Tumaenje laboratorijske analize krvi

Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tanog i pouzdanog nalaza koji e

pokazati da li su u fiziolokim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je
re o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one
koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda elijski elemenata
krvi !krvna slika, ematoloki parametri" i druge, kojima se proverava bioemijski
sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedini organa i tkiva.
Kompletna krvna slika !KK#"
Kompletna krvna slika se radi zbog procene opteg zdravstvenog stanja i
otkrivanja raznovrsni poremeaja poput anemija, infekcija, stanja uranjenosti
organizma i izlo$enosti otrovnim materijama. KK# ukljuuje broj eritrocita,
leukocita i trombocita, eritrocitne konstante !%C&, %C', %C'C, ()*",
trombocitne konstante !%+&, +)*", diferencijalnu krvnu sliku !podvrste
leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti", emoglobin i
ematokrit
,ritrociti
,ritrociti - crvena krvna zrnca !(.C", su najzastupljenije elije a uloga im je da
transportuju kiseonik vezan za emoglobin iz plua do drugi tkiva. /ormalne
vrednosti su od 0,12 3 45467l do 8,51 3 45467l za $enu i od 9,09 3 45467l do 8,:6
3 45467l za mukarce". #ni$ene vrednosti su najee znak anemije ili gubitka
krvi usled krvarenja. +oviene vrednosti mogu biti poveane u stanjima
emokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravi ljudi.
'emoglobin
'emoglobin !';." je sastojak crveni krvni zrnaca eritrocita. <n prenosi
kiseonik iz plua u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u plua. #vakim udaom
krv u pluima dobija kiseonik i zavaljujui upravo emoglobinu distribuira ga do
svi tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad
elija, za emoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. <vaj ciklus se
zatvara vraanjem krvi u plua, osloba=anjem ugljen dioksida i novim vezivanjem
kiseonika. /ormalna koncentracija je 445-415 g7>. Koncentracija emoglobina je
sni$ena kod anemija. +ovean je u stanjima emokoncentracije organizma i kod
policitemija
'ematokrit
'ematokrit !'CT" predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi. /ormalne
vrednosti su za $ene 5.082 - 5.9:5 l7l i kod mukaraca 5.94 - 5.80 l7l. Kod
akutnog krvarenja ematokrit mo$e da bude normalan, a u fazi oporavka se
smanjuje. Kod anemije usled nedostatka gvo$=a ematokrit je smanjen, jer
eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude
smanjen. 'ematokrit je smanjen u trudnoi, a smanjuje se i sa godinama $ivota.
Tako=e je smanjen kod anemija, leukemija, poveane funkcije titaste $lezde
!ipertireoze", ciroze jetre, opekotina i infekcija. +oveane vrednosti ematokrita
se vi=aju kod deidratacije i oka.
,ritrocitne konstante
,ritrocitne konstante se izraunavaju iz broja eritrocita, koncentracije
emoglobina i ematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.
%C& !mean cell volume" ? proseni volumen eritrocita - daje informaciju o
veliini eritrocita. /ormalne vrednosti su 14 - @@ fl
%C' !mean cell emoglobin" - prosena koliina emoglobina u eritrocitu.
/ormalne vrendosti su 6@-06.@ pg
%C'C !mean cell emoglobin concentration" ? prosena koncentracija
emoglobina na litar eritrocita. /ormalne vrednosti su 045 - 085 g7l
>eukociti
>eukociti !*.C", bela krvna zrnca, se stvaraju u kotanoj sr$i i tite organizam
od infekcija. Aestvuju u imunom odgovoru. +ostoji pet razliiti vrsta beli krvni
zrnacaB sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivni i drugi
tetni materija. /ormalne vrednosti su 0.@ - 45345@7l. Kada je njiov broj uvean
!leukocitoza", to ukazuje da telo proizvodi vei broj ovi elija, odnosno da je
napadnuto, na primer bakterijama. Cko je njiov broj manji, poveava se rizik od
infekcije. /ekontrolisana produkcija beli elija !leukemija" nastaje usled
kancerozne mutacije mijelogeni ili limfogeni elija. >eukopenija, smanjenje
broja beli krvni zrnaca, javlja se kod virusni infekcija, u stresnim situacijama,
kod opte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Azimanje
pojedini lekova tako=e mo$e da dovede do smanjenja broja beli krvni zrnaca i
zato se kod takvi pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize.
