Onore de Balzak:

ia Gorio

Knjievni rod: epika
Knjievna vrsta: roman
Tema romana je ljubav oca Goria prema kderima koje ga iskoridavaju i elja mladog oveka iz provincije
da uspe u velikom gradu.
Ideja (poruka):Ovde bi mogla da stoji ona biblijska, ali u inverziji: Ko tebe hlebom, ti njega kamenom,
ili Novac je ivot ! Novac je sve!, kako veli ia Gorio. Meutim, zakon jaeg vlada u ivotinjskom
carstvu, ljudi bi trebalo da se od medveda, lava, magarca, jelena... razlikuju jer poseduju: savest, svest i
osedajnost. Ali u drutvu, pokvarenjaka, prevaranata i laljivaca poten ovek ne moe uspeti i dodi na
vrh lestvice ako ne prihvati njihova pravila borbe; to je najbolje shvatio Een Rastinjak.
Mesto i vreme radnje: Pariz. Radnja romana je vremenski tano odreena: kraj 1819. i poetak 1820.
godine. Period izmeu 1814. i 1830. je doba Burbonske restauracije, period obnove monarhije posle
Napoleonovog poraza. Tada se na vlast vratila burbonska kraljevska dinastija svrgnuta 1792, za vreme
Velike francuske revolucije (1789-1799).
Inspiraciju za roman "ia Gorio" Balzaku je posluila ekspirova tema iz Kralja Lira koji se liava svega
da bi njegove nezahvalne kderi mogle ostvariti svoje ambicije. Istorijska osnova: Onore de Balzak ivi i
radi u prvoj polovini 19. veka, u vreme kada se u Francuskoj sukobljavaju prolost, sadanjost i
bududnost i kada jaa buroazija u svojoj nezadrivoj tenji za vladu i bogadenjem. Sila novca je jedina
sila koja pokrede taj svet. U svojoj Ljudskoj komediji Balzak istie da Francuskom ne vladaju ni kralj, ni
ustav nego - "svemodna petofranka". U svojim delima die glas protiv drutvenog morala svoga doba,
protiv ljudskih konvencija, nepravde, neovenosti i protiv zakona koji su "pauina kroz koju se provlae
krupne muve, a zaglavljuju sitne muice". Aristokratiju je smatrao nosiocem kulturnih vrednosti. Iako je
u romanu "Seljaci" hteo prikazati tragediju komadanja plemidkih veleposeda, on je prikazao svu teinu
poloaja seljaka koji su posle revolucije osloboeni, izborili za sebe deo zemlje od feudalaca, da bi
odmah iza toga poeli robovati seoskom kapitalu. Kroz priu o tome kako je ia Gorio stekao svoje
bogatstvo italac saznaje itavu istoriju uspona francuske buroazije.

