Otrov sa velikim K

1
Otrov sa velikim K
Sluaj protiv kafe i drugih braon napitaka

Dr Agata Tres


elela je smrt

Ovo je istiniti sluaj; samo su okruenje i ime promenjeni.
Med Branaka je vie godina radila za cirkus Barnum & Bejli. Iako su joj uzbudjenje
putovanja, ivotinje, ljudi i cirkuska atmosfera pruali veliko zadovoljstvo, godinama je eljno
oekivala penziju kako bi sa muem mogla da uzgaja povr#e i cve#e u svom domu u Luizijani.
Nekoliko meseci pre penzije, Med je poela da dobija nesanicu. Smatrala se sre#nom ako bi uspela
da odspava tri sata no#u.
Uvek je bila umorna - umornija nego to bi se to moglo javiti samo usled nedostatka sna.
Uvek je mogla da izdri duge dane i kratke no#i tokom napornih godina u cirkusu, ali nikada nije
doivela tako veliki zamor. Bolela ju je ve#ina mii#a; a glavobolja, bol u ledjima i nelagodan
ose#aj u stomaku su bili stalni pratioci. Koristila je sve vie lekova u uzaludnom pokuaju da
ponovo otkrije kako izgleda ose#ati se normalno. Sablast raka je poela da je mui u mislima. Strah
je pomraio njenu nadu o bati sa povr#em iz snova. Jednog dana je sela da napie pismo sestri.
Odravaju#i podlogu na kolenima odmah je shvatila da su njene noge, koje su bile nervozne
mesecima, postale toliko nemirne da nije mogla da ih umiri ni toliko da napise Draga Seli. Bila je
oajna zbog svog fizikog stanja. Znala je da neto mora da se preduzme, ali se plaila suoavanja
sa dijagnozom za koju je verovala da je neizbena.
Lekarski pregled slede#e nedelje nije uspeo da otkrije nita znaajno. Kada joj je reeno da
je imala negativne laboratorijske testove i rendgenske snimke, poela je da uzima pilule za
spavanje. est godina kasnije, bila je u daleko gorem fizikom i mentalnom stanju. Med je stigla
do dna; sada je elela da umre. Tada je odluila da, zbog depresije, poslua savet prijatelja i ode na
jedno od onih mesta za prirodno leenje. Bila je upu#ena na nas, Centar za savetovanje o nainu
ivota u Alabami zvan Uci Pajns Institut, gde doktori i njihovi asistenti koriste prirodne lekove i
savetovanje o nainu ivota za leenje bolesti.
U roku od nedelju dana od njenog dolaska u Uci Pajns prestala je sa uzimanjem lekova,
poela da se ose#a udobno i mogla je da spava pet ili est sati svake no#i. Med vie nije elela da
umre. Po prvi put posle vie godina mogla je povoljno da razmilja o bati sa povr#em.
U Medinom sluaju, dugogodinje kori#enje i zavisnost od kafe je prouzrokovalo stanje
koje oduzima san zvano sindrom nemirnih nogu. To je, zajedno sa loom ishranom, koja se u
velikoj meri sastojala od slatkia, veera za televizorom i pahuljica od itarica, prouzrokovalo da
bude toliko umorna, slaba i nervozna, da joj se vie svidjala smrt nego loe stanje njenog zdravlja.
Danas Mard svakoga dana radi u svojoj bati i proizvodi divne ukrase od svog dvorinog cve#a u
Luizijani. Jednom nedeljno ide u etnju od 6,5 kilometara, kako bi mogla da se seti svojih prijatelja
u Uci Pajnsu.
Otrov sa velikim K


2
Spremno priznaje da je njen najgori neprijatelj bio braon napitak - kafa. Sindrom nemirnih
nogu je samo jedno od velikog broja hroninih stanja, od kojih mnoga izazivaju hendikepe, za koje
je poznato da su povezana sa hranom. U druga spadaju migrene, cistitis, mokrenje u krevetu, astma,
sindrom nadraljivih creva, zamor, nesanica, pospanost, itd.

