1

Beskonani stepeni redovi

1.1 BROJNI REDOVI
Beskonani brojni red predstavlja sumu svih lanova nekog beskonanog brojnog niza
{ }
k
u
:
+ + + +

k
k
k
u u u u
1 0
0
(1.1)
Zbirove

+
n
k
k n
u s u u s u s
0
1 0 1 0 0
, ,
(1.)
nazivamo parcijalni zbirovi. !a"emo da je red konvergentan , ako postoji granina
vrednost:

0
lim
k
k n
n
u s s
(1.#)
koju zovemo zbir beskonanog reda. $ suprotnom, ka"emo da je red divergentan.
Ostatak reda je razlika njegovog zbira i parcijalnog zbira s
n
prvih (n%1) lanova (1.)
:
+ +
+ +

+
1
1
n n
n k
k n n
u u u s s R
(1.&)
Primeri
'armonijski red + + + + +
k
1
#
1

1
1 je divergentan, jer je njegova suma beskonana.
(eometrijski red + + + + +
k

1
&
1

1
1 je konvergentan i njegova suma je jednaka :

1
1

1
lim
0
1

1
1

1
1

,
_

+
k
k
n
n
n
s s
n
1
)ko je red konvergentan oigledno je da njegov op!ti lan
n
u
mora da te"i n#li kada
n
, pa je to neop$odan #slov da red bude konvergentan, ali ne i dovoljan (uoi napr.
divergen*iju harmonijskog reda) .+z (1.#) i (1.&) proizilazi da je potreban i dovoljan #slov
konvergen*ije reda da njegov ostatak R
n
te"i n#li kad n neogranieno raste
)ko je red iji su lanovi apsolutne vrednosti lanova nekog konvergentnog reda (1.1):
+ + + +

k
k
k
u u u u
1 0
0
tako,e konvergentan, onda ka"emo da je red (1.1) apsol#tno konvergentan. )ko to nije
sluaj onda ka"emo da je red #slovno konvergentan.
Kriterijumi konvergencije redova sa pozitivnim lanovima
-odseti.emo se kriterijuma za konvergen*iju brojnih redova sa pozitivnim lanovima
(
0 >
k
u
):
Dala%berov kriterij#% kolinika :
/eka je
n
n
n
u
u
1
lim
+



0ada, ako je :

'

>
<

odgovor daje ne krit.

n divergenta je red
an konvergent je red
, 1
, 1
, 1
(1.1a)
&o!ijev koreni kriterij#%:
/eka je
n
n
n
u q

lim

0ada, ako je :

'

>
<
odgovor daje ne krit.
n divergenta je red
an konvergent je red
, 1
, 1
, 1
q
(1.1b)
Primeri
Za geometrijski red, + + + + +
k

1
&
1

1
1
2alamberov kriterium: !o3ijev kriterijum:
2

lim

1
lim
1

,
_

,
_

+

n
n
n
n
n
n
,
pa je red konvergentan
,

1
lim

,
_

n
n
n
q

pa je red konvergentan
Za harmonijski red, + + + + +
k
1
&
1

1
1
2alamberov kriterium: !o3ijev kriterijum:
1
1
lim
1
1
1
lim

,
_

,
_

+


n
n
n
n
n n
,
pa nema odgovora
1 , 0
1
1
lim ) prav. 4opitalovo (
ln
lim ln
1
lim ln ,
1
lim

,
_

,
_

,
_

,
_

q
n
n
n
n
n
q
n
q
n
n n
n
n
pa nema odgovora
Alternativni redovi
0o su redovi iji lanovi imaju naizmenino pozitivan i negativan predznak:
0 ,
1 0
> t +
k k
u u u u u
(1.5)
'ajbnicov kriterij#% za konvergencij# alternativnog reda je :
i 0 lim
1 0
u u u u u
k k
k
> > > > >