Izmeu gostiju pansiona posebnu panju privlai prezreni lik kome su se svi podsmevali ia Gorio,
nekadanji fabrikant rezanaca. ia Gorio je stekao bogatstvo za vreme revolucije prodajudi brano deset puta
skuplje no to ga je kupovao. Kada je ostao udovac, svu svoju ljubav je posvetio dvema kderima: kupovao im
haljine, nakit, koije; obezbedio im velik miraz i obe su se udale u aristokratske porodice. Starija kder Anastazija
postala je grofica de Resto, mlaa Delfina je postala baronica de Nisenan. Kada su ule u visoko drutvo, njihove
potrebe su postale vede - elele su da se istaknu na balovima i sveanim veerama. Novac su dobijale od oca koji je,
zaslepljen oinskom ljubavlju, zadovoljavao njihove prohteve i hirove, rukovoen stavom: ''Oevi uvek treba da
daju, pa da budu sredni. Uvek davati- to znai biti otac''. Dok je imao pare, pazile su ga i kao parajliju svakome
pokazivale. A kad je nestalo novca, nemilosrdno su ga oterale. U pansionu Voker je naao sklonite, prezren i
siromaan. Stalno menja spratove i iznajmljuje jeftine sobe. Odrekao se duvana, otpustio berberina, prestao je da
se puderie, nije vie nosio skupa odela, bivao je sve mraviji. ia Gorio '' koji je imao ezdeset i dve godine i
izgledao kao da nema ni etrdeset (...), koji je imao neeg mladalakog u osmehu, sada je liio na izlapelog,
nemodnog i bledog starca od sedamdeset godina''. Kada je ponestalo novca, prodao je nakit, zlatne tabakere,
svednjake, posue od srebra, uvek je kderima davao sa suzama radosnicama u oima, sredan to su one zadovoljne
i sredne. Kada bi u pansionu neko spomenuo ime neke od njegovih kderi, oslukivao bi da uje kako su izgledale,
jesu li bile sredne, jesu li se lepo provele. Da je njegova ljubav slepa, pokazuje sluaj kada je zakupio stan da bi
njegova kder Delfina imala gde da se sastaje sa Rastinjakom. Tek na samrti, kad danima ne bilo njegovih kderi jer
nije bilo ni novca, prvi put de izraziti razoarenje i bunt : "Ne, one nede dodi! Znam ja to ima ved deset godina. Ja
sam to pomiljao ponekad, ali nisam smeo da verujem". Umro je ia Gorio sam i naputen od kderi, kao ubogi
siromah. Ispratili su ga samo Rastinjak i Kristof, domar gospoe Voker. Kderi, za koje je sve rtvovao, nisu dole na
sahranu - poslale su prazne koije i koijae. ia Gorio u jednom trenutku kae Rastinjaku kako bi prodao Oca, Sina
i Svetog Duha da svojim derkama utedi jednu suzu. Ono to pokrede Goria, zbog ega ivi, jeste tragina, prevelika
ljubav prema derkama. Balzakove junake pokredu strasti. Votren govori Rastinjaku o ljudima sa strastima u Parizu.
Gorio je jedan od njih. Sa tog aspekta roman ia Gorio je duboka analiza ljudskih strasti. Een de Rastinjak. Kao
poseban znaenjski sloj romana izdvaja se pria o Rastinjaku kao mladom oveku koji ulazi u ivot. Een de
Rastinjak je mladid koji je iz provincije doao u Pariz na studije prava. Tu je osetio velegradski ivot, upoznao
siromatvo i blagostanje, uporedio svoju porodicu u svetlu pariskog ivota i shvatio da mora neto da promeni.
Shvatio je da u velikom gradu mora imati zatitnika da bi opstao i da bi mogao da ue u visoko drutvo koje je
postalo njegova preokupacija i glavni cilj. Brzo je doao u vezu sa daljom roakom vikontesom de Bozean i njena
kuda mu je postala prva stepenica za ulazak u visoko drutvo. injenica da je roak vikontese de Bozean, koja je po
svom imenu i po svom bogatstvu, jedna od najvedih plemkinja, otvarala mu je vrata aristokratskih kuda i
obezbeivala pozivnice za balove. Ved na prvim koracima u o drutvo Rastinjak mlad, neiskusan i ista srca
doivljava ponienje : njegovo odelo, dolazak peice na bal ili neuglednim koijama, izazivaju podrugljive poglede i
osmehe slugu koji mu otvaraju vrata. Prvi ulasci u to drutvo otkrili su mu neiskrenost, pritvornost, prevare, la.
Mladom i neiskusnom Rastinjaku ele da pomognu svojim savetima robija Votren i vikontesa Bozean. Votren je
dobro upoznao svet i iskusio drutvene nepravde pa nastoji da Rastinjaku otvori oi i ukae mu na neprijatne istine.
Za Votrena je Pariz obina kaljuga : Oni koji se u njoj ukaljaju, vozedi se kolima, to su poteni ljudi, a oni koji se
ukaljaju idudi peice, to su lopovi. "Ako vam se desi nesreda da ukradete neku sitnicu, pokazuju na vas na trgu pred
Palatom pravosua kao na kakvo udovite. Ali ako ukradete milion, onda de vas u salonima smatrati za potenog
oveka". Pokvarenost je opta pojava i oruje ljudi osrednjih osobina. U drutvo treba kriti put bleskom genija ili
umenom pokvarenodu. U ljudske mase treba ili uleteti kao topovsko ule, ili se uvudi kao kuga. Potenjem se
nita ne postie. I vikontesa de Bozean, u jednom trenutku razoaranja, kada je ljubavnik bio napustio, kazuje
Rastinjaku istinu o ivotu i upuduje ga kako da se ponaa u drutvu u koje hode da ue:"Dakle, gospodine de
Rastinjak, postupajte s ljudima onako kako zasluuju. elite da uspete, ja du vam pomodi. Uvidedete koliko je
duboka enska pokvarenost, izmeridete veliinu bedne ljudske sujete. Iako sam paljivo itala tu knjigu o svetu, bilo
je stranica koje su mi ostale nepoznate. Sad znam sve. Ukoliko hladno budete raunali, utoliko dete bolje uspeti.
Ako hodete da vas se svet boji, udarite bez milosti. I ljude i ene smatrajte za potanske konje koje dete na svakoj
stanici ostavljati da crknu, pa dete ostvariti sve elje". U Rastinjaku je dvojstvo : on je mlad, neiskusan, ist,
neiskvaren, reen da uspe. Ali on je opljakao majku i sestre da bi kupio skupo odelo i vozio se koijama, to je
uslov da se ue u visoko drutvo. Po tome je sebian, kao to su sebine kderi ia Goria. Ali de taj isti Rastinjak
odbiti neasnu Votrenovu ponudu da se oeni bogatom naslednicom Viktorinom poto je ubijen njen brat.
Rastinjak ima svoj put :"Moja je mladost jo ista kao vedro nebo ko hode da postane velik ili bogat ovek, treba da
se pomiri s tim da mora lagati, povijati se, puzati i uspravljati se, laskati, pretvarati se. Ko pristane na to, zar ne
znai da je pristao da bude sluga onih koji su lagali, povijali se, puzali. Prvo im treba biti sluga, pa onda postati
njihov sauesnik. O, ne. Ja du plemenito, kao svetac, radidu danju i nodu da stiem bogatstvo samo svojim radom.
To de bogatstvo vrlo sporo idi, ali du zato spavati mirne savesti". Ali, kada postane ljubavnik Delfine de Nisenan ,
kada oseti miris bogatstva, upoznade vrednost novca i njegovo dejstvo na oveka: kada ima novac, ovek je
siguran, samouveren, prav i dostojanstven. Visoko drutvo i, bogatstvo i moralna istota to ne moe da opstane
jedno pored drugog, shvatio je Rastinjak. Sudbina ia Goria iz temelja potresa Rastinjaka. Sahrana svoga
stradalnika bez krivice rui sve iluzije koje je Rastinjak gajio o svetu. Kada je morao da pozajmi franak od domara
Kristofa da bi grobarima dao napojnicu, Rastinjaka obuzima tuga i gorina. U tom trenutku je nestao dotadanji
Een de Rastinjak koji je eleo da svet osvaja trudom, zaslugom i vrlinom. Pojavio se novi Een de Rastinjak koji
upuduje drutvu pretede rei a sad je na nas dvoje red . Na ruak kod gospoe de Nisenan odlazi Rastinjak koji
prihvata borbu sa drutvom Sen ermena, ali prihvata i sredstva kojima se ono slui. Na kraju romana Rastinjak je
spreman na bespotednu borbu u kojoj pobeuju najjai i najbezobzirniji.