Metilksantin - ime neprijatelja

Braon napitci predstavljaju podmuklu vojsku supstanci koje su medjusobno povezane
svojim slinim nainom prikrivenog ratovanja protiv ljudskog tela. Kao sirene iz grke mitologije
koje su pevanjem mamile moreplovce i vodile ih u sigurnu propast, braon napitci su podjednako
opinjavaju#i. Njihova pesma je slatka, ali je kraj zaista gorak. Jedno od osnovnih pravila ratovanja
podrazumeva posedovanje sposobnosti da se poznaje i prepozna neprijatelj. U vojsku braon
napitaka spadaju kafa, crni aj (ruski, gruzijski, itd), razne vrste koka kola i okolada. Ovi proizvodi
poseduju veliki broj razliitih tipova hemikalija sposobnih da povrede ljudsko telo, pri emu
najpoznatija klasa spada u kategoriju metilksantina. Kada imenujemo jedan od braon napitaka u
ovoj knjizi - recimo, na primer, kafu - mogli bismo sasvim opravdano da ga zamenimo nekim od
drugih - recimo crnim ajem ili okoladom. Relativno je opte poznato da supstance koje sadre
hemikalije iz familije metilksantina (kofein, teobromin i teofilin), koje se javljaju u prirodi,
prouzrokuju ote#enje tela. Nije toliko dobro poznato da su ovi efekti raireni, prostiru#i se od
lobanje do tabana. Razlog za ova rairena ote#enja lei u prirodi metilksantina, njihovoj izuzetnoj
sposobnosti da izmene protoplazmu #elija i da se ak zakae ili koncentriu u #elijama neodredjeni
period vremena, mogu#e je i u toku celog ivota osobe. Zapamtite to ime - metilksantini, sa svojom
familijom hemikalija. Moda ga ponovo ujete, kako se bude vrilo jo istraivanja nekih omiljenih
pi#a savremenog oveka.

Kofein

Otkriveno je da se kofein i drugi metilksantini i purini u telu pretvaraju u mokra#nu kiselinu.
Mokra#na kiselina je supstanca koja prouzrokuje giht, veoma bolan tip artritisa. Zatim, pored toga
to prouzrokuje giht, kofein i proizvodi njegovog razlaganja su sposobni da ometaju laboratorijsko
utvrdjivanje nivoa mokra#ne kiseline u krvi, i mogu da prouzrokuju neustanovljavanje dijagnoze
gihta zbog pogrenog oitavanja niskog nivoa mokra#ne kiseline. Moe se re#i da kafa obmanjuje
naunike u laboratoriji. (1)
Na mozak je zati#en od stimulacije i nadraivanja bilo kojom hemikalijom koja se nadje u
krvotoku. Ova zatitna prepreka se naziva krvno-modana barijera. Kofein uspeva da se provue
kroz krvno-modanu barijeru i stimulie koru mozga u delu gde se obrazuju misli, i produenu
modinu gde se reguliu telesne funkcije. Medjutim, mokra#na kiselina ne prolazi krvno-modanu
barijeru.
U sluaju kofeina, efekti se javljaju ubrzo nakon uzimanja pi#a ili leka koji sadri kofein, i
traju oko etiri sata. Kao to se moe oekivati, neki od efekata koji se odmah javljaju su
poreme#ena ravnotea, ubrzan rad srca, poviena ili izmenjena visina glasa, nesanica, brze ali
nepovezane misli, slabo pam#enje, zamor i drhtavica prstiju. Neki #e osetiti neobjanjen ose#aj
straha i uznemirenosti. Drugi simptomi mogu da budu odloeni satima ili nekoliko dana, i tu
Otrov sa velikim K


3
spadaju poreme#aj sna, poreme#aj pam#enja, glavobolja, uznemirenost, lupanje srce, drhtavica,
nestabilnost, vrtoglavica, hiperrefleksija, razdraenost, uzrujanost, nervoza, nemirne noge i opta
nelagodnost.(2) Tip pi#a ili leka i uzeta koliina #e odrediti stepen neeljenih reakcija. Mnogi ljudi
misle da su sa prestankom tih neprijatnih simptoma loi efekti kofeina zavreni. Medjutim, to nije
sluaj, poto postoje i dugoroni efekti upotrebe kofeina. Istraivai su pripisali raznovrsne tipove i
vrste bolesti braon napitcima.