(1.5a)
Za ostatak R
n
alternativnog reda va"i da ima znak prvog odbaenog lana u
n%1
i da je po
apsolutnoj vrednosti %anji od njega:
1 +
<
n n n
u s s R
(1.6)
Primer
7ed + + + +
+
k
k
1
) 1 (
&
1
#
1

1
1
1
je, u skladu sa 4ajbni*ovim kriterijumom, konvergentan i za ostatak reda va"i:
1
1
+
<
n
R
n
3
8n nije apsolutno, ve. samo uslovno konvergentan, jer red apsolutnih vrednosti njegovih
lanova je harmonijski red, koji je divergentan.
1.( )*E+ENI ,+O*EN-IJ.'NI/ REDOVI
9tepeni ili poten*ijalni redovi spadaju u 0#nkcijske redove, iji su lanovi 0#nkcije iste
promenljive x. !od stepenog reda, op3ti lan je n : ti stepen nezavisno promenljive, pomno"en
nekim koe;i*ijentom:

+ + + + +
0

1 0
n
n
n
n
n
x a x a x a x a a
(1.&a)
ili

+ + + + +
0
0 0

0 0 1 0
) ( ) ( ) ( ) (
n
n
n
n
n
x x a x x a x x a x x a a
(1.&b)
gde su koe;i*ijenti
n
a
i vrednost
0
x
konstante. 0aka
0
x
se naziva taka razvoja stepenog
reda. 0aka razvoja za red (1.&a) je oigledno:
0
0
x
. Deli%ina s#%a stepenog reda je
polino% n<tog stepena,

n
k
k
k n
x x a x s
0
0
) ( ) (
(1.1)
8igledno je da stepeni red uvek konvergira za
0
x x
, kada je njegova suma jednaka
0
a
. -ored toga, red apsol#tno konvergira u nekom interval#,
r x x <
0
a izvan tog intervala divergira. -olu3irina intervala konvergen*ije stepenog reda, r se naziva
poluprenik konvergencije. /a grani*ama intervala konvergen*ije
r x x t
0
stepeni red mo"e
da konvergira ili divergira.
Odreivanje poluprenika konvergencije
Iz Dalamberovog i Koijevog kriterijuma slede formule za odreivanje
poluprenika konvergenije:
1
0 0
1
lim 1 lim
+

+

< <
n
n
n
n
n
n
a
a
x x x x
a
a
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
a
x x x x a x x a
1
lim 1 lim lim
0 0 0

< <
2akle,
!
ili
1
lim
lim
1

'

+

n
n
n
n
n
n
a
a
a
r (1.5)
Primer
"a red
+ + + + +
n
x x
x
n

poluprenik konvergenije je
1
1
lim
) 1 ( 1
1
lim lim
1

+

+


+

n
n
n
n
a
a
r
n n
n
n
n
pa on konvergira u intervalu #1 $ x $ 1
Ispita%emo njegovu konvergeniju na graniama intervala& 'a levoj
granii ( 1 x on postaje alternativni red brojni red(
+ + + +
k
k
1
) 1 (
&
1
#
1

1
koji konvergira uslovno& 'a desnoj granii on postaje )armonijski red(
pa divergira&
Operacije sa konvergentnim redovima
*retpostavimo da su dva stepena reda(

0
0
0
0
) ( , ) (
n
n
n
n
n
n
x x b x x a
konvergentna u intervalu
r x x <
0 & Dakle( u tom intervalu su nji)ove
sume neke funkije :
) ( ) ( ), ( ) (
0
0
0
0
x g x x b x f x x a
n
n
n
n
n
n

+ada se oni( u tom intervalu( mogu sabirati ,odizimati- i mnoiti

analogno polinomima :
( )

t t
0
0
) ( ) ( ) (
n
n
n n
x x b a x g x f
,1&.-
0 1 1 1 1 0
0
0
0
0
0
0
) ( ) ( ) ( ) ( ) (
b a b a b a b a c
x x c x x b x x a x g x f
n n n n n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
+ + + +