/eutrofilni granulociti !/,A" su najzastupljeniji fagocitni leukociti. /eutrofilni
granulociti su zrele elije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse ak i
u krvnoj cirkulaciji.
/ormalne vrednosti su 95-:5D
%onociti !%</<" zajedno sa neutrofilnim granulocitima ine osnovu fagocitnog
odbrambenog sistema u organizmu. %onociti su nezrele elije ija je sposobnost
da se bore mala, me=utim, kada jednom u=u u tkiva, poinju da bubre i postaju
makrofagi koji su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima.
/ormalne vrednosti su 4-45D
,ozinofilni granulociti !,<#" uestvuju u obrani organizma od alergijski
agenasa i parazitarni infekcija.
/ormalne vrednosti su 5 - 2D
>imfociti !>E%" predstavljaju populaciju leukocita koja ukljuuje dve osnovne
subpopulacije: T limfocite, koji uestvuju u elijskom imunitetu i . limfocite koji
se transformiu u plazma elije koje proizvode antitela i tako uestvuju u
umoralnom imunitetu. /ormalne vrednosti su 65 - 85 D

.azofilni granulociti !.C#<" su najmanje zastupljena populacija leukocita u
perifernoj krvi i uestvuju u alergijskom odgovoru.
/ormalne vrednosti su 5-4D
Trombociti
Trombociti !+>T" su elije koje uestvuju u koagulaciji !zgruavanju" krvi .
/ormlane vrednosti su 495-985 3 45@7l. %anjak trombocita !trombocitopenija"
izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sni$eni kod emioterapija, maligni
oboljenja, epatitisa C... &iak izaziva pojaano zgruavanje krvi i mo$e da
dovede do stvaranja krvnog ugruka u kardiovaskularnom sistemu.
%orfoloke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva indeksa koji se
dobijaju elektronskim posmatranjem odre=enog volumena krvi u brojau, a to su:
+)* !(aspodela trombocita po volumenu", normalne vrednosti 42-68
%+& !+roseni volumen trombocita", normalne vrednosti :,15-46 fl
#edimentacija eritrocita
#edimentacija je brzina kojom se krvne elije izdvajaju iz seruma. Cko se krv koja
sadr$i antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti e se
postupno poeti talo$iti na dno. .rzina kojom se ove elije talo$e je osetljiva na
indeks reakcije tela na povredu ili bolest, kao to je npr. leukocitoza ili groznica.
/ormalna brzina sedimentacije ne iskljuuje mogunost postojanja bolesti, ali
ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja. /ormalne vrednosti su 6-
46 mm7. #edimentacija je ubrzana kod upala, razaranja elija, masivni
trovanja, u trudnoi i posle poro=aja, kod T.C, reumatski bolesti npr. akutne
reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze,
svim vrstama oka, kod postoperativni stanja, tumora, oboljenja jetre,
menstruacija !neznatno ubrzanje". Asporena je kod novoro=eneta, policitemije,
kongestivne srane insuficijencije, alergijski stanja, pojedini vrsta anemija.
()* !red cell distribution Fidt" ? mera varijabilnosti veliine eritrocita.
/ormalne vrednosti su 44,8-42,8 D. ()* specifino ukazuje na postojanje jedne
ili vie populacija eritrocita to je karakteristika pojedini ematoloki bolesti
eritrocitne loze, a ujedno je i va$an prognostiki pokazatelj efikasnosti leenja i
ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uoava u krvnom razmazu.
+romene vrednosti pojedini eritrocitni konstanti, naroito %C& parametra,
dijagnostiki su znaajne u klasifikaciji pojedini anemija i uvek se posmatraju u
korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije emoglobina.