Hemijske reakcije, toksinost i bolesti

Kurs Titanika
Oni koji koriste braon napitke su na kursu Titanika prema Djavoljoj santi leda. Simptomi
obino poinju da se ispoljavaju tek nakon to je ve# dosta tete uinjeno ispod povrsine. Ali
vredi izdvojiti vreme i napor kako bi se istraili skriveni problemi braon napitaka. Godinama smo
sluali da kafa otvara oi, ali sada stvarno elimo da otvorimo vae oi u vezi sa opasnostima koje
vrebaju iz vae olje.
Pored velikog broja drugih tetnih dejstava, metilksantini takodje prouzrokuju pove#ano
nagomilavanje ciklinog AMP (adenozin-monofosfat) u telesnim #elijama, supstance koja je
neophodna za proizvodnju energije u telu. Dolazi do pojaanog izluivanja (ciklinog AMP) u
jejunumu (drugi deo tankog creva) koje traje najmanje 15 minuta nakon unoenja kofeina u
koliinama koje su bliske koliini u braon napitcima ili lekovima. Osnovna (bazna) apsorpcija
(upijanje) u jejunumu je 0,5 mililitara sekreta po centimetru jejunuma na as. Stopa apsorpcije se
pove#ava uzimanjem olje tople okolade ili kafe, tako da izluivanje postaje 6,0 mililitara po
centimetru jejunuma na as! To je 12-ostruko pove#anje. Kofein takodje remeti izluivanje u
ileumu (zadnji deo tankog creva). Mogu#e je da izluivanje u tankom crevu izazvano
metilksantinima moe da igra ulogu u simptomima koji se javljaju kod nekih pacijenata sa
funkcionalnom dijarejom (prolivom).(3)
Drugim reima...
... kada osoba pije crni aj, kafu, koka kolu ili okoladu, celokupno tanko crevo moe
1200% efikasnije da apsorbuje ovu supstancu, zvanu ciklini AMP, koja proizvodi energiju. Ve#ina
ljudi bi pomislila da to zvui odlino, ali je to donekle kao da stavljate kuglice naftalina u rezervoar
sa benzinom. Moete nakratko da dobijete daleko vie energije, ali #ete ubrzo da upropastite motor.
Sasvim je normalno da ne biste eleli da uinite kolima neto to bi moglo da proizvede veliki raun
za popravku. Ali, koliko ste spremni da platite za svoj srani udar ili za pokuaj uklanjanja raka?
Kofein je klasifikovan kao jedna od najpopularnijih supstanci koja utie na svest danas u
Sjedinjenim Dravama, zajedno sa nikotinom i alkoholom. Mnogi ljudi se ose#aju manje budni,
manje zadovoljni, pospaniji i razdraljiviji kada su u periodu odvikavanja od kofeina. U kafi se
nalazi najmanje 100 tetnih hemijskih sastojaka ukljuuju#i acetaldehid, sir#etnu kiselinu,
amonijak, ugljenik-disulfid, katehol, etanol, metanol, naftalin, fenol i vodonik sulfid, koji se
kombinuju ine#i od vaeg tela nesvesnog i moda nevoljnog apotekara.
Kofein stimulie sve delove kore mozga. Smrtonosna doza je 10 grama, to predstavlja
koliinu koja se nalazi u oko 70 olja kafe. Mnogi ljudi svakog dana uzimaju 1/10 smrtonosne doze,
a ak i u jednoj olji kafe vrebaju supstance koje ozbiljno menjaju telo. ene koje piju samo jednu
olju kafe dnevno su izloene skoro tri puta ve#em riziku od dobijanja raka beike u odnosu na ene
koje ne piju kafu! Kod trinaest od etrnaest ena koje su pile sedam ili vie olja kafe dnevno tokom
Otrov sa velikim K


