On Meni Nema Bosne !

Nita mi drugo ljudi u ivotu nisu govorili nego samo - uti, uti, uti i uti.
A ja necu da utim! Kako i ne bi. Odem neki dan u preduzece - Imal' posla? Nema! 'Ocel' bit'? Kae -
Moda! Pa kad da dodem? Dodi sutra. Dodem sutra. Imal' posla? Nema! 'Ocel' bit'? Kae - Moda! Pa
kad da dodem? Dodi sutra. E ne dodem im ja sutra. Dodem prek'sutra. Imal' posla? Nema! Reko -
Dobro je. Dobro je. Kae on - Bice bolje. 'Oce reko kad meni nokat naraste tamo de nikad nije rast'o.
'Oce, 'oce.

Dodem kuci. Mislim se ta cu i kako cu, i odlucim - Njemacka! Ma idem i ja u tu Njemacku da vidim i
ja tu Njemacku da joj njemacku. Izvadim oni paso i vizu, iljubim se sa enom i sa sinov'ma i
razgulim u Kugensave.

Najpoljem sam doo na onu voznu taciju u Zagreb. Pitam ja onog s crvenom kapom jel' ovo voz za
Kugensave? Kae on kakav Kugensave, koja je to republika? Kakva reko republika - Njemacka! Kae -
Izvadi prvo kartu za Frankfurt! Ama ljudi moji, znoj me 'ladan est puta oblio, dok me onaj iza one
ube od blagajne razumio dokle cu i kako se zove oni grad. Kako i ne bi. Stanem ja u oni red. Petn'est
ljudi idu pridamnom. Dodo do one ube, zaboravi kako se zove oni grad dokle treba da idem. Pita
onaj - Dokle? Reko - Cekaj! Kae - Nema cekaj! Sjet' se ja Frankfurt, al' izgurae me iz reda ne mere
se vratit'. Na onu se ubu navalio je'an deb'o co'ek, zavuk'o glavu u ubu. Ne vadi glave, caca ga
njegov zakarto, vec me samo odgurnu s onom svojom apom. Odbij! Odbij kae, bio si na redu. Sad
odbij kad nema soli u glavi.

Stanem ja opet u oni red, ponavljam u sebi Frankfurt, Frankfurt. Glava mi 'volkacka dola, Frankfurt,
Frankfurt. Onaj pita - Dokle? Ja k'o iz topa reko - Frankfurt! Eee, kae, drue izvini, nije na ovoj
blagajni nego na onoj do mene. Pa to mi reko maloprije nisi kaz'o. e cu ti kae kazat', kad nisi znao
de ce. A jes', nije ni on kriv to sam ja 'vaki.

Stanem ja u oni drugi red. Ne bi velik' red. Izvadim onu kartu. Pita me oni s onom kapom - e ce?
Idem reko na voz. e ce kae bo'ji co'ece. Ima dva i po sata do polaska. Reko, bolje da ja njega
cekam, on mene nece sigurno. Pusti ti mene gore. Pusti on mene gore.
Popnem se ja na oni voz, sputim oni prozor, stavim onu torbicu izmedu noga. Kad oni me je'an uti
kucnu po ramenu. Ha, ta je reko? 'O kae kupit je'an dobar sat? Ne treba reko, hvala ti k'o bratu,
znam ja dobro kol'ko je meni sati. Uzmi ga kae, dobar. Nec' ga da je zlatan. Jest kae pozlacen.
Gledam ja oni sat, a on ut da izvine ko i on. A ne gleda u me, vec' samo zvjera okolo ocel' odnekud
banut milicija. Ma reko, ne dosaduj mi boji co'ece, svezacu ti miliciju za vrat. ta milicija? ta
milicija, pa krenu sa onim svojim rukama prema mom vratu. A ja, uf'tim mu ruke, pa stei, pa stei,
pa stei dok se nije zajampurio, kad anam on se tre. Dobro je kae, jaci si! Dobro je jaci si! Ispade
mu oni sat iz ruka on utece. Tako ti reko treba. Tako treba kad dira u Salcina u ove njegove ruke,
njegove jade. Ama ima u njima snage, vazda je bilo je.
Niko se sa mnom nije mog'o pozdravit, a da nije drekn'o. Oni koji se jednom pozdravie, nikad im to
vie na pamet ne pade, drugi put samo mau u znak pozdrava. Veli, jednom steg'o, ne' vie nikad! A
meni drago.

