Izvestaj 2012hels. Odbor Za Ljudska Prava

POPULIZAM: URUAVANJE DEMOKRATSKIH VREDNOSTI
LJUDSKA PRAVA U SRBI 2012

HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBI
POPULIZAM:
URUAVANJE
DEMOKRATSKIH
VREDNOSTI
LJUDSKA PRAVA
U SRBIJI 2012
HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI
BEOGRAD, 2013
izdava
HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI
za izdavaa
Sonja Biserko
oblikovanje i slog
Ivan Hraovec
Za ilustraciju na naslovnoj strani korien crte Alvara Cabrere
tampa
Grathia drucht
ISBN 978-86-7208-189-3
COBISS.SR-ID 199036940
Ova edicija objavljenja je zahvaljujui nansijskoj pomoi Ambasade Kraljevine Holandije. Helsinki
odbor za ljudska prava u Srbiji snosi iskljuivu odgovornost za sadraj edicije, za koji se ni pod kojim
okolnostima ne moe smatrati da odraava stavove Ministarstva inostranih poslova Holandije.
CIP Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd
341.231.14(497.11)2012, 316.4(497.11)2012, 323(497.11)2012
POPULIZAM : uruavanje demokratskih vrednosti : ljudska prava u Srbiji
2012 / [priredio] Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Beograd
: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2013 (Novi Pazar : Grathia
Drucht). 632 str. ; 23 cm Tira 300. Napomene i bibliografske
reference uz tekst.
1. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji (Beograd) a) Ljudska prava
Meunarodna zatita Srbija 2012 b) Srbija Drutvene prilike
2012 c) Srbija Politike prilike 2012
LJUDSKA PRAVA U SRBIJI: 2012
POPULIZAM: URUAVANJE DEMOKRATSKIH VREDNOSTI
Sadraj
I UVOD
ZAKLJUCI I PREPORUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Evropskoj uniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Vladi Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Civilnom sektoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
LJUDSKA PRAVA U SENCI KSENOFOBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Promena vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Orijentacija ka EU: pod pritiskom realnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Ruski faktor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Srpska pravoslavna crkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Unutranji plan u senci Kosova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Odnos prema regionu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Stanje duha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Kriza identiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
EKSTREMNA DESNICA: NAMETANJE VREDNOSNOG KODA . . . . . . . . . . . . . . 33
Drava i ekstremizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
TRANZICIONA PRAVDA: NEDOVOLJNO I NEKONZISTENTNO . . . . . . . . . . . . . 49
Suenja za ratne zloine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Institucionalne reforme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Utvrivanje injenica i kazivanje istine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Reparacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
II PRAVOSUE
SPORA REFORMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Odluivanje o reizboru sudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Politiki revanizam i smena predsednice Vrhovnog kasacionog suda . . . . . . . . 81
Rad sudova u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Nove zakonske inicijative i promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Tuilatvo za ratne zloine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
RATNI ZLOINI: DOMAA I MEUNARODNA PRAVDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Presude pred domaim sudovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Podignute optunice srpskog tuilatva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Ratni proteri, zakasneo zakon i unosna propaganda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Trgovina organima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Presude i suenja u Hakom tribunalu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
HOLJ P, godinji izvetaj za 2008 SRPSKI strana 4 HOLJ P, godinji izvetaj za 2008 SRPSKI strana 5
4
Zavren proces Ramuu Haradinaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Osloboen Momilo Perii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Ratko Mladi: Prsti u svim zloinima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Radovan Karadi: Cinizam pred sudom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Poelo suenje Goranu Hadiu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Vojislav eelj: najdue suenje u istoriji Hakog tribunala . . . . . . . . . . . . . . . 122
Gaenje Tribunala 2015. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
SUZBIJANJE KRIMINALA: IZMEU SAMOZADOVOLJSTVA I REALNOSTI . . . .125
Luka Bojovi i dalje u panskom zarvoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Darko ari i dalje u bekstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Sindrom ari uzdrmao Vladu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
Poetak suenja za pobunu JSO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Uskoro sudska odluka o rehabilitaciji Drae Mihailovia . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Sudski galimatijas za ubistvo Brisa Tatona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
KORUPCIJA: BEZ SUDSKOG EPILOGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141
Istrage, privoenja i hapenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Hapenje godine: Miroslav Mikovi i sin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
Javne nabavke: korupcija u dravnom okrilju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
Aleksandar Vui: Pohvale i kritike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
SPORNE PRIVATIZACIJE: I DALJE U FOKUSU EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153
1. Sartid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
2. Jugoremedija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
3. Mobtel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
4. C-market . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
5. ATP Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
6.Luka Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
7. Nacionalna tedionica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
8. Veernjenovosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
9.Veterinarski zavod Zemun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
10. Zastava elektro Raa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
11. Tehnohemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
12. Srbolek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
13. invoz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
14. Keramika iz Kanjie . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
15. Prosveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
16. Poslovi Azotare Panevo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
17. Trudbenik gradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
18. DelReal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
19.Nuba invest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
20.Koncesija za autoput HorgoPoega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
21.Izvoz eera u zemlje EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
22.Putnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
5
23.Srbija-Turist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
24.Galenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
ZATVORI: PRENATRPANI I NEADEKVATNI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171
Zakon o amnestiji i alternativni naini izvrenja krivinih sankcija . . . . . . . . . 173
III SISTEM BEZBEDNOSTI: SPORO PRILAGOAVANJE STANDARDIMA EU
VOJNA NEUTRALNOST SRBIJE I ZAJEDNIKA BEZBEDNOSNA I
ODBRAMBENA POLITIKA EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .181
EU, EK i sistem bezbednosti u Srbiji 20122013. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Sistem bezbednosti u izbornoj kampanji 2012. godine i tokom prvih meseci
novih vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
GLAVNI IZAZOVI U MINISTARSTVU UNUTRANJIH POSLOVA I U POLICIJI .199
Kontroverze oko formiranja tabova civilne zatite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
OSTALI IZAZOVI U SISTEMU BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .205
STANJE U MINISTARSTVU ODBRANE I VOJSCI SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . .207
Kadrovske (ne)promene u VS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
Vreme ministra odbrane Dragana utanovca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Aleksandar Vui: Bez promena u vojnoj i odbrambenoj politici zemlje . . . . . . 214
Umesto reforme surogat reforme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Vojnika tradicija i SPC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Superiornost srpske vojske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
Pripadnici(ce) vojske u meunarodnim misijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220
Vojska Srbije i NATO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
Srbija i Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . 227
Bezbednosna i odbrambena saradnja Srbije i Rusije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
Srbija na meunarodnim tritima naoruanja i vojne opreme . . . . . . . . . . . . 228
Nove nerasvetljene pogibije pripadnika Vojske Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230
Iz dosijea general Ljubia Dikovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
Dravna i medijska odbrana Dikovia na staklenim nogama . . . . . . . . . . . . . 234
Zakljuci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
IV SKUPTINA SRBIJE
EKSTREMNI VIEPARTIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .241
Zakonodavna aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
Smena guvernera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
Kosovo umnoavanje rezolucija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
Budet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
Sezona preletaa i etiki kodeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
Zakljuak i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252
6
V NEZAVISNA REGULATORNA TELA
ZATITNIK GRAANA SRBIJE: PORAST UGLEDA U JAVNOSTI . . . . . . . . . . . .257
Pokrajinski ombudsman: u fokusu lokalna uprava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Poverenik za informacije: sve vee poverenje graana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262
Poverenik za zatitu ravnopravnosti: rairenost diskriminacije . . . . . . . . . . . . . 265
Agencija za borbu protiv korupcije: pod pritiskom politike volje . . . . . . . . . 267
VI DRAMATINA EKONOMSKA SITUACIJA
UTICAJ EKONOMSKE KRIZE NA IZBORNE REZULTATE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .275
Ekspoze premijera Iivice Daia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276
Kako je i zato je dolo do kulminacije krize u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280
Spoljna i domicilna nansijska kriza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
Smena guvernera NBS i eksplozija javnog duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
Kako doi do skalne konsolidacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
EKONOMSKA I SOCIJALNA PRAVA: NA UDARU KRIZE I TRANZICIJE . . . . . . .291
VII VERSKE ZAJEDNICE: POVLAENOST VEINSKE CRKVE
INSTITUCIONALNI OKVIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .297
Odnos drave i verskih zajednica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
Veinska crkva u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
Unutarcrkvene tenzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
Srpska pravoslavna crkva i susedi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313
Muslimani u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322
Umesto zakljuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332
VIII DISKRIMINACIJA
POSLEDICA KSENOFOBINOSTI I POPULIZMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .337
ETNIKE MANJINE: I DALJE NA METI NACIONALISTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .339
Politika participacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341
Upotreba jezika manjina i obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343
Ostvarivanje prava nacionalnih manjina u oblasti kulture . . . . . . . . . . . . . . . . 346
Deklaracija o poloaju sandakih Bonjaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347
Sukobi i intervencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350
Radikalizacija maarske manjine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
Napetosti u Sandaku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
Zakljuci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358
ENE: U OKVIRU PATRIJARHALNOG STEREOTIPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .359
Diskriminacija ena u ekonomskoj sferi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360
Nasilje nad enama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363
Rodna ravnopravnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365
Preporuke: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367
7
Mladi: vrnjako nasilje sve brutalnije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369
Nasilje u kolama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370
Porodino okruenje kao primer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
Deca nezatiena u medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
Droga u kolama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374
Obrazovanje mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375
Starije osobe: nezadovoljavajua socijalna i zdravstvena zatita . . . . . . . . . . . 376
Nasilje nad starima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382
OSOBE SA INVALIDITETOM: NEDOVOLJNA BRIGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .387
Zapoljavanje osoba sa invaliditetom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389
ROMI: UKORENJENA NEBRIGA I MARGINALIZACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .393
Obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393
Romkinje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394
Pravno nevidljiva lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394
Prinudna iseljavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396
Govor mrnje u medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400
Izbori zloupotreba romskog birakog tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401
Zakljuci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 402
LGBT: NAJVEA DISTANCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .403
Zakljuci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408
IX MEDIJI
U FUNKCIJI VLASTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .411
Govor mrnje u socijalno-politikom kontekstu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415
Govor mrnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419
Komisija za istragu o ubistvima novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 427
Medijska strategija i zakon o informisanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 430
Transparentnost vlasnitva i tokova novca u medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434
Novi mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435
X DECENTRALIZACIJA VS. CENTRALIZACIJA
Pokuaj decentralizacije/regionalizma pod pritisdkom EU . . . . . . . . . . . . . . . . 442
VOJVODINA: FASADNA AUTONOMIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .445
Prekrajanje izbornih rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447
irilizacija i etnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448
Odluka Ustavnog Suda Srbije o nadlenostima Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . 449
Popis stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457
Incidenti u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 458
Polaganje prijemnog ispita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461
8
JUG SRBIJE: REALNI PROBLEMI TRI OPTINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .465
Obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465
Diskriminacija i politika deklaracija 2012. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468
Protesti u Preevskoj dolini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 470
Sloboda kretanja u kontekstu odnosa Beograda i Pristine . . . . . . . . . . . . . . . . 470
Zatvaranje albanskog pitanja? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 471
Zakljuci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474
SANDAK: JO UVEK OTVORENO PITANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .477
Rezultati izbora u Sandaku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477
Incidenti, od Aif efendije do navijaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 479
Incidenti na stadionima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 480
Kulturno naslee: pitanje identiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 483
Islamska zajednica: neuspeni pokuaji pomirenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 486
Bonjako nacionalno vee: nastavljen dualizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 492
Raskol u Bonjakoj demokratskoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495
XI KOSOVO: PRIHVATANJE REALNOSTI
IZNUENI ISKORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .501
Pregovaraka agonija od DA do NE i obratno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 503
Sporazum od 15 taaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 507
Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 510
Pokuaji opstrukcije pregovora: predsednik Nikoli i konzervativni blok . . . . . 511
Slabljenje uticaja Srpske pravoslavne crkve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 519
Perspektiva kosovskih Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 521
Zakljuak i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 525
SPORAZUM BEOGRADA I PRITINE U 15 TAAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .527
XII SRBIJA I SUSEDI
PROBLEMATINO UZ POSTEPENO OTOPLJAVANJE REALNOSTI . . . . . . . . . . .531
BOSNA I HERCEGOVINA: IEKIVANJE NOVIH OKOLNOSTI . . . . . . . . . . . . .533
Interperetacija prolosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539
Sluaj Jaarevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 542
Izbori u Srebrenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 543
Izvetaj Valentina Incka visokog predstavnika u BiH Savetu bezbednosti . . . . . 550
Obru oko Dodika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 551
HRVATSKA: STAGNACIJA ODNOSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .555
Prvi zvanini kontakti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 557
Oslobaajue presude Gotovini i Markau . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 560
Ekonomski odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 562
9
Kulturne i sportske veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 564
MAKEDONIJA: POTENCIJALNO POBOLJANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .569
Unutranje prilike u Makedoniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 570
Srpsko-makedonski crkveni spor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 571
Meudravni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 573
Ekonomska saradnja Srbije i Makedonije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 575
Zakljuci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 576
CRNA GORA: VRSTA ORIJENTACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .577
Pretenzije Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 578
Prosrpska opozicija i nevladine organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 580
Srpska pravoslavna crkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 581
Sluaj Nikolaidis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 583
Reagovanje zvanine Podgorice na beogradski proces rehabilitacije Drae
Mihailovia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 584
Zakljuci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 585
SLOVENIJA: UZOR REGIONALNE SARADNJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .587
Unutranja situacija u Sloveniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 588
Bilateralni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 589
Zakljuci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 590
XIII SRBIJA I SVET
OKRETANJE KA EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .593
Nejedinstvo u dravnom vrhu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 595
Odnos sa Rusijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 597
Zapostavljanje evropskih standarda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 598
Porast evroskepticizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 600
Novi ef diplomatije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 602
Evropski savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 603
Nemaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 604
Sjedinjene Amerike Drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 607
Turska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 609
Antievropski blok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 611
Zakljuci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 614
RUSIJA: ODRATI SRBIJU VAN NATO I EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .615
Ruska percepcija sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 615
Ruski interesi u Srbiji * . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 619
Rusija i Kosovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 620
Nova vlast i Rusija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 623
Konkretizacija ruske politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 627
Zakljuci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 632
I UVOD
13
Zakljuci i preporuke
Vlada Srbije jo uvek je na poetku mandata, iako je od njenog konstitu-
isanja prolo godinu dana. Odnosno, nije donet program ili strategija si-
stemskog karaktera. Strukture na vlasti su u stalnoj izbornoj kampanji, jer
su uglavnom usmerene na poveanje rejtinga, demonizaciju prethodne
vlade, pre svega Demokratske stranke. Ni koalicioni partneri nisu izuzeti
od kritike. Dominira populizam iji je prvenstveni cilj popularizacija pot-
predsednika Vlade Aleksandra Vuia. Najizrazitiji primeri za to su hape-
nja u borbi protiv korupcije, kao i jaanje socijalne komponente budeta
za 2013. godinu, parcijalno proirivanje kruga graana sa budetski nan-
siranim zdravstvenim osiguranjem. Ovakvo ponaanje implicira pekula-
cije o prevremenim izborima to realno nije iskljueno. Aleksandar Vui
pokazuje sve vie ambicija da koncentrie vlast u svojim rukama. Bezbed-
nosne strukture su ve pod njegovom kontrolom, to u javnosti doprinosi
utisku da je najmoniji ovek u zemlji.
Iz praktinih poteza Vlade Srbije ne vidi se namera reformisanja sek-
tora bezbednosti, ve pre svega njegovo dalje stavljanje pod partijsku kon-
trolu. Primetno je i odsustvo namere da se formiraju stalne institucije i
mehanizmi za borbu protiv korupcije, koja se, prvenstveno preko medi-
ja koje kontroliu delovi ili cele slube bezbednosti, koristi za politike
obraune i eliminaciju poslovne konkurencije. Nereformisani sektor bez-
bednosti, pre svega zbog nedovrenog i pravno neusaglaenog sistema de-
mokratske kontrole i kompromitovanih kadrova, koji je i sam zahvaen
korupcijom, nee biti u stanju da ostvari ambiciozne zadatke koji su mu
navodno dati.
Politiku nove vlade na unutranjem planu karakterie, osim popu-
lizma i izraziti otpor evropeizaciji i modernizaciji Srbije, bez obzira na
promenjenu retoriku i sporazum, potpisan sa Pritinom. Narodnjatvo i
populizam su samo jedna od manifestacija srpskog nacionalizma koji op-
staje kao jedina ideologija, a Aleksandar Vui je nosilac takve politike.
14 srbija 2012 : Uvod
Nesumnjivo je da su neki potezi koje je Vlada povlaila bili izraz pozi-
tivnih nastojanja, pre svega kada je re o pregovorima sa Pritinom. Spro-
voenje Sporazuma tek treba da pokae da li Vlada iskreno stoji iza njega.
Meutim, kad je re o predizbornim obeanjima, veina nije ispunjena,
niti ima izgleda da budu ispunjena.
Zaokret u viedecenijskoj kosovskoj politici u javnosti Srbije pri-
mljen je sa uverenjem da je takav ishod bio neminovan. Pre svega, jer
odavno postoji svest da se odustalo od Kosova. Kosovo je bilo samo instru-
ment, veto korien za ostvarivanje ciljeva u Bosni. Opstajanje na ko-
sovskoj politici pretilo je da potopi Srbiju. Pokazalo se da je odlunost
Nemake da prekine zloupotrebu Kosova i jasno denie uslove za lan-
stvo u EU, dalo rezultate.
Sporazum izmeu Beograda i Pritine bio je u fokusu, kako domae
tako i meunarodne javnosti. Kosovo je oduvek tema na kojoj se suelja-
vaju proevropska i antievropska Srbija. Platforma koja je prethodila Spo-
razumu otvorila je sve dileme oko puta kojim Srbija ide. Realno, odnos
prema Kosovu kree se izmeu dve krajnosti: iracionalnog stava da je jo
uvek mogue dobiti deo Kosova i objektivne ekonomske i socijalne situaci-
je u zemlji. U tom smislu, treba oekivati otpor evropeizaciji.
Tomislav Nikoli kao eksponent antievropskog bloka jo uvek ima am-
bivalentan odnos i prema Kosovu i prema evropskoj orijentaciji. Sve nje-
gove izjave vezane za Kosovo su vrlo kontradiktorne. One su istovremeno
pokuaj pridobijanja javnosti, posebno one konzervativne koju predstav-
lja, ali i odraz sutinskog nerazumevanja meunarodnih okolnosti u koji-
ma se Srbija nalazi. Njegovi prirodni saveznici (SPC, deo SANU, desniarske
organizacije poput Dveri, Nai i dr, desniarski mediji poput NSPM, Peata,
Geopolitike, i brojni drugi, elektronski mediji poput Kopernikusa i Radio
Fokusa, kao i DSS i ostale partije tog bloka) od njega su oekivali sasvim
drugaije ponaanje na vlasti. Otuda brojne kritike i razoarenja na nje-
gov raun.
Konzervativni blok smatra da je Srpska napredna stranka izneveri-
la njegova oekivanja da e dolaskom na vlast raskinuti sa izdajnikom
politikom Demokratske stranke i njenog lidera Borisa Tadia. Smatraju da
je SNS od Zapada dobila veoma preciznu ulogu koju je samo stranka sa
15 Zakljuci i preporuke
patriotskim odsjajem mogla da ispuni. Zalaganje za osnivanje snanog
patriotskog bloka koji bi predstavljao istinsku opoziciju i novu snagu na
srpskoj politikoj sceni, za sada vie zvui kao vapaj, nego kao ozbiljna
pretnja. Pokuaj organizovanja masovnih demonstracija DSS i SRS i njiho-
vih prateih saveznika iz desniarskih grupa i organizacija nije do sada po-
kazao potencijal da ozbiljnije ugrozi koaliciju na vlasti.
Suprotstavljanje Sporazumu lidera sa severa Kosova gubi na otrini.
To samo pokazuje da je njihov manevarski prostor oduvek zaviso od Beo-
grada. Bez podrke Beograda njihovo nezadovoljstvo moe samo delimi-
no da ometa i odlae sprovoenje Sporazuma.
Demokratska opozicija i organizacije civilnog drutva ne reaguju bla-
govremeno i adekvatno na stanje u drutvu, to je posledica zamora, ra-
zoarenja, nekoordiniranog delovanja, ali i neodgovornosti, korupcije,
primata linih i grupnih interesa nad interesom modernizacje Srbije. Sve
to je dopronelo atmosferi apatije i nezainteresovanosti. Aktuelna situacija
u Srbiji zahteva i obavezuje na brzo reagovanje opozicije, organizacija ci-
vilnog drutva i slobodnih medija.
Bez obzira na brojne kritike EU zbog krize kroz koju prolazi, za Srbiju
je proces pridruivanja od kljune vanosti, jer je to jedini nain uspostav-
ljanja pravne drave i stabilizovanja institucija. To se pokazalo u svim slu-
ajevima pridruivanja EU.
EVROPSKOJ UNIJI
EU mora matovitije pristupiti ne samo Srbiji, ve i
svim zemljama Zapadnog Balkana. Politika tapa i
argarepe ima svoje domete u drutvima kao to je
srbijansko
Kriterijumi i uslovi koji su postavljeni pred Srbiju
nisu ostvarivi u dogledno vreme. Zbog nedostatka
kapaciteta, ali i zbog orijentacije koja je antievropska
neophodno je regresivne trendove preduprediti
novom politikom, integrisanjem pojedinih sektora,
strategijom razvoja
Poeljno je da Srbija bude to vie integrisana u
privredno okruenje u kome je eU dominantna. To
je ogromno trite, najvee u svetu, koje e opstati
uprkos problemima sa kojima je sada suoeno;
EU mora pomoi civilnom drutvu, kako bi pratilo
sprovoenje sporazuma sa Pritinom;
EU treba da insistira na prevazilaenju etnikih podela
i tako otvori perspektivu pluralizacije oba drutva
Sprovoenje Sporazuma bie osporavano sa raznih
strana. Zato je neophodno kontinuirano praenje,
kako Evropske komisije, tako i civilnog drutva
Civilno drutvo treba da dobije ozbiljnu podrku u
evropeizaciji Srbije.
VLADI SRBIJE
Dobijanje datuma za pregovore sa eU imae politiku
energiju samo ako se oko tog cilja okupe proevropske
snage u drutvu i ako one sa entuzijazmom pokrenu
transformaciju Srbije u moderno evropsko drutvo;
Vlada mora tom zadatku prii sa odgovrnou, sa
entuzijazmom i verom u evropsku Srbiju
Mora da doprinese i moralnoj obnovi drutva u meri i
na nain koji spada u njen domen (obrazovanje)
Mora pristupiti sutinskoj transformaciji bezbed-
nosnih slubi, stavljajui je u funkciju demokratske
transformacije Srbije
Da se vie angauje na obnovi poverenja u regionu,
koji su tokom njenog jednogodinjeg mandata u
velikoj meri poremeeni
Regionalnu saradnju treba podii na najvii mogui
nivo. Hrvatska moe imati vanu ulogu u tumaenju
evropskih integracija i procesa pregovaranja
Da usaglasi spoljnu politiku zemlje i jasno je prolie
u skladu sa evropskim kursom
Imajui u vidu ksenofobinost drutva i ugroenost
manjina, posebno Roma, neophodno je pokrenuti
interkulturalni dijalog koji treba da bude u funkciji
spreavanja etnikih, verskih i lingvistikih konikata,
kao i kulturolokih podela
Vlada mora da omogui dijalog o sutinskoj decen-
tralizaciji zemlje, ukljuujui i poloaj autonomne
pokrajine Vojvodine. Vei stepen prenoenja nadle-
nosti, obaveza i prava sa centralnog na nii nivo vodi
ka unapreenju ljudskih, socijalnih i kulturnih prava
graana
Vlada mora posebnu panju posvetiti Sandaku i jugu
Srbije, pre svega na ekonomskom planu, ali i u po-
gledu funkcionisanja manjinske infrastrukture. Treba
da prestane sa podrivanjem i spinovanjem straha o
opasnosti od islamskog fundametalizma
Da bi postigla eljene ciljeve Vlada mora mobilisati
civilni sektor i sve ostale aktere u pregovorima koji
predstoje
Vlada mora izai sa sveobuhvatnim programom za
reformu sudstva, kao i sa strategijom za sistemsku
borbu protiv korupcije
Vlada mora stvoriti takvu drutvenu i politiku
atmosferu koja e uvaavati pluralizam i razliitost
srbijanskog drutva i u tom smislu preduzeti sve mere
da se neutralie uticaj ekstremistikih desniarskih
grupa
Borba protiv ksenofobije, kao i diskriminacije manjina
treba da bude prioritet Vlade u promovisanju atmos-
fere tolerancije i razliitosti; bez promene vrednosnog
sistema u drutvu i prihvatanja razliitosti ne moe
doi do sutinskog poboljanja poloaja manjina,
posebno lgbt osoba. Neophodno je uspostaviti vred-
nosni sistem u kome razliitost nee biti shvaena kao
pretnja, ve kao potencijal
Vlada mora da pokae iskrene namere da zatiti
aktiviste za ljudska prava i medije od napada ekstre-
mistikih grupa
Neophodno je iskreno suoavanje sa prolou iz
devedesetih to podrazumeva i uvaavanje doprinosa
Hakog tribunala utvrivanju istine o onome ta se
dogodilo i o zloinima
Treba to pre usvojiti akcioni plan za primenu Nacio-
nalne strategije za spreavanje i suzbijanje nasilja nad
enama u porodici i partnerskim odnosima
HOLJ P, godinji izvetaj za 2008 SRPSKI strana 20 HOLJ P, godinji izvetaj za 2008 SRPSKI strana 21 HOLJ P, godinji izvetaj za 2008 SRPSKI strana 20 HOLJ P, godinji izvetaj za 2008 SRPSKI strana 21
Ratikovati Konvenciju Saveta Evrope o spreavanju i
borbi protiv nasilja nad enama i nasilja u porodici
Nadleni dravni organi moraju poveati kapacitete
prihvatilita, prihvatnih centara i ustanova socijalne
zatite kako bi se najugroenijim stanovnicima
neformalnih naselja (posebno Romima) obezbedilo
privremeno sklonite od hladnoe tokom zime.
CIVILNOM SEKTORU
Neophodno je jaanje civilnog drutva kao relevan-
tnog zagovornika evropskih vrednosti
Neophodno je angaovanje pojedinaca, opozicionih
partija, nevladinih organizacija, slobodnih medija za
promovisanje proevropskih vrednosti u Srbiji i suprot-
stavljanje populizmu i narodnjatvu
Neophodna je serija zajednikih akcija demokratskog
opozicionog bloka protiv negativnih poteza sadanje
vlasti, to podrazumeva i pokretanje inicijative za
donoenje novog ustava.
21
Ljudska prava u senci ksenofobije
Srbija je daleko od tolerantnog drutva koje potuje razliitost. Iako posto-
ji pravni i institucionalni okvir za zatitu od diskriminacije, u praksi odre-
ene drutvene grupe tee ostvaruju prava. Osim netolerantnosti Srbija
je i zatvoreno drutvo. Posledice radikalnog nacionalizma iz devedesetih
ostavile su duboke tragove na vrednosne stavove drutva koji se menjaju
sporo i uz velike opstrukcije. Nedostatak politike volje da se drava zna-
ajnije angauje na reformi obrazovnog sistema, kao i nezainteresovanost
medija da uestvuju u promeni diskursa, stvara generacije mladih koje se
esto identikuju sa stavovima ekstremnih desniarskih grupa. One su po
pravilu ksenofobine i iskljuive. Vraanje toleranciji kao znaajnoj civili-
zacijskoj tekovini za Srbiju bi bio vaan standard u kontekstu integracije
u Evropsku uniju (EU), to pokazuju i brojni izvetaji EU, Saveta Evrope i
OEBS. Naime, odnos prema manjinama jedan je od kljunih kriterijuma u
procesu pristupanja EU.
Nove vlasti vie retoriki najavljuju promene, nego to u praksi pre-
duzimaju mere da se primenjuju usvojeni standardi i zakoni. Osim toga,
i sama vlast je u fazi pripitomljavanja i usvajanja novih standarda po-
naanja. Meutim, promene u ponaanju nisu mogue bez moralnog mi-
nimuma koji bi obavezao svakog nosioca javne funkcije da ne iskae iz
zadatog okvira.
S obzirom na sporu tranziciju i transformaciju drutva, povratak u ci-
vilizacijske okvire nakon dugogodinje kriminlizacije institucija i krimi-
nalne dravne politike teko je oekivati u kratkom roku. Osim toga, Srbija
nema alternativne elite koje bi bile nosioci novog ponaanja. Aktuelna
vlast je bila deo Miloevieg reima i njegove ratne politike, pa su njen le-
gitimitet i kredibilitet veoma fragilni.
Teza da samo nacionalisti mogu pacikovati ekstermiste je posledi-
ca izostanka adekvatne politike meunarodne zajednice posle 5. oktobra
2000. godine, kad je re o odgovornosti Srbije za ratove iz devedestih. Re-
lativizacija odgovornosti za rat, odnosno moralna relativizacija i svojevrsni
cinizam koji se ogleda u tezi da Srbija nije bila u ratu, spreila je stvara-
nje konteksta za otvaranje dijaloga i suoavanje sa prolou. Na tim pre-
misama poiva interpretacija devesetih, ali i odnos prema meunarodnoj
zajednici, posebno prema Hakom tribunalu, kao antisrpskim. Posledica
toga je revizija istorije itavog XX veka, to unosi dodatnu konfuziju, po-
sebno kod mlaih generacija. Iz takvog odnosa prema prolosti generie
se kontinuirana netolerancija i diskriminacija prema drugom, to utie na
stanje ljudskih prava u Srbiji.
Stanje ljudskih prava u Srbiji je i reeksija stanja dravnih institucija,
pre svega sudstva. Neuspela reforma pravosua, kao i korupcija i nepro-
fesionalnost dodatno utiu na nezadovoljstvo graana, jer im se oduzima
pravo na fer i blagovremeno suenje. Srbija je jedna od zemalja koja ima
najvie sluajeva pred Sudom pravde u Strazburu (9500), to ilustruje sta-
nje u sudstvu. To proizvodi duboko nepoverenje prema sudstvu, ali, i pre-
ma drugim institucijama.
Promena vlasti
Majski izbori doveli su do tektonskih promena na politikoj sceni Sr-
bije. Pobeda naprednjaka i njihovih koalicionih partnera vratila je na sce-
nu politiki blok iz devdesetih koga karakterie nacionalizam, populizam,
deinstitucionalizacija, revanistiki odnos prema bivem reimu i politi-
ki radikalizam. Naprednjaci i nova vlada nemaju odgovore na gorua eko-
nomska i socijalna pitanja. Pribegavanje borbi protiv korupcije je u prvim
mesecima dobilo podrku javnosti. Meutim, oigledno je da nema snage
ni volje da se borba protiv korupcije vodi u nadlenim institucijama, uk-
ljuujui tuilatva.
Promena izbornih rezultata na lokalnom nivou (koja jo uvek traje)
uvodi Srbiju u opasno stanje koje moe zavriti i anarhijom. Srbija jo
uvek nije postigla drutveni konsenzus o tome kako organizovati poli-
tiki sistem. Politika, institucionalna i administrativna arhitektura vlasti
jedan je od najkontroverznijih tema i 12 godina nakon promena. Odlu-
ka Ustavnog suda o neustavnosti brojnih odredaba Zakona o nadleno-
stima Vojvodine, jer nisu u skladu sa Ustavom iz 2006, koincidirala je sa
23 Ljudska prava u senci ksenofobije
poetkom mandata nove vlasti. Osim ruenja vlasti u Novom Sadu i jo
nekim mestima u Vojvodini, sad je dolo i do zahteva da se potpuno ukine
autonomija Vojvodine.
Izvrene su i masovne smene na profesionalnim funkcijama, poput
guvrenera Narodne banke Srbije. Unutar institucija dovedeni su stari ka-
drovi, to posebno vai za sektor bezbednosti. Vraanjem na posao sudi-
ja i tuilaca koji u procesu reforme sudstva nisu bili reizabrani (njih oko
500) stvorila se atmosfera revanizma, a ionako polovina reforma sudstva
je praktino sruena. Na svim funkcijama vertikalno i horizontalno do-
lo je do smena, to je svojevrsna kulturna revolucija koja e imati trajne
posledice.
Osim to je nova vlada vrsto stala na poziciju protiv lanstva u NATO i
zastupa neutralnost Srbije, malo je poznato u kom pravcu se kreu reforme
unutar vojske, koje su inae, bile veoma uspene (uz pomo NATO). Ospore-
ni su svi uinci prethodne vlade. Na politikoj sceni Demokratska stranka
Srbije (DSS), bez obzira to nije u vladajuoj koaliciji, dobila je vano mesto
u formulisanju politike nove vlade: prvenstveno kad je re o unutranjem
ureenju Srbije. Nove vlasti su u kratkom roku na spoljnopolitikom pla-
nu pokazale svoju privrenost Rusiji.
Za proteklih godinu dana na unutranjem planu nije bilo bitnih pro-
mena, ekonomska situacija je pogorana. Politika energija je bila usme-
rena na pregovore sa Pritinom, to je bio uslov za dobijanje datuma za
pregovore sa EU. U poetku nije bilo jasno da li e nova vlast ii do kraja,
odnosno da li e biti spremna da dovede pregovore do potpisivanja spora-
zuma. Prvi potezi Vlade bili su marketinki, a njihova kritika je uglavnom
bila fokusirana na demonizaciju Demokratske stranke (DS) i njenu poli-
tiku marginalizaciju u emu je u dobroj meri uspela. Na toj populistikoj
matrici dobila je podrku javnosti koja joj je i dala poverenje na izborima
zbog nespremnostiu Demokratske stranke da napravi ozbiljan iskorak.
Orijentacija ka EU: pod pritiskom realnosti
Briselski sporazum je vaan korak za Srbiju. Meutim, tek e njegovo
sprovoenje pokazati ozbiljnost vlasti i elita, kad je re o evropskim inte-
gracijama. Na unutranjem planu nije bilo gotovo nikakvog pomaka: insti-
tucije su obesmiljene, jer se neguje kult linosti zamenika premijera koji
se ponaa kao da sve zavisi od njega. U sutini prethodna godina je prote-
kla u kampanji vodee Srpske napredne stranke (SNS) u podizanju sopstve-
nog rejtinga za sluaj eventualnih prevremenih izbora.
Potpisivanje Briselskog sporazuma prolo je bez veih potresa na unu-
tranjoj sceni. Relativno mirno prihvatanje sporazuma pokazuje da gra-
ni Srbije ve odavno znaju da je Kosovo izgubljeno i da je njihov prioritet
vlastita egzistencija. Zato je ngirana kampanja protiv korupcije dobila ta-
kvu podrku ire javnosti.
Koalicionim sporazumom o formiranju vlade novouspostavljena par-
lamentarna veina, Srpska napredna stranka (SNS), Socijalistika partija
Srbije (SPS) i Ujedinjeni regioni Srbije (URS), preuzela je obavezu ulanje-
nja Srbije u EU, kao stratekom prioritetu. Upravo se na tome temeljilo po-
etno poverenje meunarodnih zvaninika i iz EU i iz SAD da e nova vlast
nastaviti putem koga je, sa svim usputnim kolebanjima i odstupanjima
trasirala prethodna, pod vostvom Demokratske stranke (DS).
Dramatina ekonomska situacija i opasnost od kolapsa novu vladu je
okrenulo pregovorima sa Pritinom. Uz sve opstrukcije, Sporazum je ipak
postignut. Ovakva promena kursa naprednjaka naila je na ozbiljnu kri-
tiku konzervativnog bloka koji je smatrao da e naprednjaci denitivno
okrenuti novi list i zaustaviti kretanje Srbije ka EU. Nakon potpisivanja
Sporazuma konzervativni blok je organizovao nekoliko protestnih mitinga
koji su, malim odzivom, pokazali da Kosovo vie nema mobiliuu mo.
Redovni oktobarski izvetaj Evropske komisije o napretku Srbije u
evrointegracionim procesima bio je negativno neutralan, datum za otva-
ranje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji (EU) pomeren je za neo-
dreeni termin 2013. godine. EU je jasno postavila uslove koji se moraju
ispuniti da bi se odredio i datum za otvaranje pregovarakog procesa. Nor-
malizaciju odnosa sa Pritinom, Evropska unija (iju poziciju najotvorenije
iznosi njena najuticajnija lanica, Nemaka), kao i Sjedinjene Amerike Dr-
ave (SAD) smatraju kljunim testom za iskrenost novih vlasti kad je re o
nastavku evrointegracijskih procesa. Odnos prema Kosovu ujedno je i ona
taka na kojoj se najizrazitije sudaraju kontradiktorne poruke aktuelnih
nosilaca vlasti, to samo poveava optu konfuziju.
Ruski faktor
Povean uticaj Rusije na spoljnopolitiko ponaanje Srbije nakon sme-
ne vlasti nije do kraja transparentan. Iako i Tomislav Nikoli i Ivica Dai
nastoje da se prikau kao proevropski politiari, njihova okrenutost prema
Istoku i dalje je neupitna: Samo Srbiju volim vie od Rusije, izjavio je Ni-
koli u intervjuu za Prvi kanal Ruske televizije, uoi susreta sa predsedni-
kom Rusije Vladimirom Putinom, u Soiju, 11. septembra.
1
Nikolievo rusolstvo pojaano je i oekivanjima da e upravo Moskva
pomoi da se Srbija digne na noge. Prema medijskim izvetajima tokom
susreta dvojice predsednika dogovoreno je da Srbiji bude odobrena po-
zajmica za popunjavanje budeta, ali nije obelodanjeno pod kojim uslovi-
ma.
2
Kad je re o materijalno-nansijskim aranmanima treba podsetiti i
na 800 miliona dolara kredita za modernizaciju eleznice, koji je nakon to
je tri godine bio na ekanju (o tome je razgovarano tokom posete tada-
njeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu, u oktobru 2010),
tek sad poeo postepeno da se realizuje.
Tokom posete Moskvi premijera Ivice Daia, Srbija je dobila status
posmatraa u Skuptini ODKB, bezbednosno-vojnoj organizaciji koju ine
bive drave Sovjetskog Saveza Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija,
Uzbekistan, Kirgistan i Tadikistan. Ruski mediji prenose da je ukljuenje
Srbije u ODKB geopolitiki uspeh Rusije, jer se time prvi put ovaj vojni sa-
vez proirio na zemlje van biveg SSSR.
1 Tanjug, 10. septembar 2012.
2 Tanjug, 11. septembar 2012.
Srpska pravoslavna crkva
Srpska pravoslavna crkva (SPC) imala je vaan udeo u zastupanja stava
protiv potpisivanja Sporazuma. Kao na najvri argument u tom kontek-
stu ona se poziva na Kosovo, jer, kako kae patrijarh Irinej, evropski po-
ziv neemo prihvatiti ukoliko e nas uslovljavati Kosovom: Ako treba da se
odreknemo i odriemo, hvala im na pozivu, ostaemo da iviomo svojim
ivotom, tekim i mukotrpnim, kojim smo iveli 500 godina.
3
SPC nije propustila priliku da se oglasi pred samo donoenje sudbo-
nosne odluke. Dva dana uoi isteka briselskog ultimatuma SPC je obja-
vila apel patrijarha Irineja (u ime Svetog arhijerejskog sinoda i vernika
SPC), kojim patrijarh poimence poziva trojicu najodgovornijih dravnih ru-
kovodilaca predsednika Republike, premijera i vicepremijera da odre
najvanija predizborna i neposredno postizborna obeanja da ni pod ka-
kvim uslovima nee predati, izdati, niti prodati Kosovo i Metohiju, isto-
rijsku Staru Srbiju.
4
SPC je ostala na svojoj poziciji i nakon potpisivanja
sporazuma.
Unutranji plan u senci Kosova
Aktuelna vlast se pokazala kooperativnom prema spolja, a prema
unutra je vrlo represivna i nastavlja politiku koju je zapoeo Slobodan
Miloevi u odnosu na Vojvodinu, unutranje ureenje zemlje, manjine i
pluralizam. Kooperativnou oko Kosova i uz podrku meunarodne za-
jednice, to joj daje svojevrsni legitimitet u javnosti, nastavljena je politika
centralizacije Srbije. Konstantnom kampanjom protiv Demokratske stran-
ke ide se na njeno uruavanje to je u sutini pokuaj da se Srbija svede na
jednopartijski sistem odnosno dugogodinju vladavinu SNS.
Iskljuivo fokusiranje na pregovore (sa Pritinom) dovelo je do sta-
gnacije u svim drugim oblastima: zastoj u reformu sudstva, uruavanje
autonomije Vojvodine, odnosno privoenje kraju njenog ukidanja, zuau-
stavljanje reforme vojske i bezbednosnog sektora u celini. To se odrazilo
3 Helsinki bilten br. 91,Platforma o Kosovu: pokuaj opstrukcije.
4 Prema Danas, 8. april 2013.
na stanje ljudskih prava koje se pogoralo, posebno na planu manjinskih
prava i svih osetljivih grupa.
Situacija u medijima je pogorana i jasno se pokazalo da i nova vlast
nije odustala od kontrole nad medijima i njihovom instrumentalizacijom
za demoniziranje i unitavanje opozicije. Ponovo je zavladao strah i gotovo
je nestala javna kritika vlasti po bilo kom pitanju.
Na ekonomskom planu, osim usvajanja budeta za 2013. godinu, go-
tovo nita nije uinjeno na preokretanju nepovoljnih privrednih kretanja.
Vladimir Gligorov, saradnik bekog Instituta za meunarodne ekonomske
studije, istie da se privredna politika iskljuivo oslanja na subvencije, a
to u zemlji u kojoj padaju i privatna i javna potronja, teko da moe da
podstakne ulaganja.
5
Meunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da e Srbija, ukoliko
ne uini nita na skalnoj konsolidaciji, 2013. godinu zavriti sa budet-
skim decitom od osam odsto BDP i rastom javnog duga na preko 65 odsto
BDP. Nova vlast je sprovela masovne smene u celoj dravnoj upravi. Tako
su smenjeni direktori javnih preduzea, ambasadori, lanovi upravnih i
nadzornih odbora, direktoriu domova zdravalja, kola, centara za socijal-
ni rad, direktori muzeja, galerija, pozorita, kulturnih centara, biblioteka,
lanovi kolskih odbora, ak i funkcioneri sigurne enske kue u Niu i niz
drugih.
Takva praksa ukazuje na potpuno uvrivanje partijske drave i rue-
nje ionako fragilne vladavine prava. Nasilnim smenama, bez obrazloenja,
uvodi se partijska pripadnost kao apsolutno naelo upravljanje dravom.
SNS je inae, veliki deo svoje predizborne kampanje temeljila na obea-
njima, poput departizacije javnog ivota. Bez obzira na ta obeanja, po-
kazalo se da se politike stranke, pa i SNS, veoma teko, sporo i pacijalno
odriu privilegija i povlastica koje su omoguile sebi i svojim lanovima. O
tome najbolje svedoi injenica da je proputena prilika da se zakonskim
reenjima u oblasti upravljanja javnim preduzecima, ili u javnim nabav-
kama do kraja ogranii svaka mogunost za sistemsku korupciju. Borba
protiv korupcije se svela na hapenje pojedinaca i najvei domet je hape-
nje Miroslava Mikovia (vlasnik Delta holdinga) protiv koga je podignuta
5 http://www.sindikalizam.org/index.php?fullnews=1545.
optunica tek nakon est meseci pritvora. Dakle, izostala su reenja usme-
rana na spreavanje korupcije, usvajanje nove strategije za borbu protiv
korupcije, kao i usvajanje Zakona o zatiti uzbunjivaa ili jaanje mehani-
zama nezavisnih dravnih institucija i tela. U sutini, izostala je reforma
koja bi ponudila sistemski odgovor na korupciju, donoenjem sistem-
skih zakona i reformi javnog sektora u pravcu dostizanja principa dobrog
upravljanja.
Ne iznenauju rezultati istraivanja Uee graana u demokratskim
procesima Srbije koje su sproveli Centar za istraivanje, transparentnost i
odgovornost CRTA i Ipsos stratedik marketing. Oni pokazuju veoma nizak
nivo graanske participacije i poverenja u institucije, a bez uea graana
teko je oekivati promene.
Problemi Srbije svoje korene imaju, pre svega u neuspeloj i sporoj
tranziciji. Nju karakteriu hibridna reenja, koja nisu ni kapitalizam ni
socijalizam. Osnovne znaajke tog stanja su: osiromaeno drutvo, nizak
ivotni standard, niska zaposlenost i plate, nepotizam, zavisnost od nepo-
voljnih kredita, uruavanje obrazovnih institucija i gubiutak perspektive.
Sve to poveava frustraciju, a time i agresivno poinaanje veine graana,
posebno mladih. Nasilje je svakodnevna pojava u svim sferama drutve-
nog i politikog ivota, a u zabrinjavajuem porastu je i porodino nasilje.
Odnos prema regionu
Nova vlast je ionako fragilne regionalne odnose neposredno nakon
izbora poremetila brojnim neodmerenim izjavama. One su svakako bile
indikativne za stanje duha koji preovladava kada je re o regionu. Inter-
pretacija nedavne prolosti ostaje glavna opstrukcija u normalizaciji odno-
sa unutar regiona, posebno sa BiH, Hrvatskom i Kosovom.
Najproblematiniji odnos je prema Bosni na koju se jo uvek gleda
kao na ratni plen. Zajednika sednica vlada Srbije i Republike Srpske (RS)
jasno je manifestovala karakter odnosa, kao i ciljeve. Nikoli je izjavio da je
Srbija prihvatila Dejtonski sporazum, ali je ukazao da ta drava ne funkci-
onie i da polako nestaje pred naim oima. Hrvatska u svesti srpskih po-
litiara trajno ostaje glavni rival sa kojim se odmeravaju. Pitanje izbeglica
za Beograd je glavno oruje protiv Hrvatske. Srbija nije promenila odnos
ni prema Crnoj Gori to su pokazali i izborni rezultati. Jer, i ovog puta Cr-
nogorci su glasali za nezavisnost. To upuuje na konstantan angaman Be-
ograda u podrivanju crnogorske nezavisnosti.
Kada je re o Makedoniji, Nikoli je prilikom posete Skoplju predlo-
io da se u reavanje problema izmeu srpske i makedonske crkve ukljui
i drava. Meutim, Nikoli je iskoristio posetu da i Makedoncima predoi
opasnost od Albanaca, ukazujui na to da, kad (Albanci) jednom ostvare
prava u okviru teritorije Srbije, pozivae se na ta prava u svim drugim dr-
avama. Kako da kaete da imaju pravo na svoju dravu na Kosovu, a ne-
maju u Makedoniji, kako da kaete da imaju pravo na dravu na teritoriji
Kosova, a nemaju pravo na autonomiju u Grkoj ili u Crnoj Gori.
6
Stanje duha
Politika scena Srbije je zarobljena nacionalizmom i temama koje su
graane udaljile od politke. Medijska scena ivi od skandala i senzaciona-
listikih afera koje do kraja diskredituju politike elite i smisao politikog
ivota. U celini gledano, drutvo je apatino i bez inicijative. Ne postoji
graanska samoorganizovanost. Treba imati u vidu karakter drutva kao
odraza ukupnih kolektivnih i drutvenih procesa. To se odnosi na celo po-
druje Balkana.
Nacionalizam se najvie izraava u interpretaciji nedavne prolosti,
konstrukciji novog dravnog identiteta Srbije, u odnosu na Vojvodinu,
prema susedima i svim manjinama. Brojna istraivanja ukazuju na visok
stepen homofobinosti, verske netolerancije i ksenofobije; negativne tren-
dove u suenjima za ratne zloine pred domaim sudovima; ogromne pro-
puste u sektoru bezbednosti, mnoge manjkavosti navodne borbe protiv
korupcije.
Nesreena drutvena situacija i pritisak ivotnih okolnosti reektuju
se na razliite naine, na ponaanje svakog pojedinca. Drutvo je nespre-
mno za savremene izazove i savremene drutvene tokove koje oekuju sva-
kog pojedinca. To je dovelo da raznih poremeaja pojedinaca i patolikog
6 Isto
ponaanja, koje esto ugroava ivote drugih. Nedostaje integracioni pri-
stup sa specinim institucijama, koje bi se bavile tim problemima.
Istraivanje Interakcija vrednosnih i kulturnih preferencija matura-
nata, koje je sproveo Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, dolo je do
poraavajuih podataka. Izmeu ostalih, i onog koji se odnosi na mrnju
prema drugim narodima: pokazalo se, da maturanti najveu netrpeljivost
ispoljavaju prema Albancima i Hrvatima, ali i prema Romima.Svaki etvr-
ti ili peti maturant protivi se kontaktu sa drugim narodima, dok se svaki
drugi protivi odnosu sa Albancima, Hrvatima, Romima.
7
Kriza identiteta
Nakon ratova, poraza, opte devastacije i demoralizacije drutva, je-
dan od kljunih problema jeste i to ta je novi identitet Srbije i na kojim
vrednostima se gradi. U optoj konfuziji koja vlada u svim sferama dru-
tvenog ivota, proces izgradnje identiteta Srbije pokazuje nedoslednost,
nedostatak autentinosti i, pre svega, krivotvorenje istine.
Nacionalni identitet nije statian, ve dinamian i promenljiv. Stalno
se formira i dograuje kroz debate i odgovore na dogaaje na nacionalnoj
i na meunarodnoj sceni. Svaka zemlja projektuje percepciju o sebi i spolj-
nom svetu te na taj nain utie na svetsku politiku. Debate unutar svake
zemlje o vlastitoj poziciji i ciljevima u svetskoj areni su osnovne karakteri-
stike politikig diskursa u svim zemljama koje imaju spoljno-politike am-
bicije, ukljuujui i zemlje koje nisu demokratske.
Drava ima vanu ulogu na tom simbolikom planu. Ona moe na-
metnuti interpretaciju drutvene realnosti, koristei administrativne
(obrazovni standardi) i pravne mere (zakon o dravljanstvu), davanje spe-
cijalnog statusa pojediunim simboilima (dravni praznici, zvanini simbo-
li, dravne nagrade) i predstavljanjem drutva na globalnom planu. Stoga
javna istupanja i izjave zvaninika imaju poseban znaaj i slue kao refe-
renca za ostale uesnike kreiranja politikog diuskursa. Politika simbola
7 http://www.autonomija.info/igor-besermenji-mrznja-i-stereotipi-drzavni-problem-broj-
jedan.html.
ima odreeno mesto u javnoj sferi gde se takmie razliite interpretacije
drutvene realnosti.
Proces konstrukcije dravnog identiteta pokazuje ne samo konfuziju i
izopaavanje prolosti, ve i uskogrudost kad je re o drugima. Dravni pra-
znik Srbije je 15. februar, datum koji se povezuje sa devetnaestovekovnim
Sretenjskim ustavom koji je bio na snazi samo dve sedmice. Srbija se odrekla
antifaizma kao tekovine na kojoj savremena Evropa poiva i upustila se u
rehabilitizaciju linosti, vezanih za retrogradne ideologije. Proces rehabilita-
cije Drae Mihailovia samo to nije zavren, a najavljuju se i rehabilitiacija
Nedia i Ljotia. Mihailovi je, osim to je bio kolaboracionista, bio i rasista,
jer je njegov program Homogene Srbije doveo do stravinih zloina nad
Bonjacima, Hrvatima, ali i samim Srbima druge orijentacije.
Aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikoli nosi titulu etnikog voj-
vode koju dovode u pitanje samo neke organizacije civilnog drutva. Sahra-
nu posmrtnih ostataka kralja Petra drugog Kraorevia, kraljica Marije i
Aleksandre i princa Andreja Karaorevia u porodinoj kripti na Oplen-
cu, srbijanski vrh je iskoristio da pozove na jedinstvo i pomirenje nacije,
pre svega etnika i partizana. To je nastavak politike izjednaavanja ova
dva pokreta, s time to etniki pokret dobija primat. Predsednik Nikoli je
tom prilikom izjavio:Kod nas su podele i zavade esta pojava, ak i meu
braom i sestrama, ponekad i ni oko ega. Jedan od sukoba nastao je to-
kom Drugog svetskog rata i imao je tragian epilog, ije posledice oseamo
i danas. Mrnja izmeu dva srpska pokreta, etnikog i partizanskog, koji
su proglasili iste ili vrlo sline ciljeve, dovela je do bratoubilake ostrae-
nosti i ogromnih ljudskih rtava.
8
Osim toga u Srbiji su se otvorile ideoloke razlike vezane za itavu
prolost XX veka. Reinterpretacija i revizija istorije Drugog svetskog rata je
posebno znaajna, jer se u narativ uvodi etniki pokret kao antifaisti-
ki s desne strane. Shodno tome sledile su brojne izmene u udbenicima
i simbolima koji imaju itekako vano mesto u stvaranju novog identiteta.
Srbija se odrekla naslea i prve i druge Jugoslavije zbog toga to se obe
smatraju pogubnim po srpski narod. Izdvojene su samo gore pomenute
8 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=26&nav_
category=11&nav_id=717249.
linosti ija je ideologija Velike Srbije bila na delu i devedesetih. Identi-
kovanje sa ideologijom Drae Mihailovia opstruira demokratsku transfor-
maciju, jer u osnovi tih ideologija jeste rasizam. To je i svojevrsna poruka
manjinama u Srbiji i svim susedima u regionu koja izaziva konstantne ten-
zije i strepnju kod drugih.
Na javnoj sceni na delu je iroka aktivnost ekstermistikih grupacija
koje uivaju podrku drave i nekih vodeih politikih partija. Opta kon-
fuzija ogleda se i u nastupima srbijanskih predstavnika u tzv. nesvrstanom
svetu, gde se uglavnom koriste popularnost Jugoslavije i tekovine Titove
nesvrstane politike.
Interpretacija ratova iz devedesetih je poseban problem, jer se svodi
na tezu da je Zapad razbio Jugoslaviju tako to je dao podrku secesioni-
stikim republikama. Haki tribunal se negira od samog poetka, s obra-
zloenjem da je antisrpski; meutim, oslobaajue presude Anti Gotovini
i Ramuu Haradinaju posluile su kao dodatni argument za ignorisanje
hakih presuda. Iako je Srbija usvojila skuptinsku rezoluciji o Srebrenici,
sad je u toku iroka kampanja negiranja ne samo te rezolucije, ve uopte
i odgovornosti Srbije, na primer, za rat u Bosni. Tomislav Nikoli je nepo-
sredno nakon to je inaugurisan za predsednika Srbije izjavio da u Srebre-
nici nije poinjen genocid. To govore i ostali predstavnici aktuelne vlasti.
Odnosi sa regionom zapinju pre svega na interpretaciji ratova iz devede-
stih i na problemima proizalim kao posledica rata.
Dobijanje datuma za pregovore sa EU nee doneti olakanje za Srbi-
ju ukloliko se vlast, ali i itavo drutvo, ne mobilie sa vie entuzijazma za
promene koje Srbiju oekuju. To je jedini nain da se pokrenu reforme, oi-
vi privreda, izgradi trina ekonomija, razvije konkurencija, modernizuje
obrazovanje, socijalna politika, te saniraju teki problemi u zadravstve-
nom i penzionom sistemu.
33
Ekstremna desnica: nametanje
vrednosnog koda
Dolaskom nove koalicije na vlast (maj 2012) intenzivirano je dejstvo ek-
stremistikih grupa, posebno u Vojvodini. Izbori su pokazali radikal-
ne promene na srbijanskoj desnici. Tako je nevladina organizacija Dveri
ostvarila relativan uspeh na izborima nakon to se registrovala kao udru-
enje graana. Dveri su osvojile 4,34 odsto glasova (malo ispod cenzusa)
sa kampanjom protiv tajkuna, nefer privatizacije i samopredstavljanjem
u javnosti kao organizacije istih ruku. Dveri slove za klerikalno i proru-
sko udruenje
9
. Srpska radikalna stranka (SRS), nakon to je podeljena na
dve stranke (SNS je na vlasti), ostala je i dalje najradikalnija stranka, ali nije
prela cenzus na prolim izborima. Najvei deo njenih pristalica priao
je naprednjacima. Najznaajnija i najorganizovanija organizacija je Srpski
narodni pokret (SNP) Nai koji je uestvovao na lokalnim izborima i bio
prilino uspean, uzimajui u obzir da je prvi put uestvovao u izbornoj
utakmici. Sad su deo vladajue koalicije u optini Aranelovac. Osim Dve-
ri, Srpskog narodnog pokreta 1389, vane su i Delije, organizacija navijaa
Crvene zvezde. Oni su neformalna politika organizacija, a njihova ideolo-
gija je ekstremno desniarska. Osim to nastupaju kao navijai, najveim
delom slue kao paravan za politiku mobilizaciju mladih. Aktivirali su se
oko Kosova sa parolama Oj Kosovo, duo srpska, tebe dobro pamti Tur-
ska. Pamtiete i ostali, koji budu na te stali. Delije se predstvljaju kao glas
naroda, privreni srpstvu, zalau se za potovanje pravoslavlja.
Srbija je druga po redu po broju rtava ekstremizma u junoj Evropi i
esta u celoj Evropi u periodu od 1999 do 2010.
10
Nakon 5. oktobra dolazi
9 Dveri su veoma prisutne na Univerzitetu i okupljaju, kako kau, intelektualce koji se
nikada nisu prodali. Za sebe kau da su porodini ljudi, rodoljubivi i koji nemaju rezervnu
otadbinu, oseaju odgovornost prema svima. Evropa je , kau, za one koji samo otimaju,
Nee pedole jer rastakaju nae porodice. Prvi su, kako istiu, rekli istinu o reimu B.
Tadia, ali i o opoziciji.
10 http://www.athenainstitute.eu/en/select_country_proles
do naglog prisustva ekstremne desnice u javnosti uz punu podrku tada-
njeg predsednika SRJ Vojislava Kotunice i Srpske pravoslavne crkve. Ona
dobija prostor u medijima i uopte u javnoj sferi bez ikakve kritike distan-
ce i vrednosnih ocena o ideologiji koju zastupaju. Veto su javnosti pred-
stavljani kao pravo na drugaije miljenje i suprotstavljeni su, navodno,
drugom ekstremu civilnom sektoru koji se bavi ljudskim pravima. Oni
su javnosti predstavljani kao ekstremna levica. Pri tome tzv. ekstremna le-
vica je takorei stalno na udaru medijskih kampanja i desniarskih grupa
koju su esto i ziki napadali pojednice tih grupacija.
Desne ekstremistike organizacije opstaju pre svega na ksenofobiji i
populizmu koji karakteriu drutva kao to je srbijansko. Naprednjaci kao
izrazito konzervativna i populistika partija su prirodno bliski sa takvim
grupama i imaju dovoljno jak kredit kod njih zbog svog nacionalizma, po-
pulizma i radikalizma, dodue sada malo umivenog.
11
Njihov tradiciona-
lizam, teorije zavera (inae tipne za te partije), antimoderni i antizapadni
stavovi postaju politiki prihvatljivi.
Mediji u tome imaju posebnu ulogu, jer se uglavnom ne konfronti-
raju sa takvim stavovima; naprotiv, nairoko ih promoviu i prenose bez
vrednosnog stava. Tabloidizacija medija u Srbiji dodatno pogoduje takvoj
atmosferi, jer mediji bez ograda prenose govor mrnje, antisemitizam, spi-
nuju afere i skandale. Nema osude takvog diskursa niti oni snose odgo-
vornost za irenje lai. Time mediji ine najjai i najmoniji mehanizam u
promovisanju desniarskih organizacija.
Desniarske organizacije su se u poslednje tri godine zaredom zajed-
no sa konzervativnim delom Srpske pravoslavne crkve (SPC) i navijaima
koristile pretnjama sa ciljem da se zabrani Parada ponosa u emu su i us-
peli 2009, 2011. i 2012. godine. Vlada je bila prinuena da zabrani odra-
vanje Parade. Parada je odrana jedino 2010. godine kad je zbog toga bio
11 Populistika demokratija naprednjaka oituje se u plebiscitarnoj politici, personalizaciji
moi (A. Vui), primarosti politikog (legalizam i vladavina prava se realizuju kroz
vladavinu naroda) to se pokazalo u sluaju borbe protiv korupcije (hapenje Miroslava
Mikovia bez pravih dokaza, dre ga u zatvoru, jer narod to odobrava).
35 Ekstremna desnica: nametanje vrednosnog koda
demoliran centar Beograda. Tada su zabeleeni i napadi na LGTB, Rome i
strance .
12
Najaktivnija organizacija je Srpski narodni pokret Nai, osnovana 15.
januar 2006. godine i registrovana na saveznom nivou tadanje dravne
zajednice Srbija i Crna Gora. Ubrzo nakon registrovanja ova organizacija je
dobila pristup medijima, a svojim aktivnostima izrazito se zalagala protiv
ulanjenja Srbije u Evropsku uniju (EU) i NATO, a za saradnju sa Ruskom Fe-
deracijom. U avgustu 2010. godine Nai su sklopili sporazum o saradnji
sa SNP 1389, ali nakon godinu dana saradnje ponovo postaju samostalni.
Cilj pokreta je uee na izborima na svim nivoima kako bi kroz institucije
program pokreta postao zvanina politika Srbije.
13
Dolaskom naprednjaka na vlasti, Nai su se posebno orijentisali na
akcije protiv autonomije Vojvodine gotovo svakodnevno. Aktivisti SNP
Nai zapalili su zastavu AP Vojvodine ispred prostorija Lige socijaldemo-
krata Vojvodine (LSV) u Novom Sadu i potom nagorele i pocepane ostatke
okaili na ulazna vrata kao novogodinju estitku toj stranci.
14
Tom akci-
jom su, kako je navedeno u saoptenju, SNP Nai eleli da daju podrku
svom aktivisti Stefanu Petroviu, koji je prole godine u politikom po-
stupku osuen na 15 dana zatvora zbog paljenja takozvane zastave Vojvo-
dine. Aktivisti tog pokreta su tokom 2012. godine u nekoliko navrata palili
zastavu pokrajine u Novom Sadu, Zrenjaninu i u Bakoj Palanci. SNP Nai
su najavili da e nastaviti kampanju protiv autonomaa u severnoj Srbiji,
i obavestili da je Ustavnom sudu predat predlog za pokretanje postupka
za zbranu partije LSV zbog njenog protivustavnog delovanja.
15
Ova organizacija brojnim aktivnostima izraavaja ekstremne stavove
bez reakcije drave ili Tuilatva. Posebno je aktivna u plediranju protiv
NATO lanstva. Za to se koristi u svakoj prilici podseanje na intervenciju
12 Vidi Helsinki bilten br.72, Parada ponosa: Kultura nasilja i ofanziva desnice.
13 http://nasisrbija.org/index.php/o-nama/.
14 Nepoznati poinioci su 12. januara, oko tri sata posle ponoi, ciglom razbili staklo na
ulaznim vratima u prostorije LSV a ta stranka je ranije saoptila da su u prethodne tri
godine zabeleena 23 napada na njene prostorije u Panevu, Novom Sadu, Vrcu, oki i
drugim mestima.
15 Ibid.
NATO 1999. godine. Povodom godinjice uprilien je skup na Trgu Slobode
u Novom Sadu 24. marta 2012. godine, gde su odali potu rtvama agre-
sije. Skup je pod nazivom NATO dahije mar iz Srbije, poeo je sa zvu-
kom sirena koje su 1999. godine najvljivale napade NATO. Predsednik SNP
Nai Ivan Ivanovi je tom prilikom izjavio da zavretak bombardovanja
nije oznaio kraj rata. Rat protiv srpskog naroda i drave nastavljen je do
dananjeg dana. NATO okupatori nisu zadovoljni samo okupacijom Kosme-
ta ve ele da okupiraju itavu Srbiju, peko svojih poslunika, koje nansi-
raju zapadne agenture, a Nenad anak je produena ruka NATO okupatora
u Vojvodini.
16
Nai su takoe pokrenuli akcije protiv prikazivanja turskih serija koje
su veoma gledane u Srbiji, ali i u itavom regionu. Pokrenuli su kampa-
nju Obili je veliina, Sulejman je samo slina, kao reakciju na prikaziva-
nje turske serije Sulejman velianstveni. U okviru kampanje odtampali
su i plakate i nalepnice sa porukom Obili je veliina, Sulejman je samo
slina.
17
Podneta je i krivina prijava protiv EXIT festivala zbog protivustavne i
sramne promocije lane drave Kosovo. Prijavom su eleli, kako su tvrdi-
li, spreiti promociju proiptarskog projekta Kosova 20 na konferenciji
ER (Share Conference) koju organizuje festival Exit, a koja je bila najav-
ljena za 26. april 2012. godine. Po njima, taj projekat se bavi promocijom
narko-drave Kosovo kao nezavisne drave koja nije u sastavu Republi-
ke Srbije, to predstavlja direktno podrivanje ustavnog poretka Republike
Srbije.
18
Nai su podneli i krivinu prijavu protiv e-novina zbog irenja ver-
ske mrnje. Naime, Petar Lukovi i Branislav Jeli su 26. jula 2012. godine
na portalu e-novine objavili tekst Sisom na patrijarha u kome su prika-
zali video snimak napada pripadnice femninistike grupe Femen na pa-
trijarha Ruske pravoslavne crkve. G. Kirila zavravajui tekst saFuck you,
Kiril.
19
16 http://nasisrbija.org/?p=7631.
19 http://nasisrbija.org/?p=8723
U Aranelovcu su aktivisti Nai vie meseci vodili kampanju Urba-
na gerila, pre svega ispisivanjem grata. Pokretu se pridruio veliki broj
srednjokolaca koji su uzeli aktivno uee u irenju njihove ideologije.
Aranelovac je tako pokriven gratima i rodoljubivim parolama, koje za
cilj imaju podizanje nacionalne svesti, pre svega kod mladih.
20
U okviru kampanje Ne elimo NATO ubice na srpskom nebu, aktivi-
sti organizacioja SNP Nai, Kanon i Korak Srbije, kao i prisutni graani,
izvidali su delegaciju SAD i NATO ispred izloenih aviona F16 u Batajnici.
Okupljeni su uzvikivali parole, najee se ula FUCK FUCK NATO PAKT. Voj-
ska je vojna obeleja SAD i NATO morala skloniti, jer su neki graani poelu
da pljuju na njih. Ispred aviona SAD stajao je transparent NATO FUCK OFF!.
Nai su uputili pismo podrke Meunarodnom evroazijskom po-
kretu povodom velikog kongresa ove organizacije u kome se istie da su
Nai prva organizacija koja je promovisala Prvi srpski politiki program
evroazijskih integracija Srbije i to pre nego to je Putin zvanino deklari-
sao evroazijsku strategiju Ruske Federacije. U pismu se istie da je Rusja
za Srbiju vanija nego ikad, a ideja Evroazijskog saveza predstvalja svetlo u
tuneli smrti. Za Srbe, kae se, ideja i proces evroazijskog ujedinjenja pred-
stavljaju na prirodni put da se, kao deo pravoslavnog i slovenskog orga-
nizma, vratimo svojim korenima, samima sebi i naoj budunosti to je
jedini put koji moermo nazvati putem pobede.
21
Srpski narodni pokret Nai je u saradnji s grupom Ultra etnici, u
vie gradova u Srbiji, sprovodio akciju promocije lika Ratka Mladia pod
nazivom eneralizacija. U Saoptenju se kae da je akcija pokrenuta po-
vodom 12. marta i roendana Ratka Mladia. Prvi grati sa likom Mladia
i sloganom eneralizacija osvanuli su u Novom Sadu i Beogradu. Cilj ak-
cije eneralizacija je pokazati privrenost srpskog naroda heroju Ratku
Mladiu i poruiti kvislinkom reimu Borisa Tadia da njegovim sramnim
uhienjem i izruenjem nije uspio ubiti nepokolebljivu volju srpskog na-
roda za slobodom.
22
22 http://dalje.com/hr-svijet/srpski-narodni-pokret-nasi-pokrenuo-akciju-promocije-lika-
ratka-mladica/423480, Srpski narodni pokret Nai pokrenuo akciju promocije lika Ratka
Zbog poetka primene integrisanog upravljanja prelazima na Koso-
vu nekoliko desniarskih organizacija organizovalo je u Beogradu pro-
testnu etnju Nikad granica Kosovo je Srbija.Uesnici mara, koji je
zapoeo ispred Saborne crkve, proetali su pored zgrade Predsednita, Vla-
de, Ustavnog suda, a etnju su zavrili kod Hrama Svetog Save, gde su za-
palili svee za srpske rtve na Kosovu. Mar su organizovali Pokret Dveri,
Srbski obraz, Zavetnici, Nai, 1389, Savet sabora dijaspore, Pokret za Srbi-
ju, Slobodna Srbija, Srpska narodna odbrana, ekim, Vlada Srpske Krajine
u progonstvu, Nacionalni pokret i Novi standard. Predsednik SNP Nai,
Ivan Ivanovi poruio je da srpskoj omladini nema budunosti bez Ko-
sova i Metohije Govore nam da na Kosovu nije postavljena granica! Da
li ujete ovu sramotu kad nam politiki ljam i bagra govore kako nam ne
dele i ne cepaju zemlju?!
23
Ivanovi je podsetio na zakletvu prote Atana-
sija ustanicima na Sretenje 1804. Ko izdao, izdalo ga zdravlje i poruio:
Mi dananji Srbi 2013, ispred spomenika Karaoru govorimo da onaj ko
kae da su Kosovo i Metohija nezavisni, nee ostati samo bez jezika, ve i
bez glave.
24
SNP Nai objavio je spisak nevladinih organizacija koje godinama
otvoreno kre Ustav Republike Srbije (RS) i krivine zakone RS i koje se -
nansiraju iz stranih fondova i ambasada. One, po njima, spadaju u orga-
nizacije koje treba, u skladu sa Ustavom i nizom zakona Republike Srbije,
u najhitnijem roku zabraniti. Delovanje pomenutih organizacija je, kako
istiu, u najgrubljem sukobu sa interesima graana Srbije i Republike Sr-
bije i njenim zakonima, a kao svoj osnovni cilj one imaju uruavanje dr-
avnog poretka jedne suverene zemlje, ukljuujui i politike propagandne
kampanje za teritorijalno rasparavanje RS, poput zahteva da Srbija pri-
zna nezavisnost lane drave Kosovo, te najotvoreniji govor mrnje i dis-
kriminaciju prema Srbima u njihovoj matici dravi Srbiji na najrazliitije
naine.
25
Mladia
23 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/276474/Nikad-granica--Kosovo-je-Srbija
24 http://www.smedia.rs/vesti/vest/107973/Kosovo-SNP-Nasi-Nezavisno-Kosovo-Miting-SNP-
Nasi-Za-nezavisno-Kosovo-ode-glava-VIDEO.html.
25 http://www.novimagazin.rs/vesti/ds-trazi-zabranu-rada-snp-nasi , DS trai zabranu rada
Na spisku su B92, Blic, Peanik, NUNS, Danas, Vreme, Republika, Fond
za humanitarno pravo, ene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaci-
ju, JUKOM, Helsinki odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska
prava, Sandaki odbor za zatitu ljudskih prava, Fondacija EGZIT, Autono-
mni enski centar, Rekonstrukcija enski fond, Beogradski centar za ljud-
ska prava, Amnesti internenal, Graanska inicijativa, Kvirija Centar, Gej
strejt Alijansa, Dokukino.
U saoptenju se navodi da je cilj kampanje podizanje svesti u javno-
sti o alarmantnoj potrebi zabrane i hapenja NVO faktora sa spiska, koji
otvoreno i javno vre krivina dela podrivanja Ustava kroz niz tekih kri-
vinih dela.
26
SNP Nasi najvili su i izlazak Bele knjige crnih organizacija koju je
spremio pravni tim SNP Nai. Bela knjiga, kako istie Ivan Ivanovi, bie
srpski Vikiliks na koji niko nee ostati ravnoduan. Spisak medija i nevla-
dinih organizacija koje je objavio SPN Nai je udarac, kako istiu, u sam
centra projekta CIA koji je pravljen u Srbiji due od 20 godina i iji je cilj da
se kroz plaenike medije, organizacije i politike stranke neprekidno radi
na destabilizaciji Srbije kao kljunog faktora na Balkanu. Objavljivanjem
crnih spiskova, Nai smatraju da su skrenuli panju javnosti na one o ko-
jima je re, ime se bave i ta im je cilj.
27
Povodom spiska koji su objavili Nai, Nezavisno udruenje novina-
ra Srbije (NUNS) je uputilo pismo predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliu
i premijeru Ivici Daiu u kome je upozorilo na spiskove nepoeljnih or-
ganizacija i pojedinaca koje prave ultradesniarske organizacije, a da se
u meuvremenu zabrinjavajui trend nastavlja. Meutim, na to pismo
nisu dobili odgovor. U pismu se izraava duboka zabrinutost zbog irenja
atmosfere lina i netrpeljivosti prema neistomiljenicima i pozva se de-
mokratska javnost da se energino suprostavi govoru mrnje i brutalnoj
kampanji koja se vodi protiv pojedinaca i organizacija. NUNS u svom sa-
optenju tim povodom istie da bi javno odreivanje parlamenta prema
SNP Nai10. mart 2013.
26 http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/snp-nasi-spalili-zastavu-vojvodine-plakati-sa-spiskom-
neprijatelja_363902.html.
27 http://srbin.info/2012/12/snp-nasi-bela-knjiga-crnih-organiz/.
ovakvim pojavama i ukazivanje na njihovu tetnost bilo (bi) delotvorni-
je od zabrana organizacija i drugih administrativnih mera. U protivnom,
srpsko drutvo bi moglo da potone u atmosferu poput one koja je vladala
devedesetih, kada su zbog drugaijeg miljenja ljudi izlagani javnom lin-
u, a novinari ak i ubijani.
28
Liberalno demokratska partija (LDP) zatraila je da drava hitno reagu-
je na pretnje koje je SNP Nai uputio medijima, civilnom sektoru i svima
koji se bore protiv nasilja u drutvu, objavljivanjem plakata sa spiskom
antisrpskih medija i nevladinih organizacija nansiranih od zapadnih
obavetajnih slubi. Navodi da je Srbija ponovo postala zemlja u kojoj se
igoe svako ko drugaije razmilja, politiki protivnici proglaavaju za iz-
dajnike i kriminalce, poziva na obraun sa njima tako to se njihove slike
lepe kao poternice na svakom oku naih gradova. LDP navodi da isklju-
ivu odgovornost za atmosferu lina snosi vlast, jer utanjem o ovim te-
mama sadanja vladajua koalicija preutno podrava nasilje.
29
Zatitnik graana Saa Jankovi je takoe izrazio zabrinutost zbog
plakata kojima organizacija Nai optuuje nevladine organizacije i Ne-
zavisno udruenje novinara Srbije za saradnju sa stranim obavetajnim
slubama, saoptila je kancelarija ombudsmana. On je objasnio da, s ob-
zirom da su to tvrdnje o injenu tekih krivinih dela, oni koji ih iznose
trebalo bi da bude zvanino pozvani da ih pred nadlenim organima do-
kumentuju. Ili su srpski nevladini aktivisti i novinari zaista strani pijuni
i treba im suditi ili neko grubim uvredama uznemirava javnost, za ta je
takoe predviena sankcija.
30
Pokret SNP Nai predlae da se usvoji zakon koji bi za NVO nan-
sirane iz inostranstva uveo oznaku strani agent. Pokret, koji je svojim
kontroverznim predlozima o spiskovima antisrpskih NVO i medija iza-
zvao iroku polemiku u javnosti, zalae se da se, kako tvrdi, po uzoru na
zakonodavstvo SAD i Rusije, usvoji zakon o stranim agentima koji e u
28 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/280023/NUNS-Zasto-se-ne-reaguje-na-spisak-
desnicara , NUNS: ekamo odgovor predsednika i premijera, 25. decembar 2012.
29 Ibid.
30 Ibid.
budunosti omoguiti da sve organizacije koje se bave politikom, a nan-
sirane su iz inostranstva budu oznaene oznakom strani agent.
31
SNP Nai e podnoenjem dokaza zahtevati da nevladine organiza-
cije i mediji sa crnih spiskova zbog poinjenih krivinih i protivustavnih
dela budu zakonski procesuirani i zabranjeni.Nai iznose i tezu da orga-
nizacije i mediji sa crnih spiskova imaju jednog zajednikog nansijera, a
to je, kako tvrde, vlada SAD i zloglasna fondacija NED koja funkcionie kao
organizacija za sprovoenje specijalnih operacija CIA i nansira se u sklopu
budeta za USAID koji se odobrava od strane Stejt departmenta.
32
Prema tvrdnjama tog pokreta, USAID i NED zabranjeni su u Latinskoj
Americi upravo zbog stvaranja struktura kojima je cilj meanje u unutra-
nju politiku i podrivanje ustavnog poretka, a u Rusiji su ove fondacije i
organizacije kao strani agenti tretirani Zakonom o stranim agentima. U
saoptenju se takoe tvrdi da su meu najplaenijima na listi fondacije
NED B92, Peanik, ANEM, NUNS, Udruenje nezavisnih novinara Vojvodine,
BIRN (Balkan Investigative Reporting Network), Helsinki komitet za ljud-
ska prava, Evropski pokret u Srbiji, Pravni komitet za ljudska prava (YU-
COM), Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), e-novine. Prema navodima
pokreta, radio stanice Slobodna Evropa i Glas Amerike su dugi niz godina,
sve do 1999. godine, direktno i javno nansirani od strane CIA.
33
Vie nevladinih organizacija zatrailo je od nadlenih dravnih insti-
tucija da se javno oglase povodom objavljivanja crne liste NVO i medija koji
je objavio Pokret SNP Nai i da javno osude taj in javne stigmatizacije i
lina organizacija za ljudska prava i medija. U zajednikoj deklaraciji uoi
10. decembra, Meunarodnog dana ljudskih prava, 15 NVO je pozvalo na
spreavanje daljeg protivustavnog delovanja organizacija koje ire mrnju
i netrpeljivost, bilo da je re o registrovanim udruenjima graana ili ne-
formalnim grupama.
34
31 http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/nasi:-za-nvo-nansirane-iz-inostranstva-oznaka-strani-
agent-_357118.html, Nai: Za NVO nasirane iz inostranstva oznaka strani agenti , 7.
decembar 2012.
32 Ibid.
33 Ibid.
34 Ibid.
Nevladine organizacije su takoe pozvale dravu da ispunjava svo-
je meunarodne obaveze koje se odnose na potovanje ljudskih prava i
punu primenu meunarodnih standarda ljudskih prava. Drava se, tako-
e, poziva da braniteljima ljudskih prava prui adekvatnu i delotvornu za-
titu u sluajevima napada na njih zbog njihovog angamana na odbrani
i unapreenju ljudskih prava. U deklaraciji se tvrdi i da osim Kancelarije
za saradnju sa civilnim drutvom nijedna dravna institucija nije osudi-
la objavljivanje spiska SNP Nai i da e se,ukoliko to ne uine, smatra-
ti sauesnicima u nasilju nad svima koji brane ljudska prava. Deklaraciju
su potpisale ene u crnom, Regionalni centar za manjine, Rekonstrukci-
ja enski fond, Graanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava,
Dokukino, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za
ljudska prava, Autonomni enski centar, Centar za unapreenje pravnih
studija, Kua ljudskih prava, Labris, Beogradski centar za ljudska prava,
Gej strejt alijansa i Centar za kulturnu dekontaminaciju.
35
Nai su u meuvremenu najavili da e traiti od drave da u skla-
du sa Ustavom Srbije svaki vid gej prajd propagande, kao i odravanje
gej parade, budu najotrije zabranjeni u narednih sto godina, ukljuuju-
i i zabranu javnog isticanja zastava duginih boja, drugih gej prajd simbo-
la i javnog korienja stranog izraza gej. SNP Nai smatra da su graani
Srbije ve vie godina unazad jasno pokazali da ne ele dravu u kojoj se
gej prajd ideologija promovie kao pozitivna vrednost i da ele drutve-
ni ambijent u kojem e srpska deca nesmetano biti vaspitavana u hrian-
skom duhu i moralnom okruenju.
36
Srpski narodni pokret Nai je na svom zvaninom sajtu objavio in-
formaciju da je Ivan Vejvoda najplaeniji strani agent. Nai zahtevaju
tim povodom zatvaranje beogradske kancelarije Balkan Trust for Demo-
cracy (Balkanski fond za demokratiju) kao protivustavne i nezakonite or-
ganizacije koja javno radi na izgradnji nezavisnog Kosova i nansira rad
iptarskih organizacija direktno iz kancelarije u Beogradu, kao i hapenje
35 Ibid.
36 36http://www.novimagazin.rs/vesti/snp-nasi-trazi-zabranu-prajda-na-100-godina.
Ivana Vejvode i svih odgovornih za teka krivina dela viegodinjeg po-
drivanja ustavnog poretka Republike Srbije.
37
Istiu da je Kancelarija organizacije Balkan Trust for Democracy u Be-
ogradu operativni centar kroz koji, budetom od preko 50 miliona ame-
rikih dolara javno nansira celokupan iptarski NVO sektor na okupiranoj
srpskoj teritoriji Kosova i Metohije u svrhu jaanja kvazi-drave Kosovo, a
pod koordinacijom Ivana Vejvode.
38
U saoptenju se navodi da su neki od projekata koje nansira Bal-
kanski fond za demokratiju i Podrka zavretku procesa nadgledane ne-
zavisnosti Kosova koji sprovodi Kosovski institut za politiko istraivanje
i razvoj, kao i da su tu i Kosovski demokratski institut, Kosovska inicijati-
va za stabilnost, Internjuz Kosova, Omladinska inicijativa za ljudska pra-
va Kosova, Kosovska fondacija za graansko drutvo, Kosovski omladinski
Savet, odnosno, ukupno u poslednje tri godine je nansirano vie od 30
projekata i iptarskih nevladinih organizacija, a re je o budetima vred-
nim vie desetina miliona amerikih dolara kojima iptarske organizacije
i projekte izgradnje nezavisnog Kosova, iz Beograda nansira i koordinira
Ivan Vejvoda i Balkanski fond za demokratiju.
39
Vladina Kancelarija za saradnju s civilnim drutvom ocenila je da
udruenje SNP Nai svojim crnim spiskom nevladinih organizacija
naruava ugled Srbije kao i civilnog drutva u celini. Tu izjavu Nai su
osudili i izjavili da su Ivana irkovi i njeni saradnici u Kancelariji ovom
ocenom pokazali oiglednu nervozu zbog ukazivanja SNP Nai na leglo
korupcije i kriminalnu spregu dravnih struktura i nevladinog sektora.
SNP Nai zatraio je tim povodom od potpredsednika Vlade Srbije Alek-
sandra Vuia hitno smenjivanje direktorke Kancelarije Ivane irkovi.
40
Jedna u nizu akcija koju su SNP Nai sproveli je i akcija lepljenja
plakata u Aranelovcu, Mladenovcu i Novom Sadu pod nazivom Strani
37 37http://ceas-serbia.org/root/index.php/sr/home-sr/93-preuzeto/642-snp-nasi-ivan-
vejvoda-najplaceniji-strani-agent , 17. decembar 2012.
38 38Ibid.
39 39Ibid.
40 40http://www.pressonline.rs/info/politika/252030/pokret-nasi-trazi-smenu-ivane-cirkovic.
html 12. novembar 2012.
agent, a ne dravni heroj. To je odgovor na skandaloznu kampanju, kako
se istie, koja se u Srbiji vodi sa ciljem da se pokojni premijer Zoran in-
i u javnosti predstavi kao vizionar i politiar koga generacije treba da
slede.
41
Demokratska stranka (DS) je od nadlenih dravnih oragana zatrai-
la uklanjanje sramnih plakata i sankcionisanje uinilaca i ukazala da sra-
mnom kampanjom protiv ubijenog predsednika DS i Vlade Srbije, SNP
Nai, pod tim ili nekim drugim imenom, nastavlja svoje aktivnosti pune
mrnje, nasilja, poziva na lin i progon ljudi koji im, po bilo kom njiho-
vom merilu ne odgovaraju. Demorkate u saoptenju takoe podseaju da
je ini dao ivot za izgradnju drutva koje je u svemu suprotno ono-
me za ta se ta i njima sline ekstremistike retrogradne organizacije
zalau.
42
U saoptenju se navodi da je ini ubijen upravo u atmosferi mr-
nje kakvu danas pokuava da stvori ova organizacija, koja je u svojoj pro-
losti ve sastavljala spiskove nepodobnih medija i organizacija, prekidala
tribine, izlobe, koncerte i skupove koji joj se nisu dopadali, pretila patro-
liranjem njihovih trojki ulicama da se ne bi odravali dogaaji koje su oni
smatrali nepodobnima, pretila politikim protivnicima...
43
.
Drava i ekstremizam
Republiki javni tuilac je pokrenuo postupak za zabranu udrenja
SNP Nai i SNP 1389, meutim, Ustavni sud je na sednici (15. novem-
bra 2012) u veanju i glasanju, u predmetu VIIU-482/2011, doneo odluku
kojom je odbio predlog Republikog javnog tuioca, jer je utvrdio da ne
postoje procesne pretpostavke za voenje postupka utvrene Ustavom i
zakonom s obzirom na to da navedeno udruenje graana ne postoji, nije
registrovano i ne deluje.
Sud je zakljuio da u konkretnom sluaju nisu ispunjeni Ustavom pro-
pisani uslovi za zabranu rada udruenja, a ocenu temelji na stanovitu
41 http://www.novimagazin.rs/vesti/ds-trazi-zabranu-rada-snp-nasi.
42 Ibid.
43 Ibid.
da zabrana rada udruenja mora predstavljati nunu meru demokratskog
drutva. U tom kontekstu Sud ukazuje da ova mera predstavlja poslednji
odbrambeni akt demokratskog drutva kad delovanje i aktivnosti udrue-
nja i njegovih lanova krajnje ozbiljno i intenzivno kre Ustavom zajem-
ena prava i slobode tako da se njima na nesumljiv nain eli ostvariti
nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjin-
skih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske netrpeljivosti. Sud je
naao da u sprovedenom postupku nije potvrena osnovanost tvrdnje Re-
publikog javnog tuioca o postojanju odredbom lana 55. stav 4. Ustava
utvrenih razloga zbog kojih bi se mogao zabraniti rad udruenja SNP
1389 i SNP NAI.
44
Izostanak reakcija dravnih institucija na ponaanje SNP Nai nailo
je na kritike u javnosti, pa je ministar pravde i funkcioner Srpske napred-
ne stranke Nikola Selakovi negirao da Srpski narodni pokret Nai pred-
stavlja udarnu pesnicu SNS i vladajue koalicije u pokuaju da se ukine
autonomija Vojvodine. On je na Televiziji B92 rekao da je autonomija Voj-
vodine ustavna kategorija, koju niko iz SNS i vladajue koalicije niti uki-
da, niti namerava da ukine. Govorei o SNP Nai, Selakovi je rekao da su
nadleni dravni organi formirali predmet i da je u toku istraga povodom
sastavljanja spiskova medija i nevladinih organizacija za koje Nai veru-
ju da ih nansiraju strane obavetajne slube da bi radili protiv interesa
Srbije. Rekao je: Nisam pristalica hajke, sa koje god strane dolazi, jer ne
donosi nikome nita dobro, rekao je Selakovi.
45
Javnost u Srbiji je reagovala na ponaanje SNP Nai pravljenje i le-
pljenje plakata s nepodobnim organizacijama i medijima, ime se stvara
atmosfera lina u drutvu, i paljenje zastave Vojvodine, to teti interesima
Srbije. Republiko tuilatvo formiralo je predmet o pokretu SNP Nai i
poduzete su provere, kad je re o plakatima i paljenju zastava. Portparol
Republikog javnog tuilatva Tomo Zori kae da je: Predmet formiran,
ve neko vreme prati se rad ove organizacije. Provere su uveliko u toku,
44 http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/88-101728/ustavni-sud-odbio-predlog-za-
zabranu-rada-udruzenja-graana-srpski-narodni-pokret-1389-iz-beograda-i-udruzenja-
graana-snp-nasi-iz-aranelovca.
45 http://www.nuns.rs/info/news/18461/selakovic-nasi-nisu-udarna-pesnica-sns.html
proverava se ceo sluaj. Tuilatvo e, kao i do sada, postupiti u skladu sa
Ustavom i zakonima i, ako se nakon provere ustanovi da je neko prekrio
zakon, odgovarae.
46
Zori je rekao da ne iskljuuje mogunost da zbog novih okolnosti Re-
publiko javno tuilatvo podnese novu inicijativu za zabranu organizacije
Nai zbog krenja ljudskih prava koja su zajemena Ustavom. lan Pred-
sednitva SNS Vladimir Cvijan izjavio je da postoje nove okolnosti zbog
kojih je mogue da se ponovo pokrene inicijativa pred Ustavnim sudom
Srbije za zabranu organizacije SNP Nai.
47
Drugostepeno krivino vee Apelacionog suda ukinulo je Mladenu
Obradoviu, voi zabranjenog Obraza, presudu od 2 godine zatvora zbog
nereda na Paradi ponosa 2010. godine i predmet vratilo na ponovono od-
luivanje zbog, kako je istaklo, bitnih povreda krivinog postupka. Apelaci-
oni sud je sredinom novembra 2012. godine ukinuo jo jednu prvostepenu
presudu kojom je na 10 meseci zatvora voa Obraza Mladen Obradovi bio
osuen zbog rasne i druge diskriminacije.
Ustavni sud Srbije je u junu 2012. godine zabranio organizaciju
Obraz. Apelacioni sud je ukinuo jo nekoliko presuda i vratio ih na pr-
vostepeno odluivanje. Meu njima je ukinuta i presuda od 8 meseci za-
tvora koja je bila izreena voi navijaa Crvene zvezde Marku Vukoviu
zbog nanoenja tekih telesnih povreda. Na ponovno suenje je vraen i
predmet protiv Lazara Malovia, koji je bio osuen na uslovnu kaznu za-
tvora u trajanju od jedne godine zbog prevare, poto se lano predstavljao
kao roak Sneane Malovi, koja je u to vreme bila ministarka pravde.
Drava nema jasne kriterijume o tome kakvu opasnost predstavljaju
ekstremne desniarke grupe i veoma esto je blagonaklona prema njiho-
vom delovanju i esto ih brani sa argumentacijom da svako ima pravo na
svoje miljenje. U mnogim situacijama neke partije su u dosluhu sa ta-
kvim grupacijama, jer su ideoloki bliske.
Neadekvatna reakcije drave ukazuje da im takva situacija odgovora.
Meutim, raspored budetskih sredstava namenjen civilnom sektoru jo
bolje pokazuje koliko je taj sektor marginalizovan.
46 http://www.kurir-info.rs/tuzilastvo-zabranjuje-pokret-snp-nasi-clanak-604073.
47 Ibid.
Vladina kancelarija za saradnju sa civilnim sektorom sprovela je istra-
ivanje o raspodeli budeta ministarstava i vladinih institucija namenjenog
tom sektoru. Utvrdjeno je da su najvea izdvajanja (93,2 odsto) udruenja
dobila preko budetske linije namenjene nevladinim organizacijama, ne-
to vie od 2,8 milijardi dinara. Oko 3,5 odsto dobili su preko naknade iz
socijalne zatite, oko 2,5 odsto iz subvencija javnim nenansijskim predu-
zeima, i neto manje na osnovu specijalizovanih i usluga po ugovoru.
48

Izvetaj ukazuje da su nemali iznosi deljeni i mimo konkursa. Ministarstvo
omladine i sporta je podelilo najvie sredstava mimo konkursa.
U izvetaju se navodi i da je nansijsku podrku prole godine dobilo
ukupno 1.428 projekata, koje je realizovalo 1.178 NVO. Oko 1.000 je dobi-
lo novac za jedan projekat, 114 za dva, 28 za tri, 12 za etiri, tri organiza-
cije za est, dok je po jedna dobila pare sedam, osam i devet puta. Vie od
po 10 miliona dinara dobilo je 56 organizacija, a najvee iznose dobile su
sportske.
Ministarstvo omladine i sporta je podelilo 2,1 milijardu dinara, Mi-
nistarstvo rada i socijalne politike dalo je neto vie od pola milijarde, a
Fond za zatitu ivotne sredine je dodelio oko 130 miliona. Ostale institu-
cije zajedno podelile su ukupno 276 miliona dinara.
Najvie sredstava dobio je Olimpijski komitet Srbije, 284 miliona za
godinji program, zatim Sportski savez Srbije, 117 miliona, pa Odbojkaki
savez (88 miliona), Teniski savez 75 miliona... Vee iznose su dobili i Eg-
zit (neto vie od 30 miliona), Udruenje Ozon za akciju Oistimo Srbiju
(17 miliona), Udruenje graana Mlada Srbija (12 miliona), Udruenje
Palacea Solution (11 miliona), Bir fest (osam miliona), SUBNOR (oko 10
miliona), Pokret gorana Vojvodine (13 miliona), Udruenje ratnih i mir-
nodopskih invalida (oko 10 miliona), Udruenje boraca rata od 1990. (oko
devet miliona), Beogradska otvorena kola (10 miliona). Milionske iznose
dobilo je i vie udruenja za pomo osobama sa razliitim vrstama hendi-
kepa ili invaliditeta.
49
48 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/273692/NVO-od-Vlade-dobijaju-pare-na-rec , 30.
novembar 2012.
49 Ibid.
48
49
Tranziciona pravda: nedovoljno
i nekonzistentno
Poslednjih decenija tranziciona pravda je jedan od najvanijih trendova u
meunarodnom pravu. Meunarodni centar za tranzicionu pravdu je de-
nie na sledei nain to nije specijalna vrsta pravde ve se radi o pristupu
pravnom i nepravnom u postizanju pravde u prelaznoim periodu od
nedemokratskog u demokratsko drutvo. Tranziciona pravda treba da po-
nudi odgovore na sistematsko i masovno krenje ljudskih prava i zloine u
prolosti, obezbedi priznanje o stradanju rtava i promovie mir i pomire-
nje. Sa ciljem da se obezbedi odgovornost odgovornih za masovno krenje
ljudskih prava, tranziciona pravda obezbeuje istorijsku istinu, promovie
civilno poverenje i jaa demokratsku vladavinu prava. Ona je kljuna za
restauraciju politikog, drutvenog i moralnog oporavka drutva, ali i nje-
govog meunaradnog demokratskog legitimiteta.
50
Iz svih dosadasnjih iskustava pokazalo se da je to kompleksan, teak i
bolan proces a ishod zavisi od specicnih okolnosti i post koniktne tran-
zicije, odnosno karaktera tranzicije, politikih izbora glavnih aktera i poli-
tike volje ili moi da se krene putem moralne i politike obnove drutva.
U Srbiji ne postoji dravna strategija o tranzicionoj pravdi. Tranziciona
pravda postoji u onim drutvima u kojima je vlada denisala, a pre sve-
ga primenila odreeni oblik tranzicione pravde. Meu do sada poznatim
formama tranzicione pravde su: komisije za istinu i pomirenje, suenja
poiniocima zloina pred domaim i meunarodnim sudovima, reforme
sistema bezbednosti, uvanje javnog seanja na rtve...
U zemljama Zapadnog Balkana ne postoji, niti u svakoj pojedinano
jedan opte prihvaen koncept tranzicione pravde ve samo pojedinacne
inicijative. Neki vidovi tranzicione pravde praktikuju se na dravnom ni-
vou, kao to su suenja za ratne zloine. Zapoete su reforme u sektoru
bezbednosti odnosno u vojsci i policiji. Postoje i organizacje i aktivisti u
50 http://ictj.org/about/transitional-justice
civilnom sektoru koji rade posao kojim drava ne eli da se bavi: analizira-
ju kontekst u kome su se desili zloini i kako je dolo do rata i sistemskog
zloina, objavljuju dokumenta koje su skupljali jo tokom ratova, tampa-
ju knjige i prave lmove, javno govore i tako pokuavaju da u kolektivno
seanje ugrade injenice o onome to se desilo rtvama.
Rad Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju (MKSJ/ICTY) i
Meunarodnog suda pravde nisu do kraja ostvarili svoje ciljeve, ali njihova
uloga je nezamenjliva. Sklonjeni su glavni akteri rata iz javnog ivota. Na-
alost, to nije imalo nikakvog efekta na stavove graana odnosno javnog
mnjenja u odnosu na rat, kao i u odnosu na odgovornost Srbije.
Saradnja Srbije sa Tribunalom je bila izuzetno komplikovana i pod
snanim pritiskom meunarodne zajednice. Srbija je esto opstruirala rad
suda i tima to je odbijala da potrebnu dokumentaciju i slubene doku-
mente iz devedesetih koji svedoe o raspadu Jugoslavije i ratu. Pred sudom
je podignuta 161 optunica u topku su jos 35 suenja.
Outreach programme Hakog tribunala nije imao gotovo nikakav
uspeh. To je najslabija taka Hakog tribunala. Neka suenja za ratne zlo-
ine prenoena su na nacionalnim televizijama, ali ovi prenosi nisu ima-
li nikakvog efekta na promenu javnog mnjenja i informisanost o ratu.
Prenos suenja Slobodanu Miloeviu u Hagu vie je razvijalo simpatije
prema Miloeviu nego to je imalo funkciju saznavanja injenica o ulozi
srbijasnkih institucija u ratovima. Naime, sudnica je postala glasnogovor-
nica Slobodana Miloevia, a gotovo nikakav znaaj nije pridavan svedoe-
njima svedoka optube. U pauzama prenosa, dovoeni su pravnici i drugi
eksperti koji su imali za cilj da komentariui suenja zapravo umanje ulo-
gu Srbije u ratu i ublae eventualnu tetu za Srbiju.
Srpske elite su organizovano spreile efekat presuda Hakog tribuna-
la na promenu javnog mnjenja. Izostala je moralna osuda osuenih zlo-
inaca. Mnogi su doekani kao heroji, poput, na primer, Biljane Plavi.
Izostao je in njihovog kajanja, tako da njihov tretman nakon izdravanja
zatvorskih kazni u sutini obezvreuje rad MKSJ.
Nacionalni sud za ratne zlocine formiran je uz pritisak i podrku me-
unarodne zajednice. Naalost i ovaj sud je deo dravne strategije o re-
lativizaciji i minimiziranju odgovornosti drave Srbije. Bez obzira na
51 Tranziciona pravda: nedovoljno i nekonzistentno
pojedinane sluajeve koji su bili objektivni, generalno se moe rei da je
ovaj sud politizovan i deo ire dravne strategije.
Tranziciona pravda podrazumeva i nadoknadu tete u emu gotovo da
nije ni napravljen pomak. S obzirom na to da je ceo region opustoen, ra-
zoren i bez ekonomskih kapaciteta u tim uslovima teko je oekivati od
ovih zemalja da isplate odtete civilnim rtvama ratova. Tu ulogu preuze-
la je meunarodna zajednica. Dok je meuanrodna zajednica nansirala
povratak izbeglica donirajui pre svega za izgradnju stambenih objekata i
malu privredu, sam povratak nailazio je na snane politike opstrukcije.
Glavni nosioci povratka izbeglica bili su organizacije civilnog drutva, a ne
vlade ovih zemalja.
Postoje ozbiljni nedostaci pristupa pravdi. Tako na primer Srbija koja
nije bila u ratu sasvim je marginalizovala problem veterana, a civilne
rtve takorei nisu ni uzimane u obzir. Posebno su zapostalvljene rtve
seksualnog nasilja. Srbija ima vie od 400.000 ratnih veterana koji su pre-
puteni sami sebi. Pred Sudom u Strazburu doneta je presuda o obavezi
drave da nadoknadi nadnice za uee u ratu na Kosovu.
Srbija nema zakon koji bi regulisao nadoknadu rtvama. Proces doka-
zivanja za rtve zlostavljanja, seksualnog nasilja ili statusa logoraa je ve-
oma teak pred sudovima u Srbiji. Takoe prijava je mogua iskljuivo u
roku od 5 godina, posle toga zastareva to ceo proces ini apsurdnim s ob-
zirom na to kad su se ratovi zavrili.
Traganje za nestalima i dalje je veoma ispolitizovano, to spreava
regionalnu saradnju strunih komisija. Vie od 30.000 ljudi vode se kao
nestali.
Promenom vladajue strukture u Srbiji, dolo je do zamrzavanja pro-
cesa suoavanja sa prolou, njegove regresije i relativizacije. U tome je
prednjaio novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikoli koji je u pr-
vim danima nakon izbora uspeo da naruio odnose sa gotovo svim su-
sedima iz bive jugoslovenske federacije. Osim politikog nivoa, mnogi
problemi koji su postojali od ranije nisu reeni u 2012. godini. Zatita sve-
doka je i dalje ostala najslabije mesto u sudskim postupcima. Nastavlje-
na je i praksa neprocesuiranja inspiratora i naredbodavaca ratnih zloina
meu visokim ocirima i predstavnicima dravnih institucija. Reparacije
su i dalje ostale nedostupne za veinu oteenih koji su svoja prava po-
traili pred pravosudnim institucijama Srbija. U toj oblasti, donete su dve
presude u korist oteenih. Ostaje da se vidi da li e te presude postati sud-
ska praksa u narednom periodu i time omoguiti priznanje rtava i osim
materijalne, dati im i moralnu satisfakciju.
Suenja za ratne zloine
Pred Odeljenjem za ratne zloine Vieg suda u Beogradu, tokom
2012. godine, voeno je 13 postupaka. Vii sud je doneo presude u se-
dam predmeta kojima je 37 optuenih osueno, a 8 optuenih osloboe-
no odgovornosti.
51
Odeljenje za ratne zloine Apelacionog suda u Beogradu donelo je
2012. godine etiri odluke po albama izjavljenim na presude Vieg suda
u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, kojima je pravosnano osudio
4 optuena, a 2 optuena pravosnano oslobodio krivine odgovornosti.
52
Tokom 2012. godine pred sudovima opte nadlenosti voena su dva
postupka za krivino delo ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva:
predmet Orahovac pred Viim sudom u Poarevcu i predmet Kunin pred
Viim sudom u Niu.
53
Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbije je tokom 2012. godine po-
diglo optunice protiv ukupno 7 osoba zbog krivinog dela ratnog zloi-
na protiv civilnog stanovnitva i/ili zbog krivinog dela ratni zloin protiv
ratnih zarobljenika.
54
Ovo je najmanji broj optuenih u jednoj godini od
osnivanja Tuilatva.
55
Predmeti Prizren, Tenja II i Bosanski Petrovac pred-
stavljaju nove postupke, dok su optunice u predmetima Ovara V i u-
ka proizale iz postupaka voenih pred Odeljenjem za ratne zloine Vieg
suda u Beogradu. Meutim, ni predmeti Tenja II i Bosanski Petrovac ne
51 www.bg.vi.sud.rs.
52 www.bg.ap.sud.rs.
53 Izvetaj o suenjima za ratne zloine u Srbiji u 2012. godini, Beograd, Fond za
humanitarno pravo, 2013.
54 www.tuzilastvorz.org.rs.
55 Isto.
predstavljaju rezultat samostalnog rada Tuilatva. Kantonalni sud u Biha-
u je ustupio Tuilatvu predmet Bosanski Petrovac, a Dravno odvjetni-
tvo Republike Hrvatske je ustupilo predmet Tenja II.
56
Primetno je da sudovima u Srbiji i dalje izmiu srednje i visoko ran-
girani ociri policije i vojske (Srbije i SR Jugoslavije). Od svog osnivanja
2003, do 2012. godine, Tuilatvo je optuilo samo dva nie i jednog sred-
nje rangiranog ocira. Nespremnost da se procesuiraju visokorangirani
predstavnici bezbednosnih snaga se nastavlja i uprkos jasnim dokazima.
U 2012. godini, prvi put od poetka procesuiranja osimnjienih za ratne
zloine u Srbiji, Tuilatvu je kritiku uputilo i jedno sudsko vee.
57
Meu-
tim, Tuilatvo, do trenutka pisanja ovog izvetaja, nije podiglo ni jednu
optunicu protiv lica odgovornih po osnovu komandne odgovornosti.
U suenjima za ratne zloine u Srbiji jo uvek je veliki problem za-
tita i podrka svedoka. Zatita svedoka je i dalje u nadlenosti Ministar-
stva unutranjih poslova i nije izvren prenos nadlenosti na Ministarstvo
pravde.
Tuilac za ratne zloine Republike Srbije Vladimir Vukevi i glavni tu-
ilac Bosne i Hercegovine Goran Salihovi potpisali su 31. januara 2013.
godine u zgradi Evropske komisije u Briselu Protokol o saradnji u progo-
nu osumnjienih za ratne zloine, zloine protiv ovenosti i zloin ge-
nocida.
58
Potpisivanjem Protokola sa BiH, zaokruen je neophodni okvir
za postizanje pravde u regionu. Na naelu dobrovoljnosti, ovaj dokument
omoguava ustupanje dokaza i informacija u predmetima ratnih zloina
izmeu dva tuilatva, posebno u sluaju paralelnih istraga. Primena ovog
protokola je stupila na snagu 28. februara 2013. godine.
59
56 Izvetaj o suenjima za ratne zloine u Srbiji u 2012. godini, Beograd, Fond za
humanitarno pravo, 2013.
57 Isto.
58 http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/VESTI_SAOPSTENJA_2013/VS_2013_01_31_CIR.pdf.
59 http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/VESTI_SAOPSTENJA_2013/VS_2013_02_28_CIR.pdf.
Institucionalne reforme
Tokom 2012. godine nije dolo do ozbiljnih reformi, niti pomaka
usmerenih ka dostizanju tranzicione pravde u Srbiji. Zatita svedoka je
ostala manjkava, puna propusta, te se i dalje oslanja na zakonski okvir
donet 2006. godine. Naime, tad je usvojen poseban zakon koji regulie
zatitu uesnika u krivinom postupku, sa posebnim akcentom na zatiti
svedoka.
60
Pojedine odredbe novog Zakona o krivinom postupku takoe
sadre norme o zatiti svedoka.
61
Za ovu oblast je relevantan i Pravilnik
Vieg suda u Beogradu kojim je predvieno postojanje Slube za pomo i
podrku svedocima i oteenima.
62
Meunarodni krivini sud za bivu Ju-
goslaviju je uspostavio vane mehanizme za zatitu rtava i svedoka. Me-
utim, njihova iskustva nisu u dovoljnoj meri primenjena u postupcima
za ratne zloine u Srbiji.
Tokom susreta predsednika Srbije, Hrvatske i trojice predsedavajuih
Predsednitva BiH na Jahorini 3. februara 2012. godine, Ivo Josipovi i
Boris Tadi su se dogovorili o potpisivanju Sporazuma o saradnji u pred-
metima ratnih zloina.
63
Cilj ovog sporazuma je spreavanje politizacije
predmeta ratnih zloina, kao i potovanje principa voenja postupka op-
tuenih pred nadlenim sudovima matinih drava. U ovoj saradnji tokom
2012. godine nije bilo ozbiljnijih pomaka. Jedini oblik saradnje bio je na
nivou pravosudnih organa i bilateralne saradnja.
Utvrivanje injenica i kazivanje istine
Tokom 2012. godine nije bilo veih napora u utvrivanju novih i-
njenica. Takoe, ni procesi suoavanja kroz svedoenja rtava i poinila-
ca ratnih zloina nisu pokrenuti. Posebno nakon optih izbora odranih u
prolee 2012. godine, dolo je do pogoranja situacije. Izjave predsednika
60 Zakon o programu zatite uesnika u krivinom postupku (Sl. glasnik RS, br. 85/2005).
61 Zakon o krivinom postupku (Sl. glasnik RS, br. 72/2011 i 101/2011).
62 Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Viem sudu u Beogradu
SU br. 9/10 2 od 30. aprila 2010. godine.
63 Balkan Insight 3. februar 2012.
Nikolia, kojima je negirao ili relativizovao zloine iz devedesetih, ugrozile
su odnose izmeu Srbije i regiona. U isto vreme, dolo je do opteg relati-
vizovanja pojma suoavanja sa prolou. Umesto dosadanjeg shvatanja
tranzicione pravde, iji je okvir odreivao raspad Jugoslavije, u 2012. godi-
ni ovome su pridodate i teme iz Drugog svetskog rata. Time je potkopano
objektivno sagledavanje nedavne prolosti.
Poetkom 2012. godine, 11. maja odrano je prvo roite u postupku
rehabilitacije Dragoljuba Drae Mihailovia pred Viim sudom u Beogra-
du. Na roitu je svedoio istoriar Slobodan Markovi, koji je tom prilikom
tvrdio da je zavrna re Mihailovia sa suenja 1946. godine izmenjena.
64
Ispred zgrade Suda, tom prilikom se okupilo etrdesetak njegovih
sledbenika, dok su sa druge strane ulice bili aktivisti organizacije ene u
crnom, koji su iskazali svoj protest zbog pokuaja rehabilitacije ratnog zlo-
inca. Meu Mihailovievim sledbenicima bili su, osim predstavnika Rav-
nogorskog pokreta i lanovi organizacije Obraz, na elu sa svojim voom
Mladenom Obradoviem. Oni su pevali etnike pesme, klicali Mihailovi-
u i hakim optuenicima Radovanu Karadiu, Ratku Mladiu i Vojislavu
eelju.
65
Bez obzira na sve pritiske ultradesniarskih organizacija u javnosti, a
time posredno i na postupak, proces rehabilitacije je prekinut 22. febru-
ara 2013. godine. Prvi Osnovni sud u Beogradu doneo je odluku, prema
kojoj je Mihailovi streljan 31. jula 1946. godine na koju su predlagai re-
habilitacije podneli albu, jer tvrde da je Mihailovi ubijen 17. jula 1946.
Predsedavajui sudskog vea Aleksandar Ivanovi rekao je da se postupak
rehabilitacije prekida do pravosnanosti postupka kojim bi se utvrdio ta-
an datum Mihailovieve smrti koji je znaajan za proces rehabilitacije.
66
Osim pokuajem rehabilitacije etnitva, proces suoavanja u Srbiji
je bio uzdrman i oslobaajuim presudama Hakog tribunala koje su do-
nete u predmetima visokih funkcionera iz Hrvatske, Srbije i sa Kosova.
Hrvatski generali, Ante Gotovina i Mladen Marka osloboeni su gotovo
svih optubi 16. novembra 2012. godine pred Apelacionim veem Hakog
64 RTS, Markovi: Draino svedoenje izmenjeno 11. april 2012.
65 Isto.
66 RTS, Prekinut postupak rehabilitacije Drae, 22. februar 2013.
tribunala za zloine tokom akcije Oluja. Ova presuda je izazvala burne
reakcije u Srbiji, kako dravnih institucija, tako i politikih stranaka i me-
dija. ak i veina organizacija civilnog drutva, koja se u tokom proteklih
20 godina borila za potovanje institucije Hakog tribunala, doekala je
ovu presudu sa negativnim ocenama.
Ova odluka pokazala je da se u Hakom tribunalu, ipak, ee do-
nose politike, a ne pravne odluke. Razoarani smo zbog ovakvog odnosa
meunarodnih institucija prema srpskom narodu, zanemarivanja injeni-
ca i nepotovanja rtava Oluje, najveeg zloina u savremenoj Evropi po-
sle Drugog svetskog rata, navela je vladajua Srpska napredna stranka u
svom saoptenju.
67
Vlada Republike Srbije je istog dana odrala sednicu povodom ove
presude Apelacionog vea. Osim estokih osuda, Vlada je zapretila da e
saradnju sa Hakim tribunalom svesti na tehniki nivo. Ova odluka je a-
mar meunarodnoj pravdi i procesu pomirenja u regionu, i nee doprine-
ti ukupnoj normalizaciji odnosa meu dravama i narodima na podruju
bive Jugoslavije, poruio je tom prilikom predsednik Nacionalnog saveta
za saradnju sa Hakih tribunalom Rasim Ljaji.
68
Trinaest dana nakon oslabaajue presude, 29. novembra 2012. go-
dine Haki tribunal je oslobodio optubi za ratne zloine na Kosovu i ko-
mandanta Oslobodilake vojske Kosova Ramua Haradinaja. Ova presuda
je jo vie osnaila negativnu kampanju koja se krajem 2012. godine po-
vela protiv Meunarodna krivino suda za bivu Jugoslaviju. ak je i inae
liberalnija RTVB92 prokomentarisala ovu presudu pod naslovom Novi a-
mar: Osloboen i Haradinaj
69
i time ga povezala sa predmetom hrvatskih
generala, koji inae nisu u vremenskoj ni geografskoj korelaciji.
Rasim Ljaji izjavio je povodom presude Haradinaju da je nastavlje-
no uruavanje kredibiliteta Hakog tribunala, vladajua Srpska napredna
stranka je pozvala na obustavljanje svakog razgovora sa Hagom, tuilac za
67 RTVB92, Reakcije: Skandal, gore od nepravde, 16. novembar 2012.
68 Veernje novosti, Odluka Vlade Srbije: Sa Hagom samo tehniki, 16. novembar 2012.
69 RTVB92, Novi amar: Osloboen i Haradinaj, 29. novembar 2012.
ratne zloine Vladimir Vukevi je presudu proglasio nepravednom i rezul-
tatom neprofesionalne zatite svedoka.
70
Predsednik Nikoli je otiao najdalje u ocenjivanju presude i ponovo
aktuelizovao populistike i desniarske kvalikacije o Hakom tribunalu.
Najnovija odluka Tribunala nije bazirana na pravu i pravdi, osnovnim po-
stulatima na kojima bi trebalo da bude utemeljen taj meunarodni sud. Tri-
bunal, po svemu sudei osnovan mimo meunarodnog prava, formiran je
da bi se sudilo srpskom narodu. Time se ele postii zacrtani ciljevi, koji su
srpskoj javnosti ve dobro poznati, izjavio je Nikoli.
71
Poetkom 2013. godine, 28. februara, albeno vee Hakog tribunala
je oslobodio odgovornosti biveg naelnika Generaltaba Vojske SR Jugo-
slavije Momila Periia. Iako je ovo bila oslobaajua presuda visokom
ociru Vojske Jugoslavije, politiki funkcioneri nisu je iskoristili za prome-
nu negativne slike o Tribunalu, koju su stvarili tokom prethodnih nekoliko
meseci povodom presuda kosovskom i hrvatskim komandatima. Dravni
organi su pozdravili odluku Vea, a Vlada Republike Srbije je poslala i svoj
avion po generala Periia.
72
Premijer Vlade Srbije Ivica Dai je iskoristio
ovu presudu kako bi doveo u pitanje uestvovanje bive SR Jugoslavije u
ratnim dejstvima devedesetih na prostoru bive Jugoslavije. Dai je oce-
nio da je ta presuda Hakog tribunal od velikog znaaja za Srbiju i srpski
narod, jer negira optube o navodnoj agresiji Vojske Jugoslavije na BiH i
Hrvatsku.
73
Oslobaajua presuda Momila Periia, naelnik Generaltaba u pe-
riodu 19941998 nije izazvala vee reakcije u Srbiji i prola je u javnosti u
senci prethodnih oslobaajuih presuda Gotovini i Haradinaju. Tom prili-
kom nije bilo reakcija na odluku Hakog tribunala.
70 Isto.
71 RTVB92, Reakcije: Srbija ima pravo na bes, 29. novembar 2012.
72 RTV B92, Vlada alje avion po Periia, 1. mart 2013.
73 Veernje novosti, Perii na slobodi, u petak u Beogradu, 28. februar 2013.
Reparacije
Vlada Republike Srbije je 29. marta 2012. godine usvojila Program za
povratak izbeglih i raseljenih Bonjaka iz optine Priboj u periodu 1991-
1999. godine (u daljem tekstu Program). Ovim programom Vlada Srbije je
predvidela da u periodu od naredne etiri godine obezbedi sve neophod-
ne infrastrukturne preduslove za povratak izbeglih i proteranih Bonjaka,
dravljana Srbije, iz ovog dela Sandaka. Na kraju dokumenta Vlada Srbi-
je prvi put priznaje injenje nepravde drave nad sandakim Bonjacima:
Na ovaj nain bie ispravljena nepravda prema stanovnicima iz navede-
nih pograninih sela optine Priboj koji su se u periodu od 1991. do 1999.
godine zbog pretnji, straha i objektivnih opasnosti za ivot iselili iz svojih
domova.
74
Programom je planirano da se u roku od etiri godine popravi
teta i obetete opljakani graani iz Kukurovia, Sjeverina i drugih pogra-
ninih sela prema BiH i da se stvore uslovi za odrivi povratak i opstanak
povratnika.
75
U okviru sudskih postupaka za dobijanje reparacija, pravosudni or-
gani Srbije su doneli dve presude u korist oteenih. To predstavlja veliki
napredak u odnosu na dosadanju praksu. Ipak, ova dva primera su ne-
dovoljna za zadovoljenje brojnih zahteva koji jo uvek stoje pred sudovi-
ma u Srbiji u cilju zadovoljenja pravde. Prvu takvu presudu doneo je 10.
septembra 2012. godine Prvi osnovni sud u Beogradu kojom se Republi-
ka Srbija obavezuje da plati 360.000 dinara Seadu Rovaninu, Bonjaku iz
Prijepolja, jer su ga pripadnici Ministarstva unutranjih poslova zlostav-
ljali 1993. godine. Portparolka tog suda Gordana Vukovi izjavila je da je
presudom od 11. juna usvojen tubeni zahtev, po kome je drava u oba-
vezi da Rovaninu isplati 160.000 dinara na ime duevnih bolova zbog
umanjenja ivotnih aktivnosti i 200.000 dinara na ime pretrpljenog straha.
Presudom je utvreno da su pripadnici MUP Srbije 27. oktobra 1993. go-
dine priveli Rovanina u policijsku stanicu u Prijepolju, tukli ga i prisilili
da potpie priznanje da poseduje oruje. Navodi se da e presuda ukoliko
postane pravosnana doneti samo deliminu satisfakciju Rovaninu, jer je
74 Kancelarija za odrivi razvoj nedovoljno razvijenih podruja..
75 e-novine, 5. april 2012.
na pravdu ekao 19 godina, a poinioci nisu kanjeni i rade kao policajci.
Tortura koju je preiveo ostavila je trajne i ozbiljne posledice po zdravlje
Seada Rovanina.
76
Posle decenija od zaplene imovine i proivljene duevne boli, Apelaci-
oni sud u Beogradu presudio je 26. septembra 2012. godine u korist ote-
enog Splianina Ivice Baia i naloio da mu se isplati odteta za imovinu
koju mu je tadanja JNA oduzela u Kninu u novembru 1991. godine. Bai
je tada, prevozei povreenog komiju do bolnice, zalutao meu tenkove
JNA. Zarobljen je, a vojska mu je zaplenila automobil i druge line pred-
mete. Re je o prvoj ovakvoj presudi, koja je potvrdila da sadanja vojska
Srbije snosi pravnu odgovornost za ono to je inila JNA, to otvara put za
brojne tube graana Hrvatske, BiH i Kosova protiv Srbije i njene vojske.
77
Povodom obeleevanja 13-godinjice NATO intervencije na SR Jugosla-
viju, 24. marta 2012. godine odravane su irom Srbije komemoracije i
podseanja na rtve bombardovanja. Izmeu ostalih i u Aleksincu, gradu
gde je poginulo 11 civila, a 50 ih je bilo ranjeno. Tom prilikom, predsednik
Tadi je izrazio aljenje za rtvama i NATO bombardovanje nazvao zloi-
nom protiv nae zemlje i naeg naroda.
78
Tadi, ali i svi ostali dravni funk-
cioneri koji su uestvovali u obeleavanju godinjice, nijednom reju nisu
pomenuli albanske civile koji su stradali u periodu mart-jun 1999. godine.
Obeleavanje godinjice nije iskorieno za suoavanje dravnih institucija
i javnosti Srbije sa zloinima koji su poinjeni nad kosovskom Albancima,
niti su je ova prilika iskoriena da se priznaju njihova stradanja.
Za 13-godinjicu poetka NATO kampanja na SR Jugoslaviju, beograd-
ske gradske vlasti su najavile otkrivanje spomen-obeleja posveenog r-
tvama rata i braniocima otadbine od 1991, do 1999. Povodom ove najave
otro su reagovale organizacije civilnog drutva, javnost, kao i porodica
rtava, istiui da je re o relativizaciji zloina, prekrajanju istorijskih i-
njenica i vreanju dostojanstva rtava.
79
Zahtevamo da se prekine cinino
76 Danas, Zbog torture Srbija treba da plati 360 000 dinara Bonjaku, 10. septembar 2012.
77 Slobodna Evropa, Sluaj Splianina Ivice Baia otvorio put za ratne odtete, 26.
septembar 2012.
78 Veernje novosti online Tadi: NATO bombardovanje je zloin 24. mart 2012.
79 E-novine Cinino prekrajanje istorije 17. februar 2012.
prekrajanje istorije, koje zloince agresorskih vojski drave Srbije predstav-
lja kao branioce zemlje. Smatramo sramnim da se podie spomenik ue-
snicima u agresorskim ratovima Srbije, iza kojih su ostajale rtve, ubijene,
oskaene, silovane, kao i uniteni i opljakani domovi, stoji u saoptenju
koje su tim povodom objavile ene u crnom
80
.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, zamenik predsednika Skup-
tine grada Beograda Zoran Alimpi, povod protesta javnosti zbog izjed-
naavanja rtava i zloinaca, izjavio je: Svi spomenici u svetu posveeni
vojnicima u ratovima, na neki nain su i spomenici ljudima koji su ubijali,
koji su pucali. Pa, to se podrazumeva. Svako ko bude tamo palio sveu ili po-
lagao venac, razumee to na svoj nain.
81
Uprkos protestima javnosti, 24.
marta 2012. godine, na Savskom trgu u Beogradu, gradski elnici Beograda
predvoeni gradonaelnikom Draganom ilasom otkrili su spomen-obe-
leje. Tri sedmice potom, spomenik je korodirao i onda je uklonjen. Pred-
stavnici gradskih vlasti su izjavili da tu nije u pitanju propust, ve da je re
o konceptualnoj instalaciji
82
.
Odnosi Srbije sa zemljama u okruenju (posebno sa dravama nasta-
lim raspadom bive Jugoslavije) u tesnoj su vezi sa suoavanjem sa sop-
stvenom ratnom prolou i odgovornou za krvoprolie iz devedesetih.
Taj proces u se u Srbiji odvija vrlo sporo, nekonzistentno i uz stalne op-
stukcije. Pogotovo nakon izbora Tomislava Nikolia za predsednika Repu-
blike, koji je u nekoliko intervjua i izjava ponitio (inae, vrlo skromna)
postignua Srbije u oblasti regionalnog pomirenja. Svojim izjavama da je
Vukovar srpski grad i da u Srebrenici nije bilo genocida, Nikoli je iza-
zvao burna reagovanja u Hrvatskoj i BiH.
83
Ovo je rezultiralo regionalnim
bojkotom Nikolieve inauguracije. Od regionalnih predstavnika prisustvo-
vali su samo predsednik Crne Gore Filip Vujanovi i predsednik manjeg
BiH entiteta Milorad Dodik. Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi je izjavio da
80 Isto
81 Radio Slobodna Evropa, Beograd podie spomenik rtvama i ubicama devedesetih 16.
februar 2012.
82 Danas, Ra namerno izazvana, 11. april 2012.
83 Burne reakcije na Nikoliev stav o Vukovaru 25.maj2012. Al Jazeera Balkan.
se nee susresti sa Nikoliem dok se ne promene njegovi stavovi o prolo-
sti. Do susreta dvojice predsednika jo nije dolo.
Premijer Dai je u septembru bio u zvaninoj poseti Bosni i Hercego-
vini. U Sarajevu se 12. septembra susreo sa lanom Predsednitva Bakirom
Izetbegoviem i tom prilikom izjavio da e Srbija potovati dravu Bosnu i
Hercegovinu.
84
Takoe, dvojica dravnika su izrazili potrebu za bliom sa-
radnjom dve drave.
85
Dan posle, 13. septembra odran je zajedniki sa-
stanak srbijanske i vlade Republike Srpske u Banjaluci. Tom prilikom su
potvreni specijalni odnosi Beograda i Banjaluke.
86
U odnosima prema Crnoj Gori, premijer Dai je, za razliku od BiH,
bio dosta konkretniji. Premijer je istakao vanost saradnje dve drave i na-
glasio da ovu saradnju ne bi trebalo da opetereuju emocije.
87
Takoe, po-
novio je i da Srbija u potpunosti potuje crnogorsku nezavisnost.
88
Kad je re o procesuiranju ratnih zloina, premijer se oglasio pri susre-
tu sa efom tima za istraivanje trgovine organima na Kosovu, Robertom
Vilijamsom. Dai je tim povodom podrao istraivanje zloina i naveo da
e srbijanske institucije pruiti punu podrku ovom istraivakom timu.
Premijer, meutim, nije pomenuo i spremnost tih istih institucija da se
aktiviraju na istraivanju, privoenju i procesuiranju osoba koje su u ime
Republike Srbije poinile zloine na Kosovu.
84 Srbija e potovati dravu BiH, Press, 12. septembar 2012.
85 Dai i Izetbegovi: Vani smo jedni drugima, Kurir, 13. septembar 2012.
86 Dai o vezama Srbije i RS: I grlili i ljubili, a ponajmanje radili, Kurir, 16. septembar
2012.
87 Dai: Bez nostalgije u odnosima sa Crnom Gorom, Press, 13. septembar 2012.
88 Dai: Potujemo crnogorsku nezavisnost, Press 14. septembar 2012.
62
63
II PRAVOSUE
64
65
Spora reforma
Reforma pravosua koja je sprovedena u Srbiji tokom 2009. godine, a po-
ela je da se primenjuje 1. januara 2010, dobila je negativnu ocenu meu-
narodne zajednice. Srbija je u meuvremenu donela i izmenila itav niz
zakona u cilju ekasnog sprovoenja pravosudne reforme, jaanja pravo-
sudnih organa i njihove samostalnosti i nezavisnosti, ekasnijeg suenja,
ali sama reforma jo uvek nije zavrena.
Sporo reformisanje pravosua, odrazilo se najneposrednije na porast
korupcije u Srbiji. Najnovija studija Transparensi interneenela za 2011,
pokazuje da Srbija zaostaje u borbi protiv korupcije. Manjkava reforma
pravosudnog sistema, krenje antikorupcijskih zakona i uticaj politikih
stranaka na rad javnog sektora izdvojeni su u studiji kao glavne prepreke
u borbi Srbije protiv korupcije. Na listi Transparensi interneenela Srbija
je na 86. mestu meu 182 zemlje sa indeksom percepcije korupcije (CPI) 3,3
odsto. U poslednje dve godine Srbija je bila na 71. mestu sa CPI 3.5 odsto.
89
Da je reforma pravosua u Srbiji doivela jasko, odnosno da je po-
trebno sve poeti ispoetka, saglasili su se uesnici skupa Pravosue u
zamci korupcije i partijske drave, odranog u Beogradu u organizaciji
Fondacije Konrad Adenauer. lan Saveta za borbu protiv korupcije Danilo
ukovi povodom sve eih primedbi koje zbog neuspele reforme pravo-
sua dolaze iz Brisela upozorio je: Popravke u hodu vie ne mogu doneti
rezultate, reforma pravosua nije uspela zbog sprege politikih partija, taj-
kuna, izvrne vlasti, kriminala i pravosua, koja je zarobila drutvo, i pra-
vosue kumuje endemskoj korupciji koja zahvata sve drutvene oblasti.
90

On je naveo i da su reformu pravosua sproveli nestruni kadrovi i da je
set pravosudnih zakona donet bez prethodne analize stanja u pravosuu,
da je sudstvu potreban samostalni budet, to je predvieno Strategijom
za borbu protiv korupcije iz 2005. godine, a koja je ostala mrtvo slovo na
89 http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/
features/2011/12/06/feature-04.
90 Danas, 26. april 2012.
66 srbija 2012 : PravosUe
papiru. ukovi je naveo da je za uspenu reformu pravosua potrebno
sprovesti nadzor sudija uz obavezu potovanja njihove nezavisnosti, kao i
disciplinske postupk kojima e se ispitati sudije i tuioci koji su imali pro-
puste u radu.
91
Tokom 2011. godine disciplinskom tuiocu Visokog saveta sudstva
(VSS) podneto je 168 prijava, a podnosioci su u gotovo svim sluajevima
bile stranke nezadovoljne postupkom. S druge strane, disciplinski tuilac
je samo u jednom sluaju predloio disciplinskoj komisiji pokretanje po-
stupka i taj sluaj je u 2012. godini okonan razreenjem sutkinje Apela-
cionog suda, koja je kasnila osam godina sa izradom presude.
92
Po ovom
istraivanju Transparentnosti Srbija i Balkanskog fonda za demokratiju,
stranke u sudskim sporovima u Srbiji godinje proseno podnesu oko 5000
pritubi. U istraivanju se jo navodi da je od poetka 2012. godine dolo
do rapidnog porasta disciplinskih prijava. Samo u prvih osam meseci pod-
neto je oko 200 prijava, to je vie nego u celoj 2011. godini. Meu njima
je bilo i desetak sluajeva u kojima su podnosioci prijava bili vrioci funk-
cija predsednika sudova, ili javnih tuioca. Pet sluajeva je okonano tako
to su podneti predlozi disciplinskoj komisiji i ona je donela prvostepene
mere, a u radu je jo pet predmeta. Razlozi za mali broj prijava koje podno-
se predsednici sudova, neki sagovornici koji su uestvovali u ovom istrai-
vanju, vide u tome to vrioci funkcija predsednika suda ne ele da remete
meuljudske odnose sa kolegama. Drugi pak, smatraju da su vrioci funk-
cija predsednika suda svesni da mnoge sudije imaju politiku pozadinu.
S druge strane sami vrioci funkcija predsednika suda tvrde da ne postoje
politiki razlozi za oklevanje, ve da nema subjektivne odgovornosti sudi-
ja, da je re o manjim propustima i da bi oni podnosili prijave kada bi bilo
veih prekraja.
93
Sudije su, po ovom istraivanju, jedinstvene u stavu da bi trebalo pre-
cizno propisati kriterijume za sluajeve kad predsednici sudova moraju da
91 Isto.
92 Mehanizam odgovornosti sudija 2010-2012 , istraivanjeTransparentnost Srbija i
Balkanskog fonda za demokratiju.
93 Isto.
67 Spora reforma
podnesu prijave protiv sudija, jer bez kriterijuma svaka prijava bi mogla da
se tumai kao lini odnos ili osveta.
Osim porasta korupcije, spora reforma pravosua odraava se i na rad
sudskih organa i njihovo funkcionisanje. Pred sudovima u Srbiji, nespre-
mnim za lou reorganizaciju sudstva, naao se veliki broj predmeta koje je
trebalo reiti i to sa smanjenim brojem sudija koji su posle opteg reizbora
ostali na sudijskim funkcijama. Pred tim sudijama se takoe naao veliki
broj starih predmeta, koji su morali u to kraem roku da se zavre. Radi
ekasnijeg i breg rada, ali i kao oblik pritiska, sudije su morale nedeljno
i meseno da izvetavaju o svom uinku, tanije o broju predmeta koje su
u toku nedelje i meseca uspeli da zavre. Ovaj nain kontrole dodatno je
stvorio pritisak na rad sudija koje su, da bi ispunile normu, ubrzano po-
eli da rade na reavanju predmeta, to je dovelo da poveanja broja albi
koje su ulagale stranke u postupku, nezadovoljne prvostepenom odlukom
suda.
Posebno je veliki problem u postupku reforme pravosua i reorga-
nizacije mree sudova to to drava nije ostvarila nikakve utede smanje-
njem broja sudova i sudija; ta vie, drava je u period od 2010. godine
imala dodatne budetske trokove. Savet za borbu protiv korupcije nije us-
peo da utvrdi trokove nove sudske mree na osnovu podataka koje je do-
bio od Ministrastva nansija. U izvetaju Saveta Evrope iz septembra 2010.
godine, ukazano je na nepostojanje podataka o nansijskim trokovima
nove sudske mree. Ministrarstvo pravde takoe, nema podatke o broju
izabranih sudija i tuilaca koji, preko plate, dobijaju naknade za stan, od-
vojeni ivot i prevoz. Pojedinani podaci se znaju: 25.000 dinara je nakna-
da za odvojeni ivot sudije ili tuioca koji se preselio u drugi grad zbog
novog radnog mesta, a isto toliko je prosena cena za iznajmljeni stan,
koji se plaa iz budeta. To je dodatnih 50.000 dinara na platu samo za
jednog preseljenog sudiju, ali tome treba dodati plaeno putovanje viken-
dom do kue i nazad. Nema podataka o ukupnom broju takvih sluajeva.
Samo u Apelacionom tuilatvu u Novom Sadu trokovi stanovanja i od-
vojenog ivota pet zamenika tuilaca iznose oko 250.000 dinara meseno,
dakle bez trokova prevoza. Onima koji nisu toliko udaljeni, da bi imali
pravo na iznajmljen stan (na primer, od Zrenjanina do Novog Sada, ili od
Beograda do Smedereva i Paneva), nadoknauju se trokovi meugrad-
skog ili sopstvenog prevoza, a neki ak imaju slubene automobile i voza-
e. Ima i onih koji putuju od Aranelovca do Kragujevca, ili od Kurumlije
do Pirota, to nije mala kilometraa. Ovi prevozni trokovi mere se dese-
tinama, moda i stotinama hiljada dinara meseno, ali tanih podataka
nema. Svaki pojedinaan sud i tuilatvo slali su Ministarstvu sume koje
treba isplatiti za stavku naknada za zaposlene, ali to nikada nije zbroje-
no i saopteno, niti je Ministarstvo vrilo bilo kakvu kontrolu. Meutim,
revizija reizbora sudija, sama po sebi ne predstavlja dodatni troak drave,
obzirom da su bivi sudski radnici koji 2009. godine nisu proli reizbor, to-
kom prethodne tri godine redovno dobijali plate.
Iako je Srbija dobila status kandidata za EU 1. marta 2012. godine,
Evropski parlament je u Rezolucijom usvojenom 29. marta 2012. godine
izrazio veliku zabrinutost, kad je re o sprovedenoj reformi pravosudnog
sistema i borbi protiv korupcije. Evropski parlament je u rezoluciji, pozvao
srpsku vladu da pojaa napore da bi se osigurala nezavisnost i strunost
sudstva i tuilatva, kao i dovrila reorganizaciji pravosudnog sistema. Ta-
koe, Parlamentarna skuptina Saveta Evrope je 25. januara 2012. godine
usvojila Rezoluciju o Srbiji (br. 1858) kojom je konstatovala da je Srbija
ostvarila znaajan napredak u potovanju preuzetih obaveza; meutim,
izraena je zabrinutost zbog politikog uticaja skuptine i predsednika Re-
publike na pravosue, a zbog nedostataka nezavisnosti u pravosuu na-
glaena je potreba da se osnae institucije i povrati poverenje graana u
sudstvo. Istom rezolucijom, apelovano je na Visoki savet sudstva i Drav-
no vee tuilaca da zavre postupak reizbora sudija i tuilaca po objektiv-
nim, nespornim, transparentnim kriterijumima, u okviru razumnog roka
i u skladu sa evropskim standardima. Srbija je tada pozvana da donese i
primeni zakone o pravosuu koji e biti u skladu s evropskim standardi-
ma i koji e garantovati da sudije i tuioci budu imuni na politiki uticaj.
94
Drutvo sudija Srbije (DSS) kritikovalo je dosadanji nelegitimni rad
VSS. Drutvo sudija Srbije obratilo se i zatitniku graana, Sai Jankovi-
u, sa zahtevom da se preispita rad VSS, koji je svojim postupcima nereiza-
branim sudijama povredio pravo na pravino suenje i ustavnu zabranu
94 Politika, 17. april 2012.
69 Spora reforma
diskriminacije, (re)izabranim sudijama ugrozio ustavom garantovanu stal-
nost sudijske funkcije, a graanima Srbije ugrozio pravo na nezavisan i ne-
pristrasan sud. Drutvo sudija posebno je apostroralo problem legaliteta
i legitimiteta rada VSS posle ostavke sudije Milomira Lukia i hapenja su-
dije Blagoja Jakia, lanova stalnog sastava VSS iz redova sudija. Drutvo
sudija je ukazalo na to da ovi nedostaci u sastavu VSS, mogu da utiu ne
samo na proces revizija odluka po albama neizabranih sudija, ve i na iz-
bor predsednika sudova koji je bio u toku.
Zatitnik graana je povodom pritube Drutva sudija ocenio da je
rad VSS u nepotpunom sastavu postao nelegitiman, a u miljenju koje je
tim povodom uputio Skuptini Srbije, zatraio je da ovo telo prestane sa
radom dok se problem sa kvorumom ne rei. Jankovi je u svom milje-
nju takoe, naveo da odluke koje je VSS doneo u krnjem sastavu, treba da
budu ponitene. Zatitnik je u saoptenju pozvao i druge nadlene organe
da preduzmu sve to je potrebno kako bi se sastav VSS uskladio sa odred-
bama Ustava, a pre svega, da se obezbedi neophodna veina sudija u nje-
govom sastavu. Jankovi je istom prilikom ukazao i na poloaj Predraga
Dimitrijevia, lana VSS, koji uprkos odluci Agencije za borbu protiv ko-
rupcije da mu funkcija u ovom telu prestaje po sili zakona, due od godinu
dana uestvuje u radu i donoenju odluka VSS.
Zatitnik graana kritikovao je i izmenjen Zakon o sudijama
95
po kome
je, u toku postupka izbora sudija, VSS dobio u nadlenost da odluuje o iz-
javljenim albama na sopstvene odluke albe su konvertovane u prigo-
vore o kojima treba da odlui isti organ koji je doneo osporavane odluke.
Jankovi je ukazao i na to da VSS ne radi javno
96
kad razmatra predloge
95 Ustavni sud Srbije, krajem 2010. godine odrao je javne sednice u pedesetak sluajeva,
a onda su po hitnom postupku promenjeni pravosudni zakoni, po kojima je posao
preispitivanja odluka prvog saziva Visokog saveta sudstva o izboru sudija, preao
u nadlenost stalnog sastava VSS. Sve albe predate Ustavnom sudu prenete su u
VSS i pretvorene u prigovore. Mesecima je usaglaavan tekst pravila o postupku
preispitivanja, da bi roita pred dve komisije VSS poela 15. juna 2011. godine.
96 Pod rukovodstvom Nate Mesarovi, rad Saveta je protivno Ustavu bio proglaen tajnim i
tek posredstvom Poverenika za informacije od javnog znaaja, obelodanjeni su njegovi
zapisnici iz kojih se vidi da o sudijama nije bilo razgovarano pojedinano i sa naporom da
se daju argumenti za njihovu strunost, osposobljenost i dostojnost, ve su se pred Savet
svojih komisija, to je suprotno izriitoj zakonskoj odredbi da su sednice
Saveta javne, te da VSS kandidatima za sudijsku funkciju u postupku revi-
zije ne omoguava u svim sluajevima, podjednako, pristup svim infor-
macijama na koje, kao uesnici u postupku, imaju pravo.
97
Nakon ovakve
reakcije ombudsmana, Ministarstvo pravde je zatrailo da se zakonom suzi
nadlenost zatitnika graana. Takav zahtev, iznet u formi miljenja na
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zatitniku graana, pot-
pisao je, u ime Ministarstva dravni sekretar Slobodan Homen 19. januara.
Prema miljenju Ministarstva pravde, tekst Nacrta zakona trebalo bi dopu-
niti odredbom koja bi glasila: Zatitnik graana nije ovlaen da kontro-
lie rad Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda,
sudova, javnih tuilatava, Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuila-
tva. Meutim, Evropski parlament u nacrtu rezolucije o Srbiji posebno je
pozdravio rad zatitnika graana i zatraio od vlasti u Srbiji da mu obez-
bede veu politiku podrku.
Osim zatitnika graana i ef delegacije EU u Srbiji, Vensan Deer,
uputio je pismo predsednici VSS Nati Mesarovi, kojim je izrazio zabrinu-
tost zbog rada ovog tela, kao i zbog nedostatka kvoruma za odluivanje.
98