4
trudno#e, dolazilo je do pobaaja, fetalnih smrti ili mrtvorodjenih beba.(4) Pove#an rizik se javlja i
kod mukaraca. Kofein se brzo i potpuno apsorbuje iz gastrointestinalnog sistema i prolazi kroz
centralni nervni sistem, sa prosenim vremenom poluraspada od 3,5 do 4 asa. Vreme poluraspada
predstavlja vreme koje je potrebno telu da se oslobodi polovine otrova ili leka. %ak i kada
odbrambeni mehanizmi tela razloe supstancu, ote#ivanje nije zaustavljeno poto su produkti
razlaganja kofeina takodje otrovni. Oni ometaju enzim koji pretvara adenozin-monofosfat,
neophodnu hemikaliju u telesnom energetskom ciklusu, to rezultuje smanjenjem energije. Osoba je
tada nervozna. Tako da u sutini kofein ima efekat tobogana na nesvesnu rtvu - prvo se javlja
jeftini stimuliraju#i efekat nastao apsorpcijom ciklinog AMP izazvan kofeinom, a zatim
rezultuju#e sputanje kada produkti razlaganja kofeina blokiraju proizvodnju energije u telu.
Tobogan se nastavlja kako nivo kalcijuma pada, a fosfora raste nakon razlaganja kofeina.
Sada se poreme#ena ravnotea hranljivih sastojaka pridruuje ostalim problemima, prouzrokuju#i
pove#an rizik od formiranja ugruaka, abnormaliteta, stanjivanja kostiju, nervnog zamora i
mentalnih problema kao to je depresija. Nemirnost i nesposobnost osobe da se koncentrie jesu
drugi simptomi koji se javljaju samo nekoliko sati nakon prestanka unoenja. Iako je reeno da
kofein pove#ava koncentraciju, to je samo privremeno. Ukupni efekat je smanjenje sposobnosti
koncentracije zbog ometanja mozga i telesnih energetskih sistema i kratkog trajanja stimulatornog
efekta.(5) Dugorono pam#enje je poreme#eno za odredjene podatke i dogadjaje, a radna
sposobnost i profesionalni napredak nisu toliko dobri kod osoba koje piju kafu kao kod onih koji je
ne piju.(6)
Sportisti esto koriste kofein kako bi poboljali upotrebu masti kao goriva za dugotrajniju
mii#nu aktivnost tede#i na taj nain e#er koji se moe koristiti za nagle eksplozivne dodatne
aktivnosti, ili je bar tako u teoriji. Ali, dovoljno je malo preterati i kofein ometa sposobnosti, dovodi
do nervoze, gubitka tenosti i pove#anog rizika od drugih emocionalnih problema.(7) Kofein je
hemikalija bez ukusa, i predstavlja sastojak niza biljaka ukljuuju#i kafu, crni aj, semenje kole,
kakaoa i matea. Neke tablete protiv bolova sadre aspirin i 15 do 30 miligrama kofeina. Odredjeni
preparati za odravanje budnosti sadre i do 110 miligrama kofeina po tableti.(8)
Kofein deluje kao direktni stimulans sranog mii#a. Direktnim delovanjem oputa bronhije.
Ima diuretsko delovanje (tei da pove#a tok urina) reme#enjem funkcije bubrenih cevica i
direktno prouzrokuje irenje krvnih sudova u koi, naroito nosa, direktnim delovanjem na
arteriole. Kada dodje do srca, na alost, umesto irenja, prouzrokuje suavanje arterija, to je vrlo
nepoeljna osobina. Kofein stimulie produenu modinu, pogadjaju#i centar za disanje.(9) Takodje
pove#ava optere#enje srca ubrzavaju#i stopu rada i pove#avaju#i krvni pritisak - istovremeno
smanjuju#i ishranu srca krvlju, oteavaju#i rad srca.
Dejstvo kofeina na #elije pankreasa takodje pogorava dijabetes. U eksperimentima na
mievima, kafa veoma pogorava dijabetes.(10) Kofein remeti test tolerancije na glukozu, naroito
tokom trudno#e.(11) Moe se smatrati faktorom rizika za pojavu dijabetesa.(12) Kofein prouzrokuje
dodatne otkucaje srca i ubrzava stopu sranog rada. Pove#ava krvni pritisak, remeti san i pove#ava
nivo slobodnih masnih kiselina u krvi.(13) Hlorogena kiselina u kafi prouzrokuje najintenzivnije
alergije na hranu na koje se nailazi u medicinskoj praksi.(14) Postoje podaci da je zadravanje
tenosti sporedni efekat kofeina. Jedna pacijentkinja je 10 godina imala problem zadravanja
tenosti, koji je odmah nestao kada je prestala da pije kafu. U roku od pet dana je izvestila da se
godinama nije ose#ala oputenije i da je njen problem zadravanja tenosti nestao.(15) Kafa
prouzrokuje vrtoglavicu, nestabilnost u nogama, depresiju, nervozu, razdraljivost, probleme sa
Otrov sa velikim K


5
cirkulacijom, rak beike i jajnika, poreme#aje pri rodjenju i ir eluca.(16,17,18,19) Upotreba pi#a
sa kofeinom i lekova za prehladu i glavobolju koji sadre kofein je takodje povezana sa razvojem
premenstrualnog sindroma (PMS), prema istraivanju 295 studentkinja Bostonskog koleda.(20)
Osobe koje piju kafu, u poredjenju sa onima koji je ne piju, imaju ve#i procenat sluaja vika
kilograma, koriste vie alkohola i pue vie cigareta, i imaju nii poslovni status.(21)
Kafa je glavni izvor kofeina koji se danas koristi u svetu. Kofein se nalazi i u koka koli,
crnom aju i okoladi. Organizacija Cafe Mundial kontrolie 59% od 4,5 milijardi dolara godinje
trgovine kafom, drugom najve#om robom u svetskoj trgovini (odmah posle nafte). Njena prodaja
objanjava injenicu kako ovo pi#e tetno po zdravlje nastavlja da u velikoj meri doprinosi sloenim
bolestima u ovoj zemlji (Americi). Ostvareni prihod nigde ni priblino ne pokriva trokove za
leenje bolesti koje kafa prouzrokuje.

