnsk|e,vseznaca|n|e u sadrzn
poetskom zrazu.
U kn|z.|e prrod zascenost starm akm,zudn|a za novm,neobnm teskm.
Moderna kn|z.stvara se spontano,prema autorovo| umetnko| svest,ona donos
punu poetsku stnu sku nezmen|enu nedoteranu prema teor|skm postuatma.
Moderna poetska rec unos u tradc|u ono sto do tada tradc|a n|e sadrzavaa
poznavaa kao meru usvo|enh vrednost.
Grade se neuoba|ene ske posto|eceg sveta,z|ednaava reano nestvarno,svesno
podsvesno.
Nagasen estetzam,sub|ektvzac|a sveta,vanvremenska perspektva,ron|a
groteska,bogata ekspres|a.
Psac se ne zadovo|ava prvdom,povrsnskom uobca|enom skom reanost,nego
traga za dub|om stvarnscu.
Shvatan|e da se u ovekovo| dus dogad|a uzbud|v zvot usmerava kn|zevnost vse
ka pshoosko| karakterzac| kova,po|ava opsa,stan|a svest.Bav se
stvarnm,sustnskm,zvotnm probemma.
Ignorsan|e estetske norme,soboda zrazavan|e,nepovezanost teme
sadrza|a,zapostav|an|e fabue u korst dramskh efekata,napustan|e |unaka kao
deane ske su obeez|a moderne beetrstke.
Modernzam prrpdno vod preteranost neuravnotezenost.
C| |e uzdrmavan|e zakona,harmonnost;umetnost ko|a se or|entse ka
nepredmetnom.
Igra sovma znacma.Soboda forme manfestu|e se u gra| nterpunkc| kao
nosocma stskh vrednost.Odbacvan|e gramatke,om|en|e reenca ma|u
nterpunkconanu ststku vrednost.
Interpunkc|a moze da ma presudnu uogu funkc|u gavnog nosoca emoc|a
efekata.
|ezk moderno-apstraktne kn|.n|e prkazvan|e stvar vec |ezka
umetnost.Karaktersu |e negovana forma eksko bogatstvo.