ef delegacije EU, takoe je napomenuo da EU deli zabrinutost zatitnika
graana o radu VSS, te da je Evropska komisija u godinjem izvetaju o na-
pretku za 2010. godinu ukazala na nedostatke u procesu reizbora nosilaca
pravosudnih funkcija, kao i da je Evropska komisija nekoliko puta skreta-
la panju srpskim vlastima na ovaj problem. Predsednica VSS, Nata Mesa-
rovi, nakon reakcija zatitnika graana i efa delegacije EU, izjavila je da
nepotpun sastav VSS ne dovodi u pitanje zakonitost postupanja i odluiva-
nja, poto je zakonom propisano da savet odluke donosi veinom glasova.
Prigovore VSS podnelo je 824 neizabranih sudija i tuilaca. Do 8. decembra
2011. godine, kad je VSS razmatrao poslednje predloge komisije, u sudnice
je vraeno samo 78 sudija.
Povodom reakcija zatitnika graana i predstavnika Evropske komi-
sije, VSS je obavestio delegaciju EU da je VSS zakljuio rad na roitima o
iznosile liste imena, bez objanjenja njihovog porekla
97 Politika, 15. januar 2012.
98 Danas. 13. januar 2012.
71 Spora reforma
prigovorima neizabranih sudija i da e odluke o svim prigovorima biti do-
nete do kraja februara, te je VSS zakazao izbore za kandidata za izbornog
lana VSS iz redova sudija apelacionih sudova.
99
Iako je VSS krajem februara izabrao Miroljuba Tomia za novog lana
VSS, i time stekao uslov za rad u punom sastavu i dalje je nedostajeo jedan
izborni lan iz redova prekrajnih i osnovnih sudija, koji bi zamenio uhap-
enog sudiju Blagoja Jakia.
100
Izborom sudije Tomia, VSS je dobio po-
trebnu veinu za odluivanje. VSS ima 11 lanova, a za veinu je potrebno
est glasova. Pravo glasa ima pet sudija i profesor Predrag Dimitrijevi, koji
nije bio lan prvog saziva VSS, pa tako nije uestvovao u donoenju odluka
u optem izboru sudija.VSS je ostalo da donese odluke o jo 444 prigovo-
ra neizabranih sudija, te da predloi kandidate za predsednike svih sudo-
va u Srbiji. Podseanja radi, svi sudovi u Srbiji, osim Vrhovnog kasacionog
suda od 1. januara 2010. godine imaju vrioce funkcija predsednika, a za-
konski rok za izbor istekao je u martu 2010. godine. Postupak predlaganja
kandidata koji je zapoet krajem 2010. godine, prekinut je kad su albe ne-
izabranih sudija prele u nadlenost VSS kao prigovori, pa je poeo iznova
krajem 2011 godine.
Meutim, na sastanku koji je odran u Briselu sa predstavnicima Vla-
de Srbije 1. marta 2012, najblii saradnici evropskog komesara tefana
Filea, Simon Mordu i Pjer Mirel uputili su niz otrih kritika na reformu
pravosua i saoptili su precizne zahteve: neophodna je revizija svih odlu-
ka VSS koje je ovo telo donelo kada nije imalo kvorum, jer Evropska komi-
sija (EK) sve odluke VSS za koje nije postojao kvorum smatra nelegalnim i
podrava primedbe ombudsmana Sae Jankovica. Takoe, Brisel je zahte-
vao od Srbije da predstavnicima EK obezbede prisustvo na svim narednim
sednicama VSS na kojima e se razmatrati reizbor sudija i tuilaca u postup-
ku revizije. Takoe su insistirali i na pristupu dosijeima sudija u tuilaca
koji nisu reizabrani. Evropska komisija kritikovala je i dosadanje odluke
Dravnog vea tuilaca (DVT) u procesu reizbora, jer su one u suprotnosti
99 Blic, 19. januar 2012.
100 Suspendovani lan VSS koji je bio u pritvoru zbog krivinog dela zloupotrebe slubenog
poloaja.
sa smernicama EK. Od kvaliteta obrazloenja odluke VSS i DVT o reizboru
sudija i tuilaca, zavisie i konaan stav Komisije o reformi pravosua.
101
Bez obzira na ovako loe ocene EK reforme pravosua, tadanja mi-
nistarka pravde Sneana Malovi, smatra da je EU stav o reformi pravosu-
a dala time to je prihvatila kandidaturu Srbije, te da su pojedini mediji
objavljivali zastarele informacije o stavu EK, s poetka procesa pregovora,
kako bi pojedine politike stranke dobile poene za to.
102
Slian stav o refor-
mi pravosua iznela je i republika javna tuiteljka Zagorka Dolovac koja
smatra da je reforma pravosua bila veliki izazov za Srbiju, ali da je Srbija
pratila glas Evrope i blagovremeno reagovala na sugestije.
103
Prva sednica, u drugom sastavu VSS, posle tri meseca pauze, odrana
je 8. marta 2012 godine, kad se odluivalo o prigovorima 18 sudija iz Beo-
grada. Osim odluivanja o prigovorima neizabranih sudija, VSS e preispi-
tivati i odluke o izabranim sudijama i to o onima koji su prvi put izabrani
na sudijsku funkciju nakon 1. januara 2010. godine.U priblino isto vre-
me, Ustavni sud Srbije odrao je prvu javnu sednicu po albama neizabra-
nih tuilaca i sudija ije je prigovore odbacilo Dravno vee tuilaca i VSS.
Na odluke Visokog saveta sudstva po prigovorima sudija stiglo je 136 albi,
a na odluke Dravnog vea tuilaca 123albe.
Ubrzano radei na ispravljanju greaka koje su nastale u postupku re-
forme pravosua, VSS u martu usvaja predlog pravilnika za preispitivanje
odluka prvog saziva saveta, koji je izabrao sudije sa trogodinjim manda-
tom. Prema predlogu ovog pravilnika, dve komisije VSS bie zaduene da
stave pod lupu odluke svojih prethodnika koji su utvrdili da su sadanji
trogodinjaci struni, osposobljeni i dostojni da uu u sudnice. Svaka od
komisija imae po tri lana iz reda sudija, a u njihovom radu nee uestvo-
vati lanovi koji su uestvovali u prvom izboru sudija.
104
Takoe, sredstva za nansiranje rada pravosua prela su iz dravnog
budeta na pravosudni budet, kojim e upravljati Visoki savet sudstva, to
znai da je VSS postao direktan korisnik budeta, odnosno da sredstva za
101 Danas, 1. mart 2012.
102 Politika, 9. mart 2012
103 Novi magazin, 8. mart 2012.
104 Veernje novosti, 20. mart 2012.
73 Spora reforma
nansiranje rada pravosua nee biti prebacivana iz Ministarstva nansi-
ja. Poseban pravosudni budet, kojim upravlja Visoki savet sudstva, treba-
lo bi da doprinese jaanju nezavisnosti sudstva, jer pravosue na taj nain
nee nansijski zavisiti od odluka izvrne vlasti ve iskljuivo od odluka
Visokog saveta sudstva, kao najvieg tela sudske vlasti.
105
U aprilu, nakon boravka u Beogradu i brojnih susreta sa predstavni-
cima pravosudnih organa, dvoje sudija iz Medela Udruenja evropskih
sudija i tuilaca za demokraciju i slobodu Simon Gaborio iz Francuske i
Hans Ernst Boer iz Nemake na konferenciji za novinare izjavili su da su
potreeni stanjem u srpskom pravosuu nakon reforme.
106
Sudije Simon
Gaborio i Hans Ernst Boer nakon sastanaka sa sudijama, lanovima VSS,
nevladinim organizacijama i drugim dravnim institucijama i nakon to
su se detaljno upoznali sa svim dokumentima o reformi srpskog pravosu-
a, dali su pisano miljenje o svemu. Oni su konstatovali da sprovoenje
reforme pravosua, zapoeto u Srbiji 2009. godine nije, ni u kom sluaju u
saglasnosti sa principima koji su proklamovani i garantovani Evropskom
konvencijom o ljudskim pravima, uprkos mnogim preporukama koje su
stizale iz Evropske unije, Saveta Evrope i Venecijanske komisije. Sudije iz
Medala su takoe naglasili da srpski narod, koji ima svoje mesto u zajed-
nici evropskih zemalja koje ine Savet Evrope, zasluuje bolje od ove re-
forme. Ovakva reforma zasigurno nije onakva kakvu je elela EU, te da
graani Srbije ne mogu imati poverenje u pravosudni sistem koji nije bio
u stanju da potuje najosnovnija prava svojih sudija i tuilaca.
Takoe smatraju, da ova reforma mora biti iznova sprovedena: na ta-
kav nain da se prevazie trenutna kriza u pravosuu, i tako da ta grana
vlasti koja je neophodna za zdravo funkcionisanje svakog demokratskog
drutva moe da nae put do poverenja graana. Posebnu zabrinutost
izrazilu su zbog rada VSS, koji je ocenjen kao nedovoljno javan i netranspa-
rentan, kao i zbog nedostatka kvoruma za odluivanje u njemu, te su i oni
izneli isti stav da se sve odluke koje su donete pred VSS moraju revidirati.
Zvanian izvetaj pravnih eksperata i sudija Medela stigao je kra-
jem juna. U njemu se navodi da postupak reforme pravosua mora da
105 Politika, 16. mart 2012.
106 Vreme, 19. april 2012.
se revidira i iznova sprovede po drugaijim modalitetima, odnosno da se
prevashodno rei pitanje sudija i tuilaca koji su razreeni bez potovanja
osnovnih principa. U izvetaju napisanom nakon posete Srbiji, navedeno
je i da pravosudni sistem, koji je uspostavljen kao rezultat reformi sprove-
denih od 2009. godine, sa brutalnim razreenjem znatnog broja sudija i
tuilaca, nikako ne odgovara zahtevima nezavisnog, nepristrasnog pravo-
sua koje je u slubi graana. I pitanje ekasnosti pravosua zasluuje da
bude sveobuhvatno revidirano s obzirom na to da su u oima mnogih, re-
forme, ukljuujui i reformu pravosudne mree i organizacije sudova, do-
vele do rasula u pravosuu. Bie potrebno da se preduzmu i mnoge druge
mere, kako bi se uspostavilo poverenje u srpsko pravosue, kako na naci-
onalnom, tako i meunarodnom nivou, navodi se u izvetaju pravnih ek-
sperata Medela.
U izvetaju je navedeno i da se pokazalo da su se instance koje su spro-
vele reviziju ozbiljno ogluile o sve sutinske principe pravinog postup-
ka. Sa tim u vezi navedeno je prebacivanje tereta dokazivanja (smatra se
da sudije i tuioci koji su ve obavljale sudijske i tuilake funkcije tokom
opteg izbora, u skladu sa zakonima, ispunjavaju uslove da budu izabra-
ni), kao i povreda principa kontradiktornosti, jednakosti oruja, javnosti
rasprava, nepristrasnosti. sudijama i tuiocima koji su razreeni nisu,
meutim, vraena njihova prava. Postupkom revizije nisu potovani
osnovni principi i samo je u manjem broju sluajeva preinaen diskrecioni
postupak eliminacije brojnih sudija i tuilaca koji su bili na funkciji 2009.
godine. Ovaj postupak predstavljen je kao lustracija sudija i tuilaca u
periodu posle pada reima Slobodana Miloevia i kao nain modernizaci-
je nedovoljno ekasnog pravosudnog sistema. Meutim, evropski eksperti
smatraju da nijedan od tih ciljeva nije postignut. Strunjaci Medela su se,
u svom izvetaju osvrnuli i na Ustav Republike Srbije, koga je kritikovala
Venecijanska komisija, posebno kad je re o stvarnoj nezavisnosti sudija i
tuilaca. Komisija je ocenila da je zabrinjavajue to to Ustav ne garantuje
u dovoljnoj meri nezavisnost sudske vlasti i brine se zbog postojanja opa-
snosti od politizacije sudske vlasti zbog toga to Narodna skuptina vri iz-
bor sudija i lanova Visokog saveta sudstva.
107
107 Politika, 30. jun 2012.
75 Spora reforma
Samo nekoliko dana nakon izvetaja eksperata Medela, Srpska na-
predna stranka (SNS) najavila je da e jedan od prvih zadataka nove vla-
de biti revizija postupka izbora sudija, te da svim neizabranim tuiocima
i sudijama, ako to ele, treba omoguiti da se vrate na funkcije, a ako ne
onda da dobiju obeteenje.Taj stav se, inae, poklapa sa preporukama
strunjaka Medela koji su predloili da srpska skuptina donese izmene
zakona po kojima je vren reizbor i da se na osnovu toga svi koji ele vra-
te u pravosue.
108
Profesorka Vesna Raki Vodineli, povodom ove izjave
SNS, ocenila je da e sudstvo time zapasti u jo goru situaciju, jer e imati
sudije, lojalne sad ve bivoj vlasti, kao i one koji e drati stranu buduoj
vlasti. Ona je takoe, izjavila da su izvrne vlasti gotovo uvek sprovodile
reforme sudstva radi dobijanja lojalnog kadra, a da najava SNS potvruje
tu praksu.
109
Odluivanje o reizboru sudija
Posle tromesene pauze, od 8. decembra 2011, do 8. marta 2012, na-
stale zbog nedostatka kvoruma, VSS je ubrzao dinamiku odluivanja o sud-
binama neizabranih sudija. Ostalo je neto vie od 200 neizabranih sudija
koji nisu znali, da li su pre dve i po godine zauvek ostali bez sudijske funk-
cije, ili e biti vraeni na posao ako VSS utvrdi da je prvi saziv ovog tela na-
pravio greku prilikom opteg izbora sudija. Za nepuna dva meseca (mart
april 2012), Visoki savet sudstva odbio je 200 prigovora neizabranih su-
dija. Meutim, od juna 2011 godine, kad je poeo postupak preispitiva-
nja ovih odluka, do poetka decembra, procenat usvojenih prigovora bio
je znatno vei. Od 318 prigovora odbijeno je 235, dok je 74 sudija vraeno
na posao.
Na postupak odluivanja u VSS, u maju je ponovo reagovala predsed-
nica Drutva sudija Srbije koja je izjavila da se revizija izbora sudije pre-
tvorila u farsu i trku s vremenom da se do promene vlade zacementira ono
to je ve uraeno. Ovu tvrdnju ilustruju podaci o broju reenih sluaje-
va, gde je uoen drastian pad pozitivnih odluka VSS, sa 42 odsto na prvoj
108 Veernje novosti, 4. jul 2012.
109 Blic, 13. jul 2012.
sednici, na 24 odsto pre suspenzije revizije, odnosno na samo 5 odsto u
poslednja tri meseca. Po njenim reima, VSS i Ministarstvo pravde shvati-
li su da se ukida suvie odluka o neizboru sudija, pa su reili da se takva
praksa mora prekinuti. VSS je na 35 sednica, od 836 sluajeva neizabra-
nih sudija, razmatrao 636 prigovora, a pozitivno je reeno 100 prigovora,
ili 16 odsto. Od ukupno 836 sudija koji nisu reizabrani u decembru 2009.
godine, njih 132 su uspeli da dokae da im je sudijska dunost prestala
neosnovano, jer je 32 reizabrano u julu 2010. godine na dopunskom kon-
kursu, a stotini sudija je to uspelo u postupku revizije.
110
Osim toga, VSS je
radio u punom sastavu samo u prvoj od 40 sednica i u punom sastavu do-
neo je samo 86 odluka, odnosno 11 odsto, a od 752 donete odluke, samo
309 ih je pismeno dostavljeno.
Predstavnici Drutva sudija Srbije i Udruenja tuilaca i zamenika tu-
ilaca zatraili su u septembru 2012. godine od vlasti da utvrdi objektivnu
odgovornost lanova Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca zbog
naina na koji je sproveden reizbor sudija i tuilaca. Predstavnici ova dva
udruenja posebno su se pozvalii na odluke Ustavnog suda, koji je u julu
usvojio vie od 120 albi sudija
111
koji nisu reizabrani u postupku opteg
izbora sudija 2009. godine, ime su ponitene odluke VSS. Novi saziv Viso-
kog saveta sudstva okonao je postupak revizije krajem maja 2012. godine
i usvojio samo 98 od 752 prigovora neizabranih sudija. Preostalih 650 od-
bijenih sudija u reviziji reizbora obratilo se Ustavnom sudu Srbije (USS).
112
I dok VSS jo nije zavrio preispitivanje odluka o izboru sudija, Ustavni
sud Srbije je poeo da odrava javne sednice povodom albi neizabranih
sudija i tuilaca, na odbijajue odluke Visokog saveta sudstva i Dravnog
vea tuilaca. Predstavnici Visokog saveta sudstva nisu se pojavili ni na
jednom od est zakazanih roita koje je Ustavni sud Srbije, od 14. marta
do 25. aprila odrao po albama neizabranih sudija. Neto bolje, pokazali
su se predstavnici Dravnog vea tuilaca koji su se, tokom istog perioda
110 Danas, 25. maj 2012.
111 Ministrarstvo pravde upozorilo da e vraanje 120 sudija opteretiti dravni budet za 33,6
miliona eura.
77 Spora reforma
pojavili na devet od 27 odranih roita. Dok su u Dravnom veu tuilaca
objasnili da neprisustvo raspravama Ustavnog suda ne znai nepotovanje
neizabranih nosilaca tuilake funkcije, u VSS nisu eleli da komentariu
navode Ustavnog suda.
113
Dragana Boljevi, predsednica Drutva sudija
Srbije, tim povodom je izjavila da smatra da je ponaanje VSS neprimere-
no visokom dravnom organu koji mora da se ponaa na zakonit nain i
sa potovanjem prema drugom dravnom organu. Po reima predsednice
Drutva sudija Srbije, u pogledu revizije reizbora oigledno je da se lano-
vi VSS boje neugodnih pitanja sudija Ustavnog suda u vezi sa diskrimi-
nacijom izabranih i neizabranih, a i nereizabranih meusobno, u vezi sa
primenom evropskih standarda, kao i pitanja s kojom veinom su lanovi
VSS donosili odluke.
Ustavi Sud je sredinom jula 2012, poeo sa odravanjem rasprava po
albama neizabranih sudija i tuilaca u svakom pojedinanom sluaju;
meutim, kad je sud uoio da svi predmeti imaju iste manjkavosti, da je
re o univerzalnim propustima koji se tiu svih ostalih neizabranih sudi-
ja, sud je prestao sa daljim zakazivanjem rasprava i posle odrane pripre-
mne sednice o svim spornim pitanjima u vezi s procesnim manjkavostima,
doneo je zajedniku odluku. Tako su reeni svi predmeti neizabranih su-
dija ije su albe do 1. jula primljene u sud, ali i sve ostale albe koje su
stizale posle 1. jula reene su na identian nain. Razlog za to je to to svi
postupci pred VSS, voeni po prigovorima neizabranih sudija, imaju iste
procesne manjkavosti zbog toga to je Visoki savet sudstva radio u krnjem
sastavu. Pri tom, VSS nije uspeo da dokae da su te sudije nestrune, ne-
osposobljene i nedostojne. Svim sudijama je vraen status sudija, ali ih
samo VSS moe rasporediti u sudove za koje ispunjavaju uslove.
114
Iako
meu ponovo izabranim sudijama postoje sudije koje nisu dostojne vre-
nja ove dunosti, predsednik USS Dragia Slijepevi tvrdi da se Ustavnom
sudu ne mogu uputiti primedba da se njegovom odlukom u sudove vraa-
ju nedostojne sudije, jer VSS moe, pre donoenja odluke o njihovom ras-
poreivanju u odgovarajui sud, pokrenuti postupak za razreenje takvih
114 Politika 22. jul 2012.
sudija i tim povodom odrediti njihovu suspenziju do okonanja postupka
za razreenje.
Na spisku sudija o ijem vraanju je odluivao USS nalazi se bivi tu-
ilac aslav Maslarevi protiv koga se u Specijalnom sudu vodi postupak
zbog navodnog primimanja mita od 30.000 eura. Prema obrazloenju Dr-
avnog vea tuilaca, kad je odbijen Maslareviev prigovor nakon to nije
reizabran i u kome su navedeni razlozi zbog kojih ne moe obavljati pra-
vosudnu funckiju, DVT je imalo na uvid presudu Vieg suda u Beogradu iz
2010, a po kojoj je Maslarevi osuen na kaznu zatvora u trajanju od etiri
godine, izreena mu je i mera zabrane vrenja poziva u pravosuu u traja-
nju od pet godina. Ova presuda je izreena zbog mita od 500 eura. Nadalje,
meu sudijama se nalaze i sudije Tatjana unjka i Dragomir Milojevi kod
kojih je zastareo predmet monaha Ilariona. Sudija Paloevi koji je takoe
na spisku, osuivan je zbog nasilja u porodici, a njegov kolega iz Kragu-
jevca Ivan Milojevi je na izdravanju zatvorske kazne, kao i tuioci koji su
u penziji, Duanka Mani i Ljubodrag Pljaki. Kad je re o tuiocima, USS
e odluivati i o Aci Stojev, ija uloga u sasluanju lana zemunskog klana
Dejana Milenkovia Bagzija jo uvek nije potpuno rasvetljena. Za Stojeva
se navodi da je u februaru 2003, odluio da protiv Bagzija ne podnese tu-
bu za pokuaj ubistva premijera Zorana inia. On, meutim, tvrdi da
je zatraio istragu. Tuioci o kojima e Ustavni sud odluivati su i Duan
Lonarevi i Natalija Perii. Oni nisu reizabrani, jer je njihov uinak bio
nezadovoljavajui. Uvidom u obrazloenje DVT, njih dvoje su bili neaur-
ni u znaajnom broju predmeta. Na ovom spisku sudija i tuilaca nalazi se
jo nepodobnih vrilaca dunosti, koji reizbor nisu proli zbog nesavesnog
rada i propusta u obavljanju sudijske dunosti.
Iako je jedan od prvih stavova USS bio da obrazloenja o neizboru
moraju biti konkretna i da se odnose na odreenog nosioca pravosudnih
funkcija, sad ovaj sud donosi isto obrazloenje za sve.
115
Da meu sudija-
ma koji su vraene na funkcije ima i onih koji su se ogreili o dostojnost
profesije najbolje pokazuje podatak da je dvadesetak sudija i tuilaca po
povratku u sud odmah suspendovano, jer se protiv njih vode krivini po-
stupci. Ovo je donekle potvrdilo sumnje Evropske komisije da je proces
115 Blic, 18. jul 2012.
79 Spora reforma
automatskog povratka sudija u sistem odlukama Ustavnog suda, bio ne-
selektivan. Do sada jo uvek nisu provereni navodi odluka VSS i DVT da su
se neki ogluili o pravdu i moral, pa zato EK oekuje od pravosudnih vla-
sti da to urade.
U julu 2012. godine, Ustavni sud je doneo pozitivnu odluku u sluaju
303 neizabrane sudije, te je nakon toga ostalo da se rei jo 350 albi nei-
zabranih sudija. U meuvremenu, na predlog Ministrastva pravde Ustav-
nom sudu je upuen zahtev da se odredi jedinstveni rok za raporeivanje
svih sudija koji mogu da se vrate na posao, jer je vie od polovine sudija
jo uvek ekalo na odluku po albi.
116
Dodatno vreme VSS je zatraio i kako
bi se sprovela anketa meu neizabranim sudijama i dobila slika o tome,
koliki je broj njih spreman da se vrati na sudijsku funkciju, obzirom da VSS
nije imao podatke o tome. Od broja sudija koji su spremni da se vrate u
sud, zavisi i broj dodatnih saradnika koji idu uz svakog sudiju i dodatno
pomono osoblje, to u mnogome moe uticati na dodatno poveanje -
nansijskih sredstava koje je potrebno obezbediti. VSS nije uspeo da dobije
od Ustavnog suda novi rok u kome bi se sve sudije vratile na posao.
Predsednica Drutva sudija Srbije Dragana Boljevi smatra da takva
anketa ne moe nikog pravno da obavezuje, te da je Drutvo sudija Srbije
protiv takve odluke VSS. Prema podacima Advokatske komore Srbije (AKS),
oko treine neizabranih prelo je u advokaturu. Od 1. januara 2010. go-
dine, kad su neizabrani zvanino ostali bez funkcija, do poetka avgusta
2012, u advokatski imenik upisano je ukupno 269 neizabranih nosilaca
pravosudnih funkcija. Ovaj broj je meutim vei, zato to nisu uraunati
novi advokati iz vojvoanske komore koja nema te podatke.
117
Prve 303 reizabrane sudije i 122 tuioca, vratili su se u septembru u
sudove u koje su radili i pre opteg reizbora. Tuioci koji su reizabrani i
vraeni u sudove, najavilu su i tube protiv drave Srbije povodom postup-
ka neizbora kao i to da e od drave traiti odtetu.
U novembru Ustavni sud usvojio je jo 202 albe neizabranih sudija i
naloio da se oni ponovo izaberu. Ustavni sud je takoe naloio VSS da u
116 Sve reizabrane sudije imaju rok od 60 dana da stupe na funkciju, od dostavljanja odluke
VSS i DVT.
117 Veernje novosti, 24. avgust 2012.
roku od 60 dana od prijema odluke izvri izbor podnosilaca albi, odno-
sno neizabranih sudija.
Iako je Drutvo sudija Srbije jo u avgustu 2012. godine uputilo pred-
log ministru pravde i dravne uprave Nikoli Selakoviu, za izmenu i dopu-
nu Zakona o Visokom savetu sudstva, taj predlog jo uvek nije usvojen, jer
u Ministarstvu pravde smatraju da nema potreba za tim.
Aktuelni ministar pravde i dravne uprave Nikola Selakovi, nakon
razgovora sa efom delegacije EU u Srbiji, Vensanom Deerom, u septem-
bru 2012 godine, najavio je da e drava doneti Strategiju pravosua i Ak-
cioni plan za njeno sprovoenje do kraja godine. Strategija pravosua za
narednih pet godina i akcioni plan za njeno sprovoenje za dve godine,
predvidee mere koje moraju biti preduzete da bi se negativne posledi-
ce reforme pravosua u prethodnom periodu otklonile i izbegle. Ministar
je naveo da e u izradu strategije biti ukljueni svi zainteresovani akteri.
Osim Ministarstva pravde, koje e, kako je rekao, imati noseu ulogu, bie
ukljuena sva strukovna udruenja Drutvo sudija Srbije, Udruenje jav-
nih tuilaca i zamenika javnih tuilaca, sindikati zaposlenih u pravosuu,
kao i predstavnici nevladinog sektora, naroito oni koji se bave borbom
protiv korupcije i organizovanog kriminala, Savet Evrope, predstavnici
OEBS i predstavnici Evropske komisije.
118
U razgovoru sa delegacijom EU, denisana su tri prioritetna cilja Mi-
nistarstva pravde vraanje nereizabranih sudija i tuilaca i njihova rein-
tegracija u pravosue, reavanje velikog broja zaostalih, gotovo zastarelih
predmeta, kao i izmena postojee mree sudova i tuilatava. Osim toga,
minister Selakovi dodao je da Dravno vee tuilaca i Visoki savet sudstva
moraju postaviti jasno denisane kriterijume za ocenu novoizabranih su-
dija i tuilaca, za jaanje disciplinske odgovornosti samih sudija i tuilaca,
kao i za jaanje mehanizama za ocenu te disciplinske odgovornosti.
Vlada Srbije je u aprilu 2013. godine usvojila Predlog zakona o izme-
nama i dopunama Zakona o ureenju sudova, Predlog zakona o izmena-
ma i dopunama Zakona o sudijama, kao i Predlog zakona o izmenama i
dopunama Zakona o javnom tuilatvu. Ukoliko predlog zakona o mre-
i sudova bude ustvojen u Skuptini Srbije, broj sudskih jedinica bie
118 Politika, 1. oktobar 2012.
81 Spora reforma
smanjen sa 102 na 14, abroj osnovnih sudova povean sa 33 na 73. Broj vi-
ih i apelacionih sudova ostae isti, kao iVrhovni kasacioni sudiUpravni
sud. Predlogom zakona o sudijama predvieno je da Visoki savet sudstva
moe Narodnoj skuptini da predloi samo jednog kandidata za sudiju
za jedno sudijsko mesto. Ukoliko taj kandidat ne bude izglasan na sudij-
sku funkciju, VSS e morati da predloi novog kandidata, ime se, kako je
obrazloeno, otklanja mogunost politizacije sudstva i meanja poslani-
ke veine u odabir sudija. Takoe je iz Zakona o sudijama brisana odreba
prema kojoj sudija odgovara za tetu zbog krajnje nepanje, pa e odgo-
varati samo za nemar. Predlog zakona predvia potpunodrugaiji nain
vrednovanja rada sudija i predsednika sudovakoji omoguava da se ocena
njihovog rada obavi jasno i transparentno. Tim novinama je predvieno
da VSS formira komisije, tako da e sudije viih sudova, koji se nalaze u tim
komisijama, ocenjivati sudije niih sudova. Sudije koje ne budu zadovolj-
ne ocenama, imae pravo albe. Takoe je u odreenim sluajevima pred-
viena mogunost voenja upravnog spora.
Evropska komisija e tek za godinu dana analizirati rad sadanje vlade
na poboljanju stanja u sudstvu.
Politiki revanizam i smena predsednice
Vrhovnog kasacionog suda
Nakon promene vlasti, uoljiv je bio politiki revanizam prema pret-
hodnoj vlasti. Poto reforma pravosua nije dala oekivane rezultate, ak-
tuelni minister pravde Nikola Selakovi, vie puta je najavljavao i obraun
sa onima koji su sprovodili reformu, mislei, prvenstveno na predsatvnike
bive vlasti iz Demokratske stranke (DS). Podrku ministru Selakoviu dala
su i strukovna udruenja sudija i tuilaca koji su takoe delili miljenje
da je reformom pravosua naneta ogromna teta Srbiji i da oni koji su je
sproveli treba da odgovaraju za to.
119
Savet za borbu protiv korupcije u maju 2012. godine, zatraio je od
Vlade Srbije razreenje predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate
119 Danas, 18. oktobar 2012
Mesarovi, kao i lanova prvog saziva Visokog saveta sudstva. Savet je za-
traio i preispitivanje uloge ministarke pravde Sneane Malovi u spornoj
reformi pravosua, sprovoenje ove reforme od poetka, kao i formira-
nje nezavisnog budeta za nansiranje sudstva. U izvetaju Saveta navodi
se da je reforma omoguila dominaciju izvrne vlasti nad sudskom, a da
izvren reizbor sudija predstavlja grubo krenje ustavnog naela stalno-
sti sudijske funkcije, kao i da je izvrna vlast zakonom korumpirala lano-
ve prvog saziva Visokog saveta sudstva, koji su izuzeti iz izbora i dato im
je pravo da bez konkursa, po isteku mandata napreduju u sudove vieg
stepena.
120
I predstavnici Drutva sudija Srbije i Udruenja tuilaca i zamenika tu-
ilaca, zatraili su od vlasti da utvrde odgovornost lanova VSS i DVT zbog
naina na koji je sproveden reizbor sudija i tuilaca. Udruenje javnih tu-
ilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije pokrenulo je i akciju prikupljanja
potpisa za pokretanje postupka za utvrivanje pojedinane odgovornosti
lanova prvog i stalnog sastava Dravnog vea tuilaca (DVT) iz reda tui-
laca i njihovih zamenika. Naime, udruenje je vie puta postavilo pitanje
utvrivanja odgovornosti lanova DVT u postupku reizbora i preispitivanja
odluka neizabranih nosilaca javnotuilakih funkcija, ali se zvanini dr-
avni organi nisu oglasili tim povodom.
U Skuptinu Srbije, u januaru 2013. godine stigao je predlog Visokog
saveta sudstva kojim se predlae da parlament po hitnom postupku do-
nese odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda
(VKS) Nate Mesarovi nakon to je Ustavni sud utvrdio da odredba zakona
po kojoj je izbrana na tu funkciju nije u skladu sa Ustavom. Kako je na-
vedeno u predlogu VSS, hitnost postupanja u tom pitanju je neophodna
kako bi se obezbedio zakonit rad Vrhovnog kasacinog suda i Visokog save-
ta sudstva (VSS), kao i uslovi za izbor predsednika VKS u skladu sa Ustavom
i Zakonom o sudijama. VSS je na vanrednoj sednici 23. januara, na predlog
ministra pravde i dravne uprave Nikole Selakovia, a povodom Odluke
Ustavnog suda kojom je utvreno da odredbe zakona po kojima je Mesa-
rovieva izbrana na funkiciju nisu u skladu sa Ustavom, odluio da u Skup-
tinu uputi predlog za smenu Nate Mesarovi.
120 Politika, 3. maj 2012.
83 Spora reforma
U obrazloenju Predloga navodi se da je prvi sastav VSS na osnovu
odreenih lanova Zakona o VSS i Zakona o sudijama utvrdio Predlog od-
luke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS) i predloio
Natu Mesarovi, vrioca dunosti predsednika Vrhovnog suda Srbije, za
predsednika VKS. Skuptina je 30. novembra 2009. godine donela odluku
o izboru predsednika VKS, ali bez pribavljanja miljenja Opte sednice VKS,
to je predvieno Ustavom. U postupku donoenja predloga, Visoki savet
sudstva doneo je odluku o izuzeu Nate Mesarovi, predsednice Visokog
saveta sudstva, iz uea u razmatranju i odluivanju u ovoj stvari.
Nije bez znaaja spomenuti vreme donoenja navedene odluke Ustav-
nog suda o smeni predsednice VKS. Postupak pred Ustavnim sudom ini-
ciran je dvema inicijativama za ispitivanje ustavnosti pomenute odredbe
Zakona o sudijama. Obe su podnete 2011. godine, a jednu od njih pod-
nela je Srpska napredna stranka (SNS). Ustavni sud odluuje sam da li e
pokrenuti postupak na osnovu inicijativa jer nije duan da to uini, za
razliku od sluaja kad se postupak pred Ustavnim sudom pokreepredlo-
gomovlaenih predlagaa. Odluku da, na osnovu inicijativa pokrene po-
stupak ispitivanja ustavnosti Zakona o sudijama, Ustavni sud je doneo 9.
oktobra 2012, a meritornu odluku kojom utvruje neustavnost odredbe
Zakona o sudijama 20. decembra 2012. Nije suvino podvui da su i od-
luka o prihvatanju inicijative za ocenu ustavnosti, kao i meritorna odlu-
kadonete posle izbora i formiranja nove vlade,a da su inicijative od 2011.
do oktobra 2012, poivale u Ustavnom sudu.
U meuvremenu, dolo je do nekoliko smena u samom VSS.
U septembru Drutvo sudija Srbije, iskljuilo je iz lanstva sudiju Lidi-
ju uki, predsednicu Upravnog odbora Drutva i sudiju Vrhovnog kasa-
cionog suda, dok je sudija Branka Banevi, lanica VSS, istupila iz Drutva
neposredno pre samog iskljuenja. U dopisu koje je Drutvo uputilo Bran-
ki Banevi 28. avgusta, kao razlog za njeno iskljuenje navodi se da je ona
uestvovala u radu VSS na nain koji je povreivao prava neizabranih ko-
lega da nezavisan i nepristrasan tribunal, u pravinom postupku odlui o
njihovom sluaju i koji je stoga bio suprotan standardima pravinog sue-
nja, iako su na to ukazivale, ne samo evropske institucije i meunarodna i
domaa struna javnost, ve i dravni organi Srbije: poverenik za informa-
cije od javnog znaaja, zatitnik graana i Ustavni sud Srbije.
121
Predrag Dimitrijevi je samo mesec dana nakon odlaska dvoje sudija,
podneo ostavku na mesto lana VSS. Dimitrijevi je ostavku podneo, kako
tvrdi, iz linih razloga. Meutim, Agencija za borbu protiv korupcije svoje-
vremeno je traila njegovo razreenje zbog sukoba interesa. Agencija je u
decembru 2010. zatraila prestanak funkcije Dimitrijevia, jer je utvrdila da
je on, dekan Pravnog fakulteta u Niu, prihvatanjem druge javne funkci-
je lana VSS, bez saglasnosti Agencije postupio suprotno Zakonu o Agen-
ciji za borbu protiv korupcije. Skuptina nije u decembru 2011, prihvatila
predlog Agencije za borbu protiv korupcije za razreenje Dimitrijevia.
Za novog lana Visokog saveta sudstva iz redova profesora, u novem-
bru, izabran je dr Zoran Stojanovi, ef katedre za krivino pravo na prav-
nom fakultetu u Beogradu.
Rad sudova u Srbiji
Prema podacima Ministrastva pravde vie od 8600 predstavki pro-
tiv Srbije (nezvanino gotovo 10.000), nalazi se pred Evropskim sudom za
ljudska prava u Strazburu. To Srbiju, meu zemljama lanica Saveta Evro-
pe, stavlja na esto mesto po broju predstavki ovom sudu.
Nevena Petrui, poverenica za ravnopravnost, upozorava da je, ako
se gleda kroz prizmu ljudskih prava, ovako veliki broj predstavki jedan
od pokazatelja stanja ljudskih prava u Srbiji, ali i niskog stepena delo-
tvornosti njihove zatite pred domaim pravosudnim institucijama. Naj-
vei broj predstavki, podnosi se zbog dugog trajanja sudskih postupaka i
neizvrenja sudskih odluka. U Ministarstvu pravde takoe potvruju da je
to jedna od etiri velike grupe predmeta protiv Srbije u Strazburu, dok su
meu ostale tri tzv. predmeti rezervista, kosovskih penzija i neizabra-
nih sudija. Prema nekim procenama, radni sporovi u Srbiji traju u prose-
ku izmeu tri i pet godina. Dragana Boljevi, predsednica Drutva sudija
Srbije kae da je svojevremeno itala procene prema kojima, parnini po-
stupak u Srbiji u proseku traje oko sedam godina, dok je jedna analiza
121 Danas, 22. septembar 2012.
85 Spora reforma
Svetske banke iz 2003. godine pokazivala da procesi za novana potrai-
vanja, od podnoenja presude do izricanja prvostepene presude u Srbiji
traju oko 900 radnih dana. Pred sudom u Strazburu se oko 25 odsto pred-
stavki odnosi na povredu prava na pravino suenje u razumnom roku. U
Ministarstvu pravde ovo objanjavaju posledicama loe sprovedene refor-
me pravosua zbog koje su sudovi preoptereeni i istiu da dravne slube
nisu radile koordinisano.
Ser Nikolas Braca, predsednik Evropskog suda za ljudska prava, po-
sle sastanka sa sudijama Vrhovnog kasacionog suda u septembru, potvr-
dio je navode da je pred Evropskim sudom oko 9500 predmeta iz Srbije,
i da se najvei broj predmeta odnosi na neizvrenje presuda nacionalnih
sudova u pogledu isplaivanja plata radnicima koji su radili u drutvenim
preduzeima. Predsednik Braca, izmeu ostalog, napomenuo je da Srbi-
ja to pre treba da rei probleme koje ima u primeni Evropske konvencije
o ljudskim pravima i ponudio pomo Evropskog suda u sprovoenju ove
konvencije.
122
Na osnovu ukupno 369 pravosnanih presuda i odluka Evropskog
suda za ljudska prava, drava Srbija duguje svojim graanima 642.990
eura za naknadu nematerijalne tete i neto vie od 41 milion dinara za
naknadu materijalne tete.
123
Ovakvo stanje u pravosuu u Srbiji, posledica je loe reforme. Prome-
na Zakona o sudskim taksama iz 2009. godine, drastino su poveani izno-
si taksi. Time, kao i uvoenjem nove mree sudova i skraenjem vremena
u kome odreeni procesi moraju da budu zavreni, drava je zapravo ele-
la vetaki da smanji broj sudskih procesa, nagomilanih zbog neekasno-
sti sudova, a zbog ega su se graani Srbije esto obraali Sudu za ljudska
prava u Strazburu. Posledica ovakve politike je, da se sve vie ljudi ali na
prvostepenu odluku, jer su one donete na brzinu sa mnogo vie procedu-
ralnih greaka.
Meutim, jedan pomak u pravosuu napravljen je u martu 2012. go-
dine kad je doneta prva presuda za pretnje LGBT populaciji na Fejsbuku,
koja je ujedno i prva presuda za ugroavanje opte sigurnosti upuivanjem
122 Danas 28. septembar 2012.
123 Blic, 28. septembar 2012.
preteih poruka na internetu u Srbiji. Vii sud u Beogradu osudio je Simu
Vladiia na tri meseca zatvora i dve godine uslovne kazne, jer je na Fej-
sbuk grupi 500.000 Srba protiv gej parade pretio pripadnicima LGBT
populacije. Ovo je prvi sluaj u kom su pretnje bile upuene svim pripad-
nicima LGBT populacije, a ne samo jednoj osobi. Vladii je potvrdio da je
u avgustu 2011. godine pretio pripadnicima LGBT populacije, komentari-
ma hoe krv, dobie krv, pederska e krv biti prolivena, za bolje i nije,
bebe nek se raaju, poruka je Severa, neemo da Srbija bude zemlja pe-
dera. On je na suenju izjavio da nije shvatio ozbiljnost poruka koje
je uputio nekoliko dana uoi najavljene Parade ponosa. Organizacije za
ljudska prava pozdravile su ekasno donoenje presude, iako smatraju da
je ona mogla biti otrija, s obzirom na to da je Vladii za ovu vrstu krivi-
nog dela dobio minimalno zapreenu kaznu.
124
Poetkom 2012 godine, Vee Apelacionog suda u Beogradu donelo je
konanu presudu za ubistvo Brisa Tatona. ore Preli i Dejan Puziga-
a, bili su prvostepeno osueni na 35 i 32 godine zatvora, ali su im kazne
odlukom Vea smanjene na 15 i 14 godina zatvora. Oni su u bekstvu od
ubistva Tatona u septembru 2009, i za njima je raspisana meunarodna
poternica. Kazne su prepolovljene i Ljubomiru Markoviu i Ivanu Grkovi-
u, koji su prvostepeno u Viem sudu uBeogradu osueni na po 30 godina
zatvora. Vee Apelacionog suda je donelo odluku da se kazne prepolove i
ostalim optuenima. Vee je utvrdilo isto injenino stanje, ali i ocenilo da
Vii sud u Beogradu u obzir nije uzeo olakavajue okolnosti, koje su pro-
pisane zakonom. Roditelji ubijenog Tatona, nakon ove presude, najavili su
da e tuiti dravu Srbiju i da e traiti naknadu tete zbog ozbiljnih kre-
nja pravila bezbednosti tokom sportskog dogaaja koja je za ishod imala
smrt njihovog sina. Suenje za naknadu tete porodici Brisa Tatona poelo
je u oktobru 2012. godine u Viem sudu u Beogardu.
124 Danas, 3-4. mart 2012.
87 Spora reforma
Nove zakonske inicijative i promene
Loa situacija u pravosuu je posledica i toga to se doneti zakoni ne
primenjuju u praksi. Vlatko Ratkovi, predsednik Zakonodavnog odbora
Skuptine Srbije, na predstavljanju asopisa Izazovi evropskih integraci-
ja, posveenog unapreenju zakonodavnog procesa izjavio je da se od 25
do 30 odsto zakona ne sprovodi, prvenstveno zbog toga to resorna mini-
starstva nisu u zakonom predvienom roku usvojila tzv. sekundarno zako-
nodavstvo, uredbe i pravilnike koji su vaan deo zakona. Imajui u vidu da
je u prethodne tri i po godine parlament izglasao vie od hiljadu zakona,
to je bio pravi normativni cunami, moe se zakljuiti da je re o 250 do
300 nesprovodivih zakona.
Predsednik Zakonodavnog odbora je, na pomenutoj promociji nagla-
sio da su identikovani neki od problema u zakonodavnom procesu poput
odsustva javnosti prilikom izrade nacrta zakona, jer pojedina ministar-
stva esto imaju ekskluzivitet, kao i izostanka prave analize efekata odre-
enih propisa i, nedovoljne strunosti osoblje koje radi na izradi zakona.
Slinog stava je i Mike Falke, voa Projekta za pravne reforme u Sr-
biji Nemakog drutva za meunarodnu saradnju (GIZ) koji smatra da je
odsustvo analize efekata zakona veliki problem, iako je zakonom obave-
zna. GIZ, iji projekat nansira vlada Nemake, uskoro e dati preporuke za
unapreenje zakonodavnog procesa u Srbiji, ali i konkretna reenja kako
da se te preporuke sprovedu u praksi. Ovaj projekat e trajati do 2018, a
u prvoj fazi, do 2013. bie uraena sveobuhvatna analizu zakonodavnog
procesa i denisane mere za njegovo unapreenje. Smer u kome e se kre-
tati te preporuke, bie potreba da se zakonski i podzakonski akti donose
jedinstveno, da se povea uee javnosti u procesu donoenja zakona i
da se ojaaju normativni kapaciteti posebno unutar resornih ministarsta-
va. Takoe, potrebno je unaprediti i vetine dravnih slubenika ukljue-
nih u izradu nacrta zakona, ali i pratiti praktinu primenu ve usvojenih
zakona.
125
Tokom 2012. godine u Srbiji je pokrenuta inicijativa za donoe-
nje, izmenu ili dopunu nekoliko vanih zakona: krivini zakon, zakon o
125 Politika, 25. februar 2012.
krivinom postupku, zakon o parninom postupku, zakon o detektivima,
zakon o vanparninom postupku, zakon o besplatnoj pravnoj pomoi.
Nova vlast je tako, samo tri godine nakon poslednjih izmena u Kri-
vinom zakoniku (KZ), uvela novine u ovu oblast. Posebno znaajnim se
smatra uvoenje deset novih krivinih dela. Najvee kazne zapreene su
za nametanje utakmica (desetogodinja zatvorska kazna), dok umeani u
terorizam mogu da provedu u zatvoru do 40 godina. Nova krivina dela iz
oblasti terorizma propisana su zato to je bilo neophodno da se KZ usagla-
si sa ratikovanim konvencijama od 2006. Neka krivina dela su i rezultat
primedaba EU, Grupe drava za borbu protiv korupcije (GREKO), ali i unu-
tranjih potreba da se odreene oblasti zatite i inkriminisanjem (uvoe-
njem krivinih dela). Karakteristian primer za to je oblast javnih nabavki
za koju postoji uverenje da je najkoruptivnija.
Nova krivina dela koja su predviena ovim nacrtom izmena krivi-
nog zakona su: ugovaranje ishoda takmienja, unitenje i oteenje nukle-
arnog objekta, javno podsticanje na izvrenje teroristikih dela, vrbovanje
i obuavanje za vrenje teroristikih dela, zloupotreba poloaja odgovor-
nog lica, ugroavanje lica pod meunarodnom zatitom, omoguavanje
zloupotrebe ostvarivanja prava u stranoj dravi, upotreba smrtonosne na-
prave, teroristiko udruivanje i zloupotreba u postupku javne nabavke.
Kleveta je ovim predlogom zakona dekriminalizovana, te e se o kle-
veti raspravljati u parninom postupku. Nacrtom izmena i dopuna Krivi-
nog zakonika predviena je posebna okolnost za odmeravanje kazne za
krivino delo uinjeno iz mrnje.
126
Nacrtom izmena i dopuna Krivinog
zakonika predviena je posebna okolnost za odmeravanje kazne za kri-
vino delo uinjeno iz mrnje u sluajevima ako je mrnja postojala zbog
pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etnike pripadnosti, pola,
seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica. Razlog za unoenje
ove odredbe je potreba za usklaivanjem naeg krivinog zakonodavstva
sa evropskim standardima, ali i pojaana zatita pripadnika drutvenih
grupa koje su posebno ranjive ili su meta pojaanih napada.
Iako je Evropska unija vie puta poruivala srpskim vlastima da iz ri-
vinog zakona izbace krivino delo zloupotreba slubenog poloaja, ovo
126 Izmene predliga zakona na inicijativu YUCOM-a i Gej-strej alijanse.
89 Spora reforma
krivino delo se nalo i u novom predlogu izmena KZ. Izvestilac Evrop-
skog parlamenta Jelko Kacin i Drago Kos iz grupe zemalja Saveta Evrope
za borbu protiv korupcije (GREKO), vie puta su poruivali srpskim zako-
nodavcima da u pogledu ovog dela postoje neusklaenosti sa evropskim
zakonodavstvom. Glavna primedba se odnosila na to da je previe iroko
denisano i anahrono.
127
Na osnovu Zakona o dravnoj upravi, Ministarstvo pravde i dravne
uprave donelo je 11. septembra reenje o osnivanju radne grupe iji je za-
datak bio da do 15. oktobra 2012. godine izradi radni tekst za izmene i do-
pune Zakona o krivinom postupku (ZKP). Kao najvanija izmena Zakona
navodi se ukidanje upotrebe termina uznemiravanje javnosti koji je kao
razlog, zbog koga tuilatvo moe da zahteva, a sud da odredi pritvor, uve-
den Zakonikom o krivinom postupku (koji je stupio na snagu 15. januara
2012). Radna grupa Ministarstva pravde, koja je radila na Nacrtu za izme-
ne i dopune zakona, miljenja je da je uznemiravanje javnosti veoma
problematian osnov da se neko stavi iza reetaka i da postoji bojazan
da se proizvoljno tumai.
to se drugih izmena tie, planirano je pojaanje naela istine u kri-
vinom postupku, ali ne na apsolutan nain. Osim toga, sud nee morati
da se bavi dokazima koji se tiu tuioca i njegove dokazne aktivnosti, ali
e morati uvek, bez obzira na inicijativu stranaka, da se bavi injeninim
stanjem ako je to u prilog odbrane. Na taj nain se, kako je naglasio pred-
sednik radne grupe i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan
kuli, iz razloga pravinosti, izjednaava poloaj stranaka u krivinom po-
stupku. Navedena reenja su u skladu sa Ustavom, koji propisuje da svako
ima pravo da trai da sud raspravi o osnovanosti sumnji i optubi. Po kon-
ceptu tuilake istrage od 15. januara 2012. godine postupaju specijalizo-
vana tuilatva za organizovani kriminal i ratne zloine, dok su tuilatva
opte nadlenosti trebalo da ponu sa primenom januara 2013. godine.
Meutim, nakon usvajanja predvienih izmena u ZKP one e se odnositi
na sva tuilatva. Sutina izmena ZKP jeste u tome da istraga ostaje javno-
tuilaka, ali se uvodi, odnosno vraa znaajnija uloga suda i da se vraa
127 Danas, 19. oktobar 2012.
mogunost izjavljivanja albe na reenje (naredbu) o sprovoenju istra-
ge.
128
Tuioci za organizovani kriminal i ratne zloine od polovine janua-
ra 2012. godine zadueni su za prikupljanje dokaza (materijalnih dokaza,
vetaenja i sasluanja svedoka) na osnovu kojih e odluivati da li e da
podignu optunicu protiv neke osobe, a u tom poslu nee imati pomo
istranog sudije, kao to je do sada bio sluaj.
Likvidacija devetoro Srba koja se 8. avgusta 1995. dogodila u Dvoru
na Uni, prvi je krivini predmet u Srbiji u kome je Tuilatvo za ratne zlo-
ine poelo da primenjuje odredbe o tuilakoj istrazi iz novog Zakonika
o krivinom postupku (ZKP). Novim ZKP prevazien je problem prikuplja-
nja dokaza istranog sudije za raun tuioca i data je mogunost odbrani
da preduzima odreene pripremne radnje radi prikupljanja dokaza. Tu-
ilac za ratne zloine Vladimir Vukevi smatra da je novi model istrage
veliki izazov za tuilatvo, ali i da tuilaka istraga otvara prostor za pri-
menu instituta sporazuma o priznanju krivinog dela, to je veoma vano
za poboljanje kvaliteta rada sudova. Osim specinosti prikupljanja do-
kaza, novine koje e biti na raspolaganju tuilatvu su i dokazne tehnike,
kao to su tajni nadzor komunikacije, tajno praenje i snimanje, simulira-
ni poslovi, raunarsko pretraivanje podataka, kontrola isporuka i prikri-
veni islednik.
Pred Ustavnim sudom Srbije, pokrenuta je i inicijativa za preispitiva-
nje ustavnosti lan 286. stav 3. ZKP koja glasi: Po nalogu javnog tuioca
policija moe u cilju ispunjenja dunosti iz stava 1. ovog lana pribaviti
evidenciju ostvarene elektronske komunikacije korienih baznih stanica
ili izvriti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija. Inicijativu za
ocenu ustavnosti ove odredbe pokrenuli su poverenik za informacije i za-
titu podataka o linosti Rodoljub abi i zatitnik graana Saa Jankovi.
abi objanjava da Ustav Srbije u lanu 41. jemi tajnost svih sredstava
komuniciranja i predvia da su odstupanja od garancije nepovredivosti
dozvoljena samo na osnovu odluke suda. Razlozi zbog kojih ove instituci-
je traie ocenu ustavnosti ove odredbe isti su oni zbog kojih su svojevre-
meno, takoe zajedniki, pokrenuli postupak za ocenu ustavnosti Zakona
o Vojnobezbednosnoj agenciji (VBA) i Vojnoobavetajnoj agenciji (VOA), a
128 Vreme, 18. oktobar 2012.
91 Spora reforma
koji je okonan tako to je Ustavni sud utvrdio da su osporene odredbe ne-
ustavne.
129
Postupajui po odluci Ustavnog suda povodom ustavnosti za-
kona o VBA i VOA, ef kabineta direktora BIA, Jovan Stoji u januaru 2013.
godine je izjavio da je bilo gotovo 52 odsto manje presretanja komunika-
cija i ostvarivanja uvida u njihov sadraj nego u isto vreme prole godine.
Meutim, ombudsman Jankovi upozorava da, iako Vojno bezbedno-
sna agencija (VBA) i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) bez odluke
suda vie ne zadiru u privatnost komunikacije, policija i dalje prisluku-
je graane pozivajui se na Zakon o krivinom postupku. Odluka Ustav-
nog suda povodom ove inicijative o ustavnosti odredaba ZKP, jo uvek nije
doneta.
Tuilatvo za ratne zloine
Tuilatvo za ratne zloine u 2012. godino podiglo je sedam optunica
za krivina dela ratni zloin protiv ratnih zarobljenika iz l. 144. KZ SRJ kao
i za krivino delo ratni zloin protiv civilnog stnovnitva iz l 142. KZ SRJ,
protiv ukupno 29 lica.
U februaru 2012. godine, Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbije
podiglo je prvu optunicu po odredbama novog Zakonika o krivinom po-
stupku protiv dva biva pripadnika Teritorijalne odbrane (TO) Tenja Boe
Vidakovia, zvanog Ustaa i Trakant, biveg komandira etvrte ete TO
Tenja i arka ubrila, biveg pripadnika TO pri tabu TO Tenja za krivina
dela ratni zloin protiv jednog ratnog zarobljenika i protiv 18 civila, u pe-
riodu od 7. jula do kraja avgusta 1991. godine na teritoriji optine Tenja
u Republici Hrvatskoj. Predmet Tenja ustupljen je Tuilatvu na osnovu
Sporazuma o saradnji u progonu uinilaca krivinih dela ratnih zloina,
zloina protiv ovenosti i genocida, izmeu Tuilatva za ratne zloine Re-
publike Srbije i Dravnog odvjetnitva Republike Hrvatske.
Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbije u junu je najavilo izjav-
ljivanje albu na prvostepenu presudu Sudeeg vea Odeljenja za ratne
zloine Vieg suda u Beogradu, Draganu Joviu, Zoranu ureviu i Ale-
nu Ristiu, bivim pripadnicima dobrovoljake jedinice u sastavu Vojske
129 Blic, 24.septembar 2012.
Srpske Republike BiH, koji su za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva
14. juna 1992. godine u Bijeljini (BiH) osueni na ukupno 40 godina za-
tvora. Jovi je osuen na 15 godina, urevi na 13, a Risti na 12 godi-
na zatvora. Tuilatvo e uloiti albu posebno u odnosu na kaznu od 15
godina zatvora izreenu Joviu. Tuilatvo za ratne zloine Republike Sr-
bije podiglo je optunicu 5. maja 2011. godine. Predmet Bijeljina je BiH
ustupila Srbiji na osnovu Zakona o meunarodnoj pravnoj pomoi u kri-
vinim stvarima. Pretkrivini postupak je prethodno voen pred Osnov-
nim sudom u Bijeljini.
Istog meseca Tuilatvo za ratne zloine dalo je izjavu povodom pre-
sude za ratni zloin u Belom Manastitu i najavilo ulaganje albe na pr-
vostepenu presudu Sudeeg vea Odeljenja za ratne zloine Vieg suda u
Beogradu etvorici bivih pripadnika SUP Beli Manastir Zoranu Vuki-
u, Slobodanu Strigiu, Branku Hrnjaku i Velimiru Bertiu, za ratni zloin
protiv civilnog stanovnitva u optini Beli Manastir (Hrvatska) u oktobru
1991. godine.
Dravno odvjetnitvo Republike Hrvatske (DORH) ustupilo je 2008. go-
dine Tuilatvu za ratne zloine Republike Srbije ovaj krivini predmet
upanijskog suda u Osijeku, na osnovu Sporazuma o saradnji u progonu
uinilaca krivinih dela ratnih zloina, zloina protiv ovenosti i genocida.
Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine Vieg suda u Beogradu 26. juna
objavilo je presudu u sluaju Lovas kojom su etrnestorica pripadnika
JNA, TO i paravojne formacije Duan Silni osueni na ukupno 128 godi-
na zatvora za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva iz l.142. st.1. KZ SRJ,
u saizvrilatvu, u vezi l. 22. KZ SRJ, u selu Lovas u Republici Hrvatskoj,
tokom oktobra i novembra 1991. godine. Tuilatvo je zadovoljno presu-
dom koja predstavlja adekvatnu kaznu za jedan od najmasovnijih ratnih
zloina devedesetih na prostoru bive Jugoslavije. Pravosue Srbije je po-
slalo jasnu poruku potovanja i izvinjenja rtvama za sve to se na ovim
prostorima deavalo tih nesretnih godina, izjavio je posle presude zame-
nik tuioca za ratne zloine Bruno Vekari.
Sporazum o priznanju krivinog dela izmeu Tuilatva za ratne zloi-
ne i Miroslava Jegdia, roenog brata Bosiljke Mladi, supruge hakog op-
tuenika Ratka Mladia pravosnano je potvren 20. septembra. Miroslav
93 Spora reforma
Jegdi, koga je zastupao branilac Milo alji, priznao je da je uestvovao u
pomaganju u skrivanju Ratka Mladia posle izvrenog krivinog dela rat-
nog zloina. Mladi se krio u kui Miroslava Jegdia u Velikoj Motanici od
februara 2006, do prve polovine aprila 2006. godine. Tuilatvo i Miroslav
Jegdi sporazumeli su se o kazni zatvora u trajanju od est meseci, uslov-
no na dve godine.
Tuilac za ratne zloine podigao je u septembru optunicu protiv biv-
eg pripadnika paravojne formacije akali Dejana Bulatovia zvanog
Bula iz Kraljeva, za ratni zloin protiv albanskog civilnog stanovnitva u
selima uka, Ljubeni i Zaha, 1. aprila i 14. maja 1999. godine. Tuilac je
predloio da se ovaj predmet spoji sa predmetom uka, jer je re o istom
dogaaju i istom krivinom delu za koje se ve sudi Toplici Miladinoviu
i drugima, dok je sudija za prethodni postupak odredio Bulatoviu meru
zabrane naputanja boravita bez odobrenja suda.
U oktobru (26), potvrena je proirena optunica Tuilatva za ratne
zloine reenjem Odeljenja za ratne zloine Vieg suda u Beogradu protiv
Sreka Popovia i drugih zbog krivinog dela ratni zloin protiv albanskog
civilnog stanovnitva u selima Ljubeni, Pavljan i Zaha, tokom aprila i
maja 1999. godine. Proirenom optunicom Tuilatva dvanaestorici okriv-
ljenih stavljeno je na teret lienje ivota najmanje 73 lica. Reenjem suda,
a na predlog Tuilatva, za ove dogaaje ratnih zloina vodie se jedinstve-
ni krivini postupak.
Tuilatvo za ratne zloine u oktobru je podiglo optunicu protiv Petra
iria, za ratni zloin protiv najmanje 193 ratna zarobljenika na farmi Ov-
ara kod Vukovara, 21. novembra 1991. godine. Optunicom protiv Petra
iria, tuilatvo je otvorilo etvrti po redu predmet u sluaju Ovara. Za
ubistvo vie od 200 hrvatskih ratnih zarobljenika na farmi Ovara kod
Vukovara 1991. godine, od kojih su identikovane 193 osobe, Tuilatvo za
ratne zloine je do sada postupalo u ukupno tri predmeta. Od 20 optue-
nih lica, pravnosnano je osueno 15, na ukupno 207 godina zatvora, dok
je pet lica osloboeno.
Tuilac za ratne zloine Republike Srbije Vladimir Vukevi i glavni
dravni tuilac Republike Hrvatske Mladen Baji zajedno sa svojim sarad-
nicima, 17. decembra u Gradskom sudu u Kopenhagenu prisustvovali su i
uestvovali u ispitivanju jo dva pripadnika Danskog bataljona mirovnih
snaga UN koji su 8. avgusta 1995. godine boravili u kampu u Dvoru na Uni,
u vreme kad su nepoznati poinioci u vojnim uniformama u prostorijama
kole i ispred kole ubili 12 civila, veinom mentalno ili telesno hendike-
piranih osoba. Tuioci Vukevi i Baji su potom odrati radni sastanak
kako bi razmotrili dosadanji rad na predmetima ratnih zloina i razgo-
varali o daljoj saradnji i njenom unapreenju. Prethodno su, u januaru
2013. godine, predstavnici Tuilatva za ratne zloine i DORH, u Kopenha-
genu prisustvovali i uestvovali u ispitivanju etiri pripadnika Danskog ba-
taljona. Nakon sprovedenih ispitivanja ovih svedoka, u cilju prikupljanja
dokaza nastavljena su istraivanja i ispitivanja svedoka ovog zloina na te-
ritoriji Srbije i Hrvatske.
130
130 www.tuzilastvorz.org.rs.
95
Ratni zloini: domaa i
meunarodna pravda
Panja medija i javnosti u Srbiji uveliko jenjava kad je re o procesima za
ratne zloine pred domaim sudovima. Naime, malo ko je i u strunoj jav-
nosti detaljnije upuen koja suenja su u toku i kakve su presude donete
u 2012. godini (ali i prethodnih) pred Odeljenjem za ratne zloine Vieg
suda u Beogradu, kao i protiv koga su podignute nove optunice.
S druge strane, postupci pred Hakim tribunalom i presude tog suda,
prate se sa velikim interesovanjem, ali uglavnom kad je re o optuenici-
ma iz vrha bive politike ili vojne hijerarhije koji se proglaavaju naci-
onalnim herojima. Rezultat politikih i (analogno) medijskih komentara,
bili su povod brojnim protestima irom Srbije i Hrvatske i jedan od razlo-
ga za zahlaenje meusobnih odnosa izmeu ove dve drave, pogotovo
nakon presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markau.
Osim toga u Srbiji su bile burne reakcije i nakon oslobaajue presude
bivem komandantu OVK Ramuu Haradinaju.
Reakcije na izreene hake odluke ukazuju na to da se i dalje ne pra-
vi razlika izmeu tereta optubi i predoenih dokaza. Drugim reima, ne
zna se ili nema interesovanja za to, ta je pred sudskim veem dokazano
a ta nije. Procedura u postupku i uzusi donoenja sudskih odluka iji
su rezultat presude, takoe su za mnoge nepoznanica. Konano i najva-
nije, ravnodunost za suenja za ratne zloine, posebno na domaem te-
renu, pokazatelj su da za veinu graana nije najvanije hoe li krivci biti
kanjeni bez obzira na nacionalni predznak, odnosno koliko je vana in-
diviluizacija poinilaca tih zlodela. Izostanak katarze u tumaenju sudske
(ne)pravde, bilo pred nacionalnim ili meunarodnim sudom je oigledan.
Presude pred domaim sudovima
Mediji u Srbiji retko su ili tek sporadino, izvetavali o optunicama,
pokrenutim procesima ili presudama za ratne zloine izreenih pred Ode-
ljenjem za ratne zloine Vieg suda u Beogradu. Ta je injenica posledica
interaktivnog odnosa izmeu medijske procene ta bi moglo zanimati nji-
hove korisnike i konzumente i obrnuto. Ovi potonji nisu zainteresovani,
jer ih mediji uglavnom i ne obavetavaju o suenjima i presudama pred
domaim sudom smatrajui, valjda, da takve vesti nisu dovoljno atrak-
tivne, bez obzira ko je i zato na optuenikoj klupi ili kome je i zato
presueno.
Lovas: U 2012. godini je, dakle, izreena presuda etrnaerstorici pri-
padnika JNA, lokalne teritorijalne vlasti i paravojne formacije Duan
Silni za zloine nad najmanje 70 civila u hrvatskom mestu Lovas 1991.
godine. Prvooptueni Ljuban Devetak osuen je na 20 godina zatvora, dru-
gooptueni Milan Devi na 10, treeoptueni Milan Radoji na 13 godi-
na, a eljko Krnjaji na 10 godina zatvora. Osuena su i etvorica bivih
lanova JNA Miodrag Dimitrijevi na 10, Darko Peri i Radovan Vlajkovi
na po pet i Radisav Josipovi na etiri godine zatvora. Bivi pripadnici pa-
ravojne formacije Duan silni Jovan Dimitrijevi i Zoran Kosijer osueni
su na osam, odnosno devet godina zatvora, Saa Stojanovi, Dragan Bai,
Petronije Stevanovi na osam, est i 14 godina zatvora, a Aleksandar Niko-
laidis na est godina zatvora. Tokom napada na Lovas, 10. oktobra 1991.
godine, 22 civila su ubijena u kuama i dvoritima, a do 18. oktobra ubi-
jene su jos 23 osobe u improvizovanim zatvorima. Osueni su 18. oktobra
1991. primoravali civile hrvatske nacionalnosti da kao ivi tit koraaju
kroz minsko polje, pri emu su poginule 22 osobe, dok je u sporadinim
incidentima stradalo jo troje civila. Nakon izreene presude u toku je al-
beni postupak.
Sluaj Bitii: Poetkom maja 2012, Odeljenje za ratne zloine oslobo-
dilo je, na ponovljenom suenju dvojicu srpskih policajaca za pomaganje
u ubistvu brae Bitii. Sreten Popovi i Milo Stojanovi optueni su za po-
maganje u ubistvu brae Bitii u Petrovom Selu 1999. Prvom presudom,
koju je ukinuo Apelacioni sud, oni su takoe bili osloboeni optube da
97 Ratni zloini: domaa i meunarodna pravda
su poinili ratni zloin protiv ratnih zarobljenika Ilija, Agrona i Mehmeta
Bitiija, koji su ameriki dravljani albanske nacionalnosti. U obrazloenju
presude navedeno je da je sud jedino utvrdio da su optueni preuzeli bra-
u Bitii iz zatvora u kom su izdrali kaznu za prekraj, a potom ih smestili
u prostoriju bez adekvatnih uslova za ivot kao i da su postupali po nared-
bi svog komandata Vlastimira orevia. Predsedavajui sudija je rekao i
da nije jasno zbog ega se optueni ne terete za eventualne radnje mue-
nja ili neovenog postupanja. Tuilatvo za ratne zloine najavilo je al-
bu Apelacionom sudu.
Zvornik: Apelacioni sud u Beogradu uveao je sa 15 na 20 godina kaznu
zatvora Darku Jankoviu, koji je, prema izjavama svedoka, inio monstruo-
zne zloine, a sa godinu i po na tri godine Goranu Saviu, osuenicima
za zloin nad civilima u Zvorniku 1992. godine. Istom presudom oslobo-
en je Saa ilerdi koji je takoe bio okrivljen za zloin u Zvorniku. Oni
su, kao pripadnici dobrovoljake jedinice Pivarski, sa ostalim saborcima,
od maja do jula 1992. godine na lokalitetima Ekonomija, Ciglana i u
Domu kulture u elopeku uestvovali u neovenom postupanju, mue-
nju i ubistvima najmanje 14 muslimanskih civila. Presudom Apelacionog
suda potvrena je prvostepena presuda u delu u kome je okrivljeni Saa
ilerdi osloboen optube da je poinio ratni zloin protiv civilnog sta-
novnitva. Okrivljeni Savi i Jankovi su proglaeni krivim to su za vreme
oruanog sukoba na teritoriji Bosne i Hercegovine, kao pripadnici srpske
strane u sukobu, krei pravila meunarodnog prava, uinili zloine na
poljoprivrednom dobru Ekonomija, gdje su lica muslimanske nacional-
nosti civile tukli i povreivali njihov telesni integritet. Savi je proglaen
krivim i to je u istoj prostoriji, zajedno sa pravnosnano osuenim Dra-
ganom Slavkoviem, oteenog A. A. teko pretukao.
131
Gnjilanska grupa: Odeljenje za ratne zloine Vieg suda u Beogradu
osudilo je 11 pripadnika tzv. Gnjilanske grupe OVK zbog zloina nad Srbi-
ma 1999, u Gnjilanu. Prvooptuenom Aguu Memiiju izreena je kazna
od 12 godina, dok su estorica optuenih osloboena. Od ostalih optue-
nih kanjeni su Nazif Hasani (13 godina zatvora), Ahmet Hasani (13), Faton
131 http://www.e-novine.com, 2. novembar 2012. Vee kazne za zloine u Zvorniku.
Hajdari (10), Samet Hajdari (15), Ferat Hajdari (8),Kamber Sahiti (8),Seli-
mon Sadiku (11, ukupno 12),Burim Fazli (12), Sadiku Aliji (8) i efket Musli-
ju (5). Osloboeni su emsi Nuhiju, Fazlija Ajdari, Redep Aliji, air airi,
Idriz Aliji i Ramadan Halimi. Sudija Sneana Nikoli Garoti rekla je prili-
kom izricanja presude da su osueni krivi za silovanje dve zatiene svedoki-
nje C1 i C2, koje su svedoile u Specijalnom sudu. Sud je utvrdio da su one
silovane svakodnevno, da su tuene, davljene, kao i da su urinirali po njima
nakon silovanja. Osueni su im rekli da porue Srbima koji hoe da se vra-
te da e jo gore proi. Na podruiju Gnjilana u tom periodu ubijeno je 80
osoba, a ukupno je 260 zarobljeno, ali su za to prema navodima Tuilatva
za ratne zloine odgovorne i druge jedinice OVK.
132
Beli Manastir: Za ratni zloin protiv civila poinjen 1991, u Belom Ma-
nastiru u Hrvatskoj etvorica pripadnika policijske uprave u tom mestu
proglaena su krivim 19. juna 2012. Po presudi Odelenja za ratne zloi-
ne u Beogradu optueni Zoran Vuki osuen je na maksimalnu kaznu od
20 godina zatvora, Slobodan Strigi na 10 godina, Branko Hrnjak na pet,
a Velimir Berti na godinu i po za ubistvo najmanje est civila nesrpske
nacionalnosti, protivzakonita zatvaranja, zastraivanje, povreivanje tele-
snog integriteta i muenja. Sud je utvrdio da su optueni od avgusta 1991,
do kraja te godine u Belom Manastiru poinili ratni zloin nad civilima,
protivzakonita zatvaranja, zastraivanje, teror, muenje i neoveno postu-
panje. Osueni su za ubistvo hrvatskih civila Adama Baria, etiri lana
porodice iak i ubistvo nenaoruanog starca Ive Maleke. Sud je utvrdio
da su optueni civile tukli pendrekom, terali ih da pevaju etnike pesme,
pretili im da e ih operisati noem, izbijali im zube, terali ih da se meu-
sobno tuku i gurali im pitolj u usta. Dravno tuilatvo Hrvatske ustupi-
lo je 2008, srpskom Tuilatvu za ratne zloine Srbije taj krivini predmet
upanijskog suda u Osijeku, na osnovu Sporazuma o saradnji u gonjenju
uinilaca krivinih dela ratnih zloina, zloina protiv ovenosti i genoci-
da. Nakon izricanja presude, Tuilatvo za ratne zloine najvilo je albe na
visinu kazne izreene trojici od etvorice osuenih za ove ratne zloine.
133
132 Blic, 19. septembar 2012, Osueno 11 pripadnika Gnjilanske grupe, prvooptuenom
Memiiju 12 godina zatvora.
133 http://www.b92.net, 19. jun 2012. Krivi za zloine u Belom Mnastiru.
Podignute optunice srpskog tuilatva
Za ratne zloine protiv civila i zarobljenika u hrvatskom mestu Tenja
tokom leta 1991. godine Tuilatvo za ratne zloine podiglo je u februa-
ru 2012, optunicu protiv dvojice bivih pripadnika lokalne Teritorijalne
odbrane Tenje Boe Vidakovia i arka ubrila. Vidakovi zvani Ustaa i
ubrilo, bivi komandir 4. ete TO Tenja, optueni su za ratni zloin nad
jednim zarobljenikom i 18 civila, od 7. jula do kraja avgusta 1991. na teri-
toriji optine Tenja u Hrvatskoj. Vidakoviu se stavlja na teret ubistvo rat-
nog zarobljenika, pripadnika MUP Hrvatske ure Kia, kog je izveo ispred
zgrade taba TO. On je rtvu, kako se navodi u optunici, vodio, ruku ve-
zanih bodljikavom icom i pucao mu iz automatskog oruja u glavu i telo
u hodniku bioskopske sale Partizan. Vidakovi je, prema optunici, pro-
tivzakonito zatvorio sedam hrvatskih civila a njihova tela pronaena na
lokaciji Betin Dvor, a ekshumirana u februaru 1998. ubrilo je optuen
za protivzakonito zatvaranje i ubistvo 11 civila tako to ih je, uz pomo
jo dvojice pripadnika TO Tenja, jednog po jednog, ubijao pri izlasku iz to-
varnog dela kamiona u koji su prethodno bili ukrcani. Kako navodi Tui-
latvo, ubrilo je rtvama pucao u glavu iz automatskog oruja hekler.
Predmet Tenja ustupljen je Tuilatvu na osnovu Sporazuma o saradnji u
progonu uinilaca krivinih dela ratnih zloina, zloina protiv ovenosti
i genocida, izmeu Tuilatva za ratne zloine Srbije i Dravnog odvjetni-
tva Hrvatske.
134
Tuilatvo za ratne zloine podiglo je u 2012, jo jednu, novu optu-
nicu za zloine na Ovari, protiv Petra iria iz Vrbasa. To je inae, etvrta
optunica zbog ratnog zloina poinjenog nad najmanje 193 zarobljenika
na farmi pored Vukovara. iri se tereti da je rukama i nogama udarao
po raznim delovima tela ratne zarobljenike koji su bili primorani da kroz
palir protre priliom ulaska u hangar na Ovari, nanosei im pritom te-
lesne povrede. Drugi dogaaj koji tuilatvo stavlja na teret iriu tie se
formiranog streljakog voda, iz kog je optueni vatrenim orujem pucao
na zarobljenike kada su oni popisani i u vie navrata traktorom odveeni
na Grabovo. Poto ih je streljao, po povratku sa Grabova ispred hangara na
134 Blic, 10. feburar 2012, Tuilatvo podiglo optunice za ratni zloin u Tenji.
Ovari iri je uestvovao je i u streljanju poslednje grupe od desetak rat-
nih zarobljenika, navodi se u optunici.
135
Od ukupno 20 optuenih u dosadanja tri premeta u sluaju Ovara
pravnosnano je osueno 15 okrivljenih na ukupno 207 godina zatvora,
dok je petoro osloboeno optubi.
Ratni proteri, zakasneo zakon i unosna propaganda
Kazne protiv optuenih i osuenih za ratne zloine nisu, naalost, epi-
log tih sluajeva. Naime, mnogi od njih su, zahvaljujui zloinakoj pro-
losti ili na osnovu nje, protirali ili jo uvek protiraju, jer im imovina
steena ratnim plenom, tj. pljakom do danas nije oduzeta. Drugi, pak, za-
rauju objavljujui patriotske memoare, knjige koje se medijski popula-
riu u srpskoj javnosti.
Jo je u julu 2010, tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi, tumaei
primenu Zakona o oduzimanju imovine steene krivinim delima ratnog
zloina, ukazao da je to Tuilatvo polo od sumnje da su osueni pripad-
nici Teritorijalne odbrane Vukovara i paravojnih jedinica osuenih za ratni
zloin na Ovari, pljakom stekli veliko bogatstvo koje se meri desetinama
miliona eura. Finansijska istraga, rekao je tada Vukevi, utvdie da li je
njihov kapital nastao tako to su oduzimali nakit i novac ljudima koje su
potom streljali na jami Grabovo, to je deo same optunice, kao i presude
za taj ratni zloin. Isto se dogaalo i u Zvorniku, gde su pojedine patri-
ote oduzimale imovinu i iz srpskih kua. Ta imovina je, kako se sumnja,
uveavana, jer su neki od tih ljudi postajali uesnici u lancu organizovanog
kriminala i sticali na desetine kua, lokala, automobila, bezinskih pumpi...
Meutim, iako je Tuilatvo za ratne zloine podnelo zahtev za pokretanje
nansijske istrage protiv 61 okrivljenog, kao i njihovih srodnika u osam
predmeta, u nekim postupcima zakonski vie nije bilo mogue oduzimati
imovinu, jer je od donoenja pravnosnane presude proteklo vie od go-
dinu dana.
Zakon o oduzimanju imovine steene krivinim delima propisuje
rok od godinu dana od donoenja pravosnane presude. Kad su voeni
135 Akter, 26. oktobar 2012, Nova optunica za Ovaru.
postupci za ratne zloine nije bila ni u najavi mogunost da e okrivljeni-
ma biti mogue oduzimati imovinu. Zakon o oduzimanju imovine stupio
je na snagu 2. marta 2009, i tek je tada bilo mogue pokretati nansijske
istrage. Tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi kae da su neke presude
donete u meuvremenu, te da zbog takvog propisa vie nije mogue odu-
zeti imovinu osuenima u sluaju ubistva najmanje 196 hrvatskih ratnih
zarobljenika na Ovari, osuenim pripadnicima korpiona za ubistvo
Muslimana u Trnovu kod Srebrenice, kao i za zloin nad albanskim civi-
lima i decom u Podujevu. Imovina se ne moe oduzimati ni hakim op-
tuenicima, kao ni onima koji su preminuli u meuvremenu. U nekim od
postupaka u Srbiji, na primer, za Ovaru, okonane su nansijske istrage,
ali nije mogue podneti zahteve za oduzimanje imovine zbog isteka roka.
U sluaju optuenih za Ovaru utvreno je da su vlasnici nekretnina i ze-
mljita u Vojvodini. Problem u voenju nansijskih istraga protiv optue-
nih za ratne zloine je, dakle, vremenski rok, jer su se poslednji zloini i
ratne pljake dogodile pre gotovo 23 godine.
136
Ako, pak, ratno proterstvo nije bilo rezultat direktne pljake, moe se
sticati i unovavanjem patriotskog vienja ratne prolosti, tampanjem
pompezno najavljenih knjiga o tome i objavljivanjem feljtona u srpskim
novinama. U Srbiji je, naime, ve postala praksa da bivi i sadanji zatvo-
renici, ili osuenici memoarski tumae ratno-kriminalna zbivanja iji su
bili akteri. Na primer, osim ve poznatog spisateljstva Vojislava eelja iz
eveningenskog pritvora, osuenik Veselin ljivananin, poto je odsluio
dve treine kazne u eveningenu i zatim puten na slobodu, objavio je kni-
gu pod naslovom Branio sam istinu u izdanju Veernjih novosti i odmah
najavio novu. U markentikoj prezentaciji te knjige Veernje novosti su
istakle da, U iskrenom hakom dnevniku Veselin ljivananin prikazuje
gorki put od nacionalnog heroja, optuenika za ratne zloine, do ponovo
slobodnog oveka. U 16 poglavlja autor ispoveda sopstvenu golgotu, dugu
i mukotrpnu borbu za svoju i ast otadbine. Moje oruje je istina, poru-
uje Veselin ljivananin, koji detaljno opisuje teke zatvorske dane i bes-
potedno otkriva ponaanje drugih optuenika: Hrvata, Srba, Muslimana,
Makedonaca, Albanaca. Autor, takoe, opisuje sramno hapenje, izdajstvo
136 Blic, 10. januar 2012, Proterima sa Ovare i Lovasa ostaje ratni plen.
dojueranjih drugova, pie o nekorektnosti hakih tuilaca, o zatienim
svedocima, ratnim proterima, licemerstvu, ljudskim preispitivanjima, o
svojoj dravi koja ga je zaboravila, o malim ljudima koji su mu pomogli
u velikoj nevolji. Dnevnik o 2450 dana u hakom zatvoru je i dokument, i
svojstvena hronika, i potvrda da je mo istine ipak jaa od svih falsikata
i lanih optunica.
137
ljivananin je osuen na 10 godina zatvora kao lan vukovarske
trojke zbog pomaganja u zloinima poinjenih nad hrvatskim zarobljeni-
cima na Ovari kod Vukovara 1991, a puten je nakon odsluenja dve tre-
ine kazne.
Vrlo je problematino to svi povratnici iz Haga, doivljavaju u Srbii-
ji, ili u Republici Srpskoj takav doek kao da su heroji i kao da su izvrili
neki zadatak, pa im se vremenom, kad napiu te svoje memoare daje ta-
kav publicitet kao da je to jedina istina o dogaajima u kojima su dotini
uestvovali. Re je o tome da rad Hakog tribunala nije imao nikakav uticaj
na promene stavova u drutvu; pre svih, elite nisu dozvoljavale da se rad
Hakog tribunala promovie i posebno to to presude nikad nisu tretirane
kao zvanina istina, niti se to promovisalo u medijima, obrazovnom siste-
mu i drugim institucijama. Veselin ljivananin promovie knjigu kao da
nije optuen i osuen za ratne zloine i kao da nije proveo odreeni broj
godina u zatvoru. To je pre svega, moralno pitanje i upravo je to problem
koji je vrlo ozbiljan u drutvu, a ne tie se samo ljivananina, nego i svih
ostalih optuenih i osuenih: Njemu niko ne moe zabraniti da objavi
knjigu, ali je problem to se ona promovie i dobija medijski odjek, dobija
podrku nekog ko ovde kreira javnost, ocenila je predsednica Helsinkog
odbora za ljudska prava Sonja Biserko, zakljuujui da je kljuni problem
u percepciji ratnih zloina u javnosti.
138
137 Veernje novosti, mart 2012, najava knjige Branio sam istinu.
138 http://www.slobodnaevropa.org, 3. april 2012, Knjiga Veselina ljivananina:
Paradoksalni moral poinitelja.
Trgovina organima
Afera vezana za navodnu trgovini ljudskim organima koji su, po na-
vodima srpskog Tuilatva za ratne zloine, vaeni otetim i zarobljenim
kosovskim Srbima, a zatim prodavani irom sveta tokom ratnih sukoba, i
tokom 2012. godine izazivala je medijsku panju, ali i reagovanja bive tu-
iteljke (Karle del Ponte) i aktuelnog tuioca Hakog tribunala (Ser Bra-
merc). Ipak, sudskog epiloga, niti konkretnih optunica u ovom sluaju
jo nema, uprkos najavljenim svedocima i njihovim potresnim izjavama
objavljivanih u srbijanskim medijima.
Tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi izjavio je da je Tuilatvo
za ratne zloine pronalo svedoka ilegalne trgovine ljudskim organima
na Kosovu. Bivi pripadnik Oslobodilake vojske Kosova (OVK) spreman je
da kao zatieni svedok svedoi o trgovini ljudskim organima na Kosovu
i na severu Albanije. Imamo osobu koja svedoi o medicinskoj procedu-
ri raenoj na severu Albanije, odnosno o vaenju organa otetim Srbima
tokom konikta na Kosovu izmeu OVK i srpskih snaga. Svedok je opisao
vaenje srca jednom srpskom zatvoreniku, u mestu kod Kukea (na seve-
ru Albanije) krajem devedesetih godina. Srce je kasnije prodato na crnom
tritu, a svedok je ispriao kako su izvaeni organi prebacivani do aero-
droma u Tirani.
139
Zamenik tuioca za ratne zloine Bruno Vekari potvr-
dio je za TVB92 da je pronaen svedok koji je govorio o ilegalnoj trgovini
ljudskim organima. Vekari kae da je tuilatvo radilo 16 meseci na tom
predmetu.
140
Nakon razgovora s amerikim tuiocem Klintom Vilijamsonom, efom
specijalnog istranog tima EU o trgovini organima na Kosovu, Tuilac za
ratne zloine Vladimir Vukevi izjavio je u oktobru 2012, da to tuila-
tvo ima vane informacije koje mogu biti dragocene za istragu o trgovi-
ni ljudskim organima na Kosovu i Metohiji tokom devedesetih. Vukevi
je dodao da u ovom trenutku nije u mogunosti da prezentuje javnosti
nove informacije do kojih se dolo, da je sastanak bio izuzetan i da su se
139 RTVB92, 9. septembar 2012. Pronaen svedok trgovine organima.
140 Isto.
dogovorili o nainu delovanja, oblicima saradnje i narednim konkretnim
koracima.
141
Vukevi tvrdi da u ovom sluaju Tuilatvo ima pomo i podrku ha-
kog tuilatva i da je Ser Bramerc, od samog dolaska na mesto tuioca
Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju (MKSJ), bio izuzetno
korektan, privren istini i elji da se svaki zloin rasvetli. Prema njegovim
reima, najvei problem je strah ljudi da govore o ovim dogaajima s ob-
zirom na injenicu ko su sve u njega umeani. Vukevi dalje dodaje: Oe-
kivali smo napade na nas sa razliitih strana i takva naa oekivanja su se,
naalost, ispunila. Najvanije je da je svedok bezbedan, ali i da ima po-
drku svih naih dravnih organa. Imam utisak, da se ovaj zloin spaja sa
razliitim pristupom kosovskom problemu, i da pojedine drave, ali i me-
unarodni zvaninici po inerciji reaguju na ovo emotivno, seajui se loih
pria i propagande koja je dolazila iz Srbije devedesetih godina. Danas je
neko drugo vreme, posveeni smo Evropi i njenim vrednostima, Srbija je
demokratska drava.
142
U februaru 2012, biva tuiteljka Hakog tribunala Karla del Ponte od-
bacila je optube svog naslednika Sera Bramerca da je odgovorna za uni-
tavanje dokaza u sluaju uta kua, na severu Albanije, gde su, kako se
u medijima mesecima navodi, uzimani, a potom prodavani i presaivanji
organi zarobljenih kosovskih Srba.
Del Ponteova je za Press ponovila da zna ko je unitio dokaze u trgo-
vini ljudskim organima kosovskih Srba, ali da ona nije imala nikakve veze
sa tim. Nakon to je u intervju za Pressov Nedeljnik otkrila da su NATO i
UNMIK spreili istragu o trgovini organima na Kosovu, ponovo su se uzbur-
kale strasti na temu ko je odgovoran za te zloine i prikrivanje tragova.
Karla del Ponte je poruila kako ne moe verovati da je iz Bramercove kan-
celarije optuuju za unitavanje dokaza: Za to da su dokazi uniteni sam
saznala u medijima, kada sam ve bila na dunosti ambasadora vajcarske
u Argentini. Sigurna sam da je kancelarija tuioca sprovela istragu o tome
141 Danas, 18. oktobar 2012, Vukevi: Imamo vane informacije za Vilijamsona.
142 Isto.
i da tano znaju ko je doneo odluku da se unite dokazi, kao to znaju i da
ja nisam bila obavetena o tome.
143
Meutim, tuilac Hakog tribunala Ser Bramerc tvrdi da su dokazi
unitavani u vreme dok je ba Del Ponteova bila tuilac. Iz kancelarije tu-
ioca Bramerca tvrde da su neki predmeti uniteni jo 2005, kad je tuilac
bila gospoa Del Ponte. Odluku su doneli tadanji lanovi rukovodstva tu-
ilatva. Bramerc se slae da to nije bila dobra odluka, ali i da se ne moe
javno govoriti o internoj proceduri donoenja odluka u tuilatvu.
144
U razgovoru za nedeljnik Vreme hirurg dr Goran Kronja, profesor na
VMA i pukovnik u penziji (i dalje aktivan kao hirurg, iza sebe ima vie
od 20.000 operacija, od ega 250 presaivanja raznih organa), kae da na
tvrdnje Tuilatva za ratne zloine gleda kao na, u najmanju ruku, ako ne
i na politiki motivisane, sa namerom izazivanja senzacije u jednom pred-
metu koji i dalje nije odmakao dalje od indicija.
Kronja istie da tvrdnja svedoka da je srce iz ivog oveka izvadio
radi dalje prodaje obina budalatina i ja se udim Tuilatvu za ratne zlo-
ine da to uzima zdravo za gotovo. Tako izvaeno srce, kako je opisano,
bezvredno je: nema tog hirurga koji e presaditi organ bez porekla, bez
prethodnih medicinskih nalaza i analiza. Ja sam samo dvaput presadio
bubreg koji nisam izvadio sam, nego mi je stigao iz druge i pouzdane me-
dicinske ustanove, sa svim nalazima i analizama. Ljudi, rok trajanja srca
je do dvanaest sati od trenutka prestanka rada do ponovne reanimacije,
uz najvei trud, panju i brzinu intervencije. O sterilnim uslovima i da ne
govorim.
145
Kronja dalje istie: Da bi se bilo koji organ prodao nekom
primaocu, treba ispuniti niz veoma strogih i sloenih medicinskih zahte-
va, sve i da je organ uzet od mrtvaca (uostalom, jedino bubreg moe da se
uzme iz ivog oveka) Svaki presaeni organ primaocu donosi medicin-
sko stanje davaoca, dakle svaku bolest ili infekciju koju je davalac imao.
Zato se analize i rade, ali i radi utvrivanja genetskih uslova za prihvata-
nje organa. Primalac organa se pre transplantacije deimunizuje, tako da
143 http://www.pressonline.rs/, 3. februar 2012, Karla: Bramerc zna da je NATO unitio
dokaze.
144 http://www.pressonline.rs, 2. februar 2012, Bramerc je unitio dokaze.
145 Vreme, 4. oktobar 2012, Kasapljenje i medicina.
prisustvo i bezazlene bakterije ili virusa moe da izazove teku infekciju sa
smrtnim ishodom. Ako organ potie od davaoca iji organizam nije hirur-
gu i ostalim lanovima transplantacijskog tima poznat do u detalje od
presaivanja nema nita; organ je, dakle, ako, ba moram tako da kaem,
trino bezvredan.
146
Kronja posebno podvlai jo jedan vaan logistiki detalj: sve se to
oko trgovine organima, uta kua itd, navodno dogaalo u Severnoj Al-
baniji tokom kosovskog rata 1999. Najblii aerodrom je kod Tirane, a or-
gan, bezbedno spakovan, treba doneti do primaoca to bre. Od Kukea i
Burima (uta kua) do Tirane, u to vreme, trebalo je 10 sati vonje dobrim
terenskim vozilom, jer su putevi bili katastrofalno loi. Morali ste da ima-
te lem na glavi, jer ste udarali o krov dipa stalno Za eventualni prevoz
ljudskih organa helikoptera nije bilo kod albanske strane; samo smo mi
leteli tada.
147
U februaru 2013. godine RTS je objavila da bi se proces za trgovinu
ljudskim organima na severu Albanije, koji vodi istrani tim EU, mogao
voditi pred meunarodnim tribunalom pod ingerencijom UN. Tuilac za
ratne zloine Vladimir Vukevi je izjavio: Proces za trgovinu ljudskim or-
ganima na severu Albanije koji vodi istrani tim EU na elu sa amerikim
tuiocem Klintom Vilijamsonom mogao bi da se vodi pred meunarod-
nim tribunalom pod ingerencijom UN. Tokom nedavnog sastanka sa Vi-
lijamsonom u Briselu, on je prihvatio moju ideju da eventualno suenje
bude van teritorije Kosova pred meunarodnim tribunalom pod ingeren-
cijom UN.
148
Presude i suenja u Hakom tribunalu
Oslobaajue presude Hakog tribinala izreene hrvatskim genera-
lima Anti Gotovini i Mladenu Markau kao i bivem komandantu OVK
Ramuu Haradinaju, izazvale su buru protesta u Srbiji, estoka reagova-
nja i opozicionih i stranaka na vlasti, rasplamsale strasti ionako brojnih
146 Isto.
147 Isto.
148 RTS, 12. februar 2013, Trgovina ljudskim organima pred sudom EU.
kritizera meunarodnog ad hoc suda za ratne zloine na prostoru bive Ju-
goslavije. Konanu, oslobaajuu odluku kojom su odbaene sve optube
protiv generala Gotovine i Markaa albeno vee Hakog tribunala done-
lo je 16. novembra 2012. godine. Ramu Haradinaj osoboen je po dru-
gi put krivice za ratne zloine 29. novembra 2012, a sudsko vee naloilo
je da odmah bude puten na slobodu, kao i njegovi bivi pomonici Idriz
Baljaj i Lahi Brahimaj, koji su, takoe, proglaeni nevinim po svim taka-
ma optunice.
Prema tekstu koji je objavio sajt RTV B92 nakon oslobaajue presude
hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markau, tu presudu ape-
laciono vee Hakog tribunala utemeljilo je na jednom, kako je ocenilo,
pogrenom zakljuku iz prvostepene presude kojom su oni zbog progo-
na Srba iz Kninske krajine 1995, bili osueni na 24 i 18 godina zatvora.
149
Apelaciono vee je preglasavanjem trojica sudija bila su za, a dvojica
protiv razmatranje prvostepene presude suzilo na pitanje da li su artilje-
rijski napadi na Knin, Graac, Obrovac i Benkovac u okviru operacije Olu-
ja, 4. i 5. avgusta 1995, bili protivzakoniti kako je utvrdilo prvostepeno
vee ili nisu, to je u albi tvrdila odbrana. Kako je, obrazlaui konanu
presudu, rekao predsedavajui sudija Teodor Meron, pravosnanom presu-
dom utvreno je da je nalaz prvostepenog vea o nezakonitosti tih napada
bio kamen temeljac za zakljuak da su optueni uestvovali u zajedni-
kom zloinakom poduhvatu vostva Hrvatske iji je cilj bilo trajno i nasil-
no uklanjanje srpskog stanovnitva.
Prema prvostepenoj presudi, ti napadi na etiri grada uzeli su za metu
civile i civilne objekte i izazvali deportaciju velikog broja civila iz regio-
na Krajine, to je bio cilj zloinakog udruenja na ijem je elu stajao ta-
danji predsednik Hrvatske Franjo Tuman. Podseajui da je prvostepeno
vee nalaz o nezakonitosti napada utemeljilo na injenici da su projekti-
li Hrvatske vojske (HV) padali 200 metara od pretpostavljenih vojnih ci-
ljeva u gradovima, apelaciono vee je jednoglasno utvrdilo da je to bila
greka.
150
149 http://www.b92.net, 16. novembar 2012. Obrazloenje oslobaajue presude Gotovini i
Markau.
150 Isto.
Prvostepena presuda ne sadri ni naznake da su bilo kakvi dokazi
razmatrani pri donoenju takvog zakljuka, a u njoj ne postoji ni obrazlo-
enje kako je vee dolo do njega... U takvim okolnostima, Apelaciono vee
jednoglasno utvruje da je prvostepeno vee pogreilo kada je primenilo
taj standard koji nije bio povezan sa dokazima, rekao je sudija Meron. Uz
protivljenje sudija Karmela Aijusa i Fausta Pokara, veina sudija ustano-
vila je stoga da ne moe biti utvreno van svake sumnje da su etiri grada
bila podvrgnuta protivpravnim artiljerijskim napadima.
151
Poto je presudilo da artiljerija Hrvatske vojske (HV) nije delovala
protivzakonito u napadima na gradove u Krajini, preinaivi prvostepenu
presudu, Apelaciono vee je, na osnovu toga, zakljuilo i da nije postojao
udrueni zloinaki poduhvat hrvatskih vlasti u cilju proterivanja Srba.
Ponitavajui temelj prvostepene presude, veina sudija Apelacionog vea
zakljuila je, stoga, da se odlazak civila u isto vreme sa zakonitim artilje-
rijskim napadima ne moe kvalikovati kao deportacija srpskog stanov-
nitva. U navedenim okolnostima, Apelaciono vee ne moe utvrditi da su
artiljerijski napadi, za koje su Gotovina i Marka odgovorni, dovoljni da
se oni proglase krivim van svake sumnje za deportaciju, rekao je sudija
Meron.
152
Osvrui se na mogunost da Gotovina bude kanjen zbog toga to
nije spreio i kaznio zloine, vee je utvrdilo da raspoloivi dokazi ne uka-
zuju da je bilo kakav propust Gotovine bio toliko svebuhvatan da dovede
do krivine odgovornosti, bilo u obliku pomaganja i podravanja zloina,
bilo u obliku komandne odgovornosti. Vee je utvrdilo da nema osnova
ni za komandnu odgovornost Mladena Markaa, budui da je i u prvoste-
penoj presudi utvreno da on nije dao znaajan doprinos relevantnim
zloinima, niti da je imao efektivnu kontrolu nad specijalnom policijom.
U kritino vreme, Gotovina (55) je bio zapovednik operacije Oluja i ko-
mandant Vojnog podruja Split, a Marka (55) zamenik komandanta hr-
vatske specijalne policije i ministar unutranjih poslova. Apelaciono vee
Tribunala iz navedenih razloga je ponitilo prvostepenu presudu, kojom je
151 Isto.
152 Isto.
Gotovina bio osuen na 24 godine zatvora, a Marka na zatvorsku kaznu
od 18 godina.
Ukratko, presudu hrvatskim generalima srpska javnost ocenila je
skandaloznom, a tampani mediji kao i portali gotovo da su se takmiili
estinom naslova poput: Sramna haka presuda, To nije sud to je inkvi-
zicija, Pirova pobeda, Haki tribunal skinuo masku itd. Izjavama, ko-
mentarima i saoptenjima u osudi Tribunala prikljuili su se i politiari,
strunjaci, kao i SPC. Usledio je protest studenata, najave ta e Beograd
preduzeti na meunarodnom planu i procene, da li e ova haka odluka
uticati na proces pred stalnim Meunarodnim sudom pravde povodom
tube Hrvatske i kontratube Srbije za genocid tokom ratnih sukoba na te-
ritoriji bive SFRJ.
Ispred zgrade Narodne skuptine protestovalo je nekoliko hiljada stu-
denata i izrazilo nezadovoljstvo odlukama Hakog tribunala. Studenti su
nosili parole na kojima pie Ne damo Kosovo, Svako je nevin dok se
ne dokaze da je Srbin, Hag, pravo sile, a ne sila prava, Od vae pravde,
nema vee nepravde, Haki sude dokle vie, Sudije treba da sude po za-
konu, a ne po nalogu. Mladii i devojke nosili su zastave Srbije, ali i gra-
dova iz kojih dolaze, svojih fakulteta, i pevali pesme posveene Kosovu.
153
Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikoli je izjavio da je sasvim
jasno da je Tribunal doneo politiku, a ne pravnu odluku, te da odluka
Hakog tribunala nee doprineti stabilizaciji situacije u regionu i da e
otvoriti stare rane, a Srbe u Hrvatskoj, mali broj njih koji je ostao tamo da
ivi, staviti u poziciju krivaca nad kojima i dalje svako moe nekanjeno da
sprovodi svoju pravdu.
154
Patrijarh srpski Irinej je izjavio da je oslobaajuom presudom za
hrvatske generale, Haki sud skinuo masku s lica i pokazao da je u pita-
nju politiki sud koji prikriva zloine nad Srbima. On je na parastosu
srpskim rtvama ratova devedesetih godina u Sabornoj crkvi u Beogradu
153 http://www.blic.rs/, 4. decembar 2012, Studenti ispred Skuptine poruili Hagu: Od
vae pravde nema vee nepravde.
154 Politika, 16. novembar 2012, Nikoli: Skandalozna odluka.
takoe, poruio da Srbija ne treba da ide u Evropu po svaku cenu, a da
moe da oekuje pomo svoje slovenske brae.
155
Na pitanje da li je oslobaajua presuda Gotovini i Markau oslabila
poziciju Srbije, a ojaala poziciju Hrvatske i moe li ona da utie na odlu-
ivanje Meunarpdnog suda pravde (MSP), profesor meunarodnog prava
Tibor Varadi rekao je da oslobaajua presuda moe da bude argument
vie za Hrvatsku, odnosno argument manje za Srbiju pred Meunarodnim
sudom pravde. Meutim, dodao je da MSP iskljuivo ima nadlanosti za ge-
nocid koji nije dokazan nigde u sukobima u Hrvatskoj. On istie: Postoje
dramatine razlike izmeu prvostepene i drugostepene odluke Gotovini,
koje su zasita neobine, meutim, ni prvostepena nije bila presuda koja
bi Gotovinu osudila za genocid. I jedna i druga odluka su nie od lestvice
koja je vrlo visoko podignuta, a istovremeno, nijedan Srbin nije osuen
pa ni optuen za genocid. On smatra da e tribunal odbaciti obe tube.
156
Predsedavajui Generalne skuptine UN Vuk Jeremi je povodom od-
luke, kako sam kae, iskoristio svoja ovlaenja i u tom telu zakazao javnu
raspravu o ulozi meunarodnih ad hoc krivinih tribunala u ostvarivanju
pravde i pomirenju izmeu naroda. U svom saoptenju je naveo: Odlu-
ka albenog vea Hakog tribunala u vezi sa operacijom Oluja izazvala
je razumljivo ogorenje u mnogim delovima sveta. Nesporna je injenica
da je oko etvrt miliona Srba prognano sa svojih ognjita u svega nekoli-
ko dana, a da je sud koji je osnovan da bi istraio ovakva nedela praktino
odluio da za ovaj in nije bilo ni krivaca niti odgovornih.
157
U saoptenju
dalje stoji:vrsto sam uveren da istinsko pomirenje i okretanje nove stra-
nice u odnosima izmeu zavaenih naroda nije mogue zasnivati na ne-
gaciji i velianju zloina, jer to u sutini predstavlja podsticaj na njihovo
ponavljanje. Zato debatu, pod nazivom Uloga meunarodnog pravosua
u ostvarivanju pomirenja, zakazujem za 10. april 2013. godine u General-
noj skuptini Ujedinjenih nacija u Njujorku.
158
155 Politika, 25, novembar 2012, Patrijarh Irinej: Haki tribunal skinuo masku.
156 Blic, 22. novembar 2012, Varadi: Meunarodni sud e verovatno odbaciti tibe Hrvatske
i Srbije.
157 http://www.b92.net, 19. novembar 2012, Jeremi o Hagu zakazao debate u UN.
158 http://www.b92.net, 19. novembar 2012., Jeremi o Hagu zakazao debate u UN.
Zavren proces Ramuu Haradinaju
Reagovanja u Srbiji na oslobaajuu presudu bivem komandantu
OVK Ramuu Haradinaju bila su istog, ili slinog vokabulara kao i nakon
odbacivanja optubi protiv hrvatskih generala. Istina, nakon prvog talasa
otrih kritika na adresu MKSJ, ija je odluka ocenjena novim amarom,
besa protiv Pritine zbog slavlja prireenog u ast Haradinajevog osloba-
anja i sveopteg nezadovoljstva meunarodnom (ne)pravdom donekle
je sputen svaalaki ton Beograda. Naime, neminovnost dijaloga sa ko-
sovskim vlastima i dalje saradnje sa Hakim sudom, ime je uslovljeno
odreivanje datuma Srbiji za pregovore o pridruivanju EU , uozbiljio je
najave i izjave o prekidu odnosa sa kosovskim zvaninicima i Tribunalom.
Bivi premijer Kosova Ramu Haradinaj (44), osloboen je pred Ha-
kim tribunalom krivice za zloine nad civilima na zapadu Kosova 1998.
godine, presudom od 29. novembra 2012. godine. Istovremeno su oslo-
boeni i njegovi saradnici Idriz Baljaj (41), voa specijalne jedinice u OVK
i Ljah Brahimaj (42), komandant logora u Jablanici, koji su bili optueni
za ubistva, okrutno postupanje i nehumane postupke, kao i za krenje za-
kona i obiaja ratovanja u improvizovanom zarobljenikom logoru OVK u
selu Jablanica kod Deana.
Obrazlaui presudu, predsedavajui sudija Bakone Moloto iz June
Afrike rekao je da je utvreno da ne postoje verodostojni dokazi da je Ra-
mu Haradinaj znao za zloine u Jablanici. Pretresno vee utvrdilo je da
je veina od 16 zarobljenika uJablanici bila prebijana i muena, i da je je-
dan Albanac Skender Kui umro od posledica prebijanja, ali da ne postoje
dokazi o odgovornosti optuenih. Dokazi koje je tokom suenja prezen-
tiralo tuilatvo, po presudi, nisu bili dovoljni za utvrivanje da su u ru-
kama OVK bili ubijeni srpski policajci Nenad Remitar i Ivan Zari, Romi,
BurimBejta i Agron Beria, te Albanci Uka Redepaj, Nesret Aljaj i PalKra-
snii. Kao nedokazane, sudije su odbile i navode optunice da su Haradi-
naj, Baljaj i Brahimaj bili protagonisti udruenog zloinakog poduhvata
iji je cilj bilo uklanjanje nealbanskih civila i Albanaca koje je OVK smatra-
la nelojalnim. Naprotiv, dokazima je utvreno da je Haradinaj, kad je sa-
znao za pritvaranje i zlostavljanje Skendera Kuija, otiao u Jablanicu i sa
Nazmijem Brahimajem razgovarao o njegovom oslobaanju, rekavi da se
takve stvari ne smeju deavati vie zato to tete naoj stvari, rekao je su-
dija Moloto. Prvi put, Haradinaj je bio osloboen u prolee 2008, zajedno
sa Baljajem, a Brahimaj je zbog zloina u Jablanici osuen na estgodina
zatvora. Ponovljeno suenje Haradinaju i saoptuenima poelo je u avgu-
stu 2011. godine.
159
Vlada Srbije je povodom ove presude izjavila: Oslobaajuom pre-
sudom Ramuu Haradinaju Haki tribunal je naneo teak udarac meu-
narodnoj pravdi, postavio veliku prepreku procesu pomirenja u regionu i
amnestirao stravine zloine i etniko ienje Kosova i Metohije, saopti-
la je Vlada Srbije. Ovakva odluka ohrabruje ekstremiste i dovodi u pita-
nje osnovne ciljeve meunarodnih misija na Kosovu i Metohiji. Presuda
Haradinaju otvara dilemu da li meunarodna zajednica eli da se istrae
zloini, kazne krivci i otpone proces pomirenja ili eli da region zadri u
stanju stalne krize.
160
Premijer Srbije Ivica Dai izjavio je da je uprkos tome interes Srbije
da nastavi dijalog sa Pritinom zbog svojih evropskih integracija. Upitan
ta e Srbija uiniti ako Haradinaj postane premijer Kosova, Dai je novi-
narima u Vladi Srbije odgovorio da on ne moe birati sa kim e da razgo-
vara, ali je njen interes da nastavi razgovore. Predstavnici Srbije nisu oni
koji odreuju sa kim e da razgovaraju, rekao je Dai i podsetio da je i
Haim Tai bio u delagaciji 1999. godine u Rambujeu. Nama je vano da
reavamo pitanja zbog naeg naroda zato to se na nas vri pritisak, za-
kljuio je Dai.
161
Osloboen Momilo Perii
Bivi naelnik generaltaba Vojske Jugoslavije general Momilo Peri-
i, koji je u septembru 2011, osuen na 27 godina zatvora, osloboen je
28. februara 2013, u Hakom tribunalu. Portparol Hakog tribunal Magda-
lena Spalinska istakla je da se on na prvostepenu presudu alio: Perii
159 Novi magazin, 29. novembar 2012. Haradinaj osloboen, stie u Pritinu.
160 Veernje novosti, 29. novembar 2012, Reakcije iz Srbije na oslobaanje Haradinaja.
161 Isto.
je osuen na 27 godina zatvora u prvostepenoj presudi 2011. godine. U to
vreme veina u pretresnom veu proglasila ga je krivim za pomaganje i po-
dravanje zloina koji su se desili izmeu 1993, i 1995. godine u Srebrenici
i u Sarajevu. Perii je bio proglaen krivim za svoju ulogu nadreenog u
granatiranju Zagreba u maju 1995. godine.
162
Konanu presudu donelo je albeno vee kojim je predsedavao pred-
sednik Tribunala, ameriki sudija Teodor Meron, a lanovi su bili Karmel
Aijus sa Malte, Liu Daun iz Kine, Arlete Ramarson sa Madagaskara i An-
dresia Vaz iz Senegala.
Perii je hijerarhijski, bio najvii general jugoslovenske armije optu-
en pred Hakim sudom. Prema obrazloenju predsedavajuieg albenoga
vea sudije Teodora Merona, koji je doneo oslobaajuu presudu za hrvat-
ske generale Antu Gotovinu i Mladena Markaa, prvostepeno vee pogre-
ilo je kad je Periia osudilo za zloine njegovih podreenih, utvrdivi da
Perii nije imao efektivnu kontrolu nad pripadnicima Vojske Jugoslavi-
je (VJ) rasporeenih u jedinice vojske pobunjenih hrvatskih Srba, u okviru
40. Kadrovskog centra Vojske Jugoslavije.
Perii se dobrovoljno predao Hakom sudu 2005. godine, na dan
kad je objavljena njegova optunica. Suenje Periiu poelo je u oktobru
2008, a zavrne rei su iznete krajem marta 2011. U toku 198 dana suenja,
pretresno vee je saslualo 108 svedoka tuilatva i 28 svedoka odbrane.
Na presudu se alila odbrana, koja je traila da se general Perii oslobodi
po svim takama optunice. Tuilatvo, koje je u zavrnoj rei trailo kaznu
doivotnog zatvora, nije uloilo albu.
Ratko Mladi: Prsti u svim zloinima
Nakon 16 godina skrivanja Ratko Mladi je uhapen krajem maja
2011. godine u selu Lazarevo. Optunica ga u 11 taaka tereti za genocid,
zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja rata. U dve take, Mla-
di je optuen za genocid u Srebrenici i jo sedam bosanskih optina, za
zloine protiv ovenosti progone na politikoj, verskoj i nacionalnoj os-
novi, istrebljivanja, ubistva, krenja ratnih zakona i obiaja, deportacije,
162 http://www.blic.rs/, 28. februar 2013. Osloboen Momilo Perii.
nehumana postupanja, terorisanje civila i uzimanje talaca. Najavljeno je
da e tokom procesa biti sasluano ukupno 413 svedoka. Suenje Mladiu,
bez sumnje jedno od najznaajnijih u istoriji Hakog tribunala, poelo je
16. maja 2012. godine itanjem optunice.
Na poetku suenja tuilac Deremont Grum je u uvodnoj rei rekao:
Zloini koje su snage bosanskih Srba izvrile tokom rata u Bosni su bili
deo plana da se srpsko stanovnitvo razdvoji od nesrpskog, da se teritorija
koju su Srbi smatrali svojom etniki oisti i da se poveu srpske teritorije
u Bosni i osigura im se veza sa Srbijom. Kako je rekao, u svim zloinima
nad nesrpskim stanovinitvom u Bosni, od Markala do Srebrenice, vide se
prsti Ratka Mladia. Tezu je potkrepio pozivanjem na dokumente i izjave
Radovana Karadia, Momila Krajinika i samog Mladia i ratne planove
sainjene, kako je podsetio, pre tano 20 godina. Prve sate u sudnici tui-
lac Grum je posvetio mapama, pokazujui predratni raspored stanovnitva
i promenu etnike mape, nakon delovanja snaga pod komandom Ratka
Mladia.
163
Tuilac je tvrdio da je optueni ve na poetku sukoba znao ta e
se dogoditi, pozivajui se na Mladiev komentar da e biti teko ostvari-
ti razdvajanje ljudi po nacionalnoj osnovi u Bosni, jer ljudi nisu kljuevi
u depu, pa da ih premeta tamo-amo. Lako je to rei, ali teko ostvari-
ti. Tuilatvo je ve za uvodnu re koristilo zapise iz Mladievih dnevnika,
koji su, kako je objanjeno, naeni prilikom pretresa njegove kue u Beo-
gradu. U interpretaciji amerikog tuioca rat u Bosni poeo je kada su ru-
kovodioci bosanskih Srba poeli napade na svoje sugraane u Bosni samo
zato to su bili druge vere ili nacije. Do kraja rata, snage bosanskih Srba
izvebale su se i postale su strune za ubijanje ljudi, ocenio je Grum.
Na poetku procesa tuilac je podsetio na egzekuciju muslimanskih mladi-
a u Trnovu, koju su pripadnici paravojne formacije korpioni zabeleili
i kamerom, a potom se, na ekranu u najveoj hakoj sudnici pojavio i sni-
mak granatirane pijace Markale u Sarajevu. Tuilac tvrdi da je Ratko Mla-
di lino kontrolisao granatiranje Sarajeva. Imao je grad na dlanu, rekao
je Grum, ponavljajui reenicu koju je Mladi, navodno izgovorio pred jed-
nim zvaninikom UN, da e uiniti da se grad trese. Sarajevo je imao kao
163 http://www.b92.net, 16. maj 2012, U svim zloinima Mladievi prsti.
na dlanu i bio je odgovoran, istakao je Grum. On je podsetio i da je jedan
od bosanskih gradova, Bijeljina, zauzet uz pomo paravojske eljka Rana-
tovia Arkana.
164
Tuilac je rekao da su u funkciji etnikog ienja bili i osnivanje lo-
gora u kojima su zatvarani, mueni i ubijani Muslimani i Hrvati... Neke od
tih logora, poput Manjae kod Banja Luke, direktno je osnovala Vojska Re-
publike Srpske (VRS), pa nema nikakve sumnje da je Ratko Mladi znao za
njihovo postojanje i ono to se u njima deava. Tokom suenja tuilatvo
e, poslednji put pred Hakim tribunalom, pokuati da dokae i tvrdnju
koja je oborena u svim dosadanjim presudama bosanskim Srbima da
se zloini koji su se dogodili irom Bosne, a ne samo u Srebrenici, mogu
kvalikovati kao genocid. Taj najtei zloin, prema vaeoj optunici protiv
Ratka Mladia, izvren je i nad Hrvatima.
165
Suenje Ratku Mladiu poelo je pred prepunom galerijom najvee
sudnice Hakog tribunala, gde su sedeli novinari i predstavnici udruenja
rtava iz Bosne i obeleeno je incidentima u kojima je optueni aplaudirao
sudu i tuilatvu i komunicirao sa publikom na galeriji. Mladi je publici,
u kojoj su bile i ene iz Udruenja rtava iz Srebrenice, navodno pokazao
naslovnu stranu knjige o kralju Petru, a u jednom trenutku preao prstom
preko vrata kao da preti. Prethodno su one negodovale glasno i komenta-
risale postupak. Predsedavajui Sudskog vea holandski sudija Alfons Ori
upozorio je Mladia da se suzdri od neprimerene komunikacije sa nekim
na galeriji za publiku i da se koncentrie na suenje.
166
Holandski ocir Elko Koster posvedoio jeda je general Ratko Mladi
pretio svima koji su mu se suprotstaviji, a njemu je posle zauzimanja Sre-
brenice u julu 1995. rekao da e biti u nevolji, ako se suprostavi odvoe-
nju Muslimana. Svedok, koji je tada bio porunik u holandskom bataljonu
UNPRFOR u Potoarima kod Srebrenice, izjavio je da su hiljade musli-
manskih civila posla pada enklave utoite potraile u blizini te baze. Po
reima svedoka, pripadnici VRS su zatim metane Srebrenice usmeravali
ka autobusima koji su pristigli, odvajajui vojno sposobne mukarce koje
164 http://www.b92.net, 16. maj 2012, U svim zloinima Mladievi prsti.
165 Isto.
166 Danas, 17. maj 2012, Mladi pretio porodicama rtava.
su upuivali u belu kuu. Koster je izneo i kako je spreio srpske vojnike
da jednog deaka od 15-16 godina odvoje od majke. Na pitanje tuioca da
li su i vojnici UNPROFOR pomagali u odvajanju mukaraca, svedok je odgo-
vorio odreno, naglaavajui da su to inile samo snage bosanskih Srba. U
drugom susretu istog dana, general Mladi pitao je Kostera da li je video
neke muslimanske vojnike, a ocir UNPROFOR odgovorio je, kako je posve-
doio, da nije, a da ne bi rekao i da jeste. Svedok je izjavio i da su 13. jula
1995. u Potoarima holandski vojnici UNPROFOR pronali devet tela ubije-
nih mukaraca: Video sam devet leeva, leali su potrbuke, otprilike u li-
niji, a na leima su imali rane od hitaca iz vatrenog oruja.
167
Na pitanje da li je znao da je prebacivanje muslimanskog stanovnitva
u Kladanj bilo dogovoreno na sastanku njegovog komandanta Toma Kare-
mansa sa Mladiem, Koster je odgovorio da je saznao da je takav dogovor
u jednom trenutku bio postignut, ali da je to bilo poto su autobusi ve
bili doli u Potoare.
168
Tokom suenja u avgustu svedok Don Dordan, koji je bio na elu
grupe meunarodnih vatrogasaca-dobrovoljaca, potvrdio je da su civili u
Sarajevu 1992-95, bili izloeni svakodnevnim napadima sa poloaja bo-
sanskih Srba oko grada. Svakoga dana video sam kako se puca na civile
dok su obavljali svakodnevne poslove...To je bio njihov svakodnevni i-
vot... Ogromna veina meu rtvama koje su njegovi vatrogasci zaticali u
zapaljenim zgradama bili su, kako je precizirao, civili.
169
Sredinom oktobra pred Hakim tribunlom australijski general Don
Vilson svedoio je o nadmonosti vojske bosanskih Srba nad odbranom
Sarajeva u prolee 1992. godine, navodei da je ta vojna sila koriena
preterano, nesrazmerno i neselektivno, to nije video u 34 godine voj-
nike karijere, iako je bio u Vijetnamu i u Libanu. On je naveo da je Mla-
di u potpunosti kontrolisao vojsku bosanskih Srba koja je Sarajevo drala
pod opsadom.
170
167 http://www.rts.rs, 20. jul 2012, Ocir: Mladi pretio svima.
168 Isto.
169 http://www.pressonline.rs., 28. avgust 2012, Vatrogasac o napadima na civile u Sarajevu.
170 http://www.sense-agency.com, 10. oktobar 2012, Mladi imao vie topova nego vojnika.
Svedoci su, u februaru 2013, potvrdili i da je komandant Vojske Re-
punlike Srpske stalno pretio da e sravniti pola Sarajeva. Zvaninik UN En-
toni Banberi rekao je da je 1995, Armija BiH napadala i ubijala vojnike
UNPROFOR u Sarajevu. Banberi je prethodno potvrdio da su u aprilu 1995,
za dva dana u Sarajevu snajperima ubijena dva francuska vojnika UNPRO-
FOR. On je odbacio tvrdnje odbrane da su se bosanski Srbi tokom celog
rata zalagali za prekid neprijateljstava. Banberi je izemu ostalog izjavio:
Iako su tvrdili da su zainteresovani za mirovni sporazum, prekid vatre i
neprijateljstava, bosanski Srbi obino bi pritom postavljali uslove koji nisu
bili prihvatljivi ni za vladu u Sarajevu, ni za vei deo meunarodne zajed-
nice. Hteli su mir pod njihovim uslovima, to je bilo neprihvatljivo. On je
dodao i da je u UNPROFOR vladalo raireno uverenje da general Mladi iz-
vre istinu.
171
Edin Sulji, bivi pripadnik sarajevskog Cetra slubi bezbednosti (CSB)
koji je 5. februara 1994. godine izvrio uviaj nakon granatiranja Marka-
la, predoio je izvetaj prema kome je u eksploziji minobacake granate na
pijaci, poginulo 67, a ranjene 142 osobe. Sulji je naveo da su balistiari
tada utvrdili pravac iz koga je granata doletela, a da su zatim graani, koji
su iveli na liniji doleta, policiji potvrdili da su uli zvuk ispaljenja i prelet
projektila iz pravca sela Mrkovii. Tamo je bio pozicioniran minobacaki
poloaj Vojske Republike Srpske.
172
Tokom dosadanjeg trajanja procesa Mladi je dva puta udaljen iz sud-
nice, jer se glasno smejao iskazima svedoka o premlaivanju, muenju,
silovanjima. Suenje se nastavlja novim svedoenjima.
171 http://www.vesti-online.com, 8. februar 2013, Zvaninik UN: Muslimani napadali i ubijali
Unproforce.
172 http://www.slobodnaevropa.org, 15. februar 2013. Suenje Mladiu: ta je pokazala
istraga o smjeru granate na Markale.
Radovan Karadi: Cinizam pred sudom
U junu 2012. godine Haki tribunal odbacio je taku optunice protiv
Radovana Karadia koji se odnosi na genocid u sedam optina BiH, izu-
zev Srebrenice. Istovremeno Sudsko vee potvrdilo je da postoji dovoljno
dokaza za ostalih deset taaka optunice i odbilo zahtev Karadia da bude
puten na slobodu na polovini suenja. Bivi predsednik Republike Srp-
ske optuen je za genocid, progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, ne-
humana dela, terorisanje, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.
Predsedavajui sudija O-Gon Kvon rekao je tom prilikom da dokazi
koje su predoili tuioci nisu dovoljni za dokazivanje take optunice da su
snage bosanskih Srba u optinamaBratunac, Foa, Klju, Prijedor, Sanski
Most, Vlasenica i Zvornik pokuale da Muslimane i Hrvate unite u pot-
punosti ili deliminokao etnike grupe, to je uslov za genocid, iako ima
dovoljno dokaza da su u tim optinama poinile istrebljenje i progon ne-
srba. Raspravno vee utvrdilo je da je tuilatvo, u nedavno okonanom
dokaznom postupku, podnelo dovoljno dokaza po svim drugim takama
optunice, ukljuujui i za genocid u Srebrenici, na osnovu kojih bi, ukoli-
ko bi bili prihvaeni, Karadi mogao biti osuen.
173
Tokom februara pred Hakim tribunalom sveodoio je Momir Nikoli,
koji je 2003. godine priznao krivicu za progon Muslimana iz Srebrenice i
osuen je na 20 godina zatvora. Pri unakrsnom ispitivanju ovog svedoka
Karadi je potvrdio da je on, kao vrhovni komandant, 9. jula 1995, dao
saglasnost da VRS ue u Srebrenicu nakon to mu je odobrenje za to tele-
gramom zatraio pomonik generala Mladia, Zdravko Tolimir.
Karadzi je rekao da nema opravdanja za ubistva muslimanskih
zarobljenika, meutim, tvrdio je da za te zloine nije bilo potrebno na-
reenje budui da su bili posledica volje za osvetom. Sugeriui da je
ogromna patoloka mrnja iz prolosti bila glavni razlog za zloine,
Karadi je dodao da za unitavanje nije bila potrebna niija komanda i
da se to deavalo po istorijskom automatizmu, te da su ubistva bila uzro-
kovana voljom za osvetom koja se raala iz haosa. Karadi je izjavio da
nije bilo mnogo rtava prilikom zauzimanja Srebrenice, 11. jula 1995, na
173 http://www.rts.rs, 28. jun 2102, Odbaen deo optunice protiv Karadia.
ta je svedok Nikoli uzvratio da je pod artiljerijskom vatrom Bratunake
brigade VRS bilo rtava u gradu, a zatim u koloni kojom se vie hiljada ci-
vila kretalo iz Srebrenice ka bazi UNPROFOR u Potoarima.
174
Odbranu od optubi da je odgovoran za genocid u Srebrenici, pro-
gon muslimana i Hrvata irom BiH, terorisanje stanovnitva Sarajeva to-
kom rata u BiH od 1992, do 1995, Karadi je poeo tvrdnjom da nije imao
nikakve informacije o zloinima u Srebrenici, a optube o pijaci Marka-
le nazvao besramnim trikovima. Radovan Karadi je rekao da bi tre-
balo da bude nagraen za dobra dela tokom rata, umesto to je optuen
za ratne zloine u BiH. On je naglasio da Srbi nisu zapoeli rat u BiH, ve
da su to uinili muslimani napadima na srpsko stanovnitvo gde god je
ono bila manjina. Karadi je dodao da su muslimanske snage u nekim
sluajevima, kao to su inscenirani napadi na sarajevsku pijacu Markale,
angaovale svoje ljude kako bi ubijali sopstveni narod u cilju antisrpske
propagande. Karadi je negirao i da su snage bosanskih Srba proganjale
nesrpsko stanovnitvo, a logore u okolini Prijedora, u kojima su muslima-
ni i Hrvati po optunici bili nezakonito pritvarani, zlostavljani i ubijani,
nazvao je istranim centrima
175
.
Tokom viednevnog iskaza generala Dragana Miloevia, u februaru
2013, Karadi se trudio da prebaci odgovornost za sarajevsku opsadu na
vojnog zapovjednika Vojske Republike Srpske, Ratka Mladia. Tu tezu po-
kuao je plasirati i prilikom ispitivanju drugih svedoka.
Poelo suenje Goranu Hadiu
Suenje Goranu Hadiu (bivem predsedniku tzv. Republike Srpske
Krajine) poelo je 16. oktobra 2012. On je optuen za progon Hrvata i dru-
ge zloine nad nesrpskim stanovnitvom Istone Slavonije, od 1991, do
1993. godine. Hadi se tereti za zloine nad Hrvatima i drugim nesrbima
u Istonoj Slavoniji tokom 1991, i 1992. godine, kao uesnik zajednikog
zloinakog poduhvata sa Slobodanom Miloeviem, Jovicom Staniiem,
174 Blic, 16. februar 2012, Karadi: za ubistvo muslimanskih zarobljenika nema
opravdanja.
175 Politika, 16. oktobar 2012, Karadi: Treabal da budem nagraen, a ne optuen.
Frankom Simatoviem Frenkijem, eljkom Ranatoviem Arkanom, Vo-
jilavom eeljem, Mihaljem Kertesom, Radovanom Stojiiem Badom,
Milanom Martiem i pripadnicima JNA. Prema optunici, Hadi i drugi
uesnici planirali su, podsticali, naredili, poinili ili pomagali progon ne-
srba na rasnoj, verskoj ili politikoj osnovi.
Tuilac Stringer istakao je Hadievu politiku ulogu i odgovornost,
najpre kao premijera SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, a kasnije i
kao predsednika tzv. SAO Krajina, uz ocenu da je Hadi bio Miloevi-
ev ovek na terenu. Prema njegovim reima, Hadi je dobijao instruk-
cije od Beograda, imao je novac i mo da ostvari planove iz zajednikog
zloinakog poduhvata. On je te planove sprovodio tako to je rukovodio
ubijanjem, iseljavanjem, hapenjima, pljakom, omoguavao da se ta zlo-
dela izvre, ohrabrivao ih, odnosno nije nita inio da ih sprei, iako je to
mogao i morao. Tuilac je istakao da je Hadi bio lice SAO na meuna-
rodnim sastancima i da je i u domaoj i meunarodnoj javnosti stalno
istupao s porukom da je jedino reenje za konikt u Hrvatskoj razgrani-
enje izmeu srpskog i hrvatskog naroda. Kao dokaz je priloen snimak sa
RTS u kome Hadi, uoi odlaska na pregovore u Njujork, govori da e jedi-
no ovakvo razgranienje garantovati mir.
176
Tuilac Stringer je rekao da je Hadi sprovodio diskriminatorske mere
prema Hrvatima i drugim nesrbima, da je naredio konskaciju hrvatske
dravne imovine i da se zalagao za granice Republike Srpske Krajine po et-
nikim linijama od pre Drugog svetskog rata. Takoe je uveo zabranu hr-
vatskim graanima da ulaze u Krajinu. Haki tuilac je Hadia imenovao
i kao oveka koji je olakavao ulazak vojnih i paravojnih snaga iz Srbije u
Krajinu, i da je potpuno bio ukljuen u razgovore izmeu civilnih vlasti
i tih snaga, to jest da su one bile integrisane pod Hadievom civilnom
vladom. Takoe je reeno da je Hadi esto bio u Beogradu, gde je iao
da dobije oruje i ukazano na blisku saradnju Hadia i paravojnih for-
macija eljka Ranatovia Arkana, kao i na injenicu da je centar za obuku
Arkanovih snaga bio u istoj zgradi u Erdutu, gde je bila smetena i vlada
SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.
176 Agencija Beta, 16. oktobar 2012, Poelo suenje Goranu Hadiu.
Tuilac je govorio o odgovornosti Hadia u vreme pada Vukovara u
jesen 1991. godine i rekao da je optueni blisko saraivao sa JNA i da nita
nije inio da sprei nehumano postupanje sa hrvatskim zarobljenicima i
njihovo ubijanje i muenje u zatvorenikim centrima, za koje je reeno da
su postojali i u Srbiji, to jest u Sremskoj Mitrovici i idu.
177
Suenje Goranu Hadiu, bivem politikom voi hrvatskih Srba, od-
vijalo se uglavnom na sednicama zatvorenim za javnost, iskazima svedoka
sa zatienim identitetom.
Zanimljivo je svedoenje eljka andora, biveg pripadnika Zbora na-
rodne garde (ZNG) preko video linka iz Zagreba.
andor je zarobljen 19. novembra 1991, na podruju Vukovara i au-
tobusom je preko Bogojeva, sa drugim zarobljenicima, prebaen u zatvor
u Sremskoj Mitrovici, u Srbiji. U izjavi tuilatvu, svedok je rekao da su ga
vojnici JNA prvo tukli i rukama i nogama u Bogojevu, a da je potom, u
Sremskoj Mitrovici, proao kroz palir gde je pretuen palicama, takama,
nogama, pukama i drkama od metle. Smeten je u prostoriju u kojoj je
oko 130 ljudi bilo poreano kao sardine, tako da se nisu mogli okrenu-
ti, a prvih mesec dana nije im dozvoljeno da koriste kupatilo. andor je
dalje, rekao da su morali da stoje pognute glave, sa rukama na leima kad
god su im se uvari obratili kao i da su satima obavljali besmislene poslo-
ve, poput pranja stepenika golim rukama. andor je rekao da su u najgo-
rem poloaju bili dezerteri iz JNA koji su zatvarani u samice i svakodnevno
izlagani psihikom i zikom maltretiranju. uvari u zatvoru su nekima od
zatoenika sekli genitalije, a andor je bio primoran da jede biber i so
to je izazvalo teka oteenja usne duplje. Svedok je rekao da je u zatvoru
u Sremskoj Mitrovici zadobio teke povrede plua, rebara, kime, oteen
mu je sluh i vid, a zbog vie pretrpljenih potresa mozga pati od estih gla-
vobolja. Razmenjen je 14. avgusta 1992. godine, a i sada pati od nesanice,
depresije i ima probleme u svakodnevnoj komunikaciji.
178
U nastavku suenja sasluan je hrvatski patolog Davor Strinovi, a u
dokaze je zasebno uveden spisak sa informacijama o rtvama pogublje-
nja na poljoprivrednom dobru Ovara kraj Vukovara 20. novembra 1991.
177 Isto.
178 http://www.sense-agency.com , 7. decembra 2012, Posledice zatoenitva u Srbiji.
godine. Strinovi je rekao da je od samog poetka bio ukljuen u proces
pronalaska i otkopavanja tela, kao i u kasnije obdukcije i identikaciju r-
tava. Po njegovim reima, u masovnoj grobnici je pronaeno 200 tela. Pre-
ma podacima Komisije za zatoene i nestale, u Hrvatskoj se trenutno 968
osoba, uglavnom Hrvata, vode kao nestali iz perioda sukoba 1991, i 1992.
godine, kao i 743 osobe, veinom srpske nacionalnosti, koje su nestale
1995. godine. Po Strinoviu, do sada je ekshumirano blizu 950 tela rtava
poginulih tokom sukoba u Hrvatskoj, a kae da je, po procenama njegove
komisije, u Domovinskom ratu stradalo vie od 11.000 ljudi.
Vojislav eelj: najdue suenje u
istoriji Hakog tribunala
Krajem marta 2012, zavrnim reima Vojislava eelja, lidera Srpske
radikalne stranke (SRS) okonano je suenje protiv ovog optuenika, ali ni
nakon deset godina otkako je u evennigenu, do marta 2013. nije doneta
ni prvostepena presuda. eelj od 23. februara 2003. godine boravi u pri-
tvorskoj jedinici hakog tribunala.
Tuilatvo je eelju pet puta menjalo optunicu. Ali, uvek ga je tereti-
lo za ratne zloine u BiH i u Hrvatskoj i uee u udruenom zloinakom
poduhvatu. Za to vreme, suenje je prekidano tri puta, a eelj je, ekajui
presudu po optunici za ratne zloine, zaradio tri osude za nepotovanje
suda. Za profesora meunarodnog prava Aleksandra Mezjajeva, ovoliko
trajanje postupka je skandalozno: Ovo je najdue suenje u istoriji Ha-
kog tribunala. Ve neko vreme se ne odravaju ni statusne konferencije u
njegovom predmetu, a razlog za to nije ni objanjen kako treba, barem
ne u pravnom smislu. Imajte u vidu da razlog za sazivanje konferencije
moe da bude i rasprava o zdravstvenom stanju optuenog. Na presudu
prvostepenog vea nijedan optuenik nije ovoliko ekao.
179
Glavni tuilac Hakog tribunala Ser Bramerc izjavio je u decembru
2011, da sudski proces protiv Vojislava eelja, koji traje devet godina, nije
primer kako treba da funkcionie meunarodno pravo. Bramerc je rekao
179 http://www.smedia.rs, 22. februar 2013, eelj u Hagu deset godina najdue suenje u
istoriji Hakog tribunala.
da je oigledno da proces protiv eelja nije uspena pria, jer traje tako
dugo i da nema problem da prizna da to nije primer kako meunarodno
pravo treba da funkcionie. Glavni tuilac je ocenio da za to postoji vie
razloga. Bilo je mnogo odlaganja, on je trajkovao glau, sam je sebe za-
stupao i nije olakavao sudu da se ubrza suenje.
180
Predsjednik Hakog tribunala Teodor Meron rekao je pred Savetom
bezbednosti UN da oekuje da e presuda lideru Srpske radikalne stranke
Vojislavu eelju biti izreena do marta 2013. godine. Podnosei redovan
izvjetaj o radu Tribunala, Meron je pred Savetom u Njujorku rekao i da
mu se esto postavljaju pitanja o eeljevom zdravstvenom stanju. On je
naglasio da eelj, kao i drugi pritvorenici u eveningenu, uiva najbolju
moguu medicinsku negu i da Tribunal preduzima sve mogue mere da
osigura njegovo zdravlje.
181
Gaenje Tribunala 2015. godine
Srbija je hapenjem Gorana Hadia ispunila sve obaveze prema Tri-
bunalu u Hagu. Ovim hapenjem sutinski je okonan proces saradnje sa
Tribunalom koji je posebno intenziviran nakon 5. oktobra 2000, od kada je
Srbija u Hag poslala 45 osoba, odgovorila na oko 3000 zahteva Tuilatva,
odbrane okrivljenih i sudskih vea za dostavljanje dokumentacije. Najtra-
eniji begunac Ratko Mladi uhapen je 26. maja 2011, a izruen 31. maja
iste godine. Radovan Karadi uhapen je 21. jula 2008, a izruen desetak
dana kasnije. Vojislav eelj, predsednik SRS, dobrovoljno je otiao u Hag
u februaru 2003, a suenje je poelo etiri godine posle toga.
182
Podnosei redovan polugodinji izvetaj Savetu bezbednosti UN, Me-
ron je rekao da se nada da e presuda Radovanu Karadiu biti izreena do
kraja 2014. godine, a Goranu Hadiu godinu dana kasnije. Prvostepena
presuda Vojislavu eselju kao poslednja pre okonanja procesa trojici op-
tuenih koji su poslednji uhapeni po predsedniku Tribunala, nee biti
izreena pre jula 2013. Do marta idue godine, po Meronovim reima,
180 Blic, 8. decembar 2011. Suenje aelju lo primer meunarodnog prava.
181 http://www.vijesti.me. 7. jun 2012, Presuda eelju oekuje se do marta 2013. godine.
182 Vreme, 21. jul 2011, Poslednji putnik za Hag.
nee biti izreene nepravosnane presude u predmetima protiv Jovice Sta-
niia i Franka Simatovia-Frenkija; Stojana upljanina i Mia Staniia i
estorice lidera bosanskih Hrvata, predvoenih Jadrankom Prliem. Zavr-
ne rei u predmetu protiv Jovice Staniia i Franka Simatovia, Tribunal
je ranije zakazao za sredinu januara. Do oktobra idue godine, trebalo bi
da presudom bude okonan i postupak protiv biveg generala MUP Srbije
Vlastimira orevia koji je zbog zloina na Kosovu nepravosnano osu-
en na 27 godina zatvora. Pravosnana presuda petorici ocira Vojske Re-
publike Srpske na elu sa Vujadinom Popoviem i Ljubiom Bearom, koji
su u prvostepenom postupku osueni na doivotni zatvor zbog genocida
u Srebrenici, oekuje se do jula 2014. godine. Pravosnanu presudu biv-
im politikim, vojnim i policijskim zvaninicima Srbije, na elu sa Niko-
lom ainoviem,Meron je najavio za oktobar idue godine. Naslee koje
Tribunal ostavlja, Meron je nazvao izuzetno znaajnom, naroito zbog
snane i autoritativne sudske prakse.Tribunal e naslediti sudski meu-
narodni mehanizam, odnosno privremeno telo Meunarodnog suda, iji
e ogranak biti smeten u Hagu i koje e odluivati o albama u procesima
protiv eelja, Hadia, Karadia i Mladia.
183
183 http://www.kurir-info.rs, 5.decembar 2012, Meron: Presuda Mladiu kraj Hakog
tribunala.
125
Suzbijanje kriminala: izmeu
samozadovoljstva i realnosti
Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije glavni je (pred)izborni
argument i, barem verbalno, prioritet nove vlade. I prethodna i aktuelna
vlast tvrde da su u suzbijanju kriminala postigle ili postiu odline rezul-
tate. Podsetimo, poetkom 2012. demokrate (sa koalicionim partnerima)
isticali su da je drava u prethodnih nekoliko godina njihove vladavine
odnela ogromnu pobedu nad majom, da se nakon skoro 20 godina svi
efovi podzemlja nalaze u domaim ili stranim zatvorima, kao i da je ze-
munski klan denitivno raskrinkan i uniten.
Borba protiv korupcije, koju sprovodi novoizabrana vlast (to e biti
posebna tema), po mnogim ocenama je na prvom mestu uspeha Vlade Sr-
bije u prvih nekoliko meseci od ustolienja, a podrka javnosti u tome, po-
kazuju istraivanja, drastino je porasla. Istovremeno, nezavisni analitiari
i strunjaci upozoravaju da ta borba ne moe biti laka ni kratkotrajna i da
se ne zavrava samo hapenjima ve utvrivanjem krivine odgovornosti
osumnjienih i sa njima povezanih ljudi.
U suzbijanja kriminala, prvenstveno organizovanog, injenica je da
je srpska policija u saradnji sa kolegama iz regiona, Evrope i sveta stegla
obru i zadala udarac vodeim majakim grupama. Ipak, preterano je rei
da je organizovani kriminal u Srbiji iskorenjen, s obzirom da se uveliko
govori o novim generacijama u podzemlju, povezanim sa prethodnicima,
izmeu ostalog o tzv. treem prstenu zemunaca. Takoe, teka dela na-
silja, ubistva, razbojnitva, pljake, seksualni delikti ili trgovina ljudima i
dalje su svakodnevne vesti u medijima.
Luka Bojovi i dalje u panskom zarvoru
Tokom 2012. godine najvie se govorilo o izruenju jednog od ma-
jakih voa Luke Bojovia, uhapenog i pritvorenog u paniji, kao i o hap-
enju Darka aria, srpsko-crnogorskog narko-bosa koji je ve godinama
u bekstvu.
Karijeru prestupnika Luka Bojovi zvani Pekar (39) zapoeo je polovi-
nom devedesetih godina. Do titule efa beogradskog podzemlja stigao je
za petnaestak godina bavljenja kriminalom. Za vreme ratova u bivoj Ju-
goslaviji, Luka se kalio kao lan paravojne formacije Tigrovi, kojom je
komandovao eljko Ranatovi Arkan. Svoju odanost komandantu po-
kazae i kojih desetak godina kasnije, kad je na svoju ruku organizovao
pravi pravcati lov na ubice i one koje je smatrao organizatorima atentata
na Arkana u beogradskom hotelu Interkontinetal 15. januara 2000. go-
dine. Kad su borbena dejstva prestala, Bojovi je uniformu zamenio ci-
vilnim odelom, ali se nije odrekao oruja. Zbog nelegalnog noenja je i
uhapen prvi put 1995. godine.
184
Vrlo brzo posle policijske akcije Sablja, Bojovi je postao ef obez-
glavljenog zemunskog klana. Nakon ubistva eljka Ranatovia, tvrdi se
u policiji i podzemlju, Bojovi je kao svoj cilj zacrtao osvetu odnosno po-
stao je Arkanov osvetnik koji je eleo da likvidira svakoga za koga se sum-
njalo da je umean u ovo ubistvo. Okupio je i organizovao najbrutalnije
ubice i kriminalce zemunskog klana koji su bili u bekstvu od ubistva
premijera Zorana inia, tvrde policijski izvori, a ovi navodi nali su me-
sto i u optunici Tuilatva za organizovani kriminal.
185
Suenje Luki Bojoviu u odsustvu poelo je u decembru 2011. godine,
a potom je krenulo ispoetka 6. juna 2012. godine zbog promene sudskog
vea. Bojovi je, posle dve i po godine skrivanja, uhapen u Valensiji po
poternici koju je za njim raspisala Srbija.
Optunica Specijalnog tuilatva tereti Bojovia da je posle ubi-
stva premijera Srbije 2003. godine stao na elo zemunskog klana i sa
184 http://www.telegraf.rs/vesti/77177-ko-je-luka-bojovic-od-arkanovog-tigra-do-kralja-
srpskog-podzemlja-i-deo, 19. Februar 2012.
185 Isto
127 Suzbijanje kriminala: izmeu samozadovoljstva i realnosti
odbeglim lanovima te grupe organizovao i poinio vie ubistava. Optuen
je za tri ubistva iz 2004. Godine Branka Jefovia Jorge, Dejana ivane-
via (prilikom atentata na Andriju Drakovia) i Milutina Joviia (u poku-
aja ubistva Zorana Nedovia). Osim Bojovia, optunicom su obuhvaeni
nekadanji lanovi zemunskog klana Vladimir Milisavljevi, zvani Buda-
la, koji je takoe u panskom zatvoru, Sretko Kalini kao i Milo Simovi,
koji su uhapeni posle sedam i po godina skrivanja od srpskih pravosud-
nih organa. Bojoviu se trag gubi posle hapenja Sretka Kalinia u Zagre-
bu i Miloa Simovia na srpsko-hrvatskoj granici. Za njim je u septembru
2010, raspisana meunarodna poternica, dok je Milisavljevi na meuna-
rodnoj poternici od marta 2003. godine posle ubistva premijera Zorana i-
nia. Bojoviu i Milisavljeviu e se suditi u odsustvu.
186
Inae, to se tie zajednikog procesa, Sretko Kalini potvrdio je navo-
de optunice, a Milo Simovi samo delimino. Suenje ovoj grupi zemu-
naca je u toku.
Ministarstvo pravde Srbije uputilo je paniji preliminarni zahtev za
ekstradiciju Luke Bojovia i jo dvojice pripadnika zemunskog klana koji
su uhapeni u Valensiji po poternici srpskog Interpola. Tuilatvo za orga-
nizovani kriminal poelo je pregovore oko njihovog procesuiranja. Tuio-
ci treba da se dogovore na koji nain i gde e biti procesuirani, s obzirom
na to da su u Srbiji optueni za najtea krivina dela, izjavio je Slobodan
Homen, dravni sekretar Ministarstva pravde.
187
Prvostepenu odluku donee panski sud poto razmotri dokumenta-
ciju i zahtev za izruenje, na koju okrivljeni imaju pravo albe, a konanu
odluku o izruenju donee ministar pravde panije. On smatra da realno
do izruenja najranije moe doi tek za nekoliko meseci, ali s obzirom na
vanost ovog predmeta oekujem da panski pravosudni organi ekasno
postupaju.
188
Osvrui se na postupak koji je protiv Bojovia, Vladimira Milisavlje-
via i Sinie Petria pokrenut u paniji zbog posedovanja arsenala oruja,
dravni sekretar je istakao da je Tuilatvo za organizovani kriminal poelo
186 Suenje Bojoviu zbog ubistva Blic, 1. oktobra 2011.
187 paniji poslat zahtev za ekstradiciju Bojovia, Kurir, 14. februar 2012.
188 Isto
pregovore sa panskim kolegama oko njihovog procesuiranja. panski
sud je odredio pritvor Bojoviu, Milisavljeviu i Petriu zbog posedovanja
oruja, falsikovanja dokumenata, pripadnosti organizovanoj kriminalnoj
grupi i opiranja hapenju.
Advokati Luke Bojovia pozvali su meunarodnu organizaciju za za-
titu ljudskih prava, Amnesti interneenel da prati ekstradicioni postupak
koji je protiv njihovog klijenta, na zahtev Srbije, pokrenut u paniji, kao i
da razmotri status ovog okrivljenog. Zastupnici, naime, tvrde da su srpske
vlasti panskim organima dostavile niz netanih informacija o njihovom
klijentu. Borivoje Borovi, jedan od Bojovievih advokata, kae za Politiku
da oekuje pozitivan odgovor ove meunarodne organizacije s obzirom na
to da je ona uvek izlazila u susret njegovim zahtevima u sluajevima kada
su bila ugroena ljudska prava njegovih klijenata.
189
Bojoviev advokat tvrdi da je srpska policija paniji poslala neistinitu
informaciju da je DNK njegovog branjenika pronaen na mestu jednog od
ubistava za koja mu se sudi u odsustvu pred Posebnim odeljenjem Vieg
suda u Beogradu. Druga netana informacija, navodi advokat, poslata je iz
srpskog Ministarstva pravde, kojom se tvrdi da se Bojoviu u Srbiji ne sudi
u odsustvu. To je, prema Borovievim reima, demantovano slanjem spisa
sa suenja koje je poelo u junu.
190
Kako je kasnije objavio Blic, panska policija sumnjii Luku Bojovia,
osim za ubistvo Milana Juriia u Madridu, za jo neka krivina dela po-
injena na teritoriji te drave. U srpskoj policiji tvrde da ne znaju o kojim
novim delima je re, osim da je u pitanju organizovani kriminal, jer pan-
ci, jo dre u tajnosti to za ta konkretno sumnjie Bojovia i koje se istrage
protiv njega vode, rekao je Blicu izvor iz MUP Srbije.
191
On navodi da pan-
ska policija ispituje i Bojovieve veze sa srpskim kriminalcima koji poslu-
ju na teritoriji te drave.
192
Nove istrage panske policije u vezi s Bojoviem mogle bi da odue
njegovu ekstradiciju Srbiji. Po zakonu postupak ekstradicije moe da traje
189 Bojovi trai pomo od Amnesti interneenela, Politika, 26. jul 2012.
190 Isto.
191 panska istraga odlae izruenje Luke Bojovia, Blic 11. septembar 2012.
192 Isto.
godinu dana, znai do februara naredne godine, do kada pansko pravo-
sue mora do donese odluku ili da Bojovia izrue Srbiji ili da njihov
sud protiv njega pokrene krivine postupke za dela poinjena u paniji.
193
Poetkom 2013. godine srpski mediji najavili su da je ekstradicija Bo-
jovia i njegovih sauesnika jo neizvesna, jer Luki Bojoviu, Vladimiru Mi-
lisavljeviu i Sinii Petriu istie ekstradicioni pritvor u paniji u kom su
proveli godinu dana od hapenja 9. februara 2012. godine u Valensiji po
poternici srpskog Interpola. Meutim, iako je panski sud doneo prvoste-
pene odluke o njihovom izruenju Srbiji, one jo nisu postale pravosna-
ne, niti su oni odgovarali za krivina dela za koja se terete u toj zemlji, pa
e izvesno ostati iza reetaka do daljeg. Bojoviev branilac iz Srbije Borivo-
je Borovi rekao je da e njegovom klijentu po svemu sudei panski sud
da odredi pritvor zbog krivinih dela za koja mu se sudi u toj dravi, kao i
drugoj dvojici. Prvostepene odluke o izruenju sve trojice Srbiji su uslovne
i odlau njihovu ekstradiciju dok se ne okonanju krivini postupci protiv
njih koji se vode u toj dravi, odnosno dok oni ne odslue kazne na koje
bi eventualno mogli da budu osueni. Tek po isunjenju tog uslova, kao i
pravosnanosti odluke o ekstradiciji, zatim odobrenja panskog ministra
pravde, oni e moi da budu izrueni iz panije u Srbiju.
194
U meuvremenu, u paniji su uhapeni supruga i brat Luke Bojovia,
u zajednikoj akciji panske i srpske policije. Barabara i Nikola Bojovi za-
jedno sa jo 13 uhapenih sumnjie se za likvidacije, pranje novca i prodaju
kokaina iz June Amerike, preko panije do Evrope.
195
Nakon 20 dana dana
pritvora u zatvoru Fontakalent u Alikanteu oni su puteni na slobodu. Vuk
Bojovi, otac Nikole i Luke Bojovia, je tim povodom izjavio da je njihovo
putanje dokaz da je re o nametaljki koja je inscenirana odavde, iz Beo-
grada. Dok je bio u pritvoru, Nikola mi je rekao da ne zna zato su ga uhap-
sili i da ne poznaje ljude s kojima su ga dovodili u vezu. Sad oboje spremaju
tubu i traie odtetu zbog neosnovanog boravka u pritvoru.
196
193 Isto.
194 Veernje novosti, 8. februar 2012. Luka Bojovi ostaje u pritvoru u paniji
195 http://www.telegraf.rs/vesti/375221-najnovija-vest-uhapseni-zena-i-brat-luke-bojovica,
11. oktobar 2012.
196 Barbara i Nikola Bojovi slobodni, Kurir, 31. oktobar 2012.
Bez obzira to jo nema sudskog epiloga za Luku Bojovia, u MUP Sr-
bije ocenjuje se da je njegovo hapenje u paniji najjai udarac zadat ze-
munskom klanu posle akcije Sablja, ali ne i udarac koji je unitio klan.
Izvor iz MUP Srbije navodi da su na slobodi i dalje Bojovievi saradnici u
Beogradu, koji su poslednjih godina oformili kriminalnu grupu koja se
bavi istim poslovima kao i nekad uveni zemunski klan, kao i da je po-
licija identikovala desetak glavnih pripadnika klana, ali u cilju razotkri-
vanja svih kriminalnih aktivnosti njihova imena su i dalje slubena tajna.
Darko ari i dalje u bekstvu