Efekat kofeina na srce i krvni sistem

U jednom eksperimentu, kori#enjem test doze od 250 miligrama (imajte na umu da samo
jedna solja kafe sadri 100-160 mg), kofein je pove#ao aktivnost renina iz plazme za 57%,
norepinefrina iz plazme za 75% i epinefrina iz plazme za 207%.(22) Ove supstance predstavljaju
bubreni hormon, modani hormon i hormon nadbubrene lezde. Medjusobno dejstvo svih ovih
hormona proizvodi povoljno stanje za pove#anu proizvodnju masti u krvi, i sve to samo pijenjem
jedne olje kafe.(23) Hronine bolesti e#e dobijaju oni koji koriste kafu, duvan ili oboje,(24)
nesumnjivo usled optere#enja tela izazivanjem hormonalnih promena, koje se odigravaju manje ili
vie neprime#ene od strane osobe koja blaeno ispija kafu. Utvrdjeno je da su pacijenti sa akutnim
infarktom miokarda pili znaajno vie kafe u odnosu na kontrolnu grupu ija je potronja kafe bila
daleko manja.(25,26)
Istraivai su ustanovili vezu izmedju upotrebe dve ili vie olja kafe dnevno i povienih
nivoa holesterola. Osam ili vie olja kafe dnevno moe da izazove nervozu, strah, muninu i
uznemirenost kod pacijenata koji pate od psihikih poreme#aja (panike). Tre#e istraivanje je
pokazalo da pijenje pet ili vie olja kafe na dan pove#ava rizik od sranih problema 2,8
puta.(27,28,29)
Zbog ranije spomenutih dubokih promena svakako ne izgleda udno da kofein pove#ava
nivo kateholamina, hemikalija koje se formiraju u mozgu kada je um pod stresom. Kateholamini
menjaju sposobnost krvi da se zgruava, to predstavlja znaajan faktor kod sranih udara.
Kateholamini pove#avaju krvni pritisak, remete san i pove#avaju nivo masti u krvi. Ti faktori
doprinose pogrenom i iskrivljenom razmiljanju koje se javlja pod uticajem kofeina, a svakako su
medju uzrocima zamora.
U jednom istraivanju uzorci mokra#e su, tri sata nakon unosa kofeina, sadrali znaajan
viak kalcijuma, hlorida, natrijuma i magnezijuma.(30) Gubitak ovih minerala pogadja kosti,
mii#e, kou, krv - praktino sva telesna tkiva. Akumulirani efekat ovog oticanja, olju po olju, dan
za danom, moe da izazove dugorono ili trajno ote#enje ljudskog organizma, to predstavlja cenu
ugadjanja navici koja zahteva toliko aditiva samo da bi bila ukusna.



Otrov sa velikim K


6
Mentalni simptomi povezani sa upotrebom kofeina

Ve# smo spomenuli simptome, koji nastaju usled pijenja kafe i koji se ispoljavaju brzo, u
koje pored ostalih spadaju nervoza, proputeni ili dodatni otkucaji srca, abnormalna aktivnost
gastrointestinalnog sistema, pojaan tok mokra#e, pojaana drhtavica prstiju itd. Ovi efekti obino
nastaju u roku od oko 2,5 sata zakasnelim neposrednim efektima koji se sastoje od zamora, slabosti,
razdraljivosti i depresije. Klasini simptomi nervoze su takodje sporedni efekti upotrebe kofeina.
Dugoroni efekti su oni koji ukljuuju #elijske hromozome, procese uenja u mozgu i mnoge druge
aktivnosti u telesnoj fiziologiji. Nae razumevanje neurolokih efekata kofeina se u poslednje vreme
koncentrisalo na hronine umesto akutnih komplikacija.(31,32)
Kofein proizvodi znaajno usporavanje dotoka krvi do mozga. Posle razlaganja kofeina,
protok krvi do eonih reznjeva mozga se znaajno pove#ava. Ne zaboravite da se kofein ne nalazi
samo u napitcima, ve# i u lekovima protiv prehlade i glavobolje.(33) Iako se ve# dugo zna da kafa
ne pomae otrenjenju, sada istraivanja ukazuju da ima suprotan efekat, pojaavaju#i efekte
alkohola!(34) Nije dovoljno poznato da bolniki dijetetiari i medicinske sestre daju farmakoloke
doze kofeina pacijentima u obliku kafe, koka kole, crnog aja, okolade i kakaoa u isto vreme kada
farmaceut daje lekove koji sadre kofein.
Nadraljivost nervnog sistema se javlja kao rezultat stimulativnog efekta kofeina pri
uzimanju napitka, a takodje kao deo efekta prekida uzimanja. Oba ova faktora utiu na ukupnu
razdraenost i frustraciju koju ispoljavaju ljudi koji konzumiraju kofein. Smatra se da kofein
znaajno doprinosi nasilnom drutvu koje poslednjih godina buja u savremenom svetu. Sve ve#e
zlostavljanje dece je tuni i besmisleni odraz nasilnog drutva. Uloga kofeina u tome se ne moe
prenaglasati.(35)
U jednoj bolnici je utvrdjeno da je skoro etvrtina pacijenata, primljena na psihijatrijsko
odeljenje, koristila velike koliine kafe, i pokazivala je daleko ve#i nivo nervoze u odnosu na druge
pacijente.(36,37) Kofein je proizvodio promene standarnih modanih talasa pri snu kod normalnih
odraslih muskaraca kada su nadgledani u laboratoriji za prouavanje sna. Promene su ukazivale na
poreme#aje sna. Poreme#aji sna dovode do mentalnih bolesti, loeg rasudjivanja, gubitka pam#enja,
uzrujanosti, loeg i neprijateljskog raspoloenja. %etiri olje ekvivalenta kafe je kori#eno u
eksperimentu u laboratoriji za prouavanje sna. Kafa bez kofeina nije imala efekat na obrazce sna u
ovim istraivanjima, pa moemo da pretpostavimo da je kofein taj koji je vrio promene u mozgu.
Mnoga druga jedinjenja iz kafe prouzrokuju druge ozbiljne poreme#aje i hendikepe.(38) Kada je
neko pod stresom, mozak i neki drugi organi proizvode grupu hormona. Ti hormoni cirkuliu u krvi
i deo se normalno izliva mokra#om. Ovi hormoni se, kao grupa, nazivaju kateholamini. Izluivanje
kateholamina mokra#om se razumljivo pove#ava pijenjem kafe ak i u umerenoj koliini,(39) to
znai da se hormoni proizvode u telu. U mnogim istraivanjima, i nervoza i depresija su povezani sa
velikom upotrebom kafe kod pacijenata koji su primljeni na psihijatrijska odeljenja.(40) Dr Pavlov
je obuavao pse stvaraju#i im navike; utvrdio je da je dodavanje kafe otealo odvikavanje pasa od
navike. Pavlov je nazvao kafu lepak za loe navike. Moemo se zapitati da li su rairene,
intenzivne i istrajne zavisnosti koje nalazimo danas pojaane skoro univerzalnom upotrebom braon
napitaka.



