Milan Cvetkovi

SPORTSKA DIJAGNOSTIKA

- skripta -























Novi Sad, novembar 2009.
1
SADRAJ

1 UVOD.........................................................................................................................2
2 ANTROPOLOKI STATUS...................................................................................2
2.1 Morfoloke karakteristike................................................................................. 3
2.1.1 Telesni sastav................................................................................................ 3
2.2 Motorike sposobnosti ....................................................................................... 4
2.2.1 Izdrljivost .................................................................................................... 4
2.2.1.1 Aerobna izdrljivost............................................................................... 6
2.2.2 Snaga............................................................................................................. 6
2.2.3 Gipkost.......................................................................................................... 7
2.2.4 Koordinacija.................................................................................................. 8
3 UTVRIVANJE ZDRAVSTVENOG STANJA ANKETIRANJEM...............9
4 UTVRIVANJE STANJA TRENIRANOSTI - MERENJE I TESTIRANJE.12
4.1 Merenje morfolokih karakteristika.............................................................. 13
4.1.1 Merenje komponenti telesnog sastava ........................................................ 16
4.2 Testiranje motorikih sposobnosti ................................................................. 19
4.2.1 Testiranje aerobne izdrljivosti................................................................... 20
4.2.2 Testiranje snage .......................................................................................... 25
4.2.2.1 Testiranje eksplozivne snage .............................................................. 25
4.2.2.2 Testiranje repetitivne snage ................................................................ 26
4.2.2.3 Testiranje statike snage (sile) ............................................................ 27
4.2.3 Testiranje gipkosti....................................................................................... 29
4.2.4 Testiranje koordinacije................................................................................ 30
4.3 Redosled primene motorikih testova............................................................ 31
5 DIJAGNOSTIKI UREAJI ...............................................................................32
5.1 Pulsmetar.......................................................................................................... 32
5.2 Bioimpedans metar .......................................................................................... 32
5.3 Laktat analizator.............................................................................................. 32
6 PRIMENA DIJAGNOSTIKIH UREAJA ......................................................33
6.1 Zone treninga ................................................................................................... 33
7 PREPORUKE ACSM-a i AHA.............................................................................35
8 LITERATURA........................................................................................................35
9 PRILOG PRIMERI MERNIH LISTI ...............................................................37
2
1 UVOD


Antropolozi alarmantno upozoravaju da danas zaboravljamo jednu od
osnovnih ovekovih potreba potrebu za kretanjem. Nedostatak kretanja i smanjena
telesna aktivnost hipokinezija, uz gojaznost, kao posledicu nepotroene energije
koja se unosi uglavnom nekvalitetnom brzom hranom, i stres, kao nezaobilazna
posledica brzog naina ivota, ine tzv. morbogeni (smrtonosni) trijas bolesti
savremene civilizacije. Manifestacije ovih bolesti su vidljive i zabrinjavajue. Organi
i organski sistemi propadaju, prevashodno srce, kod koga se poveava mogunonost
za infarkt, i plua, koja gube svoj kapacitet. Pored toga krvni sudovi gube svoju
elastinost, miii mlitave, zglobovima se smanjuje pokretljivost, pojavljuju se brojne
posturalne deformacije, i jo mnogo toga. Postavlja se pitanje reenja za pomenute
nagomilane probleme? Reenje svakako postoji to je fizika aktivnost.

Po definiciji Amerikog Koleda Sportske Medicine (ACSM, 2001), fizika
aktivnost je svaki pokret tela koji je posledica miine kontrakcije i koji dovodi do
potronje energije. Ona obuhvata irok spektar aktivnosti, igru, fiziko (telesno)
vebanje, takmiarske sportske discipline, ali i fiziki napor tokom profesionalnih
aktivnosti ili tokom obavljanja kunih poslova, jednom reju bilo koju vrstu fizikog
rada.

Fizika aktivnost u vidu osmiljene fizike vebe ima izrazito pozitivan uinak
na ovekovo psihofiziko zdravlje. Simptome depresivnosti, pojave tako svojstvene
savremenom drutvu, fizika veba smanjuje isto tako efikasno kao i psihoterapija.
Mehanizam delovanja fizike vebe na psihu je nadasve jednostavan. U ovekovoj
prirodi je da na stresne situacije reaguje napadom ili beanjem. Zbog moralnih normi
ovek esto potiskuje svoje frustracije i bes, ne reagujui. Fizika veba je idealan
ventil za prethodne frustracije, kao i sredstvo psihike pripreme za suoavanje sa
izazovima savremenog ivota. Fiziki uticaj vebanja se ogleda u skladno razvijenom
telu, visokom nivou razvijenosti motorikih sposobnosti, brojnim motorikim
navikama, skladnom funkcionisanju organa i organskih sistema itd..

2 ANTROPOLOKI STATUS

Osnovna metodoloka orjentacija svih nauka koje se bave ovekom je
interdisciplinarni pristup izuavanja linosti. Shodno pomenutom, predmet nauke i u
oblasti fizike kulture je antropoloki status oveka (gr. anthropos ovek, gr. logos
nauka). Po Malacku (2000) pod antropolokim statusom podrazumevaju se sledee
ovekove sposobnosti i karakteristike: morfoloke karakteristike (rastenje i razvoj),
funkcionalne sposobnosti (struktura i funkcija pojedinih organa i organskih sistema),
motorike sposobnosti (reavanje motorikih zadataka), biomehanike karakteristike
(poznavanje strukture sastavnih delova ljudskog tela (kostiju, zglobova, miia) i kako
fiziki zakoni kretanja upravljaju tom strukturom (mehanika)), kognitivne sposobnosti
(prijem, prerada i prenos informacija), konativne karakteristike (modaliteti ljudskog
ponaanja) i socioloke karakteristike (poloaj pojedinca u grupi i odnosi u
grupama).


3
Za predmet ove skripte od interesa su morfoloke karakteristike, telesni sastav
(kao poseban segment morfolokih karakteristika), funkcionalne i motorike
sposobnosti. Iako funkcionalne sposobnosti podrazumevaju kardiovaskularne
funkcije, respiratorne funkcije, energetske procese u organizmu i miini sistem
organizma, one e, shodno potrebi skripte, ovde biti obraene kao celina u delu o
izdrljivosti, kao jednoj od motorikih sposobnosti.

2.1 Morfoloke karakteristike

Morfoloke karakteristike predstavljaju najoigledniji prostor u okviru bio-
psiho-sociolokog statusa humane populacije. Morfologiju definie skup
karakteristika kao to su konstitucija, telesni sastav, graa ili sklop kao organizovana i
relativno konstantna celokupnost osobina u meusobnom odnosu. Taj se skup obino
formira od endogenih inilaca (unutranji) i u manjoj meri od egzogenih (spoljanji,
sredina).

Na osnovu brojnih istraivanja formiran je model latentne strukture
morfolokih dimenzija koji sadri etiri dimenzije aproksimativno interepretirane kao:
faktor longitudinalne dimenzionalnosti skeleta, odgovoran za rast kostiju u duinu
(telesna visina, sedea visina trupa, duina noge, duina stopala,...); faktor
transverzalne dimenzionalnosti skeleta, odgovoran za rast kostiju u irinu (irina
ramena, irina kukova, dijametar kolena, dijametar lakta,...); faktor cirkularne
dimenzionalnosti tela - volumen i masa tela, odgovoran za ukupnu masu i obime tela
(telesna masa, obim vrata, obim grudnog koa, obim podlaktice,...); i faktor potkonog
masnog tkiva, odgovoran za ukupnu koliinu masti u organizmu (debljina konog
nabora na nadlaktici, na podlaktici, na leima, na trbuhu,...).

Koeficijent uroenosti za dimenzionalnost skeleta (longitudinalnu i
transverzalnu) iznosi oko .98, voluminoznosti tela oko .90, a masnog tkiva .50.
Shodno pomenutom, najvea transformacija pod uticajem egzogenih faktora (procesa
sportskog treninga) mogua je kod masnog tkiva, zatim voluminoznosti tela, a gotovo
je zanemarljiva kod longitudinalne i transverzalne dimenzionalnosti skeleta.

2.1.1 Telesni sastav

Amerika asocijacija za zdravlje, fiziko vaspitanje, rekreaciju i ples
AAHPERD American Alliance for Health, Physical Education, Recreation and
Dance (1989) navodi tzv. komponente fizikog fitnesa, izmeu ostalih i telesni sastav
(body composition). Telesni sastav predstavlja procenat masnog, miinog i kotanog
tkiva u ukupnoj telesnoj masi. Poznavajui telesnu masu ispitanika, ove veliine se
mogu izraziti i u kilogramima. Od najveeg znaaja u praksi su procenat masnog i
miinog tkiva.

Korekcija telesnog sastava se esto poistoveuje sa smanjenjem telesne mase,
to je pogreno. Previa se da smanjenje telesne mase, ne znai istovremeno i
smanjenje procenta masnog tkiva, jer se smanjenje moe desiti i na osnovu smanjenja
miinog tkiva, to nije dobro. Sutina programa u kojima se koriguje telesni sastav
odnosi se na smanjenje masnog, uz ouvanje ili uveanje miinog tkiva. Postoje i
sluajevi kod izrazito mravih osoba gde je indikovano poveanje telesne mase, i to pre
svega na raun poveanja miine mase, uz eventualno malo poveanja masnog tkiva.

4
Danas, jedna od najpopularnijih metoda za odreivanje telesnog sastava,
koriena i u ovom radu, je metoda bioelektrine impedanse BMI (body mass
impedance). To je neinvazivna, brza i jeftina metoda, primenljiva i u kunim
uslovima. Kroz ljudski organizam se proputa struja male snage, koja prolazi kroz
miie bez otpora (jer su dobro vaskularizovani, tj. bogati vodom, koja je dobar
provodnik), dok odreeni otpor postoji pri prolasku kroz masno tkivo (koje je slabo
vaskularizovano, tj. siromano vodom). Ovaj otpor zove se bioelektrina impedansa i
meri se monitorima telesnog sastava.

2.2 Motorike sposobnosti

Motorike sposobnosti se obino definiu kao indikatori nivoa razvijenosti
osnovnih kretnih dimenzija oveka koje uslovljavaju uspenu realizaciju kretanja, bez
razlike da li su to sposobnosti steene treningom ili ne.

Jedan od najvie citiranih modela latentnog motorikog prostora oveka je
model Zaciorskog (1975). Pomenuti autor je izdvojio sedam esencijalnih fizikih
svojstava sportiste (snagu, brzinu, izdrljivost, koordinaciju, ravnoteu, preciznost i
gipkost) i u okviru svake motorike sposobnosti definisao nekoliko oblika njenog
manifestovanja. Istina, klonio se empirijskog pristupa u prouavanju motorike oveka
i rad uobliio prevashodno kao material teorijsko-bibliografskog karaktera.

Amerika asocijacija za zdravlje, fiziko vaspitanje, rekreaciju i ples
AAHPERD American Alliance for Health, Physical Education, Recreation and
Dance (1989) pominje tzv. komponente fizikog fitnesa i to: aerobnu izdrljivost
(aerobic endurance), miinu snagu (muscular strength), miinu izdrljivost
(muscular endurance), gipkost (flexibility) i telesni sastav (body composition).

U ovoj skripti akcenat e se staviti na one motorike sposobnosti koje su bitne
za prosenog skijaa rekreativca i to na: izdrljivost, snagu, gipkost i koordinaciju.

2.2.1 Izdrljivost

Brojna istraivanja koja su prouavala prostor izdrljivosti se mogu grubo
podeliti u tri grupe. U prvu grupu spadaju istraivanja koja izdrljivost tretiraju kao
dimenziju motorikog prostora i definiu je kao sposobnost dueg izvravanja neke
aktivnosti bez smanjenja efikasnosti. U drugu grupu spadaju istraivanja koja ukazuju
na izdrljivost kao svojstvo oveka koje pripada funkcionalnim sposobnostima i
dovode je u neraskidivu vezu sa pojmom zamora. Ova istraivanja definiu
izdrljivost kao sposobnost odupiranja zamoru. Trea grupa istraivanja izdrljivosti
negira njeno postojanje zbog injenice da su kretni zadaci za njenu procenu zasieni
psiholokim faktorima, prevashodno motivacijom, no to svakako nije predmet
interesovanja ovog rada.

U odnosu na intenzitet aktivnosti, koji je osnovna determinanta tipa ispoljene
izdrljivosti, najee se izdvajaju etiri karakteristine zone (Zaciorski, 1975): zona
maksimalnog intenziteta, submaksimalnog, visokog i zona umerenog intenziteta.
Izdrljivost u jednoj vrsti aktivnosti ne pokazuje transfer na izdrljivost u drugim
nesrodnim aktivnostima. Razlog za to je to se sveki fiziki rad obavlja u vrlo
specifinim uslovima, nekad aerobnim a nekad anaerobnim, i to se bazira na
razliitim energetskim mehanizmima (gosfagenim, glikolitikim, oksidativnim).
5
Shodno prethodno pomenutom, mogue je definisati raznovrsne varijante
izdrljivosti kombinovanjem aktivnosti razliitog intenziteta i trajanja. U literaturi
(Gaji, 1985; Niin, 2000) postoji sledea podela: izdrljivost u dugotrajnim
aktivnostima (mali intenzitet i dugo trajanje, pri emu je energija, potrebna za
ostvarivanje naprezanja, mala u jedinici vremena, ali je velika u ukupnom zbiru zbog
duine trajanja; radi se u aerobnim uslovima, neprekidno, od 8 minuta pa nadalje),
izdrljivost u aktivnostima srednje duine trajanja (intenzitet aktivnosti je vei i
koristi se i energija koja se oslobaa bez prisustva kiseonika, jer se u toku rada ne
mogu zadovoljiti potrebe za kiseonikom, koji bi obezbedio celokupnu potrebnu
energiju; nakon zavretka rada kiseonik se mora nadoknaditi, tj. otplatiti tzv.
kiseoniki dug; aktivnost traje od 2 do 8 minuta), izdrljivost u kratkotrajnim
aktivnostima (intenzitet aktivnosti je veliki i kiseonikim procesima razgradnje
obezbeuje se samo mali deo potrebne energije; promene vegetativnih funkcija, kao i
kiseoniki dug, su ovde jo vei nego prethodno, a voljna naprezanja jo kraa i traju
od 45 sekundi do 2 minuta), izdrljivost u aktivnostima brzinskog karaktera (intenzitet
naprezanja ovde je maksimalan ili veoma blizu njega; ako je maksimalan naprezanje
traje od 10 do 15 sekundi, a ako je submaksimalan do 45 sekundi; energija se
oslobaa u anaerobnim uslovima, pa se gotovo celokupna koliina neophodnog
kiseonika dovodi u tkiva tek po zavretku rada) i izdrljivost u aktivnostima snage
(ona je najee rezultat borbe protiv lokalnog (1/3 miine mase) ili regionalnog
zamora (2/3 miine mase), a moe biti i u aerobnim i u anaerobnim uslovima).

