1 Prezentacija Sanacije2011 1387902428593

1
1
SANACIJE, REKONSTRUKCIJE I
ODRAVANJE
BETONSKIH KONSTRUKCIJA U
VISOKOGRADNJI
GRAEVINSKI FAKULTET
UNIVERZITETA U BEOGRADU
Odsek za konstrukcije
Katedra za materijale i konstrukcije (MIK)
IV godina studija (28+14)
VIII semester (2+1)
2
"lan 2.
25) "rekonstrukcija" jeste izvoenje graevinskih i
drugih radova na objektu, kojima se: vri dogradnja; uti!e
na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni
elementi; menja tehnoloki proces; menja spoljni izgled
objekta; pove$ava broj funkcionalnih jedinica; uti!e na
bezbednost susednih objekata, saobra$aja i ivotne
sredine....
28) "sanacija" jeste izvoenje graevinskih i drugih
radova na postoje$em objektu kojima se vri popravka
ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena
konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja
spoljni izgled, ne uti!e na bezbednost susednih objekata,
saobra$aja i ivotne sredine...
Z A K O N O PLANIRANJU I IZGRADNJI
("Slubeni glasnik RS", br. 47/2003)
2
3
Podela
Radovi na sanaciji (rekonstrukciji) mogu se
podeliti na:
A. Reparaturne sanacije - radi produenja
upotrebljivosti i trajnosti objekta
B. Konstrukcijske sanacije koje se odnose
na nosivost konstrukcije
4
A) Reparaturne sanacije
Uzrok je pojava ote$enja na elementima
konstrukcije koja vremenom moe dovesti do
naruavanja njihove zahtevane nosivosti.
Ova ote$enja su uglavnom vezana za:
1. ote$enja zatitnog sloja betona i sli!nih
povrinskih defekata, kao to je, na primer,
segregacija betona,
2. koroziju armature,
3. nastanak prslina irina ve$ih od dozvoljenih
grani!nih vrednosti (od a
u
> 0.05 mm do a
u
> 0.4
mm, u zavisnosti od agresivnosti sredine)
3
5
UZROCI OTE%ENJA ELEMENATA
KONSTRUKCIJE, SU UGLAVNOM
SLEDE%I:
1. dejstva atmosferskih uticaja,
2. dejstva razli!itih agresivnih agenasa,
3. greaka pri izvoenju,
4. greaka pri projektovanju.
6
Reparaturne sanacije produenje
upotrebljivosti i trajnosti objekta.
PRIMERI
Ote'enje:
Zona segregacije
betona
Sanacija:
Lokalna primena
odre)enih vrsta
reparaturnih
maltera.
4
7
PRIMERI
Ote'enje:
Povrinska
destrukcija betona
Sanacija:
Lokalna primena
odre)enih vrsta
reparaturnih
maltera.
8
PRIMERI
Ote'enje:
Prsline u AB zidu
rezervoara
Sanacija:
Injektiranje i
zatitni premazi
5
9
Pod pojmom Konstrukcijske sanacije se
naj*e'e ubrajaju razli*iti vidovi ojaavanja
armiranobetonskih konstrukcija.
Preduzimaju se u situacijama kada je stanje
odre)ene konstrukcije takvo da u prvom redu
nije zadovoljena njena nosivost i sigurnost.
U takvim slu*ajevima se mora preduzeti sanacija
koja 'e omogu'iti da se obezbedi propisana
nosivost date konstrukcije.
B) Konstrukcijske sanacije
10
Uzroci koji dovode do potrebe za
konstrukcijskom sanacijom, uglavnom su:
1. naruena prethodna nosivost (moe, na primer,
nastati zbog prethodno opisanih ote$enja koja nisu
na vreme sanirana reparaturnim sanacijama),
2. narueni funkcionalni zahtevi (pojava prekomernih
prslina, prekomernih ugiba, vibracija)
3. promene namene objekta i njegove geometrije
(promena organizacije prostora dodavanjem novih
zidova kao oslonaca, izrada novih otvora u
meuspratnoj konstrukciji ili ab zidovima,),
4. pove$anja korisnog i (ili) stalnog optere$enja,
6
11
5. promenom stati!kog sistema (dodavanjem ili
ukidanjem pojedinih konstrukcijskih elemenata),
6. preraspodele stati!kih uticaja,
7. prinudnih deformacija (usled efekata: skupljanja
betona, temperaturnih promena, nejednakih
sleganja oslonaca),
8. poara,
9. seizmi!kih uticaja,
10. udara vozila,
11. greaka pri projektovanju,
12. greaka pri izvoenju.