Otrov sa velikim K


7
Kofein i rak

Smatra se da bi se preko 90% sluajeva raka moglo spreiti kada bismo primenjivali ono to
ve# znamo o prevenciji raka. Decenijama je upotreba duvana povezana sa razvojem raka. Upotreba
alkohola je povezana sa odredjenim vrstama raka. Ukazano je da mnogi lekovi proizvode rak. Sada
postoji bar isto toliko dokaza koji ukazuju da kofein takodje prouzrokuje rak.
Ve# najmanje dve decenije se zna da je kofein mutagen i da ote#uje hromozome. Zbog
ovakvog delovanja kofeina krajnje je nepoeljan za veoma mlade osobe ili osobe koje jo uvek
mogu da radjaju decu. Naravno, im prodje doba radjanja dece, ulazi se u doba raka. Prema tome,
moramo se suoiti sa injenicom da, u stvari, u ivotu oveka nema perioda u kome je bezbedno
koristiti kofein. Ekvivalent od 8 olja kafe ili 11 olja crnog aja znaajno pove#ava stopu mitoze
(#elijske deobe) ljudskih limfocita,(41) i daleko pre nego to to laboratorijska oprema moe da
utvrdi laboratorijskim merenjima, limfociti ose#aju tanane efekte.
Takve mitoze predstavljaju trajne, abnormalne promene u #elijama, koje, ako se jave kod
nerodjenog deteta, mogu da proizvedu urodjene mane. Nije sluajno da vidimo eksploziju urodjenih
greaka metabolizma kod novorodjenih beba.
Povezanost kafe sa rakom beike kod ena nije se razlikovala bez obzira da li je kori#ena
kafa bez kofeina, sa kofeinom, obina ili instant, i bez obzira da li je kuvana jaka ili slaba kafa.(42)
Rizik od raka beike je po istraivanjima neto manji za mukarce u odnosu na ene.(43)
Poto je rak prouzrokovan izmenom u hromozima i jedarnoj strukturi #elija, i poto je
poznato da kofein ote#uje hromozome, izgleda razumno, isto na teorijskim osnovama, smatrati da
kofein ima ulogu u izazivanju raka i da se treba odstraniti iz ishrane. Naravno, moe se utvrditi veza
izmedju braon napitaka i raka u populacionim istraivanjima na celim dravama, to nije samo
teorijski.
Pored direktnog ote#ivanja #elija, izgleda da su neophodni i drugi faktori pre nego to moe
do#i do razvoja raka. Izgleda da su potrebni virus i urodjena podlonost. Virusi raka verovatno
borave u ivotinjama koje su nam ljubimci ili koje koristimo za hranu, a izgleda da urodjena
podlonost nastaje usled neke slabosti u genetikoj strukturi osobe. Primer urodjene slabosti bi bio
bleda koa i plave oi kao faktor podlonosti za dobijanje raka koe. Slino tome, izgleda da su
neke osobe podlonije raku plu#a zbog puenja. Vinske muice, kao i #elije oveka i mia koje se
uzgajaju u kulturi, ispoljavaju nesposobnost da isprave ote#enja hromozoma kada se izloe
kofeinu.
Svi verovatno znamo nekoga ko je uivao odredjenu lou naviku celi ivot bez vidljivih
velikih tetnih efekata. U stvari, neki od ovih preivelih ak pripisuju svoju dugovenost ovoj
svojoj looj navici. Svi smo uli dosetke staraca, kada ih pitaju za tajnu njihovog dugog ivota:
Pijem 200 gama brendija na dan, ili Puim samo one cigarete koje se umotavaju rukom, ili
Uvek pijem svoju kafu crnu. Ali to su doslovno samo preiveli. Pa ipak, koliko smo spremni da
prihvatimo ovaj savet kao mudar i proveren kao izgovor da bismo nastavili sa svojim loim
navikama. Kada bi novine iz San Franciska objavile naslov koji glasi: %ovek u kostimu supermena
preiveo skok sa mosta Golden Gejt, koliko ljudi bi izalo, iznajmilo kostim supermena, i skoilo
sa mosta, misle#i da su nali tajnu za bezbedan skok sa velike visine i rashladjivanje u vodi po
vrelom letnjem danu? U pravu ste, zaista mali broj. anse su u svakom sluaju, bilo da se radi o
mostovima, kofeinu, nikotinu ili alkoholu, odluno protiv ljudskog roda. Zastrauju#e je pomisliti
da takva rairena navika kao to je upotreba kofeina najverovatnije slabi celokupan ljudski rod i
Otrov sa velikim K