Pojedini autori, kao Kukolj i sar. (1996), govore i o optoj i specijalnoj
izdrljivosti. Oni definiu optu izdrljivost kao ...sposobnost dugotrajnog miinog
naprezanja umerenog intenziteta
1
, a specijalnu kao ...sposobnost za vrenje
intenzivnog miinog naprezanja, koja je u zavisnosti od intenziteta i trajanja rada
uslovljena anaerobnim mogunostima organizma
2
.

Sagleda li se biohemijska i fizioloka struktura razliitih vidova ispoljavanja
izdrljivosti, jasno je da je njihova specifinost determinisana pre svega energetskim
mehanizmima na kojima poivaju, pa se otuda u savremenim klasifikacijama
antropomotorikih dimenzija (Peri, 1997) izdrljivost odreuje kao fizika
sposobnost sportiste sa energogenim izlazom. Naime, sva svojstva sportiste se po toj
klasifikaciji svrstavaju u tri osnovne grupe: antropomotorike sposobnosti sa
miogenim izlazom (ine ih svojstva koja prevashodno zavise od kontraktilnih i
mehanikih sposobnosti miia, promera miinih vlakana, njihovih sposobnosti da
ispolje veliku silu i snagu, kao i srodne performanse, pre svega brzinsku i eksplozivnu
snagu), antropomotorike sposobnosti sa energogenim izlazom (to su razliiti oblici
ispoljavanja izdrljivosti) i antropomotorike sposobnosti sa neurogenim izlazom
(ine ih svojstva odreena prevashodno nervnim faktorima za struktuiranje kretanja -
brzina motorne reakcije, koordinacija, agilnost i sl.).






1
Kukolj, Jovanovi i Ropret (1996). Razvoj izdrljivosti. U M. Kukolj i R. Ropret (Ur.), Opta
antropomotorika (str. 87). Beograd: FFK.
2
Kukolj, Jovanovi i Ropret (1996). Razvoj izdrljivosti. U M. Kukolj i R. Ropret (Ur.), Opta
antropomotorika (str. 89). Beograd: FFK.
6
2.2.1.1 Aerobna izdrljivost

Polazei od prethodno iznete sistematizacije (Peri, 1997), koja se bazira na
neuromehanikim i biohemijskim karakteristikama lokomotornog aparata, sagledanim
na nivou miine elije, opravdano je govoriti samo o dva osnovna tipa izdrljivosti:
anaerobnoj i aerobnoj. Oigledno je da je kriterijum za njihovo definisanje karakter
metabolikih procesa koji dominiraju tokom aktivnosti.

Anaerobna izdrljivost, logino, vezuje se za aktivnosti koje se odvijaju u
anaerobnim zonama, a to su one koje se kreu u zonama maksimalnog i
submaksimalnog intenziteta. Tipini primeri su trke na 100 i 200 metara, borilaki
sportovi, atletski skokovi (skok u vis i dalj, skok motkom), atletska bacanja (kugla,
disk, koplje, kladivo), plivanje na distancama do 50 metara, dizanje tegova itd.

Aerobna izdrljivost vezuje se za aktivnosti u kojima je kiseonika potreba
jednaka potronji kiseonika, tj. za aktivnosti u kojima se sva potrebna energija za
miini rad obezbeuje iz oksidativnih metabolikih procesa, oznaenim kao
aerobnim. Izjednaavanje kiseonike potrebe i kiseonike potronje, odnosno
dostizanje stabilnog stanja
3
, mogue je samo u radu umerenog i niskog intenziteta
koji dugo traje. Tipine aerobne aktivnosti se sreu u tranju na pet i deset hiljada
metara, u maratonu, smuarskom tranju, aerobnoj gimnastici u hi-lo reimu rada i sl.

2.2.2 Snaga

Definicija snage kao motorike sposobnosti ima vie, poto su se njome bavili
mnogi. Izdvojiemo definicije Kurelia (1967), koji snagom u sportu zove sposobnost
organizma, a naroito miia (u sklopu kretne delatnosti), da znatno i efikasno
odoleva veim otporima, potom Opavskog (1975), koji definie snagu kao sposobnost
da se miino naprezanje u sastavu motornih jedinica transformie u kinetiki ili
potencijalni oblik mehanike energije, i Zaciorskog (1975), koji snagu definie kao
sposobnost oveka da savlada spoljanji otpor ili da mu se suprotstavi pomou
miinog naprezanja.

Vremenom su se izdiferencirala dva preovlaujua kriterijuma podele snage:
akcioni i topoloki.

Brojni znaajni autori u svojim istraivanjima potvrdili su sledeu podelu
snage po akcionom kriterijumu: eksplozivna snaga (koja se najee definie kao
sposobnost da se uloi maksimalna energija u jednom ili vie povezanih pokreta za
to krae vreme, a ispoljava se u svim pokretima u kojima celo telo, njegovi delovi ili
optereenje (sprava) produavaju svoje kretanje usled dobijenog impulsa, odnosno
poetnog ubrzanja, a njen koeficijent uroenosti iznosi oko .80, tako da je sa razvojem
ove sposobnosti potrebno otpoeti vrlo rano, odnosano izmeu 5 7 godine ivota),

3
Stabilno stanje (engl. steady state, SS) je pojam za metaboliko stanje pri kojem su potrebe za
kiseonikom zadovoljene njegovim unosom. U ovom stanju rad bi mogao da se produi u nedogled, sve
dok se ne bi istroile rezerve glikogena, nastupila dehidratacija, bolovi u aktivnim miiima itd. Stabilno
stanje se ne dostie odmah na poetku rada, ve nakon adaptacije kardiovaskularnog i respiratornog
sistema, kao i samih miia. Istraivanja su pokazala da je gornja granica stabilnog stanja u isto
aerobnim uslovima pri 70% od maksimalnog utroka kiseonioka, a kod vrhunskih sportista i vie.
7
repetitivna snaga (koja se najee definie kao sposobnost izvoenja ponavljanja
nekih jednostavnih pokreta, i moe se najvie razviti, s obzirom da je koeficijent
uroenosti nizak i iznosi .50) i statika snaga (koja se najee definie kao
sposobnost zadravanja jedne maksimalne izometrijske kontrakcije miia, a ispoljava
se kada veba pokuava da savlada otpor koji prelazi njegove mogunosti, ili vri
naprezanje da bi sauvao odreeni stav, u uslovima kada su miii napregnuti ali
nema kretanja, a njen koeficijent uroenosti iznosi oko .50, to znai da je, kao i
repetitivna snaga, podlona razvijanju).

Po topolokom kriterijumu snaga je podeljena na sledee faktore: snaga ruku i
ramenog pojasa, snaga trupa i snaga nogu.

Svaki od ovih faktora moe biti eksplozivnog, repetitivnog i statikog
karaktera, osim snage trupa, za koju eksplozivni karakter jo nije dokazan.

2.2.3 Gipkost

Za oznaavanje ove motorike sposobnosti koriste se i drugi termini kao:
pokretljivost, fleksibilnost, savitljivost, elastinost, istegljivost, rastegljivost, zglobna
amplituda, obim pokreta i dr.. Ipak, veina autora koristi termin - gipkost.

Gipkost obuhvata elastinost miia i pokretljivost zglobova. Elastinost
miia zavisi od duine i poprenog preseka miia, njihovog tonusa, tetiva, fascija,
vezivnog tkiva, koe,... Pokretljivost zglobova je anatomski odreena oblikom zgloba,
duinom ligamenata, negativnim pritiskom u zglobu, duinom pasivnih (zglobne veze
i zglobne aure) i aktivnih (miii) stabilizatora, ...Vebanjem se moe poveati obim
pokreta u zglobovima na raun rastezanja vezivnog tkiva i poveanja elastinosti
miia.

Po Zaciorskom (1969) gipkost podrazumeva sposobnost izvoenja pokreta
velike amplitude. Sa ovom definicijom veina autora se slae, mada, po nekima, ona
nije potpuna. Gaji (1985) je definie kao sposobnost za lako ostvarivanje velikog
obima pokreta, polazei od toga da dva oveka iste grae mogu imati istu amplitudu
pokreta, ali da je jedan moe ostvarivati skladno i lako, dok drugi sa naprezanjem i
grubo. Po ovom autoru, ova dva oveka se razlikuju u koordinaciji, ali i u gipkosti i
mogue je da je gipkost doprinela nainu koordinisanja pokreta. Pojedini autori, kao
Peri (1997), gipkost definiu kao sposobnost lokomotornog aparata da ostvari
pokrete optimalne amplitude. Peri smatra da je pogreno govoriti o maksimalnim
amplitudama, s obzirom da svaki sport ima svoje specifine zahteve u pogledu
gipkosti, i da svaki mii svoje brzinsko-snane potencijale moe da realizuje pri
razliitim uglovima izmeu pojedinih segmenata tela.

Podela u okviru gipkosti ima nekoliko i zavise od polaznog kriterijuma.

Po Fleischmanu (1964) i Periu (1997), a polazei od funkcionalne
usaglaenosti miinih vretena i GTO-a, postoje dve vrste gipkosti: dinamika (fazna)
i statika (ekstendirana). Dinamika gipkost se vezuje za brzo ponavljanje pokreta sa
to veom amplitudom, dok se statika vezuje za pokrete velike amplitude koji se
izvode sporo ili sa zadravanjem (u nekom poloaju).

8
Dobar deo autora polazi od akcionog kriterijuma (aktivnog ili pasivnog uea
miia) i gipkost deli na: aktivnu i pasivnu. Aktivna gipkost se sastoji u sposobnosti
da se odreena amplituda pokreta ostvaruje aktivnom miinom kontrakcijom,
odnosno sopstvenom miinom silom, dok se pasivna gipkost ogleda u ostvarivanju
pomenute amplitude delovanjem nekih spoljanjih sila (sila drugih miinih grupa,
gravitacija, trenaer, partner). Izmeu aktivne i pasivne gipkosti postoji razlika u
korist pasivne gipkosti. Ta razlika se viestruko naziva - rezervna gipkost, rezidualna
gipkost, suficit gipkosti ili rezerva gipkosti.

Bitno je napomenuti da je izjednaavanje dinamike i aktivne gipkosti, kao i
statike i pasivne gipkosti ( to ine pojedini autori) neopravdano jer, primera radi,
ovek moe aktivnim ueem muskulature zadrati neki poloaj, tj. aktivna gipkost
je ujedno i statika.

Polazei od topolokog kriterijuma (Fleishman i Hempel, 1956), gipkost se
deli na: gipkost trupa i gipkost udova nogu i ruku i ramenog pojasa.

2.2.4 Koordinacija

Pored velikog broja definicija koordinacije, veina autora se slae u tome da
se radi o sposobnosti koja je odgovorna za izvoenje sloenih motorikih zadataka
(saglasnost postoji i oko toga da u tim izvoenjima uestvuju i druge motorike
sposobnosti). Shodno pomenutom, Metiko i Hoek (1972), kao i Gredelj, Metiko,
Hoek i Momirovi (1975), koordinaciju i definiu kao sposobnost brzog i tanog
izvoenja motorikih zadataka.

Kao osnovni kriterijum kada se definie koordinacija trebalo bi uzimati nivo
regulisanja pokreta. Gaji (1985) koordinaciju definie kao svrsishodno i
kontrolisano energetsko, vremensko i prostorno organizovanje pokreta u jednu celinu.

Slinu definiciju daje i Hoek-Momirovi (1981). Po njoj koordinacija je
sposobnost regulisane eksploatacije energetskog, tonikog i programsko-analitikog
potencijala u cilju realizacije kompleksnih kretnih struktura.

Jasno je da se na prvo mesto u poimanju ove motorike sposobnosti mora
staviti nervni sistem i regulacija kretanja od strane nervnog sistema. Svaki sloeni
pokret i kretanje u poetku njihovog izvoenja odvijaju se aktivnim angaovanjem
CNS-a, odnosno svesti, i tada je opravdano govoriti o koordinaciji, meutim, to su
vie pokreti i kretanja automatizovani, manje se moe govoriti o koordinaciji.

Po podeli Kurelia i sar. (1975), koji su celokupni prostor motorikih
sposobnosti identifikovali kao prostor mehanizama regulacije kretanja, a u kome su
utvrdili egzistenciju dva faktora vieg reda i identifikovali ih kao: mehanizam
centralne regulacije kretanja (mehanizam struktuiranja kretanja i mehanizam
sinergijskog automatizma i regulacije tonusa) i mehanizam energetske regulacije
(mehanizam za regulaciju intenziteta regulacije i mehanizam za regulaciju trajanja
ekscitacije), koordinacija spada u mehanizam odgovoran za struktuiranje kretanja.
Ovaj mehanizam je definisan kao regulacioni i integrativni sistem koji omoguava
brzo formiranje efikasnih motorikih programa i njihovu kontrolisanu realizaciju na
osnovu informacija koje pristiu putem velikog broja kanala. Po autorima ova
mehanizam je odgovoranza koordinaciju ruku, koordinaciju nogu, koordinaciju tela,
reorganizaciju stereotipa kretanja, agilnost, kordinaciju u ritmu, brzinu uenja novih
motorikih struktura i brzinu frekvencije udova.
9
3 UTVRIVANJE ZDRAVSTVENOG STANJA ANKETIRANJEM

Svakako da dobrobiti koje donosi fizika aktivnost daleko nadmauju
potencijalne rizike. Vodee svetske organizacije koje prouavaju fiziku aktivnost,
kao to su ACSM (American College of Sport Medicine), AHA (American Heart
Association), APA (American Psychological Association), Ministarstvo zdravlja
SAD, naglaavaju njen znaaj.

Ipak, postoje odreeni rizici pre svega vezani za povrede lokomotornog
aparata i neke kardiovaskularne probleme ( infarkt miokarda, itd).