Uzmem ti ja onu torbicu, reko najpoljem cemo i krenut. Udem u oni je'an kupe. Tamo sjedi jedna
emska, neka druga emska, neka treca emska, neki co'ek cita novine ne vidim mu lica. Ja torbicu.
Izvadim inje pitu. Zamotala mi ena u novinu, da se najde za puta. Razmota ti ja onu pitu, gledam ja,
skupila se ona k'o rahmetli sramota. Prela slova sa novina na nju, k'o da je neko tamp'o za
prodavat' po cesti. Gledam ja onu pitu, poce uzdrigivat. Reko, nije ni pita pita kad ide u Kugensave.
Ter ti ja onu pitu, haj preko onog covjeka zafijari je kroz prozor. Al' jes i onaj voz ide k'o da ga cera na
stot'ne konja. Dunu vjetar, ter ti se ona pita jope vrati u kupe, pa haj onoga co'eka po sred cela. Odbi
se nako masna itampata onoj enskoj u krilo. Frcnu je on, frcnu emska - Ma ta radi co'ece?! Reko,
vidaj pite, 'oce i ona u Kugensave. Kad malo bolje pogleda, onaj co'ek to cita novine, to 'naj uti to
mi cede dat oni sat. Evo reko ovo si zaboravio. Eto ti ga daba kae, kad se 'vako lijepo ismijasmo.
Neka, nosi ti to svojoj materi. Nosi od mene! Ne treba meni nita daba.
Vratim sa ja u onu stolicu, a ljudi moji ona topla i mehka k'o dobar krevet. Ne prode ti malo, ja i
zaspa.

Kad probudio se, smracilo se. Nide nikoga ni onog utog, ni emskih. Torbica na svom mjestu, reko,
dobro je. Sidem ja, kad ugleda kucu. Nikad je vecu u ivotu nisam vidio, a na njoj pie vel'kim slovima
- Frankfurt. Nide nikoga samo oni to odadiru po kotac'ma od voza. Reko da pitam onog jednog jel'
ovo Frankfurt? Kae - Ja, Frankfurt am majn. ta reko banu? Frankfurt am majn! I tako sam ja mog'o
sa njim do zore, ja njemu am-am, on meni maj-majn. Ma pusti ga, moda je i blentav, da ja pitam
ovog drugog. Kae ovi jope Frankfurt am majn! Ma reko nema... Ja, ja, Frankfurt am majn! ta cu
reko mati moja mila, niko me ne razumi i ta da radim?

Zaboravi kazat. Samo to sam ja prio do ovog jednog, a stalno neki covo s brkov'ma za mnom. Kako
ja od jednog do drugog, stalno on opet za mnom. Gledam ja njega, gleda on mene. Ase ni on ne zna
kako se zove ovi grad pa 'oce da pita. Samo to ja to i pomisli, on se lati za dep, cigare ima, ibice
nema. Pride mi i lijepo me ponaki upita - Ima li ibicu? A mene sunce obasja. Reko imam brate moj
rodeni u tudini, to mi se prije ne javi. Pa kae sto me nisi pit'o ja bi ti rek'o. Pa ta mu je ono majn-
majn? Pa ovo ti je kae grad, nalazi se na rijeci Majni, pa na vapskom Frankfurt am Majn na naem
Frankfurt na Majni. A rek'o ta co'ek nece na brzinu naucit. Jee, ha ljudi moji. e ce, ha? e ce, pita
on mene. Reko idem trait' posla. Zovno me oni co'ek ic' radit' kod njega. Ma ne valja tamo, ostani
ovdje. Bice posla. Kakvog posla? Ma bice posla, nije 'tica, nece utec'.

Odaklem si ti, pita on mene. Reko iz Bosne. Kakve Bosne? Kae on - nema nikakve Bosne. Reko ja
sam je ostavio zdravu i citavu, ase joj se neto strefilo ter tako govori. Kae on nita se njoj nije
strefilo, ne moe se nita strefiti onome koga nema. Ma reko jel' ovo oni element? Jel' ovo oni
element, pas mu mater posratu! Ja adresar, na zadnjoj stranici karta Jugoslavije, reko jel' vida ovo u
sredini. Reko, to ti je Bosna i Hercegovina! Vazda je tu bila, i vazda ce tu i ostat! Zna ta on meni
kae? Zna ta on meni kae? ta ti tu kae meni Bosna i Hercegovina ne'a toga kod nas. A ta kod
vas ima? Zna ti kae ta ima. Pa ta ima? Zna ti kae ta ima, samo se pravi ***. Ma rek'... M-ma ja
bi njega sad smustafio. Ne znam kol'ko je, al' zamarem zaagacu ga medu rogove pa ta bilo. Ja
zamahnu, a oni eljeznicar - esi kae boji co'ce ode ti voz za Kugensave, reko neka! Svi su meni
vozovi otili, samo mi jo jedan fali, da se u Bosnu vratim i ivu glavu donesem. Pita on mene ta bi,
ja njemu tako i tako. Kae, uti dobro si proo. Ma ta si se reko i ti ukukuruzio pa i ti - uti! Nita mi
drugo ljudi u ivotu nisu govorili nego samo - uti! Necu da utim! On meni nema Bosne i
Hercegovine, a ja da utim! Ma necu taman me culi oni koji su ga nacrtali na me. Ovaj se vas poo
trest.