Rad Tuilatva za organizovani kriminal na sluaju ari traje gotovo
etiri godine, podignuto je vie optunica, raspisane su brojne poternice,
poela su suenja u odsustvu optuenika. Naime, narko-bos Darko ari je
i dalje u bekstvu, uprkos vrstim obeanjima da e uskoro biti priveden
pravdi. Ukazujui da je re o veoma sloenom predmetu, specijalni tuilac
za organizovani kriminal Miljko Radisavljevi naveo je da je posao na slu-
aju ari u meuvremenu rezultirao pokretanjem krivinih postupaka
protiv 58 osoba zbog krijumarenja narkotika i pranja novca.
Tuilatvo, nakon podizanja 12 optunica, nastavlja da istrauje i
druge aktivnosti ove kriminalne organizacije pogotovo one koje mogu do-
vesti do lociranja i hapenja njenih pripadnika koji su jo na slobodi. Tu-
ilatvo e taj posao zavritim ali ne saoptava i ne najavljuje preko medija
svoje budue aktivnosti, naglasio je Radisavljevi.
197
Specijalno tuilatvo procesuira organizovanu kriminalnu grupu Darka
aria koju su inili Srbi, Hrvati, Slovenci, Bonjaci i Crnogorci. Podaci uka-
zuju da grupa postoji jo od 2006. godine, a da je pranje novca nastavljeno
i u prvoj polovini 2010. godine, kad je postupak uveliko poeo. Impozantna
koliina zaplenjene droge, izjave okrivljenih i svedoka, kao i drugi dokazi
otkrivaju kako je Darko ari uspeo da stane na elo meunarodnog lanca
vercera droge i ulaganja tako zaraenog novca u legalne tokove.
198
197 Trea generacija zemunskog klana dri najvei deo beogradskog narko-trita, Blic 17.
april 2012.
198 Tuilatvo ne najavljuje aktivnosti u sluaju ari, Novi magazin, 2. februar 2013.
Poslednja u nizu optunica podignuta je 26. oktobra 2012. godine i
odnosi se na koliinu od 1725 kilograma kokaina iz argentinske provinci-
je Santa Fe, prevezene do panije, gde je pretovarena na ribarske amce.
Optuen je ari i jo 12 osoba. Kako je za Politiku reeno u tuilatvu, sve
ove optunice, osim poslednje zdruene su u jedinstven postupak protiv
aria. Postupak se vodi protiv 39 okrivljenih zbog krijumarenja 5754 ki-
lograma kokaina, to je najvea koliina droge koji se ikada nala pred srp-
skim pravosuem. Do sada su sedmorica okrivljenih zakljuili sporazum
o priznanju krivice i svi su pravnosnano osueni na viegodinje kazne
zatvora. Od novca zaraenog prodajom droge kupovali su kue, stanove,
luksuzne automobile. ariev klan je udbeniki primer kako je mogue
organizovati grupu u kojoj su na jednoj strani ljudi niskog obrazovanja i
klasinog kriminalnog prola, angaovani u poslovima u vezi sa drogom,
dok su drugu grupu inili visokoobrazovani ljudi sa viegodinjim isku-
stvom u poslovima pravne i ekonomske struke, kau izvori u tuilatvu.
199
ari se okruio ekonomskim strunjacima, savetnicima i advokatima
u cilju nalaenja kanala ubacivanja prljavog novca u privredni sistem Srbi-
je, ali i drugih drava u regionu. Meu njima su dvojica doktora ekonom-
skih nauka. Prva optunica za pranje novca podignuta je u avgustu 2010,
za sumu od najmanje 20 miliona eura od kokaina, koji je stavljen u platni
promet Srbije ili uloen u zakup poljoprivrednog zemljita i privatizacije
nekoliko vojvoanskih preduzea. tetu nanetu privrednom sistemu Srbi-
je nikakav protok vremena ne moe da obesnai, zakljuuju u Specijalnom
tuilatvu.
200
Poetkom februara 2013, mediji su bili prepljavljeni tvrdnjama da je
novcem od verca narkotika Darko ari uspeo da kupi nekoliko luksuznih
hotela, restorane, splavove, benzinsku pumpu, stanove u Beogradu i No-
vom Sadu, poljoprivredne rme, oranice u Vojvodini... Odbegli narko-bos
ulagao je mahom preko rmi registrovanih u inostranstvu, iako je drava
bila u obavezi da kontrolie poreklo tih para. Procenjuje se da je njegova
ukupna imovina u Srbiji vredna nekoliko milijardi eura. Meutim, ak i
u sluajevima gde je drava oduzela arievu imovinu, ostaje pitanje ta s
199 Protiv arievog klana 12 optunica, Politika, 29. januara 2013
200 Isto.
njom naime, niko se ne usuuje da kupi objekte za koje je poznato da su
bili arievo vlasnitvo.
201
ari je bio jedan od rekordera u naoj privatizaciji. Meutim, nije
previe toga kupljeno na njegovo ime. Nai ljudi odavno osnivaju predu-
zea u inostranstvu preko kojih kupuju nekretnine ili druge rme u Srbiji.
Najvei problem je ratimovan sistem u dravi pored kog sve prolazi, oce-
nio je Milan Kovaevi, konsultant za strana ulaganja.
202
ariev klan demonstrirao je mo ubistvom Radojice Joksovia (32),
brata od strica Neboje Joksovia, svedoka-saradnika protiv Darka aria,
i nekad njegovog oveka od poverenja. U julu 2012, Joksovi je raznet ek-
splozivom u svom automobilu audi 6 u beogradskom naselju Bele vode.
Neboja Joksovi je prvi svedok-saradnik u postupku koji se vodi pro-
tiv kriminalne grupe Darka aria. Otkad je prvi put svedoio protiv svog
prijatelja i kolskog druga aria, poele su da mu stiu pretnje. Nakon toga
prvo su mu zoljom razvalili tampariju u arkovu, a samo mesec dana
kasnije bomba je baena i na ka La prinipesa, takoe u arkovu.
203
Radojica Joksovi ubijen je po klasinom majakom receptu. Njego-
vom likvidacijom naruioci su eleli da poalju poruku da svako ko odlui
da sarauje s dravom preuzima odgovornost ne samo za svoj ve i za ivot
lanova svoje porodice. Ovakav nain slanja poruka karakteristian je za
italijansku maju, koja esto udara na lanove porodice, objanjava Mar-
ko Nicovi, bivi ef beogradske policije.
204
Prema njegovim reima, ari i
njegovi saradnici ovim ubistvom, osim bivim prijateljima i saradnicima,
poruku alju i dravi, tuilatvu i svakom ko se usudi da radi protiv njih.
205
Neto pre ovog ubistva, u Predsednitvu Srbije potvreno je da je ugroen i
bivi predsednik Boris Tadi, a i on sam je izjavio da se ne osea bezbedno. Pre-
ma procenama organa sigurnosti, koje su objavili mediji, ugroeni su i drugi
ljudi iz njegovog tima za borbu protiv maje. U Predsednitvu Srbije istiu da
su ranije upozoravali na opasnost od osvete klana Darka aria. Komentariui
201 Isto.
202 Niko ne sme da kupi arievu imovinu, Blic, 10. februar 2013.
203 Isto.
204 Raznet brat svedoka protiv Darka aria, Kurir, 4. jul 2012.
205 Isto.
ubistvo zatienog svedoka u postupku protiv Darka aria, u Nikolievom ka-
binetu podseaju da su ve opominjali da takva opasnost postoji. Meu prvim
informacijama koje smo dobili kada je Tomislav Nikoli preuzeo mesto efa dr-
ave bio je podatak da su Boris Tadi i lanovi tima koji je radio na borbi protiv
organizovanog kriminala ozbiljno ugroeni i da im preti opasnost od arievog
klana. Predsednik Nikoli je odmah javno rekao da e Tadi, njegova porodica
i ljudi koji su se borili protiv kriminala, biti maksimalno zatieni. To je i glav-
ni razlog to Nikoli nije insistirao da se Tadi iseli iz rezidencije koja mu je kao
predsedniku drave bila dodeljena na korienje, navode u Predsednitvu.
206
Optuenik za verc narkotika Darko ari naruio je smrt grupe funk-
cionera koji su se posebno istakli u borbi protiv organizovanog kriminala,
potvreno za RTVB92.
207
ari, kome se sudi u odsustvu po optunici da je organizator verca ko-
kaina iz June Amerike u Evropu, kako saznaje RTVB92, nudi 10 miliona eura
za glave ljudi koje smatra najzaslunijima za propast njegovor klana. Bivi
predsednik Srbije Boris Tadi, ministarka pravde Sneana Malovi, direktor
BIA Saa Vukadinovi, tuilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljevi i
predsednik Biroa za koordinaciju Saveta za nacionalnu bezbednost Miodrag
Raki to su ljudi za ije glave optueni narko bos Darko ari nudi 10 mili-
ona eura. Osnovni razlog je, kako se saznaje, odgovornost ovih ljudi za krah
arievog klana, za koga tuilatvo tvrdi da je organizator verca kokaina. Za
RTVB92 je potvreno da je jedna strana obavetajna sluba uhvatila kontakte
izmeu arievih ljudi i bivih crnogorskih zvaninika, ija imena nisu po-
znata, i dostavila ove informacije domaim bezbednjacima.
208
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadi izjavio je da se orga-
nizovani kriminal raduje politikim promenama u Srbiji i da od novog
predsednika drave oekuje garancije da nee biti kompromisa sa organi-
zovanim kriminalom i strukturama oko hakih optuenika. Tadi je ista-
kao da se zbog te spoznaje osea nebezbedno i da je u Srbiji, dok je on bio
predsednik, bilo uspostavljen najbezbedniji sistem.
209
206 Isto.
207 http://www.pressonline.rs/info/politika/230726/crnogorska-osveta.html, 10. jun 2012.
208 http://www. b92.net/ 16. jul 2012. arieve pretnje ozbiljne.
209 Isto.
Sindrom ari uzdrmao Vladu
Kad su beogradski tabloidi u januaru 2013, objavili da se ministar
policije, a sada i aktuelni premijer Srbije Ivica Dai 2008, godine sreo
sa Rodoljubom Raduloviem, visokorangiranim lanom arievog klana,
te nakon to je javno potvreno postojanje snimaka kontakata dravnih
funkcionera sa pripadnicima najveeg narko-klana, srpsku politiku scenu
protresla je nova afera.
Sluaj ari dodatno se zakomplikovao nakon to je Tuilatvu za or-
ganizovani kriminal i Upravi kriminalistike policije potvrdilo da postoji
130 diskova snimljenih telefonskih i drugih razgovora dravnih funkcio-
nera sa pripadnicima narko-klana Darka aria. Dodatnu teinu ovoj in-
formaciji dale su i samooptuujue izjave Miodraga Rakia, koordinatora
slubi bezbednosti u vreme kad je ef drave bio Boris Tadi, ali i Aleksan-
dra Vuia, potpredsednika sadanje vlade, koji su priznali da bezbedno-
sne slube imaju saznanja da su neki dravni funkcioneri komunicirali sa
arievim ljudima.
210
Kontakte s Raduloviem, zvanim Mia Banana, navodno su imali i lju-
di iz neposrednog Daievog okruenja, poput Branka Lazarevia, biveg
efa njegovog kabineta. Sam Dai, mada je priznao da se sastajao s Ra-
duloviem, ustro je reagovao na ozbiljne optube, javno nazivajui itav
sluaj nametaljkom i tvrdei da je to napad na njega lino i na Vladu Sr-
bije. Dai na vanrednoj konferenciji za tampu Socijalistike partije Sr-
bije nije demantovao da se sastajao s Raduloviem pre etiri-pet godina,
ali, kako kae, tada nije raspolagao podatkom da je taj ovek deo arie-
vog kriminalnog klana. Takoe, naglasio je da Raduloviu nikada nije po-
magao, te za svoju neobavetenost optuio bezbednosne gencije i policiju
da nisu dobro uradili kontraobavetajnu zatitu ministra policije i da ga
nisu obavetavali o kriminalnim aktivnostima pojedinih osoba sa kojima
se sastajao. On je izjavio da je to u tiini arhivirano kako bi se iskoristilo
za pritiske i ucene kad za to doe vreme. Nikada nisam poinio krivino
210 http://www.pressonline.rs/info/politika/230726/crnogorska-osveta.html, 10 jun 2012.
delo i nastaviu da vodim ovu vladu, jer niko nema pravo da sada zaustavi
Srbiju. Pokuava se da se udarom na premijera dovede po pada vlade.
211
Epilog afere Dai Radulovi je neizvestan. Ne zna se da li je re o
nametaljci na ta odgovor treba da daju rezultati istrage. Verujem da
premijer Dai nije poenio krivno delo, a to to ja verujem ne znai ni-
ta, to e morati da kau nadlene dravne insititucije, a ako kau druga-
ije..., rekao je Vui u emisiji Stav Srbije na TV Prva.
212
Dodao je da je
svim slubama prosleen zahtev od tuilatva za prikupljanje obavetenja
vezanih za taj sluaj i da e slube sve to otkriju dostaviti nadlenom tui-
ocu. Ako se utvrdi da je neko poinio krivino delo, odgovare pred zako-
nom ove zemlje, on je dodao da se upravo na taj nain grade insitucije.
213
Vicepremijer Aleksandar Vui najavio je da se pronalaenje i privo-
enje odbeglog narko bosa Darka aria moe oekivati u prvoj polovini
2013. godine, navodei da se ari ne nalazi tamo gde se ranije govorilo
da se skriva.
214
Inae, nagaanja o skrovitu Darka aria ukljuuju gotovo sve meri-
dijane od Latinske Amerike, Junoafrike Republike, preko Crne Gore i
panije, do vajcarske.
Poetak suenja za pobunu JSO
U martu 2012. godine konano je podignuta optunica protiv Milo-
rada Ulemeka Legije i jo sedmorice okrivljenih za organizovanje pobune
bive Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije (JSO). Zbog nedostatka do-
kaza odbaena je krivina prijava protiv Vojislava Kotunice i generala Ace
Tomia. Tuilatvo za organizovani kriminal tereti Milorada Ulemeka Legi-
ju, Zvezdana Jovanovia, Duka Mariia, Veselina Leia, Miu Petrakovi-
a, Vladimira Potia, Dragoslava Krsmanovia i Dragiu Radia, pripadnike
211 http://www.e-novine.com/srbija/vesti/78402-Afera-ari-uzdrmala-vladu.html, 2. februar
2013.
212 http://www.nadlanu.com, 2. februar 2013.,Dai: Viao sam se sa Raduloviem, nisam
bio obaveten da je lan arieve grupe.
213 http://www.mondo.rs/, 10. februar 2013. Vui: Verujem da Dai nije kriv, ali
214 Isto.
komandnog sastava crvenih beretki, za organizovanje oruane pobune, u
novembru 2001. godine, zajedno sa voom zemunskog klana Duanom
Spasojeviem. Time su, kako se navodi u optunici, neposredno ugrozili
ustavni poredak i bezbednost zemlje.
Prema tvrdnjama tuilatva, pripadnici Jedinice za specijalne operaci-
je otkazali su 9. novembra poslunost i prekinuli sve veze sa komandom
i u vie navrata odbili zahteve naelnika resora, ministra unutranjih po-
slova i premijera Zorana inia da prekinu sa pobunom. Izneli su zah-
teve za smenu Duana Mihajlovia, ministra unutranjih poslova, Gorana
Petrovia, naelnika Resora dravne bezbednosti, i njegovog zamenika Zo-
rana Mijatovia. Zahtevali su i da se hitno donese i zakon o saradnji sa
Hakim tribunalom. Dan kasnije su, uz upotrebu borbenih vozila i naoru-
anja, blokirali auto-put kod Vrbasa, a 12. novembra doli su do Beograda
i blokirali most Gazelu sa 24 borbena vozila hamer, odbijajui naree-
nja da se vrate u bazu. Na taj nain, pie u optunici, JSO je jasno iskaza-
la spremnost za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni
zahtevi.
215
Podsetimo, istrani postupak protiv Ulemeka i ostalih pokrenut je 20.
septembra 2011. godine, posle sprovedenog pretkrivinog postupka i pro-
vera informacija do kojih se dolo u postupcima voenim za ubistvo pre-
mijera i protiv pripadnika zemunskog klana.
Postupalo se i po krivinoj prijavi koju je podneo advokat Sra Popo-
vi, punomonik porodice ini. Tom prijavom osim pripadnika JSO, bili
su obuhvaeni i Vojislav Kotunica, predsednik Demokratske stranke Srbi-
je i general Aco Tomi, nekadanji naelnik Uprave vojne bezbednosti. Me-
utim, krivina prijava protiv njih je odbaena jer, kako je tada obrazloio
Miljko Radisavljevi, tuilac za organizovani kriminal, nije utvreno da je
bilo ko, osim optuenih, uestvovao u toj pobuni, izuzev ubijenog voe
zemunskog klana Duana Spasojevia.
Iz izjava svedoka-saradnika jasno je da je postojao plan da ini
bude ubijen, da se JSO izvede na ulice, da bude napravljen novi 5. okto-
bar koji bi Kotunicu izvikao za predsednika, predloio koncentracionu
vladu iji bi premijer bio Neboja ovi. Vanredno stanje, uvedeno nakon
215 http://www.mondo.rs, 28. januar 2013. Hapenje aria u prvoj polovini ove godine.
ubistva Zorana inia, ih je u tome spreilo. To je osujetilo celi plan, re-
kao je za internet portal Autonomija ugledni beogradski advokat Sra Po-
povi. Dodao je da je nedavno podizanje optunice za oruanu pobunu JSO
i istovremeno povlaenje krivine prijave protiv Vojislava Kotunice koju
je 2010. podneo upravo Popovi sramota srpskog pravosua i dokaz da u
Srbiji oigledno ne postoji volja da se razjasni politika pozadina ubistva
srpskog premijera Zorana inia.
216
Iz dokaza koji su prikupljeni tokom istrage ne moe da se zakljui
da je u vreme pobune JSO 2001. godine postojala ideja ili plan o kasnijem
atentatu na premijera Zorana inia, izjavio je u Miljko Radisavljevi, tu-
ilac za organizovani kriminal.
217
Srdja Popovi istie da ova dva dogaaja povezuju sami akteri, jer su
Ulemek, Spasojevi i Jovanovi u pobuni Jedinice i u atentatu na premije-
ra imali glavne uloge. U tom smislu o pobuni moe da se govori kao o do-
gaaju koji je hronoloki prethodio i, prema tome, bio uvertira u kasniji
atentat na premijera.
218
Pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal 3. oktobra 2012.
poelo je suenje osmorici pripadnika JSO zbog pobune u novembru 2001.
a optueni naveli da nisu krivi ili se nisu izjasnili.
Prvooptueni Milorad Ulemek je odluku da ne iznese odbranu obra-
zloio reima da je proces farsa usmerena protiv lidera DSS Vojislava
Kotunice. Ulemek je kritikovao tuilatvo to nije ranije istraivalo na-
vodnu pobunu JSO i napomenuo da se pria o tome pokretala svaki put
kada se pribliavala godinjica ubistva premijera Srbije Zorana inia i
da su to radili vajni analitiari i nevladine organizacije, a ne tuilatvo.
Optueni Zvezdan Jovanovi je naveo da je zadrao pravo da se kasnije
izjasni o krivici dok su se i Dragoslav Krsmanovi, Dragia Radi i Vladi-
mir Poti izjasnili da nisu krivi. Optueni Mio Petrakovi rekao je sudu
da je optunica za njega logiki jo zagonetka, a Veselin Lei izjasnio se
216 Radisavljevi: Optunica protiv osam pripadnika JSO, Veernje novosti, 9. mart 2012.
217 http://www.autonomija.info/srda-popovic-postojao-je-plan-likvidacije-dindica.html, 14.
mart 2012.
218 Radisavljevi: Optunica protiv osam pripadnika JSO, Veernje novosti, 9. mart 2012.
da ne priznaje krivicu i da ne razume, kako blokiranje saobraaja moe da
ugrozi bezbednost zemlje.
219
U nastavku suenja tokom oktobra 2012, i januara 2013, optueni su
negirali da je bila re o nezakonitoj oruanoj pobuni, tvrdei da je miran
protest imao za cilj donoenje zakona o saradnji sa Hakim tribunalom, a
ne da ugrozi bezbednost drave i ustavno ureenje. Optunica nije rezul-
tat ozbiljne istrage, ve prepriavanje ve preprianih konstruisanih pri-
a. Ona je pokuaj da se izbegne odgovornost za nezakonita postupanja
i da se operu biograje pojedinih politiara. Milorad Ulemek Legija nije
donosio nikakve odluke za protest Jedinice za specijalne operacije, tvrdio
je pred sudom bivi zamenik komandanta JSO Zvezdan Jovanovi, koji je
preuzeo odgovornost za organizaciju deavanja iz novembra 2001. Jova-
novi je tvrdio da je zahteve formulisao on lino, zajedno sa tadanjim ko-
mandantom JSO Duanom Mariiem.
220
Uskoro sudska odluka o rehabilitaciji
Drae Mihailovia
Sudski postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Drae Mihailovia, koman-
danta etnikog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadbini uao je u zavrnu
fazu sasluanjem poslednjih svedoka. Prvi osnovni sud u Beogradu 5. okto-
bra 2012, proglasio je Mihailovia mrtvim i kao datum njegove smrti utvr-
dio 31. jul 1946. godine, a ta odluka bila je preduslov za okonanje postupka
rehabilitacije. Zahtev za rehabilitaciju su 2006. godine podneli Mihailoviev
unuk Vojislav Mihailovi, profesori Smilja Avramov i Kosta avoki, Srpski li-
beralni savet i Udruenje jugoslovenske vojske u otadbini. Rasprava o tome
treba li vou etnikog pokreta u Drugom svetskom ratu zvanino rehabilito-
vati podelila je Srbiju i sve se vie zaotrava to je proces blii kraju.
Na roitu odranom 14. novembra 2012. istoriar Kosta Nikoli rekao
je da treba Drau Mihailovia rehabilitovati, uz ocenu da je postupak koji
je voen protiv njega bio politiki montiran.
219 Isto.
220 http://www.b92.net/, 3. oktobar 2012. Ulememek: Farsa protiv Kotunice.
Nikoli je istakao da Mihailoviu nikad nije uruena presuda i da nije
imao pravo na valjanu odbranu. On je takoe demantovao tvrdnje da je
Mihailovi ratni zloinac i precizirao da u procesu nije dokazano da je on
bilo koga ubio, a kamoli poinio bilo kakvo masovno istrebljenje.U presu-
di ne pie ni da je je osuen za izdaju naroda, ve za izdaju narodno-oslo-
bodilake borbe , rekao je Nikoli.
221
Ovaj istoriar tvrdi kako nema dokaza za to da je Mihailovi saraivao
sa Nemcima, ve je, kako navodi, samo eleo da zatiti civile od stradanja.
Mihailovi i njegova vojska nikad nisu potpisali sporazum sa Nemci-
ma, a partizani jesu, rekao je Nikoli i odbacio tvrdnje da bi rehabilitaci-
ja Mihailovia mogla da ugrozi proces evropskih integracija Srbije, poto
postoje i evropske konvencije upuene zemljama koje su se suoavale sa
totalitarnim reimima, u kojem se pozivaju na suoavanje sa prolou.
222
U nastavku postupka, 25. januara 2013. pred Viim sudom u Beogradu
svedoio je istoriar Branko Latas, kog je predloio SUBNOR. Latas je tokom
svog istraivanja, kako je naveo, doao do zakljuka da je etniki pokret
kolaboracionistiki, a nikako antifaistiki. On je rekao da Mihailovi nije
izdao nijednu naredbu za borbu protiv okupatora i dodao da je 28. okto-
bra 1941, na sastanku s Nemcima u mestu Divci, ponudio da se etnike
snage okupatoru stavljaju na raspolaganje u borbi protiv komunista. Upi-
tan kako objanjava poternicu koju su Nemci raspisali 1941. za Mihailovi-
em, Latas se pozvao na Mihailovieve rei da su to marifetluci.
223
Prema iskazu Latasa, Mihailovi je izneo Nemcima itav program delo-
vanja etnika. Poruio im je da se nee boriti protiv njih, pa ak i ako ih na-
padnu. Ovaj svedok je naveo da je doao do podataka da je za vreme bitke
na Neretvi oko 19.000 etnika bilo pod komandom Italijana. Na pitanje su-
dije, da li je doao do informacija koje su o Dragoljubu Mihailoviu imali
Forin os i Vaington, on je odgovorio da jeste. Amerikanci su konstatovali
da je za odlinu organizaciju faista etnika bio zasluan Draa Mihailovi,
i da se na strani Pavelia, uz 35.000 ustaa, borilo i 15.000 etnika, rekao je
221 Zvezdan Jovanovi brani Milorada Ulemeka, Danas, 28, januar 2013.
222 Zavrna faza postupka za rehabilitaciju Drae Mihailovia, Kurir, 14. novembar 2012.
223 http://www.rtv.rs, 25. januar 2013. Nastavljen process za rehabilitaciju D. Mihailovia.
svedok.
224
Nakon zavretka iskaza Branka Latasa Vii sud e, kako je najavlje-
no, odluku o rehabilitaciji Mihailovia saoptiti pisanim putem.
Sudski galimatijas za ubistvo Brisa Tatona
Napad i bestijalno ubistvo francuskog dravljanina Brisa Tatona u
septembru 2009, jo nisu dobili sudski epilog. Apelacioni sud u Beogra-
du ukinuo je u januaru 2013, reenje Vieg suda kojim je odbaen zahtev
za ponavljanje krivinog postupka protiv 14 navijaa Partizana optuenih
da su, u centru Beograda, u bati kafea na Obilievom vencu, bejzbol pali-
cama i ipkama pretukli, a zatim bacilli niz stepenite Brisa Tatona nakon
ega je, nekoliko dana kasnije, preminuo u Urgentnom centru. Apelacioni
sud vratio je predmet Viem sudu na ponovno odluivanje uz obrazloe-
nje da reenje ne sadri odgovarajue razloge koji bi ukazali na to ime se
sud rukovodio prilikom donoenja odluke da odbaci zahtev za ponavljanje
krivinog postupka.
Sluaj tragino nastradalog francuskog mladia (p)ostao je sudski
protivrean nakon prvostepene presude kojom su prvooptueni kao or-
ganizatori zloina, ore Preli i Dejan Puzigaa, osueni na 35 i 32 godi-
ne zatvora, ali su im kazne odlukom Apelacionog suda smanjene na 15 i
14 godina. Kazne su prepolovljene i Ljubomiru Markovii i Ivanu Grkovi-
u, prvostepeno osuenim na po 30 godina zatvora. Sudskom galimatijasu
kao da nema kraja. Naime, pre januarske odluke Apelacionog suda Ustav-
ni sud Srbije odbacio je ustavnu albu branilaca pravosnano osuenih za
uee u ubistvu francuskog navijaa Brisa Tatona, jer je utvrdio da u toku
krivinog postupka okrivljenima nije povreeno pravo na pravino sue-
nje. Poto je odbrana u tom sluaju iscrpila sve pravne lekove koje je mo-
gla da uloi u Srbiji, najavila je da e se obratiti Evropskom sudu za ljudska
prava Strazburu.
225
Porodica Taton od Srbije trai odtetu od 300.000 eura zbog pretrplje-
nog straha i duevnog bola. Roditelji ubijenog Francuza smatraju da po-
licija nije uinila nita da zatiti Brisa Tatona i druge francuske navijae.
224 Latas: Draa se nudio Nemcima i ustaama, Veernje novosti, 25. januar 2013.
225 Ustavni sud odbio albu osuenih za ubistvo Tatona, Danas, 16. oktobar 2012.
141
Korupcija: bez sudskog epiloga
Korupcija i korupcionake afere mesecima su glavne politike, medijske i
teme ire javnosti u Srbiji. Naime, novoizabrane vlasti od poetka manda-
ta u junu 2012, najavljivale su otru borbu protiv korupcije, a krajem pro-
le i poetkom 2013. godine, usledile su brojne istrage i hapenja. S druge
strane, gotovo da nema nijednog visokog zvaninika Evropske unije (EU),
ukljuujui tela EU poput Evropskog parlamenta, koji nisu ozbiljno upozo-
rili slubeni Beograd da bez iskorenjivanja korupcije ne mogu oekivati ni
pribliavanje, a kamoli lanstvo u EU.
Dakle, i kad Srbija dobije datum za poetak pregovora za ulazak u EU,
morae da otvori najtea poglavlja 23. i 24, koja se odnose na pravosu-
e, ljudska prava, slobode medija, pravnu dravu i borbu protiv organi-
zovanog kriminala i korupcije. Suzbijanje ovog vida krupnog kriminala,
ukazuju evropski zvaninici, podrazumeva najpre reavanje prethodnih
pitanja, a to su sistemske reforme, donoenje odgovarajuih zakona i
osnaivanje, odnosno kontrolu institucija kako bi mogle garantovati nji-
hovu primenu.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je: Ako
nova srpska vlada u prvoj godini mandata ne krene u razbijanje sistem-
ske korupcije nee moi da preivi mandat niti e ispuniti oekivanja EU
da se Srbija reformisala u dovoljnoj meri kako bi postala kompatibilna s
lanicama Unije. Novi politiki lideri, ukazao je Kacin, samo ako krenu u
borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije unutar svojih stranaka i
u svom najuem okruenju mogu sauvati i ojaati poverenje i napraviti
od Srbije pravnu dravu. Ako se zadovolje etvrtom ligom i ako se budu
samo hvalili koliko su ljudi uhapsili, to nije odgovor na naa oekivanja,
niti je odgovor na oekivanja graana Srbije, koji su, prema mom shvata-
nju, glasali za novu vlast kako bi se krenulo u razvojni krug i investicije i
da se novac koji je do sada odlazio u privatne ruke ili za politike partije
investira za razvoj Srbije i nova radna mesta.
226
226 Danas, 29. avguast 2012, Vlast da pone da hapsi svoje ljude ako hoe da EU ozbiljno
shvati Srbiju.
Krajem marta 2012, Evropski parlament usvojio je Reozoluciju ko-
jom se trai hitna revizija 24 sporne privatizacije i sluaja visoke korupci-
je. Evropska komisija izrazila je ozbiljne sumnje kad je re o nezakonitosti
ovih privatizacija, a posebno su spomenute velike rme kao to su Sartid,
Jugoremedija, Mobtel, C-market, Luka Beograd, Nacionalna tedio-
nica, Veernje novosti, Azotara Panevo, preduzee Nuba invest.
227
Istrage, privoenja i hapenja
U kontekstu ovih zahteva i najavljenog obrauna sa korupcijom, nove
vlasti, na elu sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vuiem, obe-
ale su da nee biti nedodirljivih i poele sa otvaranjem istraga, pri-
voenjima i hapenjima. Istrani postupci pokrenuti su u vie sluajeva
spornih privatizacija ija je zakonitost i ranije bila pod sumnjom (Azo-
tara Panevo, Agrobanka, Jugoremedija, Luka Beograd itd). Mnoge
od otvorenih afera, meutim, zanimljive su, jer su osumnjieni doskora
bili zatieni, bilo zbog politike karjere ili rastueg bogatstva i sumnji-
vih veza u politikim vrhovima tj. steene moi. Meu ovim potonjim, bez
sumnje je najglasnije odjeknulo i iznenadilo javnost hapenje najbogati-
jeg Srbina, vlasnika Delta holdinga Miroslava Mikovia i njegovog sina
Marka Mikovia sa jo sedam osoba. Oni se terete da su zloupotrebom
slubenog poloaja izvlaili veliki novac i imovinu iz privatizovanih putar-
skih preduzea (o emu e kasnije biti rei). Poetkom oktobra, Tuilatvo
za organizovani kriminal donelo je odluku o sprovoenju istrage protiv
biveg ministra ivotne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulia, a
sredinom decembra Specijalni sud u Beogradu vratio je na dopunu Tui-
latvu za organizovani kriminal optunicu protiv njega. Duli je okrivljen
za zloupotrebu slubenog poloaja zbog sumnje da je bez ikakvog tende-
ra slovenakoj rmi Nuba invest omoguio da dobije posao postavljanja
optikih kablova irom Srbije, bez licence ovlaene agencije Ratel, iako je
re o poslu koji se meri desetinama miliona eura.
Umesto optunog predloga protiv biveg ministra Olivera Dulia, po-
dignuta je optunica protiv njegovog saradnika Neboje Janjia i biveg
227 Politika, 16. april 2012. Deer: Reiti 24 sporne privatizacije.
143 Korupcija: bez sudskog epiloga
generalnog direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka. Do promene kva-
likacije krivinog dela i zamene optunog predloga optunicom dolo je
nakon dopune krivine prijave policije koja je Tuilatvu dostavila podat-
ke o neplaenim dabinama dravnim i javnim preduzeima u postupku
izdavanja graevinskih dozvola za postavljenje optikih kablova. Optuni-
ca je podignuta zbog sumnje da su osumnjieni zloupotrebom slubenog
poloaja pribavili imovinsku korist u iznosu veem od 2,5 miliona dinara
preduzeu Nuba invest u Beogradu, a na tetu budeta Srbije. Za krivi-
no delo za koje su optueni predviena je kazna od dve do 12 godina za-
tvora. Istrauju se i tokovi 5,6 miliona eura koji su, umesto u investiranje
u optike mree, zavrili na raunima povezanih preduzea na Kipru, Sej-
elima i u Holandiji. Tuilatvo za organizovani kriminal jo nije dobilo
podatke od slovenakih kolega koje, po zamolnici, proveravaju poslovanje
Nuba holdinga.
228
Nakon istrage u aferi Azotara, nekadanji ministar poljoprivrede
Saa Dragin uhapen je 24. novembra 2012, u Novom Sadu a na teret mu
se stavljaju malverzacije sa regresiranim ubrivom. U istoj akciji uhap-
en je i Zvonimir Nikezi, vlasnik konsultantske kue Ces Mekon, jedan
od vrlo bliskih ljudi biveg premijera Miirka Cvetkovia. Na sasluanje su
privedeni i bivi predsednik Upravnog odbora HIP Azotare Panevo Ra-
doslav Vujai, bivi zamenik direktora Azotare Mihajlo Gruji, bivi di-
rektor PKB Milan Veljovi itd. U novembru su uhapeni Pavle Miljkovi
direktor preduzea Kargo logistiki centar brodogradilita Beograd i Zo-
ran Janjuevi (49), specijalni savetnik u tom preduzeu, zbog sumnje da
su poilini krivino delo zloupotrebe slubenog poloaja.
Krivinom prijavom uhapenima se stava na teret da su uinili niz ne-
pravilnosti u vezi sa prometom regresiranog mineralnog ubriva u toku
2009, i 2010. godine koje je, uredbama Vlade Srbije, bilo namjenjeno po-
ljoprivrednim gazdinstvima, zadrugama i preduzeima koja se bave poljo-
privrednom proizvodnjom, a u kojima drava ima svoj kapital. Tuilac za
organizovani kriminal, Miljko Radisavljevi tvrdi da su to ubrivo proda-
vali licima koja na njega nisu imala pravo i omoguili da etiri privatna
privredna drutva dobiju vestako ubrivo po povlaenim cenama i da na
228 www.rts.rs/, 29. oktobar 2012. Optunica protiv Dulia.
taj nain pribave imovinsku korist u iznosu od 470 miliona dinara, ili oko
pet miliona eura u to vreme, a da za taj iznos istovremeno otete budet
Republike Srbije.
229
Joef Kasa, nekadanji potpredsednik vlade Zorana inia, bivi li-
der Saveza vojvoanskih Maara i gradonaelnik Subotice, zbog sumnje
da je zloupotrebio slubeni poloaj uhapen je 20. novembra 2012. Kao
nekadanji direktor subotike lijale Agrobanke u Subotici Kasa se tereti
za malverzacije prilikom odobravanja i korienja sredstava banke. U istoj
akciji, osim Kase su uhapeni i njegov tadanji zamenik Zoran Miloevi,
vlasnik preduzea Azohem, Mala Bosna i Azotara Subotica Pea Ma-
lianovi i sudski vetak Miomir Paovica.
230
Afera Agrobanka otvorila je pandirinu kutiju pa su u zbog sum-
nje u zloupotrebe tokom avgusta 2012, uhapeni predsednik Upravnog
odbora banke Duan Antoni i jo sedmoro njegovih saradnika. Banka
je oterana u steaj davanjem milionskih kredita bez pokria, pa je dra-
va morala da je spasava sa 300 miliona eura. Tuilatvo za organizovani
kriminal podiglo je optunicu protiv 21 osobe zbog sumnje da su zloupo-
trebom slubenog poloaja u aferi Agrobanka otetili tu banku za vie
od 5,7 milijardi dinara. Optunica je podignuta protiv Duana Antonia,
pred sed nika UO Agrobanke i jo 20 okrivljenih zbog nepravilnosti u vezi
s odobravanjem kredita i bankarskih garancija u Agrobanci. Na optunici
nije Joef Kasa, koji je uhapen u novembru prole godine i u meuvreme-
nu puten iz istranog zatvora. Tuilatvo nastavlja istragu protiv ostalih
okrivljenih protiv kojih su donete naredbe o sprovoenju istrage a nisu
obuhvaeni podignutom optunicom
231
Otkrivanja korupcionakih afera nizalo se ubrzano u poslednjem
kvartalu 2012, kad je na red dola i Jugoremedija. Jovica Stefanovi
Nini, bivi generalni direktor tog preduzea za proizvodnju lekova, uhap-
en je 7. novembra. Istovremeno, osim Ninija koji je i vlasnik preduzea
Jaka 80 iz Makedonije i MD Nini iz Nia, privedeni su i bivi direktor
229 www.alo.rs, 24. novembar, Uhapeni Saa Dragin i Zvonimir Nikezi.
230 www.telegraf.rs, 1. januar 2013, Top 10 afera i hapenja u 2012: Padali tajkuni, ministri,
kradljivci bicikala.
231 Kurir, 2. februar 2013. Optunica: Otetili Agrobanku za vie od pet milijardi!.
za organizaciona, ekonomska i pravna pitanja Jugoremedije Zlatko Mar-
kovi i direktorka preduzea Nini doo, Olga Anti. Oni se sumnjie da
suzloupotrebom slubenog poloaja na tetu Jugoremedije Stefanoviu
pribavili korist od oko 7,5 miliona eura.
Vlasnik Vojvodina puta Duan Borovica jo je jedan od monih ljudi
koji su se nali iza reetaka u 2012. godini. On je uhapen 11. oktobra za-
jedno sa direktorom tog preduzea Zdravkom Iliem i direktorom JKP 8.
avgust Draganom Aleksiem zbog sumnje da suzloupotrebom slubenog
poloaja otetili budet optine Nova Crnja. Predsednik optine je nalo-
io direktoru JKP 8. avgust, dabez sprovoenja postupka javne nabavke
za asfaltiranje parkinga na bazenu u Srpskoj Crnji i potpisanog ugovora
izmeu optine Nova Crnja i Vojvodina put, izda lane fakture optini.
Time jepreduzeu Vojvodina put omogueno korienje goriva i nabav-
ka graevinskog materijala, koje je u iznosu od 3,1 miliona dinara plati-
la optina Nova Crnja. Za isti posao zakljuen je ugovor koga su potpisali
direktor Vojvodina puta i Milankov na osnovu ega je sa rauna optine
uplaeno 3,9 miliona dinara na raun preduzea Borovica transport, iji
je vlasnik takoe Duan Borovica.
232
Zbog zloupotrebe slubenog poloaja prilikom gradnje i prodaje sta-
nova u Beogradu, 26. novembra uhapen je Milisav utovi, vlasnik rme
MB Konsalting. On se sumnjii da je prodavao stanove u izgradnji, tako
to je od 2004, do 2012. godine od 15 osoba uzeo avans za kupovinu stano-
va od 567.622 eura, a stanovi nikad nisu izgraeni, jer je MB Konsalting
otiao u steaj.
233
Intezivni rad policije i hapenja zbog korupcije, zloupotrebe poloaja,
mita i organizovanog kriminala i kriminala imali su veliki odjek u javno-
sti. Mesecima su vesti o borbi protiv korupcije bile udarne vesti domaih
medija i doneli su veliku podrku Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i poseb-
no prvom potpredsedniku Aleksandru Vuiu.
232 www.telegraf.rs, 1. januar 2013, Top 10 afera i hapenja u 2012: Padali tajkuni, ministri,
kradljivci bicikala.
233 Isto.
Hapenje godine: Miroslav Mikovi i sin
Najvei srpski tajkun Miroslav Mikovi nije pokazao ambiciju da li-
no uestvuje u politikom ivotu Srbije, ali je je indirektno kontrolisao do-
mau politiku scenu, nansirajui njene aktere. Kako se korupcija u Srbiji
odvija u trouglu izmeu vrhova vladajuih partija, monih pojedinaca i
svih drugih koji pokrivaju pljaku, hapenje Mikovia je bio dogaaj
godine, a, po oceni medija, najznaajniji adut u uraganskom obraunu
Vuia sa korupcijom.
Miroslav Mikovi, njegov sin Marko Mikovi i jo sedam osoba uhap-
eni su 12. decembra 2012. godine. Svi mediji objavili su tada u udarnim
vestima da su Mikovii privedeni, i da im je odreen policijski pritvor kao
i da je, osim njih, uhapen i Milo urakovi, vlasnik Nibens grupe. Oni
se sumnjie za mahinacije u vrednosti veoj od 30 miliona eura, prilikom
privatizacije putarskih preduzea. Policija je, takoe, privela i bive direk-
tore PZP Ni Milutina Gaevia i Zorana Mihailovia, direktora korpo-
racije Ristu Ristia, predsednika Skuptine akcionara PZP Ni Dejana
Jevtia, akcionara PZP Ni Zorana Kaitovia, direktora Delta brokera
Predraga Filipovia i procenitelja Konzita Rao Zdravka. Zbog zloupo-
trebe slubenog poloaja i izvlaenje nansijskih sredstva i imovine iz pri-
vatizovanih putarskih preduzea, ime su nezakonito pribavili imovinsku
korist za Miroslava i Marka Mikovia, kao i Mila urakovia od vie od
30 miliona eura.
234
Nakon hapenja Mikovia, predstavnici vladajue koalicije istakli su
da je time drava poslala jasnu poruku kako nema nedodirljivih i da
zakon vai za sve. Potpredsednik Vlade Aleksandar Vui potvrdio je da je
ovaj predmet jedan od 24 na kojima je radila radna grupa. On je u izjavi
medijima ocenio da tuiocima nee biti teak posao poto su, kada je re o
Nibens grupi, stvari prilino jasne i iste.
Miroslavu Mikoviu je, kako se sumnja, u jednoj transakciji, pribav-
ljena imovinska korist od oko milion i po eura za koliko mu je na ime po-
vraaja kredita isplaeno vie. Prethodno je preduzee za puteve Ni za
privatizaciju PZP Beograd 2005. godine uzelo 23 miliona eura kredita od
234 www.rts.rs/ 12. decembar 2012. Priveden Mirodlav Mikovi.
Mikovieve rme Hemslejd trejding limitid sa Kipra, sa godinjom ka-
matom od tri odsto.Meutim, umesto 25 miliona eura kredita sa kama-
tom, isplaeno mu je 26,5 miliona eura.
235
Tuilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljevi rekao je da e
u ovom sluaju, kao i u drugim sluajevima koji se vode pred tim tuila-
tvom, biti voena i nansijska istraga. Direktor policije Milorad Veljovi
rekao je da u ovoj borbi nema zatienih. Jednostavno, naveo je tuilac,
nije bitno ime i prezime. On je dodao da e ova borba biti nastavljena
istim intenzitetom. Kao poruka javnosti da policija, u saradnji sa tuiocem
za organizovani kriminal, ovaj posao radi krajnje profesionalno, odgovor-
no i u skladu sa zakonom.
236
Predlozi Mikovievih advokata za ukidanje pritvora, uz ponueno
jemstvo u visini koju odredi sud, kao i predlog da budu u kunom pritvo-
ru sa elektronskim odailjaem i uzimanjem pasoa odbijeni su poetkom
januara 2013, a pritvor im je produen na jo tri meseca. Aleksandar Vui
je izjavio: Borba protiv korupcije je tek poela. Otvoreno je samo pet od
24 predmeta spornih privatizacija, jo 19 nije ni taknuto. Oekujem da se
o tim pitanjima nastavi, ali i da se u okviru ovih pet jo mnogo toga istrai
i da tuilatva reaguju.
237
Na hapenje Mikovia reagovano je i iz evropskih krugova. Tako je iz
Evropske komisije (EK) porueno da je ohrabrena potezima Vlade Srbije u
borbi protiv korupcije. Portparol komesara za proirenje tefana Filea je
izjavio kako je stav EK da je borba protiv korupcije jedan od glavnih izazo-
va sa kojima se Srbija suoava, te su ohrabreni pristupom srpske vlade.
Izvetavajui o privoenju biznismena Miroslava Mikovia svetske novin-
ske agencije izvestile su da je on esto bio pominjan od strane vladine
Agencije za borbu protiv korupcije, ali i da neke zapadne diplomate stra-
huju da je Vlada vie motivisana politikim obraunima nego sutinskim
reformama.
238
235 Isto.
236 www.rts.rs/ 12. decembar 2012. Priveden Miroslav Mikovi.
237 http://www.naslovi.net/, 16. decembar 2012, Vui: Borba protiv korupcije tek poela.
238 Novi magazin, 12. decembar 2012, Reakcije iz sveta na hapenje Mikovia.
Javne nabavke: korupcija u dravnom okrilju
Zbog korupcije Srbija godinje, procenjuje se, gubi izmeu 800 milio-
na i miljardu eura, od ega samo u javnim nabavkama 600 miliona eura.
Krajem 2012, direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanovi upozo-
rio je da je za godinu dana broj ponuaa na tenderima za javne nabavke
opao za 20 odsto, jer imaju sve manje poverenja u sistem i zakone koji re-
guliu tu oblast.
239
Korupcija i nedovoljna primena propisa su glavni problemi u javnim
nabavkama Srbije, gde se kroz zakonske rupe i parapolitike grupacije koje
rukovode javnim tenderima odlije vie stotina miliona eura. Dravna revi-
zorska institucija samo je u 2011. godini otkrila neregularnosti u postupci-
ma javnih nabavki u Srbiji u vrednosti od oko 800 milona eura. Meutim,
izostala je i moralna i krivina odgovornost. U dravnoj upravi Srbije teko
se odriu prakse postavljanja partijskih kadrova kojima je zapravo jedini
zadatak da preko tendera namiu pare za stranke.
240
Dr Slavia Jokovi, konsultant za praenje javnih tendera smatra da
je problem centralizovanih javnih nabavki, kao to su zdravstvo, elezni-
ce, kolstvo i slino, gde drava igra ulogu glavnog dobavljaa, ali esto i
ponuaa, zapravo najpogodnije mesto za manipulacije javnim nabavka-
ma.
241
On istie da se kupuju nepotrebne stvari. U startu se daju nerealne
procene vrednosti posla. Nabavke se usitnjavaju mimo svake mere. Naru-
ioci insistiraju na karakteristikama koje moe da ispuni samo eljeni do-
bavlja. Biraju se izuzeci, ugovori se sklapaju po hitnom postupku. Ovo
su samo neke od crvenih taaka na korupcijskoj mapi javnih nabavki u
Srbiji. Drava u proseku, godinje na javne nabavke potroi 3,5 milijarde
eura. Koliko od tog novca zavri u privatnim depovima, niko pouzdano
ne zna. Procene, bazirane na iskustvima drugih zemljama, pokazuju da
korupcija proguta od 400 do 600 miliona eura godinje.
242
239 Blic, 18. novembar 2012, Vie poverenja u mito, nego u zakon.
240 www.slobodnaevropa, 21. jun 2012, Javne nabavke u Srbiji: Korupcija i stotine miliona
evra.
241 16 Isto.
242 Veernje novosti, 7. novembar 2012, Dravno u tuim depovima.
Dalje, Jokovi istie da u javne nabavke u Srbiji, iz godine u godinu sve
manje veruju i sami ponuai. U prvoj polovini 2012, na tender se u pro-
seku javljalo samo 2,6 ponuaa. Gotovo treina, 31 odsto javnih nabavki,
obavljena je bez objavljenih javnih poziva. Svake godine je sve manje po-
nuaa na tenderima, uglavnom po jedan, a najvie tri, jer veina smatra
da su oni nameteni.
243
Autor studije Korupcijska mapa javnih nabavki Saa Varinac upozo-
rava da korupcija postoji ne samo u postupku prikupljanja i odluivanja
o ponudama javnih nabavki, ve i u njenoj realizaciji. On podvlai da je
u Srbiji bilo primera nabavke nepotrebnog po sadrini, kvalitetu i ko-
liini, zbog ega se u nacrtu novog Zakona o javnim nabavkama koji stu-
pa na snagu 1. aprila 2013, posebna panja poklanja planiranju nabavki.
Ukoliko se ubudue namerno odredi nerealno niska ili previsoka cena, ili
se javne nabavke namerno usitne da bi se primenjivao postupak za jav-
ne nabavke male vrednosti, takva ponuda na tenderu ubudue mora biti
odbaena.
244
Skuptina Srbije usvojila je krajem decembra Zakon o javnim nabaka-
ma kojim je predviena delimina centralizacija javnih nabavki za koje e
biti zaduena Uprava za zajednike poslove. Intencija ovog propisa je da
omogui javnost javnih nabavki i otvorenu trinu utakmicu kako bi se
suzbila korupcija u toj oblasti. Zakon predvia graanskog nadzornika
koji e nadgledati postupak javnih nabavki ija je vrednost vea od milijar-
du dinara. Prvi put su ureene nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, a
poveane su nadlenosti i ovlaenja Uprave za javne nabavke.
Aleksandar Vui: Pohvale i kritike
Angaovanje i gotovo svakodnevno pojavljivanje Aleksandra Vuia u
medijima s najavama novih istraga ili hapenja u korupcionakim aferama
(zbog ega su ga domai tabloidi nazvali srpskim Eliot Nesom) dvojako
se tumai. S jedne strane, obasut je pohvalama za upornost, neustraivost
i beskompromisnost, a sa druge, sumnjama i kritikama.
243 Isto.
244 Isto.
Predstavnik Ujedinjenih nacija u Srbiji Vilijam Infante pohvalio je na-
pore Vlade Srbije u borbi protiv korupcije i rekao da je istraivanje UNDP
o korupciji bilo referendum o radu Vlade. Istakao je da Srbija na pravom
putu. Vlada je pokazala da je objektivna i neselektivna u borbi protiv ko-
rupcije. To i hoemo, nultu toleranciju protiv korupcije i da nema zati-
enih. Kao dokaz za tu tvrdnju Infante je naveo da je od promene vlasti
sredinom 2012. godine otvoreno 150 predmeta u vezi sa korupcijom pro-
tiv ljudi iz dravnih institucija i van njih. Meu tim ljudima su, dodao je
Infante, i osumnjieni iz Srpske napredne stranke, Demokratske stranke i
Socijalistike partije. Infante je dodao da poslovni ljudi hoe da znaju da
borba protiv korupcije nije privremena kako bi bili sigurni u svoje poslo-
vanje i investicije.
245
Erhard Busek, austrijski strunjak za Balkan je izjavio da pored Ko-
sova, Evropska unija paljivo snima i ono to Srbija ini u oblasti refor-
mi, a pre svega u borbi protiv korupcije. Aktivnosti prvog potpredsednika
vlade Aleksandra Vuia su veoma vidljive i nailaze na pozitivne reakcije u
Uniji izjavio.
246
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vui je za est
meseci na vlasti postao omiljena linost ljudima iz sveta politike, kulture,
politikih konkurenata, pa i predstavnika meunarodne zajednice. Sa svih
strana stiu mu pohvale za energiju i hrabrost. Istiu njegovu reenost i
odlunost, a neki ga ak porede sa Zoranom iniem i nazivaju mladim
lavom. Poslednji u nizu onih koji ga hvale je bivi istaknuti funkcioner
Demokratske stranke Goran Vesi, koji je objasnio da je Vuieva akcija
protiv korupcije vana ne samo zato to je to zahtev Evropske unije, nego i
zato to su tokom deset ili 12 godina stvoreni moni karteli koji su uticali
na sve u drutvu.
247
Vesna Pei je izjavila da je Daieva i Vuieva vlada prva posle in-
ieve koja iskreno vodi Srbiju u EU i koja na realnim osnovama pokuava
da rei kosovsko pitanje. Pohvale su stigle i iz Evropskog parlamenta, po-
sebno od Jelka Kacina koji je rekao da, iskreno reeno, moramo da ista-
knem da su obojica, kako premijer tako i prvi potpredsednik, nastupili
245 RTS, 28. januar 2013, Borba protiv korupcije za bolju Srbiju.
246 Veernje novosti, 15. januar 2013, Busek: Vuiu stiu samo pohvale.
247 Blic, 28. januar 2013, Sezona udvaranja Vuiu.
veoma elokventno, profesionalno i posveeno. Moje kolege bile su impre-
sionirane njihovom posveenou i pripremljenou za razgovor.
248
Zamenik predsednika Demokratske stranke Bojan Pajti izjavio je da
je poreenje predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vuia sa
ubijenim premijerom i liderom DS Zoranom iniem, pre svega uvreda
za Zorana inia. Pajti je rekao da poreenje Vuia sa iniem nije
zasnovano na ozbiljnom promiljanju, ve na nekim pragmatinim razlo-
zima. Ako zaista misle da se moe staviti znak jednakosti izmeu inia
i Vuia, onda se intelekt te i takve intelektualne elite samo moe staviti
pod znak pitanja.
249
Kritiari Aleksandra Vuia u borbi protiv korupcije najee navode
da je re o njegovoj linoj promociji, podizanju vlastitog i politikog rejtin-
ga Srpske napredne stranke. Zameraju mu se preuranjene najave krivinih
postupaka i hapenja, prejudiciranje odluka tuilatva i sudskih presuda.
Nada Kolundija, poslanica Demokratske stranke, je istakla: Kada je re o
borbi protiv korupcije, osim strane medijske hajke i masovnih hapenja,
ta oblast e moi da se ocenjuje tek kada se dobiju sudski epilozi. Ultra-
desniarske snage se osnauju, sistematski se preti institucijama, medi-
jima i pojedincima, a vlada samim tim to ne osuuje, na neki nain to
podrava.
250
Bivi sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivoevi ocenio je da potpred-
sednik Vlade Aleksandar Vui vri pritisak na sud estim izjavama o tome
da li je neko poinio krivino delo ili ne. Vui kae da on misli da neko
nije poinio krivino delo, ali da to to je rekao nita ne znai, nego je bit-
no ta e rei tuilac i sudija. Ako je to bitno, zato se onda on izjanjava o
tome da veruje da to nije tano. Ivoevi je naveo da su sudije zaplaene i
u stresnom stanju, jer njihov status jo nije sasvim siguran, nema predsed-
nika suda, nego vrioca dunosti, a stanje u pravosuu je oajno. Vui
nije u strukturi pravosua i nije ministar pravosua, a ak i da jeste, ne bi
248 Isto.
249 www.blic.rs/, 10. mart 2013, Pajti: Uvredljivo je Vuia porediti sa iiem.
250 Danas, 8. januar 2013. Pokuaj ulaska u istoriju.
mogao tako da govori. Podvukao je da je Vui moan ovek i da njegova
re svakako ima uticaja na sve, pa i na zaplaene sudije.
251
Miroslav Prokopijevi, ekonomista podvlai da su krupni biznis i po-
litika neraskidivo povezani u Srbiji i stoga se pred svaku antikoruptivnu
kampanju postavlja jednostavno pitanje: koliko daleko e se ii, i da li e
neko eleti da ispita i one koji se navode kao nansijeri stranaka? Tomislav
Nikoli je svojevremeno priznao da su tajkuni poput Milana Beka i Miro-
slava Mikovia nansirali Srpsku radikalnu stranku (SRS), ali je u sutini
nansiranje stranaka ostalo tajna. Stoga je izrazio sumnju da e mnogi i
dalje ostati nedodirljivi u obraunu sa korupcijom.
252
Istraivanje CESID i Programa UN za razvoj (UNDP) u januaru 2013, po-
kazalo je da je podrka graana Vladi Srbije u borbi protiv korupcije dra-
stino porasla u proteklih est meseci. Udvostruen je broj graana koji
misle da je vlada na dobrom putu, a gotovo polovina ispitanika smatra da
e ove godine nivo korupcije biti znatno smanjen. Istraivanje, Stav gra-
ana Srbije prema korupciji obuhvatilo je 597 ispitanika, a ak 32 odsto
smatra da je vlada na dobrom putu, to je dva puta vie u odnosu na re-
zultate od sredine prole godine. Ovo istraivanjepokazalo je da25 odsto
ispitanika smatra da se nivo korupcije smanjio, dok 41 odsto misli da e
ove godine taj nivo biti jo manji. Ovako optimistian nalaz nije zabeleen
ni u jednom od prethodnih pet ciklusa istraivanja, navodi se u izvetaju
CESID.
253
Ispitanici u ovom ispitivanju javnog mnjenja, inae, smatraju da
su korupciji u Srbiji najpodloniji lekari, a slede policija i dravna uprava.
Po anketi TNS medijum Galup, iz juna 2012, ampioni po stepenu
korupcije, uz doktore su politike partije, a slede sudije, tuioci, carina,
lokalna administracija, policija, mediji, poreska uprava.
251 www.blic.rs, 14. februar 2013., Ivoevi: Vui svojim izjavama pritiska sud.
252 www.dw.de, 21. septembar 2012, Sbija u borbi protiv korupcije, opet
253 www.rts.rs/, 28. januar 2013., Raste podrka borbi protiv korupcije.
153
Sporne privatizacije: i
dalje u fokusu EU
Veliki broj privatizacija u Srbiji, koje su izvrene tokom protekle decenije
proglaen je za dravnu tajnu. Srbija je od 2002. godine inkasirala pribli-
no 11 milijardi eura od privatizacija, a imovina koja je u tajnosti promeni-
la vlasnika vredna je neto vie od tri milijarde eura.
Evropski parlament je u rezoluciji od 29. marta 2012. godine pome-
nuo 24 sporne privatizacije i pozvao Srbiju da smesta deklasikuje doku-
menta oznaena dravnom tajnom koja se tiu privatizacija.
254
I poverenik
za informacije od javnog znaaja Rodoljub abi, tvrdio je da dokumen-
ta vezana za sporne privatizacije ne mogu ni u kom sluaju biti tajna, ne
samo zato to je to u suprotnosti sa evropskom praksom, nego i sa zako-
nima Republike Srbije. abi je takoe naglasio da upozorenje iz EU treba
shvatiti krajnje ozbiljno, jer je ve poznato da su Rumunija i Bugarska iz-
gubile ansu da koriste novac iz fondova EU zbog nezadovoljavajueg obra-
una sa korupcijom.
Evropska komisija je proglasila spornim 24 privatizacije na osnovu
podataka i izvetaja Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije. Policija
i tuioci uveliko su poeli da rade na proveravanju svih navoda i na pri-
kupljanju dokaza, a borbu protiv korupcije najavio je i prvi potpredsednik
Vlade Srbije Aleksandar Vui. Po njegovim reima u periodu od 1. avgu-
sta 2012, do 10. marta 2013. godine, u predmetima 24 sporne privatizacije,
podnete su krivine prijave i dopune protiv 115 lica, a slobode je lieno 89
osumnjienih. Ukupna procenjena teta je 79 milijardi 841 milion 776 hi-
ljada 302, a korist oko 60,2 milijarde.
Vui je izjavio i da istrage o 24 sporne privatizacije mogu biti znaaj-
no usporene, da nema dovoljno sudija i tuilaca koji e taj posao raditi, jer
je vea guva u Specijalnom sudu, gde su u toku suenje Sretenu Jociu za
ubistvo hrvatskog novinara Iva Pukania, Luki Bojoviu za vie krivinih
254 lan 19. rezolucije Evropskog parlamenta.
dela, Darku ariu za verc narkotika, ponovljeno suenje za zloine ze-
munskog klana, suenja za trgovinu ljudima, suenja bivim crvenim
beretkama za oruanu pobunu. Posebno odeljenje Vieg suda za orga-
nizovani kriminal ima ukupno 17 sudija. Od tog broja, njih 14 sudi u re-
dovnim postupcima, dok je dvoje sudija odreeno za prethodni postupak.
Interesantno je da je u ovo odeljenje privremeno delegirano troje sudija
iz Odeljenja za ratne zloine. U Odeljenje za organizovani kriminal u Ape-
lacionom sudu rasporeeno je 11 sudija, podeljenih u dva sudska vea.
Evropski parlament je u svojoj rezoluciji kao sporne oznaio sledee 24
privatizacije:
1. Sartid
Akteri: ALEKSANDAR VLAHOVI, ministar privrede; NEMANJA
KOLESAR; GORAN KLJAJEVI, predsednik Trgovinskog
suda;DUAN MARIEVI, sudija Trgovinskog
suda;IVOMIR NOVAKOVI, direktor Sartida
Sartid je otiao u steaj i prodat amerikom Ju es stilu za 21,3 mi-
lion dolara 2003. godine, kad su preneti i dugovi preduzea od 1,7 mili-
jardu dolara na dravu. Prve provere ovog posla poele su 2004. godine,
a 2009. godine Tuilatvo pokrenulo istragu. Sumnja se da je pre prodaje
u septembru 2003. godine odrano vie sastanaka na kojima je postignut
dogovor da se Sartid proda Ju Es stilu. Na tim sastancima kojima je,
navodno prisustvovao i deo dravnog vrha, dogovoreno je da se smede-
revsko preduzee proda kroz steajni postupak, neposrednom pogodbom i
bez ukljuivanja drugih potencijalnih kupaca.Amerika kompanija Ju-Es
stil je na taj nain dobila kompletnu novu i staru elezaru, koja se nalazi
na 300 hektara zemlje, tri livnice, fabriku belih limova u apcu (investici-
ja vredna 150 miliona dolara), smederevsku luku od regionalnog znaaja,
slobodnu carinsku zonu u Smederevu na povrini od 21 hektara, fabriku
krea u Kuevu, kao i niz drugih nekretnina. Amerikanci su prole godine
napustili elezaru, a drava sada trai novog kupca.
155 Sporne privatizacije: i dalje u fokusu EU
U decembru 2012. godine Miroljub Labus, Aleksandar Vlahovi, Bo-
idar eli i Nemanja Kolesar bili su zbog prodaje Sartida na informa-
tivnom razgovoru u policiji, u svojstvu graana. Do decembra je ukupno
sasluano vie od 20 osoba u ovom predmetu. Najavljeno je i sasluanje
biznismena Danka inia. Labus je u vreme prodaje smederevske eleza-
re bio potpredsednik u Saveznoj vladi i ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom. Vlahovi je bio ministar privrede i privatizacije, eli mi-
nistar nansija, a Kolesar je bio ef radne grupe zaduene za privatizaciju
Sartida i ef kabineta tadanjeg premijera Zorana inia. uni je kao
vlasnik Ekonomskog instituta radio procenu ove kompanije.
255
U Tuilatvu za organizovani kriminal u aprilu 2013. godine sasluani
su bivi predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajevi i steaj-
ni upravnik preduzea Sartid Branislav Ignjatovi, posle ega su puteni
da se brane sa slobode. Iako je tuilatvo zatrailo pritvor, sudija za pret-
hodni postupak odredio im je meru zabrane naputanja boravita. Kljaje-
vi i Ignjatovi se sumnjie da su prilikom prodaje elezare u Smederevu
i njenih zavisnih preduzea zloupotrebili slubeni poloaj. U vezi sa pro-
dajom Sartida, Tuilatvo je pokrenulo istragu i protiv Nemanje Kolesara
30. marta 2013 zbog istog krivinog dela, kome je posle sasluanja odre-
en pritvor od 30 dana. Takoe je najavljeno da e se protiv trojice okriv-
ljenih Kljajevia, Ignjatovia i Kolesara, istraga nastaviti u jednistvenom
postupku.
Nemanja Kolesarje osumnjien da je zloupotrebio ovlaenja efa ka-
bineta predsednika vlade, da je inicirao i svojim uputstvima naloio po-
kretanje steaja i prenoenje mesne nadlenosti s Trgovinskog suda u
Poarevcu na Trgovinski sud u Beogradu, kako bi lake kontrolisao steaj.
Goran Kljajevije osumnjien da je kao predsednik Trgovinskog suda sa-
moinicijativno, 27. marta 2003. godine doneo reenje o skidanju svih hi-
poteka i zaloga nad imovinom Sartida i tako stvorio preduslov da se
Sartid proda bez tereta i dugovanja.
Saluanje osumnjienih je nastavak krivinog postupka koji je pre
nekoliko godina poeo pred Viim sudom u Beogradu, a koji je ustupljen
Tuilatvu za organizovani kriminal. U saoptenju tuilatva navedeno je
255 Veernje novosti, 22.decembar 2012.
da je obustavljena istraga protiv sudije Duana Marieva zbog toga to je
pre ustupanja predmeta na nadlenost Tuilatvu za organizovani krimi-
nal nastupila apsolutna zastarelost krivinog gonjenja.
2. Jugoremedija
Akteri: JOVICA STEFANOVI, vlasnik makedonske rme
Jaka 80; ZLATKO MARKOVI, bivi direktor
Jugoremedije; OLGA ANTI, direktorka Nini
Jugoremediju je 2002. godine na aukciji kupio Jovica Stojanovi
Nini, iako je u tom trenutku bio na Interpolovoj poternici. Usledila je vi-
egodinja borba radnika za raskid privatizacije, protesti, trajkovi glau,
privoenja, sukobi. Kad je privatizacija ponitena, preduzee su preuzeli
mali akcionari.
Prodaja 42 odsto akcija Jugoremedije je jedini poznat sluaj u kom
je Agencija iskoristila zakonsko ovlaenje da proda akcije na aukciji, za-
obilazei berzu. Agencija je pripremila aukcijsku dokumentaciju, izvrila
nadmetanje i izabrala najpovoljnijeg ponuaa, rmu Jaka 80 iz make-
donskog Radovia, iji je veinski vlasnik Jovica Stefanovi Nini. Meutim,
poto je re o prodaji akcija, kupoprodajni ugovor i ugovor o investicio-
nom ulaganju zakljueni su izmeu Akcijskog fonda (ne Agencije, koja je
obavila sve radnje prodaje), i kupca. Savet za borbu protiv korupcije sma-
tra da postupanja uesnika u privatizaciji Jugoremedije i na strani drave
i na strani kupca ukazuju na moguu korupciju i pranje novca.
3. Mobtel
Akter: BOGOLJUB KARI, vlasnik Mobtela
Savet za borbu protiv korupcije je, analizirajui dokumentaciju od
osnivanja ovog preduzea, zakljuio da je kompanija Mobtel osnova-
na uz ozbiljno krenje zakona, da je poslovala u privilegovanim uslovima
usled bliske veze s vlau. Korienje politikih uticaja i patronata dra-
ve radi sticanja prota spada u jedan od oblika korupcije, navodi se u
izvetaju i dodaje da taj uticaj korupcije nije prekinut ni posle 2000. godi-
ne. Osim toga, sporno je i kako je vlada nenadleno oduzela frekvenciju i
preduzee od prvih vlasnika, porodice Kari, pa formirala Mobi 63, a za-
tim ga prodala norvekom Telenoru. Savet je traio da se pokrene postu-
pak za utvrivanje odgovornosti svih uesnika u ovoj korupciji u kojoj je
drava pretrpela ogromnu tetu. Zatraena je i odgovornost rukovodstva
PTT, lanova upravnog odbora PTT i lanovi UO Mobtela. Savet je, prilau-
i sve dokumente zatraio i da se pokrene postupak, makar politike od-
govornosti za resorno nadlene ministre zbog nepreduzimanja zakonom
propisanih mera zatite dravne imovine.
4. C-market
Akteri: SLOBODAN RADULOVI; MILAN BEKO;
MIROSLAV MIKOVI; DANKO UNI
Privatizacija C marketa je poela u periodu kad jo nije bio komple-
tiran pravni okvir koji je pratio trgovanje na tritu kapitala, odnosno na
berzi. Jedna od najspornijih situacija je bila da se bez potpisivanja pros-
pekta rme, od strane generalnog direktora, rma ne moe pojaviti na
berzi. Tako je tadanji direktor C marketa Slobodan Radulovi obilato
koristio tu zakonsku mogunost, stopirajui izlazak rme na trite da bi
se znalo koliko rma zaista vredi. Na kraju su biznismeni Milan Beko i Mi-
roslav Mikovi u decembru 2005 godine kupili 75 odsto akcija C marke-
ta za oko 53 miliona dolara. Bivi mali vlasnici C marketa od poetka
su tvrdili da su njihove akcije 2001. procenjene na 133.000 dinara, a otku-
pljene su po ceni od 25.800.
5. ATP Vojvodina
Akteri: ILIJA DEVI, vlasnik atp Vojvodina; MAJA GOJKOVI,
eksgradonaelnica Novog Sada; LIDIJA TADI, kabinet grada
novog Sada; ALEKSANDAR JEFTI, direktor jp Urbanizam
Preduzee je privatizovano 2004. godine, posle ega je kupac Ilija De-
vi hteo da izgradi novu autobusku stanicu za meumesni i meunarodni
saobraaj. Iz obimne dokumentacije se vidi da je Devi zavrio investiciju
i dobio dozvole, ali mu je onemogueno da nova autobuska stanica po-
ne da radi. Bez obzira na zvanine odluke, stara autobuska stanica nije iz-
metena, a kupcu nije ostavljena nikakva mogunost da ostvaruje prihod
i shodno tome izmiruje obaveze u realnom roku dogovorenom sa Agenci-
jom. Ugovor je raskinut i ATP Vojvodina se nalazi u steaju.
6.Luka Beograd
Akteri: MILAN BEKO; PREDRAG BUBALO, ministar privrede;
MIODRAG OREVI, direktor Agencije za privatizaciju;
MILKO TIMAC, Komisija za hartije od vrednosti
Akcionari ove rme tvrdili su da su zbog pogreno uraene procene
vrednosti kapitala Luke prodali svoje akcije po devet eura, umesto za
22,18 eura po jednoj deonici. Oni su navodili da su oteeni za ukupno
71,5 milion eura, a drava za oko 49,4 miliona dinara. Kupac tih akcija
rma Vorldn, biznismena Milana Beka, negirala je takve optube. Sud
je doneo presudu u korist tog preduzea, gde se u obrazloenju navodi da
se vrednost akcija utvruje na tritu odnosom ponude i tranje, da su ak-
cionari svojom slobodnom voljom prodali akcije, da je postojala samo jed-
na ponuda za preuzimanje, te da su akcionari mogli da je ili prihvate ili
odbiju. Jo uvek nerazjanjenoj poziciji Luke i dalje kumuju i nerai-
eni imovinski odnosi izmeu tog preduzea i grada Beograda, odnosno
ne zna se ta je ije od zemljita na priobalju Dunava. Taj spor je jo u toku.
Savet za borbu protiv korupcije je podneo krivinu prijavu zbog ovog slu-
aja protiv 17 osoba.
Savet za borbu protiv korupcije je 2010, podneo krivine prijave protiv
17 osoba ukljuenih u privatizaciju Luke Beograd, a zbog sumnje da su
dravu otetili za najmanje 21 milion eura. Grad Beograd i Luka Beograd
se vie od sedam godina spore oko prava na raspolaganje lukim zemlji-
tem od oko 200 hektara.
7. Nacionalna tedionica
Akteri: VUK HAMOVI; VOJIN LAZAREVI;
MLAAN DINKI, guverner nbj
Savet za borbu protiv korupcije analizirao je podatke o tome kako su
Nacionalnoj tedionici dodeljeni poslovni prostor Narodne banke Jugo-
slavije (NBJ) na besplatno korienje, kao i strukturu vlasnitva Nacional-
ne tedionice od njenog osnivanja, privilegije koje je drava dodelila ovoj
banci. Savet tvrdi da je tadanji guverner NBJ Mlaan Dinki omoguio Na-
cionalnoj tedionici, privatnoj banci koju kontroliu Vuk Hamovi i Vojin
Lazarevi, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor biveg ZOP i do-
delio joj je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne tednje. NBJ je
istovremeno propustila da utvrdi da povezana lica stiu kontrolni paketa
akcija Nacionalne tedionice, kao i da je u jednom danu znatan iznos de-
viznih sredstava napravio krug izmeu Bea, Moskve i Beograda na osno-
vu ktivnog posla i da su na kraju od te transakcije kupljene akcije Banke.
Nacionalna tedionica je prodata grkoj EFG banci 2006. godine. Navode iz
ovog izvetaja istraivao je UBPOK, ali sluaj nikada nije procesuiran.
8. Veernjenovosti
Akter: MILAN BEKO
Savet za borbu protiv korupcije podneo je Viem javnom tuilatvu
u Beogradu krivinu prijavu protiv sedam osoba zbog osnovane sumnje
da su poinile krivina dela zloupotrebe slubenog poloaja, prevare, fal-
sikovanja isprave i udruivanja radi vrenja krivinih dela. Osobe obu-
hvaene krivinom prijavom sumnjie se za nezakonit upis akcionarskog
drutva NIP Kompanija Novosti a. d. u Registar Trgovinskog suda 2002.
godine i za krenje zakona u postupku preuzimanja akcija tokom 2005. i
2006. godine. Posledice tih nezakonitosti do danas nisu otklonjene, tvrdi
Savet.
9.Veterinarski zavod Zemun
Akter: DRAGAN URI, vlasnik Zekstre
Ovaj zavod kupio je konzorcijum Bankoma i Zekstre, vlasnika Dra-
gana uria, sadanjeg predsednika FK Partizan. Sporan je legitimitet r-
me Bankom, koja nije imala odluku osnivaa pre podnoenja ponude, pa
su pravni zastupnici zaposlenih tvrdili da ta rma praktino nije ni posto-
jala. Rad tenderske komisije, na osnovu koga je doneta odluka da se pre-
duzee proda Zekstri i njenom partneru, ocenjivao je Vrhovni sud (VSS)
i to dva puta i oba puta je ponitio reenja doneta na osnovu odluke ten-
derske komisije. Iako je VSS dva puta usvajao prigovor konzorcijuma rad-
nika, drugog ponuaa za kupovinu Zavoda, i vraao postupak na poetak,
Agencija za privatizaciju je 28. januara 2005. trei put procenila da je po-
nuda konzorcijuma Zekstre i Bankoma ispravna. Agencija je sa ovim
konzorcijumom istog dana, samo dva sata po objavljivanju novog reenja,
zakljuila kupoprodajni ugovor, kako ne bi istekao rok za sprovoenje ten-
dera, to bi itavu privatizaciju vratilo na poetak.
10. Zastava elektro Raa
Akter: RANKO DEJANOVI, suprug ministarke Slavice uki Dejanovi
Izvetaj ukazuje na propuste Agencije za privatizaciju prilikom kon-
trole izvrenja ugovora o privatizaciji, koji je 2006. godine zakljuen s Ran-
kom Dejanoviem, suprugom ministarke zdravlja Slavice uki-Dejanovi.
Osim navodnog krenja ugovora u delu koji se odnosi na obavezno inve-
stiranje, dokumentacija koju je Savet analizirao ukazuje i na nenamensko
troenje sredstava koja je Zastavi elektro odobrio Fond za razvoj.
11. Tehnohemija
Akteri: VELJKO II; MILAN BEKO
Agencija za privatizaciju je raskinula kupoprodajni ugovor s kupcem
Tehnohemije bez obzira na to to je ispunio sve ugovorne obaveze, izmirio
pet ipo od ukupno est rata kupoprodajne cene i investirao 60 miliona dinara,
to je dvostruko vie nego to je ugovorom bilo predvieno. Sve ovo prvobit-
no je potvrdila i Agencija, ali je kasnije ugovor ipak raskinula. Savet je ukazao
vladi da se vei deo nekretnina Tehnohemije nalazi na lokaciji obuhvaenoj
promenama urbanistikog plana Beograda kojima je promenjena namena
dela zemljita u Luci Beograd, ime je vlasnicima Luke omogueno da na
tom prostoru grade stambeno-poslovne objekte. Da bi ostvarili svoje plano-
ve, vlasnici Luke nastoje da dou u posed zemljita Tehnohemije i drugih
preduzea na pomenutoj lokaciji. Savet je preporuio vladi da u svetlu ovih
injenica ispita sumnje na korupciju u postupanju Agencije u Tehnohemiji.
12. Srbolek
Akter: JOVICA STEFANOVI NINI
Komisija za hartije od vrednosti je 2007. utvrdila da su preduzea Jovi-
ce Stefanovia preuzela kontrolu nad fabrikom lekova Srbolek, a da nisu
dala ponudu za preuzimanje akcija i naloila mu da proda akcije ili da
podnese ponudu. Stefanovi je formalno izvrio ovaj nalog, ali je zadrao
faktiku kontrolu nad Srbolekom. Iako su ostali akcionari zbog ovakvog
posla i zbog nezakonitog poslovanja uprave kompanije, podneli krivinu
prijavu protiv Stefanovia i njegovog menadmenta, tuilatvo nije postu-
pilo po njihovoj prijavi, tako da je Stefanovi nastavio da donosi odluke na
tetu preduzea, njegovih akcionara i Republike Srbije. Jovica Stefanovi i
direktor Srboleka Mladen Lui su uhapeni su 8. novembra 2010. godi-
ne na osnovu krivine prijave koju je protiv njih podnela Poreska uprava,
kao i zbog sumnji na zloupotrebe u poslovanju Srboleka. Nad Srbole-
kom je poetkom 2011. godine otvoren predsteajni postupak, kao posle-
dica viegodinjeg tetnog poslovanja Stefanovieve uprave.
13. invoz
Akter: NEBOJA IVKOVI
U ovom sluaju, sumnja se baca na nesavesni rad Agencije za priva-
tizaciju prilikom kontrole izvrenja ugovornih obaveza, to je novembra
2007. godine rezultiralo steajem invoza. Agencija za privatizaciju je tri
godine omoguavala kupcu da krenjem zakona i ugovora namerno vodi
rmu u steaj, iako joj je bilo poznato da Neboja Ivkovi nije izvrio inve-
sticionu obavezu iz ugovora u kupoprodaji kapitala. Tek posle ulaska u ste-
aj, Agencija je 31. januara 2008. godine raskinula ugovor, posle protesta
15. januara na kom je umro akcionar invoza Radislav Stojanov. Mini-
star Dinki je tom prilikom organizovao konferenciju za novinare na kojoj
je rekao da postoji osnovana sumnja da je novi vlasnik namerno izazvao
steaj u invozu i najavio da e pokrenuti nadzor nad radom novosad-
skog ogranka Agencije jer postoji sumnja da su nesavesno poslovali.
14. Keramika iz Kanjie
Akteri: MILAN LUKI; IVORAD VOJINOVI
Sporno je ponaanje policije, koja je est puta opstruirala sprovoenje
sudske odluke i uvoenje veinskih vlasnika i legalnih organa Keramike
u preduzee, zbog ega se godinu dana odravalo nezakonito stanje. Ke-
ramika je pre preuzimanja od strane manjinskih vlasnika i nelegalnog
rukovodstva bila najznaajniji privredni subjekat u Kanjii, prosperitetna
fabrika s mogunou razvoja u znaajan brend.
15. Prosveta
Akteri: Media ii d.o.o. (DEJAN PANTOVI, TEODORA PANTOVI)
Savet je ukazao na krenje zakona i ugovora u privatizaciji nekada-
nje najvee izdavake kue na Balkanu, i kupca i Agencije za privatizaciju.
Savet je utvrdio da kupac rma Media ne samo da nije izvrila ugovor-
ne obaveze, za koje mu je Agencija ostavila vie naknadnih rokova nego
to je zakonom predvieno, ve je u meuvremenu prodao deo imovine
Prosvete i novac zadrao za sebe. Zbog svega ovoga, zaposleni u Pro-
sveti, koji su dovedeni na rub egzistencije, obustavili su rad 20. januara
2010. godine i u trajku ostali vie od 9 meseci. Ugovor s kupcem Prosve-
te raskinut je 15. septembra 2010. godine, a nad preduzeem je otvoren
postupak restrukturisanja. Agencija za privatizaciju nije preduzela nikakve
korake protiv kupca u vezi sa otuenjem imovine Prosvete.
16. Poslovi Azotare Panevo
Akteri: RADOSAV VUJAI, predstavnik Srbijagasa;
Vikorija logistik; Ju point ZORANA DRAKULIA;
Invej PREDRAGA RANKOVIA PECONIJA
Savetu za borbu protiv korupcije obratili su se zaposleni u paneva-
koj Azotari, ukazujui na tetne ugovore koje u ime preduzea potpisuje
privremeni zastupnik kapitala Radosav Vujai, predstavnik Srbijagasa
u ovom preduzeu. Zaposleni su Savetu dostavili ugovore iz kojih je, kako
tvrde, evidentno da se Azotara zaduuje pod nepovoljnim uslovima.
Najpre je Azotara od preduzea Viktorija logistik pozajmila penicu po
ceni od 12 dinara po kilogramu, da bi je dvadesetak dana kasnije prodala
preduzeu Ju point, po ceni neto nioj od 9 dinara za kilogram. Viktori-
ja logistik d. o.o. iz Novog Sada, prema podacima APR, jedna je od 10 la-
nica Viktorija grupe, iji su vlasnici Evropska banka za obnovu i razvoj sa
seditem u Londonu (24 odsto) i biznismeni Milija Babovi, Zoran Mitrovi
i Stanko Popovi sa po 25,33 odsto akcija. Vlasnik Ju pointa je Zoran Dra-
kuli. Savet tvrdi i da postoji jo jedan tetni ugovor po kome je Azotara
pozajmila 50.000 tona penice po ceni od 12,15 dinara po kilogramu, od
Direkcije za robne rezerve, 24. februara 2010. godine. Penicu pozajmlje-
nu pod ovakvim uslovima, dvadesetak dana kasnije, Azotara je prodala
preduzeu Invej, Predraga Rankovia Peconija, po ceni nioj od nabavne
(11 dinara po kilogramu) i to sa odloenim rokom plaanja.
17. Trudbenik gradnja
Akter: DRAGAN KOPALI, vlasnik Montere
Izvetaj ukazuje na ozbiljne propuste koje su napravili Agencija za
privatizaciju i Ministarstvo ekonomije u kontroli izvrenja ugovora o pro-
daji jedne od najveih graevinskih rmi u bivoj Jugoslaviji, preduzeu
Montera. Montera je u vlasnitvu Dragana Kopalia. Poto je izvetaj
dostavljen vladi, Agencija za privatizaciju je sprovela kontrolu izvrenja
ugovora u Trudbeniku. Izvetaj Agencije od 26. novembra potvrdio je na-
vode Saveta, meutim, uprkos nalazima o drastinom krenju ugovora od
strane Montere, Agencija je odbila da raskine ugovor. Agencija nije raski-
nula ugovor o kupoprodaji, a vlada je 8. jula 2010. godine donela program
mera za reavanje statusa bivih i sadanjih zaposlenih u Trudbeniku.
Iako je Trudbenik privatno preduzee, vlada je otputenim radnicima
na ime socijalnog programa iz javnih fondova isplatila vie od 1,2 miliona
eura, kako bi zaustavila njihove proteste i zatakala krenje zakona u pri-
vatizaciji preduzea.
18. DelReal
Akter: MIROSLAV MIKOVI
Savet za borbu protiv korupcije je 14. marta 2011, obavestio javnost
da je konverzija prava korienja na graevinskom zemljitu u pravo svo-
jine na nain na koji je denisana aktuelnim zakonom, jedan od najoi-
glednijih primera sprege izmeu krupnog kapitala i izvrne vlasti, kojom
se zakonom stvaraju uslovi za sistemsku korupciju. Kao oigledan primer
izneto je Reenje o konverziji Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove
Gradske uprave Beograda, kojim je preduzeu DelReal priznato pravo
svojine na zemljitu u dravnoj svojini bez obaveze plaanja naknade. Re
je o 16 hektara zemljita na atraktivnoj lokaciji, koje je ovim reenjem
poklonjeno.
Vlasnik Delta holdinga Miroslav Mikovi sasluan je u policiji u svoj-
stvu graanina u vezi sa poslovanjem Delreala u decembru 2012 godine.
Ministar pravde Nikola Selakovi tada je naveo da Delreal nije jedina
tema, ve da ih ima dosta, kao i da bi bilo zanimljivo da se ispita i sluaj
Nibens grupe.
U Tuilatvu za organizovani kriminal nekoliko dana kasnije saslua-
no je etvoro svedoka u istrazi protiv vlasnika Delta holdinga Miroslava
Mikovia i jo devet osumnjienih za malverzacije sa putarskim predu-
zeima. Svedoci su ispitivani u vezi sa osnivanjem rme Marka Mikovi-
a Mera invest i sa prodajom akcija Preduzea za puteve Ni. Svedoili
su troje pravnih zastupnika te kompanije Ivan Smiljkovi, Ilija Drai i
Ana Petkovi, dok je poslednji sasluan direktor Mera investa ivojin
Petrovi.
Osim oba Mikovia, istraga se vodila i protiv vlasnika Nibens grupe
Mila urakovia i jo sedmorice osumnjienih da su zloupotrebom slu-
benog poloaja izvlaili novac iz putarskih preduzea i sebi pribavili korist
od oko 30 miliona evra.
Miroslav Mikovi, i njegov sin Marko, kao i Milo urakovi, vlasnik
Nibens grupe, er korporacije i Preduzea za puteve (PZP) iz Nia uhap-
eni su 12.decembra 2012, zbog malverzacija u privatizaciji putarskih pre-
duzea. Odreen im je policijski pritvor od 48 sati, nakon toga Miroslavu
Mikoviu i njegovom sinu Marku sudija za prethodni postupak odredio
je 14. decembra 2012 pritvor do 30 dana. Pritvor je odreen urakoviu i
jo etvorici njihovih saradnika.
Miroslav i Marko Mikovi, kao i urakovi terete se da su, od 2005,
do kraja 2010. godine, kao suvlasnici u privatizovanom Preduzeu za pu-
teve Ni, a preko njega i suvlasnici vie preduzea za puteve Beograd,
Kragujevac, Vranje, Srem put, Baka put i drugih, neosnovano iz tih
preduzea izvukli novac i imovinu.
Osumnjieni su od zajednikog posla zaradili oko 30 miliona eura, od
ega je Marku Mikoviu pripalo izmeu 17 i 19 miliona eura, urakoviu
10 miliona eura, a preduzeu Hemslejd 1,2 milion eura.
Protiv Mikovia se, koliko je javnosti poznato, vodi samo jedna kri-
vina istraga, i to zbog zloupotreba u putarskim preduzeima, kojom je
obuhvaen i vlasnik Nibens grupe Milo urakovi, kao i jo osam osoba,
ukljuujui i sina vlasnika Delte holdinga Marka Mikovia. Takoe, prema
dostupnim informacijama, voene su i predistrane radnje, u okviru kojih
je ispitan i Mikovi, povodom privatizacija C-marketa, Luke Beograd
kao i konverzije zemljita Delreala u Novom Beogradu. Ova tri sluaja
jesu na listi od 24 sporne privatizacije EU i Saveta za borbu protiv korupci-
je Vlade Srbije, dok putarska preduzea to nisu. Navodno je na njih, kao i
na malverzacije sa graevinskim rmama, ukazano kroz usmene razgovo-
re sa evropskim zvaninicima.
I dok je istraga o ovom predmetu jo uvek u toku, Marku Mikoviu u
aprilu 2013. godine ukinut je pritvor, ali mu je odreen kuni pritvor uz
obavezu noenja elektronske narukvice. Tuilatvo za organizovani krimi-
nal u aprilu 2013, nije dalo saglasnost na predloge odbrane vlasnika Delta
holdinga Miroslava Mikovia i Nibens grupe Mila urakovia da im se
pritvor ukine, odnosno zabrani blaom merom. Mikoviu i urakoviu
pritvor je produen do 9. juna 2013, do kad mora da se podigne optunica
ili da oni budu puteni iz pritvora po sili zakona.
19.Nuba invest
Akteri: OLIVER DULI, eksministar;
ZORAN DROBNJAK, direktor Puteva Srbije
Ovo je jedini sluaj koji je do kraja istraen i za koji su pronaeni
dokazi, dovoljni za podizanje optunice. Izdavanje dozvole Ministarstva
ivotne sredine i prostornog planiranja za izgradnju optikog kabla predu-
zeu Nuba invest iz Beograda, obavljeno je, kako se tvrdi, u nezakonitoj
proceduri, suprotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona
o telekomunikacijama. U pomenutoj proceduri izostalo je organizovanje
postupka javnog nadmetanja, a neobino je da je taj posao, mimo brojnih
operatera sa iskustvom i, godinu dana pre svih drugih dobilo nepoznato,
novoosnovano preduzee, koje se pre ovog posla nije bavilo telekomuni-
kacijama, niti je imalo licencu Ratela (Agencija za telekomunikacije).
20.Koncesija za autoput HorgoPoega
Akter: VELIMIR ILI, ministar za kapitalne investicije
Analizirana je dodela koncesije za nansiranje, projektovanje, izgrad-
nju, korienje i odravanje autoputa HorgoPoega. Savet tvrdi da je re
o tome kako politiari i izvrna vlast u Srbiji koriste javna dobra u cilju
ostvarivanja partijskih interesa, to se ogleda u injenici da se javni put
gradi do izborne baze resornog ministra, iako njegovo krajnje odredite
nema vei privredni, nansijski niti socijalni znaaj, sa stanovite opteg
interesa drave, dok je zavretak Koridora 10 strateki prioritet drave. Sa-
vet je takoe ocenio da je tehnika vlada zakljuenjem ugovora o koncesiji
prekoraila svoje nadlenosti.
21.Izvoz eera u zemlje EU
Akteri:MK komerc; MIROLJUB LABUS, ekspotpredsednik vlade
Evropska unija je 2001. godine omoguila Srbiji izvoz eera, proizve-
denog u naoj zemlji po preferencijalnim uslovima na trite EU. Kako
Evropska kancelarija za suzbijanje prevara OLAF, zbog neadekvatne kon-
trole porekla robe u Srbiji, nije mogla da utvrdi da li je bilo zloupotreba
preferencijalnog statusa, EU je poetkom 2003. godine naoj zemlji uve-
la sankcije na izvoz eera. Posle analize podataka o izvozu eera u EU, u
periodu 20012003. godine, Savet je konstatovao da je u Srbiji potroeno
i izvezeno od 100 do 300 hiljada tona eera godinje koji ne postoji ni u
proizvodnji ni u legalnom uvozu. Savet je preporuio vladi da hitno utvrdi
odgovornost za drastian obim ulaska u zemlju robe bez carinske kontrole.
22.Putnik
Akter: SRBA ILI, vlasnik Univorld holdings limited
Putnik je privatizovan metodom javnog tendera u maju 2003. godi-
ne izmeu ATD Putnik kao prodavca, Agencije za privatizaciju i Univor-
ld holdings limited (UHL) kao kupca. Agencija za privatizaciju je ugovor
kasnije raskinula, pa je UHL je pokrenuo postupak pred Meunarodnim ar-
bitranim sudom koji je reen u korist ove rme. Agencija za privatizaciju,
meutim, nije postupila po odluci Meunarodnog arbitranog suda, niti
po zakljuku Vlade Srbije.
23.Srbija-Turist
Akter: SRBA ILI, vlasnik Univorld holdings limited
Univorld holdings limited (UHL) je 16. septembra 2003. godine s
preduzeem Srbija-Turist a. d. iz Nia i Agencijom za privatizaciju zaklju-
io ugovor o prodaji i kupovini drutvenog kapitala Srbija-Turista. Kao
i u sluaju Putnika, Agencija je 30. juna 2006. godine raskinula ugovor
primenom odredaba lana 41.a Zakona o privatizaciji, iako je ugovor za-
kljuen dve godine pre nego to su ove odredbe stupile na snagu. UHL se
i u ovom sluaju obratio Meunarodnom arbitranom sudu, koji je do-
neo odluku kojom je utvreno da je ugovor i dalje na snazi, a Agenciji i
Srbija-Turistu se nalae da priznaju izvrenje ugovornih obaveza i vrate
997.824 akcija.
24.Galenika
Takoe sluaj koji je imao epilog pred Meunarodnim arbitranim su-
dom Meunarodne trgovinske komore. U postupku Valeant farmasutikals
internenal (SAD) (bivi ICN farmasutikals INC) protiv drave, sud je 11. no-
vembra 2004. godine doneo odluku kojom je ICN ovlaen da povrati svoj
osnovni novani ulog u ICN Galeniku do iznosa od 50 miliona amerikih
dolara i da ovo pravo ICN treba da se obezbedi putem likvidacije te kom-
panije. Odlukom je odreeno da svaka stranka u jednakim delovima snosi
trokove ove arbitrae u iznosu od 818.000 amerikih dolara.
U maju 2013. godine, policija je uhapsila osam osoba osumnjienih za
malverzacije u poslovanju kompanije Galenika. Meu uhapenima je i
doskoranji direktor kompanije Nenad Ognjenovi. U postupku je do sada
utvreno da je komapnija Galenika u poslovanju oteena za oko 12
miliona eura. Direktor policije Milorad Veljovi smatra da e se u daljem
postupku utvrditi da je u pitanju mnogo vea suma i da su se nansijske
transakcije odvijale preko Argobanke.
Osim Ognjenovia uhapeni su bivi pomonik generalnog direkto-
ra Galenike Goran Orli, suvlasnik i direktor livnice Jeremi Miodrag
Jeremi, preduzetnik iz Podunavaca Dragan Pavlovi, vlasnik preduzea
Unihemkom eljko Jovanovi, direktorka privrednog drutva Farma-
nari Ljubica Trica, direktor privrednog drutva Trgoped trans Milan
Vladovi i sudski vetak eljko Virmanevi. Krivinom prijavom obuhva-
eni su i bivi generalni direktor Velefarm holding kompanije Dragoljub
Vuievi i Radosav Sekuli, pod ijem kontrolom su poslovala preduzea
u okviru Habit grupe.
170
171
Zatvori: prenatrpani i neadekvatni
256
Zakon o amnestiji koji je usvojen 2012. godine nije imao oekivan efekat
da smanji broj zatvorenike populacije. Prema podacima Uprave za izr-
enje krivinih sankcija 3600 osuenika bilo bi obuhvaeno amnestijom,
dok se u zatvorima u Srbiji u to vreme nalazilo 11.500 pritvorenih i zatvo-
renih lica, a kapaciteti zatvorskih ustanova u Srbiji neto su vei od 7000
mesta. Krajem 2012. godine osloboeno je 1050 osoba. Meutim, njihova
mesta su popunile osobe koje su ekale na izdravanje kazne zatvora, i to,
ak njih 450.
Prenatrpanost zatvora je samo jedan od problema, a davanje amne-
stije odreenom broju osuenika, nije reio ovaj problem. Prenaseljenost
je i posledica nedovoljne primene instituta uslovnog otpusta, ali i velikog
broja pritvorenika. Stie se utisak da sudovi neretko daju uslovni otpust, a
da sa druge strane, veoma esto izriu pritvor kao meru. U takvoj situaciji,
sa sporim sudskim postupcima i procesima, veliki broj ljudi se nalazi u za-
tvoru sa veoma malom mogunou uticaja na odluke sudova.
Zbog nedovoljnih kapaciteta i velike prenaseljenosti, u zatvorima
ne postoji klasikacija i razmetaj zatvorenika po kategorijama, osim po
256 Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji (HO) godinama sprovodi monitoring zatvorskih
ustanova. Tokom 2012. godine Helsinki odbor je uz podrku Ambasade Kraljevine
Holandije i Civil Rights Defenders, vrio monitoring sledeih zatvora u Srbiji: KPZ u Niu,
Sremskoj Mitrovici, Poarevcu, Subotici i zatvor za ene u Poarevcu. Osim navedenih
zatvorskih ustanova, odbor vri i monitoring psihijatrijskih ustanova i ustanova za
socijalno staranje. Tako je u protekloj godini Helsinki odbor posetio i Dom za decu
bez roditeljskog staranja Duko Radovi u Niu, Zavod za odrasla lica ometena u
mentalnom razvoju i duevno obolela lica Male pelice u Kragujevcu i Zavod za
vaspitanje omladine u Niu.
Helsinki odbor je i deo tima Nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM), koje
organizuje i vodi zatitnik graana. Tokom 2012. godine, u okviru poseta koje je
organizovao NPM, Helsinki odbor za ljudska prava vrio je monitoring sledeih
ustanova: zatvor u Sremskoj Mitrovici, zatvor za ene u Poarevcu, Okruni zatvor u
Subotici, Okruni zatvor u Kragujevcu, Okruni zatvor u Panevu, dom za decu i omladinu
ometenu u razvoju u Veterniku .
kategorijama na osuena lica, pritvorena i prekrajno kanjena. Zatvore-
nici sa manjim kaznama zatvora se uglavnom ne odvajaju od osoba sa
veim kaznama, zatim zatvorenici koji su poinila lake krivino delo od
onih sa tekim krivinim delima, maloletna lica od punoletnih, lica koja
su psihiki obolela, te lica koja su zavisna od psihoaktivnih supstanci. Ovaj
problem je u direktnoj vezi sa neadekvatnim tretmanom tokom izrvenja
kazne zatvora. esto se deava da je ak i polovina osuenike populacije,
povratnika populacija. Najei kriterijum razvrstavanja osuenika u za-
tvorima jeste bezbedonosni rizik.
Problem je i nedovoljan broj zaposlenih u svim slubama, a poseb-
no u slubi obezbeenja. U nekim zatvorima odnos izmeu zaposlenih
u slubi obezbeenja i broja zatvorenika u jednoj smeni iznosi 1:30, to
moe biti problem u situacijama kad je potrebna brza i adekvatna reakcija
zaposlenih u obezbeenju. Osim toga, radnici slube obezbeenja veoma
esto rade produene ili duple smene, a da pri tome u poslednjih 10 godi-
na nisu imali lekarski ili sistematski pregled.
Posebno slaba karika u zatvorskim ustanovama jeste zdravstvena
sluba. Ova sluba nije pod jurisdikcijom Ministrastva zdravlja, ve Mini-
strastva pravde, tako da se moe dovesti u pitanje objektivno i nezavisno
postupanje zdravstvenih radnika u zatvorskim ustanovama. Takoe, broj
lekara koji rade u zatvorima esto nije dovoljan za obavljanje redovnih i
vanrednih pregleda i davanja terapije. U mnogim zatvorima zbog deci-
ta zdravstvenih radnika, sluba obezbeenja je dodatno optereena dava-
njem dnevne terapije osuenim licima.
Osim toga, prostorije za boravak i spavanje (nedovoljno kreveta za
spavanje ili spavanje na krevetima na tri sprata, vlaga, nedovoljno prirod-
nog svetla, loa kupatila i higijena), neadekvatna hrana (jednolina hrana
bez voa, povra ili mlenih proizvoda), neorganizovano slobodno vre-
me i nedovoljno radno angaovannje osuenih lica su takoe, ozbiljni
problemi.
Uprkos svim navedenim, ozbiljnim problemima, koje treba sistemski
reavati, drava je procenila da prioritet imaju kadrovska pitanja u Upra-
vi i zatvorima. U oktobru 2012, dolo je do smene direktora Uprave za iz-
vrenje krivinih sankcija. Za novog direktora uprave postavljen je Milan
173 Zatvori: prenatrpani i neadekvatni
Stevovi, a izvrene su i smene u nekoliko zatvora u Srbiji: KPZ u Niu, KPZ
Zabela u Poarevcu i u zatvoru za ene u Poarevcu.
Zakon o amnestiji i alternativni naini
izvrenja krivinih sankcija
Zakon o amnestiji donet je krajem 2012. godine bez javne rasprave.
Cilj donoenja ovog zakona jeste smanjenje prenaseljenosti u svim zatvori-
ma. Srbija je 2010. godine usvojila Strategiju za smanjenje preoptereeno-
sti smetajnih kapaciteta u zavodima za izvrenje krivinih sankcija.
Tomislav Nikoli je jo u predizbornoj kampanji za predsednike izbo-
re 2012. godine, dao obeanje da e kao predsednik drave doneti Zakon
o amnestiji
Iako je Zakon o amnestiji bio kritikovan od stune javnosti u Srbiji,
sudija, policajaca ali i rtava, on je usvojen po ubrzanom postupku i bez
javne rasprave. Minister pravde Nikola Selakovi smatra da e ovaj zakona
omoguiti smanjenje osuenjike populacije, poboljati uslove smetaja (u
skladu sa evropskim standardima) i smanjiti dravne trokove. Ne postoje
zvanini podaci o tome koliko je drava ovim zakonom uspela da ostvari
oekivane pozitivne promene nakon nekoliko meseci primene. Meutim,
problemi sa prenaseljenou u zatvorima jo uvek postoje i situacija se jo
uvek nije promenila.
Prema Zakonu o amnestiji, pravo na amnestiju imaju one osobe koja
su osuena na tri meseca zatvora i ona e se automatski, stupanjem na
snagu ovog zakona, nai na slobodi. Pravo na umanjenje kazne do 50 od-
sto imae lica osuena na kaznu zatvora od tri do est meseci. Meutim,
Zakon predvia umanjenje kazne za etvrtinu, zatvorenicima koji su osu-
eni na kazne zatvora i due od est meseci, kao i amnestiju svih osue-
nika preko 70 godina starosti. Zakona predvia i izuzetke od amnestije, pa
taksativno nabraja koji sve poinioci krivinih dela nee moi da rauna-
ju na milost drave: osobe osuene zbog organizovanog kriminala, tero-
rizma, tekog ubistva, tekih oblika nasilja, ratnih zloina, trgovci drogom
osueni za tee oblike neovlaene prozivodnje i prodaje narkotika, oni
koji su davali ili primali mito i svi koji su vie od tri puta pravnosnano
osueni na zatvorsku kaznu, a osuda im nije brisana.
Prema podacima (od 15. aprila 2013. godine) Uprave za izvrenje kri-
vinih sankcija, od novembra prole godine, kad je usvojen Zakon o amne-
stiji, puteno je oko 2000 osuenika koji su izdrali devet desetina kazne
zatvora.
Direktor uprave Milan Stevovi je obavestio skuptinsku Komisiju za
kontrolu izvrenja krivinih sankcija da je brojno stanje u zatvorima sma-
njeno sa 11.300 lica lienih slobode na 10.228.
Meutim, stanje u zatvorima je i dalje alarmantno kad je re o prena-
seljenosti. Nema tanih i zvaninih podataka o tome koliki broj osuenih
lica je do momenata stupanja zakona na snagu ekalo na izvravanje ka-
zne zatvora, te koliki je broj zatvorenka koji je nakon donoenja Zakona o
amnestiji otiao na izdravanje kazne zatvora.
Loa praksa u primeni ovog zakona se ogleda u tome to se pre usva-
janja Zakona o amnestiji, veliki broj osuenih lica koja su ekala izvrenje
kazne zatvora, dobrovoljno javljao na izdravanja kazne, oekujui prime-
nu tog zakona, te su u tom momentu zatvorske ustanove bile dodatno pre-
naseljene. Na primer, u zatvoru za ene u Poarevcu su dodatno ubacivani
kreveti da bi mogao da primi sve ene na izdravanje kazne. Dnevno je u
taj zatvor stizalo i po pet ena, pa su sobe sa jednim krevetom postajale
dvokrevetne ili trokrevetne. Tako se u sobama (primer IV paviljona) u koji-
ma je dozvoljeni kapacitet smetaja za 71 osobu, nalazilo 85 ena.
Druga loa strana ovog zakona jeste to to je njegovom primenom vie
osoba dobilo skraenje kazne (gotovo svaka trea), nego to je amnestirano
i puteno iz zatvora. Takoe se moe dovesti u pitanje i to koja osuena lica
su dobila amnestiju nakon usvajanja ovog zakona. Na primer, amnestiju
je dobio Miladin Kovaevi, koji je nagodbom sa tuilatvom osuen na
kaznu zatvora u trajanju od 27 meseci, zbog prebijanja amerikog studen-
ta Brajana Stajnhauera u Bostonu. Kovaevi je trebalo da odslui kaznu
zatvora u januaru 2013. godine, a iz zatvora je puten u novembru 2012.
godine. Na slobodi se ranije naao i Uro Mii, koji je na fudbalskim tri-
binama bakljom palio andarma Neboju Trajkovia, a kazna zatvora mu
je isticala u junu mesecu 2013. godine. Sretenu Jociu i akterima ubistva
francuskog navijaa Brisa Tatona pomenuti zakon vreme u zatvoru skratio
je za 10 odsto.
Zanimljivo je i to da je pomonik ministra pravdeMilisav ogurira-
dio na izradiZakona o amnestiji,iako se njegov sin Andrija nalazi na izdr-
avanju zatvorske kazne za poinjeno krivino delo. Andriju orugia Vii
sud u Beogradu osudio je 2011. godine na tri godine i est meseci zatvo-
ra za krivino delo nedozvoljene proizvodnje, dranja, noenja i promet
oruja i eksplozivnih materija. orugi je odleao oko est meseci, a sno-
vim Zakonom o amnestijion bi mogao da dobije ansu da iz zatvora izae
gotovo godinu dana ranije od predviene kazne, jer bi, prema odredbama
novog propisa, mogao da dobije umanjenje zatvorske kazne od 25 odsto.
Andrija orugi ima jo jednu presudu koja nije pravosnanaa kojom je
osuen na etiri meseca zatvora zbog ugroavanja sigurnosti.
257
Osim amnestije, postoji i institut uslovnog otpusta, ali drava ovaj
opte prihvaeni meunarodni standard ne primenjuje tako rado i esto.
Primena ovog instituta, takoe, moe rasteretiti prenatrpane zatvore, jer
se moe primeniti na one osuenike koji su odsluili 2/3 izreene kazne
zatvora. Sudovi prilikom odluivanja o uslovnom otpustu zahtevaju pre-
poruku od zavoda u kojem se lice nalazi. Zavodi neretko daju pozitivne
preporuke za uslovni otpust, plaei se da se to lice ponovo ne vrati u za-
tvor. To ukazuje na lo program resocijalizacije u samim zatvorima.
U periodu donoenja Zakona o amnestiji pojedine ene iz zatvora u
Poarevcu, umesto amestije dobile su uslovni otpust. To ne bi bilo sporno
da nije re o enama koje dugo godina izdravaju kaznu zatvora zbog ubi-
stva svojih nasilnika i koje su nekoliko godina unazad traile pomilovanje,
a nisu ga dobile, niti su dobile uslovni otpust. Te ene su i nakon donoe-
nja Zakona dobile uslovni otpust, samo nekoliko meseci pre isteka dugo-
godinjih kazni zatvora. Ovakvi i slini sluajevi dovode u pitanje razloge
neprimene drugih instituta, kad za to postoje zakonski uslovi.
Primena alternativnih naina izvrenja krivinih sankcija je, takoe
jedna od mera koje su propisane Strategijom za smanjenje preopteree-
nosti smetajnih kapaciteta u zavodima za izvrenje krivinih sankcija.
Meutim, ovaj nain izvrenja krivinih sankcija ne koristi se potpunosti.
257 Blic, 14. novembar 2012.
Razlog je to to drava mora najpre da izmeni Zakon o izvrenju krivinih
sankcija, te da donese Zakon o probaciji, kojim bi se dodatno denisali na-
in i mogunosti alternativnog izvrenja krivinih sankcija. Prema poda-
cima Uprave za izvrenje krivinih sankcija, u sedam gradova su otvorene
kancelarije za alternativne sankcije, a za jo sedam gradova napravljen je
plan (Sremska Mitrovica, Poarevac, Uice, Leskovac, aak, Smerderevo i
Panevo). Neophodno je to pre otvoriti nove kancelarije, uposliti povere-
nike i napraviti dobru mreu i mehanizam za kontrolu alternativnog izvr-
enja sankcija.
Osim osuenih lica, u zatvorima se i dalje nalazi veliki broj pritvore-
nika, oko 2400. Veoma esto su to sluajevi nesosnovanog pritvora za koje
drava mora kasnije da isplati naknadu tete. Potrebno je, takoe zako-
nom regulisati da sudije jo u prvom stepenu mogu da izreknu kaznu ku-
nog zatvora, kako bi se na taj nain uticalo na smanjenje broja osuenih
lica i pritvorenika u zatvorima. Osim toga, potrebno je male kazne zatvora
zameniti kunim zatvorom kako bi se rasteretili zatvori, jer osuena lica sa
malim kaznama zatvora ionako nemaju nikakav tretman u zatvoru.
U alternativne naine izvrenja krivinih sankcija spadaju: rad u jav-
nom interesu, kuni pritvor, kuni zatvor, zatim kuni zatvor sa elektron-
skim nadzorom i uslovna osuda sa zatitnim nadzorom. Najei nain
alternativnog izvrenja krivinih sankcija u Srbiji je kuni zatvor. Iako je
Evropska unija donirala 600 elektronskih narukvica, u ovom trenutku 348
ljudi u Srbiji se nalazi u kunom zatvoru sa elektronskom narukvicom, a
38 osoba obavlja rad u javnom interesu.
Alternativni naini izvrenja krivinih sankcija, smanjili bi prenaselje-
nost u zatvorima i dravne trokove. Dan po zatvoreniku dravu kota od
1600 do 1800 dinara. U 2012. godini izreeno je samo 205 alternativnih iz-
vrenja kazni i to rad u javnom interesu. Ovaj nain izvrenja kazne najjef-
tiniji je za dravu i najekasniji za osuenika sa stanovita prevaspitanja i
svrhe kanjavanja.
Vlada je u saradnji sa Ministrastvom pravde, dravnom upravom i
Upravom za izvrenje krivinih sankcija u aprilu 2013. godine pripremila
Nacrt zakona o probaciji u izvrenju vanzavodskih sankcija i mera, Nacrt
zakona o izvrenju krivinih sankcija i Strategiju razvoja sistema izvrenja
krivinih sankcija u Republici Srbiji za period 2013-2020. godinu.
Zakon o probaciji regulisae sva pravila o izvrenju takozvanih alter-
nativnih krivinih sankcija. Zakonom o probaciji bie precizno odreena i
mrea poverenika koji e postojati u svakoj optini u Srbiji i bie zadue-
ni za prihvat bivih osuenika posle izdrane kazne. Vodie rauna o nji-
hovom povratku u drutvo, zaposlenju, zdravstvenoj zatiti i problemima
koje mogu ukazati na opasnost da ponove krivino delo.
178
179
III SISTEM BEZBEDNOSTI:
SPORO PRILAGOAVANJE
STANDARDIMA EU
180
181
Vojna neutralnost Srbije i
zajednika bezbednosna i
odbrambena politika EU
Srbija je 14. decembra 2006. godine postala lanica programa Partnerstvo
za mir i na taj nain poela proces institucionalne saradnje sa NATO. Srbija
je 26. decembra 2007. godine proglasila vojnu neutralnost, i to jednom je-
dinom reenicom u Rezoluciji Narodne skuptine Republike Srbije o zati-
ti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. U aprila 2009.
godine usvojena je Nacionalna strategije odbrane, a u oktobru iste godi-
ne i Nacionalna strategija bezbednosti. Prethodno usvojena politika vojne
neutralnosti ni u jednoj od tih strategija ne samo da nije konkretnije razra-
ena, nego nije ak ni pomenuta. Strategija spoljne politike, kao jedan od
najvaniji statekih dokumenata svake zemlje, jo uvek nije doneta.
Vojno neutralne zemlje Evrope ne mogu se ni u jednom kontekstu
uporediti sa Srbijom. Ogromne su razlike izmeu ovih drava i Srbije. One
se u kulturolokom smislu oduvek smatraju delom zapadne civilizacije i
NATO savez ih tretira kao prijateljske zemlje. Osim toga, re je o bogatim ze-
mljama koje mogu da nasiraju svoju neutralnost. Veina gore spomenu-
tih vojno neutralnih drava lanice su EU, iji osnivaki i drugi akti reguliu
i oblast spoljne politike, kao i oblast bezbednosti i odbrane, a Ugovorom
iz Lisabona bezbednosna i odbrambena politika postala je Zajednika bez-
bednosna i odbrambena politika (ZBOP).
Sve drave, od sporazuma iz Mastrihta, ratikacijom preuzimanju
obaveze iz svih ugovora, pa i iz Lisabonskog, osim ako ne postoji drugaiji
eksplicitan dogovor. Danskoj je, na primer, prema Sporazumu iz Edinbur-
ga 1992. godine, dozvoljeno da ne uestvuje u ZBOP. Sve drave lanice EU
moraju da potuju odredbe Lisabonskog sporazuma. Meutim, neke od tih
odredbi, a pogotovu one koje se tiu ZBOP, nisu toliko vrste i precizno nor-
mirane kao one koje se tiu primene nekih zakona u prvom stubu Unije.
Drave imaju obavezu da uestvuju u kreiranju i sprovoenju Zajednike
182 srbija 2012 : sistem bezbednosti: sPoro Prilagoavanje standardima eU
spoljne i bezbednosne politike, ali to je sve. Uestvovanje se bazira na sa-
radnji i solidarnosti koje nisu striktno i precizno propisane.
ZBOP, kao i Zajednika spoljna i bezbednosna politika EU (ZSBP), for-
miraju se tamo gde, prema proceni EU, postoji takva potreba, ali dra-
ve lanice jo uvek predstavljaju suverene nosioce spoljne, bezbednosne i
odbrambene politike. Tek kada one, u organima EU, odobre neku akci-
ju EU u okviru ZSBP i ZBOP, zajednika politika stupa na scenu i postaje
obavezujua.
Neki strunjaci u Srbiji smatraju da su tim novinama male drave do-
vedene u situaciju da prate i podravaju spoljnu politiku velikih lanica
EU iako se, moda ne slau sa svim odlukama od vitalnog interesa, ali da
drugaije ne bi moglao da bude postignut dogovor o zajednikoj politici.
Cilj ove politike jeste obezbeivanje operativne sposobnosti EU za izvo-
enje odreenih vojnih i civilnih misija irom sveta. Lisabonski ugovor
uvodi proirenu listu Peterburkih zadataka, koja sada, uz tradicionalne
operacije kao to su humanitarne misije, obuhvata misije spasavanja, mi-
sije odravanja i nametanja mira, operacije upravljanja krizama, operacije
zajednikog razoruavanja, vojnog savetovanja i pomoi i operacije protiv
terorizma. Ugovor formulie i tzv. klauzulu zajednike odbrane, prema
kojoj su drave lanice EU, koje su prihvatile odredbe Zajednike bezbed-
nosne i odbrambene politike, obavezne da pomognu jednoj od lanica EU
u sluaju da bude napadnuta. Poto se ne precizira vrsta pomoi koju su
ove drave dune da prue, ova odredba nikako ne moe biti uporeena
sa lanom 5. Ugovora o NATO. Postoji i klauzula solidarnosti, koja obave-
zuje na pruanje eventualne vojne pomoi onoj lanici koja je pogoena
ljudskom ili prirodnom katastrofom ili teroristikim napadom. Ugovorom
je predviena i stalna strukturna saradnja. Ona je otvorena za sve ze-
mlje koje ele da budu deo programa evropskog vojnog naoruanja i da na
raspolaganje stave borbene jedinice spremne za trenutnu akciju. Ugovor
klauzulom o solidarnosti podrazumeva obavezujuu, mada neprecizno
denisanu, eventualnu vojnu pomo izmeu drava koje su lanice EU.
O tome, u kojoj meri vojna neutralnost stie novo znaenje ulaskom
zemlje u EU vode se velike rasprave, izmeu ostalog i zato to se u samom
Lisabonskom sporazumu kae: uvoenje klauzule o meusobnoj odbrani
183 Vojna neutralnost Srbije i zajednika bezbednosna i odbrambena politika EU
ne pogaa specian karakter politike bezbednosti i odbrane nekih dra-
va lanica, ali da je pitanje da li e, imajui u vidu samu sutinu klauzule,
neutralnost tih drava moi da bude ouvana. Ambasador vedske u Sr-
biji Krister Asp, ocenio je da u sluaju napada na neku dravu EU vedska
ne bi ostala pasivna te da politika neutralnosti u novim okolnostima ne
bi bila relevantna. Ove klauzule ni na koji nain ne impliciraju da pomo
mora biti ograniena na vojna sredstva. U sluaju eventualnog napada,
vojna pomo napadnutoj lanici EU, verovatno ne bi ni morala da bude
regulisana ZBOP, da bi bila ostvarena. Iako je Lisabonski sporazum stupio
na snagu mesec dana posle usvajanja stratekih dokumenata Republike
Srbije, u Srbiji nije bilo adekvatne strune rasprave o novinama koje taj
document donosi u oblasti bezbednosti i odbrane. U Srbiji je malo pozna-
ta injenica da se u Lisabonskom ugovoru potvruje da NATO i dalje ostaje
osnova kolektivne bezbednosti onih svojih lanica koje su istovremeno i
lanice EU. To se ne odnosi na one lanice EU koje nisu lanice NATO, uko-
liko one to ne ele.
U Srbiji nije dovoljno poznata injenica da ZBOP za sada ne pretenduje
na to da postane odbrambena funkcionalna struktura koja moe da bude
alternativa NATO. ZBOP nema zajedniki lanac komandovanja, te ne moe
biti alternativa ulanjenju u NATO kako su to neki politiari i analitiari u
Srbiji pokuali da predstave.
Kao to je ve spomenuto, lanstvo u ZBOP ne znai da lanice moraju
da se odreknu vojne neutralnosti. Ipak, neke odredbe ZBOP, pre svega one
vezane za zajednike interese i misije, poput funkcionisanja EULEX, nisu u
saglasju sa nainom na koji je Srbija denisala svoju vojnu neutralnost i
spoljnu politiku, na ta je i prethodna vlada, prilikom popunjavanja upit-
nika EK, obratila panju u poglavlju 31.
258
Pre usvajanja politike vojne neutralnosti treba dati odgovor na su-
tinsko pitanje: da li je vojno neutralna Srbija, bez obzira na sve bilateral-
ne sporazume o saradnji u oblasti odbrane, u stanju da sama odgovori na
sve bezbednosne izazove, rizike i pretnje novog veka. Globalizacijom su do
258 Jan Litavski: Kontroverze vojne neutralnosti Srbije, tromesenik Novi Vek,CEAS, br.1,
avgust 2012.
http://ceas-serbia.org/root/tromesecnik/novi-vek-broj-02.pdf.
izraaja doli mnogi transnacionalni procesi, poput razvoja komunikacija,
saobraaja, slobodnog i liberalnog trita i poroznosti granica izmeu dr-
ava. Takoe, javljaju se nove pretnje bezbednosti drava, kao to su drave
u procesu raspadanja, meunarodne teroristike organizacije i organizo-
vane transnacionalne kriminalne grupe. Veina drava politikog Zapada
smatra da u takvim okolnostima ne mogu same da odgovore na navedene
pretnje, pa svoju bezbednost i odbranu pokuavaju da osiguraju putem za-
jednikog delovanja, kooperacije i lanstva u savezima.
Pojam vojne neutralnosti u gorepomenutim okolnostima podrazume-
va da Srbija razvija sistem odbrane koji joj omoguava da se oslanja na
sopstvene vojne snage. To podrazumeva redenisanje strategije bezbed-
nosti i odbrane. Osim toga, otvaraju se mnoga znaajna pitanja o odbrani
zemlje, poput onih vezanih za organizaciju vojske i njenog brojnog sta-
nja, za razmatranje ponovnog uvoenje redovne vojne obaveze , kao i za
druge obimne studije koje zahtevaju velike izdatke. Ukoliko Srbija eli da
bude shvaena kao ozbiljna vojno neutralna drava, mora imati samo-
stalne vojne snage koje e obezbediti njeno nesmetano funkcionisanje. To
podrazumeva ogroman budet za sistem odbrane, za koji prezaduena i
demografski ugroena Srbija nema uslove.
259
Za Srbiju, koja nije u procesu NATO integracija koje su u zemljama
Istone Evrope odigrale bitnu ulogu u reformi ssitema bezbednosti tih ze-
mlaja, je veoma bitno da nastavi proces evropskih integracija i preuzima-
nje obaveza koje prizilaze iz ZBOP, zato to to podrazumeva i sprovoenje
preko potrebnih reformi u sektoru bezbednosti (jaanje insitucija demo-
kratskog nadzora sektora bezbednsoti, reformu pravosua itd), koje samo-
proglaena vojna neutralnost ne iziskuje. Tanja Mievi, biva dravna
sekretarka u Ministarstvu odbrane (MO), istie: Iako prvenstveno zahteva
ekonomsku integraciju, Evropska unija u svojoj Zajednikoj bezbednosnoj
i odbrambenoj politici od buduih lanica trai i usklaivanje sa pravilima
koja postoje u ovoj oblasti. Sadrina, koncept i logika ovih pravila veoma
je raznorodna, zasniva se i na standardima i na politikim kriterijumima,
259 Jan Litavski: Kontroverze vojne neutralnosti Srbije,, tromesenik Novi Vek,, CEAS br.1,
avgust 2012.
http://ceas-serbia.org/root/tromesecnik/novi-vek-broj-02.pdf.
ali i na meunarodnim i regionalnim sporazumima i aranmanima. Zbog
toga je veoma vano razumeti i samu logiku ove zajednike politike EU i
obaveze koje iz nje proistiu, i to pre nego to Srbija dobije datum za otva-
ranje pregovora o lanstvu u Uniji.
260
Specine odredbe o spoljnoj politici
i zajednikoj bezbednosti ukazuju na to da aktivnosti Unije na meuna-
rodnoj sceni poivaju na naelima, usklauju se sa ciljevima i vode se u
skladu sa optim odredbama o spoljnoj politici Unije (prema lanu 23.
Ugovora o EU).
Nadlenosti Unije u oblasti spoljne i bezbednosne politike pokrivaju
sve oblasti spoljne politike, kao i sva pitanja koja se odnose na bezbednost
Unije, ukljuujui u to i postepeno utvrivanje politike odbrane koja moe
voditi zajednikoj odbrani. Iskljueno je usvajanje akata koji imaju zako-
nodavni karakter, te Sud pravde Evropske unije nema nadlenosti u vezi
sa odredbama koje se odnose na ovu oblast. Evropski parlament i Komi-
sija u ovoj oblasti imaju specine uloge utvrene osnivakim ugovorima.
U okviru naela i ciljeva iz svoje spoljne aktivnosti, Unija vodi, utvruje i
sprovodi spoljnu politiku i zajedniku bezbednost, koja se zasniva na ra-
zvoju uzajamne politike solidarnosti drava lanica, na identikovanju
pitanja od opteg interesa i na realizaciji visokog stepena konvergencije
akcija drava lanica (lan 24).... Takvo ureenje ove politike rezultat je do-
govora izmeu drava lanica, ali ono to je posebno zanimljivo za dra-
vu koja eli da postane lanica EU jeste, kako se uskladiti sa obavezama u
ovom segmentu delovanja Unije.
Ovde nije re o tome kako prihvatiti tehnike standarde koji, na pri-
mer, postoje u oblasti poljoprivrede ili trgovine, jer zapravo EU i nije ra-
zvila takve standarde u oblasti odbrane i bezbednosti (ili, preciznije, nije
razvila previe takvih standarda). Dodatno, neophodno je da neke oba-
veze iz ove zajednike politike budu usvojene i sprovodene u ranim faza-
ma integracije, kao to je politiki princip demokratske i civilne kontrole
sektora bezbednosti, dok neke mogu ekati kasnije faze pristupanja Uniji.
260 Tanja Mievi:Obaveze prema Zajednikoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici
u daljem procesu evropske integracije Srbije, tromesenikNovi Vek,CEAS>, br.2,
novembar 2012.
http://ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2-Tanja-Miscevic.pdf.
Republika Srbija, kao drava koja eli da to pre dobije datum otvaranja
pregovora za lanstvo u EU, mora biti svesna ta je u tom smislu eka od
procesa evropske bezbednosne integracije. Neki od ovih uslova ve su bili
predmet reformi i ocena Evropske komisije, ali neki od njih (zapravo, naj-
vei broj zahteva ili obaveza) bie otvoreni tokom pregovora, kada bude
otvoreno pregovarako poglavlje 31, koje se odnosi na Zajedniku spoljnu,
bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Prva grupa obaveza politiki kriterijumi: Opta obaveza svake od
buduih lanica EU jeste potovanje evropskih vrednosti, u koje svakako
treba ubrojati i optu demokratizaciju i zabranu diskriminacije. Svakako
najznaajniji zahtev u ovom smislu, u oblasti bezbednosti jeste civilna i
demokratska kontrola snaga bezbednosti (oruanih snaga, policije i bez-
bednosnih slubi, civilnih i vojnih). Ova se obaveza smatra demokratskom
tekovinom razvijenih evropskih drutava, a time postaje i politiki kriteri-
jum za svaku dravu koja eli da postane lanica EU.
Pravna osnova za ovakvu kontrolu u Srbiji je ustanovljena i ustavnom
odredbom prema kojoj su oruane snage pod demokratskom i civilnom
kontrolom, a Skuptina mora odobriti njihovu upotrebu van granica dr-
ave. Ove odredbe su dalje razraivane u okviru zakona (Zakon o vojsci, o
odbrani, o osnovnim naelima osnivanja slubi bezbednosti, o VOA i VBA, o
upotrebi vojske u multinacionalnim operacijama i drugim), u okviru stra-
tegijskih dokumenata (strategije odbrane, nacionalne bezbednosti), kao i
u okviru Odluke o ukidanju obaveznog sluenja vojnog roka. Slino je ura-
eno i u oblasti policije, usvajanjem Zakona o policiji i strategiji razvoja
MUP za period 20112016. godine. Iako je odgovarajua, zakonska osnova
ima mnogo prostora i za poboljanja u ovom segmentu, pre svega u smislu
jaanja sektora za internu kontrolu MUP i sektora za spreavanje korupci-
je. Naroito veliku zabrinutost izazivaju istrane aktivnosti bezbednosnih
slubi, jer mogu da kontroliu obavetajni materijal koji se koristi u krivi-
nim istragama.
Meutim, kljunu ulogu u demokratskoj i civilnoj kontroli ima Na-
rodna skuptina i njeni nadleni odbori za odbranu i unutranje poslove i
za nadzor slubi bezbednosti. Prema oceni Evropske komisije iz miljenja
za status kandidata 1 i najnovijeg Izvetaja o napretku za 2012. godinu,2
kljuni problem i slabost skuptinskog nadzora jeste nedostatak resursa,
strunosti i kvalikovanog osoblja. Ovakvo ogranienje onemoguava da
u okviru svoje nadlenosti na pravi nain odgovore na zadatke, te je nji-
hov rad uglavnom reaktivan i ogranien na periodina i rutinska saslua-
nja. Tako e, u svim narednim fazama nae integracije, ovo pitanje i dalje
biti predmet analize Evropske komisije i zahtevati angaovanje ne samo
Skuptine, ve i nadlenih ministarstava i slubi, to nikako ne sme biti
zanemareno.
Jo jedno pitanje ima veliki znaaj za politike kriterijume, a vezano je
za opte pravilo o nediskriminisanju i, naravno, ima svoje znaajno mesto
i u sektoru bezbednosti. To je pitanje poloaja ena u uniformi. U ovom
segmentu ne postoji standard niti u EU, niti pak u NATO, ali ovo jeste op-
ti pravac demokratizacije i korienja svih raspoloivih kapaciteta. Zato
se kao veoma vano pitanje preporuuje implementacija Rezolucije Saveta
bezbednosti UN 1325, koja se bavi enama u oblasti bezbednosti u sukobi-
ma, ali i u mirnodopskim uslovima.
Obaveza sprovoenja u ovom sluaju ne postoji, ali injenica da je na
osnovu ove Rezolucije Srbija 2011. godine usvojila Nacionalni akcioni plan
i uspeno zapoela sa njegovom implementacijom, predstavlja elemenat
proaktivnosti koji se veoma ceni u procesu evropske integracije.
Druga grupa obaveza direktne obaveze u oblasti odbrane i bezbed-
nosti. Nekoliko je segmenata koje pokriva pregovarako poglavlje 31, a svi
ovi segmenti veoma su raznorodni. Mogue je posmatrati ih kao obaveze
vezane za trgovinu naoruanjem i vojnom opremom, multisektorske oba-
veze vezane za ovu trgovinu, zabranu proliferacije oruja za masovno uni-
tenje, ali i unapreenje namenske industrije i istraivanja u ovoj oblasti
i, konano, doprinos misijama EU. Kao prevashodno ekonomska integra-
cija, EU je veoma zainteresovana i za trgovinu naoruanjem i opremom,
ali se u ovom sluaju suoava sa oskudnom legislativom na meunarod-
nom nivou, kao i sloenim i esto suprotstavljenim pravilima koja postoje
na regionalnom i nacionalnom nivou. Reenje za ovo pitanje Unija vidi u
usvajanju sporazuma o trgovini naoruanjem, o emu su se vodili razgo-
vori tokom juna 2012. godine, i to na osnovu izvetaja generalnog sekreta-
ra UN.3 EU u ovom momentu podrava rad na izradi sporazuma o trgovini
naoruanjem, sa osnovnim ciljem da se deniu standardi uvoza, izvoza i
prometa naoruanja.
lanice EU naglaavaju znaaj koherentnog i ekasnog sistema kon-
trole ugovornih strana, a akcenat se stavlja na sistem izdavanja dozvola,
poboljanje kontrole na granicama i nadzor nad prometom naoruanja,
poveanje transparentnosti registra naoruanja i pomoi dravama u bor-
bi protiv ilegalne trgovine naoruanjem. Naravno, kako su ovo pregovori u
okviru UN, oni e i za Srbiju, kao lanicu svetske organizacije, biti obaveza
i bez pritiska Unije. U ovom trenutku, Srbija takoe ima obavezu dostav-
ljanja podataka UN Registru konvencionalnog oruja, to ona redovno ini.
Spreavanje krijumarenja naoruanja, ali i spreavanje irenja nele-
galnog oruja i opasnih materija sastavni je deo i drugog segmenta pita-
nja vezanih za trgovinu orujem u okviru pregovarakog poglavlja 31, koje
se odnosi na trgovinu robom dvostruke namene. Kako je ova roba i u op-
tem reimu u kome vae pravila konkurencije, primena odredaba veoma
je strogo kontrolisana. Osnovni propis jeste uredba Saveta 6 iz 2009. go-
dine, koja denie robu dvostruke namene kao predmete koji mogu biti
upotrebljeni u civilne i vojne svrhe, ukljuujui u to i kompjuterske pro-
grame i tehnologiju. Izvoz ove robe na teritoriju drave koja nije lanica EU
podlee izdavanju posebnih izvoznih dozvola (preciznije odreeno anek-
som uz ovu uredbu), koje su neophodne i u sluaju kada je re o izvozu u
dravu koja je pod embargom UN ili OEBS. Obaveza traenja izvoznih do-
zvola postoji i ako je re o izvozniku koji je posrednik, a ne o dravnom
preduzeu, s tim to drava u odnosu na njih moe svojim propisima pro-
iriti kontrolu koju ova uredba ustanovljava. Takoe, drava moe proiriti
potrebu izdavanja izvoznih dozvola i na druge robe ukoliko je to potrebno
zbog javne bezbednosti ili zatite ljudskih prava, a o tome mora obavestiti
Evropsku komisiju.
Izvozne dozvole izdaje nadlena institucija drave u kojoj je izvoznik
ili posrednik registrovan, to znai da takva institucija u dravi mora po-
stojati i biti u stanju da izdaje dozvole. Ova institucija dodatno mora prati-
ti i listu proizvoda dvostruke namene, za koje dozvolu izdaje sama EU (lista
je denisana Aneksom II ove uredbe), jer za njih drave nisu nadlene.
Takoe, postoji mogunost da druga lanica zahteva da dozvola ne bude
izdata, zbog vanih bezbednosnih interesa. Najozbiljniji zahtev u ovom
segmentu, ali i najvea manjkavost koja u ovom trenutku postoji u Srbi-
ji i na koju u narednom periodu treba naroito obratiti panju, jesu pra-
vila o izvozu vojne tehnologije i opreme. Zajedniki stav Saveta 944/2008/
CFSP, kojim se deniu zajednika pravila o kontroli izvoza vojne tehnolo-
gije i opreme, zamenjuje reim Pravilnika o izvozu naoruanja, koji je u EU
funkcionisao od 1998. godine i koga se pridravala i Srbija. Izmena koju
donosi zajedniki stav Saveta iz 2008. godine, pokuava da usavri postoje-
e instrumente u sistemu kontrole izvoza naoruanja, jer ih proiruje i na
usluge posrednika, pitanja tranzita i transakcija, kao i na oblast transfera
tehnologije.
Kriterijumi koje je neophodno ispuniti u procesu izdavanja izvoznih
dozvola ponovljeni su, a insistira se na nastavku redovnog izvetavanja,
kao i na usvajanju Zajednike liste vojne opreme EU, kao referentnog do-
kumenta i za tumaenje embarga na izvoz naoruanja. Iako prihvata Za-
jedniku listu vojne opreme, Srbija nije prihvatila ovaj Zajedniki stav
Saveta, tako da e to biti veoma vaan segment buduih reformi i usklai-
vanja u ovoj oblasti.
Dva vrlo vana meusektorska pitanja u bliskoj su vezi sa trgovinom
naoruanjem i vojnom opremom, ali i sa pitanjima odbrane i bezbednosti.
Prvo je pitanje javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti,7 kojima se
reguliu nabavke naoruanja, vojne opreme, radova i usluga u oblasti bez-
bednosti i odbrane. Ovom direktivom lanice EU postale su obavezne da
raspiu javni konkurs (tender) na nivou EU za sve ugovore snabdevanja ili
usluga koji prevazilaze iznos od 412.000 eura, odnosno pet miliona eura
za ugovore o izvoenju radova. Dva su razloga za ovakav zahtev: prvo je
pitanje interoperabilnosti evropskih snaga (ista oprema i zajedniko delo-
vanje), a drugo je vezano za potrebu zatite podataka na nivou Unije. Od
ovakvog naina ugovaranja nabavki i radova, lanica EU moe odstupiti
samo ako dokae da to moe ugroziti njene bitne bezbednosne interese
(to potvruje i Lisabonski sporazum u lanu 346), ali je takvo izuzee pod
kontrolom Evropske komisije i Meunarodnog suda pravde.
Zatita podataka ima veoma visoko mesto u sistemu odbrane i bez-
bednosti EU, i to ne samo zbog javnih nabavki. Nain postupanja sa tajnim
podacima i odreivanje pravila za njihovo korienje utvrivanjem mini-
malnih standarda bezbednosti (personalne i zike), denisan je odlukom
Saveta EU.8 Tajni podaci, u skladu sa ovom odlukom, odreeni su kao svi
podaci i materijali koji imaju bezbednosnu kvalikaciju EU, za iju zati-
tu je, na nivou EU zaduen Generalni sekretarijat Saveta i ije neovlaeno
otkrivanje moe da izazove razliiti stepen tete za Uniju ili njene lanice.
U oblasti zatite tajnih podataka obaveze Srbije poele su zakljuiva-
njem Sporazuma o ukljuivanju u misije EU,9 prema kome je Srbija pri-
hvatila nain zatite i obezbeivanja tajnosti, koji je u skladu sa pravilima
Unije. To, sa druge strane, podrazumeva i postojanje celokupne struktu-
re koja je za ostvarivanje ove obaveze neophodna, naroito u sluaju ue-
stvovanja u misijama odravanja mira EU. Kako je ovakvu strukturu teko
postii u kratkom roku, do njenog potpunog ustanovljenja problemi u pri-
stupu tajnim podacima reguliu se u skladu sa Sporazumom o bezbedno-
snim procedurama za razmenu tajnih podataka, koji predvia tehnike
aranmane za svako pojedinano ukljuivanje vojnika, policajaca ili civila
u ove misije EU.
Treba posebno naglasiti da veoma vano pitanje za odbrambenu in-
dustriju Srbije predstavlja stvaranje uslova za uee na tenderima u Uniji,
za koje je, kako je naglaeno, potrebno potovanje tajnosti podataka. Ovo
pitanje je u direktnoj vezi sa oblau industrijske bezbednosti, koja podra-
zumeva zatitu podatka, to je obavezno za ona preduzea sa kojima EU
ima ugovor ili pregovara o zakljuivanju ugovora. Ovo pitanje u Srbiji jo
uvek nije regulisano zakonskim propisom, to domaa preduzea ograni-
ava u aktivnostima na tritu EU, ali predstavlja i ozbiljnu manjkavost u
usklaivanju sa pravom EU.
Opasnost od irenja oruja za masovno unitenje (Weapons of Mass
Destruction, WMD) jedan je od bezbednosnih izazova koji konstatuje svaka
strategija, pa i Strategija bezbednosti EU. Dodatno, Evropski savet je usvo-
jio i Strategiju EU protiv irenja oruja za masovno unitenje, koja treba
preventivno da deluje kako bi spreila programe iji je cilj razvoj, irenje i
isporuka WMD. Ova strategija promovie sveobuhvatni pristup borbi pro-
tiv irenja svih vrsta naoruanja. To se odnosi i na domen kontrole izvo-
za robe dvostruke namene, borbe protiv krijumarenja lakog i streljakog
naoruanja, biolokog ili hemijskog naoruanja. Strategija protiv irenja
WMD zasnovana je na multilateralizmu, jer objedinjuje pravni okvir u kon-
vencijama, ali i delovanju meunarodnih organizacija. Kada je o WMD re,
obaveza Srbije u odnosu na Strategiju EU u ovoj oblasti poela je zakljui-
vanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, jer je njegov lan 3. pred-
video ovakvu obavezu kao bitan element sporazuma (njeno nepotovanje
bilo bi osnova za suspenziju SSP).
Takoe, Srbija je pristupila najznaajnijim meunarodnim konven-
cijama i organizacijama koje se bave pitanjima atomskog, hemijskog i
biolokog naoruanja, a 2006. godine pristupila je i Inicijativi za borbu
protiv proliferacije oruja za masovno unitenje. Ono to jo uvek nedo-
staje i to je neophodno uskladiti u ovom domenu jeste ukljuivanje u
meunarodne kontrolne reime: Vasenarski sporazum (Wassenaar Arran-
gement), Reim kontrole tehnologije projektila (Missile Technology Con-
trol Regime MTCR), Grupu nuklearnih snabdevaa (Nuclear Suppliers
Group), kao i Konvenciju o hemijskom naoruanju (Chemical Weapons
Convention-CWC).
Obaveze Srbije odnosie se i na oblast atomske, hemijske i biolo-
ke bezbednosti, naroito u domenu prevencije, ranog otkrivanja i pri-
preme odgovora na potencijalne pretnje, pre svega teroristikih grupa.
Takoe, kontrola hemijskog naoruanja predstavlja vanu obavezu, ali se
ona ostvaruje radom i aktivnostima Organizacije za zabranu hemijskog
naoruanja (OPCW), iji rad EU podrava u okviru svoje zajednike akci-
je.10 Posebna panja posveuje se borbi protiv nelegalnog prikupljanja
i krijumarenja lakog i streljakog naoruanja. Ovo je dobar primer pro-
aktivnog delovanja Srbije i prihvatanja obaveza ve u ranim fazama inte-
gracije u EU. Naime, Srbija se, prema oceni Evropske komisije, pridrava
najvanijeg akta i mehanizma EU u ovoj oblasti, Strategije EU za borbu
protiv nezakonitog nagomilavanja i trgovine streljakim i lakim naorua-
njem i municijom. Naroito je vano primetiti da se Srbija pridrava kon-
trole proizvodnje i prometa oruja, ali i kontrole vikova zaliha i njihovog
unitavanja (prevashodno uz pomo meunarodnih organizacija i dra-
va partnera). Takoe, znaajno je postojanje nacionalnog koordinacinog
mehanizma za sprovoenje ove kontrole, koji ine predstavnici nadlenih
institucija iz ove oblasti. Ono to u ovoj oblasti ostaje kao nezavren posao
jeste obeleavanje oruja prilikom uvoza, kako je to propisano Protokolom
UN razlog je kodikacija u skladu sa NATO standardima, koja je u Srbiji
usvojena tek nedavno.
Oblast odbrambene industrije i jaanje njene osnove od velikog su
znaaja i za Uniju i za njene lanice, jer je to uslov i za jaanje Zajednike
bezbednosne i odbrambene politike EU. Ne samo zato to je to jo jedna
od industrijskih grana koja donosi znaajan prot, ve i zato to se i pu-
tem odbrambene industrije i inovacija u tehnologiji Unija moe potvrdi-
ti i na globalnom tritu i poveati svoj uticaj u svetu. Centralno telo koje
treba da ojaa ovaj segment i da uskladi aktivnosti lanica jeste Evrop-
ska odbrambena agencija (European Defence Agency, EDA), iji je cilj jaa-
nje odbrambenih sposobnosti i promocija istraivanja i razvoja u oblasti
odbrane i saradnje u domenu naoruanja.11 Osnovni prioriteti EDA jesu
otkrivanje i uklanjanje eksplozivnih naprava, medicinska podrka, oba-
vetavanje, osmatranje i izvianje, helikopteri, sajber-odbrana, multina-
cionalna logistika podrka, razmena informacija, strategijski i tehniki
menadment, goriva i energenti. Kako su ovo prioriteti koji odgovaraju i
namenskoj industriji i potrebama Vojske Srbije, uspostavljanje saradnje sa
EDA predstavlja jedan od njenih znaajnih prioriteta.
Za uspostavljanje ove saradnje neophodno je zakljuivanje tehnikog
aranmana, za ta je Upravni odbor EDA (koji ini 26 ministara odbrane
lanica EU, a predsedava mu Visoka predstavnica za CFSP) dao zeleno sve-
tlo u martu 2012. godine. Zakljuivanje ovog aranmana stavie Srbiju u
vrh partnera u oblasti israivanja i razvoja namenske industrije u regio-
nu, ali i u Evropi, kao jedinu u regionu Zapadnog Balkana, a, uz Norveku
i vajcarsku, treu u Evropi sa ovakvim sporazumom. Kljune oblasti po-
tencijalne saradnje izmeu Srbije i EDA odnose se na istraivanje i razvoj
tehnologija (u skladu sa Evropskom strategijom istraivanja i tehnologije
u oblasti odbrane)12, razvoj i nabavku naoruanja i vojne opreme, kao i
razvoj Evropske odbrambene tehnoloke i industrijske baze.
Konano, kao vrhunac zajednike aktivnosti, ali i dokaz operativnih
sposobnosti, za svaku dravu koja eli da postane lanica Unije predvieno
je i ukljuivanje u operacije i misije upravljanja krizama, kao i uestvovanje
u borbenim grupama Unije. Smatramo da ne samo to ovakva operativ-
na aktivnost predstavlja dokaz preuzimanja standarda i mera koji postoje
u EU, ve je politika korist ovakvog angaovanja viestruka. Pravni osnov
za ovakvo ukljuivanje Srbije postavljen je potpisivanjem Sporazuma o us-
postavljanju okvira za uestvovanje Republike Srbije u operacijama EU za
upravljanje krizama (tzv. Okvirni sporazum) i Sporazuma o bezbednosnim
procedurama za razmenu i zatitu tajnih podataka. Osnovu ini i unutra-
nje pravo Srbije, koje doputa slanje snaga odbrane u multinacionalne
operacije. Meutim, sam pravni osnov ne znai mnogo ukoliko ne po-
stoji neopodna interoperabilnost sa oruanim snagama onih drava koje
u ovim operacijama uestvuju mora postojati operativna i materijalna
standardizacija, poznavanje stranih jezika i optih procedura. EU ne deni-
e niti utvruje ta je to interoperabilnost za potrebe svojih operacija, ve
se vodi pravilima koja su denisana u okviru NATO.
Da bi zaista mogla ostvariti zahtev za ulanjenje u EU, Srbija mora po-
tovati pravila iz partnerskog odnosa sa NATO. Realizovanjem partnerskih
ciljeva u okviru Partnerstva za mir, deklarisanjem jedinica i razvojem pro-
grama Koncepta operativnih sposobnosti, mogue je operativno ukljuiva-
nje u misije EU. Naglaavamo da je re o veoma ekasnom i praktinom
pristupu, jer se kapaciteti ne dupliraju, ve osnauju.
261
EU, EK i sistem bezbednosti u Srbiji 20122013.
Poetkom marta 2012, Srbija je dobila status kandidata za lanstvo u
Evropskoj uniji. Dobijanje datuma za poetak pregovora je odloeno i od-
luka e zavisiti od primene sporazuma Beograda i Pritine, pararanog 19.
aprila 2013. godine.
262
U godinjim izvetajima Evropske komisije o na-
pretku Srbije u procesu evropskih integracija, u poreenju sa drugim obla-
261 Tanja Mievi: Obaveze prema Zajednikoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici
u daljem procesu evropske integracije Srbije, tromesenik Novi Vek, CEAS br.2,
novembar 2012.
http://ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2-Tanja-Miscevic.pdf.
262 Radio Slobodna Evropa, 19. april 2013. Brisel: Beograd i Pritina pararali sporazum
o severu Kosova http://www.slobodnaevropa.org/content/eston-beograd-i-pristina-
pararali-sporazum-o-severu-kosova/24962174.html .
stima uoljiva je neproporcionalno nedovoljna zastupljenost i izostanak
kritikog osvrta na pitanja stanja u sistemu bezbednosti i potrebi reformi
sistema bezbednosti
263
(RSB). Delovi Izvetaja za 2012. godinu objavljeni u
oktobru koji se odnose na sistem bezbednosti
264
i RSB se nalaze u okviru
sledeih poglavlja:
Politiki kriterijumi: Demokratija i vladavina prava
Civilna kontrola snaga bezbednosti
Ostvaren je neznatan napredak u civilnoj kontroli snaga bezbednosti.
U skladu sa poslovnikom iz 2010. godine, u julu je ustanovljen poseban
skuptinski odbor za civilnu kontrolu snaga bezbednosti. Skuptinski nad-
zor je u praksi ostao ogranien. Potrebno je razjasniti pravni okvir za pra-
enje komunikacija koje vre bezbednosne i obavetajne slube. Odredbe
Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobavetajnoj agenciji koje
su doputale da osetljivi podaci u vezi sa komunikacijama graana budu
nadzirani bez sudskog naloga Ustavni sud je proglasio neustavnim u apri-
lu 2012. godine. Postoje tvrdnje da je nejasna pravna situacija dovela do
zloupotreba. Ostaje da se donese zakon o pristupu dravnim bezbedno-
snim dosijeima.
Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost
Potrebno je uspostaviti nadlenost policije za sprovoenje odreenih
posebnih mera nezavisno od bezbednosno-obavetajnih slubi u skladu
sa standardima EU. Uopteno govorei, Srbija je umereno napredovala u
pogledu policijske saradnje i borbe protiv organizovanog kriminala.
Zakljuak: Srbija je ostvarila odreeni napredak u oblasti pravde, slo-
bode i bezbednosti. Srbija je aktivno ukljuena u meunarodnu policij-
sku i pravosudnu saradnju, a slube za sprovoenje zakona generalno,
imaju dovoljan kapacitet za sprovoenje standardnih istraga. Potrebni su
dodatni napori na poveanju kapaciteta za obavljanje sloenih istraga i
jaanje saradnje izmeu slubi za sprovoenje zakona i pravosua. Treba
263 Izvetaj Sektor bezbednosti kao Prvi glas Srbije, CEAS mart 2013.
http://ceas-serbia.org/root/prilozi/Izvestaj-sektor-bezbednosti-Srbije.pdf.
264 Za potrebe ovog izvetaja termin sistem bezbednosti podrazumeva vojsku, policiju,
obavetajne i bezbednosne slube.
poveati uinak uspenih primera proaktivnih istraga i pravosnanih pre-
suda u predmetima organizovanog kriminala. Generalno, pripreme u
oblasti pravde, slobode i bezbednosti umereno su napredovale.
Poglavlje 31: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
to se tie zatitnih mera, u februaru 2012, Srbija je ratikovala spo-
razum iz maja 2011. sa EU o zatitnim postupcima za razmenu i zatitu po-
verljivih informacija. to se tie zajednike spoljne i bezbednosne politike
(ZSBP), u februaru 2012, Srbija je ratikovala sporazum iz juna 2011. kojim
se osniva okvir za uee Srbije u operacijama za civilno i vojno upravlja-
nje krizama. Srbija uestvuje u operaciji EU Navfor-Atalanta u Somaliji
i u operaciji EUTM u Somaliji, sa po jednim lanom u svakoj. Srbija je ue-
stvovala na konferenciji EU Battlegroup (Borbena grupa) u aprilu 2012.
Nakon dodeljivanja statusa kandidata, Srbija je poela da uestvuje na sa-
stancima Vojnog odbora EU u martu 2012.
Zakljuak: Srbija je znaajno unapredila svoju usaglaenost sa EU de-
klaracijama i odlukama Saveta u oblasti ZSBP i pokazala je kontinuiranu
posveenost ueu u operacijama civilnog i vojnog upravljanja krizama.
Generalno, pripreme u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politi-
ke su uveliko u procesu.
265
Gotovo svi drugi delovi iz ovogodienjeg Izvetaja o napretku Srbi-
je, kao i oni prethodnih godina, u srpskim medijima dobijali su mno-
go vei prostor nego oni koji se direktno ili indirektno odnose na sektor
bezbednosti.
Sistem bezbednosti u izbornoj kampanji 2012.
godine i tokom prvih meseci novih vlasti
Bez obzira na oite potrebe za nastavkom reforme sistema bezbedno-
sti u Srbiji, na koji ukazuju i ocene EK, tokom izborne kampanje za pred-
sednike i parlamentarne izbore 2012. godine, politiki uesnici gotovo
nijednom nisu pomenuli nastavak reforme sistema bezbednosti, niti su
265 CEAS, Delovi godinjeg izvetaja Evropske komisije za 2012. godinu vezani za sektor
bezbednosti http://ceas-serbia.org/root/index.php/sr/home-sr/93-preuzeto/486-delovi-
godisnjeg-izvestaja-evropske-komisije-za-2012-godinu-vezani-za-sektor-bezbednosti.
mediji smatrali da je to tema o kojoj bi tokom kampanje trebalo da razgo-
varaju sa uesnicima. Rezultati izbora doveli su do promene u raspodeli
politike moi. Stranke koje ine vladajuu veinu uopte nisu spominja-
le reformu sektora bezbednosti kao jedan od prioriteta, ni tokom izborne
kampanje, niti se ita navodi meu prioritetima u programu nove vlade.
Do zavretka predsednikih izbora izvetavanje medija o brojnim te-
mama bilo je prilagoeno okolnostima kampanje. Teme su uglavnom na-
metali uesnici izbora, a meu njima stanja u sektoru bezbednosti nije
bilo. Mediji su, naalost, mnogo manje nego to je bilo mogue, koristili
pravo i novonastalu priliku da problematizuju i druge teme za koje sami
smatraju da zavreuju panju i da bi javnost trebalo da uje ta o njima
misle uesnici izbornih procesa. Naalost, velika veina medija u Srbiji
nije stanje u sektoru bezbednosti, rezultate reforme sistema bezbedno-
sti i eventualne dalje korake, prepoznala kao teme od opteg drutvenog
interesa.
266
Nakon to je formirana veina u Skuptini Srbije, donet je niz proble-
matinih zakona i odluka koji se odnose na sistem bezbednosti. One su
mahom u suprotnosti sa demokratskom praksom i ranije postignutim ni-
voom demokratske kontrole sistema bezbednosti.
Izmene zakona o osnovama ureenja slubi bezbednosti usvojene su
bez ire strune i ekspertske rasprave. U zakonskom predlogu predvieno
je da u budue sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost (NSB) imenuje
predsednik Srbije, a ne da na to mesto, po automatizmu dolazi ef kabi-
neta predsednika, kao to je do tada bio sluaj. Time je proiren mandat
predsednika Srbije, koga bi trebalo da odreuje iskljuivo Ustav Srbije. Za
koordinatora rada svih obavetajnih slubi, to je glavna nadlenost sekre-
tra NSB, postavljen je ministar odbrane Aleksandar Vui, ime je uruena
autonomija rada civilne bezbednosno-informativne agencije, BIA. Eksper-
ti sa kojima je razgovarano za potrebe ovog izvetaja ukazuju i na to da je
Aleksandar Vui, ministar odbrane, uveliko proirio ono to se uobia-
jeno smatra koordinacijom rada slubi bezbednosti, ili ono to se sma-
tra politikom odgovornou za koordiniranje rada slubi, bez uplitanja
266 Izvetaj Sektor bezbednosti kao Prvi glas Srbije, CEAS mart 2013.
http://ceas-serbia.org/root/prilozi/Izvestaj-sektor-bezbednosti-Srbije.pdf.
u sadraj aktivnih operacija. Uobiajen nivo politike koordinacije se, pre
svega odnosi na panju da se aktuelni predmeti i obrade ne preklapaju, te
da se informacije o njima adekvatno razmenjuju.
Dobra demokratska praksa, koja je postojala u Srbiji, da predsednik
skuptinskog odbora za nadzor sektora bezbednosti dolazi iz redova opozi-
cije, naputena je, a na elo oba skuptinska odbora zaduena za odbranu,
bezbednost i nadzor obavetajnih i bezbednosnih slubi doli su predstav-
nici novoformirane vladajue veine.
Gotovo u isti mah dolo je i do smena elnika Bezbednosno-informa-
tivne agencije i Narodne banke Srbije. Iako su mandati elnika ova dva tela
bili za godinu dana dui od mandata vlade (5 godina), upravo da bi se titila
nezavisnost rada ovih institucija, negativni trend iz vremena predsednikog
mandata Borisa Tadia, koji je skratio mandat, odnosno podneo ostavku
na mesto predsednika godinu dana ranije, nova Vlada je nastavila. Na me-
sto guvernera Narodne banke Srbije postavljen je visoki kadar SNS Jorgovan-
ka Tabakovi, koja je zamrzla svoju funkciju i poloaj u stranci, dok je na
mesto direktora BIA, bez ikakvog objanjenja Vlade, zbog ega se smenjuje
Saa Vukadinovi, za vreme ijeg mandata su uhapeni haki begunci Ratko
Mladi i Radovan Karadi, postavljen Neboja Rodi, osoba kompromitova-
na ueem u izbornim kraama tokom 1996. godine.
267
Formalna nezainteresovanost i utanje o stanju u sistemu bezbednosti
koje je postojalo u predizbornom period, sa jedne strane, i brzina kojom
se ulo u izmene zakonodavstva koji odreuje rad sistema bezbednosti na-
kon formiranja nove vladajue veine, sa druge strane, jasno potvruju da
reforma sama po sebi nije ni bila cilj, ve da je posredi bila namera da se
kontrola nad sektorom izmesti iz nadlenih insitucija i da se sektor bez-
bednosti stavi pod jai stranaki patronat.
Zvaninici Evropske unije izrazili su bojazan da e izmena Zakona o
NBS ograniiti nezavisnost centralne banke, posebno naglasivi da je Srbi-
ja kandidat za lanstvo u Evropskoj uniji, kao i da je nezavisnost institucija
jedno od temeljnih naela EU, ali se javno nisu osvrtali na loe zakonodav-
ne i politike poteze novih vlasti koji se tiu sistema bezbednosti.
267 Izvetaj X Faktor Srbija, CEAS april 2013.
http://ceas-serbia.org/root/images/CEAS_IZVE%C5%A0TAJ_-_X_FAKTOR_SRBIJA.pdf
199
Glavni izazovi u Ministarstvu
unutranjih poslova i u policiji
Zvaninici EU na sve vee probleme u sistemu bezbednosti nisu reagovali
i kad je postalo jasno da u Ministarstvu unutranjih poslova (MUP) posto-
je delovi koji deluju mimo formalnog komandnog sitema na ijem je elu
ministar policije i predsednika Vlade, Ivice Daia. Sagovornici intervjuisa-
ni za potrebe ovog izvetaja, smatraju da u MUP rade i ljudi koji ne potuju
formalni lanac subordinacije i vrlo verovatno deluju po nalozima iz BIA i/
ili kabineta ministra odbrane, Aleksandra Vuia, zbog ega Vlada Srbije,
izmeu ostalog, mesecima nije mogla da imenuje novog generalnog direk-
tora (glavnog operativca) policije.
U MUP su i tokom mandata prethodne vlade bila oita ogromna partij-
ska trvenja oko sutinske kontrole nad policijom, to je dovelo do toga da
je tek nedavno reizabrani direktor policije Milorad Veljovi vie od godinu
dana bio na funkciji vrioca dunosti direktora policije, jer nije postojala
saglasnost oko njegovog reizbora, ili smene. Ista partijska trvenja, umesto
instucionalnog jaanja MUP, rezultirala su time da Ni i Novi Sad, veliki
gradovi u Srbiji, tri godine nisu imali naelnika policije. Ni je tek u mar-
tu 2013. godine dobio naelnika policije, Novi Sad ga jo uvek nema. Nivo
kriminala je u oba grada u tom periodu porastao. Postoje ozbiljne indicije
da su u Niu i Vranju u poveani broj nerasvetljenih tekih incidenata di-
rektno umeani i pripadnici MUP.
Krajem 2012. godine predsednik Srbije Tomislav Nikoli i prvi pot-
predsednik Vlade Aleksandar Vui sami su pokrenuli aferu navodnog
neovlaenog praenja listinga njihovih telefonskih razgovora, Uprave kri-
minalistike policije MUP. Oni su sami aferu kasnije i sasvim zatvorili iako
nikad nije dobila jasan epilog. Ostaje, naime, nejasno da li je kriminali-
stika policija, i ko tano, radio neto protivzakonito i, ako jeste, da li je
neko za to kanjen ili je afera zaustavljena zato to se eventualno ulo u
trag nezakonitim aktivnostima nekoga od njih dvojice.
Zakon o osnovama ureenja vojnih slubi bezbednosti menjan je po-
novo u zimu 2013. godine, tek poto je Ustavni sud Srbije proglasio ne-
ustavnim neke odredbe Krivinog zakona. Na te su odredbe ve vie od
godinu i po dana ukazivali poverenik za informacije od javnog znaaja i
zatitu podataka o linosti i zatitnik graana, koji su tim povodom i pre-
dali zahtev za ocenu ustavnosti odreenih odredbi KZ.
Bez obzira na gorenavedeno, sveobuhvatno reenje popravljanja sta-
nja u oblasti nadzora elektronskih komunikacija, koje su Jankovi i abi
izneli u 14 taaka u leto 2012. godine, ni vladajua veina ni opozicija ni-
kad nisu ozbiljnije razmatrale.
268
Premijer, ministar unutranjih poslova Srbije i predsednik SPS Ivica
Dai, glavni pregovara u Briselu, pod istragom je zbog sumnjivih susreta
sa Rodoljubom Raduloviem, protiv koga je dosta kasnije podignuta op-
tunica za verc narkotika, a koji je trenutno u bekstvu. Ova afera otvorena
je u februaru 2013. godine u dnevnim novinama Informer, za koje se sma-
tra da ih kontrolie deo vrha Srpske napredne stranke (SNS) i deo vrha BIA.
Dravni sekretar MUP Srbije Vladimir Boovi, kadar SNS, izjavio je krajem
marta 2013. godine da se u vezi sa ovom okolnou radi vrlo intenzivno
bez obzira na ime, prezime, funkciju i poloaj i da niko nee biti zatien
od istrage. Tokom ove afere ponovo je poelo da se spominje i ime Branka
Lazarevia, biveg efa kabineta i najblieg saradnika tadanjeg i sadanjeg
ministra policije Ivice Daia, koji je 2010. godine preao u Ministarstvo
spoljnih poslova (MSP). Navodno, Dai je raskinuo saradnju sa Lazarevi-
em zbog njegovih, navodnih ranijih prijateljskih veza sa nekim ljudima
koji su doli u sukob sa zakonom, a Lazareviev prelazak u MSP je organizo-
van da bi se zatakale neprijatne indicije. Tuilatvo za organizovani krimi-
nal najavilo je u februaru 2013. godine pokretanje pretkrivinog postupka
protiv Branka Lazarevia, kao i protiv jo najmanje pet visokih rukovodila-
ca MUP Srbije, koji su imali kontakte sa Rodoljubom Raduloviem, pripad-
nikom kriminalne grupe narko-bosa Darka aria.
268 Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Faktiko stanje
u oblasti zatite privatnosti u znaajnom raskoraku sa ustavnim garancijama 06.11.2012.
http://www.poverenik.rs/yu/aktuelnosti/1386-konferencija-za-medije.html.
201 Glavni izazovi u Ministarstvu unutranjih poslova i u policiji
Kredibilitet ministra unutranjih poslova, ali i celog MUP Srbije, do-
datno je doveden u pitanje mogunou da budu sprovedene adekvatne
istrage protiv pripadnika andarmerije, posle optubi koje su dole iz de-
lova samog MUP, a opet putem dnevnih novina Informer, da su njeni pri-
padnici inili kriminalne radnje, pre svega na jugu Srbije. Interesantno je
da je tokom ove afere online portal Pravda, blizak delu SNS, objavio seri-
ju tekstova u kojima se kritikuje rad policajaca koji su optuili pripadnike
andarmerije i brani njen komandant. Inae, komandant andarmerije
Bratislav Diki, od ranije poznat javnosti po vrlo autoritarnom i samovolj-
nom ponaanju, oglaavao se i na svom fejsbuk prolu vrlo problemati-
nim izjavama, koje niko od zvaninika nije imao hrabrosti da osudi.
Dravni sekretar u Ministarstvu unutranjih poslova Srbije Vladimir
Boovi izjavio je krajem marta 2013. godine da se uskoro mogu oekiva-
ti prvi rezultati istrage o zloupotrebama u andarmeriji. Neposredno pre
objavljivanja ovog izvetaja Informer je pokrenuo jo jednu aferu u kojoj
se tvrdi da vrh policije trai smenu specijalnog tuioca za organizovani kri-
minal Miljka Radisavljevia.
Do kraja maja 2013, ozbiljne indicije o kriminalnim radnjama pro-
padnika andarmerije jos nisu istraene. elnici MUP Srbije nisu reagova-
li na otre optube pripadnika andarmerije o njihovom radu, iznoene u
intervjuima i na socijalnim mreama. Poverenik za dostupnost informa-
cija od javnog znaaja i zatitnik graana ukazuju na to da su, do sredine
2013. godine upravo prislune mogunosti u Upravi kriminalistike polici-
je i andarmerije ostale iroko izvan zakonske regulative.
269
Kontroverze oko formiranja tabova civilne zatite
Poetkom januara 2013. godine naelnik Sektora za vanredne situaci-
je MUP Srbije Predrag Mari najavio je da e posle 25 godina, 2013. godina
biti godina podizanja Civilne zatite u Srbiji. Mari je tada izrazio i zado-
voljstvo predvienim budetom od 10 miliona dinara koliko je ta sluba
269 Tamara Markovi-Subota: Komandant andarmerije tajno prislukivao najblie saradnike,
Blic 22. april 2011. Milo Vasi: Izlistavanje listinga, Vreme 8. novembar 2012.
dobila za 2013. godinu, to e omoguiti nabavku novih vatrogasnih vozi-
la, kao i poetak podizanja Civilne zatite u Srbiji.
270
Samo nekoliko dana kasnije dolo je do ozbiljnog incidenta prilikom
posete Aleksandra Vulina, direktora Vladine kancelarije za Kosovo i Meto-
hiju, Graanici. Kosovska policija mu je saoptila da ga mora sprovesti sa
Kosova, poto je Vulin, prema navodima agencije Tanjug, eleo da poseti
policijsku stanicu u Graanici u koju je tada privedeno vie Srba. Ministar
unutranjih poslova Kosova Bajram Redepi izjavio je tom prilikom da je
razlog za hapenje devet osoba bilo to to su ta lica navodno na sebi imala
obeleja civilne zatite. Uhapeni, za koje se tvrdilo da su iz pratnje direk-
tora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandra Vulina, zadrani su na
informativnom razgovoru u policijskoj stanici, gde su pripadnici kosovske
policije nad nekima od njih vrili nasilje. Inae, oko spomenutog nasilja
se s razlogom podigla velika buka u srpskim medijima, ali nikad posle nije
izveteno da su izgrednici kanjeni.
Komandant taba Civilne zatite u Kosovskoj Mitrovici Krstimir Panti
u februaru 2013. godine otro je reagovao na optube komandanta KFOR
Folkera Holbauera o legitimitetu, pravnom statusu, aktivnostima, noenju
oruja pripadnika Civilne zatite i njegovih pretnji da e KFOR odluno re-
agovati u sluaju da pripadnici Civilne zatite postanu pretnja po slobodu
kretanja, sigurno i mirno okruenje.
271
Prema vaeem Zakonu o vanred-
nim situacijama RS, pripadnici Civlne zatite nemaju pravo noenja oruja.
Krajem marta 2013. godine Bratislav Rani, naelnik Uprave za civil-
nu zatitu u Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije, najavio je da polovi-
nom maja poinje prva obuka pripadnika specijalizovanih jedinica civilne
zatite, te da e pozivi obveznicima biti prosleeni putem Ministarstva od-
brane. Time e, smatra se, praktino poeti proces obnove ove slube u
Srbiji.
U intervjuu datom dnevnom listu Politika Bratislav Rani istie:
Na obuku e se pozivati pre svega oni koji su vojni rok sluili bez oruja,
270 Blic, 18. novembar 2012. Odrana veba Civilne zatite u Mitrovici
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/353660/Odrzana-vezba-Civilne-zastite-u-Mitrovici.
http://ceas-serbia.org/root/images/CEAS_IZVE%C5%A0TAJ_-_X_FAKTOR_SRBIJA.pdf.
203 Glavni izazovi u Ministarstvu unutranjih poslova i u policiji
odnosno civilno kako je to tada popularno nazivano. Oni su tokom slu-
enja vojnog roka ve proli kroz odgovarajuu obuku i svi su dobili ras-
pored u rezervi Civilne zatite. Ne bih eleo da bude nesporazuma, nije u
pitanju nikakva mobilizacija, ni vojna veba, ve obuka za humanitarne
zadatke u sluaju potrebe.
Ova sluba, koja je do pre nekoliko godina bila u nadlenosti Mini-
starstva odbrane, tokom velike reforme sistema za vanredne situacije pre-
la je u nadlenost MUP Srbije.
Sada je dolo vreme za osposobljavanje jedinica civilne zatite, koje bi
se u sluaju potrebe mogle angaovati kao dodatna podrka profesional-
nim vatrogasno-spasilakim jedinicama. Mi sada obuavamo specijalizo-
vane jedinice civilne zatite. Ove godine u planu je obuka 1400 pripadnika
civilne zatite, a na kraju tog procesa specijalizovane jedinice civilne zatite
trebalo bi da imaju vie od 11.000 pripadnika irom Srbije. Postoje i jedi-
nice civilne zatite opte namene, ali je njihovo organizovanje nadlenost
lokalnih samouprava. Nedavno je usvojen Pravilnik o uniformi i oznaka-
ma civilne zatite, oznakama funkcija, specijalnosti i linoj karti pripadni-
ka civilne zatite. Posle mnogo godina Civilna zatita bie prepoznatljiva
po modernim uniformama.
Poetkom ove godine usvojen je i Pravilnik o obuavanju, nastavnim
planovima, programima i normativima nastavnih sredstava i opreme za
obuavanje pripadnika civilne zatite, ime su stvoreni preduslovi za poe-
tak obuke.Prvo e se obuavati specijalistike jedinice za zatitu od poara,
i to one u Kruevcu i Valjevu. Rezervisti civilne zatite iz tih gradova proi
e kroz petodnevnu obuku, a zatim e se obuke sprovoditi irom Srbije, i
to svake sedmice za po dve jedinice.
Kada je re o specijalistikim jedinicama civilne zatite, predvieno je
obuavanje 27 jedinica za zatitu od poara, odnosno pri svim podrunim
upravama Sektora za vanredne situacije MUP. Obuie se i devet jedinica za
spasavanje iz ruevina, i to u Uicu, apcu, Kikindi, Zajearu, Vranju, No-
vom Pazaru, Pirotu, Valjevu i Sremskoj Mitrovici. Beograd i Sombor ima-
e jedinice za spasavanje na vodi, a aak i Prokuplje imae jedinice za
pruanje prve medicinske pomoi. Predvieno je obuavanje jedinice za
spasavanje na nepristupanim terenima u Valjevu, a jedinice za radiolo-
ko-hemijsko-bioloku zatitu u Kruevcu.
U planu je osnivanje aktivne rezerve civilne zatite. U tim jedinicama
bie angaovano oko 500 ljudi. To bi bio angaman na osnovu ugovora.
Pripadnici ovih jedinica trebalo bi da dobijaju stalnu mesenu nadoknadu,
s tim to bi u sluaju potrebe morali da se odazovu na poziv uz mogunost
angaovanja irom Srbije. U ove jedinice primae se najbolji pripadnici iz
specijalizovanih jedinica.
272
S druge strane, na severu Kosova odavno operie oko 500 pripadnika
tzv. civilne zatite koje kontrolie zvaninik Vlade Srbije Krstimir Panti.
Ahtisarijev plan u Annex III, lanu . 3.1, koji denie nadlenosti op-
tina, u taki G. spominje se local emergency response, za koju se smatra
da se vrlo verovatno odnosi na funkciju civilne zatite.
272 Politika, 27. mart 2013. Poinje obuka rezervista civilne zatite,
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pocinje-obuka-rezervista-civilne-zastite.lt.html.
205
Ostali izazovi u sistemu bezbednosti
Meunarodna organizacija Transparency International u izvetaju, objav-
ljenom u januaru 2013. godine, svrstala je Srbiju u D+ grupu, kao zemlju
sa visokim rizikom od korupcije u sistemu bezbednosti, zajedno sa zemlja-
ma poput Ukrajine, BiH, Kenije i Meksika.
273
O korupciji u sistemu bezbednosti u Srbiji, ak i u jeku navodne sve-
obuhvatne borbe protiv korupcije, dravni zvaninici koji navodnu borbu
navodno sprovode gotovo uopte ne govore.
Prof. dr Miroslav Hadi objavio je esej Vrtlozi korupcije u sektoru
bezbednosti,
274
u kome skree panju na injenicu da visoka korupcija u
sistemu bezbednosti jeste uvod u politiku zloupotrebu dravnih aparata
prinude, ali i njena izravna posledica. Hadi naglaava: U predvorju po-
litike i ostale korupcije, pogotovo u postkoniktnom i postautoritarnom
poretku, kakav je ovaj u Srbiji, vazda ui opasnost od kriminalizacije po-
litike i politizacije kriminala.
275
Krajem 2012. godine, pokrenuta je velika kampanja za borbu protiv
korupcije, iji je glavni nosilac prvi potpredsednik Vlade Srbije zaduen za
borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Aleksandar Vui, mi-
nistar odbrane, koji rukovodi radom radnih grupa formiranih za tu priliku,
a koje ine pripadnici MUP Srbije, to je krajnje neuobiajeno. Heroj bor-
be protiv korupcije, kako ga opisuje i veina zvaninika meunarodne za-
jednice, Aleksandar Vui nijednom reju nikada nije spomenuo sistemske
izvore korupcije u sistemu bezbednosti, od nedopustivo velike netranspa-
rentnosti javnih nabavki, pa dalje. Vlada, na ijem se elu sutinski nala-
zi, nije usvojila zakone kojima bi se upravljanje javnim preduzeima,
276

273 Government Defence Anti-Corruption Index, Transparency International 2013.
http://ceas-serbia.org/root/images/Government_Defense_Anti-Corruption_Index.pdf
274 Miroslav Hadi: Vrtlozi korupcije u sektoru bezbednosti, Peanik 17. mart 2013.
275 Isto.
276 Kenan Hajdarevi: Dinkieva verzija departizacije u praksi, LDP Blog, 27. maj 2013.
http://istina.ldp.rs/Ostali/17398/Dinkiceva-verzija-departizacije-u-praksi.shtml
ogromnim izvorima korupcije, popravilo na odgovorajui nain. Srbija je i
dalje jedina zemlja u regionu koja nema zavrni raun za budet.
Izvetaji Dravnog revizora o obimu uoenih nepravilnosti u poslo-
vanju javnih preduzea i zakonom propisane kaznene mere, ije izmene
niko zvanino ne najavljuje, su u velikom neskladu. Istovrmeno, poslanici
nove vladajue veine u Skuptini Srbije zahtevaju dodatno zamagljiva-
nje budetskih linija koje se tiu sistema bezbednosti, sa opravdanjem da
sadanji nivo transparentnosti moe biti bezbednosna pretnja.
277
Srbija je i dalje jedina zemlja u Jugoistonoj Evropi bez adekvatnog
zakonskog okvira koji regulie privatni sektor bezbednosti (PSB), za koji se
trenutno procenjuje da zapoljava izmeu 25.000 i 60.000 ljudi. Nadalje,
smatra se da se u posedu PSB nalazi oko 47.000 komada oruja, da godi-
nji prihod ide i do 180 miliona eura. Ova statistika je jo okantnija ako
se uzme u obzir da Ministarstvo unutranjih poslova zvanino zapoljava
35.000 policajaca, dok Vojska Srbije zapoljava 28.000 vojnih lica.
278
277 Otvoreni Parlament, zapisnik sa sednice Narodne Skuptine 15. aj 2013, o Predlogu
odluke o upotrebi i ueu pripadnika vojske Srbije u Misiji EU za obuku vojnih i
bezbednosnih snaga Malija, Izvetaju odbora za kontrolu slubi bezbednosti o izvrenom
nadzoru nad radom slubi bezbednosti za 2012. godinu, sa predlogom odluke o usvajanju
Izvetaja.
http://otvoreniparlament.rs/2013/05/15/475940/
207
Stanje u Ministarstvu
odbrane i Vojsci Srbije
O stanju u Ministarstvu odbrane (MO)
279
ima mnogo manje informacija,
delom i zato to se Aleksandar Vui, verovatno zbog mnotva funkcija
koje obavlja, funkciji ministra odbrane najmanje posveuje. Meu glav-
nim obelejima promena u politici Ministarstva odbrane od smene vlasti
u Srbiji 2012. godine, su intenzivno naglaavanje vojne neutralnosti Srbije
i potrebe jaanja bilateralne sradnje sa Rusijom radi uspostavljanja rav-
notee koju je naruila prethodna vlada. Prema saznanjima do kojih je
Odbor doao, MO je u vrlo nezavidnom materijalnom poloaju. Dve serije
promovisanja i penzionisanja viih i visokih vojnih zvaninika ukazuju na
jaanje uloge naelnika Generaltaba VS Ljubie Dikovia, kompromitova-
nog tokom sukoba na Kosovu, i njemu lojalnih kadrova. (ovde ili dodati
spisak ili nek Sonja vidi)
Kao to je ve navedeno i pored ogromnih propusta u demokratskoj
kontroli, netransparentnosti korienja budeta, problematinim kadrov-
skim reenjima i drugih problema sektor bezbednosti, pa ni sektor od-
brane, gotovo uopte nisu bili predizborna tema nijedne stranke koja je
uestvovala na predsednikim i parlamentarnim izborima 2012. godine.
Odmah po konstituisanju novog saziva Narodne skuptine Srbije, iz-
menjen je Zakon o osnovama ureenja slubi bezbednosti, pa je za koor-
dinatora svih slubi, sa velikim ovlaenjima, postavljen Aleksandar Vui,
inae novi predsednik SNS, prvi potpredsednik Vlade zaduen za borbu
protiv organizovanog kriminala i korupcije i ministar odbrane, ime je
znaajno ugroena autonomija rada BIA, koja je agencija osnovana od Vla-
de Srbije.
Pri konstituisanju novih skuptinskih odbora za bezbednost i za kon-
trolu obavetajnih slubi, oba dakle, nadlena i za stanje u Ministarstvu
279 Rad slubi koje funkcioniu u okrivu Ministarstva odbrane, Vojnoobavetajne agencije i
Vojnobezbednosne agencije obuhvaen je prethodnom odeljkom.
odbrane i Vojsci Srbije (VS), prekren je dobar parlamentarni obiaj da se
vodea mesta daju opozicionim poslanicima, pa su na elo tih odbora po-
stavljeni poslanici vladajuih stranka. Na elo novosnovanog Odbora za
kontrolu slubi bezbednosti (o ijem je osnivanju izmenama Poslovnika o
radu Narodne skuptine pisano u Izvetaju za 2011. godinu) postavljena je
Jadranka Joksimovi iz rukovodstva SNS, bliska saradnica ministra odbra-
ne i predsednika SNS Aleksandra Vuia. Na mesto predsednika Odbora
za odbranu i bezbednost postavljen je komrpomitovani kadar SPS, Duan
Bajatovi, takoe i direktor Srbijagasa.
Dakle, oba mesta pripala su, mimo demokratske prakse lanovima
vladajuih stranaka. Ovo je samo jedan od dokaza da nove vlasti nemaju
nameru da nastave proces reforme sistema bezbednosti, pre svega njego-
vo stavljanje pod demokratsku kontrolu, ve im je cilj daljnja partijska i/ili
lina kontrola ovog sistema.
Kadrovske (ne)promene u VS
Nove vlasti u Srbiji, iako su pokazale oitu spremnost da u sektoru
bezbednosti smenjuju kadar koji im nije po volji, pre svega u BIA, ali i u
policiji i Ministarstvu unutranjih poslova, nisu napravile nijednu perso-
nalnu izmenu u vrhu Generaltaba (G) niti u vrhu Vojnobezbednosne
agencije,VBA (jedne od dve agencije koje rade u okviru MO), iako su na tim
mestima ljudi kompromitovanih profesionalnih karijera, ako ni zbog ega
drugog, ono zbog injenica da su pod njihovom komandom ili u njihovim
zonama odgovornosti poinjeni ratni zloini. tavie, naelnik G Ljubi-
a Dikovi za ijeg su mandata na Kosovu navodno poinjeni mnogi rat-
ni zloini u zoni njegove komandne odgovornosti, unapreen je, kao i svi
njegovi najblii saradnici.
280
Predstavnici diplomatske zajednice u Srbiji
procenjuju da je i drugim kadrovskim promenama u VS, unapreenjima i
280 RTVB92, 13. februar. 2013. Nikoli unapredio Dikovia.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=02&dd=13&nav_
209 Stanje u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije
penzionisanjima, veoma ojaao krug ljudi oko generala Dikovia, koji, po
njima, de facto vodi MO
281
.
Period od sredine 2012, do sredine 2013, izmeu ostalog, obeleili su
incidenti i po koja proslava: pad jedne borbene letelice sa traginim is-
hodom; nekoliko pripadnika Vojske Srbije izgubili su ivote spletom ne-
srenih okolnosti zbog tzv. ljudskog faktora; zatim, euforino obeleavanje
stote godinjice srpske vojne avijatike, i neto manje euforino obelea-
vanje 100 godinjice Prvog balkanskog rata. U tom ratu Srbi, prema iz-
davakoj literaturi za tu priliku,
282
ne samo da su se osvetili Turcima u
Kumanovskoj bici za poraz na Kosovu 1389. godine, ve su Srbi naneli uda-
rac Turcima od koga Otomansko carstvo nije bilo u stanju da se oporavi.
Generali i politiari zajedno, stvorili su ulepanu sliku o stanju u od-
brambenoj sferi, i posebice, o rezultatima rada u Vojsci i Ministarstvu od-
brane. Pomanjkanje kritikog odnosa prema Vojsci Srbije i guranje pod
tepih greaka, traljavosti u radu, i naroito loih odluka politiko-vojnog
vrha opta je karakterna crta domaih generala i politiara bez obzira na
to kojoj politikoj stranci pripadaju (ili su pripadali) i, bez obzira na to u
kojem periodu su drali poluge vlasti.
Vreme ministra odbrane Dragana utanovca
Dragan utanovac je postao ministar 16. maja 2007. godine godinu
dana nakon to je Crna Gora postala nezavisna. Time je vojska Srbije po-
stala isto srpska pod imenom Vojska Srbije.
283
Novom ministru iao je
na ruku i prijem Srbije u veliku NATO-porodicu, Partnerstvo za mir (2006.
281 Blic, 4. januar 2013. Imenovanja, razreenja i penzionisanja u Vojsci Srbije. http://www.
blic.rs/Vesti/Politika/361119/Imenovanja-razresenja-i-penzionisanja-u-Vojsci-Srbije.
282 Na primer, separat na 24 stranice objavljen u vojnom magazinu Odbrana, 1. novembar
2012. godine, nadnaslov separata: Sto godina od Prvog balkanskog rata, naslov:
Saveznitvom do slobode.
283 Pukovnik dr Borisav Grozdi, docent na Vojnoj akademiji u Beogradu, je s oduevljenjem
zapisao u autosrakom tekstu pod naslovom vrlo patriotskog naboja: Duhovna vertikala
srpstva: Danas Srbija ponovo ima vojsku, koja je prestala da postoji 1. decembra 1918.
godine kada je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca..., magazin Odbrana br. 33, 1.
februar 2007.
godine, na samitu u Rigi, dok je predsednik Srbije Boris Tadi u Briselu
potpisao tzv. Okvirni dokument 14. decembra 2006. godine).
284
Povoljna okolnost za ministra bila je u tome to je na elu General-
taba zatekao obrazovanog i sposobnog generala Zdravka Ponoa, ocira
modernih politiki i vojnih nazora. Pono je kao glavni arhitekta i pokre-
ta reforme odbrambenog sistema (prvenstveno je re o reformi Vojske),
otvorio taj preoces, iako Narodna skuptina Srbije (u ijoj je nadlenosti
bila i ta bitna obaveza) do tada jo nije bila donela strategijsko-doktri-
narnu dokumentaciju i odgovarajuu zakonsku regulativu. Njegov prili-
no smeo plan o tome ta, na koji nain i kojim ljudskim i materijalnim
resursima e da krene u reformsku avanturu ubedljivo je izloio tada-
njoj vladi Srbije.
285
Dragan utanovac se uspeno prilagodio Ponoevom planu i dinamici
njegove realizacije sve dok nije doli do do njihovog meusobnog sukoba
krajem 2008. Naelno govorei, Zdravko Pono je javno uputio vrlo otre
kritike na raun ministra odbrane: prvo, da su zaustavljene vojne reforme;
drugo, da Srbija nema politiku odbrane; i tree, da se neracionalno troe
sredstva iz vojnog budeta i da Vojska na kursnim razlikama pri nabavci
opreme gubi velika novan sredstva
286
.
Meutim, utanovac je nastavio reformskim putem, to je potvrdio i
jedan meu glavnim teoretiarima u Vojsci Srbije u Generaltabu, general
dr Boidar Forca koji je u jednom od svojih tekstova konstatovao i sledee:
Sistem odbrane reformie se i razvija u tri kompatibilne sfere: strategij-
sko-doktrinarna, pravno-normativna i organizaciono-funkcionalna...
287

284 Poetna strana sajta Ministarstva odbrane: www. mod.gov.rs; sadraj sajta: odeljak
Meunarodna vojna saradnja, pododeljak Partnerstvo za mir.
285 Podrobno razraen plan reforme Vojske Srbije, sa teitem na njenoj prvoj fazi, Zdravko
Pono je publikovao u asopisu Vojno delo 3/2007, pod naslovom Transformacija
Vojske Srbije izazovi i odgovori. Zatim, veom opiran i iscrpno argumentovan intervju
to ga je Pono dao nedeljniku Vreme: Filip varm i Dejan Anastasijevi: Vojska Srbije
po NATO standardima, Vreme, 19. jul 2007.
286 Ljubodrag Stojadinovi: Politika odbrane zemlje ne postoji, Ponoev intervju listu
Politika, 24. decembar 2008. godine; Filip varm: Ponos i Pono, nedeljnik Vreme, od
25. decembar 2008.
287 Dr Boidar Forca: Korak napred, magazin Odbrana br. 152, 15. januar 2012.
Svoj reformski vrhunac ministar je postigao okonavanjem profesiona-
lizacije Vojske Srbije. U decembru 2010. godine u Vojsku Srbije upuen
je poslednji kontignet mladia koji su sluli obavezni estomeseni rok.
Tim povodom Drgan utanovac je pred poslanicima Skuptine Srbije 30.
novembra 2010. obrazlagao Nacrt odluke Ministarstva odbrane, odnosno
Vlade Srbije, o obustavi obaveznog sluenja vojnog roka kojom je prilikom
istakao: da je profesionalizacija Vojske Srbije jedna od najsveobuhvatni-
jih reformi u proteklom periodu; da je u okviru tog procesa zaokruen
strategijski okvir; da je unapreeno vojno kolstvo i zdravstvo; da su
prvi put ene primljene u redove profesionalnih vojnika; da se oekuje
formiranje univerziteta odbrane; da su doneti zakoni o vojnim agenci-
jama bezbednosnoj i obavetajnoj; da je uspostavljena intenzivna me-
unarodna saradnja.
288
utanovev nastup u Skuptini bio je ubedljiv i respektabilan. Nacio-
nalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) proglasila je utanovca
reformatorom godine istakavi da je jedna od najveih i najbrih refor-
mi u 2010. godini profesionalizacija vojske Srbije...
289
Meutim, izostala
je rasprava o tome da li je Srbiji potreban univerzitet odbrane, odnosno
da li je to racionalno reenje. Formiran odlukom Vlade Srbije 24. febru-
ara 2011, Univerzitet odbrane je poeo da radi poetkom 2012. godine, a
njegov rektor, general dr Miodrag Jevti je formiranje Univerziteta, osim
otalog, pravdao argumentom: Ovakvi univerziteti postoje u svim veim
dravama sveta, kao i u vie zemalja u okruenju...
290
.
Zakon o vojnim obavetajnim i bezbednosnim slubama je tek for-
malno predoen javnosti, bez gotovo bilo kakve javne rasprave, iako su
funkcioneri ovih slubi, pa i ministar odbrane slali javnosti suprotne in-
formacije. Skuptina Srbije je usvojila zakon gotovo bez ikakvih promena.
Praksa je ubrzo pokazala jednu od loih strana koja je otklonjena tek u pr-
vim mesecima 2013. godine. Naime, po tom zakonu, agenti Vojnobezbed-
nosne i Vojnoobavetajne agencije mogli su samo na osnovu odobrenja
288 Radenko Mutavdi: U vojsku samo dobrovoljno, magazin Odbrana br. 126, 15.
decembar 2010.
289 A. Petrovi: Za bolju Srbiju, magazin Odbrana br. 126, 15. ecembar 2010.
290 Sandra Gucijan: I budui ociri studiraju po Bolonji, Politika, 24. februar 2012.
direktora Vojnobezbednosne agencije (neprikosnoveni, formalno penzi-
onisani general Svetko Kova!) i, naravno, uz zakonsku podrku teleko-
munikacionih operatera da kontroliu elektronsku komunikaciju svakog
graanina Srbije za koga oni utvrde da je zanimljiv za bezbednosnu obra-
du. Na taj nain vojne su agencije grubo naruavale jedno od osnovnih
ljudskih prava, pravo na privatnost. U februaru 2013 usvojen je Predlog o
izmenama i dopunama Zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobavetajnoj
agenciji.
Predlog je proao kroz skuptinsku proceduru i 20. februara 2013.
usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojnobezbednosnoj
agenciji i Vojnooabvetajnoj agenciji.
291
Zakon ima 19 lanova. Sa stanovi-
ta zatite privatnosti graana moda je najvaniji lan 8. Zakona kojim je
onemogueno agentima slubi da vrljaju po elektronskoj poti graana
bez odgovarajue odluke vieg suda.
Nakon zavretka procesa profesionalizacije Vojske, (verovatno najvei
uspeh Dragana utanovca), vojna reforma je najpre zastala, da bi vrlo brzo
nakon toga krenula nizbrdo. Novi ministar odbrane ne pokazuje interes
za nastavak reformi.
Svake godine otkako je zauzeo ministarsku osmatranicu, Dragan
utanovac je bio izloen estokoj unakrsnoj kritici zbog toga to je ne samo
po tvrdnjama i dokazima rodbine radnika RTS poginulih prilikom NATO-in-
tervencije 1999. godine, ve i po tvrdnjama i dokazima pojedinih ugled-
nih medijskih poslenika i nekih drugih uglednih graana unesreenim
porodicama uskratio dokumentaciju koju je, po njihovom miljenju, i on
skrivao od javnosti, a prema kojoj bi se tano moglo utvrditi ko je odgovo-
ran za rtvovanje ovih ljudi i zarad kog i kakvog cilja su rtvovani.
1
Veoma
sline optube exministar je doivljavao i o godinjicama pogibije gardista
Draena Milovanovia i Dragana Jakovljevia koji su izgubili ivote 5. ok-
tobra 2004. godine u topiderskoj kasarni u Beogradu. Bez obzira na na-
laze nezavisne dravne komisije i potvrde tih nalaza od drugih kontrolnih
tela, da su vojnike ubio trei poinilac, niko od nadlenih u VS nikad nija
kanjen ni za brojne neupitne proceduralne propuste koji su otkriveni to-
kom istrage o stradanju vojnika, a kamoli za njihovo ubistvo. Ustavni suda
291 www.parlament.gov.rs.
Srbije (USS) je tek u februaru 2013, posle rovoske borbe advokata porodi-
ca, konstatovao da je porodicama stradalih gardista Dragana Jakovljevia
i Draena Milovanovia povreeno pravo na pravino suenje i pravo na
ivot.
Centar za evroatlantske studije iz Beograda je tom prilikom ocenio:
Ovaj nalaz je velika pobeda porodica i njihovih pravnih zastupnika, koji
sada mogu da nastave da trae pravdu i pred sudom u Strazburu. Ovaj na-
laz je i novo orue svim ozbiljnim politikim akterima i organizacijama ci-
vilnog drutva da u trajnoj koordiniranoj akciji, koja je svih ovih godina
naalost nedostajala, ne dopuste da ova ubistva ostanu nerasvetljena. Slu-
aj Topider se mora reiti ak i ako se pokae da su u njemu, protivustav-
no, uestvovali i strani elementi.
292
Naalost, ova pitanja kao i pitanje skrivanja Ratka Mladia i uloge VS u
njima i dalje ne uspeva da privue panju strune, ire, a naalost, ni me-
unarodne javnosti.
Penzionisani potpukovnik Laki orovi je javno tvrdio, naroito po-
sle postavljenja Ljubie Dikovia za naelnika Generaltaba, da utanovac
ne zna ta radi, da nije dorastao funkciji i bojim se da je samo igraka u
rukama Svetka Kovaa, raznih generala, pukovnika, politiara, biznisme-
na...
293
Sve orovieve javne nastupe ovdanje vojna i politika vlast, u
prvom redu ministar utanovac, odbacila je kao bezvredne, kvalikujui
ih kao klevetu. Meutim, teko da su se orovieve tvrdnje mogle tek tako
292 Saoptenje za javnost Povodom odluke USS u sluaju Topider, CEAS 24.02.2013.
http://ceas-serbia.org/root/index.php/sr/saopstenja/841-povodom-odluke-uss-u-slucaju-
topcider.
293 Poto je Dikovi koncem 2011. godine bio zauzeo mesto dotadanjeg naelnika
Generaltaba Miloja Miletia, iako su se u javnosti pojavile optube da je Dikovi,
kao negdanji komandant 37. motorizovane brigade ovdanje vojske, odgovoran za
neke teke ratne zloine koje su poinili pripadnici njegove jedinice nad civilnim
stanovnitvom na Kosovu, novinarka RTS Olivera Kovaevi pozvala je u svoju emisiju
Da, moda, ne i Lakia orovia, oveka koji je o reenim zloinima svedoio i u
Hakom tribunalu. Njegovo izlaganje u emisiji, koje je takoe teko teretilo Dikovia,
dakle i politiko-vojni vrh koji je tog generala postavio na elno mesto u Generaltabu,
bio je povod novinarki sarajevskog nedeljnika BH Dani Tamari Nikevi da u tom glasilu
objavi intervju sa Lakiem oroviem; uz dozvolu autorke, e-novine su u celini prenele
intervju u dva nastavka, 16. i 18. februara 2012. godine.
bagatelisati, budui da je on ba u Miloevievoj ratnoj deceniji bio vojni
tuilac, i to autoritativan tuilac, ali koji se nikako nije uklapao u shemu
tadanje (a i potonje) ocijelne politike, pa valjda zato i nije unapreen u
vii ocirski in. S druge strane, olako i grubo odbacivanje izjava i iskaza
Lakia orovia, koje je on kao svedok Tuilatva prezentovao i u Hakom
tribunalu, vie govori o nemoi politikog i vojnog vrha nego o negda-
njem vojnom tuiocu!
Aleksandar Vui: Bez promena u vojnoj
i odbrambenoj politici zemlje
Aleksandar Vui je sem drugih visokih dravnih funkcija i predsed-
nike funkcije u Srpskoj naprednoj stranci postao i ministar odbrane u
Vladi Srbije. Primopredaja dunosti izmeu dotadanjeg ministra Dragana
utanovca i novog ministra Aleksandra Vuia obavljena je gotovo u pot-
punoj medijskoj tiini. To je bio jedan od indikatora da e Vui, u svojstvu
ministra odbrane nastaviti onim stazama koje je ve utabao utanovac.
Meutim, Vui je tokom godine sve jasnije zagovarao intenziviranje vojne
saradnje sa Rusijom, koja je, po njemu, u prethodnom periodu bila mar-
ginalizovana u odnosu na saradnju sa drugim partnerima VS. Vui je vie
puta isticao injnicu da je Srbija vojno neutralana i da e to i dlaje ostati:
Naa vojska nee biti lanica nijednog vojnog saveza, ali smo lanica PzM
i u okviru tog partnerstva emo uspostavljati saradnju. Na poetku man-
data najavio je odreene kadrovske promene, ali i da su on i predsednik
drave Tomislav Nikoli zadovoljni nainom na koji posao obavlja nael-
nik Generaltaba Ljubia Dikovi.
294
Tomislav Nikoli i Aleksandar Vui su u predizbornoj kampanji stid-
ljivo i ne esto izjavljivali da e oni, pobede li na izborima vratiti vojsku
sa profesionaog na obavezno-regrutni sistem popune jedinica Vojske Srbi-
je. Meutim, jasno je da je tako neto nemogue makar iz tri razloga: prvo,
to bi podrazumevalo ogromne nansijske trokove; drugo, taj bi potez
294 Vest agencije Beta koju je objavio i dnevni list Danas, 1. januar 2012.
znaio reformski sunovrat koji malo ko u inostranstvu shvatio ili prihva-
tio; i tree, Nikoli i Vui i njihova stranka bi to teko politiki preiveli.
295
Umesto reforme surogat reforme
Vojska Srbije (pa i Ministarstvo odbrane, i ceo odbrambeni siestem)
je napravila vane korake u tzv. sistemskoj optimalizaciji, to se tek deli-
mino uklapa u reformski proces. Povukla je vane poteze u organizaci-
ono-tehnoloko-tehnikom smislu, odnosno u usvajanju organizacionih,
tehnolokih i tehnikih standarda u meri u kojoj su materijalne mogu-
nosti drave i vojske to dozvoljavale. Vrhunac je dostignut profesionali-
zacijom Vojske. Pa ipak, to je samo poetak sutinske transformacije, jer
reforma, nadasve, ite i nalae promene u politikom i kulturnom obras-
cu drutva i oruanih snaga...
296
.
Da bi se u sektoru odbrane nastavila reforma bilo bi, osim ostalog, ne-
ophodno da politiko-vojni vrh drave saini poten, nedvosmislen bilans
o ueu srpskih regularnih i paravojnih formacija u ratovima na tlu bive
Jugoslavije i da ga saopti javnosi. General Pono je jo 2007. godine javno
rekao da se mora priznati da je naa vojska u pomenutim ratovima deve-
desetih upotrebljavana i zloupotrebljavana
297
i, kako sada stvari stoje,
teko je oekivati promene u tom pravcu.
Vojnika tradicija i SPC
Na sajtu Ministarstva odbrane, o rutinskom sadraju rada jednog ti-
pino rutinskog vojnikog skupa koji bi, po prirodi teme o kojoj se imalo
raspravljati, morao imati prvorazredni odbrambeno-bezbednosni, dakle
dravni znaaj: Redovna analiza operativnih i funkcionalnih sposobno-
sti Vojske Srbije za 2011. odrana je danas u Domu garde u Beogradu...
295 S. Sikavica: Ipak znaajan iskorak, Helsinka povelja, januar februar 2013.
296 Dr Miroslav Hadi: Potraga za bezbednosu, Dan-Graf i Centar za civilno-vojne
odnose, Beograd, 2004, str. 47 51.
297 Dragana Markovi: Vie nema ekanja, Poneev intervju magazinu Odbrana br. 31, 31.
januar 2008.
Ocenjeno je da je bezbednosna situacija u Srbiji stabilna i da je Vojska Sr-
bije zadrala dostignuti nivo operativnih i funkcionalnih sposobnosti a da
e u narednom periodu unapreivati osposobljenost i interoperabilnost sa
poveanjem broja pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama.
298
Kad su se, posle izdvajanja Crne Gore iz dravne zajednice sa Srbijom,
umne srpske glave najzad odluile da je najprimerenije naoj politikoj i
vojnoj tradiciji da i Dan dravnosti i Dan Vojske Srbije obeleavamo na
Sretenje, 15. februara, u znak seanja na datum donoenja prvog srpskog
ustava i, istovremeno, na poetak Prvog srpakog ustanka, tadanji pred-
sednik Srbije, dakle i vrhovnokomandujui njene Vojske, Boris Tadi uz-
dizao je Karaora malte ne do sveca, a Marievia jarugu do svetilita. A
onda su se Tadi, utanovac i njihovi saradnici 2012. godine peredomislili
i konstatovali da ba i nije najbolje reenje to da se Dan Vojske slavi isto-
vremeno kad i Dan dravnosti, jer na taj nain Drugi srpski ustanak, Tako-
vo i Milo neopravdano ostaju zapostavljeni,
Prvi put Dan Vojske je sveano proslavljen 23. aprila (centralna prosla-
va je ovom prilikom izmetena iz Beograda i odana u Leskovcu) ime e
se i u budue obnavljati seanje na takoe veliki i znaajan datum nae
istorije na odluku o Drugom srpskom ustanku.
299
Osim to je 23. april proglaen za novi Dan Vojske Srbije, javno-
sti je tada saopteno da je Vojska dobila i novo Pravilo slube. Profe-
sionalizacija Vojske, uvoenje verske slube, uee u multinacionalnim
operacijama, povean broj ena u sistemu odbrane, te brojne organiza-
cijsko-formacijske promene vojnih sastava i prilgoavanje svremenim
drutvenim tokovima, uslovili su izmene jednog od najvanijih propisa u
vojnoj organizaciji Pravile slube.
300
Gotovo svaka vojna formacija ili specijalna jedinica, kao i ustanove
u Vojsci i Ministarstvu odbrane Srbije obeleavaju svoj dan. Prola, 2012.
298 Vest sa sajta Ministarstva odbrane od 21. mart 2012.
299 Ekipa novinara magazina Odbrana u broju 159, 1. maj 2012. godine: Obeleen Dan
Vojske Srbije Elitni ealoni ; Redovna rubrika u listu Danas Pitanje odgovor, 25.
april 2012. godine, a pitanje je glasilo: Da li e (novi) Dan Vojske zaiveti u narodu?
300 Mirjana Borovina: Novo Pravilo slube Vojske Srbije Okvir za sliku moderne vojske,
magazin Odbrana br. 161, 1. jun 2012.
godina je u tom pogleda bila izuzetno bogata, jer je Srbija proslavljala
stotu godinjicu ratnog vazduplovstva i stotu godinjicu Kumanovske bit-
ke, odnosno stotu godinjicu Prvog balkanskog rata. Tim povodom Medija
centar Odbrana ponudio je javnosti dve specijalne publikacije. U speci-
jalnom prilogu magazina Odbrana povodom jubileja srpske vojne avi-
jatike, general-major Ranko iak komandant Vazduhoplovstva i Protiv
vazduhoplovne odbrane, tekst poeo je sledeim uvodom: Imamo ast
da obeleimo zaista znaajan jubilej vek srpskog vojnog vazduhoplov-
stva, ali i dvostruku obavezu. Najpre prema mnogobrojnim generacijama
vazduhoplovaca koji su u njegov razvoj i izvrenje zadataka ugradili svoje
znanje, energiju i radni vek, a mnogi i svoje ivote, ali isto tako i obavezu
prema generacijama koje dolaze posle nas. Potreba da se bude u korak sa
vremenom, savremenim trendovima, novim naunim i tehnolokim do-
stignuima kao i kreativnou i vizionarstvom dravnih i vojnih rukovo-
dilaca, omoguila je da se 1912. godine, samo devet godina nakon prvog
leta brae Rajt u Srbiji formira Vazduhoplovna komanda sa seditem u
Niu...
301
Na obeleavanju 100-godinjice Kumanovske bitke okupio se drav-
ni i vojni vrh Srbije, pri emu je glavnu re imao predsednik drave Tomi-
slav Nikoli, koje u prigodnoj besedi izneo: Na ovom mestu su pre jednog
veka, 23. i 24. oktobra uzleteli mladost, snaga i ljubav. Ispunjeni ponosom,
potomci vesnika slobode, stojimo na Zebrnjaku, mestu gde je presuena
sudbina Otomanskog carstva...
302
Na svim sveanostima bila je zastupljena i Srpska prvoslavna crkva
(SPC). Nezvanino, Srpska pravoslavna crkva odavno je u kontaktu sa svim
kategorijama pripadnika Vojske Srbije.
303
A, otkako je prole godine i zva-
nino ula u kasarne, u sve jedinice i ustanove Vojske Srbije, otkako je u
vojnoj formaciji otvoreno mesto i za svetenika (i drugim crkvama i ver-
skim zajednicama u Srbiji, srazmerno broju njihovih pripadnika u VS), sa-
radnja izmeu Vojske i Srpske pravoslavne crkve prerasla je na jo vii nivo.
301 Specijalni separat u magazinu Odbrana, 1. avgust 2012.
302 Specijalni separat u magazinu Odbrana, 1. novembar 2012.
303 Na primer: Duan Glii: Regulisanje verskog ivota u VSCG Traganje za
identitetom, magazin Odbrana br. 6, 15. decembar 2005.
Tako su, na primer, prvi ovek Vojne akademije, general Mladen Vuruna i
episkop hvostanski Atanasije poetkom 2012. godine potpisali Sporazum o
saradnji koji se odnosi na vre utemeljenje veronuke u obarzovno-vas-
pitnom procesu u Vojnoj akademiji.
304
Veronauka je ula u Vojnu gimnaziju
(Gimnazija je u sastavu Vojne akademije) kao obavezan predmet jo 2007.
godine. U Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, osim prilino prostra-
ne kapele i ostalih crkvenih prostorija dograenih u glavnom holu, ho-
lom dominira mozaiki lik Svetog Save.
Ovakva simbioza izmeu Vojske i Srpske pravoslavne crkve ne bi bila
upitna kada bi se Crkva ograniila na versko aspekt. Meutim, Srpska pra-
voslavna crkva, ne samo to je konzervativna (protiv je drugosti etnikoj,
verskoj, seksualnoj), ve se uplie u sve u sve dravne poslove. Pukovnik
Stevica Karapanda je izjavio da: Vrenje verske slube nije predvieno
radi misionarstva crkava i verskih zajednica u vojnoj sredini, ve iskljui-
vo radi razvoja, izgradnje, odravanja poveanja operativnih sposobnosti
Vojske Srbije!
305
Superiornost srpske vojske
Vojni zvaninici veoma esto istiu da Vojska Srbije moe postii bolje
rezultate rukujui tehniko-tehnoloki zastarelijim borbenim sistemima
(recimo na taktikim vebam, ili na gaanjima bojevom municijom) nego
armije koje su opremljene najsavremenijom ratnom tehnikom.
306
esto se
304 e-novine, redakcijski tekst: Pomoli se i poni, 4. januar 2012.
305 Mirjana Borovina. Formacijsko mesto svetenik, magazin Odbrana, 1. jun 2012.
306 U tom je smislu veoma karakteristian rat protiv NATO 1999. godine. Tadanji naelnik
Generaltaba VSCG Neboja Pavkovi, njegov vrhovni komandant Slobodan Miloevi i
ceo politiko-medijsko-propagandni aparat sa velikim su uivanjem sve do Miloevievog
politikog pada naglaavali kako je Vojska SCG, iako inferiorna u tehnici naoruanju ali
superiorna u matovitosti i vetini ratovanja, namagarila pilote NATO tako to je pod
njihove rakete i bombe umesto pravih orua i tenkova, koje je duboko ukopala i dobro
maskirala podmetnula makete orua, transportera i tenkova. Pa ipak, pravi delirijum
oduevljenja doivljen je ne samo u vojsci nego uzdu i popreko tadanje srpsko-
crnogorske drave kada su raketai PVO diviziona 250. PVO brigade, u noi izmeu 26.
i 27. marta 1999. kod sremskog sela Buanovaca, zastarelim raketnim sistemom neva
ruske proizvodnje, oborili amerikog lovca-bombardera F-117 A koji je bio izraen u
uju izjave poput one kako je Srbija u vojnikom smislu lider u regionu,
odnosno kako je Vojska Srbije borbeno najsposobnija i operativno naj-
spremnija u regionu, tako da bi bila u stanju da za kratko vreme zauzme
borbeni poloaj. Te izjave posebno su karakteristine za desniarske i pro-
faistike nevladine organizacije, te penzionisne generale i pukovnike.
Osim oruja, Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane nude usluge Vojne
akademije (odnedavno Univerziteta odbrane) i jo nekih kolskih i ve-
bovnih kabineta i prostorija. Jedan od prvih poseta novog naelnika Ge-
neraltaba, Ljubie Dikovia bila je poseta oruanim snagama susedne
Hrvatske. Reporteri magazina Odbrana tim su povodom zabeleili i ovo:
general Dikovi je naglasio da Vojska Srbije nudi svoje kapacitete za ak-
tivnu vojnu saradnju, pre svega, Centar za obuku ABHO u Kruevcu i bazu
Jug kod Bujanovca.
307
Dragan utanovac je u intervjuu listu Danas pohvalio Vojsku i Mi-
nistarstvo reima: Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije meu prvima su
unutar svoje strukture uspostavili standarde EU. Na stalni napredak je
svake godine beleila i Evropska komisija, a 14. marta, na general Neboj-
a ukanovi bio je prvi zvanini predstavnik Srbije u nekom telu Unije,
a to je Vojni komitet EU. Dakle, Vojska Srbije je prva ula u Evropu...
308
A
u redakcijskom tekstu beogradske Politike navedena je i sledea pohvala
Vojsci Srbije: ... Srbija je danas faktor stabilnosti u regionu, a njena vojska
oslonac razvijanju dobrih bilaterarnih odnosa u Evropi i ire... Danas ni u
zemlji ni u svetu niko o naoj vojsci ne misli loe, ini mi se da smo cenje-
niji nego ikada.
309
tzv. stelt (nevidljiv) tehnologiji. Pri tome, em je zanimljivo, em je indikativno to da
komandant diviziona i glavna linost tog ina, tada major a docnije pukovnik, Zoltan
Dani nije bio Srbin ve Maar po nacionalnosti, ali je zato nosio srpsko ratno i ime i
prezime: Gvozden uki!
307 Redakcijski tekst u magazinu Odbrana br. 165, 1. avgust 2012. godine: General Dikovi u
poseti Hrvatskoj Jaanje regionalne stabilnosti.
308 Antrle pod naslovom Vojska Srbije prva ula u Evropu objavljen je u vikend izdanju
lista Danas, 1718. mart 2012. godine, a u okviru intervjua to ga je ovom listu dao
tadanji ministar odbrane Dragan utanovac
309 Redakcijski tekst: Vojska faktor stabilnosti, Politika, 13. februar 2013. godine; Takoe
redakcijski tekst u Politici, 11. mart 2012. godine: Srbija uskoro u Evropskoj odbrambenoj
Pripadnici(ce) vojske u meunarodnim misijama
Iako Partnerstvo za mir nema jasno obavezujui karakter u meuna-
rodno-pravnom smislu, ve se zasniva iskljuivo na principu dobrovoljno-
sti i samostalnog opredeljenja,
310
moglo bi se rei da je tzv. Prezentacioni
dokument Partnerstva u neku ruku osnov vojno-politike saradnje Srbije,
njene Vojske i njenog Ministarstva odbrane sa partnerima na regional-
nom i na irem meunardnom vojno-politikom nivou. U tom dokumen-
tu izmeu ostalog je zapisano: Srbija u svom Prezentacionom dokumentu
izraava spremnost da preuzme deo odgovornosti za stabilan i trajan mir
u regionu, uestvuje u mirovnim operacijama sa mandatom UN i dostigne
interoperabilnost oruanih snaga sa snagama drava lanica NATO...
311
Prema podacima na sajtu Ministarstva odbrane,
312
raspored pripadni-
ka Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u munltinacionalnim operacijama
na kraju 2012. izgledao je ovako:
1. Demokratsaka Republika Kongo MONUSCO 8 pripadnika: 2 leka-
ra, 4 medicinska tehniara i 2 lana u sastavu tabne grupe; to je sa-
nitetski tim za evakuaciju vazdunim putem i tabna grupa;
2. Liberija UNIMIL 4 ocira, vojni posmatrai;
3. Obala Slonovae UNOCI 3 ocira, vojni posmatrai;
4. Kipar UNFCZP 46 pripadnika: 1 tabni ocir, 2 vojna posmatra-
a za vezu u MOLO timu, 6 lanova patrole (4 podocira i 2 profe-
sionalna vojnika) i vod od 37 vojnika u skladu sa postavljenjima u
okviru kontigenta Vojske Srbije u UNFCZP;
5. Liban UNIFIL 47 pripadnika: 6 tabnih ocira, 5 lanova NEP, pe-
adijski vod od 36 vojnika u skaldu sa postavljenjima u okviru kon-
tigenta Vojske Srbije u UNFIL;
6. Bliski istok UNTSO: 1 ocir, vojni posmatra;
agenciji; P. D. : Srbija partner s Evropskom agencijom za odbranu, Danas, 23. mart 2012.
310 Poetna strana sajta Ministarstva odbrane www.mod.gov.rs; sadraj sajta: Meunarodna
vojna saradnja, odeljak Partnerstvo za mir, pododeljak Vodi kroz PzM.
311 Isto.
312 Isto.
7. Uganda EUTM : 1 ocir sanitetske slube ef sanitetske slube u
okviru mirovne misije;
8. EUNAVFOR Somalia Operation ATALANTA: 1 tabni ocir za civil-
no-vojnu saradnju u Operativnoj komandi;
9. Ukupno: 111 pripadnika/ca.
Broj pripadnika/ca Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u meunarod-
nim misijama nije konstantan; od prvog uea srpskih pripadnika u ovim
misijama, 2007. godine, ne samo da se broj pripadnika menjao iz godine
u godinu, ve i u toku jedne godine, to, naravno, zavisi od potreba i od
mogunosti Srbije. Odmah nakon to su se pripadnici Srbije ukljuili u mi-
rovne misije, osnovan je i Centar za mirovne operacije Generaltaba Vojske
Srbije u kojem se pripremaju kandidati za ove zadatke. Godina 2012. zna-
ajna je i po tome to su od marta te godine u meunarodnim operacijama
uestvovale i ene iz sastava Vojske i Ministarstva odbrane. To je naelnik
Centra, pukovnik Jelesije Radivojevi objasnio na sledei nain: Prilikom
odabira pripadnika VS koji e uestvovati u misijama ima i ena. Dosada-
nja praksa je da najmanje dve ene idu u misiju i da su zajedno. Vodi se
rauna o rodnoj ravnopravnosti. Opti kriterijumi za odlazak u misiju su
zdravstveno stanje, slubena ocena, bezbednosna provera , kao i zika
provera, kao i ostali posebni kriterijumi koji su propisani za svaku multi-
nacionalnu operaciju.
313
Pukovnik Radivojevi je jo izjavio, obajanjavaju vanost uea srp-
skih vojnih delatnika u mirovnim operacijama: Interesovanje za ue-
stvovanje u misijama je ogromno, a za jedno mesto se prijavi vie od 10
pripadnika VS... u misije se ne odlazi da se ratuje za NATO, kako navode po-
jedini analitiari, ve da se nai pripadnici upoznaju sa NATO standardima
i obukom i da iste primenjuju u konkretnim situacijama.
314
To naravno,
nije jedini motiv za veliko interesovanje u ovim operacijama, ve i nansij-
ska nadoknada za mnoge predstavlja moda i prevlaujui motiv. Pukov-
nik Radivojevi je veoma ubedljivo ukazao na pravac kojim bi trebalo da
se odvija naredna, vrlo bitna faza reforme.
313 Ivana Peji: Uee u misijama nije vojniki turizam, Danas, 30. jul 2012.
314 Isto.
Vladimir Poui je u magazinu Odbrana napisao sledee: Treba znati
da odavno ne postoje klasine multinacionalne operacije. One su viedi-
menzionalne, teko je odrediti razliku izmeu vojnikih, civilnih ili po-
licijskih zadataka. Zato se interakcija sa svim akterima na terenu odvija
neprekidno i na svim nivoima. Srpski plavi lemovi sreu se sa jo jed-
nim izazovom predrasudom i lokalnog stanovnitva i pripadnika osta-
lih mirovnih kontigenata o ljudima i zemlji iz koje dolaze, to je posledica
ranijih sukoba na prostoru SFRJ. Utoliko je njihov zadatak tei, a obaveza
vea.
315
Autor je saeo neke bitne pukovnikove ocene u podnaslovu: Pre-
zentovanje javnosti znaaja naeg uea u multinacionalnim operacijama
zahtevalo je mnogo energije i znanja da bi se, posle traginih ratnih dea-
vanja, izbeglo nerazumevanje i poistoveivanje odlaska u mirovne misije
s vojnim turizmom ili plaenicima. Takvo nastojanje vano je i zbog in-
teroperabilnosti s ostalim vojskama, upoznavanja drugih naroda i njihove
kulture...
316
Inae, primetan je trend da se meunarodne operacije u javnosti po-
greno nazivaju mirovnim operacijama. Ovaj trend uspostavljan je za
vreme mandata prethodnog minsitra odbrane, Dragana utanovca sa ci-
ljem da se narodnim poslanicima i irokoj javnosti prilikom obrazlaganja
zakona koji su odobravali slanje u misije zamazivale oi o stvarnoj priro-
di spomenutih misija koje su najee misije uspostavljanja mira, dakle
imaju u sebi i elemente borbenih aktivnosti.
Interesantno je da adekvatne termine za opis prirode misija koriste
jedino pripadnici Vojske Srbije. Povodom slanja trupa u misiju Atalanta,
pukovnik mr Milivoje Pajovi, naelnik Centra za mirovne operacije Vojske
Srbije, je izjavio: Oekujemo angaovanje i naih ocira renih jedinica u
posadama brodova u Indijskom okeanu. Spremni smo da angaujemo sa-
mostalne borbene timove specijalne brigade za zatitu brodova Svetskog
programa za hranu pod pokroviteljstvom UN. Ovi protivteroristiki i diver-
zantski timovi bie u stvarnom iskuenju koje donosi susret sa piratima.
Svoje sposobnosti proveravae u realnom okruenju za koje se, uostalom,
i spremaju. Moe se lako izraunati kakva e korist za bezbednosne snage
315 Vladimir Pou: Povratak budunosti, magazin Odbrana, br. 174, 15. decembar 2012.
316 Isto.
Srbije biti njihovo iskustvo po povratku u domovinu. Uostalom, re je o
elitnim snagama nae vojske.
317
Naalost, ni pripadnici demokratske opozicije u srpskom Parlamentu
ne uoavaju ovu bitnu razliku, pa shodno tome i ne obavetavaju javnost
o pravoj prirodi misija.
Inae, godinjim Planom upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga od-
brane u multinacionalnim operacijama u 2013, koji je proao skuptinsku
proceduru, predvieno je uee u est operacija pod mandatom UN i dve
pod mandatom EU. Re je o UN operacijama na Kipru, u Libanu, Obali Slo-
novae, Liberiji, na Bliskom istoku i u Kongu. Na osnovu potpisanog okvir-
nog sporazuma sa EU ove godine je planirano uee u operaciji pomorskih
snaga Atalanta i misiji za obuku somalijskih snaga u Ugandi.
Iako se operacija u Maliju nije nala u godinjem planu, srpski par-
lament je i nju odobrio u maju 2013. Pun naziv misije je Trening misija
EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija. U mandatu misije jasno
pie da misija EU u Maliju nee izvoditi borbene operacije. Generaltab VS
planira da uputi do est lanova sanitetskog tima i do pet instruktora za
obuku. Oni e biti u sastavu snaga neke od zemalja EU koja bude odreena
kao vodea nacija u misiji. Tim instruktora za individualnu obuku verovat-
no e voditi peadijski major iz Centra za mirovne operacije, a instruktori
e biti pripadnici vojne policije, a verovatno i neko iz sastava specijalnih
jedinica. U medicinskom timu mogue je da budu i pripadnice enskog
pola, i to na pozicijama lekara i medicinskih tehniara u timu za evakua-
ciju vazdunim putem. Osim odluke poslanika Skuptine Srbije, potrebno
da se spremnost srpskog tima potvrdi i na presdstojeoj Konferenciji za
generisanje snaga u Briselu.
Na planu meunarodne vojne saradnje, poseban znaaj ima tzv.
Program dravnog partnerstva izmeu Srbije i amerike drave Ohajo,
odnosno izmeu Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije. Program se rea-
lizuje na osnovu potpisanog Sporazuma o statusu snaga (Status of Forces
Agrement SOFA), koga su 7. septembra 2006. godine u Vaintonu pot-
pisali ondanji predsednik Srbije Boris Tadi i tadanji dravni sekretar
SAD Kondoliza Rajs. Za poetak saradnje uzima se prva poseta tadanjeg
317 Novi magazin, mart 2013.
komandanta Nacionalne garde Ohaja general-majora Gregori Vajta Vojsci
Srbije, u septembru 2007. godine. Od tada teku razni oblici saradnje izme-
u dveju vojski. Poetkom decembra 2012. Godine, Vojsku i Ministarstvo
odbrane Republike Srbije posetila je delegacija Nacionalne garde Ohaja
koju je predvodila brigadni general Marija Keli, komandant Komande spe-
cijalnih snaga Nacionalne garde Ohaja.
318
Vojska Srbije i NATO
Istraivanja iz 2013. godine pokazuju da 14 odsto graana podrava
ulazak Srbije u NATO. Istovremeno, 160 proizvoda naoruanja i vojne opre-
me koje koristi Vojska Srbije ulo je u kodikacioni sistem NATO.
319
Misija NATO Vojne kancelarije za vezu dopunjena je poetkom 2012.
kako bi javna diplomatija NATO u regionu bila osnaena. Uz Grupu za nad-
zor i savetovanje u okviru Kancelarije, koja tesno sarauje s odeljenjem za
meunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane Srbije, 2012. godine
formirana je Grupa za odnose s javnou sa ciljem da unapredi prisustvo
u javnosti putem saradnje sa drugim ministarstvima, medijima i nevladi-
nim organizacijama.
Brigadni general Ornelo Baron, rukovodilac NATO vojne kancelarije
za vezu (MLO) u Beogradu ocenio je u prvom intervjuu datom Centru za
evroatlantkse studije u leto 2012. godine da je Srbija posveena osposo-
bljavanju svojih vojnih jedinica za razmetanje u okviru multinacionalnih
mirovnih operacija na osnovu odluka Saveta bezbednosti UN, ili drugih
meunarodnih tela, te da je za to neophodna transformacija odbrambenih
struktura u jedan moderan sistem, interoperabilan sa svim meunarod-
nim partnerima. Baron u spomenutom intervjuu dalje naglaava: Da bi
to postigla, Srbija koristi mehanizme NATO dostupne zemljama lanicama
PzM. Zbog toga su, u okviru Procesa planiranja i pregleda (PARP) u okviru
PzM, postavljeni brojni vojni zadaci, sa naglaskom na razvoju i dostizanju
318 Sanja Savi: O razlikama u nejboljem smislu, magazin Odbrana br. 174, 15. decembar
2012.
319 Ratko Femi: Briselski sporazum korak prema NATO? Novi magazin br.104/105, 25.
april 2013.
interoperabilnosti sa NATO snagama. Stoga se tekua saradnja zasniva na
osmiljavanju i sprovoenju aktivnosti u skladu sa dogovorenim ciljevima
partnerstva. Ovi ciljevi obuhvataju iroki raspon od odbrambenih pripre-
ma, informisanja javnosti, upravljanja ljudskim resursima i odbrane od
sajber napada, sanitetske podrke, pitanja rodne ravnopravnosti, jedinica
za specijalne operacije, vebi za vazdune operacije itd. Organizovani su
brojni sastanci eksperata iz sedita NATO i zemalja lanica NATO i PzM kako
bi Vojsci Srbije bila pruena pomo u dostizanju ovih ciljeva. Jednom u tri
meseca iz Brisela dolazi poseban tim da proceni napredak reformi. Dodat-
nu podrku daju svi vojni ataei iz NATO zemalja akreditovani u Srbiji.
Vojska Srbije, pri tom, uestvuje u programu Procene operativnih
sposobnosti (OCC E&F), u okviru koga je u toku trogodinji program
evaluacije koju sprovodi multinacionalni tim. Obuhvaeno je gotovo 400
srpskih vojnika iz peadije, vojne policije i saniteta. Do 2014. godine sve
pomenuto osoblje dobie NATO sertikate o osposobljenosti za uestvo-
vanje u operacijama u inostranstvu. Proces planiranja i pregleda (PARP)
je bio poetni korak u procesu proirenja i produbljivanja vojne saradnje
sa Srbijom. Aprila 2011. godine Severnoatlantski savet usvojio je zahtev
Srbije da joj se odobri Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) s
NATO. U toku je postupak u kome ovaj plan treba da odobri svih 28 la-
nica NATO. Kad plan jednom stupi na snagu, obezbedie opti okvir
za politiku saradnju Srbije i NATO u novim oblastima, kao to su
spoljnja i bezbednosna politika, ljudska i manjinska prava, borba protiv
terorizma, borba protiv korupcije itd. U okviru priprema za IPAP, amba-
sador NATO za projekte izgradnje integriteta Jan Lukas van Horn pose-
tio je pre nekoliko sedmica Beograd, kako bi se u Skuptini, Ministarstvu
odbrane i Generaltabu sastao s visokim zvaninicima Srbije koji se
bave borbom protiv korupcije.
Zamenik pravnog savetnika Edi Grunen nedavno se sastao sa pred-
stavnicima srpskih ministarstava za unutranje poslove, spoljnje
poslove, odbranu i pravdu kako bi sa njima razgovarao o SOFA (Spo-
razumu o statusu snaga), veoma vanom dokumentu koji daje okvir za
slanje trupa van zemlje tako da one i dalje ostanu pod domaom jurisdik-
cijom. Ovo su samo najnoviji primeri saradnje u raznim oblastima
Reforme sektora odbrane i bezbednosti glavni su elementi saradnje Srbije
i NATO. Zajednika Grupa za reformu odbrane Srbije i NATO obezbeuje po-
drku srpskim vlastima za reforme i modernizaciju oruanih snaga, razvoj
veza s NATO putem PzM i savetovanje o vojnim aspektima reforme sekto-
ra bezbednosti. Reforme u Srbiji podrane su serijom treninga i vebi, iji
je cilj izgradnja moderne, ekonomski odrive i demokratski kontrolisa-
ne strukture odbrane. NATO u celini, ali i njegove pojedinane lanice,
imaju znaajnu strunu bazu koja Srbiji moe da pomogne u reforma-
ma sektora odbrane i bezbednosti Drago mi je to je Grupa za reformu
odbrane intenzivirala svoje aktivnosti od 2010. godine i to se sastanci
redovno odravaju. Svi planirani projekti pomoi za 2011-2012. godinu
realizovani su uspeno, na vreme i uz podrku partnerskih drava, meu
kojima su Norveka, eka, Kanada i druge lanice NATO. Posebno bih
istakao petogodinji projekat koji su vodili Norveani, vredan 9,6 mi-
liona eura. Ovaj projekat pomogao je da 6000 otputenih iz sektora od-
brane u Srbiji zapone mali biznis. U okviru NATO programa Nauka za
mir i bezbednost, Srbija je primila donacije za niz projekata saradnje, uk-
ljuujui u to i studije o smanjenju seizmikih rizika ili radionice o borbi
protiv terorizma. NATO e dodatno pojaati naunu saradnju sa Srbijom, a
kljune oblasti njenog razvoja mogla bi predstavljati nova pitanja bez-
bednosti u regionu, kao i ekoloke inicijative.
Oekuje se da bi sredinom 2013, Srbija i NATO trebalo da potpiu In-
dividualni akcioni plan partnerstva (IPAP) koji se smatra odlinim okvirom
za intenzivnu saradnju u okviru Partnerstva za mir. Predlog IPAP, je navod-
no ve u prolee 2013. dobio saglasnost svih relevantnih ministarstava.
Kroz IPAP Srbija moe da standardizuje svoje snage, uestvuje u zajdnikim
misijama, koristi mogunost zajednikih vebi. IPAP je, za sada maksimal-
ni nivo saradnje u okviru PZM koji ne podrazumeva ulazak u NATO. Sledei
korak bi bio MAP, koji se smatra predvorjem Alijanse. Meutim, i u okvi-
ru IPAP ima mnogo mogunosti za saradnju, a s obzirom na to da Zakon o
ueu u multinacionalnim operacijama ne obavezuje vie samo na ue-
e u misijama pod mandatom UN, mogue je oekivati da e Vojska Srbije
u budunosti biti deo neke NATO misije. Indikativno je da se potpisivanje
IPAP uopte ne spominje u srpskoj javnosti, a meu reim medijima koji
ovu temu sitematski prate je gotovo jedini nedeljnik Novi Magazin.
320
Povodom navoda o skorom potpisivanju IPAP, Jelena Mili, direktorka
Centra za evroatlantske studije iz Beograda je podsetila na problem samo-
izolacije VS u regionalnoj saradnji, pre svega zbog uea kosovskih snaga
bezbednosti i ocenila: Srbija ne bi trebalo da se vie samoizoluje i da od-
bija uee u regionalnim vebama za reagovanje u vanrednim situacijama
u kojima bi uestvovale kosovske snage, kada to doe na dnevni red.
321
Srbija i Organizacija dogovora o
kolektivnoj bezbednosti
Srbiji je dodeljen status posmatraa pri Parlamentarnoj skuptini ze-
malja lanica Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) to-
kom posete predsednika Vlade Ivice Daia Moskvi 10. i 11. aprila 2013.
Generalni sekretar ODKB Nikolaj Borua ocenio je tom prilikom da je rano
govoriti i o punopravnom lanstvu Srbije u ruskom vojnom savezu i obja-
snio da Srbiji nije dodeljen status posmatraa u samoj organizaciji, ve
samo u okvirima delatnosti njenih zakonodavnih organa. Status posma-
traa u samoj ODKB faktiki znai uee zemlje posmatraa u aktivnostima
organizacije, ali za Srbiju nee biti takvog statusa, rekao je Borua.
Bezbednosna i odbrambena saradnja Srbije i Rusije
Kako je i naglasio na poetku mandata, ministar odbrane Aleksandar
Vui je tokom svoje poste Ruskoj Federaciji u maju 2013, sa srpske stra-
ne pristao na podizanje nivoa vojne saradnje dve zemlje. Prilikom susre-
ta sa ministrom odbrane Ruske Federacije Sergejom ojguom, ministri su
pripremila sporazum o saradnji u oblasti odbrane, koji bi trebalo da bude
potpisan tokom ojguove posete Beogradu, poetkom oktobra 2013. To-
kom spomenutog susreta razgovaralo se i o kupovini borbenih sistema,
320 Ratko Femi: Briselski sporazum korak prema NATO?, Novi magazin br.104-105, 25.
april 2013.
321 Ito.
saradnji odbrambenih industrija u realizaciji zajednikih projekata i na-
stupa na treim tritima. Interesantno, tema razgovora dva ministra tom
prilikom bio je i Regionalni centar u Niu, koji je navodno humanitarno
rusko-srpski centar koji slui za reagovanje u vanrednim situacijama, za
koje je u Srbiji zadueno Ministarstvo unutranjih poslova, a u Rusiji po-
sebno minsitarstvo, dakle, u oba sluaja to nisu ministarstva odbrane.
Vui je po povratku iz Rusije obelodanio da e Srbija od Rusije kupi-
ti est borbenih avionia i raketni sistem, bez javne nabavke to zakon, na-
alost, doputa ali je neuobiajno. Otplata e ii kroz robni kredit koga bi
trebalo da odobri ruska strana.
322
Deo kadra u VS pripada ruskoj koli, dok su penzionisani kadrovi iz
te generacije vrlo aktivni radom u think tanks i drugim organiacijama sa
kojima MOD blisko sarauje, to nije sluaj kada je re o saradnji sa organi-
zacijama civilnog drutva koje nemaju takvu pozadinu.
Generalno, xfaktor Rusija, od uloge takozvanog Meunarodnog hu-
manitarnog centra u Niu nadalje, stepena njenog uticaja na politika de-
avanja u Srbiji, nije ni priblino sitemski i analitiki obraen u meri u
kojoj bi to bilo potrebno, pa i u svrhu odrivosti dogovora sa Pritinom,
ukoliko do njega doe.
323
Srbija na meunarodnim tritima
naoruanja i vojne opreme
Za razliku od prethodne tri-etiri godine, 2012. godina nije bila ni pri-
blino uspena sa stanovita izvoza proizvoda domae vojne, odnosno na-
menske, ili odbrambene industrije Srbije.
Povodom tadanje mogunosti da se Srbija integrie u Evropsku od-
brambenu agenciju ministar utanovac je u martu 2012. godine izjavio i
sledee: Ovih dana oekujemo pismo Ketrin Eton, visokog predstavnika
Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, na njega emo pozitivno
322 Vui: Ruski lovci MIG 29 bie plaeni robnim kreditom, Tanjug, 23. maj 2013.
Marko R. Petrovi: Vojska Srbije kupuje est novih aviona mig 29, Blic 24. april 2013.
http://ceas-serbia.org/root/images/CEAS_IZVE%C5%A0TAJ_-_X_FAKTOR_SRBIJA.pdf.
odgovoriti. Uz pomo Vojno-tehnikog instituta, oekujemo da naa vojna
industrija pone da proizvodi savremeniju tehniku nego do sada, koja bi
mogla da ima kupce i van granica nae zemlje. Mi smo prole godine izvo-
zom od 250 miliona US dolara postavili rekord, ali oekujemo da taj posao
razvijemo jo vie, jer od prolea ili leta idemo na nova trita. Podseam
da smo u poslednje etiri godine viestruko poveali izvoz naoruanja i
vojne opreme i da smo, kada se ima u vidu broj zaposlenih, postali sila u
izvozu vojne opreme i naoruanja... Za etiri godine ugovorena je proi-
zvodnja naoruanja vredna 1,5 milijardi US dolara. Avione, puke, topove i
municiju prodajemmo i Amerikancima, i Avganistancima, i Iraanima...
324
Fabrika Utva iz Paneva proizvela je novi vojni vazduhoplov pod
originalnim nazivom kobac, o emu je beogradski Blic objavio sledei
tekst: Srpska odbrambena industrija postala je bogatija za jo jedan tip
aviona. Fabrika Utva iz Paneva je, posle aviona lasta, jue predstavila i
avion kobac, koji e biti namenjen za kolsku borbenu obuku i protivtero-
ristika dejstva. Ova letelica bi trebalo da poleti poetkom sledee godine,
a ministar utanovac kae da e to biti najbolji proizvod srpske industri-
je... U tekstu se dalje kae da je Utva jedina fabrika u Jugoistonoj Evro-
pi koja u potpunosti proizvodi vojne letelice...
325
Tanjug je objavio vest o tome kako je u valjevskoj fabrici Kruik mi-
nistru utanovcu predstavljen novi protivoklopni sistem pod imenom
bumbar, za koje je bilo predvieno da se ve sredinom leta 2012, nae
u naoruanju nae vojske.
326
Reeno je, takoe da e se sistem i izvoziti i
da e kotati 35.000 eura, a da se isti takav francuski proizvod na meuna-
rodnom tritu naoruanja prodaje za 90.000 eura.
Aleksandar Vui je nastavio u gotovo istom stilu i u istom tempu
hvalospeve: Uradiemo sve da ono to proizvedemo u sedam fabrika na-
menske industrije u Srbiji prodamo irom sveta i obezbedimo vie posla
za nae ljude, te da fabrike rade, obezbeujui vie novca za investicije.
Do sada je samo pet odsto budeta Ministarstva odbrane izdvajano za in-
vesticije. Taj procenat mora da se povea, a da se ni najmanje ne ugroze
324 M. Milivojevi: Vojska prva ulazi u EU, Narodne novine,,(Ni), 28. mart 2012.
325 A. Savi: Kobac novi avion, Blic, 3. april 2012.
326 Agencija Tanjug, 27. april 2012.
materijalne obaveze prema zaposlenima ili u vezi sa nabavkom materi-
jalno-tehnikih resursa.
327
Meutim, vojni analitiar Aleksandar Radi je
ocenio da e se domaa odbrambena industrija razvijati onoliko koliko se
u nju bude ulagalo.
328
Nove nerasvetljene pogibije pripadnika Vojske Srbije
Nesree u Vojsci Srbije tokom 2012. godine nizale su se jedna za dru-
gom u tri letnja meseca, jedna u junu, druga u augustu i, trea u sep-
tembru. Udesi u Vojsci (kao i u ostalim segmentima drutva), a oni sa
traginim ishodom posebno, relativizuju se i razvodnjavaju maksimalno.
Dan uoi aeromitinga, u vojnom asopisu Odbrana objavljen je in-
tervju naelnika Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, gene-
ral-majora Ranka iaka.
329
Izmeu ostalog on kae: Simbolino, godina
u kojoj se navrava vek postojanja srpskog vojnog vazduhoplovstva je
ujedno i novi poetak. U toku 2012. godine u naoruanje ViPVO uvodi se
na domai novi avion za poetnu obuku lasta, a aero-miting je prilika
da ga predstavimo najiroj publici u vazduhu i na izlobi...
Major Goran Savi je uparvo leteo letelicom V 54 lasta 26. sep-
tembra sa potpukovnikom Tomislavom Beagoviem. Kad su se u vazduhu
nali iznad Nove Pazove, lasta je otkazala, potpukovnik Beagovi uspeo
je da se katapultira i da sa ozbiljnim povredama, preivi, dok major Sa-
vi nije bio te sree: da bi izbegao pad aviona u gusto naseljeni deo grada,
major je, po cenu vlastitog ivota, ipak uspeo da letelicu usmeri u jednu
pazovaku batu.
Stariji vodnik prve klase Neboja Mili i stariji vodnik Slavia Marko-
vi izgubili su ivote na Kopaoniku 1. avgusta 2012, neto posle 10 asova
pre podne.
330
Na mestu nesree odmah se naao novi ministar odbrane A.
327 Biljana Miji: Naoruanje i oprema prioriteti, magazin Odbrana br. 166, 15. avgust 2012.
328 A. Savi: Kobac novi avion, Blic, 3. april 2012.
329 Radenko Mutavdi: Spektakl dostojan jubileja, magazin Odbrana, br 167, 1. septembar
2012.
330 K.. i agencije: Poginula dvojica podocira VS, Danas, 2. avgust 2012. godine;
Redakcijaki tekst: Danak opsanoj profesiji, magazin Odbrana br. 166, 15. avgust 2012.
Vui u pratnji naelnika Generaltaba Ljubie Dikovia i ostale genralske i
pukovnike svite. Kasetne bombe redovno uzimaju danak i u Srbiji, za ta
bi mogao odgovarati i Petar Mihailovi, direktor Centra za razminiranje Sr-
bij. Osim toga postavlja se i pitanje, zato Srbija nije potpisnica konvencije
o zabrani kasetne municije.
18. juna 2012. godine na najneoekivaniji nain izgublio je ivote dvo-
je kadeta Vojne akademije, Milena Mileti i Filip Milivojevi koji su po-
ginuli na rutinskoj taktikoj vebi Diplomac 2012. Saoptenje o ovoj
tragediji se pojavilo na sajtu Ministarstva odbrane tek nakon dvomesene
pauze u kome je stajalo: Nakon tragine pogibije kadeta Vojne akademi-
je na intervidovskom poligonu Pasuljanske livade, naelnik Vojne akade-
mije, u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije i Pravilom o vojnoj disciplini,
pokrenuo je disciplinski izviaj po slubenoj dunosti protiv est lica (dva
pukovnika, dva majra i dva porunika) radi utvrivanja odgovornosti...
331

