Razliiti pristupi pri odreivanju mesta

poljoprivrede u ukupnom privrednom

razvoju
Slinosti i razlike izmeu pristupa u odreivanju mesta
poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju

Model industrijalizacije
Modeli dualne ekonomije (Luisov i Jorgensonov model)
Model ruralnog razvoja
Razliiti pristupi pri odreivanju mesta
poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju
Posmatano iz dananje perspektive, najtei i
najkomplikovaniji zadaci koje treba da rei svaka zemlja u
domenu agrara odnose se na utvrivanje mesta ove oblasti
u ukupnom privrednom razvoju, a odnose se na pitanja:
Kako uklopiti poljoprivredu (agroprivredu) u celokupni razvoj
ekonomije?
Kako dizajnirati proces transformacije poljoprivrede?

Osnovne dileme pri utvrivanju mesta poljoprivrede u
ukupnom privrednom razvoju zemlje

Znaaj poljoprivrede u poreenju sa ostalim sektorima
privrede u inicijalnoj fazi razvoja.
Mogunosti i naini prevazilaenja poljoprivrede kao uskog
grla daljeg razvoja.
Adekvatnost mesta moderne poljoprivrede u odnosu na ostale
integracione sisteme koji ine ekonomski sistem zemlje.
1
2
3
4
Pitanje odnosa poljoprivrede i ostalih delova
ukupne privrede zemlje podjednako
zaokuplja panju teoretiara Istoka i Zapada
Da li u razmatranjima ove vrste postoje dodirne take izmeu
marksistke i neoklasine teorije privrednog razvoja?
- Tretman poljoprivrede je identian u inicijalnoj fazi
- Razlike: (1) tehnoloki i/ili drutveni aspekt; (2) metode transfera vikova.

Teorije privrednog razvoja
Istok Zapad
Model industrijalizacije
Preobraemski Hischman, Higgins,
Leibenstein, Rosenstein-
Rodan. Lewis i dr.
Model prioritetnog razvoja
poljoprivrede
anin Rostow, Nicholls i dr.
Modeli balansnog
(uravnoteenog) razvoja
Buharin Nurkse, Myunt, Ohkawa,
Ranis-Fei i dr.
Prikaz razvoja poljoprivrede po znaajnim
geo-privrednim oblastima u svetu
Karakteristike

Zemlje
Transfer
vikova
Produktivnost
polj. sektora
Moguost
samofina-
nsiranja
Mehanizam
transfera
Stanovnitvo
kao osnovni
faktor razvoja
Z.Evropa Indirektan Raste Da Zakon konc. i
cent. kapitala
Brojna
populacija u
rur.sredinama
SAD Indirektan Raste Da Zakon konc. i
cent. kapitala
Depopulacija
Japan Direktan Raste Da Pristup zemlja-
tenja
Agrarna
prenaseljenost
SSSR Direktan Pada Ne Prinuda kroz
tribute
Beda seljatva
Kina Direktan Raste Da radno
intenz.projekti
uz sistem nisko
plaene ili
neplaene radne
snage
Populacioni
bum
Model industrijalizacije
U literaturi iz oblasti teorije privrednog razvoja 1950-te su obeleene sloganom:
eliane su simbol snage nacije, industrija je simbol bogatstva,
a poljoprivreda je simbol siromatva
Osnovno znaenje termina:

transformacija zastale privrede prema Marksovoj teoriji
privrednog razvoja (tj. prema Marksovoj teoriji proirene
reprodukcije)
danas se, neretko, obeleava i terminom prvobitna
socijalistika akumulacija

Prvi put je primenjen u Sovjetskom Savezu, a potom i
u drugim zemljama biveg istonog bloka i zemljama u
razvoju

Pokreta privrednog razvoja zemlje je industrija koja
fundira razvoj na osnovu tributa poljoprivrede

Makaze cena otvorene u korist industrije su osnovni
mehanizam ekstrakcije vika vrednosti iz poljoprivrede
Ghatak-ovo objanjenje
funkcionisanja modela industrijalizacije
Pretpostavke modela:

U privredi SSSR zastupljena su samo dva sektora:
poljoprivreda i industrija
Industrijski sektor proizvodi samo dva proizvoda
maine i odeu uz korienje radne snage i
kapitala
Svim radnicima nadnice se isplauju u itu
Radnici u poljoprivrednom sektoru proizvode ito i
primaju odeu u razmeni za svoje proizvode
Proizvodnja ita predstavlja krivu funkcije ponude
koja determinie i visinu nadnice u industrijskom
sektoru i nivo zaposlenosti radne snage

Ghatak-ovo objanjenje
funkcionisanja modela industrijalizacije
Grafikon 1: Mehanizam funkcionisanja tributnog modela
odea
maine
ita
Radna snaga
Tribut
poljoprivrede
Mogunost
poveanja
proizvodnje
C
C*
P
P*
g g*
L
L*
Ghatak-ovo objanjenje
funkcionisanja modela industrijalizacije
DA LI JE MODEL DAO OEKIVANE REZULTATE?

Model industrijalizacije
sproveden 20 tih godina
XX veka u SSSR bio je
najbre realizovan proces
koncentracije i
centralizacije kapitala u
svetu

Namera planera nije bila
da poljoprivreda ostane
trajno zanemarena
Kritika modela:

Model moe da bude
primenjen samo u
totalitarnim
ekonomijama
Problem stimulisanja
poljoprivrednika za
veu proizvodnju je
evidentan, to znai
da prioritet razvoja
industrije ne moe biti
vean
Ghatak-ovo objanjenje
funkcionisanja modela industrijalizacije
GDE SU IDNENTIFIKOVANI OSNOVNI PROBLEMI?
Industrijske
robe
Poljoprivredne
robe
A
B
C
D E
f*
f
f**
f*>f>=f** >f***
(u naem sluaju f=f**)
Grafikon 2: Uticaj uslova razmene na poljoprivredne vikove
G
f***
Zato model industrijalizacije primenjen u
SSSR-u nije dao oekivane rezultate?
Poljoprivreda je ostala veoma dugo na periferiji
industrijalizacije to se danas moe posmatrati bitnim
uzrokom raspada ekonomskog sistema funkcionisanja
socijalistikih zemalja krajem 1980-tih i poetkom 1990-tih
godina

Sa iroke liste formirane u svrhu analize neuspeha
primenjenog modela mogu se izdvojiti najvaniji:

U sistemu raspodele nacionalnog dohotka naruena je minimalna
ravnotea razvoja poljorivrede i ostalih delova ekonomije.
Dugo je forsirana iscrpljujua utakmica sa Zapadom za presti na
vojnom planu (projekti osvajanja svemira).
Izuzetno je zanemareno upravljanje poljoprivredom kao granom
koja ima ne samo znaaj za ihranu naroda, ve i politiko-
strateki znaaj u sklopu ukupnog razvoja zemlje.

Da li su sve zemlje biveg istonog bloka sledile SSSR
primenjujui apsolutnu kopiju tributnog modela baziranog na
Marksovoj emi proirene reprodukcije?
Kineski model industrijalizacije
(osnovne modifikacije tributnog modela)
ZATO JE KINESKI MODEL BIO USPENIJI?
Nakon okonane kineske revolucije 1948.godine, Mao Ce Tung
sledi modifikovani model razvoja u kome je poljoprivreda nala
svoje mesto na adekvatniji nain.

U kineskom modelu su:
uinjeni veliki napori da se optimalno iskoriste svi raspoloivi resursi,
ukljuujui i one koji nose razvoj i rast agrarnog sektora,
planiranje razvoja poljoprivrede principijelno je baziralo na poveanju
produktivnosti rada i
isticana je potreba stalnog porasta dohotka seljaka.

Malenbaum-ova analiza kineske strategije razvoja
U inicijalnoj fazi privatna svojina nije u potpunosti ukinuta
Istovremena ekspanzija poljoprivredne i industrijske proizvodnje na
bazi korienja radno-intenzivnih projekata (uz upotrebu nisko
plaene ili neplaene radne snage)
Oporezivanje poljoprivrede inilo je 60% ukupnih poreza
Pravedniji odnos na relaciji ruralno-urbano ime je smanjen pritisak
na preteranu urbanizaciju
Omoguen je izvoz hrane (pirina) ime je Kina bila u mogunosti da
finansira neto uvoz.