Izvadim ja onu kartu i jope u Zagreb. Al' nisam se vie preznojav'o traec' karte za Bosne. Prva uba -
prva karta. Sjednem na oni 'tobus, ama ljudi moji meni srce 'volkacko. 'Oce da izleti iz ovi' moije prsa.
Ama ta je - Bosna se moja pribliava, moja najrodenija. U sred nje ljubim k'o mater koju nikad nisam
zapamtio - e tako je ljubim.

A pukla Bosna, sva zelena i cista k'o potok oni bistri u planini. Gledam ja ovu ljepotu mislim se, de si
covo s brkov'ma da vida ovo. Ama sama bi te tako progutala u se i pod'rala, e taka ti je Bosna!
Dodem kuci. Pita me ena - to se vrati, crni Salcine?
On meni nema Bosne?
On meni nema Bosne? !
Ama ima Bosne, ima i mene u Bosni i bice vala posla i za mene jednog dana 'vakog kaki sam!

JOSIP PEJAKOVIC
Josip Pejakovi

OJ, IVOTEEE!

ispovest jednoga...

Sarajevo 1973.

Ma ta imam ja priat, nemam ja ta priat. Bilo pa prolo, jel? Oro ja
njivu, pomagali mi mater Spasa i brat Mitar. Brat Mitar mi doo na raspust
iz Sarajeva, e je on studiro. Ja, i taman ja zavravo petu brazdu kad vidim ja
neko ko ide premanam. Mislim se kol je... Ja, a nod ranije ja bio sa drutvom
u birtiji kod Jake i sve bi bilo dobro da nije bilo onog budaletine arka
Mutida, a budaletne. Dotle je on mene bio dotro da sam ja mislio da du ga sa
crnom zemljom sastavit. Al et' dobro se svri, nebi jel belaja. I sad se
mislim jel on nije li on? Nisam dobro vidio jerbo mi je sunce ilo u oi. A
brat Mitar mi doo iza lea pa mi ide plug da me zamjeni "Umorjo si se"
veli on meni. A ja ga i ne sluam ved se mislim jel arko nije li? Ma nije
ta de arku sikira. Vidim nosi sikiru u ruci. A brat de mi jope iza lea da
de meni "Da t' zamjenim". Kako on to ree a ja se poe smijat. e de ti to,
nezna ti to kaem ja njemu. "Pus', pa du ti pokazat da znam". Dadnem ja njemu
plug kad ima ta vidjet, konj na jednu stranu, a on sa plugom na drugu. A ta
sam se ismijo ba sam se ismijo. Okrenem se na drugu stranu a mater mi
razmotala pitu pa me pita. "Hoe li." A ja kaem da nedu jerbo sam bio prepjo
sinod pa mi ovo oranje ba dobro dolo da se malo iznojim i ideram
mamurluk iz glave. Mitar taman poo fino da ore, a ja ga gledam i neto se
mislim "Nealim, nealim to sam tolko truda uloio u te, nealim kad
de bit ovjek". Pa opet pogledam preko njegovi lea a kol ono ko ide.
Mislim sigurno neko ie da nasie graba. Ovdi vie moje njive ima dosta
graba pa su svi susidi ili da siku gore grab. Samo kolko se sidam arko
Mutid nije nikad dolazjo. A sve molim boga u sebi da ne bude on. Da ne budne
novoga belaja. M... misled tako ja se zablenio pa nisam ni vidijo da jedno
petest metera ispred men stoji arko sa sikirom u ruci i kae meni
"Deder ti vamo imam neto da te ko priupitam". A meni nama garavica
dola u grlo. Mislim se ba dobro tos doo ja ba tebe imam neto da
priupitam i kaem.
to me bolan pravi meedom sinod pred ljudma u birtiji. A on meni "Hodu
da te pravim i pravidu te uvjek meedom pa da on meni mater Spasu". "A ja
njemu ta kae Crni arko?" A on meni "To tos uo, pa da on meni jope da
izvine mater Spasu". A meni, meni neznam ta m bi pa da du ga rukom, a on
podie sikiru jeno deset cenata pa je nama spuda zaurlika i pade meni
pred noge. Kad se tu stvorio moj burazer Mitar ja ni danas dan neznam. On gaj
ubo noom u lea i tako osto stojed ispred mene, sa noom u krvavoj ruci.
I kae "Moro sam, vio si da sam moro to me tako gleda, moro sam, moro
sam..." A ja njemu tas moro crni Mitre? A on jope "Moro sam", i poe onako ko
da plae. Ja, a konj se poplajo pa poo niza strmo sa plugom, a mater mi
poletla za njim pa kad je vidla ta se ovdi zdogodi ostavi konja pa dojde do
mene obisi mi se oko vrata pa mi kae. "Crni sine ta uradi ako za boga?" A
ja joj skidoh ruke sa ramena pa kaem, "Id'u boju mater, sklon mi se s'puta
zbog teb' je sve ovo i... bilo". Pa du t' ja ponovo Mitru, ta uradi, aaaa, ta
sada, aa, ku... jes' li aaaa ta uradi aaaaaa... On jope "Moro sam"! To ree i
zauti... Eto ja sam ga kolo i podzo na noge. Io sam nekolke puta u Sarajvo
raspitivo se kako mu ie kola? Svi njegovi drugovi su mi rekli da je dobar
i student i drug. A vid' ti sada? De sad budni pametan. A voljo sam i ja kolu
samo sam je moro napudat jerbo mi je umro dada. Jasam tad moro da radim sve
one teke poslove. A i mater mi bila bolesna na ui pa sam radjo i enske
posle. Al eto sve sam ja to pridevero. A gledaj ti sad ta, ta mi se strefi.
ta da uradim mati moja kud me rodi. Mislim i gledam as u mater as u