Otac poginulog Filipa Mladenovia, na sahrani svoga sina, okrenuo se na-
elniku Generaltaba generalu Dikoviu koji je predvodio vojnu delegciju
na tom pogrebu, i sa gorinom konstatovao: Stekao sam utisak da vojska
nema detektor, to i lopovi koji kradu gvoe imaju. Zato neka generali
okae svoje uniforme na iviluke! On je zatim pozvao prijatelje i lanove
familije da skupe novac za detektor metala i poklone ga Vojsci kako se
slina tragedija vie ne bi ponovila.
332
Iz dosijea general Ljubia Dikovi
Fond za humanitarno pravo je optuio generala Ljubiu Dikovia po-
etkom 2012. godine, aktuelnog naelnika G VS, po komandnoj odgo-
vornosti
333
za teke ratne zloine koje su na Kosovu 1999. godine poinili
pripadnici jedinice koja je bila pod njegovom komandom; na taj nain
godine; M. Galovi: Komisija ispituje uzroke pogibije pirotehniara, Politika, 3. avgust
2012.
331 Sajt Ministarstva odbrane 14. avgust 2012.
332 D.S.V: Sahranjeni kadet Vojske Srbije, Politika, 22. jun 2012.
333 Nataa Kandi: Provera demokratije prema vojnom uputstvu, Danas, 11-12. februar
2012; Dosije Ljubie Dikovia, koga je Fond za humanitarno pravo objavio 23. januara
moralno se posredno terete i tadanji ministar odbrane Dragan utano-
vac i takoe tadanji predsednik drave i vrhovni komandant Vojske Srbije
Boris Tadi koji su generala Dikovia postavili na mesto naelnika Gene-
raltava Vojske Srbije.
Dokazi na kojima se zasniva presuda Meunarodnog krivinog suda
za bivu Jugoslaviju (MKSJ) u predmetu Milutinovi i drugi, preivele rtve
iz Drenice koje su svedoile u MKSJ ili dale izjavu Fondu za humanitarno
pravo, kao i dokumenta sadrana u javnoj Bazi podataka MKSJ, ukazuju na
brojne teke i masovne ratne zloine koji su poinjeni prema albanskim ci-
vilima u zoni odgovornosti komandanta 37. motorizovane brigade Vojske
SRJ, novopostavljenog naelnika Generaltaba Vojske RS, general-potpu-
kovnika Ljubie Dikovia. Tokom NATO bombardovanja, ratni zloini koje
su vrili pripadnici VJ/MUP su se ponavljali. Iako je imao obavezu da sprei
ratne zloine, komandant 37. motorizovane brigade to nije uinio. Do da-
nas, pripadnici i komandanti jedinica koji su uestvovali u izvrenju rat-
nih zloina u irezu, Starom ikatovu, Baksu, Vrbovcu i Glogovcu, gde je u
toku etiri nedelje ubijeno najmanje 200 civila nisu procesuirani... Fond
za humanitarno pravo smatra da ocir poput Ljubie Dikovia nije dosto-
jan da bude naelnik Generaltaba Vojske Republike Srbije...
334
Pod Dikovievom komandom, od maja 1998. godine, u 37. mtbr, vie
ocira Vojne bezbednosti, meu kojima i potpukovnici Slobodan Stoi i
Miodrag orevi, obuavali su i uvebavali grupe ubica, kriminalaca, ak
i nekoliko desetina osuenih ubica iz zatvora u Sremskoj Mitrovici. Od
jula 1998. godine odvodili su ih na Kosovo, kao dobrovoljce i pripadnike
VJ. Mnoge od osuenih ubica, po zahtevima vojnih slubi i policijskih taj-
nih slubi, sudovi u Srbiji su oslobaali ostatka zatvorskih kazni i putali
na slobodu. Potpukovnik Stoi im je davao uniforme, najubojnija oru-
ja, hemijska i druga sredstva za tihe likvidacije, i znake pripadnika Vojne
bezbednosti...
335
2012. godine, ponovo je otvorio temu ratnih zloina...
334 Bojan Toni: FHP optuuje Ljubiu Dikovia (1) Naelnik Generaltaba heroj ili
zlikovac, e-novine, 25. januar 2012.
335 Isto.
Nataa Kandi u intervjuu Radiju Slobodna Evropa: Kad je re o 37.
motorizovanoj brigadi, mi smo veoma paljivo pratili njeno kretanje na
osnovu brojnih svedoka koji su o tome govorili, pre svega u Meunarod-
nom krivinom sudu za bivu Jugoslaviju. A i svedoenje samog Dikovia,
kao svedoka odbrane u Hakom tribunalu, prilino je jasno. Iako u poet-
ku tvrdi da je njegova brigada bila u reonu Izbice, nakon predoavanja po-
jedinanih dokaza, on priznaje da su njegove jedinice ule u selo Izbicu.
Takoe govori o tome da su imale kontakte sa civilima i da su prekidali
dejstva i izvodili civile. Kako ispitivanje tee, u jednom trenutku na pitanje
Tuilatva svedok Dikovi vrlo nervozno postavlja pitanje tuiocu: Da li
vi to mene optuujete za ratne zloine?...
336
Izvodi iz intervjua to ga je penzionisani potpukovnik Laki orovi,
vojni tuilac u vreme kada su se dogaali zloini na Kosovu za koje se op-
tuuje i Ljubia Dikovi, dao novinarki Tamari Nikevi koja je intervju
objavila u sarajevskom nedeljniku BH Dani: ...Vojna karijera generala Lju-
bie Dikovia je vrlo problematina. Kao bivi vojni tuilac, tvrdim da je
aktuelni naelnik Generaltaba VS inae, od 1993, na dunosti u Ui-
kom korpusu, potom u estoj peadijskoj brigadi koja (je) pokrivala dva
granina prelaza prema BiH u neku ruku suodgovoran za hapenje Mu-
slimana koji su, beei pred Vojskom Republike Srpske, 1994, u Srbiji po-
kuali da pronau utoite...
337
A na pitanje: ta znate o ulozi generala
Dikovia tokom intervencije NATO snaga na SRJ 1999 orovi je odgo-
vorio: Znam mnogo. Prvo, postojao je plan Grom 98, potpisan od stra-
ne tadanjeg naelnika Generaltaba VJ, Momila Periia, po kome je, po
prethodnom odobrenju dravnog vrha i samog predsednika Republike,
vojsci nareeno da u junu 1998, preduzme akcije uspostavljanja reda i i-
enja teritorije Kosova, posebno podruja Drenice. Plan je predviao da
se u prvim akcijama uspostavljanja reda angauje 37. motorizovana bri-
gada iz Rake, koju je vodio Dikovi...
338
orovi je zatim konstatovao da
su se pod komandom 37. motorizovane brigade, dakle pod komandom
336 Branka Trivi: Kandi: Kod nas generali ne odgovaraju, intervju Natae Kandi Radiju
Slobodna Evropa 2. februar 2012.
337 Vidi fusnotu br 21.
338 Isto.
Ljubie Dikovia, nale borbene grupacije izmeu 150 i 200 kriminalaca
raznih prola, putenih davno iz zatvora da bi po BiH i Hrvatskoj stekli ve-
liko iskustvo u neverovatnim zloinima, a za borbene akcije na Kosovu,
tvrdio je orovi u pomenutom intervjuu, neposredno su ih pripremali
pukovnik Miodrag orevi i potpukovnik Slobodan Stoi koji su bili ne-
posredno potinjeni Dikoviu, pa bivi vojni tuilac zakljuuje da je Diko-
vieva komandna odgovornost nesporna.
U nastavku intervjua orovi je govorio o tome da se Ljubia Diko-
vi u Hagu pojavio kao svedok odbrane u sluaju Milutinovi, ainovi i
ostali. U vezi sa presudom u tom sluaju u paragrafu 644. zapisano je i
sledee: Dikovi je prihvatio da su, uprkos njegovim preduzetim merama,
neki njegovi vojnici poinili zloine u prvoj polovini aprila. Evidencija Pri-
tinskog korpusa pokazuje da je od 10. do 15. aprila vie lica iz Dikovieve
jedinice uestvovalo u ubijanju mukaraca kosovskih Albanaca na podru-
ju Gornje Kline, nakon ega su se liavali leeva bacajui ih u bunar...
339
Dravna i medijska odbrana Dikovia
na staklenim nogama
im je obajvljen Dosije Dikovi, na noge se digla drava Srbija, daka-
ko, uz odgovarajuu medijsku podrku. Medijska kampnja bila je usmere-
na protiv Fonda za humanitarno pravo i njenu direktorku Natau Kandi.
Ne samo da je D. utanovac osporavao optube iz Dosijea, ve je
navode iz tog javnog dokumenta nazvao apsolutnim neistinama i
monstruoznim laima.
340
Kandi je na to odgovorila: Mislim da je to
brzopleto i veoma nepromiljeno od strane ministra utanovca. Ni za jed-
no nae saoptenje, nijedan izvetaj, nikada niko nije rekao, ni u Miloe-
vievo vreme, da je lani dokument, tako da prvi put za ovih 20 godina
ujem da neko za izvetaj Fonda za humanitarno pravo kae da je laan.
339 Isto.
340 N. Tomi: Dikovi podnosi tubu po svih sdam taaka dosijea FHP, Danas, 26. januar
2012; Branka Trivi: Kandi: Kod nas generali ne odgovaraju, Radio Slobodna Evropa
30. januar 2012.
utanoveva reakcija je dezorijentisana zato to iza svakog navoda mi da-
jemo izvor podataka...
341
Blic je krajem janura 2012. godine aludirao na potrebu da se osudi
Nataa Kandi, jer da ako tako ne bude, znailo bi da je ona u pravu, a to
je put ka destabilizaciji drave, autor komentara Ranko Pivljanin je nasta-
vio: Ili je pogreio vrh ove drave koji ga je postavio, a sumnjamo da je to
moglo biti uraeno bez adekvatnih provera Dikovievog dosijea i eventu-
alnih nepoinstava, ak i u Srbiji ili su fondovi negde omanuli. O tome
e najverovatnije morati odluku da donese sud, jer je protiv Natae Kandi
najavljena tuba, a od sudske odluke zavisi ast vojske i drave, ali i kre-
dibilitet Kandikinog tribunala! Rialiti renikom reeno, moe biti samo
jedan!
Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbije, odnosno portparol Bruno
Vekari je, izmeu ostalog, za Radio Slobodna Evropa izjavio: Tuilatvo
za ratne zloine Republike Srbije izvrilo je proveru navoda Fonda za hu-
manitarno pravo uvidom u sve predmete ratnih zloina koje je Fond naveo
u Dosijeu Ljubia Dikovi i utvrdilo da ne postoji bilo kakav osnov za kri-
vinu odgovornost naelnika Generaltaba Vojske Srbije generala Dikovia
za ratne zloine. Tokom pretkrivinog postupka za dogaaje na opisanim
mestima u dosijeu Fonda, sasluali smo 120 svedoka, meu kojima i 10 ko-
sovskih Albanaca, i ni u jednoj od tih izjava se ne pominje general Dikovi
kao ovek koji je tamo uradio neto loe, naprotiv pominje se samo kao
ovek koji je spasao, odnosno, pomagao tri ili etiri romska deteta koji su
bili u to strano vreme na pogrenom mestu...
342
General Dikovi je dao intervju magazinu Odbrana, 1. februara 2012;
nedeljniku Vreme 2. februara 2012; Politici 16. aprila. 2012. godine; naj-
posle i Veernjim novostima, ali godinu dana kasnije, dakle 15. februara
2013. godine. Njegov kljuni argument bio je: Ovih dana mnogo se govo-
rilo o tvrdnjama Fonda za humanitarno pravo iznetim u takozvanom dosi-
jeu Dikovi Ljubie. Napisan je niz neistina i mislim da je to udar na Vojsku
Srbije kao stabilnu i uglednu instituciju i udar na funkciju naelnika
341 Isto.
342 Branka Trivi: Sluaj Dikovi general za primer ili za sud, Radio Slobodna Evropa, 25.
januar 2012.
Generaltaba...
343
Nataa Kandi i njeni saradnici nisu bili ni svesni koli-
ku snagu oni poseduju, jer kako bi drgaije mogli da izvre udar na jednu
respektabilnu vojsku kakva je srpska i na njenog sposobnog, asnog i ugle-
nog naenika kakav je Ljubia Dikovi!
Iako je general Dikovi podneo tubu Prvom osnovnom sudu u Be-
ogradu protiv Natae Kandi zbog klevete jo krajem marta 2012. go-
dine, ona se (tuba) u Prvom osnovnom sudu kuvala sve do sredine
februara 2013. godine, kada je pomenuti Sud obustavio postupak. U beo-
gradskoj tampi stoji da je postupak obustavljen zbog izmene Krivinog
zakonika Srbije i dekriminalizacije krivinog dela za koje je general teretio
Kandievu.
344
Nataa Kandi ali to je proces obustavljen, a da nije ni poeo: Lino
mislim da je velika teta to smo Fond za humanitarno pravo, ali i ja lino,
izgubili priliku da pred sud iznesemo sve relevantne dokaze do kojih smo
doli i koji su obelodanjeni u dosijeu Dikovi...
345
Nekako u isto vreme
kad je postupak obustavljen, naelnik Generaltaba Vojske Srbije dao je
intervju beogradskim Veernjim novostima. U intervjuu ni rei o obustav-
ljenom sudskom postupku, ni u pitanjima ni u odgovorima.
343 Radenko Mutavdi: ast kao jemstvo, magazin Odbrana, br 153, 1. februar 2012.
344 M.D.Miliki: Obustavljeno suenje general Dikovi protiv Natae Kandi, Danas, 20.
februar 2013.
345 Isto
Zakljuci
Iz praktinih poteza Vlade Srbije ne vidi se namera reformisanja sek-
tora bezbednosti, ve pre svega njegovo dalje stavljanje pod partijsku kon-
trolu. Primetno je i odsustvo namere da se formiraju stalne institucije i
mehanizmi za borbu protiv korupcije, koja se, pre svega, preko medija koji
kontroliu delovi ili cele slube bezbednosti, koristi za politike obraune
i eliminaciju poslovne konkurencije. Nereformisani sektor bezbednosti,
pre svega zbog nedovrenog i pravno neusaglaenog sistema demokratske
kontrole i kompromitovanih kadrova, koji je i sam zahvaen korupcijom,
nee biti u stanju da ostvari ambiciozne zadatke koji su mu navodno dati.
Isti je sluaj i sa pravosuem.
Meunarodna zajednica bi morala imati objektivniju sliku u odnosu
na deavanja u Srbiji, a pre svega o haotinom i opasnom stanju u siste-
mu bezbednosti. Tim pre to je za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije
neophodna neodrivost sporazuma. Potrebno je mnogo vie i drugaije od
aktuelnog pristupa, koji ne garantuje odrivost, a ve uveliko se uruava
ranije postignuta demokratska procedura i prakse u Srbiji.
Nova vlast nije pokazala nameru da se detaljnije posveti rasvetljavanju
okolnosti koje su dovele dugogodinjeg uspenog skrivanja Ratka Mladia
i Radovana Karadia Ima dosta indicija da su im u skrivanju pomagali i
delovi sistema bezbednosti, pre svega VS. Naalost, ni meunarodna zajed-
nica ovome ne pridaje vie nikakvu zvaninu panju.
Fond za humanitarno pravo upozorava da je u Srbiji uoljiv trend
smanjenja broja suenja za ratne zloine pred domaim sudovima.
346
Na-
alost, broj poinjenih zloina snaga bezbednosti drave Srbije i njenih
prethodnica je izuzetno nesrazmeran sa brojem pravosnano osuenih za
ratne zloine.
Sve su ee i argumentovanije objektivne pritube na politizaciju
rada srpskog Tuilatva za ratne zloine. Sluaj amerikih dravljana, bra-
e Bitii, ubijenih u Srbiji 1999. godine, i nedavna odluka Apelacionog
suda koji je potvrdio odluku kojom su policajci Sreten Popovi i Milo
346 Marija Risti: Mali broj suenja za ratne zloine u Srbiji, Balkan Insight, 18.januar 2013.
Stojanovi osloboeni optubi za pomaganje u njihovom ubistvu u Petro-
vom Selu, ilustrativan je primer i loeg rada Tuilatva.
347
Mehanizmi tranzicione pravde, a pre svega obaveza saradnje sa Tri-
bunalom u Hagu, bili su jedini pravno raspoloivi mehanizam, osim
penzionisanja, za promenu kadrova u sistemu bezbednosti. Dosledno
sprovoenje tranzicione pravde, a pre svega suenja za rane zloine pred
domaim sudovima i Hakim trbunalom, najbolji je, a ponekad i jedini
mehanizam kreiranja sutinskih uslova za reformu sistema bezbednosti.
Nereformisan i kriminalizovan bezbednosti je neretko glavna prepreka
stabilizaciji i demokratizaciji u postkoniktnim zemljama.
347 Predmet BYTYQI (Sreten Popovi i Milo Stojanovi), Fond za humanitarno pravo,
http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/bitici.html.
239
IV SKUPTINA SRBIJE
IV SKUPTINA SRBIJE
240
241
Ekstremni viepartizam
Parlament Republike Srbije je Titanik; preglomazan je, trom je, njime se
teko manevrie i preti mu opasnost od ledenih santi, koje sve tee izbe-
gava. Takav opis srpske skuptine, koga je dao nauni saradnik Instituta
drutvenih nauka i narodni poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Ne-
ven Cvetianin, u autorskom tekstu za nedeljnik Vreme
348
, moda je malo
preteran, ali ipak prilino plastino odraava sliku te institucije.
Uz takav opis najvieg zakonodavnog tela, nije udno poslovino nisko
poverenje graana u parlament, koje je karakteristika celog postokrobar-
skog perioda i koje se kretalo od pet do 15 odsto, a po nekim istraivanji-
ma bilo je samo dva odsto.
Skuptina je dobrano zaostajala i jo zaostaje po popularnosti za in-
stitucijama predsednika Republike i republike vlade, tek vojsku i crkvu da
ne pominjemo, kao i rejtinge pojedinih politiara, naveo je Cvetianin.
349
Uprkos nekim pomacima koji su poslednjih godina nainjeni (izve-
sno upristojavanje poslanika, poteniji izborni procesi bez izbornih kra-
a), parlamentarizam u Srbiji se ne razvija dovoljno brzo i sveobuhvato,
kako bi to odgovaralo razvijenim demokratijama.
Meutim, u Srbiji je demokratija, sa institucijama koje se ne potuju,
praktino u zaetku, a dok god je partokratska drava, a Srbija to jeste, par-
lament e biti glasaka maina stranakih centrala, a ne glas onih koji su
poslanike izabrali da zastupaju njihove interese.
Novi parlament konstituisan je 31. maja 2012, a prvi dan njegovog
rada (23. jul 2012) protekao je u vieasovnoj svai i meusobnom vre-
anju predstavnika vlasti i opozicije. Kasnije je situacija bila uglavnom
mirna, jer se pokazalo da je vladajua veina Srpska napredna stranka,
koalicija SPS-PUPS-JS i Ujedinjeni regioni Srbije stabilna, a opozicija (DS,
LDP, DSS) anemina,dezorijentisana i neslona.
348 Vreme, 21. februar 2013.
349 Isto.
242 srbija 2012 : skUPtina srbije
Novi sastav Skuptine pokazao je ekstremni viepartizam koji, po oce-
ni analitiara, unosi jo veu konfuziju na i inae prilino konfuznu poli-
tiku scenu Srbije. U parlamentu ima 45 stranaka, vie ak i od Indije, koja
ima 150 puta vie stanovnika.
350
U prethodnom sazivu u skuptinu su ule
22 stranke, a 2004, bilo ih je samo 17. Ako se politikim partijama dodaju
razne grupe, udruenja, sindikati, broj stranaka i grupa se umnoava na
ak 123.
351
Udruivanjem u predizborne koalicije patuljaste stranke su se lu-
kavo dosetile kako da preskoe izborni prag od pet odsto i domognu se
parlamenta. Tako je parlament postao miting point velikog broja poli-
tikih partija koje se posle ulaska u parlament u predizbornim koalicijama
razdvajaju na nepredvidiv nain, to esto nije po ideolokim i politi-
kim kriterijumima i ime se samo poveava politika neizvesnost u ze-
mlji smatra Vladimir Goati, predsednik organizacije Transparentnost
Srbija.
352
to se broja poslanika tie, analitiari veruju da bi parlament bio e-
kasan i reprezentativan i sa 150 poslanika (sada 250), dok drugi dodaju
da bi mogao da funkcionie i sa 100 poslanika, budui da se njihov posao
svodi na lojalnost partijskim centralama, a ne graanima koji su ih izabra-
li. Osim to bi bio ekasniji, parlament s manje poslanika bio bi i racio-
nalniji, a budet Srbije bi prema nekim procenama bio bogatiji za oko tri
miliona eura.
353
To je mogue ostvariti ukrupnjavanjem politike scene, to je propu-
teno i na prethodnim izborima. Srpska napredna stranka (SNS) je u de-
cembru 2011, (dok je bila u opoziciji) pokrenula inicijativu za smanjenje
parlamenta sa 250 na 125 poslanika, to je svojim potpisima podralo
280.000 graana. Sredinom marta 2012, tu inicijativu prihvatio je skup-
tinski Odbor za ustavna pitanja,
354
ali se dalje od toga nije otilo, niti se
zna kad e, uz objanjenje napredlnjaka da je promena Ustava kompi-
350 Politika, 23. jul 2012.
351 Novi magazin, 21. jun 2012,
352 Blic, 25. jun 2012.
353 Blic, 17, januar 2012.
354 http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/tomislav-nikolic-smanjiti-broj-poslanika-80266.php.
243 Ekstremni viepartizam
kovan posao o kome mora da se pozitivno izjasni pdvotreinska veina
poslanika. Osim toga, Ustav se sigurno nee menjati samo zbog smanje-
nja broja poslanika, ve i zbog drugih stvari, a za to je potreban politiki
konsenzus.
355
Zakonodavna aktivnost
Srbija je samoj sebi postavila cilj da harmonizuje kompletan prav-
ni sistem sa evropskim zakonodavstvom do kraja 2012. U prolom skup-
tinskom sazivu, sprski parlament je zaista ubrzano radio i s prilinim
uspehom doprineo usaglaavnju domaeg zakonodavstva sa standardima
Evropske unije (ako se izostave propisi doneti na brzinu i zbog toga su go-
tovo neprimenjivi), postajui jedna od najekasnijih dravnih institucija.
Zbog tako velikog broja zakona (za tri i po godine vie od hiljadu) tadanja
predsednica Skuptine Slavica uki Dejanovi proglasila je Srbiju am-
pionom evrointegacija.
Meutim, raspisivanje parlamentarnih izbora (sredinom marta 2012),
umrtvilo je rad parlamenta i zamrzlo desetine zakona u proceduri, jer je
nepisano pravilo parlamentarnog ivota da se u periodu izmeu raspisi-
vanja i odravanja izbora skuptina bavi, osim izuzetno, uglavnom teku-
im stvarima.
Aktuelni saziv Skuptine Srbije, tokom sedmomesenog rada, od kon-
stituisanja 31. maja do 29. decembra 2012, usvojio je vie od 70 zakona i
vie od 40 drugih akata.
356
Ipak, Evropska komisija je u izvetaju iz oktobra
2012, konstatovala usporenje u zakonodavnoj aktivnosti i navela da nije
bilo daljeg napretka ka uspostavljanju funkcionalne trine privrede.
357
Stara praksa u Skuptini Srbije da se zakoni esto donose na brzinu,
bez ozbiljnih priprema, da nekritiki podraavaju inostrana reenja i da su
u praksi neprimenjiva, pa se njihovo stupanje na snagu viekratno odlae,
nije mimoilo ni ovaj skuptinski saziv.
355 Politika,1. april 2013.
356 Veernje novosti, 29. decembar 2012.
357 http://www.europa.rs/mediji/najnovije-vesti/1674/
Klju%C4%8Dni+delovi+Izve%C5%A1taja+o+napretku+za+Srbiju.html.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Momilo Gruba
ukazao je da su neki od tih zakona izrazito niskog kvaliteta, pojedini pot-
puno neupotrebljivi i u otvorenoj koliziji sa ljudskim pravima.
358
On navo-
di da su toga svesni i predlaga i zakonodavac, ali da je politiki cilj da se
donese jo jedan zakon neprikosnoven.
Dr Vesna Raki Vodineli, profesorka graanskog procesnog prava na
Univerzitetu Union, koja je i ranijih godina ukazivala na taj problem,
smatra da su srpski zakoni neretko rezultat naglih, nedovoljno promilje-
nih zahvata: Skuptina se nalazi na granici da zloupotrebi pravo da zako-
ne donosi po hitnom postupku. Ovaj sud zasnivam na injenici da se neki
zakoni (koje treba usaglasiti sa pravom EU) donose po hitnom postupku,
iako sadre pravne institute koji se kod nas prvi put uvode ili su nedovolj-
no poznati.
359
Poslanici Skuptine Srbije nemaju dovoljno uticaja na sadraj zakona
za koje glasaju, jer ih parlament uglavnom usvaja nakon to su pripremlje-
ni u Vladi Srbije, navodi se u istraivanju Otvorenog parlamenta Kako
narodni poslanici donose zakone? Analiza zakonodavne aktivnosti u Na-
rodnoj skuptini.
360
ak 37 odsto zakona u Srbiji usvaja se po hitnom postupku. U pret-
hodnom sazivu parlamenta, koji je doneo 807 zakona i 217 drugih akata
i razmatrao 22.251 amandman, poslanicima je bilo na raspolaganju ma-
nje od pola radnog dana za raspravu i glasanje o svakom pojedinanom
zakonu.
Podaci istraivanja pokazuju i na izrazitu stranaku koheziju pri gla-
sanju. Analiza je pokazala da samo u tri sluaja poslanici nisu glasali kao i
veina iz njihove stranke, odnosno ukupno est poslanika je glasalo protiv
dominantnog raspoloenja (SRS 2, LDP 1, SPS 3).
Ovako povrnoj ulozi zakonodavne vlasti njeni nosioci, poslanici, ne
pruaju previe otpora, uglavnom zbog preoptereenosti brojem zakon-
skih akata, nedovoljnih kompetencija i odsustva strune podrke, jedan je
358 http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/310289/Nasi-zakonodavci-su-losi-prepisivaci.
359
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/310289/Nasi-zakonodavci-su-losi-prepisivaci.
360 Danas, 21.novembar 2012.
od zakljuaka ovog istraivanja koje je obavila SeConS Grupa za razvoj-
nu inicijativu.
361
Smena guvernera
Ubrzo po konstituisanju, novi parlament je zapoeo proceduru za
smenu guvernera Narodne banke Srbije (NBS), ime je nagoveteno naru-
avanje nezavisnosti te institucije, ali i ogoljeno ukazao na to da od gro-
moglasno najavljivane departizacije nema nita. Ni upozorenje zamenika
efa delegacije EU u Srbiji Adrijana Martinsa, da Nacrt zakona o izmena-
ma zakona o NBS budi duboku zabrinutost jer bi odredbe mogle ozbiljno
da ugroze principe nezavisnosti NBS
362
nije spreilo vladajuu koaliciju da
poetkom avgusta 2012, usvoji te izmene.
Guverner NBS Dejan oki, koji je, kao nestranaka linost i profesor
Univerziteta u Beogradu, izabran na to mesto 28. jula 2010. godine, pre-
dupredio je svoju smenu (pre isteka estogodinjeg mandata), podnose-
i ostavku istog dana kad je parlament raspravljao o izmenama Zakona.
U ostavci je naveo da tim inom eli da sprei da politiko iznuivanje
promene na vrhu nezavisne institucije poput NBS, bude jedini razlog za
usvajanje loeg zakona, s moguim ozbiljnim posledicama na nansijsku
stabilnost i kredibilitet drave.
Zakon je ipak, sa svim spornim izmenama, usvojen. One su, izmeu
ostalog, predviale da funkcionere centralne banke, ukljuujui guverne-
ra, bira i razreava parlament, kao i da e guverner, viceguverneri, direk-
tori nove Uprave za nadzor nad nansijskim institucijama i lanovi Saveta
NBS biti izabrani u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona.
Predlagai (105 poslanika vladajue koalicije) su objanjavali da je tim
izmenama trebalo da se obezbedi poveanje nadzora Skuptine nad NBS
i izbor svih funkcionera centralne banke u parlamentu, kao i formiranje
Uprave za nadzor nansijskih institucija u okviru NBS.
etiri dana po izglasavanju zakona, (6. avgust 2012), za guvernera je
izabrana potpredsednica vladajue SNS Jorgovanka Tabakovi, ije je ime
361 Isto.
362 Blic, 2.avgust 2012.
za tu funkciju bilo u opticaju od samog poetka formiranja nove vlasti.
Ona je odmah najavila zamrzavanje partijske funkcije, ali time, naravno,
nije otklonila sumnje o buduoj povezanosti NBS s vladajuom partijom.
Potonjim izmenama ve izmenjenog zakona, nova vlast je, ipak, po-
sredno morala da prizna da je propis o centralnoj banci donela iz politi-
kih razloga. Parlament je, pod pritiskom EU, u naredna tri meseca dva puta
menjao Zakon o NBS, obavezno uz obrazloenje da je njihov cilj usklai-
vanje sa propisima Evropske unije i obezbeivanje kontinuiteta u radu or-
gana centralne banke.
363
Skuptina u novom sazivu takoe je smenila i predsednicu Vrhovnog
kasacionog suda (VKS) Natu Mesarovi. Njenu smenu inicirao je ministar
pravde i dravne uprave Nikola Selakovi (lan SNS), poto je prethodno
Ustavni sud, opet na inicijativu SNS, proglasio neustavnom odredbu Zako-
na o sudijama po kojoj je ona izabrana za predsednicu Vrhovnog kasaci-
onog suda.
Tom presudom Ustavnog suda praktino je bio pokrenut postupak za
smenu Nate Mesarovi, sudije koja je poznata po hrabroj presudi ubicama
Zorana inia, ali kasnije i po optubama za neuspelu reformu pravosu-
a i za enormne zarade na raznim funkcijama.
Za smenu predsednice VKS glasalo je 138 poslanika vladajue koalici-
je, dok je protiv te odluke bilo 45 predstavnika DS, LDP, LSV i SVM. Opozici-
ja je tu odluku ocenila kao pravno nasilje,
364
dok su predlagai tvrdili da
nije re o politikom revanizmu ve o potovanju odluke Ustavnog suda.
Ponaanje Parlamenta u slinim situacijama, kako u prethodnom,
tako i u sadanjem sazivu, moda je najtanije opisano u tekstu Politika
upotreba klimoglavaca u nedeljniku Vreme: Nata Mesarovi smijenjena
je jednakom bahatou i izvrdavanjem propisa, kao to ju je bahato posta-
vila Skuptina Srbije u tadanjem sazivu i tadanje Ministarstvo pravde;
teko da nas moe tjeiti to to se neustavnost jedne tada prelazne odred-
be ispravlja novom politikom nezakonitou.
365
363 Veernje novosti, 4. oktobar 2012.
364 Blic, 15.februar 2013.
365 Vreme, 28.februar 2013.
Kosovo umnoavanje rezolucija
Rezolucija o Kosovu (jedanaesta u poslednjih deset godina), koju je
Skuptina Srbije usvojila sredinom januara 2013, imala je burnu predisto-
riju u kojoj su isplivale razlike u dravnom vrhu o kosovskom pitanju, pre
svega izmeu predsednika drave i premijera. Pregovori o Kosovu, koju je
nova vlast podigla na politiki nivo, stalno su prikazivani kao dramati-
ni (ali bez konkretizacije problema), a premijer Ivica Daic i vicepremijer
Aleksandar Vui neprekidno su tvrdili da su spremni na izvesne kompro-
mise i ustupke u cilju dobijanja datuma za pristupne pregovore o lanstvu
u Evropskoj uniji (EU).
Mantra I Kosovo i Evropa koju je ponavljala prethodna vlast, vodei
tu politiku uz velike promaaje, nije zvanino naputena, ali je u potezima
i izjavama nove vlasti, Evropska unija dobijala prioritet, uz stalno izraa-
vanu spemnost srpskih pregovaraa da sputaju svoje zahteva do crvene
linije (to se dogodilo u poslednjoj rundi pregovora 2. aprila 2013), kako
bi se u junu 2013. dobio datum za pretpristupne pregovore sa EU.
Suzana Grubjei, potpredsednica Vlade Srbije za evrpske integracije,
izjavila je poetkom decembra 2012, da vie nije mogue voditi politiku na
dva koloseka i EU i Kosovo. Sada su se ta dva koloseka ispreplela i postala
jedan. To znai da napredovanje Srbije u procesu evropskih integracija naj-
direktnije i iskljuivo zavisi od reavanja kosovskog pitanja.
366
Dosta problema izazvala je Platforma o Kosovu, koja je krajem 2012,
sainjena u kabinetu efa drave Tomislava Nikolia, i koja je odmah iza-
zvala negativne reakcije i u opoziciji, i u meunarodnoj zajednici, ali
neto diskretnije i unutar vladajue koalicije, odnosno vladajue SNS, u
kojoj i dalje ima zagovornika tvrde kosovske linije. Politiki analitiari ta-
koe nisu imali puno lepih rei za tu platformu.
Vladimir Gligorov, ekonomista Bekog instituta za meunarodne eko-
nomske studije, ocenio je: Ovom platformom se dovodi u pitanje ceo pro-
ces evropskih integracija, ak mi se ini da je Nikoli i spreman na to, to
je ozbiljan rizik. Ako bi se ilo na to to on predlae, a to je da se donese
366 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:409748-Suzana-Grubjesic-
Isprepletena-dva-koloseka.
zakon o tome kako bi trebalo da bude unutranje ureenje takozvane su-
tinske autonomije, nastao bi veliki problem u odnosima sa EU i postavilo
bi se pitanje nastavka pregovora, a time bi bio zatvoren proces napredova-
nja Srbije prema EU.
367
Opozicija je taj dokument ocenila kao populistiki i nerealan, uz upo-
zorenje da sadri i predlog za prekid tehnikog dijaloga sa Kosovom (Dra-
gan ilas, predsednik DS),
368
a za Zapad je posebno bila sporna reenica
nita nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno (uzeto iz modela dve Ne-
make), jer bi to moglo da znai razvlaenje dogovora o Kosovu u beskraj,
odnosno i suspendovanje pregovora Beograda i Pritine. Za predstavnike
EU i za Vaington bila su sporna i neka druga reenja koja se tiu prisustva
srpskih institucija na Kosovu.
Platforma je bila i nain odmeravanja politike moi i uticaja glav-
nih aktera aktuelne vlasti, na relaciji Dai-Vui-Nikoli. Bilo je ocena da
je Nikoli vie pisao Platformu za unutranjepolitiku upotrebu nego kao
osnovu za pregovore Beograda i Pritine. Dnevnik Blic
369
je, pozivajui se
na izvore bliske vladajuoj koaliciji, naveo da je Nikoli, vodei vie ra-
una o svojoj politikoj poziciji nego o problemu na stolu, ovim planom
pokuao da se distancira od Vlade koja vodi pregovore u konkretnim obla-
stima, oekujui da Platforma bude odbijena, pa da ceo vru krompir
pregovora o Kosovu ostane u rukama premijera Ivice Daia.
Javnost je na kaiicu obavetavana o tom dokumentu koji je nosio
oznaku tajnosti (mada je sa njom Nikoli najpre upoznao ambasadore Ru-
sije, Kine i Velike Britanije i EU u Srbiji), a gotovo do poslednjeg trenutka u
dravnom vrhu nije bilo ni saglasnosti oko toga da li e se Platforma uop-
te pojaviti pred Skuptinom.
Konano, posle sastanka dravnog vrha (16. decembar 2012) i u pro-
duetku odvojenog sastanka premijera Daia i njegovog prvog potpred-
sednika Aleksandra Vuia, dokument je ispeglan, reenica koja je smetala
367 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/360372/Vucic-je-mocniji-od-Dacica-i-popularniji-od-
Nikolica.
368 http://www.pressonline.rs/info/politika/256061/djilas-platforma-o-kosovu-populisticka-i-
nerealna.html.
369 http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/359523/Vlada-ce-ignorisati-Nikolicevu-platformu.
Zapadu je skinuta, plarforma je pretoena u Rezoluciju i posle celodnev-
ne ustre rasprave u Skuptini, usvojena. Pre toga, Vlada Srbije je skinula
oznaku tajnosti sa Platforme o Kosovu, to je zahtevala DS.
U rezoluciji, koju su podrale sve stranke osim LDP, LSV i DSS i samo-
stalnog poslanika Rize Haljimija, za koju je glasalo 175 poslanika dok je
19 bilo protiv, navodi se da je Srbija, kada je re o dijalogu sa Pritinom
spremna na dodatne ustupke, ali ne na ugroavanje dravnih i nacional-
nih interesa.
370
Premijer Ivica Dai je, obrazlaui dokument, poslanicima poruio
da je Srbiji potrebna pragmatina politika (o Kosovu ne moemo vie da
priamo na nivou mita i bajki), a da e se u pregovorima insistirati na
formiranju autonomne zajednice srpskih optina na Kosovu. I u ovom do-
kumentu se ponavlja da Srbija nee priznati Kosovo, ali je Dai istakao da
Beograd prvi put nudi reenje za izlazak iz dosadanjeg paralelizma i pa-
ralize institucija na Kosovu.
Zasedanje Parlamenta pratile su i najave protesta ultradesniara oku-
pljenih u pokretu Nikad granica, kao i nacionalistike vanparlamentarne
Srpske radikalne stranke (SRS). Vlast je oba skupa zabranila, ali su se radi-
kali ipak okupili ispred Skuptine, oko koje su bile razmetene pojaane
policijske snage.
Budet
Novi parlament se potrudio da budet, najvaniji nansijski zakon,
prvi put posle dugo godina bude donet na vreme. Krajnji rok za njegovo
usvajanje je 15. decembar, a novi skuptinski saziv je taj posao obavio 1.
decembra 2012. Za budet je glasalo 138 poslanika vladajue veine, 69 po-
slanika opozicije je bilo protiv, a troje poslanika nije glasalo.
Zavrnica rasprave o budetu za 2013, kojim je predvien duplo
manji decit nego godinu dana ranije, nije prolo bez uobiajeno su-
protstavljenih stavova i meusobnog optuivanja vladajue koalicije i opo-
zicije. Mlaan Dinki, ministar nansija tvrdio je da je takav budet temelj
370 http://www.slobodnaevropa.org/content/skupstina-srbije-odlucuje-o-kosovskoj-
rezoluciji/24822196.html.
ekonomske stabilizacije, a opozicija je navodila da je predloeni nansijski
zakon nerealan.
Dinki je naveo da budet za 2013, predstavlja radikalan zaokret u vo-
enju politike javnih nansija u Srbiji,dok su poslanici DS Mirko Cvetkovi
(bivi premijer) i Boidar eli na zajednikoj konferenciji u parlamentu
istakli da predloenim budetom nisu predviene utede, da vlast rauna
na poveanje inacije, to e dovesti do pada ivotnog standarda graana,
ime je teret krize prebaen na stanovnitvo.
371
Opozicija je smatrala da je usvojeni budet neodriv i da e teret krize
biti prebaen na graane, dok su vladajue stranke takve kritike ocenjivale
kao neopravdane, uz tvrdnju da je vlada projektovala ostvariv budet, ali
da je sada najvanije da on bude i realizovan.
372
Otru polemiku posebno su vodili poslanici opozicione DS i ministar
Mlaan Dinki. Na ocenu demokrata da se vlada prethodnih meseci za-
duivala 145 eura u sekundi, ministar Dinki je odgovorio da je to zasluga
prethodne vlade.
373
Treba imati u vidu da je u prethodnoj vladi, koju je vo-
dila DS, Mlaan Dinki bio ministar ekonomije i regionalnog razvoja, sve
dok u februaru 2011, nije razreen te dunosti.
Raspravu o budetu pratila je i jedna bizarnost: u jednom trenutku
sednica je bila prekinuta zbog Twittera. Dinki je tokom sednice na svoj
nalog te drutvene mree postavio fotograju iz parlamenta na kojoj se
vidi poslanika grupa DS u kojoj je u tom trenutku bilo samo nekoliko
poslanika.
Demokrate su tvitovanje budeta ocenili nedopustivim i traili izvi-
njenje Dinkia koji je izjavio da nije imao nameru nikoga da uvredi: Po-
to vidim da je Skuptinu ili barem jedan njen deo uvredio moj tvit, elim
da kaem da sam oekivao da u ovoj raspravi klupe budu dupke pune
371 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1216400/
Tvitovanje+Bud%C5%BEeta,+prekinuta+sednica+++.html.
373 http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Poslanici-o-budzetu-izvinjenjima-i-odgovornosti.
lt.html.
kritiara budeta. eleo sam da javno zabeleim ono to je bio moj utisak,
da u klupama nema nikoga iz nekada najvee stranke
374
.
Sezona preletaa i etiki kodeks
Uoi formiranja nove vlade, stranaka i koaliciona prestrojavanja po-
slanika u Skuptini Srbije postala su svakodnevna pojava. Poto je prethod-
ni saziv skuptine doneo Izmene zakona o mandatima, kojima je mandat
postao vlasnitvo poslanika, a ne (kao do tada) stranke kojoj poslanik pri-
pada, to se sada pokazalo kao nedovren sistem.
Programski direktor CESID Marko Blagojevic je upozorio: Poslanici su
ranije, do poslednjih promena izbornog zakonodavstva, imali vrlo jaku,
sijamsku vezu sa politikim partijama i to je bilo neodrivo, jer je suprot-
no svim standardima i principima demokratije. Naravno da je to trebalo
menjati, ali je to uinjeno na nain koji sada pravi najveu tetu onima koji
su taj zakon i preinaili.
375
Blagojevi je pojasnio da sad poslanici nemaju veze ni sa biraima,
te da je potrebno da se ponovo menja izborni zakon u pravcu da osna-
i principijelno ponaanje poslanika, da svaki deo Srbije ima svog pred-
stavnika, a ne samo njeni delovi. Da bi se to dogodilo, rekao je, biraima
mora biti pruena mogunost da biraju kandidate, a ne izborne liste sa
250 anonimusa.
ore Vukovi iz CESID smatra
376
da uzrok ovog problema nije lo
zakon koji poslaniku garantuje slobodan mandat, kako to sada ele da
predstave partije. On navodi da su problem stranake liste na kojima se
nalaze kadrovi koji ne prolaze ozbiljnu selekciju u strankama. Kljuni ra-
zlog preletanja iz jedne stranke u drugu je, po Vukoviu, nepostojanje
demokratske procedure pri izboru kadrova za izborne liste, odnosno ne-
gativna selekcija u kadriranju.
to se tie ponaanja poslanika i van poslanikih klupa (na sednicama
je to reeno Poslovnikom) i elje da srpski parlament po svemu pone bar
374 RTS, 23. novembar 2012.
375 Danas, 25. jul 2012.
376 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/335864/Preletaci-se-sami-nude.
da lii na evropske, odavno je predvieno donoenje Etikog kodeksa po-
naanja po modelu Evropskog parlamenta. Zato je u Skuptini Srbije kra-
jem 2011, formirana radna grupa iji je zadatak bio da saini predlog tog
kodeksa, u kome bi bilo predvieno da poslanik treba da se ponaa u skla-
du sa moralnim normama, da ne sme da vrea, psuje, da bude korumpi-
ran, niti da opstruira rad parlamenta, a da, ukoliko ta pravila prekri, bude
sankcionisan i novanom kaznom
Poetkom 2013, formirana je radna grupa za izmenu Nacrta kodeksa,
koju ine predstavnici poslanikih klubova, izuzev Liberalno demokratske
stranke koja je odbila da uestvuje u izradi kodeksa, jer smatra da nije po-
trebno propisivanje kolskih pravila koja bi mogla duboko da zadiru u
prava poslanika i da dovedu do toga da opozicija zbog samovolje vlasti
bude uniena.
377
Ambicija kodeksa, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja 2013, je
da bude model ponaanja svih javnih funkcionera, ali strunjaci su uglav-
nom sumnjiavi prema buduim efektima tog dokumenta bez sutinskih
promena u drutvu, promene izbornog sistema, novog parlamenta sa
znatno manjim brojem poslanika i to onih koji direktno predstavljaju svo-
je glasae.
Zakljuak i preporuke
Pokazalo se da je parlament ekasan proizvoa zakona, ali to
je, u eljenim evrointegracijama, faza koja je gotovo zavrena, pa
je panja Brisela orijentisana na harmonizaciju donetih zakona,
kao i na reformu pravosua, u emu Srbija kasni i zbog ega parla-
ment mora bre da radi na tim pitanjima;
da bi ekasnije ostvarila svoju zakonodavnu funkciju, Skuptina
Srbije bi morala mnogo bolje da priprema zakonske akte, a Vlada
i ostali predlagai da parlamentu dostavljaju predloge zakona bla-
govremeno, kako bi se poslanici upoznali sa sadrajem i pripremili
za raspravu, kao i da oni sami iniciraju odravanje javnih sluanja;
377 http://www.dnevnik.rs/politika/po-novom-kodeksu-ponasanja-verovatno-od-septembra.
Skuptina mora da pronae mehanizam za nadzor nad primenom
mera koje je usvojila, kao i da utvrdi posledice za one koji ih ne
primenjuju, to je i zakljuak skupa Sistemski pristup u borbi pro-
tiv korupcije, na kome su uestvovali predstavnici nezavisnih re-
gulatornih tela u Srbiji i parlamenta
378
(Danas, 20.mart 2013);
tad se ne bi, kao do sada, dogaalo da se u godinjim skuptin-
skim izvetajima jednostavno kopiraju isti problemi, iako su ba ti
problemi meu najznaajnijim generatorima korupcije protiv koje
je nova vlast prograsila pravi rat. Parlament mora da ima vie slu-
ha i potovanja prema nezavisnim institucijama i njihovim izve-
tajima koje usvaja. Problem je i u tome to posle usvajanja tih
izvetaja Skuptina ne prati njihovu primenu;
itav politiki sistem Srbije, pa i skuptina, zahteva prekrajanja,
velike popravke i racionalizaciju. Parlament bi u okviru tako po-
pravljenog sistema morao da bude znatno manji, ekasniji i jefi-
niji. Nerazumno veliki broj stranaka uestvuje na izborima i one
raznim kombinatorikama ulaze u parlament, to bi moralo da se
smanji, uz prilagoavanje itavog izbornog sistema evropskim
standardima i utvrivanje broja poslanika bar priblino srazmer-
no veliini zemlje.
378 Danas,20.mart 2913.
254
255
V NEZAVISNA
REGULATORNA TELA
256
257
Zatitnik graana Srbije:
porast ugleda u javnosti
est godina posle izbora prvog ombudsmana u Srbiji, iji je poetni rad
pratio potpuno ignorantski odnos vlasti, ta institucija za sprovoenje pra-
va i zatite graana postala je znaajna, ugledna i, meu graanima iro-
ko prihvaena, ali u strukturama vlasti i dalje nedovoljno respektabilna.
Graani, kojima je ovaj oblik zatite lako dostupan, jednostavan i be-
splatan, sve se ee obraaju ombudsmanu za zatitu nekog od svojih
prava, ali jo nije obezbeen dovoljan uticaj preporuka te institucije na ce-
lokupni sistem u Srbiji, imajui u vidu da se ne potuju ni pravno obave-
zujue odluke.
379
Prema godinjem izvetaju za 2012, institucija zatitnika graana
ostvarila je vie od 15.000 kontakata s graanima i primila vie od 4000
njihovih formalnih pritubi.
Razmatranjem pritubi utvreno je da se najvei broj povreda prava
na koje ukazuju graani, bez obzira u okviru kog resora su razmatrana,
odnosi na sluajeve povrede naela dobre uprave, ekonomska i socijalna
prava, kao i povrede graanskih i politikih prava.
380
Najvei broj pritubi odnosi se na rad predstavnika izvrne vlasti, po-
sebno ministarstava (30 odsto svih pisanih pritubi), kao i na rad organa
u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, zapoljavanja, zdravstve-
ne zatite, javnih preduzea, poreskih organa, ustanova u oblasti obrazo-
vanja, socijalne zatite, pravosudnih organa i organa uprave u lokalnim
samoupravama.
U tom izvetaju se navodi da su slabe institucije, premo politi-
ke volje i populizma nad vladavinom prava, medijski ratovi, birokratija
379 http://ombudsman.yucom.org.rs/odrzana-konferencija-zastitnik-gradana-preporuke-u-
praksi
380 http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vladavina-prava-jos-u-senci-politicke-volje.lt.html
258 srbija 2012 : nezavisna regUlatorna tela
i formalizam najvee prepreke potpunijem ostvarivanju ljudskih prava i
vladavine prava u Srbiji i veri u njih.
381
Meu najnepovoljnijim trendovima je, kako se navodi, sniavanje su-
tinske slobode tampe kroz uticaj netransparentnih vlasnika i politi-
ko-partijskih interesa.
382
Stanje prava graana prole godine obeleili su pad u ostvarivanju
ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, ali i unapreenje nekih poli-
tikih i graanskih prava.U toj godini je takoe, demonstrirana jasna po-
litike volje za borbu protiv korupcije, navodeno je u izvetaju zatitnika
graana.
Sa uspostavljanjem institucije ombudsmana u Srbiji kasnilo se neko-
liko godina, a kada je formirana kancelarija, zatitinik graana se, poseb-
no u poetku, suoavao sa nizom problema, poput nedovoljnih kapaciteta
i sredstava. Uprkos izazovima, ipak je uspeo da ouva nezavisnost u radu i
izgradi ugled te institucije meu graanima.
383
Odnos vlasti prema zatitniku graana kao instituciji i Sai Jankovi-
u kao njenom predstaviku dobro ilustruju raniji problemi sa smetajem
kancelarije ombudsmana, kao i igre i zatezanja koja su pratila reizbor Jan-
kovia 2012. godine.
Kancelarija zatitnika graana bila je dve i po godine smetena na
privremenoj adresi i u neadekvatnim prostorijama, u prizemlju stambene
zgrade i iznad garaa. Tek kada su te prostorije, u aprilu 2010, obijene i iz
njih izneti kompjuteri i ostala oprema (prostorije nisu bile ni obezbeene),
poelo je ozbiljnije da se razmatra preseljenje kancelarije ombudsmana.
Zatitnik graana je godinu dana ranije, poto je bilo incidenata u tim
prostorijama doneo odluku da se pritube primaju u Palati Srbije, gde su
smeteni dravni organi i repiublike uprave, ali je najvei deo zaposlenih
morao da ostane u starim kancelarijama.
384
U meuvremenu je prostor
381 http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/izvestaji/godisnji-izvestaji.
382 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1292920/
Godi%C5%A1nji+izve%C5%A1taj+ombudsmana+.html.
383 http://www.euractiv.rs/ljudska-prava/4501-saa-jankovi-ponovo-ombudsman-.
384 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=926661.
259 Zatitnik graana Srbije: porast ugleda u javnosti
koji je bio namenjen za kancelariju ombudsmana dodeljen Visokom save-
tu sudstva, a Kancelariji su naknadno date druge prostorije.
Sau Jankovia, jednog od najupornijih kritiara loih sudova, spore
administracije i samovolje vlasti
385
, Skuptina je reizabrala tek posle vi-
emesenog natezanja, pokuaja smanjenja njegovih ovlaenja i pod ve-
likim pritiskom javnosti. Pri tom je bio probijen zakonski rok kojim est
meseci pre isteka mandata ombudsmana mora da se zapone procedura
izbora novog, odnosno reizbora starog.
Konano, Saa Jankovi je reizabran poetkom avgusta 2012, uz po-
drku svih parlamentarnih grupa i uz glasove ak 167 poslanika, uz samo
jednog uzdranog. Praktino, izabran je konsenzusom, to se retko dogaa
i u najrazvijenijim dravama.
Institucija zatitnika graana uvedena je u pravni poredak Srbije 2005.
godine, kada je donet Zakon o zatitniku graana. Postojanje te institucije
potvreno je i Ustavom Srbije iz 2006. godine. Za prvog zastitnika graana
izabran je Saa Jankovi (stupio na dunost krajem jula 2007), koji je na-
kon pet godina reizabran.
Pokrajinski ombudsman: u fokusu lokalna uprava
Rezultati izbora u 2012. godini odrazili su se i na rad pokrajinskog
ombudsmana, koji je zaprimio veliki broj predstavki graana upravo po-
vodom njih. U ovom periodu, panja graana bila je usmerena na izbore i
kampanju, pa su se graani samim tim mnogo manje alili na rad organa
uprave. Tokom 2012. godine, pokrajinski ombudsman je na osnovu pred-
stavki graana formirao 1248 predmeta, to je priblino broju predmeta
koji je formiran i u 2011. godini. Meutim, tokom 2012. godine prestale su
sa radom kancelarije pokrajinskog ombudsmana u Subotici i Panevu, to
je takoe od znaaja za broj primeljnih predstavki.
386
Tokom 2012. godine
pokrajinski ombudsman odbacio je znatno manje predstavki nego u pret-
385 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/311465/Partije-opstruiraju-ombudsmana-Zastitnika-
graana-nema-ko-da-zastiti.
386 Nakon ega je veliki broj predstavki upuivan pokrajisnkom ombudsmanu u Novom
Sadu.
hodnoj godini, to ukazuje na to da su graani u veem broju prepoznali
sluajeve kada je pokrajinski ombudsman nadlean da postupa.
Najei razlog za odbacivanje predstavke, kao i ranijih godina jeste
nedostatak nadlenosti pokrajinskog ombudsmana da postupa. I dalje je
evidentan veliki broj pritubi na rad pravosudnih i istranih organa, za iji
rad pokrajinski ombudsman nema kontrolnu nadlenost. Ostali sluajevi
kad je pokrajinski ombudsman donosio odluku o odbacivanju predstavki
uglavnom su se odnosila na nepostojanje dokaza o mogunosti povrede
odreenog prava, kad nisu iscrpljena sva raspoloiva pravna sredstva, od-
nosno postupci po pravnim lekovima su u momentu podnoenja predstav-
ke bili u toku, kad su predstavke bile nepotpune, a na zahtev pokrajinskog
ombudsmana nisu dopunjene, ili je bila re o ponovljenim predstavkama
bez priloenih novih dokaza. Znatan je broj predstavki iz kojih se nije mo-
gao utvrditi organ na iji se rad prituba odnosi.
Podnosioci predstavki najee su se alili na nepravilnost i nezakoni-
tost u radu organa uprave i na najrazliitije oblike krenja prava graana.
Do krenja ovih prava organa uprave, najee je dolazilo usled nepozna-
vanja propisa, nedovoljnoj strunosti ili zbog loe organizacije rada. Osim
toga, u predstavkama graana evidentirani su i sluajevi bahatog ponaa-
nja zaposlenih u organima uprave.
U 2012. godini, najvei broj pritubi odnosio se na rad organa lokal-
ne samouprave.
387
Pritube su se uglavnom odnosile na krenje zakona
u oblastima urbanizma i graditeljstva, inspekcijskih organa, matiarskih
slubi i optinskih/gradskih poreskih organa. Pritube su se odnosile i na
rad centara za socijalni rad, kola, deijih vrtia, istorijskih arhiva, zdrav-
stvenih ustanova itd. Znaajan broj predstavki odnosio se na rad javnih
preduzea i privrednih drutava koja nisu registrovana kao javna preduze-
a, a obavljaju delatnost od opteg interesa i po tom osnovu imaju isti po-
loaj kao javna preduzea. Pritube su se podnosile i protiv visokokolskih
ustanova i organizacionih jedinica republikih organa koji se nalaze na te-
ritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.
387 Za razliku od 2011. godine kada se najvei broj pritubi odnosio na rad republikih
organa.
Po broju primljenih pritubi u 2012 godini, najmanje je onih koje
se odnose na rad pokrajinskih organa. Pritube su se uglavnom odnosi-
le na rad Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i de-
mograju, rad Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje,
Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice,
Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapoljavanje i ravnopravnost po-
lova, Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj i Pokrajinskog
sekretarijata za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu. Evidentan je i je-
dan broj pritubi na rad institucija i organizacija iji je osniva AP Vojvodi-
na, meu kojima se istiu ustanove u oblasti zdravstvene zatite.
U 2012. godini, upuene su 64 preporuke, predloga i miljenja ra-
zliitim organima, institucijama i javnim slubama. Od ezdeset etiri
preporuke, predloga i miljenja, izvreno je 27 (42,19 odsto od izdatih),
delimino je usvojeno ili izvreno 15 (23,44 odst), nije izvreno 11 (17,19
odsto) preporuka, miljenja i predloga, izvrenja su u toku u est (9,38 od-
sto) sluajeva, a o pet (7,81 odsto) pokrajinski ombudsman nema povrat-
nu informaciju. Moe se zakljuiti da je vie od 50 odsto preporuka koje
je pokrajinski ombudsman uputio izvreno, to je u okvirima ervopskog
proseka.
Izmenama Zakona o ratikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju
protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili poniavajuih kazni i po-
stupaka utvreno je da zatitnik graana obavlja poslove Nacionalnog
mehanizma za prevenciju torture (NPM) u saradnji s pokrajinskim ombud-
smanom i nevladinim organizacijama udruenjima, koji se zalau za
unapreivanje i zatitu ljudskih prava i sloboda. Nakon potpisivanja Me-
moranduma o saradnji u oblasti obavljanja NPM izmeu zatitnika graa-
na Republike Srbije i pokrajinskog ombudsmana, usledile su zajednike
aktivnosti radi utvrivanja metoda rada i organizovanja poseta instituci-
jama.
388
U okviru NPM, pokrajinski ombudsman uestvovao je u posetama
domovina za stare, domovima za lica ometena u mentalnom razvoju, psi-
hijatrijskim bolnicama, policijskim stanicama i kazneno popravnim zavo-
dima. Na teritoriji AP Vojvodine postoje tri specijalne psihijatrijske bolnice,
388 Memorandum o saradnji potpisan je 2011.godine.
dva kazneno-popravna zavoda, tri okruna zatvora, vei broj gerontolo-
kih centara i domova za stare i policijskih stanica.
Tokom 2012. godine pokrajinski ombudsman organizovao je i ue-
stvovao je u organizaciji i pripremama savetovanja o ostvarivanju i poto-
vanju ljudskih prava, prikupljao je informacije o primeni zakona i drugih
propisa u oblasti ljudskih prava i vrio istraivanja u raznim segmentima
drutvenog ivota. Pokrajinski ombudsman tim povodom objavio je to-
kom 2012. godine i nekoliko izvetaja: Vojvoanski uenici o diskrimina-
ciji, Dve godine nacionalnih saveta II deo, Spreavanje i zatita dece od
zlostavljanja i zanemarivanja u osnovnim kolama u AP Vojvodini, Nasilje
nad enama u porodici i Primena posebnog protokola Ministarstva zdrav-
lja Republike Srbije za zatitu i postupanje sa enama koje su izloene
nasilju.
Pokrajinski ombudsman inicirao je i dva nova istraivanja: Primena
principa rodne ravnopravnosti odredbi Zakona o ravnopravnosti polova
u jedinicama lokalne samouprave i istraivanje Eksploatacija dece na
internetu. Objavljivanje izvetaja o ovim istraivanjima oekuje se u toku
2013. godine.
389
Poverenik za informacije: sve
vee poverenje graana
Sve vee poverenje graana u instituciju poverenika zainformacije od
javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, s jedne strane i uporno uta-
nje administracije i njen esto ignorantski odnos prema zahtevima graa-
na s druge, dve su osnovne karakteristike stanja u toj oblasti.
Povodom podnoenja godinjeg izvetaja za 2012, poverenik za infor-
macije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti Rodoljub abi je
izjavio
390
da je postojei trend dobar kao potvrda rasta poverenja graana
u institucije poverenika, ali je alarmantan kao potvrda prisustva velikog
broja problema u ostvarivanju prava.
389 http://www.ombudsmanapv.org/ombjo/.
390 http://www.poverenik.rs/sr/saopstenja/1563-godisnji-izvestaj-poverenika-za-2012-godinu.
html.
Prema tom izvetaju, u 2012, nastavljen je trend sve eeg obraanja
graana povereniku radi zatite njihovih prava. Broj od 7570 predmeta (iz
oblasti informacija 6037 i iz zatite podataka 1533) za 25 odsto je bio vei
nego u 2011, dva puta vei nego u 2010, tri puta vei nego u 2009, ili oko
sedamnaest puta vei nego u 2005. godini (kancelarija poverenika za in-
formacije osnovana je krajem 2004).
Meutim, iako je donoenjem Zakona o pristupu informacijama od
javnog znaaja ispunjen jedan od formalnih uslova za lanstvo u EU i, iako
su time obezbeene sutinske normativne pretpostavke da se zatiti pravo
graana da kontroliu rad dravnog aparata, odgovornost za krenje tog
zakona gotovo da ne postoji.
Ne znam ime se moe pravdati injenica da u toku 2012. godine, kao
uostalom ni 2011, nadlena ministarstva prvo za dravnu upravu, potom
pravde nisu pokrenula nijedan prekrajni postupak protiv prekrioca Za-
kona o slobodnom pristupu informacijama, iako je sasvim izvesno da je
poinjeno vie hiljada prekraja, izjavio je abi povodom podnoenja go-
dinjeg izvetaja,
391
dodajui da je poverenik direktno obavestio ministar-
stva o vie stotina najdrastinijih prekraja.
Agilni poverenik za informacije, koji je za svoj rad dobio vie strunih
i javnih priznanja, prozvao je i Vladu Srbije, navodei da ona ne obezbe-
uje prinudno izvrenje obavezujuih naloga poverenika,iako to u krajnjoj
instanci u sluaju potrebe treba da ini.
Naveo je da je zabrinjavajue (posebno u vezi sa antikorupcijskim na-
stojanjima) to to u ignorisanju naloga poverenika koji su za njih obave-
zujui prednjae javna preduzea. U izvetaju se navodi da Telekom Srbija
nije postupio po ak 23 reenja, a da ga u tome slede eleznice Srbije,
EPS, Srbija gas...
Najvie albi povereniku za informacije od javnog znaaja u 2012. go-
dini upueno je protiv Ministarstva unutranjih poslova, ukljuujui sve
policijske uprave ak 208. Odmah iza MUP, kada je re o ministarstvi-
ma, nalazi se Ministarstvo nansija, protiv koga su povereniku podnete 92
391 http://www.poverenik.rs/sr/saopstenja/1563-godisnji-izvestaj-poverenika-za-2012-godinu.
html.
albe zbog nepostupanja po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama
od javnog znaaja.
392
I u oblasti zatite podataka linosti broj graana koji se obraaju po-
vereniku se poveava (od 83 predmeta u 2009, do 1533 u 2012. godini), ali
je ukupna situacija znatno loija u poreenju sa slobodom pristupa infor-
macijama, pre svega zbog nekompletnog pravnog okvira zatite podataka.
Poverenik je vie puta upozoravao da su neke bitne oblasti video
nadzor, biometrija, bezbednosne provere, privatni sektor bezbednosti
praktino potpuno neureeni, a u poslednjem izvetaju je naveo da Vlada
i drugi dravni organi nisu izvravali ni osnovne zadatke iz Zakona o za-
titi podataka o linosti.
Vlada, na primer, s donoenjem Akcionog plana za sprovoenje stra-
tegije o zatiti podataka o linosti kasni gotovo dve i po godine, a sa do-
noenjem Uredbe o zatiti tzv. naroito osetljivih podataka gotovo etiri
godine.
393
Poverenik abi je posebno ukazivao a to je izazvalo veliku pozor-
nost javnosti na injenicu da graane Srbije, uprkos donetom Zakonu o
zatiti podataka o linosti, moe da prislukuje i snima ko i gde hoe
394
,
navodei primer Beograda, u kome postoji veliki broj video kamera koje
slue za nadzor saobraaja, trgovina i slino, a da pri tom nije potpuno ja-
sno ta se kasnije deava s tim snimcima i u koje svrhe se koriste.
U oblasti slobode pristupa informacijama oigledno je napravljen
znaajan pozitivni pomak, ali u oblasti zatite podataka o linosti goto-
vo da se nije krenulo od poetka. U tom segmentu, odnos drutva i drave
mora da se korenito menja, kao to mora da se menja i odnos prema po-
vereniku kao instituciji, koja od poetka ima probleme sa smetajem, opre-
mom i brojem saradnika.
392 http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/najvise_zalbi_na_mup.55.html?news_id=258739.
393 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/374480/Sabic-Broj-obracanja-graana-porastao-za-25-
odsto.
394 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/278383/Gradane-Srbije-spijuniraju-na-sve-
strane.
Skuptina Srbije je krajem 2004. godine izabrala Rodoljuba abia
za prvog poverenika za informacije od javnog znaaja, a reizabrala ga je
krajem2011.
Poverenik za zatitu ravnopravnosti:
rairenost diskriminacije
Izvetaji koji izlaze iz kancelarije poverenika za zatitu ravnopravnosti
suoavaju Srbiju sa sopstvenom zatvorenou, predrasudama i netoleran-
cijom, to potvruje opravdanost formiranja (mada dosta zakasnelo) tog
nezavisnog i specijalizovanog dravnog organa.
Prema istraivanjima za 2012, graani Srbije bi u svom okruenju naj-
manje eleli osobe LGBT populacije i HIV pozitivne, a negativan stav imaju
najvie prema Albancima, Hrvatima, Romima i Bonjacima. Najvea dis-
kriminacija je prema Romima, osobama sa invaliditetom i starima.
395
Predstavljajui godinji izvetaj nadlenom skuptinskom odboru, po-
verenica za zatitu ravnopravnosti Nevena Petrui je navela da polovina
ispitanika nije sklona tome da diskriminie, ali ni da osudi diskriminaci-
ju. Treina ispitanika osuuje diskriminaciju, a 18 odsto pokazuje izrazitu
sklonost ka diskriminaciji, dok petina ispitanika ne zna da je diskrimina-
cija zabranjena.
396
Zabrinjavajue je to se, prema istom izvoru, 44 odsto pritubi povere-
niku u 2012, odnosi na diskriminacije koju sprovode organi vlasti, a najvi-
e pritubi 30 odsto tiu se diskriminacije pri zapoljavanju.
Poverenica je podnela nekoliko tubi zbog tog oblika diskriminacije
tubu protiv lanca picerija koje zapoljava iskljuivo ene, tubu protiv
vlasnika ugostiteljskog objekta iji su zaposleni odbili da uslue grupu sle-
pe i gluve dece, tubu protiv jednog privrednog drutva koje je oglasom za
poslovnog sekretara trailo iskljuivo enu od 25 do 35 godina, prijatnog
izgleda itd.
395 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/377992/Diskriminacija-u-Srbiji-Picerija-koje-zaposljava-
samo-zene-kelneri-ne-usluzuju-slepu-i-gluvu-decu.
396 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/306875/Najvise-mrzimo-Rome--LGBT--Hrvate.
Poverenica za zatitu ravnopravnosti predstavila je sredinom maja
2013, u Narodnoj skuptini prvi Posebni izvetaj posveen poloaju oso-
ba sa invaliditetom. Izvetaj prua uvid u rasprostranjenost diskriminacije
prema tim osobama i ukazuje na najuestalije i najtee oblike diskrimina-
cije kojima je ova marginalizovana i osetljiva drutvena grupa izloena.
397
Poverenica Nevena Petrui ukazala je na injenicu da je broj pritu-
bi zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom upuenih povereniku pro-
le godine povean deset puta, navodei da je ta drutvena grupa izloena
diskriminaciji u svim oblastima drutvenog ivota: obrazovanju, radu i za-
poljavanju, pristupu pravdi, uslugama i informacijama. Osobe sa invali-
ditetom su, posle Roma i siromanih, najvee rtve neravnopravnosti.
Neto se poboljala situacija na planu homofobije, mada su predrasu-
de prema seksualnim manjinama u Srbiji i dalje ogromne. Povodom Me-
unarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, Nevena Petrui
je izjavila da se u 2013, taj dan obeleava u neto boljoj atmosferi nego
prethodnih godina, emu doprinose raznovrsne aktivnosti koje se predu-
zimaju sa ciljem promovisanja tolerancije i potovanja ljudskih prava.
398
Od izuzetne vanosti su poslednje izmene Krivinog zakonika kojim je
uvedeno krivino delo zloina iz mrnje, kao i odluka Ustavnog suda ko-
jom je utvreno da je zabrana Parade ponosa 2011. godine bila neustavna,
najava usvajanja nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije, koju
je inicirala poverenica za zatitu ravnopravnosti.
Ipak, uprkos izvesnim pozitivnim promenama u stavovima prema
LGBT populaciji, i dalje 80 odsto ispitnika ne eli gejeve i lezbijke u svojoj
porodici, dok ih gotovo treina nee za komije, navedeno je u saoptenju
poverenice za zatitu ravnopravnosti,
399
u kome se takoe ukazuje na ulo-
gu obrazovnih ustanova i medija, ali i dravnih organa i nezavisnih tela u
unapreenju ravnopravosti i ukidanju diskriminacije u Srbiji.
397 http://www.ravnopravnost.gov.rs/sr/aktuelno/predstavljen-prvi-poseban-izve%C5%A1taj-
poverenika-posve%C4%87en-polo%C5%BEaju-osoba-sa-invaliditetom.
398 http://www.ravnopravnost.gov.rs/sr/aktuelno/me%C4%91unarodni-dan-borbe-protiv-
homofobije-i-transfobije .
399 http://www.ravnopravnost.gov.rs/sr/aktuelno/me%C4%91unarodni-dan-borbe-protiv-
homofobije-i-transfobije.
Poverenica je tokom 2012, uputila 117 preporuka organima javne vla-
sti. U toj godini je i prilino povean broj pritibi (za treinu u odnosu na
prethodnu godinu) koje graani podnose kancelariji poverenika za zatitu
ravnopravnosti, ali to ne odraava pravu sliku rasprostranjenosti diskrimi-
nacije u Srbiji. Diskriminacija je, prema oceni Nevene Petrui,
400
mnogo
vie rairena nego to to potvruje broj pritubi, a graani jo nisu spre-
mni da se obrate institucijama i koriste mogunost za sudsku zatitu.
Poverenik za zatitu ravnopravnosti je uspostavljen na osnovu Zakona
o zabrani diskriminacije iz 2009, a Skuptina Srbije je za prvu poverenicu, u
maju 2010, izabrala Nevenu Petrui. Protiv nje je krajem 2012, i poetkom
2013. godine voena estoka medijska kampanja (tabloid Kurir), a Skup-
tini Srbije uruena je peticija za njenu smenu s potpisima 140 graana,
uglavnom desniarsko-nacionalistikog opredeljenja.Civilno drutvo Srbi-
je stalo je u odbranu poverenice, navodeci da su napadi protiv nje pokuaj
ugroavanja nezavisnosti institucije poverenika za zatitu ravnopravnosti.
Agencija za borbu protiv korupcije:
pod pritiskom politike volje
U prethodnoj godini, Agencija za borbu protiv korupcije prola je kroz
turbulencije koje su vezane za dogaaje unutar same institucije (smena di-
rektorke Zorane Markovi) i za dogaaje van nje (republiki izbori).
U godinjem izvetaju Agencije za borbu protiv korupcije vidno me-
sto zauzimaju dogaaji u vezi sa smenom direktorke Agencije, koje tada-
nji predsednik Odbora, Zoran Stojiljkovi, ocenjuje kao, u naem drutvu
retku spremnost i sposobnost da se o unutranjim sporovima otvoreno i
javno govori, kao i da se koriguju sopstveni propusti.
Nakon smene, Tatjana Babi sekretar Odbora Agencije, postavljena je
za vrioca dunosti direktora, u novembru je raspisan konkurs za direkto-
ra, a u januaru je, za direktora Agencije, imenovan dotadanji vd. direktora
400 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/332053/Poverenici-za-ravnopravnost-za-sest-meseci-
stiglo-oko-200-prituzbi.
Tatjana Babi. Nakon toga raspisan je i konkurs za zamenika direktora, koji
je izabran u aprilu 2013. godine.
401
Nakon republikih izbora 2012. godine i promene vlasti, borba protiv
korupcije postala je veoma prisutna tema u javnosti, kojom je nova vlast
najavljivala svoju spremnost da ovo pitanje ozbiljno reava. Takvim iska-
zivanjem politike volje, kao i izvravanjem nekih hapenja, odnosno
najavama hapenja, data je prednost represivnim merama za reavanje
problema korupcije. Posledica toga je bila dovoenje Agencije za borbu
protiv korupcije u fokus javnosti kao institucije koja ne pokazuje rezultate,
odnosno koja nema dovoljno ovlaenja. Time je otvoren prostor za dodat-
no iskazivanje politike volje ak i nekih lanova Odbora Agencije koji
su zagovarali da se Agenciji daju i takva ovlaenja kojima bi ona mogla da
preuzme i deo ingerencija drugih dravnih institucija ija su takva ovla-
enja svrha njihovog postojanja. S druge strane, u drugi plan su gurana
ovlaenja Agencije da primenjuje preventivne mehanizme, koje nema ni-
jedna druga institucija drave.
Iako je i prethodna vlast esto koristila postojanje Agencije kao para-
van za iskazivanje politike volje pred meunarodnim pritiscima, nova
vlast nastavlja tendenciju nerazumevanja injenice da nezavisna dravna
tela kao svrhu postojanja imaju to da, kao javne institucije, vode stalnu
brigu o nekom javnom dobru bez upliva politikih programa, ideologija
i interesa. Uprkos javno deklarisanoj podrci radu Agencije, nova vlast je
samoinicijativno i u roku u kome se ne mogu izraivati ozbiljna dokumen-
ta, produkovala radnu verziju nove Nacionalne strategije za borbu protiv
korupcije, ignoriui injenicu da je Agencija ovaj proces ve privela kraju
koordiniui itavu aktivnost, ukljuivanjem irokih i uih radnih grupa,
401 U aprlu 2013. godine izabrani su novi lanovi Odbora umesto onih kojima je mandat
istekao. To su: prof dr Evica Petrovi, Zoran Vujii, prof. dr Boo Drakovi i Nikola
Stanojevi. lanovi Odbora jo uvek su: prof. dr Zoran Stojiljkovi, prof. dr Radmila
Vasi, prof. dr Branko Lubarda (koji je na sednici Odbora od 17. aprila izabran za novog
predsednika Odbora) i Zlata orevi (koja je izabrana za zamenika predsednika Odbora).
Skuptina Srbije jo uvek nije izabrala devetog lana Odbora koga treba zajedno da
delegiraju novinarska udruenja. Zbog odsustva procedure oko toga kako se zajedniki
delegira kandidat, kandidate su, bez dogovora, samostalno predloili UNS (Ljiljana
Smajlovi) i NUNS (Dragan Janji).
te da je taj proces obavljen tokom mandata prethodne vlade. O ovom po-
tezu Agencija je obavetena preko medija, o emu je izdala i saoptenje u
kome se, izmeu ostalog, kae: Agencija takoe izraava zabrinutost jer je
saopteno da e Savet za borbu protiv korupcije imati nadzornu ulogu u
sprovoenju Strategije. To bi znailo da Ministarstvo pravde namerava da
ovaj nadzor, koji predstavlja jednu od najznaajnijih nadlenosti Agencije,
oduzme Agenciji i prenese ga u nadlenost savetodavnog tela Vlade.
402

Nakon to je tekst radne verzije Strategije stavljen na uvid Agenciji, Agen-
cija je objavila i Komentare na radnu verziju Strategije, podseajui javnost
da je Ministarstvu pravde i dravne uprave ve bila dostavila emu Mini-
malni standardi za kvalitetniju strategiju.
403
Sama Agencija je u svom godinjem izvetaju za 2012. godinu ponudi-
la koncept izvetaja na takav nain da prati logiku strukturu svrhe nad-
lenosti koje je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije poverio ovom
nezavisnom dravnom organu: 1) Kontrola raspolaganja javnim resursi-
ma (Agencija je duna da: reava o nespojivosti javnih funkcija i sukobu
interesa, sprovodi kontrolu imovine javnih funkcionera i da vodi registar
javnih funkcionera, imovine i poklona, kontrolie nansiranje politikih
subjekata); 2) Razotkrivanje nepravilnosti (koje uine pojedinci i/ili grupe,
nezavisno od njihovog statusa, zbog kojeg je Agencija duna da postupa
po predstavkama i prijavama pravnih i zikih lica; 3) Edukacija (predstav-
nika javnog sektora i drugih cijlnih grupa, ukljuujui i optu javnost, o
pitanjima znaajnim za antikorupcijsko delovanje); 4) Obezbeivanje me-
hanizama za uspostavljanje i unapreenje integriteta u institucionalnom
i regulatornom okviru (zbog ega je Agencija duna da: koordinira pro-
ces uvoenja i nadzire sprovoenje planova integriteta u javnom sektoru;
nadzire i izvetava o procesu sprovoenja nacionalne antikorupcijske stra-
tegije; analizira propise na rizike od korupcije i daje incijative za izmenu i
donoenje propisa radi otklanjanja koruptivnih rizika; sprovodi istraiva-
nja i analize kako bi obezbedila empirijska znanja za formulisanje antiko-
rupcijskih javnih politika); 5) Uspostavljanje i jaanje veza sa okruenjem
u kojem radi (zbog ega je Agencija duna da: sarauje sa predstavnicima
402 www.acas.rs.
403 http://www.acas.rs/sr_cir/praksa-agencije/pracenje-strategije.html.
meunarodne zajednice i meunarodnim telima; sarauje i koordinira rad
sa drugim nezavisnim dravnim i regulatornim telima; sarauje sa orga-
nizacijama civilnog drutva; sprovodi antikorupcijske kampanje); 6) Obez-
beivanje sopstvene odgovornosti pred graanima (zbog ega je Agencija
duna da omogui i osigura: zakonito i ekasno postupanje u stvarima iz
sopstvene nadlenosti i transparentnost rada i dostupnost informacija u
svom posedu); 7) Jaanje sopstvenih kapaciteta (radi delotvornog sprovo-
enja poverenih nadlenosti).
Saopteni rezultati u izvetaju pokazuju da je Agencija najvie uinila
u sprovoenju svojih preventivnih nadlenosti (planovi integriteta, edu-
kacije, praenje sprovoenja Strategije itd), dobre rezultate u oblastima re-
avanja o sukobu interesa, voenju registara funkcionera i imovine, kao i
u kontroli izvetaja, a neto loije rezultate u oblasti kontrole nansiranja
politikih subjekata i predstavkama graana.
Nedostatak strunih kadrova za pojedine nadlenosti, kao to je kon-
trola nansiranja politikih subjekata i loe voenje kadrovske politike u
Agenciji, doveli su do kanjenja u obradi podataka vezanih za ovu nadle-
nost Agencije. S druge strane, za izvrenje pojedinih nadlenosti, ili spro-
voenje iniciranih prekrajnih ili krivinih prijava, odgovornost prelazi i
na druge nadlene institucije.
I ove, kao i u prethodne dve godine Agencija je u godinjem izvetaju
izloila preporuke za poboljanje izvravanja njenih nadlenosti, od kojih
se jedna tie i inicijative za izmenu Zakona o Agenciji ime bi se formulaci-
je nekih nadleosti pojasnile i precizirale, neke nadlenosti dodale a neke
obaveze dodale drugim dravnim institucijama. Inicijativa je zvanino po-
krenuta 13. marta 2013. godine,
404
a poslednji godinji izvetaj predat je
Narodnoj Skuptini Republike Srbije 28. marta 2013. godine.
405
404 http://www.acas.rs/sr_cir/aktuelnosti/881-podneta-inicijativa-za-izmene-i-dopune-
zakona.html
405 http://www.acas.rs/sr_cir/aktuelnosti/896-treci-godisnji.html
Nastavljena je praksa da vlast ne reaguje na godinje izvetaje neza-
visnih dravnih organa, odnosno na preporuke koje se u tim izvetajima
objavljuju. Ne postoji precizna obaveza organa vlasti da, nakon formalnog
usvajanja izvetaja nezavisnih organa od strane republike skuptine, u
skladu sa njima i postupaju.
272
273
VI DRAMATINA
EKONOMSKA SITUACIJA
274
275
Uticaj ekonomske krize
na izborne rezultate
Vladajua koalicija na elu sa Demokratskom strankom (DS) nije uspela da
sprei kulminaciju privredne krize, koja je i Srbiju poela da davi jo 2008.
godine, kad je nansijska kriza poela da trese itav svet. To je koincidiralo
sa izbornom, 2012. godinom, odnosno rokom za redovne parlamentarne
izbore kad su istovremeno raspisani predsedniki izbori (est meseci pre
isteka mandata predsednika Borisa Tadia).
Uinjen je pokuaj da se do izbora (u maju) bar odri nivo plata u
javnom sektoru i penzija, te da se pojaanom javnom potronjom, na
bazi dodatnih spoljnih zaduenja, odri tranja na unutranjem tritu
i koliko-toliko spase opta privredna konjunktura, zbog ega je i suspen-
dovan sporazum Srbije sa MMF (februara 2012. godine) ali se duboka
ekonomska depresija i novi porast nezaposlenosti nisu mogli zadrati u
prihvatljivim okvirima.
406
U krajnjoj konsekvenci, takva privredna kriza i
neodlunost tada vodee Demokratske stranke, u pogledu daljih koraka ka
razreenju kosovskog problema i odlunije politike pribliavanja EU i do-
veli su prethodnu stranaku koaliciju do sloma, a njenu stoernu stranku,
Demokratsku stranku do gubitka vlasti, u leto 2012. godine.
To je, zapravo, doprinelo prelomnom izbornom porazu lidera te ko-
alicije, predsednika DS i drave, Borisa Tadia to je polovinom godine
konano rezultiralo ne samo promenom predsednika drave, postao je to
lider naprednjaka Tomislav Nikoli, nego i promenom sastava koalicije
koja je popunila novu vladu Srbije, sa novim premijerom Ivicom Daiem,
predsednikom Socijalistike partije Srbije (SPS), na njenom elu. No, kako
se ispostavilo, kao stoerna stranka ove nove koalicije, brzo e se nametnu-
ti Srpska napredna stranka (SNS), koja i ima najvie poslanika u Skuptini
406 U prolee, ba uoi politikih izbora zabeleen je pad bruto domaeg proizvoda u prvom
kvartalu za 1,3 odsto. U tom periodu industrijska proizvodnja je bila manja za oko 6
odsto (meugodinji nivo). Zatim, dolo je do smanjenja uvoza za 39 odsto, a izvoza ak
za 44 odsto.
276 srbija 2012 : dramatina ekonomska sitUacija
Srbije, i njen novi lider i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vui, koji
je brzo preuzeo gotovo svu vlast, mada je nominalno samo prvi potpred-
sednik vlade, ministar odbrane i koordinator rada obavetajnih slubi.
Ova smena vlasti u najgorim ekonomskim prilikama, moe se se, ini
se, na dui rok ispostaviti i kao prilino krupna promena modela eko-
nomske politike koji e biti na snazi u Srbiji narednih godina bez obzi-
ra to su u vladajuoj koaliciji ostali (i napredovali), osim predstavnika
SPS, i Ujedinjenih regiona Srbije (URS), na elu sa novim-starim ministrom
nansija i privrede Mlaanom Dinkiem. No, iako su vladi dve treine
ministara iz predhodne vlade Mirka Cvetkovia, ona je sa premijerskom
pozicijom SPS i sa ulaskom SNS u njen sastav ipak bitno promenjena, pa se
moe oekivati i njen radikalniji zaokret u ekonomskoj lozoji.
No, promena ekonomske politike od relativno liberalnog modela tr-
ine regulacije, uz neodrivo ouvanje visokog uea javnog privrednog
sektora u trinom prostoru ka pojaanom dravnom intervencionizmu
kao instrumentu socijalno odgovorne drave bie ipak ograniena na-
stavkom generalne orijentacije nove koalicije ka evropskim integracijama,
a taj pravac, koji je u poetku izgledao taktike naravi, ini se da je uvren
majskim sporazumom (2013) Beograda i Pritine u Briselu, u aranmanu
Evropske unije (i SAD).
Zasad je izvesno da je nova koalicija, im je preuzela vlast, energinije
zagrizla u kosovski problem, da bi isposlovala datum poetka pregova-
ra o ulasku Srbije u Evropsku uniju, ali je neizvesno koliko je ta koalicija
spremna za ponovno pokretanje temeljnih drutvenih i privrednih refor-
mi koje su zamrznute ve vie godina, kako bi Srbija napokon okona-
la razdoblje simulirane tranzicije i upodobila svoj sistem sa zemljama
Evropske unije.
Ekspoze premijera Iivice Daia
Uprkos proklamovanog nastavka politike integracije Srbije u EU, utu-
sak da e se osnovni model upravljanja privredom i potronjom prome-
niti, ne u pravcu uspostavljanja privatne trine ekonomije, nego vie
u pravcu povratka na model socijalne drave, uvrstio je promotivni
277 Uticaj ekonomske krize na izborne rezultate
ekspoze novog premijera Ivice Daia, koga je on odrao prilikom formira-
nja nove vlade 26. jula 2012. godine.
Dai je to i sam istakao, uveren da je to najnoviji svetski trend: Ulo-
gu drave shvatam kao potrebu da se pomogne i graanima i privredi i
svim drugima kojima je pomo potrebna, pravda, jednakost za sve, po-
gotovu za one koji su u vremenima tranzicije ostali bez posla i prihoda za
ivot, bie prioriteti ove vlade, itd.
407
U tom smislu ovaj ekspoze bio bi pri-
hvatljiv i na svakom evropskom socijaldemokratskom skupu pre tridesetak
godina, kad je bio u modi klasini koncept drave blagostanja (welfare
state). Istina je da se o povratku na neki slian model ekonomske politi-
ke, pa i drave, ponovo raspravlja u svetu u vremenu otegnute krize, na-
roito u eurozoni, ali ne ba u onim zemljama koje, poput Srbije, imaju
pre svega problem velikog budetskog decita, to jest drava u kojima ni
malu, to jest nedovoljnu socijalnu potronju nema ko da nansira, upr-
kos ogromnom broju socijalno nezatienih (pre svega nezaposlenih). A,
realna drava blagostanja mnogo kota, zato je due od decenije i bila
naputena i u najbogatijim i najrazvijenijim dravama sveta.
Nasuprot toj kljunoj razlici izmeu Srbije i zemalja koje su isproba-
vale model drave blagostanja, premijer Dai je u svom promotivnom
ekspozeu naglasio: Sve ono to je u Srbiji zapostavljeno, zaboravljeno,
zloupotrebljeno, odbaeno, a vredno, mora da se vrati na svoje zaslueno
mesto. Neki itavi delovi Srbije moraju da oive. Da dobiju infrastrukturu,
privredu, radna mesta i postanu mesta u koja e se ljudi vraati. Ne tamo
da umru, nego da bi tamo iveli. U ovom stavu, kao i u nizu drugih koje
ovde nije potrebno due citirati, Dai je najavio povratak na koncept dr-
ave koja svima pomae, koja naciji pomae da se ziki obnovi i uvea,
koja odrava opstanak naputenih sela i zaputene provincije, koja u na-
elu pomae i privredu i graane, naroito siromane radnike, seljake i
tranzicione gubitnike (nezaposlene), koja, navodno zbog toga zadrava u
dravnom vlasnitvu ceo privredni javni sektor (nee se privatizovati EPS,
PTT, TP, Aerodrom, rekao je premijer), suoava se sa izazovom reindu-
strijalizacije, kako bi Srbija imala svoju privredu i svoje radnike, odvaja
ogromna sredstva za ulaganja i podsticaje u poljoprivredi, kako bi Srbija
407 Vreme, 2. avgust 2012.
postala bata Evrope, trai od nansijskog sektora da pomognu razvoj-
nim investicijama, od centralne banke zahteva ksni devizni kurs dinara
(da zaposlenima i penzionerima ne bi erodirala primanja), koja od pri-
vrednika zahteva da isplauju plate i ne iznose kapital u inostranstvo, koja
vraa bolesnima besplatno zdravstvo i tako redom. Dai tako vidi i ulogu
vlade koja e sve to osigurati socijalnim dogovorom sa poslodavcima i
zaposlenima, a dogovor sa penzionerima je praktino ve postignut, da se
ne zamrzavaju niija primanja, pa ni njihova (ve samim koalicionim do-
govorom SPS i Partije udruenih penzionera Srbije PUPS).
Nakon ovakvog ekspozea Ivice Daia, u leto 2012. godine, meu po-
smatraima se postavilo tugaljivo pitanje da li premijer svojim promo-
cionalnim govorom poziva na zaustavljanje tranzicionog procesa, poto je
on tada ekspicitno rekao: Promene drutvenog poretka nisu dale oekiva-
ne rezultate. Srbija je i dalje zemlja izneverenih oekivanja i proputenih
prilika. Uinjene su krupne greke, neke i kriminalne prirode u privatizaci-
ji drutvene svojine, upropaeni su ogromni privredni potencijali zemlje.
Stupili smo u sveopte siromatvo i pad ivotnog, ekonomskog, kulturnog
i civilizacijskog standarda srpskog drutva.
Naime, u ovom stavu postoji jedna opasna meavina ideoloke ma-
nipulacije i gole poluistine. Jer, ne moe se ba rei da je Dai pozvao na
povratak u socijalizam, ali se mogao izvui zakljuak da kapitalizam nije
za Srbiju, to jest neko je mogao razumeti da zapravo privatizacija sama po
sebi upropaava nekakav ogromni privredni potencijal zemlje. Kao da taj
potencijal nije bio upropaen jo pre privatizacije. Istina, premijer Dai
je naveo samo da su u tranzicionom procesu uinjene greke, ali se stie
utisak da je mislio da je sama tranzicija istorijska greka.
Ipak, Dai tada nije ponovio rei iz predizborne kampanje, kada je
odbacivao pomo Meunarodnog monetarnog fonda i poruio mu da ide
u druge zemlje i tamo vri neuspele eksperimente, ve je odmah najavio
da e i njegova Vlada traiti nastavak pregovora sa Meunarodnim mone-
tarnim fondom i Svetskom bankom, jer je verovatno bio svestan da zasad
Srbija mora saraivati i sa starim kapitalizmom, kako bi izala iz nan-
sijskog bunara.
Ivica Dai je u promotivnom ekspozeu 2012. godine, najkonkretni-
ji bio u kritici dotadanje monetarne politike. Na tu temu on je rekao: U
poslednje vreme dolo je do drastinog slabljenja nacionalne valute. Naci-
onalna valuta je, u odnosu na septembar 2008. godine, doivela pad vred-
nosti od 53 odsto. Plate i penzije su obezvreene, rate stambenih i drugih
kredita graana viestruko su uveane, a i bilansi mnogih preduzea traj-
no oteeni.
Apsurdno je da je to period u kome su devizne rezerve viestruko uve-
ane. Drava jednostavno ne moe pred tim da zatvori oi. Neuspeh u od-
brani nacionalne valute koji su doivele Narodna banka i Vlada Srbije kao
direktnu posledicu imali su osiromaenje graana Srbije i nae privrede.
Srbiji je potreban plan za stabilnu nacionalnu valutu. Taj plan mora
biti rezultat koordinisane i zajednike politike Vlade, monetarnih vlasti i
privrede. Ekasnije korienje instrumenata monetarne politike, aktivnije
privlaenje stranih investicija, spreavanje odliva deviza sivim kanalima,
rad sa naom dijasporom, destimulisanje nepotrebnog uvoza, podsticaj
preduzeima koja svojim radom supstituiu uvoz i ozbiljna izvozna strate-
gija najvaniji su elementi ovog plana.
Da li e se i kako e se Daiev kabinet drati ovih smernica ekonom-
ske politike, koje je najavio kao program svoje vlade, ostaje da se vidi. U
drugom polugou 2012. godine, kada je ova vlada preuzela vlast, ona se
u prvih sto dana ponaala kao vlada konsolidacije koja je prinuena na
interventne mere, pa se zasad ne moe sa sigurnou govoriti kakva je doi-
sta njena ekonomska lozoja. Ako takvu lozoju uopte ima i moe da
uskladi unutar sopstvene, vladajue koalicije u kojoj koaliraju i dominira-
ju stare leve fraze i ideje klasinog desniarskog nacionalizma, a napose
u kojoj je primetna i stara fascinacija srpske politike Rusijom i njenom na-
vodnom zatitnom ulogom prema Srbiji.
Kako je i zato je dolo do kulminacije krize u Srbiji
Dakle, u emu se doista ogledala kriza koja je ponovo dovela graane
Srbije do sve rairenijeg siromatva, neizvesnosti i apatije. Prvo da pogle-
damo osnovne ekonomske parametre koji dokazuju da se stvari u privre-
di Srbije tokom 2012. godine, blago reeno, nisu odvijale nimalo dobro.
Procenjeno je da ukupne ekonomske aktivnosti u 2012. godini, mere-
ne bruto domaim proizvodom i iskazane u cenama iz 2011. godine, imaju
realni pad od 1,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najvei pad bruto
dodate vrednosti zabeleen je u sektoru poljoprivrede, umarstva i ribar-
stva, uslunih delatnosti i sektoru usluge smetaja i ishrane.
408
Industrija, koja je najvaniji sektor svake savremene privrede i koja
preko brojnih veza deluje na celokupnu nacionalnu ekonomiju, zabelei-
la je 2012. godine novo opadanje, posle due od decenije veoma sporog
oporavka posle katastrofe krajem XX veka. Naime, industrijska proizvod-
nja jeu periodu januar decembar 2012. godine, u odnosu na isti period
2011. godine, bila manja za 2,9 odsto. Najvei uticaj na pad industrijske
proizvodnje u 2012. godini, imale su: proizvodnja osnovnih metala, proi-
zvodnja elektrine energije, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
i eksploatacija uglja.
409
Pri tome valja zabeleiti da ni start velikog projekta
Fijat Srbija u Kragujevcu, polovinom godine, sa poetnom mesenom pro-
izvodnjom od oko 10.000-15.000 komada vozila, nije uspeo da amortizuje
obustavljanje proizvodnje u elezari u Smederevu, koju je na kraju 2012.
godine potpuno napustila amerika kompanija USS stil, pa je proizvodnja
praktino obustavljena.
Industrijsku proizvodnju u Srbiji u 2012. godini nije mogao spasti ni
start proizvodnje automobila po projektu Fijat Srbija, pa ni rekonstrukcija
Panevake ranerije, a to su gotovo jedina dva krupnija industrijska pro-
jekta dovrena u toj godini.
408 Tokom etvorogodinjeg mandata predhodne, Cvetkovieve vlade stopa BDP se kretala na
sledei nain: 2008. godine plus 3,8 odsto, 2009. g. minus 3,5 odsto, 2010. g. plus 1 odsto
i 2011. g. plus 1,62 odsto. Vidi: Mirko Cvetkovi, Argumenti i predrasude, Beograd, 2012,
str 60.
409 Prema podacima Privredne komore Srbije.
Naime, posle gotovo etiri godine od potpisivanja ugovora o stvaranju
novog zajednikog preduzea Fijat automobili Srbije (FAS), u kome drava
Srbija ima udeo od 33 odsto, a italijanska auto industrija Fijat 67 odsto,
4. jula 2012. godine, poela je i serijska proizvodnja potpuno novog mo-
dela Fijat 500 L. Kako se procenjuje, do kraja 2012. godine proizvedeno je
30.000 komada ovog automobila, dok je za 2013. godinu planirana proi-
zvodnja od oko 160.000 komada. Fabrika u Kragujevcu odmah je poela
da radi u dve smene i do kraja 2012, je uposlila oko 2400 radnika. Mini-
star nansija Mlaan Dinki izneo je procenu da e ve 2013. godine godi-
ne devizni priliv Srbije od izvoza Fijata 500 L iznositi vie od 1,5 milijardu
eura.
410
Nakon prodaje NIS ruskoj kompaniji Gaspromnjef, koja je realizo-
vana 2009. godine, stalno se oekivao krupan investicioni korak ove kom-
panije ka modernizaciji proizvodnje, to je bio i jedan od razloga da je
prilikom sklapanja ovog posla sa srpske strane bila prihvaena relativno
niska cena transakcije. Prvi takav doista krupan korak obeleen je 1. no-
vembra 2012. godine, kad je sveano putena u pogon obnovljena rane-
rija nafe u Panevu.
Vrednost ove investicije obraunata je na 547 miliona eura, od ega je
397 miliona eura utroeno na izgradnju kompleksa hidrokrekinga, a oko
150 miliona eura uloeno je u modernizaciju fabrike infrastrukture i eko-
loku zatitu.
Kako je na sveanom otvaranju revitalizovane Panevake raneri-
je naglasio generalni direktor Kiril Kravenko, godinji obim proizvodnje
benzina evro 5 standarda povean je na 638.000 tona, a dizela na 1,538
milion tona. On je pri tome dodao da e investicije NIS i 2013. godine biti
znaajne, izmeu 300 i 500 miliona eura. Modernizacija proizvodnje omo-
guie NIS ekspanziju izvoza, pa je Gaspromnjef ve 2012. godine kupio
znaajne lance benzinskih pumpi u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugar-
skoj. Ve 2013. godine oekuje se izvoz iznad 600 miliona eura.
Ova dva krupna industrijska posla u Srbiji nisu uspela da pokrenu
industrijsku proizvodnju. Da nesrea po dravnu ekonomiju bude vea,
poljoprivredu je tokom 2012. godine pogodila nezapamena sua. Zbog
410 Vreme, 27. decembar 2012.
dugotrajne sue i dugog razdoblja izuzetno visokih temperatura, ukupna
teta naneta srpskoj poljoprivredi procenjena je, zbog direktnog umanje-
nja prinosa ratarskih kultura, na vrednost veu od 2 milijarde dolara. Ovoj
proceni, naravno, trebalo bi pridodati i teke posledice koje e kasnije ose-
titi stoarstvo i mlekarstvo, a zatim i cela, u Srbiji inae prilino razvijena
prehrambena industrija.
411
Naime, prema proraunima strunjaka Privredne komore Srbije bruto
vrednost poljoprivredne proizvodnje je 2012. godine, u odnosu na pred-
hodnu godinu opala za blizu 25 odsto. Kako je procenio Voja Stankovi iz
PKS, ta vrednost je 2011. godine iznosila oko 5,2 milijarde dolara, a 2012.
godine opala je na oko 3,9 milijardi dolara. Ratarstvo i povrtarstvo su do-
iveli pravu katastrofu sa padom vrednosti bruto proizvodnje veim od
37 odsto. Na primer, vrednost proizvodnje ita je opala za 37,5 odsto, a po-
vrtarstva ak za 40 odsto. To je izazvalo ogroman porast cena robe na zele-
nim pijacama Srbije, i do 30-40 odsto.
412
Stagnacija ili opadanje aktivnosti u veini privrednih oblasti, na jed-
noj strani, i velika inercija i javne i svake druge potronje (dodatno pod-
sticana predizbornim manevrima vlasti), na drugoj strani, rezultirali su
novim uzletom inacije. Procenjeno je da je godinja stopa inacije u
2012. godini iznosila 13 odsto, mada neki strunjaci smatraju da je ona
zapravo bila i via.

Ovaj nivo inacije je u, recesijom zahvaenoj Evropi
bio najvii meu dravama na kontinentu, to samo upuuje na zakljuak
da proinaciona arita u trinom sistemu Srbije nisu sanirana. Pri sve-
mu tome treba imati u vidu da su cene elektrine energije, gasa, grejanja i
drugih komunalnih usluga vetaki odravane na nerealno niskom nivou.
Ni na planu borbe protiv nezaposlenosti, koja sintetie sve razvojne
probleme privrede u Srbiji, tokom 2012. godine nita nije postignuto. Broj
zaposlenih i u 2012. godini bio je manji u odnosu na prethodnu godinu,
za 1,1 odsto (broj zaposlenih bio je manji za blizu 20.000 radnika). Poto je
411 Tek u prolee 2013. izbie velika afera sa poveanim nivoom aatoksina u mleku, to je
posledica buavosti velikih koliina stone hrane (kukuruza), koja se javlja posle svake
velike sue. Ekonomske tete koje je ta afera izazvala, jer je prepolovila potronju i izvoz
mleka i kukuruza, jo nisu dimenzionisane.
412 Izvetaj Privredne komore Srbije o rezultatima poljoprivrede u 2012. godini.
bila re o izbornoj godini, vlada je dozvolila da zarade, bez poreza i dopri-
nosa, nominalno budu vee u 2012. godini, u odnosu na 2011. godinu, za
9,3 odsto, a realno za 1,4 odsto (prosena mesena plata je bila neto iznad
300 eura), dok je kupovna mo penzija bila u opadanju.
Glavni izgovor vlade za domicilnu recesiju bio je pozivanje na svetsku
nansijsku krizu, a posebnu recesionu krizu u Evropskoj uniji. U 2012. go-
dini ostvarena je razmena sa inostranstvom u vrednosti od 30.366,9 mi-
liona USD izvozje iznosio 11.353,6 miliona USD, a uvoz 19013,3 miliona
USD. Prema 2011. godini, izvoz jesmanjen za 3,6 odsto u odnosu na 2011.
godinu, a uvoz, takoe,smanjenza 4,3 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom
je bila 59,7 odsto i bila je vea od pokrivenosti u 2011. godini.

Vie od polo-
vine ukupne razmene sa inostranstvom Srbija obavlja sa zemljama EU u
2012. godini udeo ovih zemalja je u ukupnoj razmeni Srbije sa inostran-
stvom iznosio 58,1odsto.
413
Spoljna i domicilna nansijska kriza
Mada ovi pokazatelji idu u prilog gore spomenutom izgovoru za pad
domae konjunkture, oni domau recesiju ne objanjavaju u potpunosti,
jer se u raunicu mora uzeti i domaa nansijska kriza, poto je dolo do
stagnacije kreditne aktivnosti poslovnih banaka prema privredi, najvie
zbog velikih dravnih pozajmica preko neprestanih emisija dravnih obve-
znica nominovanih u dinarima i kamaenih po relativno visokoj referen-
tnoj kamatnoj stopi centralne banke (koja je predugo bila iznad 15 odsto).
Naime, pokuaj da se ubrzanijom tekuom devalvacijom dinara u odnosu
na devize (u okviru modela eksibilnog deviznog kursa dinara) stimulie
izvoz, uinio je zaduivanje privrede (koje ide sa deviznom klauzulom, a
esto i putem prekograninih kredita) suvie rizinim, a stare obaveze je
poskupeo do neizdrive mere. Zbog toga tokom 2012. godine dolazi do
snanog porasta stope nenaplativosti kredita, sve do previsokih 20 odsto,
to je ne samo izazvalo znatan porast gubitaka banaka, nego i zadralo
413 2008. godine Srbija je ostvarila porast BDP od 3,8 odsto, 2009. godine je zabeleen pad
od 3,5 odsto, 2010. godine rast od 1 odsto, a 2001. godine BDP je porastao za 1,62 odsto
(Mirko Cvetkovi, Argumenti i predrasude, Beograd, 2012.
tekue kamate na visokom nivou (uz pad kreditnog rejtinga drave za je-
dan stepen).
Tako je dolo do stagnacije zaduivanja privrede u inostranstvu, ali
porasta zaduivanja drave na meunarodnom nansijskom tritu. Tako
je i dolo do prave eksplozije javnog duga, koji je tokom godine porastao
sa, realno oko 49 odsto BDP, na, prema proceni novog ministra nansija
i privrede Mlaana Dinkia, blizu 65 odsto bruto domaeg proizvoda, sa
tendencijom daljeg rasta.
Na problem brzog porasta javnog duga i ugroenosti dravnih nansi-
ja, prvi je, u junu 2012. godine skrenuo panju Fiskalni savet Srbije na elu
sa Pavlom Petroviem, a poetkom 2013. godine Fiskalni savet je saoptio
da je decit budeta Srbije u predhodnoj godini iznosio 217 milijardi di-
nara ili 6,6 odsto BDP, to je bilo daleko iznad budetske projekcija. Javni
prihodi su bli za oko 25 milijardi dinara manji od planiranih, a najvie su
podbacile akcize i prihodi od PDV.
Dakle, ukupno uzev, Srbija se tokom 2012. godine zaduila za oko 4,5
milijardi eura, a najvei deo te sume otiao je na otplate ranije uzetih kre-
dita i popunjavanje budetskog decita, jer je samo 20 odsto tog zaduenja
odvojeno za javne investicije i dravne garancije.
Veliko nansijsko naprezanje Srbije i njene privrede u 2012. godini
dramatizovao je i porast gubitaka u bankarskom sektoru, izazvan naglim
skokom stope nenaplativnosti odobrenih kredita, to samo ilustruje loe
nannsijsko stanje cele privrede. Kako je saopteno u Udruenju banaka
Srbije, oko 19.000 preduzea je u docnji sa otplatama kredita, kao 16.000
preduzetnika, sa ukupnim obavezama koje se procenjuju na iznos izmeu
250 i 300 milijardi dinara. Zasad je u docnji duoj od 90 dana suma otplata
od oko 3 milijarde eura, to zajedno sa rezervisanim sredstvima u ban-
kama od takoe, 3 milijarde eura, znai da je blokirano oko 6 milijardi
eura kreditnog potencijala (dok je ukupna kapital banaka u Srbiji samo 5,5
milijardi eura).
414
Ljuljanje banaka pod pritiskom loih kredita izazvalo je i relativ-
no neuspeno poslovanje svih banaka u 2012. godini, mada su one zbir-
no gledajui, ostvarile u toj godini dobit od 8,4 miliona dinara (oko 80
miliona eura), ta dobit je bila za oko 64 odsto manja od one koju su ban-
ke zbirno ostvarile u 2011. godini. Od ukupno 32 poslovne banke koje su
poslovale u Srbiji, ak 11 banaka je zavrilo sa gubicima, a 13 banaka je u
proteklih pet godina izgubilo tri puta vie novca od tekue zarade.
415
Ovoj relativno looj slici bankarskog sistema naroito negativan do-
prinos dao je slom Agrobanke, u kojoj je drava imala 20 odsto akcija, ali je
u ovom sluaju uinila pokuaj veoma skupog spasavanja klijenata ove
banke. Taj slom Agrobanke, u dva koraka (26. maja, kad je uinjen pokuaj
sa osnivanjem Nove Agrobanke i 26. oktobra, kada je ta nova banka likvi-
dirana), predstavlja moda prelomni nansijski dogaaj godine ne toli-
ko zbog velikog volumena nansijske operacije koju je izazvao, nego vie
zbog toga to je ta afera znatno uticala i na irenje svesti da se borba pro-
tiv visoke korpucije vie ne moe odlagati. To saznanje dobro je iskoristila
opozicija na majskim izborima, pre svega SNS, jer je prva shvatila da joj ta
borba prua veliki resurs popularnosti.
Mada pria o slomu Agrobanke ad u Beogradu poinje jo krajem
2011. godine, kad je Narodna banka Srbije (NBS) nad njom uvela prinud-
nu upravu, zbog gubitaka u poslovanju od 290 miliona eura, ira javnost
je shvatila dimenzije njene propasti, kako smo napomenuli, tek za vikend
26. maja, kada je obelodanjeno da je likvidirana stara i osnovana Nova
Agrobanka u potpunom vlasnitvu drave. U ovoj operaciji koja je odigra-
na samo nekoliko dana posle izbora, Cvetkovieva tehnika vlada je naj-
pre, 24. maja donela odluku o emitovanju dugoronih hartija od vrednosti
od 85 miliona eura za Novu Agrobanku, sa dospeem 2015. godine, pa je
sutradan, 25. maja, tadanji guverner NBS Dejan oki doneo reenje o
likvidaciji Agrobanke, a Nova Agrobanka je osnovana 26. maja uz pomo
dravnih obveznica i ivih 25 miliona eura iz budeta, kojima je Vlada
Srbije omoguila kakav takav nastavak svakodnevnog rada ove banke. U
zvaninom saoptenju NBS je tada naglaeno da je osnivanjem Nove Agro-
banke sa dravnim kapitalom od 10.417.990.000 dinara zatiena utee-
vina od 165.367 graana i ouvana stabilnost 4.872 preduzea. Ispostavie
se da sve to to je preduzeto nije bilo dovoljno, a iskrsao je i problem sa
415 Blic, 4-5 maj 2013.
stranim suvlasnicima Agrobanke, koji su ovom odlukom praktino bili ek-
sproprisani, pa su zavapili da su izgubili 70 miliona eura.
Pet meseci kasnije, opet uoi vikenda, 27. oktobra 2012. godine nova
Vlada Srbije, na elu sa Ivicom Daiem donela je odluku o likvidaciji i
Nove Agrobanke i utapanju depozita i imovine te banke u Potansku tedi-
onicu. Iz Nove Agrobanke u Potansku tedionicu preneta su 392,3 miliona
eura ukupnih obaveza, od ega e 238,5 miliona eura osiguranih depozi-
ta, kako je tada objavljeno, biti pokriveno u keu iz Agencije za osigurnje
depozita. Preneti su i neosigurani depoziti i ostale obaveze, koje su pokri-
vene hartijama od vrednosti koje je Cvetkovieva vlada ve bila emitovala.
Potanska tedionica je osim toga, stekla oko 60 ekspozitura i 65 miliona
eura navodno zdrave aktive. Ona je preuzela i 300 zaposlenih, dok je 500
ljudi izgubilo zaposlenje.
Premijer Ivica Dai je tim povodom izjavio da bi propast Nove Agro-
banke imala ogromne i teke posledice ne samo na nansijsko trite, ve
i po graane Srbije i preduzea koja imaju depozit u Agrobanci, zbog ega
je reagovanje vlade, navodno, bilo neophodno.
Ovom akcijom sluaj Agrobanke, meutim, nije zatvoren, kao to ni
hapenja odgovornih nije okonano sa privoenjem glavnog menadera
te banke Duana Antonia. U pritvor je zbog sumnji za raznovrsne malver-
zacije dosada smeteno 16 funkcionera banke, ali i neki lanovi Upravnog
odbora, dok su tabloidi stalno insistirali da je Agrobanka bila krava mu-
zara SPS i Cvetkovieve vlade. Neke prie o doista bahatom odobravanju
velikih kredita bez gotovo ikakvih, ili sa veoma sumnjivim obezbeenjima
imale su ogroman odjek i doista su izazvale ogorenje u javnosti, toliko da
su samlele svaki kredibilitet kako nadzornih i kontrolnih organa i rmi,
tako i samih institucija vlasti.
Iza Agrobanke, poetkom 2013. godine slomie se i Razvojna banka
Vojvodine, pa i KBC banka u Beogradu. Ukupno uzev, likvidacija ove dve
banke kotae poreske obveznike Srbije oko 600 miliona eura. Ipak, mora
se priznati, spasen je kredibilitet bankarskog sistema, to, dakako, nije
nevano.
Smena guvernera NBS i eksplozija javnog duga
Slom Agrobanke, pre svega, iskorien je kao povod za nasilnu smenu
guvernera NBS Dejana okia, neposredno posle uspostavljanja nove ko-
alicije na vlasti, to je bio znak da SNS i njena grupa ne haje za nezavisne
institucije i da moe, izmenama zakona, da sebi podastre pravo da menja
sve nezavisne funkcionere, to je direktno suprotno evropskim zakonima
i standardima.
Odlazeem guverneru okiu nije mogla pomoi ni javna interven-
cija protiv izmena zakona o NBS visokih predstavnika MMF, Svetske banke,
Evropske komisije i SAD, jer je cilj vladajue koalicije bio znaajniji i uno-
sniji od njihovog izjanjavanja za ulazak u Evropsku uniju i najavljivanja
novog aranmana sa MMF. Jedino od ega se nominalno odustalo (na zani-
mljiv nain) je unoenje nove odredbe u zakon da centralna banka moe
kupovati hartije od vrednosti koje izdaju drava i druga javna tela, to jest
da ak moe kupovati i trezorske zapise Ministarstva nansija i privrede,
kad ovom nedostaju pare za budetske trokove. Ono to je tu perverzno je
to da je upravo stranka ministra nansija Mlaana Dinki podnela aman-
dman na poslaniki projekat zakona, amandman s kojim se odustalo od
ovog ovlaenja za tampanja novca u Vladi, a ne u Zavodu za novanice.
Na kraju je za novog guvernera izabrana dr Jorgovanka Tabakovi, profe-
sor ekonomije, ali malo poznata po naunim radovima, a daleko poznatija
kao aktivistkinja SNS (predhodno eeljevih radikala).
Povika na Narodnu banku krenula je pararalelno sa ve spomenutiom
tihom devalvacijom poetkom 2012. godine, kad je ero je od 1. januara
2012. do 31. maja iste godine poskupeo u Srbiji za oko 10 odsto. Kad se
pogleda meugodinje razdoblje (od kraja maja 2011, do maja 2012), mo-
glo bi se proceniti da je euro prema dinaru skoio za oko 20 odsto, dok je
dolar prema dinaru ojaao ak za oko 37 odsto. Istina, znatan deo tog pada
upadljivo je postao vidljiv tek posle izbora.
Na drugoj strani, pojedini analitiari su polovinom 2012. godine sma-
trali da je eurizacija u Srbiji prirodan proces posle Miloevievih slomova
i hiperinacije, i govorili da je jedna od njenih dobrih strana to se rela-
tivno jednostavno preko plivajueg deviznog kursa mogu srezati nerealno,
predizborno poviene plate i preterana domaa potronja bez pokria,
to se u drugim dravama mora initi bukvalnim smanjivanjem plata i
penzija, a to obino izaziva velike talase graanskih protesta.
Kad je u leto 2012. godine ustoliena Dai-Vui vlada postavilo se pi-
tanje, kako konsolidovati dravne nansijske bilanse, a ta rasprava u Srbiji
koincidirala je sa velikom evropskom raspravom o planu spasavanja Gr-
ke, pa i niza drugih zemalja sa nansijskim problemima (panije, Portuga-
lije, Italije, Kipra). Ta zapravo, svetska rasprava o pitanju kakvu antikriznu
ekonomsku politiku voditi i kakvu ekonomsku lozoju treba primeniti da
bi se izalo iz velike recesione i nansijske krize dobila je veoma jak odjek
i u Srbiji koja se, kao i mnoge druge zemlje, nala u makazama krize jav-
nih nansija i niske privredne aktivnosti.
Kao to je poznato, u svetu je 2012. godine, naroito povodom krize
euro zone, u raspravi o pravcima leenja aktuelnih loih ekonomskih mega-
trendova iskoila famozna dilema, da li se odricati javne i privatne potronje
da bi sutra privreda mogla stati na zdrave ekonomske osnove, ili pumpati
novac u zamrlu privredu da bi ona oivela, po cenu inacionih rizika i ve-
likih dugova s kojima e se u nekim boljim ekonomskim vremenima boiti
budue generacije. Neto drugaije reeno, u Evropi, a i u svetu su se formi-
rala dva osnovna pristupa leenju recesione paralize koja stee nansijske
tokove i suava mogunosti nosilaca ekonomske politike da podstaknu
novi razvojni ciklus. Prvi je izraen u sloganu i tednja , i razvoj, to zapra-
vo znai da je neophodno kontrolisati dravni decit, ali obezbediti i naliva-
nje privrede i ugroenih dravnih ekonomija u euro zoni sa dovoljno novca
i to sa dovoljno jefinog novca. A da bi ga bilo u obilju i jefinog, potrebno
je da se pokrie novoj emisiji novanih papira obezbedi solidarno.
U Srbiji je problem izgledao slino drava se muila s decitima, a
privreda tonula u recesiju. U takvim ekonomskim prilikama, kad je aktuel-
na vlada postala tehnika, krajem maja, na glavnu scenu je izaao Fiskalni
savet na elu sa Pavlom Petroviem. Ovaj savetodavni organ okirao je tada
javnost procenom da e decit budeta, ako se nita ne preduzme, do kraja
godine narasti na oko 210 milijardi dinara, naspram planirane 152 milijar-
de, poto je u prva etiri meseca decit ve bio narastao na vie od 80 mili-
jardi dinara.
Kako doi do skalne konsolidacije
Povodom ovakve crne dijagnoze aktuelnog i budueg nansijskog
stanja drave, Fiskalni savet je predloio niz mera, a kao glavne istakao
poresku reformu, to jest podizanje obe stope poreza na dodatu vrednost
(donje, sa 8 na 10 odsto, a gornje, sa 18 na 22 odsto), zamrzavanje penzija
i zarada u javnom sektoru tokom 2012, i 2013. godine (dakle, zamrzava-
nje prihoda za vie od 2 miliona ljudi), kao i uspostavljanje odrivog si-
stema skalne decentralizacije, kako je nazvana skalna recentralizacija.
Te mere zapravo, ne bi bile kratkorone, jer, kako je istakao Pavle Petrovi,
predsednik Fiskalnog saveta, neophodno je da se u 2012, i 2013. godini
utedi oko milijardu eura i jo dodatnih 1,1 do 1,2 milijarde eura u perio-
du od 2014. do 2016. godine. Povodom predloga Fiskalnog saveta, u Srbiji
se povela rasprava slina evropskoj da li stezati javnu potronju ili poku-
ati sa novim podsticajima konjunkturi, to bi podrazumevalo produblji-
vanje zaduenosti Srbije.
Ovu raspravu, u sptembru 2012. godine zaustavie novi-stari ministar
nansija Mlaan Dinki, koji e rebalansirati budet u skladu sa zateenim
okolnostima, a u projekciji budeta za 2013. godinu uglavnom e prihva-
titi zahteve Fiskalnog saveta. Rebalans budeta za 2012. godinu predvideo
je da se prihodi poveavaju za oko 20 milijardi dinara, a rashodi za oko 25
milijardi dinara. To jest, ukupni prihodi za 2012. godinu su projektovani
na oko 830 milijardi dinara, a legalizovani se rashodi od oko 1.033 milijar-
de dinara, to znai da je utvren decit od oko 200 milijardi dinara, koji
je, prema slubenim procenama iznosio iznad 6 odsto BDP (ranije je bilo
planirano da decit zauzme 4,25 odsto BDP Srbije za 2012. godinu).
Misija MMF je bila u izviakoj poseti Beogradu, ba poetkom septem-
bra, i njeno saoptenje (14. septembra) bilo je doista deprimirajue. U pi-
smu Vladi (i srpskoj javnosti), koje je potpisala Zuzana Murgasova, eca
predstavnitva MMF za Srbiju, povodom nacrta rebalansa za 2012 doslov-
no je bilo reeno da je Srbiji potrebna opipljiva konsolidacija i da spo-
menuti nacrt rebalansa ne bi postigao taj cilj. Zatim se neuvijeno dodaje:
Misija preporuuje da se razmotri dodatno obuzdavanje potronje pre ko-
nanog usvajanja rebalansa budeta za 2012. godinu, itd.
Kad je re o projekciji budeta za 2013. godinu, koja je takoe izne-
ta Misiji MMF tokom njene petodnevne posete Srbiji, u spomenutom pi-
smu valja zapaziti jo tri stava. Prvi je da MMF procenjuje da e decit
eksternog bilansa tekuih transakcija dostii dvocifreni nivo tokom 2012.
godine. Drugi zanimljiv stav je da predstavnici MMF oekuju da se bez od-
laganja usvoji jasan i realan srednjoroni program skalne konsolidacije
radi smanjenja javnog duga ispod 45 procenata BDP u skladu sa odredbaa-
ma zakona o budetskom sistemu, to podrazumeva iroki ambiciozni
program strukturalnih reformi.
Koliko je to bio teak zadatak svedoi procena Fiskalnog saveta da bi
se ak 2013. godine, i uz skalni decit od 3,5 odsto, uee javnog duga u
BDP popelo na 62,6 odsto, a sa sputanjem budetskog decita i na nulu,
u naredne dve godine, 2016 godine bi to uee bi i dalje iznosilo ak 57,2
odsto. Trei stav, koji je iznet u pismu Murgasove, upuivao je na zakljuak
da MMF nee tek tako oprostiti Vladi Srbije to je izmenama zakona o Na-
rodnoj banci naruila njenu nezavisnost, jer se istie potreba za korek-
tivnim merama koje bi pomogle da se ojaa nezavisnost NBS.
Prvog decembra 2012. godine, dakle posle niza godina u zakonskom
roku, ministar nansija i privrede Mlan Dinki je u Narodnoj skuptini
Srbije dobio podrku i za budet Srbije za 2013. godinu. Usvojena je pro-
jekcija ukupnih budetskih rashoda u visini od 1067 milijardi dinara, za
koje e se sakupiti 956 milijardi dinara ukupnih prihoda dakle planiran
je budetski decit od neto vie od 121 milijarde dinara to je znailo da
se u 2013. godini oekivalo smanjenje budetskog decita za neto vie od
40 odsto.
416
Budet za 2013. godinu, osim Ministarstva nansija, koje ga je
sainilo, na kraju je pozitivno ocenio i Fiskalni savet.
Paralelno sa budetom za 2013. godinu usvojena je i strategija skal-
ne konsolidacije do 2020. godine. Njen cilj je da se 2014. godine zausta-
vi porast uea javnog duga u BDP zemlje, a da se njegovo sputanje na
zakonski limit od 45 odsto BDP moe oekivati, u najboljem sluaju 2018.
godine, a realno tek 2020. godine. Ve posle prva tri meseca 2013. godine
utvreno je da je taj budet nerealno projektovan i da decit nezadri-
vo napreduje.
416 Vreme, 6. decembar 2012.
291
Ekonomska i socijalna prava:
na udaru krize i tranzicije
Dugotrajna ekonomsko-nansijska kriza dovodi do stalnog uruavanja
socijalnih i ekonomskih prava graana. O tome svedoe podaci o stopi
nezaposlenosti, prosenoj plati i potroakoj korpi. Svaka etvrta osoba
ne moe da pronae posao i veina stanovnika uz veli napor zadovoljava
osnovne potrebe, poput stanovanja i hrane. U jo teem poloaju su mladi
radnici, nekvalikovani, neobrazovani, radnici bez iskustva, stariji od 40
godina, kao i odreene osetljive drutvene grupe (ene, Romi, nezapo-
sleni i osobe sa invaliditetom). Nema preciznih podataka o njihovoj situa-
ciji kao to nema ni podataka o beskunicima.
Srbija je zemlje koja ima najvie predstavki pred Evropskim sudom za
ljudska prava u Strazburu ukupno 9500. Predsednik tog suda, britanski
pravnik Nikolas Braca (Nicolas Bratza) je prilikm posete Beogradu izjavio
da se najvei broj predmeta odnosi na neizvrenje presuda o isplaivanju
plata radnicima i neizvrenje isplate dnevnica bivim vojnim rezervisti-
ma. A zatitnik graana, Saa Jankovi ukazuje na problem neisplaenih
zarada, to je posledica privatizacije koja se sprovodi restrukturiranjem
preduzea. On je naglasio da graani najvie grcaju zbog nedostatka
ekonomskih i socijalnih prava, a osnov za njih je ekonomija koja je kod
nas u kolapsu.
417
Srbija je potpisnica brojnih konvencija iz oblasti ekonomskih i soci-
jalnih prava i jedna je od zemalja koje su prilikom ratikovanja osnovnog
akta Saveta Evrope u ovoj oblasti Evropske socijalne povelje prihvatile
najvie obaveza 88 od 98 paragrafa. Prema oceni Beogradskog centra za
ljudska prava, najvei problem je to to Srbija nije prihvatila mogunost
podnoenja kolektivnih albi, u konkretnim sluajevima krenja ekonom-
skih i socijalnih prava.
category=12&nav_id=689333
Srbija je donela Zakon o radu 2005. godine koji je izmenjen 2009; rati-
kovana je revidirana Evropska socijalna povelja (2009); usvojen je Zakon
o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti i Zakon o preofesio-
nalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom (2009); usvojen
je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim je regulisa-
no inkluzivno obrazovanje i olakan upis dece iz socijalnoosetljivih gru-
pa (2009); objavljen je Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i
smanjenju siromatva u Republici Srbiji (2011).
Prema nezvaninim podacima, u Srbiji 700.000 ljudi radi na crno, dok
100.000 ljudi ne prima platu. Radnici su svakodnevno suoeni sa neade-
kvatnim uslovima rada za minimalni lini dohodak, ili rade ak i bez ikakve
nadoknade, bez uplaenih doprinosa za zdravstveno i penziono osigura-
nja, sa prekovremenim radom, socijalnom i ekonomskom nesigurnou,
to ih drutveno marginalizuje s objedinjujuim nazivom prekarijat.
418
Prava radnika u Srbiji naruena su i nakon privatizacija, kojima je deo
preduzea nestao, ostavivi radnike bez posla, ali i bez otpremnina koje bi
im pripadale.
Gorui problem su zdravstvo i zdravstveno osiguranje, budui da su
naruena i prava radnika iji poslodavci ne plaaju doprinose, zbog ega
su oni faktiki kanjeni time to ne mogu da koriste zdravstveno osigu-
ranje. Osim toga, rasprostranjena korupcija u zdravstvu takoe podriva
sistem.
Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siro-
matva u Srbiji pokazuje da je stopa rizika od siromatva u Srbiji via nego
u EU. Romi su izloeniji riziku od nezaposlenosti. Njihovo siromatvo je
posebno izraeno, jer praktino ive u zaaranom krugu zbog toga to je
stopa kolovanja nia nego u optoj populaciji.
Osobe sa hendikepom i smetnjama u razvoju, takoe imaju restrik-
tivniji pristup obrazovnom sistemu i tritu rada. Inkluzivno obrazovanje,
koje predvia ukljuivanje osoba sa hendikepom u redovno obrazovanje,
kao i zakonska obaveza preduzea da zapoljavaju osobe sa hendikepom
su uvedene tek nedavno. Za prave rezultate tih mera e, meutim, biti po-
trebno vreme. Glavne prepreke su nedovoljna obuenost nastavnog kadra,
418 http://www.sindikalizam.org/index.php?fullnews=1537.
293 Ekonomska i socijalna prava: na udaru krize i tranzicije
kao i neznanje i otpor javnosti. Kada je re o zapoljavanju osoba sa hen-
dikepom, deo preduzea i dalje smatra da im je lake da plate kazne nego
da zaposle osobe sa hendikepom.
419
Socijalni dijalog, kao okvir za ureivanje uslova rada, nije funkciona-
lan, a sindikati, po miljenju veine graana, ne obavljaju svoju funkciju
zatite prava radnika, pogotovo u privatnom sektoru. Sindikatima nedo-
staje strategija, kao i posebni trajkaki fondovi i fondovi za bolesne rad-
nike, kao i za one koji ostaju bez posla. Mnogi sindikati su blii politikim
strankama i dravi nego svojim lanovima, to ih je pretvorilo u neme
posmatrae bez elje i moi da se bore za prava radnika. Srbija ima naj-
manje trajkova i protesta u regionu, uprkos injenici da njeni graani
ive znatno loije. Sociolog Boris Jaovi, osim tradicionalne nesolidar-
nosti meu sindikatima, razlog za izostanak protesta vidi i u tome to su
ljudi mahom usmereni na obezbeivanje osnovnih egzistencijalnih po-
treba. On tvrdi da kad veina radi samo da bi preivela, ne ostaje mnogo
prostora za graanski aktivizam. On takoe, istie da su se u prvom pla-
nu nalazila politika pitanja (Kosovo, Evropa) na koja obian ovek teko
moe da utie. Vie od milion obespravljenih radnika, tvrdi on, po posle-
dicama, je problem koji se ne tie samo onih koji ine ovu statistiku ve i
celog drutva.
420
Osnovna pretpostavka za efektivno uivanje ljudskih prava je njiho-
vo poznavanje. Veina graana Srbije, verovatno nije ni svesna da je sada
njihovo pravo na rad, pravine i povoljne uslove rada, socijalno osiguranje
i obrazovanje zatieno i pred telima Saveta Evrope. Viegodinja demo-
nizacija nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima u Srbiji, u
mnogome je naruila odnos izmeu civilnog sektora i graana. Mali broj
organizacija civilnog sektora se specijalizovao za pitanja socio-ekonomskih
prava. Izmeu ostalog i zbog toga to ne postoji ni interes donatora da po-
dre takve projekte.
419 http://www.euractiv.rs/ljudska-prava/4515-socio-ekonomska-prava-u-srbiji.html.
420 Ibid.
294
295
VII VERSKE ZAJEDNICE:
POVLAENOST
VEINSKE CRKVE
296
297
Institucionalni okvir
Hronini problemi neustavnog karaktera Zakona o crkvama i verskim za-
jednicama i njegove proizvoljne primene od strane nadlanih institucija
jo uvek nisu reeni, kao ni diskriminatorne odredbe podzakonskog akta
Pravilnika o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih zajednica.
Reenja sadrana u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama u suprotno-
sti su sa odredbama iz lana 9. Evropske konvencija o ljudskim pravima,
odredbama lana 18. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pra-
vima, kao i sa odredbama Ustava Republike Srbije iz lanova 43, 44, i 21.
Formalno, prema poslednjem stavu lana 7. Pravilnika o sadrini i na-
inu voenja Registra crkava i verskih zajednica, verska organizacija koja
nema prijavu i koja ne eli da se upie u Registar uiva verske slobode na
osnovu Ustava i meunarodnih konvencija o ljudskim pravima i slobodi
veroispovedanja, u skladu sa l. 1, 2, i 5. Zakona, osim ako je njeno delo-
vanje u suprotnosti sa lanom 3. Zakona. Meutim, iako registracija nije
obavezna za verske zajednice, one koje se ne registruju suoavaju se sa
znaajnim problemima prilikom otvaranja bankovnih rauna, kupovine
ili prodaje imovine, zapoljavanja verskih slubenika, tampanja i objav-
ljivanja literature, plaanja Poreza na dodatu vrednost ...
Prema zvaninim podacima, koji su bili dostupni na zvaninoj inter-
net prezentaciji nekadanjeg Ministarstva vera i dijaspore, na osnovu Za-
kona o crkvama i verskim zajednicama i Pravilnika o sadrini i nainu
voenja Registra crkava i verskih zajednica, priznat je pravni subjektivi-
tet sledeim crkvama i verskim zajednicama: Srpskoj pravoslavnoj crkvi
(SPC), Rimokatolikoj crkvi, Slovakoj evangelikoj crkvi a.v., Reformatskoj
hrianskoj crkvi, Evangelikoj hrianskoj crkvi a.v., Jevrejskoj zajednici,
Islamskoj zajednici, Eparhiji Rumunska pravoslavne crkve Dakija Feliks sa
seditem u Deti (Rumunija) i administrativnim seditem u Vrcu.
Na osnovu donetih reenja o upisu u Registar crkava i verskih zajed-
nica, u Ragistru su upisane sledee verske zajednice: Hrianska adven-
tistika crkva, Evangelika metodistika crkva, Crkva Isusa Hrista svetaca
298 srbija 2012 : verske zajednice: Povlaenost veinske crkve
poslednjih dana, Evaneoska crkva u Srbiji, Crkva Hristova ljubav, Hri-
stova duhovna crkva, Savez Hrianskih baptistikih crkava u Srbiji, Hri-
anska hazarenska verska zajednica, Crkva Boja u Srbiji, Protestantska
hrianska zajednica u Srbiji, Hristova crkva brae u Srbiji, Slobodna cr-
kva Beograd, Jehovini svedoci Hrianska verska zajednica, Zavetna cr-
kva Sion, Unija reformnog pokreta adventista sedmog dana, Protestantska
evaneoska crkva Duhovni centar, Hristova jevaneoska crkva.
Pojedine verske zajednice sa prethodnog spiska upisane su u Regi-
star tek posle sudske presude, a pojedine se i dalje spore sa Ministarstvom
kako pred domaim sudovima, tako i pred Meunarodnim sudom za ljud-
ska prava u Strazburu. Sticanje pravnog subjektiviteta preduslov je reenja
brojnih problema sa kojima se susreu verske zajednice u svom svakod-
nevnom funkcionisanju, a jedan od njih je i problem restitucije, odnosno
vraanja bespravno oduzete imovine. Mnogim netradicionalnim verskim
zajednicama takoe je oduzimana imovina, ali njihov trenutni pravni (re-
gistracioni) status uslovljava mogunost ostvarivanja prava na restituciju.
Ministarstvo vera i dijaspore, koje je nastalo spajanjem ministarstva
vera i ministarstva za dijasporu nakon rekonstrukcije republike vlade u
martu 2011. godine, a na ijem elu je stajao dotadanji ministar za dijas-
poru Sran Srekovi, ukinuto je formiranjem Vlade Republike Srbije na-
kon parlamentarnih izbora u maju 2012. godine. Nadlenosti nekadanjeg
ministarstva vera, Uredbom o Kancelariji za saradnju sa crkvama i verskim
zajednicama
421
donetom 2. avgusta 2012. godine, prenete su na novoosno-
vanu Kancelariju za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Odluka
da se ukine minsitarstvo vera, iako su u prethodnom, rekonstruisanom sa-
zivu Vlade Republike Srbije resori ministarstva vera i ministarstva dijaspo-
re bili objedinjeni u ministarstvo vera i dijaspore, kritikovana je od strane
pojedinih verskih zvaninika.
422
421 Uredba o Kancelariji za saradnju sa crkvama i verskim
zajednicama: http://www.vere.gov.rs/KSCVZ/uploads/Dokumenti/
UredbaOKancelarijiZaSaradnjuSaCrkvamaIVerskimZajednicama.pdf.
422 Mitropolit crnogorsko-primorski Amlohije ocenio je da nije dobro da Srbija ukine
ministarstvo vera i da se to moe negativno odraziti in a nansijsku stranu crkvenog
ivota. (Loe ukidanje Ministarstva vere, RTVB92, 22. jul 2012, http://www.b92.net/
info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=07&dd=22&nav_category=11&nav_id=628743);
299 Institucionalni okvir
Pomenutom Uredbom predvieno je da Kancelarijom rukovodi direk-
tor koga postavlja Vlada na pet godina, te da je njegova prva dunost da u
roku od 30 dana od stupanja na snagu Uredbe donese pravilnik o unutra-
njem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Kancelariji.
423
Nepotujui
sopstvenu uredbu, Vlada je imenovala direktora Kancelarije tek 6. septem-
bra 2012. godine, a na tu funkciju izabran je Mileta Radojevi (roen 1955.
godine u Mirosaljcima kod Lazarevca), lan Glavnog odbora Socijalistike
partije Srbije, magistar tehnikih nauka i bivi direktor Gradskog saobra-
ajnog preduzea (GSP) Beograd.
Nakon burnih rasprava koje su pratile primenu Zakona o vraanju (re-
stituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama, Zakona o privatizaciji i
Zakona o planiranju i izgradnji, kao i odlaganje imenovanja novog direk-
tora dravne Direkcije za restituciju i relativizovanja primene zamenske
restitucije, tokom kojih su zvaninici tradicionalnih crkava i verskih zajed-
nica upuivali veoma otre kritike na raun Vlade Republike Srbije, formi-
rana je Agencija za restituciju koja bi, prema najavama, trebalo da olaka i
ubrza proces povraaja imovine.
Podseanja radi, Direkcija za restituciju osnovana je Zakonom o vra-
anju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine,
ali je zbog zbog administrativnih problema i propusta poela sa radom sa
vie od godinu dana zakanjenja, odnosno krajem 2007. godine. Agencija
za restituciju je, shodno lanu 63. stav 2. Zakona o vraanju oduzete imo-
vine i obeteenju, 1. marta 2012. godine, preuzela predmete, sredstva za
rad, arhivu i zaposlene Direkcije za restituciju.
Prema zvaninim podacima sa internet prezentacije Agencije za re-
stituciju, odnosno Direkcije za restituciju,
424
tokom dvogodinjeg roka za
podnoenje zahteva za restituciju (1. oktobar 2006 30. septembar 2008.
Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilki ocenio je danas da je ukidanjem
Ministarstva vera ostala velika praznina, ali da ne oekuje velike promene formiranjem
Kancelarija za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. (Zilki: Ukidanjem
Ministarstva vera ostala velika praznina, Blic, 2. avgust 2012, http://www.blic.rs/Vesti/
Politika/336169/Zilkic-Ukidanjem-Ministarstva-vera-ostala-velika-praznina).
423 lan 6. Uredbe o Kancelariji za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama
424 Direkcija za restituciju, Agencija za restituciju, http://www.restitucija.gov.rs/direkcija-za-
restituciju.php.
godine) sve crkve i verske zajednice podnele su Direkciji za restituciju 3049
zahteva za povraaj imovine.
Srpska pravoslavna crkva, kao najbrojnija verska zajednica u Srbiji
podnela je najvie zahteva (1602), a unutar Srpske pravoslavne crkve, od
14 eparhija najvie zahteva podnele su etiri: Baka, Sremska, umadijska
i Banatska eparhija (ukupno 1037 zahteva). Od drugih crkava i verskih za-
jednica najvie zahteva podnela je Jevrejska verska zajednica (520), kao i
Rimokatolika crkva (467).
U postupku restitucije u Republici Srbiji, crkvama i verskim zajedni-
cama najvie je vraeno uma i umskog zemljita (68,49 odsto) i poljopri-
vrednog zemljita (21,13 odsto), a znatno manje graevinskog zemljita
(neto preko 7 odsto od ukupno traenog). to se tie objekata, znatno je
vie vraeno poslovnih objekata i prostorija (vie od 20 odsto), u odnosu
na stambene objekte i prostorije (neto preko 6 odsto).
Ukupno, kad je re o zemljitu, vraeno je vie od 40 odsto u odnosu
na traeno zemljite, a kad je re o objektima procenat vraenog, u odnosu
na traeno, je 16,31 odsto. Treba imati u vidu da je ovde re samo o imovi-
ni vraenoj kroz naturalnu restituciju (in natura), dok znatan deo imovine
(prema procenama, oko 40-45 odsto) treba biti restituisan kroz novano
obeteenje.
Islamskoj zajednici, Evangelikoj metodistikoj crkvi, Hrianskoj bap-
tistikoj crkvi, Savezu baptistikih crkava, Hrianskoj nazarenskoj zajed-
nici i Crkvi bojoj do 1. marta 2012. godine nije vraana imovina. Prema
obrazloenju Direkcije za restituciju, islamskoj zajednici nije vraana imo-
vina zbog toga to su obe sadanje islamske zajednice podnele zahteve za
vraanje identine imovine, u svojstvu pravnih sledbenika Islamske verske
zajednice Jugoslavije, koja je kao jedna jedinstvena zajednica postojala u
Kraljevini, a i u posleratnoj Jugoslaviji. Osnovno je pitanje koja je od dve
postojee islamske zajednice pravni sledbenik imovine?
S obzirom da postoje dva stareinstva islamske zajednice koja sebe
smatraju pravnim sledbenikom Islamske verske zajednice Kraljevine Ju-
goslavije, odnosno FNRJ, koja je imala sedite u Beogradu i na ijem elu
je bio reis-ul-ulema, takoe sa seditem u Beogradu, kojoj je pravni su-
bjektivitet priznat jo Zakonom o islamskoj verskoj zajednici Kraljevine
Jugoslavije iz 1930. godine, osnovno je pitanje koja od ove dve zajednice je
njen pravni sledbenik.
425
Odnos drave i verskih zajednica
Izvetaj amerikog Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u Re-
publici Srbiji u 2011. godini,
426
objavljen 30. jula 2012. godine, izazvao je
burne reakcije u javnosti Srbije, prvenstveno zbog ocene da Srbija od svih
zemalja u regionu najmanje potuje verske slobode. Prema ovom izve-
taju, Ustav i zakon Republike Srbije ograniavaju verske slobode koje ni
srpska vlada u praksi ne potuje, a, izmeu ostalog, stoji i da su u Srbiji
zabeleeni i sluajevi drutvenog maltretiranja i diskriminacije zbog ver-
skih ubeenja.
Stejt department podsea da je u Srbiji priznato sedam tradicionalnih
crkava i da nema dravne religije ali da Srpska pravoslavna crkva ima po-
vlaen poloaj. Dodaje se da benecije poput zdravstvenog i penzionog
osiguranja nisu omoguene svima, kao i da je potrebna izmena Zakona o
crkvama i verskim zajednicama. U izvetaju je navedeno i da vlast u Srbi-
ji nastavlja da odbija registraciju Baptistikog saveza, Pokreta Hare Krina,
Pentakostne crkve i Protestantske evaneoske crkve u Subotici.
Bivi ministar vera Sran Srekovi negodovao je povodom izveta-
ja i ocenio da su verske slobode u Srbiji na najviem moguem nivou i
da je opta ocena i stav svih crkava i verskih zajednica da je odnos dra-
ve Srbije prema njima dobar i tolerantan.
427
Istiui da nisu tani podaci
iz izvetaja Stejt departmenta, odnosno da da je Pentekostna crkva regi-
strovana jo 2006. godine, i da je meu prvima u registar upisana i Evan-
eoska protestantska crkva, bivi ministar vera Milan Radulovi takoe je
reagovao na navode Izvetaja. Napominjui da je podela na tradicionalne
i konfesionalne crkve uobiajena za evropsko dravno-crkveno pravo i ne
425 Isto.
426 International Religious Freedom Report for 2011 Serbia, U.S. Department of State,
http://www.state.gov/j/drl/rls/irf/religiousfreedom/index.htm?dlid=192859#wrapper.
427 Potuje li Srbija verske slobode?, RTVB92, 31. jul 2012 , http://www.b92.net/info/vesti/
index.php?yyyy=2012&mm=07&dd=31&nav_category=12&nav_id=631122.
znai diskriminaciju jednih nautrb drugih, Radulovi je naglasio da se
prave vrlo nekorektne analize registrovanja crkava i verskih zajednica, po-
to je zakon u pogledu registrovanja liberalniji od bilo kog drugog u Evro-
pi: Kod nas, na primer, treba 100 potpisa ljudi, a u veini drugih drava je
taj broj znatno vei. Hare Krina je jo 2006. godine podnosila zahtev, ali
po statutu koji su predali, oni nisu crkva ili verska organizacija nego neka
vrsta lozofskog drutva, drutva istonjake lozoje, i zato nisu registro-
vani.
428
U pomenutom konkretnom sluaju Pokreta Hare Krina, prema
svedoenju lidera ovog pokreta, koji u Srbiji deluje od 1989. godine, Milo-
a Blanue, u Ministarstvu vera im je reeno da se registruju kao udruenje
graana u Ministarstvu dravne uprave, ali da im je tamo reeno da je to
van pameti i da je to namera ministarstva vera da nas se lako otarasi.
429
Napominjui da nije sve u registraciji, povodom spornog Izvetaja be-
ogradski nadbiskup Stanislav Hoevar izjavio je da su verske slobode u
Srbiji garantovane na teorijsko-pravnom polju, ali da problem postoji u
praksi. U izjavi dnevniku Danas, beogradski nadbiskup je naveo jedan pri-
mer: Svaki politiar donosi odluku po sopstvenom nahoenju, pa tako i u
odnosu prema verskim zajednicama. Deavalo se da odem kod nekog gra-
donaelnika i da mi on kae za nau crkvu smo dali sredstva, videemo da
li ima za druge. To je nedopustivo. Prema njegovom miljenju odnosi pre-
ma verskim zajednicama se moraju sistematizovati i standardizovati, i zato
je neophodna izmena Zakon o crkvama i verskim zajednicama.
430
Komen-
tariui navode Stejt departmenta, mufija srbijanski Muhamed Jusufspa-
hi izjavio je da ga je sramota takvog meanja, jer se u Izvetaju, izmeu
ostalog, ne pominje da je u proteklom vremenu izgraeno stotinak verskih
objekata svih verskih zajednica.
431
428 Zakon ograniava verske slobode, Politika, 31. jul 2012. godine, http://www.politika.rs/
rubrike/tema-dana/SAD-Srbija-ne-postuje-verske-slobode-za-razliku-od-Pristine.lt.html.
429 Potuje li Srbija verske slobode?, B92, 31. jul 2012, http://www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2012&mm=07&dd=31&nav_category=12&nav_id=631122.
430 Ima li verske slobode u Srbiji?, Danas, 31. jul 2012, http://www.danas.rs/danasrs/
drustvo/ima_li_verske_slobode_u_srbiji.55.html?news_id=245106.
431 Isto.
Znaaj (ne)registrovanja verske zajednice, a posebno statusa (ne)tradi-
cionalne verske zajednice, izuzetno je vaan sa aspekta nansijske podrke
koju verska zajednica moe oekivati od drave.
Prema izvetavanju Ministarstva vera i dijaspore, krajem januara 2012.
godine, od ukupno 678.000.000 dinara koliko je predvieno dravnim
budetom, najvie novca namenjeno je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, oko 85
odsto, dok udeo od petnaestak odsto dele rimokatolici, muslimani, Jevreji
i ostali. Svetenstvu i monatvu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Me-
tohiji namenjeno je 55 miliona dinara, a zajedno sa programima za crkve-
no graditeljstvo Srpska pravoslavna crkva na Kosovu i Metohiji raspolae
sa ukupno 75 miliona dinara iz dravne kase. Novac se, kako objanjavaju
u Ministarstvu vera i dijaspore, ne deli procentualno po verskim zajedni-
cama, ve se sredstva osvajaju na konkursima. Na osnovu obrazloenih
projekata crkve dobijaju namenska sredstva, o ijem troenju polau pre-
cizan raun.
432
Kako je najvljeno i dogovarano prethodne godine, Uredbom o upla-
ti doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje za svete-
nike i verske slubenike,
433
koju je Vlada Republike Srbije usvojila 4. maja
2012. godine, drava preuzima obavezu oko plaanja poreza i doprinosa
svetenim licima u Republici Srbiji. U Ministarstvu rada i socijalne politi-
ke napominjano je da, osim Republike doprinose za penzijsko i invalidsko
osiguranje moe da plaa i lokalna samouprava, pokrajina, pa i crkva ili
samo svetenstvo. Porezi i doprinosi e se plaati na minimalni iznos za-
rade. Prema podacima Fonda PIO, u Srbiji slui oko 2000 svetenika svih
konfesija, a najbrojniji su pravoslavni klirici (1700).
Do 1997. godine drava je uplaivala deo poreza i doprinosa koji je
tada bio u vrednosti polovine ukupne plate, ali je od 1997. godine ova
432 Dakovi para kraj oltara, Veernje novosti, 25. januar 2012.
433 Uredba o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje za svetenike
i verske slubenike, Slubeni Glasnik RS, br. 26/2012.
nansijska pomo obustavljena.
434
Najnia osnovica za svetenike i verske
slubenike za celu 2012. godinu iznosila je 19.498 dinara.
435
Neophodno je napomenuti da je praksa dravnog subvencionisanja
doprinosa odreenog broja svetenika Srpske pravoslavne crkve nepre-
kidno funkcionisala, preko resornog ministarstva, kroz projekat Pomo
svetenstvu i monatvu na Kosovu i Metohiji, kojim je obezbeeno osigu-
ranje svim svetenicima u ovoj eparhiji, i slian projekat kojim se uplauju
doprinosi za svetenike iz pograninih i ekonomski nerazvijenih podruja.
Postoje i ve tradicionalni konkretni oblici nansijske pomoi vein-
ske crkve u Srbiji. Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o izdavanju
doplatne potanske marke Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save,
436
ko-
jom je svaki korisnik potanskih usluga obavezan da plati doplatnu po-
tansku markicu u iznosu od 10 dinara za izgradnju Hrama Svetog Save,
koja je tampana u tirau od 8,2 miliona. Novu Uredbu potpisao je krajem
maja 2012. godine odlazei premijer Mirko Cvetkovi, sa datumom vaenja
od 11. juna do 31. avgusta 2012. godine. Prikupljena sredstva, kako pie
u Uredbi, usmeravaju se Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne
crkve za nansiranje graevinsko-zanatskih radova i radova na ureenju
enterijera Spomen-hrama Svetog Save.
Prema pisanju odreenih medija, u periodu od 11. juna do 31. av-
gusta 2012. godine prikupljeno je oko 65.000.000 dinara, odnosno oko
650.000 eura, a Vlada Srbije je zbog ove Uredbe bila meta javne kritike: je-
dan od argumenata bio je da se na ovaj nain prinudno od onih koji nisu
vernici i pripadnici Srpske pravoslavne crkve naplauje novac. Ipak, iz Vla-
de je porueno da zavretak izgradnje Hrama nije pitanje vere, religije i
vernika, nego je to nacionalni projekat zapoet jo 1939. godine.
437
Od 2001. godine na raun Hrama Svetog Save u Beogradu, samo
na ime doplatnih potanskih markica koje su graani uredbama vlade,
434 Stiu penzije za mantije, Veernje novosti, 26. april 2012; Zarade 1.500 evra, a drava
im plaa sta, Blic, 29. april 2012.
435 Svetenici na budetu crkva odvojena od drave, Politika, 15. maj 2012.
436 Sl. glasnik RS, br. 53/12.
437 Uskoro izrada mozaika u Hramu Svetog Save, Danas, 13. januar 2012; Prikupljeno oko
65 miliona dinara, Danas, 25. septembar 2012.
hteli-ne hteli, bili u obavezi da plaaju, slilo se vie od 462.000.000 milio-
na dinara. Godinama unazad tampano je najmanje 2,5 miliona markica
godinje, dok je 2001. godine tampan ak 21,200.000 markica. Takoe je iz
budeta Srbije samo 2010. godine za rekonstrukciju ove graevine izdvo-
jeno 51,170.000 dinara, a 2011. godine 6,59 miliona.
438
Udruenje Ateisti
Srbije povodom uredbe podnelo je tubu Ustavnom sudu, ali i 2006. go-
dine nezadovoljni graani su u dva navrata podnosili inicijativu Ustav-
nom sudu Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti uredbe tadanje vlade o
izdavanju doplatnih markica, ali je ona oba puta odbaena uz obrazloe-
nje da je vlada radila u okvirima svojih zakonskih ovlaenja.
439
Osim nansijske podrke, postoje i drugi oblici institucionalne sa-
radnje na ostvarivanju ciljeva zajednike misije odreenih dravnih in-
stitucija i veinske crkve. Tako su, na primer, patrijarh Irinej i ministar
unutranjih poslova Ivica Dai, 18. marta 2012. godine, potpisali Memo-
randum o saradnju Srpske pravoslavne crkve i Ministarstva unutranjih
poslova u sprovoenju dravne Strategije za borbu protiv droge, najavlju-
jui da bi rehabilitacioni centri Srpske pravoslavne crkve trebalo da posta-
nu deo te Strategije.
440
Veinska crkva u Srbiji
Kosovo je i dalje dominantna kategorija u idejnom i praktinom dis-
kursu Srpske pravoslavne crkve. Poetkom 2012. godine, nakon to su
predstavnici KFOR, na redovnom sastanku u Zveanu informisali rukovod-
stvo lokalnih samouprava etiri severne optine da e Kosovska policijska
sluba (KPS) obezbeivati srednjovekovni manastir Devi, rukovodstvo lo-
kalnih samouprava iznelo je stav da je ova odluka neprihvatljiva. Neto
umereniju i realistiniju reakciju izneo je episkop rako-prizrenski Teodo-
sije koji je rekao da KFOR ve vie od 12 godina obezbeuje pravoslavne
438 Hram pojeo462 miliona, Alo, 27. jul 2012.
439 Prikupljeno oko 65 miliona dinara, Danas, 25. septembar 2012.
440 Saradnja SPC-a i MUP-a u borbi protiv narkomanije, Ministarstvo unutranjih poslova
Republike Srbije, http://www.mup.gov.rs/cms_lat/aktivnosti.nsf/190312-saradnja.h.
manastire i da odavno najavljuje da e doi vreme kad e se povui.
441

Problem zatite pravoslavnih hramova na Kosovu i Metohiji aktuelan je
nekoliko godina unazad. KFOR je 2010. godine obezbeivao osam ivih
manastira: Peku patrijariju, Visoke Deane, Graanicu, Svete Arhangele
kod Prizrena, Zoite, Gorio, Devi i Budusavce, to je za Srpsku pravo-
slavnu crkvu predstavljalo minimum prihvatljivljivosti. Meutim, KFOR
trenutno brine samo o tri manastira: Visoki Deani (italijanske snage), Pe-
ka patrijarija (slovenake snage) i Devi (marokanske snage, koje su za-
menili francuske).
442
Kosovo je posebno bilo aktuelno u crkvenim krugovima nakon maj-
skih izbora 2012. godine, kada je dolo do pregrupisavanja na politikoj
sceni, i kada su radikalnu promenu politikih snaga pratile izjave da e
tokom mandata nove politike elite biti reen ivotni problem drave i
crkve. Spremnost na realistiniji pristup u reavanju gorueg nacionalnog
problema, koja je demonstrirana u prvim izjavama novoizabranog pred-
sednika Republike Srbije Tomislava Nikolia, zaotrila je retoriku pogla-
vara Srpske pravoslavne crkve koji je prilikom obeleavanja Vidovdana u
manastiru Graanica, obraajui se okupljenom narodu, ponovo istakao
identitetski znaaj srpskog Jerusalima, koji ne smemo nikada zaboraviti
kako ne bi zaboravili sami sebe, ali i podsetio da dokle god grdnim sudi-
litem pevaju gusle i guslari ono e uvek i samo biti nae.
Predsednik Republike Tomislav Nikoli izjavio je da nikad vie nee
biti predsednik u Pritini, a ni predsednik privremenih vlasti u Pritini ni-
kada nee biti predsednik u Kosovskoj Mitrovici,
443
te da je neophodno
redenisanje dravne politike prema najteem srpskom pitanju i preispi-
tavanje sopstvene pozicije u pregovarakom procesu, ali prvenstveno po-
stizanje najireg konsenzusa.
444
Dan posle pomenute predsednikove izjave,
441 Zabrinut vladika Teodosije, Pravda, 20. januar 2012.
442 Crkva i Beograd za odlaganje, Danas, 23. januar 2012.
443 Nikoli: Nikada vie neu biti predsednik u Pritini, S Media, 10. jul 2012, http://www.
smedia.rs/vesti/vest/96030/Tomislav-Nikolic-Kosovo-Nikolic-Nikada-vise-necu-biti-
predsednik-u-Pristini-VIDEO.html.
444 Kako se pomenuta izjava po inerciji mogla povezati sa idejom podele nae due i
sudbine, usledilo je veoma brzo saoptenje Predsednitva Republike u kom se potvruje
u javnosti je munjevito odjeknula navodna izjava uglednog akademika
Dobrice osia da je vreme za civilizovanu predaju
445
june pokrajine,
koja je razbuktala ve uzavrele strasti vrha veinske crkve.
446
Brzo i otro
reagujui na spornu izjavu, patrijarh Irinej je izjavio da srpska crkva nika-
da nee dati svoj pristanak, na ono to ujemo u dananjoj tampi, na jed-
no civilizovano predavanje Kosova i Metohije. Ko je to u svetu predavao
svoje najvanije teritorije drugima i to nazivao civilizacijom. Zna se kako
se uzimaju, kako se osvajaju teritorije ratom, otimanjem. Srpska crkva se
sa tim nikada nee miriti.
447
Ubrzo je dolo do smirivanja strasti izmeu vrha svetovne i duhov-
ne vlasti, a patrijarh je izjavio da Srpska pravoslavna crkva podrava ini-
cijativu predsednika Srbije Tomislava Nikolia za postizanje nacionalnog
konsenzusa oko pitanja Kosova i Metohije i najavio da e se Srpska pravo-
slavna crkva odazvati Nikolievom pozivu da predstavnik Crkve uestvu-
je u razgovorima oko najvanijeg srpskog pitanja: Traiemo da se nai
politiari, pregovarai, svim moguim sredstvima bore protiv nezavisno-
sti Kosmeta, kao i za opstanak Srba koji ive u junoj srpskoj pokrajini.
448
Meutim, sporazum o integrisanom upravljanju administrativnim
prelazima koji je bio aktuelan krajem novembra 2012. godine, ponovo je
izazvao otre reakcije zvaninika Srpske pravoslavne crkve i kritike na ra-
un svetovne vlasti. U pismu upuenom predsedniku i Vladi Republike
Srbije Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je izneo stav da
je nedopustivo uspostavljanje granica na administrativnim prelazima
izmeu centralne Srbije i Kosova, tim pre to jo uvek nije dobijen stav
neprikosnoveni patriotizam predsednika i osporava mogue prejudiciranje izmene
statusa june pokrajine. Predsednitvo: Ne prejudicirati izmenu statusa june pokrajine,
S Media, 10. jul 2012, http://www.smedia.rs/vesti/vest/96056/Tomislav-Nikolic-Kosovo-
Predsednistvo-Ne-prejudicirati-izmenu-statusa-juzne-pokrajine.html.
445 osi: Vreme je da civilizovano predamo Kosovo, Press, 11. jul 2012.
446 Navodnu izjavu o civilizovanoj predaji Dobrica osi je vrlo brzo demantovao: osi:
Nisam trgovao Kosovom, Veernje novosti, 11. jul 2012, http://www.novosti.rs/vesti/
naslovna/aktuelno.289.html:388020-Cosic-Nisam-trgovao-Kosovom.
447 Irinej pozvao Srbe na jedinstvo po svim pitanjima, Tanjug, 11. jul 2012, http://www.
tanjug.rs/videodet.aspx?galID=68517&videoID=366750.
448 Patrijarh Irinej: Svi da pomognu Nikoliu da sauva Kosovo, Press, 2. avgust 2012.
Ustavnog suda po tom pitanju, odnosno da je uspostavljanje granice iz-
meu Kosova i Metohije i ostatka Srbije pod maskom integrisanog uprav-
ljanja administrativnim prelazima nedopustivo. U pismu je postavljeno
pitanje zato predstavnici drave Srbije pregovaraju sa Taijem, za kojim
je raspisana poternica zbog zloina, zato se ne insistira na istraivanju
zloina nad Srbima i procesuiranju zloinaca na iptarskoj strani pre nego
to se nastave pregovori sa Pritinom. Posle sinodskog pisma, predsednik
Tomislav Nikoli je primio trolanu crkvenu delegaciju koju su inili pa-
trijarh Irinej, mitropolit Amlohije i episkop Irinej. Iako je iz Predsedni-
tva saopteno da je drava otvorena za aktivno uee Crkve u reavanju
kosovskog problema, u crkvenim izvorima spekulisalo se da se poseta za-
vrila bez rezultata, jer dravni vrh, navodno tvrdi da nema izbora i da je
pria sa granicama zavrena.
449
Kosovo je, naravno, pomenuto i u osvrtu patrijarha Irineja na spor-
nu presudu Hakog tribunala u sluaju hrvatskih generala. U besedi koju
je odrao u baogradskoj Sabornoj crkvi, nakon parastosa srpskim rtvama
ratova devedesetih, patrijarh Irinej je izjavio da je odlukom da oslobodi
hrvatske generale Haki sud skinuo masku sa lica i konano pokazao da je
politiki sud, lien osnovnih pravnih i etikih normi, kome je cilj da krivce
proglasi nevinima, a nevine rtve krivcima. Parastosu su prisustvovali pre-
mijer Ivica Dai, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vui, predsednik
Skuptine Neboja Stefanovi, ministri, poslanici, predstavnici izbeglikih
udruenja i graani, a patrijarh je ocenio da poziv u evropsku zajednicu
naroda treba prihvatiti ukoliko nas prihvataju onakvima kakvi jesmo, sa
naom svetom zemljom, kulturom, verom i jezikom, jer prostorno jesmo
u Evropi, ali ukoliko e nas uslovljavati Kosovom, neemo prihvatiti ta-
kav poziv. U istoj besedi, tradicionalna retorika nit koja povezuje Kosovo,
Evropu i Hag, pojaana je i vezom sa bratskim narodom: Vratimo se du-
hovnim vrednostimana kojima nas je vodila naa duhovnost i istorija. Ta
vera Srbe je usmerila ka Istoku. Svoj mali amac treba da veemo za veli-
ki brod naeg velikog slovenskog bratskog naroda, sa kojim smo povezani
krvlju i verom.
450
449 Susret sa Nikoliem bez rezultata?, Danas, 3. decembar 2012.
450 Ko je kriv za ubistva i progon?, Veernje novosti, 26. novembar 2012.
Snana veza Srpske pravoslavne crkve i Rusije, ne samo sa Ruskom
pravoslavnom crkvom kontinuirano se potvruje i uvruje na razliitim
nivoima. Poetkom februara 2012. godine, ruski ambasador u Beogradu
Aleksandar Konuzin u Patrijariji Srpske pravoslavne crkve odlikovan je
Ordenom Svetog Save prvog stepena,
451
a, podseanja radi, isto najvie od-
likovanje Srpske pravoslavne crkve urueno je 2008. godine tadanjem ru-
skom ambasadoru Aleksandru Aleksejevu.
452
Ruska drava i Ruska pravoslavna crkva intenzivno pomau izgradnju,
odnosno zavrne radove na izgradnji Hrama Svetog Save, a u javnosti su
se pominjale prilino velike svote nansijske pomoi. Nakon susreta srp-
ske delegacije i mitropolita Ilariona Alfejeva u Moskvi u septembru 2011.
godine, predloeno je da Rusi nansiraju, urade i postave podni mozaik u
Hramu Svetog Save, a posao bi trebalo da bude obavljen u narednih osam
godina. Preliminarna procena je da e projekat kotati izmeu 30 i 40 mili-
ona eura, a da se realizuje ueem ruske drave i Ruska pravoslavne crkve.
Posle uzvratne posete Srbiji, poetkom 2012. godine, mitropolit Ilarion
Alfejev potvrdio je spremnost Ruske pravoslavne crkve da pomogne nasta-
vak radova, te da e mozaikom biti pokriveno 17.000 kvadratnih metara, a
da jedan kvadrat kota od 2000 do 2500 eura.
453
Kao i prethodne godine, i 2012, policija je zabranila odravanje Parade
ponosa u Beogradu, a crkveni zvaninici tokom itave godine ukazivali su
na tetnost istopolnih brakova, homoseksualnosti itd. Tako je mitropolit
Amlohije u svojoj uskrnjoj poslanici upozorio na to da se svetinja ivota
obesmiljava edomorstvom, homoseksualnou, proglaenjem beslove-
sne pohote za boanstvo i obogotvorenjem samoivosti i samounitenja.
Mitropolit se usprotivio ideji da se ozakoni brana zajednica osoba istog
pola to je oznaio kao samoubilaki i samounitavajui poriv.
454
Patri-
jarh Irinej je u jednom intrevjuu, u jeku pritisaka da se odravanje Parade
ponosa onemogui, izjavio sledee: Ja te ljude ne osuujem nego ih du-
boko saaljevam. Verovatno je to neto to je jae od njih. To je devijacija
451 Konuzinu orden SPC, Kurir, 4. februar 2012.
452 I crkvena diplomatija je izmeu Kosova i EU, Politika, 8. februar 2012.
453 Uskoro izrada mozaika u Hramu Svetog Save, Danas, 13. januar 2012.
454 Istopolni brak samoubistvo, Danas, 16. april 2012.
ljudske prirode kakvu ne vidimo nigde u prirodi. Ja mislim da je to bolest
i da tim osobama treba pomoi da prevaziu ovu neprirodnu anomaliju.
(...) Crkva ne osuuje grenika, nego greh. (...) Ove parade vreaju moral
apsolutne veine, ne samo hriana, ve predstavnika drugih velikih reli-
gija i ne treba ih dozvoliti. Potujem slobodu svakoga, ali slobodu koja ne
vodi u anarhiju. Zatim se osvrnuo na nemile scene nasilja koje redovno
prate svaki pokuaj organizovanja sporne manifestacije: Nikakvo nasilje,
ma od koga dolazilo, ne moe se odobriti. Nisam pristalica nikakvog na-
silja u ovom sluaju. Ako su u tome uestvovali neki svetenici, za to nisu
imali blagoslov Crkve (...) Po meni, jedan od metoda kojim se moe su-
protstaviti i to dosta ekasan bio bi da narod toga dana mimoie ulicu u
kojoj se ta manifestacija odrava, ukoliko bude odrana.
455
Unutarcrkvene tenzije
Uoi redovnog majskog zasedanja Sabora Srpske pravoslavne crkve u
javnosti se dosta spekulisalo o eventualnim radikalnim promenama, sme-
nama, odnosno penzionisanjima vladika, prekrajanjima eparhija, uspo-
stavljanju novih organizacionih jedinica i slino. Na poetku zasedanja
grupa vernika iz Priboja predala je Patrijariji peticiju sa vie od 4000 pot-
pisa podrke pribojskim svetenicima koji su, kako istiu inicijatori akcije,
u nemilosti vladike Filareta.
456
Ovaj dogaaj iao je u prilog pomenutim
najavama, ali ve tokom drugog i treeg dana zasedanja Sabora bilo je ja-
sno da se ne moe oekivati nita nalik najavljivanom. U tom duhu glasi-
la je i izjava portparola Srpske pravoslavne crkve episkopa bakog Irineja
da je zasedanje Svetog arhijerejskog sabora zavreno bez ikakvih skanda-
la ili podela meu vladikama. Sastav Sinoda ostao je isti, a eparhije bue-
nosajreska i austrijsko-vajcarska nisu dobili svoje vladike (administriraju
ih mitropolit Amlohije i episkop baki Irinej). Podela nekih eparhija nije
bila na dnevnom redu, kao ni penzionisanje pojedinih vladika. U Srpskoj
455 Patrijarh Irinej, NIN, 4. oktobar 2012.
456 Poelo zasedanje Sabora SPC, Politika, 16. maj 2012.
pravoslavnoj crkvi navode da su to bile medijske spekulacije, koje nisu ni
pominjane tokom Sabora.
457
Istraga u sluaju rainjenog episkopa rako-prizrenskog Artemija koji
se tereti da je sa saradnicima otetio Srpsku pravoslavnu crkvu za oko 1,5
milion dinara, prema svedoenju advokata optuenog, ekala je vie od
godinu dana na angaovanje sudskih vetaka nansijske struke, koji bi
utvrdili koliko je manastira do sada obnovljeno u ovoj eparhiji i koliko su
rekonstrukcije kotale.
458
U meuvremenu, u aanskom selu Loznici, na
privatnom imanju Miloja Stevanovia, sledbenici vladike Artemija podiu
svoj hram. Njihov domain, aanski privrednik Miloje Stevanovi, 2011.
godine izopten je iz Srpske pravoslavne crkve, odlukom Velikog crkvenog
suda zbog, kako je navedeno, primanja na imanje odbeglih jeromonaha i
monaha, klirika Eparhije rako-prizrenske koji su podravali vladiku Arte-
mija, kao i osnivanja monakog opteia na privatnom imanju bez blago-
slova nadlenog arhijereja.
459
Zabeleen je i sluaj da je vea grupa svetenika Eparhije ike, poja-
ana policijom, preuzela ovarsko-kablarski manastir Vaznesenje, ije je
sestrinstvo javno saoptilo da naputa ovu eparhiju Srpske pravoslavne cr-
kve i da prelazi u Eparhiju rako-prizrensku u egzilu pod duhovno stara-
nje rainjenog episkopa Artemija.
460
Nakon to su zvaninici Srpske pravoslavne crkve uputili saborski akt
sa pozivom da se putem pokajanja vrati sebi i Crkvi, patrijarh Irinej je
javno izneo svoju sumnju da e se monah Artemije pokajati i vratiti Cr-
kvi, ocenivi da je put raskola kojim je on krenuo tragedija za rainjenog
vladiku i Crkvu i da naredni korak moe biti njegovo potpuno izoptenje
iz SPC. On je podsetio da je Artemije onemoguio Sinodu, koji ima pravo,
uvid i nadzor i da ga je zato Sabor privremeno udaljio od rukovoenja
eparhijom.
461
457 Bez promene u Sinodu, Danas, 24. maj 2012.
458 Istraga protiv Artemija na ekanju, Danas, 17. april 2012.
459 Artemije dobija svoju crkvu, Blic, 12. maj 2012.
460 Sabor SPC pozvao Artemija na pokajanje, Danas, 26-27. maj 2012.
461 Patrijarh vladici preti izoptenjem iz SPC, Press, 15. jul 2012.
Meutim, sluaj rainjenog vladike Artemija pao je u senku jednog
mnogo traginijeg sluaja koji je potresao javnost u leto 2012. godine. Slu-
aj Peranovi, sa katastrofalnim ishodom, predstavljao je udarnu temu u
javnosti. U javnosti je munjevito prostrujala vest da je Neboja Zarubac,
tienik neformalnog centra za odvikavanje od droge u Jadarskoj Lenici
kod Loznice, koji je pronaen mrtav u kui svetenika Branislava Peranovi-
a, upravnika centra, preminuo od posledica premlaivanja. abaka epar-
hija, u ijoj jurisdikciji je funkcionisao sporni neformalni centar, izrazila je
alenje zbog smrti Neboje Zarubca, najavljujui da e, ukoliko se dokae
da je Branislav Peranovi ubio tienika centra, u sluaj ukljuiti i crkveni
sud Eparhije abake. Podsetimo, Peranovi je javnosti postao poznat jo
2009. godine nakon prebijanja tienika u rehabilitacionom centru Crna
reka kojim je upravljao, a snimak na kome se vidi kako tienika tuku lo-
patama objavljen je na youtube.com. Nakon otre osude Sinoda Srpske
pravoslavne crkve, tada aktivni i, za rehabilitacioni centar nadleni epi-
skop Artemije smenio je Peranovia i rasformirao centar Crna reka. Zbog
prebijanja tienika, Optinsko tuilatvo u Tutinu podnelo je krivinu pri-
javu protiv Peranovia, ali, iako je suenje zavreno krajem 2011. godine,
presuda se jo uvek eka. Nakon naputanja manastira Crna reka, Pera-
novi 2010. godine dolazi u Jadarsku Lenicu gde postaje upravnik centra
za odvikavanje od bolesti zavisnosti Sretenje.
Meu reakcijama arhijereja Srpske pravoslavne crkve interesantno je
pomenuti izjavu episkopa Porrija u kojoj se navodi da je svetenik Pera-
novi razvio privatni biznis i meseno zaraivao najmanje 50.000 eura, te
da episkop nije znao da je Peranovi otvorio novi centar u Jadarskoj Leni-
ci.
462
Vano je pomenuti i saoptenje episkopa abakog Lavrentija, kojim
je uputio izvinjenje javnosti koja je traginim dogaajem uznemirena, ali
i obrazloenje da je Centar za odvikavanje od droga Sretenje formiran
po zahtevu roditelja zavisnika: Mi smo izali u susret njihovom apelu i
osnovali Centar. Da smo odbili da damo blagoslov za rad ovog centra bili
bi, verovatno, izloeni kritikama i optubama da Crkva nita ne radi, da ne
462 Vladika Porrije: Peranovi zaraivao 50.000 evra meseno, Politika, 8. avgust 2012.
razume vreme, da ne brine o svom narodu, da je neaktivna, da je konzer-
vativna, da nije kao crkva u Evropi.
463
Srazmerno znaaju koji je ovaj tragian sluaj dobio u javnosti, usle-
dila je i reakcija premijera Srbije Ivica Dai koji je izjavio da, ono to se
dogodilo u centru za odvikavanje od droga u Jadarskoj Lenici predstavlja
nasilje, a ne leenje i da je to sasvim suprotno od onoga to predvia pro-
tokol koji su potpisali Ministarstvo unutranjih poslova i patrijarh Irinej o
saradnji na suzbijanju bolesti zavisnosti.
464
Ovde je neophodno napomenuti da za rad ovakvih centara nije dovo-
ljan samo blagoslov crkve, ve i dozvola drave i nadlenih ministarstava,
odnosno da bi Centre za odvikavanje od droge trebalo obavezno da obila-
zi inspekcija Ministarstva zdravlja, a centar u Jadarskoj Lenici nije imao
dozvolu za rad. Sluaj Peranovi otvara nekoliko pitanja: kako je bilo mo-
gue da Branislav Peranovi dobije dozvolu, ako je uopte ima, za voenje
veoma specine zdravstvene ustanove; ta o ovakvim privatnim zdrav-
stvenim institucijama misli Ministarstvo zdravlja i na koji nain obavlja
nadzor nad njima?
Srpska pravoslavna crkva i susedi
Odnos Srpske pravoslavne crkve prema Crnoj Gori, kao dravi, moda
najbolje reprezentuju izjave patrijarha Irineja u intervjuu nedeljniku NIN,
poetkom oktobra 2012. godine: Crna Gora ide svojim putem, a videe-
mo gde e otii i da li e postati Italijani, Vatikanci, moda i Albanci. (...)
Da nije bilo Mitropolije crnogorsko-primorske ne bi bilo ni Crne Gore.
465
Pravni status organizacionih jedinica Srpske pravoslavne crkve, pa i
nje same u Crnoj Gori, bio je centralna sporna tema tokom itave 2012. go-
dine. Razliita tumaenja jo uvek aktuelnog Zakona o verskim zajednica-
ma iz 1977. godine predstavljala su front sukoba izmeu Vlade Crne Gore
i Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve. Odbacuju-
i svaku mogunost registrovanja Srpske pravoslavne crkve na nain kako
463 Vladika Lavrentije: Centar za odvikavanje traili roditelji, Danas, 14. avgust 2012.
464 Dai: Suprotno dogovoru sa SPC, Danas, 15. avgust 2012.
465 Patrijarh Irinej Intervju, NIN, 4. oktobar 2012.
to trai crnogorska vlast, mitropolit crnogorsko-primorski Amlohije je, u
pismu premijeru Crne Gore, Igoru Lukiu, naveo da se zlonamerno i po-
greno tumai Zakon i trai registracija Srpske pravoslavne crkve u Crnoj
Gori, iako je ona vekovima prisutna na tom prostoru. Mitroplit Amlohi-
je je podsetio da Zakon o verskim zajednicama iz 1977. godine propisuje
obavezu prijave, a ne registracije nadlenom dravnom organu iskljuivo
za novoformirane verske zajednice, odnosno za one koje formiraju graa-
ni nakon stupanja na snagu tog Zakona.
466
Sporna registracija verske zajednice, odnosno pravnog lica odrazila se
i na status svetenika Srpske pravoslavne crkve, odnosno stranih drav-
ljana u Crnoj Gori, jer su zahtevi Srpske pravoslavne crkve za dobijanje
dozvole za privremeni boravak svojih slubenika u Crnoj Gori smatra-
ni nelegitimnim od strane Ministartsva unutranjih poslova Crne Gore.
Osmorica svetenika i monaha Mileevske eparhije u Pljevljima bili su pod
pritiskom Ministarstva unutranjih poslova da u roku od tri dana napuste
zemlju u skladu sa Zakonom o strancima, ali je intervencija mitropolita
Amlohija u susretu sa premijerom Crne Gore i pismeno obraanje patri-
jarha Irineja, prolongirala ovu zakonsku proceduru.
467
Nakon to je krajem 2011. godine potpisao Temeljni ugovor sa Sve-
tom stolicom u Rimu, a ubrzo zatim i sporazume o ureenju odnosa dra-
ve Crne Gore sa Islamskom zajednicom i Jevrejskom zajednicom, premijer
Igor Luki najavio je da postoji mogunost da e sa pravoslavnim crkva-
ma potpisati dva sporazuma, jer je pravoslavna zajednica u Crnoj Gori
podeljena.
Prema reima koordinatora pravnog saveta Mitropolije crnogor-
sko-primorske Srpske pravoslavne crkve, Velibora Domia, Mitropolija se
zalae za dijalog sa dravom Crnom Gorom, ali da je za nju jedino pri-
hvatljivo da sporazum sa dravom propisuje isti obim prava kao i Temljni
466 Amlohije odbacuje mogunost registrovanja SPC, Politika, februar 2012. godine;
Lukiu, prekinite progon, Veernje novosti, 19. februar 2012.
467 Isteruju popove i decu na sneg, Kurir, 12. februar 2012. godine; Mantije ni
privremeno, Veernje novosti, 12. februar 2012; Politiki udar na vernike, Veernje
novosti, 13. februar 2012. godine; Odloen progon srpskih popova, Kurir, 15-16. februar
2012.
ugovor. Koordinator pravnog saveta Mitropolije je u nekoliko navrata isti-
cao da Mitropolija nee, niti moe, prihvatiti razgovore sa licima koja su
liena kanonske mogunosti da budu svetenici i episkopi.
468
Ranije je ar-
hiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amlohije ponovio
da je kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva najobinija sek-
ta, ali i apelovao na njene pristalice da se vrate u okrilje kanonske pravo-
slavne crkve u Crnoj Gori.
469
Drugi hronini problem kanonskog (ne)priznavanja Makedonske pra-
voslavne crkve i statusa Pravoslavne ohridske arhijepiskopije Srpske pra-
voslavne crkve u Makedoniji, tokom itave godine bio je u znaku boravka
arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana Vranikovskog u
zatvoru. Naime, poto je Apelacioni sud uvaio albu Javnog tuilatva i
ponovo vratio predmet na razmatranje, u iekivanju pravosnanosti od-
luke Osnovnog suda u Velesu za ponovno suenje, poglavar Pravoslavne
ohridske arhijepiskopije Srpske pravoslavne crkve (ije delovanje vlasti u
Skoplju nee da registruju) arhiepiskop Jovan, polovinom januara 2012.
godine, prebaen je u zatvor Idrizovo. Posle dve oslobaajue presude,
arhiepiskop Jovan je 2011. godine u odsustvu osuen u Velesu zbog na-
vodne zloupotrebe oko 250.000 eura, dok je bio vladika kanonski nepri-
znate Makedonske pravoslavne crkve.
Arhiepiskopu Jovanu je ovo tree izdravanje kazne zatvora u Idrizo-
vu. Po stupanju u liturgijsko i kanonsko jedinstvo sa Srpskom pravoslav-
nom crkvom, najpre je osuen na dvoipogodinju kaznu zbog navodnog
raspirivanja rasne, verske i nacionalne mrnje, razdora i netrpeljivosti pro-
povdanjem pravoslavne vere, zatim na istu kaznu zbog prisvajanja 57.000
eura donacija za obnovu Hrama svetog Pantelejmona u Velesu.
470
Nakon
etiri meseca, usledila je odluka suda u Velesu kojom je arhijepiskop Jo-
van osuen na dve i po godine zatvora zbog navodne utaje i pronevere.
Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve osudio je sa najdu-
bljom moralnom indignacijom odluku suda u Velesu, a arhijereji Srpske
468 MCP eli dijalog sa Podgoricom, Politika, 1. februar 2012; SPC trai tretman kao
katolici, Pravda, 1. februar 2012.
469 Press, 8. januar 2012.
470 Za vladiku kazamat, Veernje novosti, 20. januar 2012.
pravoslavne crkve u zvaninom obavetenju ocenili su da je re o iskon-
struisanom kvazisudskom procesu staljinistikog tipa, organizovanom
na neskriveni zahtev raskolnike organizacije koja sebe oznaava nazi-
vom Makedonska pravoslavna crkva.
471
Tokom godine u nekoliko navrata reaktuelizovano je pitanje prevazi-
laenja viedecenijskog spora izmeu Srpske pravoslavne crkve i kanonski
nepriznate Makedonske pravoslavne crkve. Meu potencijalnim posredni-
cima u pregovorima pominjani su, izmeu ostalih, mitropolit volokolam-
ski Ruske pravoslavne crkve Ilarion Alfejev, zaduen za spoljne poslove
Moskovske patrijarije, koji je izjavio da je ruska crkva spremna da pomo-
gne u nalaenju reenja za status Makedonske pravoslavne crkve koja sada
nije priznata u pravoslavlju.
472
Meutim, mnogo zapaenije, prola je ponuda predsednika Republi-
ke Srbije Tomislava Nikolia da posreduje u prevazilaenju spora. Prilikom
zvanine posete Makedoniji, predsednik Nikoli je u intervjuu za make-
donsku televiziju TV Sitel i list Veer izjavio da Makedonija danas u njemu
ima sagovornika u Srbiji i da je spreman da razgovara o odnosu Srpske
pravoslavne crkve i Makedonije. Ova izjava izazavala je lavinu i crkvenih i
svetovnih reakcija. Izmeu ostalih, reagovao je episkop abaki Lavrenti-
je koji je izjavio da bi problem statusa crkve u Makedoniji trebalo da ree
Srpska pravoslavna crkva i kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna
crkva, bez pomoi dravnih organa. Sa druge strane, u Makedonskoj pra-
voslavnoj crkvi misle da i te kako ima mesta za ulogu predsednika Srbije.
Portparol Makedonske pravoslavne crkve Ohridske arhijepiskopije vladi-
ka Timotej pozdravio je poziv predsednika Srbije na razgovore o statusu te
crkve i dodao da se problem moe reiti samo dijalogom. On je Nikolievu
poruku ocenio kao pozitivnu, ali je istakao i da uslov koji je predsednik Sr-
bije postavio za to oslobaanje vladike Jovana Vranikovskog nije crkve-
no, ve dravno pitanje.
473
Rasprava zapoeta predsednikom ponudom, pretvorila se u unu-
tarcrkveni, odnosno interepiskopski spor u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
471 Presueno po porudbini MPC, Danas, 14. maj 2012.
472 Ruska crkva eli da posreduje, Danas, 30. april 2012.
473 Moe li predsednik da reava crkveni spor, Politika, 20. oktobar 2012.
Komentariui predsedniku ponudu, episkop abaki Lavrentije je u izja-
vi za jedan beogradski dnevni list izneo uverenje da bi u Makedoniji takvu
inicijativu oberuke prihvatili, a zatim nastavio: Gotovo sve pravoslavne
crkve su autokefalne, pa zato ne bi bila i makedonska. Samo je to potreb-
no kanonski urediti. Treba im omoguiti da se samostalno organizuju, a
ne da ih neko drugi organizuje. To je bolje i za crkvu.
474
Za jedan drugi
dnevni list, episkop abaki je potvrdio svoje uverenje: Makedonska pra-
voslavna crkva ve vie decenija deluje samostalno. Tako bi funkcionisala
i dalje i nikakvih korenitih promena ne bi bilo. Sada su druga vremena,
doba demokratije i trebalo bi da pokaemo dobru volju i ozakonimo nji-
hovo postojanje. To bi uvrstilo meusobne veze. Ako su do sada samostal-
no funkcionisali, zato ne bi mogli i dalje.
475
Na pomenute izjave episkopa abakog Lavrentija usledile su otre
reakcije pojedinih episkopa Srpske pravoslavne crkve, meu kojima je
najotriji bio episkop baki Irinej. U otrom otvorenom pismu episkopu
Lavrentiju, Irinej je istakao da je takav stav neprihvatljiv sa aspekta eklisi-
ologije i kanonskog prava, a Lavrentiju preporuio da se povue, odnosno
zatrai konano etvrto umirovljenje.
476
Irinej njegovu izjavu ocenjuje kao
krajnje nepromiljenju, neozbiljnu i crkveno-kanonski neprihvatljivu. Za
mitropolita zagrebako-ljubljanskog i cele Italije Jovana, izjava vladike La-
vrentija je proizvod njegove dobrote i spremnosti da prata, ali nije u
skladu sa kanonskim ureenjem pravoslavne crkve.
477
Analizirajui poloaj vernika Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj, u
uskrnjem intervjuu za Hrvatski katoliki radio, mitropolit zagrebako-lju-
bljanski i cele Italije Jovan Pavlovi izjavio je da Mitropolija ima veoma
dobru saradnju sa Katolikom crkvom, kao i sa vlastima u Hrvatskoj. Na-
pominjui da u Hrvatskoj ivi 250.000 vernika Srpske pravoslavne crkve, a
u Sloveniji 40.000, mitropolit je istakao da u mestima gde nemamo vlasti-
tih hramova, Katolika crkva nam izlazi u susret, pa se molitve vre u ka-
tolikim crkvama i saradnja na ekumenskom nivou je za svaku pohvalu.
474 Lavrentije: Dati Makedoncima nezavisnu crkvu, Blic, 23. oktobar 2012.
475 Od inaenja nema koristi, Danas, 25. oktobar 2012.
476 Vladika Irinej trai od Lavrentija da se povue, Politika, 26. oktobar 2012.
477 Lavrentije grei kada je u pitanju MPC, Blic, 27. oktobar 2012.
On je naglasio da hrvatska drava i pored nansijskih tekoa pomae
obnovu srpskih crkava i manastira, a pomae i svetenicima u siromanim
parohijama. Saradnja s dravom po pitanju oduzete crkvene imovine je ta-
koe vrlo dobra.
478
Poetkom juna 2012. godine, delegacija Svetog arhijerejskog sinoda
Srpske pravoslavne crkve, koju su inili episkop sremski Vasilije (Vadi),
baki Irinej (Bulovi) i umadijski Jovan (Mladenovi), predvoeni patri-
jarhom Irinejom, bila je u trodnevnoj poseti Mitropoliji zagrebako-lju-
bljanskoj. Glavni razlog posete Hrvatskoj bio je otvaranje nove zgrade
Srpske pravoslavne opte gimnazije Kantakuzina Katarina Brankovi i
duhovnog centra, ali je poseta iskorienja za razgovore sa hrvatskim dr-
avnim zvaninicima i vrhom Rimokatolike crkve u Hrvatskoj. Zagrebaki
mediji danima su ovu posetu najavljivali kao istorijsku, zato to je to bio
prvi put da je Hrvatsku od proglaenja nezavisnosti posetio ceo Sveti arhi-
jerejski sinod Srpske pravoslavne crkve.
479
Meutim, postojale su i izvesni nesporazumi na relaciji izmeu Srpske
pravoslavne crkve, sa jedne, i Rimokatolike crkve ili drave Hrvatske, sa
druge strane. Vest da su ministar kulture u Vladi Srbije Predrag Markovi
i njegova koleginica iz Zagreba Andrea Zlatar Violi, 23. marta 2012. go-
dine, potpisali Protokol o povraaju kulturnih dobara iz Republike Srbije
u Republiku Hrvatsku, izazvala je reakciju jednog dela strunjaka za srp-
sku nacionalnu batinu, koji kritikuju dokument koji ozvaniava obavezu
drave Srbije da Hrvatskoj vrati imovinu Srpske pravoslavne crkve i bati-
nu prognanih Srba Krajinika. Srpska pravoslavna crkva je otro reagova-
la, napominjui da relikvije i drugi umetniki predmeti mogu biti vraeni
samo crkvama i manastirima Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj iz ko-
jih potiu.
480
Dolazak pape u Srbiju, povodom obeleavanja XVII vekova od potpisi-
vanja Milanskog edikta, u nekoliko navrata je bio aktuelan tokom godine.
Mitropolit zagrebako-ljubljanski i cele Italije Jovan izjavio je da bi pogla-
var Rimokatolike crkve papa Benedikt XVI pre eventualne posete Srbiji,
478 U Hrvatskoj ivi 250.000 pravoslavaca, Danas, 16. april 2012.
479 Doprinos razumevanju, Danas, 08. jun 2012.
480 Hoe ikone, ali nee Srbe, Veernje novosti, 18. april 2012.
morao da ode u Jasenovac. Mitropolit je ocenio i da je eventualni dola-
zak rimskog pape na proslavu izuzetno kompleksno pitanje, ne samo zbog
toga to se tada u Niu ne bi pojavio ruski patrijarh. Kada bi papa doao u
Ni, ceo dogaaj obeleavanja godinjice Milanskog edikta pao bi u senku,
a svi ostali crkveni velikodostojnici praktino bi, u medijskim izvetajima,
bili svedeni na papinog skutonou.
481
Beogradski nadbiskup Stanislav Hoevar se jednom prilikom osvrnuo
na izjavu mitropolita Jovana rekavi da nije realno oekivati od Svetog
Oca da obie Jasenovac dok god dve strane koriste to stratite za meu-
sobna prepucavanja umesto da se bore i izbore za neporecivu istinu. On
je ponovio da papa Benedikt XVI eli da poseti Srbiju, ali je ocenio da je
nuan preduslov za to da celo drutvo u Srbiji bude spremno na takvu po-
setu, jer bi papa doao u posetu ne samo kao poglavar Katolike crkve, ve
i kao prvi na nivou svih hrianskih crkava, ali i kao najvii predstavnik
drave Vatikan.
482
Medijske spekulacije o pregovorima za dolazak pape Benedikta XVI na
proslavu 1700-godinjicu Milanskog edikta konano je rasprio otac Fe-
derik Lombardi, direktor Kancelarije za medije Svete stolice, izjavom da
trenutno nije predvieno putovanje pape u Ni naredne godine. Taku
na svako dalje pominjanje te teme stavila je i sama Srpska pravoslavna cr-
kva koja je saoptila da papa Benedikt XVI nikada nije uputio poruku ili
signal Srpskoj pravoslavnoj crkvi da eli da poseti Srbiju, kao i da ta tema
za Crkvu ne postoji i zatraila je od medija da ne proizvode lane slike i
utiske.
483
Postoji jo jedan interesantan detalj, vredan pomena kada je re o ak-
tuelnim relacijama. Vest da se episkop zahumsko-hercegovaki i primor-
ski Grigorije, tokom molitve za jedinstvo hriana u dubrovakoj katedrali
Uznesenja blaene device Marije, kojoj je prisustvovao na poziv dubro-
vakog biskupa Mate Uzinia, izvinio Hrvatima u Dubrovniku, i to ne
481 Mitropolit Jovan: Ako hoe u Srbiju, papa prvo mora u Jasenovac, Danas, 20. avgust
2012.
482 Hoevar: Crkvi vraeno 14% imovine, RTVB92, 23. decembar 2012, http://www.b92.net/
info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=23&nav_category=12&nav_id=671442.
483 Papa ne planira put u Ni, Blic, 7. septembar 2012.
pominjui konkretno rat i sukobe, naila je na razliite reakcije u crkvenim
krugovima u Srbiji. Ambivalentan odnos arhijereja prema gestu vladike
Grigorija, moda najbolje reprezentuje izjava samog patrijarha Irineja:
Svako izvinjenje se pozdravlja, ali oprotenje mora biti obostrano.
484
U okviru etvorodnevne posete Mitropoliji dabrobosanskoj patrijarh
Irinej posetio je Sarajevo i prisustvovao molitvi za mir u Katedrali srca Isu-
sova, odakle je uputio apel za opstanak hriana u tom gradu.
485
Patrijarh
Irinej izjavio je da je hrianstvo u ovom gradu veoma ugroeno i da ne-
kadanji srpski narod, koji je inio glavninu Sarajeva, vie ne ivi ovde. U
obraanju novinarima naglasio je da je najtraginije to to mnogi ne mogu
da se vrate, iako su to eleli, ocenivi da je upravo to poseban problem.
Navodei da je ovo njegova trea poseta Sarajevu, patrijarh je naglasio da
su prve dve bile u mnogo povoljnijim prilikama za srpski narod u ovom
gradu. On je istakao da zna da postoji problem povratka imovine Srpske
pravoslavne crkve u Sarajevu, kao to posoji i u Srbiji, ali ovde se izgleda
srpski narod i srpska crkva marginalizuju, jer nije uinjeno ono to je ui-
njeno drugim crkvama i verskim zajednicama.
486
Osim navedene kritike poloaja Srba u Sarajevu, neki arhijereji upui-
vali su kritike na raun Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini.
Episkop zahumsko-hercegovaki i primorski Grigorije kritikovao je pogla-
vara Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini reis-ul-ulemu Mustafu Ce-
ria koji je predsednike Srbije i Hrvatske, Borisa Tadia i Ivu Josipovia,
uporedio sa Slobodanom Miloeviem i Franjom Tumanom. Gostujui
na TV1, vladika Grigorije je rekao da su Tadi i Josipovi dva najmiroljubi-
vija oveka na ovim prostorima u poslednjih sto godina. On je kazao da je
izjavama o predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku reis-ul-ulema
Ceri izaao iz svakog okvira ljudskog, kulturnog i verskog i da se ponaa
kao da je Bosna i Hercegovina njegovo privatno vlasnitvo.
487
484 Patrijarh Irinej: Bilo bi bolje da je izvinjenje obostrano, Press, 21. januar 2012.
485 Apel patrijarha da hriani opstanu u Sarajevu, Blic, 10. septembar 2012; Patrijarh na
skupu mira u Sarajevu, Politika, 10. septembar 2012. godine.
486 Hrianstvo u Sarajevu je veoma ugroeno, Politika, 11. septembar 2012.
487 Vladika Grigorije kritikovao Ceria, Politika, 12. januar 2012.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rado vien gost Pa-
trijarije i jedan od politiara koji dobija otvorenu i bezrezervnu podr-
ku Srpske pravoslavne crkve. Tokom susreta u Beogradu, patrijarh Irinej
i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenili su da je crkva jedna
od najvanijih institucija za jaanje srpskog nacionalnog identiteta, a sve-
tovni sagovornik je rekao da je sinergija vlasti Republike Srpske i Srpske
pravoslavne crkve na veoma visokom nivou i da se zajedniki osmiljavaju
napori da uloga crkve bude to vea u svim generacijama, te da e Repu-
blika srpska, kako je dogovoreno, svoju odanost patrijarhu i Srpskoj pra-
voslavnoj crkvi potvrditi i ueem u rekonstrukciji vile srpskog patrijarha
na Dedinju. Zajednike ciljeve naglasio je patrijarh Irinej izjavom: Pred-
sednik Dodik svojom eljom, idejama i misijom uvruje vezu srpskog
naroda sa ove i one strane Drine i doprinosi da se ouvamo kao narod, a i
crkva je ta koja tu misiju pomae i ini sve da ostanemo jedno.
488
Impre-
sioniranost politikim entitetom kojim rukovodi Milorad Dodik, patrijarh
Irinej je ponovio i prilikom obilaska tanda Republike Srpske na Beograd-
skom sajmu knjiga: Republika Srpska danas podrava i predstavlja pred
svetom najbolje ideje srpstva uopte. Mi u Srbiji treba da se ugledamo na
Republiku Srpsku u mnogo emu.
489
Nedavno prevazien spor sa Rumunskom pravoslavnom crkvom po-
novo je aktuelizovan uoi i nakon majskog zasedanja Sabora Srpske pra-
voslavne crkve. U saoptenju o majskom saboru navedeno je sledee:
pojedini episkopi i klirici iz susedne Rumunije i dalje nezvani dolaze u
neke gradove i sela istone Srbije, Timoke i Branievske eparhije, i tu
svetenodejstvuju. Sabor je tim povodom ponovo uputio protest patrijar-
hu rumunskom Danilu i njegovom Sinodu, a ukoliko predviene mere
ne pomognu, sabor e biti primoran da raskine odnose sa Rumunskom
pravoslavnom crkvom.
490
inodejstvovanje etiri svetenika i jednog a-
kon Rumunske pravoslavne crkve na teritoriji istone Srbije, u selima ma-
hom nastanjenih Vlasima, preti da prekinu odnose dve crkve, jer Srpska
pravoslavna crkva takvo delovanje smatra neprihvatljivim. Najspornije je
488 Patrijarh Irinej i Dodik o duhovnom jedinstvu srpskog naroda, Politika, 1. avgust 2012.
489 Irinej: Srbija da se ugleda na RS, Blic, 25. oktobar 2012.
490 SPC: Nevini stradaju u Makedoniji i Crnoj Gori, Blic, 26. maj 2012.
delovanje mladog svetenika Bojana Aleksandrovia, nekadanjeg klirika
Timoke eparhije, a danas protojereja priobalne Dakije Rumunske pravo-
slavne crkve, koji slui na rumunskom jeziku u vlakom selu Malajnica,
nedaleko od Negotina.
491
Dugogodinji problem nemogunosti upisa Rumunske pravoslavne
crkve u Registar crkava i verskih zajednica, prevazien je 2009. godine, kad
su dve crkve pronale modus za registraciju Eparhije Dakija Feliks, odno-
sno Rumunske pravoslavne crkve za Rumune na teritoriji srpskog Bana-
ta. Tada je Ministarstvo vera i dijaspore izvrilo upis te Eparhije u Registar,
time joj dajui znaaj kao i svim ostalim tradicionalnim crkvama i verskim
zajednicama. Centar za razvoj civilnog drutva u nekoliko navrata je pod-
seao da je nepriznavanje Rumunske pravoslavne crkve od strane drave
Srbije inilac koji je uticao na protivljenje Rumunije da u martu 2012. go-
dine Srbija dobije status kandidata za EU.
Iako njegovi detalji nisu javno objavljeni, briselski Protokol o poto-
vanju prava rumunske manjine, potpisan u predveerje dobijanja kandi-
dature za EU, tie se i jednog crkvenog pitanja prava Rumuna istone
Srbije na bogosluenja na maternjem jeziku. Protokol potpisan u Briselu
1. marta, zahvaljujui kome je Rumunija dala saglasnost za prikljuenje
Srbije u EU, zadire i u ureenje Srpske pravoslavne crkve, ali i u meucr-
kvene odnose. Sporazum podrazumeva obavezu Beograda da Rumnima u
Timokoj krajini obezbedi ne samo obrazovanje, medije i lokalnu admi-
nistraciju, ve i crkvene obrede na rumunskom jeziku. Zbog toga Srpska
pravoslavna crkva ne gleda blagonaklono na meanje drave u liturgijska
pitanja.
492
Muslimani u Srbiji
Obustavljanje, ili kako je u medijima plasirano odlaganje zbog maj-
skih izbora, inicijative za ujedinjenje islamske zajednice koju su vodili
premijer Turske Taip Erdogan, ministar inistranih poslova Turske Ahmet
Davutoglu i poglavar Islamske zajednice Turske Mehmed Gomez, vratio je
491 ta SPC zamera rumunskim svetenicima, Politika, 30. maj 2012.
492 Dunav podelio i crkve, Veernje novosti, 31. maj 2012.
odnose izmeu sukobljenih organizacionih struktura na prethodno stanje.
Pomenuta inicijativa objedinjavanja Islamske zajednice u Srbiji i Islamske
zajednice Srbije odvijala se u veoma diskutabilnim okolnostima. Osim od-
sustva transparentnosti itavog procesa, kao i diskutabilne uloge dravnih
institucija u kreiranju sporazuma,
493
tokom itavog procesa upadljivo je
bilo odsustvo jedne od dve zainteresovane strane, odnosno Islamske za-
jednice Srbije, a redovni akter u pregovorima bio je reis-ul-ulema Mustafa
Ceri, poglavar Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, inae glavni ver-
ski autoritet Islamske zajednice u Srbiji, iji meihat deluje u okviru Islam-
ske zajednice u Bosni i Hercegovini.
Poloaj muslimana u optinama Bujanovac, Preevo i Medvea je izu-
zetno specian, jer je oko 60 damija i 70 imama pod ingerencijom bar
etiri organizacione strukture koje su pojedinano vezane za Pritinu, Novi
Pazar, Beograd, pa ak i Rijad.
494
Niti jedna od pomenutih organizacio-
nih struktura nije se spominjala u sporazumu o objedinjavanju islamske
zajednice.
U prvim danima 2012. godine, reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije
Adem Zilki, u intervjuu za dnevni list Blic, potvrdio je da Islamska zajed-
nica Srbije, a ni on lino, nisu ukljueni u proces pomirenja, ali je istakao
da je pomirenje neophodno, te da od drave oekuje da bude dobar ser-
vis usluga koje e doprineti pomirenju, ba kao to od Turske oekuje da
bude nepristrasni medijator. Prema njegovim reima, do ujedinjenja bi
trebalo da doe po sistemu preklapanja elja u ealj i na taj nain bi
bile inkorporirane sve institucije jedna u drugu, a da se pritom ne ukida
bilo koja. Krovna institucija bi bio Rijaset, a ovaj model, prema miljenju
reis-ul-uleme Adema Zilkia, bio bi prihvatljiv za Albance, Rome, Akalije,
Gorance, Turke i druge, kao i za Bonjake koji podravaju Islamsku zajed-
nicu Srbije.