Da bi se maksimalizovali pozitivni efekti i ujedno minimalizovali rizici
potrebno je dijagnostikovati stanje uesnika u vebanju, odnosno utvrditi nivo
pojedinih parametara stanja treniranosti.

Najuticajnija organizacija na svetu ACSM, koja prouava zdravlje i fiziko
vebanje, osnovana 1954. i koja broji preko 20.000 lanova, smatra da su tri najbitnija
njena zadatka:
Popularisanje fizikog vebanja koji predstavlja jedan od osnovnih
zdravstvenih ciljeva
Proces identifikacije osoba sa povienim vebovnim rizikom i
Kako brzo, jeftino i kvalitetno skenirati uesnike, tj. utvrditi njihovo
zdravstveno stanje.

Utvrivanje zdravstvenog stanja (ACSM)
Prvi korak PAR- Q upitnik
Physical Activity Readiness Questionnaire
Autor - Kanadsko ministarstvo zdravlja
Standardizovan, validan...
JEDNOSTAVAN UPITNIK - ANKETA
po poslednjoj modifikaciji -7 pitanja (2002)



10





11
ACSM je definisao dodatna uputstva za procenu zdravstvenih rizika i podelio
uesnike na nekoliko kategorija:
Osobe niskog rizika
Mladi odrasli ljudi ( bez kardiolokih problema - KVS) - ispod 45 za
mukarce i 55 za ene,
Mogu da uestvuju u fizikim aktivnostima i visokog intenziteta bez lekarskog
pregleda.
Srednji rizik
Osobe bez KVS oboljenja, ali iznad 45(55) godina,
Fizika aktivnost niskog intenziteta upranjava se bez lekarskog pregleda,
Za fizike aktivnosti visokog intenziteta savetuje se medicinski pregled i
testiranje funkcionalnih sposobnosti (aerobne izdrljivosti).
Visoki rizik
Osobe sa 1 ili vie simptoma KVS oboljenja ili nekim od oboljenja,
Fizika aktivnost, makar i niskog intenziteta, ne preporuuje se bez lekarskog
pregleda i testiranja funkcionalnih sposobnosti (aerobne izdrljivosti).


Vano!
Ne postoji siguran nain da se utvrdi spremnost pojedinca za bavljenje
fizikom aktivnou.
PAR-Q i dodatne smernice ACSM slue da minimiziraju rizik.
Ako postoji sumnja medicinski pregled uz testiranje je najsigurniji nain
utvrivanja sposobnosti za bavljenje fizikom aktivnou.
12
Napomene pre merenja i testiranja !!!

o Svaki ispitanik pre merenja, a pogotovo testiranja, ili pre poetka rada bilo kog
kondicionog programa, trebao bi da obavi razgovor sa trenerom (instruktorom)
i popuni ZDRAVSTVENU ANKETU (primer najpopularnije i
najjednostavnije ankete je dat u prethodnim redovima). Kompleksnije ankete
od pomenute mogu dati ne samo podatke o faktorima rizika, nego i podatke o
istoriji vebanja i stavu prema vebanju.
o Zakonska obaveza trenera (instruktora) je da pre testiranja i merenja, ili pre
poetka rada bilo kojeg programa, obavesti svog klijenta i o najmanje
moguim neeljenim pojavama koje se mogu javiti.
o Klijenti treba da potpiu saglasnost da se testiraju i mere.

4 UTVRIVANJE STANJA TRENIRANOSTI - MERENJE I TESTIRANJE

Termin sportska dijagnostika e u ovom delu skripte, a zarad preciznijeg
izraavanja, biti podeljen na dva segmenta: merenje (morfolokih karakteristika i
komponenti telesnog sastava) i testiranje (motorikih sposobnosti).

Merenje i testiranje su postupci kojim se objektima (entitetima, ispitanicima)
pridruuju brojevi ili oznake prema odreenim pravilima u skladu sa razvijenosti
mernog svojstva (atributa, karakteristike, obeleja) ime se postie njegova
kvantifikacija ili klasifikacija.

Razlika izmeu merenja i testiranja je u tome to je:
Merenje DIREKTNO predmet merenja i merna jedinica imaju ista svojstva
(antropometrijske mere i telesni sastav npr. telesna visina (cm), telesna
teina (kg), masno tkivo (kg) )
Testiranje INDIREKTNO predmet merenja i merna jedinica nemaju ista
svojstva (motorike sposobnosti npr. eksplozivna snaga nogu meri se testom
skok u dalj ija je merna jedinica centimetar)

Elementi merenja i testiranja su:
OBJEKAT to su najee ljudi (sportske ekipe).
PREDMET je odreeno svojstvo koje se meri ili testira na objektima (tj.
ljudima). Predmeti merenja su:
MORFOLOKE KARAKTERISTIKE I KOMPONENTE
TELESNOG SASTAVA
Predmeti testiranja su:
MOTORIKE SPOSOBNOSTI
MERILAC to je osoba koja sprovodi merenje. U veini sluajeva merenje
vri ovek, posredno ili neposredno, pa je stoga pitanje koliko merenja mogu
biti nezavisna od njega samog. Pri tome treba teiti objektivnosti.
MERNE SKALE

Potreno je znati da merenje i testiranje nisu jedini naini za dolaenje do
podataka o ispitanicima u sportu. Postoje jo neke tehnike, koje nisu predmet ove
skripte, ali e ovde ipak biti navedene:

13
o Posmatranje (posredno i neposredno; objektivnost kljuna pretpostavka;
posmatraki list instrument tehnike),
o Anketiranje (pitanja otvorenog i zatvorenog tipa; iskrenost ispitanika kljuna
pretpostavka; anketni list istrument tehnike),
o Intervju (standardizovan i nestandardizovan; protokol intervjua istrument
tehnike),
o Skaliranje (numerike, grafike i deskriptivne skale; skaler instrument
tehnike),
o Sociometrijska tehnika (rezultati odnosa u grupama se iskazuju putem
sociograma (grafiki) i indeksa privlaenja (numeriki); sociometrijski upitnik
instrument tehnike).

Za bilo koju istraivaku tehniku potrebno je znati i sledee:
Populacija je skup svih elemenata na kojima se izvesna pojava posmatra.
Uzorak je deo populacije na osnovu kojeg donosimo zakljuke o nekim
njenim karakteristikama.
Vrste uzoraka (na osnovu kriterijuma namernosti): sluajni i kontrolisani.

Standardizacija postupka testiranja i merenja podrazumeva precizan opis svih
postupaka i uslova u kojima se sprovodi merenje nekim mernim instrumentom, te
naina bodovanja i vrednovanje dobivenih rezultata.
Ona obuhvaa:
NAZIV I IFRU MERNOG INSTRUMENTA,
TEHNIKI OPIS, ODNOSNO KONSTRUKCIJSKE KARAKTERISTIKE,
OPIS POSTUPAKA MERENJA,
UPUTSTVA ISPITANIKU i
NAIN ODREIVANJA REZULTATA ISPITANIKA.

Organizacija testiranja i merenja obuhvata:
o Organizaciju prostora (postavljanje stanica merenja),
o Uputstva za merioce (opis mernog testa sa slikom i svim uputstvima),
o Postavljanje svih tehnikih pomagala na svoja mesta prema planu
prostora,
o Uputstva ispitanicima pre poetka merenja,
o Podela ispitanika po stanicama i
o Sprovoenje rada po stanicama.

4.1 Merenje morfolokih karakteristika

Najee se mere sledee morfoloke karakteristike:

LONGITUDINALNA DIMENZIONALNOST
telesna visina,
duina ruke,
duina noge,
raspon ruku,
duina ake i
duina stopala.
Merni instrument: antropometar, klizni estar

14
TRANSVERZALNA DIMENZIONALNOST
dijametar kolena,
dijametar skonog zgloba ,
dijametar lakta,
irina kukova i
irina karlice.
Merni instrument: klizni estar, pelvimetar

MASA I VOLUMINOZNOST
telesna teina,
obim kukova,
obim struka,
obim natkolenice,
obim potkolenice i
obim nadlaktice.
Merni instrument: vaga, centimetarska traka

POTKONO MASNO TKIVO
koni nabor na trbuhu (pokazatelj kvaliteta ishrane),
koni nabor na leima (pokazatelj genetske predisponiranosti ka gojaznosti),
koni nabor natkolenice i
koni nabor nadlaktice (pokazatelj stanja treniranosti).
Merni instrument: kaliper

Analiza rezultata antropometrijskih merenja vri se na dva naina:
Metodom indeksa dovoenjem izmerenih antropometrijskih parametara u
meusoban odnos (sagledavanje proporcija) i
Metodom standarda poreenje rezultata dobijenih antropometrijskim
merenjem sa ranije utvrenim normativima za populaciju iz koje je ispitanik.

Tendencija je da se mere samo one antropometrijske karakteristike koje
najbolje odslikavaju odreena morfoloka svojstva, stoga je bitno pridravati se
preporuka Internacionalnog biolokog programa (IBP) i u okviru njega odabrati
najrelevantnije mere za istraivanje.

Primeri merenja nekih morfolokih karakteristika po metodi
Internacionalnog biolokog programa:

Telesna teina
Teina tela meri se vagom postavljenom na horizontalnu podlogu. Ispitanik,
bos i svuen, stane na sredinu vage i mirno stoji u uspravnom stavu. Kada se kazaljka
na vagi umiri, rezultat se ita sa tanou od 0,5 kg (zaokruuje se na niu vrednost).

Obim grudi srednji
Srednji obim grudnog koa meri se metalnom mernom trakom. Pri merenju
ispitanik je samo u gaicama i stoji u uspravnom stavu sa rukama opruenim niz telo.
Merna traka mu se obavije oko grudnog koa uspravno na osovinu tela, prolazei
horizontalno kroz taku pripoja 3. i 4. rabra za grudnu kost. Rezultat merenja se ita
kada je grudni ko u srednjem poloaju (pri kraju normalnog izdisaja, odnosno, u
pauzi izmeu izdisaja i udisaja). Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm.
15
Obim nadlaktice opruene
Obim nadlaktice opruene ruke meri se metalnom mernom trakom. Pri
merenju ispitanik je u gaicama i stoji u uspravnom stavu sa leerno oputenim
rukama niz telo. Merna traka se obavije oko leve nadlaktice upravno na njenu osovinu
na nivou koji odgovara sredini izmeu akromiona i olekranona. Rezultat se ita sa
tanou od 0,1 cm..

Obim nadlaktice savijene
Obim nadlaktice savijene ruke meri se metalnom mernom trakom. Pri merenju
ispitanik je u gaicama i stoji u uspravnom stavu sa levom rukom savijenom u laktu,
dok je dvoglavi mii (m. biceps brachii) napet. Merna traka se obavije oko nadlaktice
u visini njenog najveeg obima. Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm..

Obim natkolenice
Obim natkolenice meri se metalnom mernom trakom. Pri merenju ispitanik je
u gaicama i stoji u uspravnom stavu. Merna traka se obavija oko mesta najveeg
obima natkolenice u njenoj gornjoj treini. Gornja ivica trake sa zadnje strane treba da
dodoruje glutealnu brazdu. Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm..

Obim potkolenice
Obim potkolenice (max) meri se metalnom mernom trakom. Pri merenju
ispitanik je u gaicama i sedi na stolu ili visokoj klupi tako da potkolenica slobodno
visi. Merna traka se obavije oko leve potkolenice upravno na njenu osovinu i u njenoj
gornjoj treini (proba se na 2-3 mesta) i izmeri na mestu najveeg obima. Rezultat se
ita sa tanou od 0,1 cm.

Koni nabor na leima
Koni nabor lea (ispod donjeg ugla lopatice) meri se kaliperom podeenim da
pritisak vrhova krakova na kou bude 10 gr/mm2. Pri merenju ispitanik je u gaicama
i stoji u uspravnom stavu sa leerno oputenim rukama niz telo. Merilac palcem i
kaiprstom ukoso odigne nabor koe neposredno ispod donjeg ugla leve lopatice,
pazei da ne zahvati i miino tkivo, obuhvati nabor koe vrhovima kalipera
(postavljenin nie od svojih prstiju) i uz pritisak od 10 gr/mm2 proita rezultat.
Merenje se vri tri puta, a kao konana vrednost uzima se centralna vrednost. Rezultat
se ita sa tanou od 0,1 cm.

Koni nabor na tricepsu
Koni nabor nadlaktice meri se kaliperom podeenim da pritisak vrhova
krakova na kou bude 10 gr/mm2. Pri merenju ispitanik je u gaicama i stoji u
uspravnom stavu sa leerno oputenim rukama niz telo. Merilac palcem i kaiprstom
uzduno odigne nabor koe na zadnjoj strani (nad m. triceps-om) leve nadlaktice na
mestu koje odgovara sredini izmeu akromiona i olekranona, pazei da ne zahvati i
miino tkivo, obuhvati nabor koe vrhovima krakova kalipera (postavljenim nie od
svojih prstiju) i uz pritisak od 10 gr/mm2 proita rezultat. Merenje se vri tri puta, a
kao konana vrednost uzima se centralna vrednost. Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm.

Koni nabor na trbuhu
Koni nabor trbuha meri se kaliperom podeenim da pritisak vrhova krakova
na kou bude 10 gr/mm2. Pri merenju ispitanik je u gaicama koje su malo sputene i
stoji u uspravnom stavu sa leerno oputenim rukama niz telo i relaksiranim trbuhom.
Merilac palcem i kaiprstom horizontalno odigne nabor koe na levoj strani trbuha u
16
nivou pupka (umbilicus-a) i 5 cm ulevo od njega, pazei da ne zahvati i miino tkivo,
obuhvati nabor koe vrhovima krakova kalipera (postavljenih medijalno od svojih
vrhova prstiju) i uz pritisak od 10 gr/mm2 proita rezultat. Merenje se vri tri puta, a
kao konana vrednost uzima se centralna vrednost. Rezultat se ita sa tanou od 0,1
cm.