Mitra, ma nekako me isto gledaju kanda isto i misle? Ja tu cijelu nod nisam
oka sklopjo. Samo sam hodo u krug i pujo. I ta du u ranu zoru pokupim se pa
u Sarajevo i prijavim se u prvu stanicu milicije. Tamo me doeka jedan
milicjoner i kae "ta si ti trebo?" A ja njemu kaem da sam ubijo ovjeka, a
on "Na mrtvo?" Ja kaem, namrtvo. Kae on ekaj malo isjedni tamo i ko poe
trait neke papire. Ma ta sjedni, mislim se u sebi, ta sjedni boju ti
mater ko da sam doo kazat da mu se je krava otelila a ne... Kasnije, kad sam
se svata nasluo u zatvoru vidjo da se nisam trebo nita udit to je to
tako. Ama uo sam od ljudi da je ovjeka ubit ko vode pinut. Najde onaj drug
papir stavi ga u mainu te de ti onda jel, "Kako se zove?" Ja tako itako.
"Kad si roen?" Ja tad i tad. On dalje "e si roen?" Ja mu kaem e sam
roen. "Ime i prezime oca?" Ja tako i tako. "A e se to zdogodlo?" Ja kaem
na mojoj njivi.. I tako on zavri sa mnom. Ja, nama je komsja izila sa mnom
zajedno na selo te su neto mjerili metrom i brzom zavrie. Ja i' na kraju
kad su sve zavrili pozvo na rakiju kod sebe, a oni nisu deli kau uri im
se. I nisu deli. Ja svidoci su bili mater Spasa i brat Mitar. I brzom su oni
mene osudli. Prvo sam oto na leanje kazne u Zenicu i tamo bijo samo
dvanest dana, odakle sam doo ovdi u Fou e sam i sad. I fino mi je ovdje.
Malo se radi puno odmara. Tu sam steko puno drugova. Odma sprva ja sam dobjo
da radim jedan poso kad..., ja, dojde jedan, jedan dan kod nas u deliju e sam ja
bijo jo sa etvorcom, jedan milcjoner sa jo jednim drugom u zatvorenkom
odjelu, dobro razgledae po nama svima, pa de ti onaj zatvorenik uperi prst
u me i ree "Ovaj". Onaj milcajac nama ree "Snama drue". Ja pitam, zato?
A one meni "Nita te nisam pito ved uradi to sam ti kazo". Pitam ga ja hodu
li ponjet stvari? A on meni "I boga ti ne zafrkavaj me, netrba, hajd brzom".
A ja onako polako s noge na nogu i gledam one svoje drugove koji su me gledali
nekako na po oka, konda sam im neto uradjo. Izidosmo mi iz elje, zakljua
oni milcjoner vrata te se uputsmo dugakim odnikom. Ispred mene je io oni
zatvorenik a iza mene je io oni milcjoner. Tako smo doli pravo pred
upravnikovu sobu. Mislim se, ta li de samnom tamo, i tal sam ja to uradjo
da me tamo vode? Pokuca oni drug na vrata, otamo se oglasi upravnik
"Slobodno". Uosmo mi u sobu kad ima ta viat? U sobi stoji vako s'live
strane jo jeno dvadstorica zatvorenika nezna se koji je pledatji i jedriji.
Ja, i svi, kako ja uo, blenue u me koda su neznam koga vieli. A mene nama
obli ladan znoj. Oni zatvorenik prijde upravnikovom stolu te ti sa njim
neto u a u a meni oni milcjoner meni naredi da stupim u red zajedno
sonim zatvorenicma. Prijdem ja onima i mislim se u sebi da nisam togod
govorjo deliji, to nismijo, pa da me nije ko od ostalih prijavjo. Kolko se ja
sidam, vala, nisam? Aaaa, sad se sjeti jesam ono jednom prio ostalima kako
mi je moj brat Mitar prio kako je oni u Sarajvu silovo onu djevojcu pa ga
pudali na slobodu. Al nisu me valjda zbog tog doderali vamo, nisu mogli
zbog tog jerbo je to iva istina, kae moj burazer, da je to pisalo i u
novinama. Dodue mislim se i oni je aban iz moje delije govorjo ivu
istinu na slobodi pa su ga jope doderali u zatvor. Ko zna jesam li ja to smijo
priat? Ispod oka sam pribrojo da nas ima dvadestorca i oni sa upravnikom
dvadesetjedan. Oni se drug odvoji od upravnika istade sa desne strane.
Upravnik podie prvi put glavu, pa sam ga dobro vidijo, podie i ree onom
zatvorniku da ima on prvo neto da kae. Onaj mu odobri glavom. Kae
upravnik "Pozvo sam vas ovdi da vam skrenem posebnu panju na ovo! Evo o
emu se radi? Vi ovde niste doli na godinji odmor, nego da ispunjavate
neke obaveze koje nalau propisi ovog KP doma. Zato bi i ove prilike,
napose nekim skreno, ponavljam posebnu panju nekima a vi znate na kog ja to
mislim?, da stave pamet u glave i da se vladaju kako se to od nji trai ovdi
u KP domu!" Na to de ti nama jedan ispred mene "Ja sad nita nisam uradjo!" A
svi milcjoneri uglas "Tiina!" Ana to de ti upravnik "Jel ti ko, ko kazo da
si neto uradjo?" Kae onaj "Pa nije." A upravnik "Pa ta onda?" "Nita!"
kae onaj. A sad, kae upravnik dajem rje ovom vaem drugu i uperi prstom
na onog zatvorenika to je sa mnom doo. Evo o em se radi kae oni
zatvorenik. Ma ovdi u ovom KP domu pokrenula se ko akcija, kae on da se