+oveane vrednosti eritrocitnog indeksa %C'C sreu se kod bolesnika sa tekim
oblikom deidratacije, dok se poveane vrednosti %C& mogu nai kod
megaloblastne anemije !nedostatak vitamina .46 ili folne kiseline", bolesnika sa
roninom opstruktivnom boleu plua !ronini opstruktivni bronitis i
emfizem", smanjenom funkcijom titaste $lezde !ipotireozom", oboljenjem jetre
!ciroza" i kod teki alkooliara.
#talno smo u dilemi da li su nai bioemijski parametri laboratorijske analize u
granicama normale i ta se deava ako su povieni ili sni$eni. Gbunjuju nas i
struni medicinski termini poput, alkalna fosfataza, kreatinin, amilaza, C reaktivni
protein!C(+", transaminaze, ;;T,... ta znae pojedine skraenice i koja je
njiova uloga u organizmu.. <vaj lanak e na najednostavniji nain pokuati sa
da sve odgovore na vae dileme o bioemijskim parametrima laboratorijske
analize.
Clkalna fosfataza !C>+"
Clkalna fosfataza je grupno-specifini enzim koji katalizuje idrolizu monoestera
fosfatne kiseline i alkoola. ,nzim je prisutan najvie u epitelu tankog creva,
bubre$nim tubulima, kostima, jetri, placenti i leukocitima. C>+ u serumu zdravi
odrasli osoba uglavnom potie iz jetre, a u serumu dece i iz kostiju.
/ormalne vrednosti u krvi: :1-64: A7l za mukarceB 21-609 A7l za $ene.
+oviene vrednosti mogu da ukazuju na poveanu razgradnju kostiju i na mogui
razvoj osteoporoze, na bolesti kostiju !osteosarkom, metastaze,
iperparatireiodizam, +ad$etova bolest". Karakteristino je povienje u
sluajevima postojanja prepreke u $unim putevima !kamen, o$iljno tkivo, rak",
ali i kod oboljenja jetre. /eka oboljenja poput 'odgkinove bolesti, kongestije srca
i ulcerativnog kolitisa daju umereno poviene vrednosti C>+-a u serumu.
+oveane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i izgradnje kostiju odvija
Hpunom paromH, to je normalno samo u detinjstvu ili nakon preloma. Tako=e,
C>+ je fizioloki povien kod trudnica u treem trimestru trudnoe.
;ama glutamil transferaza !;;T"
;;T je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu
i bubrezima. /ajvie -;T-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog creva i
mozgu, nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina.
/ormalne vrednosti su 1-95 za mukarce i 8-08IJ7I za $ene.
Cktivnost je poviena kod ciroze jetre, akutnog virusnog epatitisa, roninog
epatitisa, pankreatitisa, infarkta miokarda, postojanja opstrukcije u $unim
putevima, primarni ili metastatski tumora jetre, oteenja jetre izazvanog
alkoolizmom, dekompenzovane srane bolesti i zloudnog tumora pankreasa.
Cminotransferaze !Transaminaze"
Cminotransferaze su unutarelijski enzimi koji uestvuju u metabolizmu
aminokiselina i ugljeni idrata. A visokim koncentracijama se nalaze u jetri,
miiima i mozgu. <dre=ivanje katalitike aktivnosti ti enzima znaajno je u
dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda, i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti
jetre, pankreasa i drugi bolesti. +risutni su u krvi u dva oblika: kao C#T !ili
#;<T" i C>T !ili #;+T".
+oviene koncentracije ovi enzima govore o propadanju ili oteenju
prvenstveno jetre, !akutne infekcije ili toksinog oteenja jetre, ciroze ili rak
jetre" i infarkta miokarda.
Cspartat aminotransferaza !C#T"
C#T-a ima najvie u jetri, sranom miiu, manje u mozgu, bubrezima,
pankreasu, pluima i u nizu drugi organa.