12
Konstrukcijske sanacije, bez obzira na uzroke,
podrazumevaju da se odre)ena konstrukcija, kod
koje nije u svim presecima bio zadovoljen uslov:
E
d
+ R
d
odre)enim postupcima sanacije dovede na nivo
zadovoljavanja gornjeg uslova u svim elementima
konstrukcije.
U prethodnom izrazu je:
E
d
- prora*unska vrednost uticaja od spoljanjih
optere'enja (dejstava),
R
d
- prora*unska vrednost nosivosti elementa.
7
13
Naj*e'i uzroci koji dovede do stanja kada nije
zadovoljen prethodni uslov, su slede'i:
Degradacija konstrukcije ili nekog njenog
elementa usled delovanja razli*itih
agresivnih agenasa
Konstrukcijski nedostaci kao posledica
razli*itih propusta i greaka pri
projektovanju i izvo)enju konstrukcija
Ote'enja konstrukcija u razli*itim manje ili
vie neregularnim situacijama
Konstrukcijske sanacije
14
Agresivnost agenasa, tokom eksploatacije
odre)ene konstrukcije, moe da se ispolji kako
u odnosu na beton, tako i u odnosu na *elik u
betonu - armaturni i *elik za prednaprezanje.
Vrlo je *est slu*aj da su u konstrukcijama
istovremeno "napadnuti" i beton i *elik.
Ukoliko je visok stepen degradacije betona,
radovi na konstrukcijskoj sanaciji, u takvim
slu*ajevima, postaju vie nego neophodni.
Degradacija konstrukcije ili njenog elementa
usled delovanja razli*itih agresivnih agenasa
8
15
Degradirana armiranobetonska konstrukcija
sa izrazito korodiranom armaturom
16
Degradirana armiranobetonska konstrukcija
sa korodiranim kablovima za pednaprezanje
9
17
Armiranobetonska greda sa jakom korozijom armature i
prekinutim uzengijama
18
Dimnjak korozija armature
10
19
Dimnjak termovizijski snimak,
pregled spolja i iznutra tv kamerom
20
Ovi nedostaci mogu da budu veoma razli*ite
prirode i obima:
a. PROPUSTI I GREKE U PROJEKTU
Usled nedovoljno kvalitetnih podloga vezanih
za lokaciju objekta i geotehni*ke uslove,
Neadekvatan izbor materijala, konstrukcijskih
reenja, prora*unskih modela i optere'enja,
Ra*unske greke,
Pogreno konstruisanje i oblikovanje
pojedinih detalja.
11
21
b. GREKE I PROPUSTI U GRAENJU
Naj*e'e su vezani za kvalitet materijala i
ostvarenu geometriju konstrukcije, ali i za
parametre tehnolokog karaktera:
Neadekvatna nega betona,
Loe kompaktiranje (vibriranje) betona,
Nepravilno izvo)enje radnih prekida
betoniranja,
Nedovoljni zatitni slojevi betona i dr.
22
Greke i propusti u graenju
(nepravilno izveden prekid i nastavak betoniranja)
12
23
11. April (zatvoreni bazen)
(nedovoljna debljina zatitnog sloja betona)
24
(nedovoljna debljina zatitnog sloja betona)
SCTamajdan (zatvoreni bazen)
13
25
Ote'enja konstrukcija u razli*itim,
manje ili vie, neregularnim situacijama
Naj*e'e se javljaju u slu*ajevima:
Neadekvatne eksploatacije konstrukcija
Pri razli*itim vidovima preoptere'enja.