izgradi jedan, kako se ono kae, joj, uh uvik ti zaboravim,... ot.. ma nije ot
nego motel, jel ida ribnjak, ja motel ribnjak ja sad sam se sitio, pored Foe
kae on. Mene je upravnik zamoljo da ja to ponem radit, jerbosam ja take
poslove radjo i na slobodi dok sam bijo kae on. Ja sam se trud... Kako on to
ree nama svima ko da je nama pao kamen sa srca. Neki se poee smijat od
radosti, a neki i na glas izmeus priat te de ti ope oni milcajci svi u glas:
"Tiina!" Tako oni drug produji. Ja sam se trudijo kae on da proberem jake
momke i zato vam kaem jedni, da zabuavanja nede biti, da de se radit
punom parom, jerbo ti ribnjak mora biti gotov do 27. marta. 27. mart je bijo
dan ovi slubenika i milcjonera koji su radli ovdi to im je bijo ko njiov
praznik, jel? Kae dalje oni drug da ako neko ima ko misli da nede modi
tako da radi neka se nama javi da potlje nebi bilo neprilika. Odma de taki
biti zamjenit sa drugim koji moe, kae ako ima kaem jo jednom neka se
slobodno javi nede mu nita biti. Mislim, se ja kako govori kondasi njiov a
ne na? Pita upravnik dal ima ko bolestan? Svi u glas odgorsmo da nema...
Kae sastanak ujutru ranom zorom u pet sati svaki prid svojom delijom sa
svojom grupom kako vas rasporedi ovi va drug ovdi. I sa tim upravnik
zavri. Morete sad id i pozdravi nas i zaeli sredu u radu. I tako to bi
ega se nekako uvik sjetim. Ja, i tako smot mi radli jesom bogamo smo se
naradli, izaradli smo svi pare iboga ti. Ja sam zaradjo pedesetisedam
iljada dinara, a, boga ti pedesetisedam iljada dinara. Ja a oni drug to nas
je predvodjo, kau ako nelau, ja nisam uo iz njegovi usta dobjo nagradu
osamstotinaipeset iljada dinara. Sad jes da je on radjo najvie od nas al
OSAMSTOIPESET iljada dinara ma tolke pare bolan ne bijo, jel? Ja i to
kau da je pomlovan i pudan na slobodu kau da ko on i nije bio ko kriv
vedu su ga aba i bili osudli. Bili smo mi i oni dan kad je bilo otvoranje
ribnjaka, samo mi nismo u nod kad su oni bili drugi nego po danu. Dali nam po
sok, a upravnik nam zafaljo jerbo smo brzo zavrili kako je jel i trebalo,
poso. Nisu tude bili svi zatvornici ama jok, kakvi, samo nas dvadestorica
to smo radli. Makakvi e de svi iz doma, izbogati nebi i ni ja zvao. Ih ka
bis tako radlo ovdi u domu svi ili u zatvor, pa ja, jel?
Meni je potlje toga bilo puno lake. Potlje toga nisam imo puno i kakva
posla. Ma, dali su mi da radim u kujni. Prvo sam prao sue a potlesam guljo
krompir i rezo ljeb, i nije mi to bilo teko. Znao sam ja to radit i na selu
kod svoje kude kad mi je mater bila bolesna. Tako ti je to... Ehh, ja, ovdin sam
ja u Foi upozno svog najboljeg druga u ivotu... Eto, reko sam, dada mi je umro,
sad me ovo strefilo, jel u zatvoru sam a nisam takorekud ko ni kriv, jel, i to
mi nije teko, sve du ja to ko i dosad sve lako prideverat, al ono to mi je
isprio ovi Sadik, tako se zvao taj drug, to me je tolko uzdrmalo da sam
mislijo da du, uh da du joj neznam da du ta... je jel tako je to mene uzdrmajo,
ja... tad' taki ti je ivot, jel? Ja, evo ta je bilo. On, kae Sadik bijo
rudar u Kreki i zaraivo dobro, stoiljada je on ko rudar zaraivo, i povr
toga jo je svaki misec izlazio sa vikom na eset iljada dinara jel znai
stoieset iljada dinara miseno. I ta de t' bit jednog dana kae Sadik
dojde nama ujutru kad smo slazli u jamu na sekretar rudnika ikaenam,
kae Sadik, da se jel, obujemo u nova radna odjela da da stavimo nove kacge
na glave i kad sjutra jutrom ne slazimo nama u jamu nego da tako svi kae
Sadik dojdemo prid baraku i smo primali platu, kae Sadik, ja. Haj mislim
se ja kae Sadik, sigurno jope dolazi neko iz Sarajva pa de nam govorit, jel.
I tako i bi kako je reko sekretar. Svi su obukli nove aljinke i stavli nove
kacge na glave i doli prid baraku kako im je i reeno, jel da urade kae
meni Sadik. Samo, kae Sadik meni je nama bilo sumnjivo to to je
svudakarce okolo bilo puno milicije? Al mislim se kae Sadik to je sigurno
radi tih koji de nam govort, jel? Kad kae on Sadik, izjde iz barake njiov
derektor stade i kae "Drugovi rudari teko mi pada srcu ovo to du vam
red, al mi sa druge strane dunos nalae da vam ovo kaem, Ja. Evo o em se
radi. Mnogi su od vas ovdi uli, a neki morda i proitali da je jel, ko stanje
u rudnicim ne samo u Bosni i 'ercegovni teko nego je teko u itavoj
Jugoslaviji. Zato smo mi, kae derektor odluli za dobro sviju vas koji ovdi
pridamnom stojite, da neke rudare osposobimo za neka druga radna mjesta,