/ormalne vrednosti : :-01 IJ7I
+oviene vrednosti C#T-a su prisutne kod infarkta miokarda, miine distrofije,
kod bolesti jetre !izrazito visoke vrednosti kod virusnog epatitisa i u akutnom
toksinom epatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog roninog
epatitisa".

Clanin aminotransferaza !C>T"
/ormalne vrednosti: 1-94 IJ7I
+oviene vrednosti ukazuju na akutno oteenje jetre, najee izazvano
terapijom antibioticima, unosom gazirani pia, sokova, a poviene su i kod
virusni epatitisa, kod bolesti pankreasa !ronini i akutni pankreatitis i
karcinom" i kod masivnog infarkta.
Clfa amilaza
Clfa amilaza je enzim male molekularne mase. +o mestu delovanja spada u
enzime digestivni sokova. <dre=ivanje katalitike koncentracije alfa amilaze
koristi se u dijagnostici i praenju uspea u terapiji akutnog pankreatitisa i za
otkrivanje upalni procesa pljuvani $lezda.
#-alfa amilaza ?normalne vrednosti: 61-455 IJ7I
A-alfa amilaza ? normalne vrednosti: - 5-985 IJ7I
Cmilaza je poviena u serumu oboleli od bolesti pankreasa !akutni pankreatitis,
tumori" i kod bolesti pljuvani $lezda !mumps", a mo$e biti poviena i kod
bolesti bilijarnog trakta !olecistitis, olangitis, olelitijaza", perforacije ira na
$elucu, intestinalnoj opstrukciji, ileusu, uremiji i u postoperativnim stanjima.
Kreatin kinaza !C+K"
C+K cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neopodna za
funkcionisanje elijskog metabolizma. <vim enzimom su bogati skeletni i srani
miii i mozak.
+ovienje nivoa u krvi javlja se u svim sluajevima gde su oteena i razorena
pomenuta tkiva - srani infarkt, povrede miia, miine distrofije i premorenost,
ipotireoza i mo$dani udar praen nekrozom.
>aktat deidrogenaza !>)'"
>)' je enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim miiima i
eritrocitima i katalizuje me=usobno pretvaranje laktata i piruvata.
+ovien je u megaloblastnoj i pernicioznoj anemiji, virusnom epatitisu, oku,
ipoksiji, infarktu miokarda, cirozi, opstruktivnoj $utici, bubre$nim bolestima,
metastatskom karcinomu, kod svi stanja praeni propadanjem skeletni
miia, jetre, plua, ko$e. Tako=e, i kod raspadanja crveni krvni zmaca i neki
tumora.
.ilirubin
.ilirubin je krajnji produkt razgradnje proteina koji sadr$e em. <ko 15 D
bilirubina nastaje razgradnjom emoglobina iz eritrocita !nakon 465 dana $ivota
eritrocita u krvi" u retikuloendotelnom sistemu !(,#". +reostali 65 D dnevno
stvorenog bilirubina nastaje iz pretodnika eritrocita u kotanoj sr$i !neefikasna
eritrocitopoeza" i drugi em proteina !mioglobin, citokromi, katalaza".
%etabolie se u jetri i izluuje u $ui. Ckumulira se u krvi kada postoji oteenje
jetre, zapuenje $uni puteva ili poveano razaranje crveni krvni zrnaca.
<dre=ivanje bilirubina ima veliki znaaj u diferencijalnoj dijagnostici $utica.
/ormalne vrednosti u krvi: 0-05 mikromola7>.
%ali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. Azroci povienja mogu biti
dugotrajno leenje nekim lekovima !tetraciklini, antiinflamatorni lekovi",
postojanje kamena u $ui ili virusna upala - epatitis !C, . i C". (etko je povien i
u drugim sluajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod
dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa ranljivi materija.
#ni$ene vrednosti nemaju dijagnostiki znaaj.
Area
Area je krajnji produkt metabolizma belanevina. Izluuje se putem bubrega tj.
mokrae azotemija il i uremija predstavlja gomilanje azotni jedinjenja u krvi zbog
poremeene funkcije bubrega. A normalnim okolnostima te materije se gotovo
uvek odstranjuju putem mokrae.