1
]
1

1
]
1

,1&/-
0
1 svakom zatvorenom podintervalu intervala konvergenije stepenog
reda :
r r x x <
0 0 ( on se mo2e diferencirati i integraliti( lan po
lan :
( ) [ ]
0 0 0 0 1 0
0 0
0
, , , ) ( ) ( r x r x x x x x
dx
d
a x x a
dx
d
n
n
n
n
n
n
+
,
_

,1&3-
[ ]
0 0 0 0 1
0
0
0
0
, , , ) ( ) (

1
r x r x x x dx x x a dx x x a
n
x
x
n
n
x
x
n
n
n
+
,
_

,1&14-
a rezultati su stepeni redovi istog poluprenika konvergencije( r&
1.1 *.J'OROV RED
5uma beskonanog stepenog reda( u intervalu konvergenije( je neka
funkija f,x-( ili drugim reima on u intervalu konvergenije de6nie neku
funkiju f,x-&
+ + + + +

n
n
n
n
n
x x a x x a x x a a x x a x f ) ( ) ( ) ( ) ( ) (
0

0 0 1 0
0
0
,1&11-
'ame%e se obrnut problem: mogu li se i kako pojedine elementarne
funkcije , ,... ln , sin , x x e
x
- prikazati u obliku stepenog reda ili( drugim
reima( razviti u stepeni red oko neke take
0
x
. Dakle( kako za neku
elementarnu funkiju f,x- odrediti koefcijente a
n
u razvoju ,1&11-&
7igledno je(
) (
0 0
x f a
8ko sada difereniramo obe strane jedn& ,1&11-(
+ + + +
1
0

0 # 0 1
) ( ) ( # ) ( ) (
n
n
x x na x x a x x a a x f
koe6ijent
1
a dobijamo kao:
) (
0 1
x f a
Koe6ijent

a %emo dobiti iz 2& izvoda:

+ + + +

0 0 #
) ( ) 1 ( ) ( # ) ( =
n
n
x x a n n x x a a x f
>
) (

) (
0 0

x f x f
a

a slede%i iz 3& izvoda:

9
+ + + +
#
0 0 & #
) ( ) )( 1 ( ) ( # & # ) (
n
n
x x a n n n x x a a x f
> #
) (
0

x f
a

1opte( koe6ijent
n
a
dobijamo iz n : tog izvoda:
+ + +
+
) ( 1 ) 1 ( ) 1 ( 1 ) )( 1 ( ) (
0 1
) (
x x a n n n a n n n x f
n n
n
>
) (
0
) (
n
x f
a
n
n
,1&12-
+ako se neka neprekidna funkcija f,x-( koja ima sve izvode u taki
0
x x
mo2e razviti u red(

+ + +

+
0
0
0
) (
0
0
) (
0
0
0
) (
>
) (
) (
>
) (
) (
> 1
) (
) ( ) (
n
n
n
n
n
x x
n
x f
x x
n
x f
x x
x f
x f x f
,1&13a-
oko take
0
x
( u intervalu u kome je on konvergentan( tj& u kome
ostatak reda ,1&!- te2i nuli kada
n
& ;ed ,1&13a- je poznat u literaturi
pod imenom Tajlorov ,Taylor- red&1 speijalnom sluaju razvoja oko
take 4( red(

0
) (
>
) 0 (
) (
n
n
n
x
n
f
x f ,1&13b-
se naziva Maklorenov ,Maclaurin- red& 1 +ab&1&1 dati su razvoji
najpoznatiji) funkija u <aklorenov red&
Ka2e se da +ajlorov ili <aklorenov red brzo konvergiraju( ako se
kolinik dva uzastopna koefcijenta reda
n
n
a
a
1 +
brzo pribliava nuli( kada n neogranieno raste&
+abela 1&1 : <aklorenovi redovi neki) funkija
.
=unkij
a
;azvoj u <aklorenov red Interval
konv&
m
x) 1 ( +