abogami kae direktor, neke i da otpudamo. Kako on to ree a svi se
rudari, kako i nebi, uskomeae, te zato direktor nastavi kae Sadik
neto jaim glasom. Ali, drugovi rudari, drugovi rudari, kae derektor, mi
smo se potrudli pobrinli da ne otpudamo one drugove koji imaju puno djece,
isto tako one koji su kae on bolesni i koji sem ovog posla neznaju da rade
nikaki drugi poso. Rudari se nato malo ko smirie. A direktor de ti na to
dalje kako de onima rudarima koji budnu otpudani dati da podignu nama
sada na blagajni duplu pladu, i jo kae on povr toga da de svima onim
rudarima to su otpudani idi socijalno ozguranje sve dotle dok najdu kakav
drugi poso.
Kae, poee prozivat. Prozvae i mene kae Sadik jel, meu otpudanim.
Podigo ja nama platu i oto kudi, kae Sadik, dojdem eni i kaem, "eno
nejma vie tvoje stotke" Sadik je vazda davo eni sto iljada od plate a
eset ostavljo sebi za rakicu i za cigare. Kae ena "ta nejma?" A on, jope
kae "Nejma vie tvoje stotke" Pita ena "TO?" A Sadik kae "Eto ja sam
ko biva otpudan sa posla." "Jesli kae ena otpudan?" "Jesam kae
Sadik." Kae ena "Eh, vala i ja te onda otpudam more i od mene nama
otid... Ako, kae ona, ne ti iz kude, evo ja du" i poe se ko spremat, spremi
se i ode nekud. Na to mu der poe plakat, Sadik je imo der od esnest
godina, jel za materom, bilo joj je jel ko ao. Pita nju Sadik jel joj ao matere
a ona samo klimnu glavom. E kad ti je ao kae Sadik onda more i ti nama
za njom ako ode nedu ti ja branit. Tako ga i der napuda teti moj Sadik
osta sam ko sinja kukavica. ta de, ja al jednog dana javjo mu se kad je dozno
da je otpudan jedan Sadikov drug koji je radjo isto u rudniku pa bijo
otpudan prije Sadika. On se kae dobro snao, u Bugojnu radi ko zidar i
dobro mu kae ie. Zato zove i Sadika da dojde kod njeg da mu mijea malter
i pomae druge posle. Tako ti je moj Sadik oto u Bugojno. Rao ti on tako i
taman poe i fino da zarauje kad jednog dana dojde njemu u Bugojno jedan
njegov drug i komija i kae mu "Eto Sadik ja bi ti vala bijo najvedi duman
kad ti ovo nebi kazo, al jope sa druge mi je strane teko da ti nemogu iskazt
kolko mi je kae on teko." Ma ta je, kazuj kae njemu Sadik? Ma kae onaj
Sadiku "Ti jelde zna da se je tvoja ena kurvala sa onijem, ajde nemoj mene
pravit budalom." Neznam iboga mi kae Sadik... Nastavi onaj "Al to nije sve,
ima nekolke dana kako je on skrvijo na tvoju deru i kau ako ne lau da ju je
pokuo silovat. Sadik kad ga nama nije ondi zadavjo. Kae mu onaj "Pudaj
me budalo nisam ti ja nita uradjo!" Te ti njega Sadik puda te nama na
avtobus pa pravac kudi. Taman to je sio sa avtobusa a ena prid njega. Te
de ti on njoj ondi prid svitom "ta radi ako za boga zna?" "ta se tebe
smatra kae ona njemu ta ja radim!" "Ma kae njoj Sadik ne smatra se mene
ta ti radi nego ta radi od dere pa da joj sve njezino!" Kae ona njemu
prid onim svitom koji se okupijo "Mata ti, ta ti ode od mene, ta bi ti
ko tijo od mene? Oto si i neznam e a sad si me doo napadat ovdi prid
svitom. Nikakve vajde nisam nikad imala od tebe. Dok si radjo u rudniku
nisi me ni tri puta u misec dana da izvine jel..." Kako ona to njemu ree a
on je nama ondi na testi zadavi prid svima. Eto mislim se ja jel mu se gore
moglo skamarat? Umisto da radi ko ovjek, otpuden sa posla. Umisto da
ima svoju kudu i familju, ena ti da izvine jel kurva derka de bit ko i
mater, vidi jel ta uradi sad sa sobom? Kae on Sadik meni, ja nekolko je on
meni puta kazo, ja "Konda sam se umrtvio, ja isto konda i ne ivim." Eto sa
tim sam se ovjekom tolko zbliijo da ti nemogu kazat. Nije mi tako nikad u
ivotu niko bijo blizak kao Sadik. Nekako sam i svoju muku zaboravijo kroz
njegovu priu. Ja, neznam ja neznam ta smo ono radli u deliji kad dojde oni
straar Luka u deliju i kae meni dola ti kae posjeta. Pitam ja muko
ili ensko? Kae on meni, ensko. Pitam ja opet mlaje il starje. Kae on
meni mlaje. Kobi to mogo bit mislim se u sebi a ved polako ko idem prema
vratima. Najednom se zaustavim te ti jope pitam Luku jel on ba siguran da je
posjeta dola meni. Pita on mene ta mi je jesam li pobenavjo? Jata je kae
on ved dola tebi kome de drugom, nejma vas dvojica s istim imenom. Uputim
se ja prema onoj sobi e smo primali posjetu, a sve mi ejtan apde da to nede
na dobro izad ko da sam neto slutjo da de ta posjeta bit naopaka po me. I
nisam se privarijo. Ujdem ja u sobu a meni se nama noge posikoe, posikoe