Tom prilikom verski poglavar Islamske zajednice Srbije izneo
493 Osim pomenutih turskih zvaninika, prema pisanju medija, krajem 2011. godine na
postizanju sporazums su se u nekoliko navrata angaovali i Sulejman Ugljanin, ministar
bez portfelja u Vladi Srbije, Rasim Ljaji, ministar za rad i socijalna pitanja, bonjaki
lan Predsednitva BiH Bakir Izetbegovi, ali i predsednik Republike Srbije Boris Tadi i
ministar inostranih poslva Republike Srbije Vuk Jeremi. (Potpis na jedinstvo u sredu,
Danas, 16. oktobar 2011. godine).
494 Rijad i Kosovo blii od Ankare, Danas,7. novembar 2011.
je i lini predlog da se Zukorli i on povuku iz Islamske zajednice i da na
taj nain otvore vrata pomirenju.
495
Interesantno je osvrnuti se na izjavu tadanjeg dravnog sekretara u
Ministarstvu vera i dijaspore Bogoljuba ijakovia, koji je istakao da Mini-
starstvo nije bilo ukljueno u inicijativu Turske o objedinjavanju islamske
zajednice, dodavi, ipak, da mu se ini da je Turska pretenciozno pokuala
da kroz formu objedinjavanja favorizuje upravljaku strukturu sa seditem
u Novom Pazaru, na ijem je elu mufija Muamer Zukorli. ijakovi je
ukazao na to da ta verska zajednica ve nekoliko godina nastupa kao izri-
it oponent dravnoj politici Srbije. Usledile su i veoma otre ocene: San-
daki separatisti koje predvodi Zukorli ele da preseku nacionalnu celinu
srpskog naroda, koji bi, s jedne strane, ostao da ivi u Srbiji, a s druge stra-
ne u Crnoj Gori i Hercegovini.
496
Poloaj muslimana u Srbiji i dalje je optereen organizacionom po-
delom unutar Islamske zajednice, odnosno postojanjem dve islamske
zajednice, a njihovo kontinuirano i uporno istrajavanje na sopstvenim po-
zicijama dovelo je do stvaranja paralelnih institucija koje samo utvruju
postojeu distancu i oteavaju postizanje eventualnog pomirenja.
Glavni mufija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli, ve po
tradiciji najvie je medijski eksponiran i u nekoliko navrata tokom 2012.
godine, naroito svojom kandidaturom za predsednika Republike Srbije,
bio je neizostavni lik naslovnih strana i udarnih vesti u Srbiji. Polovinom
februara 2012. godine, prema pisanju sarajevskog lista Dnevni avaz, na
glavnog mufiju Zukorlia planiran je atentat koji je, navodno naruen
iz Sarajeva, a koji je trebalo da izvri grupa kriminalaca iz Srbije. Prema
navodima istog lista policiijsko-sigurnosne slube u Srbiji informaciju o
pripremi atentata imale su dva meseca ranije, ali nisu upozorile glavnog
mufiju.
497
Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dai potvrdio je da
495 Zilki: Zukorli i ja treba da se povuemo sa svih funkcija, Blic, 3. januar 2012, http://
www.blic.rs/Vesti/Politika/299448/Zilkic-Zukorlic-i-ja-treba-da-se-povucemo-sa-svih-
funkcija.
496 ijakovi: Crkva treba da ima veu ulogu u javnom ivotu, Politika, 5. mart 2012.
497 Ugroena sigurnost predsjednika Meihata IZ u Srbiji: Pripreman atentat na mufiju
Zukorlia!, Dnevni avaz, 17. februar 2012, http://www.avaz.ba/vijesti/teme/80435-
je dobio pismo predsednika Sabora Islamske zajednice u Srbiji Hajra Tuti-
a u kome se od njega trai utvrivanje istinitosti o, kako se tvrdi, pretnji
atentatom na glavnog mufiju.
498
Nakon nekoliko dana, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) ogla-
sila se zakljukom da nema osnova za tvrdnje o pripremi atentata na glav-
nog mufiju Islamske zajednice u Srbiji, ime je odgovorila i na zahtev
ministra za rad Rasima Ljajia da ispita navode u medijima u Srbiji i regi-
onu o pripremi atentata na Zukorlia, pri emu je i Ljaji doveden u vezu
sa navodnim pripremama. U odgovoru, BIA takve tvrdnje karakterie kao
amaterski pokuaj pojedinaca da destabilizuju prilike u naoj zemlji.
499
Poetkom aprila 2012. godine mufija Muamer Zukorli obelodanio je
da e se kandidovati za predsednika Republike Srbije na izborima zakaza-
nim za 6. maj. Obrazlaui svoju odluku uverenjem da su drava i drutvo
na ivici propasti te da bi bilo jako sebino posmatrati tu propast, glavni
mufija je najavio autentian program spasa, koji e biti prihvatljiv za sve
graane i koji e podrazumevati sveopti preporod drave. Tom prilikom
mufija Zukorli je najavio da e se odrei funkcije u verskoj zajednici onog
trenutka kada bude pobedio na izborima za predsednika Srbije.
500
Kako
se i moglo oekivati, usledile su brojne reakcije na najavljenu kandidaturu,
a meu prvima je reagovao predsednik Sabora Islamske zajednice u Bosni
i Hercegovini Safet Sofi, koji je napomenuo da postoji odluka da auto-
riteti i verski slubenici ne smeju da promoviu nijednu politiku partiju,
niti na bilo koji nain uestvuju u izbornim kampanjama, ali i podsetio da
je svojevremeno jedan broj imama Islamske zajednice u Bosni i Hercegovi-
ni razreen dunosti zbog bavljenja politikom. S obzirom na to da Meihat
Islamske zajednice u Srbiji, iji je mufija Zukorli predsednik, organiza-
ciono i duhovno pripada Islamskoj zajednici u Bosni i Hercegovini, Sofi
ugrozena-sigurnost-predsjednika-mesihata-iz-u-srbiji-pripreman-atentat-na-mufiju-
zukorlica.html.
498 Ispitivanje pretnji Zukorliu, Blic, 19. februar 2012.
499 Mufiji niko ne preti, Pravda, 23. februar 2012.
500 Zukorli kandidat za predsednika Srbije, S media, 7. april 2012, http://www.smedia.
rs/vesti/vest/90318/Izbori-2012-Zukorlic-se-kandiduje-za-predsednika-Srbije-Muamer-
Zukorlic-Predsednicki-izbori-Zukorlic-kandidat-za-predsednika-Srbije-VIDEO.html.
navodi da je samim tim i tumaenje njegovog statusa nakon kandidatu-
re u nadlenosti Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Sa-
bor IZ BiH nema nikakvo zvanino obavjetenje o odluci mufije Zukorlia
i stoga tu odluku ne mogu da komentariem s aspekta njegove pozicije u
Islamskoj zajednici. Lino, sve me je ovo iznenadilo, naveo je Sofi napo-
menuvi da je odlukom Rijaseta precizirano da nijedan verski autoritet ne
moe istovremeno obavljati versku i politiku funkciju.
501
Sabor Islamske zajednice u Srbiji jednoglasno je podrao odluku o
kandidaturi glavnog mufije za predsednika Srbije, dok je sa druge strane,
reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilki kandidaturu glavnog
mufije Zukorlia okarakterisao kao najgrublje naruavanje Ustava Islam-
ske zajednice, ocenivi da je to in kojim je on izaao iz Islamske zajednice
i time prestao da bude sandaki mufija.
502
Glavni mufija Zukorli, prema podacima Republike izborne komi-
sije, na izborima je osvojio 54.492 ili 1,39 odsto glasova,
503
nakon ega je
izjavio da u drugom krugu predsednikih izbora nee podrati nijednog
kandidata i da je na njima da pokrenu inicijativu za razgovor ukoliko ele
da imaju korist od glasova koje je on dobio.
504
Analizirajui izborne rezultate, Rijaset Islamske zajednice Srbije ogla-
sio se saoptenjem za javnost u kojem je konstatovano je da su izbori dali
verikaciju ranijim trvdnjama da Muamer Zukorli nema podrku u San-
daku, tj. da je on sa 20 odsto osvojenih glasova potpuno poraen. Dalje
se navodi da se protiv njegove zloupotrebe vere, verskih institucija i sim-
bola, te nasilja, arogancije, uvreda i iskljuivosti izjasnilo 80 odsto graa-
na u Sandaku, te da je ovakvo izjanjavanje Bonjaka u Sandaku podrka
konceptu koji zastupa upravo Rijaset. Na kraju saoptenja upuen je poziv
501 Islamska zajednica u BiH iznenaena, RTS, 9. april 2012, http://www.rts.rs/page/stories/
sr/story/11/Region/1079432/Islamska+zajednica+u+BiH+iznena%C4%91ena.html.
502 Zilki: Zukorli najgrublje prekrio Ustav IZ, S media, 7. april 2012, http://www.smedia.
rs/vesti/vest/90338/Izbori-2012-Islamska-zajednica-Srbije-Adem-Zilkic-Zilkic-Zukorlic-
najgrublje-prekrsio-Ustav-IZ.html.
503 I krug: Tadi bolji za 0,26 odsto, RTVB92, 10. maj 2012, http://www.b92.net/info/
izbori2012/vesti.php?yyyy=2012&mm=05&dd=10&nav_id=608132.
504 Zukorli: neu podrati nikoga, S media, 8. maj 2012, http://www.smedia.rs/vesti/
vest/92608/Izbori-2012-Muamer-Zukorlic-Zukorlic-Necu-podrzati-nikoga.html.
nadlenim dravnim organima Republike Srbije da, u skladu sa Zakonom
u najkraem roku ree pitanje upisa u Registar crkava i vjerskih zajednica
i time omogue jednak pravan status Islamske zajednice Srbije sa drugim
vjerskim zajednicama.
505
Dugogodinji problem sprovoenja, odnosno imenovanja nastavnika
islamske veronauke bio je aktuelan i poetkom kolske 2012/2013. godine,
samo to su ove godine preduzimane radikalnije mere. Naime, isprovoci-
ran imenovanjima nastavnika islamske veronauke, a podran od strane
Udruenje nastavnika islamske veronauke koje je takvu meru predlagalo
i prethodnog septembra, glavni mufija Zukorli, odnosno Vijee za fetve
Islamske zajdenice u Srbiji, donelo je Fetvu o pohaanju islamske vjero-
nauke u osnovnim i srednjim kolama Republike Srbije, kojom se zabra-
njuje pohaanje islamske veronauke kod neovlaenih i nekompetentnih
nastavnika, obavezuje svaki roditelj da zatiti svoje dijete od pohaanja
sporne veronauke i omogui detetu pohaanje islamske vjeronauke u da-
miji ili mektebu. U poslednjem stavu Fetve napominje se da direktori i
nastavnici koji vre pritisak na uenike radi pohaanja takve vjeronauke
ine zlo, ime se svrstavaju u neprijatelje islama, Islamske zajednice i mu-
slimana.
506
U obrazloenju izdavanja fetve navodi se da su Ministarstvo
vera, odnosno Komisija za odnose sa verskim zajednicama i Ministarstvo
prosvete u potpunosti zanemarili predloenu listu verouitelja Meihata
Islamske zajednice u Srbiji i iz procesa izvoenja verske nastave iskljuili
gotovo sve verouitelje te verske zajednice, te da je ono to je za ovu kol-
sku godinu ponueno kao islamska veronauka zapravo krivoverstvo i
pokuaj vaspitavanja dece da robuju Beogradu i njegovim reimima. Mi-
nistar prosvete arko Obradovi ocenio je da fetva predstavlja duboko me-
anje vere i politike u obrazovni sistem Srbije.
507
505 Rijaset Islamske zajednice Srbije: Saoptenje za javnost, Meihat Islamske zajednice
Sandaka, 8. maj 2012, http://www.mesihatsandzaka.rs/vijesti/655-rijaset-islamske-
zajednice-srbije-saopstenje-za-javnost.html
506 Fetva o pohaanju islamske vjeronauke u osnovnim i srednjim kolama Republike
Srbije, Islamska zajednica u Srbiji, 26. septembar 2012, http://www.islamskazajednica.
org/index.php?option=com_ezine&task=read&page=2&category=12&article=6961.
507 Novi Pazar: Poziv na bojkot vjeronauke, Aljazeera, 4. oktobar 2012, http://balkans.
aljazeera.net/vijesti/novi-pazar-poziv-na-bojkot-vjeronauke.
Broj evidentiranih i prijavljenih incidenata u Sandaku, naroito u
Novom Pazaru, gde su svojevremeno bili najzastupljeniji, upadljivo se
smanjio poslednjih godina i moe se zakljuiti da su se tenzije osetno smi-
rile, odnosno da su dobile neku institucionalizovanu formu. Meutim,
ipak je zabeleeno nekoliko sporadijnih sluajeva: prema izvetavannju
Meihata Islamske zajednice Sandaka, krajem aprila 2012. godine, u na-
selju Bajevica verbalno je vrean i ziki maltretiran imam Ahmedin Der-
vievi, nakon ega je njegov auto zasut kamenicama;
508
u naselju Mur, u
oktobru 2012, u kolskom hodniku Osnovne kole Joanica, napadnut je
nastavnik veronauke;
509
prema svedoenju gradonaelnika Novog Pazara
Meha Mahmutovia, 1. maja 2012, pristalice mufije Muamera Zukorlia
pucali su u pravcu zgrade Optine Novi Pazar i lomili reklamne panoe na
oigled policije, zbog ega je gradonaelnik uputio otre kritike na nerea-
govanje policije u tom sluaju i pozvao ministra unutranjih poslova Ivicu
Daia da objasni ponaanje policije.
510
U Novom Pazaru, 21. septembra 2012. godine odran je protest po-
vodom objavljivanja videa (dela lma) Nevinost muslimana, kojim se
vrea poslanik Muhamed. Protestnu etnju glavnim ulicama, koja je po-
ela nakon centralne molitve (dume), a okonana skupom na Trgu Gazi
Isa-bega Ishakovia, kome je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi, organi-
zovali su navijai fudbalskog kluba Novi Pazar, Torcida Sandak. Ceo pro-
test protekao je bez incidenata.
Glavni mufija Muamer Zukorli izjavio je da se Islamska zajednica u
Srbiji nije ukljuila u organizaciju protestnog skupa, ali da ga podrava:
Razumem pravo mislimana da protestuju protiv uvreda. Islamska zajed-
nica nije se odluila na organizaciju takvog skupa, ali nije ni protiv da se
508 Saoptenje za javnost, Meihat Islamske zajednice Sandaka, 27. april 2012, http://www.
mesihatsandzaka.rs/vijesti/642-saopstenje-za-javnost--placenici-muamera-zukorlica-
izazvali-novi-incident-u-novom-pazaru-kada-je-bez-razloga-napadnut-ahmedin-ef-
dervisevic-imam-dzamije-u-bajevici.html.
509 Napadnut imam i verouitelj u Novom Pazaru, Meihat islamske zajednice Sandaka,
23. oktobar 2012, http://www.mesihatsandzaka.rs/vijesti/788-napadnut-imam-i-
veroucitelj-u-novom-pazaru.html.
510 Pucnji u centru Novog Pazara, B92, 1. maj 2012, http://www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2012&mm=05&dd=01&nav_category=16&nav_id=605615.
tako izrazi neslaganje sa tim uvredama, ali one ne mogu biti izgovor za
nasilje.
511
Rijaset Islamske zajednice Srbije tokom itave godine marljivo je radio
na obnovi starih i uvrivanju novih ustanova, kako u infrastrukturnom,
tako i u institucionalnom pogledu. Poetkom maja 2012. godine, zahva-
ljujui donacijama brojnih dobrotvora, a pre svega vlade Azerbejdana,
obnovljena je Bajrakli damija i sveano je otvorena zgrada u kojoj e biti
smeteni beogradsko mufijstvo, medresa, biblioteka, Fakultet islamskih
nauka... Re je o objektu koji je teko oteen u poaru u martu 2004. go-
dine. Sveanosti su prisustvovali patrijarh Irinej, beogradski nadbiskup
Stanislav Hoevar, rabin Isak Asijel, predsednik Uprave muslimana Kav-
kaza Alahjukjur Paazade, episkop Ruske pravoslavne crkve u Azerbejda-
nu Aleksandar iein, potpredsednik Vlade Azerbejdana Elin Efendijev,
predsednik Srbije u isteku mandata Boris Tadi, kao i predstavnici diplo-
matskog kora
512
Krajem oktobra 2012. godine, dogovorom izmeu gradskih vlasti Be-
ograda i Islamske zajednice Srbije postignuta je osnova za reenje dece-
nijskog pitanja ureenja muslimanskih grobalja u glavnom gradu Srbije.
Prema reima zamenika reis-ul-uleme mufije Muhameda Jusufspahia,
dogovor postignut sa gradonaelnikom Beograda Draganom ilasom o
ureenju postojeih parcela na grobljima i uspostavljanju novih, te nji-
hovom uniformisanju, predstavlja unapreenje odnosa izmeu Islamske
zajednice Srbije i Grada Beograda, kao i deo velikih napora da se u mno-
gim gradovima Srbije muslimanima omogui adekvatnije praktikovanje
vere.
513
Potpisivanjem Memoranduma o saradnji izmeu predstavnika Vlade
Republike Srbije, Halal Agencije Srbije, USAID i Klastera uvari tradicije
Peter, Golija i Kopaonik, poetkom decembra 2012. godine, omogueno
511 Miran protest navijaa u Pazaru, B92, 21. septembar 2012, http://www.b92.net/info/
vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=21&nav_category=12&nav_id=644863.
512 Obnovljena Bajrakli damija, RTS, 3. maj 2012, http://www.rts.rs/page/stories/sr/
story/125/Dru%C5%A1tvo/1095712/Obnovljena+Bajrakli+d%C5%BEamija.html.
513 Muslimani dobijaju groblja u Beogradu, Kurir, 24. oktobar 2012, http://www.kurir-info.
rs/muslimani-dobijaju-groblaj-u-beogradu-clanak-476456.
je otvaranje prve specijalizovane prodavnice prehrambenih proizvoda sa
halal sertikatom u Beogradu. Otvaranje halal prodavnice oekuje se po-
etkom 2013. godine.
514
Intenzivna institucionalna saradnja Islamske zajednice Srbije sa dru-
gim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, kroz uestvovanje na
svim skupovima, konferencijama, okruglim stolovima i debatama, po-
tvrena je i pridruivanjem Rijaseta zahtevu Srpske pravoslavne crkve i
pokreta Dveri za zabranu izlobe fotograja Ecce homo, jer, kako se
ocenjuje u saoptenju Meihata, skrnavi lik Isusa Hrista i vrea hrianske
vernike. Rijaset smatra da uzori vernika ne smeju i ne mogu biti predme-
ti kcija koje su suprotne njihovim stvarnim ivotima i ulogama u dru-
tvu. U saoptenju se konstatuje da to nije umetnost niti sloboda govora,
to je svesno i jasno vreanje vernika i vere. Muslimani se oseaju jednako
povreenim skrnavljenjem lika Isusovog kao i kada je to injeno sa likom
Muhameda blagoslovljenog.
515
Poasnom reis-ul-ulemi Islamske zajednice Srbije Hamdiji Jusufspa-
hiu, poetkom decembra 2012, predsednik Republike Srbije Tomislav Ni-
koli uruio je Sretenjski orden prvog stepena, za doprinos meuverskoj
saradnji i toleranciji i za dostojanstveno predstavljanje Srbije i njenih gra-
ana u inostranstvu. Na sveanosti u prostorijama Islamskog centra pri
Bajrakli damiji, Predsednik Nikoli je rekao da Hamdiji Jusufspahiu,
svom dugogodinjem prijatelju zahvaljuje u ime svih graana Srbije, isti-
ui da Srbija zna da ceni one koji Srbiju vole i cene. Osim velikog broja
imama i verskih slubenika Islamske zajednice Srbije, sveanosti, kojom
je obeleena i 45-godinjica Jusufspahievog postavljenja za imama beo-
gradskog, prisustvovali su vrhovni mufija ruske federacije ejhu-l-islam
Talgat Tadudin, patrijarh Irinej, ministar kulture Bratislav Petkovi, mi-
nistar Sulejman Ugljanin, velikodostojnici tradicionalnih crkava i verskih
zajednica, te predstavnici diplomatskog kora meu kojima i ambasador
Turske Mehmet Kemal Bozaj. Istog dana, u zgradi Predsednitva Srbije,
514 Prva halal prodavnica u Srbiji, Meihat islamske zajednice Sandaka, 5. decembar 2012,
http://www.mesihatsandzaka.rs/vijesti/818-prva-halal-prodavnica-u-srbiji.html.
515 Rijaset IZS trai zabranu izlobe Ecce Homo, Blic, 3. oktobar 2012, http://www.blic.rs/
Vesti/Drustvo/345975/Rijaset-IZS-trazi-zabranu-izlozbe-Ecce-homo.
predsednik Nikoli uruio je Sretenjske ordene drugog stepena arhiman-
dritu Srpske pravoslavne crkve Jovanu Radosavljeviu, upniku odakom
i arhiprezbiteru podunavskom Katolike crkve u Srbiji Jakobu Pfajferu, bi-
skupu Reformatske hrianske crkve u Srbiji Itvanu ete-Semeiju i du-
gogodinjem predsedniku Saveza jevrejskih optina u Srbiji Aci Singeru.
516
Nastavak odloene ili uspostavljanje nove inicijative za objedinja-
vanje ili ujedinjenje sukobljenih organizacionih struktura islamske zajed-
nice, u narednom periodu imae jo jednu prepreku. Dva dana pre isteka
mandata, sada ve bivi reis-ul-ulema Islamske zajednice u Bosni i Her-
cegovini Mustafa Ceri objavio je fetvu kojom proklamuje da nije diz
vjerniku ni sluati ni slijediti Adema Zilkia, ali ni dumu-namaz klanjati
za Ademom Zilkiem zato to nema potrebnu idzu.
517
Kako se i moglo oekivati, sadraj i vreme objavljene fetve izazvali su
brojne reakcije, a javnosti se obratio i etiketirani reisu-l-ulema Islamske
zajednice Srbije Adem Zilki koji je izjavio da fetva predstavlja zloupotrebu
kuranskih ajeta i svetih normi, agrantno meanje u unutranja pitanja
Islamske zajednice Srbije, kao i zlonamjerno prenebregavanje injenice da
on nije samo reis Bonjaka ve svih muslimana Srbije. Nije izostala reak-
cija ni unutar same Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini; profesor na
Islamskom teolokom fakultetu u Zenici, jedan od prvobitnih pet kandi-
data za poziciju reisu-l-uleme, Halil Mehti izjavio je da fetva nema svoje
uporite u erijatskom uenju i kao takva ona nikoga ne obavezuje, od-
nosno da predstavlja jedan u nizu nepromiljenih poteza odlazeeg reisa
Ceria () nadolijevanje ulja na vatru koja zadnjih godina bukti u Islam-
skoj zajednici Srbije, koja je potpuno samostalna i neovisna zajednica, sa
516 Nikoli uruio orden beogradskom mufiji Hamdiji ef. Jusufspahiu, Meihat Islamske
zajednice Sandaka, 6. decembar 2012, http://www.mesihatsandzaka.rs/vijesti/821-
nikolic-urucio-orden-beogradskom-mufiji-hamdiji-ef-jusufspahicu.html; Nikoli
uruio orden Jusufspahiu, B92, 6. decembar 2012, http://www.b92.net/info/vesti/
index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=06&nav_category=12&nav_id=666452; Nikoli
Jusufspahiu: Odlije pravom prijatelju, Veernje novosti, 6. decembar 2012, http://www.
novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:409264-Nikolic-Jusufspahicu-Odlicje-pravom-
prijatelju.
517 Idza pisana potvrda, ovlaenje, erijatski dokument koji daje pravni legalitet u
obavljanju bilo koje verske funkcije.
svim svojim zakonodavnim i izvrnim organima. Prema njegovim reima,
novoizabrani reis-ul-ulema Kavazovi i zagrebaki mufija Hasanovi ve
su bili isplanirali pokretanje inicijative za izmirenje dviju islamskih zajed-
nica u Srbiji. Naalost, ova Cerieva fetva zasigurno usporie i oteati nji-
hova plemenita nastojanja.
518
Dokle god bude na snazi, fetva e predstavljati veliki kamen spotica-
nja u buduim pokuajima pevazilaenja spora izmeu sukobljenih orga-
nizacionih struktura muslimana u Srbiji, jer njom se osporava legalitet i
legitimitet najvieg autoriteta jedne pregovarake strane.
Umesto zakljuka
Neustavni karakter Zakona o crkvama i verskim zajednicama i njegova
proizvoljna primena od strane nadlenih institucija, kao i diskriminatorne
odredbe podzakonskog akta Pravilnika o sadrini i nainu voenja Regi-
stra crkava i verskih zajednica, predstavljaju nesavladive prepreke u ostva-
rivanju verskih prava i sloboda velikog broja graana Republike Srbije.
Problem registracije verske zajednice povlai za sobom ogranienje
prava na poslovanje, zapoljavanje slubenika i zakonsku zatitu, kao i
preblem restitucije imovine.
Ustavne odredbe o odnosu drave i crkve se ne primenjuju, Zakon se
selektivno primenjuje, a jaz izmeu privilegovanih tradicionalnih crkava
i verskih zajednica, naroito veinske crkve i neregistrovanih verskih za-
jednica je sve vei. Veina protestantskih crkava ostaje neregistrovana, a
nijedna politeistika verska zajednica nije registrovana. Na protestantske
verske zajednice se vre pritisci kako bi se objedinile pod kontrolom onih
meu njima koje odabira aparat uprave i kojima se na raspolaganje stav-
ljaju imovina i drugi resursi diskriminisanih, a sve u cilju smanjenja real-
nog broja netradicionalnih verskih zajednica.
injenica je da se situacija, kad su u pitanju ziki napadi na sveteni-
ke, vernike i objekte diskriminisanih verskih zajednica, realno popravlja,
518 Reakcija: Fetva jedan u nizu nepromiljenih poteza Ceria, Radio Slobodna Evropa, 14.
novembar 2012, http://www.slobodnaevropa.org/content/reakcije-fetva-jedan-u-nizu-
nepromisljenih-poteza-cerica/24771099.html.
odnosno da je iz godine u godinu sve manje incidenata inspirisanih me-
uverskom netrpeljivou, ali ne bi trebalo smetnuti sa uma da diskrimi-
nacija u razliitim oblicima ipak postoji.
To to je, na primer, sve manje zikih napada na jevrejske objekte,
sinagoge i jevrejske optine, devastiranja jevrejskih grobalja, ruenja nad-
grobnih spomenika, ne znai da nema antisemitizma, odnosno da je is-
pisivanje antisemitskih grata, objavljivanje spiskova Jevreja i pisanje i
slanje preteih pisama pojedinim lanovima jevrejske zajednice, prihvat-
ljivo samo zato to nema rtava. Broj objavljenih antisemitskih naslova
koji su dostupni u knjiarama Srbije je vei od 120, a Savez jevrejskih opti-
na Srbije podneo je na desetine krivinih prijava i tubi. Prema svedoenju
poasnog predsednika Saveza jevrejskih optina Srbije Aleksandra Neaka,
u jednoj od oslobaajuih presuda Savez jevrejskih optina Srbije dobio
je objanjenje da predmetna knjiga nije izazvala vie antisemitizma nego
to ga ima, pa je tuba bila odbaena.
519
Na sednici Komisije za praenje
antisemitizma, odranoj 1. juna 2012. godine u Savezu jevrejskih optina
Srbije, konstatovano je da u Srbiji jaaju desne, meu kojima i ekstremne
pronacistike i antisemitske, snage, te da su u Bakoj posebno aktivne ma-
arske nacionalistike organizacije, ija su sedita u toj zemlji, ali deluju i
van njenih granica. Na sastanku je, takoe, bilo rei o rehabilitaciji, odno-
sno pokuajima rehabilitacije pojedinih saradnika okupatora u Drugom
svetskom ratu. Stav je Komisije da se tome treba suprotstavljati, pri emu
je ukazano na to da ne treba izjednaavati sve ija se rehabilitacija trai, na
primer Nedia, Ljotia i dr. s jedne, i Drae Mihailovia, s druge strane.
520
Postoji jo jedan detalj vredan pomena: poetkom oktobra 2012. go-
dine, sveano je otvorena obnovljena zgrada Hrianske baptistike crkve
Beograd, odnosno Prve baptistike crkve, koja je taj trenutak ekala od
gubitka svoje prve zgrade 1973. godine (vlasti su sruile ve delom kon-
skovanu zgradu u Bulevaru kralja Aleksandra 264). Nakon etiri godine
podstanarskog okupljanja u zgradi Reformatske crkve, 1977. godine, uz
519 Vlasti ne reaguju na antisemitske pojave, Danas, 23. novembar 2012, http://www.danas.
rs/dodaci/vikend/vlasti_ne_reaguju_na_antisemitske_pojave.26.html?news_id=251626.
520 Sastanak Komisije za praenje antisemitizma, CENDO, 11. avgust 2012, http://www.
cendo.hr/Novosti.aspx?id=1808&a=0.
pomo crkava iz Engleske, Sjedinjenih Amerikih Drava i drugih, crkva je
kupila porodinu kuu na Zvezdari, gde se i sad nalazi, ali su zahtevi za do-
zvolu za renoviranje te zgrade s ciljem da se prilagodi potrebama bogoslu-
enja odbijani sve do 1999. godine, kad je konano primljen zahtev. Proces
izdavanja dozvole za renoviranje i adaptaciju objekta trajao je sve do 2009.
godine, kada je konano zapoela gradnja.
521
521 Otvorenje zgrade Hrianske baptistike crkve, Prva baptistika crkva, 7. oktobar 2012,
http://baptisti.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=43&Itemid=1.
335
VIII DISKRIMINACIJA
336
337
Posledica ksenofobinosti i populizma
Bez obzira to je diskriminacija u Srbiji zabranjena i to je proklamovano
naelo jednakosti a ljudska prava garantovana, Srbija je daleko od tole-
rantnog drutva koje potuje razliitost. Iako postoji pravni i institucional-
ni okvir za zatitu od diskriminacije, u praksi odreene drutvene grupe i
dalje tee ostvaruju prava. Romi su marginalizovani, osobe sa invalidite-
tom u vrlo maloj meri ukljuene u drutvo, homofobija duboko ukorenje-
na u drutvu, a rodna ravnopravnost esto naelna. Pored problema pri
zapoljavanju, pristupu zdravstvu ili socijalnoj zatiti, pripadnici manjina
se suoavaju i sa govorom mrnje i nasiljem, a javno mnjenje je u velikoj
meri opteeno stereotipima i predrasudama.
Osim netolerantnosti Srbija je i zatvoreno drutvo. Posledice radikalnog
nacionalizma iz devedesetih ostavile su duboke tragove na vrednosne stavo-
ve drutva koji se menjaju sporo i uz velike opstrukcije. Nedostatak politike
volje da se drava znaajnije angauje na reformi obrazovnog sistema, kao i
nezainteresovanost medija da uestvuju u promeni stavova generie nove ge-
neracije koje se esto identiokuju sa stavovima ekstremnih desniarskih gru-
pa. One su po pravilu ksenofobie i iskljuive. Vraanje toleranciji kao vanoj
civilizacijskoj tekovini za Srbiju je vaan standard u kontekstu integracije u EU,
to pokazuju i brojni izvetaji EU, Saveta Evrope i OEBS. Naime, odnos prema
manjinama jedan je od kljunih kriterija u procesu pristupanja EU.
Srbija ima odgovarajui zakonski okvir, kao i brojne strategije i akcio-
ne planove u cilju ukljuivanja manjinskih zajednica u drutvo i unapre-
enje njihovog poloaja. Sistem zatite od diskriminacije, koji je zaokruen
uvoenjem institucije poverenika za ravnopravnost, uz veliki otpor kon-
zervativnog politikog bloka i SPC, ali i dela delu javnosti. Donoenje za-
kona o zabrani diskriminacije (2009) pratile su kontroveze. Povereniku za
zatitu ravnopravnosti je u 2012. podneto 465 pritubi, to predstavlja, znat-
no poveanje u odnosu na 2011. i 2010. godinu, kada je podneto 349, od-
nosno 124 pritubi. Graani se uglavnom ale na krenje prava u domenu
rada i zapoljavanja, a najvie pritubi je podneto protiv dravnih organa.
338 srbija 2012 : diskriminacija
Za Srbiju je vano da izradi nacionalnu strategiju za borbu protiv dis-
kriminacije, jer je spreavanje diskriminacije kljuno, a ne samo reago-
vanje nakon zabeleenih sluajeva diskriminacije. Proces pripreme tog
dokumenta je pokrenut na prolee 2012, a Vlada Srbije bi, prema najava-
ma, trebalo da bude usvojena u junu 2013.
Strategija se odnosi na period 2013-2018, prua presek stanja na pla-
nu spreavanja diskriminacije, prepoznaje devet osetljivih drutvenih gru-
pa i daje mere za unapreenje njihovog poloaja. Prema najavama, taj
dokument e predvideti i konkrektne vremenske rokove u kojima treba
sprovesti odreene mere.
I pored odgovarajueg zakonskog okvira protiv diskriminacije, zakoni
se ne sprovode dovoljno ekasno i kasni se sa donoenjem podzakonskih
akata. Srbija jo nema razvijene pravne mehanizme protiv diskriminacije,
broj procesuiranih dela je nedovoljan, dok se propisi esto pogreno razu-
meju i tumae. Istraivanje Komiteta pravnika za ljudska prava pokazalo je
da je od poetka primene Zakona o zabrani diskriminacije, 2009. godine,
pokrenut veoma mali broj postupaka pred osnovnim sudovima. Voeno je
ili se vodi ukupno 184 postupaka za zatitu od diskriminacije.
Broj parninih postupaka koji se na godinjem nivou pokrene daleko
je vei ali se nedostaci javljaju ve kod podnoenja tubi koje su esto ne-
razumljive ili nepotpune, a takoe se esto diskriminacija poistoveuje sa
zlostavljanjem na radu. Jo nije uspostavljen mehanizam za praenje po-
jave diskriminacije, primene zakona i posebnih mera.
Vanu ulogu u borbi protiv diskriminacije i promovisanju ljudskih
prava i prava manjina ima nevladin sektor. Nevladine organizacije imale
su aktivnu ulogu u uspostavljanju zakonskog okvira protiv diskriminacije.
Grupa nevladinih organizacija osnovala je u martu 2005. Koaliciju protiv
diskriminacije. Koaliciju protiv diskriminacije ine Centar za unaprei-
vanje pravnih studija, Sivil rajt difenders (Civil Rights Defenders), Labris
organizacija za lezbejska ljudska prava, Mrea odbora za ljudska prava
(RIS network), Udruenje studenata sa hendikepom, Gejten LGBT (Gayten
LGBT), Praksis (PRAXIS) i Regionalni centar za manjine. Zatitom ljudskih
prava bave se Beogradski centar za ljudska prava, Komeitet pravnika za
ljudska prava i Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji.
339
Etnike manjine: i dalje
na meti nacionalista
Srbija je Ustavom i nizom zakona manje vie uredila ostvarivanje ustavno
garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina . Prema po-
pisu iz 2002. godine u Srbiji bez Kosova ivelo 1.135.393 pripadnika manji-
na. Rezultati popisa iz 2011. godine jo nisu objavljeni..
Usvajanjem dva kljuna zakona za ostvarivanje manjinskih prava Za-
kon protiv diskriminacije (26. mart 2009) i Zakon o nacionalnim savetima
(3. septembar 2009)
522
zaokruen je pravni okvir kada je o manjinama re.
Prvi zakon je vaan u pogledu jednakosti graana a drugi stvara predu-
slove za prevazilaenje pravnog vakuma u kojem su se nacionalni saveti
nali s obzirom da su mandati veini njih ve istekli. Prvi zakon je bio pre-
duslov za dobijanje bele engenske liste, a drugi za realizaciju samoupra-
ve manjina. Usvojeni su i drugi brojni zakoni kao to su o obrazovanju
523
,
kulturi
524
, uspostavljanje jurisdikcije autonomne pokrajine Vojvodine
525
,
Yakon o izmeni zakona o informisanju
526
, Zakon o udbenicima
527
, o regi-
strima rodjenja, smrti i venavanja
528
, zakon 2011 Population,Household
and Housing Census Act
529
, and the Act Prohibiting Events of Neo-Nazi or
522 Nacionalni saveti je telo koje predstavlja manjinu u oblasti obrazovanja, kulture,
informisanja na manjinskom jeziku i ocejna upotreba manjinskog jezika. Nacionalni
savet uestvuje u procesu donoenja odluka relevantnih za manjinska prava. Takoe daje
miljenje o nacrtima zakona, merama i drugim pravnim aktima relevantnim za poloaj
nacionalnih manjina.
523 Sl. glasnik RS, 72/09
524 Ibid.
525 Sl.glasnik RS, 99/09
526 Sl. Glasnik RS,36/09
527 Sl. Glasnik RS, 72/09
Fascist Organizations and the Use of Neo-Nazi and Fascist Symbols and
Insignia.
530
Poloaj manjina u Srbiji nije se kvalitativno promenio jer drava nema
inkluzivnu politiku a implementacija zakona je suoena sa brojnim teko-
ama i opstrukcijama. Takoe nedostaje i drutveni ambijent koji bi pro-
movisao toleranciju i suivot.
Tokom 2012. godine, veina predstavnika nacionalnih saveta nacio-
nalnih manjina u Srbiji je ocenila da je zakonski okvir za ouvanje njiho-
vih prava dobar. Meutim, oni su istakli da jo uvek postoji veliki problem
u primeni i sprovoenju ovih prava. Takoe, u prvi plan su doli i prime-
ri kolizije razliitih zakonskih odredbi koje onemoguavaju uivanje zaga-
rantovanih prava i koji zahtevaju usklaivanje, ili donoenje adekvatnog
seta zakona. U pojedinim delovima zemlja, kao to su Temerin, Novi Pazar
i Preevo, dolo je i do eskalacije meuetnikih sukoba i poveanja nepo-
verenja meu zajednicama. Dravni organi u veini sluajeva nisu ade-
kvatno reagovali i time su jo vie pospeili nestabilnost situacije. Politike
prilike u kojima se Srbija nalazila tokom 2012. godine, takoe su izazivali
specine efekte na poloaj nacionalnih manjina. Pregovorima oko Koso-
va i zahtevom Beograda da se severnom Kosovu dodeli najiri stepen auto-
nomije, izazvali su sline zahteve u Preevskoj dolini. Maksimalni zahtevi
Srbije za Srbe na severu Kosova mogu imati efekat bumeranga za samu Sr-
biju, pogotovu kada je re o teritorijlno kompaktnim manjinama kao to
su Maari, Albanci i Bonjaci.
Poloaj nacionalnih manjina tokom 2012. godine, kao i prethodnih,
ukazuje da su one jo uvek samo objekat i sredstvo u politikim i naciona-
listikim pretenzijama da se ostvare to istije etnike drave, to ugroava
opstanak ovih zajednica. Kao glavno sredstvo takve politike jeste spora ili
nikakva implementacija zakona, nepovoljna drutvena atmosfera, zabri-
njavajua ekonomska situacija. posebno za manjine koje su manje vie na
ekonomskoj periferiji drutva.. U meuvremenu neke manjinske zajedni-
ce i same istiu zahteve za teritorijalnim autonomijama, to nema podr-
ku drave. To dodatno stvara veu distancu prema tim manjinama jer se
na svaku autonomiju gleda kao na separatizam. Ostalo je otvoreno pitanje
530 Sl glasnik RS, 41/09
341 Etnike manjine: i dalje na meti nacionalista
koji e koncept prevladati etniki ili graanski i gde je taka integracije u
drutima jugoistone Evrope.
Politika participacija
Od 91 registrovane politike stranke u Srbiji, 52 su stranke nacional-
nih manjina. Bonjaci imaju dvanaest, Romi sedam, dok Albanci i Maari
imaju po 6 stranaka. Interese vlake manjine predstavljaju etiri stranke, s
tim to jedna od njih nema nikakve veze sa vlakom zajednicom. Bunjev-
ce i Bugare zastupaju po tri stranke, Hrvate, Rusine, Slovake i Rumune po
dve, dok Crnogorci, Makedonci i Goranci imaju po jednu politiku partiju.
U januaru 2012. godine, formirana je dvanaesta stranka bonjake na-
cionalne manjine u Srbiji Bonjaka narodna stranka.
531
Time je svakih
desetak hiljada Bonjaka u Srbiji dobilo svoju stranku (u Srbiji je 136 087
Bonjaka, koji ine 1,82 posto ukupne populacije).
Koliko e izborna borba bonjakih partija za ulazak u republiki par-
lament biti teka govori i podatak da Maari kao najbrojnija nacional-
na manjina (293 299 pripadnika, odnosno 3,91 posto stanovnitva Srbije)
imaju est registrovanih stranaka.
Maari, najbrojnija nacionalna manjina kako u Vojvodini, tako i u i-
tavoj Srbiji, u poreenju sa ostalima, imaju najvie predstavnika u pokra-
jinskim organima vlasti, naroitu u poslednjih 12 godina. Oni, uz elnu
poziciju u vojvoanskom parlamentu, imaju i nekoliko sekretarijata: za
upravu i propise, privredu, zdravstvo i obrazovanje. U gotovo svakoj treoj
optini od ukupno 45 vojvoanskih optina, Maari preko svojih nacio-
nalnih ili drugih stranaka uestvuju u vlasti. Takoe, Maari imaju i svoju
poslaniku grupu u Skuptini Srbije.
532
Pored Bonjaka i Maara, svog predstavnika u nacionalnom parla-
mentu imaju i Albanci, kao i jo neki pripadnici pripadnici manjina koji
su lanovi poslanikih grupa koalicija.
Prema Zakonu o Narodnoj Skuptini, pripadnici nacionalnih manji-
na imaju pravo da koriste svoj maternji jezik pri radu u Skuptini. U 2012.
531 Politika, Zato su Bonjaci manjina sa najvie partija, 25. januar 2012.
532 Novosti, arda po Ustavu, 04. mart 2012.
godini, kao i u prethodne dve godine, nijedan predstavnik manjina u na-
cionalnom parlamentu nije iskoristio ovo pravo.
Zakonski reim u Srbiji omoguava strankama nacionalnih manjina
da se za mesta u parlamentu natiu prelaenjem tzv. prirodnog praga
na izborima, nasuprot izbornom pragu od 5 posto koji vai za nacional-
ne stranke. Takoe, za registrovanje manjinske stranke potrebno je hiljadu
potpisa, dok je za ostale potrebno 10 hiljada potpisa graana. Ovaj poziti-
van zakonski okvir, koji u prvom redu ima za cilj pozitivnu diskriminaciju
i poveanje uea predstavnika manjinskih nacionalnih zajednica, je to-
kom parlamentarnih izbora 2012. godine zloupotrebljen. Stranka Nijedan
od ponuenih odgovora (NOPO), koja u svom osnivakom aktu nema cilj
zatitu interesa odreenje nacionalne zajednice, se upisala u registar kao
partija vlake nacionalne manjine. Kako sam predsednik NOPO-a Nikola
Tulimirovi priznaje, na izbornoj lisiti ove stranke, od oko stotinu kandi-
data, predloeno je svega troje Vlaha. To je bio jedini nain da se regi-
strujemo, jer su novim zakonom male stranke drastino diskriminisane. Mi
svakako titimo prava vlake nacionalne manjine. Niko nema prava da nas
prebrojava koje smo nacionalnosti, rekao je Tulimirovi.
533
Tulimirovi je rekao da je lista, iji je nosilac ore Vukadinovi, u
potpunosti potovala zakonsku obavezu i da ne postoji formalna prepre-
ka da budu stranka manjina. Meutim, Zakonom o politikim strankama,
politikom partijom nacionalne manjine smatra onu ije je delovanje po-
sebno usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne
manjine i zatitu i unapreenje prava pripadnika te nacionalne manjine
u skladu sa ustavom, zakonom i meunarodnim standardima, ureeno
osnivakim aktom, programom i statutom politike stranke.
534
Republika izborna komisija je i pored pravnih i materijalnih nedo-
stataka, dozvolila ovoj partiji upis u registar kao stranci nacionalne ma-
njine. Na parlamentarnim izborima odranim u maju 2012. godine, NOPO
je osvojio jedan poslaniki mandat i ovu stranku sada u Skuptini Srbije
predstavlja njen predsednik Nikola Tulimirovi.
533 Novosti, Pod maskom manjina, 21. april 2012.
534 Zakon o politikim strankama
Upotreba jezika manjina i obrazovanje
Nacionalne manjine u Srbiji nemaju jedinstven poloaj i stepen stan-
dardizacije svog maternjeg jezika. Sa jedne strane, Maari imaju standar-
dizovan jezik, obrazovanje na sopstvenom jeziku, kao i lina dokumenta
i ostvaruju pravo upotrebe maternjeg jezika u zajednicima u kojima ine
preko 15 posto stanovnitva. Osim maarske nacionalne zajednice, vei-
na ostalih ima probleme u ostvarivanju nekih od zakonom garantovanih
prava.
U skladu sa svojim statusom, predstavnici Maara u Srbiji prvi su po-
krenuli pitanje, ne samo prava manjinskih zajednica, ve i take integracije
razliitih zajednica. Tako je Tibor Varadi, akademik i profesor meunarod-
nog prava, izjavio je da je maarski jezik bio mnogo zastupljeniji na no-
vosadskom Pravnom fakultetu u periodu pre reima Miloevia. Do tada
se nastava na tom fakultetu odravala i na maarskom jeziku, a funkcio-
nisao je i lektorat na maarskom jeziku. Ukidanje maarskog bilo je u su-
protnosti sa osnovnim pravom da javna uprava i pravosue funkcioniu i
na maarskom jeziku. Predstavnici Naunog drutva vojvoanskih Maa-
ra izjavili su da ele da Pravni fakultet, Nacionalno vee Maara i to dru-
tvo sklope sporazum o izvoenju nastave iz rimskog prava, meunarodnog
privatnog prava i graanskog prava i na maarskom jeziku.
Meutim, Savezi studenata Novosadskog univerziteta i Pravnog fakul-
teta ranije su otro kritikovali izjavu predsednika Nacionalnog saveta Ma-
ara Tamaa Korheca da maarski nije zastupljen na pravnom fakultetu,
kao i da je drastino opao broj naunih radnika Maara na Pravnom fa-
kultetu. Ovi savezi su kazali da Korhecove tvrdnje nisu tane.
535
Ovakve
reakcije pokazuju da u okviru veinske srpske zajednice ne postoji zadovo-
ljavajui stepen razumevanja za integracijom.
Vlasi u istonoj Srbiji, iako u pojedinim optina ine i do 35 posto sta-
novnitva, nemaju obrazovni sistem na svom jeziku, kao ni njegovu slu-
benu upotrebu u organima lokalnih institucija. Glavni problem je u tome
to do poetka 2012. godine, vlaki jezik nije bio standardizovan, i kao ta-
kav, nije mogao da se slubeno koristi. Sa druge strane, Rumuni u Banatu,
535 Politika, Varadi: Vratiti maarski u nastavu na Pravnom fakultetu, 28.02.2012.
koji koriste standardizovani rumunski jezik, svoj maternji jezik upotreblja-
vaju u organima lokalne samouprave i na njemu imaju sistem obrazova-
nja. Ova injenica je posebno dola do izaaja prilikom zamerki koje je
Rumunija iznela na raun poloaja Vlaha u Srbiji, a u svetlu dodeljivanja
statusa kandidata Srbiji za lanstvo u EU. Sami Rumuni u Srbiji ne ele da
se meaju u identitetsko odreenje Vlaha. Srbija prua evropske standar-
de, pa i vie od toga, kada je re o zatiti kulturnog identiteta nacionalnih
manjina. Vrlo smo zadovoljni tim segmentom brige o pravima manjina, a
zahvaljujui tome mi imamo sistem obrazovanja u Srbiji, izjavio je Marel
Dragan, sekretar Nacionalnog saveta Rumuna.
536
Nacionalni savet Vlaha, na sednici odranoj u Petrovcu na Mlavi 24.
januara 2012., ozvaniio je vlako pismo sa azbukom od 35 slovnih znako-
va. Dr Sinia elojevi, predsednik Odbora za slubenu upotrebu jezika i
pisma Nacionalnog saveta Vlaha, kae da je usvojena varijanta vlakog pi-
sma koju je prethodno, na predlog udruenja graana Gergina iz Nego-
tina, ve usvojio Izvrni odbor Nacionalnog saveta Vlaha i da je re o pet
dodatnih znakova na srpsku azbuku, karakteristinih za vlaki jezik.
Bitno je da mi stavljamo taku na viegodinje rasprave o tome da li
Vlasi, koji ive u istonoj Srbiji, juno od Dunava, treba da govore vlakim
ili rumunskim jezikom. I da vie ne postoje prepreke da mi ve sada moemo
da otponemo sa tampanjem asopisa i druge literature na vlakom jeziku.
Time bismo, istovremeno, prezentovali bogatstvo vlakog govornog jezika,
koje se razlikuje od rumunskog, kao to se razlikuje i nae vlake poreklo,
rekao je elojevi.
lanovi Udruenja Gergina su napravili i vlako-srpski frazeoloki
renik, koji na struan nain predstavlja ve dobro poznate izraze i fraze,
kako meu vlakim, tako i meu srpskim stanovnitvom ovog dela Srbi-
je. Osim toga, lanovi Udruenja uurbano rade i na kompletiranju vla-
ko-srpskog jezika.
537
Regionalna televizija Bor pokrenula je emitovanje emisija titlova-
nih na vlakom jeziku. Titlovane emisije, koje su posveene muziko-fol-
klornom stvaralatvu i ouvanju kulturne batine nacionalnih manjina,
537 Politika, Usvojena vlaka azbuka sa 35 slova, 1. februar 2012.
raene su u okviru projekta 50 godina tradicije, koji je nansiralo Mini-
starstvo kulture.
538
Tokom 2012. godine, Bonjaka nacionalna vijea je traila od najviih
dravnih institucija da se u obrazovni sistem sandakih Bonjaka uvede
bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture, kao i kompletna nasta-
va na bosanskom jeziku. Jo 2009. godine, starije BNV u tehnikom man-
datu je dostavilo Ministarstvu prosvete Elaborat o modelu obrazovanja za
sandake Bonjake u Srbiji. Tada su tu inicijativu pokuali da ospore lideri
Bonjake kulturne zajednice. elnici BKZ su kasnije postali lideri BNV koje
drava ne priznaje. Naalost, i nepriznato BNV i BNV u tehnikom man-
datu, odnosno opcije koje stoje iza njih, preko pitanja upotrebe bosanskog
jezika ele da zadovolje svoje dnevnopolitike potrebe, ocenjuje Sead Bibe-
rovi, programski koordinator organizacije Urban In.
539
Bonjaka nacionalna zajednica se suoavala sa najveim problemima
kako u pogledu obrazovanja na maternjem jeziku, tako i u vezi sa upotre-
bom bosanskog jezika u organima lokalne samouprave. Od 21. februara
2013. godine uvedena je pripremna nastava na bosanskom jeziku u neko-
liko kola u optinama Novi Pazar, Sjenica, Tutin i Prijepolje. Oko 500 aka
u 12 pripremnih razreda sluae dva puta nedeljno predmet bosanski jezik
i knjievnost, a u pripremi su i predavanja na tom jeziku za predmete isto-
rije, muzikog i likovnog.
Praktino, aci e sluati srpski jezik prema postojeem rasporedu,
plus etiri, pet asova bosanskog jezika. Deca koja se izjasne za bosanski, od
1. septembra sluae srpski jezik i knjievnost kao nematernji, sa dva asa
nedeljnoizjavio je Dudevi i najavio da e bosanski predavati nastavnici
koji su do sada predavali srpski, a u meuvremenu su zavrili obuku i do-
bili su sertikate.
540
U optini Priboj bilo je najveih problema pri upotrebi bosanskog je-
zika u okviru organa lokalne samouprave. Prema popisu iz 2002. godine,
u ovoj optini je ivelo 18,33 posto Bonjaka. Zakon garantuje da u svakoj
538 Politika, TV Bor emisije titluje na vlakom jeziku, 29. februar 2012.
539 Danas, Obrazovanje na bosanskom jeziku, 28. avgust 2012.
540 umadija press, 21. februar 2012. http://www.sumadijapress.co.rs/index.php/od-danas-u-
skolama-bosanski-jezik/
lokalnoj samoupravi, u kojoj manjina ima preko 15 posto ukupnog sta-
novnita, ta nacionalna zajednica ima pravo na slubenu upotrebu svog
jezika i pisma. Meutim, jo 2002. godine, od kada postoji to zakonom
zagarantovano pravo, optinske vlasti Priboja nisu postupile u skladu sa
pozitivnom pravnom normom. Nakon brojnih neuspenih graanskih za-
hteva upuenih optinskim vlastima, 22, avgusta 2008, godine, Sandaka
demokratska partija je podnela Ustavnom sudu predlog za ocenu ustav-
nosti i zakonitosti spornog lana optinskog statuta (lan 5). Na sednici
Ustavnog suda, 5. novembra 2009. godine predlog je odbaen zbog formu-
lacije samog predloga. Zatitnik graana je uputio 31. marta 2010. godine
preporuku optinskoj upravi Priboj da se lan 5 Statuta dopuni odredbom
kojom e bosanski jezik i latinino pismo biti uvedeni u slubenu upotre-
bu. Rok za ispunjavanje preporuke je bio 60 dana. Meutim, optinske
vlasti nisu uputile odgovor Zatitniku graana, a lan 5 je ostao neprome-
njen.
541
U meuvremenu, prema rezultatima popisa iz 2011. godine, broj
Bonjaka u optini Priboj je spao ispod 15 posto.
Velikih problema sa obrazovanjem ima i albanska nacionalna manji-
na na jugu Srbije. Riza Halimi, poslanik u SS i jedan od albanskih lidera
sa juga Srbije kao problem istie sadraj udbenika iz kojih ue albanska
deca, i to RTS nema emisiju na albanskom jeziku.
542
I dalje postoji pro-
blem u dostavljanju udbenika na albanskom jeziku. Mnogi razredi su jo
uvek prinueni da odreene predmete izuavaju samo iz beleki koje za-
pisuju tokom asova.
Ostvarivanje prava nacionalnih
manjina u oblasti kulture
Prema Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (lan 18,
stav 1), nacionalni saveti utvruju koje su ustanove u oblasti kulture od
posebnog znaaja za ouvanje, unapreenje i razvoj posebnosti i nacio-
nalnog identiteta odreene nacionalne manjine. U praksi se pokazalo da
541 Beogradski centar za ljudska prava, Ostvarivanje prava nacionalnih manjina, 2013.,
Beograd
je najvei nedostatak ove odredbe nedostatak kriterijuma kojima bi se bli-
e odredilo koje ustanove i na osnovu kojih injenica nacionalni saveti
mogu proglasiti ustanove od posebnog znaaja. Ovakva rupa omoguila
je odreene primere zloupotrebe ovog zakona. Najdrastiniji takav primer
dogodio se u Subotici gde su nacionalni saveti Hrvata i Roma utvrdili kao
ustanovu od posebnog znaaja za ouvanje, unapreenje i razvoj posebno-
sti i nacionalnog identiteta Zooloki vrt Pali.
Kada je re o prenosu vlasnitva i uea predstavnika nacionalnih
manjina u upravnim odborima ustanova kulture, primeen je problem
u neusaglaenosti legislative. Iako su Zakon o nacionalnim savetima na-
cionalnih manjina i Zakon o kulturi doneti isti dan, imaju protivrene
odredbe o ueu manjina u upravljanju kulturnih institucija. Dok Zakon
o nacionalnim savetima predvia da svaka nacionalna manjina ima pra-
vo da ima po jednog predstavnika u upravnom odboru, Zakon o kulturi
predvia jednog predstavnika za sve nacionalne manjine. Sama praksa je
u ovom sluaju arenolika. Tako, na primer, u upravnom odboru Deijeg
pozorita Subotica uestvuje po jedan lan koje imenuju saveti maar-
ske, hrvatske, bunjevake i romske nacionalne manjine. Sa druge strane, u
upravnom odboru Istorijskog arhiva Paneva maarski i rumunski nacio-
nalni savet su predstavljeni jednim predstavnikom kojeg zajedno biraju.
543
Deklaracija o poloaju sandakih Bonjaka
Sredinom februara 2012. godine, Bonjako nacionalno vijee je upu-
tilo na adrese brojnih evropskih institucija i ambasada evropskih zemalja
u Beogradu nacrt teksta deklaracije o poloaju i ostvarivanju prava san-
dakih Bonjaka. U ovom dokumentu se tvrdi da u Srbiji postoji viede-
cenijsko i konstantno osporavanje prava Bonjacima na njihov nacionalni
identitet i onemoguavanje ostvarivanja kolektivnih nacionalnih prava.
Nabraja se da su Bonjacima uskraena prava na slubenu upotrebu bo-
sanskog jezika i pisma, na obrazovanje i informisanje na svom jeziku, na
zatitu i unapreenje bonjakog kulturnog naslea.
543 Beogradski centar za ljudska prava, Ostvarivanje prava nacionalnih manjina, 2013.,
Beograd
Usvajanje konanog teksta deklaracije prvobitno je bilo planirano za
15. februar 2012. godine. Iako je Esad Dudevi, predsednik BNV i narod-
ni poslanik, nastojao da deklaracija bude dokument koji podravaju sve
bonjake strukture, ovaj njegov potez naiao je na razliite ocene meu
Bonjacima. Mufija Muamer Zukorli, kao i predsednik nepriznatog BNV
Samir Tandir zagovornici su teze da su Bonjaci obespravljeni, ali smatraju
da poziv nije potreban.
Dudevi je narodni poslanik i lan partije koja je deo vladajue ko-
alicije u Srbiji. On i njegovi politiki istomiljenici snose odgovornost za ce-
lokupno stanje u Sandaku, za obespravljenost i diskriminaciju Bonjaka i
ekonomsku zaostalost ove regije. Zato je njegovo sadanje insistiranje na in-
ternacionalizaciji ovog pitanja i pozivanje na nekakav skup o pravima Bo-
njaka licemeran potez, rekao je Tandir.
544
Rasim Ljaji, lider SDPS i ministar rada i socijalne politike, kae da se
Bonjacima ne osporava pravo na potovanje nacionalnog identiteta. Po-
stoje problemi koji su identini sa problemima svih drugih graana u Srbiji
i oni su vezani za siromatvo, ekonomsko-socijalni status. Prava iz dome-
na identiteta se potuju uz sve meunarodne standarde u toj oblasti, kae
Ljaji.
545
S druge strane, Esad Dudevi, predsednik BNV, istie da je zakonski
okvir kojim se ta prava reguliu dobar, ali da je problem to se ne sprovodi.
Nemamo pravo na bosanski jezik. U pet optina Novom Pazaru, Tutinu,
Sjenici, Prijepolju i Priboju gde je vie od 15 posto bonjakog ivlja, treba
da bude zastupljen bosanski jezik. Traimo da nazivi ulica budu napisani
na oba pisma, kao i da vlada obezbedi novac za izlaenje Sandakih no-
vina. Od vlade zahtevamo i da obezbedi novac za zatitu kulturnih obje-
kata, kae Dudevi.
546
Narodni poslanik LDP iz Priboja, Kenan Hajdarevi osudio je Deklara-
ciju o slobodama i pravima Bonjaka u Srbiji. Smatra da je taj predlog za-
kasneo, neiskren i nelegitiman. Zakasneo, zato to su stranke i koalicije
544 Politika, Koja prava Dudevi trai za Bonjake, 27. januar 2012.
545 http://www.sandzaklive.rs/index.php/sandzak-politika/123-rasim-ljajic-prava-bosnjaka-
nisu-ugrozena 1. februar 2012.
okupljene oko Sulejmana Ugljanina u vlasti na republikom nivou ve est
godina, a o krenju prava Bonjaka poinju da priaju samo nekoliko mese-
ci pre izbora. Neiskren jer dolazi od politike opcije koja je odluujue utica-
la, u pojedinim momentima, na uskraivanje prava Bonjaka u Srbiji trulim
politikim nagodbama i dilovima. Nelegitiman jer ga je uputila institucija
koja je izabrana pre osam godina, a iji mandat je istekao izborom za BNV
u junu 2010. godine. Tim dokumentom, njeni autoru pokuavaju da zama-
skiraju svoje neinjenje u prethodnom periodu svoje vlasti, da odre stvore-
ne paralelne institucije i time dezavuiu domau i meunarodnu javnost
istie Hajdarevi.
547
Hajdarevi je u deset taaka pobrojao sve optube na raun vlasti koju
je predvodila Ugljaninova koalicija. Optuuje ih za falsikovanje rezultata
referenduma za Ustav Srbije 2006. godine, za stvaranje paralelne Islamske
zajednice, ekonomsko devastiranje optina Novi Pazar, Tutin i Sjenica, za
glasanje u Skuptini Srbije za Rezoluciju o Srebrenici, uestvovanje u lo-
kalnoj vlasti u optini Priboj koja nee da uvede bosanski jezik u slubenu
upotrebu, izbegavanje uea na konstitutivnoj sednici novog saziva BNV,
davanje podrke predsednikom kandidatu Velimiru Iliu, uestvovanje u
glasanju za Zakon o statistikoj regionalizaciji Srbije, izostanku podrke
Deklaraciji o krenju ljudskih prava i diskriminaciji Bonjaka i Sandaka
koje su donoene od 2006 2011. godine i da su uestvovali u opstruiranju
verske nastave na podruju Sandaka.
548
Ministar za manjinska prava Milan Markovi rekao je da deklaracija
BNV u kojoj se kritikuje poloaj Bonjaka u Srbiji njihova (predizborna)
kampanja. Bonjaci u Srbiji uivaju sva prava. Ta nacionalna zajednica
ima dva ministra u vladi. Na koga se oni to ale, sami na sebe? Oni koji
sada govore o tome su poslanici i deo vlasti poslednje tri vlade, izjavio je
Markovi
549
BNV je sredinom marta 2012. godine reilo da usvoji Deklaraciju o po-
loaju Bonjaka, ali na regionalnom nivou. U saradnji sa srodnim bo-
njakim institucijama, Bonjakim savjetom Crne Gore i Vijeem kongresa
547 http://vesti.krstarica.com/raska-oblast/deklaracija-je-nelegitimna/ 9. februar 2012.
548 Ibid.
549 Press, Markovi: Kampanja Bonjaka, januar 2012.
bonjakih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine, Bonjako nacionalno
vijee u Srbiji je potpisalo Deklaraciju o poloaju i pravima Bonjaka u
Sandaku (Crnoj Gori i Srbiji) i odnosima sa Bosnom i Hercegovinom, u Sa-
rajevu 28. juna 2012. godine. Deklaracija podrava i priznaje integritet i
suverenitet pomenutih drava (Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije),
a od nadlenih organa trai rasvetljavanje zloina poinjenih nad Bonja-
cima tokom ratova 90-tih i zadovoljenje uslova tranzicione pravde prema
rtvama. U tekstu je izraen i zahtev da se u buduim procesima decentra-
lizacije u Crnoj Gori i Srbiji, Sandak denie kao posebna administrativna
oblast. Takoe, insistira se i na potovanju prava bonjake manjine, po-
sebno u oblasti obrazovanja i upotrebe slubenog jezika.
550
Sukobi i intervencije
Pored problema s kojima se susreu nacionalne manjine na prostoru
itave jugoistone Evrope, a pod senkom tranzicije i nedavnih konikata,
manjine u Srbiji su tokom 2012. godine postale znaajna meta nacionali-
stikih pretenzija na Balkanu.
Intenziviranjem pregovora izmeu Beograda i Pritine, Srbija je sve
otvorenije isticala svoj plan za teritorijalnom autonomijom severnog Ko-
sova (poput stausa republike srpske). Isti zahtev su postavili i Albanci iz
Preevske doline koji su traili da budu zastupljeni u pregovrima Beograd
Pritina. Poloaj Albanaca na jugu Srbije i Srba na severu Kosova je i-
tavu deceniju taoc injenice da Srbija ne priznaje novu realost na Kosovu.
Obe zajednice su ivele u iekivanju dogovora to je stvorilo svojevrsni
politiki a na severu Kosova i pravni vakum. Tokom itave 2012. godine
Albanci na jugu Srbije su intenzivirali svoje akcije i zahteve. Tokom predi-
zborne kampanje poetkom 2012. godine Ivica Dai, tada ministar polici-
je, je radikalizacijom svoje retorike proizveo tenzije u tom regionu. Krajem
2012. godine, albanske lokalne vlasti u Preevu su podigle spomenik Oslo-
bodilakoj vojsci Preeva, Bujanovca i Medvee (OVPBM). Vlasti u Beogradu
su hitno zahtevale da se ovaj ovaj spomenik ukloni, a kao razlog su navele
550 Saoptenje BNV 29. jun 2012. http://www.bnv.org.rs/vijesti/potpisana-deklaracija-o-
polozaju-i-pravima-bosnjaka-u-sandzaku/
da je podignut nelegalno. Premijer Ivica Dai je izjavio da e, ukoliko op-
tina sama ne ukloni spomenik, to uraditi drava. Sa druge strane, bivi
komandat ove formacije zapretio je da e on i njegovi saborci uzeti puke
u ruke, ukoliko Vlada pokua da srui spomenik.
551
Nakon mesec dana kri-
ze, 20. januara 2013. godine pripadnici andarmerije su uklonili spome-
nik, to su posmatrali brojni graani Preeva.
552
Narednih dana odrani su
protesti Albanaca u Preevu.
U kontekstu nastojanja Srbije da dobije status kandidata za lanstvo
u EU, Rumunija i Bugarska su aktivirale pitanja poloaja bugarske i vla-
ke manjine.
U septembru 2012. godine u medijima se pojavila informacija da po-
stoji mogunost da e Bugarska usloviti Srbiju i Makedoniju na putu evro-
integracija zbog nekih otvorenih bilateralnih pitanja. Ima naznaka da
e neki bugarski poslanici u Evropskom parlamentu pokretati pitanje pra-
va bugarske nacionalne manjine u Srbiji. Na to emo odgovoriti jer Srbija
moe da bude uzor mnogim zemljama po pitanju prava nacionalnih manji-
na, izjavila je povodom te najave Suzana Grubjei, potpredsednica Vlade
Srbije za evropske integracije.
553
Bugarski ef diplomatije Nikolaj Mladenov je izjavio da bi Bugarska
trebalo da denie smernice za politiku prema svojim susedima u okviru
evrointegracija zemalja Balkana. Meutim, nije izneo detalje o pomenu-
tim smernicama. Potpredsednica bugarske Vlade Margarita Popova je na
tribini u Bosilegradu, obraajui se pripadnicima bugarske manjine, izja-
vila da Srbija nee postati lanica EU ukoliko ne rei problem bugarske ma-
njine.
554
Bugarska je ranije pokrenula pitanje nereenog spora izmeu SPC
i Bugarske pravoslavne crkve zbog zahteva Bugara da u naoj zemlji bogos-
luenje sluaju na maternjem jeziku.
Rumunija je tokom odluivanju o statusu kandidata iznela zahtev da
Srbija Vlahe treba da tretira kao Rumune. Predsednik Rumunije Trajan
Basesku je u dva navrata posetio istonu Srbiju, gde se zaloio da svima
551 RTS: Preevo, spomenik i pretnje 26. decembar 2012. http://www.rts.rs
552 Aljazeera, Preevo: Uklonjen spomenik albanskim borcima, 20. januar 2013.
553 Press, Grubjei: Bugari gree, Srbija potuje manjine, 18. septembar 2012.
554 Press, Gribjei: Bugari gree, Srbija potuje manjine, 18. septembar 2012.
koji se izjanjavaju kao Vlasi-Rumuni bude omogueno da se koluju na
rumunskom jeziku. Svima koji se izjanjavaju kao Vlasi-Rumuni potreb-
ne su kole na rumunskom, ali i crkve i mediji na maternjem jeziku, kae
Basesku.
555
Primedbe Rumunije na poloaj vlake manjine, predsednik Srbi-
je Boris Tadi ocenio je 28. februara 2012. kao neopravdane, dodajui da
nije iznenaen stavom Rumunije, jer je o tome mnogo puta razgovarao
sa predsednikom Trajanom Baseskuom. Prema diplomatskim izvora iz
Evropske komisije, ef rumunske diplomatije Kristijan akonesku je prak-
tino do kraja sastanka vrsto zahtevao da se Vlasi deniu kao rumunska
manjina u Srbiji.
Spremni smo sa prijateljima iz Rumunije da razgovaramo o tome da
li su Vlasi Rumuni ili ne, ali u Srbiji je to pitanje ljudskih prava. Svako u
demokratskoj zemlji ima pravo da se o nacionalnoj pripadnosti na popisu
izjasni u skladu sa svojim oseanjima. Ovo je pitanje individualnih ljudskih
prava, a jedno od osnovnih individualnih prava jeste da vas niko ne pri-
siljava da se protiv svoje volje izjasnite kao deo nekog kolektiviteta. Srbija
i Rumunija imaju dugu istoriju prijateljskih odnosa, ali primedbe koje su
sada iznete nisu opravdane, rekao je Tadi.
556
Grupa poslanika Skuptine Srbije 24. februara 2012. godine je poseti-
la Bukuret. Poslanici iz Rumunije, kako vlast tako i opozicija, insistirali su
na tome da su Vlasi zapravo Rumuni i da ovo pitanje mora da se rei. Na
sastanku parlamentaraca u Bukuretu dogovoreno je da se formira komi-
sija dve strane, koja e se baviti ovom temom.
Rekli smo im da Srbija nikome ne brani da bira kako e da se izjanja-
va, ali takoe ne moe nikoga da tera koju e nacionalnu pripadnost istai.
U skladu sa Ustavom i meunarodnim konvencijama, svako ima pravo da
se izjasni kako eli. Govorili su o pitanju Vlaha u kontekstu evropskog puta
Srbije, ali mislim da je to vie pritisak i da nee blokirati kandidaturu, re-
kao je Mileti Mihailovi, poslanik SPS i potpredsednik Nacionalnog save-
ta Vlaha.
555 Politika, Vlasi nisu iznenaeni stavom Rumunije, 29. februar 2012.
556 Politika, Tadi: Primedbe Rumunije su neopravdane, 29. februar 2012.
Teodor Bakonski, preanji ef rumunske diplomatije, rekao je ranije
za Novosti da se njegova zemlja zalae da Srbija dobije kandidaturu, ali
je naglasio i problem manjina. Evropske integracije su najbolji nain da
se pobolja standard manjina u svim zemljama EU, izjavio je Bakonski.
557
Sa druge strane, Radia Dragojevi, predsednik Nacionalnog saveta
Vlaha, istie da Vlasi nemaju problema u Srbiji i da je to politiko uslovlja-
vanje Rumunije, sa kojim vlaka manjina nema veze. Ne postoji problem
u poloaju vlake manjine u Srbiji, ve vlasti u Bukuretu trae od zvaninog
Beograda da nas proglasi Rumunima, emu se naa zajednica protivi. Mi
smatramo Srbiju za maticu i, sem nekih zajednikih korena, nemamo nika-
kve veze s Rumunijom. Rumunija eli da ima cifru od 100 hiljada Rumuna u
Srbiji, ali i da nam nametne svoj jezik kao maternji. Prema popisu iz 2002.,
Vlaha je u Srbiji bilo 41 hiljada, dok je prema poslednjem popisu ta brojka
uveana za 60 posto. Mi ne branimo onim Vlasima koji ele da se izjasne
kao Rumuni da to uine. Kao manjina u Srbiji, mi nemamo problema, pa
ak ni sa Rumunima, niti smo obespravljeni, kae Dragojevi.
558
Sa zahtevom Bukureta ne slau se ni Rumuni koji ive u Srbiji. U Na-
cionalnom savetu Rumuna navode da se ovo telo nije bavilo ovom idejom.
Ustav Srbije garantuje da svaki graanin ima pravo da se slobodno izjasni
kom narodu pripada. Subjektivno je oseanje da li se neko smatra Rumu-
nom ili Vlahom i to treba potovati. Zato zahtev Rumunije nije opravdan,
kae Marel Dragan, sekretar Nacionalnog saveta Rumuna.
559
Prema rezultatima popisa iz 2002., u Srbiji ivi neto vie od 40 hilja-
da Vlaha. Vlaki jezik, meutim, govori 54 800 graana, i razliku ine gra-
ani koji su se izjasnili kao Srbi, a kojima je maternji jezik vlaki. Procene
govore da je broj Vlaha u 19 optina istone Srbije proteklih godina pora-
stao i da ih je sada oko 64 hiljade. Rumuna je daleko manje (30 419) i oni
su naseljeni u Banatu.
U Ministarstvu za lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava kau
da je objedinjavanje manjinskih zajednica nemogue, jer propisi svim gra-
anima garantuju da se izjasne kao pripadnici manjine po svom izboru.
557 Novosti, Sada se Vlasi dosetili, 25. februar 2012.
558 Danas, Vlasi odbacuju zahtev Bukureta da budu Rumuni, 25-26. februar 2012.
559 Novosti, Rumunija kri prava Vlaha, 1. mart 2012.
Zagovornici obespravljenosti Vlaha u Srbiji poteu argument da ne-
maju kole na svom jeziku, to ne vai i za banatske Rumune koji se ured-
no koluju na rumunskom. Najvei problem je u tome to vlaki jezik nije
standardizovan i kao takav ne moe da se izuava u kolama.
Identian stav o odnosu prema Srbiji, meutim, nemaju svi Vlasi. Vla-
ho-Rumuna je u Timokoj Krajini oko 1 500 i insistiraju na tome da je nji-
hov jezik rumunski. Re je o desetak stranaka i udruenja, koja su vie puta
traila pomo od Bukureta. Rumunija je, izmeu ostalog, uoi poslednjeg
popisa bezuspeno traila da se izbrie kategorija Vlah.
560
Radia Dragojevi, predsednik VNS, je na konferenciji odranoj u Me-
dija centru u Beogradu 20. septembra 2012. godine, izneo svoje vienje
problema. Prema popisu iz 2002. u 19 optina u Srbiji ivi oko 45 000 Vla-
ha. Nezvanini podaci najnovijeg popisa govore da se ta brojka uveala 62
posto. Takoe, prema popisu iz 2002., oko 57 000 lica se izjasnilo da im je
maternji jezik vlaki. Izrazio je uverenje da i ta brojka srazmerno uvea-
na na poslednjem popisu, to e pokazati konani rezultati popisa. Ali i te
brojke su daleko od pravog stanja, jer postoje procene da u istonoj Srbiji
ivi oko 200 000 Vlaha. Vlasi su tek na poetku ostvarivanja svojih prava.
Naglaava, ipak, da su odnosi Vlaha sa ostalim etnikim grupama, uklju-
ujui tu i Srbe, dobri. U institucionalnom smislu, ne samo u kontekstu
vlake nacionalne manjine, Srbija je otila korak nazad. Ukinuto je mini-
starstvo za manjinska prava, a dravna kancelarija je u fazi formiranja, to
je ipak nii institucionalni nivo. Istakao je zadovoljstvo to je Savet Evrope
konano priznao postojanje posebne, vlake nacionalne manjine. Mi uva-
avamo i dobro saraujemo sa Rumunskim nacionalnim veem, a to se
tie Rumunije, nju smatramo samo za dobrog suseda. Srbija je naa mati-
na zemlja, dok je na maternji jezik vlaki, rekao je Dragojevi. Usvojeno
je vlako pismo (u oba alfabeta irilinom i latininom) i u procesu je do-
noenje renika. To je proces normiranja jezika i preduslov je za uvoenje
obrazovanja na vlakom jeziku.
Sporazum koji su 1. marta 2012. godine, uoi Samita efova drava i
vlada lanica EU potpisale Srbija i Rumunija svojim odredbama treba da
560 Novosti, Rumunija kri prava Vlaha, 1. mart 2012,
omogui bolji poloaj i prava rumunske manjine u Srbiji i srpske manjine
u Rumuniji.
Sporazum istie pravo slobodnog, linog izbora u pogledu pripadno-
sti odreenoj nacionalnoj manjini, ali i precizira budue poteze Vlade Sr-
bije, kao i SPC i RPC. Dokumentom je zagarantovan i reciprocitet u pravima
manjina u obe drave. Srbija i Rumunija su se saglasile da svi problemi iz-
meu dve crkve treba da budu reeni izmeu njih samih i da dijalog treba
da pone to pre. Sporazumom je predvieno da e biti preduzete mere
za obezbeivanje obrazovanja, pristup medijima, javnoj upravi i verskoj
slubi na maternjem jeziku pripadnicima rumunske nacionalne manjine
u istonoj Srbiji. Dogovor dve drave garantuje da e manjine imati ud-
benike na maternjem jeziku.
561
Radikalizacija maarske manjine
Krajem 2012. i poetkom 2013. godine, intenzivirali su se i meuet-
niki sukobi u Temerinu, izmeu Srba i Maara. Napadi su vreni na pri-
padnike obe etnike grupe. Meutim, prilikom hapenje i procesuiranja
osumnjienih poinilaca, policija i sudski organi su bili mnogo ekspedi-
tivniji prema pripadnicima maarske zajednice osumnjienih za napad na
Srbe. To je stvrilo dodatnu tenziju i dovelo do eih i uestalijih sukoba.
Takoe, i mediji, na oba jezika, nisu pomogli u smirivanju strasti. Objavlji-
vanjem imena i dogaaja koji se odnose samo na pripadnike svoje zajedni-
ce, i izbegavanje demantovanja netanih podataka, stvarali su iskrivljenu
sliku u okviru svoje etnike grupe. Pored etnikih sukoba, dogaali su se
i sukobi koji su sa obe strane sainjavale izmeane srpsko-maarske gru-
pe, a opet, u medijima, ovakvi incidenti su prikazivani kao meuetniki.
562
U proteklih godinu dana, vie od 20 hiljada Vojvoana je zatrailo ma-
arsko dravljanstvo, 2 hiljade je i dobilo paso Maarske. Kako u Vojvodi-
ni ivi blizu 300 hiljada Maara, broj onih koji su do sada zatraili dvojno
dravljanstvo manji je nego to se oekivalo. Ali poto je postupak pojed-
nostavljen i podrazumeva mnogo manje dokumentacije, pretpostavlja se
561 Blic, Srbija i Rumunija jue potpisale sporazum, 2. mart 2012.
562 http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/HB-Br92.pdf
da e u narednom periodu doi i do cifre od 80 hiljada zahteva. U mini-
starstvima pravde i spoljnih poslova Maarske do sada je iz celog sveta sti-
glo oko 180 hiljada zahteva za dobijanje dravljanstva.
563
Meutim, izuzimajui primer Temerina, Tama Korhec, predsednik
NSM, kae da Srbija u poreenju sa najrazvijenijim evropskim zemljama
obezbeuje manjinama poloaj koji bi on lino ocenio ocenom sedam ili
osam. Srbija moe da bude ponosna na pravni okvir zatite identiteta koji
prua manjinskim zajednicama, prvenstveno u obrazovanju, razvoju i ou-
vanju kulturnog identiteta. Problem je to neki zakoni i propisi jo uvek
teko funkcioniu u praksi, kao to je voenje sudskih sporova na jezicima
manjina, kae Korhec.
564
Meutim, uincidenti u pomenutim maarskim mestima, kao i diskri-
minatarno postupanje sudstva. Dovelo je do radikalizacije maarske m,a-
njine. Neonacisti iz veinski maarskih mesta Sente i Ade odlazili su u
naznaenom periodu u Temerin i tamo izazivali antisrpske incidente.
Maarska ultradesniarska, antisemitska stranka Jobbik osnovala je 2.
marta 2013. u Subotici svoju podrunicu za Vojvodinu, na ijem je elu na-
stavnik iz Sente Gyri Endre.
Na skupu maarskih voa iz Vojvodine, Rumunije i Slovake u Marte-
lju (Mrtly) u Maarskoj, 23. marta 2013, elnik najjae maarske stranke
u Vojvodini, Saveza vojvoanskih Maara (SVM), g. Psztor se po prvi put
zaloio za maarsku teritorijalnu autonomiju u Vojvodini. Takav zahtev
SVM nije do sada iznosio u vojvoanskoj javnosti, ve su se za njega zala-
gale ostale maarske stranke: Demokratska zajednica vojvoanskih Maa-
ra, Demokratska stranka vojvoanskih Maara, Graanski savez Maara i
Pokret maarske nade.
563 Novosti, Trae 20 000 maarskih pasoa, 4. mart 2012.
Napetosti u Sandaku
I u Sandaku je tokom 2012. godine dolazilo do etnikih tenzija i pol-
tikih napetosti izmeu Bonjaka i drave Srbije. Optinske vlasti su 4.
avgusta 2012. godine postavile spomen-plou Aifu Hadiahmetoviu, po-
znatijem kao Aif Efendija, u centralnoj peakoj zoni u Novom Pazaru.
Ploa je postavljena bez sprovoenja propisanog postupka i odobrenja
nadlenog organa. Njenom otkrivanju prisustvovali Sulejman Ugljanin
(SDA) i dravni sekretar u Ministarstvu prosvete Muhedin Fijuljanin. Mi-
nistarstvo pravde i dravne uprave naloilo gradskim vlastima 28. avgusta
2012. godine da imaju trinaest dana da uklone spornu plou.
565
Aif Efen-
dija je kontroverzna linost. Dok ga deo Bonjaka posmatra kao nacional-
nog heroja koji je zatitio Bonjake od etnika Drae Mihailovia, dotle da
srpska zajednica smatra za zloinca koji je poinio odmazde nad Srbima u
regionu Sandaka tokom Drugog svetskog rata.
Nereeni politiki problemi su eskalirali na stadionima. Tokom uta-
kmice osmine nala Kupa Srbije odrane u Novom Pazaru 24. oktobra
2012. godine, huligani iz navijake grupe Ekstremi, istakli su transpa-
rente kojima veliaju utu kuu, objekat u Albaniji u kojem je, prema
izvetaju Dika Martija, vrena transplantacija organa srpskih zarobljenih
civila. Javnost, policija i tuilatvo su promptno reagovali i procesuirali
osumnjiene.
566
Na utakmici odranoj 5 novembra 2012. godine, navijai
FK Novi Pazar su na tribinama istakli transparent Stadion Aif Efendija
ime je opet bila uzburkana sandaka i srbijanska javnost.
567
565 Danas, Ukaz u gradskoj upravi, a niko ne zna, 28. avgust 2012.
566 Blic Sport, Skandal u Novom Pazaru: Transparent ivela uta kua, 24. oktobar 2012.
567 Press, Navijai Novog Pazara slave ubicu Srba, 5. novembar 2012.
Zakljuci
I pored odgovarajueg pravnog okvira, neophodnih zakona, drava nema
inkluzivnu politiku za manjine. tavie, na delu je i dalje diskriminatorski
odnos prema skoro svim manjinama. Implementacija zakona je i dalje pro-
blematina zbog odsustva politike volje. Osim toga, institucije, posebno sud-
stvo, slabo funkcioniu to dodatno oteava poloaj manjina.
Poloaj manjina u Vojvodini je daleko bolji nego u uoj Srbiji kada je re
o manjinskoj infrastrukuturi i funkcionisanju institucija. Vojvodina je imala
drugaije iskustvo suivota i interkulturalnosti, koje je znaajno narueno de-
vedesetih godina., pre svega Hrvata i Maara.
Postoje sutinske razlike u tretiranju manjinskih prava izmeu Vojvodine
i Srbije. U Vojvodini se potuju manjinska prava u obrazovnoj, medijskoj, kul-
turnoj i religijskoj sferi. Meutim, poslednjih goidna u porastu su incidenti
protiv Maara pre svega u Temerinu, Beeju, Novom Sadu, Srbobranu i Subo-
tici. To je dovelo do radikalizacije maarske manjine.
Kao odgovor na ove incidente (16. februara 2013) postignut je dogovor
da se u optinama u kojima je dolazilo do meunacionalnih incidenata anga-
uju, po potrebi, i pripadnici andarmerije i da se pojaa policijska kontrola u
sredinama u kojima je povean broj krivinih dela radi ouvanja line i imo-
vinske bezbednosti graana.
U centralnoj Srbiji manjinsko pitanje je postalo aktuelno tek nakon pro-
mena 2000 godine. Tek tada poinje primena Zakona u sferi obrazovanja, pa
je tako uvedena nastava na rumunskom (za pripadnike vlake manjine) i bo-
sanskom jeziku (april 2013). Beograd i dalje radi na podvajanju unutar bo-
njake zajednice i odravanja tenzija u Sandaku.
Rumunska pravoslavna crkva je izloena diskriminaciji. Srpska pravo-
slavna crkva otro se protivi da rumunski svetenici obavljaju versku slubu
u Srbiji.
Nakon to su Srbi dobili teritorijalnu autonomiju na severu Kosovu, tre-
ba oekivati sline zahteve i nekih manjina u Srbiji. Maari su ve postavili
zahtev za teritorijalnom autonomijom, kao i Albanci iz Preevske doline (9.
marta 2013, Deklaracija svih albanskih odbornika iz skuptina optina Pree-
vo, Bujanovac i Medvea). I Bonjaci u Sandaku su takoe 14. marta 2013,
inicirala Bonjaka demokratska zajednica) postavili isti zahtev. Svi ovi zah-
tevi se pozivaju na princip reciprociteta sa srpskom teritorijalnom autonomi-
jom na Kosovu.
359
ene: u okviru patrijarhalnog
stereotipa
ene predstavljaju veinsko stanovnitvo i ine 51.4 odsto populacije u
Srbiji. Iako normativno gledano ene i mukarci imaju jednaka prava u
Srbiji, ene su izloene strukturalnoj, indirektnoj i direktnoj diskrimina-
ciji i marginalizaciji, iji su kljuni uzroci vrsto ukorenjeni tradicionalni i
patrijarhalni stereotipi o ulozi i obavezama ena i mukaraca u porodici i
drutvu. Organi dravne uprave kroz organizacionu strukturu i nain rada
i dalje uglavnom primenjuju stereotipe o rodnim odnosima, a porodino
nasilje se tretira kao privatni odnos mukarca i ene, odnosno roditelja i
dece.
Ustav Republike Srbije u lanu 15 proklamuje ravnopravnost polova
i razvijanje politike jednakih mogunosti. Republika Srbija je potpisnica
UN Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena
568
, mnogo-
brojnih Konvencija Meunarodne organizacije rada
569
kao i revidirane
evropske socijalne povelje i Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava.
Republika Srbija je 2009. godine usvojila Zakon o ravnopravnosti polova
570
,
meutim mnogobrojne odredbe zakona koje se odnose na uspostavljanje
ravnopravnosti polova u politikom, ekonomskom i kulturnom ivotu ne
primenjuju se u praksi, o emu svedoe statistiki podaci dravnih orga-
na i civilnog sektora. Takoe, Zakon o diskriminaciji
571
u lanu 20 zabra-
njuje diskriminaciju u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zakonom
je zabranjeno i nasilje, eksploatacija, izraavanje mrnje, omalovaavanje,
ucenjivanje i uznemiravanje u odnosu na pol, kao i javno zagovaranje, po-
dravanje i postupanje u skladu s predrasudama, obiajima i drugim dru-
tvenim obrascima ponaanja koji su zasnovani na ideji predodreenosti ili
568 Slubeni list SFRJ (Meunarodni ugovori). 11/81.
569 Konvencija Meunarodne organizacije rada 100, 111, 89 i 156.
570 Slubeni glasnik RS, 104/09.
571 Slubeni glasnik RS, 22/09.
nadreenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Zakon o radu
572

zabranjuje stavljanje u nepovoljniji poloaj osoba koje trae zaposlenje,
kao i zaposlenih, s obzirom na pol. Februara 2009. godine usvojena je i
Nacionalna Strategija za poboljanje poloaja ena i unapreenje rodne
ravnopravnosti za period 2010-2015. kojom se utvruje celovita politika
drave u cilju eliminisanja svih oblika diskriminacije ena, a prioriteti su
ekonomija, obrazovanje, zdravlje, suzbijanje nasilja nad enama, kao i pi-
tanje rodnih stereotipa u medijama. I nakon viegodinjih napora 2010.
godine je usvojen Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu.
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji je u 2012. godini radio na po-
vezivanju i osnaivanju ena iz civilnog sektora iz zemalja Zapadnog Bal-
kana. U poslednjih godinu ipo dana posebno su identikovani problemi
po pitanju prava ena u Novom Pazaru i Bujanovcu, i tu spadaju: nezapo-
slenost, iskljuenost iz javnog ivota, nasilje u porodici, ensko zdravlje,
tradicionalne rodne uloge, stereotipi u medijima i javnom diskursu, igno-
risanje pitanja ravnopravnosti ena u iroj zajednici, podreenost ene u
raspodeli porodine imovine.
573
U gradskom veu i u Bujanovcu i u Novom
Pazaru nikada nije bila ni jedna ena.
Diskriminacija ena u ekonomskoj sferi
U Srbiji postoji prikrivena rodna nejednakost na tritu rada u smislu
vee stope nezaposlenosti ena. Prisutna je tradicionalna podela zanima-
nja na muka i enska, kao i nejednaka zarada za iste poslove u odno-
su na mukarce. Istraivanja u fokus grupama koja su izvedena u okviru
Programa za razvoj Ujedinjenjih nacija, pokazuju da su ene esto zlostav-
ljane na radu, posebno u malim i srednjim preduzeima, da rade u loim
uslovima, bez zatite na radu i garantovanih prava kao i da se otputa-
ju radi trudnikog bolovanja ili poroaja.
574
Prema podacima Nacionalne
572 Slubeni glasnik RS, 24/05, 61/05 54/09.
573 Saveti za rodnu ravnopravnost u Bujanovcu i Novom Pazaru postoje samo normativno
gledano, bez velikih pozitivnih efekata u radu. U Bujanovcu ne postoji nijedna
organizacija civilnog drutva koja se bavi pitanjima zatite prava ena.
574 Od ranjive do odrive grupe: prevazilaenje siromatva ena putem samozapoljavanja,
361 ene: u okviru patrijarhalnog stereotipa
slube za zapoljavanje Srbije
575
, u posebno neravnopravnom poloaju su
samohrane majke, starije radnice otputene kao viak radne snage, neza-
poslene ili mlae ene, Romkinje i ene sa invaliditetom.
Velike ekonomske krize, po pravilu, dovode do osnaivanja konzer-
vativizma u vidu razliitih ideologija, pokreta i doktrina.
576
Drutvena re-
gresija, nemogunost stvaranja civilnog drutva i povratak religije vre
konstantan pritisak na ene kako su one jedino odgovorne za pad natali-
teta. To dalje znai, da ne treba da se zapoljavaju, koluju, specijalizuju,
prekvalikuju, napreduju u slubi ve da raaju decu. Ako se tome doda i
permanentno pravljena slika o tome da mukarci vie zarauju, ostvaruju
veu ekonominost i ekasnog rada, onda je sasvim logino da ena ostaje
kod kue. Iza ovakve predstave stoje drava i politike partije, gotovo bez
ikakvog preuzimanja odgovornosti niti pokuaja da merama socijalne po-
litike, olakaju brigu o deci i starima i time stvore uslove za povratak ena
na posao.
577
Da mit o veim zaradama mukaraca, uopteno gledano, nije samo
enska kcija ve stvarno stanje u Srbiji, nedvosmisleno govori pojava izra-
zite feminizacije i pauperizacije drutvenih delatnosti. Tako u zdravstvu,
prosveti, kulturi, nauci, tekstilnoj i konoj industriji, ene ine bazu i sred-
nji nivo, kao najbrojnije i sa najmanjim zaradama.
578
U slabo plaenim
obrazovanim institucijama, u javnom sektoru radei kao nastavnice ene
su u veini, odnosno ene su dva do tri puta prisutnije kao nastavno oso-
blje u osnovnim kolama (2003-2006. godine), dok su u srednjim kola-
ma zastupljene sa 50 odsto.
579
U Srbiji je posebno marginalizovan poloaj
seoskih ena, jer njihov rad uglavnom nije plaen i drutveno vredno-
van, iako ene skoro u potpunosti obavljaju poslove znaajne za odrava-
nje seoskog domainstva i preivljavanje viegeneracijske porodice. Oko
Udruenje poslovnih ena, Popovi-Panti i Petrovi, 2007.
575 http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/svi-poslovi
576 Ekonomski poloaj ena u tranziciji sluaj Srbija, Ljiljana Arsenovi, Libela, 18.
decembar 2012.
577 Isto.
578 Isto.
579 ene i mukarci u Srbiji, Republiki zavod za statistiku Srbije, Beograd, 2008.
55 odsto od ukupnog stanovnitva ivi na selu i u veini su ene. Ruralna
domainstva su izloena najviem riziku od siromatva i u 2007. godini i-
nila 71 odsto siromanih
580
. Izrazito patrilinearni obrazac svojinskih odno-
sa u seoskoj porodici u Srbiji dolazi do izraaja u vlasnikim odnosima nad
imovinom i kuom. Patrilokalni tip nastanjivanja i nasleivanja imovine,
kao dominanti obrazac ivota na selu, po kojem se domainstvo zasniva i
organizuje u kui mua, razlog je to ene nisu vlasnice poljoprivrednog
imanja (84 odsto su u vlasnitvu mukaraca), ni kua u kojima ive (88 od-
sto su u vlasnitvu mukaraca) i uglavnom ne poseduju sredstva za poljo-
privrednu proizvodnju.
581
U skladu sa evropskim vrednostima i tekovinama, Strategija unaprei-
vanja poloaja ena i rodne ravnopravnosti u Srbiji
582
, takoe, promovie
politiku zapoljavanja koja doprinosi usklaivanju radnih uslova i poro-
dinog ivota kao evropski model ravnotee karijere i porodice. Promo-
visanje slobodnog izbora eksibilnih oblika rada poboljanjem socijalne
zatite i usluga nege i staranja, uz stvaranje jednakih mogunosti za nji-
hovo korienje, istie se kao jedna od vanih aktivnosti u cilju podsticaja
zapoljavanja ena. Prepreke koje oteavaju prisustvo ena na tritu rada
su i na vrednosnom planu i obrascima porodinog ivota. Tradicionalni
stereotipi u situaciji povlaenja univerzalnih programa u socijalnoj zatiti,
kada se briga o deci, starima i drugim osetljivim grupama organizuje pri-
vatno, najee bez subvencija dravnih programa koji su nekada pratili
porodicu, naglaavaju lou perspektivu nezaposlenosti.
Na tritu rada u Srbiji diskriminisano je 61 odsto ena, od ega se tek
svaka deseta obratila za pomo nekoj organizaciji, instituciji ili pojedinci-
ma.
583
Meu najeim oblicima diskriminacije su raspitivanje o branom
statusu i planovima za materinstvo, nametanje takozvanih enskih po-
slova koji nisu u opisu radnog mesta i komentarisanje zikog izgleda.
580 Drugi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjivanje siromatva u Srbiji, 2007.
581 Porodica i poloaj ene u ruralnoj Srbiji, Dr Ljubica Rajkovi, 2002.
582 Tekst Strategije: http://www.cmv.org.rs/wp-content/uploads/2012/12/NACIONALNA-
STRATEGIJA-ZA-POBOLJ%C5%A0ANJE-POLO%C5%BDAJA-%C5%BDENA-I-
UNAPRE%C3%90IVANJE-RODNE-RAVNOPRAVNOSTI.pdf
583 ene diskriminisane i kad rade i kad trae posao, EurActiv.rs, 26. septembar 2012.
Diskriminaciju najvie trpe ene zaposlene u privatnom sektoru, radni-
ce na crno i one koje nemaju stalni ugovor o radu.
584
Seksualnom na-
silju bilo je izloeno 22.1 odsto ena, od ega 79.5 odsto komentarisanju,
15.2 odsto nedozvoljenom zikom kontaktu, 8.3 odsto uslovljavanju na-
predovanja seksualnim odnosima, 3.1 odsto je bilo izloeno pornograf-
skim materijalima na poslu, a 2.8 odsto je prinueno na seksualni odnos,
odnosno silovano.
585
Trudnoa i materinstvo su razlog diskriminacije i za
ene koje rade, pa je svaka trea ena koja je tokom istraivanja radila i
bila u drugom stanju bila diskriminisana, a neki od naina diskriminacije
su neodgovarajuca promena radnog mesta, otkaz, prevremeno prekidanje
porodiljskog odsustva ili neredovna isplata nadoknade za porodiljsko.
586
Na oko pola miliona nezaposlenih od kojih polovinu ine ene, samo
kontinuirano sadejstvo svih uesnika poev od obrazovnih do socijalnih,
od medijskih do politikih, mogu da naprave pomak na neki dui vremen-
ski rok, kada je ekonomski poloaj ena u pitanju. Prevazilaenje posledi-
ca tranzicije i uspostavljanje ekonomske stabilnosti u Srbiji, a time i bolje
perspektive zapoljavanja ena direktno zavise od spremnosti drave da
se pozicionira u odnosu na Evropske integracije i uspostavljanje vrednosti
koje na tom putu stoje.
Nasilje nad enama
U Srbiji je svaka druga ena bila izloena nekom obliku nasilja u po-
rodici psiholokom, ekonomskom, zikom ili seksualnom, upozorio
je program Ujedinjenih nacija za razvoj.
587
Postojanje nasilja nad ena-
ma u privatnom i javnom ivotu predstavlja prepreku odrivom razvo-
ju, i prevenciji i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja mora se prii kao
najozbiljnijem pitanju ugroavanja ljudskih prava. Neophodno je i uskla-
ivanje nacionalnih propisa sa meunarodnim aktima, kao to su Kon-
vencija UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena i Deklaracija UN
584 Isto.
585 Diskriminacija ena na tritu rada u Srbiji, Viktimoloko drutvo Srbije, 2012.
586 Isto.
587 Svaka druga ena izloena nasilju, B92, 6. mart 2013.
o eliminisanju nasilja nad enama, to je od kljunog znaaja za postavlja-
nje standarda zatite rtava nasilja.
Glavni problemi u sistemu zatite ena od nasilja u Srbiji su odsu-
stvo evidencije broja ena izloenih nasilju, blage kazne i nepovezanost si-
stema, odnosno institucija. Nevladine organizacije koje se bave pitanjem
nasilja nad enama i pruanjem podrke enama
588
zalau se za uspostav-
ljanje sistema koji bi omoguio uvid u broj ena izloenih nasilju, kako bi
mogla da im se prui adekvatna usluga i zatite. Takoe, politika kazni je
blaga postoji dosta uslovnih presuda, a u tim sluajevima ne postoji ni-
kakav nadzor, to zapravo moe da znai da nasilnik moe da i dalje ini
nasilje. Preventivne mere zatite od nasilja su sporadine, stihijske, ne-
planske i najee nekoordinisane. Godine 2006. prijavljen je 3.441 sluaj
nasilja, a 2012. 8.481.
589
Taj broj je vei zbog porasta broja nasilnika, ali i
jer se rtve ohrabruju i esto prijavljuju nasilnike. Do oktobra 2012. godine
u porodinom nasilju su ubijene 23 ene.
590
U 2012. godini Srbija je ratikovala Konvenciju Saveta Evrope o spre-
avanju i borbi nasilja nad enama i nasilja u porodici. Konvencija pred-
stavlja nezaobilazan meunarodno-pravni dokument koji je prevashodno
usmeren na zatitu ljudskih prava ena i ostalih rtava porodinog nasilja.
Osnovni cilj ove konvencije Saveta Evrope predstavlja uspostavljanje nulte
tolerancije u Evropi u odnosu na nasilje nad enama i nasilje u porodici.
Ono to je neophodno jeste usvajanje Akcionog plana za implementaci-
ju Nacionalne strategije za spreavanje i suzbijanje nasilja nad enama u
porodici i partnerskim odnosima, i ratikacija Konvencije Saveta Evrope o
spreavanju i borbi protiv nasilja nad enama i nasilja u porodici.
588 poput Autonomnog enskog centra i mree ene protiv nasilja
589 EU o kvotama, Srbija o nasilju nad enama, EurActiv.rs, 8. mart 2013.
590 U Srbiji 23 ene ubijene u 2012., Blic, 26. novembar 2012.
Rodna ravnopravnost
Rodna ravnopravnost je garantovana Ustavom, a Srbija je potpisni-
ca vie meunarodnih konvencija i dokumenata kojima se garantuje rav-
nopravnost mukaraca i ena i zabranjuje diskiminacija na osnovu pola.
Srbija je 50. po rodnoj ravnopravnosti meu 135 drava na listi Svetskog
ekonomskog foruma na kojoj prednjae nordijske zemlje dok su na zaelju
ad, Pakistan i Jemen.
591
Zemlje su rangirane prema sposobnosti da uklo-
ne rodne razlike na etiri kljuna sektora u pristupu zdravstvu, obrazo-
vanju, ueu u politikom ivotu i ekonomskoj jednakosti. Srbija je prema
ekonomskoj ravnopravnosti ena i mukaraca na 67. mestu u svetu, po
ravnopravnosti u platama za isti rad je 76, po pristupu zdravstvu 91, po
pristupu obrazovanju 61, a po ravnopravnosti u ueu u politikom ivo-
tu 40. meu 135 zemalja.
592
Iako ine vie od polovinu stanovnitva Srbije, ene nisu dovoljno za-
stupljene u vlasti i na rukovodeim poloajima. Srbija nikada nije imala
enu za premijera ili predsednicu, a broj ministarki u Vladi Republike Sr-
bije od 2001. godine varirao je od dve do pet ministarki, to je daleko ma-
nje od treine.
593
Zastupljenost ena u organima dravne uprave je oko 60
odsto, a u pravosuu 80 odsto.
594
Od 2008. do 2012. godine predsednica
Narodne skutine je bila ena, u dva poslednja mandata predsednice Vr-
hovnog, odnosno Vrhovnog kasacionog suda su ene, predsednica Ustav-
nog suda od 2007. do 2011. godine bila je ena, Republiki javni tuilac od
2008. godine je ena. U Srbiji je krajem 2009. usvojen Zakon o ravnoprav-
nosti polova koji propisuje da svaki trei poslanik u skuptini mora biti
ena.
ene u vojsci i policiji smatraju da nisu ravopravne sa mukarcima,
da im se osporava radna sposobnost, kau da trpe grube ale kolega i
591 Srbija 50. u svetu po rodnoj ravnopravnosti, Euractiv.rs, 24. oktobar 2012.
592 Isto.
593 U vladi Ivice Daia od 19 lanova pet je ena, to je 26,3 odsto. U prethodnoj vladi
Mirka Cvetkovia bilo je takoe, pet ministarki, odnosno 18,5 odsto, ali je taj udeo nakon
rekonstrukcije vlade smanjen. U sastavu vlada Zorana inia i manjinskoj vladi Vojislava
Kotunice bile su po dve ene, a u drugoj Kotuniinoj vladi etiri.
594 Savet UN za ljudska prava: unaprediti primenu zakona, EurActiv.rs, 5. februar 2013.
seksualno uznemiravanje, pokazalo je istraivanje Beogradskog centra za
bezbednosnu politiku
595
. ene u bezbednosnom sektoru obavljaju uglav-
nom administrativne poslove, a vrlo mali procenat operativne.
596
Tako-
e, ene sporo napreduju u karijeri pa ih je oko 10 odsto na rukovodeim
mestima. Na predstavljanju izvetaja je ukazano da nije prijavljen nijedan
sluaj diskriminacije u bezbednosnom sektoru, to ukazuje da ne postoji
poverenje u mehanizam zatite. Istraivanje je pokazalo je da ima pomaka
u rodnoj ravnopravnosti poto je omogueno kolovanje i obuke ena, ali
je otkrilo rodnu diskrminaciju kada ene ponu i da rade.
Nacionalni akcioni plan za primenu UN SBR 1325 ene, mir i bezbed-
nost (2010-2015) usvojen je u decembru 2010. Njime su predviene i po-
sebne mere za uvoenje rodne perspektive u rad sektora bezbednosti. Taj
dokument prua osnov za praenje, analizu i predlaganje mera i aktivno-
sti za unapreenje poloaja i zastupljenosti ena u sektoru bezbednosti i
na rukovodeim mestima. Strategijom za poboljanje poloaja ena i una-
preenje ravnopravnosti polova za 2009-2015.
597
utvreno je est oblasti u
kojima je potrebno ostvariti napredak: unapreenje ekonomskog poloa-
ja, poboljanje zdravlja, vee ukljuivanje u procese odluivanja, u izvrnu
vlast i dravnu upravu, ravnopravnost u obrazovanju, suzbijanje nasilja i
iskorenjavanje stereotipa o polovima u medijima.
U 2009. godini prvi put se izjednaio broj zena i mukaraca koji su
doktorirali, a ene ine 44 odsto svih doktora nauka, magistara i specijali-
sta meu nastavnicima i saradnicima na visokim kolama i fakultetima.
598
595 Kvalitativna studija Uvek ena, nikad koleginica, autorke: Gorana Odanovi, Maja
Bjelo, Sonja Stojanovi Gaji, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2012.
596 Isto.
597 Tekst Strategije dostupan na: http://euintegracije.skgo.org/upload/Document/
Doc/2013_01/Nacionalna_strategija_za_poboljsanje_polozaja_zena_i_unapreenje_
ravnopravnosti_polova.pdf
598 Diskriminacija problem srpskog drutva, EurActiv.rs, 1. avgust 2012.
Preporuke:
Usvojiti Akcioni plan za implementaciju Nacionalne strategije za
spreavanje i suzbijanje nasilja nad enama u porodici i partner-
skim odnosima;
Ratikovati Konvenciju Saveta Evrope o spreavanju i borbi protiv
nasilja nad enama i nasilja u porodici;
Uvesti nova krivina dela (proganjanje, seksualno uznemiravanje,
sakaenje enskih polnih organa) i nove mere bezbednosti, i po-
otriti kazne za pojedina krivina dela;
Posebnu panju obratiti na usluge u nadlenosti lokalne samou-
prave, kao to su usluge neodlone intervencije, SOS telefoni, me-
usistemski usklaeno planiranje usluga na razliitim nivoima,
protokole o saradnji institucija i organizacija u zatiti rtava nasi-
lja. Pratiti budetska izdvajanja i efekte primene ovih usluga, kao
i podrku koju lokalna samouprava obezbeuje za specijalizovane
enske organizacije koje pruaju podrku enama i deci rtvama
nasilja;
Razviti kvalitetan sistem praenja i izvetavanja o realizaciji pla-
niranih stratekih ciljeva i aktivnosti za sprovoenje Strategi-
je za spreavanje i suzbijanje nasilja nad enama u porodici i u
partnerskom odnosu, kao i periodinu procenu efekata koje ove
aktivnosti ostvaruju. Izvetaji o aktivnostima, utroenim budet-
skim i sredstvima iz donacija, kao i njihovim efektima, trebalo bi
da su javno dostupni;
Stalno irenje svesti o nedopustivosti nasilja prema enama (i
deci) i poveanje dostupnosti informacija o zatiti i uslugama, po-
sebno za viestruko diskriminisane grupe ena;
Napraviti razvijen nacrt jedinstvene evidencije podataka o nasilju
u porodici, kako bi se obezbedilo preciznije sagledanje prirode fe-
nomena, ali i postupanje institucija;
Neophodno je obezbediti dovoljna i stabilna nansijska sred-
stva (izdvajanja iz budeta) za usluge podrke rtvama, kao i
nansiranje nezavisnih enskih organizacija koje su specijalizova-
ne za podrku enama sa iskustvom mukog nasilja;
Potrebno je osmisliti armativne mere obrazovanja, prekvalika-
cije i zapoljavanja za ene koje su bile izloene nasilju i koje su
zapoele samostalni ivot, koje ukljuuju sistematsku psiholo-
ku i pravnu podrku, ali i adekvatno informisanje potencijalnih
korisnica i poslodavaca. Kreirati specijalne programe i treninge
koji izlaze u susret potrebama viestruko diskriminisanih grupa
ena ene sa invaliditetom, Romkinje, ene starije dobi i sline
kategorije;
Pristupiti uvoenju standarda za identikaciju razliitih oblika
diskriminacije pri zapoljavanju i tokom rada, kao i ekasnih me-
hanizama za spreavanje i sankcionisanje diskriminacije;
Potrebno je razviti razliite forme podsticaja za poslodavce koji
zapoljavaju i zadravaju na poslu starije ene, kao i ene iz dru-
gih marginalizovanih grupa, ukljuujui ene koje su izloene
nasilju;
Obrazovni programi i materijali u sistemu visokog obrazovanja
moraju ukljuiti rodnu perspektivu, rodno osetljiv jezik i odgova-
rajuu literaturu koja se bavi rodnom problematikom i kritikim
promiljanjem materijala iznetog u udbenicima;
Sve usluge smetaja za ene (i njihovu decu) rtve nasilja treba da
budu besplatne, bez obzira na njihov radni status;
Uz usluge smetaja za ene i decu rtve nasilja bitno je pruati i
druge potrebne usluge, ukljuujui obuke, pomo u zapoljava-
nju, pravnu i psiho-socijalnu podrku, u cilju iznalaenja dugo-
ronih reenja i potpune emancipacije ena;
Nuno je smanjiti duinu trajanja postupka za krivino delo na-
silje u porodici pred javnim tuilatvom, kao i pred sudovima, u
skladu sa pravom na suenje u razumnom roku, kao jednom od
osnovnih procesnih ljudskih prava.
Mladi: vrnjako nasilje sve brutalnije
Mladi u Srbiji postaju sve netolerantniji, to je posledica drutvene
atmosfere, devastiranog obrazovanja, kao i oseaja sopstvene ugroenosti.
Nesposobnost drutva u celini da napravi bilans protekle dve dekade, ne-
giranje realnosti i odgovornosti Srbije za ratove iz devedesetih, doprinose
frustraciji mladih i prihvatanju stavova koji e se tek pokazati pogubnim za
samu Srbiju i njen poloaj u regionu. Oni nemaju razumevanja za manjine
i za drugaije od sebe, a stepen diskriminacije i nasilja je veoma visok. Ue-
nici, roditelji, nastavnici i ostalo kolsko osoblje nemaju adekvatna znanja,
niti oseaju potrebu da se angaaju na promovisanju tolerancije i oseaja
za drugog.
Romi su manjinska grupa koja je najvie diskriminisana, pokazalo je
istraivanje u kome je uestvovalo vie od 800 srednjokolaca irom Srbi-
je
599
. Na drugom i treem mestu su razliite grupe u zavisnosti od regiona,
ali generalni zakljuak je da su pripadnici LGBT populacije i osobe sa invali-
ditetom najee oznaene kao najdiskriminisanije posle romske manjine.
Diskriminacija je esto uzrok nasilja u kolama. Srednjokolci, meutim,
ne vladaju jasnom denicijom diskriminacije ili drugim pojmovima po-
put LGBT, a diskriminaciju neretko meaju s drugim pojavama. Veina njih,
ak 96 odsto, smatra da su diskriminacija i nasilje povezani. Gotovo 60 od-
sto srpskih srednjokolaca nikada nije bilo diskriminisano dok su, s dru-
ge strane, gotovo svi bili svedoci diskriminacije. Ukupno 84 odsto uenika
primetilo je da je neko u njihovom okruenju bio diskriminisan. Stereo-
tipi i predrasude su, pre svega proizvod porodinog i ivotnog okruenja
i kulture. Meutim, osobe koje diskriminiu nemaju dovoljno informa-
cija o, recimo, etnikoj grupi ili o onima koji pripadaju nekoj drugaijoj
orijentaciji. Veina srednjokolaca u Srbiji ne bi se druila sa pripadnici-
ma neke manjine, a najmanje poeljni za druenje su Albanci (19 odsto),
muslimani (10 odsto) i seksualne manjine (21 odsto). Na nivou Srbije, 30
odsto srednjokolaca reklo je da bi se sa svima druilo ako im kao ljudi
odgovaraju.
599 Istraivanje je sproveo Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Beogradski centar za
ljudska prava, a nansirala ga je Delegacija EU u Srbiji.
Nastavnici zaposleni u kolama i prosvetni inspektori nisu detaljno
upoznati sa Zakonom o zabrani diskriminacije. Takoe, Pravilnik o bliim
kriterijumima za prepoznavanje diskriminacije je veoma dugo u proceduri,
nije dostupan javnosti i nemogue je upoznati se s njegovom sadrinom.
Nasilje u kolama
Od 2005, do 2012. godine broj krivinih dela koja su poinili mlai od
18 godina porastao je vie od pet puta, a posebno poraavajue saznanje je
da su nasilnici svake godine sve mlai i agresivniji. Srbija se, u poslednje
etiri godine, pomerila za est mesta nanie i sada je na 11. mestu od 52
drave. Ujedno, istraivanja su pokazala da je sve uestalije vrnjako na-
silje u kolama, a da u njemu prednjae uenici zavrnih razreda osnovnih
kola. Prema podacima beogradskog Okrunog suda, 2004. godine malo-
letnici su izvrili oko 300 krivinih dela, dok je ve 2008. godine taj broj
porastao na vie od 1200. Samo od 2007, do 2009, maloletnici su izvrili
ak 15 ubistava, 36 u pokuaju, 25 silovanja i naneli vie od 400 tekih te-
lesnih povreda.
Zabrinjava injenica da se u Srbiji najugroenije oseaju mladi. e-
trnaest odsto njih izmeu 18 i 29 godina misli da ih prilino ugroavaju
Romi, 17 odsto je to reklo za policiju, 18 za LGBT populaciju, 27 za male ver-
ske zajednice, a ak 37 za dravu.
600
Incidenti meu uenicima najee se deavaju posle zavretka nasta-
ve u smeni, pored kole ili u dvoritu kada nema starijih u blizini. Veina
uenika su nemi posmatrai nasilja, tek mali broj njih obrati se nastavni-
cima ili drugom osoblju za pomo.
601
Naime, obimna anketa Centra za prevenciju devijantnog ponaanja
kojom je obuhvaeno 3500 uenika iz 24 osnovne kole pokazala je da je
600 Isto.
601 Primeri iz medija koji svedoe o tome: ...Dvojica mladia od kojih je jedan bio naoruan
sekirom upali su, jue, za vreme odmora u dvorite novosadske Tehnike kole Pavle
Savi. Njihova meta bio je uenik te kole koji je zahvaljujui brzoj reakciji uspeo da
izbegne napad..., Telegraf, 27.novembar 2012, Stravino: Sekirom jurili uenika po
dvoritu novosadske tehnike kole.
svaki drugi ak doneo ili video da je njegov drug doneo oruje u kolu,
dok je dve treine ispitanika bilo izloeno nasilju u poslednja tri meseca.
Gotovo polovina ispitanih uenika svedoila je verbalnom nasilju prema
nastavniku, dok je svaki peti ak bio izloen verbalnom ili zikom napa-
du predavaa. Meutim, ini se da od frapantnog podatka da su kole po-
stale bastion nasilja jo vie zabrinjava injenica da trenutno ne postoji
gotovo nijedan ekasan mehanizam kontrole i prevencije ovakvih pojava,
a izgleda da je upitna i volja za reavanjem problema.
Vrnjako nasilje znaajno je izraenije u osnovnim, nego u srednjim
kolama.
602
90 odsto osnovaca imalo je neposrednog ili indirektnog isku-
stva sa vrnjakim nasiljem, dok je takvo iskustvo imalo 60 odsto uenika
u srednjim kolama. Gotovo 23 odsto uenika osnovnih i srednjih kola
izjavilo je da su bili svedoci nekog oblika nasilja nastavnika prema deci; 60
odsto ispitivane dece smatra da u njihovoj koli nije preduzeta, ili da ne
zna da li je preduzeta bilo koja mera na smanjenju, suzbijanju i iskorenji-
vanju nasilja. U najmanjoj meri su se primenjivali propisi o zatiti dece od
nasilja u kolama u delu koji se odnosi na obavezu kola da formiraju tim
602 Primeri iz medija koji svedoe o tome: ...U Osnovnoj koli 9. oktobar u Prokuplju
grupa starijih uenika maltretirala je deaka P. K, uenika drugog razreda, tako to su ga
silom svukli, pa golog zakljuali u poljski toalet, izjavio je danas njegov otac..., Beta, 19.
januar 2012, Osmogodinjaka skinuli golog i maltretirali; ...Uenik etvrtog razreda
O Milica Pavlovi u aku due vreme je izloen nasilju vrnjaka. U poslednjem
napadu, kolski drugovi su ga davili i naneli mu povrede vratnog prljena..., RTS. 28.
februar 2012, Vrnjako nasilje meu desetogodinjacima; ...Anelo V. (13) iz O
France Preern na Miljakovcu, o kome je Press u martu pisao, poetkom nove kolske
godine ponovo je postao rtva vrnjakog nasilja. Njega je pre dve nedelje u svlaionici
kaiem napao drug iz razreda, a jue ga je drugi uenik u kolskom dvoritu toliko udarao
pesnicama da po celom telu i licu ima hematome..., Press, 3. oktobar 2012, Vrnjako
nasilje: Malog Anela ponovo prebili u koli; ...M. N. (15) uenik Tehnike kole 15.
maj, slomio je vilicu vrnjaku iz odeljenja, sa istim inicijalima M. N. Do tue je dolo
tokom malog odmora. Kako saznajemo, M. N. je udario vrnjaka u uionici, u momentu
kada je deurni nastavnik, koji je obilazio uionice, izaao u hodnik., Press, 21. decembar
2012, Ueniku vrnjaku slomio vilicu nasred uionice; ...U etvrtak uvee, oko 19,20,
ispred dvorita O Sveti Sava, u Ulici Vojske Jugoslavije u Poarevcu, N. V. (14), uenika
osmog razreda ove kole, pretukla je grupa od est maloletnika. Oni su, udarajui ga
rukama i nogama po telu, naneli teke telesne povrede. Ovi napadai pobegli su sa
lica mesta, a povreeni deak je prebaen u Optu bolnicu..., Danas, 4. februar 2012,
Pretuen ak ispred kole.
za zatitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarvanja, pa je tako 70 odsto ue-
nika iz osnovnih i srednjih kola reklo da nema, ili da ne zna da li takav
tim postoji u njihovoj koli.
Istraivanje UNICEF pokazalo je da 65 odsto dece bar jednom tokom
kolovanja doivi neki vid nasilja.
Jo jedno istraivanje
603
pokazalo je da je gotovo 79 odsto ispitanika,
uenika srednjih kola, prisustvovalo tuama, oko 19 odsto njih pljaka-
ma, 9,5 procenata seksualnom zlostavljanju, 24,4 odsto pucnjavi, a vie od
57 odsto zastraivanju. Oko 77 odsto srednjokolaca boji se da prijavi na-
silje zbog straha od osvete, vie od 16 odsto njih ne bi nikome prijavilo da
trpi nasilje, a gotovo 20 procenata ne zna kako da reaguje kad ih neko -
ziki napadne.
Meu vrnjacima najzastupljenije je verbalno, ali i ima i drugih oblika
psihikog nasilja (vreanje i ismevanje 40 odsto, ogovaranje, irenje lai,
socijalna izolacija 38 odsto, pretnje i zastraivanje 21 odsto), kao i oti-
manje i unitavanje imovine, razni oblici prisiljavanja, ucenjivanje, pret-
nje orujem i seksualno uznemiravanje.
Vrnjakog nasilja je uvek bilo, ali je opasno to ono postaje sve bru-
talnije. itav je spektar neprihvatljivog ponaanja meu decom, od pretnji,
nazivanja pogrdnim imenima, ogovaranja, ignorisanja, omalovaavanja,
do zikog nasilja, ak i uz upotrebu oruja. Posebno je zabrinjavajue na-
silnitvo nad jednim detetom od strane vrnjake grupe.
Prema istraivanju pokrajinskog ombudsmana, u 299 kola u Vojvodi-
ni godinje se zabelei gotovo 4900 sluajeva vrnjakog, najee zikog
nasilja, to znai da je ovoj pojavi u proseku jednom godinje izloeno sva-
ko etvrto dete u Pokrajini. Samo est odsto dece u osnovnim i 23 odsto u
srednjim kolama nije imalo iskutsvo sa nasiljem meu uenicima.
Ispitivanje u okviru programa kola bez nasilja, potvrdilo je da je e-
sto nasilje nastavnika nad decom etvrtina uenika od petog do osmog
razreda rekla je da je u poslednja dva-tri meseca doivelo da ih nastavnik
vrea, 15 odsto da ih je udario, a 8,5 odsto da im je nastavnik pretio.
Nasilja sve vie ima i na internetu. Veina dece ima prole na dru-
tvenim mreama, pa i tu esto postaju rtve. Po 12 odsto desetogodinjaka
603 Istraivanje Organizacije kreativnog okupljanja OKO.
drugari su uznemiravali na Fejsbuku ili telefonom.
604
Svaki deseti ak pri-
stao je da se vidi sa nekim koga je upoznao na drutvenim mreama. A ak
26 odsto uenika, od 3784 anketirana iz 34 kole, bilo je svedok digitalnog
nasilja, ali nisu nita uinili da ga spree i prijave.
Nasilje u kolama je sve rasprostranjenije, a stepen nasilja, kako vr-
njakog, tako i nasilja nastavnika prema uenicima, ostao je nepromenjen,
ako nije i povean, iako su doneti strateki dokumenti, zakoni i podzakon-
ski propisi, koji sadre jasna i obavezujua pravila. U prevenciji nasilja izo-
staje podrka starijih, nastavnika, roditelja i lokalne zajednice.
Porodino okruenje kao primer
Uzroci nasilja su izvan kole, u porodinom vaspitanju, socijalnom
okruenju u kome deca ue nasilne obrasce ponaanja. Roditelji su u ve-
likoj meri odgovorni za nasilniko ponaanje svoje dece. Osim to nebri-
gom vaspitanje dece preputaju ulici, esto su upravo roditelji ti od kojih
deca naue da budu nasilnici. Iako je ziko kanjavanje dece zabranjeno
u obrazovnim ustanovama i institucijama, ono je i dalje dozvoljeno i ne-
kanjivo u porodinom domu, a poslednje istraivanje koga su predstavi-
li UNICEF i zatitnik graana pokazuje da ak 38 odsto roditelja tue svoju
decu. Svaki trei roditelj u Srbiji smatra da je batina iz raja izala i koristi
ziku silu prilikom vaspitanja deteta.
Deca nezatiena u medijima
U periodu od 20. septembra do 20. oktobra dnevni listovi objavili su
561 tekst o deci, od kojih se 13 odsto odnosi na nasilje nad decom, poka-
zuju rezultati istraivanja koje su sproveli Udruenje novinara Srbije (UNS)
i UNICEF. Od ukupno 74 teksta o nasilju nad decom svaki peti odnosi se
na temu nasilja nad decom u porodici, u kojoj su maloletnici rtve na-
silja roditelja, brae ili sestara, odnosno staratelja. Tema svakog etvrtog
teksta bilo je nasilje u koli, od ega se gotovo polovina bavila vrnja-
kim zlostavljanjem, a druga polovina nasiljem profesora nad decom. Tek
604 Istraivanje Instituta za psihologiju.
u svakom treem tekstu o nasilju nad decom, identitet deteta zatien je u
skladu sa etikim standardima. Predstavnici UNICEF i UNS upozoravaju da
gotovo svaki drugi tekst o nasilju nad decom direktno ili indirektno otkri-
va identitet deteta u 14,5 odsto tekstova zabeleena je potpuna identi-
kacija dece imenom i prezimenom, dok je u tekstovima gde nije objavljeno
ime i prezime identikovan roditelj ili njegova kola, ustanova ili mesto
stanovanja, a vie od polovine tekstova o nasilju nad decom bilo je ilustro-
vano fotograjama. Iako mediji ne bi smeli da otkrivaju identitet dece
rtava nasilja, na svakoj petoj fotograji ona su uinjena prepoznatljivim,
a samo u jednom sluaju detetu rtvi nasilja zamagljeno je lice. Za razli-
ku od tampanih medija, televizije u dnevnom izvetavanju u znatno ma-
njoj meri prate konkretne sluajeve nasilja nad decom. Televizije obino
ne ulaze u rizik izvetavanja o konkretnim sluajevima gde su rtve nasilja
deca, pa u praenom periodu nije zabeleen znaajan broj sluajeva kre-
nja profesionalnog kodeksa.
Droga u kolama
Osnovne kole suoene su sa problemom narkomanije. acima su ve
u tom uzrastu dostupni marihuana i sintetike droge. U julu 2012. godine
na zidu pored Prehrambeno-ugostiteljske kole u aku pojavio se grat
sa cenama opojnih sredstava. Cenovnik razliitih vrsta droge u aanskoj
koli iznenadio je javnost zbog dostupnosti droge deci i mladima. U poli-
cijskoj akciji Mrea protiv dilera droge u kolama uhapeno je vie od 50
osoba. U istoj akciji iji je cilj spreavanje prodaje i rasturanje narokotika
u i oko kola u Srbiji, zaplenjeno je ukupno tri kilograma heroina, manja
koliina kokaina, 10 komada vatrenog oruja, desetak boksera i noeva,
kao i dva ukradena automobila.
Istraivanje ESPAD
605
u 37 evropskih zemalja pokazalo je da srednjo-
kolci u Srbiji manje od evropskog proseka koriste alkohol, cigarete i nele-
galne droge. Izuzetak su tablete za smirenje bez recepta, gde je Srbija iznad
proseka, kao i povremeno opijanje.
605 Istraivanje se sprovodi u okviru Projekta istraivanja o korienju alkohola i drugih
droga u evropskim kolama (ESPAD)..
U Srbiji meu uenicima koji su roeni 1995. godine, kako pokazuje
istraivanje, 20 odsto njih je puilo cigarete jednom u mesec dana. U kori-
enju alkohola najmanje jedanput u mesec dana Srbija je ispod proseka,
sa 52 odsto. Po rasprostranjenosti opijanja Srbija je sasvim blizu evrop-
skog proseka, koji je 39 odsto. Problem je to je stopa opijanja u Srbiji oset-
no porasla u odnosu na prethodno istraivanje 2008.
Obrazovanje mladih
Srednjokolci u Srbiji su samo u prvom polugoditu kolske 2012/2013,
prema procenama prosvetara, imali vie od 15 miliona opravdanih i neo-
pravdanih izostanaka. Za nastavu najmanje mare u strunim kolama, pa
je u Beogradu, na primer, u proseku bilo 70 izostanaka po ueniku.
U poslednjih pet godina opada broj dece koja se ne upisuju ili na-
putaju osnovnu kolu,
606
pre svega zahvaljujui uvoenju pripremnog
predkolskog programa i romskih asistenata. Povean je obuhvat dece u
optoj populaciji pripremnog predkolskog programa i iznosi ak 96 od-
sto, a u romskim naseljima 78 odsto. Najvie dece koja su obuhvaena os-
novnim obrazovanjem i predkolskim programom ivi u centralnoj Srbiji
ak 59 odsto, 25 odsto u Beogradu, a najmanje u Vojvodini 16 odsto. Naj-
vee osipanje je u niim razredima. Gotovo polovina dece koja ne upisuje
ili naputa kolu migrirala je iz nekog drugog mesta, najee sa Kosova.
Od dece koja su pohaala kolu, 55 odsto njih navodi da su volela da idu
u kolu, a 43 odsto kae da im to nije priinjavalo zadovoljstvo. Vie od
polovine dece u istraivanju navodi da bi sada volela da pohaa kolu.
607
Osnovnu kolu najee ne upisuju ili naputaju deca iz romskih po-
rodica, zatim ona koja dolaze iz siromanih porodica, deca migranata, pre
svega sa Kosova, kao i ona iji roditelji nisu zavrili osnovnu kolu. Velika
krivica zbog osipanja broja dece je na lokalnim samoupravama koje nema-
ju aurirane spiskove dece, a ne postoji ni evidencija dece koja odu ili ive
u inostranstvu, a prijavljena su na teritoriji optina u Srbiji. Ne postoji ra-
zraena komunikacija da se spiskovi dece izmeu matinih slubi optina
606 Prema najnovijim podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja.
607 Politika, 24.oktobar 2012., Svako 13. dete ne upie ili napusti osnovnu kolu.
razmenjuju i da se prati kretanje dece u zavisnosti od prijave boravita de-
teta, jer optine ne dobijaju podatke od MUP o promenama prebivalita
dece, osim u Beogradu. Deca ne upisuju ili naputaju kolu zato to nema-
ju dokumenta, nedovoljno poznaju jezik, zbog neorganizovanog prevoza,
odlaska u inostranstvo, sezonskih poslova, prerane udaje, diskriminacije,
zbog intelektualnih tekoa u razvoju ili problemima u ponaanju.
Starije osobe: nezadovoljavajua
socijalna i zdravstvena zatita
etvrtina starih je na svojoj koi osetila diskriminaciju zbog godina,
i to najvie oni izmeu 75 i 84 godine. Najvie se oseaju diskriminisano
stari iz june i istone Srbije. Vie od polovine starih u Srbiji smatra da dr-
ava nedovoljno brine o njima, oko 77 odsto njih nije i ne eli da bude
radno angaovano. Omiljena aktivnost im je gledanje televizije, 60,1 od-
sto uopte ne troi novac na kulturna deavanja, za koja tek etvrtina sta-
rih moe da izdvoji najvie 1.000 dinara.
608
Srbija je pretposlednja zemlja
u Evropi po ueu radne snage od 55 i vie godina na tritu rada. Starost
nije samo lini ili porodini problem nego drutvena pojava koja privlai
panju i zahteva promene poev od razvoja penzionog sistema, razliitih
dravnih i humanitarnih slubi i institucija za pruanje pomoi ostarelim,
do razvijanja univerziteta za tzv. tree doba, koji bi trebalo da ukazuje na
pozitivnu promenu poloaja starih ljudi.
Stanovnitvo Srbije je meu najstarijom populacijama na svetu. Pre-
ma popisu stanovnitva iz 2002. godine, estina populacije (1,2 milion) u
Srbiji ima 65 i vie godina, pri emu je stanovnitvo u gradovima demo-
grafski mlae od stanovnitva u seoskim naseljima. Konani rezultati po-
pisa pokazuju da prosean stanovnik Srbije danas ima 42 godine i dva
meseca i da je dve godine stariji nego pre 10 godina. Istovremeno, procene
koje se prave na osnovu popisa stanovnitva govore da e do 2030. godine
u Srbiji procenat starijih od 65 godina porasti na najmanje 22 odsto. A uz
porast ivotnog veka za 1,4 godine godinje, sa 69,7 na 71,1 za mukarce i
608 Tiha diskriminacija starih ljudi u Srbiji, Blic, 10. januar 2012.
sa 75 na 76,4 za ene, procenat starijih od 80 godina e se vie nego udvo-
struiti. Brojni su razlozi poveanog broja starih u Srbiji: socio-ekonomske
promene i ekonomska stagnacija zbog koje su mladi emigrirali, pogotovu
devedesetih godina, u druge zemlje, ratovi u okruenju i izbeglitvo, pro-
padanje preduzea, poveanje nezaposlenosti i siromatva to se odrazilo i
na pad nataliteta. Postojei trend starenja populacije postavlja zahteve za
preventivnim delovanjem s ciljem da se starije osobe zatite, kako bi im se
obezbedila ljudska prava i osigurala dostojanstvena starost.
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, u Srbiji ima oko
1,6 miliona penzionera, a gotovo vie od polovine njih prima penziju
do 20.000 dinara (850.000 penzionera), ispod tog iznosa penziju prima
447.000, dok oko 300.000 prima penziju 30.000 dinara. Privatni sektor je
donekle prepoznao interes starijih potroaa, prvo u trgovini kroz razne
akcije, popuste za penzionere, ali i kredite kod pojedinih banaka, zatim
smetaj po privatnim domovima, kao i pogodnosti za pomagala i apara-
te. Interes se prepoznaje i u turizmu, jer je u ponudi sve vie aranmana
po banjama i izleta za penzionere. Javni sektor se najsporije prilagoava
potrebama, interesima i sklonostima starijih. Strategija za smanjenje si-
romatva pokazala je da vie od 14 odsto starijih od 65 godina ima potre-
be za materijalnom podrkom.
609
Ukupan socio-ekonomski poloaj starijih
osoba u Srbiji, kao posebno ugroene drutvene grupe, veoma je nepo-
voljan. Osobe iznad 65 godina starosti ine skoro etvrtinu ukupnog bro-
ja siromanih, a rizik od siromatva kod starijih osoba vei je za 40 do
50 odsto u odnosu na ukupnu populaciju. Riziku siromatva posebno su,
pored samohranih majki i domaica, izloene starije ene u seoskim po-
drujima. Uslovi stanovanja i struktura potronje starijih osoba takoe su
nepovoljniji u poreenju sa ostalom populacijom. Postojei sistemi soci-
jalne i zdravstvene zatite ne zadovoljavaju njihove potrebe, a slabosti po-
stoje i u obezbeivanju ostalih vidova drutvene podrke, pomoi i zatite
u starosti. Pri tom je evidentno da e se starenjem populacije poveati za-
stupljenost starijih, hronino obolelih i funkcionalno zavisnih osoba, a s
obzirom na visoku zastupljenost starijih koji ive sami, esto i bez podrke
609 Strategija za smanjenje siromatva, 2003. godina, str. 111.
porodice, oni e imati sve veu potrebu za uslugama slube za kuno lee-
nje i palijativno zbrinjavanje.
U Srbiji je 2006. godine usvojena Nacionalna strategija o starenju
610
i
ciljevi iz strategije su preneti u druge strateke dokumente. Do sada do-
neto je vie od 20 stratekih dokumenata i zakona u razliitim oblastima,
koji obuhvataju i interese starijih graana. Institucionalnu zatitu treba-
lo bi shvatiti kao poslednju meru za one kojima je potrebna stalna zdrav-
stvena nega i pomo. Zakonski okvir je usklaen sa Stratekim pravcima i
dat je usvajanjem novog Zakona o socijalnoj zatiti
611
2011. godine. Prema
preporukama Organizacije Ujedinjenih Nacija neophodno je uvoenje di-
menzije starih u sve zakonske dokumente.
Vaan strateki cilj Nacionalne strategije o starenju je unapreenje
integracije starijih ljudi podsticanjem razvoja meugeneracijskih odno-
sa i ohrabrivanjem njihovog aktivnog ukljuivanja u zajednicu. Naroi-
to su vidljive aktivnosti obezbeivanja uea svih starosnih struktura u
kreiranju politike u lokalnoj zajednici u oblastima rada, obrazovanja, sta-
novanja, transporta, zatite ivotne sredine, zdravstvene zatite, socijalne
zatite i slobodnog vremena kao i podsticanje organizovanja volonterskog
rada u kome bi zajedniki radili mlai i stariji pomaui jedni drugima.
Prema Strategiji o starenju podsticanje integracije starih u drutvo mogue
je kroz informisanje starih (kampanje u medijima, specijalizovane emisije,
broure, novinske lanke i iva re posebno za starija lica koja ive u sa-
makim domainstvima) o njihovim pravima i nainima njihovog ostvari-
vanja u oblasti penzijsko invalidskog osiguranja, socijalne zatite i drugim
oblastima sa ciljem spreavanja njihove diskriminacije. Zatim bogae-
njem kolskih programa sadrijama koji e obrazovati mlade o speci-
nostima starosti, resursima starijih lica i njihovim specinim potrebama.
Obezbeivanje uea starijih lica u donoenju odluka kroz uee u pro-
cesu odluivanja u odgovarajuim organima i telima i promocija i podsti-
canje samoorganizovanja starijih lica sa ciljem da se kroz ove aktivnosti
610 Nacionalna strategija o starenju Vlade RS: http://www.minrzs.gov.rs/doc/porodica/
strategije/Nacionalna%20strategija%20o%20starenju.pdf
611 Slubeni glasnik RS, br. 24/2011
unapreuju razliiti vidovi samopomoi, samozatite i samopotvrivanja
u starosti su takoe jedni od naina.
Usluge institucionalne i vainstitucionalne zatite razvijene su prven-
stveno u veim gradovima i razvijenim sredinama, pa poseban problem
predstavlja teritorijalna neujednaenost pruanja ovih usluga. Osnove za
promenu ovakvog stanja predstavlja ideja deinstitucionalizacije i decen-
tralizacije usluga socijalne zatite, sa ciljem razvoja usluga za stare u lokal-
noj zajedici. Poloaj i stanje usamljenih samakih i starakih domainstava
u naputenim i opustoenim selima i naseljima je veliki problem.
U merama za jaanje socijalne zatite starih lica prema Strategiji za
smanjenje siromatva
612
iz 2003. godine istie se potreba za deinstituciona-
lizacijom pomoi u kui i u lokalnoj zajednici. Oblici takve pomoi mogu
biti razliiti: dnevni centri, koji nude podrku starim graanima dok su
lanovi njihovih porodica na poslu; dnevni rehabilitacioni centri, u koji-
ma se prua pomo onima koji su napustili bolnice, a kojima je potrebno
unapreenje funkcionalnih sposobnosti; lina pomo u kui, koja obu-
hvata ishranu, linu higijenu, pranje odee i ienje kue, prevoz i slino;
medicinska pomo u kui, namenjena bolesnim starim ljudima itd. Pre-
ma Strategiji i iskustvima decentralizovanih sistema socijalne zatite, ovi i
srodni oblici pruanja usluga imaju dve bitne prednosti u odnosu na sme-
taj u institucije: starijim ljudima vie odgovaraju, jer tako ostaju u svojoj
sredini, i jefiniji su.
Uz ciljanu pomo siromanim starim osobama i podrku socijalnoj
integraciji, decentralizacija je jedan od vanih ciljeva reforme sistema so-
cijalne zatite. Ideja je da centralna vlast prenese znaajan deo svojih ovla-
enja na nie regionalne i lokalne organe vlasti u sferama planiranja,
upravljanja i odluivanja. Smatra se da centralizovani sistem socijalne za-
tite prate problemi poput nedovoljne ekasnosti, sporosti promena, od-
sustva inovativnosti, nedostatak osetljivosti na promene u okruenju itd.
Osnovni cilj decentralizacije socijalnih slubi je da se odgovori na nove
probleme i krizu socijalne drave, koja se vidi u birokratizaciji i neprila-
goenosti socijalnih slubi i socijalno zatitnih mera potrebama graana.
Dobra zamisao je da se potrebe zadovoljavaju i problemi reavaju tamo
612 Strategija za smanjenje siromatva: http://www.prsp.gov.rs/dokumenta.jsp
gde i neposredno nastaju u lokalnom okruenju. Decentralizacija dobija
pravi smisao ako je praena saradnjom sa privatnim sektorom, neprot-
nim organizacijama, dobrovoljnim grupama i pojedincima u lokalnoj sre-
dini. Na republikom nivou se moe organizovati samo pruanje jednog,
manjeg broja, visokospecijalizovanih usluga. Bez obzira na kom nivou se
usluga organizuje, lokalna samouprava iz svojih sredstava trebalo bi da -
nansira potrebe svojih graana. Decentralizacija socijalne zatite predvi-
ena je i Strategijom razvoja socijalne zatite iz 2005. godine.
Pored razvijene institucionalne zatite starih u koje spadaju: centri za
socijalni rad, ustanove za smetaj korisnika, ustanove za dnevni boravak
i pomo u kui, zdravstvene ustanove i slube i humanitarne organizacije
znaajan oblik podrke dostojanstvenom starenju predstavljaju i vaninsti-
tucionalni vidovi podrke starima. Institucionalna zatita ima dugu tradi-
ciju i utemeljenje u mrei institucija, socijalne zatite i centri za socijalni
rad imaju izuzetno odgovornu, sloenu i znaajnu ulogu u institucional-
nom i vanistitucionalnom sistemu socijalne zatite. Centri predstavljaju
bazinu osnovu socijalne zatite (domovi za stare i penzionere i stacionari
za osobe koje zahtevaju dugotrajnu negu i zbrinjavanje imaju veliku ulogu
u okviru institucionalne zatite a kuna nega i pomo u kui i klubovi za
stara lica u okviru vaninstitucionalne). Trenutno u Srbiji postoji 46 drav-
nih domova za stara lica i 120 privatnih.
Po rezultatima istraivanja o poloaju starih u Srbiji koje je sproveo
Zavod za pruavanje kulturnog razvitka, ak 68 odsto starijih od 65 godina
u potpunosti se brinu najblii roaci.
613
Istraivanje je pokazalo i da nai
stari kaskaju za svojim vrnjacima iz Evrope naroito u aktivnostima koje
obogauju zlatno doba. U zemljama Evropske Unije kompjuter svakodnev-
no koristi 59 odsto, a u Srbiji pet odsto starih. Tri puta manje starih volon-
tira u Srbiji nego to je evropski prosek, a u naoj zemlji se stari deset puta
ree odluuju za dodatne edukacije u zrelijim godinama nego to je to
sluaj u SAD. Vaninstitucionalni oblici pruaju socijalnu integraciju starih,
razvijaju meusobnu solidarnost i samopomo u prirodnoj sredini starih,
koji ne menjajui svoj dom i lokalnu sredinu uz pomo i podrku ive kva-
litetnije. Neophodno je istai da su problemi starih odraz, s jedne strane,
613 Srbija je zemlja starih, Veernje novosti, 1. oktobar 2012. godine
mogunosti i potreba koje donosi proces starenja, a, s druge strane, dru-
tva koje odgovara na njih.
Po pitanju obrazovanja starih, uprkos prihvaenoj koncepciji doivot-
nog obrazovanja, rezultati ostvareni u praksi pokazuju da nije postignut
znaajniji napredak. Obrazovanje u prihvaenom konceptu je predvieno
samo za polaznike srednjih godina kao i za neke programe obrazovanja
decitarnih zanimanja. Zanemaruje se injenica da u proces doivotnog
obrazovanja moraju biti ukljuene starije osobe, odnosno da stalnog ue-
nja i obrazovanja nema bez obrazovanja starijih lica.
Radi obezbeenja sigurnijih uslova za ivot starih neophodno je i
unapreenje naunih istraivanja radi praenja trenda starenja stanovni-
tva i sadraja i oblika implementacije razliitih dostignua. Neophodno je
praenje i implementacija ostvarivanja naunog uvida realizacijom vie
istraivakih projekata o nedovoljno istraenim problemima: a) o oblici-
ma diskriminacije, zanemarivanja i porodinog nasilja u populaciji stari-
jih lica; b) o pitanjima socijalne ukljuenosti, odnosno, specinostima
ivota starijih lica, posebno ranjivih grupacija siromanim porodicama
starijih lica, starijim enama, starijim invalidnim licima, starijim pripad-
nicima etnikih manjina, ukljuujui i specinosti ivota starijih lica u
odreenim podrujima Republike veliki gradovi, seoska, planinska, ne-
razvijena podruja i slino.
614
Neophodno je uspostavljanje kontinuiteta
naunih i strunih aktivnosti praenjem i evaluativnim istraivanjima, s
ciljem vrednovanja mera nacionalne i lokalne politike kroz ostvarivanje
Strategije o starenju, ispitivanja nivoa i efekata primene odreenih za-
konskih propisa, odnosno, efekata preduzetih mera u pojedinim odree-
nim delatnostima javnog, nevladinog i neprotnog i privatnog sektora; u
tom kontekstu, uspostavljanje kontinuirane saradnje, podrke i razmene
iskustava sa referentnim meunarodnim organizacijama i institucijama
u sistemu Ujedinjenih Nacija, naunim i drugim meunarodnim orga-
nizacijama i dravama. Kako bi se unapredio poloaj starijih osoba bit-
na je promocija, podrka i podravanje naunog i strunog pristupa kao
odgovora na izazove starenja, zatim specijalizacije, edukacije zaposlenih i
614 Socijalna zatita i briga o starima, Branislava Knei, Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja, 2012.
obuke namenjene starijim licima, s ciljem da se promovisanjem znanja i
promenom negativnih stavova o starenju i starosti obezbedi odgovarajui
doprinos u ostvarivanju ciljeva socijalog razvoja.
Nasilje nad starima
U savremenom sagledavanju nasilja prema starijim osobama polazi
se od denicije Svetske zdravstvene organizacije sadrane u dokumentu
Svetski izvetaj o nasilju i zdravlju
615
iz 2002. godine, prema kojoj je nasilje
prema starijim osobama svaki pojedinani ili ponavljajui in ili nedosta-
tak odgovarajueg postupanja, koji se dogaa u bilo kojem odnosu oeki-
vanja i poverenja, a koje uzrokuje tetu, bol, nepriliku i/ili nevolju starijoj
osobi. U Srbiji se spreavanje i zatita od nasilja starijih osoba u porodi-
nom kontekstu nalaze na listi ciljeva denisanih Nacionalnom strategijom
o starenju iz 2006. godine, kojom se utvruje politika drave prema stari-
jim osobama i kreiraju kljuni pravci delovanja u cilju unapreenja polo-
aja starijih osoba, u skladu sa preporukama Madridskog meunarodnog
akcionog plana za starenje i Regionalne strategije za primenu ovog plana.
U Strategiji razvoja socijalne zatite 2006-2009. (od 2006. godine) starije
osobe prepoznate su kao krajnji korisnici budue unapreene zatite od
zlostavljanja i zanemarivanja i nasilja u porodici. I Nacionalna strategija
za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti 2008
2014.
616
predvia prevenciju i suzbijanje nasilja nad enama i unapre-
enje zatite rtava, kao jedan od est ciljeva. U ovom dokumentu starije
ene posebno su naglaene u delu koji se odnosi na nasilje prema ena-
ma, zajedno sa enama iz seoskih sredina i drugim viestruko diskrimini-
sanim grupama.
Nasilje u porodici predstavlja lini, porodini i drutveni problem koji
znaajno utie na kvalitet ivota i ima specine karakteristike u poree-
nju s nasiljem koje se ini van porodice. Mnogi stariji ljudi koji su zlostav-
ljani ujedno su i izolovani od svojih prijatelja, komija i drugih lanova
615 Svetski izvetaj o nasilju i zdravlju: http://www.who.int/violence_injury_prevention/
violence/world_report/en/
616 Slubeni glasnik RS, br. 15/2009
porodice. Nasilje nad starijima moe imati ozbiljne posledice po njihovo
psihiko i ziko zdravlje, a nekad i mala povreda moe da napravi trajno
oteenje i ugrozi im ivot. Istraivanja
617
pokazuju da su dve treine nasil-
nika lanovi porodice, deca, roaci, unuci. Najee, negovatelj nije obu-
en za pruanje nege, nema dovoljno nansijskih sredstava, niti je mrea
usluga u zajednici dovoljno razvijena. Nivo stresa kod negovatelja povea-
va se s pogoranjem stanja starije osobe. Socijalna izolacija starijih osoba
esto je razlog zlostavljanja starijih, kao i negativan odnos drutva pre-
ma njima. Starije osobe esto se opisuju kao teret za drutvo, kao ranji-
ve, slabe i zavisne, to izaziva predrasude i stereotipe. Mnogi stariji ljudi
izolovani su upravo zbog mentalnih i zikih problema. Migracije mlaih
lanova porodice, siromatvo i nezaposlenost, erozija meugeneracijske
solidarnosti unutar porodice takoe su faktori rizika za nasilje nad stari-
jim osobama.
Patrijarhalni model porodinih odnosa, meugeneracijska transmisi-
ja nasilja, ali i niz drugih socio-ekonomskih faktora, kao to su opte osiro-
maenje drutva, ratovi u okruenju, negativni efekti drutvene tranzicije i
sl. doprineli su poveanju nasilja u porodici na teritoriji Srbije. Iako nema
tanih podataka o obimu nasilja nad starijim osobama u porodici, oce-
njuje se da je iroko rasprostranjeno. Tamna brojka sluajeva nasilja nad
starijim osobama veoma je visoka jer se ono ne prepoznaje, a esto ga i
same rtve negiraju i prikrivaju zbog sramote, potrebe da zatite nasilni-
ka, oseanja da su same krive za nasilje, zbog straha od nasilnika, sumnje
u mogunost da izau iz situacije nasilja i dr. Meu procesuiranim delima
nasilja u porodici, oko 10 odsto njih izvreno je prema starijim lanovima
porodice.
618
Ovaj podatak samo potvruje da se nasilje prema starijim oso-
bama manje prijavljuje i tee otkriva u odnosu na nasilje prema lanovima
porodice nieg starosnog uzrasta i nije pokazatelj manje rasprostranjeno-
sti nasilja prema starijim osobama u odnosu na nasilje koje se vri prema
lanovima porodice nieg starosnog uzrasta. U 25 odsto sluajeva, nasilje
nad starijim lanovima porodice istovremeno je izvreno i prema drugim
617 Nasilje nad starijim osobama studija o nasilju u porodici, Prof. dr Nevena Petrui,
Nataa Todorovi, Milutin Vraevi, ferbuar 2012. godine
618 Isto.
lanovima porodice s kojima starije osobe ive u istom porodinom doma-
instvu najee nad njihovom decom ili suprunicima.
Preko 75 odsto starijih osoba koje su bile izloene nasilju u porodici
enskog su pola, to potvruje rodnu dimenziju nasilja u porodici, koje se
od svih drugih oblika nasilja razlikuje upravo po tome to u neproporci-
onalno veem obimu pogaa ene.
619
Prosena starost starijih osoba koje
su pretrpele nasilje u porodici jeste preko 70 godina. Vie od etvrtine r-
tava starije su od 80 godina. Meu izvriocima dela nasilja prema starijim
lanovima porodice u istraivanom uzorku najvie je mukaraca (preko 90
odsto), dok je udeo ena, kao izvrilaca ovog oblika kriminaliteta, znatno
manji (oko 10 procenata). Najvei broj izvrilaca porodinog nasilja prema
starijim osobama ima izmeu 35 i 45 godina, znatno je manji broj izvri-
laca starijih od 65 godina, a prosena starost izvrilaca je oko 55 godina.
Izvrioci nasilja nad starijim osobama u porodinom kontekstu znatno su
mlai od svojih rtava (u proseku preko 25 godina).
Podaci o odnosu izmeu rtava i izvrilaca pokazuju da nasilje pre-
ma starijim osobama u porodinom kontekstu najee vre njihova deca i
unuci, za razliku od nasilja prema drugim lanovima porodice, gde se kao
dominantan oblik pojavljuje partnersko nasilje nasilje prema branom
odnosno bivem supruniku. Nasilje nad starijim enama koje vre nji-
hovi suprunici nastavak je kontinuiranog nasilja kojem su bile izloe-
ne i u mlaim godinama. Nasilje prema starijim osobama najee se vri
u porodinom domu rtve i izvrioca (u oko 90 odsto sluajeva), a znatno
ree na javnom mestu (u oko 10 odsto sluajeva). U poreenju s mestom
izvrenja nasilja nad drugim lanovima porodice, nasilje prema starijim
osobama mnogo se ree vri na javnom mestu u odnosu na nasilje prema
drugim lanovima porodice, to je jedna od specinosti nasilja nad stari-
jim osobama, koja doprinosi njegovom teem otkrivanju.
Povod za procesuiranje dela nasilja nad starijim osobama u porodi-
nom kontekstu predstavlja ziko nasilje, dok se psihiko nasilje retko pri-
javljuje, to potvruje da je prag tolerancije na psihiko nasilje kada su u
pitanju starije osobe veoma visok i da se ono ne smatra nasiljem u odnosu
na koje se moe oekivati reakcija institucija sistema. Svest o tekoama u
619 Isto.
dokazivanju psihikog zlostavljanja, ije posledice nisu lako vidljive, tako-
e je razlog zbog koga se dela psihikog nasilja retko prijavljuju i procesu-
iraju. U istraivanom uzorku nijedan prijavljeni sluaj nasilja u porodici
ne odnosi se na seksualno nasilje, iz ega se ne moe zakljuiti da starije
osobe nisu izloene ovom obliku nasilja, ve da se ovo nasilje ne prijav-
ljuje. Nasilje nad starijim osobama najee se vri upotrebom zike sile,
dok se oruje i opasno orue (najee no) ree koristi, to je uzrokovano
injenicom da nasilnici eventualni otpor rtava mogu da savladaju svojom
zikom snagom.
620
U Srbiji ne postoji redovna praksa razmene podataka izmeu relevan-
tnih institucija i organizacija o izvrenom nasilju u porodici, ukljuujui i
nasilje nad starijim osobama, to naroito umanjuje mogunost rtava da
ostvare pravo na ekasnu i delotvornu zatitu od nasilja. Nije utvreno ko
i na koji nain obezbeuje da starije osobe nad kojima je izvreno nasilje
u porodici dobiju besplatno lekarsko uverenje na osnovu medicinskog ili
forenziko-medicinskog pregleda, adekvatnu zdravstvenu pomo i negu,
kada je ona potrebna, ukljuujui i psiholoku i terapijsku pomo.
Istraivanje iz 2010. godine koje se bazira na podacima policijskih
uprava i centara za socijalni rad u Novom Sadu i Niu za 2010. godinu po-
kazalo je da su nasilnici najee deca i unuci, u 90 odsto sluajeva mu-
karci, starosti od 35 do 45 godina. Po istom istraivanju, prosena starost
rtava je 70 godina, a etvrtina ima vie od 80 godina, dok veinu 75 od-
sto ine ene. Nain postupanja policije prilikom izlaska na lice mesta nije
regulisan posebnim protokolom, tako da su pripadnici policije prinueni
da se snalaze u svakoj konkretnoj situaciji, to oteava njihov rad i otva-
ra mogunost neadekvatne reakcije, koja moe izazvati ozbiljne posledice.
Starije osobe su nedovoljno informisane o nainima ostvarivanja prava na
zatitu od nasilja u porodici i o nadlenostima pojedinih institucija. De-
lovanje nadlenih institucija na lokalnom nivou nije koordinisano i sin-
hronizovano, tako da ne obezbeuje adekvatnu i pravovremenu reakciju
u sluajevima nasilja nad starijim osobama. Nisu razvijene specine us-
luge socijalne pomoi i podrke starijim osobama koje su pretrpele nasilje
620 Isto.
u porodici, ukljuujui i terapijsko-rehabilitacione usluge prilagoene nji-
hovim potrebama i ivotnim okolnostima.
Starije osobe predstavljaju specinu i ranjivu grupu i kao takve pred-
stavljaju mogue rtve nasilja, o emu se malo zna, govori i pie. Ako se
o tome i pie, taj fenomen u medijima dobija senzacionalistiki karakter.
Malo je naunih istraivanja koja se bave ovom tematikom, bilo da se radi
o nasilju u porodici ili o nasilju u institucijama. Postoje iroko rasprostra-
njene predrasude i stereotipi o starijim ljudima. Vrlo esto se posmatraju
kao pasivni i nemoni lanovi drutva koji ne mogu da doprinesu razvoju
zajednice i koji, kao takvi, predstavljaju teret za drutvo. Upravo iskljui-
vanje starijih iz svakodnevnog ivota liava zajednicu ogromnog potenci-
jala u kulturnom, socijalnom, naunom, ekonomskom i profesionalnom
pogledu.
387
Osobe sa invaliditetom:
nedovoljna briga
Iako ne postoje tani podaci o osobama sa invaliditetom, procenjuje se da
u Republici Srbiji ivi vie od 700.000. Od toga ak 70 odsto njih je siro-
mano. Problem je u tome to drutvo ne prepoznaje i ne vidi prepreke
koje postoje, a koje su postavljene osobama sa invaliditetom. Vei problem
od zikih barijera je svest graana i nedovoljna briga lokalnih samoupra-
va za ovu manjinsku grupu. Posebno je teak poloaj ena sa invaliditetom
koje su viestruko diskriminisane. U 2012. godini poverenici za ravnoprav-
nost je pristiglo vie desetina pritubi osoba sa invaliditetom, to je 15
odsto od ukupnog broja pritubi. Svest o potrebama i pravima osoba sa
invaliditetom najvanija je u smanjenju diskriminacije i poveanja samo-
pouzdanja onih koji sa preprekama ive svakoga dana i koji se za svoju sa-
mostalnost bore.
Ministarstvo rada i socijalne politike nije donelo akcione planove za
sprovoenje Strategije unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom, iako
je bilo u obavezi da to uradi. Kancelarija Ombudsmana je konano zapoe-
la kontrolu rada dravnih organa kada je u pitanju poloaj osoba sa inva-
liditetom. Zamenik ombudsmana i njegov tim su utvrdili propuste u radu
Sektora za pitanja osoba sa invaliditetom pri Ministarstvu rada i socijalne
politike. Naglaeno je da je Ministarstvo rada i socijalne politike nainilo
propust u radu zato to nije, u skladu sa Strategijom unapreenja poloaja
osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, pripremilo za usvajanje akcione
planove za periode 2007 2009; 2009 2011; 2011 2013. godine, ime
je onemoguilo delotvorno ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom. Na
osnovu kontrolnih poseta koje je Odeljenje Zatitnika graana za prava
osoba sa invaliditetom i stare ostvarilo 2012. godine u sedam gradova u
Srbiji i sastanaka koje je organizovalo sa predstavnicima trinaest grado-
va i optina utvreno je da ne postoji stalan i koordinisan rad dravnih i
lokalnih organa vlasti na primeni Strategije i ostvarivanju njenih ciljeva,
nego da se odreene mere preduzimaju povremeno, pojedinano i nerav-
nomerno, bez jedinstvenog plana i metodologije.
621
U lokalnim samoupravama veina javnih objekata i povrina, a time
i usluga, nije dostupna osobama sa invaliditetom. Zatitnik graana Saa
Jankovi zatraio je od Ministarstva graevinarstva i urbanizma da una-
predi Pravilnik o tehnikim standardima pristupanosti kako bi objekti,
javne povrine i ustanove bile dostupnije osobama sa invaliditetom. In-
vestitori koji ne potuju nain planiranja i sprovoenja izgradnje objeka-
ta i javnih povrina onemoguavaju ukljuivanje osoba sa invaliditetom u
lokalnu zajednicu. Veina investitora se ne pridrava propisa uprkos tome
to je Ministarstvo graevinarstva i urbanizma uredilo nain planiranja i
sprovoenja izgradnje objekata i javnih povrina kako bi bile dostupne
osobama sa invaliditetom.
Novim Zakonom o socijalnoj zatiti kroz razvoj socijalnih usluga po-
drke poloaj porodica dece sa invaliditetom se u velikoj meri unapredio.
Socijalne usluge podrke su neophodne kako bi se dete zadralo u prirod-
nom okruenju i kako bi roditelji mogli da obavljaju svoje poslove i obez-
beuju neophodne uslove za ivot.
U Srbiji ima oko 30.000 gluvih osoba i oko 100.000 nagluvih osoba.
Grupa za pravno normativne poslove Ministarstva rada, zapoljavanja i
socijalne politike istakla je da bi Zakon o znakovnom jeziku trebalo da
bude usvojen u 2013. godini ime e osobama oteenog sluha biti omo-
gueno da u svim postupcima uestvuju jednako kao osobe koje tu vrstu
invaliditeta nemaju. Zakonom je od 2006. godine predviena i obaveza
izgradnje pristupnih rampi za sve novoizgraene objekte i adaptacija po-
stojeih zgrada, posebno institucija od javnog znaaja. Stvari se nisu po-
boljale ni sa uvoenjem inkluzivnog obrazovanja i slepa i slabovida deca
sve ee idu u redovne kole, ali nemaju strunu podrku ni udbenike na
Brajevom pismu, kao ni udbenike koji su tampani sa uveanim slovima
tako da oni budu vidljivi za slabovide. Iako deca u redovnim kolama do-
bijaju besplatno udbenike, za slepe nisu obezbeeni besplatni udbenici
na Brajevom pismu.
621 Tekst preporuke moete preuzeti na sajtu Ombudsmana: http://www.ombudsman.rs/
attachments/2405_Preporuka%20Akcioni%20plan.doc
389 Osobe sa invaliditetom: nedovoljna briga
Oko 60 odsto porodica dece sa smetnjama u razvoju u umadijskom
okrugu i Kraljevu ivi u siromatvu, a veliki broj njih i u dubokom siro-
matvu bez osnovnih sredstava za ivot.
622
Zdravstvena zatita mnogima
od njih nije dostupna u punoj meri. Takoe, deca sa smetnjama u razvo-
ju ive izolovano od lokalne zajednice i esto su izloena visokom stepenu
predrasuda i neinformisanosti i u porodici i u okruenju.
Ranije su deca sa invaliditetom ulazila u sistem obrazovanja preko Ko-
misija za kategorizaciju, koje su za zadatak imale da uspostave dijagnozu
i preporue specijalni program obrazovanja da bi ispravili nedostatak,
te su deca uglavnom upuivana u specijalne kole. Donoenjem Zakona o
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja stvoreni su uslovi da se kroz
sistemsku i institucionalnu podrku omogui uspeno ukljuivanje svakog
deteta u proces obrazovanja. Vano je bilo i donoenje Pravilnika o dodat-
noj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci detetu i ueniku, ijim je
donoenjem prestao rad Komisija za razvrstavanje dece ometene u razvoju
i formirane su nove interresorske komisije. U njihovoj nadlenosti je pro-
cena potreba za dodatnom podrkom koja pojedinanom detetu treba da
obezbedi uslove za razvoj, uenje i ravnopravno uee u ivotu zajednice.
Nedostupnost obrazovnih institucija u prethodnim decenijama je
onemoguila njihovo obrazovanje i zastarela su zanimanja kojima mogu
da se bave, a takoe njihov broj je ogranien. Neophodno je popraviti sa-
draj obrazovnog programa i prole strunosti prilagoditi zahtevima sa-
vremenog trita.
Zapoljavanje osoba sa invaliditetom
Pitanje zapoljavanja osoba sa invaliditetom je jedno od vanijih kada
govorimo o njihovom statusu, jer je zaposlenost put ka veem ukljuiva-
nju u drutvo, i izvoru prihoda to doprinosi veoj samostalnosti osoba sa
invaliditetom. Invalidnost je jedan od faktora koji moe prouzrokovati so-
cijalnu iskljuenost i siromatvo. Osnovni razlog za pojavu iskljuenosti iz
socijalnih tokova, kao i pojavu siromatva, lei u potcenjivanju osoba sa
invaliditetom kao zaposlenih i kao drutveno aktivnih uesnika. Zbog toga
622 Danas, Deca sa smetnjama u razvoju iskljuena iz drutva, 04.01.2012.
je zapoljavanje veoma vaan aspekt ukljuivanja osoba sa invaliditetom
u drutvo. Na proces zapoljavanja osoba sa invaliditetom utie vie fakto-
ra poev od odbrazovanja do dominantne kulturne matrice koja se odno-
si i na osobe sa invaliditetom i njihovu predstavu o sebi i na poslodavce.
Samo 13 odsto osoba sa invaliditetom je zaposleno. To znai da je nji-
hova nezaposlenost tri puta vea od uobiajene. Na evidenciji nezaposle-
nih u Srbiji ima 19.142 osoba sa invaliditetom, a njih 14.605 aktivno trae
posao 4.712 su ene a 9.893 su mukarci. Najvie lica sa invaliditetom
staro je izmeu 40 i 60 godina. Neophodno je poboljati njihov obrazovni
status, ojaati saradnju organizacija osoba sa invaliditetom i pravnih struk-
tura, ali i razvijati socijalno preduzetnitvo, koje je jedini nain za ozbiljnu
promenu u zapoljavanju jedne od najugroenijih kategorija stanovnitva.
Zakoni o zabrani diskriminacije i zapoljavanju, barem na papiru,
omoguili su jednake mogunosti za kolovanje, zapoljavanje i uee u
drutvenom ivotu osobama sa invaliditetom. Ipak, obavezu zapoljava-
nja ove manjinske grupe ispunilo je manje od polovine rmi u Srbiji. Iako
su rme koje broje do 20 ljudi prema zakonu iz 2009. godine obavezne da
zaposle najmanje jednu osobu sa invaliditetom, a one od 50 dve, vie od
polovine poslodavaca radije se odluuje za kazne nego da potuje propi-
se. Ukoliko ne zaposle dovoljan broj osoba sa invaliditetom, poslodavci
mogu svoju obavezu da ispune i tako to e u poseban Budetski fond za
podsticanje zapoljavanja osoba sa invaliditetom svakog meseca uplaivati
bar 50 odsto od iznosa prosene plate u Srbiji za svaku od ovih osoba koju
nisu zaposlili, a imaju i nekoliko drugih opcija. Oni koji se oglue o ovu
obavezu plaaju trostruki iznos minimalne zarade u Srbiji za svaki mesec
nepotovanja obaveze, uvean za zateznu kamatu. Meutim, za razliku od
privatnih, dravni poslodavci uglavnom ne moraju da brinu kako e za-
posliti osobe sa invaliditetom, poto njihov ceh plaaju poreski obveznici.
Iako bi se oekivalo da e drava kao primer privatnicima upravo insistirati
na tome da javni sektor bude prvi koji e zapoljavati lica sa invaliditetom,
nije tako. Nadlena Ministarstva rada i nansija prebacuju odgovornost
jedno na drugo u davanju odgovora na pitanje gde se nalazi neutroen no-
vac iz Budetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapo-
ljavanja osoba sa invaliditetom koji je osnovan 2009. godine.
391 Osobe sa invaliditetom: nedovoljna briga
U pogledu kvalikacione strukture osoba sa invaliditetom, prema
podacima Nacionalne slube za zapoljavanje, najvie njih poseduje tre-
i stepen strune spreme, a nije zanemarljiv ni broj nezaposlenih osoba
sa invaliditetom koje nemaju zanimanje, odnosno imaju zavrenu samo
osnovnu kolu. Uglavnom rade pomone poslove u pekarama, gradskom
zelenilu ili na pakovanju robe, dok su se kao jedno od dobrih reenja
pokazale radionice u okviru nevladinih organizacija u kojima proizvode
ukrase ili povre koji se nude trgovinama ili direktno prodaju. Iako dra-
va promovie njihovo zapoljavanje, u Udruenju paraplegiara Beograda
tvrde da ni jedna osoba sa invaliditetom jo nije zaposlena u nekom mi-
nistarstvu, optini ili gradskoj upravi. Osobama sa invaliditetom je, kako
bi se zaposlile, neophodno obezbediti uslove za rad, odnosno omoguiti
im pristupano radno mesto i prilagoditi im sadraj i nain obavljanja po-
sla. Kao dodatni problemi sa kojima se suoavaju prilikom zapoljavanja
izdvojene su i prepreke koje im onemoguavaju normalan drutveni ivot,
od javnog prevoza, javnih zgrada, peakih zona, trotoara koji im nisu pri-
stupani, pa sve do niza predrasuda kojima su skloni i poslodavci i drugi
zaposleni.
Prilikom oduzimanja poslovne sposobnosti i utvrivanja da li su oso-
be sa invaliditetom sposobne za rad kre se njihova ljudska prava, a na-
roito je nehuman postupak oduzimanja poslovne sposobnosti na sudu.
Analiza sudskih obrazloenja u sluajevima oduzimanja poslovne sposob-
nosti pokazala je da se kao kriterijumi uzimaju izgled osobe, oblaenje ili
komunikacija u okruenju. Srbija je usvojila neophodne konvencije u do-
menu oduzimanja poslovne sposobnosti, ali nije uskladila domae zakone
i ne potuju se sve odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
393
Romi: ukorenjena nebriga
i marginalizacija
U Srbiji, prema poslednjem popisu iz 2011. godine ivi oko 700.000 pri-
padnika romske manjine. Romska zajednica u Srbiji je marginalizovana i
diskriminisana u svim drutvenim segmentima, a dravna politika ne bavi
se ovim pitanjem u znaajnoj meri. Ono to karakterie poloaj ove etni-
ke grupe su ekstremno siromatvo, sveobuhvatna socijalna iskljuenost i
segregacija.
Istraivanje Helsinkog odbora za ljudska prava Stavovi i vredno-
sne orijentacije srednjokolaca u Srbiji
623
pokazalo je da gotovo 37 odsto
uenika srednjih kola koji su uestvovali u istraivanju ima ekstremno
ovinistike i rasistike stavove prema Romima. Izloeni su verbalnom i -
zikom maltretiranju veinske populacije, a povod za to obino daju politi-
ari. Primer je izjava beogradskog gradonaelnika Dragana ilasa upuena
gradonaelniku Larnea, u kojoj kae ukoliko su vam Romi toliko dragi,
onda ih vodite kod sebe.
624
Obrazovanje
Jedan od pokazatelja loeg poloaja Roma je njihova ukljuenost u
obrazovni sistem. U Srbiji, vie od 60 odsto Roma nije zavrilo osnovnu
kolu, 30 odsto ima osnovno obrazovanje, dok fakultet zavri samo 0,3 od-
sto Roma. Armativne mere upisa Roma u obrazovne institucije postoje,
ali je njihova primena izuzetno retka. S obzirom da ne postoji volja aka-
demske elite da se armativne mere primenjuju, one nisu obavezne. Fa-
kulteti vrlo esto smatraju da nisu u obavezi da se pridravaju tih mera,
iako je drava napravila ceo set planova. Jo jedan od problema sa kojima
se Romi susreu u osnovnim i srednjim kolama su segregisana odeljenja.
623 Istraivanje dostupno na: http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/sveske31.pdf.
624 Telegraf, 6. mart. 2012, ilas zahvalio belgijskom gradonaelniku to mu je otvorio oi.
Ova odeljenja su iskljuivo romska, pohaa ih 80 do 85 odsto romske
populacije.
Romkinje
Romkinje u Srbiji su dodatno marginalizovane i nevidljive. One su
najugroenije stanovnitvo i ine dve treine nepismenih graana. Zvani-
ni antidiskriminacioni planovi vrlo se malo primenjuju na ene u romskoj
populaciji. Viestruko su diskriminisane, kako od veinske populacije tako
i od same romske zajednice. Iako ene u Srbiji imaju prosean ivotni vek
od 76,4 godine, ovo ne vai za Romkinje, iji prosean vek zbog tekog i-
vota iznosi samo 48 godina. Pritom, Romkinje, kao pripadnice najsiroma-
nije grupe u Srbiji, su takoe i najnie obrazovane, sa najveim procentom
nepismenih i diskriminativnim tretmanom u institucijama. Prema poda-
cima enske romske mree Banata, treina romskih devojica zavri osnov-
nu kolu, etvrtina srednju, a tri odsto fakultet. U porodici i zajednici one
se suoavaju sa rodnim predrasudama, a preesto su i rtve nasilja. Anke-
ta koju je sprovela enska romska mrea Srbije pokazuje da je 100 odsto
ispitanica doivelo neki oblik psihikog nasilja, a 94 odsto ispitanica i -
ziko nasilje. Neke od preostalih 6 odsto ena su iznele da im mu pone-
kad udari amar, ali to nisu ocenile kao nasilje. Pritom Romkinje su, kao
i deca Romi, esto na meti napada neonacistikih grupacija.
Pravno nevidljiva lica
Procenjuje se da u Srbiji ivi najmanje 6500 pravno nevidljivih lica
meu kojima su gotovo iskljuivo pripadnici romske nacionalne manji-
ne. Zbog administrativnih prepreka, viegeneracijske socijalne iskljueno-
sti, siromatva i nepostojanja zakonskih reenja koja bi im omoguila da
dokau svoj identitet i dobiju izvod iz matine knjige roenih, ta lica ne
mogu da ostvare nijedno od prava koja su garantovana Ustavom i ratiko-
vanim meunarodnim dokumentima ne mogu da se zaposle, da uivaju
prava iz socijalne i zdravstvene zatite, da se nesmetano koluju, da budu
395 Romi: ukorenjena nebriga i marginalizacija
upisani kao roditelji svoje dece, niti da uivaju itav niz drugih prava koja
su ostalim graanima Republike Srbije dostupna.
Meu brojnim problemima romske zajednice koje imaju kao pravno
nevidljiva lica, kao to su kolovanje i zapoljavanje, spada i ostvarivanje
prava na zdravstvenu zatitu. Naime, veliki broj pripadnika romske naci-
onalnosti ne ostvaruje to pravo iz vie razloga. Pravno nevidljive osobe
nisu u mogunosti da pribave zdravstvenu knjiicu, jer nisu upisana u ma-
tine evidencije, pa ne mogu da priloe potrebna dokumenta uz zahtev za
izdavanje zdravstvene knjiice. Veliki broj Roma nema odreen jedinstveni
matini broj graana. Ipak, odreen broj Roma ostvario je pravo na zdrav-
stvenu zatitu podnosei zahtev lijali prema mestu faktikog boravka, uz
koji su se prilagale izjave o pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini i bo-
ravku u odreenoj optini.
Meutim, veina lijala Republikog fonda za zdravstveno osigura-
nje (RFZO) je ponovo poela da insistira na potvrdi o prijavi boravita kao
neophodnom dokazu za prijavu za zdravstveno osiguranje. Ovakvo postu-
panje RFZO u suprotnosti je sa lanom koji treba da obezbedi zdravstvenu
zatitu Romima koji nisu u mogunosti da prijave adresu svog prebivali-
ta, odnosno boravita. Tako da, pripadnicima romske nacionalnosti koja
ne poseduju zdravstvenu knjiicu gotovo bez izuzetka je uskraena mogu-
nost pruanja besplatne zdravstvene zatite, pa ak i u hitnim sluajevima.
Na primer, porodilje koje nemaju zdravstvenu knjiicu esto su primora-
ne da snose trokove poroaja, iako pomo koja im se prua tokom po-
roaja spada u hitnu medicinsku intervenciju. Onima koji iz objektivnih
razloga ne mogu biti upisani u matinu knjigu roenih u upravnom po-
stupku, trebalo bi omoguiti da to uine u vanparninom postupku. Zato
je Narodna skuptina Republike Srbije usvojila 31. avgusta 2012. godine
Zakon o dopunama Zakona o vanparninom postupku, u okviru koga je
propisan postupak utvrivanja vremena i mesta roenja lica koja nisu upi-
sana u matine knjige roenih, ime je uinjen prvi korak ka reavanju
problema nekoliko hiljada pravno nevidljivih lica u Srbiji. Propisivanjem
navedenog postupka, licima koja ne ispunjavaju uslove za upis u mati-
nu knjigu roenih prema pravilima upravnog postupka, bie omogue-
no da svoja prava ostvare u posebnom sudskom postupku koji prepoznaje
specinosti problema sa kojima se suoavaju. Ovim je uklonjena prva
prepreka u ostvarivanju prava na pravni subjektivitet i stvorene osnove za
upis u matinu knjigu roenih i onih lica koja do sada nisu mogla da do-
kau injenicu svog roenja.
Potpuno potovanje prava navedene kategorije osoba e biti mogu-
e tek kada se obezbedi ekasna primena usvojenih reenja, kao i prate-
ih propisa koji se odnose na sticanje i utvrivanje dravljanstva, prijavu
prebivalita i boravita i pribavljanje line karte. Dopunama Zakona o
vanparninom postupku prethodili su viegodinji zahtevi nevladinih or-
ganizacija usmereni na usvajanje sistemskog reenja, kao i nastojanja da
se dravi skrene panja na teak poloaj u kome se nalaze lica koja na
osnovu postojeih propisa nisu uspevala da se naknadno upiu u matinu
knjigu roenih.
Prinudna iseljavanja
Od 2009, do 2012. godine prinudno je iseljeno 675 porodica, odno-
sno 1639 ljudi na teritoriji Beograda. O iseljenju Romi nisu blagovremeno
obavetavani, izostajale su konsultacije i nije im ponuen adekvatan sme-
taj. Prema meunarodnim standardima, iseljenje mora biti poslednja op-
cija, a injenica da je neko naseljen na odreenoj lokaciji bez dozvole nije
dovoljna za iseljenje. Jedan od najveih problema Roma u Srbiji jeste sta-
novanje, a da bi se naselja u kojima ive promenila, moraju da se legalizu-
ju. Oko 30 odsto romskih naselja nema vodu, 70 odsto nema kanalizaciju,
a u 14 odsto naselja mogue je obavljati graevinske radove. Svaki proces
iseljenja treba zapoeti konsultacijama s Romima, treba uzeti u obzir i to
da li meu njima ima bolesnih ili dece, voditi rauna o njihovoj imovini,
pa tek onda doneti odluku o iseljenju.
Tokom 2012. godine bilo je brojnih primera prinudnih iseljenja. Je-
dan od njih je prinudno iseljavanje iz neformalnog naselja Belvil dvadese-
tak romskih porodica i naseljavanje na zemljite u blizini Resnika 7. aprila
2012. godine. Tokom naseljavanja odravani su protestni skupovi graana
koji su se protivili naseljavanju Roma u njihov deo grada, a dolo je i do
nereda i nasilja. Tada je 14 osoba osumnjieno da su u Resniku izazivali
rasnu netrpeljivost meu narodima i etnikim zajednicama koje ive u Sr-
biji. Optueni su nakon to ih je policija spreila da unite kontejnere na-
menjene romskim porodicama, napali policajce gaajui ih kamenicama,
staklenim aama, palicama i ciglama. Drugi metani su pisali peticije,
bojkotovali kolsku nastavu i uputili otvoreno pismo gradonaelniku Be-
ograda u kome su izrazili protest zbog odluke gradske vlasti da se izgradi
kontejner-naselje za romske porodice u Resniku.
Reenje je naeno tako to je dogovoreno da se umesto planiranih 20,
u novoformirano naselje u Resniku preseli 10 porodica, dok e preostale
biti smetene u ve postojee romsko naselje u ovom mestu. Organizacije
za ljudska prava najotrije su osudile rasistike proteste u Resniku. Nagla-
eno je da rasizam u znaajnoj meri ohrabruju populistike izjave politi-
ara koji na antiromskom sentimentu sakupljaju jefine politike poene.
Represivne mere i pozivanje na primenu zakona ne mogu da daju oeki-
vane rezultate ako ih istovremeno prate dvosmislene poruke politiara koji
demagokim porukama obezbeuju naklonost biraa.
Takoe, 26. aprila 2012. godine Gradska uprava grada Beograda je
iselila oko hiljadu Roma koji su stanovali u neformalnom naselju Belvil,
kako bi se na ovom prostoru nastavila izgradnja pristupnih saobraajnica
Mostu na Adi. Porodice koje su interno raseljene sa Kosova ili imaju pre-
bivalite u Beogradu smetene su u kontejnerska naselja na obodu Beo-
grada, dok su porodice koje imaju prebivalite u gradovima irom Srbije
proterane u svoja mesta prebivalita.
etiri romske porodice sa sedmoro dece smetene su u naputeni ma-
gacin u Niu u kom nemaju pristup vodi i elektrinoj energiji, dok su hi-
gijenski i ivotni uslovi ispod minimuma koji se smatra dostojnim oveka.
Nike organizacije za zatitu ljudskih prava pokuale su da direktnom po-
moi i razgovorima sa predstavnicima vlasti utiu na reavanje tog proble-
ma. Meutim, nakon vie od dva meseca, gradske vlasti Nia i republiki
organi nisu preduzeli mere kojima bi se tim porodicama obezbedili ele-
mentarni uslovi za ivot pristup pijaoj vodi, elektrinoj energiji i sani-
tarnim uslovima. Izuzetno loe ivotne uslove u naputenom magacinu
dodatno su pogoravale visoke letnje temperature i nepovoljne vremen-
ske prilike.
Prisilna deportacija Roma iz Belvila okonana je krajem aprila 2012.
godine, kada je iseljeno svih 250 porodica koliko ih je do tada ostalo, iako
je beogradska uprava najavila da e iseliti samo 40. Osim toga, belvilski
Romi su dobili i ugovore. U 13 taaka grad je denisao uslove pod kojima
se Romima dozvoljava da besplatno ive u mobilnim stambenim jedinica-
ma kako su nazvani metalni kontejneri od 15 kvadratnih metara za e-
stolane grupe, to podrazumeva 2,5 kvadratna metra po osobi. U lanu
11. kojim se regulie pravo gradskog Sekretarijata za socijalnu zatitu da
jednostrano raskine ovaj ugovor, bez posebnog obrazloenja, stoji i da Ko-
risnik treba da usvoji pravila lepog ponaanja prema predstavnicima Se-
kretarijata i drugih nadlenih institucija.
Mobilne stambene jedinice (MSJ) rasporeene su u ograena geta na
obodima naselja u koje su belvilski Romi deportovani, uprkos protesti-
ma metana. Usvojena je i pratea dokumentacija kojom se Korisniku MSJ
izriito zabranjuje da vri nudu pored MSJ, kao i putanje dece da vre
nudu pored MSJ. Ukoliko Korisnik MSJ bude putao glasnu muziku u pe-
riodu od 13-17:00 i od 22-5:00 smatrae se da kri kuni red to, bez obra-
zloenja, za sobom povlai gubitak prava na korienje MSJ. Korisnik ne
sme da prikuplja sekundarne sirovine, ne sme da vri prepravke na svojoj
MSJ, duan je da smrt lana MSJ kao i druge promene porodino-pravnog
statusa prijavi u roku od 30 dana, navodi se u ugovoru. Od 1639 prinudno
iseljenih ljudi samo treina je dobila svoju MSJ i ugovore o lepom ponaa-
nju sa rokom vaenja od 5 godina.
Jo jedan sluaj prinudnog iseljavanja desio se u septembru 2012. go-
dine. Oko 80 osoba, odnosno 23 romske porodice, iseljene su iz prostora
fabrike Borac na Novom Beogradu. Najvei broj porodica koji je iveo
u naputenom prostoru, tu je doao iz nekadanjeg neformalnog naselja
kod Belvila. Iako je Grad Beograd, koji je u potpunosti sprovodio iseljenje,
na sebe preuzeo obavezu da, u saradnji sa lokalnim samoupravama osigu-
ra adekvatno stambeno i socijalno zbrinjavanje raseljenih stanovnika, naj-
vei broj raseljenih je ostao bez odgovarajue ili bez ikakve brige.
Amnesti Internenel je poruio da ova masovna deloacija ukazuje
na potrebu za promenama zakona u Srbiji. Meunarodnim standardima
jasno je propisano da se prinudna iseljenja mogu sprovoditi samo kao
poslednja mera, odnosno kada su u pravim konsultacijama sa pogoenim
ljudima sve druge izvodljive varijante iscrpljene. Jasno je da, kada je re o
stanovnicima Belvila, to nije bio sluaj. Vlasti nisu uspele da, pre prinud-
nog iseljenja, sprovedu u delo vane mere zatite, ukljuujui prave kon-
sultacije sa gotovo 1000 pogoenih ljudi. Vlasti nisu uspele da istrae i sve
izvodljive alternative za iseljenje i preseljenje. Nadleni organi su uz to,
propustili da ljudima prue i druge informacije, ak i one koje se tiu ra-
zloga za iseljenje, ili da pre prinudnog iseljenja blagovremeno daju obave-
tenje ili omogue pristup pravnom leku. Takoe, pet ili est lokacija koje
su predloile gradske vlasti su izolovana naselja na periferiji Beograda, to
ima mnogo nedostataka. Naselja su dosta udaljena od centra grada, grad-
skim prevozom su loe povezana sa centrima za zdravstvenu zatitu i ko-
lama, i ne nude odgovarajue mogunosti za pronalaenje posla.
Brojne su slabosti Strategije za unapreenje poloaja Roma i akcionih
planova za njeno sprovoenje. Odredbe iz Strategije za unapreenje po-
loaja Roma koje se odnose na stanovanje se ne primenjuju. Nijedno od
iseljenja neformalnih romskih naselja nije sprovedeno prema standardi-
ma ljudskih prava koji obavezuju Republiku Srbiju, a domai pravni okvir
je neadekvatan u pogledu zatite ljudskih prava i potovanja dostojanstva
stanovnika neformalnih naselja.
Stanovnici neformalnih naselja ive ispod granice siromatva. Mnogi
od njih nemaju socijalnu i zdravstvenu zatitu, niti stalan izvor prihoda.
ive u kuama koje su graene od materijala koje veina graana smatra
otpadom i u uslovima potpune drutvene iskljuenosti. Pri izuzetno ni-
skim temperaturama stanovnicima neformalnih naselja, a posebno deci i
starim licima dramatino je ugroeno zdravlje, ali i ivot, zbog loe izolaci-
je objekata u kojima stanuju, nedostatka ogreva, hrane i nemogunosti da
rade u izrazito tekim vremenskim uslovima. Kontejneri nisu adekvatno
reenje, zato to ne mogu da obezbede osnovne materijalne uslove za ivot
dostojan oveka, i zato to segregirana kontejnerska naselja ne doprinose
sutinskoj integraciji Roma. Ne promoviu interkulturalnost i suivot ra-
zliitih etnikih grupa. Nevladine organizacije su izradile Nacrt platforme
za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje, koju e uputiti nadlenima
organima na razmatranje, kako bi se unapredila ova oblast. U platformi
je prikazano postupanje vlasti pri iseljavanju Roma tokom poslednjih ne-
koliko godina, kao i meunarodni standardi i pravne odredbe. U nacrtu
platforme navodi se i da, u skladu s meunarodnim pravima, treba zabra-
niti prinudna iseljenja, bilo izmenom postojeih zakona ili novim zakon-
skim reenjima.
Govor mrnje u medijima
Romi i Romkinje su izloeni/e otvorenom, veoma prisutnom i raspro-
stranjenom govoru mrnje, kao i estim napadima.
625
Istovremeno, rasi-
sitiki napadi se retko procesuiraju, odnosno mrnja kao motiv poinioca
se retko uzima u obzir, a kazne koje se tom prilikom izriu su uslovne ili
ispod zakonskog minimuma. Jedan od primera je zabrinjavajua injeni-
ca da su estorica vinovnika viednevnog rasistikog nasilja u selu Jabu-
ka 2010. godine osueni na uslovne kazne. U Srbiji govor mrnje dobija
sve vei prostor i u tampanim medijima, na televiziji i na internetu. Iako
je govor mrnje zakonom zabranjen i na internetu, a gonjenje za ovo kri-
vino delo po slubenoj dunosti vodi posebno tuilatvo za visokoteh-
noloki kriminal, internet se pokazao kao plodno tlo hukaima, koji ire
mrnju prema drugim narodima, a sve to ine anonimno. Najee rtve
diskriminacije i govora mrnje na internetu u Srbiji su pripadnici manjin-
skih zajednica, posebno Romi, Albanci, Bonjaci i LGBT osobe.
Tokom 2012. godine posebnu su panju privlaili sluajevi govora
mrnje prema Romima u visokotiranim medijima. Prvi se odnosi na list
Politika koji je objavljivanjem sramotnog komentara Samo su kradljivci
revnosni Ozrena Milanovia, stvorila neprijateljsko, poniavajue i uvred-
ljivo okruenje. U tekstu objavljenog 13. marta 2012. godine izraene su
ideje i stavovi koji su uznemirujui, poniavajui i predstavljaju povredu
dostojanstva pripadnica i pripadnika romske nacionalne manjine, ime je
625 Jedan od mnogo primera: ...Mladi romske nacionalnosti A.M. (18) lake je povreen 6.
januara oko 18 sati na niavskom keju u centru Nia, nedaleko od spomenika slavnom
pevau romske muzike abanu Bajramoviu, kada ga je, kako se sumnja, napala i
pretukla grupa skinhedsa, Romski mladi pretuen na Badnje vee u Niu, Blic, 7.
januar 2013.
stvoreno neprijateljsko, poniavajue i uvredljivo okruenje zabranjeno l.
12. u vezi sa l. 24. Zakona o zabrani diskriminacije. U tekstu je, izmeu
ostalog izneto: Kradljivci ove robe su gotovo po pravilu, otvoreno treba
rei, romske nacionalnosti. Sudijska boleivost moe da se nasluti: ogla-
sie se neka NVO ili faktor koji titi njihova manjinska prava i prozvae
sudiju. injenica je da je ova nacionalna manjina, u veoma tekoj materi-
jalnoj situaciji, da ivi u bedi, ali i da se ogromna sredstva troe na njihovu
inkluziju, to im ne daje za pravo da imaju popust pred boginjom pravde.
U pritubi Regionalnog centra za manjine protiv lista Politika je na-
vedeno da ovaj tekst podrava predubeenja i negativne stereotipe prema
kojima pripadnici romske nacionalne manjine pokazuju sklonost ka vre-
nju krivinih dela, to predstavlja povredu dostojanstva svih pripadnika i
pripadnica ove nacionalne manjine. Savet za tampu NUNS i UNS nije naao
rasizam u tekstu Politikinog urednika.
Takoe, drugi visokotirani list Blic je 14. decembra 2012. godine pod
naslovom Tri u jedan objavio rasistiku domiljatost, u rubrici Blic vic:
Kako ispriati vic o jednom Romu u jednom cugu? Lako: Rom jedinac se
okupao im je doao s posla. U jednoj reenici autor i urednitvo su ar-
misali tri uvredljiva, dehumanizujua stereotipa o Romima, da se kote,
kako se esto komentarie brojnost njihovih porodica (reakcija na prosja-
kinje s decom u gradskom prevozu), da ne odravaju linu higijenu i da ne
rade. Dosadanje iskustvo pokazuje da ovakvi sluajevi prolaze nekanje-
no, primer je malopre pomenut Politikin tekst iz marta ove godine koji
opisuje Rome kao nezahvalne kradljivce, a tuioce i sudije kao njihove sa-
uesnike koji se boje nevladinih organizacija i sopstvene senke, pa lopove
blago kanjavaju ili oslobaaju.
Izbori zloupotreba romskog birakog tela
Primer velike zloupotrebe Roma predstavljali su izbori u maju 2012.
godine. Romima se pretilo ukidanjem socijalne pomoi ako glasaju su-
protno, pripremali su se paketi za njih irom Vojvodine i obeavao no-
vac. Romska partija je uputila pismo povodom uestalih incidenta tokom
izborne kampanje efu Misije Evropske unije u Beogradu ambasadoru
Vensanu Deeru, Misiji OEBS i Kancelariji Saveta Evrope u Srbiji, traei
zatitu romskog birakog tela i aktivista ove stranke. Predsednika Romske
partije Srana aina, i jo nekoliko aktivista te stranke, u urugu je posl-
denjih dana kampanje napala grupa ljudi koja je sebe predstavila kao ak-
tiviste Demokratske stranke. U pismu je navedeno da je nesumljivo re o
politikom pritisku i krenju jedne od osnovnih politikih sloboda, to
moe da dovede do poveanog stepena zahteva za azilom pripadnika rom-
ske zajednice u zemlje EU posle izbora u Srbiji.
Nadleni dravni organi moraju poveati kapacitete prihvatilita,
prihvatnih centara i ustanova socijalne zatite kako bi se najugro-
enijim stanovnicima neformalnih naselja obezbedilo privreme-
no sklonite od hladnoe tokom zime;
predstavnici institucija socijalne zatite obavezni su da formira-
ju mobilne timove u svojim zajednicama koji e obilaziti stanov-
nike najugroenijih neformalnih naselja kako bi se na adekvatan
nain i u to kraem roku odgovorilo na zadovoljenje njihovih
egzistencijanih potreba. Grubim zanemarivanjem potreba na-
jugroenijih graana Republike Srbije jo jednom se pokazala
duboko ukorenjena nebriga i marginalizacija Roma kojima vlasti
svesrdno doprinose, kao i nepotovanje standarda ljudskih prava
kad je re o pravu na adekvatno stanovanje.
prema Meunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kul-
turnim pravima, Srbija je obavezna da stanovnicima naselja koja
su iseljena obezbedi adekvatan alternativni smetaj koji, izmeu
ostalog, podrazumeva odriv pristup bezbednoj vodi za pie elek-
trinoj energiji za kuvanje, grejanje, osvetljenje i sanitarijama.
403
LGBT: najvea distanca
U Srbiji postoji izraen stepen homofobije to potvruju podaci da dve
treine graana ne eli da se drui sa osobama drugaije seksualne ori-
jentacije ili rodnog indentiteta, kao i da bi polovini populacije smetalo da
im LGBT osobe stanuju u susedstvu, 60 odsto graana se protivi tome da
gej osoba ili lezbejka budu na rukovodeem mestu u dravi, a tri etvrtine
je protiv toga da vaspitai dece budu osobe druge seksualne orijentacije.
Samo 16 odsto smatra da pripadnici LGBT zajednice treba da imaju ista pra-
va kao i svi ostali. Fiziko nasilje nad LGBT osobama je poraslo za 30 odsto
u odnosu na prethodnu godinu.
626
O pravima LGBT zajednice doneto je nekoliko zakona, meu njima je
prvi bio Zakon o radiodifuziji (2002)
627
, kojim je data obaveza Radiodi-
fuznoj agenciji da sprei irenje govora mrnje i zbog razliitosti seksual-
ne orijentacije. Potom je usledilo usvajanje Zakona o radu (2005)
628
, koji
poslodavcima zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualnog opredelje-
nja, Zakon o visokom obrazovanju, koji takoe garantuje jednaka prava
bez obzira na razlike. Donet je i Zakon o mladima
629
(2011). godine, koji
zabranjuje svaku vrstu seksualne diskriminacije, a izmenama i dopuna-
ma omogueno je da drava snosi trokove za operacije promene pola. U
toku je izrada strategije protiv diskriminacije u okviru koje e biti planira-
na primena sistemskih mera. Srbija je u januaru 2012. godine pristupila
projektu Saveta Evrope za spreavanje diskriminacije na osnovu seksualne
orijentacije i rodnog identiteta. Cilj projekta je da podri napore na unap-
reenju poloaja LGBT osoba. U projektu uestvuje est zemalja Albanija,
Italija, Letonija, Crna Gora, Poljska i Srbija.
626 Info centar GSA, 11. mart 2013.
627 Slubeni glasnik RS, br. 42/2002, http://www.projuris.org/Pogledajte/dooi11.pdf
628 Slubeni glasnik RS, br. 24/2005 i 61/2005, http://www.procenarizika.co.rs/les/
ZAKON%20O%20RADU.pdf
629 Slubeni glasnik RS, br. 50/2011, http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_mladima.html
Pritube na diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije koje do-
bija kancelarija Poverenice za zatitu ravnopravnosti druge su po broju,
i najvie ih podnose nevladine organizacije. Postoji i problem primene
preporuka Poverenice, primer je preporuka Ministarstvu prosvete iz jula
2011. da se kolski udbenici revidiraju kako bi se uvaila pitanja seksual-
ne orijentacije koja nije sprovedena. Ministarstvo prosvete jo nije donelo
akt o tome kako da se postupa u sluaju diskriminacije u kolama. Meu
drutvenim preprekama sa kojima se pripadnici LGBT populacije suoavaju
jesu zabrane i administrativne prepreke za organizovanje parada ponosa,
diskriminacija u pogledu prava na zapoljavanje, krenje slobode izraa-
vanja, itd.
U poslednje tri godine otkazano je odravanje povorke ponosa zbog
bezbednosnih razloga odnosno zbog pretnji organizatorima i uesnicima.
ak 73 odsto graana je protiv javnih demonstracija prava LGBT osoba.
630