Poljoprivreda u
modelima dualne eknomije
U literaturi iz oblasti teorije privrednog razvoja 1950-te
su obeleene sloganom: eliane su simbol snage
nacije, industrija je simbol bogatstva, a poljoprivreda
je simbol siromatva = dvosektoralni model rasta
U prvoj polovini 1960-tih poljoprivreda poinje da se
sagledava u pozitivnijem svetlu to nagovetava
ozbiljna istraivanja hipoteze da bez znaajnijeg
balansiranog razvoja industrijalizacija moe biti
zakoena neadekvatnom proizvodnjom hrane i sirovina
poljoprivrednog porekla = neophodan je
jednosektoralni model rasta.

MODELI DUALNE EKONOMIJE SU SVOJEVRSNI
NASTAVAK MODELA INDUSTRIJALIZACIJE kojima se
objanjava gde su granice transfera dohotka i radne
snage za potrebe razvoja prioritetnog sektora

Poljoprivreda u
modelima dualne ekonomije

Fenomen dualnosti u savremenoj teoriji privrednog
razvoja moe biti posmatran na razliite naine. Tako
postoje agrarni dualizam, klasini dualizam, socioloki
dualizam, tehnoloki dualizam...

U modelima dualne ekonomije centralno mesto je dato
pretpostavci da je ekonomija podeljena u dva sektora :
napredni (industrijski) i zaostali (poljoprivredni, agrarni ili
ruralni sektor).

Modeli dualne ekonomije
Lewis model
Jorgenson model
Kelly-Williamson-Cheetman (KWC) model
Ranis-Fei model
Model industrijalizacije Modeli dualne ekonomije
SLINOSTI I RAZLIKE
Oba modela namenjena su zemljama u razvoju
Oba modela imaju iste polazne osnove (agrarna
prenaseljenost vikovi radne snage u ruralnom
sektoru)
Metode planiranja konkretnih odnosa i veza
agrarnog i neagrarnog sektora su sline: Popov i
Litoenko su za ove potrebe u modelu
industrijalizacije koristili materijalne bilanse koji su
posluili Leontijevu kao osnova za konstrukciju
input-output tabela koje su osnovno metodoloko
sredstvo stratekog planiranja u okviru dualne
ekonomije.

U okviru modela dualne ekonomije tranzicija se u
zemljama koje su izrasle iz agrarizma u dualizam
posmatra se kao put prerastanja dualistikih
struktura u sistem modernog jednosektoralnog
ekonomskog rasta.

Lewis model klasini model
privrednog razvoja
Lewis model predstavlja pionirski rad koji je u teoriji privrednog
razvoja ocenjen kao most izmeu dinamikog dualizma i
statine tradicije.

Pretpostavke modela:

1. Privreda je podeljena u dva sektora (zaostali
predominantno ruralni i razvijeni kapitalistiki sektor
2. Razvijeni sektor koristi reproduktivni kapital, dok zostali
sektor korsti nereproduktivni kapital (zemljite)
3. Elasticitet ponude radne snage u zaostalom sektoru je
neogranien
1. visina realne nadnice u egzistencijalnom sektoru je konctantna,
2. mariginalna produktivnost rada u agrarnom sektoru
aproksimativno je jednaka nuli
4. Zbog korienja razvijene tehnologije output per capita je
vei u razvijenom sektoru
5. U modernom sektoru nadnice su usklaene sa rastom
produktivnosti rada
Lewis model
MPL
Radna
snaga
Nadnice u industrijskom
sektoru
Nadnice u egzistencijalnom
sektoru
MPL1
MPL2
MPL3
MPL4
Ws
Wi
Kapital koji
se
reinvestira
p p1 p2
P*
L*
Grafikon 3: Sistem funkcionisanja Lewis modela
Faza
komercijalizacije
poljoprivrede
Lewis model
Kritika modela:

1. Nivo nadnica moe da raste usled vladine intervencije
ili pritiska sindikata i pre take pune komercijalizacije
poljoprivrede
2. Vikovi radne snage mogu postojati i u industrijskom
sektoru
3. Empirijske studije pokazuju da je MPLa>0
4. Da li kapitalista reinvestira sav profit? (sklonost
kapitaliste ka tednji i investiranju moe biti manja od
1)
5. Umesto radno-intenzivne tehnologije kapitalista moe
da upotrebi kapital-intenzivnu tehnologiju ime se
problem nezaposlenosti poveava
6. Model ne ukljuuje uticaj rapidnog porasta populacije
na ponudu radne snage
Jorgenson model neoklasini model
privrednog razvoja
Okvir modela je dualistiki:
Postoje dva sektora (industrija i poljoprivreda)
Ukupan output u agrarnom sektoru (Q) odreen je
zemljitem (L) i radnom snagom (N)
Proizvodna funkcija podreena je dejstvu zakona
opadajuih prinosa (uticaj tehnikog progresa je
neutralan)

Pretpostavke modela se razlikuju od prethodnog:
U zemljama u razvoju postoji viak radne snage
MPLa nije jednaka nuli
Nadnica je determinisana intersektoralnim tritem rada
Formiranje poljoprivrednih vikova zavisi od tri
parametra:
Stope tehnikog progresa u poljoprivredi
Stope rasta populacije
Elasticiteta poljoprivrednog outputa u odnosu na promene
radne snage u sektoru agrara
Jorgenson model
) 0 ( ) (
... ) (
) (
1
1
1
y e t y
y y
N
N
y
y
N e
N
N e
y
N
Q
y
N e Q
const L
N L e Q
t
t
t
t
a
t
a

Qa = proizvodnja
agrarnog sektora
L = raspoloivo
zemljite
N = raspoloiva radna
snaga
y = output per capita

Jorgenson model
Uslov rasta outputa je analitiki odreen

ili
0
0

- stopa tehnikog progresa

- elasticitet rasta outputa u zavisnosti od promena radne snage (const)
- stopa rasta populacije
Zakljuak: Sve dok je stopa tehnikog progresa vea od stope rasta
populacije obezbeen je uslov za rast ukupne proizvodnje. Ukoliko
postoji jednakost navedenih stopa privreda se nalazi u tzv. klopci
uravnoteenosti (stagnantna je).
Jorgenson model
Kritika modela

1. Model bazira na nerealnim osnovama za veinu
zemalja (osnovu ini japanski sluaj razvoja
poljoprivrede)
2. Prikaz proizvodne funkcije ne ukljuuje kapital
3. Istaknuta je uloga faktora ponude dok je faktor
tranje zanemaren
4. Zanemarena je znaajna uloga sektora usluga u
promociji ukupnog rasta
Znaaj modela dualne ekonomije
Uspenost dualne ekonomije bazira na ispunjenju
odreenih zahteva koji zavise od konkretnih
uslova kojim raspolae jedna ekonomija, a to su:

Optimalno korienje raspoloivih resursa
Nakon inicijalno produkovanih dualnosti neophodno
je obezbeenje uslova za balansni razvoj ekonomije
(rast produktivnosti postaje negacija dualizma ime
jednosektoralni sistem ekonomije biva promovisan
kroz jedinstveno vrednovanje svih razvojnih faktora
privrede neoklasicizam)
Osim domaeg balansnog rasta, pozitivna
penetracija meunarodnog trita na osnovu
konkurencije je uslov razvoja ekonomije

Ocena modela dualne ekonomije
Modeliranje dualne ekonomije pokazalo se kao korisno
analitino sredstvo savremene teorije privrednog
razvoja namenjene zemjama tzv. treeg sveta

Modeli daulane ekonomije ne nude arobni tapi
(uslovi kojim raspolae konkretna zemlja modifikuju
opti pristup)

Dualizam kao analitiko sredstvo namenjeno
ekonomijama u razvoju, danas postaje aktuelan i u
razvijenim zapadnim ekonomijama kroz forsiranje
bimodalnog tipa restrukturiranja savremenog agrara
proizvodni dualizam, organizacioni dualizam,
meunarodno-trgovinski dualizam.
Ruralna industrijalizacija
(Model integralnog ruralnog razvoja)
Kao posledica dugotrajno forsiranog dualnog pristupa
razvoju, ruralna podruja su ostala depovi
industrijalizacije. Ovaj problem se uoava
poetkom 1960-tih.