8
proizvodi trajni gubitak odredjenih sposobnosti uma ili otpornosti na bolest preko ote#enja
hromozoma mutacijama. Ova uobiajena i veoma prijatna navika se moe okarakterisati kao vrsta
genocida! Mogu#e je da je tenja, da starije ene imaju ve#i procenat dece sa Daunovim sindromom
u odnosu na mladje, povezana sa duim periodom ponavljanih izlaganja mutagenima kao to je
kofein. Neki istraivai smatraju da poto kofein izaziva kod nerodjene bebe neke od istih efekata
kao i zraenje, izgleda razumno pripisati deo ote#enja i pobaaja upotrebi kofeina.

Porodjaj i kofein

Kada govorimo o kuglicama naftalina u rezervoaru sa benzinom - one su daleko razornije po
mala kola. Grupa sa Vaingtonskog univerziteta u Sijetlu je utvrdila da su deca ije su majke
koristile velike koliine kofeina, tokom prvih meseci trudno#e, pokazivala manje sposobnosti da
budu aktivna pri rodjenju i imala su mii#ni tonus ispod proseka.(45)
U jednom istraivanju je pove#ana upotreba kofeina bila povezana sa znaajno ve#im
brojem sluajeva nepravilnog poloaja bebe pri porodjaju, kao i ve#i broj pobaaja ili fetalnih smrti.
Medju 1.529 ena u ovom istraivanju, samo est je reklo da nisu uzimale kofein ni u jednom
obliku pre ili tokom trudno#e! Dijastolni krvni pritisak kod dobrovoljaca se unoenjem kofeina
pove#ao za oko 14%, a stopa disanja za 20%. Stopa sranog rada je isprva neznatno opala, ali se
ponovo pove#ala nakon sat vremena. Mnogi od ovih efekata su trajali oko tri sata. (Medical World
News, April 16, 1978, p. 8, Postgraduate Medicine, Sept. 1977, p. 65.) Kofein moe da prodje kroz
ljudsku placentu i udje u polne lezde (jajnike i testise) fetusa.(46)
U tetne efekte produenog davanja kofeina na fetuse pacova spadaju:
visoka stopa pobaaja
fiziki deformiteti vidljivi golim okom
oticanje fetusa
zakasnelo formiranje i ovr#avanje kostiju
umanjeno formiranje krvnih #elija
povien nivo holesterola u krvi
soiva oiju postaju neprozirna
krvarenje ispod koe
znaajno zakreenje placentalnih kapilara, prouzrokuju#i komplikacije pri porodjaju
kratki i iskrivljeni repovi
hidronefroza i odsustvo bubrega
deformisano lice i usta
defekti prstiju(44)
smanjena teina mozga i jetre

Osteoporoza

Jedna olja kafe nevinog izgleda koja se svakodnevno uzima prouzrokuje 1,4% gubitka
kotanog kalcijuma godinje kod ena posle 50 godina starosti. To je 14% za deset godina! Daleko
znaajnije i od prepisivanja estrogena, pilula kalcijuma, i podsticanja pijenja mleka zbog
Otrov sa velikim K