+
+

+ +
0

>
) 1 ( ) 1 (
>
) 1 (
1
n
n
x
n
n m m m
x
m m
mx

0 za
0 za
1
1
<
>

'

<

m
m
x
x
x sin

+
+
+ +
0
1 6 1 #
)> 1 (
) 1 (
> 6 > 1 > #
n
n
n
n
x x x x
x
< x
x *os

+ +
0
5 &
)> (
) 1 (
> 5 > & >
1
n
n
n
n
x x x x

< x
x
e

+ + + +
0
#
> > # > > 1
1
n
n
n
x x x x

< x
ln,1>x
-

+
+ +
1
1
& #
) 1 (
& #
n
n
n
n
x x x x
x
1 1 < x
x
x

+
1
1
ln

+
+

1
]
1

+ + + +
0
1 6 1 #
1

6 1 #

n
n
n
x x x x
x
1 < x
PRIMER 1.1 +zvesti ?aklorenove redove za ;unk*ije
-x x
e e i i intervale konvergen*ije.
Za ;unk*iju
x
e , ;ormula (1.1) za koe;i*ijent
n
a
uz
n
x u razvoju daje :
>
1
> >
) 0 (
0 ) (
n n
e
n
f
a
n
n

pa je razvoj za
x
e :

+ + + + +
0

> > >

1
n
n n
x
n
x
n
x x
x e
-oluprenik konvergen*ije (1.5) izvedenog reda je :
+

+

) 1 ( lim
lim
1
n
a
a
r
n
n
n
n
pa je interval konvergen*ije:
< x
7ed za ;unk*iju
-x
e .emo dobiti jednostavno smenjuju.i (: x) umesto x u razvoju ;unk*ije
x
e
:

+ + + +
0
#
>
) 1 (
>
) 1 (
> # >
1
n
n
n
n
n x
n
x
n
x x x
x e
/
PRIMER 1.2 +zvesti ?aklorenov red za ;unk*iju ar*tg x, polaze.i od razvoja za ;unk*iju
m
x) 1 ( + , koji je poznat pod imenom binomni red. 8drediti interval konvergen*ije dobijenog
reda.
+maju.i u vidu da je :

+

x
t
dt
x x
0

1
0 ar*tg ar*tg ar*tg
tra"eni razvoj .emo dobiti integra*ijom lan po lan (jedn. 1.10) reda za podintegralnu
;unk*iju.0aj red .emo izvesti polaze.i od binomnog reda:

+
+
+ +

+ + +
n m
x
n
n m m m
x
m m
mx x
>
) 1 ( ) 1 (
>
) 1 (
1 ) 1 (

Za m @ <1 , za koe;i*ijent u op3tem lanu imamo:

n
n
n
n
n
n
n
n m m m
) 1 (
>
> ) 1 (
>
) ( ) ( 1
>
) 1 ( ) 1 (

+
2akle,

+ + +
0
# 1
) 1 ( 1 ) 1 (
n
n n
x x x x x
-reostalo je da umesto x smenimo x

+ + +
0
5 & 1
) 1 ( 1 ) 1 (
n
n n
x x x x x
+ntegra*ija daje:

+

1
]
1

+
0 0
1
0

0
0

1
) 1 ( ) 1 ( ) 1 (
1
n n
n
n
x
n n
x
n
n n
x
n
x
dt t dt t
t
dt
pa je :
t + +
+

+
6 1 # 1
) 1 ( ar*tg
6 1 #
0
1
x x x
x
n
x
x
n
n
n
Za poluprenik konvergen*ije dobijamo:
1
1
#
lim
1 ) 1 (
1
1
1
lim
lim
1