Me)utim, mogu da nastanu i usled izvesnih
incidentnih dejstava:
eksplozija,
ratnih razaranja
udara vozila ili
broda u stub mosta
usled zemljotresa,
klizanja terena,
razornih vetrova,
poara
26
11. april krov - odravanje
14
27
25. maj krov - odravanje
28
25. Maj procurivanje sa krova
(AB ljuska debljine 7 cm)
15
29
Viegodinja nebriga o objekatu
30
Objekat AB
konstrukcije ote!en
zemljotresom
("Wu Xi Qiao" most u
Tajvanu)
16
31
Sanacija posle dejstva zemljotresa
Ote!enje unutranjeg $vora rama posle dejstva zemljotresa
zahteva konstrukcijsku sanaciju
32
Armiranobetonski elementi
ote!eni dejstvompoara
17
33
Poar razaranje betona
Degradacija betona dejstvom
poara
34
Poar dejstvo temperature
prslina ote$enje
18
35
Ote$enja konstrukcije poarom
Ote!enje donje povrine meuspratne pune plo$e i
stuba zahteva konstrukcijsku sanaciju
36
19
37
Izduenje armature od
temperature
Greka u izvoenju
38
Most preko Dunava kod Beke ote!en ratnim razaranjem
Beograd Novi Sad
20
39
Ratna razaranja
Sitnorebrasta meuspratna konstrukcija jako
deformisana eksplozijom u toku ratnih razaranja
40
Sitnorebrasta meuspratna konstrukcija na mestu
direktnog pogodka
Ratna razaranja
21
41
Ote!enje nadvonjaka prouzrokovano udaromkamiona
koji se kretao sa podignutom platformom
(nadvonjak na autoputu Novi Sad - Beograd)
Udar vozila
42
Stepenite - greka u projektovanju
Armiranobetonsko stepenite plo$a konzolnog
prepusta bez armature u gornjoj zoni
22
43
Armiranobetonsko stepenite plo$a konzolnog
prepusta bez armature u gornjoj zoni
Plo!a prepusta
Dilatacija
44
Nepostojanje armature u
gornjoj zoni plo!e prepusta
23
45
Svaka konstrukcijska sanacija betonskih
konstrukcija obavezno treba da se izvodi na bazi
posebne tehni*ke dokumentacije
Glavnog projekta sanacije
koji, u optem slu*aju, mora da bude zasnovan
na ulaznim podacima - podlogama, kao to su:
Projektni zadatak,
Projekat postoje'e konstrukcije,
Izvetaj o pregledu i proceni
stanjakonstrukcije,
KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJA#AVANJE
Projekat sanacije
46
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJA#AVANJE
Geodetski snimak konstrukcije (eventualno),
Geotehni*ke podloge (eventualno - zavisno od
vrste konstrukcije i prirode njenih ote$enja),
Ostale podloge (odnosi se naj!e$e na
slu!ajeve kada se osim sanacije konstrukcija, iz
funkcionalnih ili iz razloga vezanih za izmenjene
eksploatacione uslove, jo i preureuje)
Projekat sanacije
24
47
Za izradu projekta sanacije od posebnog zna*aja
je Izvetaj o pregledu i proceni stanja konstruk-
cije, koji u optem slu*aju treba da sadri:
obim, intenzitet i uzroke nastalih ote'enja,
ispitivanje mehani*kih karakteristika materijala
(beton, *elik),
snimak izvedene geometrije elemenata
konstrukcije,
stanje, kvalitet i stepen korozije *elika u
betonu (armature, kao i kablova za prednap.)
Projekat sanacije
48
tehni*ki snimak svih ote'enja konstrukcije,
uklju*uju'i i njihovu klasifikaciju i
kvantifikaciju (raspored i irine prslina,
povrinska ote'enja betona),
stanje deformacija konstrukcije (ugibi,
pomeranja oslona*kih ta*aka i dr.),
generalni zaklju*ak o stanju konstrukcije,
predlog na*ina sanacije.
Projekat sanacije
25
49
Ispitivanje kvaliteta betona
Va)enje betonskog kerna iz konstrukcije
50
Projekat sanacije
Projekat sanacije treba da sadri:
sve neophodne tekstualne priloge (tehni!ki
izvetaj, tehni!ke specifikacije za materijale i
izvoenje radova, predmer i predra!un
radova),
ra*unske priloge (prora!un konstrukcije kao
celine, prora!un pojedinih detalja, ...)
grafi*ke priloge (dispozicioni crtei, planovi
armature, reenja detalja, ...).