Koni nabor na natkolenici
Koni nabor na natkolenici meri se kaliperom podeenim da pritisak vrhova
krakova na kou bude 10 gr/mm2. Pri merenju ispitanik je u gaicama i stoji u
uspravnom stavu sa leerno oputenim rukama niz telo. Merilac palcem i kaiprstom
horizontalno odigne nabor koe na sredini prednjeg dela leve butine, pazei da ne
zahvati i miino tkivo, obuhvati nabor koe vrhovima krakova kalipera (postavljenih
medijalno od svojih vrhova prstiju) i uz pritisak od 10 gr/mm2 proita rezultat.
Merenje se vri tri puta, a kao konana vrednost uzima se centralna vrednost. Rezultat
se ita sa tanou od 0,1 cm.

Koni nabor na potkolenici
Koni nabor potkolenice meri se kaliperom podeenim da pritisak vrhova
krakova na kou bude 10 gr/mm2. Pri merenju ispitanik je u gaicama i sedi na stolu
ili visokoj klupi tako da potkolenica slobodno visi. Ispitiva palcem i kaiprstom
uzduno odigne nabor koe na medijalnoj strani leve potkolenice na nivou njenog
najveeg obima, pazei da ne zahvati i miino tkivo, obuhvati nabor koe vrhovima
krakova kalipera (postavljenih nie svojih vrhova prstiju) i uz pritisak od 10 gr/mm2
proita rezultat. Merenje se vri tri puta, a kao konana, uzima se centralna vrednost.
Rezultat se ita sa tanou od 0.1 cm.

4.1.1 Merenje komponenti telesnog sastava

Jedna od najjednostavnijih veliina, kada se govori o procenjivanju telesnog
sastava, je indeks telesne mase ITM (body mass index BMI). Izraunavanjem ITM-
a odreuje se poeljna telesna masa oveka. ITM se izraunava tako to se telesna
masa u kilogramima podeli sa visinom u metrima na kvadrat (1).
ITM = teina (kg) / visina
2
(m) (1)

Poeljno je da ITM bude od 20 - 25. Ovo naroito vai za populaciju od 20
29 godina, jer su na njoj utvrene date norme. Miti (2001) navodi sledee kategorije
osoba prema ITM-u (tabela 1).


Tabela 1. Kategorije osoba prema IMT (prema: Miti, 2001)

raspon ITM kategorija teine
do 20 ispod teine
20 - 25 prihvatljivo
25 - 30 bucmast
30 - 40 debeo
preko 40 patologija

U priruniku za sportske trenere (FISAF & BAFA, 2006) postoji podela koja
ukljuuje sledeu klasifikaciju (tabela 2).

17
Tabela 2. Kategorije osoba prema IMT (prema: Federation International of Sports
Aerobics and Fitness & Belgrade Aerobic and Fitness Association, 2006)

raspon ITM kategorija teine
19 do < 25 normalna teina
25 do < 30 poveana teina
30 do < 35 gojaznost
> 35 velika gojaznost

Velika mana kod zakljuivanja o konstituciji tela na osnovu ITM-a je to ova
formula ne uzima u obzir udeo miia i masti u ukupnoj telesnoj masi. U sluajevima,
recimo, teih i niih sportista (pogotovo bodibildera) pogreno se na osnovu ITM-a moe
zakljuiti da se radi o gojaznim osobama, dok u stvarnosti takvi sportisti imaju mali
procenat telesne masti i veliki procenat miine mase, kojoj duguju veu telesnu masu.

Jo jedna od jednostavnijih veliina, kada se govori o procenjivanju telesnog
sastava, je i indeks distribucije telesne masti iznad i ispod struka (waist to hip ratio
WHR). Poznato je da gojaznost u gornjem delu tela ili abdomenu poveava rizik po
zdravlje, zbog toga saznanje o vrednosti indeksa pomenute distribucije moe da bude
od pomoi. Indeks uzima u obzir dva tipa gojaznosti androidni (jabuasti) za
mukarce i ginoidni (krukoliki) za ene. Izraunava se jednostavnom podelom obima
struka i obima kukova u centimetrima. Obim struka meri se u stojeem stavu, kod
ena na najuem mestu, ispod rebara, a iznad vrha karline kosti, a kod mukaraca u
nivou pupka. Obim kukova meri se u stojeem stavu, spojenih stopala, u nivou gde je
najvea irina, kada se posmatra sa lea. Odnos struka i kukova vei od 0,9 za
mukarce i 0,8 za ene, predstavlja povean rizik po zdravlje.

Telesni sastav se preciznije i vieslojnije moe odrediti na osnovu
antropometrijskih varijabli, uz korienje jednaine programa prema Mateigki
(prema: Eremija, 1997; Medved, 1987). Antropometrijske varijable se mere prema
IBP-u (Internacionalnom biolokom programu), u standardizovanim uslovima. Za
izraunavanje je potrebno izmeriti 16 antropometrijskih varijabli: telesna visina,
telesna masa, 4 dijametra (lakta, zgloba ake, kolena i skonog zgloba), 4 obima
(nadlaktice, podlaktice, natkolenice i potkolenice) i 6 konih nabora (na nadlaktici, na
podlaktici, na natkolenici, na potkolenici, na grudima i na trbuhu). Na osnovu
direktno izmerenih varijabli izraunava se blok izvedenih morfolokih karakteristika,
odnosno telesni sastav.

Telesni sastav se moe meriti posredno, na osnovu merenja potkonih nabora
na nekoliko karakteristinih mesta na telu. Iz tih podataka, pomou jedne od
postojeih formula, se izraunava procenat masnog tkiva. Postoji mogunost gde je za
izraunavanje dovoljno izmeriti samo dva kona nabora, razliita u odnosu na pol, i
to: koni nabor na natkolenici i na lopatici za mukarce i koni nabor na iliadinom
grebenu karline kosti i na tricepsu nadlaktice za ene. Izmereni nabori se izraavaju
u milimetrima i iz njih se preko odgovarajuih formula, koje se razlikuju za mukarce
i ene, izraunava body density (tvrdoa tela). Zatim se iz pomenute veliine
izraunava procenat masnog tkiva, pri emu je formula ista za mukarce i ene
(Mood, Musker i Rink, 1995). Nedostatak ovog naina merenja je to je potrebna
posebna sprava kaliper, kao i obueni merilac.

18
Pojedini sportisti, u zavisnosti od vrste sporta, mogu imati i jako nizak
procenat masti. Bodibilderi na takmienja mogu izai sa 4-5% masnog tkiva, pa ak i
manje. Za prosenu populaciju postoje norme po kojima se pojedinci svrstavaju u
jednu od nekoliko kategorija u odnosu na % telesne masti. Norme se razlikuju u
manjoj meri, u zavisnosti od regiona ili drave iz koje potiu. Svetska zdravstvena
organizacija daje preporuke u kojim okvirima bi trebalo da se kreu vrednosti masnog
tkiva kod osoba razliitog uzrasta (tabela 3).

Tabela 3. Procenat masti u sastavu tela (prema: Ostoji, Mazi i Diki, 2003)

uzrast (godine) mukarci (% masti) ene (% masti)
18 - 39 8 - 20 21 - 33
40 - 59 11 - 22 23 34
60 + 13 - 25 24 - 36

Egger, Champion i Bolton (1999) preciznije vre podelu ne samo na mukarce
i ene, ve i na sportiste i nesportiste (tabela 4 i tabela 5).

Tabela 4. Klasifikacija gojaznosti prema procentu telesne masti za optu populaciju
(prema: Egger, Champion i Bolton, 1999)

nesportisti mukarci (% masti) ene (% masti)
vitak do 12 % do 17%
prihvatljivo 12 - 21 17 27
umereno prekomerno 21 - 26 27 33
prekomerna teina preko 26 preko 33

Tabela 5. Klasifikacija gojaznosti prema procentu telesne masti za sportiste (prema:
Egger, Champion i Bolton, 1999)

sportisti mukarci (% masti) ene (% masti)
vitak do 7 do 12
prihvatljivo 7 -15 12 25
prekomerna teina preko 15 preko 25

U priruniku za sportske trenere (FISAF & BAFA, 2006) postoji podela koja
ukljuuje pet kategorija klasifikacije masnog tkiva i za mukarce i za ene (tabela 6).

Tabela 6. Opte kategorije procenta telesne masti (prema: Federation International of
Sports Aerobics and Fitness & Belgrade Aerobic and Fitness Association, 2006)

klasifikacija mukarci (% masti) ene (% masti)
esencijalna mast 2 - 5 10 - 13
sportisti 6 - 13 14 - 20
dobra forma 14 - 17 21 - 14
zdrave osobe 18 - 24 25 - 31
gojazne osobe 25 i vie 32 i vie

Po pitanju miinog tkiva nema mnogo podataka o prosenim, odnosno
poeljnim, vrednostima za optu populaciju. Povean procenat miinog tkiva, poto
19
je ono pokreta lokomotornog aparata, i ne moe biti smetnja u praksi. Po Ostojiu i
saradnicima (2003) prosean ovek ima oko 40% miinog tkiva, dok sportisti i
napredniji rekreativci imaju i preko 50%. U nedavno objavljenom istraivanju
studenti Fakulteta sporta i fizikog vaspitanja u Beogradu (Stojiljkovi, 2005) imali su
oko 51% miia i 14,5% masti. Bodibilderi takmiari mogu imati i preko 60%
miinog tkiva.

Govorei o ureajima za merenje pojedinih veliina u okviru telesnog sastva
svakako treba napomenuti ureaje koji se zasnivaju na principu bioelektrine
impedanse. Jedan od monitora telesne masti je i MODEL BT-905 (FISAF & BAFA,
Prirunik za sportske trenere izvor informacija za fitness profesionalce, 2006) koji
se sastoji od kuita, u kome su smeteni om-metar i kompjuter, i dva para elektroda.
Kroz pomenute elektrode, koje se postavljaju na aku i stopalo, proputa se
neprimetna elektrina struja. Analizator u kuitu meri otpor tela prema elektrinoj
struji i izraunava gustinu tela i procenat telesne masti. Ispitanik mora da lei mirno,
sa pravilno postavljenim elektrodama iznad srednjeg prsta ake i na zglobu ake, kao i
iznad srednjeg prsta stopala i na glenju stopala. Ispitanik treba da ima dovoljno vode
u telu i da nije vebao u prethodnih est sati, niti da je konzumirao alkohol u proteklih
24 sata.

Opisaemo i nain rada jo jednog modela zasnivanog na principu
bioelektrine impedanse.: MODEL TANITA BC-540. Ovaj aparat, u obliku potrabl
vage, pomou instaliranog softvera meri bioelektrinu impedansu i telesnu teinu, a
zatim, na osnovu izmerenih podataka i unetih parametara (pol, godine, telesna visina)
izraunava procentualni udeo masti u strukturi sastava tela, miinu masu u
kilogramima, procentualni udeo vode u strukturi sastava tela, tzv. fiziki rejting (na
skali od 1 do 9), bazalni metabolizam (BMR) u kilokalorijama i dulima, metaboliku
starost i teinu kostiju. U obradu podataka su uzete samo prve tri veliine (procenat
masti, miinu masu, procenat vode), jer ostale nisu predmet interesovanja ovog
istraivanja.

Da bi rezultati dobijeni merenjem pomenutih modela bili tani i pouzdani,
potrebno ispuniti sledee preduslove:
1. Meriti uvek u isto vreme,
2. Prazna mokrana beika,
3. Normalno stanje hidriranosti,
4. iste elektrode na monitoru i
5. Merenje se izvodi stajanjem bosonogog ispitanika na vagu.
4.2 Testiranje motorikih sposobnosti

Test (lat. testor, testari posvedoiti, dokazati) podrazumeva kontrolisane
uslove u kojima se reavaju odreeni zadaci na osnovu ijih rezultata se dobijaju
objektivni pokazatelji pojedinih svojstava ili pojava. Ukoliko u nekom istraivanju
ima vie testova oni sainjavaju bateriju testova.

Testiranje se vri zarad uvida u trenutno stanje nekog svojstva zarad njegovog
poboljanja.

Postoje brojne koristi od testiranja kao to su: identifikacija dobrog ili loeg
stanja (poreenjem sa normativima), monitoring, motivacija, otkrivanje talenata,...
20

Razlikujemo dve vrste testova: standardizovani i nestandardizovani testovi.
o Standardizovani testovi poseduju DOBRE METRIJSKE KARAKTERISTIKE
(objektivnost, pouzdanost, valjanost, osetljivost i ekonominost), PRECIZNA
UPUSTVA ZA TESTIRANJE (naziv testa, rekvizite, opis mesta izvoenja,
izvoenje zadatka, ocenjivanje, uputstvo ispitaniku i meriocu, vreme rada, broj
ispitivaa, popunjavanje mernih lista, napomene), PRAVILA TESTIRANJA
(priblini vremenski, prostorni i klimatski uslovi, isti merioci za sve testove i
ispitanike, potovan redosled testova, bezbednost) i njihov izbor je
ADEKVATAN.
o Nestandardizovani testovi nemaju prethodno i njih konstruiu pojedinci sa
ciljem valorizovanja (vrednovanja) sopstvenog rada sa svojim ispitanicima.

4.2.1 Testiranje aerobne izdrljivosti

Polazei od podele izdrljivosti na anaerobnu i aerobnu (iznesenu u poglavlju
o izdrljivosti), u ovom poglavlju e biti data, za praksu najznaajnija, istraivanja
aerobne izdrljivosti. Rezultat dole navedenih istraivanja, uglavnom, su konstruisani
testovi aerobne izdrljivosti. Ovi testovi se redom zasnivaju na proceni maksimalne
potronje kiseonika.

Sa testiranjem aerobne izdrljivosti (prema: Miti, 2001) poelo se jo pre II
svetskog rata sa vojnicima kao ciljnom grupom. Prvi primenjivan test bio je Pack test
na step klupici. Test se sastojao od penjanja i silaenja na visini od 40 cm. Radio se u
trajanju od 5 minuta i dodatnim teretom od 18 do 34 kg. Posle rata nastao je
Harvardski step test, takoe na step klupici. Klupica je bila visine 50 cm, bez
dodatnog optereenja.