Danas se ruralna ekonomija tretira kao iskhodite
multidimenzionalnog koncepta ruralnog razvoja

a) Koncept RR spada u najnovije poglavlje teorije privrednog
razvoja (razvijene zemlje znaajnije primenjuju ovaj
koncept poev od 1980-tih)
b) IRR podrazumeva interakciju izmeu aktera, sektora i
projekata na odreenom podruju (regionu)


Internacionalizacijom koncepata i opredelenja iz domena RE
definitivno je opovrgnuta laiko-arhaina hipoteza da je
ruralno jednako poljoprivredno

Razliito znaenje termina ruralno
1. Mada na prvi pogled pitanje ta tano znai termin
ruralno deluje trivijalno, ipak odgovor nije jednostavan
to potvruje i injenica da jo uvek nema jedinstvene,
univerzalne definicije.

2. Sam termin ruralno predstavlja jednu socijalnu
konstrukciju novijeg datuma.

3. U praksi razvijenih zemalja najee se koristi definicija
predloena od strane OECD

4. Zemlje u razvoju, kao i one u tranziciji, u svojim
strategijama razvoja jedva da razgraniavaju pojmove
ruralno i poljoprivredno mada i ovde poljoprivreda sve
manje moe da bude branik dalje migracije iz ruralnih
podruja

5. U okviru nove RE poljoprivreda je samo njen deo, ali ne
uvek i najvaniji deo.
Razgranienje osnovnih pojmova
ruralnog razvoja
Ruralni region

Prvobitno posmatran kao rezidual urbanog centra. Danas ruralni region
predstavlja teritorijalni entitet sa koherentnom ekonomskom i
socijalnom strukturom diverzivikovanih aktivnosti. Ovaj entitet moe
da ukljui sela, male gradove i regionalne centre. Ruralna podruja
prepoznatljiva su po unikatnim ekonomskim i socijalnim odlikama,
specifinim sklopom aktivnosti i velikom raznovrsnou pejzaa (ume
i poljoprivredno zemljite, nezagaena priroda, sela, mali gradovi i
regionalni centri u kojim dominira mala privreda).

Def: Ruralni region je teritorijalna jedinica sa jednim ili vie malih/srednjih
gradova okruenih velikom povrinom otvorenog prostora, sa relativno
niskom gustinom naseljenosti (ispod 150 stanovnika/km) i
regionalnom privrednom strukturom koja reflektuje stanje na
odreenom tritu rada.

Ruralna ekonomija: predstavlja teritorijalno-zaokruen kompleks
privrednih delatnosti i drugih aktivnosti (primarni, sekundarni i
tercijalni sektor) na odreenom ruralnom podruju (ruralni region).

Razgranienje osnovnih pojmova
ruralnog razvoja
Ruralna politika: podrazumeva interakciju izmeu
aktera, sektora i projekata na odreenom podruju ciljno
orijentisanu ka jaanju konkurentnosti ruralnih regiona.

Ciljevi ruralne politike: redukcija regionalnih
dispariteta, prilagoavanje agrosektora i opti razvoj
ruralne ekonomije uz postizanje ekonomsko-socijalne
kohezije.

Savremeno pozicioniranje politike RR podrazumeva njeno
izrastanje na osnovama politike ravnomernog regionalnog
razvoja.

Politika ruralnog razvoja objedinjuje mere agrarne
politike, strukturne politike, industrijske politike, politike
razvoja tercijalnog sektora, zdravstvene politike,
infrastrukturne politike i politike zatite ivotne sredine na
odreenom podruju.