26
51
U slu!aju kada ne postoji projekat postoje$e
konstrukcije, potrebno je izvriti:
detaljno snimanje geometrije postoje$ih
elemenata konstrukcije,
temovanje otkrivanje armature radi
utvrivanja broja i pre!nika,
izradu istranih jama za utvrivanje
dimenzija i kote fundiranja temelja
Projekat sanacije
52
Projekat sanacije
Pogreno shva'eno temovanje radi otkrivanja armature
27
53
Izrada Projekta konstrukcijske sanacije je daleko
SLOENIJI problem od izrade Projekta nove
konstrukcije, jer zahteva:
Vrlo solidno poznavanje ve'eg broja
konstrukcijskih disciplina (opta teorija
konstrukcija, armirnobetonske, prednapregnute,
!eli!ne konstrukcije i dr.),
Visok stepen znanja iz oblasti gra)evinskih
materijala i tehnologije gra)enja (specifi!ni
materijali i specijalne tehnologije i posebni
tehnoloki postupci)
Projekat sanacije
54
U okviru projekta sanacije i njegove realizacije,
naro*ito je vano:
pravilno koncipiranje i izvo)enje pojedinih
konstrukcijskih detalja
Pre pristupanja izradi projekata konstrukcijskih
sanacija, potrebno je dobro upoznati originalnu
projektnu dokumentaciju
Projekat sanacije
28
55
Naro!ito paljivo prou!iti prora!unski deo te
dokumentacije, odnosno, treba to preciznije
odrediti:
prora*unska naponsko - deformaciona stanja
koja prethode radovima na sanaciji
Vrlo !esto je potrebno da se rade ponovni stati!ki
prora!uni, sa realno utvrenim optere$enjima i sa
preciznijim stati!kim modelima kako bi se odredili
realniji stati!ki uticaji na osnovu kojih se odlu!uje o
obimu i na!inu sanacije
Projekat sanacije
56
Konstrukcijske sanacije se UVEK izvode na
postoje'im konstrukcijama - to zna*i na
konstrukcijama koje 'e u vreme izvo)enja
sanacionih radova i dalje biti pod odre)enim
optere'enjima
Zato je potrebno ta*no definisanje onog
naponsko - deformacionog stanja konstrukcije
tzv. "nulto" stanje - koje 'e biti OSNOVA za
superpoziciju sa uticajima izazvanim u toku i po
zavretku sanacione intervencije
Projekat sanacije
29
57
Pri izvo)enju
sanacionih rado-
va u osnovnom
preseku 'e
vladati "zate*eni"
naponi:
u betonu ,
ob
u armaturi ,
oa
U toku izvo)enja sanacionih radova, u okviru nove
obloge (platu) ne'e biti napona ni u betonu niti u
armaturi
Primer
58
Od dodatnog opter'enja 'e se pojaviti naponi:
U OBLOZI: u betonu ,
pb
, u armaturi ,
pa
U OSNOVNOM PRESEKU STUBA dodatni naponi:
u betonu -,
b
, u armaturi -,
a
Primer
Obloga (plat) 'e "proraditi" i po*eti da prihvata
samo onaj deo dodatnih optere'enja koja na
oja*ani stub deluju po zavrenim sanacionim
radovima
30
59
U okviru OJA"ANOG STUBA, tokom
njegove eksploatacije, vlada'e slede'i
naponi:
osnovni presek:
u betonu ,
ob
+ -,
b
u armaturi ,
oa
+ -,
a
Obloga (plat):
u betonu ,
pb
u armaturi ,
pa
Primer
60
Primedba:
Ne vodi se ra*una o reolokim pojavama u
betonu.
Opravdanje:
Sanacione intervencije se, u najve'em broju
slu*ajeva, izvode na ve' dovoljno "starim"
konstrukcijama, pri *emu dodatni betonski
delovi obi*no nemaju zna*ajnije povrine, pa
efekti skupljanja i te*enja betona u principu nisu
od ve'eg zna*aja.