mi se kad sam vidjo ko me tamo oekuje. Ama nisam sanjat mogo, eto svakog sam
oekivo da de mi dod a Jejicu, sestru pokojnog arka Mutida nisam ama ni
mrtav oekivo. Kako me ugleda nama poe plakat. Kako ona poe plakat ija
zasuzi. Kae ona meni, nemoj se pravit budala pridamnom ja sve kae ona
znam. Ma ta ti ima znat pitam ja nju? Znam ja kae ona sve, sve ja znam. Ma
ta zna pitam ja jope nju? Znam ja, kae, da nisi kae, ti, kae ubijo mog
brata arka. Otkud kaem ja, zna? Znam ja ko je sve i kako ste vi to, jel
kae ona. Ja sam se sledio. Te ti ona meni sve kae kako je bilo. Znam ja,
kae ona i to to je tebe napo moj brat. Ti ovo sigurno nezna. Ono vee dok
ste ti i moj pokojni brat sidili i pili u birtiji kod Jake tvoj brazer Mitar je
mene napo i deo me osramotit. Ma ta kae, kaem ja njoj? To to si uo,
kae ona meni, al sluaj dalje ta je bilo. Kad se je moj pokojni arko
vratijo iz onako pjan iz birtije, zateko je mene na pragu svu raserupanu kako
plaem. Onda je on mene pito ko je to uradijo? Ja mu nama nisam dela kazat
onako pjanom, a on uze sikiru pa da mi sve moje, pa da de me sasjed ako mu
nekaem da mu moram kazat ja, i pita me jel neko od vas dvojice a jasam samo
klimnula glavom i on je odletjo ko oparen i tako tebe napo. Ja mu ovi, nisam
ni uspila kazat ko je to uradijo a on je ved nesto, i tako jel? Ja nju pitam ko
joj je kazo da ja nisam ubijo njenog brata? Ona kae da joj je kazala moja mater.
Pitam ja e je moja mater? U domu staraca, kae ona. ta u domu staraca,
otkud ona tamo? Kae strpo je tamo Mitar. Ma ta strpo da mu sve njegovo.
Jes kae ona samo to ne umre tako je bolesna. Mitar? Ja Mitar! Sve du ja
kae ona prid sud ponovo dat. Nemoj iboga ti kaem joj ja nemoj molim te
pudaj mene da ja to raeljam, pa ti onda radi ta ode. Dadne ona meni
rije da nede odma nita potezat i ode. Kako ona ode a ja se mislim, mislim
se ja razbojnika joj, samo da mi joj padne aka razderat du, ja du ga razderat.
Samo da on meni padne aka. A neka ja njemu, tako mi i treba, tako mi i treba
kad sam budala. Ja sam crkavo gladan ko pade samo da bi njemu bilo dobro i
deset iljada mu za svaki dan davo a gledaj ti sad ovo. Kad mu je bilo
esnaest godina pa kad dojdi kudi ja sam se znao rasplakat ko dijete sam
znao plakat. Ma on koda mi i nije bijo brat ved neto, jel vie od tog. Znao
sam ko stoka ivjet samo da bi njemu, jel a gledaj ti on on, on jel, siluje
bogati on jel cure siluje po selu. Tako mi i treba kad sam. Tako mi i treba
kad sam glavom udaren. Vrati se ja u deliju, pitaju me oni moji iz delije ta
mi se strefilo, jel mi ko umro? Ja kaem gore od toga pa zauti. Tri dana
sam ja samo vodu pijo i puijo i samo utijo i prebiro po glavi. Kad dojde on
straar Lazar i kae meni dola ti posjeta. Nije mi trebalo govorit ko je ja
sam nama zno da je to Mitar. I ne projde malo pomoli se Mitar na vratima,
bili mantil preo ruke napirlitan boju ti mater ko, ko ensko. Na njemu
cipele cakle se ko ogledalo, na ruci mu sat ko topuz, on nosi sat ko topuz a ja
gada nemam na sebi. Gleda me onako lopovski na po oka i poe se ko smijat.
Doo si mislim se u sebi e ti je sueno... da. Kae on meni "Pa ovdi tebi i
nije tako runo vidi ti bogati pa ti ima i jel drutvo, ja sam mislijo da je
tebi ovdi runije, vidi bogati, dobro je ovdi". A meni nama garavca dola u
grlo, pa sam skojo, pa sam poletjo rukom ko, ko prakljaom joj da sam ga
dofatijo nebi mu ostala glava na ramenima. Nego ovi ufatie me oni moji
drugovi iz delije i Lazar, te mi tako izmae. Dao bi ja njemu i drutvo i
njegovog boga i oca i pokazo bi ja njemu kako je meni ovdi fino. Kako su oni
mene ufatili ja sam nama poo skakat i vikat pudajte me da mu pokaem, i
tako sam skako sve dok me nisu smirili i rekli mi da je oto. I tako su i oni
u zatvoru saznali svu istinu i hode sada da sude Mitru. Ja sam oto
upravniku u njegovu sobu i molijo ga da me ostave ovdje u zatvor. Reko sam mu
nemojte me derat odavde. Nemam ni kole ni alata ni... ja i to sam uo da mi
je Mitar prodo i kudu i zemlju i konja pa sada nemam e, on sebi kae kupjo
auto. Tako sam moljo upravnika ko boga sam ga moljo da me on ostavi u zatvoru.
Eto ostavjo me je nekolke dana u zatvoru pa de vidjet ta de samnom. A ja bi
voljo, eto i Sadik je zajedno samnom ovdi isto smo i osueni. Pa demo kad
iziemo neto zajedno radit. Meni je brate fino ovdi u zatvoru malo se
radi puno odmara i ne tuku, tuku samo one to su neposluni neka i tuku i ja
bi i tuko.