/ormalne vrednosti uree u krvi: 6,1-:,6 mmol7l.
+oviena koncentracija uree u serumu je kod bolesnika koji imaju smanjenu
funkcionalnu sposobnost bubrega !glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza"
i kod bolesnika kod koji je poveana razgradnja proteina u organizmu !groznica,
nekroza" i povrede.
#ni$ena je kod dugotrajnog gladovanja i teki oteenja jetre.
Kreatinin
Kreatinin nastaje iz kreatina, krvlju dolazi do bubrega gde se delom izluuje iz
organizma. Koncentracija kreatinina u serumu zavisi prvenstveno od
glomerularne filtracije, pa je dobar pokazatelj funkcije bubrega.
/ormalne vrednosti: 80-469 umol7l
+ovien je kod akutne i ronine bubre$ne insuficijencije, prepreke u mokranim
putevima i oteenja funkcije bubrega nekim lekovima ili otrovima. +oviene
vrednosti kreatinina mogu biti i posledica vee fizike aktivnosti ili uzimanja
steroida. Azrok mo$e da bude i jak proliv koji je doveo do deidracije organizma.
#manjene vrednosti se javljaju kod trudnica i $ena uopte.
%okrana kiselina !urati"
%okrana kiselina je proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje
razlaganjem rane i nukleinski kiselina u organizmu. Kako je ona raspadni
produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to ini na dva naina: dve
treine preko mokrae, a jednu treinu putem stolice.
/ormalne vrednosti: mukarci 655-965B $ene 495-095 umol7>.
+oviene vrednosti se javljaju kod gita !talo$enja kristala mokrane kiseline u
zglobovima", a razlog povienog nivoa mokrane kiseline mo$e biti i smanjena
sposobnost bubrega da je izlui. &isoke vrednosti se zapa$aju i kod pojedini
oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnoi, kod alkooliara, u )aunovom
sindromu, kod trovanja olovom, loe israne, bolesti jetre, kod gojaznosti i
psorijaze. #tres i izuzetno naporne fizike aktivnosti, kao i oteenje funkcije
bubrega tako=e dovode do njenog porasta. +ojedini lekovi, a pre svi terapija
citostaticima ili zraenjem kod pojedini vrsta raka podi$e ekstremno njen nivo
usled raspada velikog broja tumorski elija iz koji se osloba=a purin, a samim
tim i mokrana kiselina.
#ni$ena koncentracija nema dijagnostiki znaaj.
>ipidi
&isoki rizik uestalosti ateroskleroze su bolesti uzrokovane poremeajem
metabolizma lipida. +oremeaji metabolizma lipida se procenjuju na osnovu
koncentracija olesterola i triglicerida u plazmi, i podataka dobijeni
elektroforezom lipoproteina.
'olesterol
#tvara se u jetri. /jegova koncentracija u krvi je usko povezana sa
metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugi faktora: pre svega
naina israne, nasle=a, rada ormona tj. $lezda sa unutranjim luenjem,
funkcije i integriteta vitalni organa poput jetre i bubrega.
/ormalne vrednosti u krvi: 0,45 - 8,8 mmol7l.
+ovien je kod israne bogate masnim materijama, u poetnoj fazi epatitisa,
opstruktivnom ikterusu, lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu, ipotireozi i nizu
nasledni bolesti !iperolesterolemija tip IIa". I neki lekovi mogu da povise nivo
olesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi.
#ni$ene vrednosti su obino kod iperfunkcije tiroideje, kod neki bolesti kod
koji postoji teko oteenje jetre !ciroza i teki ronini epatitisi". #manjen je i
kod potranjenosti, anemije i u sluaju uzimanja lekova poput aspirina,
estrogena, ormona titne $lezde.
')>-olesterol
<d ukupnog olesterola u serumu oko 65D otpada na ')> kolesterol !'eavK
densitK colesterol". ')> olesterol, odnosno njegova podfrakcija, ')>6 ima
protektivnu ulogu. Lto su vie vrednosti ')> olesterola, to je bolje, jer ovaj
olesterol HistiH krvne sudove.