Primer
31
61
Postupak prora$una:
Primenom klasi*ne teorije armiranog betona
(tzv. "n" teorije)
Metodom grani*nog stanja loma - nosivosti
preseka
Primenom i jedanog i drugog postupka, ("n"
teorija za definisanje napona, a metoda
grani!nog stanja za odreivanje maksimalne
sile koju je oja!ani presek u stanju da prihvati)
Pr i mer
62
U praksi imaju najiru primenu slede'e metode
sanacije:
Smanjivanje optere'enja konstrukcijskih
elemenata,
Prenoenje optere'enja na susedne
konstrukcijske elemente dovoljnih nosivosti,
Smanjivanje raspona konstrukcija, koje
nemaju zadovoljavaju'u nosivost,
Promena sistema konstrukcija, koje nemaju
zadovoljavaju'u nosivost,
METODE SANACIJA AB KONST.
32
63
Oja*anje konstrukcija postupcima
prednaprezanja,
Oja*anje putem pove'anja preseka dodatnim
povrinama betona i/ili armature
Oja*anje popre*nih preseka putem lepljenja
dodatnih lamela od *elika, staklenih vlakana,
karbonskih vlakana i sl.
METODE SANACIJA AB KONST.
64
PRIMERI:
Most - ograni!avanjem nivoa saobra$ajnog
optere$enja na mostu (ograni!avanjem brzine
vonje ili limitiranjem veli!ine osovinskog
optere$enja)
Nadogradnja zgrada - smanjivanjem intenziteta
optere$enja na postoje$im etaama (ukidanjem
ravnog krova, eventualnom zamenom tekih
podova i pregradnih zidova na niim etaama
objekta savremenim lakim materijalima) i izborom
konstrukcijskog sistema nadogradnje (za novu
krovnu konstrukciju koristiti lake nosa!e -
sisteme od drveta ili !elika)
SMANJENJEM OPTERE%ENJA
33
65
PRENOENJE OPTERE%ENJA NA SUSEDNE
KONSTRUKCIJSKE ELEMENTE DOVOLJNE NOSIVOSTI
U slu*ajevima kada postoje'a konstrukcija nije u
stanju da prihvati odre)eno dodatno optere'enje,
problem se moe reiti tako to 'e se za
prihvatanje tog optere'enja iskoristiti susedni
konstrukcijski elementi koji su to u stanju
Takav sistem sanacije podrazumeva uvo)enje
potpuno novog konstrukcijskog sistema, koji 'e
omogu'iti da se konstrukcija nedovoljne nosivosti
u potpunosti, ili delimi*no rastereti
66
Prenoenje
optere!enja sa
prostih greda na
stubove dovoljnih
nosivosti
a. Celokupno optere'enje q
2
se moe poveriti jednoj
novoj gredi (2) izvedenoj iznad postoje'e grede (1)
sa odre)enim me)urazmakom "." (zazorom)
a.
34
67
Za prikazani slu*aj prenoenja optere'enja na
susedne stubove, pomo'u dodatno izbetonirane
grede, koja je fizi*ki odvojena od postoje'e grede,
prora*un se svodi na:
di menzi oni sanj e nove gr ede (2)
i zl oene opt er eenj u q
2
68
Prenoenje
optere!enja sa
prostih greda na
stubove dovoljnih
nosivosti
b. Nova greda (2), koja je izbetonirana preko grede (1)
bez ikakvog me)urazmaka, moe da prihvati
smanjeno optere'enje q
2
-q, a postoje'a greda (1)
ukupno optere'enje q
1
+ -q
b.
35
69
Za prikazani slu*aj konstrukcijske sanacije, pod
pretpostavkom poznatih optere'enja q
1
i q
2
, prvo
treba odrediti vrednost -q.