Meu prvim testovima (prema: ekelji, 1996), koji kao ergometar koristi step
klupicu, bio je i Master test iz 1942. godine. Visina klupice iznosila je 22,8 cm.
Optereenje je dozirano putem broja ponavljanja u zavisnosti od pola, starosti, telesne
mase i treniranosti i pokuano je da se ujednai na priblino 80W upotrebom tablica,
iz kojih se odreivao broj penjanja u minuti. Prema istom autoru, u cilju dobijanja to
pouzdanijih i preciznijih vrednosti, testovi na step klupici su se postepeno usavravali
u nameri da se uspostavi optimalan odnos izmeu osnovnih varijabli koje utiu na
rezultat (visina klupice, tempo penjanja i optereenje). Tako je, izmeu ostalih, nastao
i Astrand test na step klupici, koji se sastojao iz penjanja i silaenja na visinu od 40
cm (mukarci) i 33 cm (ene) tempom od 25 penjanja u minutu u trajanju od 6
minuta. Rezultat se oitavao iz nomograma u zavisnosti od telesne mase i pulsa u 6-
tom minutu. Po autoru, interesantan i primenljiv test je i PVC 170 (viestepeni
diskontinuirani test). Ovaj test se zasniva na proceni fizike radne sposobnosti pri
frekvenciji srca od 170 udara u minutu. Ova vrednost teorijski, u proseku, oznaava
najvii nivo rada koji ispitanik moe da ostvari koristei dominantno aerobne izvore
energije za rad. ekelji istie i Sharkey test, koji se sastojao od penjanja i silaenja
na visinu od 40 cm, tempom od 25,5 penjanja u minuti. Srana frekvencija se merila u
oporavku izmeu 15 i 30 sekundi i vrednosti su, u zavisnosti od telesne mase,
oitavane iz tabele. Rezultati dobijeni primenom prethodno pomenutih testova su se
najee izraavali indeksima, brojem bodova ili nivoima, na osnovu kojih su se
ispitanici svrstavali u odreene kategorije.

21
Neka od pomenutih istraivanja (i konstruisani testovi) i danas imaju veu ili
manju primenu u praksi, meutim, ona istraivanja (i testovi konstruisani kao njihov
proizvod) koja su nazaobilazna kada se pria o aerobnoj izdrljivosti, su upravo
sledea:

Kuper (1971) je, razmatrajui problem psihofizike pripremljenosti i radne
sposobnosti, sposobnost organizma da transportuje kiseonik izdvojio kao osnovnu
meru kardio-respiratorne sposobnosti. Autor je ispitivao dejstvo fizike aktivnosti
na radnu sposobnost pilota i kosmonauta. Vremenom su se programu sticanja i
odranja kondicije pridruili brojni dobrovoljci iz vojnog i civilnog sastava, tako da je
istraivanjem obuhvaeno oko 5000 ispitanika. Uvaavajui iskustva Braun black
test-a (nastao sredinom 50-ih godina prolog veka i sastojao se od 15-ominutnog
hodanja ili tranja) Kuper stvara relativno jednostavan sistem proveravanja fizike
pripremljenosti prvo Kuperov terenski test tranja za 12 minuta, a kasnije i test
tranja na 2400m. Testovi se zasnivaju na proceni maksimalne potronje kiseonika.
Postignuti rezultati u jednom ili drugom testu bi ispitanika svrstavali u jednu od
kategorija, od stanja na ivici bolesti do odlinog. Nakon testiranja ispitanik bi radio
po jednom od programa razvoja ili odranja fizike kondicije, shodno postignutom
rezultatu na testu. Kao fiziolog, Kuper je potovao specifinosti mukaraca i ena, kao
i bioloki faktor starosti ispitanika. Upotrebna vrednost ovog sistema doziranog
vebanja, zasniva se na tome to ga je zbog jednostavnosti i efikasnosti prihvatio
veliki broj lekara koji su i ranije znali za pozitivne efekte redovne fizike aktivnosti,
ali su tad dobili i konkretan recept - kako i koliko vebati da bi se osetile blagodeti
vebanja.

Leger i Lambert (1982, prema: Oja i Tuxworth, 1995), konstruisali su atl
Ran Test test viestepenog progresivog optereenja povratnim tranjem na 20m (the
Maximal Multistage 20-Meter Shuttle Run Test). Ovaj test, koji se koristi za procenu
aerobne izdrljivosti, je deo EUROFIT baterije testova i kod nas je poznatiji kao
Istrajno unasto Tranje. Ovaj test je praktian jer se u isto vreme moe testirati vie
ispitanika na relativno malom prostoru. Tempo je diktiran zvunim signalima sa CD
play-era ili kasetofona, a optereenje se postepeno poveava (smanjivanjem vremena
izmeu dva zvuna signala), ime se eliminiu pogrene procene pojedinca o
sopstvenim sposobnostima, izboru tempa i brzine tranja. Takoe smanjena je
mogunost preoptereenja, tako da se koristei siguran terenski test dolazi do
dragocenih podataka o maksimalnoj potronji kiseonika jednostavnim uporeivanjem
ostvarenog rezultata (izraenog u broju pretranih deonica ili u minutama proteklim
do odustajanja od praenja zadatog tempa) sa tablinim vrednostima VO
2
max. U
narednim redovima e se detaljije opisati ovaj test:

Istrajno unasto tranje

Zadatak se izvodi u Sali za fiziko vaspitanje ili prostoru dovoljno velikom da
se obelei udaljenost od 20 m i da najmanje 1 m na svakom kraju sale ostane
slobodan. Pored toga potrebno je obezbediti kredu ili lepljivu traku za obeleavanje
linija, CD plejer sa veom snagom, kao i topericu za proveru brzine kretanja CD
diska. Na CD disku su snimljeni signali prema utvrenom programu.

Ispitanik naizmenino savlauje 20-metarske razmake od jedne do druge linije
pratei signale sa CD plejera. Test poinje sa brzim hodanjem ili tranjem u tempu od
22
8,5 km na sat. Posle svakog minuta brzina se progresivno poveava (smanjuje se
vremenski razmak izmeu dva signala sa CD-a) za 0,5 km na sat. Prilikom svakog
novog signala ispitanik treba da bude na jednoj od linija koje obeleavaju 20 m. Test
se zavrava ako ispitanik dva puta uzastopno ne dodirne liniju na odreeni signal. Na
CD disku su snimljene i informacije o vremenskoj fazi koja protie u intervalima od
po pola minuta. Ova informacija pomae kod vrednovanja testa to je poslednji
javljeni broj pre prestankla tranja.

Rezultat ispitanika je poslednji objavljeni broj pre prestanka tranja.

Oja i Tuxworth (1995), istraivai sa UKK (President Urho Kaleva Kekkonen)
instituta iz Finske, nastavljaju istraivanja nekih poljskih autora vezana za testiranje
aerobne izdrljivosti, odnosno za procenu maksimalne potronje kiseonika
hodanjem. Oja i Tuxworth ovim istraivanjima daju konanu formu konstruisanjem
UKK test-a hodanja na 2 km. Test je relativno jednostavan i ne zahteva veliku vetinu
istraivaa, moe se izvoditi u terenskim uslovima i sa veim brojem ispitanika, a
pouzdanost je visoka. Hodanje kao aktivnost, iako angauje velike miine grupe, ne
spada u rizine aktivnosti koje mogu da dovedu do brzog iscrpljivanja organizma.
Test daje mogunost odreivanja tzv. Fitness Index-a (opte sposobnosti) i procenjuje
maksimalnu potronju kiseonika (VO
2
max). Na krajnji rezultat testa utiu: pol, uzrast,
telesna visina, telesna masa, postignuto vreme i puls (frekvencijua srca) na kraju testa.
Prilikom analize rezultata pored fitness indeksa u razmatranje se uzima i indeks
telesne mase-ITM (body mass index-BMI) (teina u kg/visina u m
2
) i indeks
struk/kuk, tako da se moe vrlo brzo dobiti uvid u ukupnu sposobnost pojedinca i
preporuiti mu adekvatan program za napredovanje. U narednim redovima e se
detaljnije opisati ovaj test:

UKK test

UKK test 2 km brzog hodanja razvijen je na UKK institutu u Finskoj i
namenjen je za merenje kondicije zdravih odraslih osoba od 20-65 godina. Test se
izvodi hodanjem na 2 km na istoj i ravnoj stazi pri brzom i ustrom hodu. Na kraju
testa se belee vremena hodanja i srane frekvencije. Precizno izvoenje omoguava
podatke fitnes indeksa i predvia maksimalnu indirektnu potronju kiseonika, kao i
raunanje bodu mas index i mogunost izraunavanja energetske potronje tokom
testa (Ksa1/KJ) na osnovu tempa u testu i telesne teine umanjeno za bazalni
metabolizam. Potronja kalorija za vreme testa (Ksa1/KJ) energija se izraunava na
osnovu brzine hodanja i telesne teine. Test daje sledee podatke:

Body mass index (BMI)
Teina podeljena sa visinom. Indeks se izraunava koristei kg/m2 jedinice
koja je izabrana.
<20: mrav (nema dovoljno teine)
20-25: idealna teina
26-30: gojaznost
>30 opasnost po zdravlje

Fitness index
Predstavlja fitnes nivo osobe iz testa, poreen sa prosenim nivoom osobe
istih godina i roda i izraunat je na bazi vremena hodanja, sranog ritma, indeksa
telesne teine i godina.
23
indeks

indeks klasifikacija
vebanja
frekvencija

trajanje

<70 znaajno iznad proseka 2-5 nedeljno 20-30 min.
70-89 ispod proseka 3-4 30-40
90-95 nizak prosek 3-4 30-40
96-105 prosean 3-4 30-40
106-110 dobar prosek 3-4 30-40
111-130 vrlo malo iznad proseka svaki drugi dan 45-60
>130 znaajno iznad proseka svaki drugi dan 60

Fitness index 100 odgovara prosenoj maksimalnoj potronji kiseonika
izmeu pola osobe i godina. Vrednosti ispod 100 predstavljaju fitnes nivo ispod
proseka, a vrednost iznad 100 predstavljaju nivo iznad proseka.
Predvieni V02 mah
Procenjena maksimalna potronja V02 max (m1/min/kg) preraunata je na
bazi vremena hodanja, sranog ritma, indeka telesne teine i godina.
Predvieni HR mah.
Predvieni HR mah.testirane osobe je najvei srani ritam koji se testiranjem
moe postii, a procenjen je na osnovu potronje kiseonika i sranog rada tokom
etnje u testu. Maksimalan srani rad moe biti koriten za odreivanje ciljne zone
osobe.


Jo jedan veoma popularan test koji se ne preporuuje osobama koje imaju
ozbiljnih bolesti ili ogranienja koja onemoguavaju kretanje je Conconi test
(odreivanje maksimalne frekvencije srca).

Odreivanje maksimalne frekvencije srca vri se putem indirektne metode po
Conconi-u ( Conconi, 1982), u kom anaerobni prag predstavlja momenat od kojeg
24
poinje odstupanje od linearnog porasta vrednosti pulsa u odnosu na optereenje. Ova
metoda se bazira na saznanju da se anaerobni prag dostie u momenatu od kojeg
poinje odstupanje od linearnog porasta vrednosti frekvencije rada srca (pulsa) u
odnosu na optereenje. Anaerobni prag moe biti zasnovan i na anaerobnoj studiji
koja nam ukazuje da je anaerobni prag priblino 20 udara u minuti, ispod
maksimalne frekvencije srca.

Merenje se vri na bicikl ergometru ili motornoj traci za tranje - tredmilu.
Poee se sa malim intezitetom, da bi se svakih 200 metara poveavala brzina za 0.5
km/h. Puls e biti registrovan primenom puls monitora. Automatski je mereno vreme
da bi se odvozala ili otrala svaka pojedinana deonica od 200 m. Test se sprovodi do
maksimalne brzine. Rezultat se oitava grafiki tako to se na X osu grafikona
nanose vrednosti brzine, a na Y osu vreme odvozane ili pretrane deonice.
Izvlaenjem krive ustanovljava se taka kada prava linija prelazi u krivu (kritina
taka) koja predstavlja vrednost, zapravo brzinu tranja, pri kojoj se probija
anaerobni prag. Vrednost pulsa koja odgovara kritinoj taci je frekvencija srca koja
odgovara intezitetu rada pri probijanju anaerobnog praga.

Analiza rezultata (Izraunavanje anaerobnog praga)
Kod aktivnosti veoma visoko intenziteta frekvenca srca i intenzitet optereenja
(brzina tranja), nisu linearno zavisni. Linerana zavisnost ova dva parametra
prestaje u taki ANP-a, gde dolazi do skretanja krive vrednosti frekvence srca u
desno. Unosei u grafik ove dve vrednosti, mogue je odrediti taku defleksije. Na
ovom primeru je to su vrednosti pulsa od 190 otk/min i oko 180 otk/min (na grafiku
su prikazane krive nakon inicijalnog i finalnog testiranja; njih deli tretman trening u
trajanju od minimalno nekoliko nedelja).






25
4.2.2 Testiranje snage

U narednim redovima dae se primeri nekih testova snage.

4.2.2.1 Testiranje eksplozivne snage

Skok u dalj iz mesta
Zadatak se izvodi u prostoru minimalnih dimenzija 6x2 metra. Jedna kraa
stranica prostora se naslanja na zid. Do zida se uim krajem postavi strunjaa, a u
njenom produetku ostale dve. Zid slui za fiksiranje strunjaa. Skala za merenje
duine skoka poinje na 2 m od poetka strunjae najudaljenije od zida. Od drugog
metra pa sve do 3,30 m povuene su sa svake strane strunjae paralelna linije duge 20
cm, a meusobno udaljene 1 cm. Posebno su oznaeni puni metri, decimetri i svakih 5
cm. Ispred ueg dela strunjae najudaljenije od zida postavi se odkona daska i to
tako da je njen nii deo do ruba srunjae.
Ispitanik stane stopalima do samog ruba odskone daske, licem okrenut prema
srunjaama. Iz ovog poetnog poloaja sunono skae to dalje moe.
Rezultat ispitanika je duina ispravnog skoka u cm od odskone daske do
zadnjeg dela otiska pete stopala koje je blie mestu odraza. Ispitanik skae tri puta za
redom, a registruje se najbolji skok.