Socio-ekonomski trendovi u ruralnim regionima
1. Do poetka 1980-tih ruralni regioni su skloni
nazadovanju
Veliki udeo poljoprivrednog sektora
Slabe mogunosti zapoljavanja
Velika disperzija potroaa polj.proizvoda
Nezadovoljavajua infrastruktura

2. Pojava dinaminih regiona u ruralnim podrujima
1980-tih
Vee mogunosti zapoljavanja van poljoprivrede
Pozitivni trendovi u domenu populacije
Umnoavaju se faktori pojave novog mozaikaruralnih regiona
Znaajan uticaj sadejstva svih lokalnih aktera

3. Utemeljenje adekvatne metodologije za uporednu
analizu razvoja regiona 1990-tih
GDP/p.c.
Stopa rasta populacije
Stopa nezaposlenosti
Sektorska struktura zaposlenih

Slika ruralnosti zemalja OECD
Populacija Teritorija
Zemlja Preteno
ruralni
Znaajno
ruralni
Preteno
urbani
Preteno
ruralni
Znaajno
ruralni
Preteno
urbani
Australija
23 27 55 92 8 0
Austrija
40 39 22 71 28 1
Belgija
2 17 81 15 28 57
Kanada
33 23 44 95 4 1
Danska
39 38 23 68 31 1
Finska
47 32 21 83 16 1
Francuska
30 41 29 61 34 5
Nemaka
8 26 66 19 39 42
Grka
47 18 35 81 16 3
Island
35 8 57 75 24 1
Irska
62 - 38 91 - 9
Italija
9 44 47 26 54 20
Japan*
23 34 43 59 33 8
Luksemburg
- 100 - - 100 -
Holandija
- 15 85 - 34 66
Novi Zeland
- 61 39 - 95 5
Norveka
51 38 11 84 16 0
Portugalija
35 24 41 81 13 6
panija
19 46 35 55 39 6
vedska
49 32 19 88 10 2
vajcarska
14 25 61 54 29 17
Turska
58 30 12 82 17 1
Ujedinjeno Kraljevstvo
15 17 68 52 22 26
Sjed. Amerike Drave
36 34 30 85 10 5
Evropske zemlje prosek
17 31 52 49 34 16
OECD prosek**
28 32 40 87 10 3

Osnovne performanse ruralnih i urbanih
podruja Srbije prema razliitim kriterijumima
ruralnosti
URBANO RURALNO


Ukupno
%
(Srbija=100%)
Ukupno
%
(Srbija=100%)
EU definicija ( <100 stanovnika/km2)

Gustina naseljenosti 206.93 53.17
Ukupna teritorija 22528 29.08 53911 70.92
Stanovnitvo 2002 4646977 61.98 2866383 38.02
Poljoprivredno zemljite 1565204 30.61 3554896 69.39
umsko zemljite 421077 22.35 1478340 77.65
OECD definicija ( <150 stanovnika /km2)

Gustina naseljenosti 299.80 64.59
Ukupna teritorija 11072 14.29 66402 85.71
Stanovnitvo 2002 3291310 43.90 4206691 56.10
Poljoprivredno zemljite 771520 15.90 4341787 84.91
umsko zemljite 171965 9.13 1711781 90.87
Produktivne povrine (>90% ukupne teritorije)

Gustina naseljenosti 140.47 67.40
% produktivnih u ukupnim
povrinama 85.63 93.46
Ukupna teritorija 31150 35.09 46324 59.79
Stanovnitvo 2002 4375729 58.36 3122272 41.64
Poljoprivredno zemljite 2118825 41.44 2994482 58.56
umsko zemljite 548651 29.13 1335095 70.87

Ruralni razvoj je smeten u okviru
teorije regionalnog razvoja
Teorijski pristupi Proizvodna funkcija
Tradicionalni modeli Y= f(L,K)
isti modeli aglomeracije Y= f(AE, L, K)
Endogeni modeli Y= f(LM, L, K)
Modeli teritorijalnog pristupa inovacijama Y= f(I, LM, L, K)