Nakon toga treba postaviti uslov jednakosti krivina
greda (1) i (2):
2 2
2
1 1
1
I E
M
I E
M
=
70
Ako se u prethodnom izrazu umesto M
1
i M
2
uvrste
maksimalne vrednosti momenata za grede (1) i (2),
dobija se kona*ni izraz:
1
1
2
2
1
2
I
q q
q q
E
E
I
+

=
Ovaj izraz moe da se iskoristi za odre)ivanje
geometrijskih karakteristika grede (I
2
), a nakon
toga, na bazi poznatog momenta M
2
, moe da se
izra*una i potrebna armatura nove grede
36
71
Primer sanacije - oja*anja kontinualnog nosa*a
Kod kontinaualnih nosa*a, opisani postupak se moe
primeniti ili samo u jednom polju, ili u vie polja, pri
*emu u pojedinim poljima moe, ali i ne mora, da bude
uspostavljen kontinuitet
Problem se moe reiti i izvo)enjem niza prostih greda
72
Nova me)uspratna konstrukcija izvedena iznad postoje'e
(sistem montanih koruba koje nemaju kontakt sa
postoje'om me)uspratnom konstrukcijom)
Primer oja*anja me)uspratne konstrukcije
37
73
Nova me)uspratna konstrukcija izvedena iznad postoje'e
(puna AB plo*a koja se oslanja na postoje'u
me)uspratnu konstrukciju)
Primer oja*anja me)uspratne konstrukcije
74
Smanjivanje raspona prostih greda
pomo!u kratkih elemenata
38
75
Primer sanacije-oja*avanja prostih greda
Smanjivanje raspona prostih greda
pomo!u kosnika
76
Efikasnost prikazanih postupaka pove'anja nosivosti
greda, moe se ilustrovati zavisno'u izme)u
parametara -q/q i -l/l:
Funkcija
(&q/q) - (&l/l)
q - optere'enje koje je nosa* bio u stanju da prihvati pre
smanjivanja raspona,
-q - dodatno optere'enje koje nosa' moe da prihvati nakon
smanjivanja raspona.
39
77
Primer sanacije - oja*anja kontinualnih nosa*a
Smanjivanje raspona kontinualnih nosa$a pomo!u
novoizvedenih kosnika
78
Mogu!i na$ini izvoenja dopunskih krutih oslonaca
IZRADA DOPUNSKIH KRUTIH OSLONACA
40
79
Primeri detalja veza pri izvoenju dopunskih krutih
oslonaca
80
Momenti u prostoj
gredi sa dopunskim
osloncem u sredini
raspona
ANALIZA
41
81
ANALIZA
M
C
= 0,125gl
2
- 0,125p(0,5l)
2
= (0,12500g - 0,03125p)l
2
A = 0,5gl + 0,5p(0,5l) - 0,125p(0,5l) = (0,5000g + 0,1875p)l
B = (0,5000g + 0,1875p)l
C = 2[0,5p(0,5l) + 0,125p(0,5l)] = 0,625pl
MOMENTI:
REAKCIJE:
82
Primer sanacije RIGLI ramovske konstrukcije
uvoenjem dopunskih elasti$nih oslonaca
IZRADA DOPUNSKIH ELASTI"NIH (POPUSTLJIVIH) OSLONACA
42
83
Detalji izvoenja sanacije RIGLI ramovske konstrukcije
uvoenjem dopunskih elasti$nih oslonaca
84
Primer sanacije GREDA dodavanjem novih elemnata
donjeg pojasa
43
85
86 Uvoenje konstrukcija oja$anja AB PLO'E
44
87
Integrisanje prostih greda u kontinualni nosa$
q = g + p p = p + /p M
B
= M
C
= 0.100pl
2
PROMENOM KONSTRUKCIJSKOG SISTEMA
88
Primer 1 - Ugraivanja dodatne negativne armature
Proste grede 0Kontinualna greda
45
89
Primer 2 - Ugraivanja dodatne negativne armature
Proste grede 0Kontinualna greda
90
Integrisanje grede i
stubova u ramovsku
konstrukciju
Treba ugraditi
dodatnu armaturu
46
91
Izvoenje dodatnih ukru!enja u sklopu postoje!e
okvirne konstrukcije
Izvo)enjem dodatnih ukru'enja
92
Oja*anja, ali i sanacije konstrukcija, mogu se
izvesti "popravljanjem" njihovih nepovoljnih
naponsko - deformacionih stanja primenom
odgovaraju'ih postupaka PREDNAPREZANJA
Zavisno od na*ina vo)enja kablova za predna-
prezanje kroz odre)enu betonsku konstrukciju, u