/ormalne vrednosti su 4.50-4.88 mmol7>.
+oveani ')> je pokazatelj zatienosti od kardiovaskularni bolesti.
I minimalno smanjenje upuuje na poveani rizik od ateroskleroze !talo$enja
rnasnoa na unutranjim zidovima krvni sudova, to dovodi do njiovog
zaepljenja i bolesti kao to su infarkt srca i mo$dani udar".
>)> olesterol
>)> kolesterol ili Mlo olesterolM i njegovo odre=ivanje je va$no kao faktor rizika
za koronarna oboljenja i za aterosklerozu
/ormalne vrednosti su 4,88-9,80 mmol7>.
+oviene vrednosti obino su povezane sa nepravilnom isranom i stresom.
Tada se poveava rizik nastanka kardiovaskularni bolesti, pre svi
ateroskleroze
Trigliceridi
%asnoa iz rane se idrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetie u
elijama crevne sluzoko$e, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. sti$e do jetre.
&iak se deponuje u obliku masni naslaga.
/ormalne vrednosti su 5,92-6,61 mmol7>.
+ovien je nivo kod poveanog unosa ranom, oteenja funkcija jetre,
roninog alkoolizma, eerne bolesti, nefrotskog sindroma, ipotireoze,
opstrukcije $uni puteva, uzimanja neki lekova npr. kontraceptiva, i to je za
savremenog oveka veoma va$no istai stres.
#manjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostike vrednosti i mo$e
se nai kod malnutricije, malapsorpcije, ipertireoze, terminalni stanja bolesti
jetre.
Akupni proteini
+roteini su gradivni materijal oveijeg tela. #astavljeni su od aminokiselina
me=usobno povezani peptidnim vezama. +rema sastavu proteini se dele na
jednostavne i slo$ene. Jednostavni proteini izgra=eni su samo od aminokiselina,
a slo$eni proteini pored svoje proteinske strukture sadr$e i tzv. neproteinsku ili
prostetinu grupu. Nunkcija pojedini proteina mo$e biti: odr$avanje osmotskog
pritiska, enzimska, odbrambena, gradivna, puferska, transportna, ormonska itd.
+oveana koncentracija ukupni proteina ? iperproteinemija javlja se kod
deidratacije, paraproteinemije i mijeloma i ronini bolesti !ciroza jetre, #>,,
sarkom, kronine upale".
#ni$ena koncentracija ukupni proteina ? ipoproteinemija javlja se kod
prekomerne idratacije, gubitka proteina iz organizma, smanjene sinteze
proteina ili poveanog katabolizma proteina !ipertireoza, diabetes melitus,
nefroza, malapsorpcija", kod leukemije i neki drugi maligni bolesti.
Clbumini
Clbumin je protein koji se sintete u jetri, osnovna mu je funkcija odr$avanje
ravnote$e tenosti u organizmu.
#manjene koncentracije albumina se javljaju kod jake proteinurije !nefrotski
sindrom", uro=eni greaka organizma !disalbuminemija i analbuminemija",
bolesti jetre, opekotina i enteritisa.
;lukoza
;likemija pokazuje koliinu glukoze !eera" u krvi. Koncentracija glukoze u krvi
se odr$ava u granicama normale delovanjem slo$enog ormonskog sistema.
/ormalne vrednosti: 0,8-2,4 mmol7l.
+oviena koncentracija glukoze - iperglikemija ? diabetes mellitus,
feoromocitom, teke opekotine, ok, stanja sa povienim adrenalinom.
#ni$ena koncentracija glukoze - ipoglikemija ? iperplazija, adenom i karcinom
pankreasa, manjak ormona koji su antagonisti adrenalina, kod poremeaja u
metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre.