Pregled teorijskih pristupa problematici regionalnog
privrednog razvoja
Tradicionalni modeli Y=f(L,K)
1. Neoklasina teorija rasta regionalne razlike objanjava kao posledicu
raspoloivosti i interregionalne mobilnosti proizvodnih faktora rada i
kapitala.
1. kapital tei da se seli u regione sa vikom jevtine radne snage, dok se radna
snaga kree u suprotnom smeru.
2. Interregionalna mobilnost faktora proizvodnje egzistira sve dok primanja po
osnovu angaovanja faktora proizvodnje kapitala i rada, ne budu izjednaena
u svim regionima.
2. Kenzijanski pristup potencira dejstvo faktora tranje za proizvodima
odreenog regiona.
1. Aktivnosti regiona su podeljene na
1. bazine aktivnosti za izvoz i
2. nebazine aktivnosti za podmirenje interne potronje u okviru regiona.
2. Razlike u ekonomskoj razvijenosti direktna su posledica obima ekonomske
aktivnosti usmerene ka proizvodnji dobara i usluga za potronju van regiona.
3. Porast bazinih aktivnosti doprinosi prilivu sredstava u region. Poveana tranja
za proizvodima i uslugama u regionu impuls je za razvoj nebazinih aktivnosti,
pri emu multiplikatorski efekat priliva zavisi od obima sredstava koja se interno
troe.
4. Osnovne zamerke upuene ovom objanjenju razlika u razvijenosti regiona
odnose se na potpuno zanemarivanje efekata importne supstitucije i veliine
regiona.

isti modeli aglomeracije Y=f(AE,L,K)
isti modeli aglomeracije faktorskoj raspoloivosti (L,K) dodaju i
eksterne efekte ekonomije obima koja nastaje kao rezultat
koncentracije rada ili kapitala.

Ovakav pristup direktno je suprotan neoklasinoj teoriji privrednog
rasta - umesto konvergencije postavlja princip divergencije.

Funkcionisanje vodee ili propulzivne firme deluje kao faktor
privlaenja ostalih vrsta poslova u regionu.

Firme lidere karakteriu prednjaenje u primeni novih tehnologija i
jake veze sa funkcionalno povezanim industrijama inputa, dok su
propulzivne firme vezane za velika preduzea iz rastuih sektora
koji generiu sutinski privredni rast.

Jednom nastale regionalne razlike mogu se samo uveavati pod
uticajem tzv. samogurajueg procesa.
Manje razvijeni regioni su suoeni sa konstantnim negativnim
uticajem na kvalitet i obim privredne aktivnosti i migracije.
Modeli lokalnog miljea Y=f(LM,L,K)
Osnov za dugorono generisanje ekonomskog prosperiteta nalazi u lokalnim
faktorima razvoja. Ovi modeli valorizuju uticaj sposobnosti radne snage,
tehnikog i organizacionog znanja, kao i socijalne infrastrukture odreenog
podruja.

To su endogeni modeli rasta - lokalnu ekonomsku aktivnost kreira sektor MSP u
okviru koga se razmenjuju poluproizvodi, a sama proizvodnja se moe
posmatrati kroz prizmu zajednikog procesa.
U takvom sistemu organizacije transakcioni trokovi su niski i vlada tzv. lokalna
tehnoloka atmosfera.
Odnosi izmeu preduzea i ljudi regulisani su ne samo nacionalnim
zakonodavstvom, ve i obiajima koji imaju korene u razvoju lokalne
kulture.
Brojnost, trokovi angaovanja, sposobnost i mobilnost radne snage mogu biti
faktori diferenciranja regiona, a time i lociranja fiksnog kapitala.

Teritorijalna nejednakost u raspoloivosti i kvalitetu faktora rada moe izazvati
seljenja kapitala ka mestima optimalne upotrebe, izazivajui tako
investicione i dezinvesticione cikluse. Teorije bazirane na promenama u
organizaciji radne snage razvoj odreenog regiona oigledno objanjavaju
interakcijom eksternih faktora i lokalnih aktera.
Modeli teritorijalnog pristupa
inovacijama Y= f(I,LM,L,K)
Prethodno identifikovanim faktorima razvoja regiona pridodaju
difuziju novih znanja (I)
Inovacije obuhvataju proizvod, proces i organizacione promene na
nivou preduzea, odnosno socijalne i institucionalne inovacije na
nivou grane, regiona ili zemlje. Sposobnost razvoja lokalne
ekonomije zavisi od kapaciteta za transfer resursa od starih
naina upotrebe ka novim metodama.