Skok u vis s mesta
Zadatak se izvodi uz zid na kome je obeena daska iji je donji rub 200 cm od
tla. Daska je veliine 150x30x1,5 cm i obojena je u crno. Popreno su povuene linije
belom bojom u razmacima od 1 cm. Kod svake desete linije napisani su brojevi od
210 do 350.
Ispitanik se prvo postavlja ramenom i kukom (one strane tela na kojoj je
bolja ruka) do zida. Stopala su razmaknuta u irini kukova. Uzrui rukom koja je
blia zidu i opruene prste prisloni uz dasku. Merilac, koji se nalazi na vedskom
sanduku pored zida, zabelei visinu. Potom se ispitanik odraava maksimalnom
snagom sunono u vis i dodirne dasku bliom rukom u najvioj taki skoka.
Prethodno pokvasi prste na suneru da bi na dasci ostao trag, radi lakeg oitavanja
visine. Ispitanik pre odraza ne sme izvesti poskok, niti se odraziti jednom nogom.
Takoe pokuaj je neispravan ako ispitanik ne uspe ostaviti trag na dasci. Ispitanik
sme praviti zamahe rukama.
Rezultat ispitanika je razlika u centimetrima izmeu visine dohvata u
mirovanju i najvioj taki pri skoku. Ispitanik skae tri puta za redom, a registruje se
najvea razlika.

Troskok iz mesta
Zadatak se izvodi u prostoru minimalnih dimenzija 15x3 metra. Jedna kraa
sranica prostora se naslanja na zid. Do zida se uim krajem postavi strunjaa, a u
njenom produetku ostale etiri. Zid slui za fiksiranje stunjaa. Strunjae su duine 2
metra, tako da ukupna duina prostora pokrivenog strunjaama iznosi 10 metara.
Duina cele staze iznosi 15 metara.. Skala za merenje duine skoka poinje na strani
naspram zida. Od etvrtog metra pa sve do kraja staze povuene su sa svake strane
strunjae paralelne linije duine 20 cm. Posebno su oznaeni puni metri, decimetri i
svakih 5 centimetara.
Ispitanik stane stopalima iza odrazne linije. Odrazi se prvo sunono, doskoi
na jednu nogu, zatim na drugu nogu, i konano doskoi sunono na strunjau.
Rezultat ispitanika je duina ispravnog skoka od odrazne linije do zadnjeg
26
dela otiska pete stopala koje je blie mestu odraza. Ispitanik skae tri puta za redom, a
registruje se najbolji skok.

Bacanje medicinke iz leanja na leima
Zadatak se izvodi na ravnoj podlozi minimalnih dimenzija 25x3 metra.
Strunjaa je postavljena na sredinu ue stranice podloge, dodirujui je svojom uom
stranicom. Kredom ili selotejpom se izvue dua sredinja linija prostornog
pravougaonika (ona takoe prolazi i sredinom strunjae). Na nju se nanosi
centimetarska merna skala. Nulta taka se nalazi iza srunjae na preseku sredinje
linije i ue stranice prostornog pravougaonika. Na tu taku postavi se medicinka od 1
kg. Merna skala zapoinje na udaljenosti 5 m od nulte take, a oznai se tako da su
jasno vidljivi puni metri oznaeni dugim uspravnim linijama, a takoe i razmaci u
decimetrima i centimetrima kraim i najkraim crtama.
Ispitanik legne leima na strunjau okrenut glavom prema medicinki, s lagano
rairenim nogama opruenim prema mernoj skali. Iz tog leeeg poloaja dohvati
dlanovima i prstima medicinku i namesti se tako da su ruke potpuno opruene, ne
menjajui pritom poloaj medicinke. Iz poetnog poloaja ispitanik baci medicinku
to jae moe u pravcu merne skale, ne odiui pri tom glavu sa podloge.
Rezultat ispitanika je udaljenost izraena u cm od nulte take do take prvog
dodira medicinke sa tlom, tj. vertikalne projekcije te take na liniju merenja. Ispitanik
izvodi tri bacanja za redom od kojih se registruje samo jedno-najbolje.

Bacanje medicinke sa grudi iz seda raznonog
Zadatak se izvodi u prostoru minimalnih dimanzija 15x3 metra na ijem je
jednom uem kraju zid, a na sredini tog kraja mesto gde ispitanik seda u sed raznono
dodirujui zid leima. Ispred mesta gde ispitanik seda povue se ravna linija,
vertikalna na zid, duine 15 m. Na toj liniji se iscrta merna skala sa razmacima u
decimetrima i cantimetrima. Svaki metar, decimetar i centimetar se oznai linijama
razliitih duina (metar- najdua, decimetar- kraa i centimetar- najkraa). Nulta taka
se nalazi 30 cm ispred zida.
Ispitanik sedne pored zida u sed raznono, oslanjajui se na zid celom
povrinom lea. Merna skala se nalazi tano ispred ispitanika, tj. vertikalna ravan tela
i merna linija se poklapaju. Sa obe ake ispitanik hvata medicinku od 1kg i postavlja
na grudi, tako da su nadlaktice i podlaktice paralelne sa podom, a laktovi dodiruju zid.
Iz poetnog poloaja ispitanik baca medicinku to god moe dalje od sebe, ne
odvajajui lea od zida.
Rezultat ispitanika je duina leta medicinke izraena u centimetrima od nulte
take do take prvog dodira medicinke sa tlom, tj. vertikalne projekcije te take na liniju
merenja. Ispitanik izvodi tri bacanja za redom od kojih se registruje samo jedno-najbolje.

4.2.2.2 Testiranje repetitivne snage

Sklekovi
Zadatak se izvodi na razboju sa podeavanjem irine ramena.
Ispitanik je u uporu na rukama na kraju razboja (nametenog na visinu
doskoka). Spusti se dok mu ramena ne dotaknu ruku merioca postavljenu na pritku.
Merilac jednom rukom spreava njihanje ispitanika, a drugom (postavljajui dlan na
pritku razboja) kontrolie amplitudu pokreta, odnosno najnii poloaj. Ispitanik izvodi
maksimalan broj sklekova do otkaza.
Rezultat ispitanika je broj potpuno izvedenih sklekova. Jedan sklek je
27
sputanje i dizanje. Zadatak se izvodi jedanput.

Zgibovi
Zadatak se izvodi na pritci podignutoj na visinu od 2,5 metara. Ispod pritke je
nametena strunjaa, a na njoj je postavljena stolica za penjanje ispitanika na pritku.
Ispitanik se popne na stolicu i rukama u irini ramena hvata pritku pothvatom.
Trup, noge i ruke ispitanika vertikalno su oprueni. Merilac izmainje stolicu. Iz
poetnog poloaja ispitanik se podie, savijajui ruke u laktovima, tako da mu brada
doe u visini pritke. Telo za vreme izvoenja ostaje vertikalno. Merilac u toku testa,
ukoliko je potrebno, umiruje zanjihano telo ispitanika i to u fazi kada se on sputa.
Zgibovi se izvode jedan za drugim, bez pauze. Prilikom sputanja ruke moraju biti
potpuno opruene. Zadatak ispitanika je da pravilne zgibove izvede to vie puta.
Rezultat ispitanika je maksimalan mogui broj pravilno izvedenih zgibova.
Zadatak se izvodi jedanput.

Dizanje trupa za 30 sekundi
Zadatak se izvodi na podu (bez strunjae).
Ispitanik lei na leima sa nogama zgrenim pod 90 stepeni. Prsti su
prepleteni na potiljku, laktovi u stranu. Partner (merilac) mu fiksira stopala. Ispitanik
izvodi podizanje trupa sa zasukom, naizmenino u levo i desno to bre moe, u
vremenu od 30 sekundi. Pri tom mora dotai laktom suprotno koleno.
Rezultat ispitanika je broj korektno izvedenih i dovrenih dizanja u vremenu
od 30 sekundi. Zadatak se izvodi jedanput.

Ispravljanje trupa
Zadatak se izvodi na vedskom sanduku visine 1m, koristei palicu duine 1m.
Ispitanik lei na trbuhu na sanduku tako da su mu grebeni karline kosti
upravo na ivici sanduka, a trup vertikalno na dole. Partner mu fiksira noge. Prepletene
prste dri za vratom. Istravlja trup do horizontalnog poloaja u umerenom tempu, bez
zadravanja, do otkaza. Merilac palicom, postavljenom paralelno sa podom iznad lea
ispitanika, kontrolie amplitudu pokreta.
Rezultat ispitanika je broj korektno izvedenih podizanja trupa. Zadatak se
izvodi jedanput.

Duboki uanj za 30 sekundi
Zadatak se izvodi uz korienje daice ili strunjae koje se stavljaju ispod
peta ispitanika da mu obezbede bolju ravnoteu.
Ispitanik stane u mali raskorani stav i, radi lakeg odravanja ravnotee u
sagitalnoj ravni i postizanja optimalne amplitude pokreta, ispod peta mu se postavi
daica ili se on petama osloni na strunjau. Na znak sad ispitanik, u vremenu od
30 sekundi, treba da uradi to vie moe unjeva. Zadatak se prekida na komandu
stop po isteku 30 sekundi.
Rezultat u testu je broj ispravno izvedenih unjeva u periodu od 30 sekundi.

4.2.2.3 Testiranje statike snage (sile)

Izdraj u skleku
Zadatak se izvodi na jednovisinskom razboju nametenom tako da su pritke na
visini od 160 cm. Razmak izmeu pritki regulie se prema irini ramena ispitanika.
Ispod pritki postavljena je strunjaa, a na njoj stolica.
Ispitanik stoji elom okrenut prema uem delu razboja. Nathvatom uhvati
28
krajeve pritki tako da su palevi okrenuti prema unutra. Pomou stolice doe u
poloaj upora, a zatim se spusti u poloaj poluskleka tako da mu je ugao izmeu
podlaktice i nadlaktice 90 stepeni. Prethodno se odmakne stolica. Trup i noge su
prueni vertikalno na dole. Pogled je usmeren ravno napred. U opisanom poloaju
ispitanik treba da izdri to due moe. Kada vie ne moe da izdri poloaj
poluskleka pod datim uglom, tj. poveava ili smanjuje lakatni ugao, savija noge ili
trup, izvoenje zadatka je zavreno.
Rezultat ispitanika je vreme od momenta sputanja u polusklek do momenta
kada vie nije u stanju zadrati propisani poloaj. Zadatak se izvodi jedanput.

Vis u zgibu
Zadatak se izvodi uz korienje vratila.
Ispitanik u poetni poloaj zgiba pothvatom, sa bradom u visini preke, dolazi
uz pomo merioca ili pomonika. Merilac stoji na stolici, tako da mu je lice u visini
preke. On sve vreme bodri ispitanika da to due izdri u opisanom poetnom
poloaju. Ispitanik visi to je mogue due. toperica se zaustavlja kada se brada
spusti ispod gornje ivice ipke
Rezultat ispitanika je vreme u punim sekundama (zaokruivanje do 0,5 na
nie; ostalo na vie) za koje zadrava opisani poloaj.

Horizontalni izdraj na leima
Zadatak se izvodi na poklopcu vedskog sanduka (ostali delovi se izvade)
ispred ijeg je ueg dela postavljena strunjaa. Strunjaa slui kao osiguranje ukoliko
ispitanik pri izvoenju zadatka padne.
Ispitanik sedne na vedski sanduk tako da je leima okrenut strunjai. Seda na
taj nain da mu je kraj stranjice poravnat sa rubom sanduka. Zatim, na znak merioca,
pomonici ispitaniku fiksiraju noge i na grudi mu stave jednoruan teg od 15 kg. Teg
treba da stoji izmeu bradavica i kljunih kostiju. Nakon ovoga ispitanik lee potpuno
ispravljen pri emu trup nema nikakav oslonac. Ispitanik treba to due da ostane u
opisanom poloaju sa tegom na grudima. Kada ispitanik vie ne moe da zadri
poloaj pomonici, takoe na znak merioca, prihvataju mu teg sa grudi.
Rezultat ispitanika je vreme u sekundama od momenta kada ispitanik doe u
poetni horizontalni poloaj sa tegom na grudima, do trenutka kada taj poloaj
napusti. Zadatak se izvodi jedanput.

Izdraj u poluunju
Zadatak se izvodi uz upotrebu dvorunog tega teine 70 kg (u sredini je
obavijen sunerom u duini od 50 cm), dva stalka za teg podignuta na visinu 150-160
cm i poklopca vedskog sanduka koji je vertikalno postavljen uza zid. 1,5m ispred
poklopca vedskog sanduka su stalci, a na njima je teg.
Ispitanik stane izmeu poklopca vedskog sanduka i stalaka, gledajui u smeru
stalaka. Hvata ipku rukama izvan tapaciranog dela i podvue se tako da mu ipka lei
na ramenima iza glave. Podigne se sa tegom i proveri da li je teina tega ravnomerno
rasporeena na ramenima. Povlai se unazad i nasloni celu duinu lea na tapacirani
poklopac. Pomonici podupru krajeve ipke tega i rasterete ispitanika koji se , ne
isputajui odabrani hvat rukama, spusti niz poklopac sanduka sve dok mu
potkolenice i natkolenice ne zaklope pravi ugao. Stopala su paralelna i razmaknuta u
irini kukova. U tom momentu pomonici koji su pridravali teg puste krajeve ipke i
dlanove postave 10.15 cm ispod njenih krajeva. Zadatak je ispitanika da u zadanom
poloaju sa optereenjem izdri to due moe. Zadatak je zavren nakon to ispitanik
promeni ugao u zglobu kolena za vie od 10 stepeni. U tom momentu pomonici
29
preuzimaju teg. Za vreme izvoenja zadatka lea ispitanika moraju neprekidno biti
prislonjena uz sanduk. Nije doputeno pomicanje stopala sa stajne povrine, niti
pomicanje tereta na leima. Jedan od pomonika moe svojim stopalima stati do
vrhova ispitanikovih da se ne bi klizao.
Rezultat ispitanika je vreme u sekundama u kojem izdri sa teretom na
ramenima od momenta kada pomonici potpuno prepuste teret tega na njegova
ramena, do trenutka kada vie ne moe drati teret, ili promeni poloaj kolena ili
trupa. Zadatak se izvodi jedanput.

4.2.3 Testiranje gipkosti

U narednim redovima dae se primeri nekih testova gipkosti.

Iskret palicom
Zadatak se izvodi sa okruglom palicom duine 150 cm i debljine 3 cm. Na
jednom kraju je hvatite sa graninikom (prsten visine 1 cm). Krojaki metar je
udubljen u palicu i zalepljen. Nulta taka poinje of graninika.
Ispitanik stoji u stojeem stavu, sa stopalima u irini ramena. Palicu dri ispred
tela jednom rukom za hvatite na kraju palice, a drugom do nje. Podie palicu ispred
sebe napred, gore i preko glave u iskret pruenim rukama. Jedna ruka sve vreme stoji
na hvatitu, a druga klizi po palici. Ispitanik nastoji da izvede iskret sa to manjom
udaljenou meu rukama.
Rezultat testa se meri udaljenou ruku posle dovrenog iskreta, koja se ita u
cm na tapu. Vredi bolji (manji) rezultat od dva pokuaja.