+
+

+ +
+


+

n
n
n
n
a
a
r
n n
n
n
n
2obijeni red konvergira u intervalu
1 < x
u kome je konvergentan polazni binomni red
(0ab.1.)
Ostatak Tajlorovog reda
3
"a ostatak ,1&!- Tajlorovog reda va2i ?agran2ova formula :
) (
)> 1 (
) (
) (
>
) (
) (
) 1 (
1
0
1
0
0
) (

+
+

n
n
n k
n
k
n
f
n
x x
x x
k
x f
x R ,1&1!-
gde taka

le2i izmeu taaka

x x i
0
& +ako razvoj ,1&13a- va2i u onom
intervalu vrednosti x u kome je:
0 ) ( lim

x R
n
n
i tada ostatak
) (x R
n
predstavlja greku aproksimacije funkcije f,x-
parcijalnom sumom +ajlorovog reda ,polinom n#tog stepena-:

n
k
k
k
n
x x
k
x f
x s x f
0
0
0
) (
) (
>
) (
) ( ) ( ,1&10a-
) ( ) ( ) ( x R x s x f
n n

,1&10b-
*arijalna suma(
) (x s
n
koja predstavlja polinom n#tog stepena( se naziva i
aproksimaija n : tog reda funkije f,x-& Iz ?agran2ovog oblika ostatka
+ajlorovog reda ,1&1!- zakljuujemo:
"a dato x( greka aproksimaije opada po apsolutnoj vrednosti( sa
pove%anjem reda aproksimaije( n ,brzo raste imenio sa pove%anjem
n-& +o opadanje je utoliko br2e ukoliko je br2a konvergenija reda&
"a odabrani red aproksimaije( greka aproksimaije raste po
apsolutnoj vrednosti sa udaljavanjem take x od take razvoja x
4
PRIMER 1.3 a) /apisati 1 prvih lanova ?aklorenovog reda za ;unk*iju x + 1
b) +zvesti aproksima*iju :

1 1
x
x + +
*) 2a li ta aproksima*ija daje ve.e ili manje vrednosti od tanih vrednosti za x + 1 . -ro*eniti
gornju grani*u apsolutne gre3ke aproksima*ije u intervalu
1 . 0 < x
a) +z binomnog reda, za m @1A , za x + 1 dobijamo razvoj ijih su prvih 1 lanova:
+ + + +
& #
B
1
5
#
&
1

1
5
#
&
1

1
&
1

1
1 1 ) ( x x x x x x f
b) 2ata aproksima*ija se dobija kao par*ijalna suma, zadr"avanjem samo prva dva lana
(aproksima*ije 1. reda):

1 ) (
1
x
x s +
*) 8dgovore na postavljena pitanja .emo dobiti , u skladu sa (1.11a,b), analizom ostatka reda
(1.1&):
14
) (
>
) 0 (
) (

f
x
x R
A # A 1
) 1 (
&
1
) ( , ) 1 (

1
) ( , 1 ) (

+ + + x x f x x f x x f
1 . 0 ,
) 1 (
B
1
) (
#

1
<
+

x
x R
-o3to je ostatak reda negativan, iz (1.11b) sledi
) (

1 ) (
1
x f
x
x s > +
tj., data aproksima*ija pre*enjuje vrednosti posmatrane ;unk*ije. 0ra"enu grani*u gre3ke .emo
dobiti usvajanjem nulte vrednosti za nepoznato

, po3to tada gre3ka ima najve.u vrednost za

neko x, a usvajanjem maksimalne vrednosti za x :
0# . 0
#
1
1 . 0
B
1

1
< R
5 obzirom da je u pitanju alternativni red( za koga va2i da ostatak ima znak
prvog odbaenog lana i da je po apsolutnoj vrednosti manji od njega, mogli smo postavljeni
problem re3iti br"e i jednostavnije:
"nak prvog odbaenog lana :