;lukoza tolerans test !<;TT"
)ijagnoza eerne bolesti ili drugi oblika poremeaja u metabolizmu
ugljenoidrata potvr=uje se izvo=enjem klasinog testa tolerancije na optereenje
glukozom !<;TT". <;TT je test kojim se ispituje metabolizam ugljenoidrata i
pomou kojega se mo$e prepoznati rani stadijum dijabetesa. Koncentracija
glukoze je, nakon optereenja organizma glukozom, poviena i u testu se
odre=uje vreme za koje e koncentracija glukoze pasti na normalu. <vaj test
oponaa fizioloko uzimanje rane pod standardnim uslovima.
;vo$=e
;vo$=e je jedan od esencijalni oligoelemenata u organizmu, sastavni je deo
emoglobina, mioglobina, citoroma i mnogi enzima. ;lavno skladite gvo$=a
je retikuloendotelni sistem, zatim jetra, slezina, kotana sr$ i bubrezi.
Koncentraciju gvo$=a u serumu odre=uje nekoliko faktora ukljuujui apsorpciju
iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj sr$i, gubljenje
emoglobina i sinteza novog emoglobina. Gajedno sa emoglobinom,
eritrocitima i parametrima koji odre=uju morfologiju eritrocita !%C&, %C' i
%C'C" pru$a uvid u stanje kotane sr$i. <dre=ivanje samo gvo$=a nema
nikavog znaaja za postavljanje dijagnoze anemije.
/ormalne vrednosti: 1,@-05 umol7>.
#manjena koncentracija gvo$=a u serumu !iposideremija" je posljedica
nedostatka gvo$=a u organizmu iji uzrok mo$e biti malnutricija, malapsorpcija,
gubitak gvo$=a !nefroza, nefritis, te$a krvarenja" ili smanjeno otputanje gvo$=a
iz (,#-a !akutne i ronine infekcije, autoimune bolesti" i u toku perioda aktivnog
i intenzivnog stvaranja elija krvi !ematopoeze".
+ovieno je kod viestruki transfuzija, prekomernog davanja preparata gvo$=a,
poveanog ubrzanog razaranja crveni krvni zrnaca, razliiti vrsta anemija,
emoromatoze i virusne upale jetre, kod trovanja olovom.
TI.C I AI.C
;vo$=e se u telu transportuje spojeno sa belanevinom globulin transferinom ili
siderofilinom. <d koliine transferina u serumu zavisi koliko se gvo$=a mo$e
vezati, odnosno koliki je ukupni kapacitet vezivanja gvo$=a u serumu, TI.C !total
iron binding capacitK". /ormalno je da samo jedan deo transferina ima vezano
gvo$=e, dok je drugi deo transferina slobodan, tj. nezasien. Taj deo transferina
koji jo mo$e vezivati gvo$=e zove se nezasieni kapacitet vezivanja gvo$=a,
AI.C !unsaturated iron binding capacitK".
TI.C je smanjen u cirozi, emoromatozi, nefrozi, roninim infekcijama i
malignim bolestima, kod razaranja crveni krvni zrnaca, uremije.
+orast TI.C-a se esto javlja kod stanja sa smanjenom koncentracijom gvo$=a u
organizmu, kod nekroze jetre zbog otputanja feritina, kod $ena koje koriste
oralne kontraceptive, kod anemija, krvavljenja, trudnoe i akutnog epatitisa.
,lektroliti
,lektroliti uestvuju u odr$avanju ravnote$e i raspodele vode, odr$avaju normalni
osmotski pritisak i idrataciju, potpoma$u rad srca i drugi miia, aktivatori su
enzima itd.
Kalijum
Izuzetno va$an mineral koji direktno utie na funkciju nerava i miia, pre svega,
u smislu njiove oteene kontraktilne sposobnosti.
/ormalne vrednosti: 0,1-8,0 mmol7l.
+ovien je kod insuficijencije bubrega i nadbubre$ne $lezde, i nagle terapije
visokim dozama kalijumovi soli, iperfunkcije nadbubre$ne $lezde.