Teite problema se prebacuje sa onih koji prete i spreavaju odravanje
povorke, na one koju pokuavaju da je organizuju. Zbog otkazivanja po-
vorke ponosa predstavnici nevladinih organizacija su podneli albu Ustav-
nom sudu, ali i Sudu za ljudska prava u Strazburu. Nije bilo reakcije drave
Srbije na ponaanje onih koji stimuliu nasilje uoi povorke ponosa.
631
Zabrana povorke je direktna posledica neodgovornosti svih drutve-
no-politikih inilaca zaduenih kako za reavanje problema homofobije,
pretnji i nasilja nad LGBT populacijom, tako i za pripreme povorke ponosa.
LGBT zajednica i njena osnovna ljudska prava su jo jednom zloupotreblje-
ni od stane svih uesnika u procesu zarad sticanja politikih poena i ostva-
rivanja sitnih interesa koji sa poboljanjem poloaja LGBT populacije nisu
ni u kakvoj vezi. Zabranom parade drava je pokazala nesposobnost da
zatiti ustavna prava graana, i nespremnost da zatiti ustavno pravo na
mirno okupljanje i slobodu govora. U Srbiji postoji Strategija nacionalne
bezbednosti kao najbitniji dokument koji planira politiku bezbednosti. U
630 Propisi ne vrede bez promene svesti o LGBT, EurActiv.rs, 13. decembar 2012.
631 ...Na bilbordu ispred 12. beogradske gimnazije, gde su postavljene fotograje
maturanata, crvenom farbom zaokruena je glava uenika i pored njega, ali i na
oblinjem zidu, ispisani su grati s homofobnim porukama i pretnjama smru., Blic, 4.
oktobar 2012.
405 LGBT: najvea distanca
tom dokumentu ne spominju se bezbednosne pretnje u vezi sa povorkom
ponosa, to govori da Srbija bezbednost posmatra u tradicionalnom klju-
u, a ljudskom bezbednou se bavi samo deklarativno.
U fokusu tradicionalnog koncepta bezbednosti su bezbednost drave,
nacionalno jedinstvo i integritet, a u fokusu koncepta ljudske bezbednosti
su ljudski ivot i ostvarivanje ljudskih prava. Koncept ljudske bezbedno-
sti podrazumeva kontinuirani rad, a ne samo reakcije kad se preti zi-
kim nasiljem. Kad bi drava Srbija praktikovala ovaj koncept, povorka bi
se desila sa manje problema. Vlada Srbije treba da donese akacioni plan
o zatiti ljudskih prava ukljuujui prava LGBT populacije. Brojni nosioci
javnih funkcija su esto davali opasne izjave koje su bile uperene protiv
ove manjinske populacije. Potrebno je pokrenuti programe koji e imati za
cilj razvijanje senzibiliteta meu dravnim slubenicima, kako ne bi dava-
li ovakvu vrstu izjava. Takoe, predstavnici Srpske pravoslavne crkve su i
ove godine sa vrlo negativnim komentarima govorili o najavljenoj povor-
ci ponosa.
U 2012. godini Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu pre-
sudu kojom je voa Obraza Mladen Obradovi bio osuen na dve godine
zatvora zbog uestvovanja u spreavanju odravanja povorke ponosa okto-
bra 2010. Predmet je vraen Viem sudu u Beogradu na ponovno suenje.
Presuda je ukinuta i za jo 13 Obradovievih saradnika iz Obraza, meu
kojima je i njegova supruga koja je bila osuena na godinu dana kunog
pritvora. Kao razlog za ukidanje presude se navodi da je ona doneta uz
bitnu povredu odredaba krivinog postupka, jer nije potpuno ni pravilno
utvreno injenino stanje.
632
U sukobima protivnika gej parade i policije,
10. oktobra 2010. godine u Beogradu je povreena 141 osoba. Privedeno je
207 ljudi. Ukidanje ove presude samo je nastavak katastrofalne prakse ko-
jom Apelacioni sud nastavlja politiku nekanjivosti, ak i kada su u pitanju
najtea krivina dela poput ubistva, silovanja i prebijanja. Ovo je druga
sramna odluka Apelacionog suda, budui da je ta institucija u novembru
2012. godine ve ukinula prvostepenu presudu na deset meseci zatvora
Mladenu Obradoviu zbog rasne i druge diskriminacije.
632 Vii sud u Beogradu je u aprilu prole godine osudio Obradovia i jo 13 osoba zbog
izazivanja nereda tokom povorke ponosa u Beogradu 2010. godine
Pred Viim sudom u Beogradu je 1. marta 2012. godine izreena pre-
suda od tri meseca zatvora, odnosno dve godine uslovno osobi koja je pre-
ko Fejsbuka pretila pripadnicima LGBT populacije u Srbiji. Dotina osoba je
pripadnicima LGBT populacije pretila u grupi na Fejsbuku koja nosi naziv
500.000 Srba protiv gej parade. Ova Fejsbuk grupa i danas postoji i po-
sredstvom nje se i dalje ire mrnja i pretnje prema LGBT populaciji. Parada
ponosa u Beogradu i 2012. godine nije odrana upravo zbog toga to je po-
licija procenila da bi bezbednost uesnika bila ugroena od strane velikog
broja ekstremista. Ova presuda pokazuje izvestan pomak u sudskoj praksi,
ali bitno je napomenuti da je sud izrekao minimalnu zapreenu kaznu, to
svakako ne doprinosi poboljanju odnosa drutva prema LGBT populaciji.
Pitanje je koliko e to imati uticaja na neke budue sluajeve, koliko e se
sudovi i tuilatva pozivati na ovu presudu kao na neku vrstu uzora, to pre
svega zavisi od samih sudija i tuilatava.
Pravosnanom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, iz januara
2013. godine kojom je utvreno diskriminatorsko ponaanje i teak oblik
diskriminacije protiv M.A. (25) iz Vrca od strane njegovog kolege Daria K.
(26) iz Vlajkovca. Diskriminacija je vrena nekoliko meseci u kontinuite-
tu na radnom mestu u privatnoj rmi u Vrcu gde su obojica bili zaposle-
ni. Ovo je prva pravosnana presuda u Srbiji po osnovu Zakona o zabrani
diskriminacije koja se tie diskriminacije izvrene na radnom mestu zbog
drugaije seksualne orijentacije.
633
Apelacioni sud je u ovom sluaju presudio da je tueni Dario K. dis-
kriminatorski postupao prema tuiocu M.A. zbog njegove istopolne sek-
sualne orijentacije i da je taj postupak ponavljao tokom estomesenog
perioda ime je izvrio teak oblik diskriminacije. Ova presuda je doneta
po osnovu lanova 12, 13 i 21 Zakona o zabrani diskriminacije, a Apelacio-
ni sud se u obrazloenju poziva i na krenje lanova 21, 23 i 25 Ustava Sr-
bije koji zabranjuju diskriminaciju po bilo kom osnovu i garantuju pravo
na ljudsko dostojanstvo i psihiki integritet. U obrazloenju pravosnane
633 Pravosnanom presudom Apelacionog suda je Dariu K. naloeno da oteenom M.A.
isplati 180 hiljada dinara za pretrpljene duevne bolove zbog povreda prava linosti,
ugleda i asti, kao i da Pravnoj slubi GSA nadoknadi sudske trokove u iznosu od 99
hiljada dinara.
407 LGBT: najvea distanca
presude Apelacionog suda izmeu ostalog stoji da je nesumnjivo da su
rei peder i pederina izrazi koji u naem jeziku imaju znaenje nega-
tivnog, omalovaavajueg, obezvreujueg i uvredljivog oznaavanja mu-
ke osobe istopolne seksualne orijentacije kao i da njihovo upuivanje
predstavlja uznemiravajue i poniavajue postupanje koje ima za cilj i
predstavlja povredu dostojanstva na osnovu linog svojstva istopolne
seksualne orijentacije. Apelacioni sud je iz injenice da je nakon saznanja
za njegovu seksualnu orijentaciju tueni ee vreao oteenog M.A., u
vie navrata i u duem periodu, ocenio da takvo ponaanje predstavlja po-
novljenu i produenu diskriminaciju, odnosno teak oblik diskriminacije.
Atmosfera nasilja je dominantna u drutvu, ak eskalira.. ak 80 odsto
srednjokolaca u Srbiji odobrava neku vrstu diskriminacije LGBT osoba.
634

Od 800 uenika gimnazija i srednjih kola koji su uestvovali u anketi samo
16 odsto njih smatra da LGBT populacija treba da ima prava kao i ostali gra-
ani. ak 70 odsto srednjokolaca izriito ne eli da se drui sa bar jednom
manjinskom grupom, i za njih su kao prijatelji najmanje poeljni pripad-
nici LGBT populacije, Albanci i Bonjaci. Prema vienju ispitanika, Romi su
ubedljivo najvie izloeni diskriminaciji, dok posle njih najvie problema
te vrste imaju pripadnici LGBT populacije i osobe s invaliditetom.
Evropska konvencija za ljudska prava zabranjuje bilo koji oblik diskri-
minacije i istie da je borba protiv diskriminacije i netolerancije jedan od
najvanijih zadataka Saveta Evrope. Preporuke Komiteta ministara Saveta
Evrope o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne ori-
jentacije ili rodnog identiteta iz 2010. godine jedan su od kljunih prav-
nih instrumenata kojim su obuhvaeni razliiti apsekti prava LGBT osoba
od zdravstva do pitanja azila. Takoe, veoma je vana presuda Evropskog
suda za ljudska prava iz 2003. prema kojoj se otpor i netrpeljivost u dru-
tvu ne mogu koristiti kao argument za opravdanje uskraivanja prava LGBT
osobama.
634 Istraivanje Beogradskog centra za ljudska prava i YUCOM-a Stavovi srednjokolaca u
Srbiji o manjinskim grupama, nasilju i diskriminaciji, 2012.
Zakljuci
Bez promene vrednosnog sistema u drutvu i prihvatanja razlii-
tosti ne moe doi do sutinskog poboljanja poloaja LGBT oso-
ba. Neophodno je uspostaviti vrednosni sistem u kome razliitost
nee biti shvaena kao pretnja ve kao potencijal.
Puna implementacija Zakona o zabrani diskriminacije, aktivna
kaznena politika koje na raspolaganju imaju razliite institucije,
nezavisno i snano pravosue, osnova su za suzbijanje nasilja i
diskriminacije.
Obrazovna politika koja u sebi sadri promociju tolerancije i ra-
zliitosti jeste nain da se ovi problemi lee u korenu, u svom na-
stajanju. I uz najbolju primenu zakona do bitnijih promena nee
doi bez promene stava drutva.
Neophodno je da drava i nadlene institucije procesuiraju i
sankcioniu sve nasilnike, ekstremistike grupe, organizacije i po-
jedince koji su u periodu pre najavljene povorke pretili, vrili mo-
bilizaciju i udruivali se radi vrenja krivinih dela:
409
IX MEDIJI
410
411
U funkciji vlasti
Prvu godinu mandata Vlade Srbije (jul 2012 maj 2013. godine) obeleio
je povratak i jaanje govora mrnje. Osim toga, iako Ustav i zakoni Srbi-
je garantuju slobodu izraavanja, ponovo se gui alternativno miljenje
(koje se moe videti i uti u izuzetno malom broju medija) i poveava broj
napada na one koji pripadaju manjinama i slue se manjinskim diskur-
som. Mediji su u funckiji politike daljeg devastiranja autonomije Vojvodi-
ne i nametnuta im je poropagandna matrica koja je devedesetih dovela do
ruenja vojvoanskog rukovdstva i uspostalvjanja vrste centralne vlasti u
Beogradu to dovodi u pitanje i bezbednost graana.
635
Jezik mrnje u tesnoj je vezi sa incidentima protiv manjina (politikih
i etnikih, kao i odreenog broja medija i organizacija civilnog drutva).
636

Ekstremne organizacije dobile su snaan podstrek za ove napade pobe-
dom populistike Srpske napredne stranke (SNS) na predsednikim izbori-
ma i, na toj osnovi formirane vlade, kao i njihov ulazak u druge institucije.
Na brojne apele medijskih udruenja i organizacija civilnog drutva u koji-
ma se ukazuje na rastui ekstremizam, Vlada nije reagovala.
635 Nezavisno drutvo novinara Vojvodine (NDNV) upozorava da su medijske slobode u
Vojvodini i Srbiji u celini ozbiljno ugroene i da novinarstvo doivljava profesionalni
sunovrat kakav nije vien od devedesetih godina prolog veka. To je naroito vidljivo
kad je re o izvetavanju o aktuelnim zbivanjima u Vojvodini. U tim izvetajima sve vrvi
od nacionalistike propagande, poluistina, lai i falsikata, kae se u saoptenju NDNV
(www.ndnv.org ) . NDNV s pravom ukazuje da takav trend , podele na patriote i izdajnike,
ne samo da ugroava medijske slobode i demokratske procese ve moe i ozbiljno da
ugrozi bezbednost graana Vojvodine i prouzrokuje duboku krizu u kojoj probleme vie
nee biti mogue reavati u institucijama sistema.
Slino situaciju opisuje i predsednik Nezavisnog udruenja novinara Srbije (NUNS)
Vukain Obradovi, koji ocenjuje da je na javnoj sceni i u medijima na delu legalizacija
govora mrnje. Nacionalno prebrojavanje ponovo postaje moderno, a predstavnici
vlasti nisu se jasno odredili prema ovakvim pojavama. To nas upuuje na zakljuak da su
ekstremni desniari osetili da je dolo njihovo vreme. Oni su deo bagaa koji smo dobili
sa novom vlau, kae Obradovi. Tribina: Vraa se atmosfera iz devedesetih godina;
www.autonomija.info , 11. februar 2013.
636 Videti delove izvetaja HO koji se odnose na Vojvodinu i ekstremizam
412 srbija 2012 : mediji
Iako su izuzetno nizak ivotni standard i velika nezaposlenost, pogod-
no tlo za bujanje ekstrmeizma i govora mrnje, Helsinki odbor za ljudska
prava u Srbiji smatra da uzroke jaanje ovih tendecija, treba traiti u poli-
tikoj konstelaciji.
Veina meunarodnih donatora koji su nansirali medije u Srbiji to-
kom poslednje dve decenije povukla se, ukljuujui i najveeg donatora,
ameriku organizaciju IREX koja je u 2012. godini zatvorila kancelariju u
Beogradu. Meunarodni donatori fokusirali su se na privatizaciju medija
i njihovu nansijsku odrivost u budunosti, smatrajui da e to biti do-
voljni preduslovi za medijske slobode. Medijski donatori nisu u dovoljnoj
meri uzeli u obzir faktor rizika srpske tranzicije i nezrelosti srpskih elita
da iz vremena ratne propagande i strogo kontrolisanih medija u kratkom
vremenskom periodu obezbede adekvatne uslove za razvoj pluralizma me-
dijskih sadraja.
I sam IREX napustio je Srbiju ostavljajui vrlo sumorne zakljuke u
svom izvetaju Media sustainability Index 2012: Prethodna decenija obe-
leena je stagnacijom medijskog razvoja u Srbiji. Uzlazni period, posle
2000, trajao je samo u prve tri godine, posle 2003, usledila je dvogodinja
stagnacija, pa permanentno pogoravanje naredinih est godina. U 2012,
srpski mediji deluju u gotovo istom okruenju kao 2000. godine. U razvoj-
nom smislu srpski mediji su izgubili poslednjih osam godina. U izvetaju
se navodi da su od 2001. godine sloboda govora i profesionalno novinar-
stvo marginalno poboljani i da je sad u regionu jedino Makedonija iza
Srbije. Po uslovima ekonomskog poslovanja, Srbija je prema izvetaju IREX
praktino na istom nivou kao 2001. godine. U izvetaju su potvrene ocene
iz drugih nezavisnih izvora o prevelikoj politiziranosti medija to se ogleda
u prejakom uticaju politike na uredjivaku politiku, izbegavanju politia-
ra da se civilizovano uredi medijski prostor, preslabom otporu novinara
ulozi politike u medijima.
Vlada izabrana 2012. godine prihvatila je da implementira medijsku
strateigju koju je postavila prethodna vlada. Pozitivan napredak kada je
re o medijskim slobodama jeste dekriminalizacija klevete (krajem 2012),
to je bio zahtev velikog broja medijskih udruenja i organizacija civilnog
drutva.
413 U funkciji vlasti
Iz medijske strategije ne vidi se kako e biti garantovan medijski plura-
lizam, to je jedan od najveih kamenova spoticanja srpske tranzicije. In-
ternet i novi mediji postaju najznaajniji izvor alternativnog informisanja
u Srbiji. Meutim, njihov domet je ogranien i veoma zavisi od plasira-
nja vesti skinutih sa pojedinih sajtova i blogova u tradicionalnim medi-
jima. Takoe, veliki broj graana je promenio samo formu informisanja,
a ne i sadraj u smislu da tradicionalne medije sad prati iskljuivo preko
interneta.
Motivisanost novinara za istraivako i analitiko novinarstvo, a to
posebno vai za mlade generacije, u ozbiljnom je padu iz godine u godi-
nu. Prema ocenama medijske ekspertkinje profesorke Snjeane Milivoje-
vi, mediji su ve decenijama u stanju letargije to je, po njenom miljenju
posledica uasne agonije i produene tranzicije demokratije koja je neg-
de izmeu konsolidovane i nekonsolidovane. Bojim se da je ovo per-
manentno stanje i ovo drutvo je prilino nezrelo, rekla je Milivojevi i
dodala, da to to se samo na o-ruk i u nekim specinim situacijama
otvori razgovor o medijima svedoi o tome da mediji zapravo za javnost
nisu vane institucije.
637
Ona podsea da su poluniki mediji iz deve-
desetih uspeli da preive autokratski reim, to je takoe jedan od indika-
tora nezrelosti drutva.
Novinari nisu oni koji nameu teme, ve to ine uticajne strukture i
pojedinci. I pored zakona o dostupnosti informacija i neuporedivo boljim
uslovima za istraivako novinarstvo u odnosu na devedesete, novinari su
ostali zakopani u nekim ablonima iz tog vremena kad su mediji bili pod
direktnom kontrolom drave. Veoma esto oslanjaju se na izvore poput
dojava iz kabineta politiara ili tajkuna i tada je uglavnom re o spinova-
nim informacijama koje uticajni ljudi, pre svega iz politiko-ekonomskog
okruenja, koriste kako bi uticali na javno mnjenje u obraunima sa pro-
tivnicima. S druge strane, novinari sve ree izlaze na teren i nisu motivi-
sani da proveravaju informacije.
638
Promena stranakog sastava Vlade Srbije, ogolela je svu nemo medija
da se odupru pritiscima. Do tada uticajna Demokratska stranka izgubila je
637 http://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2012&mm=06&nav_id=615037.
638 Razgovor Helsinkog odbora sa predstavnicima medija.
tu svoju mo u mnogim medijima. Nezavisno drutvo novinara Vojvodine
istie da su sve politike nomenklature u Srbiji spreavale razvoj profesio-
nalnog i nezavisnog novinarstva, posmatrajui medije iskljuivo kao sred-
stvo za vlastitu promociju i propagandu. To je dovelo do toga da onaj ko
dri dizgine vlasti ima gotovo potpunu kontrolu nad medijskom sfe-
rom. Drutvo novinara Vojvodine upozorava da se po ovome to se dea-
va kada kontrolu preuzmu oni koji su iveli i ive od prozvodnje krize i
stvaranja neprijatelja, jasno vidi koliko je to opasno.
639
Medijski diskurs prema temama koje su od znaaja za srpsku tranzi-
ciju nije promenjen ni u 2012. godini. To su teme koje se tiu evropskih
integracija, odnosa prema regionalnim pitanjima vezanim za tranzicionu
pravdu pre svega Haki tribunal i sl.
Za analizu dominantnog medijskog diskursa zanimljiva su dva prime-
ra: izvetavanje o najvanijem regionalnom pitanju kosovskim pregovo-
rima iji je glavni akter bio predsednik Vlade Ivica Dai i izvetavanje o
borbi protiv korupcije iji je nosilac prvi potpredsednik Vlade Aleksandar
Vui.
Iako su pratei postepeni zaokret vlasti u politici prema Kosovu, poeli
da menjaju i svoj dominantni diskurs kad je re o ovoj temi, indikativno je
kako su se mediji u tom kontekstu odnosili prema dvema vodeim politi-
kim linostima, premijeru Ivici Daiu i njegovom zameniku, vicepremije-
ru Aleksandru Vuiu. U jeku dijaloga sa Pritinom, u domaim medijima
otvorarane su afere sa ciljem kriminalizacije glavnog pregovaraa Beogra-
da, premijera Daia (tzv. Sluaj Mia Banana). Takav odnos prema Dai-
u je prvenstveno posledica unutranjeg odmeravanja snaga u vladajuoj
koaliciji (da bi sastavila vladu pobednika Srpska napredna stranka je mo-
rala premijerskom mesto da prepusti partneru koji je na izborima osvojio
znatno manje glasova). Osim toga, u sluaju kraha briselskih pregovora
Aleksandar Vui bi ostao istih ruku.
S druge strane, Vui je od poetka imao snanu podrku medija u
vrlo problematinom nainu voenja borbe protiv korupcije. Kako je vre-
me, odmicalo sve vie se pokazivalo da je re o populistikoj kampanji
naprednjaka i da iza borbe protiv korupcije stoje, pre partijski interesi, a
639 www.ndnv.org.
ne sistemska reenja i proces koji bi na duge staze doveo do ozbiljnog na-
pretka. Svaka kritika Vuia bila je primana sa neprijateljstvom u javnom
diskursu. Novinar Vremena Filp varm zapazio je da se oko borbe protiv
korupcije stvara isti konsezus kao u vreme antibirokratske revolucije koja
je dovela Slobodana Miloevia na vlast.
Kad je re o tradicionalnim medijima, paradoksalno je da u posled-
njih nekoliko godina, od kada su srpski mediji oslobodjeni, Radio Slo-
bodna Evropa igra i dalje znaajnu ulogu i u informisanju graana koji
ele da uju alternativno miljenje o pojedinim temama, a pre svega in-
formacije iz regiona koji drugi mediji ne pruaju ni u dovoljnoj meri niti
na adekvatan nain.
Kada je re o slobodnom protoku informacija kroz kablovski sistem,
sluaj TV Al Dazira Balkan pokazuje da, pre svega od politikih okolnosti
i zahteva zavisi da li e neka televizija moi da se emituje kroz kablovski
sistem ili ne. Iako je ve poetkom 2012. godine objavljena najava da je
ovaj program puten u kablovsaki sistem (poetak rada je bio reklamiran i
preko bilborda u Beogradu), to se desilo tek na kraju 2012. godine, odno-
sno nakon formiranja nove vlade. Prema saznanjima Helsinkog odbora
to nije uinjeno ranije upravo da bi se preudhitrilo eventualno irenje al-
ternativnog medijskog sadraja, najpre u vreme izborne kampanje, a po-
tom u prvim mesecima nove vlade.
Govor mrnje u socijalno-politikom kontekstu
Izbori 2012. godine vratili su u Vladu populistiku Srpsku naprednu
stranku i Aleksandra Vuia koji je bio ministar informisanja (mart 1998
oktobar 2000), u vreme najvee sistemske represije nad nezavisnim me-
dijima u Srbiji. Vui je 1995. godine izabran i za generalnog sekretara Srp-
ske radikalne stranke udarne pesnice ratnog reima tokom devedesetih,
poznate po irenju ovinizma i govora mrnje protiv opozicije i nevladinih
organizacija. Sam Vui je u samo nekoliko dana nakon genocida u Srebre-
nici za skuptinskog govornicom izjavio da e za jednog Srbina biti ubijeno
100 Muslimana.
640
640 http://www.youtube.com/watch?v=UGqv9CJbd3U.
Period Vuievog mandata na mestu ministra informisanja obelei-
li su: ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, novinara Slavka
uruvije, sistemska kampanja protiv tih listova, zabrana rada medija, pri-
voenje i zadravanje u pritvoru urednika i novinara, uvoenje cenzure u
vreme NATO intervencije (Vui je bio glavni cenzor i drao redovne sastan-
ke sa urednicima), zabrana novinarima nezavisnih medija da izvetavaju
sa sednica dravnih organa (ukljuujui i Skuptinu Srbije), krivino go-
njenje novinara i izricanje zatvorskih kazni novinarima, uvoenje izrazito
represivnog zakona o informisanju.
U izvetaj Helsinkog odbora
641
za 1999. godinu navodi se: Za vreme
rata gotovo svi mediji su izvetavali na slian nain, sa manje vie vulgar-
nom i/ili ostraenom retorikom. (...) Kada se rat zavrio, situacija se zna-
ajno promenila; veina dnevnih listova Glas javnosti, Blic, Danas, pa
ak i Veernje novosti, poeli su da mnogo objektivnije pokrivaju doga-
aje. Deo tv i radio stanica, posebno u unutranjosti, takoe se priklju-
io ovom posleratnom trendu. I to su mediji bivali profesionalniji, to je
vlast postajala represivnija. Ubrzo su poela drakonska novana kanjava-
nja, zabrane brojeva, pretnje novinarima. U ovom izvetaju su navedeni
i objanjeni sluajevi ovakvog vida dravne represije, kao i sluajevi, od-
nosno pravila po kojima se sprovodi dravna propaganda kroz dravne,
tanije reeno partijske medije (RTS, Politika, Borba, Politika ekspres, itd).
Recidivi devedesetih kad je re o ponaanju prema medijima i alterna-
tivi u Srbiji osetili su se ve na poetku mandata nove vlade, kad je novo-
izabrani pomonik ministra kulture zaduen za medije Dragan Kolarevi,
neposredno pre postavljenja na to mesto
642
pozvao na kulturnu revoluci-
ju i objavio spisak nepdobnih nosioca i izvrioca pogubne antisrpske po-
litike u Srbiji. Poimence je prozvao brojne javne linosti. Tekst je objavljen
13. avgusta 2012. godine na sajtu nacionalistikog i konzervativnog porta-
la Novi standard.
643
Sline spiskove, tokom itave 2012, i poetkom 2013,
nastavile su intenzivno da objavljuju ekstremne desniarske organizacije,
a ljudi iz Vlade nikad nisu jasno osudili te napade.
641 Vreme, http://www.vreme.com/arhiva_html/467/15.html#Uvod.
642 Vest o njegovom postalvjenju objavljena je 18. avgusta 2012.
643 http://www.standard.rs/dragan-kolarevic-vreme-je-za-prvi-srpski-kulturni-ustanak.html.
S obzirom na novu realnost nakon izbora, i nemogunost da se me-
diji odupru pritiscima, Vui je postao jedna od najomiljenijh linosti u
srpskim medijima. Ovo su u razgovoru za Helsinki odbor, potvrdili no-
vinari beogradskih medija. Glavni urednici veoma paze da se ne zamere
Vuiu i da mediji koje ureuju ne odu predaleko u kritici jednog od naj-
monijih ljudi u Srbiji. Tako je dolo do paradoskalne situacije da su ak i
pojedini mediji koji su bili na udaru u vreme dok je Vui bio ministar in-
formisanja, prema njemu postali veoma blagonakloni. Nekad eksplicitno
represivne mere, zamenili su kvazi prijateljski razgovori izmeu urednika
i lidera Srpske napredne stranke.
Ulazak populistike Srpske napredne stranke u insitucije nakon izbora
2012. godine predstavlja snanu podrku delovanju ekstremistikih grupa
i guenju slobode govora koja je esto parena jezikom mrnje i pozivom
na nasilje prema nosiocima alternative. Re je o pokuaju da se ljudi koji
alternativno misle zastrae i prestanu da iznose javno svoje stavove.
Jedan od primera, koji ovo ilustruje, jeste ono to se deavalo u emi-
siji Utisak nedelje, emitovanoj 20. januara 2013, na Televiziji B92 u kojoj
su uestvovali ministar pravde Nikola Selakovi, predsednik Srpskog na-
rodnog pokreta Nai Ivan Ivanovi, poslanik LDP Miljenko Dereta i pred-
sednica i Helsinkog odbora Sonja Biserko. Voa ekstremistike grupe Nai
Ivan Ivanovi poruio je da e svima koji kau da je Kosovo nezavisno biti
mueni, sakaeni i ubijani. On je, naime, nekoliko puta tokom emisije ek-
splicitno potvrdio da stoji iza svoje ranije izjave da svako ko izjavi da je
Kosovo nezavisno nee ostati samo bez jezika, nego i bez glave. Ivanovi
je ovo rekao nakon to je Sonja Biserko izjavila da je Kosovo ve nezavisno.
Sam Ivanovi se kasnije ispravio i Sonji Biserko ublaio kaznu, rekavi
da njoj ne bi letela glava ve da bi bila procesuirana, a glava bi, parafrazi-
ramo, letela nekim drugima. Ova izjava je opasna, jer je pokret koji vodi
Ivanovi pokazao da ne preza od nasilja.
lanovi pokreta Nai, izazivaju incidente i sarauju sa organizacija-
ma kojima je cilj jaanje duha i vojna obuka polaznika. Tako je, prema
zvaninim informacijama sa sajta www.nasisrbija.org, organizacija Narod-
ni sabor u Moskvi, u okviru obuke Dobrovoljac, insistirala da gostima
iz SNP Nai odri kratku obuku u sklapanju i rasklapanju kalanjikova.
Takoe polaznici kursa Dobrovoljac (2012, leto) boravili u Apatinu u
sportsko-vojnom kampu koga je organizovalo udruenje Patriotski front.
Meutim, u ovom sluaju, najvie uznemirava ponaanje ministra
pravde Selakovia u spomenutoj emisiji. On je, umesto da zatiti Sonju Bi-
serko, izjednaio nju i predsednika pokreta Nai. injenica da je ministar
pravde dozvolio da se u njegovom prisustvu izgovaraju pretnje ubistvom,
sakaenjem ljudi i muenjem jasno svedoi da ministar podrava aktiv-
nosti pokreta Nai. Ministar je preutao ove pretnje i ak otiao korak da-
lje u njihovoj relativizaciji, kad je zakljuio svoje izalganje reima da su
Biserko i Ivanovi isti. Ministar Selakovi je na ovaj nain stao na stranu
nasilnika.
O celom sluaju, informisani su i premijer Ivica Dai i prvi potpred-
sednik Vlade Aleksandar Vui iz ije stranke i dolazi Selakovi. Kua ljud-
skih prava i demokratije u Beogradu traili su od njih da javno osude
nastup ministra Selakovia i da e tek tad poverovati u iskrenost njihovih
rei da dravni organi moraju da zatite sve graane kojima se preti na taj
nain. Traeno je i da jasno i javno kau da niko zbog javno izgovorenih
rei ne sme da bude ubijen, da ne sme da mu bude preeno smru i na-
siljem, i da dravni organi, pre svega pravosudni sistem moraju da zatite
sve graane kojima se preti na ovaj nain.
Ovo pismo, meutim, ostalo je bez ikakvog odgovora. Ono je trebalo
da bude i test za novu vladu za njen odnos prema medijskim slobodama i
suprtstavljanju ekstremistikim grupama u Srbiji. Naprotiv, u poslednjim
mesecima dolo je do eksalacije govora mrnje. Represivne mere protiv
govora mrnje, ne mogu doneti bitne rezultate; naprotiv, neophodno je da
nosioci bitnih funkcija stalno nude alternativu i osuuju u javnom govru
i ponaanje, poput ponaanja ministra Selakovia u pomenutoj emisiji.
Opasna tendencija izjednaavanja ekstremista i organizacija civilnog
drutva i medija koji su kritini prema ekstremizmu ispoljava se i u najava-
ma ekstremista da e podneti tube za irenje govora mrnje protiv vee
grupe profesionalnih medija i nevladinih organizacija. Ova taktika zloupo-
trebe zakona trebalo bi da ima iste efekte kao i u Rusiji, gde vlasti sprovo-
de niz zakonskim mera protiv zatitnika ljudskih prava optuujui ih da su
pijuni. Tako je, pomenuti Pokret Nai, uputio apel
644
Radiodifuznoj agen-
ciji i Vladi Srbije da zaustave govor mrnje koji prema srpskom narodu
iri medijska kua RTVB92, zloupotrebljavajui svoju nacionalnu frekven-
ciju, skrenuvi panju na novi tekst aktiviste organizacije Kvirija, Predraga
Azdejkovia, pod naslovom etiri jahaa Kaavende.
645
U apelu
646
se na-
vodi da je ta organizacija vie puta dostvljala tuilatvu materijalne doka-
ze o skandaloznom i nedopustivom govoru mrnje RTVB92 prema Srbima.
Ovakvi pokuaji ekstremistikih organizacija, bez jasne osude ljudi iz
vlasti, predstavlja ozbiljnu pretnju slobodi govora. Za to postoji nekoliko
razloga koji proizilaze iz ireg konteksta. Organizacija Nai nije bez utica-
ja u drutvu. Naprotiv, ima jako uporite u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao
i podrku uticajnih konzervativnih krugova u Srbiji koji imaju upliva i na
samu Vladu i koncentrisani su oko predsednika Srbije Tomislava Nikolia.
Drugo, re je o organizaciji iji lanovi su vinovnici nasilnih incidenata. I
tree, treba imati na umu, politiku prolost vladajuih stranaka, SNS (ra-
nije SRS) i SPS, koje su devedesetih kreirale ratnu propagandu i sprovodile
represivne mere nad medijima i novinarima.
Govor mrnje
Intenzivna kampanja koju karakteriu pretnje i govor mrnje tokom
2012. i, posebno u prvim mesecima 2013, voena je protiv Nezavisnog
drutva novinara Vojvodine, Radio tlevizije Vojvodina (RTV) kao i njihovih
rukovodstava. Oni su targetirani kao nosioci autonomake politike u Voj-
vdini, to nas navodi na zakljuak da cela kapmanja protiv njih ima poli-
tiku pozadinu i ne moe da se posmatra van politikog konteksta i stava
Vlade Srbije prema pokrajini.
644 Objavljen 18. aprila 2013. na naslovnoj strani sajta organizacije Nai.
645 Tekst se odnosi na penzinisanog vladiku SPC Vasilija Kaavendu za koga postoje ozbiljne
optube da je uestvovao u raznim kriminalnim radnjama.
646 http://nasisrbija.org/index.php/2013/04/18/snp-nasi-traze-reakciju-rra-zbog-govora-
mrznje-medijske-kuce-b92/.
Ovi napadi pokazuju rastui trend u prvim mesecima 2013. Nezavisno
drutvo novinara Vojvodine se tim povodom vie puta obraalo elnicima
Vlade i predsedniku Srbije, ali nije bilo odgovora.
647
Prema reima generalnog sekretara NDNV Nedima Sejdimovia tokom
januara i februara 2013, Udruenje je bilo izloeno svakodnevnoj medij-
skoj hajci. Ova matrica se ponavlja. Tako je protiv novinara i predsednika
NDNV Dinka Gruhonjia i njegove porodice voena i kampanja mrnje i
pretnji i 2007. godine koju je tada predvodila, u meuvremenu zabranje-
na neonacistika organizacija Nacionalni stroj. Prostorije NDNV, u centru
Novog Sada obijene su 14. februara 2013, po esti put. U nekoliko navrata
otkidana je i tabla sa natipsom Drutva. Svi incidenti su prijavljeni poli-
ciji. Programskoj direktorki RTV Sandi Savi preeno je da je prate od ro-
enja, da o njoj znaju vie nego ona sama, kao i da se vrati u Beograd ili
jo bolje u Split.
648
Matricu napada (ukljuujui i politiku pozadinu i reakcije na govor
mrnje) najbolje ilustruje sledei primer: U tekstu Da li su nai TV nov-
ci
649
stalnog tv komentatora u listu Peat
650
Midoraga Zarkovia objav-
ljenom u tom nedeljniku, tvrdi se da su u rukovodstvu Radio televizije
Vojvodina antisrpski jurinici i osvedoeni srbomrsci. Uz tu i druge uvre-
de tekst obiluje klevetama i fabrikovanim informacijama na raun autora
i menadmenta RTV, kao i predsednika NDNV Dinka Gruhonjia. Ilustracija
stava kojim Peat na javnu scenu vraa govor mrnje i ratnu propagandu
devedesetih je zavrni deo teksta : Na osnovu uvida u nacionalnu pri-
padnost veine rukovodilaca, od kojih su neki pomenuti u tekstu, ali i na
osnovu uvida u program novosadske TV teko je izbei da iza tog zloina
stoji razgoropaeni hrvatski lobi.
647 O hajci protiv rukovdstva NDNV obaveteni su predsednik Tomislav Nikoli, premijer Ivica
Dai i prvi potpredsednik Aleksandar Vui ali nikada nije bilo njihove reakcije.
648 O ovome se detaljno govorilo na tribini: Vraa se atmosfera iz devedesetih godina,
odranoj 11. februara 2013, www.autonomija.info ).
649 http://www.uns.org.rs/sr/desk/media-news/15086/di-su-nasi-tv-novci!.html.
650 Glavni urednik Peata je Milorad Vueli , urednik Radio televizije Beograd u vreme
najvee ratnohukake propagande te tv kue. Peat inae redovno objavljuje ovakvu
vrstu tekstova.
U istom tekstu se kae da su novopridoli rukovodioci Informativ-
nog programa RTV sve sami antisrpski jurinici. Tvrdi se da je vojvoanski
javni servis od jula 2011, potpuno u rukama protivsrpskih kadrova, ija je
ostraena mrnja prema naciji u ijoj dravi ive i deluju bespogovorno
dokazana. Na meti ove nacionalistike poternice su Sanda Savi, Danica
Vueni i Dinko Gruhonji, ugledni medijski profesionalci i dobitnici pre-
stinih novinarskih nagrada.
Televizija Vojvodine uputila je apel dravnim institucijama, podsea-
jui da takve kvalikacije mogu ozbiljno da ugroze rad pokrajinskog jav-
nog servisa, ali i bezbednost zaposlenih zato to se ponovo prebrojavaju
nacionalna krvna zrnca novinara, kao u vreme kad je na elu novosadske
TV bio sadanji direktor i glavni urednik Peata Milorad Vueli. RTV pro-
izvodi program i na devet jezika nacionalnih zajednica, tako da samo mo-
emo da pretpostavimo kako se oni oseaju posle podseanja na vreme
bujanja pogubne nacionalne histerije, kae se u saoptenju RTV objavlje-
nom 18. januara 2013.
651
Zvanini Beograd nije reagovao na ove i sline napade, iako su naj-
vanijim predstavnicima vlasti upueni apeli sa raznih strana sa zahtevom
da osude te napade. O vezi politike i napada na RTV svedoi i izjava-zah-
tev potpredsednika Socijalistike partije Srbije (SPS) i predsednika Odbo-
ra SPS za Vojvodinu Duana Bajatovia da ta stranka trai da se promeni
ureivaka politika u Radio-televiziji Vojvodina. Bajatovi je rekao da je
ureivaka politika u toj medijskoj kui podreena jednoj politikoj stran-
ci, precizirajui da je re o Demokratskoj stranci (DS). Ukoliko se hitno ne
promeni ureivaka politika, traiemo smenu svih rukovodeih ljudi u
RTV, rekao je Bajatovi na konferenciji za novinare. Bajatovi je kazao i da
SPS trai da se dostavi spisak 20 najveih plata u RTV. On je rekao da e taj
podatak traiti i preko poverenika za dostupnost informacijama od javnog
znaaja.
652
651 http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/rtv:-govor-mrznje-u-tekstu-o-radio-televiziji-
vojvodine-u-pecatu-sledi-tuzba_364902.html.
652 Objavljeno 8. marta 2013. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/371323/Bajatovic-Rukovodioci-
u-RTVu-imaju-vecu-platu-od-mene-sto-je-priznacete-jako-tesko.
Programska direktorka RTV Sanda Savi, komentariui ovu Bajatovi-
evu izjavu kae da je re o direktnom politikom napadu: Izale su senke
na svetlo dana i sve je sada jasno. Mi smo sve vreme pod velikim pritiskom
raznih politikih grupa i oekujem te pritiske i dalje.
653
Nezavisno udruenje novinara Srbije upozorilo je da ovakvim naci-
onalistikim pametima (kao tekst u Peatu) podstiu se ultradesniarske
organizacije koje poslednjih meseci sistematski prave spiskove nepodob-
nih medija i organizacija, optuujui ih za navodnu antisrpsku delatnost.
Time se u Srbiji ponovo stvara klima podela na patriote i izdajnike ka-
kvu smo imali tokom devedesetih, kada su ljudi koji su imali drugaije mi-
ljenje bili izloeni bespotednoj harangi.
654
Generalni sekretar Nezavisnog drutva novinara Vojvodine Nedim Sej-
dinovi kae da tekst u Peatu treba posmatra u dva konteksta. Prvo, kao
proces koji se ve dugo vodi protiv Vojvodine i zalaganja za njena prava, a,
s druge strane, to vidi kao jedan u seriji tekstova koji se odnosi i na kriti-
ku NDNV, kao organizacije civilnog drutva, odnosno konkretno na Dinka
Gruhonjia ,
655
kao nekog ko se prepoznat da se zalae za otvaranje debate o
poloaju Vojvodine i decentralizaciji Srbije.
Na osnovu podataka iz istraivanja koje saoptava RTV, i koji se odno-
se na vreme objavljivanja teksta u Peatu, gledanost te televizije porasla je
za 80 odsto, dok je radijska sluanost skoila sa osmog na tree mesto. Te
rezultete treba posmatrati i u kontekstu da RTV radi u veoma neuslovnom
prostoru, bez adekvatne tehnike, sa zastarelom opremom, uz loe reguli-
sanu pretplatu i sa problemima u naplati pretplate.
656
Za razliku od beogradskih dravnih institucija, pokrajinske vlasti su re-
agovale na napade na rukovodstvo Radio televizije Vojvodina i NDNV. Pred-
sednik pokrajinske vlade Bojan Pajti povezuje to sa prekomponovanjem
653 http://www.autonomija.info/odbor-za-informisanje-osudio-napade-na-rtv-i-na-ndnv.
html.
654 http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/rtv:-govor-mrznje-u-tekstu-o-radio-televiziji-
vojvodine-u-pecatu-sledi-tuzba_364902.html.
655 Danas, 21. januar 2013.
656 www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_
content&task=view&id=7489&Itemid=1&month=3&year=2013.
vienacionalnih vlasti u multienikim sredinama i dovoenjem na vlast
iskljuivo nacionalistike stranke, to se deava u poslednjim mesecima
2012. On je oceniio da je NDNV na udaru zbog toga to ima u svom nazivu
Vojvodinu, to deluje na teritoriji Vojvodine i zbog toga to se u njemu na-
laze pripadnici razliitih nacionalnosti. Mi sa gaenjem osuujemo sva-
ki napad na nezavisno novinarstvo i svaki napad na ljude zbog toga to se
krste na drugaiji nain, to govore drugaijim jezikom i pripadaju drugoj
nacionalnosti, kazao je Pajti.
657
.
Odbor za informisanje Skuptine Vojvodine osudio je napade na no-
vinare i govor mrnje i pretnje koje su upuene rukovodstvima RTV i NDNV
i ocenio da se na taj nain ugroava i politika stabilnost Vojvodine. Me-
utim, na glasanju je bio uzdran pokrajinski poslanik Srpske napredne
stranke Damir Zobenica, koji je rekao da se u sutini slae sa zakljucima,
ali da ima nekoliko manjih primedbi (15. mart 2013).
658
Nacionalno prebrojavanje novinara izazvalo je i reakcije meuna-
rodnih organizacija.
659
Meutim, reakcija na tekst u Peatu predsednice Udruenja novinara
Srbije (UNS) i Saveta za tampu (samoregulatronog tela za praenje etikog
kodeksa u tampanim medijima) bila je neprimerena. Iako je UNS izrazio
aljenje to Peat ne ume da kritikuje profesionalni rad svojih kolega bez
denunciranja njihove nacionalne pripadnosti i politikih uverenja, Ljiljana
Smajlovi je svoj stav iznela u nedeljniku Vreme. Ona tendenciozno izjed-
naava novinare okupljene oko NDNV i RTV i ekstremistike organizacije, tj.
657 http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/pajtic:-neprihvatljivi-napadi-na-nezavisno-
novinarstvo_371641.html.
658 http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/odbor-za-informisanje-osudio-napade-na-rtv-
i-na-ndnv_377970.html.
659 eca odeljenja za medije misije OEBS Dragana Nikoli Solomon apelovala je na
dravne organe da preduzmu sve to je u njihovoj moi da se ovakav javni diskurs
zaustavi. Potrebno je razlikovati slobodu medija od diskriminacije i govora mrnje. Treba
znati gde su granice jednog demokratskog drutva(Beta, 21. januar 2013). Amensti
Internenl je konstatovao da konstantni verbalni napadi protiv predsednika NDNV Dinka
Gruhonjia, kao i drugih lanova tog udruenja predstavljaju oblik diskriminacije, govora
mrnje i u nekim sluajevima podsticanja na nasilje. Primarni motiv za te napade je
etniko poreklo, odnosno nacionalnost, a lanovi NDN opisani su i kao antisrbi. (www.
amnesty.org ).
vinovnike nasilja. Ona pie: ... neretko i nae kolege novinari nastupaju
pre svega kao simpatizeri odreenih politikih i nansijskih projekata. I
po tome se autor iz Peata i predsednik NDNV veoma malo razlikuju. Nji-
hovi su oponenti uvek jurinici, s tom razlikom to su Gruhonjievi pro-
tivnici faisti, ovinisti i genocidni manijaci, odnosno delati, dok su
za (Miodraga) Zarkovia jurinici po pravilu antisrpski. Dan ili dva pre
izlaska Peata, Gruhonji je sa jedne beogradske tribine objanjavao da je
medijska scena Srbije zmijsko leglo i da su na urednikim mestima u ve-
ini dravnih medija i dalje ratni hukai, sauesnici u srpskim zloinima.
Rekla bih da su i Gruhonjieva borba za multikulturalnu i Zarkovieva za
srpsku Vojvodinu jednako bezobzirne prema principu nepristrasnosti u
novinarstvu. Njih dvojica jednako vole teke rei i neodmerene optube,
pie Ljiljana Smajlovi.
660
Za nju su isto, na primer, novinarka RTV Danica
Vuini (dobitnica brojnih profesionalnih nagrada) i Milijana Baleti, jed-
na od perjanica srpske ratne propagande. Za nju je sasvim normalno i da
se novinari i mediji koji dobijaju sredstva iz inostranstva nazivaju stranim
agentima to je inae izraz koji ekstremistike organizacije koriste u targe-
tiranju protivnika.
Stav koji je u Vremenu iznela Smajlovieva jeste jedan od najboljih pri-
mera normalizacije ekstremizma u Srbiji i izjednaavanja onih koji kri-
tikuju govor mrnje, onih koji su izloeni ozbiljnim pretnjama, a i zikim
napadima i, s druge strane, ekstremista koji inciraju i uestvuju u nasilju.
Re je u istoj poruci koju alju predstavnici Vlade Srbije, pre svega Srpska
napredna stranka.
U reakciji na tekst Ljiljane Smajlovi, gneralni sekretar NDNV situaci-
ju u srpskom novinarstvu opisuje: Dugo ve na ovim prostorima, meu
tzv. umerenim nacionalistima, pa i onima koji sebe ne nazivaju tako, kao
i u velikom delu javnog mnenja, opstaje blesava teza da je istina uvek
na pola puta. Recimo, u studio se pozove jedan koji se zalae za ubijanje i
opravdava zloine i jedan koji tvrdi da su ubijanje i mrnja neto to je ne-
dopustivo i kanjivo. I tu se nekako, u tom traganju za istinom, iskristali-
e nekakav srednji put po kojem je ubijanje sasvim okej, ali se ba ne sme
preterivati. Poziv na lin je takoe opravdan, ali treba precizno odrediti
pravu metu, stvoriti moralnu paniku, a ve e se nai neko ko e ispaliti
metak.
661
Prema reima predsednika NUNS Vukaina Obradovia na delu je in-
telektualizacija govora mrnje, odnosno njegova legalizacija kroz fra-
ze, kako su svi spiskovi isti i kako je re o slobodi izraavanja. On je
ocenio da u odsustvu rezultata, vlast s jedne strane hrani narod pra-
vim i izmiljenim lopovima, a sa druge strane Hrvatima, nesrbima i
izdajnicima
662
.
* * *
Srpska nacionalistika propagandna matrica iz osmadesetih i devede-
setih koja je stvarala atmosferu priprema za voenje rata, nikad nije ne-
stala iz medijskog diskursa u Srbiji. Okosnicu te matrice ini to, da Srbi ne
snose odgovornost za rat, da Srbima preti opasnost od drugih naroda Bal-
kana, negiranje ili umanjenje zloina nad Bonjacima i Hrvatima, kao i tu-
maenje svih zahteva za decentralizacijom Srbije kao separatistikih, koji
vode daljem razbijanju Srbije.
Srpske elite nikada nisu prihvatile narativ o odgovornosti srpskih in-
stitucija i rukovodstva Srbije u zapoinjanju rata u bivoj Jugoslaviji, a
procesi tranzicione pravde u kreiranju novog istorijskog narativa nisu ni
zapoeli. U tom smislu, pobeda Tomislava Nikolia na predsednikim iz-
borima, ulazak naprednjaka u institucije i stvaranje koalicione vlade rat-
nih stranaka SPS-SNS,
663
vodila je tome da se pomenuta matrica ponovo
nametne medijima.
Osim na primeru Vojvodine, to se dobro vidi u izvetavanju o Hakom
tribunalu i o prolosti. U tom smislu, vrlo je zanimljiv primer jedne od
najgledanijih talk-shaw emisija na televiziji sa nacionalnom frekvencijom
TV Prva Vee sa Ivanom Ivanoviem. Kad je voditelj gotovo prvi put od-
stupio od svog uobiajenog ablona voenja emisije (u kojoj su se ne retko
661 Nedim Sejdinovi: Osrednja istina, www.autonomija.info , 27. januar 2013.
662 Tribina: Vraa se atmosfera iz devedesetih godina; 11. februar 2013; www.autonomija.
info.
663 Dananje rukovodstva SNS ine isti ljudi koji su bili sve vreme rata na najviim
funkcijama u Srpskoj radikalnoj stranci. Aleksandar Vui je bio poslanik SRS, a od 1995, i
generalni sekretar te stranke. Nikoli je od osnivanja bio broj dva u SRS.
mogli uti grubi vicevi na raun manjina ili, recimo, ena) i doveo u emi-
siju
664
poslednjeg predsednika SFRJ i biveg predsednika Hrvatske Stjepana
Mesia, navukao je gnev javnih linosti i gledalaca i primio niz pretnji. Bio
je izloen javnom ikaniranju hajka je poela na tviteru nakon to je vo-
ditelj Ivan Ivanovi najavio gostovanje Stjepana Mesia, a eskalirala tokom
i nakon emitovanja. Meu tim pretnjama, kako su preneli i tradicionalni
mediji, bilo je i pretnji smru.
665
Optube na tviteru, kako su preneli neki
sajtovi, da je doveo u emisiju oveka kome su ruke krvate do lakata i koji
je sauesnik u ubijanju Srba dole su i od Dragana J. Vuievia urednika
tabloida Informer
666
.
Ivanovi kae da, s obzirom na to u kakvoj zemlji ivimo, nije udno
to se ovakve stvari deavaju.Nemam nita posebno da prokomentariem.
ivimo u zemlji prepunoj nasilja i ove pretnje nisu iznenaenje. One govo-
re o naem civilizacijskom nivou. Nadam se da emo kao drutvo shvatiti
da nas mrnja samo kvari i usporava u ivotu.
667
Meutim, i sam Ivanovi
je dve sedmice pre Mesia
668
ugostio biveg ocira JNA Veslina ljivana-
nina, koji je sluio kaznu za ratni zloin pomaganja u muenju hrvatskih
664 Emitovana 7. decembra 2012.
665 Prema pisanju Blica (9. decembar 2012) neke od pretnji koje su stizale voditelju glasile
su: Ti si sapun za pranje ustakog obraza, Ivane, sada se slobodno moe rei da si samo
duh koji hoda Srbijom. Znai, smatraj da te nema... Bedo od oveka.
666 Vlasnik i urednik jednog od tampanih liostova Informer Dragan J. Vuievi : Ivan
Ivanovi je slika i prilika pokvarenog srpskog licemera. Takvi kao on su upropastili ovu
zemlju. Ne mogu da verujem da putas Mesia da iri ustake lai u udarnom terminu
nacionalne TV! Moete li da zamislite da u udarnom terminu na RTL u Zagrebu gostuje
Bora Jovi i iri srpsku propagandu?! Bruka i sramota ta nam rade!Tumanovska
laovina Stjepan Mesi truje srpsku decu ustakom propagandom! Sram te bilo,
Ivanoviu! (...)Pa, taj ovek koji sedi preko puta tebe je sauesnik u ubijanju Srba. Ruke
su mu krvave do lakata. (...) Ivan Ivanovi veeras zapravo treba da ubedi Srbe kako
su Hrvati naa, pametnija braa Banda lopovska i izdajnika truje naciju!, napisao
je izmeu ostalog Vuievi na svom nalogu. (Tekst Vuievievog tvita, preuzet je sa
portala http://www.svet.rs/najnovije-vesti/hajka-na-tviteru-ivana-ivanovica-napali-zbog-
stipe-mesica).
667 http://www.telegraf.rs/jetset/447402-ivanovic-pretnje-me-ne-iznenauju-jer-zivimo-u-
zemlji-nasilja
668 Emitovanoj 23. nvoembra 2012.
zarobljenika na Ovari kod Vukovara. Re je inae, o gradu u Hrvatskoj koji
je tokom rata okupirala srpska vojska. ljivananin je najavljen kao major
u penziji koji e priati anegdote iz Haga. Predstavljen je i kao pisac knjiga
i kao deda jedne devojice u emisiji se pojavila i maloletna unuka Vese-
lina ljivananina. Ovo je inae, primer koji predstavlja dominantnu ma-
tricu u srpskim medijima.
Komisija za istragu o ubistvima novinara
Vlada Srbije, na predlog prvog potpredsednika Aleksandra Vuia od-
luila je 24. januara da fromira Komisiju koja treba da istrai nereena
ubistava novinara u Srbiji Slavka uruvije,
669
Dade Vuajsinovi
670
i Milana
Pantia.
671
Komisija je kasnije proirena i na istragu ubistva 16 zaposlenih
u RTS u vreme NATO intervencije. Inicijator Komisije i njen predsednik je
direktor Fonda B92 Veran Mati, a ine je predstavnici slubi bezbednosti
Srbije, tuilatva i medija,
672
669 Slavko uruvija, vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina, ubijen je 11. aprila 1999.
godine i u ovom sluaju bie najvie rei u ovom izvetaju.
670 Novinarka Duge Dada Vujasinovi koja je izvetavala sa ratita u Hrvatskoj, pronaena
je mrtva u stanu na Novom Beogradu, 8. aprila 1994. godine. Godinama je zvanina
verzija glasila da je u pitanju samoubistvo lovakom pukom. Porodica u to nije verovala,
obavljana su nova vetaenja i jedno od njih ukazalo je da je, ipak, u pitanju ubistvo, to
je tuilatvo prihvatilo 2009. godine, petnaest godina posle smrti novinarke. Od tada
nikakvog pomaka nema.
671 Milan Panti, dopisnik Veernjih novosti iz Jagodine, ubijen je 11. juna 2001. godine u
ulazu zgrade u kojoj je iveo, i to tako to je udaren mehanikim oruem, poput ipke,
u potiljak. Panti je pisao o aferama u Jagodini, pa se pretpostavlja da je to bio motiv
ovog zloina. Zvanina istraga kae da nema konkretnih tragova osim to je objavljen
fotorobot mogueg ubice, a to nije pomoglo u njegovom otkrivanju. Policija je
povremeno saoptavala koliko je stotina informativnih razgovora obavljeno tokom rada
na ovom sluaju, ali napredak na sluaju nije napravljen. Niti postoji konkretna sumnja
niti koliko je poznato postoji svedoenje o bekstvu izvrioca ili forenziki trag koji bi
mogao dovesti do njega.
672 Mati je konferenciji OEBS o slobodi medija u jugoistonoj Evropi, septembar 2012,
najvio da je cilj komisije analiza svih dosadanjih istraga, utvrivanje injenica o tome
zato su bile neuspene i postavljanje osnova za naredne istrage. (http://www.politika.
rs/rubrike/Hronika/Osnovana-meunarodna-komisija-za-ubistva-novinara.lt.html) Prvi
Komisija, meutim, nema veliki stepen poverenja u javnosti pre sve-
ga zbog podrke Aleksandra Vuia koji je u vreme ubistva Slavka uruvije
bio ministar infomrisanja.
673
Helsinki odbor ocenjuje da postoje ozbilj-
ni razlozi za to nepoverenje. Komisiju je napustio predsednik Nezavisnog
udruenja novinara Srbije Vukain Obradovi, a ona je bila i predmet de-
bate i podele meu novinarima na godinjohj skuptini NUNS odranoj u
aprilu 2013. Otre kritike iznela je i renomirana istoriarka i supruga ubi-
jenog uruvije Branka Prpa, a neposredno nakon osnivanja iz Komisije je
izala i novinarka-urednica nedeljnika NIN Vesna Malii, a kasnije i pred-
sednik NUNS Vukain Obradovi.
Najvie razloga za nepoverenje u rad komisije ima kada je re o ubi-
stvu vlasnika magazina Evropljanin i Dnevnog telgrafa Slavka uruvije,
budui da je u vreme kada je ubijen ministar informisanja bio Aleksan-
dar Vui koji, bez sumnje, snosi odgovornost za hajku na uruviju koja je
prethodila ubistvu. Dosadanja analiza sluaja i istraga ukazuju na to da je
je re o politikom ubistvu i da iza njega stoji tadanji reim i drava. Ubi-
stvu uruvije prethodilo je unitavanje njegovih listova; voeni su sudski
procesi protiv uruvije zbog kritike tadanjeg reima u novinama koje je
izdavao. Neposredno pred uruvijimo ubistvo u proreimskom listu Poli-
tika ekspres (5. aprila 1999) objavljen je tekst uruvija doekao bombe,
kojim je vlasnik Dnevnog telegrafa targetiran kao izdajnik, a tekst je itan i
na centralnom dnevniku RTS. uruvija je tada, kako su kasnije pisali mno-
gi mediji, iz vlasti dobio informaciju da je u pitanju greka koja se vie
nee ponoviti zbog ega je odluio da ostane u zemlji. Osim toga, istragom
je utvreno da su neposredno pre ubistva, povueni pripadnici dravne
bezbednosti koji su tog dana pratili uruviju.
izvetaj Komisija je objavila poetkom aprila 2013. i on se moe proiitati na http://www.
b92.net/info/dokumenti/index.php?nav_id=703248
673 Vui se navodno nije aktivno ukljuivao u rad Komisije, ali je oigledna njegova podrka
Komisiji, pre svega kao koordinatora za nacionalnu bezbednost koji kordinira svim
bezbednosnim slubama u zemlji. Veran Mati ne iskljuuje i direktnije angaovanje
Vuia u radu Komsije: Aleksandra Vuia jo nismo ukljuivali u aktivnosti Komisije,
ali postoji otvorena mogunost da iskoristimo njegovu trenutnu poziciju i autoritet,
naravno, u zakonskim okvirima. (11. april 2013, http://nuns.rs/info/news/19061/resicemo-
slucaj-ubistva-curuvije.html )
Branka Prpa koja je do sada saraivala sa svim sudskim i policijskim
organima u istrazi o ubistvu uruvije, upozorila je javnost da je istraga za-
vrena 2007. godine i sve to je tada trebalo da se uini jeste da Tuila-
tvo podigne optunicu a ne da se sada alternativnim metodama ponovo
istrauje ceo sluaj.
674
Komisija po njenim reima ne moe da bude zame-
na za ono to je Tuilatvo trebalo da uradi i njeno formiranje predstalvja
populistiku predstavu i cirkus koji vredja mrtve ljude. Na manipulativ-
nost komisije ukazuje i injenica da nju ini konglomerat pripadnika po-
licije, tajnih slubi i novinarske struke.
675
Advokat Nikola Barovi, koji je
detaljno upoznat sa sluajem, kae da je sluaj uruvija toliko jasan i da
je kriminalistiki gledano to zadatak za srednju policijsku kolu, a ne za
velike komisije. On kae da se zna ko je povukao pratioce koji su pratili
uruviju, zna se ko je izdao tu naredbu i ko je bio u centrali tog dana.
676
Predsednik NUNS Vukain Obradovi napustio je Komisiju, protivei se
ideji da u eventualnom sudskom procesu neki od uesnika ubistva dobiju
status zatienog svedoka. Smatram da ne mogu da se amnestiraju ljudi
koji su neposredno uestvovali u ubistvu, bilo kao nalogodavci ili kao iz-
vrioci, tako to e im se dati status zatienog svedoka. Dolazak do istine
na takav nain nee imati dobre efekte ni po drutvo, ni po slobodu infor-
misanja u Srbiji, kae Obbradovi.
677
I Branka Prpa smatra da bi davanje
statusa svedoka saradnika, recimo, Radetu Markoviu (o emu se speku-
lisalo u krugivoima bliskim komisiji) koji je u vreme ubistva bio na elu
674 Ne mislim da s ovom komisijom moemo doi do epiloga jednog politikog i dravnog
ubistva kao to je ubistvo Slavka uruvije. Ne verujem u parainstitucije koje su potrebne
pravnoj dravi da zamene institucije iji su razlog postojanja upravo teka krivina dela
kao to su ubistva ljudi. Za to postoji tuilatvo, istrani organi i sudski sistem i valjda
su to institucije koje reavaju te sluajeve, rekla je Prpa u emisji 1 na 1 RTV Vojvodina
emitovanoj 29. januara 2013.
675 Prpa objanjava: To je banalizacija cele prie i to prosto nije dopustivo, rekla je Prpa i
ocenila da je formiranje komisije za rasvetljavanje ubistava novinara manipulacija zato
to vlast proglaava dravu kao nemonu da to rasvetli i rehabilituje je. Ona je, u emisiji
1 na 1 RTV izjavila da je i za vreme vlasti Borisa Tadia izostala politika volja da se taj
proces pravno okona, a da sada postoji politika volja koja se pretvara u cirkus.
676 Al Dazira, servis za Balkan http://balkans.aljazeera.net/vijesti/imena-ubica-curuvije-
poznata-ali-se-taje.
677 www.blic.rs.
Dravne bezbednosti bilo uruavanje samog koncepta pravde. To je jedna
od monstruoznih zamena teza, da oni koji su rukovodili svim tim akcija-
ma i koji od 1998, stoje iza svih tih politikih i dravnih ubistav, sad mogu
da dobiju status svedoka saradnika. To je neprihvatljivo i u politikom i u
etikom smislu, jer devastira ideju sankcije za one koji takve zloine izvr-
avaju, kae Prpa.
678
Brat ubijenog Slavaka uruvije, Jovo, u obraanju javnosti povodom
14 godina od njegovog ubistva, rekao je da on ne eli da se obraa onima
koji su danas na vlasti i koji su utali kada je Slavko sa njegovim novinari-
ma bio proganjan, njegove redakcije pljakane i unitavane , a na kraju je
zverski ubijen. Oni su utali i bili deo zloinake Miloevieve vlasti. Jedan
je bio potpredsednik Miloevieve vlade, drugi ministar za informisanje,
a trei, glasnogovrnik mrnje i zla Slobodana Miloevia. U vreme terora,
pa ak i kad je Slavko ubijen izgovarali su mnoge gnusne lai o njemu
679
.
Medijska strategija i zakon o informisanju
Opta ocena medijske zajednice
680
o Nacrtu zakona o javnom infor-
misanju jeste da je prenormiran, restriktivan i da u pojedinim delovima
sadri nedoreena i kontradiktorna reenja i da faovrizuje dravne medi-
je. Javnu raspravu o nacrtu zakona obeleio je otar sukob, prenet inae
iz prethodnih godina, izmeu medijskih udruenja i privatnih medija s
jedne strane, i predstavnika lokalnih javnih servisa i medija na jezicima
manjina (nansiranih iz Nacionalnih saveta), s druge strane. Prema po-
stojeem predlogu Zakona predvieno je da 31. decembar 2014. godine
bude krajnji rok za privatizaciju dravnih medija, ali se vea sad pominje
mogunost produenja roka, emu se medijska zajednica otro protivi.
681

678 Al Dazira Balkan.
679 www.blic.rs.
680 Medijsku zajednicu ine Medijska koalicija (ANEM, UNS, NUNS, i Lokal Press) i Asocijacija
medija
681 Prema zakonu iz 2003. godine, krajnji rok za privatizaciju tampanih medija bio je april
2006. godine, odnosno decembar 2007. godine za elektronske medije. Nijedan rok nije
potovan i drava i dalje ima vlasnitvo u medijima. U Srbiji je registrovano vie od
hiljadu medija na 7,1 milion stanovnika. Od tog broja iz budeta se nansira oko 100
Prema nacrtu zakona predviena su samo dva javna servisa Radio-tele-
vizija Srbije i RTV Vojvodine.
Medijska zajednica zalae se i za to da Nacrt zakona mora da sadri
izriitu zabranu budetskog nansiranja medija od poetka 2014. godine
i iskljuivo prelazak na projektno nansiranje. Privatizacija medija ima i
podrku Evropske unije ef delegacije EU u Srbiji Vensan Deer je povla-
enje drave iz medija oznaio kao najvaniji cilj.
682
Prema Nacrtu zakona, kako je predloeno i u medijskoj strategiji pret-
hodne vlade predvieno je projektno nansiranje medija, to podrazume-
va da e se mediji javljati na konkurse i aplicirati po osnovu projekata, te
da vie nee biti direktnih budetskih sredstava za pojedine medije. Prema
reima medijske ekspertkinje Evropske unije koja je bila ukljuena i u stva-
ranje medijske strategije prethodne vlade, Sandre Bai Horvatin, u 2012.
godini za medije je potroeno iz budeta 20 miliona eura, ali kriterijumi za
troenje tog novca nisu bili jasni i transparentni. Ona smatra da Nacrt za-
kona o javnom informisanju nije protiv njih (javnih servisa), ali svi mora-
ju da imaju iste uslove na tritu i na taj nain se moe obezbediti i zatita
javnog interesa i jasan nain troenja novca poreskih obveznika. Drava e
na svim nivoima putem projektnog nansiranja obezbediti pomo mediji-
ma i zatiti javni interes u informisanju, rekla je Bai Hrvatin.
683
Meutim, u postojeem Predlogu zakona, prema ocenama Medijske
zajednice nisu jasno utvreni kriterijumi za projektno nansiranje. Pred-
log Zajednice je da veinu u konkursnim komisijama ine eksperti koje de-
legiraju reprezentativna profesionalna udruenja i medijske asocijacije, te
da konkursi za izbor lanova komisije moraju da budu uniformni bez obzi-
ra na nivo vlasti koja dodeljuje pomo (nacionalni, regionalni ili lokalni).
Jedan od argumenata za privatizaciju medija jeste nelojalna konkurencija
medija.
682 Nita ne treba da se radi na mala vrata ili prikriveno. Projektno nansiranje treba da
bude transparentno i bez diskrecionog prava koje je dosad postojalo, kae Deer. http://
www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:425146-Drzava-da-se-povuce-
iz-medija.
683 www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1299216/
Javno+slu%C5%A1anje+o+medijima.html
izmeu privatnih i javnih servisa s obzirom da su dravnim medijima po
starom zakonu zagarantovana budetska sredstva.
Prema reima pomonika ministra za kulturu i informisanje, Dragana
Kolarevia od regionalnih javnih servisa se odustalo jer nije poznato ta je
region, ko bi bio vlasnik i kako bi se oni nansirali.
684
Jedan od medijskih protivnika privatizaciji je gradska televizija Studio
B. Njen direktor Aleksandar Timofejev tvrdi da e se ta televizija ugasiti
ukoliko prestane da dobija budetska sredstva. Re je o televiziji, koja ina-
e raspolae samo kadrovima i veoma zastarelom opremom, ali ne i pro-
storom tako da redakcija strahuje da se nee pojaviti kupac za tu televiziju
koji e biti zainteresovan da nastavi sa emitovanjem sadraja koji se tiu
funkcinisanja grada. Neminovna posledica privatizacije medija svakako e
biti i gaenje nekih od njih.
Pitanje privatizacija medija na manjinskim jezicima koji se trenutno
nansiraju iz sredstava za nacionalne savete i, kako se pokazalo u praksi,
nisu nezavisna u odnosu na njih je neto osetljivije, budui da je re o ve
steenom pravu manjina i nekoj vrsti garancije njihovog opstanka. Me-
dijski konsultant Goran Cetini istie da treba nastaviti proces privatizaci-
je medija, te da je manjinskim programima u Srbiji potreban dugoroan
strateki program koji e im osigurati opstanak i razvoj.
685
Problem pro-
grama na manjinskim jezicima ne razlikuje se od problema u drugim dr-
avama, smatra Cetini. Svugde drava obezbeuje nansiranje medija na
manjinskim jezicima, a pritom ne eli da bude vlasnik manjinskih medi-
ja. Redovno se raspisuju konkursi uloga drave je da kontrolie upotre-
bu sredstava, odnosno realizaciju ponuenog programa, istakao je Cetini.
On smatra da drava treba da sprovede ozbiljno istraivanje u ovoj obla-
sti na relevantnom uzorku i da predloi reenja za kvalitetan i dugoroan
ivot medija. Rezultat zaustavljene privatizacije je, po njemu, bezuslovna
partijska kontrola medijskih programa.
Javno+slu%C5%A1anje+o+medijima.html.
685 Okrugli sto: Privatizacija medija na jezicima nacionalnih manjina deetatizacija
i(li) opstanak! http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_
content&task=view&id=2750&Itemid=1.
Nacrt zakona izazvao je i zabrinutost Medijske zajednice kada je re o
odredbama koje se tiu koncentracije vlasnitva, iako je taj deo predloga
odobrila medijska ekspertkinja EU Bai Horvatin. (Prema reima Sandre
Bai Horvatin, za Evropsku uniju je vano to predloeni zakon spre-
ava koncentraciju vlasnitva u medijima).
686
Medijska zajednica, meu-
tim, smatra da se privatnim medijima u vremenu opte konvergencije i
ukrupnjavanja medija, odmae uvoenjem neprihvatljivih kontrolnih me-
hanizama. Zakon o informisanju zanemaruje injenicu da su ve drugim
zakonima regulisani proces registracije ili proces utvrivanja nedozvolje-
nog objedinjavanja, te namee medijima preteran broj odredaba i uslova
koji su obaveza dravnih organa. Predstavnici Medijske zajedncie smatra-
ju da je Predlog zakona protivan optim principima slobodnog poslova-
nja i evropskim standardima u toj oblasti. Zakon je posebno prenormiran
u delu koji se odnosi na registar medija, te Medijska zajednica smatra,
da obim podataka o osnivau i povezanim licima daleko prevazilazi ideju
transparentnosti vlasnitva u medijima. Medijska zajednica smatra da se
mora precizno urediti zakonom da distributeri ne mogu istovremeno da
budu i osnivai tampanih medija.
Bez obzira na deklarativno zalaganje nove vlade za privatizaciju me-
dija, postoje indicije, da ona ne eli da se odrekne uticaja na medije, ko-
ristei mehanizme nansiranja. Na to ukazuje populistiki da se ukine
pretplata graana za nansiranje RTS i da se javni servis vrati na budetska
sredstva. Drava i dalje ima udeo u vlasnitvu Politike i Veernjih novosti.
Javno+slu%C5%A1anje+o+medijima.html.
Transparentnost vlasnitva i
tokova novca u medijima
Transparentnost vlasnitva i tokova novca unutar medija, jedno je od
kljunih pitanja u medijskoj sferi i u 2012. godini. Prema izvetaju Saveta
za borbu protiv korupcije iz 2011. godine, od 30 analiziranih medija, ak
18 je imalo nejasnu vlansiku strukturu.
Primer vlasnitva u dnevnom listu Press jasno ilustruje ovaj problem.
Tek nakon priznanja tajkuna Miroslava Mikovia, javnost je saznala da je
on vlasnik tog lista. Vlasnitvo u listu Press bilo je sve vreme nedokuivo i
Agenciji za borbu protiv korupcije. Neposredno pre otkrivanja ovog podat-
ka, naelnik sektora za operativne poslove u Agenciji za borbu protiv ko-
rupcije Dragomir Trnini, rekao je da u tom trenutku
687
ta institucija nema
dokaze o vlasnikom udelu Miroslava Mikovia, ili gradonaelnika Beo-
grada Dragana ilasa u Pressu. Predsednica Udruenja novinara Srbije Lji-
ljana Smajlovi smatra da sama injenica da vlasnici kriju da su vlasnici u
medijima jeste neprirodna i govori o loim namerama, jer se mediji ovde
koriste u politikim i poslovnim obraunima.
688
Miroslav Mikovi saoptio je (12. novembar 2012), da se povlai iz
Pressa, kao najvei pojedinani vlasnik tog lista (50 odsto). Pre Mikovie-
vog priznanja, Aleksandar Vui je pokrenuo pitanje vlasnitva u medijima
u Srbiji, navodei da su stvarni vlasnici Pressa Mikovi i gradonaelnik
Beograda Dragan ilas. Ovakav tajming odaje utisak da Vui nije pokre-
nuo pitanje vlasnitva nad medijima iz principijelnih razloga u elji da se
umanje pritisci na medije i spinovanje medijskih pria. List Politika pie
da je Vui zapravo pokrenuo pitanje vlasnitva u domaim medijima re-
agujui na napise u novinama da je Srpska napredna stranka nudila me-
sto konzula u Solunu za vlast u Poarevcu. Vui je to demantovao i rekao
da je to zapravo autoprojekcija stvarnih vlasnika novina Press Miroslava
Mikovia i Dragana ilasa koji su krenuli na njega. Afera oko Pressa koje
se zavrila Mikovievim priznanjem da jeste jedan od vlasnika, prethodila
je inae, hapenju Mikovia.
687 14. decembar 2012. godine.
688 Politika, 15. decembar 2012.
Sve ovo brzo je dovelo do gaenja lista Press (objanjenje o gaenju li-
sta kao tampanog izdanja bili su nansijski razlozi). Ubrzo nakon gaenja
Pressa pojavio se novi list Nae novine, koji vodi ureivaki kolegijum na
elu sa okom Kesiem koji je godinama uredjivao Press. Ko je stvarni vla-
snik novog dnevnog lista, ne moe da se utvrdi, zbog ega je otvoren pro-
stor za nove pekulacije o vlasnitvu.
Prema izvetaju Saveta za borbu protiv korupcije, koji je do sada jedini
relevantni dokument tog tipa, oko 160 do 170 miliona eura okree se go-
dinje na medijskom marketinkom tritu, od ega je drava bila prisutna
sa 40 odsto. Nema indicija da je nova vlada promenila kurs u tom smislu.
Kao primer netransparentnosti tokova novca unutar medija, pred-
sednik Nezavisnog udruenja novinara Srbije Vukain Obradovi navodi
i list Kurir koji je za samo nekoliko nedelja (od uspostavljanja nove vla-
de) potpuno promenio ureivaku politiku, iako nije bilo nikakve pro-
mene u vlansikoj strukturi. Mi na primer ne znamo ko i kako nansira
Kurir, i ne samo Kurir nego i niz drugih medija koji izlaze bez reklame, ti-
raa i ekonomske cene.
689
Stoga, prema njegovom miljenju, osim regu-
lacije transparentnosti vlasnitva nad medijima neophodno je regulisti i
nansiranje medija, odnosno transparentnosti nansija, to je daleko tei
zadatak.
Novi mediji
Sa stanovita ljudskih prava i medijskih sloboda, najspornija taka
novopredloene medijske regulative odnosi se nove medije i odstupa od
vaee slobode medijske delatnosti u digitalnom okruenju. Iznete formu-
lacije su dvosmislene i ostavljaju prostor dravnim organima da ih tumae
dvosmisleno i koriste kao mere represije nad novim medijima. Pri kreira-
nju ovih zakonskih reenja nisu uzete u obzir specinosti digitalnih teh-
nologija i novih medija. Na ovo su upozorili predstavnici Share fondacije
koja se bavi novim medijima.
Naime, Nacrt zakona o javnom informisanju predvia dodatnu oba-
vezu registracije svake elektronske publikacije i predvia iroku deniciju
689 Tanjug, 14. decembar 2012.
medija koja ukljuuje samostalno elektronsko izdanje koje se distribuira
posredstvom interneta i drugih mrea elektronske komunikacije, a pod
koje se hipotetiki mogu podvesti sve vrste digitalnih i graanskih medija,
ukljuujui blogove, web i mobilne platforme, forume, tviter naloge, face-
book pageove i druge internet servise koji se bave obavetavanjem javnosti
o pitanjima od javnog interesa. Tokom javne rasprave na ovo su posebno
upozorili predstavnici organizacije Share konferencija, ali i piratskog po-
kreta. Oni upozoravaju da bi ovakav zakon mogao da vodi ak i cenzuri
slobodnih blogera. Predstavnici Share konferencije podseaju da su novi
mediji bili izvan okvira medijske regulative i za njihov rad nikada nije bila
potrebna bilo kakva registracija, a kamoli dobijanje odobrenja.
Takav pristup je u potpunosti u skladu sa Ustavom Srbije i Evropskom
konvencijom o ljudskim pravima koji predviaju da je Svako slobodan
da bez odobrenja, na nain predvien zakonom, osniva novine i druga
sredstva javnog obavetavanja, odnosno predvia pravo na slobodu iz-
raavanja koje ukljuuje slobodu izraavanja miljenja, i primanja i ire-
nja ideja bez uplitanja javnih vlasti i bez obzira na granice (l 10. odeljak
1. EKLJP). Meutim i prema postojeoj pravnoj regulativi, novi mediji nisu
van pravnog sistema i hipotetiki mogu da odgovaraju na vie naina. Pre-
ma podacima Share fondacije, odgovrni u sajber prostoru suoavali su se
sa zahtevima za naknadu tete prvenstveno nematerijalne, ali i krivi-
nim postupcima (sluajevi uvrede i klevete), ali nisu bili u reimu tradi-
cionalnih medija. Prema reenjima u jo uvek aktuelnom zakonu od svih
digitalnih medija samo bi web prezentacija tradicionalnih medija bila pod
okriljem medijske regulative.
Predstavnici novih medija, u razgovorima sa HO, zabrinuti su da novi
propisi stvaraju zabunu u vezi sa tim koji mediji na internetu moraju biti
registrovani, imati impresum, glavnog urednika i na koje e biti primenje-
ni isti propisi koji se primenjuju na tradicionalne medije.
Da bi se izbeglo da se novi zakon dvojako tumai i koristi za represi-
ju nad novim i graanskim medijima Share fondacija je predloila aman-
dman kojim se utvruje ta se sve ne smatra samostalnim elektronskim
medijem. Taj amandman glasi: Ne smatraju se samostalnim elektronskim
izdanjem, elektronske platforme poput internet foruma, drutvenih mrea
i drugih platformi koje omoguavaju slobodnu razmenu informacija, sta-
vova i miljenja njenih lanova, niti bilo koje drugo iznoenje informaci-
ja, stavova ili miljenja, putem samostalnih elektronskih publikacija poput
blogova, web prezentacija i slinih elektronskih prezentacija osim ukoliko
izdava ne podnese registracionu prijavu Registru medija u skladu sa ovim
zakonom.
690
Prednacrt zakona o elektronskim medijima sa komentarima Radiodi-
fuzne agenicije do koga su doli predstavnici Share fondacije predvia do-
datnu obavezu registracije svake elektronske publikacije.
Share upozorava da tvorci prednacrta zakona o elektronskim medi-
jima pretenduju da blie urede pitanje elektronskih publikacija i nadzor
nad njihovim sadrajem to bi bilo u ingerenciji RRA, bez bilo kakve ozbilj-
ne prethodne analize.
Potvrdu tendencije drave da u internet medijski prostor uvede
mehanizme kontrole i nadzora moemo nai i u Prednacrtu zakona o
elektronskim medijima sa komentarima RRA koji predvia obavezu prijav-
ljivanja elektronskih publikacija kod RRA. Usvajanjem ovog predloga bila
bi uvedena obaveza zikih i pravnih lica da, pre poetka pruanja usluge
elektronske publikacije, Agenciji podnese prijavu radi upisa u registar pru-
alaca usluga elektronskih publikacija. Uzimajui u obzir da elektronska
publikacija nije nigde denisana, a da se obaveza odnosi na zika lica,
ini se da bi se takva obaveza odnosila na svaki vid iznoenja informacija
od javnog interesa, upozoravaju predstavnici Share fondacije.
691
690 http://www.shareconference.net/sites/default/les/amandman_zoji_share_22mar13.pdf.
691 http://www.shareconference.net/en/news/reakcija-share-na-pokusaj-srbije-da-regulise-
sajber-prostor-kroz-medijske-zakone.
Govor mrnje na internetu, ali i u tradicionalnim medijima u ozbiljnom
je porastu i usmeren je na manjinske grupe (pre svega LGBT) i one koji ispo-
ljavaju manjinski stav. Posebno je intenzivna hukaaka kampanja i pret-
nje novinarima i medijima u Vojvodini to ima politiku pozadinu. Jasno
je uoiljava veza izmeu politikog stava Vlade o Vojvodini i hajke na one
koji kritikuju centralistiki stav vladinih fnkcionra. Ovo treba posmatrati i
u kontekstu sve veeg broja zikih nasrtaja na one one koji ispoljavaju ma-
njinski stav pre svega u Vojvodini.
Represivne mere nisu mehanizam koji spreava govor mrnje na duge
staze. Neophodna je edukacija, otvaranje prostora za drugaije miljenje i
stvaranje uslova i dobre klime za medijski pluralizam. Posebno je vano
da dravni organi imenuju javno pojedince i organizacije koji ire jezik mr-
nje i da zatite one koji su na meti hajki koje sadre ozbiljne pretnje po nji-
hovu bezbednost.
U tom smislu, nedopustivo izjednaavanje ekstremistikih orgnizacija
koje su esto vinovnici nasilnih akata i organizacija civilnog drutva to po-
jedinci iz vlasti, ali i javne linosti esto ine.
U komisijama za dodeljivanje dravnih sredstava za medijske projekte
morali bi da budu predstavnici medijskih udruenja, ali i organizacija civil-
nog drutva koje se bave ljudskim pravima i demokratizaicjom Srbije, to bi
bilo preduslov za stvaranje medijskog pluralizma i zatitu javnog interesa.
Predloena zakonska reenja stvaraju kontekst u kome bi mogla da
budu ugroene medijske slobode na internetu. Rad novih medija ne sme se
ograniavati nikakvim zakonskim merama ili dvosmislenim pravnim propi-
sima koji bi uticali na cenzuru u sajber prostoru.
Postoje ozbiljni razalozi za nepoverenje u rad Komisije koji su izneti u
ovom izvetaju. Predstavnici slubi kojima rukovodi Aleksandar Vui koji je
u vreme hajke i ubistva novinara Slavka uruvije bio ministar informisaja
stvaraju sumnju u iskrene namere ove komisije. Smatramo da u sluaju u-
ruvija nije re o traganju za istinom ve da je problem u pokretanju sud-
skih postupaka protiv odgovornih. Sumnjamo da u slubama bezbednosti
i pravosuu postoje snage koje potiu iz reima Slobodana Miloevia koje
ozbiljno opstruiraju prosec okonanja ovog sluaja.
439
X DECENTRALIZACIJA
VS. CENTRALIZACIJA
440
441
Srbija je, kao deo Jugoslavije do 1990. godine imala izrazito decentralizo-
van sistem (komunalni sistem), sa veoma razvijenim oblicima participacije
graana. Taj koncept bio je u velikoj meri u u suprotnosti sa tradicional-
nim politikim i dravnim konceptom srpske politike i intelektualne eli-
te koja je uvek bila sklonija centralizmu. To je vailo, kako za unutranje
ustrojstvo same Srbije, tako i za politiko-dravnu organizaciju Jugoslavije.
Memorandum SANU, koji je rearmisao vekovni koncept koji istovre-
meno predstavlja blueprint srpskog nacionalnog projekta (1986) krajem
XX veka, decentralizaciju tretira kao jedan od osnovnih razloga za krizu Ju-
goslavije. Reenje za nju srpska elita je videla u recentralizaciji Jugoslavije
nakon Titove smrti.
Dolaskom Slobodana Miloevia na vlast taj koncept je najpre realizo-
van u samoj Srbiji (antibirokratska revolucija). Ustavom iz 1990, ukinute
su autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo, a zatim je recentralizovana
i sama Srbija na svim nivoima vlasti i u svim oblastima ivota. Centrali-
zacijom sistema optinama je ostaviljeno malo nadlenosti, oduzeta im je
imovina, nansijski postaju zavisne od drave, oduzeta im je mogunost
prikupljanja poreza i, shodno tome u sistemu dolazi do snanog potiskiva-
nja institucija participacije, kao i do marginalizacije graana.
Meutim, jedan od osnovnih problema drutvenog i ekonomskog ra-
zvoja Srbije i dalje je centralizam utemeljen tokom reima Slobodana Mi-
loevia
692
na tezi o jedinstvu Srbije. Vojislav Kotunica, ali i delovi DOS
nastavili su sa jaanjem vertikale vlasti. Posledino, meutim, dolazi do
otpora iz baze, koji se ogleda u jaanju lokalnih inicijativa. Srbija jo
uvek nije postigla drutveni konsenzus o tome kako organizivati politiki
692 Pitanje dravnih granica i etnika homogenizacija denisani su kao primarni interes
srpskog naroda. Tokom decenije Miloevieve vladavine pokazalo se da Srbija poiva
na patrijarhalno-autoritarnoj, izrazito monisitikoj politikoj kulturi, ije unutranje
lice predstavlja kolektivizam, egalitarizam, netrpeljivost prema drugom i drukijem, a
spoljanje lice, etniki nacionalizam i ratnitvo.
442 srbija 2012 : decentralizacija vs. centralizacija
sistem. Politika, institucionalna i administrativna arhitektura vlasti jedan
je od najkontroverznijih tema i 12 godina nakon promena. Nijedna vlada
od 2000. godine nije do kraja denisala svoju viziju politiko-organizacio-
nog ureenja Srbije. Svaki pojedinani partner u koalicijama na vlasti na
razliite naine je gledao na to, tako da su sva reenja bila neka vrsta kom-
promisa, kako unutar vladajue garniture, tako i pritiska EU.
Pokuaj decentralizacije/regionalizma
pod pritisdkom EU
Pitanje decentralizacije sistema, jaanja lokalne samouprave i arma-
cije oblika direktne participacije graana otvoreno je nakon 2000. godine
i u tom smislu doneti su i pojedini zakoni. Osim Ustava (2006), koji je i
sam u tom pogledu ambivalentan, najznaajniji zakoni u ovoj oblasti su:
Zakon o lokalnoj samoupravi (2002 i 2007), Zakon o teritorijalnoj organi-
zaciji, Zakon o gradovima, Zakon o glavnom gradu (sva tri iz 2007), Zakon
o nansiranju lokalne samouprave (2006), Zakon o javnim navakama, Za-
kon o koncesijama, kao i brojni sistemski zakoni kojima se blie ureuju
nadlenosti optina (set zakona iz oblasti komunalnih usluga, obrazova-
nja, zdravstva, kulture, ekonomskog razvoja, prostornog planiranja i grad-
nje, stanovanja, brige o deci, ekologiji itd).
Mogu se izdvojiti tri razliita, i paralelna trenda: decentralizacija, re-
gionalizam i regionalni razvoj. Meutim, nema zajednike strategije tako
da se sva tri procesa odvijaju disonatno. Proces decentralizacije zagovaraju
predstavnici optina i gradova, uz saradnju sa Stalnom konferencijom gra-
dova i optina, kao i nekim meunarodnim organizacijama (pre svih Savet
Evrope, OEBS i USAID).
Regionalizam uglavnom zagovaraju predstavnici regionalnih i ma-
njinskih politikih partija iz Vojvodine, Sandaka i iz Preevske doline,
693

693 U sva tri regiona ive tri etnike manjine (Maari, Bonjaci i Albanci) koje su izrazito
teritorijalno kompaktne i otuda zahtevi za autonomijom. Jedan od razloga je, svakako
i njihova neintegrisanost u iru politiku, ekonomsku i kulturnu zajednicu to je
posledica Miloevieve politike iz devedestih koju demokratske vlasti nisu promenile.
Uprkos pravnom okviru koji zadovoljava evropske standarde, poloaj manjina nije se
443 Sadraj
uz podrku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, kao i Ujedinje-
ni regioni Srbije (URS), partija koja vodi to ministarstvo od 2000. godine.
Evropska unija takoe podrava jaanje planskih, zakonodavnih i in-
stitucionalnih okvira i kapaciteta za regionalni razvoj u Srbiji u kontekstu
istorijsko-drutvenih posebnosti i manjina (Vojvodina, Sandak, jug Srbi-
je), to je ujedno trei paralelni trend.
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije 2007-2012, izraena
je 2006. godine. Ona je postavila osnove za kreiranje zakonodavnog i in-
stitucionalnog okvira za regionalni razvoj u Republici Srbiji. Nakon toga,
2009. godine je usvojen Zakon o regionalnom razvoju Republike Srbije, a
2010, ovaj zakon je znaajnim delom izmenjen i dopunjen. Ovim zakonom
se denie pojam region kao statistiki funkcionalna teritorijalna celina
koja se sastoji od jedne ili vie oblasti, uspostavljena za potrebe planiranja
i sprovoenja politike regionalnog razvoja.
Odnos Srbije prema regionalizaciji je vremenom varirao, ali na poli-
tikoj sceni jo uvek dominira koncept unitarne drave. Sukobi povodom
Statuta Vojvodine (2009) su indikator arhainog koncepta drave, neshva-
tanja evropskih principa i otpora prema njihovom usvajanju. Interes za
centralizacijom vlasti i moi je snaan motiv za otpor kreiranju regiona po
evropskom modelu. Zahtevi pojedinih podruja za autonomijom nisu zna-
ajnije pokrenuli javnost i politiku debatu u Srbiji.
Aktuelni Ustav (2006) koji ne uvaava aspiracije Vojvoana kad je re o
sadraju autonomije, nije proao na referendumu u toj pokrajini (samo 42
odsto biraa glasalo za). Zbog toga je bio i svojevrsni pokreta mobilizacije
graana Vojvodine. Upravo je taj otpor unutar Vojvodine doveo do usva-
janja Zakona o utvrivanju nadlenosti Autonomne Pokrajine Vojvodine
(2009). Meutim, odluka Ustavnog suda o neustavnosti brojnih odredaba
Zakona, 2012. godine,
694
jer nisu u skladu sa Ustavom iz 2006, koincidirala
bitno izmenio, jer nisu stvoreni drutveni, politiki i ekonomski uslovi koji bi obezbedili
njihovu jednakost. Osim toga, odsustvo politike volje je bitan preduslov da bi se
implementirali zakoni i brojne strategije koje se odnose na manjine. Nacionalni saveti
iji se mandat odnosi na obrazovanje, kulturu i informisanje jo nisu postali funkcionalni
zbog nedostatka kapaciteta ili zbog ispolitiziranosti.
694 Ustavni sud je o tome odluivao na inicijativu Demokratske stranke Srbije (DSS).
je sa poetkom mandata nove vlasti, odnosno koalicije naprednjaka, soci-
jalista i URS. Osim ruenja vlasti u Novom Sadu i jo nekim mestima u Voj-
vodini, sad je pokrenuto i pitanje ukidanja autonomija Vojvodine.
U domenu decentralizacije postignuti su neki rezultati, meutim, zbog
demografskog siromaenja i nedostatka resursa (ljudskih, nansijskih i in-
stitucionalnih), mnoge jedinice lokalne samouprave nisu u mogunosti da
na adekvatan nain kvalitetno i ekasno realizuju sve nadlenosti koje su
im dodeljene Zakonom. Inicijative za regionalni razvoj pokrenute su Stra-
tegijom regionalnog razvoja 2007-2012, koja je dala osnovu za dalju izradu
zakonodavnog i institucionalnog okvira. Formirano je pet regiona
695
i stvo-
rene su mnoge institucije koje se bave regionalnim razvojem na razliitim
nivoima. U toku je i izrada nacionalnog plana i regionalnih strategija koje
e biti osnov za kreiranje novih regionalnih politika u Srbiji.
695 Zakon odreuje sledee regione (lan 5):1) Region Vojvodine;2) Beogradski region; 3)
Region umadije i Zapadne Srbije; 4) Region June i Istone Srbije; 5) Region Kosovo i
Metohija.
445
Vojvodina: fasadna autonomija
Srbija nije daleko odmakla u unutranjem ureenju Srbije, zbog ega ni
Vojvodina jo uvek nije dobila odgovarajui status, kao kljunu pretpostav-
ku za njen dalji razvoj, ali i razvoj Srbije. Problemi sa kojima se suoava AP
Vojvodina, sa kontinuiranim naruavanjem njenog multietnikog poten-
cijala, kulminirali su u drugoj polovini 2008, negiranjem Nacrta statuta
pokrajine. To je bio povod za jo jedan talas kampanje protiv ideje decen-
tralizacije, odnosno autonomije Vojvodine. Pokrenuta je i peticija protiv
tog statuta koju je potpisalo 75 intelektulaca i akademika.
U optoj politikoj atmosferi koja je nastala nakon proglaenja neza-
visnosti Kosova, predlog statuta Vojvodine, koji je u skladu sa aktuelnim
Ustavu Republike Srbije to znai i obaveza doekan je kao plan za stva-
ranje jo jedne drave u dravi, kao korak ka samostalnosti pokrajine.
Od samog poetka uspostavljanja nove republike vlasti poelo je sa
udarima na institucionalni sistem i, inae fasadnu autonomiju i linosti
koje tu autonomiju predstavljaju. Za taj napad nova vlast koristi svu mo-
guu infrastrukturu: i dravnu, i partijsku, i medijsku. Oigledna je i na-
mera da se smeni pokrajinska vlast, do sada je smenjena vlast u Novom
Sadu i u jo nekoliko manjih mesta.
Pokuaj ponavljanja dogaanja naroda pokazuje da se pribegava
populistikim metodama, poput onih iz osamdesetih godina, ali je takoe
oigledno da vie nije lako motivisati graane za takvu politiku kampa-
nju. Pozivanje na separatizam Vojvodine i populistiki patriotizam samo
je jo jedna iluzija koja nema objektivnu snagu. Meutim, vlast pokuava
da u senci kosovskog sporazuma potpuno ugui vojvoansku autnomiju.
Nain na koji je dolo do promene vlasti na lokalnom nivou je svojevrsno
politiko nasilje i banditizam.
Pritisak na premijera Pokrajine Bojana Pajtia, kao i namera da se
iznude prevremeni izbori, uz kontinuirano obesmiljavanje autonomi-
je, doveli su do iniciranja Deklaracije o zatiti ustavnih i zakonskih pra-
va pokrajine koju je Skuptina Vojvodine usvojila. Za predlog je glasalo 75
poslanika vladajue koalicije koju ine Demokratska stranka (DS), Liga so-
cijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Savez vojvoanskih Maara (SVM), a protiv
je bio 21 poslanik opozicije.
Tom prilikom predsednik vojvoanske vlade Bojan Pajti je rekao da
Vojvodina vie nee utati i da e nastaviti da insistira na potovanju
svojih ustavnih i zakonskih prava:.im podignemo glas i zatraimo da
se potuju naa ustavna i zakonska prava, odmah se digne takva galama
s ciljem da se uutkamo... Ali, oni koji misle da e Vojvodina da uti, jako
gree.
696
Pokrajinski poslanici opozicionih Srpske napredne stranke (SNS) i
Socijalistike partije Srbije (SPS), kao odgovor na Deklaraciju predali
su na pisarnici Skuptine Vojvodine peticiju sa 160.000 potpisa graana,
sa zahtevom da se raspiu vanredni pokrajinski izbori, a od Pajtia su tra-
ili da podnese ostavku.
U deklaraciji se, izmeu ostalog, konstatuje pojava viestruke povrede
ustavnih principa i zakonskih regulative u odnosu na prava i nadlenosti
organa i institucija u AP Vojvodini. Pozivaju se republiki organi i instituci-
je da zajedno sa pokrajinskom administracijom i predstavnicima lokalnih
samouprava, uz jaanje meusobne saradnje, unaprede nivo potovanja
propisanih procedura, kao i neospornih prava i obaveza.
Poslanici Srpske napredne stranke (SNS) i Demokratske stranke Srbi-
je (DSS) izjasnili su se protiv deklaracije, a posle glasanja su napustili sed-
nicu Skuptine Vojvodine. Poslanik DSS Milenko Jovanov je izjavio da je
Deklaracijom separatistika politika pokrajinske vlasti proglaena zvani-
nom i da e DSS nastaviti borbu protiv takve politike pred Ustavnim su-
dom Srbije.
Osim DSS, protiv autonomije aktivno su radile ekstremne desniarske
grupe u emu ih drava nije ometala. Naprotiv, imale su preutnu podr-
ku ak i kad su izazivale incidente. Najaktivniji su bili Nai ali i pojedinci
koji redovno piu za portal Nova srpska poliitka misao, Peat, ali i Fond
Slobodan Jovanovi. Sve ove grupacije su ideoloki bliske DSS i SNS.
696 www.b92.net, 20 maj 2013.
447 Vojvodina: fasadna autonomija
Prekrajanje izbornih rezultata
Poetak 2012. proao je u znaku predizbornih tema, kampanja i borbe
za glasove graana. Predizbornom kampanjom dominirala je autonomija
Vojvodine, kao i nadmetanje meu partijama na temu, ko je najdoslednije
zastupao interese Vojvodine. Nakon izbora formirana je pokrajinska vlada
drugaija (predvoena Demokratskom strankom) od one koja je formira-
na na republikom nivou. Posebno panju privukla je i smena vlasti na lo-
kalnom nivou u Novom Sadu, kad je u septembru 2012, dolo do promene
vlasti i gradonaelnika. Prvu vlast u Novom Sadu, koja je formirana u julu,
inili su DS, LSV, SPS i SVM sa 41 odbornikom od ukupno njih 78. Posle na-
jave Ivice Daia u avgustu, da je Socijalistika partija Srbije spremna na
promenu gradske vlasti u Novom Sadu, poelo je prekomponovanje vla-
sti po ugledu na republiku vladu, ne samo u Novom Sadu, ve i u dru-
gim gradovima u Vojvodini. Srpskoj naprednoj stranci su se tako u Novom
Sadu pridruila sedam odbornika Socijalistike partije Srbije (SPS), est od-
bornika Romske demokratske stranke (RDS) i pet odbornika Demokratske
stranke Srbije. Novu koaliciju je podralo i pet odbornika Pokreta Dveri,
koji su u meuvremenu iskljueni iz te stranke, tri odbornika Srpskog po-
kreta obnove (SPO) i jedan odbornik vlake stranke.
Srpska napredna stranka je preuzela vlast na vanrednoj sednici koja
je trajala gotovo 20 sati. Nova veina je formirala vlast sa novom koalici-
jom (42 odbornika) SNS, SPS, DSS, SPO, RDS i Novi Sad odmah (iz koje su
iskljueni lanova Dveri i NOPO).
697
Za novog gradnonaelnika izabran je
Milo Vuevi (SNS). Pokrajinske Izbore u Vojvodini je po trei put dobila
Demokratska stranka. Ona je osvojila 56 mandata u Skuptini Vojvodine,
a kolicioni partneri su ostali uglavnom nepromenjeni i nakon ovih izbora:
SPS-PUPS-JS-SDPS, SVM i jedan poslanik LDP.
697 http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Promenjena-vlast-u-Novom-Sadu.lt.html.
irilizacija i etnja
Nakon prekomponovanja vlasti veina javnih preduzea u Novom
Sadu dobila je novo rukovodstvo. U stranakoj raspodeli nova vlast je do-
delila resor upravljanja gradskim kulturnim institucijama bivim lano-
vima pokreta Dveri, koji su iskljueni iz stranke nakon lokalnih izbora u
maju. Upravni odbor Kulturnog centra Novog Sada (KCNS), smenio je u ok-
tobru, prethodnog direktora KCNS Lasla Blakovia, a meu razlozima sme-
ne naveden je i taj da je ime institucije ispisano samo na latinici. Novi vd
direktora Kulturnog centra Andrej Fajgelj posle promena natpisa sa lati-
ninog na irilino pismo, najavio je i zamenu natpisa koji se nalazi iznad
Likovnog salona, a koji je takoe na latinici.
698
Povodom sluaja promene table na KCNS, oglasio se i pokrajinski om-
budsman, koji je upozorio na to da su u Novom Sadu u slubenoj upotre-
bi, osim srpskog jezik i irilinog pisma, jo i maarski, slovaki i rusinski
jezik, te da promenjena table na KCNS mora biti ispisana na svim jezicima
koji su u slubenoj upotrebi u Novom Sadu, a u skladu sa Zakonom o slu-
benoj upotrebi jezika i pisma. Na preporuku ombudsmana, table na KCNS
konano je bila zamenjena u decembru, te je naziv ove ustanove bio ispi-
san na irilici, ali i na ostalim jezicima koji su u slubenoj upotrebi u gra-
du.
699
Trend irilizacije grada nastavio se i posle ovog sluaja, meutim,
pokrajinski ombudsman je u svakom narednom sluaju zahtevao dosled-
nost u primeni Zakona o slubenoj upotrebi jezika i pisma.
U oktobru, koalicija nevladinih organizacija Graanska Vojvodina
odrala je protestnu etnju za slobodu i zajedno sa vie hiljada graa-
na obeleila petu godinjicu od odravanja velikog antifaistikog skupa u
Novom Sadu. Predsednik Nezavisnog drutva novinara Vojvodine (NDN),
Dinko Gruhonji, rekao je da se Srbija odrie svoga antifaizma, a time
i puta u Evropsku uniju, iji je osnovni temelj antifaizam. On je podse-
tio da je pre pet godina u Novom Sadu odran veliki protest graana zbog
698 http://www.slobodnaevropa.org/content/smene-u-novom-sadu-zbog-latininih-
natpisa/24730005.html.
699 http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Promenjena-tabla-na-KCNS-na-zahtev-ombudsmana.
html.
najave neonacista da e marirati Novim Sadom. Kolona od vie hiljada
graana proetala je ulicama Novog Sada, a na elu kolone bio je istaknut
transparent Stop faizmu, kao i zastave Novog Sada, Vojvodine, Srbije i
Evropske unije. U koloni je bio i transparent Protiv mrnje. stop faiz-
mu, kao i nekoliko zastava u duginim bojama. Pre pet godina, 7. oktobra
2007. godine, Graanska Vojvodina je organizovala protestnu etnju koja
je okupila oko 5000 graana, s ciljem da se suprotstavi nameri neonacista
da tog dana organizuju svoj mar u Novom Sadu. Neonacisti su tad, u jed-
nom momentu zasuli kolonu graana kamenicama i tom prilikom neko-
liko graana je povreeno, a neonacisti su bili privedeni. Sudski postupak
povodom tog incidenta nije jo okonan.
700
Odluka Ustavnog Suda Srbije o
nadlenostima Vojvodine
Autonomija Vojvodine je stalna tema sporenja meu vodeim partija-
ma, pre svega onih iz Beograda. Dobila je na zamahu nakon to je SNS po-
bedila na republikim izborima.
Odluka Ustavnog suda Srbije o nadlenostima (koju je inicirala DSS)
koje je Vojvodina dobila na osnovu Zakona o nadlenostima i Statutom
APV podstakla je veoma unu raspravu. Ona se svela na odbranu Zakona
i njegovo osporavanje, odnosno na raspravu za autonomiju i protiv nje.
Zakon o nadlenostima i Statut Vojvodine, Skuptina Srbije, usvojila je
30. novembra 2009 godine, a pokrajinski parlament ga je proglasio 14. de-
cembra iste godine. Samo 15 dana od usvajanja ovih akata, predlog kojim
se osporava ustavnost i zakonitost 25 odredaba Zakona, kao i ustavnost i
zakonitost veine odredbi Statuta, podnela je Ustavnom sudu Srbije (USS)
grupa poslanika Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije (NS). Prva javna
rasprava o osporenom zakonu odrana je u Ustavnom sudu u novembru
2011. godine, a druga javna rasprava odrana je krajem januara 2012. U
meuvremenu, pokrajinska vlast okupljena oko Demokratske stranke, jo
700 Blic, 8.oktobar 2012.
je u 2011. godini saoptila da je proces prenosa 153 nadlenosti sa repu-
blike na pokrajinu ve gotovo okonan.
701
Ustavni sud Srbije je donoenje odluke o nadlenostima Vojvodine
prolongirao sve do okonanja izbora i neposredno pre formiranja nove
vlade. Tako je i izbor vojvoanske vlade ostao u senci odluke USS. Odluka
USS doneta je 10. jula 2012 godine, koja je proglasila neustavnim ak 22
odredbe Zakona o nadlenostima.
Ustavni sud je osporio delove Zakona o nadlenostima Vojvodine na
osnovu Ustava Srbije, u kome su taksativno nabrojane oblasti u kojima au-
tonomna pokrajina moe imati sopstvene nadlenosti i istovremeno utvr-
dio da e se zakonom odrediti koja su to pitanja u ovim oblastima od
pokrajinskog znaaja. Ustavni sud je na sednici 10. julautvrdio da su ne-
ustavne one odredbe zakonakojima se AP Vojvodini prenose nadlenosti
u oblastima koje nisu predviene Ustavom, kao to su nauka i tehnolo-
ki razvoj, energetika, lokalna samouprava i organizacija sudske vlasti u
Republici.
USS smatra da su neustavne i odredbe kojima se pokrajini preputa
ureivanje itave oblasti, a ne samo onih pitanja u toj oblasti koja su po
svojoj prirodi, od pokrajinskog znaaja vodoprivredna delatnost, umar-
stvo, lov, ribolov, zatita ivotne sredine.
Osim toga, kako zakonodavna vlast, po Ustavu, pripada iskljuivo Na-
rodnoj skuptini i njeno vrenje, ukljuujui i pravo predlaganja zakona,
ne moe biti niim ogranieno ili uslovljeno, osim samim Ustavom, Ustav-
ni sud je utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom zakonske odredbe koje
obavezuju Skuptinu da prilikom donoenja ili izmena bilo kog zakona
ubudue vodi rauna o dostignutom nivou prava graana na pokrajinsku
autonomiju.
Ustavni sud je ocenio da se pravo graana na pokrajinsku autonomi-
ju ne moe smatrati individualnim ili kolektivnim ljudskim pravom, iji se
dostignuti nivo garantuje Ustavom, ve je re o ustavnoj garanciji decen-
tralizacije kao rukovodnog principa ustavnog poretka.
Sud je, takoe, ocenio da su pojedinim odredbama Zakona o autono-
mnoj pokrajini prenete nadlenosti koje mogu biti iskljuivo u ingerenciji
701 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:365038-Vojvodina-na-pola-puta.
Vlade kao nosioca izvrne vlasti voenje politike u odreenoj oblasti dru-
tvenog ivota, donoenje propisa za izvravanje zakona umesto nadlenog
republikog organa, te je stoga utvrena neustavnost i ovih odredaba.
Za Ustavni sud je bila sporna i odredba po kojoj AP Vojvodina moe
osnivati predstavnitva u regionima Evrope i u Briselu, jer je pravo pred-
stavljanja u drugim dravama iskljuivo pravo drave, koja jedina ima
meunarodno pravni subjektivitet, pa se preko predstavnitva drave za-
stupaju politiki, ekonomski, kulturni i drugi interesi svakog njenog po-
jedinog dela, pa i autonomne jedinice. Ova odredba je za USS takoe bila
sporna, uprkos injenici da gradovi Kragujevac i Ni imaju svoja predstav-
nitva u Briselu.
Prema Ustavnom sudu, neustavna je i odredba prema kojoj grad Novi
Sad nije samo administrativni centar AP Vojvodine, ve je i njen glavni
grad, jer je pojam glavnog grada izraz dravnosti koju autonomna po-
krajina nema, pa zato prema Ustavu u Republici moe postojati samo je-
dan glavni grad.
Prema vaeim zakonima, jedinice lokalne samouprave na kojima tra-
dicionalno ive pripadnici nacionalnih manjina, nadlene su da uvedu
ravnopravnu slubenu upotrebu jezika i pisma nacionalne manjine, stav
je USS. Stoga je USS ocenio neustavnom odredbu Zakona prema kojoj se AP
Vojvodini daje nadlenost, ne samo da uredi koji jezici nacionalnih manji-
na su u slubenoj upotrebi u radu njenih organa, ve i da umesto jedini-
ce lokalne samouprave propisuje da li e i koji jezici nacionalnih manjina
biti u slubenoj upotrebi u svakoj pojedinoj optini i gradu na teritoriji
Pokrajine.
Sud je, izmeu ostalog, utvrdio i da deo odredbe lana 4, prema kojoj
teritoriju AP Vojvodine ine teritorije jedinica lokalnih samouprava, nije u
skladu s Ustavom u delu u kome se kae u njenim geografskim oblastima
(Baka, Banat i Srem).
Ustavni sud je utvrdio i da je u celini neustavan lan 27. zakona, po
kome AP Vojvodina, preko svojih organa, osniva javno preduzee za uprav-
ljanje Nacionalnim parkom Fruka Gora, koje potom preuzima prava, oba-
veze, zaposlene i sredstva javnog preduzea Nacionalni park Fruka Gora
sa seditem u Sremskoj Kamenici.
Sud je ustanovio da je neustavna i odredba (lan 5. stav 3 stav), prema
kojoj radi zakonitog, uspenog i nesmetanog obavljanja poslova iz nad-
lenosti AP Vojvodine, njena vlada, na inicijativu njenog izvrnog orga-
na, moe osnovati Stalnu meovitu Komisiju, sastavljenu od predstavnika
Vlade i izvrnog organa AP Vojvodine.
702
Prema odluci Suda, neustavna je i odredba lana 9. Zakona, po kojoj
AP Vojvodina moe svojim aktom, u okviru zakonskog ovlaenja za dono-
enje zakonskog propisa, privremeno urediti izvravanje zakona na svojoj
teritoriji, ukoliko nadleni organ Republike Srbije ne donese propis za iz-
vrenje zakona u roku utvrenim tim zakonom.
Sa druge strane, Ustavni sud je ocenio da nije protivna Ustavu odred-
ba Zakona o tome da AP Vojvodina moe zakljuivati meuregionalne spo-
razume o saradnji, jer oni predstavljaju instrument Ustavom doputene
saradnje autonomne pokrajine sa odgovarajuim teritorijalnim zajednica-
ma drugih drava.
Prema oceni Ustavnog suda nije neustavna ni odredba prema kojoj AP
Vojvodina moe obezbediti obrazovanje na maternjem jeziku na svim ni-
voima obrazovanja, jer je re o Ustavom doputenom obezbeivanju do-
datnih prava nacionalnih manjina, koja se u tom sluaju obezbeuju iz
sredstava autonomne pokrajine. Takoe, Sud je naao da nisu sporne ni
odredbe o nadlenosti Pokrajine u oblasti prostornog planiranja i razvoja,
Nacionalnog investicionog plana, odredba o svojini AP Vojvodine, njeno
pravo na ostvarivanje saradnje sa odgovarajuim teritorijalnim zajedni-
cama drugih drava. Nisu sporne ni nadlenosti da vri kontrolu i zatitu
prirodnih resursa i dobara na svojoj teritoriji, da ureuje upotrebu naziva
AP Vojvodine, kao i da vri nadzor nad obavljanjem poslova koje poveri je-
dinicama lokalne samouprave na svojoj teritoriji.
703
Ovakvu odluku USS otro su kritikovale vladajue stranke u pokraji-
ni na elu sa predsednikom vojvoanske Vlade, Bojanom Pajtiem. Osim
kritika koje je upitila Liga Socijaldemokrata Vojvodine i najavljene albe
702 http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/ustavni-sud:-neustavna-odredba-o-osnivanju-
predstavnistva-u-briselu_330336.html.
703 http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/ustavni-sud-obrazlozio-odluke-u-vezi-sa-
vojvodinom_330664.html.
Meunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, i predstavnik Saveza
vojvoanskih Maara, Itvan Pastor smatra da je odluka o nadlenostima
Vojvodine restiriktivna i da pokrajini oduzima kljune nadlenosti.
SNS i stranke koje sa njom, na republikom nivou ine vladajuu koa-
liciju pozitivno je ocenila odluku USS. Demokratska stranka Srbije, koja je
pre tri godine i pokrenula proces pred Ustavnim sudom, pozdravila je do-
noenje odluke koja spreava rasparavanje Srbije. Branislav Ristivojevi iz
DSS je nakon odluke izjavio da je i izbor Vlade Vojvodine neustavan, da su
brojne odluke iz predhodnog perioda takoe nezakonite i da treba doneti
novi statut, dok SNS smatra da treba raspisati nove izbore, jer je Vlada iza-
brana na osnovu neustavnog zakona, pa i Statuta.
Nevladin sektor je otro kritikovao odluku Ustavnog suda. Koalicija
nevladinih organizacija, Graanska Vojvodina, je u saoptenju za javnost
navela da je odluka Ustavnog suda o neustavnosti nadlenosti Vojvodine
jo jedna uvreda za njene graane, te da se postavlja pitanje da li je ovo jo
jedna kazna za Vojvoane koji tradicionalno na izborima glasaju drugaije
od ostatka Srbije, kao i da li se ovom odlukom sudije Ustavnog suda pre-
poruuju novoj vlasti. Graanska Vojvodina je pozvala organizacije civil-
nog drutva iz Beograda i ostatka Srbije da iskau svoje miljenje o presudi
Ustavnog suda, ali i da podre vojvoansku autonomnost kao istorijsku i
demokratsku tekovinu.
704
Odluka Ustavnog suda Srbije podelila je i javnost, ali i strunjaka ZA
i PROTIV. Tako nekadanji predsednik saveznog Ustavnog suda, Momilo
Gruba, smatra da je ta odluka posledica ravih odredaba Ustava koje
se odnose na autonomiju Vojvodine. Premanjegovoj oceni, Ustav u celini,
a naroito u delu koji se odnosi na Vojvodinu, suprotan je stavovima gra-
ana te pokrajine. U Vojvodini je na referendum za ustav glasalo samo 40
odsto graana.
Predsednik Zakonodavnog odbora Skuptine Srbije u prethodnom
mandatu, Vlatko Ratkovi takoe smatra da je odluka Ustavnog suda kon-
troverzna, budui da je veliki broj odredaba zakona, usaglaen sa duhom
Ustava i savremenim intencijama u modernom evropskom drutvu.
704 http://www.funkhauseuropa.de/sendungen/radio_forum/beitraege/2012/07/vojvodina_
uss.phtml.
Bivi visoki jugoslovenski funkcioner ivan Berisavljevi ocenio je da
e odluka Ustavnog suda Srbije dovesti do internacionalizacije pitanja
pokrajine, te da e ponovo biti otvoreno pitanje poloaja Vojvodine, a da
nakon ove odluke u frontu protiv Ustava Republike Srbije vie nee biti
samo pojedine politike stranke i organizacije civilnog drutva, nego i voj-
voanske institucije i celokupna struna vojvoanska javnost. On je oce-
nio da je vaei Ustav Srbije poguban ne samo za Vojvodinu nego i za
celu zemlju, jer je antimoderan i centralistiki po ugledu na neke azijske
zemlje.
705
Strunjak za ustavno pravo Ratko Markovi, smatra da je odluka USS
na mestu i istie da je Ustavni sud utvrdio oiglednu stvar da se umesto
dograivanja autonomije Vojvodine tim zakonom utvruju delovi budu-
e drave.
706
U oktobru 2012. godine, tri meseca nakon donoenja odluke USS, po-
slanici vojvoanske skuptine, sa 65 glasova, usvojili su izmene Odluke o
Pokrajinskoj upravi, u skladu sa odlukama USS. Potpredsednik vojvoan-
ske vlade i pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne zajednice
Andor Deli obrazloio je da su te izmene sainjene tako to su obavljena
usklaivanja prema zakonima u poljoprivredi, nauci i drugim oblastima.
Poslanici opozicija su u raspravi naglasili da je re o formalnim izmenama
koje u sutini nisu pravi odgovor na odluku USS.
Nakon usvajanja izmena Odluke o pokrajinskoj upravi, izabrani su
novi lanovi Pokrajinske izborne komisije, imenovan je novi direktora Ga-
rancijskog fonda Vojvodine i lanovi Programskog odbora Radiotelevizije
Vojvodina.
707
S obzirom da su nakon izbora 2012. godine dve vlade, republika i po-
krajinska formirane od razliitih politikih subjekata, normalizacija odno-
sa izmeu njih je bila gotovo nemogua. Pored odluke USS i velikih tenzija
tim povodom u Vojvodini, u septembru 2012 godine, Vlada Vojvodine je
705 ivan Berisavljevi, Tanjug 12. jul 2012.
706 http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/odluka-ustavnog-suda-o-vojvodini-podelila-i-strucnu-
javnost_330670.html.
707 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/346201/Skupstina-Vojvodine-uskladila-Odluku-o-upravi--
sa-odlukom-.Ustavnog-suda
pokrenula inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o budetskom sistemu,
kojim je, kako tvrde, oteen pokrajinski budet.
708
Ovu inicijativu, posla-
nici opozicionih stranaka u Skuptini APV razliito su ocenjivali. Ipak, niko
od njih nije osporio da postoji problem u realizaciji ustavnih garancija ve-
zanih za nansiranje vojvoanskog budeta, ve se kljuna primedba od-
nosi na to, da se krenje Ustava tolerisalo i prethodnih godina. Pokrajinska
vlada je kao osnov pokretanja inicijative pred USS navela da je na osnovu
lana 184. Ustava, regulisano da budet Vojvodine iznosi najmanje sedam
odsto u odnosu na budet Srbije, s tim to se tri sedmine od budeta po-
krajine koriste za nansiranje kapitalnih rashoda, te da je u tom delu na-
pravljen manjak i da je pokrajini od 2007. godine do danas, umesto oko
104 milijarde dinara, uplaeno samo oko 38 milijardi.
Odnosi izmeu republike i pokrajine su nastavili da se zaotravajun,
pa je usledio niz pregovora izmeu vlade Vojvodine i vlade Srbije, ne samo
o nasiranju pokrajine, ve i o boljem denisanju njenog poloaja. Pokra-
jinski premijer Bojan Pajti i ministar nansija Republike Srbije Mlaan
Dinki su saglasni da bi se taj problem najbolje reio donoenjem zako-
na o nansiranju Vojvodine. Dinki je takoe naglasio da bi zakon mogao
biti usvojen u prvoj polovini 2013. godine.
709
Premijer Ivica Dai je po-
drao inicijativu da se to pre donese Zakon o nansiranju Vojvodine.
710

Pokrajinska vlada formirala je koordinaciono telo nakon to je republika
vlast najavila da e sama pripremiti nacrt zakona, suprotno dogovoru sa
pokrajinskim premijerom Pajtiem. Vojvoanski sekretar za nansije, Zo-
ran Radoman najavio je da e pokrajinska vlada samostalno napisati ovaj
akt. Potpredsednik vojvoanske vlade, Dragoljub Petrovi, koji je na elu
Koordinacionog tela, izjavio je da je telo formirano radi urgentne akcije,
kako bi se prevazili svi nesporazumi koji su nepotrebno opteretili odnose
Republike i Pokrajine. Petrovi je takoe izjavio da oekuje da e telo ue-
stvovati u radnoj grupi koja e pisati zakon, a naglasio je da e u fokusu
708 Blic, 27. septembar 2012.
709 http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Pajtic-i-Dinkic-za-donosenje-zakona-o-
nansiranju-Vojvodine.lt.html.
710 Veernje novosti, 14 oktobar 2012.
rada Koordinacionog tela biti i ostala sporna pitanja proistekla iz odluke
Ustavnog suda Srbije o nadlenostima Vojvodine.
711
U junu 2012. godine doneta je jo jedna odluka USS u vezi sa Vojvo-
dinom.
712
Sud je naime odbacio inicijativu
713
za utvrivanje neustavnosti
odluke Skuptine Vojvodine iz 2003. godine, kojom su grb i zastava Vojvo-
dine denisani. Odluka USS smatra da su pokrajinski grb i zastava u skladu
sa Ustavom. Uprkos ovoj odluci USS, u novembru, sa jarbola Javnog ko-
munalnog preduzea Trnica i Javnog gradskog saobraajnoj preduzea
Novi Sad, kojima upravljaju kadrovi Demokratske stranke Srbije, skinuta
je zastava AP Vojvodine. Predsednik gradskog odbora DSS u Novom Sadu
Borko Ili, izjavio je da ovim inom nije prekren zakone, jer na preduze-
ima iji je osniva grad nije obavezno isticanje zastave APV. Liga socijal-
demokrata Vojvodine, odrala je protesni skup povodom skidanja zastava
i najavila ponovo postavaljanje zastava na mestima na kojima su bile.
714
Tokom marta, zastava Vojvodine paljena je nekoliko puta. Prvo palje-
nje zastave bilo je u Novom Sadu u blizini policijske stanice. Aktivisti ek-
stremistikog pokreta Nai zapalili su zastavu Vojvodine i ispisali grate
na kojima su estitali roendan Ratku Mladiu. Ovom akcijom pod nazi-
vom eneralizacija aktivisti ovog pokreta zapoeli su obeleavanje Mla-
dievog roendana, a u saradnji sa udruenjem Ultra etnici.
715
Policija
je privela dvojicu od petorice pripadnika SNP Nai, a poinioci su bili sa-
sluani samo na okolnost oteenja tue imovine, dok je za paljenje voj-
voanske zastave tuilatvo procenilo da nema elemenata krivinog dela.
Nekoliko dana kasnije SNP Nai spalio je zastavu Vojvodine i u Zrenja-
ninu, pozivajui tom prilikom sve graane da se ukljue u unitavanje
711 Danas, 12 novembar 2012.
712 http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/330111/Nakon-osam-godina-odluceno-da-su-
pokrajinski-grb-i-zastava-u-skladu-sa-Ustavom.
713 Na incijativu lana Demokratske stranke Srbije Vladimira Kerlete, Ustavni sud Srbije
je 2004. godine pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti Odluke o upotrebi istorijskih
znamenja Vojvodine, odnosno njenog grba i zastave.
714 Politika, 9 novembar 2012
antiustavnih, separatistikih simbola. Tom prilikom su upozorili sve za-
govornike ideje o stvaranju Republike Vojvodine da im to nee biti do-
zvoljeno ni po koju cenu.
716
Do paljenja vojvoanske zastave dolo je u trenutku kad je u javno-
sti najavljeno odravanje etvrte vojvoanske konvencije u Novom Sadu.
Konvencija je odrana 1. aprila, pod nazivom Nova vojvoanska ustavna
inicijativa. Sazivai konvencije bili su Vojvoanski klub, Forum V21, Hel-
sinki odbor, Nezavisno drutvo novinara Vojvodine, Argus i regionalni
centar za izbegla i prognana lica, Vojvoanska partija, Savez vojvoanskih
Maara, Crnogorska partija i Alijansa vojvoanskih Rumuna. Uesnici e-
tvrte vojvoanske konvencije, usvojili su Deklaraciju o potrebi formiranja
Savezne Republike Srbije koju bi inile republike Vojvodina i Srbija. Po-
jedini uesnici konvencije zatraili su da se Deklaracijom ne trai status
republike, ve najira autonomija za Vojvodinu kao pokrajinu u Srbiji, ali
su svi uesnici bili saglasni u tome da je potrebno promeniti Ustav Srbije
kako bi Vojvodina dobila vea ovlaenja. Predstavnici SVM su ocenili da
reenje za vojvoansko pitanje ne treba traiti u statusu republike, ve u
najiroj autonomiji koja bi ukljuivala zakonodavnu, izvrnu i deliminu
sudsku nadlenost pokrajine, zbog ega su zatraili da njihov stav ue u
tekst Deklaracije. Ovu stranku zastupali su najvii funkcioneri: Itvan Pa-
stor, andor Egerei i Balint Pastor.
717
Popis stanovnitva
U novembru 2012. godine objavljeni su rezultati popisa stanovnitva
iz 2011 godine. Centar za razvoj civilnog drutva (CRCD) se tim povodom
oglasio saoptenjem u kome se konstatuje dalji trend smanjenja etnike
heterogenosti Srbije. Prema gruboj proceni rezultata popisa stanovnitva
iz 2011, u saoptenju CRCD navode da se potvrdilo njihovo oekivanje da
e opasti udeo manjinske populacije u Srbiji. To znai da se nastavlja trend
opadanja stvarne multietninosti Srbije. Dok veinska srpska populacija
716 Veernje novosti, 27. mart 2012.
717 Politika, 2.april 2012.
belei demografski pad od 3,6 odsto, kod manjinskih zajednica taj je pad
u proseku etiri puta vei i iznosi 14 odsto.
Maarska manjina, na primer, ima demografski pad od 13,3 odsto, hr-
vatska 18 odsto, bunjevaka 16,5 odsto, rumunska 15,2odsto, vlaka 11,8
odsto, rusinska 10,4 odsto. Najstabilnija je i ovog puta slovaka manjina,
a jedini porast u broju pokazuju bonjaka i romska populacija; romska
ubedljivo najvie, tj. 36 odsto, dok bonjaka ima rast od 6,7 odsto. Ubed-
ljivo najvei demografski pad belee deklarisani Jugosloveni, itavih 71
odsto, a na drugom mestu su Crnogorci sa padom od 44 odsto. O nacio-
nalnoj pripadnosti nije se izjasnilo 160.346 graana.
Razlozi ubrzanog smanjivanja manjinske populacije, osim onih koji
vae za veinsku naciju (negativan prirodni prirataj, emigracija), mogu
biti i sledei: porast etnike mimikrije i nenasilna asimiliacija.
718
Veliki broj
pripadnika maarske nacionalnosti je napustio Srbiju, dok je u periodu
od dve godine od primene Zakona o pojednostavljenom postupku stica-
nja maarskog dravljanstva, ovo pravo ostvarilo blizu 28.000 stanovnika
Vojvodine.
Na smanjeni broj stanovnika u Vojvodini ukazalo je i Nezavisno dru-
tvo novinara Vojvodine. Oni su u uporednoj analizi rezultata popisa iz
2002, i 2011. godine, ukazali na to da se broj stanovnika od 2002, sma-
njio za vie od 115.000, to negativno utie i na multietniki karakter
pokrajine.
719
Incidenti u Vojvodini
Meunacionalni incidenti u Vojvodini, a posebno u Temerinu, ve ne-
koliko godina su u fokusu ne samo domae javnosti, ve i meunarodne
zajednice. Tako je i tokom 2012. godine bilo nekoliko incidenata u Teme-
rinu, ali i u Beeju. Iako se sa sigurnou ne moe trvditi ta je uzrok ovih
incidenata, oni su tumaeni kao meunacionalni incidenti.
718 Saoptenje CRCD, 30. novembar 2012.
719 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/288776/Iz-Vojvodine-nestaju-Madari-i-
Jugosloveni.
Iako pojedini predstavnici lokalnih i centralnih vlasti kritikuju meu-
nacionalne incidente, pravosudni organi neretko podbaciju kad je re o
pravinom suenju, kao i o doslednoj i jednakoj primeni zakonskih odred-
bi. U nekim predmetima koji se vode pred Osnovnim i Viim sudom u
Novom Sadu, u sluajevima gde su poinioci krivinih dela pripadnici ma-
arske nacionalnosti, uoeno je da se protiv njih podnose krivine prijave
i vode postupci za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpelji-
vosti iz l. 317. KZ RS (za koje delo je zapreena kazna od jedne do osam go-
dina zatvora), a kad je re o poiniocima krivinih dela pripadnika srpske
nacionalnosti, protiv uinilaca se vodi postupak za uestvovanje u tui iz
l. 123. KZ RS, za koje krivino delo je zapreena znatno blaa kazna (nova-
na kazna, ili zatvor do tri godine). Ima i primera da je protiv uinilaca spr-
ske nacionalnosti za slina dela pokretnut samo prekrajni postupak za
naruavanje javnog reda i mira, sa izricanjem neznatnih novanih kazni.
Poslednji procesuirani sluaj iz Temerina privukao je panju ire jav-
nosti i rezultirao potpisivanjem peticije (prikupljeno je 1800 potpisa).
Potpisnici peticije izrazili su nezadovoljstvo radom organa gonjenja i pra-
vosudnih organa, jer smatraju da dravni organi ne postupaju i ne pri-
menjuju propise jednako u svim sluajevima i bez obzira na nacionalnu
pripadnost uinilaca, kao i zbog evidentiranih primera primene dvostru-
kih, pa ak i trostrukih arina, odnosno postupka, kada je re o uiniocima
istih ili slinih krivinih dela razliite nacionalne pripadnosti.
Povodom sluaja koji se desio u Temerinu 21. oktobra 2012. godine,
kad je u jednom lokalu dolo do sukoba izmeu pripadnika srpske i ma-
arske nacionalnosti, Vii sud u Novom Sadu podigao je optunicu protiv
sedmorice Maara iz Ade, Beeja i Temerina, zbog krivinog dela izaziva-
nje verske, rasne i nacionalne mrnje, iz lana 317. st. 2, u vezi stava 1. Kri-
vinog zakonika Republike Srbije (KZ RS), a protiv jednog Srbina (iako je u
istim dogaajima uestvovalo 10 do 15 Srba, koji su jurili i tukli uhapene
mladie maarske nacionalnosti, a nisu bili ak ni privedeni), podignuta
je optunica samo zbog krivinog dela nasilnikog ponaanja iz lana 344.
KZ RS, za koje je zapreena kazna zatvora od est meseci do pet godina.
Posebno je iritirajue delovalo na maarsku nacionalnu zajedni-
cu odreivanje sudije Zdenke Staki u ovom krivinom predmetu. To
potvruje i veliki broj potpisnika peticije koja je dostavljena Viem sudu u
Novom Sadu, kojom se trai njena zamena ili izuzee. Poznato je da pre-
suda, koju je sudija Staki donela 2005. godine, protiv petorice optuenih
iz Temerina, koji su osueni na ukupno 61 godinu zatvora, izazvala veoma
negativne reakcije, kako u Vojvodini, tako i u inostranstvu. Njeno odrei-
vanje da sudi u ovom predmetu ukazuje i na neosetljivost Vieg suda u No-
vom Sadu na reakcije drutva, kad je re o spornim odlukama suda.
Na osnovu ovih presuda u maarskoj nacionalnoj zajednici raireno je
miljenje da dravni organi vre diskriminaciju prema pripadnicima ma-
arske nacionalne manjine, to je u suprotnosti sa odredbana Ustava RS
o osnovnim ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, zakonskim pro-
pisima i meunarodnim obavezama Republike Srbije. Takoe je uoeno
da postupajui pravosudni organi nemaju ujednaenu praksu u reavanju
ovakvih i slinih incidenata do kojih dolazi u Vojvodini, da tuilatvo vri
kvalikaciju dela razliito u odnosu na pripadnike srpske i maarske na-
cionalnosti, te da se za ista krivina dela izriu razliite krivine sankcije.
Posebno je loa praksa Vieg suda, koji umesto da kontrolie rad niih su-
dova, esto zauzima iste stavove kao i nii sudovi, te se time dovodi u pita-
nje postupanje i kontrola rada, kako niih sudova tako i donoenja samih
presuda.
720
Uporedo sa incidentima u Temerinu, dolo je i do incidenata u Beeju.
Nakon incidenta koji se odigrao u septembru, podnete se krivine prija-
ve protiv estorice Beejeca. Drugi incident se desio ve narednog meseca,
kada je grupa od tridesetak skinheada, koji su nosili maarska nacionali-
stika obeleja, pravilaincidente prvo u jednom lokalu, a nakon toga i u
centru grada.
721
720 Helsinki bilten br. 92.
721 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/1185246/
Skinhedi+pravili+incidente+u+Be%C4%8Deju.html.
Polaganje prijemnog ispita
Brucoi maarske nacionalnosti imali su primedbe na polaganje pri-
jemnog ispita na maternjem jeziku na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
Naime, re je o onim kandidatima koji su srednju kolu zavrili na maar-
skom jeziku, a na prijemnom ispitu je od njih traeno da polau prijemni
iz srpskog jezika i knjievnosti na maarskom jeziku. Povodom ovog slua-
ja oglasila se i Vlada Maarske, koja je u saoptenju navela da se nada da
e prijemni ispiti za pripadnike maarske nacionalnosti biti ponovljeni.
Tama Korhec, predsednik Nacionalnog saveta Maara, u izjavi za dnevni
list Danas, rekao je da su do sada, godinama u nazad, budui brucoi pri-
jemne ispite polagali na maarskom jeziku, ali i na slovakom i na rumun-
skom jeziku, te da ne zna zbog ega je sada uraeno drugaije.
722
Rektor Univerziteta u Novom Sadu, Miroslav Veskovi, izrazio je sum-
nju u osnovanost tvrdnji Nacionalnog saveta maarske nacionalne manji-
ne da je Pravni fakultet povredio prava potencijalnih studenata prilikom
polaganja prijemnog ispita. Upis pripadnika nacionalnih manjina na fa-
kultete u Srbiji regulisan je fakultetskim propisima, prema kojima kandi-
dati iz manjinskih nacionalnih zajednica imaju pravo da polau prijemni
na maternjem jeziku; to praktino znai da svi kandidati, bez obzira na na-
cionalnu pripadnost, imaju ista pitanja na testu, ali se za pripadnike naci-
onalne zajednice test prevede na njihov maternji jezik. U Statutu Pravnog
fakulteta regulisano je da se na prijemnom polau dva predmeta, srpski
jezik i knjievnost i istorija. U konkrenotm sluaju, procedura predvia da
oni kojima je sprski jezik maternji, te predmete polau na srpskom, a oni
kojima je maarski maternji jezik, prijemni polazu na maarskom.
723
Uprava Pravnog fakulteta se takoe, oglasila navodei da su na pri-
jemnom svi kandidati imali ravnopravan poloaj i jednake uslove, i da
prijemni nee biti ponovljen. U dopisu su istakli da su studenti iz redova
722 Danas, 11. jul 2012.
723 http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/dekan:-fakultet-sprecio-polaganje-prijemnog-bez-
polaganja_331677.html.
slovake nacionalne manjine polagali prijemni na slovakom jeziku, a
kandidati maarske nacionalnosti na maarskom jeziku.
724
Kandidati slovake nacionalne manjine nisu imali primedbe na pri-
jemni ispit, a deo kandidata maarske nacionalne manjine se alio da
pitanja iz knjievnosti nisu odgovarala onim koja su oekivali. Ta oekiva-
nja su zasnovali na komunikaciji koju su imali sa Savetom vojvoanskih
Maara. Dekan Pravnog fakulteta, Ranko Kea, podsetio je da je fakultet
organizovao vie ciklusa pripremne nastave koji su bili otvoreni i za kan-
didate iz redova maarske nacionalne zajednice. Oekuje se i izvetaj po-
krajinskog Sekretarijata za obrazovanje i izvetaj prosvetne inspekcije. Ovo
je prvi sluaj da nakon polaganja prijemnog ispita nijedan bruco, pripad-
nik maarske zajednice, nije uspeo da postane student na budetskom
nansiranju.
725
U cilju prevazilaenja zaostajanja maarske nacionalne zajednice u ni-
vou obrazovanja u odnosu na srpsku zajednicu, Nacionalni savet Maara
u kolskoj 2012/2013 godini dodelio je 400 stipendija u iznosu od 13.000
do 16.000 dinara brucoima koji su se upisali na visokokolske ustanove u
Vojvodini. Nacionalni savet dodelio je i 85 stipendija studentima-demon-
stratorima, ija je uloga da pomognu u uenju i snalaenju brucoima.
Program stipendija Nacionalni savet Maara pokrenuo je prole godine,
kad je dodelio 500 stipendija za brucoe i 101 stipendiju za demonstratore
studentima viih godina studija. Predsednik Nacionalnog saveta Maara
Tama Korhec objasnio je da je cilj ovog programa da maarska zajednica
bude poznata po znanju i obrazovnom nivou.
726
724 http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/dekan:-fakultet-sprecio-polaganje-prijemnog-bez-
polaganja_331677.html.
725 http://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/vlada-maarske:-ponoviti-prijemni-na-
novosadskom-pravnom-fakltetu_330371.html.
726 http://www.autonomija.info/nacionalni-savet-madara-daje-400-stipendija-za-brucose.
html.
Autonomija Vojvodine, kao i pitanja regionalizacije i decentralizacije su
kljuna pitanja unutranjeg ureenja Srbije. Zbog toga je veoma vano da
vlast sa dunom panjom otvori raspravu o ovoj temi.
Preporuujemo da se:
Podre zahtevi za izmenu postojeeg ustava Srbije u skladu sa mi-
sljenjem Venecijanske komisije;
podre zahtevi za decentralizaciju i regionalizaciju;
prekine sa nepotrebnim i neproduktivnim optubama za
separatizam;
prati stanje meuetnikih odnosa u Pokrajini;
omogue i stvaraju uslovi da manjine, u meri u kojoj to mogu i
kao svojevrsni most izmeu Srbije i EU, doprinose evropeizaciji
Srbije;
otklanjanje diskriminirajuijh odredbi iz pojedinih zakonskih re-
enja (Zakon o verskim zajednicama, na primer);
pojaati preventivni rad na otklanjanju incidenata sa etnikom
pozadinom, a rad tuilatva i sudstva uiniti ekasnijim;
stvara povoljna politika klima za ostvarivanje prava manjina;
onemogui delovanje neonacistikih organizacija.
465
Jug Srbije: realni problemi tri optine
Problemi na ovom podruju i dalje ostaju isti, to ga dugorono ini nesta-
bilim. Oni su se radikaloizovali proglaenjem nezavisnosti Kosova. Albanci
su davno denisali svoje problem, ije reavanje drava Srbija nije ozbilj-
no razmatrala. Osim toga, jug Srbije, kao i sever Kosova su bili taoci ko-
sovskog pitanja. Ragmi Mustafa, predsednik optine Preevo, jo je 2009.
godine sumirao situaciju na sledei nain: Vlada Srbije ne komunicira sa
nama, nai osnovci nemaju udbenike na svom jeziku, naim akademcima
koji su zavrili fakultete na Kosovu ne priznaju se diplome, naim graani-
ma andarmerija brutalno zaustavlja automobile i pretresa im kue, nai
graani ne oseaju sobodu kretanja.
727
A, prema oceni Belgzima Kamberija, predsednika Odbora za ljudska
prava u Preevu, takoe iz tog vremena i albanski lideri i Beograd poku-
avaju da instrumentalizuju dogaaje u Preevu. Kako on kae, Alban-
ci optuuju dravu za represiju, a drava Albance za terorizam, to ide u
prilog destabilizaciji regiona ime pokrivaju nemo da reavaju praktine
probleme.
728
Obrazovanje
Poseban problem predstavlja visoko obrazovanje mladih Albanaca,
jer na ovom podruju ne postoji nijedan fakultet, pa najee studiraju u
Pritini. Bez mladih, obrazovanih ljudi, dugorono gledano albanska za-
jednica e nestati. Mladi Albanci se koluiju na Kosovu ili u Albaniji, ali
se njihove diplome ne priznaju u Srbiji. To ima veoma negativan uticaj
na ostanak mladih kolovanih Albanacva u tri lokalne optine. Dogovor o
priznavanju univerzitetskih diploma postignut je tek nakon to je Beograd
zbog dobijanja statusa kandidata zapoeo dijalog sa Pritinom.
727 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:246068-Hteli-bi-svoju-regiju.
728 http://pescanik.net/2009/08/jug-srbije-i-albansko-pitanje/.
Meutim, uprkos sporazumu o meusobnom priznavanju diploma
postoje otpori njegovoj primeni koji esto dolaze iz akademskih krugova
u Srbiji. Na pritinske diplome se u Srbiji oduvek gledalo sa omalovaava-
njem i negirala se strunost kosovskih profesora. Dekan Pravnog fakulte-
ta u Beogradu Mirko Vasiljevi kae da Srbija nee dobiti nikakav kvalitet
tim potezom. To je moje miljenje ali i javno uverenje da je kvalitet rada
na Pritinskom univerzitetu daleko ispod nivoa koji praktikuju univerzite-
ti u Srbiji. Profesor univerziteta u Kragujevcu Mileta Poskurica, politizujui
ovo pitanje smatra da Srbija ne treba da prizna diplome Pritinskog uni-
verziteta, jer bi jedan takav kapitulantski in doveo do narednog poteza
koji bi moda dosezao i do konanog priznanja Republike Kosovo i mislim
da drava u to ne treba da ulazi.
729
Veina mladih Albanaca, kad je re o visokom obrazovanju,
730
odlazi
uglavnom na univerzitete na Kosovo
731
i u Albaniju, a jedan broj pohaa
i nastavu na univerzitetu u Tetovu u Makedoniji. Nepriznavanje diploma
onemoguilo je njihovo zapoljavanje u dravnoj administraciji, zdrav-
stvu i sudstvu. Zbog toga je veliki broj mladih emigrirao u zemlje Zapad-
ne Evrope.
732
729 www.politika.rs.
730 Tek nedavno su otvorena odeljenja na albanskom u Medvei (2009, otvorena odeljenja
pravnog i ekonomskog fakulteta nikog Univerziteta) i Bujanovcu (oktobar, 2011). U
Bujanovcu je u otvoreno odeljenje subotikog Ekonomskog fakulteta gde 69 studenata
na prvoj godini pohaa nastavu na srpskom i albanskom jeziku. Studenti u Medvei su se
alili na kvalitet nastave: lo simultani prevod na albanski i velika udaljenost od Preeva
i Bujanovca. Zbog svih ovih problema na fakultet u Medvei se prijavljuje mali broj
studenata.
731 Prema podacima Albanaca sa juga Srbije, svake godine se na Univerzitet u Pritini
upie 160 do 200 studenata iz Preeva i Bujanovca (www.politika.rs). Oko 1500 mladih
protestvovali su 13. oktobra 2011, u Bujanovcu zbog nepriznavanja diploma. Nosili su
transparente; Stop diskriminaciji, Hoemo znanje i diplome sa Univerziteta u Pritini,
Hoemo pravo i pravdu... (www.b92.net, Tanjug, 13. septembar 2011).
732 Prema tvrdnjama poslanika Rize Haljimija broj Albanaca u te tri optine na jugu Srbije
od 2001. godine gotovo se prepolovio i mnoga sela u Kopnenoj zoni bezbednosti uz
liniju sa Kosovom potpuno su opustela. Prema njegovim tvrdnjama, iz tri optine iselilo
se, prema nekim procenama, izmeu 25.000 i 30.000 Albanaca. On kae i da ukupna
nezaposlenost dostie i 70 odsto.
467 Jug Srbije: realni problemi tri optine
Predsednik Optine Bujanovac aip Kamberi traio je od premijera Al-
banije Salija Berie jo 2008. godine da se angauje u reavanju problema
u vezi sa UNMIK diplomama. Tadanji ministar prosvete arko Obradovi
(koji je na toj funkciji i sad) je odbijao priznavanje diploma sa Kosova, na-
vodei da je to odluka Vlade Srbije za koju postoji puno razloga.
733
Tada-
nji dravni sekretar u ministarstvu za Kosovo i Metohiju (to ministarstvo u
sadanjoj vladi sputeno je na nivo Kancelarije) Oliver Ivanovi priznao je
da je ta tema stavljena na dnevni red u briselskim pregovorima pre svega
kao zahtev Albanaca sa juga Srbije i da je Vlada Srbije uvaila te stavove.
S druge strane, kako je izjavio Ivanovi, niko od Srba (...) ili moda samo
neznatan broj njih ima nameru da se sa naim diplomama zaposli u insti-
tucijama Kosova.
734
I dalje postoje problemi sa udbenicima na albanskom, ali i nastav-
nim planovima i programima za kulturu i istoriju u kolama u tri optine
na jugu Srbije. Prema nekim saznanjima, unutar Ministarstva za lokalnu
samoupravu tokom mandata prethodne vlade (Mirka Cvetkovia) posto-
jale su razlike u reavanju ovog problema. Tadanji ministar za lokalnu
samoupravu i ef Koordinacionog tela za Preevo, Bujanovac i Medveu
Milan Markovi (DS) insistirao je na ekasnijem reavanju problema ud-
benika, dok je ministar obrazovanja arko Obradovi (SPS) blokirao taj
proces. Markovi je izjavio da je potrebno bre reavati problem udbeni-
ka na albanskom jeziku, ali da Koordinaciono telo uprkos svemu ne moe
da obavlja posao iz nadlenosti drugih organa.
735
On priznaje da Alban-
ci imaju pravo na nezadovoljstvo kad su u pitanju udbenici za osnovne i
srednje kole, jer njihova deca ve gotovo 20 godina ue iz skripata, nele-
galnih udbenika koji odstupaju od plana i programa. To je ispod svakog
standarda,
736
smatra Markovi. Za njega to nije problem samo Albanaca
ve i Srbije, tj. njihove integracije: Srbija moe da doe u situaciju da ima
735 www.b92.net , 14. septembar 2011.
736 www.b92.net.
60.000 graana koji ne mogu da progovre ni re srpskog, a nisu ni integri-
sani u institucije.
737
Diskriminacija i politika deklaracija 2012.
Albanci u tri optine na jugu Srbije i dalje su nezadovoljni svojim po-
loajem. Vlasti u Beogradu i primenjuje dvostruke arine: odbijaju da za
albansku zajednicu obezbede ista prava koja trae za Srbe u severnom delu
Kosova.
Albanci na jugu Srbije bojkotovali su popis stanovnitva u prvoj polo-
vini oktobra 2011. godine, izraavajui i na taj nain nezadovoljstvo posto-
jeom situacijom. aip Kamberi, predsednik optine Bujanovac, istakao je
da Albanci nisu uestvovali u popisu stanovnitva 2011. godine zbog toga
to drava administrativnim merama onemoguuje Albance koji su nasta-
njeni unutar Kopnene zone bezbednosti da se snabdevaju linim doku-
mentima, a postoje i sluajevi kada su oni izbrisani iz prebivalita, ime se
pokuava vetaka promena stanovnitva u ovom regionu.
738
Poetkom 2012. godine predstavnici Albanaca iz Preevske doline
uputili su Beogradu poziv da umesto diskriminacije i represije, preduz-
me mere da se meunarodno proklamovanim standardima zatite indivi-
dualna i kolektivna prava Albanaca u Srbiji. Albanski odbornici su ovom
Politkom deklaracijom ponovo pozvali meunarodnu zajednicu, poseb-
no Evropsku uniju, da u kontaktima sa Beogradom upotrebi sve zakonske,
politike i diplomatske mehanizme, kako bi se napokon zaustavio proces
diskriminacije Albanaca.
739
U Deklaraciji Skuptine svih albanskih odbornika optina Preevo,
Bujanovac i Medvea trai se prikljuenje Kosovu mesta u kojima ive Al-
banci, a bazira se na zakljucima referenduma od 1. marta 1992. godine,
kad su se gotovo plebiscitarno izjasnili za politiku i kulturnu autonomiju
sa pravom prisajedinjenja Kosovu.
737 www.b92.net.
738 Politika, Podela vodi u nove konikte, 6. februar 2012.
739 www.e-novine.org, 2. mart 2012.
Ova politika deklaraciju je reakcija na dogaaje na severu Kosova i
spreavanje kosovskih institucija da uspostave kontrolu nad celom terito-
rijom svoje drave. Predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Ha-
ljimi kae da oni trae da se u reavanju problema Albanca na jugu Srbije
koriste isti kriterijumi kao i za reavanje problema drugih nacionalnih za-
jednica u zemljama bive Jugoslavije. Kad je re o integraciji Albanaca u
dravne institucije, Haljimi tvrdi da je jedina stvarna integracija desila se
formiranjem multietnike policije, a ostalo je simbolino.
Predsednik optine Bujanovac aip Kamberi rekao je da Deklaracija
samo potvruje stavove iz politike platforme iz 2006. godine. Kamberi je
rekao da se tom platformom najavljuje mogunost da e, ako meunarod-
na zajednica promeni stav i dozvoli promenu granice Kosova, tek tada Al-
banci sa juga Srbije traiti da se pripoje Kosovu. Prema njegovim reima,
smisao Deklaracije je da se skrene panja na teak poloaj Albanaca na
jugu Srbije. Traenje reenja za sever Kosova, po reima Skendera Destani-
ja iz Demokratske unije, moglo bi da izazove vrlo jasne, i uvek uoljive re-
eksije i u Preevskoj dolini, u optinama Bujanovac, Preevo i Medvea.
Mehanizam spojenih sudova bio je i do sada jasno uoljiv, jer bilo
ta da se desi na jugu Srbije, po automatizmu izaziva reakcije na severu
Kosova i obratno. Nezanemarljiv je i uvek politiki trusni deo u make-
donskom komiluku, gde jo uvek ne postoji stabilna meuetnika infra-
struktura u funkcionisanju dravnih institucija.
740
U Vladi Srbije regovali su na Politiku deklaraciju albanskih odborni-
ka iz tri optine u skladu sa svojim predizbornim programima i aktivnosti-
ma. Ministar unutranjih poslova Srbije Ivica Dai poruio je Albancima
sa juga Srbije da se "ne igraju vatrom", zahtevom da se te optine prikljue
Kosovu. Neto umereniji je bio tadanji ministar za lokalnu samoupravu
Milan Markovi (DS) koji smatra da je odluka Albanaca Preevske doline,
"deo njihove predizborne kampanje koja je u toku".
740 Danas, 2. mart 2012.
Protesti u Preevskoj dolini
Hapenje petorice buvih pripadnika Oslobodilake vojske Preeva
Bujanovca i Medvee (OVPMB), osumnjienih za ratni zloin nad dvojicom
srpskih civila, izazvao je proteste u Preevskoj dolini. Naime, andame-
rija je 4. maja 2012. godine u Velikom Trnovcu i Breznici, selima nasta-
njenim iskljuivo Albancima, uhapsila petoricu bivih pripadnika OVPMB.
Riza Haljimi je izjavio da je to nastavk dravnog terora, a Kamberi je ista-
kao da je krajnji cilj ovakvih akcija pritisak na Albance da se isele iz ovog
podruja.
741
Tim povodom 2000 Albanaca je protestvovalo u centru Bujanovca kad
je proitana i Deklaracija Skuptine svih albanskih odbornika optina Bu-
janovac, Preevo i Medvea u kojoj se zahteva prekid procedure od strane
dravnog tuioca za ratne zloine u Beogradu, jer je proces politiki mon-
tiran, kao i rasvetljavanje svih krivinih dela nainjenih nad albanskim
civilima. Takoe se zahteva i potovanje amnestije za biver borce Oslo-
bodilake vojske Preeva, Bujanovca i Medvee.
742
Zbog takve atmosfere Jonuz Musliju, predsednik skuptine optine
Bujanovac, istie da njegovi sunarodnici i on ne doivljavaju Srbiju kao
svoju dravu, jer , takorei, nita nije uradila za njih Albance. Mnogo toga
im je obeano, a nije ispunjeno.
743
Sloboda kretanja u kontekstu
odnosa Beograda i Pristine
Iako je izmeu Beograda i Pritine u meuvremenu postignut niz
sporazuma, ukljuujui i onaj o slobodi kretanja, u regionu jo postoje
tenzije kad je re o saradnji meu predstavnicima dve vlade, srpske i ko-
sovske. Kosovski ministar za dijasporu Ibrahim Makoli vraen je sa srp-
skog graninog prelaza poetkom januara 2012, ime je spreen da poseti
Bujanovac i Preevo i razgovara sa predstavnicima lokalne vlasti o slobodi
741 Novi magazin, Izbori u senci hapenja, 10. maj 2012.
742 Politika, Protest u Bujanovcu zbog hapenja Albanaca, 6. maj 2012.
743 Pravda, Srbija nije naa drava, 12. april 2012.
kretanja, osiguranju koje se plaa prilikom prelaska granice, priznavanju
diploma.
744
Ministar unutranjih poslova Ivica Dai izjavio je da u centralnu Srbi-
ju s Kosova i Metohije moe svako da ue kao graanin, na osnovu dogo-
vora o slobodi kretanja iz Brisela, ukoliko na administrativnoj liniji priloi
odgovarajua dokumenta, ali ne kao politiar. "MUP nije obaveten da je
bio dogovoren dolazak kosovskog ministra za dijasporu Ibrahima Makoli-
ja. Svako moe da doe kao graanin, ali ne kao ministar za dijasporu",
745