U okviru ove grupe pristupa objanjenju mogunosti za sticanje
regionalnih ekonomskih prednosti istiu se teorija proizvodnog
ciklusa, teorija inkubatora, teorija inovativnog miljea i Porterova
teorija konkurentskih prednosti.

Zajednika nota svih pristupa ogleda se u naglaavanju znaaja
kreiranja uslova za pojavu tzv. regiona koji ue ili regionalnih
inovativnih sistema.

U eri globalizacije paradoks regionalizacije se reava
koncentracijom preduzea u regionalne klastere ili
prikljuenjem lokalnih firmi multinacionalnim kompanijama.
Modeli ruralnog razvoja
Egzogeni model RR dominirao je sve do poetka 1970-tih godina.
On bazira na pristupu podele ekonomskih aktivnosti izmeu urbanih i
ruralnih podruja: prvi su odgovorni za razvoj industrije i tercijalnog
sektora, dok su drugi odgovorni za proizvodnju hrane za urbane
potroae, kupovinu industrijskih dobara, kao i transfer kapitala i
radne snage za razvoj urbanih zona. Kako je RR direktno vezan za
razvoj urbanih podruja, otuda su i pokretai RR egzogenog karaktera.

Teorije lokalnog miljea dominiraju u okviru endogenog modela RR.
Lokalni razvoj rezultat je lokalnih impulsa i lokalnih resursa.
Dominirajue karakteristike ruralnih regiona (niska gustina
naseljenosti, nedostatak kapitala, ogranienja u difuziji nove
tehnologije i dr.) znaajno ograniavaju jednostranu primenu
endogenih modela.

Koncept RR u razvijenim ekonomijama danas bazira na
kombinovanom modelu RR zasnovanom na interakciji lokalnih i
eksternih faktora razvoja. Bez obzira na podelu pokretaa razvoja na
endogene i egzogene, razvojni proces u ruralnim sredinama se u
bitnoj meri oslanja na raspoloivost i kvalitet radne snage koja dobija
epitet kljunog faktora prosperiteta ruralnih podruja. Tako je u
modelu RR, suprotno prethodno analiziranom modelu industrijalizacije
i modela DE, osnovna pretpostavka ograniena raspoloivost radne
snage u ruralnim regionima.


Konkurentnost ruralnih regiona i trite
radne snage
Reformisanje u okviru modela RR
analiza etiri osnovna zaokreta

Polje zaokreta
Zaokreti
Od Prema
Mere opteg razvoja
(mere socio-ekonomskog
razvoja ruralnih regiona)
Podrka unutranjim
investicijama (egzogeni
model razvoja)
Poveanje potencijala
lokalnog razvoja
(endogeni model razvoja)
Strukturna agrarna
politika
Rast produktivnosti
(produktivizam)
Multifunkcionalnost
(postproduktivizam)
Pristup razvojne politike Sektorski Teritorijalni
Konceptualno upravljanje Odozgo-na dole Odozdo-na gore
Napomena: u literaturi postoje dileme (sumnje) oko navedena etiri osnovna zaokreta u
sprovoenju modela ruralnog razvoja
1. Umesto smene (substitucije) egzogenog sa endogenim modelom loginije bi bilo
sprovoenje komplementarne strategije, tj. kombinovanog modela.
2. Bolji je pristup proces inkorporiranja lokalnog aktivizma u top-down strategiju
nego prelazak na strategiju bottom-up zato to postoji opasnost od prevlasti jedne
lokalne grupe.
Tema prve diskusije:
Poljoprivreda Srbije u izabranom modelu privrednog razvoja
Teorijski osvrt na praktikovanje dimenzija dualnosti
Klasini dualizam: poljoprivreda vs industrija
Nekontrolisani egzodus na relaciji selo grad - ruralno
vs urbano
Opsesija "agroindustrijalizacijom" - primarno vs
sekundarno
Ideloki dualizam: privatno vs drutveno vlasnitvo ili
porodini model vs agrobiznis model
Uloga (kvazi) kooperative u organizaciji seljaka
Adekvatnost primenjene proizvodne strategije u
agraru