#manjene koncentracije kalijuma u serumu su kod gubitka usled prekomerne
diureze, povraanja, proliva ili pankreasne fistule, kod dilucije ekstracelularne
tenosti, iperfunkcije nadbubre$ne $lezde, nedovoljne israne, gladovanja,
gubitka povraanjem ili dijarejom i naglog prelaza kalijuma iz ekstracelularne
tenosti u eliju !dijabetina acidoza".
/atrijum
Gajedno sa anjonima predstavlja najvei deo osmotski aktivni materija u plazmi
koje reguliu u velikoj meri raspodelu vode u telu.
/ormalne vrednosti: 40@-489 mmol7l.
+oviene koncentracije nastaju kod iperfunkcije nadbubre$ne $lezde, kod
preteranog gubitka tenosti !povraanje, proliv", traume ili oboljenja centralnog
nervnog sistema.
#manjen je u sluaju insuficijencije bubrega i nadbubre$ne $lezde, neadekvatnog
unosa, preteranog gubitka, gastrointestinalni poremeaja !gastritis, tumor
$eluca, intestinalna opstrukcija", jake diureze, ipofunkcije i infektivni bolesti
!pneumonija".
'lor
+redstavlja neorganski anjon u vanelijskoj tenosti. Izuzetno je va$an za
odr$avanje kiselinskobazne ravnote$e u organizmu.
Akoliko se gubi dolazi do alkaloze !baznosti", kao u sluajevima povraanja,
proliva, ozbiljnije insuficijencije bubrega sa gubitkom soli, roninog plunog
emfizema, eerne bolesti, prekomernog znojenja, poremeaja rada
nadbubre$ni $lezda, metabolike alkaloze.
Kada se lor preterano konzumira ili zadr$ava u organizmu dolazi do ispoljavanja
acidoze !kiselosti". To se vi=a pre svega kod bubre$ni bolesti, deidratacije
!gubitka tenosti iz organizma" i preteranog leenja fiziolokim rastvorom.
%agnezijum
+rvenstveno je me=uelijski elektrolit. Gnaajan je za prenos signala izme=u
nerava i miia kao i pravilno funkcionisanje srca i krvni sudova.
+ovienje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomerni koliina soli
magnezijuma, najee intravenski ili u vidu injekcija.
# obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj israni
daleko je ei njegov manjak. Javlja se i kod potranjenosti i gladovanja,
gubitka uestalim stolicama, roninog alkoolizma i ronine upale jetre.
Kalcijum
Kalcijum se u organizmu nalazi najveim delom u kostima, manjim delom u
plazmi !4-6D", /ivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi
od armoninog rada $lezda sa unutranjim luenjem !pre svega paratitasti
$lezda", unosa namirnica koje sadr$e kalcijum, aktivnosti organa za varenje i
stanja bubrega.
+ovien je kod visoke koncentracije nivoa ormona paratitaste $lezde, kod
pojedini tumora i metastaza tumora u kostima, kod vika vitamina ), dugotrajne
imobilizacije tj. svi bolesti praeni razgradnjom kostiju.
%o$e biti i sni$eni vrednosti u sluaju kod ipoparatireoidizma, manjka vitamina
), insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja koliine
belanevina u organizmu, upale pankreasa.
Nosfor
Nosfor je uz kalcijum va$an za izgradnju kostiju, tako=e je va$an u aktivaciji
mnogi metaboliki puteva. /jegova koncentracija u serumu je pod direktnim
uticajem paratitasti $lezda, israne, apsorpcije u organima za varenje, funkcije
bubrega i metabolizma kostiju.
+oviene koncentracije fosfora nalazimo kod +agetove bolesti, neki maligni
bolesti i kod pacijenata kod koji zarastaju kosti. +ovien je kod insuficijencije
bubrega, ipoparatireoze i ipervitaminoze ).
#manjenu koncentraciju fosfora nalazimo kod malapsorpcije, kod preterane
konzumacije alkoola i kao posledica uzimanja neki lekova smanjen kod
iperparatireoze, ) ipovitaminoze, roninog alkoolizma, oboljenja jetre,
poremeaja acidobazne ravnote$e.