rekao je Dai. Prema Daievim reima, Optina Bujanovac nema ovla-
enja da poziva politiare i treba da se potuje procedura. Nismo ni bili
obaveteni da e doi, ve smo samo dobili informaciju iz Bujanovca". U
kontekstu obrazlaganja, zato ministru Makoliju nije dozvoljen ulazak u
Srbiju, Dai je u izjavi novinarima pomenuo nedavni boravak predsed-
nika Srbije Borisa Tadia i ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogda-
novia u manastiru Deani i naglasio da tada niko nije osudio napad na
kolonu automobila u kojoj je bio predsednik, na automobil Bogdanovia,
kao ni na autobus kojim su se prevozili Srbi.
Zatvaranje albanskog pitanja?
Bez obzira na politike aspiracije, razne konkretne ili ktivne koncepte
o podeli, razmeni teritorija ili redenisanju granica na Balkanu, proglae-
njem nezavisnosti Kosova ta tema je zavrena. Iza tog stava stali su i klju-
ni meunarodni akteri.
Meutim, u nacionalistikim krugovima u Srbiji jo uvek postoji uve-
renje da su takve nagodbe mogue i da je pitanje vremena kad e i meu-
narodna zajednica na to pristati. Ideje o podeli i razmeni teritorija izmeu
Kosova i Srbije aktuelizovale su se tokom 2011. godine, pre svega, izjavama
Ivice Daia, tada ministra unutranjih poslova. I kad je postao premijer u
novom sazivu vlade u koaliciji sa naprednjacima nastavio je sa tvrdnjom
da bi podela Kosova bila najbolje reenje.
744 www.b92.net, 12. januar, 2012.
745 www.b92.net.
Povodom prvog susreta novog premijera Ivice Daia sa Haimom Ta-
ijem, premijerom Kosova, 20. oktobra u Briselu, srpski premijer je pono-
vio potrebu o istorijskom dogvoru, ime srpska eliti podrazumeva podelu,
odnosno korekcije granica. On je izjavio: Vreme je za istorijski dogovor.
Interes Srbije je da se razgovara bez pritisaka sa strane, jer da smo ranije
razgovarali, moda bi ve i reili neke probleme".
746
Istovremeno, i u Pritini, u nekim krugovima ima miljenja da bi pro-
mena granica i teritorijalne celovitosti trebali da budu reciproni, aludi-
rajui na razmenu teritorija. Poslanik Demokratskog saveza Kosova Ljut
Haziri ve due vreme iznosi ideju o redenisanju granica, odnosno o
razmeni teritorija i to u skladu sa granicama koje su postojale pre 1956.
godine.
Prema toj ideji, Kosovo bi uzelo june srpske optine Preevo, Med-
veu i Bujanovac, dok bi Srbija vratila Leposavi i nekoliko sela optine
Zubin Potok.On istie da bi denisanje granica reava druge probleme.
Putem politikog dijaloga, prihvaenog, naravno, od obe strane, treba re-
iti problem Albanaca na istoku Kosova (jug Srbije) i problem Srba na
severu Kosova, postavljajui za princip granice iz 1956, kad je agrarna re-
forma bive Jugoslavije, ili kad je velikosrpska politika skrivena pod okri-
ljem komunizma, izvrila promenu teritorija zbog demografske promene
na Kosovu.
747
Ovakve izjave su usamljene na kosovskoj strani, ali slue kao podse-
anje Beograda da i Albanci mogu da se poslue istim argumentima. Pri-
mena Ahtisarijevog plana na severu Kosova, adekvatno reenje problema
Albanaca na jugu Srbije i dalje napredovanje u sprovoenju Ohridskog
sporazuma u Makedoniji trajno reavaju albansko pitanje na Balkanu. Nji-
hova adekvatna integracija u politiku i ekonomsku zajednicu, uz njihovo
puno uvaavanje kao ravnopravnih aktera, slobodno prekogranino kreta-
nje obezbedila bi sve njihove nacionalne aspiracije.
Meunarodna zajednica, pre sveih SAD, EU i NATO, uloila je ogroman
napor da stabilizuju taj deo Balkana i sudei po zakljucima sa NATO samita
746 www.b92.net, 20. oktobar 2012.
747 http://www.slobodnaevropa.org/content/redenisanje-granica-kosova-za-srbiju-
plan-b/24732915.html.
u ikagu (2012) njihov cilj je da uspeno zavre svoju misiju. U skladu sa
procenama neophodnosti prisustva u regionu KFOR je dobio zaduenje da
u bliskoj saradnji sa efom EU Samjuelom bogarom podri napore EULEX
da uspostavi vladavinu prava na celoj teritoriji, ukljuujui i Sever Kosova.
NATO, osim toga, s velikim oprezom prati kretanja na Kosovu, poseb-
no u delu uz administrativnu liniju u regionu Preevske doline i uz grani-
cu sa Makedonijom. NATO ima u vidu sva upozorenja da se u tom regionu
grupiu paravojne formacije, koje su spremne da deluju na irem prosto-
ru, ukljuujui i sever Kosova. To je bio razlog da Alijansa na samitu u i-
kagu ponovi stav da je u potpunosti posveena stabilnosti i bezbednosti
strateki vanog regiona Balkana i da daje punu podrku KFOR. KFOR e
nastaviti sa odravanjem slobode kretanja i obezbeenja sigurnog i bez-
bednog okruenja za sve graane na Kosovu, u saradnji sa relevantnim
faktorima, ukljuujui Misiju EU za uspostavljanje vladavine prava na Ko-
sovu (EULEX) i sa specijalnim predstavnikom EU i, kao to je dogovoreno, i
sa kosovskim vlastima. Takoe se obavezala da odri KFOR kao sposobnu
formaciju izvri svoju misiju.
748
Meunarodna krizna grupa (MKG) pak, smatra da Beograd treba da
prui dodatne ustupke Albancima na jugu Srbije da se dijalog izmeu Be-
ograda i Pritine ne bi dodatno zakomplikovao."U suprotnom sluaju, i iz
Preeva i iz Pritine e se sve glasnije uti zahtevi da Srbija da preevskim
Albancima dodatna prava, koja trai za kosovske Srbe"
749
.
Osim zaostalosti u privrednom razvoju, meu te probleme svrstani su
jako prisustvo vojske i andarmerije Srbije, koje stvara "atmosferu straha"
i brojne tekoe s kojima se stanovnitvo suoava u komunikaciji s rodbi-
nom koja ivi na Kosovu. Izvetaj takoe konstatuje porast tenzija nakon
ruenja spomenika poginulim pripadnicima takozvane Oslobodilake voj-
ske Preeva, Bujanovca i Medvee u centru Preeva, kao i hronini proble-
mi stanovnika ovog podruja. Sem toga, Srbija nije uinila gotovo nita
da sprovede plan iz 2001. godine tadanjeg predsednika Koordinacionog
centra za jug Srbije Neboje ovia, koji je pomogao smirivanju tenzija
748 http://www.nato.int/cps/en/natolive/ofcial_texts_87593.htm?mode=pressrelease.
749 www.b92.net, 1. februar 2013.
obeanjima o investicijama i olakicama za zapoljavanje Albancima u jav-
nim preduzeima i organima uprave.
750
Sve je to, prema izvetaju, osnailo preevske Albance u zahtevima da
dobiju makar onoliko kolektivnih prava koliko Beograd trai od Pritine
za kosovske Srbe u tekuem dijalogu koji se odvija pod patronatom EU, a u
poslednje vreme uestali su i zahtevi da se predstavnici Albanaca sa juga
Srbije direktno ukljue u dijalog.
751
Zakljuak izvetaja je, da bi Srbija stoga trebalo da uini dodatne kora-
ke kako bi spreila da se Preevo "vee za normalizaciju odnosa s Kosovom
i ne postane trajan kamen spoticanja u odnosima sa Albanijom, koji su
zahladili nakon uklanjanja spomenika. MKG preporuuje energino spro-
voenje ovievog plana, uz postepenu demilitarizaciju i vea ovlaenja
za organe lokalne uprave. "Preevo se jo nije potpuno otuilo od Srbije,
istie se u Izvetaju, dodaje da bi Beograd mogao mnogo da dobije ukoliko
bi tamonjim Albancima pruio ustupke ak i izvan postojeeg zakonsko
okvira, jer bi to stvorilo dobru volju, koja bi se pozitivno odrazila na dija-
log s Pritinom, kao i na poloaj kosovskih Srba.
752
Zakljuci
Nestabilnost u tri optine na jugu Srbije, u dvema od njih Albanci
ine veinu, potencijalni je okida destabilizacije Srbije i Kosova, kao
i ireg regiona. Osim toga, to je podruje, granino prema Kosovu i
Makedoniji i jedno od glavnih regionalnih koridora za verc (oruje,
droga, ljudi) to poveava rizik;
reavanje pitanja severa Kosova u interesu je same Srbije i smirivanju
tenzija na jugu zemlje. Ukoliko Srbija bude zahtevala etniku terito-
rijalnu autonomiju za sever Kosova, mora da bude spremna i da to
isto omogui i za tri optine na jugu republike;
sever Kosova i jug Srbije su deo istog problema: zatvaranja alban-
skog i srpskog pitanja. Neophodno je primeniti iste principe koji e
750 Isto.
751 Isto.
752 Isto.
omoguiti slobodu kretanja, kako Albanaca tako i Srba, kao i njiho-
vu neometanu komunikaciju sa matinom dravom uz obezbeiva-
nja njihovih prava, kulture i identiteta. U suprotnom problem etniki
kompaktnih manjina reavae se etnikim autonomijama u celom
region;
da bi se prekinula izolacija i segregacija albanske zajednice na jugu
Srbije, neophodno je poeti sutinsku integraciju ove zajednice u iru
politiku i ekonomsku zajednicu. Osim toga, nephodno je sprovesti
sutinsku decentralizaciju kako bi se Albanci aktivno ukljuili u vre-
nje lokalne vlasti, ali i na republikom nivou. Imajui u vidu mul-
tientiki karakter regiona, neophodno je angaovanje na izgradnji
mera poverenja izmeu Srba i Albanaca;
to hitnija primena sporazuma o meusobnom priznavanju diploma
izmeu Beograda i Pritine, neophodan je korak ka integraciji mla-
dih ljudi u tri optine na jugu Srbije i njihov ostanak u tom regionu;
moraju se intenzivirati susreti politiara Srbije i Kosova na zvani-
nom nivou u interesu graana i reavanja njihovih problema. Svako
protivljenje sastancima te vrste je protivno interesima graana dve
zemlje. Ovo je i neophodna korak za normalizaciju odnosa izmeu
Kosova i Srbije;
treba ojaati organizacije civilnog drutva koje bi mogle imati vanu
ulogu u obnovi poverenja izmeu dve etnike zajednice. Neophodno
je to pre poeti sa integrativnim programima, pre svega meu mla-
dim ljudima i enama, kako bi poela izgradnja novih temelja multi-
kulturalnosti u kojima e razliite zajednice meusobno komunicirati
i saraivati umesto to tee samoizolaciji;
normalizacija odnosa izmeu Srbije i Kosova imae pozitivan uticaj
i na jug Srbije, kao i na normalizaciju odnosa Albanaca i Srba u tom
regionu. To bi bio novi pristup meuetnikim odnosima na politi-
ki turbulentnom prostoru. To bi znailo da se umesto nasiljem i oru-
anim sukobima problemi reavaju kroz institucije sistema u prvom
redu lokalne parlamente.
477
Sandak: jo uvek otvoreno pitanje
Vlasti u Srbiji jo uvek ne pokazuju senzibilitet za specinost Sandaka
kao multietnike zajednice, gde jedna od njih, bonjaka jo uvek nosi tra-
umatine oiljke iz devedesetih godina prolog veka. To istovremeno, znai
i da beogradske vlasti ne pokazuju nameru da se ozbiljno pozabave sutin-
skim problemima ovog rediona. Za njihovo reavanje naime, nije dovoljno
to to su dva Bonjaka ve petu godinu u Vladi Srbije. U samom Sandaku,
meutim, struktura zaposlenih u dravnom sektoru ne odgovara etnikoj
strukturi tamonjih optina.
Sandak i dalje ima ozbiljne ekonomske probleme, to podrazumeva
veliki broj nezaposlenih, pogotovo mladih ljudi. Osim obeanja da e se
drava angaovati na dovoenju investicija, do Novog Pazara nije nita sti-
glo ni tokom 2012. godine. Ve godinama se odlae i reavanje problema
dvojnosti islamske zajednice, to u Sandaku permanento sadri poten-
cijal za konfrontacije i sukobe meu samim Bonjacima.
Rezultati izbora u Sandaku
Rezultati majskih izbora u Sandaku nisu, za razliku od politikog za-
okreta na nivou republike, doneli dramatine promene. Veina Bonjaka
na izborima se opredelila za dve najjae bonjake stranke, Stranku demo-
kratske akcije (SDA) Sulejmana Ugljanina i Sandaku demokratsku parti-
ju (SDP), koju je osnovao Rasim Ljaji, a sada predvodi Read Hodi. Tree
mesto zauzela je novoformirana Bonjaka demokratska zajednica (BDZ)
Emira Ela, u to vreme bliska mufiji Muameru Zukorliu.
U est sandakih sredina (grad Novi Pazar i optine Prijepolje, Sje-
nica, Tutin, Nova Varo i Priboj), na parlamentarnim izborima najvie,
24.242 glasa osvojila je Stranka demokratske akcije. Lista koju su predvo-
dili SDP i Demokratska stranka (DS) 23.697, a BDZ 20.130 glasova. SDA je za-
drala dva poslanika mesta u Skuptini Srbije, BDZ je osvojila jedno i tako
postala parlamentarna stranka. Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS)
Rasima Ljajia i Sandaka demokratska stranka na izbore su izali na listi
DS i dobile ak devet poslanika. Meutim, meu onima koji su uli u Skup-
tinu nema predstavnika SDP i sandakih Bonjaka, ve je svih devet me-
sta dobila SDPS, mlaa stranka Rasima Ljajia. Mada su Ugljanin i Ljaji
bili ministri u proloj vladi i podravali Borisa Tadia na predsednikim
izborima, a stranke Rasima Ljajia sklopile predizbornu koaliciju i bili na
listi demokrata, obojica su uli u novu vladu koju predvode Srpska na-
predna stranka (SNS), iji je premijer Ivica Dai (SPS): Sulejman Ugljanin i
dalje kao ministar bez portfelja, a Rasim Ljaji kao potpredsednik i mini-
star za unutranju, spoljnu trgovinu i telekomunikacije.
Po mnogima, najvei gubitnik izbora mufija Muamer Zukorli ipak
je uspeo da u Sandaku osvoji najvie glasova na predsednikim izbori-
ma. U prvom krugu predsednikih izbora Zukorli je osvojio 32.425, Boris
Tadi 26.694, Tomislav Nikoli 14.940, Ivica Dai 8386, edomir Jovano-
vi 8185 glasova. U drugom krugu, kandidat DS Boris Tadi je osvojio vie
glasova od pobednika, kandidata SNS Tomislava Nikolia. Bonjake stran-
ke izrazile su zadovoljstvo rezultatima izbora u Sandaku, a glavni mufi-
ja Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli zadovoljan je i time to je
Boris Tadi izgubio izbore za predsednika. Ako biram izmeu licemernog
demokrate i iskrenog etnika, vie volim da imam ovog drugog, za ko-
jeg znam ta mi misli, rekao je Zukorli. On je objasnio da je do sada na
sceni bila maskirana antibonjaka politika simbolizirana u Borisu Tadi-
u, koji je jedno priao u Beogradu, drugo u Banjaluci, tree u Briselu,
etvrto u Ankari. Sada emo, smatra Zukorli, imati jasnu politiku, a onda
emo morati da se prema toj politici i odredimo, jer e Nikoli voditi po-
litiku koja e biti jasna i transparentna.Ja sam se borio za obaranje Bori-
sa Tadia, nisam se borio za dovoenje Tomislava Nikolia, to je ogromna
razlika, ali smatram da je ovo bolje reenje i za Sandak i za BiH, jer ete
imati potpuno jasnu situaciju i znaete ta vam predsednik Srbije misli,
zakljuio je Zukorli.
753
Analitiar Dejan Vuk Stankovi smatra da ljudi u Sandaku nisu
bili spremni da se prepuste nekoj vrsti avanture i zato su odluili da idu
753 Telegraf, 10. jun 2012.
479 Sandak: jo uvek otvoreno pitanje
mirnijim putem. Ovi izbori su demistikovali mo Zukorlia i pokazali nje-
gov realni uticaj.
754
Incidenti, od Aif efendije do navijaa
I 2012. godine Sandak i, posebno mufija Muamer Zukorli bili su e-
sto u medijima Srbije, to zbog razliitih izjava, predsednike kampanje,
to navijakih i drugih incidenata. Ipak, ni 2012, kao ni prethodnih godi-
na u Sandaku nisu zabeleeni ozbiljniji incidenti, ali je zato bilo, pre svih
navijakih izgreda o kojima su beogradski mediji nairoko pisali, a javnost
Srbije doekivala na no. Na Fejsbuk prolu mufije Islamske zajednice
u Srbiji Muamera Zukorlia, koju je otvorila grupa omladinaca iz Sanda-
ka, na Dan dravnosti Srbije, 15. februar, na Sretenje, objavljen je tekst
Sretenje zloinaca. U tekstu se navodi da je u Prvom srpskom ustanku
nainjen genocid nad 100.000 muslimana u Srbiji, koga su izvrili Kara-
ore Petrovi i njegovi hajduci, i da je tom prilikom srueno 500 damija
u Beogradskom paaluku, dananjoj centralnoj Srbiji. Samir Tandir, ta-
danji portparol Islamske zajednice, tvrdi da iza prola na kome se pojavio
sporni status ne stoji mufija lino, ali ne krije da on Sretenje ne doivljava
kao praznik drave u kojoj ivi. Mi smatramo da je period Prvog srpskog
ustanka neto na ta treba baciti dodatno svetlo. Istorijska je injenica da
su u tom periodu poinjeni brojni zloini nad nesrpskim ivljem. Dolo je
vreme da bez emocija razgovaramo o naoj zajednikoj istoriji. Da se istori-
ja prepusti istoriarima, a ne da se zloupotrebljava u dnevnopolitike svr-
he, rekao je Tandir.
755
Sluaj Sretenje bio je tek uvod u ozbiljnija razmimoilaenja Beogra-
da i Novog Pazara oko dravnih simbola, blie i dalje prolosti. U 2012.
godini obeleeno je 100 godina od Prvog balkanskog rata koji je doveo
do poraza Otomanske imperije i njenog povlaenja sa Balkana. Sandak
spada u teritorije koje su Srbija i Crna Gora nakon Prvog balkanskg ra-
tua prisajedinile svojoj dravnoj teritoriji. Srbija je 100 godina od Prvog
balkanskog rata obeleila na nacionalnom i lokalnom nivou, uz dosta
754 Isto.
755 Press, 16. februar 2012.
skromno uee bonjakog stanovnitva, ali i uz relativno stidljivo pro-
tivljenje nekih Bonjaka. U Prijepolju, u Domu kulture iju je obnovu -
nansirala Turska preko svoje agencije TIKA, odrana je glavna sveanost u
Sandaku: 100 godina od osloboenja Stare Srbije od Turaka.
Predstavnitvo Sandaka za Skandinaviju, blisko mufiji Zukorluu
uputilo je otvoreno pismo bonjakim odbornicima u SO Prijepolje, kojim
su zahtevali da anuliraju i povuku svoje glasove za odluku o obeleava-
nju stogodinjice osloboenja Prijepolja od Turaka. Ovo predstavnitvo,
koje je formiralo Narodno vee Sandaka, ocenjuje da odbornici Bonjaka
(SDP i SDA) tim svojim glasovima vreaju nacionalno dostojanstvo i po-
niavaju nacionalni i svaki drugi identitet. Kako pie u pismu, navod-
no osloboenje 1912. godine, u stvarnosti predstavlja srpsko-crnogorsku
okupaciju Sandaka.
756
Niko od sandakih Bonjaka ne smatra da je te
1912. godine osloboen. Slian stav ima i sandaki novinar Almir Me-
honi. Srbija i Crna Gora su 1912. ule u Sandak, tako su stari Bonjaci
oznaavali novu situaciju koja ih je zadesila. Obian bonjaki narod nije
mogao preko usta prevaliti da su Srbija i Crna Gora oslobodile Sandak,
kako su njihove komije Srbi nazivali taj dogaaj. Bonjaci su se preko
noi nali u, iz korijena, izmjenjenim uslovima ivota. Duhovni, ekonom-
ski, politiki poloaj Bonjaka vie nikada nee biti kao do tada. Od domi-
nantnog naroda, voljom drugih, postali su manjina u novoj dravi. To je
za sandake Bonjake bio ok od koga se zadugo nisu oporavili i ije po-
sljedice i dan-danas trpe.
757
Incidenti na stadionima
Prola godina obilovala je fudbalsko-navijako-politikim incidenti-
ma. Bonjak Adem Ljaji, fudbaler italijanskog tima Fiorentina, roen u
Novom Pazaru nije, na prijateljskoj utakmici Srbije i panije, pevao himnu
Boe pravde zbog ega je izbaen iz reprezentacije. Svi reprezentativci Sr-
bije su, na zahtev novog selektora Sinie Mihajlovia potpisali kodeks po-
naanja koji je podrazumevao i pevanje himne. Ljaji je potpisao kodeks,
756 Danas, 20. avgust 2012.
757 (Za)okupirani oslobodiocima, Almir Mehoni, Danas, 31. oktobar 2012.
nije pevao, pa je izbaen iz ekipe, to je podiglo veliku prainu. Javnost
Srbije se podelila, Srbi su uglavnom kritikovali postupak mladog Ljajia,
dok su Bonjaci jednoduno stali uz njega. Bila je to prilika da se povede
diskusija o himni Srbije, koja potie iz vremena kraljevine i u kojoj se vie
puta pominju srpski rod, brod, zemlje... to se pojedinim pripadnicima et-
nikih manjina ne dopada. Po izbacivanju iz reprezentacije Ljaji je izjavio
da mu je jako ao to je udaljen iz reprezentacije Srbije i rekao da potuje
sve, ali da mora prvo da potuje sebe.Volim Srbiju, hteo sam da igram
za Srbiju od svoje 10. godine... Potujem svakog, ali ako ne potujem sebe,
onda niko vie mene ne moe da potuje, rekao je Ljaji.
758
Sluaj Ljaji izazvao je pravi srpsko-bonjaki internet rat, a ogla-
sile su se i politike partije, kao i Bonjako nacionalno vee (BNV) u teh-
nikom mandatu koje je najotrije osudilo iskljuenje fudbalera Adema
Ljajia iz reprezentacije Srbije. Nacionalistiki postupak elnika fudbalske
reprezentacije i Fudbalskog saveza Srbije, BNV smatra najgrubljim aktom
diskriminacije i reliktom prolosti, koji u vreme evropskog puta Srbije oz-
biljno preti da ugrozi proces povratka vere Bonjaka u institucije sistema,
navodi se u saoptenju BNV. Prema miljenju BNV, na taj nain indirektno
se alje poruka Bonjacima i pripadnicima svih ostalih manjinskih zajed-
nica o njihovoj nepoeljnosti u dravnim selekcijama Srbije, bez obzira na
njihove profesionalne i druge ljudske kvalitete i sposobnosti. Bonjako
nacionalno vee smatra da je obaveza svih graana Srbije da potuju dr-
avnu himnu Republike Srbije, ali i da sam tekst himne Boe pravde ne
obavezuje pripadnike bonjakog naroda da ga izgovaraju i javno slave,
navodi se u saoptenju.
759
Naravno, druga strana je imala drugaije vie-
nje, pa su srpske stranke i javnost tvrdili da himna Boe pravde nikog ne
vrea i svi graani Srbije treba da je prihvate i pevaju.
Na Gradskom stadionu u Novom Pazaru, navijaka grupa Ekstremi
na utakmici osmine nala izmeu domaeg tima i beogradskog Rada (24.
oktobra) istakli su transparent na kome je pisalo Reen rebus, srce, bu-
breg, plua, ivela uta kua. To je odgovor na raniji rebus navijaa Rada
koji su na Banjici istakli poruku No, ica, Srebrenica. Isticanje poruke o
758 Kurir, 28.maj 2012.
759 Blic, 30. maj 2012.
utoj kui, aluziji na trgovinu organa otetih Srba na Kosovu, osudili su
svi u Beogradu, ali i u Novom Pazaru, FK Novi Pazar, lokalne vlasti u No-
vom Pazaru, sve bonjake stranke i nevladine organizacije. Fudbalski
klub Novi Pazar se apsolutno ograuje od parole koja se pojavila na se-
vernoj tribini stadiona za vreme Kup utakmice Novi Pazar Rad. Iako se
nai fudbaleri i navijai na gostovanjima stalno susreu sa nacionalisti-
kim, uvredljivim uzvicima i parolama to ne odobrava apsolutno nikome
da uzvrati slinim ili jo teim parolama i vreanjima.
760
SDP u svom saoptenju istie da je izuzetno runa slika koja se mo-
gla videti na naem stadionu niti ima kakve veze sa sportom niti sa No-
vim Pazarom, i dodaje da nee dozvoliti da se na vulgaran nain poniti
dugogodinji rad na uspostavljanju dobrih meunacionalnih odnosa u
Sandaku.
761
Narodni poslanik Liberalnodemokratske partije (LDP) Kenan Hajdare-
vi smatra nedopustivim isticanje takvih ili slinih parola na bilo kojim
manifestacijama, a posebno na sportskim, ocenivi da do toga ne bi dolo
da je drava adekvatno reagovala na sline ispade u prolosti. Da je dr-
ava na adekvatan nain reagovala na sline ispade koji su se deavali u
prolosti ovakvi ispadi dela navijaa u Novom Pazaru se sasvim sigurno ne
bi dogodili, naveo je Hajdarevi.
762
Predsednik BDZ i narodni poslanik Emir El postavio je pitanje u
Skuptini Srbije zato dravni organi i mediji nisu tako burno reagovali i
kad su navijai FK Rada istakli jednako uvredljive transparente na raun
muslimana, Bonjaka i Srebrenice. Prdsednik IO BDZ Sead airovi osu-
dio je pojavu uvredljivih transparenata koji se rugaju bilo ijim rtvama i
pozvao nadlene organe da ispitaju ko su nalogodavci incidenta na novo-
pazarskom stadionu.
763
Zbog isticanja sramnog transparentna o utoj kui
novopazarska policija je privela sedam navijaa FK Novi Pazar. U februa-
ru 2013, novopazarski navijai su ponovo bili na naslovnim stranama
760 RTVB92, 25. oktobar 2012.
761 Press, 25. oktobar 2012.
762 Tanjug, 25. oktobar 2012.
763 TV Sandak, 25. oktobar 2012.
srpskih medija. U ovom gradu je odran zavrni turnir Kupa Srbije u od-
bojci, a deo navijaa je zvidao tokom intoniranja himne Boe pravde.
Kulturno naslee: pitanje identiteta
Bonjako nacionalno vijee u tehnikom sastavu, iji je predsednik
Esad Dudevi i koga ine venici bliski SDA i Sulejmanu Ugljaninu, je
2012, proglasilo za Godinu bonjakog kulturnog naslea . Tim povo-
dom su postavljene spomen-table u mestima u kojima su iveli mnogi
znaajni Bonjaci, a u sandakim optinama je odrana izloba Portre-
ti znamenitih Bonjaka. Na izlobi su se, izmeu ostalih, nali portreti:
Kulina Bana, Huseina Gradaevia, Alije Izetbegovia, Kadije Gluhavi-
kog, Isa-beg Ishakovia, Husein-pae Bljania, Mehmed-ejh Uianina,
Agmet Gurbi-babe, Mehmed Vehbi emsikadia, Mehmed akir Kurte-
hajia, Ali-pae Gusinjskog, emsi-pae Bievca, Mehmed-pae Bajrovia,
Jusufa Mehonjia, Avde Meedovia, Ferhad-bega Drage, amila Sijaria,
Rifata Burdevia Tre, Murata efendije eeragia, Ejupa Muovia, Huse-
ina Baia. Bili su tu i portreti Aif efendije Hadiahmetovi i Hasan aga
Zvizdia, koji su u zvaninoj istoriji zabeleeni kao saradnici okupatora u
Drugom svetskom ratu.
U centru Novog Pazara Esad Dudevi je u ime BNV, i u prisustvu
ministra Ugljanina i nekoliko lokalnih zvaninika, 4. avgusta otkrio spo-
men-tablu sa imenom i likom Aifa Hadiahmetovia, lidera politike
stranke Demijet, narodnog poslanika u Skuptini Kraljevine Jugoslavije,
predsednika i organizatora odbrane Novog Pazara za vreme Drugog svjet-
skog rata. Zbog saradnje sa okupatorom Hadiahmetovi je streljan nakon
to su partizani oslobodili Novi Pazar. Otkrivanje table okiralo je javnost
Srbije, iji su mediji objavili da je Hadiahmetovi odgovoran za ubistvo
7000 Srba i da je dobio Hitlerovo odlikovanje, pa je ak i vlada raspravlja-
la o ovom sluaju. Ministarstvo pravde i dravne uprave naloilo je lokal-
noj samoupravi u Novom Pazaru da ukloni tablu Aif-efendiji u roku od
30 dana. Spomen-tabla jo stoji u Novom Pazaru, a BNV je obnovilo zahtev
za sudskom rehabilitacijom Hadiahmetovia.
Meu najeim kritiarima tog ina bio je prvi potpredsednik Vla-
de Aleksandar Vui, koji je i najavio da e vlasti u Srbiji ukloniti tu tablu.
Drava e uvek da se bori protiv faizma. On je izmeu ostalog ocenio da
je Aif Hadiahmetovi nacistiki zloinac i da je postavljanjem tabli u No-
vom Pazaru dovedena u pitanje antifaistika tradicija Srbije, ali i politika
same Vlade.
764
Mada veina Bonjaka priznaje Hadiahmetoviu zasluge za uspeno
organizovanu odbranu grada od etnikih napada od 4. oktobra do 7. de-
cembra 1941. godine, pojedinci smatraju da je re o, najblae reeno, kon-
troveznoj linosti. Rasim Ljaji, potpredsednik Vlade Srbije, izjavio je da je
Taj ovek bio zagovornik Velike Albanije, a Novi Pazar je smatrao njenim
centrom. On je proterivao Srbe, a negirao Bonjake. Skidao je ljudima fe-
sove sa glave i stavljao albanske kape. Dovodio albanske uitelje da dre
nastavu samo na albanskom jeziku.
765
Ljaji smatra da nije jasno da neko
otvara kontroverzne teme i u odnosu meu samim Bonjacima, a da ne
govorim o odnosu Srba i Bonjaka. Ovo je neverovatan amaterizam i teta
koja se priinjava jednom narodu
766
Ramiz Crnianin, advokat i partizanski borac, posleratni funkcioner
KPJ i kopredsednik Sandakog intelektualnog kruga, smatra da nema di-
leme da je Hadiahmetovi bio saradnik okupatora, koji je pokuao da
albanizuje Bonjake. On smatra da Postavljanje spomen-ploe faisti, sa-
radniku okupatora, ratnom zloincu Aifu Bluti, iji su bojovnici Biko Dre-
evi i drugi 1941. godine nosili srpske glave na bajonetima kroz Novi
Pazar, predstavlja vrhunac bezone drskosti i bezobrazluka. On je pod-
neo dokumente sudu protiv Hadiahmetovia.
767
Narodni poslanik Meho
Omerovi je takoe reagovao: Sluei Hitleru, osnivajui albansku fai-
stiku organizaciju i borei se za veliku Albaniju, Aif Hadiahmetovi je
pokazao koliko mu je stalo do Bonjaka, svaki pokuaj njegove rehabilita-
cije je pokuaj izjednaavanja rtava i zloinaca.
768
764 Press, 24. avgust 2012.
765 Blic, 10. avgust 2012.
766 Isto.
768 Vesti, 19. avgust 2012.
Meutim, mufija Muamer Zukorli insistira na drugaijem vidjenju
njegove uloge: elim da istaknem da je Aif-efendija na heroj. Aif-efen-
dija je organizovao odbranu ovog grada od etnika. Da nije bilo te odbra-
ne, broj Bonjaka bi danas bio kao u Priboju, Novoj Varoi i Pljevljima. To
dobro mu nikada neemo zaboraviti i neemo prihvatiti ni od koga da ine
ono to su inili decenijama.
769
Prema Zukorlievim reima, tokom Dru-
gog svetskog rata meu Bonjacima nije postojao profaistiki pokret. Svi
znaju, i prijatelji i neprijatelji da nije bilo niti jednog elementa ideoloke
kolaboracije, ve da se radilo o najnunijem preivljavanju gdje su se nai
prvaci na elu sa Aif efendijom borili svim moguim sredstvima da ovaj
narod sauvaju.
770
BNV, koje je formirano pod patronatom mufije Zukorli, a koje dra-
va ne priznaje, najotrije je osudilo najavljeno uklanjanje spomen-ploe
Adema Hadiahmetovia Aif-efendije. Ova organizacija je pozvala vladu
da donese odluku o uklanjanju spomen-kompleksa etnicima na Ravnoj
gori, Drai Mihailoviu na Adi Ciganliji, Vuku Kalaitoviu kod Nove Varo-
i i druge spomenike i spomen-ploe koje za cilj imaju rehabilitaciju zlo-
inakog etnikog pokreta i velianje faizma.
771
Tokom Drugog svetskog
rata etnici su poinili niz zloina nad Bonjacima-muslimanima, posebno
u Sandaku i istonoj Bosni i muslimani se otro protive njihovoj rehabi-
litaciji, velianju i podizanju spomenika. Stoga se otkrivanje spomen tabli
Aif-efendiji moe posmatrati i kao bonjako-muslimanski odgovor na
viegodinju praksu podizanja spomenika etnicima i velianje Drae Mi-
hailovia. Esad Dudevi, predsednik BNV u tehnikom mandatu, ocenio
je da nalogom da se uklone table sa imenom Aifa Hadiahmetovia Vlada
Srbije alje lou poruku Bonjacima i preuzima odgovornost za posledice.
Dudevi je poruio da istoriju bonjakog naroda nee pisati ni Alek-
sandar Vui, ni Ivica Dai, ni SANU i da je drava donoenjem odluke o
uklanjanju table preuzela odgovornost za sve to bi moglo da se dogodi
posle toga.
772
Stranka demokratske akcije Sandaka Sulejmana Ugljanina
770 Isto.
772 Isto.
saoptila je da je Aif Hadiahmetovi, poznat kao Aif efendija, bio legiti-
mni predstavnik Bonjaka koji bi trebalo da bude spomenut u istoriji tog
naroda, navodi se u saoptenju SDA.
773
Islamska zajednica: neuspeni pokuaji pomirenja
Islamska zajednica spada u tradicionalne verske zajednice u Srbiji. To-
kom postojanja Jugoslavije, kraljevine i socijalistike drave, sedite Islam-
ske zajednice bilo je Sarajevo, sa Rijasetom i reis ul ulemom, kao verskim
poglavarem. Raspadom SFRJ, raspala se i jedinstvena muslimanska orga-
nizacija na tlu bive zajednike drave, ali je, po okonanju ratova poeo
proces pribliavanja islamskih zajednica novostvorenih drava. Muslimani
i islamske zajednice tri bive republike, Slovenije, Hrvatske i BiH, priznaju
Rijaset Islamske zajednice BiH u Sarajevu za sedite, a reisa za poglavara.
Ostali delovi bive SFRJ imaju samostalne islamske zajednice, ali su odno-
si sa Rijasetom u Sarajevu uglavnom prijateljski i srdani. U Srbiji je slu-
aj specian.
Od 2007.godine u Srbiji su registrovane dve islamske zajednice, Islam-
ska zajednica Srbije (IZS) koju predvodi reis ul ulema Adem Zilki i Islamska
zajednica u Srbiji (IZuS), na ijem je elu glavni mufija Muamer Zukorli.
IZS insistira na svojoj potpunoj samostalnosti, a IZ u Srbiji (nastala je od IZ
Sandaka osnovane 1994. godine) organizaciono je povezan sa Rijasetom
u Sarajevu i za vrhovnog verskog poglavara priznaje tamonjeg reis ul ule-
mu. Na toj funkciji je Husein ef. Kavazovi, koji je 2012. godine zamenio
dugogodinjeg verskog poglavara Mustafu ef. Ceria.
Postojanje paralelnih islamskih zajedinica izvor je stalnih tenzija u
Sandaku, a njihova podeljenost zasniva se na politikim, a ne na verskim
razlozima. IZS je blia zvaninim strukturama Beograda, a Zilki i njegovi
glavni funkcioneri u ovoj verskoj zajednici braa Jusufspahi iz Beograda
(Muhamed mufija i Mustafa imam) hvale poteze drave na zatiti i poto-
vanju prava muslimana. IZ u Srbiji, s druge strane, otro kritikuje aktuel-
nu, ali i bive vlade. Zukorli vlast Srbije optuuje da su izigrali Bonjake,
da kre ljudska prava muslimana i da trae poltrone meu njima. Nije
stoga nimalo udno to zvanini Beograd pojedinim potezima, imenova-
nje verouitelja, nansijska podrka, prisustvo dravnim skupovima, jasno
pokazuje da im je blia IZ koju vodi Zilki.
Poetkom 2012. godine glavni mufija Islamske zajednice u Srbiji Mu-
amer Zukorli pozvao je imame i vernike koji su se pre pet godina izdvojili
iz te zajednice da joj se vrate: eleo bih da oni ovaj poziv razumeju ona-
ko kako je i upuen, iskreno, dobronamerno, kao pruanje ruke i davanje
prilike da se koliko je to mogue otkloni teta naneta Islamskoj zajednici u
Srbiji, muslimanima i svim graanima ovog prostora. Adem Zilki je izja-
vio da jeste za jedinstvo, ali da nain na koji je Zukorli pozvao na obje-
dinjavanje ne dolazi u obzir i na to se neemo vraati.
774
Na terenu su se i prole godine ponovili problemi sa islamskom ve-
ronaukom. Read Plojovi, potpredsednik Meihata IZ u Srbiji saoptio je
da jo 21 nastavnik islamske veronauke sa spiska Islamske zajednice u Sr-
biji nee moi da predaje u kolama. IZ u Srbiji koju predvodi mufija Zu-
korli tvrdi da su od 2008, iz procesa verske nastave iskljuena ukupno
92 verouitelja koji pripadaju njihovoj verskoj organizaciji. Njihova mesta
su zauzeli kandidati sa liste IZS koju predvodi reis Zilkia, a za koje IZ u
Srbiji tvrdi da nemaju odgovarajue kvalikacije za predavanje. On tvrdi
da Nema sumnje da je ovakav odnos vlasti prema islamskoj veronauci
izraz politikog stava Beograda prema muslimanima, bez obzira ko tu vlast
inio. Obraun vlasti sa islamskom veronaukom ima za cilj pripremu bo-
njake dece za asimilaciju i pokrtavanje, to potvruje injenicu da vlast
na mesto strunih i kompetentnih verouitelja postavlja one koji e decu
pouavati krivoverstvu. On podsea je da je IZ bila meu sedam tradicio-
nalnih crkava i verskih zajednica koje su uestvovale u vraanju veronauke
u kole, da je sve dobro funkcionisalo do dolaska na vlast Vojislava Kotu-
nice koja je uinila sve da potisne IZ i to je rezultiralo 2007, pokuajem
razbijanja IZ. Plojovi je rekao da je talas isterivanja njihovih nastavnika
islamske veronauke poeo 2008. godine, da je 2010, iz Komisije za verona-
uku iskljuen njihov predstavnik profesor Mevlud Dudi i da je od 103 nji-
hova kandidata u nastavi ostalo jo desetak.
774 RTS, 28. januar 2013.
Reis-ul-ulema Islamske zajednice (IZ) Srbije Adem Zilki odbacio je da
islamsku veronauku predaju nestruni kadrovi. Rijaset IZ Srbije uputio je
javni poziv svima koji su zainteresovani da predaju islamsku veronauku.
Nije bilo nikakvog uslovljavanja i ko se prijavio stavljen je na spisak, bez
obzira kojoj upravljakoj strukturi pripada, IZS ili IZ u Srbiji. Nae potrebe
su za 118 verouitelja, a prijavilo ih se 147 i mi smo to dostavili Ministar-
stvu prosvete, objasnio je vrhovni poglavar IZ Srbije i dodao da su vodili
rauna da budu zastupljeni kadrovi iz sva tri meihata (srbijanskog, pre-
evskog i sandakog).
775
Islamska zajednica na ijem je elu Mufija Zukorli objavila je fatvu
kojom uenicima i roditeljima zabranjuje prisustvo asovima veronauke u
svim osnovnim i srednjim kolama, jer verouitelji iz Islamske zajednice
Srbije Adema Ziklia nemaju dovoljno znanja za izvoenje nastave na a-
sovima islamske veronauke, te da je vlast ugasila islamsku veronauku.
776

tab za zatitu prava verouitelja i ouvanje islamske veronauke, koji je
formirala Islamska zajednica (IZ) u Srbiji, organizovao je protest ispred
zgrade gradske uprave u Novom Pazaru zbog izbacivanja verouitelja.
Krajem oktobra, IZ u Srbiji obeleila je 19 godina od formiranja Mei-
hata u Sandaku koga od poetka predvodi mufija Muamer Zukorli. Pro-
slavi je prisustvovao i odlazei reis IZ u BiH Mustafa ef.Ceri, koji je objavio
fetvu (naredbu) o delovanju i radu reisa Islamske zajednice Srbije Adema
Zilkia. Oseajui odgovornost da jasno kaem da nakon genocida niko
nema pravo da slabi i razbija duhovno, nacionalno, kulturno i politiko
jedinstvo Bonjaka, uveren da rad i delovanje Adema Zilkia nanosi tetu
vernicima i snai protivnike (IZ u Srbiji), koristei se erijatskim ovlastima
iz Menure, pozivajui se na Ustav Islamske zajednice u BiH i sprovode-
i zakletvu da u dunost reisul-uleme i vrhovnog mufije Islamske zajed-
nice u BiH i Bonjaka u svetu vriti savesno i odgovorno, donosim fetvu,
navodi se u saoptenju Islamske zajednice. Ceri je u obrazloenju fetve
naveo da je Zilki radio na razbijanju Islamske zajednice, pravio razdor
meu vernicima i stavio se u slubu onih koji su od ranije poznati da ne
ele dobro Islamskoj zajednici. Ceri je naveo i da se Adem Zilki lano
775 Danas, 26. septembar 2012.
776 Kurir, 26. septembar 2012.
predstavlja i tako nanosi veliku sramotu muslimanima u Srbiji, Sandaku
i na Balkanu. Zbog toga, zahtevam od Adema Zilkia da se izvini musli-
manima za naneseni im duevni bol, navodi se u fetvi.
777
Ceri je dunost reisul-uleme predao Huseinu ef. Kavazoviu, 15. no-
vembra u Gazi Husrev-begovoj damiji u Sarajevu. Novi reis Kavazovi po-
drao je fetvu protiv Zilkia. Adem Zilki je ocenio da je fetva koju je objavio
reis Ceri zloupotreba kuranskih citata i normi islama. Obeleavanje go-
dinjice osnivanja Meihata IZ Sandaka doneo je i jedno iznenaenje. Pri-
jemu organizovanom u Islamskoj zajednici tim povodom prisustvovali su
i predstavnici SDA to su mnogi shvatili kao jo jedan dokaz pribliavanja
Sulejmana Ugljanina i mufije Zukorlia, viegodinjih neprijatelja. Zukor-
li i IZ u Srbiji optuivali su Ugljanina i SDA da stoje iza razbijanja jedinstva
IZ i stvaranje paraverske tvorevine, kako nazivaju Zilkievu IZS. Ugljanin
je, pak, o Zukorliu govorio kao o bivem mufiji koji je svojim voenjem
naneo tetu i podelio IZ. Ubrzo po ovome, Zilkieva IZS pozvala je IZ u Sr-
biji da najdirektnije uu u pregovore oko ujedinjenja, ako je potrebno i
uz prisustvo posrednika, jer svaka inicijativa je dobrodola, bez obzira sa
ije strane dolazi.U saoptenju se konstatuje da je IZ prvenstveno misija
koja nikada ne sme biti pod uticajem politike ili neka druge organizacije.
Imami i ostali verski slubenici u IZ Srbije sa svog sastanka su poruili da i
dalje stoje na stanovitu da mir i jedinstvo vernika nemaju alternativu.
778
Obe islamske zajednice i njihovi lideri, Zukorli i Zilki, zvanino su
za ujedinjenje, ali pod svojim uslovima. Bonjake stranke takoe podr-
avaju formiranje jedinstvene verske zajednice muslimana, zvanino tvr-
de da se ne meaju u stvari islamske zajednice, ali su, nezvanino, itekako
upletene. Kako sami Bonjaci nisu mogli ili nisu hteli da naprave ijedan
korak ka pribliavanju islamskih zajednica, to je pokuala Turska. Na ini-
cijativu Turske, verskog lidera turskih muslimana Mehmeda Gormeza i
ministra inostranih poslova Ahmeta Davutoglua, tokom 2011. odrano je
niz sastanaka, uglavnom u Istanbulu i Beogradu, iji je cilj bio objedinja-
vanje islamske zajednice u Srbiji. Mada je na poetku bilo naznaka da e
turski predlog za ujedinjenje islamskih zajednica na teritoriji Srbije uspeti,
777 RTVB92,13. novembar 2012.
778 Danas, 15. novembar 2012.
inicijativa je doivela neuspeh. Turska inicijativa je navodno podrazume-
vala da se Zilki i Zukorli povuku sa svojih funkcija, da se ne kandiduju za
nove, ali i ukidanje Rijaseta.
Ova turska inicijativa naila je na nerazumevanje dela javnosti Srbije,
tradicionalna skeptine prema dravi naslednici nekadanjih otomanskih
vladara. U Srbiji mnogi govore o neoosmanizmu i strahuju od, navodno
hegemonistikih pretenzija Turske. Zvanina Ankara nije odustala od po-
mirenja muslimana u Srbiji i formiranja jedinstvene islamske zajednice i
to je bila jedna od tema prve posete Beogradu, poetkom februara 2013.
godine, od izbora i formiranja nove Vlade Srbije, turskog efa diplomatije
Ahmeta Davutoglua. Turski ambasador u Srbiji Mehmed Kemal Bozaj isti-
e da Ankara nema nikakve skrivene planove, da eli blisku saradnju sa
Srbijom koju smatra za kljunu zemlju Balkana, ali eli da vidi pomirene
muslimane Srbije. Pomirenje izmeu islamskih zajednica je kljuno za
stabilnost i razvoj u regionu. Investitori i kapital oklevaju da dou u nesta-
bilna okruenja, stoga u cilju obezbeivanja osnova za atraktivnije poslo-
vanje u Sandaku, sve politike, ekonomske i verske institucije, kao i lideri
treba da budu svesni ove znaajne injenice i tako postupaju. Tokom svojih
sastanaka, sa zadovoljstvom sam shvatio da su politiki i verski zvaninici
u Sandaku potpuno svesni ove vane injenice. Turska bi mogla da bude
instrument bilo kakvog pomirenja, kada je naa pomo potrebna. Radije
ne bih nae prologodinje napore nazvao propalim. To je dugotrajni pro-
blem i moramo pokazati strpljenje i istrajnost. Dakle, ostajemo snano po-
sveeni ovom regionu i pruaemo podrku i pomo Sandaku koji je most
prijateljstva i saradnje izmeu Turske i Srbije.
779
Uoi posete ministra Davutoglua Beogradu, pojavile su se informaije
o moguem formiranju tree islamske zajednice u Srbiji, koja bi okupila
sve nezadovoljne trenutnom situacijom u obe IZ i koju bi predvodio Mu-
hamed ef. Demirovi. U njegovoj zvaninoj biograji se navodi da je roen
1978, u Ribariu, optina Tutin. Diplomirao je 2001. godine na islamskom
fakultetu u Libanu, sa odlinim uspehom. Posle fakulteta nastavlja stica-
nje znanja, kako pred eminentnim islamskim uenjacima u Siriji i Libanu,
779 Sandak Danas, 3. januar 2013.
tako i na istom univerzitetu kroz postdiplomske studije.
780
Na istom fa-
kultetu odbranio je i magistarski rad. Demirovi predvodi NVO Svetionik
Islama, koja organizuje humanitarne akcije, koncerte, predavanja. Iako
pokuava da se nametne kao tree, neutralno reenje, smatra se da Demi-
rovi ima podrku SDA i ministra Ugljanina. Demirovi je predvodio grupu
mladih imama i verouitelja iz obe IZ u poseti Turskoj, gde su sa tamo-
njim zvaninicima razgovarali o pronalaenju reenja za podeljenost unu-
tar IZ. Nakon obelodavljivanja vesti o ovoj poseti, SDA je podrala mlade
imame. Predsednitvo SDA podralo je ujedinjenje islamskih zajednica u
Srbiji, a predsednik te stranke Sulejman Ugljanin zamolio je turskog rei-
sa Mehmeda Gormeza da nastavi traenje modela pravednog ujedinjenja
i pomirenja.
781
Ovaj stav SDA naiao je na kritike obe IZ. Zamenik reisu-l-uleme Islam-
ske zajednice Srbije i srbijanski mufija Muhamed Jusufspahi je rekao da
je Ugljanin sebi dao za pravo da se mea u unutranje stvari i kreira ustroj-
stvo jedne verske institucije.
782
IZ u Srbiji je optuila Stranku demokratske
akcije da se mea u unutranje stvari IZ, a lidera te partije Sulejmana Uglja-
nina da poto je potroio Adema Zilkia i njegovo okruenje sad u priu
uvodi Muhameda Demirovia i njegove pristalice.
783
Ministar bez portfelja
u Vladi Srbije Sulejman Ugljanin izjavio je da Vlada ne eli da se mea u
unutranje stvari islamske zajednice i pozvao da se prevaziu podele. Mi
ne elimo da se meamo u unutranje stvari islamske zajednice i poziva-
mo verske lidere da sami ree meusobne nesuglasice i podele, kazao je
Ugljanin.
784
Oba verska lidera muslimana bili su bliski dvojici bonjakih
lidera Ljajiu i Ugljaninu. Mufija Zukorli je bio lan SDA u vreme osniva-
nja stranke, kasnije se priklonio politikoj opciji Rasima Ljajia, a onda je
poeo da predvodi svoju politiku opciju olienu u Bonjakoj demokrat-
skoj zajednici. Reis Zilki je 2007. godine, kad je doao na tu funkciju, ima
780 NVO Svetionik.
781 RTS, 5. februar 2013.
782 Beta, 7. februar 2013.
783 Danas, 7. februar 2013.
podrku Ugljaninove politike opcije, a bio je i na odbornikoj listi SDA u
Tutinu, gde je vie od dve decenije bio glavni imam.
Bonjako nacionalno vee: nastavljen dualizam
Osim to imaju dve islamske zajednice, Bonjaci u Srbiji imaju i dva
nacionalna saveta, to jest bonjaka nacionalna vijea, kako ove instituci-
je zovu Bonjaci. Jedno je ono koje podrava drava i naziva ga vijem u
tehnikom sastavu, a drugo je ono koje je nakon izbora za savete nacio-
nalnih manjina 2010, konstituisala Bonjaka kulturna zajednica Mua-
rem Zukorli (BKZ), koju drava, oz procedruralnih razloga ne priznaje.
Tokom 2011, i 2012, bilo je vie najava o odravanju novih izbora za BNV,
ali oni nisu odrani. Poto je redovni rok za odravanje novih izbora za na-
cionalne savete nacionalnih manjina naredne, 2014. godine, veruje se da
e Bonjaci tek tada na biralita. Drava je nastavila da priznaje i nansi-
ra Bonjako nacionalno vijee, blisko SDA, ono u tehnikom mandatu.
Na elu ovog BNV je Esad Dudevi, bivi poslanik Ugljaninove koalicije.
Drugo BNV, blisko mufiji Zukorliu, predvodi Samir Tandir (BDZ). Oba vea
organizuju skupove, tribine, obeleavaju godinjice bitne za muslimane i
Bonjake.
Tokom prole godine, BNV koje drava priznaje bilo je aktivnije nego
inae, a iako su elnici vea i njima bliske SDA godinama tvrdili da je Sr-
bija uinila puno na poboljanju poloaja manjina i Bonjaka, iz njihovih
izjava i dokumenata usvojenih tokom 2012, stie se suprotni utisak. BNV
je poetkom godine usvojilo Deklaraciju o slobodama i pravima Bonjaka
u Srbiji i pozvalo na javnu raspravu o ovom dokumentu, u kome se tvrdi
da su prava Bonjaka ugroena. Ostale bonjake politike opcije ignorisa-
le su poziv na javnu raspravu i Deklaraciju, ocenjujui ih kao predizborni
trik. Mufija Muamer Zukorli, izjavio je da ga delimino raduje promena
retorike Esada Dudevia: Pre dve godine u izbornoj kampanji za Bo-
njako nacionalno vee, kada sam govorio da su prava Bonjaka u svim na-
cionalnim aspektima ugroena, on mi je odgovarao da sam ja remetilaki
faktor, koji izaziva probleme, primetio je mufija Zukorli i ocenio da je
pria pokrenuta pre izbora, jer treba ponovo mobilisati narodne mase u
Sandaku tvrdnjom da su Bonjaci ugroeni i da su im uskraena prava.
785
BNV je 1. marta 2012, usvojilo Rezoluciju o poloaju i ostvarivanju pra-
va i sloboda bonjakog naroda u Srbiji, koja se zasniva na prethodno
usvojenoj Deklaraciji. Rezolucija je upuena Vladi i nadlenim ministar-
stvima. Ni Vlada ni ministarstva se o ovom dokumentu nisu izjanjavala.
U Rezoluciji se konstatuje da u Srbiji postoji konstantno viedecenijsko os-
poravanje prava Bonjacima na njihov nacionalni identitet i trai potpuna
primena i ostvarenje njihovih, Ustavom, zakonima i standardima Evrop-
ske unije, garantovanih kolektivnih prava, u svim oblastima. Rezolucijom
se, izmeu ostalog, trai promena lana 1. Ustava Republike Srbije iz 2006.
godine i redenisanje Srbije kao zajednice ravnopravnih graana i naro-
da koji u njoj ive. BNV rezolucijom podrava teritorijalni integritet i suve-
renitet Bosne i Hercegovine, osuuje agresiju i genocida nad bonjakim
narodom i na tim osnovama ureenje i izgradnju posebnog paradravnog
entiteta u njoj, i poziva na reciprocitet poloaja i prava Bonjaka u Srbiji u
odnosu na poloaj i prava Srba u Bosni i Hercegovini. Rezolucijom se trai
i izmena lana 176. Ustava, kojom bi se garantovalo pravo graana na re-
gionalnu autonomiju Sandaka u okviru Srbije, kao i pravo uspostavljanja
prekogranine regije i saradnje sa junim delom Sandaka u Crnoj Gori.
786

U Rezoluciji se navodi da je toj nacionalnoj manjini uskraeno pravo na
nacionalni identitet, kao i pravo na slubenu upotrebu bosanskog jezika i
pisma, na obrazovanje na tom jeziku, na zatitu i unapreenje bonjakog
kulturnog naslea i na ravnopravnu zastupljenost u dravnim organima
i slubama sa javnim ovlaenjima. U tom dokumentu se trai rasvetlja-
vanje tekih krivinih dela nad Bonjacima tokom devedesetih godina,
procesuiranje odgovornih, kao i sprovoenje programa povratka izbeglih,
raseljenih i prognanih Bonjaka. U tekstu deklaracije navodi se i da BNV
snano podrava objedinjavanja islamske zajednice u Srbiji i poziva verske
poglavare na dijalog. BNV se energino protivi procesu rehabilitacije rat-
nog zloinca Drae Mihailovia i etnikog pokreta, koji duboko uznemira-
va i vrijea bonjaki narod u Sandaku, a Srbiju nepovratno udaljava od
786 Sandzaknjuz, 6. mart 2012.
punopravnog lanstva u Evropskoj uniji, iji je sistem vrijednosti uteme-
ljen na ideji antifaizma.
787
Glavni odbor SDA podrao je Rezoluciju BNV. SDA je pozvala nadle-
ne organe Srbije da uvae legitimne zahteve bonjakog naroda sadra-
ne u Rezoluciji i pristupe njihovom reavanju. SDA Sandaka smatra da je
poloaj Bonjaka u Srbiji teak i lo i da je odnos dravnih organa Repu-
blike Srbije prema Bonjacima i najviim bonjakim predstavnicima ne-
prihvatljiv, navodi se u saoptenje SDA.
Oba BNV su tokom prole godine ponovo pokrenula pitanje uvoenja
bosanskog jezika u obrazovni sistem i dravnu upravu, u emu su bili de-
limino uspeni. Na popisu 2011. godine Bonjaci su uglavnom poslua-
li prepuruke bonjakih partija i udruenja i izjasnili se da su Bonjaci po
nacionalnosti, da im je vera islam, a maternji jezik bosanski. Prema rezul-
tatima popisa iz 2011. bosanski jezik je trei po brojnosti i u Srbiji ga govo-
ri neto vie od 138.000 ljudi. U vie kola u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici
i Prijepolju 2013. godine, poela je pripremna nastava na bosanskom jezi-
ku. Prema reima predsednika BNV u tehnikom mandatu Esada Dude-
via, oko 500 aka Bonjaka u 12 oglednih odeljenja, od pripremnog do
gimnazija, ue nov predmet, bosanski jezik i knjievnost. Uvoenje bo-
sanskog, dodao je, predstavlja poetak kraja asimilacije Bonjaka u Srbiji.
Dudevi je novinarima nakon prvog javnog asa na bosanskom jeziku u
novopazarskoj Gimnaziji rekao da su time uvreni potovanje, toleranci-
ja i suivot Bonjaka i Srba, i vraeno poverenje Bonjaka u dravu i dru-
tvo.Mi vrsto verujemo da e model nastave na bosanskom jeziku samo
obogatiti postojei dravni kolski sistem, da e uvrstiti samopotovanje
Bonjaka prema svojoj kulturi, tradiciji i istoriji. Na cilj je i da pojaamo
potovanje prema sistemu vrednosti kod veinskog srpskog naroda, rekao
je Dudevi.
788
Iako je uvoenje bosanskog u skladu sa zakonima Srbije,
mnogima se to nije dopalo.
Krajem 2012, Bonjaci su dobili i krovnu nacionalnu instituci-
ju Svetski bonjaki kongres. Jedan od inicijatora osnivanja Kongresa
je mufija Muamer Zukorli, koji je lan 30-lanog Senata SBK. Osnivaka
787 Rezolucija o poloaju i ostvarivanju prava i sloboda bonjakog naroda u Srbiji.
skuptina odrana je u Sarajevu, 29. decembra, za predsednika je izabran
bivi reis Islamske zajednice u BiH Mustafa Ceri. Danas i ovdje elimo
da nas cijeli svijet uje, a nai susjedi bez predrasuda razumiju. Mi Bo-
njaci smo nacija koja ima obavezu na samopotovnaje i pravo potovanja
drugih nacija koje dre do svoje asti i drugih naroda koji su predani jed-
nakosti slobode i bratstva. Bosna je svaija, i ovih i onih, pa tako ni BiH
zastava ni himna ni nacionalni ponos nisu niiji, odnosno sve to moe biti
i ovih i onih, naglasio je Ceri u obraanju nakon izbora
789
. Kongres e
raditi na ostvarenju pune slobode Bonjaka u domovini i dijaspori, ouva-
nju i armaciji suverene i jedinstvene Bosne i Hercegovine, kao i doprino-
su regionalnom i meunarodnom miru i stabilnosti, objasnio je mufija
Zukorli.
790
Prema njegovim reima, Bonjaci su veinom rasuti po svetu i
jedini su narod na balkanskim prostorima koji nema svoju nacionalnu dr-
avu. Zbog toga su oni, kako je rekao, u opasnosti poslednjih 100 godina.
Zukorli smatra da je BiH, kao matina drava svih Bonjaka nedovrena
kao drava i ucenjena, kako unutar same sebe tako i na meunarodnom i
regionalnom planu.
Raskol u Bonjakoj demokratskoj zajednici
Pored oiglednog nezadovoljstva stanjem u Sandaku, birai bonja-
ke nacionalnosti na izborima 2012.godine nisu kaznili vodee bonjake
stranke SDA i SDP, a davno najavljivan trei put nije uspeo da se nametne.
Mada je ranije bilo najava o moguem zajednikom nastupu onih bonja-
kih stranaka koje kritikuju Ugljanina i Ljaja, ne samo da nije dolo do nji-
hovog ujedinjenja ve su se neke od tih stranaka meusobno posvaale i
unutar sebe podelile. Poetkom prolea podelila se trea po snazi bonja-
ka stranka BDZ, I to na deo koji predvodi Emir El, koji se, po svojoj prilici,
otrgao kontroli mufije Zukorlia i deo na ijem je elu Jahja Fehratovi.
Emir El kae da je do raskola unutar stranke dolo zbog pritiska ne-
kih interesnih grupa da radikalizuju stavove te partije.Ta interesna grupa
je vrlo esto traila da moji nastupi budu fanatiniji i radikalniji, ali sam ja
789 Al Dazira, 29. decembar 2012.
790 Al Dazira, 29. decembar 2012.
bio sasvim drugaijeg stava.
791
El, koji je na prologodinjim izborima
kao kandidat BDZ osvojio poslaniki mandat, navodi da Islamska zajednica
u Srbiji vri agresiju na Bonjaku demokratsku zajednicu, u pokuaju ra-
dikalizacije stranke i Sandaka.
792
On je od reisa Islamske zajednice u BiH
Huseina Kavazovia zatraio da zaustavi zloupotrebu Islamske zajedni-
ce u Srbiji. El je u otvorenom pismu Kavazoviu ocenio da se radi o kla-
sinoj zameni teza, jer se vri pokuaj preuzimanja stranke, kako bi ista
interesna grupa odrala politiki uticaj nakon neprihvaenosti u narodu
da se jedno versko lice kandiduje na politikim predsednikim izborima
prole godine.
793
Mufija Muamer Zukorli izjavio je da je BDZ ostala neokrnjena po-
to je napustio predsednik Emir El. On smatra da neprijatelji stalno
stvaraju duple, paralelne, organizacije, kao to su ve uradili sa Islam-
skom zajednicom a sada i sa BDZ. Mufija je ocenio i da su se protiv njega
i Islamske zajednice u Srbiji urotili nemoralna politika, prljavi kapital i
novinarska neetika. Prema njegovim recima, prljavi kapital je poklopio
sve moralne vrednosti, potkupio nemoralnu politiku i neprofesionalne,
neetine medije.
794
791 Radio Sto plus, 4.april 2013.
792 Blic,31.mart 2013.
793 Blic,31.mart 2013.
794 Radio Sto plus,27.mart 2013.
Vlasti Srbije, naalost, nisu pokazale nameru da se ozbiljnije pozabave
Sandakom. Za reavanje tamonjih problema nije dovoljno to to su dva
Bonjaka ula u vladu i to drava stalno obeava investicije i pomo, ve
ozbiljno sagledavanje i reavanje problema. Mada su Bonjaci znaajno za-
stupljeni u Vladi Srbije, struktura zaposlenih u dravnom sektoru u ovom
delu Srbije ne odgovara etnikoj strukturi optina u Sandaku, iako zakon-
ski propisi to nalau. Prema pojedinim podacima u organima sudstva i tu-
ilatva u Novom Pazaru je tek 20 odsto Bonjaka, u policiji Novog Pazara
je tek oko 30 odsto pripadnika bonjake nacionalnosti, iako ova zajednica
ima uee od oko 80 odsto u ukupnom broju stanovnika.
Iako je predizborne kampanje bila intenzivna, opti izbori 2012, u
Sandaku su protekli mirno, za razliku od nekih prolih, kada je bilo ne
samo zikih sukoba ve i oruanih, mrtvih i ranjenih. Izmeu bonjakih
stranaka i dalje postoje velika podeljenost i animozitet, ali ipak je dolo
do smirivanja tenzija. U Sandaku prole godine nisu zabeleeni inciden-
ti ni na menacionalnoj osnovi, ali zato jesu navijaki. Problem navijaa,
huligana i ovinizma na sportskim terenima, Srbija, uprkos upozorenjima
UEFA ne uspeva da rei, a ustaljena praksa beogradskih medija i javnosti
Srbije da razliitim arinima izvetavaju i reaguju na ispade navijaa srp-
ske i bonjake nacionalnosti, ne doprinosi smirivanju strasti.
U mnogim oblastima Sandak deli sudbinu ostatka zemlje. Pre sve-
ga se to odnosi na ekonomsku i socijalnu krizu, ali specinost Sandaka
je u tome to u toj tradicionalno nerazvijenoj oblasti, dugogodinja eko-
nomska kriza ima jo vee posledice nego u drugim delovima zemlje. Tako
je infrastruktura, posebno putna mrea nerazvijenija u Sandaku nego u
drugim podrujima Srbije, a procenat nezaposlenih je gotovo je duplo vei
nego na nivou Republike, gde iznosi 27 odsto. U Novom Pazaru je stopa
nezaposlenih 55, Tutinu 57, Sjenici 47, Novoj Varoi 46, Prijepolju 51 i Pri-
boju 50 odsto. Stoga je vano da dravni organi Srbije vie podre razvoj
ovog regiona i to najpre kroz razvoj infrastrukture, smanjivanje izrazito vi-
soke stope nezaposlenosti i podsticanje stranih i domaih investicija.
Kao pogranina regija u kojoj, posebno u Novom Pazaru ljudi imaju
razvijen preduzimaki duh, Sandak bi mogao da popravi ekonomsku si-
tuaciju, ali za to mu je potrebna pomo drave,posebno u gradnji puteva.
Sandak kao granini region, koji se nalazi u trouglu izmeu Crne Gore,
BiH i Kosova, a u neposrednoj blizini Albanije veoma je pogodan za orga-
nizovani kriminal, pre svega za sve vrste i oblika krijumarenja pogotovo
narkotika. Na nivou drave poslednjih meseci se sprovodi borba protiv or-
ganizovanog kriminala, ali ne i u Sandaku. Policija bi morala intenzivni-
je da se pozabavi organizovanim kriminalom u Sandaku, ispita sporne
privatizacije, narko klanove i njihove eventualne veze sa politikom.
Srbija bi zbog specinog multietnikog i pograninog poloaja San-
daka, ali i demografske strukture koja pokazuje da je ovo najmlai deo
Srbije, Sandaku morala da posveti posebnu panju. U tekoj ekonom-
skoj situaciji, pre svega mlai Bonjaci, podloni su uticaju ekstremista,
iji uticaj moe biti zaustavljen jaanjem zvanine Islamske zajednice, po-
boljanjem standarda i obrazovanja. Stabilizaciji prilika bi doprinelo i uje-
dinjenje islamske zajednice, kao i konaan izbor reprezentativnog BNV.
499
XI KOSOVO:
PRIHVATANJE REALNOSTI
500
501
Iznueni iskorak
Potpisivanjem prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Priti-
na (19. april 2013), uinjen je ozbiljan napredak u pravcu stabilizacije ne
samo u meusobnim odnosima, ve i u regionu. Tim inom stavljena je
taka na proces raspada Jugosavije. Prvenstveno, na iluziju da e prome-
na meunarodnih okolnosti u korist Srbije, omoguiti podelu Kosova, to
je gotovo do samog kraja bila opcija politike i intelektualne elite u Srbiji.
Umesto toga, sporazum praktino garantuje suverenitet Pritine na celoj
teritoriji Kosova, a srpsku zajednicu stavlja u okvir autonomije u skladu sa
planom Martija Ahtisarija iz 2007. godine.
Uz veliki otpor konzervativnog bloka i sive zone politike, premijer Ivi-
ca Dai, pre svih, uspeo je vetim meandriranjem da balansira izmeu
zahteva Brisela i kritika domae javnosti. Vladajua kolaciji koja je i sama
prela put od suprotstavljanja sporazumu do njegovog prihvatanja, dobila
je relevantnu politiku legitimaciju za svoj zaokret: Vlada Srbije prihvatila
je Sporazum jednoglasno, dva dana nakon to je pararan u Briselu,
795
a
Skuptina Srbije usvojila ga je 26. aprila uverljivom veinom (173 od 250)
glasova.
Gotovo je postignut politiki konsenzus i u Skuptini sporazum
su podrale i opozicione partije Demokratska stranka (DS), Liberalno-
demokratska partija (LDP), kao i Savez vojvoanskih Maara (SVM) i Liga
socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Na margini je ostala jedino opoziciona
Demokratska stranka Srbije (DSS) Vojislava Kotunice koja je glasala protiv.
Pokazalo se takoe, da antievropske snage u Srbiji kojima, osim DSS pri-
pada i vanparlamentarna Srpska radikalna strana (SRS), kao i razliite de-
sniarske grupacije i pokreti, od Dveri do Naih, 1389 i drugih, nemaju
potencijal za organizovanje masovnih protesta da, eventualno na taj nain
ishoduju ponitavanje sporazuma. ak ni otvorena podrka Srpske pravo-
slavne crkve (SPC) protivnicima sporazuma i konzervativnom bloku nema
795 Dai i Tai pararali su Sporazum u Briselu 19. aprila 2013.
502 srbija 2012 : kosovo: Prihvatanje realnosti
odgovarajuu mobilizacionu mo, pa je kosovski zaokret izveden, prakti-
no bez velikih potresa.
Protiv pararanog sporazuma bilo je i rukovodstvo srpskih optina sa
severa Kosova. Njihov jedini saveznik u vladajuoj koalicji u Beogradu, ef
kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin dao je ostavku, ali ona
nije ugrozila proklamovano jedinstvo dravnog vrha. Pretnja referendu-
mom koga su najpre zatraili lideri Srba sa severa Kosova nije proizvela
oekivani uinak: sigurni u, po sebe, pozitivan ishod referendumski izazov
prihvatili su i Aleksandar Vui i Ivica Dai pod uslovom da se organizuje
to pre i, to je jo vanije da se u meuvremenu ne obustavlja primena
postignutog sporazuma.
Sporazum izmeu Beograda i Pritine pozdravile su i svi relevantni
meunarodni akteri i organizacije ali i proevropski deo civilnog drutva
u Srbiji. Osim toga, izuzetno je znaajna podrka predstavnika kosovskih
Srba juno od Ibra, tokom celog pregovarakog procesa. Pri tome se nije
tedelo na pohvalama i epitetima, meu kojima je istorijski, bio naj-
ei. Briselski para Ivice Daia i Haima Taija imaju svakako istorij-
sku dimenziju kad je re o odnosima izmeu Srba i Albanaca. Meutim,
pred dvojicom lidera i administracijama kojima su na elu pravi izazovi tek
predstoje. Re je, najpre o interpretaciji, a pogotovo o primeni onog to je
dogovoreno.
injenica da je Evropska unija iznudila ovaj sporazum od zvaninog
Beograda nikako ne umanjuje njegov znaaj. Sam pregovaraki proces
trajajo je godinama a zapoela ga je prethodna vlada koju je vodila De-
morkatska stranka, postizanjem nekoliko tehnikih sporazuma. Osnovu
za poetak pregovora omoguila je i odluka Meunarodnog suda pravde
(2010), po kojoj je kosovska deklaracija o nezavisnosti u skladu sa meu-
narodnim pravom.
Aktuelna vlada je nastavila politiku prema Kosovu u istom maniru
kao i prethodna: poputanjem na nekim pitanjima u oekivanju da iznudi
datum za poetak pregovora. U meuvremenu je, pod izgovorom da Srbija
kao ozbiljna drava mora da ispunjava obaveze koje je preuzela prethod-
na vlast, zapoet dijalog sa Pritinom. Osim to je uz posredovanje kome-
sarke EU za spoljnu politiku Ketrin Eton dijalog podignut na premijerski
503 Iznueni iskorak
nivo (Dai i Tai), ostvareni su i vrlo konkretni rezultati: dogovoreno je
regionalno predstavljanje Kosova bez fusnote, uspstavljeno je integrisano
upravljanje prelazima, za poetak na Jarinju i Merdaru, zatim je dogovore-
no prisustvo ocira za vezu u Beogradu (Kosova) i u Pritini (Beograda)
Tako je nova vlada SPS i naprednjaka, u emu je posebno prednjaio
predsednik Srbije Tomislav Nikoli, istovremeno kritikovala prethodnu
vladu za potpisivanje sporazuma sa Pritinom da bi potom napravila vrlo
konrektne korake u vezi sa primenom tih sporazuma.
U irem regionalnom kontekstu, kad je re o zatvaranju regionalnih
pitanja ipak ostaje gorak utisak, pre svega zbog formulisanja novog pri-
ortieta kad je re o ostvarivanju srpskog nacionalnog interesa a to je
Republika Srpska. Premijer Dai je u tom smislu, ubeujui javnost da
prihvati sporazum sa Kosovom, vie puta nagovestio da je novi pijemont
srpstva Republika Srpska.
Pregovaraka agonija od DA do NE i obratno
Nakon serije uspnih pregovora, od kraja oktobra 2012. do kraja marta
2013, dijalog je zapao u ozbiljnu krizu. Do poetka aprila Beograd je nai-
me, morao da donese odluku o sporazumu o normalizaciji odnosa sa Pri-
tinom. To je prvenstveno podrazumevalo odustajanje od strategije podele
Kosova, odnosno pristanak na ukidanje paralelnih struktura na severu.
U dramatinoj zavrnici, pritisnut rokom koji je Beogradu dala evrop-
ska eca diplomatije Ketrin Eton, dravni vrh Srbije je tragao za spaso-
nosnim reenjem: da Briselu ne kae NE, a da domaoj javnosti, naroito
uticajnom konzervativno-nacionalistikom bloku predstavi da to nije bilo
ni DA. Tradicionalna vetina izvrdavanja, manipulisanja i slinih trikova
kupovine vremena pretila je, meutim, neizvesnim ishodom. Beograd je
dobio dodatnih desetak dana, da uzme ili ostavi ono to mu je na brisel-
skom pregovarakom stolu bilo ponueno.
Tokom osam rundi direktnih pregovora premijera Srbije Ivice Daia i
premijera Kosova Haima Taija, regulisana su neka kljuna pitanja, meu
kojima je najznaajniji dogovor o integrisanom upravljanju granicom, uk-
ljuujui i dva najosetljivija prelaza, Brnjak i Jarinje.
To je bila prelomna taka ukupnog pregovarakog toka. Bez obzira na
pozitivne signale da e sporazum brzo biti postignut, sedma runda prego-
vora (20. mart 2013), koja se odnosila na kljuno pitanje sever Kosova,
zavrila se jaskom. Nakon celodnevnih pregovara Dai i Tai su se razili
bez ikakvog pomaka u razgovorima o buduoj zajednici optina na Koso-
vu, koja bi bila uspostavljena kao kompenzacija za ukidanje sadanjih, tzv.
paralelnih institucija. Osim autonomnosti zajednice, beogradski pregova-
rai insistirali su i na njenim zakonodavnim i izvrnim funkcijama (prven-
stveno kad je re o pravosuu i policiji), kao i na tome da na severu Kosova
bude zabranjeno prisustvo vojske Kosova. Po oceni uticajnih meunarod-
nih aktera takav status zajednice optina nalikovao bi bosansko-herce-
govakom entitetu, Republici Srpskoj, to se nikako ne moe prihvatiti
(Majkl Kirbi, ambasador SAD u Beogradu). Pogotovo to plan Martija Ahti-
sarija iz 2007. godine, ije su osnovne premise ugraene u ustav Kosova,
ne predviaju takve prerogative politiko-organizacionih formi srpske za-
jednice na Kosovu, ti predlozi nisu prihvaeni.
Nakon neuspeha sedme runde poelo je praktino odbrojavanje, 11
dana pakla, kako se izrazio Aleksandar Vui, s obzirom da je za 2. april
komesar za spoljnu politiku EU Ketrin Eton zakazala osmu rundu, uz vr-
sti stav da je ona poslednja. Jednoglasna odluka Vlade da se sporazum
ne prihvati, ali istovremeno, da se i dajlog nastavi produila je agoniju
neizvesnosti.
Srpska delegacija se u Briselu 2. aprila 2013. pojavila u proirenom
sastavu sa Alaksandrom Vuiem i potpredsednicom Vlade zaduenom za
evropske integracije Suzanom Grubjei (uz Ivicu Daia, lanove delegaci-
je standarno ine i ef kancelatije za Kosovo Vlade Srbije Aleksandar Vulin
i savetnik predsednika Republike za spoljnu politiku Marko uri). I taj
dugi briselski dan (pregovori su trajali 14 sati) zavrio se neuspehom, jer
dogovor nije postignut. Zakljuujui ga, Ketrin Eton je saoptila da je na
stolu bilo vie predloga, ali da je izmeu dve delegacije ostao nepremostiv
jaz uzak, ali dubok. Istovremeno ona je naglasila da je to bilo posled-
nji put da se dve delegacije sastaju formalno: Oni e otputovati, kako bi
505 Iznueni iskorak
se konsultovali u svojim prestonicama i obavestiti me u narednih nekoliko
dana o svojim odlukama.
796
Nakon sedme runde pregovora, dotadanja kooperativnost Beograda
nala se na najteem testu: odustajanje od podele Kosova, to je bila suti-
na zahteva Beograda od koje nisu odustali sve do samog kraja. Ivica Dai
je do kraja pregovora ponavljao da je podela najbolje reenje.
797
Svestan odgovornosti bilo da potpie ili ne Dai je u pregovaraku
delagaciju Srbije ukljuio i vicepremijera Aleksandra Vuia.
798
U unutranjepolitikim previranjima, tokom pregovorakog procesa,
iskristalisale su se dve pozicije: na jednoj strani politiki pragmatizam,
olien prvenstveno u premijeru Ivici Daiu i, na drugoj, duboko an-
tievropska, ksenofobina politika uticajnih konzervativnih krugova. Pred-
sednik Tomislav Nikoli, na iji se uticaj raunalo i kad je re o Aleksandru
796 Poslednju rundu u Briselu obeleile su i neke bizarnosti koje su otuda plasirane u medije.
Dai je na kraju sastanka potvrdio da mu je tokom munih sati pregovaranja u jednom
trenutku Vui ponudio ostavku, koju nije prihvatio. Prema nekim izvorima koje su mediji
citirali, premijer Dai i Suzana Grubjei bli su za prihvatanje sporazuma, dok su Vui,
Vulin i Marko uri bili protiv, pa je zbog toga Vui ponudio ostavku.
797 Iznueni pomaci koje je Beograd u poslednjih deset godina inio pod pritiskom
meunarodnih inilaca, pre svega tehniki pregovori o Kosovu, nisu otklonili sutinsku
iluziju srpske elite o moguem istorijskom dogovoru sa Albancima. Sporazum bi
podrazumevao podelu Kosova. To je u sutini bio plan od poetka raspada Jugoslavije.
Meutim, Beograd je izbegavao da se javno zalae za tu opciju i licemerno se krio iza
neotuivosti june pokrajine, verikovanom Ustavom iz 2006. Beograd je kosovsku
politiku usklaivao sa onom u Bosni i Hercegovini, ekajui pogodan trenutak kako bi se i
zvanino izalo sa predlogom o podeli Kosova, to je konano uradio Ivica Dai u prolee
2011. Posle su i drugi predstavnici tadanje vlade o tome govorili otvoreno poput, na
primer, Vuka Jeremia. I Vladimir Todori (DS) smatra da bi: Maksimum koji moemo
da dobijemo u ovako nepovoljnoj situaciji je da za zajednicu srpskih optina drimo
otvorene mogunosti i za najbolji i za najgori scenario. zajednica srpskih optina moe da
bude provizorijum ka integraciji u Kosovo , ali i ka podeli Kosova. (Blic, 4. mart 2013.)
798 U intervalu koji je sledio nakon sedmog kruga Dai je izjavio da je Srbija spremna za
kompromis, ali ne i za ponienje i ucene. Konfuzne i nedoreene izjave predstavnika
vlasti stvorile su optu konfuziju i otvorile su prostor nagaanju o tome hoe li Srbija
prihvatiti briselski ultimatum. pekulisalo se i o nejedinstvu unutar dravnog vrha,
ukljuujui i nesporazume izmeu Tomislava Nikolia i Aleksandra Vuia. Neki mediji, na
primer, Nae novine, lansirali su tezu o tenzijama izmeu Nikolia i Vuia. Naime, Vui
je navodno za potpisivanje sporazuma, dok je Nikolia protiv.
Vuiu, predstavlja tu struju u aktuelnoj vlasti. U tom unutranjem obra-
unu koji se odigravao u pozadini briselskih pregovora prevagu su u jed-
nom trenutku odneli konzervativci.
Viemesena redovnost briselskih susreta Daia i Taija vodila je ka
tome da je u javnosti postepeno stvarano uverenje da je put ka normaliza-
ciji odnosa sa Pritinom nepovratno otvoren. Za takvo prihvatanje realno-
sti vladajua koalicija imala je pokrie u injenici da joj takav ishod, osim
slobodnog protoka ljudi i robe (uprkos svim ogranienjima, procenjuje se
da obim legalne trgovinske razmene sa Kosovom, sa pozitivnim saldom na
strani Srbije, iznosi vie od 300 miliona eura godinje) i regionalne stabil-
nosti, otvara sigurnu evropsku perspektivu.
Premijer Ivica Dai u aktuelnoj koaliciji oigledno ima najvei ose-
aj za meunarodnme odnose i unutranju situaciju i u tom smislu on je
najdalje iskoraio na konstruktivan nain kada je re o kosovskom pitanju.
On je i najeksplicitnije insistirao na nastavku pregovora sa Pritinom, isti-
ui spremnost da se pregovori sa Pritinom nastave i bez posrednika, pre
svega zato to je problem Kosova problem Beograda, i problem Pritine, i
mi moramo da naemo nain da ga reimo.
799
Veto je iskoristio injenicu da je deo vlasti (socijalisti iz Miloevievog
vremena) pokuao ratom da rei pitanje Kosova. U svom autorskom tekstu
za nedeljnik NIN, povodom 10-godinjice ubistva Zorana inia napisao
je: Moda, zaista ima neke pravde u tome da danas budem najodgovorniji
za mirno reenje, reenje kroz pregovore
Dok je sa jedne strane tvreno da Srbiji nije ponueno nita, pa se
briselski papir ne moe prihvatiti, sa druge je isticana neophodnost, ne
samo daljeg dijaloga sa Pritinom, ve i opstanka Srbije na evropskom
putu. Na primer, tokom jednodnevne posete Parizu, premijer Dai je izja-
vio da Srbija nema nijednog iskrenog prijatelja na Zapadu, da smo u i-
vom pesku i ivom blatu i da svake godine tonemo sve dublje i dublje,
kao i da je dijalog sa Pritinom bio takav da je samo nedostajao vagon
u kojem bismo potpisali kapitulaciju. Istovremeno je, meutim, poslao i
799 Ovakav scenario, meutim, najverovatnije bi otvorio put za pregovore o razmeni
teritorija to bi za srpsku stranu bilo prihvatljivo.
507 Iznueni iskorak
sledeu poruku odbijanje nam nita ne donosi u dugoronom smislu,
jer sledei predlog sigurno nee biti nita bolji.
Meutim, javni nastupi Aleksandra Vuia bili su sporniji. Njegova
uloga u Briselu bila je najvie komentarisana u medijima, jer se tvrdilo
da blokira Daievu spremnost da (moda ipak) prihvati sporazum. Vui
je navodno, kako su tvrdili mediji, bio ukljuen u pregovaraku delegaciju
na zahtev Brisela i Vaingtona. Ta tvrdnja je izazvala negativne komentare,
jer je na prvi pogled zvualo poniavajue za srpsku stranu da joj se sa
strane diktira sastav pregovarakog tima.
I kosovski premijer Haim Tai imao je interes za nastavak pregovora,
jer su i za Kosovo od izuzetnog znalaja perspektive koje se time otvaraju.
Zato se insistiralo na tome da se traii nastavak dijaloga i da proces ne
moe jo uvek da se proglasi neuspenim.
Sporazum od 15 taaka
800
Beograd je dobio neke ustupke koji ne naruavaju strateku dimen-
ziju dogovora denitivno povlaenje Srbije i njenih institucija sa severa
Kosova. Ono to je Beograd ocenio kao maksimum u datim okolnosti-
ma, odnosi se na injenicu da e u sastav autonomnog entiteta na severu
800 Tekst sporazuma preuzet iz lista Danas:
http://www.danas.rs/danasrs/politika/prevod_sporazuma_koji_je_danas_pararan_u_
briselu.56.html?news_id=259487. :
1. Bie uspostavljena zajednica optina sa veinskim srpskim stanovnitvom na Kosovu.
Ta zajednica e biti otvorena za lanstvo za bilo koju optinu pod uslovom da se lanovi
slau.
2. Zajednica srpskih optina e biti stvorena statutom. Njen raspad moe se dogoditi
iskljuivo odlukom optina koje u njoj sudeluju. Pravne garancije nalaze se u
odgovarajuem zakonu i ustavnom zakonu (ukljuujui i pravilo o dvotreinskoj veini).
3. Strukture Zajednice bie uspostavljene na istim principima kao postojei statut
zajednice kosovskih optina, na primer:predsednik, potpredsednik, skuptina, Savet.
4. U skladu sa ovlaenjima dodeljenim od strane Evropske povelje o lokalnoj samoupravi
i kosovskog zakona, optine koje sudeluju imae pravo da sarauju u kolektivnom
ostvarivanju svojih prava putem Zajednice. Zajednica e imati potpuni nadzor nad
domenima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.
5. Zajednica e primenjivati i druga dodatna ovlaenja koja joj moe dodeliti centralna
vlast.
Kosova ui samo etri optine sa veinskim srpskim stanovnitvom (i samo
severna Mitrovica) kao i da e zajednica optina imati neke svoje organe
predsednika, potpredsednika i vee. Kao vano dostignue Beograd oce-
njuje i to to e zajednica optina birati regionalnog komandanta policije,
kao i da e u severnoj Mitrovici biti uspostavljen i drugostepeni sud. Ko-
nano, traene su (i dobijene) garancije NATO da kosovske snage bezbed-
nosti nee biti prisutne na severu Kosova bez odobrenja Severnoatlanskog
saveza i bez saglasnosti srpske zajednice.
6. Zajednica e imati predstavniku ulogu pred centralnom vlau i u tu svrhu mesto u
savetodavnom veu zajednica. Kako bi ta uloga bila ostvarena, predviena je funkcija
nadzora.
7. Postojae jedna policijska snaga na Kosovu pod nazivom Kosovska policija. Svi policajci
na severu Kosova bie integrisani u okvir Kosovske policije. Plate e isplaivati iskljuivo
KP.
8. Pripadnicima ostalih srpskih bezbednosnih struktura bie ponueno odgovarajue
mesto u kosovskim strukturama.
9. Postojae regionalni policijski zapovednik za etiri severne opine s veinskim srpskim
stanovnitvom (Severna Mitrovica, Zvean, Zubin Potok i Leposavi). Zapovednik tog
regiona bie kosovski Srbin predloen od Ministarstva unutranjih poslova Kosova, sa
liste koju e predati etiri predsednika u ime Zajednice. (Postojae jo jedan regionalni
zapovednik za optine Juna Mitrovica, Srbica i Vuitrn). Regionalni zapovednik etiri
optine na severu saraivae ss ostalim regionalnim zapovednicima.
10. Pravosudne vlasti e biti integrisane i radie u okviru pravnog okvira Kosova.
Apelacioni sud u Pritini uspostavie panel sastavljen od veine sudaca iz redova
kosovskih Srba, koji e se baviti svim optinama gde su Srbi veinsko stanovnitvo.
Odeljenje tog Apelacionog suda, sastavljeno od administativnog osoblja i sudija,
bie trajno smeteno u Severnoj Mitrovici (Okruni sud Mitrovice). Svako radno telo
navedenog Odeljenja bie sastavljeno veinom od sudija iz redova kosovskih Srba.
Odgovarajue sudije sudie zavisno od prirode sluaja u koji su ukljuene.
11. U optinama na severu bie organizovani optinski izbori u toku 2013. uz
posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim zakonima i meunarodnim standardima.
12. Plan implementacije ovog sporazuma, ukljuujui vremenski okvir, bie napravljen do
26.aprila. U primeni ovog sporazuma bie razmotren princip transparentnog nansiranja.
13. Dve strane e intenzivirati diskusije o energetici i telekomunikacijama i okonati ih
do 16.juna.
14. Dogovoreno je da nijedna strana nee blokirati niti podsticati druge da blokiraju
drugu stranu na njenom putu ka EU.
15. Dve strane e uspostaviti odbor za primenu ovog sporazuma uz posredovanje EU.
509 Iznueni iskorak
Sutinski zaokret u viedecenijskoj kosovskoj politici u javnosti Sr-
bije primljen je sa prevlaujuim uverenjem da je takav ishod bio nemi-
novan. Kosovskim iskorakom Srbija i njena elita stvorila je i samoj sebi
ansu da nakon etvrtvekovnog voenja iracionalne, hegemonistike po-
litike promeni kurs: Knin, Vukovar, Bosna, Kosovo sve su to delovi tog
nereivog problema, zbog kojeg je bilo dozvoljeno ne baviti se bilo im
drugim, zapisao je u autorskom tekstu za Politiku premijer Dai. Aktuel-
na generacija politikih lidera na vlasti i proevropske opozicije je u prilici
da Srbiju povede putem drutvenog, ekonomskog i moralnog oporavka i
putem obnove naruenog regionalnog nepoverenja. Ako se iskreno opre-
deli za to, bie to novi kvalitet i za unutranji drutveni razvoj i napredak
Srbije i za stabilnst Balkana.
Medijsko praenje i veliki lini angaman premijera Daia i njegovog
zamenika Vuia, doprineli su tome da je suoavanje sa realnou prolo
mirno. Pokuaj organizovanja masovnih demonstracija DSS i SRS i njiho-
vih prateih saveznika iz desniarskih grupa i organizacija nije do sada po-
kazao potencijal da ozbiljnije ugrozi koaliciju na vlasti. U svakom sluaju,
u velikom je raskoraku sa tekim kvalikacijama i radikalizovanom reto-
rikom koja je iz njihovih redova pristigla nakon pararanja sporazuma.
Poslednja nada protivnika sporazuma jeste da nee biti sprovoen.
ef poslanikog kluba DSS Slobodan Samardi kae:
801
Naa jedina nada
i ansa jeste da se on (Sporazum) ne sprovede. ako je potpisan, potpisan je,
vi ste napravili jedan akt izdaje, u pravom smislu rei, nacionalnih intere-
sa, vi ste se oslobodili tog balasta, te teritorije, tih ljudi, iako ete im poma-
gati, ali e to moi kao i Srbima u Rumuniji, Maarskoj, Bosni, Hrvatskoj,
itd. Kad kaem Bosna, mislim na Federaciju, i to je to...
Najvee razoarenje konzervativnog bloka je Srpska napredna stranka
koja je izneverila njihova oekivanja da e dolaskom na vlast raskinuti sa
izdajnikom politikom Demokratske stranke i njenog lidera Borisa Tadi-
a. Po njima, SNS je zapravo od Zapada dobila veoma preciznu ulogu koju
je samo stranka sa patriotskim odsjajem mogla da ispuni. Meutim, za-
laganje antievropskih politikih prvaka za osnivanje snanog patriotskog
bloka (inile bi ga dravotvorne politike stranke i organizacije) koji bi
801 Izgovoreno u parlamentarnoj raspravi, 13. april 2013, Skuptina Srbije.
predstavljao istinsku opoziciju i novu snagu na srpskoj politikoj sceni,
zvui vie kao vapaj, nego ozbiljna pretnja.
Odlunost lidera sa severa Kosova da se bez ostatka usprotive posti-
gnutom sporazumu, takoe gubi na otrini. To samo pokazuje da njihov
manevarski prostor, kao uostalom i do sada, zavisi od Beograda. Bez ma-
terijalne i svake druge pomoi iz Srbije njihovo nezadovoljstvo moe tek
delimino da ometa i odlae sprovoenje sporazuma. Odnosno, kao to je
i stavljenje parafa na sporazum, tako e i njegovo sprovoenje zavisiti is-
kljuivo od ozbiljnosti i iskrene elje vladajue koalicije u Beogradu da na-
savi putem kojim je krenula tokom nekoliko poslednjih meseci.
Izazovi
Najvei izazov za srpsku stranu bie sprovoenje briselskog spora-
zuma. Prvenstveno, demontiranje paralelnih institucija na severu Koso-
va, pre svega bezbednosnih struktura ije postojanje Vlada Srbije uporno
negira.
Indikativno je, meutim, objavljivanje teksta u provladinom dnev-
nom listu Politika, Ima li pripadnika MUP-a na Kosovu? nakon pete run-
de pregovora na kojoj se razgovaralo o institucijama na severu Kosova
802
.
U tekstu se navodi da su u dve nepotvrene intervencije pripadnici
andarmerije MUP Srbije na severu Kosova pomogli meunarodnim bez-
bednosnim snagama. List nije mogao u MUP da dobije odgovor na pitanje,
da li na severu Kosova postoje bezbednosne strukture Srbije. I pritinski
list Tribuna preneo je rei zapadnog diplomate bliskog razgovorima da,
najvei problem ostaje sudbina pripadnika MUP Srbije i sudija koji su po-
loili zakletvu shodno srpskim zakonima.
Dai je samo nekoliko dana pre objavljivanja ovog teksta u nefor-
malnom razgovoru sa graniarima, koga su zabeleile kamere, rekao da
su sami Srbi sa severa dostavili podatke o prisustvu MUP-a Pritini. Ja
treba da ih ubeujem da mi nemamo policiju, a sami Srbi im dali regi-
starske tablice i podatke. Pa, o emu mi priamo, upitao je on. Ne zna se,
511 Iznueni iskorak
meutim, kako navodi list, da li Dai, spominjui ovaj sluaj, mislio na
najmanje dva potvrena sluaja, kad je jedinica andarmerije MUP Srbije
intervenisala na prostoru Kosova pomaui meunarodnim snagama. Prvi
put, prilikom hapenja Slavoljuba Jovia, koji je priveden 31. oktobra pro-
le godine pod optubom da je odgovoran za pokuaj ubistva dva vojnika
KFOR 1. juna 2011, u Zveanu, tokom sukoba na barikadi u Rudaru. Poto
se ispostavilo da ga nisu uhapsili ni kosovska policija, ni EULEX ni KFOR,
portparol Kosovske policije Besim Hoti je izjavio da je osumnjieni kidna-
povan u severnom delu Mitrovice.
Tada je DSS tvrdila da je Jovi, koji je kao i njegov brat Neboja, slovio
za uvara mosta, uhapsila srpska policija u Zdravstvenom centru u Mitro-
vici. Jovi je sproveden u pritvor u Kraljevu. I pritinski list Koha ditore je
tad javio da su pripadnici srpske andarmerije u krugu bolnice Joviu sta-
vili vreu na glavu i ubacili u crni dip. Druga intervencija andarmeri-
je dogodila se u jesen 2012, kada je jedna jedinica ula na teritoriju KiM
i sruila barikadu koju su podigli Srbi sa Kosova na prelazima Jarinje i
Brnjak.
Osim demontae bezbednosnih struktura, jedan od kljunih izazova
jeste i stvaranje novih lidera na severu Kosova koji e biti sposobni da sa-
rauju sa kosovskim institucijama.
Pokuaji opstrukcije pregovora: predsednik
Nikoli i konzervativni blok
Kosovski pregovori pokazali su da u okviru vladajue elite postoje naj-
manje dve linije. Jedna pragmatina, poput one premijera Ivice Daia, i
one druge koju zastupa predsednik Tomislav Nikoli iza koje se krije an-
tievropski blok, koji je u Srbiji uvek imao jako politiko i drutveno upo-
rite, i kome Kosovo slui kao pokrie za odustajanje zemlje od evropskog
puta. Predsednik Nikoli u tome ima podruku Srpske pravoslavne crkve
(SPC), dela Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), desniarskih orga-
nizacija i partija poput Demokratske stranke Srbije. Oni su zagovarali da se
konano reenje Kosova zamrzne za neko budue vreme.
Najozbiljniji pokuaj da se pregovori ve u startu zaustave bilo je lan-
siranje Platforme o za pregovore o Kosovu koju je sainio predsednik Srbi-
je. Nikolieva Platforma bila je i u raskoraku sa onim to je ranije uraeno,
odnosno postignuto u okviru dijaloga Beograda i Pritine.
Usvajanje Rezolucije u Skuptini Srbije umesto Platforme, predstav-
ljalo je i prvu prevagu pragmatinijih snaga unutar parlamenta. Premijer
Dai je pokazao distancu u odnosu na ono to sadri Platforma. To po-
sebno vai za njegov eksplicitni stav da se dijalog sa Pritinom mora na-
staviti, jer prekid nije realnan i nije u interesu drave, te da reenje mora
biti realistino i da e Srbija biti zadovoljna ako dobije i 30 odsto zahteva
iz platforme.
803
U Nikolievoj viziji
804
Kosovo je i dalje juna srpska pokrajina sa
visokim stepenom unutranje autonomije za obe srpske zajednice (i ju-
no i severno od Ibra). Platforma sa formulacijama poput one o prekidu
tehnikog dijaloga sa Pritinom, ili nita nije dogovoreno dok se sve ne
dogovori sadravala je jo jednu opasnu poruku: praktino odustajanje
Srbije od Evrope.
803 Politika, 22. decembar 2012., Dai smatra da Srbija mora voditi aktivnu, ali realnu
politiku, te da je dosta bilo politike da je Kosovo Srbija, a u realnom ivotu je
Kosovo sve dalje od Srbije. (Politika, 23. decembar 2012.) U istoj prilici, Dai je sa
neuobiajenom otvorenou govorio o tome da prioritet brige vlasti treba da budu Srbi
koji ive na Kosovu, s time da je licemerno da socijalste optuuju za Kosovo oni koji su za
vreme bombardovanja (1999) pobegli iz zemlje, kad je voen rat i oni koji koluju decu
u zemljama EU, a sad kritikuju SPS za politiku koju vodi: Ako je to tako, vratite se svi,
pa da ivimo izolovano, rekao je on izmeu ostalog. Jednom rei, njegova poruka je da
treba spasiti ono to se spasiti moe.
804 Tomislav Nikoli je Platformom za pregovore svakako eleo sebi da obezbedi istaknutije
mesto u politkom prostoru na kom inae, ima veoma malu ili marginalnu ulogu.
Antievropski blok mu je u tome pomogao. Srpska napredna stranka (SNS) je Platformu
o Kosovu najvljivala jo od izbora (maj 2012), kao jedan od najvanijih stratekih
dokumenata. Ona je lansirana kao dravno-nacionalni program za reavanje praktino
jedinog preostalog regionalnog pitanja nakon raspada Jugoslavije, odnos Srbije i Kosova.
Sintagma i Evropa i Kosovo, koja je bila aktuelna od ubistva premijera Zorana inia,
Patformom je dobila samo novu formulaciju.
513 Iznueni iskorak
Antievropsku sutinu Platforme kritikovao je i predsednik Demokrat-
ske stranke Dragan ilas koji je rekao, da ovakva kakva je sad, vodi u pre-
kid procesa evrointegracija.
805
Platformu su javno podrali Vojislav Kotunica u ime Demokratske
stranke Srbije i politiki predstavnici Srba sa severa Kosova. Kotunica i
inae ima jak uticaj na Nikolia i u sutini je ideolog bloka koji je stajao
iza Platforme.
806
Platforma je objektivno predstavljala problem za Vladu pa je otuda
i njena, ne samo uzdranost, ve i kritike koje su stigle iz jednog njenog
dela. Taj dokument je gotovo istog dana kad je objavljen promptno me-
njan. Iako se negiralo razmimoilaenje unutar dravnog vrha, pogotovo
kad je re o relaciji predsednika Republike i premijera (donekle i Aleksan-
dra Vuia), u javnim nastupima razlike se nisu mogle sakriti. Posledino,
znaaj Platforme je degradiran: tvrdilo se da je re tek o nacrtu, da Platfor-
ma nije biblija koja se ne moe menjati, da uopte nee biti razmatrana
u Skuptini, a pogotovo ne u Vladi.
Javno razmimoilaenje u dravnom vrhu je ipak izbegnuto. Na sedni-
ci Vlade (9. januar) kojoj je prisustvovao i predsednik Republike Tomislav
Nikoli odlueno je da Ptaforma bude tajna. U Skuptinu Srbije je upue-
na samo Rezolucija o osnovnim principima za politike razgovore sa pri-
vremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji. Poetna ideja
u izradi platforme bila je njeno usvajanje u Skuptini Srbije, kako bi imala
status dravno-nacionalne strategije. Umesto Platforme usvojena je Rezo-
lucija, sa nekim elementima iz platforme, verovatno samo za unutranju
upotrebu i uz isticanje da Srbija nikad nee priznati nezavisnost Kosova.
Komentatori su ukazivali na razlike unutar koalicije povodom Platfor-
me. Profesor Predrag Simi kae da se sad vidi da dileme nisu razreene ni
sa njom, jer predsednik drave i premijer imaju dosta razliite stavove.
807
805 Radio-televizija Srbije, emisija Oko magazin, 25. decembar 2012.
806 Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Kotunica je zadovoljan
Platformom, istiui da je najvanije da se u platform utvrdi stav da je Kosovo pokrajina
unutar Srbije i da unutar autonomije pokrajine Srbi ostvaruju svoju autonomiju. Blic, 23.
decembar 2012.
807 Politika 25. decembar 2012.
Kako je stalno potencirao, na njenoj izradi bili bi okupljeni svi rele-
vantni drutveno-politiki akteri i najznaajnije nacionalne institucije (od
Akademije do SPC). Sadraj Platforme je u sutini, u skladu sa svim vari-
jantama reavanja kosovskog pitanja u poslednjih dvadesetak godina. Bra-
nislav Krsti je poetkom devedesetih detaljno razradio taj plan u knjizi
Kosovo izmeu istorijskog i etnikog prava (1994). Imao je punu podrku
Dobrice osia koji je tada bio predsednik SRJ. U sutini, to je plan od koga
se nije odustajalo, samo se ekao pravi trenutak.
Platforma, osim to Kosovo tretira kao autonomnu pokrajinu u
okviru Srbije, polazi od pretpostavki koje je u dosadanjim javnim nastu-
pima iznosio Tomislav Nikoli, imeu ostalog, i na septembarskom zase-
danju Generalne skuptine Ujedinjenih nacija.
808
Jedan od kljunih zahteva Platforme obustavljanje tehnikog dija-
loga, s obzirom na to da oni vode promeni stanja na terenu u korist PIS,
kao i slabljenju pregovarake pozicije Srbije u politikom dijalogu na viso-
kom nivou i potencijalnoj destabilizaciji bezbednosnih prilika.
809
Glavna
poruka Platforme je da osnovni princip pregovora bude razgovor o pake-
tu i da, nita nije dogovoreno sve dok se ne postigne dogovor o svemu.
To praktino ponitava sve do sada postignute dogovore i sporazume i ceo
kosovski paket bio bi vraen na poetak.
808 Nikoliev govor u UN bio je pun nejasnih i ambivalentnih poruka. On je pre svega
kritikovao vladu DS da je dovela Srbiju do ambisa sa koje se pada u nezavisnost Kosova
(Nikolieva interpretacija sopstvenog govora za TV Prva, 25. septembar 2012.) S druge
strane, on je potvrdio da e Vlada Srbije ispuniti sve preuzete obaveze, ukljuujui i
sprovodjenje potpisanih sporazuma iz mandata prethodne Vlade. Istog dana, recimo,
novoizabrani ef pregovarakog tima za Kosovo Dejan Pavievi doneo je u Brisel
protokol pristanak Srbije da pone proces uspostalvjanja integrisanog upravljanja
granicom sa Kosovom. Veina domaih komentatora, Nikoliev nastup u UN ocenila
je kao kontinuitet sa prethodnom politkom , odnosno , kao ustrajavanje na formuli i
Evropa, i Kosovo.
809 Osnovna teza je da je Beograd dosadanjim ustupcima i meunarodnoj zajednici
(EULEX) i Pritini, posebno kad je re o tehnikim pregovorima, postizala politike
dogovore sa Privremenim institucijama samouprave u Pritini (PIS), uz posredovanje
Evropske unije, a koji vode promeni stanja na terenu u pravcu jaanja uticaja i
legitimiteta PIS u Pritini na podruju Autonomne pokrajine KiM i armaciji njihovog
meunarodnog pravnog i politikog subjektiviteta.
515 Iznueni iskorak
Platforma predvia uspostavljanje Autonomne zajednice srpskih op-
tina Kosova i Metohije (ZSO KiM), sainjene od teritorijalne autonomije
etiri optine iz severnog dela Kosova i drugih optina sa veinskim srp-
skim i manjinskim stanovnitvom (na primer, Graanica, trpce, Gora itd).
One bi imale poseban statut o autonomiji, poput onog koga ima Katalo-
nija koji bi bio garantovan najviim pravnim aktom Pokrajine i javnom
deklaracijom predstavnika meunarodne zajednice ukljuenih u proces.
Po miljenju Ognjena Pribievia u platformi postoje tri nerealna zah-
teva: to je zahtev za autonomnom zajednicom, deo o povezivanju autono-
mnih regiona, kao i oekivanja da Srbija i Albanija mogu da budu garanti
bezbednosti.
810
Platforma je dokument Nikolievog kabineta u ijem se kreiranju Ni-
koli oslanjao na krugove koji su od ranije zastupali, u njoj sadrane teze.
Opozicioni efovi poslanikih grupa u parlamentu tvrde da ni o emu nisu
bili ni konsultovani, ni pitani sve dok im Platforma nije bila uruena. Ni-
koli je eleo da dobije javnu podrku za dokument ija je izrada, po sve-
mu sudei, ve bila u toku. SANU je javno odbila da kao institucija stane iza
Platforme, meutim deo Akademije neformalno stoji iza nje (po sadrini
moe se zakljuiti da su pojedini akademici uestvovali u njenoj izradi).
Upadljivo je svakako bilo utanje prvog potpredsednika Vlade i pred-
sednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vuia. Procenjuje se da je
blii Daievom, nego Nikolievom stavu. Uestvujui emisiji RTS
811
glavni
urednik Politike Dragan Bujoevi, podsetio je na sastanak dravnog vrha
odran u Vladi sredinom decembra, kad je predsednik Republike predsta-
vio platformu. Nakon etvorosatnog sastanka, i nakon to je Nikoli otiao,
Dai i Vui su sami nastavili da razgovaraju jo nekoliko sati, do duboko
u no, to, po Bujoeviu, navodi na zakljuak da su njih dvojica meusob-
no usaglasili stav o platformi).
Profesor ustavnog prava Ratko Markovi koji je pisao tri ustava Srbije
na specian nain degradira Platformu, koja se ovakva kakva jeste nika-
ko ne bi mogla nai u parlamentu: Ta platforma nije slubeni dokument,
jo manje to moe biti pravni akt, to je akt linosti koja se zove Tomislav
811 Radio-televizija Srbije, Emisija Da.Moda.Ne. 26. decembar 2012.
Nikoli, a obavlja funkciju predsednika Republike. Istie da predsednik
Republike po Ustavu takve akte ne donosi.
812
On takoe, dodaje da je plat-
forma politiki, a ne pravni akt, to znai da niko ne moe da snosi nikakve
sankcije, ako se ne pridrava onoga to je u njoj napisano.
Najvei zagovornik usvajanja Platforme u skuptini bio je Vuk Jeremi
koji smatra da je neophodno da platforma dobije legitimitet u skupti-
ni. Jeremi je poruio bez jasne dravne politike a legitimitet dravnoj
politici moe dati samo skuptina doiemo u situaciju da emo u pre-
govarakom procesu biti oslabljeni.
813
Savetnik Vuka Jeremia, Nikola Jo-
vanovi, takoe smatra da je neophodno da Platforma bude usvojena u
parlamentu, izmeu ostalog i zbog toga, jer se samo tako moe zadobi-
ti minimum respekta od kosovskih Albanaca i meunarodne zajednice, i
ostvariti minimum interesa u vezi sa KiM.
814
Meutim, indikativan je stav ministra spoljnih poslova Ivana Mrkia
koji ukazuje na to da je Platforma od poetka bila osuena na neuspeh.
On kae, mi smo strancima dali non-pejper, tj. radni papir. Tu nema za-
glavlja, nema naslova, nema niega od toga. To je nae vienje, na do-
prinos reenju kosovskog pitanja, voleli bismo da tako bude. Hiljadu puta
smo doiveli zamerke kako Srbi nikako da kau ta hoe. Sad smo rekli, i
odjednom je ispao veliki problem.
815
Platforma je, meutim, naila na razumevanje i meu pojedincima iz
demokratskog bloka. Tako je za direktora Centra za novu politiku Vladi-
mira Todoria
816
platforma dobar tekst koji pokazuje mnogo eksibilni-
ji stav Srbije, pa s uenjem konstatuje da su Platformu svi toliko napali
da ispada da je sve ilo perfektno u razgovorima sa Pritinom, dok se nije
pojavila platforma.
817
815 www.b92.net, 31. decembar 2012.
816 Todori je u meuvremenu postao lan Demokratske stranke, a odavno je blizak toj
partiji.
517 Iznueni iskorak
Ponaanje poslanikog kluba Demokratske stranke tokom debate o
Platformi i Rezoluciji u skuptini Srbije, bilo je, u najmanju ruku, neuobi-
ajeno. Demokratska stranka podnela je izuzetno sporan amndman koji je
predvieno je da se u prihvati u Rezoluciji prva verzija platforme predsed-
nika Tomislava Nikolia, a koja je predviala prekid dijaloga sa Pritinom.
Demokrate su povukle ovaj amandman tek kad je skinuta oznaka tajnosti
sa Nikolieve platforme. Neodgovornim ponaanjem u Skuptini Srbije to-
kom debate o Vladinoj Rezoluciji, demokrate su dovodile do velike konfu-
zije u javnom mnjenju.
Konzervativni blok je ceo tok pregovora doivljavao kao briselski ul-
timatum. Insistirajui na pogubnosti teze da EU nema alternativu i
podseajui na ulogu EU u stvaranju lane drave Kosovo, te njenu uce-
njivaku poziciju, ovaj blok je podigao tenziju i sa mnogo teim optuba-
ma. To posebno vai za period poetkom 2013. godine, kad se pribliavao
rok koga je Srbija imala da prihvati sporazum sa Pritinom. Tad se naroi-
to Nemaka nala na udaru, podseanjem na sline ultimatume koje je
Srbija imala i 1914, i 1941. godine
818
.
Najotriji zahtev da Srbija odbaci ultimatum dolazio je iz Demokratske
stranke Srbije (DSS) koja je poruila da aktuelna vlast ima istorijsku prili-
ku da na pregovorima u Briselu odbaci ultimatum, jer EU, nijednoj dra-
vi osim Srbiji nije ispostavila zahtev da treba da prevazie svoju prolost
i promeni sopstvenu svest. DSS je inicirala i peticiju kojom se tvrdi da su
vlasti postale sauesnici u postepenom otimanju Kosova i Metohije, tr-
gujui sa Evropskom unijom po cenu nacionalnih i istorijskih vrednosti
Srbije. Poslanici DSS u Skuptini Srbije bili su jednoduni u osudi prego-
varake politike Vlade, jer smatraju da Srbija na taj nain faktiki priznaje
818 Osim toga, glavni urednik Nove srpske politike misli ore Vukadinovi nalazi paralelu
izmeu svojevremenog kvislinkog ponaanja generala Milana Nedia (za vreme Drugog
svetskog rata), njegove politike pragmatizma i realizma i aktuelnih vlasti. Podseajui
da predstavnici aktuelne vlasti (premijer Ivica Dai) kritikuju Nedievu politiku,
nisu svesni da u najboljem sluaju i u najpovoljnijoj interpretaciji sprovode upravo
njegovu politiku pragmatizma i realizma. I da to ine u mnogo manje apokaliptinim
okolnostima pa onda i sa mnogo manje opravdanja nego to su bile one u kojima je
delovao pomenuti general.
Kosovo kao nezavisnu, susednu dravu, odnosno postaje sauesnik u po-
stepenom otimanju Kosova i Metohije.
Podizanju tenzije doprinosili su i politiki predstavnici etiri srpske
optine sa severa Kosova, koji su eksplicitno traili da Srbija odustane od
postizanja sporazuma sa Kosovom. U protivnom, kako su najavili, poee
sa procedurom za stvaranje skuptine severnog Kosova (to bi nalikovalo
stvaranju samostalnih autonomnih oblasti SAO poetkom devedesetih
godina prolog veka u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini). Osim to su nakon
jedinstvenog ne beogradskih vlasti Briselu (8. aprila), podrali ovakvu
odluku, odbornici severnokosovskih optina su na zajednikoj sednici za-
kljuili da se u srpske sredine na Kosovu i Metohiji vrati ruski kontigent u
sastavu KFOR, koji bi za srpski narod bio garant mira i bezbednosti.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik se aktivno ukljuio u de-
batu, traei da se odbije briselski ultimatum. Dodik je dan uoi isticanja
roka koga je postavila Ketrin Eton posetio Tomislava Nikolia i na zajed-
nikoj konferenciji sa njim, potvrdio to svoje opredeljenje. Briselsku ponu-
du Dodik smatra lanim kompromisom, pa bi, kae on bilo oekivano
da Srbija odbaci arogantnu politiku Pritine, koju su verovatno ohrabrile
velike sile.
Na medijskoj sceni najvei protivnici sporazuma su nedeljnik Peat i
portal asopisa Nova srpska politika misao.
Akcije konzervativnog bloka koji nije odustao od srpske nacinalisti-
ke politike iz osamdesetih i devedesetih pokazale su da one vie ne mogu
da mobiliu graane i izvedu ih na ulicu sa ciljem ruenja vlade ili priti-
ska na nju da odustane od evropske politike. Snagu ovog bloka, meutim,
ne treba podcenjivati, pre svega zbog toga to imaju snanog potencijal-
nog saveznika u populistikoj Srpskoj naprednoj stranci to je bilo poseb-
no vidljivo tokom pregovora o Kosovu i pokuaja Tomislava Nikolia da
opstruira pregovre.
519 Iznueni iskorak
Slabljenje uticaja Srpske pravoslavne crkve
Vlada Srbije, odnosno, pre svega premijer Ivica Dai, ula je u izuzet-
no otar i otvoren sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom, opirui se nje-
nim opstrukcijama u postizanju sporazuma sa Pritinom. U tom sukobu
SPC koja je imala znaajnu ulogu u pokretanju kosovskog pitanja osamde-
setih na nain koji je vodio sukobu, i ogroman uticaj na sve vlade, doivela
je poraz i jasno joj je porueno da joj nije mesto u politici.
Dva dana uoi isteka briselskog ultimatuma SPC je objavila apel pa-
trijarha Irineja (u ime Svetog arhijerejskog sinoda i vernika SPC), kojim
patrijarh poimence poziva trojicu najodgovornijih dravnih rukovodilaca
predsednika Republike, premijera i vicepremijera da odre najvanija
predizborna i neposredno postizborna obeanja da ni pod kakvim uslo-
vima nee predati, izdati, niti prodati Kosovo i Metohiju, istorijsku Staru
Srbiju.Najei argument SPC u osporavanju sporazuma najbolje oslikava-
ju rei patrijarha Irinej, evropski poziv neemo prihvatiti ukoliko e nas
uslovljavati Kosovom: Ako treba da se odreknemo i odriemo, hvala im na
pozivu, ostaemo da iviomo svojim ivotom, tekim i mukotrpnim, kojim
smo iveli 500 godina.
819
Konstatujui da je apel bio nepotreban, Dai je, neobino otrim to-
nom rekao da crkva ne bi trebalo da poruuje narodu da svi treba da bu-
demo nabijeni na kolac i da 500 godina trpimo da bismo doekali da se
oblaci sklone s naeg neba, jer za to vreme, dodao je, narod treba i da pre-
ivi. Dai je pri tom podsetio crkvene velikodostojnike da je njihovo saop-
tenje nije upueno iz Pei, ve iz Beograda, to znai da je srpski patrijarh
jo 1690. godine napustio Kosovo.
Na mitingu protiv briselskog sporazuma (na kome je bio veoma mali
broj ljudi), mitropolit Amlohije sluio je liturgiju za upokojenje Vlade
i Skuptine, dok je umirovljeni vladika Atanasije (Jevti) rekao, govorei
o dravnom vrhu Srbije, da su ova trojica na vlasti izdajnici koji veruju
u garancije NATO-a.
820
Dai je precizno odgovorio, da crkva i vlast imaju
820 Premijer Dai kae da je za zemaljsku politiku, ne interesuje ga nebeska, tako je
govorio i (ubijeni premijer Srbije Zoran) ini, a kako je zavrio neka Bog sudi, rekao
potpuno odvojene zadatke u dravi. Poruio je da niko ne osporava Srp-
skoj pravoslavnoj crkvi da iznosi svoje miljenje o potezima vlasti, ali da
nije legitimno da crkva upuuje otvorene pretnje dravnim organima
821
.
Ideoloki saveznici registrovali su, meutim, svojevrsno zatije u jav-
nom angamanu SPC, upravo u trenucima kad se primicalo donoenje
kljunih odluka i to nije ostalo bez javnih zamerki na raun oportunizma
Crkve. To je podgrejalo i pekulacije o neslozi unutar crkvenog vrha, odno-
sno postojanju dve suprotstavljenje struje. Prema saznanjima Nedeljnika,
unutranju cenzuru obavlja vladika baki Irinej, koji je od javnosti sakrio
pismo Svetog arhijerejskog sinoda, upueno krajem novembra predsedni-
ku Nikoliu, u kome se trai odustajanje od dijaloga sa Kosovom.
SPC smatra da je uspostavljanjem novog (integrisanog) graninog re-
ima sa Kosovom, njegova nezavisnost de facto priznata, emu se otro
protivila. Iako i SPC smatra da kosovsku nezavisnost postepeno, korak po
korak, uspostavljaju svetski monici, ona podsea da nije svejedno koja
vlast u Srbiji e to aminovati: Zato taj vru krompir samorazaranja, utra-
pljuju, ne svojim evroslinavcima nego onima koje je narod izabrao zbog
njihovog nacionalnog opredeljenja. Da li je ovo pismo autentino nije do
kraja razjanjeno. Nedeljnik
822
koji ga je objavio, a preneli i drugi medi-
ji, opisao ga je kao najotrije u istoriji SPC, kojim se u osam taaka trai
odustajanje od dosadanjih ustupaka kad je o Kosovu re: od integrisanog
upravljanja granicom, do otkazivanja gostoprimstva amerikoj vojnoj bazi
Bondstil. Zvaninici SPC demantovali su da je pismo ovakve sadrine po-
slato dravnom vrhu, ali su dodali, da je jedno pismo ija sadrina nije za
javnost poslato, a podsetili su i da je Memorandum SPC o Kosovu, koji ga
tretira kao deo teritorije Srbije napisan jo 2003. godine.
je Atanasije. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=10&nav_
821 Ponekad se zaista zapitam ime je to na dragi Bog zasluio da ga ovakvi predstavljaju
na zemlji, rekao je premijer Srbije. Dai je naveo i da je zgroen retorikom koja se
pojavila. To nije Srbija 21. veka. elimo da Srbija ide napred, branimo srpski narod gde
god oin ivi. Ovakve poruke su samo vraanje nazad, ocenio je Dai. http://www.b92.net/
info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=10&nav_category=11&nav_id=712710.
822 Nedeljnik, 6. decembar 2012.
521 Iznueni iskorak
Perspektiva kosovskih Srba
Sporazum iz Brisela otvorio je ansu da se posle vie od jedne deceni-
je, sever Kosova koji je od 1999. godine pod kontrolom Srba, stavi u prav-
ni sistem i da insititucije preuzmu sutinsku odgovornost za unapreenje
bezbednosne situacije u ovom regionu. Tokom primene sporazuma za se-
ver Kosova mogu se oekivati razliite opstrukcije aktuelnih srpskih lidera
na severu
823
, ali sve je oiglednije da oni gube podrku zvaninog Beogra-
da za ostanak severa u institucionalnim okvirima Srbije, a samim tim gube
i mo da mobiliu stanovnitvu u cilju remeenja staiblnost u regionu. Po-
zitivan indikator u tom smislu, je i injenica da podizanjem tenzija, bari-
kada na putevima, kao i drugim incidentima i pretnjama, nisu uspeli da
spree potpisivanje sporazuma u Briselu.
Institucije na severu Kosova formirane su jo 1999. godine, zahvalju-
jui aktivnoj ulozi zvaninog Beograda i sve vreme odravane zahvaljuju-
i Srbiji. Zauzimanjem institucija na severu Kosova nakon zavretka NATO
intervencije, zvanini Beograd je, preko svojih tamonjih marioneta poku-
ao da stvori uslove za podelu Kosova. Rada Trajkovi, koja je prela put od
funkcinerke Srpske radikalne stranke (devedesetih godina), do zagovor-
nice uea Srba u kosovskim institucijama (ubrzo nakon 2000), ve dugo
smatra da bi podela Kosova bila najgori scenario. Smatra da Srbija, ako
eli dugoronu strategiju za Kosovo mora da uvai perspektive u regionu.
Potpuno je jasno da srpsko pitanje treba da se rei, ali na pametan i ne-
ishitren nain, a ne da se forsira trenutna realnost mi smo na severu, tu
emo da povuemo granicu,
824
smatra Trajkovi.
Ovo podruje vie od decenije, predstavlja jedno od najnebezbdnijih
regiona u Evropi. Iako lokalni Srbi imaju sve lokalne organe vlasti, uz ma-
terijalnu, organizacionu i politiku podrku zvaninog Beograda, niko od
njih nije nikada preuzeo odgovornost za izuztno visok stepen razliitih vr-
sta kriminala. Kosovske vlasti, kao i meunarodna zajednica, takoe nisu
823 Predsednik optine Zubin Potok Slavia Risti izjvaio je za Radio Slobodna Evropa da
na narod nee sprovoditi taj Sporazum. Na patrijarh nam je rekao da je naa Crkva i
on lino sto posto uz na narod na Kosovu i Metohiji i da e podrati svaku nau mirnu
borbu i svaki na miran otpor. (25. april 2013).
824 www.b92.net/info/intervju/index.php?yyyy=2012&nav_id=634280.
pokazale spremnost da preuzmu kontrolu nad ovim podrujem. Graani
su se esto alili da policija EULEX samo zabelei incidente, ali da nije inila
neto da se vinovnici pronau, ili da sprei nasilje. Ljudska bezbednost je
maksimalno ugroena, a graani su, pre svega u Severnoj Mitrovici, goto-
vo svakodnevno suoavaju sa vrlo ozbiljnim incidentima poput eksplozija
ija su meta uglavnom bili politiki protivnici. Veliki deo incidenata veza-
no je i za ogroman obrt kapitala u sivoj zoni.
Vlada Srbije, nakon potpisivanja Sporazuma ipak je napravila ustupak
Srbima na severu Kosovu: odluila je da vrati Aleksandra Vulina na me-
sto efa Vladine kancelarije za Kosovo. Prema ocenama Rade Trajkovi, ta
kancelarija e najverovatnije biti kancelarija za sever KiM. Da bi (Vulin)
krenuo i na jug (Kosova), (njegove) izjave moraju da budu manje ustre i
da manje podseaju na devedesete,
825
kae Trajkovi.
Osim toga, predstavnici optina sa severa, pokuali su da Vladi na-
metnu i organizovanje referenduma na kome bi se graani Srbije, ali i ko-
sovski Srbi izjasnili o Sporazumu. Potpredsednik Vlade Aleksandar Vui
postavio je ultimatum da e Referendum biti raspisan ako kosovski Srbi
saopte da su spremni da prihvate rezultate referenduma i ako kau da e
zajedno s nama uestvovati u primeni sporazuma. Vlada moe da padne,
ali odluku o sporazumu neemo menjati, jer je to jedina mogua odluka,
saoptio je Vui na konferenciji za novinare u Vladi Srbije
826
.
Istom prilikom Vui je poruio da Srbija nema snage da se sili, niti
ima snage za nove ratnike podvige i vojne poduhvate. Ako graani od-
biju sporazum na referendumu, onda nema Vlade i nema ko da sprovo-
di sporazum koji e u tom sluaju pasti, a ja sam spreman da podnesem
ostavku,
827
rekao je Vui. Predsednici etiri optine, Kosovska Mitrovica,
Zvean, Zubin Potok i Leposavi, predloeni rok Vlade Srbije da se referen-
dum odri u roku od 15 dana smatraju izuzetno kratkim i vrstom pritiska.
Radikalni Srbi na severu Kosova gube podrku Beograda na ta ukazu-
je i Vuieva izjava (koji je, inae bio zaduen za pregovore sa Srbima na
825 www.b92.net/info/intervju/index.php?yyyy=2012&nav_id=634280.
826 Radio Slobodan Evropa, 25. april 2013.
827 Radio Slobodan Evropa, 25. april 2013.
523 Iznueni iskorak
severu) da bi veina graana Srbije na referendumu prihvatila Sporazum
i da vlada nee prihvatati ucene manjine.
I portparol predsednice Kosova Arber Vlahiju poruio je da samo Vla-
da Kosova moe da organizuje referndum na teritoriji te drave.
Zajednica srpskih optina kao reenja za organizovanje Srba na Ko-
sovu proistekla je iz Ahtisarijevog plana.
828
Optina Kosovska Mitrovica
(severna) je predviena i planom Martija Ahtisarija mogla bi da bude for-
mirana na jesen nakon lokalnih izbora na Kosovu. Meutim, Srbi na se-
veru pokuavaju sve vreme da ubede javnost u to da e potpisivanjem
sporazuma biti ukinute srpske institucije. Na stav je jasan ne elimo
integraciju u kosovske institucije, ne elimo da budemo legalne i legiti-
mne mete tzv. kosovskih institucija kae Radenko Nedeljkovi, naelnik
Kosovskomitrovakog okruga.
829
S druge strane, kosovska parlamentarka
Rada Trajkovi, smatra da e briselskim sporazumom Srbi, preko Zajednice
srpskih optina dobiti institucije koje e imati svoju nadlenost i kontro-
lu i na taj se nain izvui iz diskriminacije i nadglasavanja u parlamentu
Kosova
830
.
Veoma aktivna u pozivanju Srba da prihvate sporazum, Trajkovi je
rekla da se njegovom primenom na severu Kosova nee nita promeniti u
odnosu na ono to Srbi trenutno imaju, ali da u ovom trenutku postoje
828 Predsednik Srpske liberalne stranke tokom pregovora: Na pregovaraima je da njenu
formu, nain organizovanja i funkcionisanje deniu u skladu sa svim specinostima
koje postoje. U dosadanjem toku dijaloga njeno postojanje nije dovedeno u pitanja, a
ostaje da se iznau dublja reenja za njeno funkcionisanje. (www.danas.rs).
829 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:422442-Sledi-bitka-za-srpske-
opstine.
830 Ona prenosi sopstveno iskustvo iz Graanice, kako nije bilo lako u Graanici nakon
odluke da se ukljue u kosovske institucije. Kada sam prolazila Graanicom, gaali su
me, maltretirali. Ja pravim bolnicu u Graanici, okupi se celo selo, gaaju mene i Kunera
dok smo otvarali bolnicu. A sada, sada svi ekaju da doem. Ako sam ja tu, oni znaju
da u da se za njih borim ako ih ugroavaju neki Albanci. Ja o tome otvoreno govorim
u kosvoskom Parlamentu, iznosim probleme, bunim se...A bolnica je prepuna. Ona dri
zdravstvo. Nita Srbija tu nije napravila, postoji samo ono to sam uradila sa Kunerom,
sa Amerikancima, sa Grcima i sa Francuzima. Tu se radi, tu se ene poraaju. Tu je ivot.
I zato mislim da drava odmah polako, institucionalno da odvaja grupu sa severa koja e
da sarauje, kae Rada Trajkovi. (Radio Slobodna Evropa, 25. april 2013).
emocije da se gubi dravni krov nad glavom. Sada svi zajedno treba da
uinimo napore da se prihvatanjem ovog sporazuma stanovnitvo ne po-
krene na iseljavanje, da se nekom galamom u Beogradu stanovnitvo jo
vie ne uplai i ne pone da se iseljava, a posle toga, kada se stabilizujemo,
moramo polako da radimo na projektu povratka,
831
kae Trajkovi. Ona je
ocenila da lideri Srba sa severa Kosova ele da to snanijom kampanjom
rade na destabilizaciji Srbije, jer misle da destabilizovana Srbija nee pri-
menjivati sporazuma.
Umereniji stav ima i Oliver Ivanovi koji kae da on ne bi bio prestrog,
jer ako e Srbija iz dijaloga izvui dobit u vidu daljeg pomaka u evrointe-
gracijama, to e biti plus i za Srbe sa KiM koji su svesni da samo stabilna
i ekonomnski prosperitetna Srbija moe da im pomogne. Teza da je dija-
log doprineo zaokruivanju kosovske drave, po njemu, samo je parola,
jer se o kosovskoj nezavisnosti moe govoriti tek u trenutku kada ga Srbija
bude priznala, a on je uveren da se to nee desiti.
Podrka potpisivanju sporazuma sve vreme su bili predstavnici Srba
juno od Ibra koji su odavno u kosovskim institucijama i koji su iz prihva-
tanja i primene plana Martija Ahtisarija ve osetili znaajnu korist. Osim
Rade Trajkovi, sporazum podrava i Srpska liberalna stranka koja ima
svoje ministre i u Vladi Kosova i iji se predsednik Slobodan Petrovi na-
ao u kosovskoj delegaciji u vreme pregovra.
Mi smo se za dijalog uvek zalagali, snano smo ga podravali i onda
kada nismo bili neposredni deo tog procesa. Svi nai resursi su na raspola-
ganju pregovorima, od ijeg uspeha zavisi kvalitet ivota Srba na Kosovu,
a naa oekivanja su da se reavajui problem po problem stvaraju i uslovi
za na razvoj, rei su Slobodan Petrovia
832
.
Najvei izazov u predsotjeem periodu implementacije sporazuma,
bie svakako podrka aktiviranju onih snaga meu kosovskim Srbima
koji su spremni da se angauju na ukljuivanju institucija na severu u
pravni sistem Kosova. Jedan od pririteta je i ostvarivanje komunikacije iz-
meu Srba na severu i jugu Kosova, budui da dobra praksa primene
831 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/380073/Rada-Trajkovic-Srbi-sa-severa-rade-na-podeli-
Kosova.
832 www.danas.rs/danasrs/politika/ocekujem_dogovor_u_briselu_.56.html?news_id=256881
525 Iznueni iskorak
Ahtisarijevog plana, moe pomoi Srbima na severu da lake i bezbolnije
prihvate Sporazum.
Zakljuak i preporuke
Premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dai i Haim Tai postigli su istorijski
sporazum koji otvara prostor za stabilan mir u reginu i razvoj dobrosused-
skih odnosa. U predstojeem periodu za srpsku Vladu od kljunog zanaja
je primena sporazuma postignutog sa Pritinom.
Bez podrke Beograda, radikalni Srbi na severu Kosova gube mo da
destabilizuju region. Stoga je od izuztnog znaaja da Vlada to pre, kon-
kretnim akcijama, pokae volju za sprovoenje Sporazuma i demontau
paralelnih institucija. Osim pitanja, demontae bezbednosnih struktura,
jedan od kljunih izazova jeste i stvaranje novih lidera na severu Koso-
va koji e biti sposobni da sarauju sa kosovskim institucijama. Ugrai-
vanjem institucija na severu u kosovski sistem, stvara se jedan od glavnih
preduslova za stabilan mir.
Iako je pozitivan ishod pregovora pokazao znake slabljenja konzerva-
tivnog bloka, njegovu snagu ne treba podcenjivati. Eksponent ovog bloka
u vlasti, bez obzira na to to je dao saglasnost za sporazum, jeste predsed-
nik Srbije Tomislav Nikoli.
Orgnaizacije civilnog drutva mogu biti snana podrka u sprovoe-
nju nove politike prema Kosovu i sporazuma iz Brisela. One imaju veliki
potencijal u izgraenim vezama sa predstavnicima kosovskih Albanaca,
ukljuujui i predstavnike institucija Kosova i nevladinih organizacija.
Uloga civilnog drutva je kljuna u nadgledanju sprovoenja sporazuma
Beograd Pritina kao i u produbljivanju dobrosusedskih odnosa izmeu
dva naroda na Balkanu, pre svega u obrazovnom sistemu. Bez promene
percepcije graana kad je re o kosovskim Albancima, i bez razgradnje du-
boko ukorenjenih negativnih stereotipa nema ni garancije stabilnih odno-
sa izmeu Srbije i Kosova.
527
Sporazum Beograda i
Pritine u 15 taaka
1. Formirae se Udruenje/Zajednica veinski srpskih optina na Koso-
vu. lanstvo e biti otvoreno za sve druge optine, ako se o tome sloe
lanovi.
2. Zajednica e imati osnivaki statut. Moe biti ukinuta samo odlukom
optina koje su u njenom sastavu. Garancije za Zajednicu su vaei za-
kon i Ustavni zakon.
3. Organizacija Zajednice e biti zasnovana na istim osnovama kao i Aso-
cijacija kosovskih optina, odnosno imae predsednika, potpredsedni-
ka, skuptinu i vee.
4. Optine lanice, u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samou-
pravi i kosovskim zakonima bie ovlaene da sarauju vrei svoje
nadlenosti kolektivno preko zajednice. Zajednica e imati puni nad-
zor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog
i ruralnog planiranja.
5. Zajednica/Asocijacija ima i dodatne nadlenosti, koje e na nju prenete
centralne vlasti u Pritini.
6. Zajednica e imati predstavniku ulogu pri centralnoj vlasti, kao i me-
sto u lokalnim, savetodavnim telima u tu svrhu. Kako bi se navedeno
sprovelo, predvia se funkcija monitoringa.
7. Policija e biti jedinstvena i to e biti kosovska policija. itava policija
sa severa Kosova treba da bude integrisana u okvire kosovske policije.
Plate e isplaivati jedino kosovska policija.
8. Pripadnicima drugih bezbednosnih srpskih struktura bie ponueno
mesto u odgovarajuim kosovskim strukturama.
9. U ovoj taki, koja je bila sporna u poslednjim rundama dijaloga navo-
di se da e Zajednica preko etiri optine birati regionalnog komandi-
ra policije, Mitrovica e imati drugog regionalnog komandira za Junu
Mitrovicu, Srbicu i Vuitrn. Time je odbaen predlog da ove tri optine
budu povezane sa optinama na severu ime bila naruena etnika sli-
ka, odnosno u kom sluaju bi Albanci ponovo inili veinu.
10. Predvia se da pravosudne vlasti budu integrisane i rade u okviru ko-
sovskog pravnog okvira. Apelacioni sud u Pritini e uspostaviti panel
u kojem e u veini biti sudije kosovski Srbi koji e se baviti poslovi-
ma u svim optinama sa veinskim srpskim stanovnitvom. Odeljenje
Apelacionog suda, ukljuujui administrativno osoblje i sudije, imae
stalno sedite u severnoj Mitrovici. Svaki panel imae u sastavu veinu
sudija koji su kosovski Srbi.
11. Predvia se odravanje lokalnih izbora u 2013.
12. Potpisnici se obavezuju na izradu plana za implementaciju dogovore-
nog do 26. aprila.
13. Potpisnici se obavezuju na postizanje sporazuma o telekomunikacija-
ma i energetici do juna 2013.
14. Dve strane se obavezuju da nee jednu drugu blokirati, niti podsticati
druge da blokiraju evropske integracije druge strane.
15. Predvia se formiranje komisije za implementaciju, u kojoj e biti
predstavnici obe strane, kojima e predstavnici EU pruati podrku.
Sporazum je pararao u Briselu premijer Srbije Ivica Dai uz propratni
tekst: Ovime potvrujem da je ovo tekst predloga o ijem e prihvatanju
ili odbijanju obe strane podneti svoje odluke. I. D.
529
XII SRBIJA I SUSEDI
530
531
Problematino uz postepeno
otopljavanje realnosti
Zemlje Zapadnog Balkana uglavnom nisu iskoristile 2012. godinu da na-
prave krupnije korake u procesu evropskih integracija, zbog ega su odluke
odloene za 2013. godinu. Tako je 2013. postala jo jedna godina oeki-
vanja i nadanja za region. Hrvatska postaje 28. clanica EU u junu 2013.
Izvestan napredak je ostvarila i Crna Gora sa kojom je EU u junu 2012.
otvorila pregovore o lanstvu, i Srbija kojoj je u martu prole godine do-
deljen status kandidata, dok Bosna i Hercegovina ozbiljno zaostaje u inte-
gracijama za regionom.
Ministri spoljnih poslova, a zatim i lideri EU su u decembru prole go-
dine izrazili podrku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, ali, za razli-
ku od odluka donetih u decembru 2011, nisu ponudili uslovne datume za
napredak zemalja regiona. To se nije desilo uglavnom zbog nedovoljnog
napretka koji su zemlje regiona ostvarile na planu reformi ali i bilateral-
nih sporova i delom prilika u samoj Uniji. U skoro svim zemljama Zapad-
nog Balkana su u toku regresivni trendovi koji manifestuju nesposobnost
i nedostatak politike volje za sutinskom transformacijom drutva.
Dolaskom nove koalicije na vlast ionako slaba regionalna saradnja
dodatno je opstruirana, ne samo izjavama elnih ljudi, posebno predsed-
nika Nikolia, ve i izostankom inicijativa koje bi unapredile odnose sa
susedima. Retorika novog predsednika posebno je poremetila odnose sa
Hrvatskom ali i Bosnom i Hercegovinom. Odnos prema Hrvatskoj odraza-
va stare animonizitete koji su u ovoj fazi bili skoncentrisani na obstrukciju
njenog clanstva u EU. U tome se posebno eksponirao savetnik predsedni-
ka Oliver Anti. U odnosu na BiH nisu promenjeni ciljevi a i izjave elnih
ljudi ukazuju da se nije odmaklo od ranijeg stava omalovaavanja Bosne i
Hercegovine i izraavanja sumnje u mogunost njenog preivaljavanja kao
jedinstvene drave.
532 srbija 2012 : srbija i sUsedi
Zbog reakcija u regionu, a posebno EU, te pregovora sa Pritinom, mi-
nistar spoljnih poslova Ivan Mrkic i premijer Ivica Dacic su obavili nekoli-
ko poseta u susedstvu (Hrvatska i BiH) i time, barem po izjavama, najavili
konstruktivniju saradnju.
U svom ekspozeu u Skuptini Ivica Dai je kao mandatar Vlade izneo
prioritete Srbije kada je re o spoljnoj politici. Izmeu ostalog naveo je da
Srbija mora da vodi svoju spoljnu politiku na realistikim i pragmatinim
pretpostavkama. Saraivaemo, istako je, sa svim zemljama sveta u inte-
resu Srbije. I sa svim evropskim dravama, Amerikom, Rusijom, Kinom i
svim drugim faktorima koji oblikuju meunarodnu politiku, na bazi ou-
vanja nacionalnog identiteta i dostojanstva.
Istakao je da Srbija eli da bude faktor mira i stabilnosti u regionu,
podravajui evropsku perspektivu celog regiona. Zalaemo se za bezbed-
nost, stabilnost i dobre odnose na zapadnom Balkanu. Svi nesporazumi,
sva otvorena pitanja moraju da budu reavana na miran nain i u duhu
saradnje. Zaloio se za to da se vie ne bavimo prolou, ve budunou.
elimo dobre odnose, uz uzajamno potovanje suvereniteta i teritorijalnog
integriteta svake drave.
Istovremeno, Vlada e se u okviru Sporazuma o specijalnim odno-
sima zalagati za potpuno potovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i
razvijati najjae politike, ekonomske i kulturne odnose i saradnju sa Re-
publikom Srpskom.
833
Odnosi sa Bosnom i Hercegovinom, odnosno Re-
publikom Srpskom i dalje su najproblematiniji. Srbija do sada jo nije
pokazala podrku za reviziju Dejtonskog sporazuma. I dalje je ostala na
oskuli da podrava sve o emu se tri naroda dogvore
Srbija nije bila samo pod pritiskom da postigne sporazum sa Priti-
nom, ve i da ubrza njegovu implementaciju, ali i da unapredi regionalnu
saradnju.
833 http://www.b92.net/info/dokumenti/index.php?nav_id=630723
533
Bosna i Hercegovina:
iekivanje novih okolnosti
Odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine su i dalje nepromenjeni. Dravnu
strategiju prema Bosni i Hercegovini dosledno su sprovodile do sada sve
vlade Srbije. Ta strategija se oslanja na nekoliko vanih odrednica: pre sve-
ga na est ratnih ciljeva kako su denisani na 16. sednici Skuptine Repu-
blike Srpske (RS) u maju 1992. godine
834
; kongres srpskih intelektualaca
koji je odran u Beogradu 1994. godine; na zakljuke sa savetovanja, Ge-
opolitika stvarnost Srba, (Institut za geostrateke studije na Frukoj gori,
Novi Sad, 1997), kad je Dejtonski sporazum prihvaen kao maksimum u
datim meunarodnim okolnostima i uspostavljene smernice za spreava-
nje povratka izbeglica u RS i ekonomsko i kulturno integrisanje RS u Srbiju.
etvrta vana odrednica je predgovor Dobrice osia dnevnikim zabe-
lekama Nikole Koljevia Stvaranje Republike Srpske (Beograd: Slubeni
glasnik, 2008), zatim Strategija Vlade Srbije za odnose sa Srbima u regio-
nu koju je izradilo Ministarstvo za dijsporu (2009). i knjiga Dobrice osia
Bosanski rat (Beograd: Slubeni glasnik, 2012).
Na tom dokumentu se radilo tri godine, a u izradi su uestvovali isto-
riari, akademici i brojne javne linosti.
835
Za sprovoenje Strategije sa-
injeno je upustvo za njenu implementaciju kojim se savetuje ozbiljno i
osmiljeno politiko i ekonomsko okretanje Srbije i RS prema Rusiji; suge-
rie se omalovaavanje politiara iz zemalja koje podravaju jedinstvenost
834 Oni su poznati kao est stratekih ciljeva:prvi cilj je razdvajanje Srba od druge dve
zajednice; drugi cilj je koridor izmeu Semberije i Krajine, a trei eliminacija reke Drine
kao granice, odnosno ukidanje postojee granice koja je razdvajala Bosnu i Hercegovinu
od Srbije. etvrti cilj je uspostavljanje granice na reci Uni i reci Neretvi, a peti podela
grada Sarajeva na srpski i muslimanski deo. esti cilj bio je izlaz Srpske republike Bosne i
Hercegovine na more.
835 Slobodna Bosna je objavila dokument u kojme se iznose uputstva za sprovoenje
strategije koja je denisana u Strategiji Vlade, a koja ima za cilj blokiranje drave Bosne i
Hercegovine i njeno nestajanje 21. mart 2013.
BiH, korienje svih mehanizama kako bi se oba doma parlamenta BiH
maksimalno onemoguuli u radu, obezvredili i obesmislili na sve mogu-
e naine. Sugerie se spreavanje donoenja zakona koji se ne smatraju
bitnim i ne predstavljaju nikakvu pretnju RS. Ovo je jedno od znaajni-
jih sredstava za dokazivanje teze o nemogunosti funkcionisanja zajed-
nikih institucija. Insistiranje na tome da su dravna vlast i institucije na
nivou BiH nepotrebne, suvine, nemogue, skupe i antisrpske.
836
Ponaa-
nje Milorada Dodika poslednjih godina, posebno od usvajanja Deklaracije
o nezavisnosti Kosova, jasno ukazuje na verodostojnost dokumenta koji je
izaao u Slobodnoj Bosni.
Republika Srpska se percipira kao samostalna drava unutar Bosne sa
izgledom da se potpuno odvoji. To se manifestuje u izjavama Milorada Do-
dika, ali i ponaanju drugih predstavnika vlasti. Tokom poslednjih godina
odnosi na relaciji Beograd Banjaluka bili su frekventni. Sarajevo je gu-
riralo vie simbolino i uglavnom pod pritiskom Evropske unije (EU). Pred-
sednik Srbije Boris Tadi je tokom svog mandata uspostavio komunikacije
na politikom nivou u gotovo celom regionu, ali to nije pratila sadrajna
saradnja na svim ostalim nivoima, posebno kada je re o Bosni.
Aktuelna vlada paljivo bira rei kad se izjanjava o BiH i RS. Meutim
sadraj se nije mnogo promenio, osim to postoji svest da meunarodna
zajednica nee dozvoliti raspad BiH. Ministar spoljnih poslova Ivan Mrki
je izjavio da je pozicija Srbije jasna i principijelna. Srbija podrava suvere-
nitet i teritorijalni integritet BiH i sve ono to je dogovoreno Dejtonskim
sporazumom. Podrae i sve ono oko ega se dogovore tri konstitutivna
naroda u BiH. Nezavisnost RS, kako je istakao, niko i ne postavlja kao mo-
gunost i to svakako nije neto o emu se razmilja u Beogradu. Podvukao
je da imamo zajedniku istoriju, skladnu sadanjost, a teimo zajednikoj
budunosti. Treba da pravimo projekte i inicijative koji e nas jaati. Srbija
je spremna za to i eli najblie odnose sa Sarajevom.
837
Premijer Ivica Dai je pre posete Sarajevu (u septembru) izjavio da
postoji jasno denisana Bosna i Hercegovina po Dejtonskom sporazumu
i Srbija e se toga pridravati. Meutim, isto tako, on je dodao kako smatra
836 Slobodna Bosna, 2. mart 2013.
837 http://www.naslovi.net/2012-12-27/b92/mrkic-srbija-oseca-bih-kao-suseda/4242814.
535 Bosna i Hercegovina: iekivanje novih okolnosti
da bi Bosna i Hercegovina trebalo da bude drava kojoj nikada ne bi tre-
balo da padne na pamet da prizna nezavisnost Kosova i Metohije.
838
Milorad Dodik ne proputa priliku da izjavi da je BiH neodriva tvore-
vina: Pripremamo se za raspad BiH, a RS je jedina samoodriva. Nijedan
praznik ne slavimo zajedniki sem Prvog maja i Nove godine.
839
Stalno se
potencira paralela sa Kosovom i istie da je Kosovo izvor nestabilnosti na
Balkanu i da Republika Srpska nikad nee priznati njihovu nezavisnost.
840

Mladen Ivani, nekadanji predsednik vlade RS, ne oekuje velike prome-
ne u BiH (ni centralizaciju ni raspad), kao i da e Bosna biti stavljena na
listu ekanja za lanstvo u EU kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana. U tom
ekanju vidi priliku da RS ojaa i eventualno saeka neke drugaije okol-
nosti, kada bi potpuna samostalnost bila opcija. On dalje elaborira da RS
moe biti zadovoljna Dejtonom, ali ako se proces osamostaljivanja Koso-
va nastavi, onda i RS u nekoj duoj perspektivi moe da kae, ako mogu
mogu Albanci, to ne bi mogli i mi.
841
Poto se Kosovo tretiralo kao presedan za situaciju u RS i njenu tenju
ka samostalnosti, neizvesno je kako e se Beograd i Banjaluka u buduno-
sti odnositi prema pitanju Kosova. BiH nije priznala Kosovo jer to sprea-
va RS, a podrava Beograd. Dodik istie da u dravnom smislu razume da
prioritet broj jedan Srbije jeste Kosovo, ali u nacionalnom smislu prioritet
broj jedan je RS, jer ovde ivi 1,400.000 Srba.
842
On zagovara i podelu Ko-
sova to je bio i stav svih prethodnih vlada Srbije, ali i aktuelne. Premijer
Dai i dalje istie da je to najpovoljnije reenje. Milorad Dodik je u prote-
kloj godini nekoliko puta boravio u Kosovskoj Mitrovici i podravao njiho-
vu elju za otcepljenjem.
Slobodan Durmanovi, analitiar portala Nova srpska politika misao,
smatra da i u Beogradu i u Banjaluci raunaju da se u tom stratekom po-
slu (u vezi sa Kosovom) mogu sresti sa zahtevom Zapada za ustupak u
838 Srbija e potovati dravu BiH, agencija Anadolija, 11. septembar 2012.
839 Srbi budite lojalni, Kurir, 28. april 2012.
840 BiH nikad nee priznati Kosovo, Blic, 14-15 april 2012.
841 Vehabije su problem BiH, Pravda, 20. mart 2012.
842 Nikoli je u pravu za Srebrenicu, Blic, 6. juni 2012.
BiH, koji bi se zapravo odnosio na podelu suvereniteta RS, to moe vo-
diti slabljenju dejtonske pozicije RS.
843
Ovakvim oekivanjima pogoduju i brojne druge analize, poput, na
primer, Fondacije Fridrih Ebert koja je objavila publikaciju Bosna i Her-
cegovina 2015, scenarij budueg razvoja dogaaja, u kojoj je kao jedna od
moguih opcija naveden i raspad drave. U publikaciji se navodi da nakon
2015. godine i meunarodna zajednica i same zajednice u BiH vide razlaz
kao jedino reenje.
844
Pojedini politiki komentatori i istoriari u Srbiji ocenjuju da bi Srbija
i RS najbolje funkcionisale kao dve susedne zemlje koje najprisnije sara-
uju, jer dele isti etniki i kulturni prostor. Tako Neven Cvjetianin smatra
da stabilna i ekonomski jaka RS najvie odgovara interesima Srbije, jer je
RS jedan od retkih spoljnotrgovinskih partnera sa kojim ostvarujemo po-
zitivan bilans. Srbija bi u RS imala pouzdanog partnera na kog bi mogla
da rauna i u svim ostalim pitanjima.
845
Istoriar Sran Cvetkovi istie da
Srbin koji ode u RS ne osea se kao da je u drugoj dravi. Formalnoprav-
no, RS je autonomna teritorija u okviru susedne drave BiH, ali granice
se u procesu evropeizacije omekavaju i relativizuju, vie slue da spajaju
nego da razdvajaju. Sutinski nije bitno to su u ovom trenutku to dve dr-
ave, ve to je u pitanju isti narod. U modernom dobu de facto je etniko
naelo granice mnogo bitnije od istorijskog. To se odlino vidi na primeru
Kosova, a isti je sluaj i sa RS.
846
Predrag Simi, spoljnopolitiki analitiar istie da odnos Srbije i RS
je tema o kojoj se raspravlja ne samo na ovim prostorima ve i u meuna-
rodnim krugovima, naroito kroz paralelu sa odnosom Albanije i Kosova.
On istie da je sutina u tome da je bolje imati dva glasa u meunarodnim
telima, nego jedan.
847
843 http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/rs-i-srbija-sta-nemogu-
dodik-i-nikolic-q.html (skinuto 1. mart 2013).
844 Dejton dva za raspad drave, Danas, 4. april 2012.
845 Najbolje reenje su dve srpske drave na Balkanu, Press, 16. januar 2012.
846 Ibid.
847 Ibid.
Tomislav Nikoli, predsednik Srbije nakon majskih izbora (2012), je
svojim izjavama potvrdio kontinuitet politike Beograda u odnosu na Bo-
snu, odnosno Republiku Srpsku. Nakon to je poruio kako Republiku
Srpsku vidi kao nezavisnu dravu, Nikoli je izjavio da Srbija i Republika
Srpska zasluuju bolje politiko vostvo. Na udaru njegovih kritika nali
su se i Boris Tadi i Milorad Dodik. On budunost Republike Srpske vidi
samo kao nezavisne drave, poruujui jasno da njega Bosna i Hercegovi-
na, kao drava i politika realnost ne interesuju. Zatim je izjavio: Narav-
no da mi je draa Republika Srpska kao samostalna i nezavisna drava,
nego Republika Srpska utopljena u federaciju u kojoj gubi jednu po jednu
ingerenciju, kao i da Republika Srpska ne moe veito da ostane dra-
va u kojoj se graanima ne dozvoljava da na referendumu odlue o svojoj
sudbini.
848
Uoi posete Banjaluci u decembru 2012, Nikoli je poruio da RS i Sr-
biju teko ko moe da rastavi. Nikoli je napomenuo da je Srbija kraj ove
godine doekala sa mnogo promena, da se pozicionirala u odnosu na su-
sede, gledajui ih kao manje ili vee prijatelje, ocenivi da odnos Srbije i
RS treba posmatrati u skladu sa Sporazumom o specijalnim paralelnim ve-
zama, koji postoji izmeu Srpske i Srbije, to i podrazumijeva njihovu te-
snu saradnju.
849
U zavrnici pregovora Beograd Pritina (kljuna osma runda) Moilo-
rad Dodik je pozvan na savetovanje u Beograd kada su se svi izjanjavali o
dokumentu ije bi potpisivanje Srbije obezbedio datum za poetak prego-
vora sa EU. Dodik je tada izjavio Tu smo da stanemo iza rukovodstva Sr-
bije i pozovemo na jedinstvo, jer vreme nikada nee oprostiti onima koji
nisu jedinstveni... to se nas tie mi smo za odbijanje ultimatuma, nae
iskustvo govori da obino kada kaete ne na utlimatum ne desi se nita,
a ako kaete da dobijate novi ultimatum
850
.
Meunarodna zajednica pokuavala je (nedovoljno) da podstakne
promene unutar Bosne kako bi postala funkcionalna drava. Meutim, u
tome nije uspela. RS i Milorad Dodik insistiraju na zatvaranju Kancelarije
848 Nikoli: RS da sama odluuje o sebi, www.b92.net, 16. maj 2012.
849 Srbiju i RS teko ko moe da rastavi, Vijesti.ba/Srna, 25. decembar 2012.
850 Dodik: Srbija treba da odbije ultimatum,Blic, 7. april 2013.
visokog predstavnika. Takoe, Dodik ulogu Turske, koja je dosta aktivna u
pokuaju reavanja bosanskog pitanja, vidi kao tetnu. U tome se slau i
odreeni krugovi iz Beograda kojima pripada i dr Darko Tanaskovi koji
istie da Turska pokuava maksimalno da osnai poziciju bonjakog na-
roda. U tom smislu uputio je i kritike na raun Bakira Izetbegovia zbog
nastojanja da se ojaa uloga Turske u reavanju unutranjih problema.
851
Bosna i Hercegovina je u najveoj krizi od rata. Bodo Veber, politi-
ki analitiar i ekspert za nemaku politiku na Balkanu, smatra da je re o
konstantnoj eroziji institucionalnog i ustavnog poretka, tog postratnog
improvizatorskog provizorija, bez mogunosti uspostavljanja ikakvog no-
vog poretka, ukljuujui i onog secesionistikog. Najveu odgovornost za
to snose EU i Sjedinjene Amerike Drave (SAD), dakako, bez oslobaanja
domaih aktera od odgovornosti.
852
Veber smatra da meunarodna za-
jednica mora ponovo uspostaviti neka osnovna pravila igre. Nita vie.
Onda e se politike elite morati suoavati s interesima i frustracijama gra-
ana, jer e im nestati autoritet koji crpe iz jednog jedinog izvora slabo-
sti meunarodne zajednice. Ali, taj zaokret moe izvesti samo jedna osoba
nemaka kancelarka Angela Merkel. Naravno, u suradnji s Velikom Bri-
tanijom, a uz obnovljeni angaman SAD.
853
Danijel Server je vie puta naglasio da je vano da SAD ostanu an-
gaovane u BiH, ali one, objektivno, nemaju neki veliki interes, osim ou-
vanja Bosne i Hercegovine kao jedinstvene drave, odnosno da se sprei
njen raspad na dva ili tri dela. Sve ostalo Vaington eli da prepusti Evro-
pljanima, jer ima mnogo drugih tekoa.
854
851 Erdogan nije lider Bonjaka u BiH, Politika, 20. februar 2012.
852 Agenicija Anadolija, 13. novembar 2012.
853 Ibid.
854 Dejtonski sporazum favorizuje nacionaliste, Radio Slobodna Evropa, 5. april 2012.
Interperetacija prolosti
Trajni kamen spoticanja u odnosima izmeu dve zemlje bio je i osta-
e odnos Beograda prema ratu u Bosni od 1992-1995. Sloenost bosan-
ske realnosti manifestuje se najvie na tom planu, jer svaki od tri naroda
pravi svoju konstrukciju seanja, a time gradi i odreenu interpretaciju
dogaaja iz devedestih. Karakter rata odreuje svaka strana po svom na-
hoenju. Srpska strana rat u Bosni percipira kao oslobodilaki rat Srba,
uprkos brojnim presudama Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugo-
slaviju (MKSJ) koje jasno ukazuju na agresiju Srbije na Bosnu. Problem je
to ni MKSJ ni Meunarodni sud pravde nisu otvoreno zauzeli stav o agre-
siji na Bosnu, mada to jasno proizilazi iz svih dokumenta i presuda Ha-
kog tribunala.
Dnevi avaz tim povodom upozorava da se i danas pokuava zamagli-
ti istina o tome odakle se i prema kome puca, a u koga su uperene cevi, i
danas verbalna artiljerija. Kome se razvlai pamet? Ta propaganda za falsi-
kovanje istorijskih fakata, negiranje agresije i genocida nije ni bezazlena
niti je treba podceniti.
855
Sporni su svi datumi i dogaaji. Tako se u Sarajevu 6. april svake godi-
ne obeleava kao dan poetka rata u BiH, dok u Republici Srpskoj smatraju
da su na taj dan 1992. godine poeli progoni i ubistva Srba u Sarajevu. Srbi
uporno tvrde da je Sarajevo grad u kome vie nema ni duha ni komi-
luka, tu stoletnu vrednost Sarajeva zamenilo je etniko ienje i netole-
rancija prema drugima i drugaijima.
856
Povodom obeleavanja 6. aprila
Milorad Dodik je poruio Zlatku Lagumdiji, ministru inostranih poslova
BiH da je odravanje prijema povodom poetka opsade Sarajeva apso-
lutno neprihvatljivo i da nije usaglaeno sa svim stranama u BiH. U pismu
Lagumdiji Dodik je upozorio da zajednike institucije BiH nisu privatno
vlasnitvo nijednog pojedinca nego prostor gde se zajedno dogovaraju sve
politike.
857
855 Ko je poeo rat?, Dnevi avaz, prenela Politika, 7. april 2012.
856 Kova: Bonjaka politika tera Srbe iz Sarajeva, Politika, 2. april 2012.
857 Datum razdora, Veernje novosti, 7. april 2012.
Drago Kova, sekretar Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH,
navodi da je u Sarajevu pre rata ivelo oko 160.000 Srba, a da ih sad ima
oko 8000.
858
Pri tome malo se ko obazire na uzroke takve situacije, jer su
mnogi Srbi napustili Sarajevio pre samog rata, a mnogi i posle Dejtonskog
sporazuma. Pri tome, veliki broj Srba ivi u Istonom Sarajevu, a mnogi od
njih jo uvek rade u Sarajevu. Osim toga, kad je re o zapoljavanju, treba
imati u vidu katastrofalnu ekonomsku situaciju u BiH koja pogaa sve za-
jednice podjednako.
Pokuaj Beograda da preko sluajeva Dobrovoljake i Tuzlanske ko-
lone sa samog poetka rata u Bosni (1992) dokae da su Bonjaci poeli
rat napadima na JNA nije uspeo. Hapenje Ejupa Gania u Londonu i Jova-
na Divjaka u Beu, po Interpolovim poternicama koje je izdala Srbija, te
njihovo putanje na slobodu, bili su pravi jasko za Srbiju i diskreditacija
za njeno tuilatvo, pre svega, na meunarodnom planu. Meutim, Tui-
latvo Srbije nastavilo je sa trvdnjama da ima nove dokaze o zloinima u
Dobrovoljakoj. Te tvrdnje su se posebno intenzivirale nakon to je bosna-
ko tuilatvo u Sarajevu, u sluaju Dobrovoljake protiv 19 osumnjienih
(meu kojima su Ejup Gani i Jovan Divjak) obustavilo istragu u januaru
2012. Sluaj je vodio meunarodni tuilac Dud Romano. Bruno Vekari,
zamenik tuioca za ratne zloine (u Srbiji) je izjavio da srpsko tuilatvo
nastavlja istragu u ovom predmetu i da je sada mnogo jasnije zbog ega
je tuilatvo BiH odbilo da potpie Sporazum o meusobnom ustupanju
dokaza.
859
Centar javne bezbednosti Istonog Sarajeva je tuilatvu dostavilo
navodne dokaze o zloinima poinjenim u Dobrovoljakoj i prigovor na
raun tuioca D. Romanija. Milorad Dodik je pak, izjavio da zbog ove od-
luke RS ne treba da sarauje sa sudom i tuilatvom BiH, bez obzira na me-
unarodnu zajednicu koja pokuava da ouva njihov autoritet.
860
Najvee reakcije ipak je izazvala proslava 20-godinjice Republike Srp-
ske 9. januara 2012 (9. januar se inae slavi kao dravni praznik RS). Tim
povodom uprilieno je veliko slavlje u Banjaluci kome su prisutvovali i
858 Kova: Bonjaka politika tera Srbe iz Sarajeva, Politika, 2. april 2012.
859 Predmet Dobrovoljaka odluka nije konana, Politika, 19. januar 2012.
860 Odluka koja rui Bosnu!, Veernje novosti, 19. januar 2012.
visoki zvaninici Srbije, ukljuujui i predsednika Borisa Tadia koji je tom
prilikom od Milorada Dodika dobio i orden. Tadi je izjavio da orden za
njega predstavlja linu obavezu da nastavi da odrava posebne odnose
Srbije i RS tako da njeni rezultati budu novi mostovi, univerzitet, nauna
saradnja, novi putevi i energetski objekti.
861
Tomislav Nikoli, tadanji li-
der SNS, nije bio na proslavi, jer navodno nije dobio poziv na vreme. Izja-
vio je da je on dobio orden RS u tea vremena nego to je to danas i dodao
da smatra da je Tadi orden primio i u njegovo ime: U svoje sigurno nije,
zato to ne vidim ime je Tadi doprineo stvaranju RS i njenom ouvanju.
Mislim da ima mnogo zaslunijih ljudi od Tadia koji bi trebalo da ponesu
taj orden, ako je to orden pojedincu.
862
ule su se brojne pohvale na raun Republike Srpske poput onih Ivice
Daia da je RS Pijemont srpstva
863
, te Milorada Dodika da je RS srpskom
narodu u BiH zavet da e iveti kao slobodni i dostojanstveni ljudi.
864
U sportskoj dvorani Borik u Banjaluci na dan pre sveane akademi-
je povodom obeleavanja 20-godinjice RS pronaeno je oruje. Od toga
je napravljena afera sa tezom da je to bio teroiristiki plan da se ubije ne
samo Boris Tadi i Milorad Dodik, ve ceo srpski politiki vrh. Insinuaci-
je su ile na raun muslimanskih terorista (vehabija), a sve sa pretekstom
da se MUP Srbije ukljui u istragu, to je bila samo jo jedna demonstracija
da Srbija kontroliue institucije RS. Profesor politikih nauka u Banjaluci
Milo olaja smatra da je ovaj sluaj politiki motivisan, odnosno usme-
ren na politike odnose u BiH i da je znatno pogorao situaciju u BiH i
u samoj RS.
865
tampa u Srbiji dala je veliki publicitet ovom dogaaju koji
nikad nije do kraja razjanjen, bar ne javno. Tako je Kurir pisao da je oko
hiljadu agenata iranske obavetajne slube aktivno na teritoriji BiH sa za-
datkom da na bilo koji nain izvedu atentat na predsednika Republike
861 Dodik odlikovao Tadia, Medvedev Dodika, Danas, 19. januar 2012.
862 Nikoli: Tadiu nezasluen orden RS, Kurir, 11. januar 2012.
863 Ibid.
864 Ibid.
865 Sluaj Borik usmeren ka destabilizaciji RS, Politika, 12. januar 2012.
Srpske Milorada Dodika. On je navodno, kako pie Kurir, osuen na smrt,
jer se protivi priznavanju Palestine.
866
Milorad Dodik je implicitno ukazivao na umeanost predsednika Ba-
kira Izetbegovia u ovaj pokuaj atentata, objanjavajui da nije tajna da
Bakir Izetbegovi odrava kontinuirane kontakte s takvim grupama. Pre-
ma nekim naim informacijama veoma je cenjen u radikalnim islami-
kim grupama, a ima ak i kontakte s odreenim grupama i slubama u
Iranu.
867
U sutini, ceo dogaaj je bio manifestacija dravnog i policijskog je-
dinstva Srbije i RS, zajednitva i zajednike ugroenosti. Direktori policija
RS i Srbije jedinstveno su konstatovali da se otkrivanje oruja u sali Bo-
rik tretira kao pokuaj teroristikog akta. Osumnjieni izvrilac, Stanisa-
vljevi deportovan je u pritvorsku jedinicu suda BiH, jer je prema zakonu
protiv terorizma nadleno dravno tuilatvo. Odluka da se sluaj Stani-
savljevi prebaci na dravni sud ima mnogo dublje implikacije, jer ako se
pokae da Stanisavljevi nije imao teroristike namere, ve je samo bio tr-
govac orujem, RS moe lako optuiti sud BiH kao antisrpski, to ceo slu-
aj vraa u politiku arenu.
Sluaj Jaarevi
Teroristiki napad na ameriku ambasadu 28. oktobra 2011. vratio je
pitanje verskog ekstremizma u politiki i javni fokus. Taj incident je pod-
stakao ponovne rasprave o verskom ekstremizmu u Bosni i posebno o opa-
snosti koju to ima za region i za Evropu. Ponovo je vraena teza da je
islamski fundamentalizam sruio Jugoslaviju i da Evropa nije na verme
shvatila njegovu opasnost. Poetkom februara 2012. godine u Evropskom
parlamentu odrana je rasprava povodom usvajanja rezolucije za BiH. U
diskusiji povodom usvajanja rezolucije dola je do izaraaja i ta dimenzi-
ja. Holandski poslanik Bastijan Belder je traio da se u izvetaj unese po-
ziv Islamskoj zajednici BiH (IZ BiH) da se jasno negativno izrazi o rastu
866 Dodik osuen na smrt, Kurir, 13. januar 2012.
867 Bakir naruuje ubistva!, Kurir, 14. januar 2012.
vehabizma.
868
Meutim, Doris Pak, izvestilac EP za BiH, rekla je da u BiH
nema mnogo vehabija i da su izolovani, te da se za taj pokret koriste si-
romani, poto se za lanstvo dobija novana nadoknada. Ona je trai-
la od verskih poglavara da se jasno ograde od bacanja senke na itavu
islamsku zajednicu.
869
Rezolucija je meutim prihvatila blau formulaciju
kojom se vlasti u BiH pozivaju da se bore protiv ekstremizma, verske mr-
nje i nasilja u tesnoj saradnji s meunarodnom zajednicom i apeluje na
svest, istragu i eliminaciju ekstremistikih pretnji svih vrsta u celoj regiji
Zapadnog Balkana.
870
Islamska zajednica BiH otro je reagovala na ovu raspravu, istiui da
izjave parlamentaraca EP Doris Pak i Bastijana Bedlera podseaju IZ BiH i
muslimane Bonjake na stavove, propagandu i psiholoki rat srpskih ek-
stremsita kojima su izloeni svo ovo vreme. Ti ekstremistiki stavovi, pod
platom borbe protiv samo njima znane islamske i muslimanske prijetnje
Evropi, odgovorni su za teke patnje, zloine i masovna stradanja Bonja-
ka, ukljuujui i genocid.
871
Izbori u Srebrenici
Povodom lokalnih izbora u Srebrenici u odnosima izmeu Srba i Bo-
njaka ponovo su vraeni u fokus dogaaji koji su se u ovom gradiu u
istonoj Bosni odigrali 1995. Naime, bonjaki lideru su traili da se Sre-
brenica izuzme iz odredaba Izbornog zakona BiH, kako bi se svim Srebre-
nianima, kao to je to bilo 2008, omoguilo da mogu, bez obzira na to
gde ive, glasati na lokalnim izborima u tom gradu. Ovom zahtevu su se
pridruile i brojne nevladine organizacije (NVO) i istaknuti pojedinci, jer
bi u protivnom, prema njihovom miljenju, to bio evidentan novi geno-
cid i aparthejd u BiH koji i politiari i meunarodna zajednica preutno
odobravaju.
872
868 Srpski i evropski strah od vehabija, Dans, 14-15 april 2012.
869 Ibid.
870 Ibid.
871 Ibid.
872 Bonjaki lideri najvljuju bojkot izbora zbog Srebrenice, Politika, 10. maj 2012.
Na lokalnim izborima pobedio je bonjaki kandidat za predsedni-
ka optine Srebrenica. RS je pokrenula zbog toga niz akcija koje imaju
za cilj brisanje sa izbornih spiskova svih onih koji stalno ne prebivaju u
Srebrenici.
Graanska koalicija Prvi mart je tim povodom ponudila pravnu po-
mo svim Srebrenianima kojima Ministarstvo unutranjih poslova (MUP)
Republike Srpske (RS), odnosno Policijska stanica u Srebrenici, ponitava
prebivalita i line dokumente.
Emir Suljagi, predsednik Koalicije, istie da e najozbiljnije biti raz-
motrena mogunost da nakon albi tih graana budu pokrenuti krivini
postupci protiv postupajuih slubenika zbog zloupotrebe poloaja.
873
U saoptenju Koalicije se istie da ovakvi postupci Policijske stanice
u Srebrenici, odnosno Okrunog tuilatva u Bijeljini predstavljaju direk-
tan nasrtaj na Dejtonski mirovni sporazum, odnosno njegov Aneks 7, te
na Ustav i zakone BiH koji slobodu kretanja i izbora prebivalita tretiraju
kaofundamentalna i nenaruiva prava i slobode. U saoptenju se Kancela-
rija visokog predstavnika, Delegacija Evropske komisije i Ured Specijalnog
predstavnika EU pozivaju da reaguju u skladu sa svojim ovlastima i zatite
vladavinu prava i jednakost svih pred zakonom u RS.
874
Aktivisti Koalicije istiu da nema ogranienja za graane BiH koji bo-
rave uinostranstvu da zadre status prijavljenog prebivalitau BiH, poseb-
no ako odravaju efektivnu vezusa zemljom imaju imovinu, porodicu,
vraaju se u zemljui slino.Ovakvi sluajevi dodatno pojaavaju frustraci-
je graana Srebrenice zbog postupaka kojima su izloeni posljednjih est
mjeseci.
875
Koalicija je pozvala Ured Visokog predstavnika da se oglasi o ovom pi-
tanju,da zaustavi proceduru iiskoristi ovlaenjapri ponitenju svihne-
legalnih ponitenja MUP RS i Policijske stanica Srebrenica. Koalicija e,
ukoliko ne doe do reakcije meunarodne zajednice, pozvati graane
873 Agencija Fena,
874 Agencija Fena, 25. decembar 2012.
875 Agencija Fena, 4. mart 2013.
irom Republike Srpske da se podignu na noge, te da e blokirati rad Poli-
cijske stanice Srebrenica,
876
Sluaj Srebrenica moe se proiriti i na ostala podruja RS ukoliko Ko-
alicija bude dobila podrku meunarodne zajednice.
Ekonomska zavisnost Republike Srpske od Srbije
Upozorenja ekonomskih strunjaka da je RS u katastrofalnoj situaciji
potvrdili su i zvanini podaci Zavoda za statistiku RS. Oigledno je da se RS
nije organizovala kao ekonomski odriv entitet. RS ima vrlo visoku stopu
nezaposlenosti. Polovina mladih ljudi je nazaposlena i zavisi od rodite-
lja. ak 70 odsto mladih ljudi eli da napusti RS. Spoljnotrgovinski de-
cit iznosi gotovo milijardu bosnaksih maraka (u prvih est meseci 2012).
U istom periodu smanjen je izvoz za 4,1 odsto, a uvoz povean za 0,7 od-
sto. Zaduenost raste, za 2011. godinu iznosila je 4,2 milijarde bosanskih
maraka. U sektoru poljoprivrede, koja inae ima sve uslove da bude eko-
nomski protabilna, stanje je katasrofalno. Ve tokom 2011, smanjena je
proizvodnja mleka za 20 odsto. Prema podacima Zavoda za statistiku u
protekli 5 godina smanjen je stoni fond u RS za 21 odsto.
Politika elita svoju nesposobnost pravda tezom prvo ustav pa tek
onda ekonomija, odnosno tek nakon reenja statusnog pitanja, RS moe
dokazati da je ekonomski samoodriva. Ekonomsku pogubnu realnost
prekrivaju injenicom da RS nikad nije bila stabilnija, te da se jo uvek
bori za pravdu u BiH. Aleksandar Dombi, premijer RS, iznosi podatke da
je u RS u periodu od 2006, do 2011. godine uloeno oko 1,5 milijardu eura.
Kako je istakao, najvei investitor je Srbija koja je uloila vie od 770 mi-
liona eura. Osim Srbije, znaajna ulaganja su dola iz Rusije, vie od 250
miliona eura, Slovenije, 125 miliona eura i Austrije, oko 120 miliona eura.
Ovi podaci jasno pokazuju koliko RS zavisi od Srbije. Dombi ukazuje na
potencijal koji saradnja na liniji Srbija RS ima u budunosti i istie da je
na zajednikoj sednici dveju vlada jedan od predloga bio da se uradi stu-
dija komplementarnosti privreda Srpske i Srbije, kako bi ekonomsko po-
vezivanje bilo jo uspenije i ekasnije.
877
876 Isto.
877 Srpska nikad stabilnija, Veernje noviosti, 27. februar 2012.
Osim toga, planirani su brojni ekonomski, infrastrukturni, energet-
ski, obrazovni i kulturni projekti, kako bi reka Drina postala veza za ceo
region. U tom pogledu najvei znaaj ima projekat Podrinje. Aleksandar
Dombi istie da je to projekat velikih razmera, a novac e dve vlade tra-
iti od EU. Plan projekta je da se poveu 24 optine Srbije i Srpske u pre-
delu Podrinja.
878
Dombi istie da je saradnja u oblasti energetike najzanajnija i u
tom smislu podvlai da je od sutinskog znaaja izgradnja kraka gasovoda
Juni tok kroz RS.
879
Milorad Dodik takoe istie injenicu da je saradnja
sa Srbijom od prvorazrednog interesa, te da je podignuta lestvica sarad-
nje jo sa predsednicima Kotunicom i Tadiem. To se odnosi pre svega na
privatizaciju Telekoma, izgradnju mosta kod Rae, otvaranje kole Sr-
bija na Palama, otvaranje pogona Hemofarm, Komercijalne banke, sa-
radnja u oblasti zdravstvene zatite, reavanje statusa studenata (koji su
izjednaani sa studentima u Srbiji).
880
Milorad Dodik koristi svaku priiliku da istakne da je cilj RS njena ne-
zavisnost, ali i da se eka pogodan tajming za sazivanje referenduma o
smaostalnosti. Za sada je, kako istie, fokusiran na vraanje nadlenosti
RS koje su joj oduzete i na dosledno sprovoenje Dejtonskog sporazuma.
881
Vlada RS je potpisala ugovor o izgradnji etiri hidroelektrane na Dri-
ni bez dogovora sa centralnim vlastima u BiH, koja je odmah reagovala.
Udruenje demokratskih pravnika u BiH smatra da je Milorad Dodik,
zloupotrebio svoj poloaj i preuzeo nadlenosti drave Bosne i Hercegovi-
ne. Udruenje je u saoptenju navelo da sluaj rijeke Drine nije entitetska
nadlenost. Drina je najvei izvor pitke vode u Evropi. Gradnjom hidro-
centrale ne samo to se unitava ekologija na tom podruju ve se vri i
etniko ienje genocid nad Bonjacima. Takoe su upozorili da bi hi-
drocentrala u Pauncima kod Foe potopila obradivo zemljite bonjakog
stanovnitva, to bi moglo da dovede do iseljavanja Bonjaka u evropske
878 Drinana spaja, Veernje novosti, 5. oktobar 2012.
879 Ibid.
880 Moemo sami, Veernje novosti, 5. oktobar 2012.
881 Ibid.
zemlje. Istim povodom uputilo je kritike i nemakoj rmi sa kojom je pot-
pisan ugovor.
882
Crna Gora je poslala protestnu notu u kojoj stoji da je BiH prekrila
meunarodnu konvenciju o prekograninom uticaju na ivotnu sredinu.
Dodik je meutim, izjavio da nemaju ni Crna Gora ni Savjet ministara
BiH nikakve nadlenosti oko toga. To je iskljuiva nadlenost vlasti RS. Na-
pravljena je studija. Sve ono to radimo, radimo na prostoru RS. A na pro-
storu RS mi smo suvereni i nikakva Crna Gora nee ni protestnim ni bilo
kakvim notama uspjeti da to sprijei.
883
Lokalni izbori u BiH
Milorad Dodik je na lokalnim izborima u BiH doiveo jasko, ak je
bio izvidan u Trebinju u predizbornoj kampanji, kao i u jo nekim mesti-
ma, to je bilo nezamislivo pre nekoliko godina. To pokazuje, kako istie
Sran Puhalo, sociolog iz Banjaluke da polako nestaje strah od Dodika i
da se jedan broj ljudi odluio da javno ispolji svoje nezadovoljstvo. Nepo-
znanica je koliko je to nezadovoljstvo veliko i koliko je jo ljudi spemno da
se izloi riziku i javno kae ono to misli.
884
Prema istraivanjima raenim
na poetku 2012. godine, veliki broj ljudi je nezadovoljan i ekonomskom
situacijom, i korupcijom, i nezaposlenou, ali se jo uvijek boje da jasno i
precizno imenuju krivca. Problem je, meutim, to graani svoje nezado-
voiljstvo iskazuju utnjom, apatijom, letargijom i povlaenjem u sebe, jer
misle da oni kao pojedinci ne mogu nita da promene.
I ovi izbori su pokazali da u BiH ne postoji elementarni nivo politike
komunikacije, a politiki primitivizam i bahatost su svakodnevna pojava,
posebno u vreme predizbornih kampanja. Po bahatosti svakako je Dodik
najupeatljiviji, posebno po izjavama o BiH, poput onih Bosna je trula ze-
mlja, ionako ne zavreuje da postoji. To je jasno, ili oigledno da je Bo-
sna u fazi denitivnog raspada, koji naravno moe da traje i due i bre. A
to se mene tie, dabogda se raspala to je mogue prije.
U velikoj meri ta situacija je i odraz arhitekture koju je nametnuo
Dejtonski sporazum, a politike elite do maksimuma isforsirale etniki
882 Dodik preuzima nadlenosti drave BiH, Vijesti.ba_Fena, 1. oktobaR 2012.
883 Radio BiH, 2. oktobar 2012.
884 Radio Slobodna Evropa, 16. septembar 2012.
princip. Asim Mujki, profesor na Fakultetu politikih nauka u Sarajevu,
istie: ivimo u takvom drutvu ustavno strukturiranom da se uope ne
prepoznaje, pa je ono partikularno, dakle etniko, preuzelo ulogu opeg
i ono, u cilju svoje dalje homogenizacije, naravno da stalno iskljuuje one
druge, one koji nisu po njegovoj mjeri. I onda emo imati naravno i takve
izjave koje negiraju dravu, negiraju narode, koje imaju rasistiki prizvuk,
koje negiraju zloine itd.
885
Redovni lokalni izbori u BiH odrani su 7. oktobra 2012. godine; iza-
brano je 136 optinskih skuptina (78 u Federaciji BiH i 58 u Republici Srp-
skoj), 135 naelnika optina, pet gradonaelnika u RS, i skuptina Distrikta
Brko. Izbori nisu odrani u Mostaru zbog nepostizanja politikog dogo-
vora o izmjenama izbornih odredaba koje se odnose na izbor vijenika u
Gradsko vijee tog grada.
U RS je, iznad svega, dominirao govor o jaanju dravnosti i samostal-
nosti Srpske, a zapostavljani su akutni, veoma teki ekonomski problemi
i sve vee siromatvo stanovnika. U tome je prednjaila Savez nezavisnih
socijaldemokrata (SNSD), naroito njegov lider Milorad Dodik.
U FBiH stranke su se meusobno optuivale za teku unutranju poli-
tiku situaciju. Najveu odgovornost snosi lider Socijaldemokratske partije
(SDP), Zlatko Lagumdija, koji je menjao koalicione partnere razliitih po-
litikih opreeljenja (koalicija sa SDA pa raskid; koalicija sa dve male hr-
vatske stranke, a protiv HDZ; potom koalicija sa HDZ). Shodno tome, bio je
inicijator odgovarajuih kadrovskih promena, to je dovelo do previranja i
konfuzije, naroito u institucijama vlasti FBiH. Time se je SDP kompromito-
vala i biraima vie nije predstavljala alternativu etnonacionalnim stran-
kama desnog usmjerenja.
Na ovim izborima naroito su dola do izraaja postojea unutarnaci-
onalna stranaka previranja, to se posebno ispoljilo kod bonjakih stra-
naka, prie svega SDA i SDP. Ta previranja su se u neto manjoj meri ispoljila
i meu strankama u RS, a najmanje u hrvatskom korpusu.
Na ovim izborima pobedile su prvobitno osnovane tri etnonacional-
ne stranke SDA, SDS i HDZ. Pojedini analitiatri smatraju da takvi izborni
885 BiH posle Dodikovog nastupa: ta to bijee politika komunikacija, Radio Slobodna
Evroipa, 2. oktobra 2012.
rezultati vraaju BiH u devedesete, budui da su navedene etnonacionalne
politike opcije postale dominantne. Ipak, ne bi se moglo rei da je re o
povratku u devedesete, budui da su se etnonacionalne stranke, manje ili
vie, vremenom transformisale.
Izvesno je da e se rezultati optinskih izbora reektovati na rezultate
optih izbora koji e se odrati za dve godine. Teko je pretpostaviti da bi se
mogli ponoviti oni iz 2010. Rezultati lokalnih izbora doveli su do neskla-
da izmeu novoizabranih optinskih vlasti i vlasti na dravnom, entitet-
skom i kantonalnom nivou, formiranih na osnovu rezultata optih izbora
2010 godine.
Dodik: stalna opstrukcija za funkcionalnu BiH
Osim to stalno negira postojanje BiH, Dodik je uradio sve da BiH ne
dobije mapu puta za lanstvo u NATO. U tome ima podrku Srbije i Rusi-
je. Jedna od Dodikovih provokacija u cilju opstruiranja NATO lanstva bio
je i zahtev za demilitarizaciju BiH, odnosno zahtev za ukidanja orunaih
snaga BiH. Dodik istie ekonomske razloge za svoj zahtev, odnosno da je
BiH armija suvie skupa (inae jedna od zajednikih institucija koja posto-
ji od 2006).
Dodik smatra da RS ne moe u NATO bez Srbije, jer tada bi na Drini bila
granica. Isto tako on smatra da RS nee u EU ako to bude moralo po svaku
cenu, jer, kako je istakao, RS u Rusiji ima dobrog prijatelja.
886
RS je i uspostavila veoma vrste veze sa Ruskom Federacijom, pre sve-
ga u oblasti privrede i energetike. Meutim, dublje sagledavanje ukazu-
je na ozbiljnu politiku pozadinu. Predsednik Akademije za geopolitike
probleme Ruske Federacije general-pukovnik Leonid Ivaov izjavio je da je
BiH, ovakva kakva je sada, privremena pojava i neprirodna koalicija stvo-
rena da bi se prevazile posljedice rata koji se vodio na njenoj teritoriji.
Prema njegovim reima, prirodan je savez Srpske sa slovenskim narodima
Rusije, Ukrajine, Bjelorusije i Srbije, a ovom savezu mogle bi da se pridru-
e Bugarska i Makedonija i svi ostali slovenski narodi.
887
Upravo zbog toga
Zapad uporno sprema BiH za lanstvo u NATO. BiH sigurno nema posebno
886 Govor Dodika u Srebrenici, Vjesti.ba, 24. septembar 2012.
887 Ruski general ujedinjuje RS sa Rusijom!?, Srna, 7. novembar 2012.
veliki vojnopolitiki znaaj, ali za NATO ima svakako prioritet kao nain da
se sprei prodiranje Rusije.
Osim otpora NATO lanstvu, sve ee su negativne reakcije na ulogu
Turske u regionu, ne samo u RS ve i u Beogradu. Profesor Nenad Kecma-
novi je intervjuu za portal Nove srpske politike misli izjavio da bi ula-
skom BiH u NATO, i saveznika turska vojska pod zajednikom zastavom
mogla legalno i legitimno da se ueta u RS.
888
Kecmanovi zato smatra da
je ruska podrka RS vie nego dragocena, politiki, kao i ekonomski, jer
predstavlja balans turskom uticaju na Federaciju.
889
Izvetaj Valentina Incka visokog
predstavnika u BiH Savetu bezbednosti
Visoki predstavnik meunarodne zajednice u BiH Valentin Incko pod-
neo je izvetaj o situaciji u BiH Savetu bezbednosti UN (novembar 2012),
koju je ocenio sloenijom nego prethodne godine. U prvom redu, zbog po-
litike krize na dravnom i federalnom nivou izazvane brojnim smenama i
prekomponovanjem vlasti. Istovremeno je ukazao i na negativnu retoriku
iz Republike Srpske koja stalno dovodi u pitanje suverenitet i teritorijalni
integritet BiH. Incko je istako da je i nakon to je konano... formirano
Vijee ministar BiH, te usvojen dravni budet uslijedio novi zastoj, stra-
nake borbe i pokuaji rekonstrukcije vlasti na dravnom i na nivou Fede-
racije BiH, kao i u nekim kantonima. Meutim, ono to najvie zabrinjava
jeste rastua antidravna i secesionistika retorika.
890
On je zatraio od Saveta bezbednosti da se posebna panja posveti
napadima na teritorijalni integritet i suverenitet BiH, kao i da se ti napa-
di spree. Ukazao je i na problem zaostajanja BiH za zemljama regiona na
evropskom putu, te zakljuio da se to vie ne sme dozvoliti.
888 http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/ne-raspada-se-samo-bih-
nego-i-federacija-bih.html .
889 Ibid.
890 Inckov izvjetaj o BiH: Najvie brine rastua antidravna i secesionistika retorika,
Radio Slobodna Evropa, 14. novembar 2012.
I prethodni izvetaj Incka je bio slian, ali je izostala reakcija meu-
narodne zajednice. Meunarodna zajednica je preuzela ulogu posmatraa.
Profesor Slavo Kuki smatra da je za ovakav stav meunarodne zajed-
nice jo uvek rano, jer nije zavrila svoj deo posla: Ova analiza pokazu-
je da visoki predstavnik i institucije meunarodne zajednice u BiH, koje
su garant Dejtonskog sporazuma, koje su tim inom preuzele obavezu za
stabiliziranje BiH kao drave i drutva, ponaaju se kao vanjski promatra-
i i ne koriste nikako svoje ovlasti koje proizlaze iz Dejtonskog sporazuma
kako bi se ti negativni trendovi zaustavili.
891
Meutim, teko je verovati da e SAD dozvoliti da zbog nekih politiara
avanturista propadne mirovni projekat iza koga su stale. Vei je problem
EU koja jo uvek nema jedinstvenu politiku ni prema BiH, ni prema Koso-
vu (koga pet lanica EU jo ne priznaje) tako da su garant mira i stabilnosti
u regionu prvenstveno SAD.
Obru oko Dodika
Dodikov populizam zasnovan na tezi o ugroenosti Republike Srpske
oito je iscrpio svoj potencijal. Njegovo sve bahatije ponaanje prema ne-
zavisnim medijima i nevladinim organizacijama takoe pokazuje da po-
lako ide svom politikom kraju. Nezadovoljan nekim izvetavanjima BN
Televizije, predsednik RS je u intervjuu za Srpsku novinsku agenciju (SRNA)
optuio ovu medijsku kuu da igra dekadentnu ulogu plaenika, poziva-
jui se na injenicu da je u njihovom programu gostovao ameriki ambasa-
dor u BiH, Patrik Mun. Dodik je izjavio da su tom prilikom verovatno pali
odreeni dogovori i aranmani.
892
Pokuaji da se Dodik diskredituje u vezi sa korupcijom do sada nisu
uspeli. Portal seebiz.eu objavio je dopis od 5. novembra 2012. godine, ko-
jim je Glavno tuilatvo u Minhenu potvrdilo pod brojem spisa 2094/ot,
Viem tuilatvu Minhen I, naloilo pokretanje postupka protiv Hipo Alpe
Adria Banke u Banjaluci, kao i protiv Milorada Dodika i Igora Dodika.
Oni se terete za pranje novca, kao i uzimanje novca kao politikog reketa,
891 Ibid.
892 Dodikove vjetrenjae: Ugroenost maska za neuspjeh,Radio BiH, 5. januar 2013.
odnosno prebacivanje novca Hypo grupe na tajni raun Dodikovog sina za
pruanje nezakonitih usluga politike zatite Dodikove vlasti Hypo Alpe
Adria banci u Banjaluci.
893
Milorad Dodik je zahvaljujui svom politikom uticaju na pravosue
u Republici Srpskoj, spreio da se procesuira Sluaj Dodik Hypo. Odbi-
janjem procesuiranja sluaja u Republici Srpskoj, Dodik je zapravo omo-
guio nemakom pravosuu preuzimanje nadlenosti nad ovim sluajem,
nakon ega se, otvaranjem predmeta pod brojem 2094/ot, 5. decembra
2012, Milorad Dodik, uz svog sina, naao pod nemakom istragom afere
Hypo. Taj sluaj je odjednom prestao da bude u fokusu medija i, za sada,
sluaj Hzpo je skinut sa dnevnog reda.
Meutim, Dodik je uspeo gotovo u potpunosti da zaustavi trend pre-
nosa nadlenosti sa entitetskog nivoa na institucije BiH. S obzirom na slabe
reakcije meunarodne zajednice to ima pogubne posledice na funkcioni-
sanje BiH kao drave i u znaajnoj meri usporava njeno kretanje ka evroa-
tlantskim integracijama. Nakon to je RS odustala od referenduma o sudu
i tuilatvu u BiH (2011), nije bilo drugih inicijativa inicijativa ka labavlje-
nju dejtonskih aranmana. Za svoju politiku prema Sarajevu imao je po-
drku Beograda, a mnogi ga smatraju najsposbnijim srpskim politiarem
Emil Vlajki koji je i sam traio ostavku Dodika zbog izuzetno loe eko-
nomske situacije u RS, istie da je Dodikova unutranja politika u rasko-
raku sa rezultatima na vanjskom planu. RS je zapala u teko stanje: visoka
nezaposlenost, vladavina sive i crne ekonomije, rasprodaja drutvenog
bogatstva, kritino stanje u zdravstvu, PIO, eljeznicama, umama, nera-
zvijenost realnog sektora, milijardsko neplaanje poreza itd. Pljakake
privatizacije nisu nikada ozbiljno procesuirane, a lokalni silnici, krijui se
iza Dodikovog autoriteta, osiromaivali su narod. Naravno, nije sve Dodi-
kova krivica. Jedan dio toga je naslijeen, a njegova stranka je daleko od
toga da bude kompaktna, kako organizaciono, tako i moralno, i oito ga
koi u energinijim akcijama. Ali, on ne moe izbjei dobar dio komandne
odgovornosti za nagomilane probleme. On, meutim, smatra da bi od-
lazak Dodika znaio i kraj Republike Srpske, koja bi ostala prazna ljutura,
893 http://www.seebiz.eu/ekskluzivno-tuziteljstvo-u-mnchenu-pokrece-istragu-u-slucaju-
dodik--hypo/ar-50182/.
administrativna provincija kojom se upravlja iz Sarajeva. Vidjevi ono to
se dogaa u Srbiji, ovakav bi slijed dogaaja u RS znaio poraz srpstva i,
zadugo, kraj nade za bilo koju vrst samostalnosti srpskih graana i prosto-
ra sa obje strane Drine.
894
Odnosi Beograda sa liderom RS Miloradom Dodikom nisu tako srda-
ni kao to su bili u vreme Borisa Tadia. Urednik portala Buka iz Banja-
luke Aleksandar Trifunovi istie da je jasno da ti odnosi nisu ni blizu
onima kakav je bio odnos sa Borisom Tadiem i DS. Prije svega, prva po-
sjeta Milorada Dodika Srbiji zavrila je konferencijom na ulici, ispred zgra-
de predsjednika Srbije, a ne unutar same zgrade. I to nije bila zajednika
konferencija, nego je samo on davao svoje vienje iste. To ne treba da nas
udi Milorad Dodik je bio otvoreno protiv Tomislava Nikolia i reperku-
sije tog odnosa u predizbornoj kampanji, koji je bio potpuno nepotreban.
To mijeanje koje se desilo za rezultat ima jedno zaista zahlaenje odno-
sa. Meutim, RS politiki odgovara Srbiji. Kontrola na neki nain nad RS
ja mislim da e uvijek biti ispred odnosa bilo koje dvije politike linosti.
Dok god RS odgovara geopolitiki Srbiji, mislim da e taj odnos biti kvali-
tetan. Moe on na nivou politiara ili linosti biti lo, ali je generalno to
jedan odnos koji uvijek zadrava stabilnost potpuno odnosa te dvije poli-
tike strukture.
895
.
894 Smrtno prolee Milorada Dodika, http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-
republika-srpska/samrtno-proljece.html.
895 http://www.slobodnaevropa.org/content/otopljavanje-odnosa-bih-srbije/24892384.html.
Neophodno je da Beograd napusti svoju dosadanju politiku pre-
ma BiH, posebno RS, i da podri reviziju Dejtonskog sporazuma
kako bi BiH postala funkcionalna drava;
da na kontruktivan nain reava sve sporove u procesu sukcesije i
da najzad prui sutinski doprinos pronalaenju i identikovanju
nestalih lica;
da prestane sa negiranjem genocida u Srebrenici i BiH jer to je
stalna opstrukcija unapreenju odnosa;
da Beograd napusti strategiju koja se zasniva na izjednaavanju i
relativizaciji odgovornosti za rat u BiH, i da u tom smislu unapre-
di saradnju dva Tuilatva prema sporazumu koji je potpisan u ja-
nuaru 2013;
da odustane od optunica koje je svojevremeno podiglo Vojno
tuilatvo (1993) i da prihvati realnost da je BiH nezavisna dr-
ava bez oekivanja da e se njen status promeniti u doglednoj
budunosti;
da prestane sa stalnim spinovanjem o pretnji od islamskog fun-
dametalizma i da se tim problemom bavi na realistiniji nain.
U tom smislu treba da prestane sa istom strategijom u Sandaku;
da unapredi svoje odnose sa Federacijom BiH i izbilansira ih sa
odnosima sa RS;
da Savet za Srbe u regionu ne koristi za podrivanje BiH;
da podri sve inicijative koje unapreuju odnose sa BiH, posebno
sa mladim ljudima;
555
Hrvatska: stagnacija odnosa
Odnosi izmeu Hrvatske i Srbije su najsloeniji u regionu i imaju veliki
uticaj na njegovu stabilnost. Osim toga, Hrvatska je znatno ispred Srbije
samim tim to je ve lanica NATO i na pragu je lanstva u Evropsku uniju
(EU). Hrvatska istie da je i njen je interes da Srbije to pre postane lani-
ca EU. Meutim, interes Hrvatske za region u ovoj fazi je znatno manji, jer
je sva njena energija skoncentrisana na ulazak u EU. Osim toga, kako isti-
e dr arko Puhovski, Srbija ima vodstvo koje nije u stanju da popravlja
odnose. I to bi, bojim se, moglo imati jako loe posledice, pogotovo ako
se ima u vidu injenica da se ulaskom Hrvatske u EU izmeu Srbije i Hr-
vatske stvaraju nove granice. Za godinu dana e Srbiju zadesiti ono to je
nas sa Slovenijom, pa e tako sada za vas kao nekada za nas granice sa EU
postati teko propusne.
896
Puhovski posebno istie problem koji e se po-
javiti onog trenutka kad Hrvatska i formalno postane lanica EU i istie da
e daleko najvea prepreka razvoju odnosa Hrvatske i Srbije u narednih
desetak godina bie ulazak Hrvatske u EU, Brisel e traiti sve tei prolazak
granica.
897
Od predsednikih i parlamentarnih izbora u Srbiji koji su doveli do
promene vlasti u Beogradu, pa do nedavne odluke Hakog tribunala da
oslobodi hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markaa odnosi iz-
meu dve drave kretali su se iskljuivo silaznom putanjom. Osim toga,
pobeda Tomislava Nikolia na predsednikim izborima u Srbiji, uz ostalo
simbolie i drugaiju politiku opciju. Neodmerene i provokativne izjave
novih vlasti, pre svega Nikolia, poput one o Vukovaru kao srpskom gra-
du, izazvalo je nezadovoljstvo Zagreba to su bili sasvim dovoljni razlo-
zi da hrvatski predsednik Ivo Josipovi ne doe u Beograd na Nikolievu
inauguraciju.
Osim tube Hrvatske protiv Srbije za agresiju i genocid (i protivtu-
be Srbije protiv Hrvatske), nereenih pitanja iz sukcesije (u kojima itekako
896 Politika, 25. novembar 2012.
897 Blic, 3. januar 2013.
vaan Arhiv Jugoslavije niko ne spominje), nestala lica, pitanja hrvatske
manjine, te granice na Dunavu dodatno su opteretile odnose dveju zema-
lja. Odlazak Borisa Tadia i dolazak Tomislava Nikolia sa retorikom koja je
odmah digla region na noge, brzo je ogolio injenicu da ispod povrine
tih odnosa nema pravog sadraja.
Dr arko Puhovski, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu kae da
se u Srbiji ne razume da ona jednostavno nije tema u Hrvatskoj. Hrvatska
je potpuno nezainteresovana za Srbiju i za BiH, osim kada neko napadne
Hrvatsku i Hrvate. Hrvatsku zanima Brisel i Slovenija koja je moe sprei-
ti da ue u EU. Zato postoji mogunost da Slovenci preteknu Srbe na listi
najnevoljenijih suseda.
898
Treba podsetiti da je nekadanje srpsko rukovodstvo sa bivim pred-
sednikom Republike Borisom Tadiem na elu ipak vodilo rauna o osea-
njima Hrvata i trudilo se da u napetim situacijama ne doliva ulje na vatru.
Kad su u aprilu 2011. godine Gotovina i Marka prvostepeno osueni na
viegodinje kazne zatvora, Tadi je poruio srpskoj javnosti da nema me-
sta likovanju, a Hrvatima da suoavanje s prolou mora biti trenutak
kad svi ponu da se ogledaju u tuoj muci, te da svi zajedno treba da
uu u zajednicu evropskog mira, najvei mirovni projekat u istoriji ove-
anstva, Evropsku uniju.
Za poboljanje poremeenih odnosa trebae dosta dobre volje s obe
strane. U Golubiu (obrovaki), u Hrvatskoj, odran je peti, jublarni meu-
narodni nauni skup
899
(31. jula i 1. avgusta 2012. godine) na kome je raz-
govarano na temu Hrvatsko-srpski odnosi; reavanje otvorenih pitanja
i zakljueno da su, izmeu ostalog, u protekle dve godine hrvatsko-srpski
odnosi stagnirali. U tom smislu, istie se, nedostaju politiki poticaji obe
strane koji bi unapredili: graanska, ljudska i manjinska prava.
900
898 Ibid.
899 Uesnici iz Srbije, Hrvatske, Francuske i SAD
900 http://www.centerforhistory.net/index.php?option=com_
content&task=view&id=72&Itemid=49.
557 Hrvatska: stagnacija odnosa
Prvi zvanini kontakti
Nakon vie meseci poruivanja s obe strane da je neophodno uspo-
staviti veze, dolo je do posete hrvatskog premijera Zorana Milovanovia
Beogradu. Ona je vie bila na simbolinom nivou i bila je u funkciji naja-
ve poboljanja odnosa. Meutim, tokom same posete Milanovia premije-
ru Daiu, predsednik Srbije Nikoli je izjavio da smatra da je pre susreta
dvojice premijera trebalo da se on sastane s hrvatskim predsednikom, te
da mu poseta Zorana Milovanovia ne deluje iskreno zbog hrvatske tube
za genocid
901
Ovakvo ponaanje predsednika Nikolia je presedan i upuuje na
mnogo dublji znaaj i poruku Hrvatskoj. Nikoli je u meuvremenu bio
u poseti gotovo svim susednim zemljama (Maarska, Turska, Makedonija,
Crna Gora, Slovaka) ime je eleo demonstrirati kako je Srbija konstruk-
tivna u odnosima sa svim susedima. Mnogi dravni slubenici izjavljuju
da Srbija sa svima u regionu ima dobre odnose sem, sa Hrvatskom. Od-
govornost za to prebacuju na Hrvatsku. ini se da je plan Nikolia i nje-
govog okruenja da to vie relaksira odnose sa svim zemljama iz blieg i
daljeg okruenja, kako bi pokazao da Srbija ni sa kim nema probleme sem
sa Hrvatskom.
902
Namera njegove Srpske napredne stranke (SNS) je da izo-
luje Hrvatsku, da opstruira, ili barem odloi njen prijem u EU, to profesor
Oliver Anti (Nikoliev savetnik od najveeg poverenja) i javno zagovara.
Premijer Srbije Ivica Dai je tokom Milanovievog boravka u Beogra-
du poslao vie poruka, poput one da su odnosi Srbije i Hrvatske kljuni
za stabilnost regiona. U odnosima dve zemlje postoje jo nereena pita-
nja kao posledica rata iz devedesetih, to se odrazilo i u razgovoru dvojice
premijera. Jedna od tema bile su i meusobne tube pred Meunarodnim
sudom pravde (MSP), ali nije bilo rei o tome kako ih reiti, kao i najnovi-
je presude Hakog tribunala (oslobaajue presude generalima Gotovini
901 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1243014/
Da%C4%8Di%C4%87%3A+Resetovati+odnose+Srbije+i+Hrvatske.html.
902 Aleksandar Sekulovi ta sprema Srpska napredna stranka, Helsinka povelja, br. 171-
172, januar februra 2013.
iMarkau).
903
Razgovaralo se i o ekonomskoj saradnji koja je na veoma ni-
skom nivou. Dai je izmeu ostalog rekao: elimo da otvorimo to pita-
nje saradnje Srbije i Hrvatske bez obzira na promene koje e uslediti zbog
ulaska Hrvatske u EU.
904
Bilo je rei i o pribliavanju Srbije EU, to Hrvat-
ska podrava.
905
Povodom te posete Dai je izjavio da Srbija eli da bude promoter
dobre saradnje i odnosa sa svim dravama u naem okruenju. Moramo
da budemo svesni da se ne moemo oko svega slagati, ali moramo traiti
take koje e nas vui napred. Potrebno je sada resetovati te odnose i po-
eti iz poetka.
906
U februaru 2013. godine je u Beogradu boravio hrvatski pregovaraki
tim za pristupanje EU, na elu sa Vladimirom Drobnjakom koji je u Skup-
tini Srbije govorio o iskustvu Hrvatske na tom putu. Drobnjak je sa puno
benevolentnosti i razumevanja uputio potencijalne srpske pregovarae u
sve probleme koji e se postaviti pred njima i dao brojne savete kako bi Sr-
bija izbegla neke greke koje je Hrvatska napravila.
Komentatori u Zagrebu, poput kolumniste Marinka ulia smatraju
da je situacija samo trentno pogorana i da ona ne moe imati trajnije po-
sledice: Mislim da Nikoli, koji, evidentno, ima problema s poznavanjem
politikog zanata, treba neko vrijeme da u to ue i da e, nakon toga, od-
nosi Hrvatske i Srbije krenuti, otprilike, onom koloteinom, kao i do sada,
moda bez onih tapanja TadiJosipovi, od kojih, iskreno, i nije bilo ne-
kakve koristi. Treba rei da su odnosi i dosad bili dovoljno optereeni, i da
bi bilo teko oekivati, i da je Tadi i ostao na vlasti, da bi se tu napravili
nekakvi spektakularni pomaci.
907
Hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusi po-
novila je uslove za eventualno uzajamno odustajanje od tubi pred MSP:
Naa pozicija je i dalje jednaka i smatramo da je to jedna vrsta pozitivne
903 Ibid.
904 Ibid.
905 Iibid.
906 Ibid.
907 http://www.slobodnaevropa.org/content/odnosi-zagreba-i-beograda-sve-
ispocetka/24668261.html
reakcije, dakle, ako smo u stanju bilatelarno rijeiti etiri preduvjeta (pita-
nje 1100 nestalih, povratak opljakanih umjetnina, pitanje optuenih za
ratne zloine i procesuiranje osumnjienih za ratne zloine), onda bi jedna
i druga strana bila spremna razgovarati i o ovoj temi.
908
Isto je novinarima ponovio i hrvatski predsjednik Ivo Josipovi: Ako
se ostvare ciljevi zbog kojih tuite, onda sama tuba, naravno, nema smi-
sla, ali jo nismo u toj fazi i ovog je trenutak o tome prerano govoriti.
909
Profesor Branko Caratan. Smatra da vodstvo Srbije mora u narednom
razdoblju pokazati da odustaje ne samo od nekadanje nacionalistike re-
torike, nego od itavog tog politikog kompleksa. U tom su sluaju, narav-
no, daljnji iskoraci u popravljanju odnosa izmeu Hrvatske i Srbije mogui
i realni.
910
Osim posete hrvatskog premijera Srbiji, dolo je i do susreta ministara
za spoljne poslove Vesne Pusi i Ivana Mrkia u Zagrebu u martu 2013.
911