Duboki pretklon na klupici
Zadatak se izvodi na klupici visine 40 cm, na iju je stranicu vertikalno fiksirana
letvica sa mernom trakom duine 80 cm, sa poetkom od gore a krajem na podu.
Ispitanik stoji na klupici bos, sunono pruenih nogu, i sa prstima neposredno
iza letvice. Pretklonom niz letvicu, ispitanik, prekrtenim dlanovima, nastoji dosegnuti to
nie i ostvariti to veu vrednost na skali metra koji je postavljen na letvici.
Rezultat u testu je dosegnuta vrednost izraena u santimetrima. Test se
ponavlja tri puta sa kratkim pauzama za odmor u trajanju do 15 sekundi, a upisuje se
najbolji rezultat.
Tabela za ocenu rezultata postignutih na testu (preuzeto od Pokrajinskog zavoda za sport;
Kriterijumi za ocenu rezultata testiranja sportista - Opti uzorak,2002.)

Procena Mukarci ene
Odlian > 38.3 cm > 41.6
Natprosean 38.3 32.7 cm 41.6 36.8 cm
Prosean 32.6 25.3 cm 36.7 30.3 cm
Ispod proseka 25.2 19.6 cm 30.2 25.5
Slab < 19.6 cm < 25.5 cm

pagat
Zadatak se izvodi uz zid, dok je na podu, od zida ka unutranjosti prostorije,
zalepljena merna elina pantljika.
Ispitanik stoji bos bono uz zid, stopalo je priljubljeno uz zid. Napravi zasuk
od zida i iskorai drugom nogom pod pravim uglom od zida to due moe. Peta klizi
pri tome po tlu. Kredom se obelei dostignuti najudaljeniji poloaj pete, najblii rub.
Rezultat testa ini udaljenost pete od zida izmeren u cm. Zadatak se izvodi 2
puta, a vredi bolji od dva pokuaja.
30
4.2.4 Testiranje koordinacije

U narednim redovima dae se primeri nekih testova koordinacije.

Okretnost sa palicom
Zadatak se izvodi uz korienje palice dugake 100 cm i strunjae.
Ispitanik u stavu spetnom stoji na sredini strunjae. Palicu dri sa obe ruke
vodoravno za krajeve ispred sebe. Na znak zvidaljke okrene se za 180 stepeni, sedne,
legne na lea, provue noge izmeu ruku i digne se u stav spetni i predrui.
Rezultat se iskazuje proteklim vremenom od znaka merioce za poetak
izoenja do zauzimanja stava mirno sa palicom u predruenju. Zadatak se izvodi tri
puta, a upisuje se samo najbolji rezultat.

Bubnjanje rukama i nogama
Zadatak se izvodi u uglu prostorije. Na podu su dve meusobno naspramne
linije duge 30 cm, smetene tako da sa linijama u kojima se spajaju pod i zid zatvaraju
kvadrat dimenzije 50x50 cm. Na zidu su povuene dve linije koje su paralelne sa tlom
od kojeg su udaljene 10 cm. Linije su duge 1 m i meusobno se dodiruju upravo u
preseku zidova.
Ispitanik stane u raskorani stav tako da mu je levo stopalo uz levu, a desno
stopalo uz desnu liniju. Pritom mu je lice okrenuto prema uglu gde se spajaju zidovi.
Na znak sad ispitanik to je mogue bre poinje izvoenje sledeeg niza pokreta:
prednjim delom levog stopala udari levi zid iznad horizontalne linije (jedan put);
spusti levu nogu na tlo i udari desnim dlanom desni zid (jedan put); spusti desnu ruku
i levom rukom udari levi zid (dva puta); spusti levu ruku i prednjim delom desnog
stopala udari desni zid iznad horizontalne linije (jedan put). Navedene etiri faze
zadatka predstavljaju jedan ciklus. Neposredno po zavretku jednog ciklusa, ispitanik
nastavlja sa izvoenjem drugog, treeg, itd. ciklusa. Zadatak se izvodi u vremenu od
20 sekundi.
Rezultat je broj ispravno izvedenih i zavrenih ciklusa tokom zadanog
vremena. Test se ponavlja 3 puta a upisuje se najbolji rezultat.

Neritmiko bubnjanje
Zadatak se izvodi uz korienje stola standardnih dimenzija, stolice i
samolepljive trake u boji. Prostorija je minimalnih dimenzija 3x3 m. Due stranice
stola spojene su po sredini trakom u boji koja deli sto na dva jednaka dela. Stolica je
postavljena u produetku linije
Ispitanik seda na stolicu, a dlanove postavlja na plou stola tako da mu je
desni dlan desno, a levi levo od linije. Dlanovi su meusobno razmaknuti za irinu
ramena. Ispitanikov je zadatak da od znaka sad pa do isteka 20 sekundi izvede to
vie moe ispravnih ciklusa koji se sastoje od sledeeg neprekidnog niza pokreta: levi
dlanom dva puta udari po levom delu ploe stola, te ga ostavi poloenog na plou;
desnim dlanom unakrsno preko leve ruke (levo od levog dlana) udari dva puta po
ploi stola; odigne desni dlan i jedanput dotakne elo; spusti desni dlan na desni deo
ploe stola (poetnio poloaj). Nakon to zavri jedan ciklus, ispitanik odmah poinje
sledei. Zadatak je zavren po isteku 20 sekundi. Isti zadatak ponavlja se etiri puta.
Rezultat u testu je broj ispravno izvedenih i zavrenih ciklusa tokom 20
sekundi. Upisuje se najbolji rezultat od etiri izvoenja.


31
Slalom sa tri medicinke
Zadatak se izvodi uz korienje tri medicinke od 2 kg i 5 drvenih stalaka.
Stalci su postavljeni u pravoj liniji na razmaku od 2 m. Prvi stalak je udaljen od
startne linije 1 m.
Ispitanik stoji iza startne linije. Ispred njega stoje tri medicinke. Izmeu
ispitanika i medicinki je startna linija. Ispitanik mora da provede sve tri lopte,
kotrljajui ih i pomaui se pri tom nogama i rukama, izmeu stalaka do zadnjeg
stalka i da se vrati na isti nain natrag. Zadatak se ponavlja dva puta.
Rezultat je vreme izraeno u sekundama i upisuje se bolje od dva izvoenja.

4.3 Redosled primene motorikih testova

U sluaju da se testira manja grupa ispitanika, sa manjim brojem motorikih
testova, onda se celokupno testiranje moe organizovati u jednom danu po sledeem
redosledu:
Preciznost,
Ravnotea,
Gipkost,
Ritam,
Brzina pokreta,
Frekvencija alternativnih pokreta,
Koordinacija,
Eksplozivna snaga,
Sila,
Snaga (repetitivna i statika) i
Izdrljivost.

U sluaju da se planira primena veeg broja motorikih testova, na veem
broju ispitanika, onda testiranja treba podeliti na nekoliko dana:
1. dan
Preciznost,
Ravnotea,
Gipkost,
Ritam,
Brzina pokreta,
Frekvencija alternativnih pokreta,
Koordinacija,
Eksplozivna snaga,
Sila.
2. dan
Snaga ruku i ramenog pojasa,
Snaga ekstenzora trupa,
Snaga nogu i
Snaga fleksora trupa.
3. dan
Anaerobna izdrljivost i
Aerobna izdrljivost.
32
5 DIJAGNOSTIKI UREAJI

5.1 Pulsmetar

Vrlo dobar i taan metod merenja frekvencije srca vri se pomou pulsmetara
koji se sastoji iz tri dela.
1. Heart rate monitor (HRM)
2. IR Interface
3. Predajnik
Prvi deo je elastina traka koja se postavlja oko grudnog koa, sa predajnikom
koji se stavlja na prekordijalni region. Elektrode odailjaa mere preko akcionog
napona koe EKG - tanije sranu frekvenciju. Odailja signale prenosi preko iskre
(varnice) na prijemnik. Prijemnik, u vidu runog asovnika, postavlja se na levu
ruku. Na poetku rada aktivira se tajmer i puls monitor, tako da kasnije moemo
precizno da odredimo period rada koji odgovara datom pulsu. Trei deo ( interfejs,
infracrveni) se prikljuuje na raunar i preko njega prenosimo snimljene podatke na
raunar, gde vrimo detaljne analize.

5.2 Bioimpedans metar

Bioimpedans merenje je zasnovano na injenici da elektina energija protie
kroz nemasnu miinu masu, koja sadri najvei deo telesne vode i elektrolita. Masa
provodnika je u direktnom odnosu sa njegovom duinom i u obrnutom odnosu sa
impedansom. Masnoa je slab elektrini provodnik i veoma malo doprinosi merenju
impedansa. Koliina masnog tkiva se dobija tako to se od ukupne telesne teine
uzima nemasno tkivo. Prilikom merenja ispitanik se postavlja u leei poloaj na
suvu neprovodnu povrinu sa nogama postavljenim tako da ne dolazi do kontakta
izmeu nogu, ruku i grudi, i ruke i noge. Ako doe do dodira, oni e uticati na
oitavanje bioinpedansa. Jedna elektroda se postavlja iznad prstiju nogu a druga
iznad skonog zgloba. Jedan par elektroda se koristi na ruci i runom zglobu. Nakon
izvrenog merenja na displeju ureaja dobijamo sledee podatke:
procenat masti (%)
procenat miinog tkiva (kg)
potronja kalorija

5.3 Laktat analizator

Pristup metabolikim iformacijama je ponekad suvie komplikovan i samo
izvodljiv preko krvotoka. Koncentracija laktata, koja je jednako raspodeljena u krvi,
moe biti izmerena na osnovu odreene koliine krvi dobijene iz malog krvnog suda
povrinski sa samo jednim ubodom specijalnog noa. Obino se koristi kap krvi, iz
prsta ili uveta, koja se stavlja na test traku, i laktat prouzrokuje promenu boje na test
traci. Nivo laktata na displeju ureaja se prikazuje nakon jedne minute.Ovo merenje
je mogue sa lakgat analizatorom ACCUSPORT.



33
6 PRIMENA DIJAGNOSTIKIH UREAJA

Frekvencija idealnog treninga, trajanje, i intezitet za sve sportove i oblike
vebanja zavise od poetnog nivoa utreniranosti, sopstvenih ciljeva, i adaptacionih
parametara. Shvativi kakve rezultate i informacije moemo imati, dijagnostiki
ureaji postaju osnovna oprema za svakog sportistu ili studijsku grupu.
Nalaze svoju primenu u svim sportovima i sportskim grupama. Nesumnjivo da
dobijanje informacija kao to su: laktatno merenje i merenje sranih otkucaja daju
informacije u kojim zonama sportista ili rekreativac radi, da li u aerobnom ili u
anaerobnom nainu vebanja, tako je mogue kontrolisati radno optereenje
ogranieno idividualnostima. Iako su ove dve dijagnostike procedure u korelaciji,
korektan intezitet moe biti pronaen samo putem uporednog merenja sranih
otkucaja i laktata.
Primer: kod veine lokalnih naprezanja kao to je izolovani trening
abdominalnih miia, postoje metaboliki zahtevi bez odgovarajueg porasta sranih
otkucaja, tako da srani otkucaji nisu podesni kao pojedinani parametri voenja
treninga. Ovo je naroito vano kod body buildinga i njemu sliinh sportova za koje
je radno optereenje iznad snage izdrlivosti. U navedenim sportovima koncentracija
laktata izmeu 4-6 mmol/1 moe biti oekivana, u kombinaciji sa neuporedivo malim
porastom frekvencije srca.
Sa jedne strane samo kontrola sranih otkucaja mogla bi u individualnim
sluajevima voditi ka pogrenoj proceni inteziteta radnog optereenja, a sa druge
strane, u zavisnosti od tipa korienja, esto metabolika aktivnost moe doi bez
poveanja sranih otkucaja. Zato je za poetnike merenje laktata siguran put
izbegavanja netanog radnog optereenja i odreivanju adekvatnog radnog
optereenja. Dakle izmereni srni otkucaji sa laktatima, kobinovano sa sopstvenim
iskustvom e vam pomoi da date taan trening i prema tome napravite ga znaajnim
i efektivnijim.
Imajui u vidu ove injenice moemo rei da su dijagnostiki ureaji nali
svoju primenu kako u vrhunskom tako i u rekreativnom sportu. Posebnu prednost
pruaju sranim bolesncima i rekovalescentima, zbog mogunosti pridravanja
propisanih zona od strane lekara.

6.1 Zone treninga

Zone treninga dobijene na osnovu vrednosti pulsa zasnovane su na
individualnim fizikim sposobnostima i svaka od njih odgovara odreenim
metabolikim i kardiorespiratornim funkcijama organizma. U zavisnosti od
interesovanja i potreba (poboljanje zdravlja, smanjenje krvnog pritiska ili nivoa
holesterola, postizanje vrhunskih sportskih rezultata itd.) odabira se zona u kojoj e
se raditi. Zone rada su odreene procentima u zavisnosti od maksimalne vrednosti
frekvencije srca i odreuju se prilikom poetnog merenja svakog vebaa.

Zona 1-Rekreativna (rehabilitaciono-kompenzatorna) zona, 50%-60% od
maksimalne vrednosti pulsa
Preporuuje se svim osobama koje ele da unaprede svoje zdravlje, koje
poinju sa vebanjem i koje ele da se oslobode svakodnevnog stresa. Osobe koje
treniraju u ovoj zoni su uglavnom starijeg doba, rekovalescenti ili bolesnici. Najee
primenjivani sadraji su lagano tranje, brzi hod ili rad sa malim opereenjima.
Sportisti radom u ovoj zoni utiu na oporavak (nema nikakvu razvojnu ulogu) i
34
najee se primenjuje dan posle utakmice ili na dan posle tekog treninga da bi se
izbeglo stanje pretreniranosti.
Energija u ovoj zoni obezbeuje se 10% iz ugljenih hidrata,60- 85% iz masti i
5% iz proteina.