&
1

1
x je oigledno uvek negativan pa je
) ( ) (
1
x f x s >
Kao graniu apsolutne greke uzimamo apsolutnu vrednost prvog
odbaenog lana za najve.e x po apsolutnoj vrednosti, u posmatranom intervalu:
0# . 0
#
1
1 . 0
&
1

1
< R
PRIMER 1.4 8drediti broj lanova u ?aklorenovom redu za *os x ija suma obezbe,uje
da pro*ena *os x dobijena pomo.u delimine sume reda ima # sigurne de*imale .
Iz postavljenog uslova sledi da je dozvoljena grania apsolutne greke
aproksimaije jednaka
#
10 1 . 0

& *oto je u pitanju alternativni red:
+ +

> 5 > &

1
)> (
) 1 ( *os
5 &
0

x x x
n
x
x
n
n
n
iskoristi%emo osobinu da je greka aproksimaije ,ostatak reda- po
apsolutnoj vrednosti manja od prvog odbaenog lana& +reba imati u vidu
da se vrednost x unosi u radijanima i da %e ona s obzirom na peridinost
funkije biti najvie jednaka 2

&+ako %e prema uslovu zadatka prvi

odbaeni lan u
n
biti onaj za koga va2i:
&

10 1
)> (
) (

<

n
u
n
n
11
i odredi%emo n probanjem uz &1 . # :
n 0 9 . / 3 14 11
u
n
29&!9 .&319 1&.1/ 4&2/3 4&439 3&/C14
#
3
3&2C14
#
!
Dakle( neop)odno je uzeti prvi) 11 lanova kosinusnog reda&
ZAA!"
#.# 'a%i poluprenike konvergenije za slede%e redove:
a-

n
n
n
x
b-

) > (
)> (
n
n
x
n
n
-

n
n
n
x
d-

+
1
) (
#
1
n
n
n
x
n
n
e-

+
1

) 1 (
n
n
n
x
#.$ Dokazati da je :
ln
1
) 1 (
1
&
1
#
1

1
1
1
1
t + +

+
n
n
n n

#.% *olaze%i od <aklorenovog reda za os x izvesti <aklorenov red za sin
x&
#.& *olaze%i od <aklorenovog reda za eksponenijalnu funkiju( izvesti
<aklorenove razvoje za funkije sinus i kosinus )iperbolini ,sin) x i
os) x-( de6nisane kao:

*osh ,

sinh
x x x x
e e
x
e e
x

+

#.' Izvesti <aklorenov red za funkiju

) 1 ln( x +
polaze%i od binomnog reda
i odredi njegov interval konvergenije&
#.( Izvesti <aklorenove redove za funkije:
a-

x
e

b-
0 za
0 za
1
1

'

x
x
x
e
y
x
-
0 za
0 za
1
sin

'

x
x
x
x
y
d-

1 x y +
e-
) 1 ln( x x y +
koriste%i razvoje date u +ab&1&1
#.) Izvesti 7jlerovu relaiju:
, sin *os +

i e
i
, i je imaginarna jedinia -
#.* Izraunati pribli2ne vrednosti za
e
1
i
#
e
kao parijalne sume od 3
lana <aklorenovog reda eksponenijalne funkije i proeniti greku&
#.+ Koriste%i parijalne <aklorenove redove izraunati :
12
a- @roj e na dve sigurne deimale( b-
0
1 sin sa apsolutnom grekom
manjom od 4&441
#.#, *otrebno je izraunati # ln sa graniom apsolutne greke 4&441
koriste%i konvergentan <aklorenov red&
a- Da li se to mo2e izvesti koriste%i <aklorenov red za funkiju
) 1 ln( x +
b- Izraunati tra2enu vrednost pomo%u reda funkije
x
x

+
1
1
ln
#.## Izvriti pret)odnu transformaiju da bi se vrednosti
#
#0 i
#
60
mogle izraunati sa 2eljenom tano%u pomo%u odabranog parijalnog
konvergentnog <aklorenovog reda&
13