Jedna od vanih tema o kojoj su razgovarali je ponovo bilo odustajanje od
tubi. Ivan Mrki je izjavio: Pojednostavljeno reeno: hodamo ka taki da
odustanemo od tubi, ali potrebno je neki put da preemo, i dodao:
Normalno je da nam je to cilj. Ne bismo voleli da se tim tubama i
procesuiranjima razvijaju stanja koja ne doprinose zdravlju ni jedne od
dve nacije.
912
Vesna Pusi je, meutim, ponovila preduslove za povlaenje
tubi: Pitanje nestalih je svakako prvo od tih pitanja, tu je pitanje pro-
cesuiranja osumnjienih i optuenih za ratne zloine Oko tih pitanja
se ve raspravljaju modaliteti suradnje izmeu ministarstava pravosua i
908 Ibid.
909 Ibid.
910 Ibid.
911
Mrki i Pusieva sastajali su se vie puta na marginama meunarodnih sastanaka i skupova.
Prvi put u septembru 2012. godine u seditu Ujedinjenih nacija, potom u Dablinu tokom
zasedanja OEBS, a u januaru i u ileu, na marginama samita EU i Zajednice drava Latinske
Amerike i Kariba, kada je i dogovorena poseta Mrkia.
912 http://www.smedia.rs/vesti/vest/108897/Ivan-Mrkic-Vesna-Pusic-Hrvatska-Mrkic-u-
Zagrebu-Ivan-Mrkic-i-Vesna-Pusic-danas-u-Zagrebu-Pitanja-proslosti-buducnosti.html.
dravnih tuilatava, odnosno odvjetnitava. Dakle, to su preduvjeti za ra-
spravljanje o ovoj temi.
913
Vesna Pusi je istakla da Hrvatska podrava stav da Srbija treba da
dobije datum poetka pregovora i da je na stanovitu da je put svake ze-
mlje u regionu ka EU koristan ne samo za tu zemlju, ve i za region i sta-
bilnost regiona.
914
Oslobaajue presude Gotovini i Markau
Oslobaajue presude koje je albeno vee Meunarodnog krivinog
suda za bivu Jugoslaviju (MKSJ) izreklo nedavno hrvatskim generalima
Anti Gotovini i Mladenu Markau, potom i kosovskom lideru Ramuu Ha-
radinaju otvorile su dugo zanemarivanu, a vanu temu u Srbiji: o karakte-
ru rata na teritoriji bive Jugoslavije.
Presude su primljene kao jo jedan dokaz antisrpskog delovanja Ha-
kog tribunala i vrhunski argument protiv njegovog celokupnog rada i ulo-
ge. Predstavnici vlasti su iskoristili priliku da ponovo armiu negativan
stav prema Tribunalu. Predsednik Nikoli je poslao poruku regionu: Ako
su hteli da nas svaaju, nali su nain. Jer, kako istie, ne moe da se desi
da posle svega ovoga mi nastavimo da sa svojim susedima odravamo od-
nose kakve smo imali do sada.
915
Rasim Ljajic, ministar u svim vladama
od 2000. godine, glavni akter u saradnji Srbije sa Hakim tribunalom, o-
kiran je presudom i smatra da javnost Srbije ima pravo na ljutnju i bes,
jer se radi o selektivnoj pravdi ili nepravdi.
916
Predsednik Nikoli je jo izjavio: Ovo s Hrvatskom ne ide dobro.
Predsednik Hrvatske je do ove presude (Gotovini i Markau) traio razlo-
ge zato da se ne mirimo. Sve prie da je ljut zato to sam ja rekao neto o
Vukovaru su la. On je ekao ovu presudu. On bi sada da razgovaramo ja
913 http://www.slobodnaevropa.org/content/hrvatska-za-odredjivanje-datuma-srbiji-za-
pocetak-pregovora/24918972.html.
914 Ibid.
915 www.b92.net , 29. novembar 2012.
916 Ibid.
kao predsednik naroda koji je inio zloine i on kao predsednik naroda
koji nije ni za ta osuen.
917
Rekao je i da je cinino to je general Gotovina pozvao Srbe da se vra-
te i da Hrvati znaju da je zloin poinjen u Oluji straan, da e ih gristi
dok su ivi, ali slave to niko nije kanjen za to. To je narod na pogrenom
putu, narod koji bi sada moda streljao svoje pojedince koji kau stanite
ljudi, pa to je bio zloin.
918
Nikoli smatra da treba nai nain da sa Hrvatskom saraujemo u eko-
nomskim i drugim oblastima od zajednikog interesa, ali oigedno da s
dravom koja slavi svoj zloin ne moete iskreno, otvoreno i srdano da sa-
raujete. Ne moe! Ne ide! U ije ime? U ime rtava, u ime njihove dece?
919
I civilni, antiratni sektor, uz veoma retke izuzetke, pridruio se Vla-
di u negativnoj reakciji. Tako ugledna istoriarka Dubravka Stojanovi u
autorskom tekstu pie: Posle oslobaajue presude za akciju Oluja gubi
se kljuni motiv, odnosno ideoloki okvir rata koji je njegov uzrok. Rat je
sada, bar to se hrvatskog uea u njemu tie, ostao samo odbramben
i oslobodilaki. Istie ovdanju dominantnu tezu i kae: Problem je u
tome to se jugoslovenski sluaj ne moe porediti s klasinim napadom
jedne drave na drugu. Na prvom mestu, bio je to rat napravljen u okviru
zajednike drave,
920
iji cilj je bilo njeno cepanje, zauzimanje teritorija i
stvaranje to istijih nacionalnih drava. Radilo se o posebnom istorijskom
trenutku, nastalom neposredno posle pada Berlinskog zida i ruenja dota-
danje podele sveta.
921
Vesna Pei, biva predsednica Graanskog saveza
i biva lanica Liberalno-demokratske partije, pak smatra da ovu skanda-
918 Ibid.
919 Ibid.
920 U Srbiji se stalno prenebregava injenica da je rat voen na teritoriji Hrvatske i Bosne
i Hercegovine, koje je meunarodna zajednica, nakon to je Badenterova komisija
uspostavila kriterije za nezavisnost, priznala kao nezavisne drave. Kao dan prestanka
postojanja Jugoslavije meunarodna zajednica uzima 8. oktobar 1991. godine. To znai, a
tako to tumai i Haski tribunal, da je rat imao meunarodni karakter.
921 Dubravka Stojanovic, Zasto se ne osecam dobro posle presude u Hagu? http://pescanik.
net/2012/11/zasto-se-ne-osecam-dobro-posle-presude-suda-u-hagu/.
loznu presudu, koja je uruila kredibilitet Tribunala treba pripisati spolj-
nom uticaju na sud. Tog uticaja nije bilo u svim sluajevima, ali u nekima,
pa i u ovom, jeste.
922
A Vladimir Kecmanovi, pisac mlae generacije istie
da nijedna haka odluka nema nikakvu pravnu, ili, ne daj boe, moral-
nu teinu. Politiku ima. I zato srpski politiki predstavnici imaju pravo i
obavezu da se bune.
923
Ekonomski odnosi
Postoji veliki potencijal za mnogo veu ekonomsku saradjnu, ali za
to je neophodna konstruktivnija uloga drave, posebno Srbije, jer neke
stvari odreuje politika. Hrvatske rme, naalost, imaju jako loa isku-
stva na tenderima, to se moe ilustrovati sa nekoliko primera. Hrvatska
je, na primer, imala povoljniju ponudu za most kod Beke, ili za Kona-
rev tramvaj.
Srpske investicije u Hrvatskoj iznose samo 40 miliona eura, a hrvatske
u Srbiji vie od 500 miliona eura. Razlozi nedovoljnog prisustva srpskih
preduzea na tritu Hrvatske su nezavreni procesi privatizacije srpske
privrede, a Hrvatska je te procese okonala uz snaniju podrku drave i
banaka.
Prema podacima beogradskog Instituta za istraivanje trita izvoz Sr-
bije u Hrvatsku je u padu poslednjih meseci, dok uvoz raste. Hrvatska se u
2012. godini popela na 10. mesto spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Srbi-
ja je za 11 meseci 2012. godine zabeleila izvoz u Hrvatsku od 365 miliona
dolara, to je 14,1 odsto manje u odnosu na prvih 11 meseci 2011, dok je
uvoz povean za 14,1 odsto, odnosno na 494 miliona dolara.
924
U Srbiji posluju desetine rmi u hrvatskom vlasnitvu,
925
a na tritu
Hrvatske trenutno postoje samo tri investicije iz Srbije. Sredinom 2008. go-
922 Vesna Pesic, Presuda Gotovi pod spoljasnjim uticajem, http://pescanik.net/2012/11/
presuda-gotovini-pod-spoljasnjim-uticajem/.
923 Vladimir Kecmanovic, Do sledeceg iznenadjenja, http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-
sa-strane/Do-sledeceg-iznenadjenja.sr.html.
924 Politika, 2013.
925 Idea, tark, Frikom, Dijamant, Grand prom, Polet, Strailovo, Mivela,
dine koncern Svislajon Takovo, jedan od najveih konditora u regionu,
kupio je fabriku Eurofud market iz Siska, takoe proizvoaa konditora,
u vrednosti od oko 20 miliona eura. NCA investment grup je krajem 2010.
godine postala veinski vlasnik hrvatske trgovake kompanije Magma za
oko 25 miliona eura. U Privrednoj komori Srbije navode da su obe kompa-
nije u problemima na tritu Hrvatske, a NCA investment grup razmatra
mogunost povlaenja sa ovog trita.
926
Trea srpska investicija u Hrvatskoj je Tesla tedna banka, sa osni-
vakim kapitalom od tri miliona eura, iji su vlasnici i osnivai fondovi za
razvoj Vojvodine i Srbije. Ova banka e imati posebnu kreditnu liniju na-
menjenu srpskim povratnicima i revitalizaciji opustoenih podruja.
U Privrednoj komori Srbije navode da je razlog neravnotee u me-
usobnim ekonomskim odnosima to to je u Srbiji stvoren povoljan am-
bijent za strane ulagae, dok sa hrvatske strane takva klima, pogotovo za
rme iz Srbije, ne postoji. Prethodnih godina je Delta Miroslava Miko-
via pokuavala da kupi zemljite kompanije Zagrepanka u Zagrebu i
mesnu industriju Improm iz Krievaca. Nije uspela, uprkos prijateljskim
vezama Miroslava Mikovia i Ivice Todoria, vlasnika Agrokora. Denjub
grupa u ijem su sastavu Imlek i Mlekara Subotica bezuspeno su na-
stojali da kupe Karlovaku mlekaru. a eljko Mitrovi, vlasnik Pinka je
u nameri da posao proiri i u Hrvatskoj naiao na estok otpor javnosti.
Slobodan Vuievi, bivi vlasnik Grand kafe, uspeo je da ue na hrvat-
sko trite, ali je ta srpska investicija doivela jasko.
927
Meutim, Goran Masnec, direktor predstavnitva Hrvatske gospodar-
ske komore u Beogradu (HGK) kae da se do sada niti jedna srpska rma
nije obratila dopisom ili dola u nae Predstavnitvo i rekla mi ne moe-
mo otvoriti rmu, ili mi ne moemo raditi u Hrvatskoj, imamo problema,
Kikindski mlin, Palanaki kiseljak, samo su neka od preduzea u Srbiji koja su u
vlasnitvu hrvatskih kompanija.
926 http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Odnosi-Srbije-i-Hrvatske/Hoce-nasu-privredu-
ali-svoje-gospodarstvo-ne-daju.lt.html.
927 Ibid.
na nivou grada, optine, upanije, drave, ne daju nam otvoriti, ne moe-
mo investirati...
928
U Privrednoj komori Srbije tvrde da e ulaskom Hrvatske u EU srpska
preduzea moi da izvozi svoje proizvode pod mnogo povoljnijim uslovi-
ma. Prestae da vai CEFTA sporazum za trgovinu koji Hrvatska ima sa Srbi-
jom, pa e Hrvatska ukinuti carine za neke proizvode iz Srbije. Meusobna
razmena za pojedine proizvode nee biti ograniena kvotama. Meutim,
srpska preduzea morae da zadovolje standarde za bezbednost za izvoz u
EU.
929
Hrvatska e od 2014. godine, kao lanica EU, uivati u Srbiji bescarin-
ski tretman za odreene kategorije poljoprivrednih proizvoda u skladu sa
odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP). Ali njen izvoz
odreenog broja poljoprivrednih proizvoda (meso, mleko, maslac, sir, ku-
kuruz, ljive, jagode, trenje, paradajz, paprike, sire) bie i dalje pod ca-
rinskim optereenjem do ulaska Srbije u EU. Posebno e biti otean izvoz
cigareta iz Hrvatske u Srbiju, jer je za cigarete iz Hrvatske sadanja carina u
okviru CEFTA sporazuma 10 odsto u okviru kvote od 25 tona i 15 odsto van
kvote, dok je carina na uvoz cigareta iz EU 57,6 odsto.
930
Kulturne i sportske veze
Obnavljanju kulturnih veza izmeu Srbije i Hrvatske doprinele su pri-
vatne inicijative i nevladin sektor. Srpska i hrvatska drava uglavnom su
bile po strani. Oigledna je potreba na obe strane da se saradnja intenzi-
vira i proiri, ali ekonomska situacija i odsustvo dravne podrke znaajno
ograniavaju tu saradnju. Uprkos tome ona je sve vidljivija i uiva punu
podrku ire javnosti.
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbijeje nansijski po-
dralo gostovanje Tomislava Marinkovia, Jasmine Vrbavac i Dejana Si-
monovia u Hrvatskom drutvu pisaca u novembru 2012. Jedna od prvih
knjiga koja je objavljena u Srbiji je knjiga Igora Mandia Romani krize,
929 Politika, 2013.
930 Ibid.
(Prosveta, 1996). Beogradska izdavaka kua Rende, (a tu je i srpsko pred-
stavnitvo hrvatskog VBZ), daje najslikovitiji pregled savremene hrvatske
knjievne scene, a dela Miljenka Jergovia, Vedrane Rudan, Renata Bareti-
a, Ante Tomia... bez prevoda objavljuju srpski izdavai.
931
U hrvatskom Arkzinu tampana je knjiga Vladimira Arsenijevia U
potpalublju 1998, a naredne godine, Ovo bi mogao biti va srean dan
Milete Prodanovia. U Srpskom knjievnom drutvu gostovali su hrvatski
pisci, a pisci iz Srbije ugoeni su u Hrvatskom drutvu pisaca. Postojala
je zajednika inicijativa ova dva drutva za osnivanje asopisa Mato ek-
spres, ali ona nije ostvarena zbog izostanka dravne podrke. Kulturna
ustanova Parobrod i Dom omaldine Beograda organizovali su u novembru
2012. godine vikend savremene hrvatske pop kulture, dok se manifestaci-
ja Dani srpske kuture u Hrvatskoj, u organizaciji SKD Prosvjeta, odrava
od 2006. godine.
Poslednji lm snimljen u srpsko-hrvatskoj koprodukciji pre poetka
rata bio je Virdina Srana Karanovia (1991). Osamanest godina kasni-
je Vinko Brean ponovo spaja hrvatsku i srpsku kinematograju u lmu
Nije kraj, dok Janko Baljak 2006. godine pravi prvu nepropagandnu do-
kumentarnu koprodukciju Vukovar-poslednji rez, u produkciji TV B92.
Na koncertu u maju 2012, prvom u Zagrebu posle 30 godina, predsta-
vila se Beogradska lharmonija. Dirigent Zagrebake lharmonije Miljen-
ko Pulji izjavio je da ovo gostovanje treba da pree u tradiciju. U okviru
ciklusa Pika-Toka-Taka prole jeseni u sali Kolareve zadubine nastu-
pila je Zagrebaka lharmonija. Koncert je zapoeo delom Samba da ca-
mera kompozitora Ive Josipovia, predsednika Hrvatske.
Poslednjih godina intenzivira se pozorina saradnja. Zagrebako po-
zorite ZeKaEm, izvelo je nekoliko predstava u Jugoslovenskom dram-
skom pozoritu (JDP), a JDP jeuzvratilo gostovanje. UGaveli su predstave
JDP: Tartif, Tako je moralo biti, Metamorfoze, Drama o Mirjani i ovi-
ma oko nje
U hrvatskim gradovima zabeleena su i gostovanja Beogradskog
dramskog pozorita, Ateljea 212 i Pozorita na Terazijama koje ve dve
931 http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Odnosi-Srbije-i-Hrvatske/Kulturna-razmena-
u-privatnim-rukama.lt.html.
sezone uestvuje na Festivalu mjuzikla u Opatiji. Tanja Mandi Rigonat
reirala je u Rijeci po tekstu Vedrane Rudan predstavu Dabogda te maj-
ka rodila, a Jug Radivojevi Krmaricu Mirandolinu. Oliver Frlji reira
u Beogradu i Subotici, Bogdan Dikli reirao Profesionalca u Zagrebu.
Kad je re o izlobama prisustvo umetnika iz Hrvatske vidljivo je na
kolektivnim izlaganjima, poput Oktobarskog salona, dok su u Zagrebu
izlagali umetnici iz Srbije u galerijama Miroslav Kraljevi i Nova gde je
u toku izloba grupe Spomenik. Nezavisna asocijacija Remont predstavi-
la je (2009) svoje umetnike u Puli, a poseta je uzvraena 2010.
Popularna muzikla je prva prodrla na obe strane. U Beogradu su za-
beleena gostovanja poznatih hrvatskih kantautora poput Gorana Karana,
Meri Cetini, Jelene Brezge, Severine, Tereze Kesovije, Josipe Lisac i mno-
gih drugih. Gostovale su i dalmatinske klape (u okviru promocije hrvat-
skog turizma). U februaru 2013. godine uprilien je u jednom zemunskom
restoranu mesec dana Hvara U Hrvatskoj su gostovali ore Balaevi,
Bajaga, Neda Ukraden i razne pop grupe, kao i brojni folk pevai.
U oblasti sporta takoe je dolo do pomeranja. Koarkaka Jadranska
liga, prvo je zajedniko takmienje posle rata (osnovana 2001). Neki auto-
riteti smatraju da je ta liga potrebna svima, kao naslednik prvenstva Ju-
goslavije, nekad najboljeg nacionalnog ampionata u Evropi. Dodue, za
proteklih desetak godina, koliko postoji liga prolo se kroz razliite faze,
od tua do civilizovanog ponaanja. I u ostalim sportovima, ve godina-
ma, postoje nekakvi planovi o zajednikim ligama, ali je bezbednost pod
znakom pitanja, bar u fudbalu jer ju je mnogo tee garantovati nego u
koarci.
932
Bilo je i transfera igraa iz jedne zemlje u drugu, jedan je izazvao po-
sebnu panju. Nekadanji golman Vojvodine Dragan ili preao je u Ri-
jeku (2005) Osim grupice navijaa koja je povremeno skandirala iliu
odlazi iz Hrvatske, ostali su ga lepo prihvatili.
Najnoviji primeri su igranje jednog od najboljih vaterpolista sveta Va-
nje Udoviia za zagrebaku Mladost i nedavni dolazak hrvatskog repre-
zentativca Damira Buria u kragujevaki Radniki. Ma koliko susreti srpske
932 http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Odnosi-Srbije-i-Hrvatske/Stari-sportski-asovi-
za-ugled.lt.html.
i hrvatske reprezentacije u veini sportova izgledali kao vie od igre, po-
stoji mnogo primera o njihovoj saradnji na velikim takmienjima. Jedan
od njih je i porodina atmosfera meu strelcima na Olimpijskim igrama
u Londonu. Kada je Ivana Maksimovi osvojila srebrnu medalju prve koje
su joj poletele u zagrljaj bile su Snjeana Peji (Hrvatska) i iva Dvorak
(Slovenija).
933
I broj turista na relaciji Beograd Zagreb se znaajno poveao. Na listi
od 15 zemalja iji turisti dolaze u Beograd tree mesto, odmah iza Nema-
ca, zauzimaju Hrvati.
934
Da se to pre ree problmi nastali kao posledica rata (nestala lica,
granini problemi, uzajamne tube);
da Srbija stvori atmosferu i podri unapreenje kulturnih i eko-
nomskih veza sa Hrvatskom;
da uestvuje u to intenzivnijoj razmeni mladih ljudi u razliitim
programima koji e doprineti zbliavanju mlaih generacija;
da Srbija prestane sa politikom koja Hrvatsku vezuje samo
za ustaki zloin i da se objektivno postavi prema hrvatskoj
realnosti;
da Srbija i Hrvatska sklope meusobni sporazum, nalik onom iz-
meu Francuske i Nemake nakon Drugog svetskog rata, kako bi
doprinele brem i dinaminijem razvoju regiona, kao i prevazila-
enju istorijskih optereenja, pre svega krivotvorenja prolosti;
933 Ibid.
934 http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Odnosi-Srbije-i-Hrvatske/Hrvatski-turisti-
meu-najbrojnijima.lt.html
569
Makedonija: potencijalno poboljanje
U drugoj polovini 2012. godine, kao i poetkom 2013, Beograd je intenzivi-
rao odnose sa Skopljem. Pozitivne poruke vodeih linosti aktuelne admi-
nistracije, utisak je, u funkciji su nastojanja da se, kad je re o Makedoniji,
kompenzira zabrinjavajui trend pogoranja odnosa u regionu. Krhka
regionalna stabilnost i postepena obnova poverenja do ega je dolo to-
kom predsednikog mandata Borisa Tadia, ozbiljno je poremeena nakon
to je za predsednika Srbije izabran Tomislav Nikoli i i, na osnovu tog iz-
bora formirana sadanja vlada.
Oprez i naglaena distanca regionalnih lidera bila je oigledna jo pri-
likom Nikolieve predsednike inauguracije, kojoj je prisustvovao predsed-
nik Crne Gore, Filip Vujanovi kao jedini ef drave iz susedstva. Meutim,
u narednih est meseci Nikoli se dva puta sreo sa predsednikom Makedo-
nije orom Ivanovim u junu u Beogradu i u oktobru u Skoplju, s time
to je poseta Makedoniji bila ujedno i njegova prva predsednika poseta
nekoj zemlji u regionu. Poetkom januara 2013, u Skoplju je boravio i pre-
mijer Ivica Dai.
U tim prilikama u prvom su planu bili, bar kad je re o zvaninim
i javnim izjavama, prijateljstvo i saradnja, kao i neophodnost reavanja
otvorenih pitanja iskljuivo dijalogom. Najznaajniji meu njima svaka-
ko je iskaz Ivice Daia da Makedoniji, kad je re o njenom opstanku, ili
identitetu, ne preti nikakva opasnost sa severa i (od) Srbije.
935
U Makedo-
niji kojoj susedi, meu kojima je tradicionalno bila i Srbija, osporavaju
dravnost, nacionalni identitet i teritorijalni integritet, ta poruka je je si-
gurno prihvaena kao dobrodola. Na isti nain je, po svoj prilici, prihva-
ena i izjava Tomislava Nikolia uoi posete Skoplju, da su Makedoniji
prepreka na evropskom putu to to odbija da se odrekne imena, grba i za-
stave
936
, koja je, sa druge strane, izazvala proteste Grke.
936 Danas, 27-28. oktobar 2012.
U odnosima izmeu Makedonije i Srbije, posmatrano iz Beograda po-
stoje dva otvorena pitanja. Jedno je poluvekovni spor Srpske pravoslav-
ne crkve (SPC) sa Makedonskom pravoslavnom crkvom (MPC), zbog toga
to se SPC protivi autokefalnosti MPC. Drugo je sadrano u injenici da je
Makedonija jo krajem 2008. godine priznala nezavisnost Kosova (zbog
toga je tada makedonskom ambasadoru bilo uskraeno gostoprimstvo u
Beogradu).
Tokom 2012, u dravno-crkvenim odnosima dolo je do nekoliko ini-
cijativa na tragu potencijalnog reavanja dugotrajnog spora, ali je to, kako
se ini, dovelo do novih nesporazuma, prvenstveno u odnosima drave i
crkve u Srbiji, a i u ckrvi samoj.
O geostratekom znaaju Makedonije za Srbiju svedoi i privredno-sa-
obraajna vizija o izgradnju kanala Dunav Solun, koja je iznenada reak-
tivirana u Ministarstvu za prostorno planiranje i urbanizam Vlade Srbije.
Ideja stara vie od 100 godina nije posebno komentarisana u Makedoniji,
ali je u obliku strunog miljenja o neizvodljivosti tog projekta vraena u
Beograd.
Unutranje prilike u Makedoniji
Za Makedoniju je 2012. godina bila izuzetno teka, povremeno i dra-
matina. Teka zbog ekonomsko-socijalne situacije, koja je krajem godine
eskalira u masovne proteste pred parlamentom i tuom poslanika unutar
njega; dramatina zbog serije meuetnikih incidenata koji su povremeno
ili opasnom ivicom prerastanja u ozbiljne sukobe.
Jo 2004. godine Makedonija je postala kandidat za lanstvo u Evrop-
skoj uniji (EU), ali jo uvek nije dobila datum za otpoinjanje pregovora o
pristupanju. Takoe, aplicirala je i za lanstvo u NATO, ali je ve dugo na
ekanju. lanstvo u obe organizacije, to bi doprinelo poboljanju eko-
nomske, socijalne i bezbednosne situacije blokira Grka. Iako se to pitanje
povremeno aktuelizira u institucijama EU, kao i u parlamentima pojedi-
nih zemalja lanica, sve se svede na to da Makedonija i Grka meusobni
spor ree u bilateralnim kontaktima, to je zapravo zaarani krug iz koga
se izlaz ne nazire.
571 Makedonija: potencijalno poboljanje
Serija meuetnikih incidenata poela je u prolee 2012, kad je poli-
cajac makedonske nacionalnosti u Gostivaru ubio dvojicu Albanaca (zbog
svae oko parking mesta). To je bio povod za desetodnevne nemire u ne-
koliko makedonskih gradova, prvenstveno u Skoplju i Tetovu sa na deseti-
ne povreenih. Situacija se smirila nakon Mara mira koga je u Skoplju
organizovala grupa graana Zajedno za mir, uz podrku vie od 70 nevla-
dinih organizacija.
Eskalacija meuetnikog nasilja zapretila je i nakon stravinog zloi-
na, kad je u aprilu, nedaleko od Skoplja vatrenim orujem likvidirano pet
makedonskih mladia. Sumnja je odmah pala na Albance. Istraga je, me-
utim, relativno brzo okonana, poinioci su identikovani kao islamski
fundamentalisti iz inostranstva i zloin je ve i sudski procesuiran. U smi-
rivanju tenzija ovim povodom uestvovali su inae, i predsednici Make-
donije i Albanije, ore Ivanov i Bamir Topi, koji je doputovao u Skoplje.
Tenzije su narasle i povodom obeleavanja 100-godinjice albanske
dravnosti sa centralnim dogaajem koji je organizovan u Skoplju. U ma-
kedonskoj prestonici, okienoj albanskim zastavama i drugim simbolima
na prigodnoj manifestaciji govorili su premijeri Albanije i Kosova Salji Be-
ria i Haim Tai, kao i potpredsednik makedonske vlade Musa Daferi.
Meuetnika napetost ovom prilikom nije rezultirala nasilnim incidenti-
ma, ali je, po oceni nekih komentatora, ova proslava proizvela verovatno
najvei etniki jaz u zemlji.
937
Srpsko-makedonski crkveni spor
Uoi posete Makedoniji Tomislav Nikoli je izjavio da se viedecenij-
ski spor izmeu SPC i MPC moe reiti samo ako se u reavanje ukljue obe
drave i o tome otvoreno razgovaraju.
938
Prema njegovim reima, naime,
Makedonija sad u Srbiji ima sagovornika sa kojim moe da rei taj spor, a
937 Novi magazin, 29. novembar 2012.
938 Predlaem da sednemo da razgovaramo. Kakv je odnos Makedonije prema Srpskoj
pravoslavnoj crkvi i kakav je odnos Srpske pravoslavne crkve prema Makedoniji i o tome
ta je Makedonska pravoslavna crkva i kako moe da postigne ono to eli, rekao je
Tomislav Nikoli; Fonet, 17. oktobar 2012.
taj sagovornik sam ja.
939
Svoje dobre usluge Nikoli je ponudio u uvere-
nju da on dovoljno potuje SPC, kao i da SPC potuje njega da moemo da
reimo taj problem.
940
U ovoj ponudi makedonska javnost je, meutim, prepoznala svojevr-
snu trgovaku ponudu. Naime, pretpostavilo se da Nikoli nudi autokefal-
nost u zamenu za oslobaanje prvog oveka neregistrovane Pravoslavne
ohridske arhiepiskopije (praktino, ispostave SPC u Makedoniji), Jovana
Vranikovskog koji je u Makedoniji u zatvoru zbog pronevere.
Indikativno je takoe, da je tih dana predlog za davanje autokefal-
nosti makedonskoj crkvi stigao i iz SPC. Episkop abaki Lavrentije je u
intervjuu za Blic ocenio da Makedonskoj pravoslavnoj crkvi treba dati au-
tokefalnost, dodajui da bi to moglo da se pokrene ve na svetom arhije-
rejskom saboru SPC, u maju 2013. godine.
941
U najviim krugovima SPC ova izjava izazvala je pravu buru. Episkop
baki Irinej je zatraio da se Lavrentije odmah penzionie,
942
jer to to pria
je nepromiljeno, neozbiljno i crkveno-kanonski neprihvatljivo.
943
Patri-
jarh srpski Irinej rekao je da episkop Lavrentije iznosi svoje lino miljenje
i da to nije stav SPC.
944
Dodao je, meutim, da smo svi za to da se ovaj spor
rei, ali na kanonski nain.
945
Inicijativa predsednika Nikolia o dravnoj intervenciji u meucrkve-
ne odnose nije najbolje prola ni u SPC. Vladika baki Irinej koji obavlja i
funkciju portparola SPC rekao je da je Nikoli govorio u svoje ime, spon-
tano, bez prethodne konsultacije sa predstavnicima nae Crkve.
946
Kako
dalje kae episkop Irinej, Nikoli, kao iskusan politiar odlino zna ko je
939 Novi magazin, 1. novembar 2012.
940 Isto.
941 Gotovo sve pravoslavne crkve su autokefalne, pa zato ne bi bila i makedonska. Samo je
to potrebno kanonski urediti. Treba im omoguiti da se samostalno organizuju, rekao
je episkop Lavrentije; Blic, 23. oktobar 2013.
942 Blic, 26. oktobar 2012.
944 Isto.
945 Isto.
946 Pravoslavlje, 1. novembar 2012.
nadlean za reavanje kanonskih pitanja, pa i problema viedecenjskog
crkvenog raskola u Makedoniji.
947
Indikativno je, meutim, da je u opirnom odgovoru makedonskim
medijima, kojim negira trampu autokefalnost za oslobaanje Vrani-
kovskog, Irinej zapravo posredno dao naslutiti da je upravo o tome i bila
re.
948
Meudravni odnosi
U trodnevnu posetu Makedoniji krajem oktobra 2012, Tomislav Niko-
li je iao sa dvostrukim ciljem: osim zvanikog susreta sa makedonskim
partnerom, orom Ivanovim (praenog bizarnim gostovanjem na Raki-
jadi u jednom makedonskom selu, gde je promovisao i sopstvenu raki-
ju), Nikoli je, u Kumanovu obeleavao i 100-godinjicu Prvog balkanskog
rata. Od ovog drugog, kao i sve ostale zemlje-saveznice u tom ratu protiv
Turske, distancirala se i Makedonija proslavi je prisustvovala samo mi-
nistarka kulture. U beogradskim medijima to je tretirano kao uvreda i a-
mar Tomi.
949
Zvanini boravak u Skoplju bio je najpre, obeleen Nikolievim obja-
njavanjem onoga to je prethodno rekao: praktino se izvinjavao Grkoj
koju je oznaio odgovornom za zastoj Makedonije na evropskom putu, a
pazei da ne uvredi domaina. Tvrdio je da, kao to je zabrinut da li e Sr-
bija ikad ui u Evropsku uniju, tako je zabrinut i za Makedoniju: Rekao
947 Isto.
948 Isto. On (Nikoli) isto tako odlino zna da bi ovakva trampa bila neprihvatljiva za
obe strane: za Srpsku Pravoslavnu crkvu stoga to bi zapravo bila nagrada goniteljima
Arhiepiskopa Jovana i Ohridske Ahiepiskopije, bez ikakvog realnog ustupka sa njegove
strane osim odustajanja od ionako vapijueg bezakonja i dravno-polcijskog terora, iji
stvarni inspiratori i naruioci jesu upravo raskolniki episkopi za takozvanu MPC, opet,
to bi, psiholoki bio njihov poraz pred ovekom koji je njoj vei trn u oku nego itava
jerarhija Srpske pravoslavne Crkve jer je on neuutni ivi demanti svih propagandnih
lai i besmislica, poput one od opasnosti od posrbljavanja ili, u drugoj varijanti, od
pogravanja u sluaju prihvatanja normalnog kanonskog reenja
949 Alo, 29. oktobar 2013.
sam da u tom sporu vidim ponos na kome insistira Makedonija i ponos na
kome insistira Grka.
950
Morao je takoe, da objasni i svoj raniji zahtev da Srbija odustane od
priznavanja ustavnog imena Makedonije (Republika Makedonija), kao re-
akciju na makedonsko priznavanje Kosova. Podsetio je sa time u vezi da je
tada bio u opoziciji i da je to bila emotivna reakcija. Dodao je da Srbija ne
razmilja o promeni stava prema imenu Makedonija.
951
Politiki dijalog je uglavnom bio fokusiran na potrebu uzajamne sa-
radnje i pomaganja na evropskom putu kojim idu obe zemlje.
U slinom duhu protekla je i januarska poseta premijera Ivice Daia.
Njegova eksplicitna izjava kojom je negirao postojanje bilo kakvih preten-
zija Srbije prema Makedoniji sigurno je u Skoplju primljena sa odobrava-
njem: Uveravam sve u Makedoniji koji imaju ikakve sumnje, da Srbija
ne samo da nema nikakve pretenzije prema Makedoniji, niti njenom te-
ritorijalnom integritetu, suverenitetu i nacionalnom identitetu, ve, na-
protiv, elimo da nastavimo da budemo najbolji prijatelji makedonskom
narodu, naglasio je on.
952
Kao ni predsednik Nikoli ni Dai nije potencirao nezadovoljstvo Be-
ograda injenicom da Makedonija priznaje nezavisnost Kosova. Tokom
razgovora sa svojim partenrom, makedonskim premijerom Nikolom Gru-
evskim samo je zamolio za uzdranost dok traju pregovori Beograda i
Pritine.
953
951 Politika, 27. oktobar 2012. Nikoli je takoe rekao da svojim dolaskom u Skoplje, to je
njegova prva regionalna poseta, eli da pokae da su Srbiji dragi prijatelji i oni koji su
proiznali i oni koji nisu priznali Kosovo,
Ekonomska saradnja Srbije i Makedonije
O znaaju meusobne ekonomske saradnje svedoi injenica da je
Srbija Makedoniji drugi spoljotrgovinski partner (Makedonija je Srbiji,
sedmi). Tokom 2012, ukupna vrednost razmene iznosila je nepunih 800
miliona dolara. Indikativno je, meutim, da je ukupna meusobna razme-
na pala za gotovo 7 posto u odnosu na godinu ranije, to je najverovatnije
odraz ekonomske krize, karakteristine za obe zemlje. Za Srbiju je takoe
vano to to u razmeni sa Makedonijom ima pozitivan saldo, izvozi znatno
vie nego to iz Makedonije uvozi.
Meusobna razmena se svodi uglavnom na poljoprivredne proizvode:
iz Srbije se u Makedoniju izvoze uglavnom itarice, a iz Makedonije u Sr-
biju, voe i povre. U perspektivi, to je bila jedna od tema tokom Daieve
posete Skoplju, saradnju treba oekivati na zajedinikim projektima poput
Koridora 10, eleznikog koridora, kao i gasovodnih veza (kad na red doe
izgradnja Junog toka).
Da li je premijer Vlade Srbije u Skoplju spominjao ovljavanje sta-
re ideje o izgradnji plovnog puta od Dunava do Soluna, nije poznato. U
medijima o tome nije bilo rei. Ova ideja povremeno je blla aktuelna i
tokom postojanja Jugoslavije. Tako je sedamdesetih godina prolog veka
Makedonija bila prihvatila obavezu da ne ometa eventualnu realizaciju
tog projekta.
Od tada je, meutim, prolo vie od 40 godina. Rukovodilac katedre
za hidrotehnike objekte na Graevinskom fakultetu u Skoplju ocenjuje da
je za taj poduhvat sada prekasno, jer su dolinu Vardara u meuvremenu
zaposele putna mrea i eleznika pruga: Ukoliko bi projekat plovni Var-
dar oiveo trebalo bi ih izmestiti i obezbedti isti nivo usluga u prevozu
putnika i roba, to bi bio veliki troak za dravu.
954
954 Intervju, Politika 8. februar 2013.
Zakljuci
Makedonija, kao i Srbija, eka datum za otvaranje pristupnih pre-
govora za lanstvo u Evropskoj uniji. Ta injenica upuuje dve ze-
mlje na saradnju u evrointegracionim procesima. U konkretnom
sluaju, to je i verikovano sporazumom efova diplomatija dve
zemlje, potpisanim poetkom 2013. godine.
Za iskrenu saradnju u zajednikoj tenji za prikljuivanje EU od
presudne je vanosti da aktuelna vlast u Beogradu ozbiljno stoji
iza verbalnih poruka upuenih Skoplju o nemanju nikakvih pre-
tenzija prema Makedoniji.
Uprkos takvom opredeljenju, Srbija doprinosi ranjivosti geo-
strateke pozicije Makedonije zbog tvrdokornog stava Srpske
pravoslavne crkve koja se protivi autokefalnosti Makedonske pra-
voslavne crkve. Iako je tokom 2012. godine bilo nekih pokuaja
da se poluvekovni spor pone reavati to nije rezultiralo konkret-
nim pomacima u pozitivnom smeru. Odnosno, to i dalje ostaje
otvoreno pitanje u odnosima izmeu dve drave.
577
Crna Gora: vrsta orijentacija
Crna Gora je vrsto orijentisana na evroatlantske integracije i posveena
jedinstvenom cilju, lanstvu u Evropskoj uniji (EU) i NATO. ak dve treine
graana se izjanjava za lanstvo u Evropskoj uniji, a veina bi glasala i za
pristupanje NATO. Crna Gora je sredinom 2012. godine dobila datum za ot-
poinjanje pregovora o lanstvu u EU.
Na treim crnogorskim parlamentarnim izborima od sticanja neza-
visnosti 2006. godine, ponovo je pobedila koalicija Demokratska partija
socijalista (DPS) Socijaldemokratska partija (SDP). Prosrpska opozicija je
zabeleila jo jedan u nizu izbornih poraza, iako je i ovog puta otvoreno
podravana od Beograda.To se odnosi pre svega na Savet za Srbe u regio-
nu. Predsednik najvee opozicione prosrpske partije u Crnoj Gori, Socijali-
stike narodne partije (SNP), je lan tog tela kojim predsedava predsednik
Srbije.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) je u funkciji politike Beograda i otvo-
reno se mea u politike i dravne poslove. Ima veliki uticaj na delovanje
srpske opozicije. I SPC i prosrpska opozicija stalno lansiraju teze o ugroe-
nosti srpskog naroda u Crnoj Gori. Posebno istiu pitanje srpskog jezika za
koji kau da je jezik drugog reda, jer je crnogorski slubeni jezik. Srbija se
teko i sporo privikava na crnogorsku nezavisnost, ne oprata njeno pri-
znanje. Oekuje se da Podgorica i Pritina uskoro razmene i ambasadore.
Beograd uporno tretira Crnu Goru kao majaku dravu i u velikoj
meri zloupotrebljava medije koji doprinose takvom imidu Crne Gore. Ta-
kvi napisi u beogradskoj tampi ne prestaju ve godinama, naroito su
uestali uoi dobijanja datuma za pregovore sa Evropskom unijom i tokom
crnogorske predizborne kampanje.
Sluaj crnogorskog knjievnika i savetnika predsednika Skuptine An-
dreja Nikolaidisa iz ijeg je teksta izvuena misao da je na proslavi 20-go-
dinjice Republike Srpske trebalo upotrebiti dinamit, paradigma je za
pisanje ovdanje tampe o Crnoj Gori koja je tim povodom obilovala na-
slovima tipa Srbomrzac, Crnogorski Bin Laden itd. ak se i provladina
Politika ukljuila u ovu medijsku kampanju traei od vlasti u Beogradu
da zvanino reaguje.
Pretenzije Srbije
Srbija revnosno prati politika deavanja u Crnoj Gori u nadi da e
doi do poeljnih promena koje bi odgovarale srpskom nacionalistikom
projektu. Beograd se ponaa kao da je Crna Gora nezavisna privremeno.
Predsednik Srbije Tomislav Nikoli je izjavio, u intervjuu TV Crne Gore, da
priznaje zauvek crnogorsku nezavisnost, ali da ne priznaje razliku iz-
meu Srba i Crnogoraca.
955
Ovakav stav ide na ruku prosrpskoj opoziciji
i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njihovim tvrdnjama o jednom, srpskom na-
rodu u Crnoj Gori.
U radu Saveta za Srbe iz regiona redovno uestvuju predsednici opo-
zicionih prosrpskih partija iz Crne Gore. Sa motivacijom brige za Srbe van
Srbije, Savet je postao poligon za razradu strategije delovanja prosrpske
opozicije u pokuaju podrivanja crnogorske nezavisnosti i suvereniteta
kroz tezu o tekom poloaju srpskog naroda u Crnoj Gori. Tim povodm,
Ranko Krivokapi, predsednik crnogorskog parlamenta je izjavio: Ne
moe se shvatiti kao dobra namera ako pozivate lidere graanskih parti-
ja iz Crne Gore da prisustvuju kao dijaspora. Ti Srbi su domicilni narod u
Crnoj Gori. Oni samo imaju drugaije nacionalno oseanje od jednog dela
Crne Gore. Ja ne znam da neka druga drava ima savet pri predsedniku dr-
ave za saradnju sa tim narodom u regionu. To ne funkcionie kao nain
dobrosusedskih odnosa, da politike subjekte iz jedne zemlje konstituiete
u telima druge drave. Socijalistika narodna partija je najjaa opoziciona
partija u Crnoj Gori, a njen predsednik sedi u savetu predsednika druge
drave.
956
Gotovo svaki dogaaj se koristi za medijsku harangu protiv Crne Gore.
Tako, ilustracije radi, list Press, povodom godinjice crnogorske nezavi-
snosti objavljuje izjave prosrpskih opozicionara u kojima se izmeu osta-
log tvrdi da je Crna Gora postala nezavisna od Srbije, ali nije postala
956 Danas, 30. april-1.maj 2012.
579 Crna Gora: vrsta orijentacija
nezavisna od svoje kriminalna elite, da je crnogorski reim izjednaio
jaanje drave sa uruavanjem srpskog identiteta, da je srpski jezik jezik
drugog reda u dravnoj administraciji, da je od ukupnog broja dravnih
slubenika u Crnoj Gori, Crnogoraca 85 odsto, a Srba 4,2 procenata, itd.
957
Veliki publicitet u sbijanskim medijima dobija Neboja Medojevi,
predsednik Pokreta za promene (PZP). Medojevi, koji je miljenik srpskih
vlasti i medija, svojevremeno vien za ulogu da smeni ukanovia, je izja-
vio da je predsedavajui Predsednitva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbe-
govi dobio ogroman novac i da e prljavi novac od droge i kriminala
formirati novi crnogorsku vladu, aludirajui na Izetbegovieve sugestije
Bosanskoj stranci da uestvuje u formiranju vlade odnosno da ue u po-
stizbornu koaliciju sa vladajuim strankama koje su dobile najvie glaso-
va, ali joj nedostaju glasovi partija manjinskih naroda.
958
Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vukovi tim
povodom kae da je Medojevi to izjavio nekoliko dana poto se vratio iz
Ankare, gde je molio turske vlasti da utiu na Bonjake da okrenu lea
Crnoj Gori i prihvate opasne ponude upravo njegove velikosrpske izborne
koalicije.
959
Opozicioni Demokratski front Crne Gore je ak svoje predizborne pla-
kate izlepio u Beogradu, to je u Crnoj Gori ocenjeno kao zlokobna namera
da se Crnoj Gori vrati status 27 izborne jedinice velike Srbije.
960
Milo u-
kanovi je u predizbornoj kampanji izjavio da kritiari Demokratske par-
tije socijalista ne nude nita novo. Nudi se jo jedna obmana koja hoe da
Crnu Goru vrati unatrag, da je vrati u ralje velikodravnog nacionalizma
koji eli da poniti crnogorski dravni, nacionalni i kulturni identitet.
961
957 Press, 22. maj 2012.
958 Politika, 26. oktobar 2012.
959 Svedok, 30. oktobar 2012.
960 Danas, 12. oktobar 2012.
Prosrpska opozicija i nevladine organizacije
Deurna teza prosrpske opozicije u Crnoj Gori, kao i Srpske pravoslav-
ne crkve, godinama je ista da je srpski narod ugroen. Prosrpska opo-
zicija u Crnoj Gori ne priznaje crnogorske dravne simbole grb, zastavu
i himnu, ni crnogorski jezik kao slubeni. Uz podrku Beograda i SPC po-
kuava da instrumentalizuje pitanje ugroenosti srpskog naroda, srpskog
jezika i SPC, a u cilju destabilizacije politikih prilika u Crnoj Gori. Predsed-
nik opozicione Socijalistike partije Crne Gore (SP) Sran Mili je na konfe-
renciji u Ministarstvu dijaspore Srbije izjavio da je diskriminacija srpskog
jezika u Crnoj Gori najperdniji projekat aktuelne vlasti, jer guenjem je-
zika, oni ele da ugue i identitet srpskog naroda. Osim toga, i SPC je izlo-
ena velikim pritiscima to unosi nemir i zabrinutost srpskog ivlja.
962
U pregovorima vlasti i opozicije o promeni Ustava zbog izmene zako-
na o pravosuu, to je jedan od uslova EU, opozicija trai da se izjednai
srpski i crnogorski jezik odnosno da srpski bude slubeni jezik.
Srpski nacionalni savet pozvao je politike partije, nevladine organi-
zacije i pojedince da zajedno uestvuju u obezbeivanju kolektivnih prava
srpskog naroda po meunarodnim standardima. Mrea srpskih nevladi-
nih organizacija trai konstitutivni status za srpski narod, uvoenje dvo-
domnog parlamenta, kao i da se, umesto predsednika Crne Gore uvede
rotirajue predsednitvo u kome e se smenjivati predstavnici srpskog i cr-
nogorskog naroda. U zajednikoj deklaraciji 23 nevladine organizacije za-
traeno je neodlono reavanje srpskog nacionalnog pitanja u Crnoj Gori,
kao i da srpski jezik bude slubeni. Kao i opozicija, i nevladine organiza-
cije trae izmenu zastave, to jest uvoenje trobojke kao i da dravni sim-
boli u Crnoj Gori moraju da sadre deo koji nedvosmisleno ukazuje na to
da je Crna Gora drava i srpskog naroda. Takoe se trai i formiranje save-
ta za obrazovanje na srpskom jeziku, kao i prestanak progona svetenika i
vernika Srpske pravoslavne crkve i zaustavljanje pljake njene imovine.
963
Beogradska tampa je burno reagovala na promenu kolskih progra-
ma iz knjievnosti u Crnoj Gori, jer su u tamonjim udbenicim izostavljeni
962 Press, 28. april 2012.
srpski pisci. Tvrde da Ministarstvo prosvete Crne Gore vri istku srpskih
linosti i pisaca. Tabloid Kurir pod naslovom Kulturni genocid zamera
to su iz kola Crnogorci izbacili ak i Svetog Savu kao kolsku slavu,
964
to
se navodi kao dokaz da dravna vlast vri nasilnu asimilaciju Srba u naci-
onalne Crnogorce. Provladina Politika ak donosi na prvoj strani informa-
ciju o sei srpskih pisaca po crnogorskim kolama.
965
Srpska pravoslavna crkva
Srpska pravoslavna crkva ve godinama otvoreno agituje i presuuje
o politikim i dravnim pitanjima Crne Gore. SPC svojim delovanjem po-
driva nezavisnost Crne Gore i uporno tvrdi da je srpski narod u Crnoj Gori
ugroen, te da vlast ugroava i njenu delatnost i njene vernike. SPC ne pri-
znaje crnogorsku naciju i crnogorski jezik i optuuje aktuelnu vlast da joj
onemoguava delovanje, navodno proganjajui njene vernike i otimajui
njenu imovinu. SPC odbija da se registruje premda su druge verske organi-
zacije to uinile jo ranije.
SPC takoe ne priznaje Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC) koja je uki-
nuta 1918. godine prilikom nasilnog prisajedinjenja Crne Gore Srbiji, koja
ima sve vie vernika i pristalica. Mitropolit Amlohije tvrdi da je Crnogor-
ska pravoslavna crkva najobinija sekta: U Crnoj Gori postoji jedna grupa
ljudi koji su vaspitavani u komunizmu, odnosno ateizmu i bezbonosti a
koji sada, umesto da se vrate pravoj i istinskoj crkvi, po ideolokim naeli-
ma stvaraju neku svoju versku zajednicu koju proglaavaju za Crnogorsku
pravoslavnu crkvu. To nije nikakva crkva, ve jedna oduena sekta na la-
nim temeljima, a lanim principima i naelima.
966
Poziv Demokratske partije socijalista da se ujedine pravoslavni vernici
u Crnoj Gori, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je doekan na no, uz stav da je
re o duhovnom i politikom licemerju koje ima za cilj zatiranje pravoslav-
nog srpskog identiteta i prevoenje njegovih nosilaca u unijatski verski i
crnogorski nacionalni identitet. U svojoj stalnoj kolumni u beogradskoj
964 Kurir, 1. oktobar 2012.
965 Politika, 22.mart 2012.
966 Politika, 8.januar 2012.
Pravdi, svetenik Velibor Domi, desna ruka Amlohija, reagujui na taj
predlog komentarie na sledei nain dijalog o nekakvom fuzionisanju
kanonske crkve i novoformirane organizacije koja nema nikakve veze sa
pravoslavnom crkvom nije mogu.
967
Beogradski mediji su otro reagovali na vest da je crnogorska policija
donela reenje kojim je sedmorici svetenika eparhije Mileevske SPC, na-
reeno da napuste Crnu Goru jer nemaju regulisane boravine dozvole ka-
kve propisuje zakon o strancima.
968
SPC je podigla metalnu crkvu na Rumiji kod Bara, planini simbolu
multikonfesionalnosti u Crnoj Gori. Crkvu je svojevremeno postavila Voj-
ska Srbije i Crne Gore. Zahtevi civilnog drutva da se ta crkva ukloni ne
prestaju, a to je javno zatraio i predsednik crnogorskog parlamenta. Am-
lohije je, meutim, na Badnje vee 2011. godine prokleo svakog ko hoe
da rui crkvu, jer to trai samo lana i pasja vera. Sud za prekraje u Po-
dgorici mu je zbog toga izrekao sudsku opomenu.
969
Mitropolit crnogorsko-primorski Amlohije reagovao je i povodom
govora Ranka Krivokapia evro-poslanicima kojima je, rekao da je SPC
problem u Crnoj Gori jer ne priznaje njenu dravnost, i da iz SPC dola-
ze verbalni napadi na LGBT populaciju i perspektivu lanstva Crne Gore
u NATO. Mitropolit Amlohije je zbog toga napisao psimo komesaru za
irenje EU tefanu Fileu i predsedniku Odbora Evropskog parlamenta za
meunarodne odnose Elmanu Broku, u kome optuuje predsednika Skup-
tine Crne Gore Ranka Krivokapia da se mea u crkvene poslove, uruava
pravni poredak zemlje i zloupotrebom vlasti teti Srpskoj pravoslavnoj
crkvi u Crnoj Gori. On je stavove Krivokapia odbacio kao grube neistine
i grubo dezinformisanje evro-poslanika i optuio ga da to radi iz svojih
ideolokih interesa, radi podrke neformalnoj zajednici koja sebe naziva
Crnogorska pravoslavna crkva.
970
Amlohije je u pismu evropskim zvaninicima objasnio i svoje stavo-
ve o LGBT zajednici, uz konstataciju da je stav SPC zasnovan na hrianskoj
967 Pravda, 1. mart 2012.
968 Pres, 15. februar 2012.
969 Politika, 20. novembar 2012.
970 www. B92.net 13. mart 2013,
etici i da se od crkve i mitropolita ne moe oekivati da propagiraju ho-
moseksualnost. Dalje istie da gospodin Krivokapi nema pravo da u ime
svog ateizma, politike ideologije i nacionalnog opredeljenja, pozivajui
se na evropske standarde, uruava pravni poredak, da dravne institucije
pretvara u ideoloko-partijske servise i da progoni crkvu i njeno sveten-
stvo, liavajui ih prava na slobodu verispovesti.
971
Sluaj Nikolaidis
Crnogorski knjievnik i savetnik predsednika republike Skuptine
Andrej Nikolaidis bio je nedeljama predmet medisjke kampanje i lina po-
vodom teksta koga je objavio na portalu e-novina. Istrgnuta je reenica da
je trebalo upotrebiti dinamit na proslavi 20-godinjice Republike Srpske
kojoj je prisustvovao kompletan dravni vrh Srbije. Gotovo unisono, beo-
gradski mediji su ga osludili kao crnogorskog Bin Ladena i srbomrsca.
972

U hajci je uestvovala i provladina Politika tekstom na prvoj strani lista ko-
jim se trailo da zvanini Beograd reaguje, to je i uinjeno slanjem prote-
stne note Podgorici.
U odbranu Nikolaidisa stao je jedino beogradski Forum pisaca, koji je
u Proglasu javnosti istakao: Forum pisaca se izriito suprotstavlja hajci na
Andreja Nikolaidisa kojoj se posle zvaninika iz RS i podgorikog dnevnika
Dan prikljuila i beogradska Politika. Namerno izvrui tekst i selektivno
ga citirajui, oni ugroavaju i dovode u opasnost ovog crnogorskog pisca i
novinara. Stavljajui ovu vest na prvu stranu, beogradski dnevnik je jasno
pokazao da srpska politika elita nije odustala od svojih hegemonistikih
namera prema Crnoj Gori, emu se Forum pisaca odluno suprotstavlja.
Stoga pozivamo da se odmah obustavi ova fatva i poziv na lin koji su Po-
litika i drugi mediji objavili i da se u celosti na uvid javnosti prui sporni
Nikolaidisov tekst kako bi se video njegov pun sadraj i na taj nain do-
zvolilo svim zainteresovanim da formiraju jasan stav o onome to je Niko-
laidis izneo u lanku. To je osnovno ljudsko i demokratsko pravo koje se
971 Isto.
972 Kurir, 15. januar 2012.
Andreju Nikolaidisu ovakvim ponaanjem medija ukida, ime se on una-
pred proglaava krivim.
973
Reagovanje zvanine Podgorice na beogradski
proces rehabilitacije Drae Mihailovia
Crna Gora briljivo uva i neguje tradiciju i simbole antifaistike bor-
be crnogorskog naroda. Dan ustanka Crne Gore, 13. juli, obeleava se kao
dravni praznik, a razni oblici ispoljavanja etnitva nailaze na otra rea-
govanja i osude i to najpre iz redova aktuelna vlasti.
Povodom beogradskog procesa rehabilitacije Drae Mihailovia jav-
no se oglasio i predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapi. On
u pismu podrke predsedavajuem Predstavnikog doma Parlamentar-
ne skuptine Bosne i Hercegovine Denisu Beiroviu, koji je ranije oce-
nio da etnika ideologija predstavlja direktnu opasnost po nezavisnost,
suverenitet i celovitost pre svega Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne
Gore, konstatuje: Rehabilitacija Drae Mihailovia i etnikog pokreta
bi predstavljala konstantnu opasnost i za Crnu Goru i bilo kakav pakt sa
politikim naslednicima Mihailovia bio bi antievropski in, civilizacijski
sunovrat, moralno nedopustiv a politiki poguban za Crnu Goru. Proces za
rehabilitaciju Drae Mihailovia koji se vodi u Beogradu je opasan poku-
aj revizije istine o jugoslovenskim ratovima devedesetih godina prolog
veka-rat u Hrvatskoj, a pre svega u Bosni i Hercegovini bili su prakti-
na realizacija etnikog pokreta. Etniko ienje i genocid nad nesrpskim
stanovnitvom centralni je deo etnikog projekta. Pruanjem legitimacije
Drai Mihajloviu naknadno se legitimiu i zlodela njegovih naslednika u
Bosni i Hercegovini.
974
974 Politika, 6.aprila 2012.
Zakljuci
Srbija ne odustaje od svoje politike prema Crnoj Gori iju nezavi-
snost stalno dovodi u pitanje kroz delovanje SPC i srpske opozicije
u Crnoj Gori;
Srbija mora prihvatiti Crnu Goru kao ravnopravnu nezavisnu dr-
avu kako bi se njihovi odnosi pretoili u visok nivo saradnje za
koji nesumlnjivo postoji veliki potencijal.
587
Slovenija: uzor regionalne saradnje
Odnosi izmeu Srbije i Slovenije su stabilni, u postepenom ali stalnom us-
ponu. Problemi koji su ih optereivali nakon raspada Jugoslavije, u meu-
vremenu su najveim delom reeni. Naime, Slovenija je nakon viegodinjeg
odugovlaenja pristala da vrati status dravljana tzv. izbrisanim graani-
ma, poreklom iz drugih jugoslovenskih republika koji su ostali da ive u njoj;
na osnovu presude Suda za ljudska prava u Strazburu tim svojim dravljani-
ma slovenaka drava isplatie i po 20.000 eura odtete.
Takoe, u meuvremenu je regulisano i pitanje isplate penzija graani-
ma u Srbiji koji su nekad radili u slovenakim rmama. Od jo uvek otvore-
nih pitanja ostala su jo ona koja se odnose na raspodelu imovine nekadanje
zajednike drave, ali to se reava u okviru zajednike komisije za sukcesiju.
Kad je re o stavu Slovenije prema evrointegracionim procesima u Srbiji,
Ljubljana je blagonaklona i spremna da pomogne. To je vidljivo i na osnovu
ponaanja izvestioca za Balkan Evropske komisije, Slovenca Jelka Kacina koji
je tokom 2012. godine naglaeno smanjio kritiku otricu prema nainu na
koji Srbija ispunjava svoje evropske uslove, uz nedvosmislenu podrku po-
tezima koje u tom pravcu ini beogradska administracija, konstituisana na-
kon predsednikih i parlamentarnih izbora u maju 2012. godine.
Ekonomska saradnja izmeu dve drave je takoe dinamina, iako je u
poslednjih nekoliko godina, a to se naroito osetilo tokom 2012, bila u znaku
ekonomske krize koja pogaa obe zemlje, a koja je u Sloveniji dovela do izra-
zite unutranje politike nestabilnosti.
O dobrim politikim odnosima svedoi i injenica da je novoizabrani ef
diplomatije Srbije Ivan Mrki u svoju prvu zvaninu posetu u tom svojstvu,
otputovao u Ljubljanu. Uz obostranu ocenu da su uzajamni odnosi uzorni
i prijateljski, Mrki je iz Ljubljane poruio da nova vlada eli snaniju regi-
onalnu saradnju, odnosno da stvaramo odnose u kojima e Srbija sa svim
zemljama imati vrstu regionalnu saradnju i imati odnose kakvi su sada na
nivou Srbije i Slovenije.
975
975 Mrki i Erjavec: Odnosi Srbije i Slovenije uzorni, Politika, 27. oktobar 2012.
U nekim komentatorskim analizama potencira se bliskost Beograda i
Ljubljane, za koju neki teoretiari zavere tvrde da je zapravo re o zajedni-
kom nastupu protiv treeg, u ovom sluaju protiv Hrvatske koja se 2013. go-
dine prikljuuje Evropskoj uniji (EU) kao punopravna lanica.
976
Unutranja situacija u Sloveniji
Protekla 2012, bila je za Sloveniju politiki izuzetno turbulenta. Poela je
u znaku nesporazuma koji su pratili formiranje vlade nakon parlamentarnih
izbora, odranih krajem 2011. Naime, na tim izborima neoekivano je najve-
i broj glasova osvojila stranka Pozitivna Slovenija, koju je na samo nekoliko
sedmica uoi izbora osnovao ljubljanski gradonaelnik Zoran Jankovi.
Iako izborni pobednik, stranka Pozitivna Slovenija nije uspela da oformi
skuptinsku veinu, pa je u drugom pokuaju tadanji predsednik Sloveni-
je Danilo Tirk premijerski mandat dao lideru desne Slovenake demokrat-
ske stranke (SDP)
977
, takoe i nekadanjem premijeru Janezu Jani. Povodom
takvog postizbornog raspleta u slovenakoj javnosti se pekulisalo sa me-
anjem inostranih aktera u sastavljanje vlade, izmeu ostalih i amerikog
976 Povodom slovenako-hrvatskog spora zbog potraivanja hrvatskih tedia od Ljubljanske
banke, Slovenija je nastojala da Hrvatsku natera da pristane da se i to pitanje reava
u okviru multilateralnog dijaloga o sukcesiji. Iao u tome nije u potpunosti uspela,
slovenaki diplomti su u izvetaj o pristupnom napretku Hrvatske uspeli da ubace
reenicu kojom se Hrvatska ohrabruje na reavanje sukcesionih pitanja: Naglaeni
interes srpskih predstavnika da se zaustavljeni dijalog Zagreba i Beograda pokrene
upravo otvaranjem sukcesijskih pitanja zagovornici teorije urote u Hrvatskoj odmah
su protumaili kao komplot Srbije i Slovenije protiv hrvatskih interesa: Unapreenje
odnosa ili stvaranje privida, Helsinka povelja, br. 171-172, januar-februar 2013.
977 O ideolokom prolu Janeza Jane i njegove partije svedoe i bizarni detalji iz njegovog
prvog premijerskog mandata: prisustvovao je sveanostima odavanja pote ubijenim
vojnicima Jugoslovenske vojske u otadbini (JKV), a u njihovu ast bio je postrojavan
poasni vod Slovenake vojske. Sa njegovim ponovnim izborom koicidiralo je i osnivanje
Ravnogorskog pokreta Slovenije, koga je osnovao funkcioner Janine stranke Boris
Tomi sa ciljem da bi u Sloveniji prikazali istinu o JKV, krivici koja je naturena i
nepravdi koja je naneta ovim borcima... Prema tekstu Janez Jana potuje etnike,
Pravda, 11-12. februar 2013.
589 Slovenija: uzor regionalne saradnje
ambasadora Dozefa Musomelija.
978
Isto tako, bilo je i nagaanja da je Jana
izbor i nemake kancelarke Angele Merkel.
Do smene vlasti u Sloveniji dolo je u vreme kad je i tu lanicu Evropske
unije (EU) ve zahvatila ozbiljna ekonomske i nansijska kriza. Tako je i po-
etak Janinog mandata, ve u aprilu obeleio veliki trajk povodom njego-
vih otrih mera tednja koje su se uglavnom prelomile preko smanjivanja
plata u javnom sektoru. Meutim, do pravog talasa nezadovoljstva, manife-
stovanih velikim protestnim okupljanjima u svim veim gradovima Slovenije
(Maribor, Ljubljana, Kopar, Celje...) dolo je u jesen 2012. Neke od tih demon-
stracija eskalirale su u nasilne sukobe policije i graana sa znatnim brojem
povreenih. Drutveni nemiri i zaotravanje nansijske krize doveli su po-
etkom 2013. godine do pada Janine vlade. Na njegovo mesto kao krizna
premijerka izabrana je Alenka Bratuek, potpredsednica Pozitivne Slovenije
Zorana Jankovia.
Krajem 2013. godine u Sloveniji su odrani i redovni predsedniki izbori.
Za novog predsednika Republike izabran je bivi premijer Borut Pahor, koji je
u drugom krugu pobedio dotadanjeg predsednika Danila Tirka.
Bilateralni odnosi
U nekoliko poslednjih godina odnosi izmeu Srbije i Slovenije razvija-
ju se u pozitivnom smeru. Tome posebno doprinosi injenica da Slovenija u
znatnoj meri investira u proizvodne pogone u Srbiji i na taj nain doprino-
si ublaavanju nezaposlenosti koja u Srbiji ima dramatine razmere. Na pri-
mer, dok je u robnoj razmeni njen glavni partner EU sa ueem od 75 odsto,
a ostatak od 25 odsto rezervisan je za Zapadni Balkan, kad je re o investi-
cijama odnos je upravo obrnut: 75 odsto slovenakih investicija plasira se na
podruju bive zajednike drave, a najvei deo upravo u Srbiju. Robna raz-
mena izmeu dve zemlje iznosi u proseku oko milijardu eura godinje.
978 Ameriki ambasador Musomeli pozvao je nakon izbora na sastanak efove slovenakih
politikih partija; pozivu se jedino nije odazvao izborni pobednik Zoran Jankovi. Taj
potez amerikog ambasadora otro je kritikovao predsednik Republike Danilo Tirk koji je
izjavio da u Sloveniji vladu sastavljaju Slovenci, a ne strani ambasadori. Amerikanci
oborili Jankovia, Novi magazin, 19. januar 2013.
U poslednjih 10 godina Slovenija je u Srbiju investirala oko 1,6 milijar-
du eura, zaposlila oko 25.000 ljudi i obezbedila kontinuitet mnogih rmi u
Srbiji izjavio je ambasador Sloveniji Franc But u jednom intervjuu.
979
Iako je zbog ekonomske krize u obe zemlje i u investicijama dolo do za-
stoja, ipak su slovenaki investitori poetkom 2013. godine poeli sa jo jed-
nom privatizacijom preduzea u Srbiji, ovog puta u Bajinoj Bati.
Nakon to je u oktobru u svojoj prvoj diplomatskoj misiji, ministar ino-
stranih poslova Srbije Ivan Mrki posetio Ljubljanu, nepunih mesec dana
kasnije u Sloveniji je gostovao i premijer Ivica Dai. Osim potpisivanja spo-
razuma o saradnji policija, posebno kad je re o organizovanom kriminalu, u
fukusu razgovora Jane i Daia bio je zajedniki nastup na treim tritima.
To prvenstveno vai za Rusiju. Ljubljana verovatno rauna na dobre odnose
Beograda sa Moskvom i u tome vidi mogunost za sopstveno pribliavanje
velikom i atraktivnom ruskom tritu. Pri tom treba podsetiti i na to da je Slo-
venija ve ukljuena u projekat Juni tok.
Zakljuci
Iako Sloveniju, zajedno sa Hrvatskom smatra secesionistikom re-
publikom,
980
odgovornom za raspad Jugoslavije, Beograd je prema
Ljubljani uvek bio izrazito blagonakloniji nego prema Zagrebu;
Tokom nekoliko poslednjih godina meusobni odnosi su stabilni i,
zahvaljujui dinaminoj ekonomskoj saradnji u stalnom usponu;
Preostali problemi i, iz njih proistekli eventualni sporovi mogu se
pojaviti u procesu ostavinske rasprave bive Jugoslavije. Proces
sukcesije dugo traje, a prema najavama iz Beograda, aktuelna vlast
e pokuati da promeni neke ve dogovorene principe;
Pozitivno je to je prilikom susreta premijera Daia i Jane dogo-
voreno da se najmanje jednom godinje odri sastanak dve vlade,
kojom bi se prilikom razgovaralo o spornim stvarima, ako ih bude,
kao i o unapreenju meusobnih odnosa.
979 Nema politike krize u Sloveniji, Blic, 23. januar 2013.
980 Srpski nacionalisti su prakticno dozvolili Sloveniji da ode iz zajednike drave 1991
kako bi se lakse obracunali sa Hrvatskom u svom naporu da stvore skracenu jugoslaviju
ili ujedinjuene srpske zemlje.
591
XIII SRBIJA I SVET
592
593
Okretanje ka EU
Politiki zaokret nakon optih izbora u maju 2012. godine nije bitnije uti-
cao na spoljnopolitiku orijentaciju i njenu dinamiku. Nova vlast je nakon
poetnog kolebanja nastavila evropski put Srbije koji je zapoela Demo-
kratska stranka (DS) uz, u to vreme veliku opstrukciju Srpske napredne
stranke (SNS).
Opredeljenje za nastavak evropske politike testirano je na, za njih
najosetljivijem pitanju: u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Evropski zva-
ninici su, naime, sutinsku demokratsku tranziciju srbijanskog drutva u
skladu sa Kopenhakim kriterijumima, podredili zatvaranju jedinog preo-
stalog regionalnog pitanja. Praktino, dobijanje datuma za otvaranje pri-
stupnih pregovora za lanstvo u Evropskoj uniji (EU) uslovljeno je gotovo
iskljuivo konkretnim pomacima u odnosima Beograda i Pritine.
Srpska napredna stranka je kao opozicija estoko kritikovala vladaju-
u Demokratsku stranku i njene koalicione partnere zbog toga to je poe-
la tehniki dijalog sa Pritinom. Tvrdila je ak, da e, kad doe na vlast sve
dogovorene sporazume uiniti za javnost transparentnim i, ako se pokau
tetnim za Srbiju, da e ih ponititi.
Stupanjem na vlast SNS je, meutim, za kratko vreme uinila mnogo
vie. Ne samo da su svi do tada prihvaeni dogovori potvreni kao pre-
uzete obaveze drave, ve je dijalog uz posredovanje evropske komesarke
za spoljne poslove Ketrin Eton podignut na najvii politiki nivo dvoji-
ce premijera, Ivice Daia i Haima Taija. Srbija, istina, u decembru 2012.
godine od Evropskog saveta nije dobila datum za otvaranje pristupnih pre-
govora za lanstvo u Evropskoj uniji (EU). Ta argarepa je pomerena za
jun 2013, pod uslovom da Beograd i Pritina do aprila pred srbijansku i
kosovsku javnost izau sa reenjem koje e oznaiti kraj paralelizma srp-
skih institucija na Kosovu i reintegraciju severnog dela Kosova u dravni i
politiki sistem Kosova sa nekom vrstom autonomije (predviene planom
Martija Ahtisarja iz 2007).
594 srbija 2012 : srbija i svet
U dramatinoj zavrnici dijaloga koji je od kraja oktobra 2012, do apri-
la 2013, imao 10 rundi, premijer Srbije Ivica Dai i Kosova Haim Tai pa-
rarali su 19. aprila sporazum koji praktino garantuje suverenitet Pritine
na celoj teritoriji Kosova, a srpsku zajednicu na severu Kosova stavlja u
okvir autonomije u skladu sa planom Martija Ahtisarija. Normalizacija od-
nosa sa Kosovom otvorila je Beogradu vrata pristupnih pregovora o lan-
stvu u EU, s time to bi datum za njihov poetak Evropski savet odredio u
junu 2013.
Ovakav rasplet koji Srbiji (i Kosovu) otvara novu perspektivu proiza-
ao je iz odlunosti kljunih meunarodnih aktera, EU i SAD, da Srbiju lie
mogunosti novih odlaganja, kupovine vremena i izigravanja ve dogovo-
renog, to je bilo svojstveno svim beogradskim vlastima u poslednjih deset
godina. Namera svih vlada za poslednjih deset goidna bila je da se kosov-
ski konikt zamrzne, odnosno da se u pogodnom trenutku iznudi podela
Kosova. U ekonomsko-nansijskoj iznudici (Srbija je praktino, pred ban-
krotom),
981
aktuelna vlast je bila prinuena da pregovore stavi u okvir tra-
enja reenja za poloaj srpske zajednice na Kosovu.
Iznuena kooperativnost je, sa druge strane, elnicima novih vlasti
obezbedila podrku meunarodnih aktera, pogotovo kad je re o poruka-
ma koje se upuuju javno.
982
Utisak je svakako, da su meunarodni zvaninici itekako svesni bio-
graja svojih sadanjih sagovornika, njihove ratne (i posleratne) prolosti,
odnosno njihovih zasluga za situaciju u kojoj se Srbija nalazi.
983
Tu nji-
981 Parolu da Evropa nema alternativu zamenila je parola da Srbija ne moe preiveti bez
Evrope, kae profesor Fakulteta politikih nauka u Beogradu, Predrag Simi; Politika 28.
decembar 2012.
982 Primer izvestioca za Srbiju Evropske komisije Jelka Kacina je u tom smislu indikativan.
Poznat kao dosledan kritiar stanja u Srbiji i ponaanja njenih elnika, on je meu prvima
poeo sa pohvalama na raun novoizabrane administracije.
983 Bivi predsednik Republike Boris Tadi, po sopstvenom priznanju, osea saaljenje za
svoje naslednike na vlasti. Kako je rekao, samo moe da zamisli nain na koji im se
kljuni meunarodni akteri obraaju: Mi smo imali demokratski legitimitet i to je u
razgovorima koji su uvek bili teki ipak uzimano u obzir, izjavio je on, dodajui da
predstavnici aktuelne vlasti nemaju takvu legitimaciju. Intervju poasnog predsednika
Demokratske stranke Borisa Tadia RTVB92, u emisiji Izmeu dve vatre, 4. mart 2013;
ameriki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi je, gostujui na beogradskom Pravnom
595 Okretanje ka EU
hovu objektivnu slabost, po svemu sudei, oni su bili reeni da maksimal-
no iskoriste, pruajui im za uzvrat satisfakciju javnom podrkom.
Nejedinstvo u dravnom vrhu
Nova spoljnopolitika i diplomatska aktivnost Srbije nije, meutim,
jednoznana i usklaena na svim nivoima vlasti. Razlike su najuoljivije
izmeu premijera i prvog potpredsednika Vlade sa jedne, i efa drave, sa
druge strane. Dok su premijer Dai i njegov zamenik Aleksandar Vui fo-
kusirani na dijalog na Pritinom, pri emu skupljaju amerike i evropske
poene, Tomislavu Nikoliu i dalje stoji na pozicijama konzervativnog blo-
ka i oslanja se na podrku Rusije i drugih lidera koje karakterie anti-ame-
rikanizam. Njih je, iako je re uglavnom o nedemokratskim, autoritarnim
liderima, uglavnom drava nastalih raspadom Sovjetskog Saveza od ru-
skog predsednika Vladimira Putina, do efova drava Azerbejdana, Gru-
zije, Kazahstana, Uzbekistana, ali i Venecuele (posthumno) predsednik
Nikoli krajem februara 2013, odlikovao visokim ordenima. Predsedniku
Belorusije, evropskom izopteniku Aleksandru Lukaenku orden je od-
neo lino.
984
Boko Jaki, komentator Politike, ne bez cinizma, zapisao je:
Dai i Vui izmeu Vaingtona, Brisela i Berlina. Nikoli izmeu Beloru-
sije, Azerbejdana i Uzbekistana. Dok prva dvojica kopaju ne bi li se domo-
gli datuma za poetak pregovora sa EU, od treeg oekujem da u drugom
krugu zahvalnice poalje Severnoj Koreji, Iranu, Kubi i Maliju.
985
Taj Nikoliev protivreni gest oigledno nije bio sluajan. Podseanja
radi, do svojevrsnog diplomatskog incidenta dolo je i tokom posete Be-
ogradu hrvatskog premijera Zorana Milanovia, kad je Nikoli taj susret
otvoreno kritikovao.
986
Po oceni nekih komentatora takvim ponaanjem
fakultetu, u odgovoru na pitanje jednog od studenata o zloinakoj prolosti kosovskog
lidera Haima Taija, uzvratio da su i ovde svi lideri zloinci; prema Nae novine, 13.
mart 2013.
984 12. mart 2013.,na dan kad je u Beogradu obeleavana 10-godinjica ubistva Zorana
Djindjia
985 timovanje diplomatije, Politika, 3. mart 2013.
986 Dok su dvojica premijera razgovarala u Palati Srbija predsednik Nikoli je okupio
novinare inostranih medija i Milanoviev dolazak nazvao neiskrenim, pa ak i pogrenim,
Nikoli sam sebe gura na marginu i objektivno postaje sve ozbiljniji teret
ako ne ve i prepreka.
987
Takvu ocenu potvrdio je i Nikoliev nastup u Ujedinjenim nacijama
10. aprila 2013, prilikom rasprave o meunarodnim krivinim sudovima
za, kad je izneo niz negativnih stereotipa i diskvalikujuih ocena o radu
Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju i njegovim uincima.
Diplomatskoj kakofoniji, ne bez posledica, doprinosi i trei akter
bivi steroidni ef diplomatije Srbije, Vuk Jeremi. Odigravi rusku kartu,
Jeremi je u septembu 2012, na zasedanju Generalne skuptine Ujedinje-
nih nacija, izabran na jednogodinju funkciju predsedavajueg General-
nom skuptinom. Na to mesto je doao umesto predstavnika Litvanije, ije
je predsedavanje svetskim forumom bilo prethodno dogovoreno. Na taj
nain, Jeremi je udovoljio Rusiji, ali je poremetio odnose Srbije sa balti-
kim zemaljama. Litvanija je jedina zemlja-lanica EU koja jo nije ratiko-
vala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju Srbije i EU. Sa ambicijom da
po povratku iz Njujorka povrati uticajnu ulogu na domaoj sceni, Vuk Je-
remi radi na sopstvenoj promociji, ne obazirui se na posledice koje takvo
ponaanje moe imati za Srbiju na meunarodnoj sceni. Nakon to je Je-
remi u Ujedinjenim nacijama (UN) organizovao proslavu srpske Nove go-
dine, sa izvoenjem Mara na Drinu, generalni sekretar UN Ban Ki Mun
je bio prinuen da se izvini. Takoe, Jeremieva je inicijativa i svetska ra-
sprava o uincima Hakog tribunala, u UN koja je odrana 10. aprila (da-
tum, kad je 1941. godine osnovana kvislinka Nezavisna drava Hrvatska)
2013. Prema tvrdnji dugogodinjeg dopisnika Vaington posta, SAD i EU su
nezadovoljne ponaanjem Jeremia, jer koristi funkciju predsedavajueg
Generalne skutine za promociju srpske nacionalne politike.
988
tvrdei da je trebalo da se najpre on sretne s hravskim kolegom Josipoviem; Sve dublji
jaz izmeu Daia i Nikolia, Danas, 17. januar 2013.
987 Ako neko vidi Zorana inia, Danas, 16-17. mart 2013; u istom tekstu stoji i sledea
ocena na njegov raun: Frustriran injenicom da je pobedivi Tadia munjevito izguran
od svojih mladih pulena, konfuziran savetnicima koji se kreu od ljubavi za srpski
nacizam do ljubavi za latinoamerike diktatore, Nikoli se tetura i gubi pravac.
988 Tekst napisan za Foreign policy, prenela Sluba za odnose s javnou Kongresa Bonjaka
Severne Amerike.
597 Okretanje ka EU
Odnos sa Rusijom
Dobijanje datuma za otvaranje predpristupnih pregovora koje je od dru-
ge polovini 2012, naglaeni prioritet svih prioriteta Vlade Srbije dovelo
je u pitanje odnos sa Moskvom. Pretpostavljalo se da e nova vlast Srbiju
naglaenije okrenuti prema Istoku i Rusiji. Pogotovo to je jo pre sopstve-
ne inauguracije za predsednika Republike, Tomislav Nikoli otputovao u
Moskvu, sa udvorikim izlivima simpatija prema Vladimiru Putinu (samo
biste Vi u Srbiji dobili vie glasova od mene).
Primetno odsustvo komentara zvanine Moskve na intenzivirani dija-
log izmeu Beograda i Pritine navodi analitiare i komentatore na zaklju-
ak da se Srbija u ime evrointegracija distancira od Moskve. Na to upuuje
i kritika opaska lanice Ruske akademije nauka (u Srbiji i Republici Srp-
skoj omiljene goe), Jelene Guskove koja je izjavila da Beograd nije traio
od Kremlja da bude garant sporazuma sa Kosovom.
Deo zahlaenja mogla bi da predstavlja i izjava ministra nasija
Mlaana Dinkia (mart, 2013), da e Srbija prepoloviti iznos najavljenih
kredita od Rusije, prvobitno planiranih na milijardu dolara. injenica da
e Srbija od Rusije traiti samo 500 miliona dolara, upuuje na tanost na-
gaanja u javnosti da su ruski krediti izuzetno skupi (uslovi njihovog odo-
bravanja nikad nisu javno objavljivani).
Nagaanja o izvesnom distanciranju od Kremlja, delimino demantu-
je ekskluzivna informacija Politike, prema kojoj su, upravo u vreme najvee
krize u dijalogu Beograda i Pritine, tokom rasprave o buduim nadleno-
stima zajednice srpskih optina na Kosovu, u martu, Ivica Dai i Aleksan-
dar Vui boravili u Moskvi, to je, tvrdi Politika sakriveno od javnosti.
989
Predsednik Srbije Tomislav Nikoli je skrajnutost Moskve u spoljno-
politikoj i diplomatskoj dinamici objasnio injenicom da se dijalog Beo-
grada i Pritine vodi pod okriljem Evropske unije (kako je rekao, situacija
bi bila drugaija da se dijalog vodi pod okriljem Ujedinjenih nacija).
990
Tek
u zavrnici dijaloga sa Pritinom aktivirana je ponovo moskovska karta,
kad je predsednik Nikoli telefonirao ruskom predsedniku Vladimiru Pu-
989 Drama dogovora, Politika, 23. mart 2013.
990 Televizija B92, emisija Izmeu dve vatre, 25. mart 2013.
tinu, a poetkom aprila u dvodnevnu posetu Rusiji otputovao premijer
Dai. Izjava ruskog premijera Dmitrija Medvedeva prilikom susreta s Da-
iem, da je privilegija Srbije da reava kosovsko pitanje, zvuala je vie
kao prekor, nego kao podrka. Dodatno objanjenje Ivice Daia da je Ru-
sija veoma ljuta to je neke stvari u spoljnoj politici Srbije saznavala tek
kad se neto desi (to se navodno odnosilo na 2010. godinu, kad je dogovo-
rom Borisa Tadia i Ketrin Eton pitanje Kosova izmeteno iz Ujedinjenih
nacija i prebaeno u Brisel),
991
navodi na zakljuak da je Moskva i o prego-
vorima o Kosovu nije bila pravovremeno u toku.
Zapostavljanje evropskih standarda
Trka za dobijanje datuma za poetak pretpistupnih pregovora u ijoj
su senci ostala sutinska pitanja unutranje demokratsko-modernizacijske
transformacije srbijanskog drutva u mnogome je nalik na estradizaciju
evropeizacije.
992
Moda i zbog toga to su EU birokrati zahteve prema Srbiji praktino
sveli na uterivanje u normalizaciju odnosa sa Kosovom, vladajua ad-
ministracija u Beogradu je sve druge podrazumevajue obaveze i uslove,
stavila u stranu. O tome uverljivo svedoi uinak Vlade i parlamenta kad
je re o neophodnom prilagoavanju domaeg zakonodavstva evropskim
standardima. Krajem decembra 2012. godine Vlada je objavila izvetaj o
ispunjavanju obaveza Nacionalnog programa za integraciju u EU (NPI), iz
koga proizlazi da je Srbija u periodu od jula 2008, do 31. decembra 2012.
godine, etvorogodinji plan usklaivanja domaeg zakonodavstva sa
pravnim normama ispunila 88 odsto, odnosno od 1172 propisa usvojeno
ih je 1030.
993
Pri tom, meutim, treba imati u vidu da je veina propisa do-
neta u vreme prethodnog saziva vlade i parlamenta. Ilustracije radi, tokom
992 kao da nam estradni menaderi i poslasitiari u ministarstvima, vlasnici peenjara u
elektroenergetskim preduzeima, predsednici sveta navueni na internet i 130 kompakt
diskova kao glavna enigma srpske politike, nisu dovoljni. Estradizacija evropeizacije,
Danas. 15-16. februar 2013.
993 Tanjug 13. februar 2013.
599 Okretanje ka EU
jeseni 2012. godine, kad su i Vlada i parlament nakon konstitusanja radili
redovno, od 94 planirana propisa, usvojeno ih je samo 48. Ili, od planira-
nih predloga 19 zakona koje je, po sopstvenoj dinamici predvidela Vlada
Srbije za period od oktobra do decembra 2012, izraena su samo etiri.
994
Jo je vei problem sprovoenje u praksi tzv. evropskih zakona. Na
raskorak izmeu propisa i prakse, pogotovo kad je re o promociji i po-
tovanju ljudskih prava u skladu sa evropskim standardima (Zakon pro-
tiv diskriminacije, Zakon o savetima nacionalnih manjina i dr), godinama
unazad upozoravaju nevladine organizacije, kao i Helsinki odbor za ljud-
ska prava u svojim godinjim izvetajima.
Prema jednom istraivanju dnevnog lista Politika, koje nije bilo sve-
obuhvatno, ali je veoma indikativno, zakoni koji se ne sprovode su za-
kon o notarima, o pravosudnoj akademiji, o eleznici, o kontroli dravne
pomoi, o energetici, o meteorologiji, o migracijama, o transplantacijama
organa i o tajnosti podataka.
995
Najdrastiniji primer nespremnosti drave da prihvati evropske nor-
me i standarde pokazao se poetkom 2013, kad je do javnosti stigla in-
formacija da mleko koje se proizvodi i prodaje u Srbiji sadri znatno vie
aatoksina (tetne, kancerogene materije), nego to je to propisima do-
zvoljeno. Ministar poljoprivrede Goran Kneevi tad je rekao da su ti pro-
pisi doneti u prethodnom periodu u nekoj vrsti evrofanatizma
996
; to je
jo gore, Vlada je poveavanjem dozvoljene granice aatoksina u mleku za
deset puta (sa 0,05, koliko je dozvoljeno u EU, na 0,5 posto), brzo odusta-
la od evrofanatizma i priklonila se argumentima ministra i domaih
proizvoaa i trgovaca (iako je nakon uzbune u javnosti vrh Vlade na elu
sa vicepremijerom Vuiem tvrdio da e granica dozvoljenog aatoksina u
mleku biti vraena na evropski nivo, po svemu sudei, to se nee dogo-
diti u dogledno vreme).
Dolazei na vlast aktuelna administracija je obeavala i buno na-
javljivala reformu reforme pravosua koju je sprovela prethodna Vla-
da. Iako je i to jedan od zahteva Brisela, osim to su ponitene oluke o
994 Danas, 15-16. februar 2013.
996 Isto.
neizabranim sudijama i to je smenjena predsednica Vrhovnog kasacio-
nog suda Nata Mesarovi, do drugih neophodnih i, od Evrope zahtevanih
promena u pravosuu nije dolo.
Porast evroskepticizma
Svojevrsni paradoks u odnosima Srbije prema Evropskoj uniji pred-
stavlja raspoloenje graana. Naime, dok u dominantnoj politikoj eliti i
vladajuoj i opzicionoj postoji nikad vea naelna saglasnost o lanstvu
u Evropskoj uniji kao geostratekom opredeljenju, evroentuzijazam graa-
na nikad nije bio na nioj granici. Prema decembarskom istraivanju jav-
nog mnjenja, za ulazak u EU glasalo bi njih samo 41 posto (u pojedinim
godinama nakon smene Slobodana Miloevia taj postotak je povremeno
prelazio i 70 posto, a nikad do 2012, nije bio ispod 50 posto). Istraivanje
koje je raeno na zahtev Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije,
pokazalo je da je pozitivno raspoloenje graana prema EU u drugoj polo-
vini godine, od juna do decembra palo za ak 8 posto).
997
Narasli evroskepticizam graana Srbije nije lako objasniti. Meu ra-
zlozima svakako je zamor dugogodinjim ekanjem na evropsku pristu-
pnicu, sa perspektivom za ulaznicu koja je na jo duem tapu (najmanje
10 godina), kao i neverica u brzo popravljanje ivotnog standarda. Sa time
u vezi je i unutranja ekonomsko-nansijska kriza u samoj Uniji koja se
seli iz zemlje u zemlju Italija, panija, Grka, Kipar kao i najava
jedne od najmonijih zemalja, Velike Britanije da e eventualno na refe-
rendumu preispitati svoj ostanak u evropskoj porodici. Osim toga, nemali
uticaj na raspoloenje ima i spinovanje domaih medija o navodnom, stal-
nom ispostavljanju novih uslova Srbiji, to je dugo bila glavna teza doma-
ih politiara. Komentariui pad evroentuzijazma, Maja Bobi, generalna
sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, je izjavila: Obeshrabrujue je to to
nismo, a pre svega politiari, uspeli da bolje komuniciramo s graanima
da vizija moderne napredne Srbije jeste evropska Srbija.
998
ef Kancelarije
za evropske integracije Milan Pajevi je saoptio rezultate istraivanja (ra-
997 Isto.
601 Okretanje ka EU
eno za njihovu kancelariju) da se gotovo treina graana Srbije (31 posto)
sad protivi ulasku u EU, dok njih 19 posto ne bi ni glasalo na referendu-
mu o ulasku.
999
Pretpostavka da je intenziviranje dijaloga sa Pritinom, odnosno pro-
cesa koji vodi ka prihvatanju kosovske realnosti, jedan od razloga za porast
evroskepticizma, po svemu sudei, ne stoji. Naime, po jednom drugom
istraivanju Ipsos stratedik marketinga ak 63 posto graana Srbije sma-
tra da je Kosovo nezavisno, a njih 61 posto smatra da premijer Ivica Dai
dobro vodi pregovore sa Haimom Taijem.
1000
Na slian zakljuak upuuje i to to politikim strankama koje smatra-
ju da Evropska unija otima Kosovo od Srbije, kao i da sa Briselom koji
trai priznavanje Kosova kao nezavisne drave treba prekinuti pregovo-
re (o ulasku u EU) ne raste popularnost. Dok vladajuoj Srpskoj naprednoj
stranci(SNS) rejting raste, a Socijalistikoj partija Srbije (SPS) i Ujedinjenim
regionima Srbije (URS) koje sa naprednjacima ine vladajuu koaliciju, sta-
gnira, glasovi koje je izgubila Demokratska stranka nisu se prelile stran-
kama izrazito antievropski prolisanim, poput Demokratske stranke Srbije
(DSS) Vojislava Kotunice.
Iako neki strunjaci za ispitivanje javnog mnjenja smatraju da odgo-
vori graana ponekad zavise i od naina i formulacije postavljenog pita-
nja (to u pojedinim sluajevima dovodi do meusobno kontradiktornih
odgovora, na primer, onih o Kosovu i Evropi) pouzdanih istraivanja
o razlozima opadanja proevropskog raspoloenja u Srbiji nema. Primica-
nje pretpristupnih pregovora verovatno je aktiviralo dubinske probleme
srbijanskog drutva i njegovog tradicionalnog otpora modernizaciji. Pri
tome, nije re samo o dve suprotstavljene orijentacije proevropskoj i an-
tievropskoj ve i o stvarnim kapacitetima Srbije i njenoj volji da iskorai
u pravcu sutinske transformacije.
Novi ef diplomatije
Spoljnopolitiku i diplomatsku aktivnost tokom druge polovine 2012,
vodio je novi ef diplomatije, Ivan Mrki. Za razliku od svog prethodnika
(Vuka Jeremia) on je gotovo nevidljiv u javnosti.
1001
Retko daje intervjue
i generalno, javne izjave. Iako je i njemu jedan od prioriteta blokiranje pri-
znavanja nezavisnosti Kosova, to radi znatno diskretnije.
Kako je i sam profesionalac, zalae se za reprofesionalizaciju Mini-
starstva spoljnih poslova, prvenstveno kad je re o ambasadorima. To bi
trebalo biti regulisano novim zakonom o spoljnim poslovima (konkretno,
da najmanje 60 posto ambasadora budu diplomate-profesionalci), koji jo
nije donet.
U ime profesije pismom se obratio diplomatsko-konzularnim pred-
stavnicima Srbije u svetu i to je, praktino bio jedini sluaj koji je podi-
gao prainu u javnosti. elnike diplomatskih misija upozorio je naime,
na pad motivacije i odsustvo inicijative, to je povezao sa majskom
smenom vlasti u Beogradu. Mrki je diplomate podsetio da je zadatak
diplomatije svuda u svetu da, izmeu ostalog, armie kljune nosioce
vlasti, a da treba da bude potpuno svejedno koja politika formacija vodi
zemlju.
1002
Iako je tokom njegovog kratkotrajnog mandata znatan broj ambasa-
dora Srbije vraen u zemlju, veini je zapravo bio istekao mandat.
Konkretni pomaci koje je tokom prve godine mandata novi ministar
uinio jeste orijentacija na poboljanje poremeenih odnosa sa susedima.
To prvenstveno vai za Hrvatsku, sa ijom je ecom diplomatije Vesnom
Pusi, uspostavio kontinuiranu saradnju.
1001 Nisam politiar. Ovde sam na usluzi dravi i ovoj kui i tokom itave karijere sam se
trudio da se preko mene uje glas Srbije izjavio je, komentariui razliku izmeu
svog pristupa diplomatiji i pristupa svog prethodnika; a na direktnu paralelu o supstanci
na kojoj je on, jer je Jeremi bio na steroidima, odgovorio je, da kaemo Na
potpuno prirodnim sastojcima; Umee prilagoavanja, Intervju za NIN, 11. oktobar
2012.
1002 Mrki: Nee da rade i da promoviu novu vlast, Danas, 14. novembar 2012.
603 Okretanje ka EU
Evropski savet
Nakon to je u martu 2012. godine Srbija dobila status kandidata,
majski izbori su doveli do viemesenog zastoja u evrointegracionim pro-
cesima. Tek u poslednja dva meseca 2012, uinjeni su prvi pomaci, to je
bilo nedovoljno da Evropski savet ministara na decembarskom sastanku
odredi datum za otpoinjanje pristupnih pregovora za lanstvo Srbije u EU.
Istina, u meuvremenu je poeo dijalog Beograda i Pritine na premi-
jerskom nivou to je bilo praeno i konkretnim vanim pomacima: osim
to je Beograd prekinuo sa bojkotom regionalnih skupova kad na njima
uestvuje Kosovo, poetkom decembra uspostavljeno je integrisano uprav-
ljanje granicom i to na, do tada najspornijim prelazima, Jarinju i Brnjaku.
To je u zvaninim krugovima u Beogradu probudilo nadu da e, ako ne u
decembru, Srbija dobiti povoljniji izvetaj Evropskog saveta u aprilu 2013,
kako bi u junu dobila i datum za poetak pristupnih pregovori.
1003
Dugotrajna rasprava ministara spoljnih poslova lanica Evropske uni-
je, poetkom decembra rezultirala je stavom da se (tek) u prolee 2013,
proceni da li Srbija ispunjava sve uslove za poetak pristupnih pregovo-
ra. Pri tome je vrlo precizno odreeno ta se od Srbije oekuje u narednih
est meseci:
da se zajami funkcionalnost jedinstvenog institucionalnog i ad-
ministrativnog okvira unutar Kosova;
sprovoenje postignutih dogovora izmeu Beograda i Pritine;
potovanje odredaba Sporazuma o energetskoj zajednici, odno-
sno dogovor o struji;
dogovor o telekomunikacijama;
da se obezbedi uvid u protok novca za srpsku zajednicu na Ko-
sovu i da se uskoro postigne sporazum o nainu na koji e se to
odvijati;
1003 Da to (integrisano upravljanje granicom) nismo uradili govorili bismo o 2014, ili o
2015, izjavio je za Tanjug, premijer Ivica Dai, govorei o evropskoj perspektivi Srbije;
Politika 11. decembar 2012.
da se obezbedi da EULEX bude u stanju da u potpunosti upranja-
va svoj mandat na severu;
puno potovanje regionalne saradnje u kojoj e svi biti zastuplje-
ni, pa i Kosovo.
Nemaka
Izvetavajui o decembarskoj briselskoj ministarskoj raspravi o Srbiji, i
njenom ishodu, Politika je citirala diplomatski izvor koji tvrdi da su to
samo nemaki stavovi od A do i da tu uopte nema nikakvog odstupa-
nja od njihove tvrde linije.
1004
Taj citat samo potvruje tezu da je Nema-
ka u prolosti bila druga violina na Balkanu, a danas diriguje itavim
orkestrom, kako je to formulisao poznavalac balkanskih prilika, novinar
Tim Duda.
1005
Bivi predsednik Srbije Boris Tadi je bio suoen nemakim stavovima
priliko posete kancelarke Angele Merkel Beogradu u avgustu 2011. Ona je
tad vrlo direktno stavila do znanja ta Srbija, kad je re o Kosovu, mora
da uini ukoliko iskreno eli izvesnu evropsku perspektivu. Sutina njene
poruke svodi se na faktiko uvaavanje teritorijalnog integriteta Kosova,
to nedvosmisleno podrazumeva ukidanje srpskih paralelnih institucija
na severu Kosova.
I nova vlast je od poetka mandata suoena sa tom nemakom pozici-
jom. Kao najjaa lanica Evropske unije, koju, kad je re o Srbiji najizraziti-
je podravaju Holandija i Velika Britanija, Nemaka presuuje o tome da li
je Srbija uinila dovoljno da bi na putu u Evropu mogla dalje u konkret-
nom sluaju da li zasluuje da joj (na samitu u junu 2013) bude dodeljen
datum za poetak pristupnih pregovora. Potpredsednica Vlade za evropske
integracije Suzana Grubjei to objanjava na sledei nain: u Briselu se
deava, a u Berlinu reava.
1006
Kljunu ulogu Berlina razume i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar
Vui; tavie, u neformalnoj podeli uloga sa premijerom Daiem koji je
1005 The Ekonomist, prenela Politika, 4. mart 2013.
605 Okretanje ka EU
na vezi sa Briselom, vai za onog koji dri vezu sa Berlinom (u jednoj
televizijskoj emisiji, kad se pohvalio da svake godine ui po jedan novi
strani jezik, Vui je najavio da e 2013, uiti nemaki).
U Berlinu je, u februaru 2013, boravila brojna vladino-parlamentar-
na delegacija koju su predvodili Aleksandar Vui i Suzana Grubjei. Iako
su nemaki zvaninici naglasili da Nemci ele Srbiju u EU, nisu odusta-
li od zahteva na kojima javno insistiraju od avgusta 2011. Na to upuuje i
Vuieva izjava nakon berlinskih razgovora da za dobijanje datuma Srbiji
predstoji hod po ici.
1007
Nemaku reenost da ne odustaje od jasno de-
nisane pozicije, potvrdili su i nemaki parlamentarci koji su, predvoeni
zamenikom predsednika poslanikog kluba CDU-CSU, Andreasom oken-
hofom u martu 2013, doputovali u Beograd. Oni su ponovili ono to su
beogradskim zvaninicima rekli tokom boravka u Beogradu u septembru
2012. Martovska poseta bila je u funkciji provere onog to je u meuvre-
menu uinjeno.
Zahtevi su sadani u sedam taaka, ijim ispunjavanjem Nemaka
moe da opravda svoju pozitivnu odluku o zapoinjanju pregovora o pri-
druivanju Srbije. Meu uslovima fokus je na tome da Srbija mora da is-
polji jasno vidljivu volju za pravno obavezujuu normalizaciju odnosa sa
Kosovom. Za ispoljavanje volje, kako se istie, obe strane bi trebalo da
budu u mogunosti da pronau nain da (je) pre poetka pregovora jasno
iskau.
1008
U ostalim nemakim zahtevima sadrano je: ukidanje paralelnih in-
stitucija na Kosovu, reformu pravosua i borbu protiv korupcije, pomi-
renje u regionu (bez novih interpretacije istorije, poput onih o negiranju
genocida u Srebrenici), otkrivanje i pravno gonjenje poinilaca paljenja
nemake ambasade u Beogradu 2008. godine.
1007 Politika, 23. februar 2013. Istovremeno ef diplomatije Nemake Gido Vestervele
zatraio je od Vuia da se i sam vie ukljui u reavanje kosovskog pitanja i na taj nain
prui podrku premijeru Daiu. Iako je, tim povodom Vui izjavio da nema nameru
da se skriva iza lepih stvari, a da loe budu preputene nekom drugom, on je dodao
da je za politiki dijalog sa Pritinom u Briselu premijer Ivica Dai potpuno dovoljan.
Isto.
1008 Prema Politici, 20. mart 2013.
okenhof je prilikom posete Beogradu izdvojio i tri pozitivna doga-
aja, ocenivi ih istorijski znaajnim: uspostavljenjre dijaloga Ivice Da-
ia sa Haimom Taijem, potom sastanak predsednika Tomislava Nikolia
sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom i konano, autorski tekst Ivice
Daia za NIN povodom 10-godinjice ubistva premijera Zorana inia
(u kome je napisao da se deset godina lagalo da je Kosovo srpsko i da je
to ak ozvanieno Ustavom, koji nam danas ni najmanje ne pomae).
1009
Nemaka je, svo vreme nakon smene Slobodana Miloevia bila i osta-
la najsolidniji partner Srbije. Osim to je od 2000. godine obezbedila ne-
povratnu pomo u iznosu od 1,4 milijarde eura, u Srbiji je otvoreno 250
nemakih rmi koje imaju oko 20.000 zaposenih; one su do sada investi-
rale 1,5 milijardu eura. Zanimljivo je takoe, da je u ukupnoj ekonomskoj
razmeni Nemake sa svetom (meu vie od 150 zemalja), Srbija na 16. me-
stu, a da je, na primer, Hrvatska tek na 49, a Crna Gora na 73. mestu.
Uprkos tome, konzervativni blok uporno radi na obnovi resentimana
i negativnih stereotipa koji u javnom mnjenju Srbije postoje kad je re o
Berlinu. Ta pojaana antipropaganda traje jo od 2011. godine, prakti-
no od otvorene poruke Angele Merkel o tome ta Beograd mora da uradi
na evropskom putu. Retorika u mnogome podsea na onu iz devedesetih
godina prolog veka, s time to se na aktuelnu mo i uticaj Nemake u EU
aludirano njenim nazivanjem etvrtim Rajhom. Animozitet je medijski
spinovan inzistiranjem na brutalnosti Nemake kad je re o zahtevima
ekonomski posrnulim zemljama od Grke do panije i Kipra.
U diskreditaciji Nemake najagilniji su predstavnici konzervativnog
intelektualnog kruga, politiki bliskog Demokratskoj stranci Srbije i nje-
nom lideru Vojislavu Kotunici (Vladeta Jankovi, Duan Batakovi).
1010

Dodirnu taku sa nepromenjenom ulogom Nemake na Balkanu oni nala-
ze u kontinuitetu politike Berlina od 1914, preko 1941, do 1991, i 1999.
godine. Govorei o tom talogu istorije, politiki analitiar Miodrag Ra-
dojevi kae da su nas u dva svetska rata bombardovali nemaki avioni,
a zatim su uestvovali i u bombardovanju 1999. Oni su izazivai raspada
Jugoslavije i prvi su priznali Sloveniju i Hrvatsku. I dolazak kancelarke
1009 Isto.
1010 Emisija Stav Srbije, Televizija Prva, 31. mart 2013.
607 Okretanje ka EU
Merkel se pamti po ultimatumu da Srbija nee napredovati u evropskim
integracijama ako ne prizna Kosovo.
1011
Istoriar Predrag Markovi tvrdi
pak, da Nemaka prema Srbiji nije pokazala nijedan prijateljski gest. Pre-
ma njegovim reima, Nemaka daje pomo i drugima u regionu, pa u tom
argumentu o pomoi ima neeg poniavajueg; sa primetnom ironijom
on kae mi vam dajemo pomo, a vi se ljutite to smo vam razbili dra-
vu.
1012
Takve javne kvalikacije i izjave i po oceni nemakih novinara vra-
aju duhove devedesetih u odnose Srbije i Nemake.
1013
Sjedinjene Amerike Drave
Tokom briselskog dijaloga srpskog i kosovskog premijera uz posredovanje
komesarke za spoljnu politiku Ketrin Eton, u Briselu je redovno boravio
visoki zvaninik amerikog Stejt departmana, Filip Riker. To ameriko tiho
prisustvo uverljivo svedoi o znaaju Vaingtona kao pozadinskog igraa
u zavrnici reavanja kosovskog pitanja: Nemaka i Sjedinje Amerike Dr-
ave tee istom cilju kad je re o pritisku na Srbiju da prihvati novostvore-
nu realnost u regionu.
Kao i evropski, i ameriki akteri u javnim istupima pruaju podrku
novoj beogradskoj administraciji. To pogotovo vai za Vladu, koja je po-
kazala da je dorasla izazovu razmiljanja o najboljoj budunosti za sve gra-
ane, kako kae Filip Riker.
1014
On posebno istie zasluge premijera Daia
za to, ije je vostvo, ukljuujui njegovu sposobnost da uspostavi radne
odnose sa premijerom Taijem bilo (je) vredno divljenja.
1015
Indikativno je takoe da su sureti na visokom i najviem nivou iz-
meu Vaingtona i Beograda tokom 2012, i poetkom 2013, bili znatno
intenzivniji, nego to ih je imala prethodna beogradska administracija u
poslednjim godinama mandata Borisa Tadia i njegove vlade. Drav-
na sekretarka Hilari Klinton je (zajedno sa Ketrin Eton) u oktobru 2012,
1011 Izmeu Srbije i Nemake talog istorije, Politika, 15. april 2013.
1012 Isto.
1013 Isto.
1014 Vostvo Daia vredno divljenja, Filip Riker, za Danas 30-31. mart 2013.
1015 Isto.
boravila u Beogradu, praktino u svojoj poslednjoj diplomatskoj misiji. U
decembru je vicepremijer Aleksandar Vui boravio u viednevnoj pose-
ti prestonici SAD i tom se prilikom, izmeu ostalog, sreo i sa sekretarom
za odbranu Leonom Panetom (nijedan od prethodnih ministara odbrane
nije imao susret na tako visokom nivou). Prilikom tradicionalnog molitve-
nog doruka u Vaingtonu, u februaru 2013, premijer Ivica Dai se na-
kratko sreo sa novim amerikim dravnim sekretarom Donom Kerijem
i, konano, na ustolienju novog pape, Franje I, u Rimu 18. marta 2013,
predsednik Srbije Tomislav Nikoli je razgovarao sa potpredsednikom SAD
Dozefom Bajdenom.
Osim zatvaranja kosovskog pitanja, sudei po usaglaenim poruka-
ma vaingtonskih zvaninika, SAD smatraju vanim da se Srbija ne koleba
u vezi sa svojom evropskom budunou. Na to upuuje i injenica da je
Aleksandar Vui u Vaingtonu dao jedan od svojih najevropskijih iska-
za: Ulazak u EU je na glavni cilj i to je jedini put kojim moemo da po-
boljamo standard naih graana i najbolji nain da budemo deo jednog
ireg demokratskog drutva. Moemo da kritikujemo neke EU odluke ali to
je kao u porodici
1016
Osim to je podvukla da je Kosovo nezavisna drava i da se granice
u Evropi nee menjati, Hilari Klnton je tokom oprotajne posete Beogra-
du rekla da Amerika razume ustavna i politika ogranienja zbog kojih
vlasti u Beogradu ne ele da priznaju Kosovo, ali je dodala da postoji
mnogo toga to se moe postii ako Srbija i Kosovo budu radili zajedno u
korist obe drave.
1017
Ona je takoe poruila da e SAD podrati Srbiju na
putu ka EU.
Predsednik Nikoli je dao veliki znaaj susretu sa potpredsednikom
SAD Bajdenom (prvi susret na tom nivu nakon etiri godine) i pohvalio se
da je trajao due od protokolom predvienog. Po reima Tomislava Niko-
lia, informacije koje su stizale u Vaington nisu odgovarale stanju u od-
nosima izmeu Beograda i Pritine,
1018
ali nije detaljnije, ak ni u kasnijim
javnim istupima, objasnio na ta se odnosi vaingtonska neiformisanost.
1016 Vui u Vaingtonu: EU je jedini izbor Srbije, Politika 7. decembar 2012.
1017 Bez ultimatuma SAD i EU, Danas, 31. oktobar 2012.
1018 Nikoli: Vaington nije imao prave informacije, Politika 19. mart 2013.
609 Okretanje ka EU
Turska
Zaokupljena ozbiljnim problemima u bliskoistonom okruenju (Sirija,
Izrael, Iran), Turska je uticaj u regionu Balkana tokom 2012, uspeno pre-
pustila mekoj sili televizijskim serijama, koje i u Srbiji, kao i u drugim
zemljama u susedstvu uivaju veliku popularnost.
Kad je re o odnosima sa Beogradom, Ankara je s panjom i oprezom
pratila smenu vlasti. Naime, tokom predsednikog mandata Borisa Tadia
uspostavljena je redovna i relativno esta komunikacija izmeu Ankare i
Beograda i naroito, u okviru trilaterale, sa Sarajevom. Osim toga Turska
je bila ukljuena i u pokuaj prevazilaenja podele unutar islamske zajed-
nice u Srbiji.
Izbor Tomislava Nikolia za predsednika i, na osnovu tog izbora for-
mirana vlada, pobudili su sumnju u mogunost nastavka politike oto-
pljavanja i saradnje izmeu dve zemlje. Pogotovo zbog toga to uticajni
predstavnici ovdanjih islamologa (predvoeni Darkom Tanaskoviem)
upozoravaju na opasnost od turske spoljnpolitike strateke dubine,
1019

koja, po njima, predstavlja neoosmanizam u kontekstu aspiracije za ob-
navljanje uticaja na Balkanu. Pozivajui se na druge autoritete, oni su,
izmeu ostalog, i protivnici prikljuivanja Turske EU.
1020
Naglaena je i isla-
mofobija koju posebno podgrejava navodni strah od prirodnog savezni-
tva Turske sa Federacijom BiH, u Bosni i Hercegovini, kao i sa Kosovom.
Neki ak tvrde da je plan za normalizaciju odnosa Beograda i Pritine nije
pravljen ni u Briselu ni u Vaingtonu, nego u Ankari.
1021
1019 Spoljnopolitika i diplomatska doktrina turskog ministra spoljnih poslova Ahmeta
Davutoglua koja se u Srbiji smatra neoosmanizmom, odnosno nastojanjem Turske da na
Balkanu ponovo uspostavi dominaciju.
1020 U knjizi razgovora Miloa Jevtia s Darkom Tanaskoviem Autonomija miljenja,
Tanaskovi koji je svojevremeno, osim u Turskoj, bio i ambasador u Vatikanu iznosi
razmiljanje pape Benedikta XVI iz vremena kad je bio kardinal, koja mu je on poverio.
Po njima, kardinal Racinger je zalaganje nekih evropskih politiara da Turska postane
lanica Evropske unije, smatrao apsurdnim, gotovo kao politiku i istorijsku aberaciju;
jer, kako je navodno tvrdio Racinger, Evropa moe ostati Evropa samo ako uspe da
ouva svoj istorijski uoblien duhovno-kulturni, hrianski identitet. Prema Danas, 2-3
mart 2013.
1021 Svedok, 16. april 2013.
Pokazalo se, meutim, da i u sluaju Turske nove beogradske vlasti
poseduju odreenu dozu pragmatizma u prvom redu, u oekivanju da i
sa te strane mogu da oekuju neophodne investicije. Sa brojnom privred-
nom delegacijom Tomislav Nikoli je poetkom februara 2013, boravio u
Ankari i Istambulu, gde mu je izuzetno predusretljiv domain bio turski
predsednik Abdulah Gul. Na zajednikoj konferenciji za tampu nakon bi-
lateralnog susreta iza zatvorenih vrata Nikoli i Gul su izjavili da je do-
lo vreme da Srbija i Turska sarauju do poslednjeg atoma, kao i da e
turska ulaganja u Srbiju biti pravi investicioni bum (kako ga je nazvao
Gul).
1022
Za to Turska kao nesporno ekonomski najjaa regionalna sila ima mo-
gunosti koje do sada nije koristila u dovoljnoj meri. Procenjuje se naime,
da dosadanja ulaganja turskih investitora u Srbiju iznose manje od 100
miliona eura; istovremeno, ulaganja u Rumuniju procenjuju se na 9,5, Bu-
garsku na oko 4,5, pa ak i na Kosovu oko 1,1 milijardu eura. Ekonomska
razmena je isto tako relativno skromna i iznosi u proseku oko 200 milio-
na eura godinje. Ve nekoliko poslednjih godina postoje najave i plano-
vi o znaajnijem investicionom angaovanju turskih privrednika u Srbiji
(pogotovu u regionu Sandaka), poput rekonstrukcije i izgradnje puteva,
aerodroma, industrijskog parka na Peterskoj visoravni, ali konkretnih re-
zultata jo uvek nema.
Na tragu onogo to je prilikom susreta sa Nikoliem rekao turski pred-
sednik Gul je i turski ambasador u Beogradu Mehmet Kemal Bozaj koji u
ekonomskim odnosima Srbije i Turske najavljuje novu stranicu. Navode-
i da se turska investiciona lozoja zasniva na tome da je potrebno biti
na pravom mestu u pravo vreme, on kae da je Srbija pravo mesto i da je
sada pravo vreme.
1023
Prema njegovim reima, turske investitore prven-
stveno zanima infrastruktura (Koridor 10 i Koridor 11, aerodrom u Kralje-
vu, energetski sektor) i transfer tehnologije: Gledamo na celu Srbiju, na
manje razvijene delove, na otvaranje novih radnih mesta. U Novom Pa-
zaru radimo na nekim projektima. Sporo, ali sigurno napredujemo. Kad
1023 Turska oekuje bum u trgovini sa Srbijom, Politika, 15. april 2013.
611 Okretanje ka EU
kaem sporo, mislim to u odnosu na potencijal Srbije, kae ambasador
Bozaj.
1024
Osim ekonomske dimenzije, susret Gul Nikoli imao je i politiku.
Dogovoreno je tako da se obnove i trilateralni susreti Turska Srbija Bo-
sna i Hercegovina, a prvi bi, prema najavi, trebalo da se odrati u maju
2013, u Ankari. Ovaj susret je, meutim, ozbiljno doveden u pitanje nakon
aprilskog nastupa Tomislava Nikolia u Ujedinjenim nacijama o Hakom
tribunalu, kojim su bili ogoreni lanovi Predsedniva BiH, Bakir Izetbe-
govi i eljko Komi.
Antievropski blok
Antievropski blok, oslonjen na tradicionalni skepticizam srbijanskog
drutva prema modernim evropskim vrednosima, pluralizmu, demokratiji
i ljudskim pravima ostao je tokom 2012, u velikoj meri bez kljunog poli-
tikog saveznika. Preuzimajui vlast Srpska napredna stranka i njeni lideri
Tomislav Nikoli i Aeksandar Vui stekli su, naime, uvid u katastrofalnu
ekonomsku situaciju i u strahu od bankrota zemlje uspeli da preskoe vla-
stitu senku. U komentaru londonskog Ekonomist stoji: Novi srpski lide-
ri ponaaju se drugaije nego to su svi oekivali kad su doli na vlast.
1025
Proklamujui nastavak evropskih integracija, Srpska napredna stranka
formalno je napustila taj blok i praktino, parlamentarnu opoziciju evrop-
skom putu svela na Demokratsku stranku Srbije. Njen lider Vojislav Kotu-
nica koji trai bespogovorni prekid procesa pribliavanja Srbije Evropskoj
uniji, uiva podrku uticajnih intelektualnih i medijskih krugova, vanpar-
lamentarnih stranaka (Srpska radikalna stranka i Dveri) i desniarskih or-
ganizacija i grupa, kao i njihovog glavnog pokrovitelja, Srpske pravoslavne
crkve (SPC).
Predsednik Srbije Tomislav Nikoli spornim izjavama i postupcima e-
sto ohrabruje ovaj deo drutvene i politike scene Srbije, ali je za sada ipak
1024 Isto.
1025 Kad je Tomislav Nikoli postao predsednik u maju i Ivica Dai premijer u julu,
nacionalisti u zemlji bili su oduevljeni, liberali razoarani, a ruski establiment
zadovoljan pie u istom tekstu Ekonomist, a prenosi Politika, 20. decembra 2012.
Ilustracije radi, Nikoli je u oktobru u intervjuu Veernjim novostima re-
kao da e Srbija, ako joj zvanino postave uslov Evropa ili Kosovo odusta-
ti od evropskog puta, jer kad nam se zvanino isprei zid, onda politika i
Evropa i Kosovo nee biti mogua.
1026
Meutim, pristankom na integrisa-
no upravljanje granicom sa Kosovom u decembru to konzervativni blok
smatra faktikim priznvanjem nezavisnosti Kosova Nikoli je poslao dru-
gaiju poruku. Takoe, pod pritiskom realnosti i dvojice drugih kljunih
linosti u vlasti, Aleksandra Vuia i Ivice Daia, odustao je od nekoliko
bitnih stavova iz Platforme o Kosovu koju je sam napisao.
U oima nacionalista i patriota to ga je diskfalikovalo za ulogu na-
cionalnog voe: lan Dveri Boko Obradovi je povodom stavljanja gra-
ninih prelaza pod integrisani reim upravljanja, rekao: Narod je izgubio
vou i poverenje i zato vie ne odgovara na pozive na narodne bune mimo
izbora.
1027
On je takoe, dodao da je potrebno povratiti poverenje naroda i
autoritet istinske opozicije, a to moe samo ujedinjeni patriotski front na
elu sa DSS. SRS i Dverima, kome e se automatski prikljuiti brojna patri-
otska udruenja, dijaspora i intelektualci, kao i mnogi birai SPS i SNS koji
nisu za ulazak Srbije u EU po svaku nacionalnu cenu
1028
Dijalog izmeu Beograda i Pritine koji je u zavrnici doveo do spora-
zuma o normalizaciji odnosa u tom, jo uvek uticajnom bloku, proizvodio
je stalno nove frustracije. To se ogledalo u zaotravanju retorike i tekih
rei upuivanih na adresu novih vlasti, iji su elnici nazivani izdajnici-
ma i kapitulantima pred ultimatumima koji dolaze iz Brisela, Berlina
i Vaingtona.
Strateki cilj ovog bloka je odustajanje Srbije od evrointegracija i nje-
no blie povezivanje sa Rusijom. Kritika nove, kao i prethodne vlasti po
kojoj Evropa nema alternativu, osim geostrateke dobila je i ekonomsku
podlogu. Strunjaci okupljeni oko Centra za liberalno-demokratske studije
(na elu sa profesorom Pravnog fakulteta Borisom Begoviem) zagovaraju
pristupanje Srbije Evropskom ekonomskom prostoru (EEP). Po njima, nai-
me, ekonomske prednosti pristupanja ovoj asocijaciji su ravne onima koje
1026 Zamrzavanje Kosova i Evrope, Politika 17. oktobar 2012.
1027 Izostalo dogaanje naroda, Politika, 17. decembar 2012.
1028 Isto.
613 Okretanje ka EU
se mogu imati i u Evropskoj uniji, s time to za pristupanje u lanstvo ne
postoje nikakvi politiki uslovi. Zagovornici ove ideje ne navode, meu-
tim, da EEP od 1991, nije primio nijednog novog lana, kao i da su u nje-
mu takoe lanice Evropske unije koje verovatno ne bi bile blagonaklone
prema prijemu Srbije.
Ceo taj blok je sa olakanjem i neskrivenim trijumfalizmom doekao
beogradsko ne Evropskoj uniji poetkom aprila 2013. U uverenju da e
dijalog izmeu Beograda i Pritine biti prekinut (nae NE zvui sve ubed-
ljivije i samouverenije, napisao je glavni urednik Peata Milorad Vue-
li)
1029
poverovali su da e to isto vaiti i za evropski put Srbije. Meutim,
nepunih deset dana nakon toga Ivica Dai i Haim Tai su ipak pararali
sporazum.
Razoarenje antievropskog bloka, osim to je bilo evidentno, radi-
kaliozovalo je njihovu retoriku. Predsednik Demokratske stranke Srbije,
Vojislav Kotunica izjavio je da je vlast prihvatila da ukine dravu Srbiju
na Kosovu i Metohiji, izrui srpski narod na milost i nemilost albanskim
separatistima i proda teritoriju Kosova za nitavni datum za poetak pre-
govora sa EU. Kotunica je izjavio: Ova vlast je dravoubica, jer je unitila
srpske dravne institucije na Kosovu.
1030
Nezadovoljni su bili i Srbi sa severa Kosova koji su najavili neprihva-
tanje sporazuma i politiko samoorganizovanje. S obzirom na to da su sve
relevantne politike partije u Srbiji i iz vlasti i iz opozicije pozdravile spo-
razum, nezadovoljstvo antievropske elite i njenih privrenika odrano je
pod kontrolom.
1029 Peat, 12. april 2013.
Zakljuci
Vlada Srbije je, uprkos sopstvenim ogranienjima nastavila
evropski put Srbije. Ukoliko u junu 2013, dobije datum za poe-
tak pristupnih pregovora o lanstvu u EU tu e perspektivu uiniti
neupitnom i nepovratnom;
na njoj je i obaveza da u narednom periodu radi na sprovoenju
onog to je u Briselu dogovoreno, kako se pitanje datuma ne bi
ponovo postavljalo;
Vlada takoe mora da se intenzivnije pozabavi uspostavlja-
njem i primenom evropskih vrednosti i standarda u svim dru-
gim oblastima, prvenstveno kad je re o funkcionisanju dravnih
institucija;
mora ubrzano da nastavi sa zapoetim reformama, pogotovo kad
je re o reformi reforme pravosua;
mora da doprinese promeni javnog diskursa kad je re i o samoj
Evropskoj uniji i o evropskim vrednostima;
mora da doprinese i moralnoj obnovi drutva u meri i na nain
koji spada u njen domen (obrazovanje);
da se vie angauje na obnovi poverenja u regionu, koji su
upravo tokom njenog jednogodinjeg mandata u velikoj meri
poremeeni;
da usaglasi spoljnu politiku zemlje i jasno je prolie u skladu sa
evropskim kursom.
615
Rusija: odrati Srbiju van NATO i EU
Ruska percepcija sveta
U Rusiji, 2012. je poela suoavanjem Kremlja s blog revolucijom
do tada nepoznatim fenomenom samoinicijativne mobilizacije oponenata
reima, posredstvom kontakata na internet mreama. Pobuna je eksplodi-
rala. Dogodila se iznebuha, izlaskom do tada nevieno velikog broja ogor-
enih graana na trgove i ulice nezadovoljnih kraom glasova u korist
proputinske Jedinstvene Rusije, na izborima za Dumu u decembru 2011.
Putinova partija igosana je u komunkaciji blogera kao partija lopu-
a i prevaranata. Slogan je brzo dobio krila, prihvaen je u javnosti i sli-
ven u zahtev da vlast lopua i prevaranata ponovi glasanje za parlament.
Vlast je odbila. Manifestacije iroko zasnovanog protesta produile su se
i kasnije tad ve i povodom martovskih predsednikih izbora i potonje
inauguracije novog/starog efa drave Vladimira Putina.
1031
Odluka tandema Putin-Medvedev da se Dmitrij Medvedev vie ne
kandiduje, ve da se u Kremlj vrati Putin, a da mlai u timu u vrhu pre-
uzme Beli dom, iritirala je graanstvo onaj deo Rusa koji je etiri godi-
ne ranije gajio nadu u demokratizaciju na ruski nain, reformama, koje
je kao jednomandatni predsednik glagoljivo obeavao liberal Medvedev.
Zahtevi reimu da odstupi, suoili su Kremlj s pojavom koja je u mno-
goemu bila nova. Prvi put je na ulicama bila masa, ponekad od po vie od
stotinu hiljada uesnika. Prvi put, predvodnici demonstracija nisu bili ve
ustolieni, godinama isti i poznati oponenti bez iroke podrke u birali-
tu, Njemcov, Kasjanov, Rikov, Kasparov.. nego akcioni tim dotad nepo-
znatih, spontano istaknutih predvodnika razliitih grupa, koje je ujedinio
isti zahtev sloboda izbora! I prvi put se moglo uoiti da pokret uiva
simpatije znaajno irokog sloja srednje klase u nastanku, preteno onih
koji i ne pamte Sovjetski Savez (SSSR).
1031 http://www.en.rian.ru/ruia/20120507/17328622 0.html.
Masovnost, sponatanost i uzrast nezadovoljnih, signalisali su Putinu
da bude oprezan u eventualnom baratanju silom. Neodmereni odgovor
silom mogao bi dogaaje eventualno usmeriti u pravcu izmicanja stva-
ri ispod kontrole. Policija je intervenisala. Intervencija je bila dozirana,
ee manifestovana u pretresanju stanova, legitimisanju i kratkotrajnim
privoenjima.
Rebus pred kojim se naao Putin izgledao je nereiv. Nespreman da
prizna prestup na biralitima, predsednik Rusije je krivca za dogaaje kod
kue potraio u inostranstvu optuio je Zapad, pre svega Vaington, da,
koristei se instrumentima nansijske pomoi ruskom nevladinom sekto-
ru nastoji da u Rusiji izvede prevrat demokratijom. Pritiskom na vlast sa
ulica, slino pola decenije ranije, sa oranistima u Ukrajini.
Policija i pravosue pozvani su da pribave dokaze za takvu tvrdnju. I
Kremlj se okrenuo pritisku na ruske nevladine organizacije (NVO)
1032
. NVO
sektor igosan je etiketom agenata Zapada. Aktivnost NVO agenture
pridodata je listi ve postojeih optubi da je Moskva izloena obnovlje-
nom pritisku Zapada, ukljuujui ak i vojnom povodom amerike proti-
vraketne odbrane (PRO), povodom pobune u Siriji i drugim.
Kremlj je zauzeo stav da mu je dosta zapadnih demokratskih pouka.
Vladimir Jakunjin, jedan iz prvog kruga ljudi bliskih Putinu izjavio je za
pigl: Kakvo je pravo Zapada da sve vreme kritikuje Rusiju? Rusija i Za-
pad su u razlazu... Mi smo u orsokaku... Svetski poredak kakav smo zna-
li raspada se... U svesti mnogih zapadnih politiara, vojne intervencije i
vazduni udari postali su, ini se, legitimna politika sredstva, od NATO na-
pada na Jugoslaviju tokom devedesetih. Oni misle da tako privedu redu
svakog ko ne deli zapadno stanovite o demokratizaciji drutva i liberali-
zaciji ekonomije.
1033
I Putin je rezimirao novu sliku stanja. Za meunarodne odnose ne
moe se kazati ni da su uravnoteeni ni stabilni, rekao je. Naprotiv, sve
vie su ti odnosi napeti i jo vie neizvesni i lieni poverenja i otvorenosti,
1032 http://www.themoscowtimes.com/news/article/duma-paes-treason-bill-afecting-
ngos/470334.html#ix2D4f4WfT2
1033 http://www.spiegel.de/international/world/interview-with-vladimir-yakunin-on-tensions-
between-ruia-and-west-a-860814.html
617 Rusija: odrati Srbiju van NATO i EU
rekao je u smernicama ruskoj diplomatiji. Pozvao je ruske ambasadore da
ostanu budni i ne budu iznenaeni neoekivanim obrtima.
Sve ovo bilo je disonantno u odnosu na svet, kakav je samo dve godi-
ne ranije, sa istog mesta u Kremlju oslikavao Medvedev. Kolikogod da su
protivurenosti u svetskoj areni otre, postoji uoljiva tenja harmoniji u
odnosima, dijalogu i puputanju dananjih tenzija govorio je 2010, o
istoj stvari ondanji ef Kremlja.
Medvedev je svojevremeno video i priliku za partnerstva Rusije i Za-
pada u interesu ruskog razvoja. Meutim, Putin ne. U ekonomiji, Putin je
2012, uoio da Zapad gubi primat (SAD, EU, Japan), da postoji nervoza zbog
nepostojanja alternativnog modela, krizu bez jasnog izlaza, sebino pose-
zanje za resursima i generalnu opasnost izazvanu spoljnim, intervencio-
nistikim tumbanjem reima koji Americi nisu po volji. Imamo dokaze za
to, u takozvanim humanitarnim operacijama, izvozu bombi i raketnoj di-
plomatiji i intervenisanju u unutranjim sukobima.
Putinova nova politika prema svetu prilagoena je upravo ovakvom
vienju sveta. Rusija se zatvorila i okrenula spremanju za odbranu. Ali,
ostavljeni su i slobodni pravci, prema zemljama-partnerima, interesno
bliih Rusiji i neangaovanih ili pasivnih u agresivnoj, antiruskoj poli-
tici Vaingtona. Putin ih je naglasio svojim prvim, inauguracionim pred-
sednikim posetama Belorusiji, Nemakoj i Francuskoj, a onda odlaskom
na tri dana u Peking. I, pri povratku iz Kine, dolaskom u Uzbekistan i Ka-
zahstan. U programu poseta uoljivo nije bilo Amerike.
Svaka od ovih destinacija bila je neki simbol. Belorusija, simbol pri-
oriteta tek uspostavljene Carinske unije te dve zemlje i Kazahstana. Kina,
partner u galopirajue narastajuoj razmeni i partner u balansu sila na-
spram SAD. Nemaka i Francuska simboli stare Evrope, na pravcu tra-
dicionalnih insistiranja Rusije da se izmeu SAD i Evrope prodube razlike.
Uzbekistan i Kazahstan, simbol prioriteta izgradnje evroazijske unije (EAU),
revitalizovane zajednice bivih republika Sovjetskog Saveza, uz koje Kremlj
obnavlja tampon oko Rusije.
Embrion EAU je upravo aktivirana Carinska unija Belorusije, Rusije i
Kazahstana. Vrata Carinske unije i EAU otvorena su i zemljama van biv-
eg SSSR. ak i lanicama EU, kad doe vreme da neke od njih u takvoj
preorijentaciji eventualno uoe nacionalni interes. Funkcioner Vlade Ru-
sije Dmitrij Rogozin, bivi ambasador Moskve pri NATO, pomenuo je u tom
smislu Bugarsku, trojanskog konja Rusije u Evropskoj uniji.
1034
A i pojedinim jo preostalim pretendentima na lanstvo, kao to je na
Balkanu Srbija. Rogozin je rekao: Mislim da i Srbi danas shvataju da bez
Rusije ne mogu preiveti kao Srbi. A i Rusija u XXI veku nee moi da op-
stane kao civilizacija bez svojih prijatelja, kao to su Srbi, Belorusi, Ukra-
jinci i Bugari. Tu tezu je obrazloio general Leonid Ivaov, bivi funkcioner
resora ruske odbrane prilikom posete Beogradu.
1035
Interes Moskve za produeno partnerstvo Rusije i Evrope naglaeno
je Putinovom posetom Berlinu. I Parizu mada nije teko stei utisak da
ef Rusije, govorei o Evropi ee ima u vidu Nemaku. To nije sluajno.
Ruska politika ellita ne veruje u ostvarivost EU projekta. Fjodor Lukja-
nov, eminentni komentator, lan ruskih analitikih i savetodavnih foruma
smatra da je kriza povodom eura uvrstila njen pesimizam u odnosu na
krajnju budunost EU, i ak motivisala pitanja o bezbednosti transforma-
cije Evrope... Transformacije, u ta? U jo nejasan konglomerat centra
i periferije, prenosi to ire zasnovano rusko gledite jedan od uticajnih
predstavnika ruske elite.
1036
Lukjanov zastupa tezu (i ne samo on) da je
Evropa iscrpila svoj integracioni model i potreban joj je novi pristup. A
ona, po svoj prilici, nema takav alternativni koncept i sudei po svemu,
kree se ka podeli na centar i periferiju. Dalje istie da e se Zapadna
Evropa ujediniti oko Nemake, dok sudbina periferije ostaje nejasna to
je naroito stvarnost zemalja rastrzanih politikim i ekonomskim proble-
mima jugoistone Evrope i Balkana (jedna je Grka ). Istie da niko ne
moe da bude prorok ta bi u takvom sluaju bilo dalje. Ali, po najgorem
scenariju, centar bi se mogao odrei odgovornosti za problematine ze-
mlje i odmaknuti se.
1037
1034 http://www.novinite.com/view_news.php?id=134045
1035 Trgovati Kosmetom isto je to i prodati Bogorodicu kazanjsku Peat, 242/2012.
1036 http://www.en.rian.ru/columnists/20120523/173630252.html
1037 Ibid.
Ruski interesi u Srbiji *
Odnosi Rusije i Srbije ne mogu se analizrati bez uzimanja u obzir
relacija navedenih unutranjih i spoljnih preokupacija Moskve. One su
vane za razumevanje njenog pozicioniranje Srbije na mapi ruskih intere-
sa. Za Rusiju, Srbija je od znaaja u meri koja se, procenjivana samo srp-
skom dioptrijom ponekada precenjuje. Moskva u poslednjem dokumentu
o spoljnoj politici samo dva puta pominje Srbiju. Prvi put, uz Jermeniju,
Uzbekistan, Iran, Kubu i Siriju, rekavi da su to zemlje koje su uivale do-
slednu podrku Ruske Federacije, te da Rusija, po tome, od njih oekuje
konkretnu ekonomsku nadoknadu, ukljuujui povlaeni reim za robu,
investicije, olakani tranzit i dr, u meri izlaska (svake od njih) iz meuna-
rodne izolacije. I drugi put, jednom reenicom kojom se nalae ta u tom
smislu uiniti u Srbiji: Aktivirati saradnju sa Srbijom u toplotno-energet-
skom sektoru, prvenstveno u realizaciji projekta izgradnje magistralnog
gasovoda Juni tok, a takoe i dvostrane veze linijom VTS.
1038
Ipak, ne treba ni nipodatavati znaaj koji za Moskvu ima njena srp-
ska pozicija na Balkanu. Neuverena u dugoroniji integracioni kapaci-
tet EU, iekujui drugaiju kristalizaciju interesnog jezgra dananje EU,
sada vre oko Berlina, Rusija se, uz odnose sa zemljama stare Evro-
pe skoncentrisala na paralelnom koloseku na poblematini ostatak
evro-periferije, na Balkan. Ona nastoji da u trenutku zamaha procesa koji
oekuje, bude tu gde treba, u ovom delu evro-periferije. Produila je znai,
svoj postojani napor da ostane politiki, ali sve vie i ekonomski, pozicio-
nirana u Srbiji uobiajeno konfuznoj i rastrzanoj u pokuajima mukotr-
pne samoidentikacije izmeu drevnog i modernog.
Nesposobna da sebe odredi u vremenu, takva Srbija je bila kompliko-
van partner, Moskvi koliko i Zapadu tako da je i krivulja uspeha Kremlja
s Beogradom, beleila i uspon i pad. Pogotovo to je Rusija sporo odo-
bravala nansijsku podrku toliko neophodnu Srbiju. Rusija je tako mo-
gunost da se lako pribavi jo jedan nansijski kredit, esto zamenjivala
nuenjem dugoronije vizije svim vladama Srbije.
1038 Cena oslonca na Moskvu, NIN, 23. avgust.2012
Istie se da je Srbija (je) kljuni cilj ruske spoljne politike na Za-
padnom Balkanu, s obzirom da Moskva zadrava strateki cilj ometanja
evropske demokratske integracije na Balkanu i u Istonoj Evropi uopte,
procenjuju pojedini zapadni posmatrai.
1039
Odravati Srbiju van EU i van
NATO omoguuje Moskvi ouvanje glavne take uticaja u ovom prostoru, uz
oslonac na nereeni problem Kosova.
Rusija i Kosovo
Kljuna kopa saradnje Srbije s Rusijom bilo je Kosovo problem ote-
avanja i po mogustvu spreavanja nezavisnosti pokrajine. Rusiji, lani-
ci Saveta bezbednosti (SB) Ujedinjenih nacija (UN), odugovlaenje procesa
reavanja problema Kosova, i njegovo preobraavanje u jo jedan od za-
mrznutosti konikta, slino Pridnjestrovlju ili Karabahu, obezbedilo bi na
due vreme njenu balkansku ulogu. Kakva je, potencijalno, irina dej-
stva koju Moskva zapaa u tako otvorenom prostoru, moe se dokuiti po
komentaru Glasa Rusije povodom 20-godinjice Republike Srpske (RS), za
koju se misli da moe koordinirati proces objedinjavanja srpskog etnikog
bia :
...Ona brine o Srbima na Kosovu, odrava tesne veze sa Srbijom, po-
mae joj da stane na noge (...) Meunarodni institut za bliskoistone i bal-
kanske probleme u Ljubljani ( koga nisu otvorili Slovenci ) uveren je da je
ve uspostavljen trougao Banjaluka-Beograd-Moskva, koji e omoguiti Sr-
bima da deluju sigurno.
1040
Evo kako je Glas Rusije komentarisao takav znaaj Republike Srpske:
Ova srpska pobeda u Bosni i Hercegovini izaziva potovanje, poto su
Srbi svuda izgubili u Hrvatskoj, na Kosovu, u Crnoj Gori. Samo u BiH oni
su ojaali svoju dravnost. Danas se Srbija nalazi u alosnom stanju zbog
politike prethodnih vlasti: bez nacionalnih orijentira, bez patriotizma, sa
lanim ciljevima, ekonomski razorena, sa nemonom armijom, sa pona-
anjem sluge a ne domaina u sopstvenoj kui. Samo Republika Srpska je
1039 http://www.jamestown.org/programs/edm/single/?tx_ttnews%5Btt_
news%5D=39920&ash=b22a66e254427ded96233bfc56e6243a
1040 http://serbian.ruvr.ru/2012_09_28/republika-srpska-kao-faktor-stabilnosti-na-balkanu/
danas sauvala potovanje prema sopstvenom narodu, uspela da postane
centar srpstva na Balkanu... RS je prestala da misli samo o svom preiv-
ljavanju, i njeni planovi se zasnivaju na irokoj platformi: RS pokuava da
nae odgovore na pitanja koja brinu sve Srbe, od Kosova do Crne Gore i
Hrvatske, RS razmilja o zajednikoj delatnosti na zatiti Srba na Balkanu,
RS predlae Srbima itavog regiona da izrade jedinstvenu politiku i da se
ujedine oko tog cilja, RS je spremna da pomogne Srbiji da postane jaa i
samostalnija, a Milorad Dodik se zalae za zatitu srpskog naroda bez ob-
zira na to u kojoj zemlji ivi.
1041
Povodom Kosova, izmeu Moskve i Beograda uspostavljena je bli-
skost. Na zahtev vlade Vojislava Kotunice, Rusija je 2004, obeala Srbiji
diplomatsku pomo u UN, u spreavanju da Kosovo bude priznato. Zastu-
panje srpske stvari podrazumevalo je usklaivanje inostranih koraka dve
strane. Meutim 2010, u vreme predsednika Borisa Tadia, Beograd je bez
prethodnog signala Moskvi iskoraio iz usaglaavanja povukavi nacrt
kosovske rezolucije u Generalnoj skuptini UN, sa stavom da jednostrana
secesija ne moe biti prihvatljiv nain za reavanje teritorijalnih pitanja.
Dogaaj je Moskvu zatekao. Odnosi Rusije i vlade u Beogradu, obrazo-
vane s osloncem na proevropsku Demokratsku stranku (DS) zahladili su.
Saglasno Glasu Rusije, ruska strana je glavnog krivca za obrt prepoznala u
Borisu Tadiu. ...Nema osobe u Srbiji koja ne zna za ta je sve kriv Boris
Tadi. Spolja blag i topao, on je imao crte politiara koji je vrst pri dono-
enju odluka i doveo je Srbiju do unitenja, do faktikog raspada ( Kosovo,
Vojvodina, jug Srbije ), komentarisao je Glas Rusije.
1042
Ipak udarac zadat slubenim odnosima, nije poremetio odnose Ru-
sije i veinske Srbije, predstavljene nacionalno orijentisanim politikim
formacijama. Njenu odbojnost prema izdajnicima u vlasti u Beogradu
nadmaie samo zanos izkazan u oboavanju Putina. Taj fakat stanja stva-
ri efu Rusije e ak priznati i Tomislav Nikoli: Ja ne bih mogao pobedi-
ti jedino kada bi kandidat protiv mene bio Vladimir Putin, citirano je na
sajtu efa Rusije.
1043
1041 http://serbian.ruvr.ru/2012_09_28/republika-srpska-kao-faktor-stabilnosti-na-balkanu/
1042 http://serbian.ruvr.ru/2012_12_22/Promene-na-politikoj-sceni-Srbije/
1043 http://www.kremlin.ru/news/15447
Spaavanju bliskosti dva bratska pravoslavna naroda, uprkos poku-
ajima DS da Srbiju okrene Zapadu, doprineo je Aleksandar Konuzin
ambasador, koji je stvar Moskve branio sa zanosom misionara. Ali i sa
otrinom ruskog delegiranog administratora. Bio je retki diplomata koji se
nije ustruavao od javnih pridika vladi pri kojoj je bio akreditovan. Nje-
gove packe Beogradu bile su bez zazora, davane uz oseaj da znaajan deo
Srba bolje razume Konuzina nego srpsku vladu. Nazivan je ambasadorom
Srba u Srbiji.
1044
irok odjek je imala Konuzinova izjava 2009, da u vladi Srbije sede
protivnici razvoja rusko-srpskih odnosa motivisana unutranjom kri-
tikom modela po kome je, s prednostima za rusku stranu, prodat NIS. A
moda je i jo vei odjek imalo ambasadorovo uveno glasno pitanje ima
li ovde Srba? ( septembra 2011) doviknuto u Domu vojske, usred Beo-
grada, kao prekor bezbednosnom panel-forumu jer, debatuje se o global-
noj bezbednosti i balkanskim pretenzijama Rusije, a ne dotie se barikada,
Brnjaka i Jarinja.
Konuzinov trud inio se nagraenim. Prilikom odlaska iz Beograda
(2012) je rekao: Ostavljam vas vrsto uz Rusiju!. Tako je sveo svoje aktiv-
nosti u Beogradu zadovoljan, jer je voz bliskosti Srbije i Rusije, kako se
inilo, bio vraen na kolosek.
1045
Demoksratska stranka koja je bila motor prozapadne orijentacije izgu-
bila je na izborima. Njen predvodnik Boris Tadi izgubio je predsednike
izbore od predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolia.
Novi predesednik Nikoli i Srpska napredna stranka su dubinski naklonje-
ni Rusiji. Socijalisti, prethodno u vladi s demokratima, prili su napred-
njacima. Moskva je pomogla iza kulisa, posredujui. Daieva odluka da
napusti Borisa Tadia i okrene se savezu sa naprednjacima doneta je posle
posete lidera Socijalistike partije Srbije (SPS) Moskvi. Dai je i uoi ob-
razovanja vlade sa DS posetio Moskvu, ali za razliku od 2008, kad je pori-
cao da je Rusija uticala na formiranje vlade, sad je otvoreno priznao da je
Moskva vrila pritisak da napravi koaliciju sa naprednjacima.
1046
1044 http://serbian.ruvr.ru/2012_09_17/Aleksandra-Konuzina-za-pocasnog-graanina-Srbije/
1045 Veernje novosti, 15. septembra 2012.
1046 Za sve postoji preutna saglasnost Moskve i Vaingtona, Danas, 15. i 16. septembra
Moskva je itekako imala razloga da kae ono to je izjavom medijima
poruio Konuzin Srbi, vraeni ste na smer i sada pazite: Hteo bih da po-
elim Srbima da vrate veru u svoju snagu. Da nau inspiraciju u primeri-
ma svojih junaka i istorije, da jaaju nacionalno jedinstvo oko izgradnje
nove Srbije, da uvaju svaki pedalj svoje zemlje koju su uvali i zavetali
vam vai preci. Rusija e uvek biti va najblii prijatelj.
1047
Upitan o njegovim neskrivenim simpatijama prema SNS i SPS i izgle-
dima da nova vlada vodi politiku koja e Srbiju vie pribliiti Rusiji,
Konuzin je objasnio da je negovao odnose sa svim strankama koje su
prijateljski nastrojene prema Rusiji, a takve partije su ovde u ogromnoj
veini. A to se vlade tie, sudei prema izjavama lanova vladajue koa-
licije, kao i prema prvim potezima srpskog rukovodstva, moe se rauna-
ti na to da e se nae zemlje zaista pribliiti, kao i da e ui u kvalitativno
novu etapu bilateralnih odnosa, odgovorio je. Potvrdio je da Rusija ima
interese na Balkanu, a njih diktiraju geograja i istorija.
1048
Nova vlast i Rusija
Ve prvi koraci novih srpskih vlasti potvrdili su rehabilitovani ruski
smer Beograda. Za pet meseci, Nikoli je dva puta bio kod Putina, jednom
pre inauguracije i drugi put posle predsednikog ustolienja. Ponosim se
time to u Srbiju predvoditi na nain, da to odgovara interesima i Srbije
i Rusije, rekao je Tomislav Nikoli Vladimiru Putinu ve tokom prvog su-
sreta u Moskvi, odmah posle izbora, maja 2012. U Moskvi su njih dvojica
zajedno prisustvovali kongresu Jedinstvene Rusije, sestrinske partije srp-
skih naprednjaka. Rusolstvo srpskog lidera nije nepoznato javnosti, ali
na snimcima s Putinom Nikoli je delovao ganuto. Zahvaljujem za podr-
ku koju je Rusija ukazala Srbiji, posebno kad se tie ouvanju suvereniteta
Srbije na Kosovu i Metohiji. Uveren sam da e se saradnja izmeu Srbi-
je i Rusije razvijati vrlo brzo. Uveravam Vas da je Srbija partner Rusije na
2012
1047 Ne mogu da budem vei Srbin od vas, Vreme, 13. septembra 2012.
1048 Ne mogu da budem vei Srbin od vas, intervju Aleksandra Konuzina, Vreme, 13.
septembra 2012
Balkanu... Vas u Srbiji vole. Vi ste to zasluili time kako predvodite Rusiju,
rekao je Putinu Tomislav Nikoli.
1049
Ranija proevropska orijentacija Beograda nije negirana. Naprotiv, do-
bila je svoju potvrdu u Nikolievim reima Putinu: Srbija se kree putem
ka EU. To je dalek put s neizvesnim ishodom. Predsednikova odlunost,
da se u sluaju Kosova ne prihvati bilo kakva politika trgovina, mogla je
najzad biti ono to je Moskva od Srbije elela da uje. Nikoli je rekao da
nije uo da postoji evropski uslov priznavanja Kosova i Metohije. Ali, ako
bi bilo tako, mi to ne bi smo mogli uiniti, ak i kada bi moralo da u tom
trenutku prekinemo sve pregovore. Pomenuo je i NATO: Srbija, po rezolu-
ciji Narodne skuptine ima obavezu vojne neutralnosti, i Srbija nee biti u
NATO. Podvukao je i to: Ja sam otvoreno to govorio graanima Srbije to-
kom kampanje i pobedio sam.
1050
Vladimir Putin je tom priliko potvrdio da i sam razmilja o Kosovu:
Mi polazimo od neophodnosti ostvarivanja odluke OUN, doslovno rezolu-
cije 1244.
1051
Putin je rekao da se Rusija prema Srbiji odnosi, ne samo kao
prema tradicionalnom, vrlo vanom partneru na Balkanu ve se mi pre-
ma Srbima odnosimo kao prema svojoj duhovnoj brai, i ba je to u osnovi
naih odnosa, danas i u budue. Dobrodoli!.
1052
Tomislav Nikoli je svoja stanovita potvrdio i ruskoj agenciji Regnum.
Srbija treba da ue u Evropsku uniju, ali ne po svaku cenu. Nita ne
treba initi po svaku cenu. Teritorija Kosova i Metohije je cena koju mi
nikada ne moemo platiti, rekao je. Upitan o prioritetu u srpsko-ruskoj
saradnji, Nikoli je rekao glavni prioritet su ekonomski odnosi. Pome-
nuo je da Srbija moe biti most saradnje EU i Rusije, da Rusija u Srbiji
moe graditi hidroelektrane i s njom saraivati u oblasti gasa i da Srbija
moe Rusiji isporuivati skoro sve grupe privrednih proizvoda. A upitan
za miljenje o Evroazijskoj uniji i mogunosti saradnje Srbije sa tom or-
ganizacijom, Tomislav Nikoli je rekao da Beograd treba da se upozna sa
osnovama na kojima poiva taj savez ali da Srbija mora da stupa u sve
1051 Ibid.
1052 Ibid.
njoj odgovarajue ekonomske saveze u svetu, posebno u te koji se obrazuju
uz uee Rusije. S tim to Srbija nee stupati u vojne saveze.
1053
Srpski zaokret prema Rusiji, koji je ovom posetom izraen, nije svima
na ruskoj strani bio ubedljiv. Na okruglom stolu ruskih i drugih strunja-
ka za rusko-srpeske odnose, prema Glasu Rusije, postavljeno je i pitanje
Da li Beograd okree brod prema Rusiji.
1054
Nisu bili pod prevelikim uti-
skom povodom Nikolieve posete. Starteka orijentacija Srbije je proteklih
godina bila jednosmerna. Srpski brod se stalno kretao u pravcu Brisela, ka
Zapadu, iako su se, kad je god bilo rei o Kosovu, SOS signali stalno slali
prema Istoku, pre svega prema Rusiji, zapazili su sagovornici.
1055
Na okruglom stoju je istaknuto: Dakle, ilo se ka Zapadu, a kad za-
gusti, traila se pomo u Rusiji. Takva politika nije iskrena i nije done-
la mnogo toga dobrog Srbiji. Vreme je za promene. Rusija je prema svim
analizama odigrala vanu ulogu u postizbornom periodu u Srbiji, po prvi
put je razbila monopol uticaja koga je Zapad imao u Srbiji prilikom for-
miranja vladajuih koalicija. To se vidi i po intenzivnim kontaktima Beo-
grada i Moskve u proteklim nedeljama od humanitarnih, preko pitanja
odbrane, pronalaenja stratekih partnera u srpskoj energetici, sve do po-
litikih pitanja. Dakle, promene su ve u toku, ali one nee biti dramatine
i moda i ne treba da budu. Starteki srpski brod je bolje okretati spo-
ro ali sigurno, u pravcu mnogho jae i intenzivnije saradnje sa Ruskom
Federacijom.
1056
Jelena Ponomarjova, balkanolog, je na tom Okruglom stolu izjavila:
Da li je mogue pomiriti poltike odnose Srbije i Rusije sa lanstvom Sr-
bije u EU? To e biti veoma teko. U promenu kursa, kao njegovu ozbilj-
nu transformaciju, ja ne verujem. Pre se moe govoriti o manjoj korekciji.
Srbiji, danas dnevni red diktiraju evropski inovnici. Posle inauguracije,
predsednik Nikoli je razgovarao sa komesarom EU za proirenje Fileom, i
razgovor je tekao u konstruktivnom kljuu: ta treba Srbija da uradi da se
EU prema njoj odnosi paljivo i briljivo? Ranije u toku pregovora sa Eton,
1053 http://www.regnum.ru/news/polit/1535250.html#ix1vuvRmNIJ
1054 http://serbian.ruvr.ru/2012_09_01/Kud-plovi-srpski-brod-prvi-deo/
1055 Ibid.
1056 Ibid.
Nikoli je bukvalno izjavio da Srbija nema drugu budunost osim Evrop-
ske unije... Jo jedan momenat koji nas navodi da se zamislimo: glavni
politiki savetnik naprednjaka Nikolia u toku predizborne kampanje bio
je bivi ambasador SAD u Srbiji Montgomeri. ta vie, kad je tekao proces
formiranja vlade Srbije, aktivno uee u njemu preduzimala je amerika
strana. Poetkom jula bio je u poseti zamenik dravnog sekretara SAD za
pitanja Evrope i Evroazije Filip Gordon, koji se sastao sa svim kljunim -
gurama srpske politike scene. Sve to govori da Zapad lobira za svoje inte-
rese u ovom regionu. Meni se ini da je Rusija trebalo aktivnije da radi u
srpskom pravcu pre nego to je formirana vlada obino se ozbiljni spo-
razumi sklapaju pre nego to ljudi sednu u fotelje.
1057
Zakljuila je ipak da je Srbija bila i ostaje vaan istorijski saveznik Ru-
sije.U tom smislu, Srbija od Rusije ne moe da odstupi, kao ni Rusija od
Srbije. Mislim da Beograd pokuava da vodi polivektornu politiku, i ruski
vektor je jedan od glavnih. Beograd e se truditi da gradi dobre odnose, ali
re d o b r i prilino je klizava, i iza nje treba da stoje konkretni koraci.
1058
Majski (2012) susret lidera prethodio je Putinovoj treoj inauguraciji
za efa drave. Svejedno, Nikoli i Putin su se ve tom prilikom zauzeli i za
bolju sveoptu saradnju Srbije i Rusije, posebno u ekonomiji. Putin je pri-
metio da na tom polju zadataka ima mnogo, da nisu jednostavni, ali da
se nada da e saradnja izmeu Srbije i Rusije pomoi ostvarivanju, kako
zadataka pred naim zemljama, tako i problema koje mora reiti vostvo
Srbije. Takoe je izrazio oekivanje da e, u tom trenutku jo neuobliena
nova vlast u Srbiji biti brzo formirana. Rekao je da ne sumnja da e dve
zemlje saraivati. Izrazio je zadovoljstvo uoenim porastom razmene robe
i usluga i nivoom ukupnih ruskih investicija u ekonomiju Srbije od mili-
jardu i 400 miliona dolara.
1059
Putin je zakljuio da sve u svemu, to nije rav pokazatelj i dodao,
da je Rusija pretprole godine (smo) srpskoj strani ponudili kredit od 200
miliona dolara i spremni smo da sada pustimo drugu tranu od 800 mili-
ona dolara. Kredit je namenjen razvoju infrastrukturnih projekata. Ruska
1057 Ibid.
1058 Ibid.
strana je spremna za realizaciju. Mi ekamo od naih partnera u Srbiji kon-
kretne predloge, na osnovu tehniko-ekonomske zasnovanosti projekata
predloenih za realizaciju u Srbiji. Zamolio bih Vas, uvaeni gospodine
predsednie, da date odgovarajui impuls iznova uspostavljenim uprav-
nim i izvrnim strukturama ( vlasti ).
1060
Nikoli je obeao da e Srbija dostaviti dobre projekte da bi se ruski
zajam o kome se ve nekoliko godina govori realizovao: Kad smo se spre-
mali za izbore, razradili smo mnogo projekata i ponudiemo Rusiji zajed-
nika ulaganja. Nikoli je podvukao bratstvo naroda, ruskog i srpskog:
Drave i narodi povezuju se u principu ekonomskim interesima, ali Srbi-
ju i Rusiju spaja neto mnogo vee. I to se bre bude unapreivao ivot
ruskog naroda, utoliko e se bre poboljavati i ivot srpskog naroda.
1061
Ve prilikom te posete Putin je pozvao Nikolia da doe u slubenu
posetu poto poloi predsedniku zakletvu, u bilo koje za njega pogodno
vreme. Nikoli e uvek biti dobrodoao gost u Rusiji. Vostvo i javnost
Rusije znaju za njegov odnos prema Rusiji, i to se ceni
1062
, rekao je ef Ru-
sije. Nikoli je tom prilikom obeao da e zadatak nove vlade biti uspo-
stavljanje tesne saradnje s vladom Rusije bez odlaganja.
1063
.
Druga poseta predsednika ostvarena je septembra 2012, u Soiju. U
Soiju su rezimirani prvi uinci dogovora, ije e se konkretnije konture ja-
snije videti tek u prvim mesecima 2013.
Konkretizacija ruske politike
Vlada SNS-SPS, s premijerom Ivicom Daiem, i ruska strana su se fo-
kusirale na oporavlajnje meusobnih odnosa koje je naruila vlada pred-
sednika Tadia. Odnos sa Moskvom vraen je u prioritetne odnose novih
vlasti. Mada, Beograd nije odustajao od policentrinosti u opredeljivanji-
ma saradnje to se moda nije uklapalo sa oekivanjima ruskih balkan-
skih stratega. Tomislav Nikoli je izjavljivao: Moja ideja je oduvek bila da
1060 Ibid.
1061 Ibid.
1062 Ibid.
1063 Ibid.
Srbija treba da bude most izmeu Istoka i Zapada. Bilo bi pogreno ne
iskoristiti prednost tako povoljne pozicije. elimo da naa zemlja nastavi
putem ka Evropi, ali ne vidim nita loe u istovremenom razvoju poslovne
saradnje sa zemljama koje nisu u EU, potvrdio je Tomislav Nikoli u jesen
2012. godine u Rimu.
1064
Srpska javnost reagovala je euforino povodom projekta Juni tok koji
je ponovo aktiviran. U medijima su dominirali euforini naslovi poput
onih: Velika ruska kompanija zainteresovana za preuzimanje elezare
Smederevo i veoma smo blizu dogovora, izjavio Ivica Dai,
1065
Opcija je
i da se povea kvota za izvoz elinih proizvoda iz Srbije u Rusiju
1066
, kao
i Potpisan gasni sporazum srpske i ruske vlade. Stie nam ruska mili-
jarda! Drava treba da se zaduuje tamo gde dobija najpovoljnije uslove.
Do sada smo najpovoljnije kredite uspevali da dobijemo od Rusije i Ki-
ne
1067
, Milijarda stie u Srbiju. Deo od 300 miliona ove godine i 700 mi-
liona 2013.
1068
O saradnji sa Rusijom Miroslav Mitkovi pie: U ranijem periodu je
moda i bilo drugaijeg tretmana. Ali mi sada elimo da ponudimo ruskim
investitorima sve to hoe, od poljoprivrede do energetike, sa svim uslo-
vima koje imaju drugi investitori.
1069
A najava vojne saradnje Srbije i Ru-
sije, u proizvodnji lakih oklopnih kola i protivtenkovskog oruja dodatno
je pojaala euforiju: Pod oklop sa baukom!
1070
, Srbija i Rusija pravie
oklopnjake i za Afriku
1071
,Bauka doneo lepe vesti
1072
.
Ankete javnog mnjenja potvrdile su apsolutni presti Rusije u javno-
sti Srbije. Top lista drava prijatelja je ista u odnosu na prologodinje
1064 Beta, 8. oktobar2012.
1065 Rusi u Smederevu, Veernje novosti, etvrta 27. septembra 2012.
1066 Rusi kupuju 75 odsto elezare, Blic, 1. oktobra 2012.
1067 Stie nam ruska milijarda, Novosti, 20.oktobra 2012.
1068 Milijarda stie u Srbiju, Novosti, 27 oktobra 2012.
1069 Sazrelo vreme za sporazum o strateskom partnerstvu sa Rusijom, Politika, 18. oktobra
2012
1070 Pod oklop sa bakom, Veernje novosti, 2. decembra 2012.
1071 Srbija i Rusija pravie oklopnjake i za Afriku , Blic, 29. novembra 2012.
1072 Bauka doneo lepe vesti, Kurir, 29. novembra 2012.
istraivanje na prvom mestu je Rusija, na drugom Grka i na treem
Kina.
1073
Beograd je ponovo posetio bliski prijatelj srpskih nacionalistikih gla-
sila general Leonid Ivaov, sovjetski demobilisani kadar za moralno-poli-
tiko vaspitanje iz vremena hladnog rata: Ne bih Srbima preporuio da
ure u EU, lamentirao je Ivaov. Preporuio bih da vrlo paljivo proue
probleme Grke, koja se van EU razvijala i bre i uspenije nego sada... Srbi
moraju sami da ocene da li su spremni da trguju svojom svetinjom, jer tr-
govati sa Kosmetom isto je kao kada bi mi Rusi prodali udotvornu ikonu
Bogorodice Kazanjske, zatitnice Rusije, preraunavajui se da li joj je cena
velika ili mala ( ... ) Situacija u svetu se menja, i danas bi problem Kosova
trebalo zamrznuti i uopte ne voditi razgovore o njegovom priznavanju (
... ) I Rusija postaje sve jaa i ceo svet se objedinjuje oko suprotstavljanja
agresivnoj ideji SAD i NATO
1074
.
Iz svega proizlazi da teite rusko-srpske politike (ne raunajui osva-
janja za raun ruskog kapitala energetike i ostalog u ekonomiji) Kosovo.
Moskva je nastojala da proveri postojanost Beograda u pogledu spreava-
nje priznanja nezavisnosti pokrajine. U tom svetlu treba razumevati i veo-
ma znaajnu posetu Dmitrija Rogozina Beogradu, u novembru 2012.
Rogozin je potpredsednik vlade Rusije zaduen za industriju odbra-
ne. Formalno, poseta Srbiji ticala se saradnje u vojnoj industriji. Meutim,
donela je i poentu vie. Rogozin je tada rekao: Rusija je u novim srpskim
vlastima dobila pouzdanog i ozbiljnog partnera. Mi smo sa vama, Putin je
sa vama, potrebna nam je jaka Srbija koja e zastupati svoje stavove. Ima-
mo i elju i novac da ulaemo u vau zemlju i verujem da na brak nee
biti samo iz interesa, nego i iz ljubavi.
1075
On je izneo i svoja oekivanja
da e posle realizacije naih dogovora Srbija postati jaa drava, i to to-
liko jaa, da e svaki prvo morati da razmisli pre nego to upotrebi oruje
protiv nje.
1076
1073 Srbi vole neutralnost, Danas, 18. oktobra 2012
1074 Trgovati Kosmetom isto je to i prodati Bogorodicu kazanjsku Peat, 242/2012
1075 Rusija eli jaku Srbiju, Veernje novosti, 29. novembra 2012.
1076 Ibid.
U razgovorima sa Rogozino analizirane su mogunosti proizvodnje
vojne opreme na teritoriji Srbije, a sagovornici su se uverili da Srbija u po-
jedinim segmentima moe da proizvodi konkurentno naoruanje i vojnu
tehniku. Vui je izjavio da e do kraja godine u Velikoj Plani biti otvorena
nova fabrika, gde e se u saradnji sa Rusijom proizvoditi oklopni transpor-
teri i samohodna artiljerijska orua nora, kako za vojsku Srbije tako i za
izvoz u Keniju i Banglade.
Rogozin je izjavio da e Narodna skuptina Srbije u najskorije vreme
doneti odluku o upuivanju svoje delegacije na parlamentarnu skuptinu
zemalja Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti ( ODKB ) gde e
dobiti status stalnog posmatraa. To je savez koji okluplja veinu lanica
biveg SSSR, objavila je Ruska re.
1077
Ruska re, propagandno glasilo vla-
de Rusije, podrobnije je razjasnila na ta je gost mislio kada je, govorei o
Kosovu, rekao to to je rekao:
Ako bi se sutina izjava Rogozina svodila na takve savete, bila bi to u
najmanju ruku geopolitika senzacija. Meutim nije bilo senzacije. Izjave
ruskog vice-premijera imale su sasvim drugi smisao, a on je izjavio slede-
e: Ako je za prijem u EU uslov da se prizna Kosovo, treba da razmislite o
tom uslovu. To je bezobrazan uslov, ( ... ) ali to je vaa suverena odluka i
Rusija e podrati vau odluku. List zatim analizira: Savet da Srbija raz-
misli po ruskom glasilu, je suptila poruka, a ne poziv da se zvanina Sr-
bija odrekne Kosova. Sutina ruske pozicije je u nastavku reenice, kojim
je Rogozion izrazio negativan odnos prema navedenom uslovu EU. On
nije davao populistike izjave koje bi se dopale nekima u Srbiji, nego je u
intervjuu za RTS jasno poruio: Kazau vam otvoreno, jesmo bliski prija-
telji, ali Rusija nije va advokat. Mi ovde jesmo advokati prava i istine, a
istina je u tome da Kosovo jeste neodvojivi deo Srbije i tu mi branimo me-
unarodno pravo. Po svemu sudei Rogozin je srpskoj javnosti i vlasti-
ma jednostavno dao do znanja da Rusija ne moe vriti pritisak na Srbiju
i usmeravati srpsku unutranju i spoljnu politiku. Moskva e biti prinu-
ena da se u svom delovanju orijentie i na odluke srpskog rukovodstva,
kakve god one bile. Time je on izrazio misao ministra Lavrova koji je pre
etiri godine rekao da Rusi ne mogu biti vei Srbi od samih Srba. To je
1077 http://ruskarec.ru/articles/2012/12/13/razmisljanje_o_onom_uslovu_18743.htmla ).
jo jedan signal Rusije srpskom rukovodstvu, koje oigledno pokuava da
sedi na dve stolice, to jest eli da Srbija postane lanica EU, a i da ne pri-
zna Kosovo kao samostalnu dravu. Bilo kako bilo, vlada Srbije e morati
da se odlui. A kakvu e odluku doneti to ne moe da predvidi nijedan ek-
spert. Zbog toga se moe rei da je ova izjava ruskog vicepremijera sasvim
ispravna i da odgovara geopolitikoj realnosti.
1078
lanak je inspirisao i beogradska tumaenja. Profesor Predrag Simi
zapazio je da je Rogozin precizno rekao ta Srbija moe da oekuje od Ru-
sije: Znai, moe da oekuje Juni tok i kredit, ali ne moe da oekuje da
Nikolaj Drugi ustane iz groba i ue u rat protiv Zapada, kako bi zatitio
Srbiju. To ova Rusija nee uiniti, a ja mislim da su kod nas razvijena ne-
realna oekivanja. Potpredsednik ruske vlade precizno, jasno, i sasvim
poteno je stavio do znanja srpskim politiarima koliko daleko mogu da
idu u oekivanjima od Rusije, odnosno da ne gaje nerealna oekivanja.
1079
Dragan Petrovi istoriar iz Instituta za meunarodne odnose, ocenio
je da: Rusija se ve etiri i po godine, od pada druge Kotuniine vlade, na
dravnom nivou suoava s tim da zvanini Beograd taktizira o elementar-
nom pitanju Kosova i Metohije, tako da je Rogozin doneo jasnu poruku
povodom toga. On je procenio da je Rusija oekivala bitni iskorak ove
vlade u odnosu na prethodnu da naini diskontinuitet u politici, ali to se
nije dogodilo.
1080
Predrag Simi takoe smatra da Moskva ne misli da EU za
Srbiju nema alternativu, s obzirom da Rusija gradi EAU. Visok slubni nivo
ruskog glasnika ukazuje da Moskva nee jo dugo ekati na srpsku vlast.
1081
Poruka Moskve srpskoj javnosti je da je Rusija oigledno nezadovoljna
politikim efektima ruskog zaokreta u srpskoj politici. Rusija ima real-
nu sliku o stanju stvari u odnosima Srbije i Rusije i konkurentskih centa-
ra na Zapadu. Nije odustala od saradnje, naprotiv. Ni od ambicija na dui
rok, takoe. Ali osigurala se i od moguih iznenaenja, koje donosi 2013.
1078 Ibid.
1079 ta je Rogozin poruio Beogradu, Politika, 30. novembra 2012.
1080 Ibid.
1081 Rogozin: Priznavanje Kosova bezobrazan uslov, Politika, 29 novembra 2012.
HOLJ P, godinji izvetaj za 2008 SRPSKI strana 632 HOLJ P, godinji izvetaj za 2008 SRPSKI strana PB
Zakljuci
Srpska vlada treba da denie ta su stvarni dravni i nacionalni inte-
resi Srbije i u tom smislu treba da denie i odnose izmeu Srbije i Rusije.
Rusija treba da ima svoje mesto u ukupnim politikim, ekonomskim i kul-
turnim odnosima Srbije, ali nikako podreen odnos koji je funkciji ostva-
rivanja iskljuivo ruskog interesa, pre svega, u opstruiranju irenja NATO na
Zapadnom Balkanu. Takav odnos teti poloaju Srbije u regionu i odrava
nepoverenje prema Srbiji i njenim namerama.
S obzirom da je Rusija ve duboko prisutna na Balkanu, pre svega u
Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, ali i drugim susednim zemljama, ona
mora imati odgovornu ulogu u regionu. Zapadna zajednica ne treba da za-
obilazi Rusiju kao partnera na Balkanu. Svako izbegavanje doprinosi nje-
noj frustraciji i, povratno negativnom uticaju u regionu.

Izvestaj 2012hels. Odbor Za Ljudska Prava

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Izvestaj 2012hels. Odbor Za Ljudska Prava

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

POPULIZAM: URUAVANJE DEMOKRATSKIH VREDNOSTI

LJUDSKA PRAVA U SRBI 2012

Darko ari i dalje u bekstvu

You might also like