Pa to je krasno
" Vani su padali pijanci
umjesto snijega.
Bio je sijeanj, ili januar,
ne sjedam se vie.
Pozvan u tui stan,
sjedim u njezinoj sobi bez svjetla,
ona, u opasnoj dobi,
a ja, poput pjetla.
Priam joj pjesme....

Ona se divila bedrima,
dojkama, kukovima,
svim svojim sokovima.
Ona se divila mojim stihovima,
a ja sam pio vinjak.
Jedino to je znala redi,
PA TO JE KRASNO
i meni je sve bilo jasno
i uasno i strano i ao
i sva bih blaga dao
da mi se vrate rijei
to sam joj reko,
ali bilo je ved kasno.

Ona je leala pored kamina
i kao da se kaje,
rumena od vatre vina,
plakala je
i nehotedi grijeila je
milujudi jastuk
misledi pritom da sam vuk
koji de skoiti...

A ja sam bio pozvan,
ako se ne varam,
u ovaj stan tek neto popiti
i sjedio sam potpuno miran.

Dosada je glodala tiinu,
vatra se jarcala u kaminu.
A ona je priala o svojoj maki
i o ludnici u diskidu
i o nekom crnom mladidu
koji ima kola
i deset milijuna na knjiici.
I meni je sad stvarno sve bilo jasno
i rekao sam djevojici
Pa to je krasno, to je zaista krasno ....
i otiao sam padajudi sa snijegom po ulici. "

Enes Kievid