Zona 2 -Umerena zona tj. zona niskog intenziteta, 60%-70% od maksimalne
vrednosti pulsa
Energija u ovoj zoni obezbeuje se 10% iz ugljenih hidrata, 85% iz masti i 5%
iz proteina. Na osnovu energetske potronje moe se zakljuiti da je ovo idealna
zona za redukovanje telesne mase, jer se najvei deo energije crpi iz masti. Efekat
redukcije je vei ukoliko aktivnost traje due. Najee primenjivani sadraji su
plivanje, lagano tranje, vonja biciklom, nordijsko skijanje i rad sa malim
optereenjem u fitnes salama. Osim za redukovanje telesne mase rad u ovoj zoni se
koristi za zagrevanje, a neznatnog uticaja ima i na porast izdrljivosti i kondicije.

Zona 3 - Aerobna zona, 70%-80% od maksimalne vrednosti pulsa
Rad u aerobnoj zoni ostvaruje se dugotrajnim aktivnostima srednjeg
intenziteta kao to su tranje, vonja biciklom, plivanjem, aerobikom i fitnesom.
Znaaj ove zone na kariovaskularni i respiratorni sistem su viestruke i kao rezultat
dobijamo:
redukciju krvnog pritiska,
poveanje koronarnih arterija,
poveanje broja kapilara,
poveanje broja kapilara u radnim miiima,
poveanje broja i veliine svake mitohondrije,
poveanje transportovanja krvi u miie,
poveanja vitalnog kapaciteta plua,
poveanje maksimalne potronje kiseonika itd.
Poboljanjem kapaciteta i efikasnosti respiratornog sistema, kao i poveanjem
broja i veliine krvnih sudova koje snabdevaju srce, miie i ostale organe, poveava
se i opta izdrljivost.
Energija u ovoj zoni obezbeuje se 60% iz ugljenih hidrata, 35% iz masti i 5%
iz proteina.

Zona 4- Anaerobna zona tj. zona u nivou anaerobnog praga, 80%-90% od
maksimalne vrednosti pulsa
Kod veine osoba u ovoj zoni se nalazi anaerobni prag, tj. kardiovaskularni i
respiratorni sistem nisu vie u stanju da organizamu omogue dovoljnu koliinu krvi
(kiseonika), i organizam ulazi u stanje kiseonikog duga. Kao rezultat toga javljaju se
odreeni produkti u organizmu (kiseline). Energija u ovoj zoni obezbeuje se 80% iz
ugljenih hidrata, 15/o iz masti i 5/o iz proteina. Na osnovu energetske potronje
moe se uvideti da ova zona nije namenjena regulisanju telesne mase. Kod sportista
najee primenjivani tip treninga u ovoj zoni je intervalni i u kombinaciji sa zonom
tri moe se znaajno uticati na kondiciju i izdrljivost tj. trenirajui malo ispod
anaerobnog praga mora doi do poboljanja sposobnosti organizma da reciklira
mlenu kiselinu (laktate).

Zona 5- Crvena zona - zona maksimalnog intenziteta, 90%-100% od
maksimalne vrednosti pulsa
Ova zona namenjena je samo sportistima, i ne preporuuje se osobama koje
35
imaju za cilj zdravlje i odravanje dobre fizike kondicije (rekreativci). Rad u ovoj
zoni izaziva visoku koncentraciju laktata i dui rad u ovoj zoni moe imati za
posledicu pad forme, imuniteta i slabost aerobnog kapaciteta. U principu treba
izbegavati rad u ovoj zoni. Najee se u ovu zonu ulazi prilikom takmienja,
testiranja i veoma malo tokom treninga. Energija u ovoj zoin ozezbeuje se 90% iz
ugljenih hidrata, 5/o iz masti i 5/o iz proteina.

7 PREPORUKE ACSM-a i AHA

Vodi za zdrave odrasle ljude ispod 65 godina

Radite umereno intezivni kardio trening 30 minuta dnevno, 5 puta nedeljno
ILI
Radite vie intezivni kardio trening 20 minuta dnevno, 3 puta nedeljno
I
Radite 8-10 vebi snage, 8-12 ponavljanja svake vebe, 2 puta nedeljno

Umereno intezivni kardio trening znai podii frekvenciju srca i poeti se
znojiti, ali i dalje biti sposoban voditi normalnu konverzaciju tokom vebanja. U vie
intenzivnom kardio treningu normalna konverzacija nije mogua.


8 LITERATURA

Brojna literatura ne treba da zaplai itaoca (dovoljno je znati samo ono ta
pie u kripti), nego da ista poslui itaocu da, ukoliko eli, proiriti svoja znanja o
obraenim temama.

1. American Alliance for Health, Physical Education, Recreation and Dance
(1989). Physical best the AAHPERD guide to physical fitness education and
assessment. Reston, Va: AAHPERD.
2. Conconi, F., Ferrari, M., Zioglio, P., Droghetti, P., Codeca (1982).
Determination of the anaerobic threshold by a noninvasive field test in
runners. J Appl Physiol.;52:869-837.
3. Egger, G., Champion, N. and Bolton, A. (1999). The Fitness Leaders
Handbook (Fourth edition). London: A & C Black.
4. Eremija, M. (1997). Biologija razvoja oveka sa osnovama sportske medicine
(Praktikum). Beograd: Fakultet za fiziku kulturu.
5. Federation International of Sports Aerobics and Fitness & Belgrade Aerobic
and Fitness Association (2006). Prirunik za sportske trenere izvor
informacija za fitness profesionalce. Beograd: FISAF & BAFA.
6. Fleishman, E. A. (1964). The Structure and Measurement of Physical Fitness.
New York: Englewood Cliffs.
7. Fleishman, E. A. and Hempel W. E. (1956). Factorial Analysis of Complex
Psychomotor Performance and Related Skills. Appl. Psychology, XL, 96.
8. Gaji, M. (1985). Osnovi motorike oveka. Novi Sad: Fakultet fizike kulture.
9. Gredelj, M., Metiko, D., Hoek, A. i Momirovi, K. (1975). Model
hijerarhijske strukture motorikih sposobnosti. Kineziologija, (1-2).
36
10. Hoek-Momirovi, A. (1981). Povezanost morfolokih taksona sa manifestnim
i latentnim dimenzijama. Kineziologija, (4).
11. Kuper, K. (1971). Aerobik. Beograd: NIP Partizan.
12. Kureli, N. (1967). Osnovi sporta i sportskog treninga (II dopunjeno izdanje).
Beograd: Sportska knjiga.
13. Kureli, N., Momirovi K., Stojanovi M., turm J., Radojevi . i N. Viski-
talec (1975). Struktura i razvoj morfolokih i motorikih dimenzija omladine.
Beograd: Institut za nauna istraivanja fakulteta za fiziko vaspitanje.
14. Kukolj, M., Jovanovi A. i Ropret R. (1996). Opta antropomotorika.
Beograd: Fakultet fizike kulture.
15. Malacko, J. (2000). Osnove sportskog treninga (IV preraeno i dopunjeno
izdanje). Beograd: Sportska akademija
16. Mazi, S., ivoti Vanovi, M., Igraki, I., ivani, S., Malievi, S.,
Radovanovi, D. i Rosi, N.K. (2000). Beogradski ergometrijski step test
(BEST) novi step test za brzu procenu fizike sposobnosti. Nova sportska
praksa, (3-4).
17. Metiko, D. i Hoek, A. (1972). Faktorska struktura nekih testova
koordinacije. Kineziologija, (2).
18. Miti, D. (2001). Rekreacija. Beograd: Fakultet sporta i fizikog vaspitanja.
19. Mood, D., Musker, F. F. and Rink, J. E. (1995). Sport and recreational
activities (Eleventh edition). Mosby-Year, Inc.
20. Niin, . (2000). Antropompotorika teorija. Novi Sad: Fakultet fizike kulture.
21. Oja, P. and Tuxworth, B. (1995). Eurofit for adults Assessment of health-
related fitness. Finland, Tampere: Counsil of Europe, Committee for the
development of sport and UKK Institute for health promotion research.
22. Opavsky, P. (1975). Interrelacije biomotorikih dimenzija i miinih
naprezanja. Fizika kultura, (4).
23. Ostoji, S., Mazi, S. i Diki, N. (2003). Telesne masti i zdravlje.
Beograd: Udruenje za medicinu sporta Srbije.
24. Peri., D. (1997). Uvod u sportsku antropomotoriku. Beograd: Sportska
akademija.
25. Stojiljkovi, S. (2005). Fitness. Beograd: Fakultet sporta i fizikog vaspitanja.
26. Stojiljkovi, S. (2005). Efekti tranja u razliitim zonama intenziteta
(Monografija). Beograd: Zadubina Andrejevi.
27. ekelji, G. (1996). Mogunost procene funkcionalnih sposobnosti mladih
sportista modifikovanim step testom. Magistarski rad, Beograd: Fakultet
fizike kulture.
28. Zaciorski, V. M. (1969). Fizika svojstva sportiste. Beograd: JZFK i FFK.
29. Zaciorski, V. M. (1975). Fizika svojstva sportiste. Beograd: NIP Partizan.











37
9 PRILOG PRIMERI MERNIH LISTI

ANTROPOMETRIJA

Identifikacioni broj: I I I I
Pol: 1 muki 2 enski (zaokruiti)
Prezime i ime: ______________________ Grupa: I I
Datum roenja: __________________ Redni broj u grupi I I

Datum 1. merenja: ________________ Sati: _______
Datum 2. merenja: ________________ Sati: _______

MERA 1. MERENJE 2. MERENJE Merna
jedinica
1. Telesna teina (ATELT) I I I I I I I I I I (0,5 kg)
2. Obim grudi srednji (AOGRS) I I I I I I I I I I (mm)
3. Obim nadlaktice opru. (AONAO) I I I I I I I I I I (mm)
4. Obim nadlaktice savije. (AONAS) I I I I I I I I I I (mm)
5. Obim natkolenice (AONAT) I I I I I I I I I I (mm)
6. Obim potkolenice (AOPOT) I I I I I I I I I I (mm)

7. Koni nabor na leima (ANABL) I I I I I I I I (mm)
8. Koni nabor na tricepsu(ANATR) I I I I I I I I (mm)
9. Koni nabor na trbuhu (ANABT) I I I I I I I I (mm)
10. Koni nabor na natkol. (ANANA) I I I I I I I I (mm)
11. Koni nabor na potkol. (ANAPO) I I I I I I I I (mm)

Merioci:
1. merenje 2. merenje
Volumen i masa tela (1.-6.) ___________ ____________
Potkono masno tkivo (7.-11.) ___________ ____________


















38
BODY COMPOSITION MONITOR
MODEL: TANITA BC-540

IME I PREZIME
IDENTIFIKACIONI BR.


DATUM MERENJA
VREME MERENJA

INICIJALNO MERENJE FINALNO MERENJE
TELESNA VISINA
GODINE STAROSTI

Weight (kg)

Body Fat (%)
(TSTMA)


Total Body Water (%)
(TSUTV)


Muscle Mass (kg)
(TSMMA)



MERILAC
ASISTENT 1
ASISTENT 2




















39
MOTORIKI TESTOVI
Identifikacioni broj: I I I I
Prezime i ime: ______________________
Grupa: I I
datum 1. testiranja: ________ sati: _______
1. dan datum 2. testiranja: ________ sati: _______
TESTOVI 1. TESTIRANJE 2. TESTIRANJE Merna
jedinica
1. Iskret palicom
(MISKR)
I I I I I I I I cm
2. Duboki pretklon na
klupici (MDUBP)
I I I I I I I I cm
3. pagat (MSPAG) I I I I

I I I I cm

datum 1. testiranja: ________ sati: _______
2. dan datum 2. testiranja: ________ sati: _______
TESTOVI 1. TESTIRANJE 2. TESTIRANJE Merna
jedinica
4. Zgibovi
(MZGIB)
I I I I I I I I broj
ponavljanja
5. Dizanje trupa za 30
sek. (MDIZT)
I I I I I I I I broj
ponavljanja
6. Horizontalni izdraj
na leima (MHOLE)
I I I I I I I I sek.
7.Skok u dalj iz mesta
(MSKOD)
I I I I I I I I I I cm
8. Duboki uanj za 30
sekundi (MDUBC)
I I I I I I I I broj
ponavljanja
9. Okretnost sa palicom
(MOKRP)
I I I I I I I I sek.

datum 1. testiranja: ________ sati: _______
3. dan datum 2. testiranja: ________ sati: _______
TESTOVI 1. TESTIRANJE 2. TESTIRANJE Merna
jedinica
10. Bacanje med. iz le.
na le. (MBAML)
I I I I I I I I I I cm
11. Izdraj u skleku
(MIZSK)
I I I I I I I I sek.
12. Ispravljanje trupa
(MISPT)
I I I I I I I I broj
ponavljanja
13. Skok u vis s mesta
(MSKOV)

dohvatna v. I I I I
doskona v. I I I I
razlika u v. I I I I
dohvatna v. I I I I
doskona v. I I I I
razlika u v. I I I I

cm
14. Izdraj u poluunju
(MIZPO)
I I I I I I I I sek.
15. Bubnjanje rukama i
nogama (MBURN)
I I I I I I I I broj
ponavljanja
40
Identifikacioni broj: I I I I
Prezime i ime: ______________________
Grupa: I I

datum 1. testiranja: ________ sati: _______
4. dan datum 2. testiranja: ________ sati: _______
TESTOVI 1. TESTIRANJE 2. TESTIRANJE Merna
jedinica
16. Bacanje med. sa gru.
iz seda raznonog
(MBAMG)
I I I I I I I I I I cm
17. Vis u zgibu
(MVISZ)
I I I I I I I I sek.
18. Neritmiko
bubnjanje (MNERB)
I I I I I I I I broj
ponavljanja
19. Slalom sa tri
medicinke (MSLAL)
I I I I I I I I sek.
20. Sklekovi
(MSKLE)
I I I I I I I I broj
ponavljanja
21. Troskok iz mesta
(MTROM)
I I I I I I I I I I cm

datum 1. testiranja: ________ sati: _______
5. dan datum 2. testiranja: ________ sati: _______
TESTOVI 1. TESTIRANJE 2. TESTIRANJE Merna
jedinica
22. Istrajno unasto
tranje (MISTR)
I I I I I I I I broj
ponavljanja

Ispitivai:
1. testiranje 2. testiranje
___________ ___________
___________ ___________
___________ ___________
___________ ___________