njoj se pri zatezanju kablova proizvode uticaji koji
su po znaku, suprotni od uticaja koje proizvode
uobi*ajena vertikalna - gravitaciona optere'enja
Naknadnim prednaprezanjem
47
93
Primenom postupka prednaprezanja, kod
elemenata izloenih savijanju, moe se na ovaj
na*in smanjiti, pa *ak i ponititi prsline i
deformacije, a tako)e i ostvariti zna*ajno
POVE%ANJE NOSIVOSTI
Kada je re* o oja*anjima i sanacijama, kablovi za
prednaprezanje se gotovo uvek vode van preseka
postoje'ih konstrukcija i, po pravilu, imaju
pravolinijske ili poligonalne trase
94 Ekvivalentno optere!enje
Sistem sa jednom
skretnom silom
Zsin1 2 Ztg1
Zcos1 2 Z
48
95 Ekvivalentno optere!enje
Sistem sa dve
skretne sile
96
U najoptijem slu*aju vo)enja kablova od oslonca
"A - B", kablovi u gredi proizvode jedan
uravnoteen sistem sila -
ekvivalentno optere'enje
To zna*i da taj sistem ne proizvodi nikakve reakcije
u oslona*kim ta*kama A i B proste grede
Me)utim, greda "A-B", osim dodatnog naprezanja
od ekvivalentnog optere'enja, podnosi i odre)ene
deformacije
ZAKLJU"AK
49
97
Pri primeni kablova za prednaprezanje za oja*anje
postoje'ih konstrukcija, mogu se formulisati
slede'i bitni stavovi:
ZAKLJU"AK:
delovanje kablova za prednaprezanje pri prora*unu
konstrukcija moe se razmatrati kao uticaj
ekvivalentnog optere'enja - skretnih sila i
koncentrisanih sila na mestima kotvljenja kablova
prednaprezanje stati*ki odre)enih konstrukcija,
zbog uravnoteenosti ekvivalentnog kablovskog
optere'enja, ne dovodi do pojave reakcija oslonaca
98
ZAKLJU"AK
pri prednaprezanju stati*ki neodre)enih
konstrukcija, s obzirom da ekvivalentno
optere'enje proizvodi deformacije elemenata, u
takvim sistemima se javljaju i odre)ene reakcije
oslonaca (te reakcije proizvode dodatne
momente, transverzalne i normalne sile - tzv.
PARAZITNE UTICAJE)
ukoliko se primenjuje ve'i broj kablova, njihov
zbirni efekat se moe prikazati u vidu uticaja tzv.
rezultantnog kabla - kabla koji zamenjuje sve
kablove koji se koriste za prednaprezanje.
50
99 Dispozicija konstrukcije objekta
Primeri iz prakse Prvi primer
100
Trajektorije napona pritiska i sile cepanja Z
u donjoj plo$i
51
101
Kabl za saniranje konstrukcije
102 Izgled saniranih nosa$a
52
103 Trase kablova primenjenih za saniranje konstrukcije
Primeri iz prakse Drugi primer
gornji kablovi
donji kablovi
uzad 215.8mm
levo i desno
detalj 1
detalj 2
uzad 215.8mm
uzad 215.8mm
presek
osnova
104 Detalj krajeva kablova 15.8mm
53
105
Detalj devijatora (prevojnika) na mestu preloma
trase kablova 15.8mm
106 Dispozicija konstrukcije
Primeri iz prakse
Tre'i primer
54
107
Trase primenjenih kablova
Primeri iz prakse
Tre'i primer
108
Detalj previjanja kablova na mestima njihovih prodora
kroz popre$ni nosa$ izveden iznad srednjih stubova
Primeri iz prakse Tre'i primer
55
109
Detalj previjanja kablova na mestima njihovih prodora
kroz popre$ni nosa$ izveden iznad srednjih stubova
Primeri iz prakse Tre'i primer
110
Primena prednaprezanja u cilju rastere!enja
ote!enog srednjeg stuba ramovske konstrukcije
Primeri iz prakse "etvrti primer

1 Prezentacija Sanacije2011 1387902428593

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1 Prezentacija Sanacije2011 1387902428593

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

You might also like