9
osteoporoze, je jednostavno savetovanje ljudi da prestanu da koriste braon napitke i srodne
proizvode.
Nije teko na#i druge uzroke osteoporoze u savremenom svetu. Brza hrana sadri puno
fosfata koje unose potroai. Sva gazirana pi#a sadre fosfate. Proitajte sastojke na ambalai. Kako
nivo fosfata raste, nivo kalcijuma u krvi se smanjuje. Pored gaziranih pi#a, crveno meso, obradjeno
meso, sir, instant supe i pomfrit sadre dosta fosfata. Lako moemo da vidimo zato medju
savremenim enama ima toliko sluajeva osteoporoze. To nije zbog nedostatka kalcijuma u ishrani!
Nikako. Gubitak kalcijuma prouzrokovan je poreme#ajem ravnotee unosa hranljivih materija. Ako
dodate gore navedenim razlozima za gubitak kalcijuma iz kostiju takve stvari kao to su puenje,
alkohol, steroidi kao to su kortizon i prednizon (ak i ako se koriste kao pomade za kou), pilule za
kontracepciju, tiroidni dodaci, velika upotreba soli, hrana bogata belanevinama, pilule vitamina A
ili D, antacidi koji sadre aluminijum (kao to su amfogel, digel, milanta, rolaidi, itd) i antibiotici
tipa tetraciklina, dobijate veoma snane faktore koji prouzrokuju osteoporozu. Preporuujemo dosta
sunanja, vegetarijansku ishranu i dosta vebanja kako bi se spreila ili leila osteoporoza.
Obine porcije mahunarki (pasulj i graak), semenki, zeleni i melase, sadre kalcijuma
koliko i podjednake koliine mleka, a integralne itarice i obino povr#e takodje sadre obilne
kolicine kalcijuma.

Kafa bez kofeina

Nairoko kori#eni rastvara zvan trihloretilen je nekada primenjivan za uklanjanje kofeina
iz kafe, a i dalje se koristi u livnicama za i#enje metala. Prijavljeno je da je ova hemikalija
kancerogena kod ivotinja. Iako su u tim eksperimentima primenjivane velike doze, nije
ohrabruju#e znati da su pi#a bez kofeina pre nekoliko godina bila podvrgivana trihloretilenu.(47)
Postoje i druge stvari u kafi, i obinoj i kafi bez kofeina, pored kofeina, koje pojaavaju
sposobnost ovog napitka da prouzrokuje srana oboljenja, rak, stimulaciju centralnog nervnog
sistema i bolesti sistema za varenje. Ulja iz kafe zvana kafeoli su i dalje prisutna, i nadrauju
stomak i ostatak sistema za varenje, stimuliu#i ve#u proizvodnju kiseline. Istraivanja na mladim
pacovima su pokazala da je kafa bez kofeina, koja je davana ovim ivotinjama, znaajno usporavala
stopu njihovog rasta, potvrdjuju#i na jo jedan nain prisustvo i drugih tetnih supstanci pored
kofeina.(48) Tako da je verovanje, da #e prelazak na napitak 97% ili ak 100% oslobodjen kofeina
reiti sve probleme, u stvari samo pusta elja.
Iskreno, upotreba kafe i drugih napitaka oslobodjenih kofeina umesto napitaka sa kofeinom
je kao zamenjivanje otrog kamena iz desne cipele za otar kamen u levoj. Ovi napitci obino
prouzrokuju gubitak ose#aja ukusa hrane zbog reme#enja ula ukusa i mirisa. Stariji ljudi naroito
mogu da pate zbog upotrebe napitaka bez kofeina, i izgleda da su grupa koja #e najverovatnije pre#i
sa pi#a sa kofeinom na ona bez kofeina. Smanjenje ose#aja ukusa hrane je povezano sa gubitkom
ose#aja ukusa soli zbog estog presoljavanja.(49) Svakako je teta da kako kvalitet ivota postaje
toliko znaajan, poto je ve#i deo ivota iza nas, stari obrasci navike poinju da ispoljavaju najve#i
razaraju#i uticaj.




Otrov sa velikim K


10
Bolest dojke i hipertrofija prostate

Malopre smo utvrdili ime neprijatelja. Odredjene biljne hemikalije zvane alkaloidi koje se
prirodno javljaju, sadre podgrupu zvanu metilksantini (kofein, teofilin i teobromin) koje
ubrzavaju stopu rasta u nekim lezdanim tkivima produavaju#i hormonalnu stimuliraju#u aktivnost
i stimuliraju#u aktivnost rasta telesne hemikalije zvane ciklini AMP. To je hemikalija o kojoj smo
ve# govorili i koja pomae proizvodnju energije u #elijama. Nain na koji otrovi deluju u telu je
ometanje normalnih aktivnosti odredjenih telesnih hemikalija kao to su enzimi. Opravdavaju#i
svoju klasifikaciju kao #elijskih otrova, metilksantini remete rad enzima fosfodiesteraze, koji
razlae ciklini AMP, iskljuuju#i signal za zaustavljanje proizvodnje energije ili za zaustavljanje
rasta. Prema tome, ona lezdana tkiva koja su osetljiva na ciklini AMP nastavljaju da rastu. Ovaj
faktor pove#ava verovatno#u javljanja bolesti u ovim lezdama, i takvih bolesti u dojki kao to su
ciste i fibrozni tumori, takozvana fibrocistina bolest dojke koja je opaena kod osoba izloenih
metilksantinima.
Mlada lekarka sa potpuno razvijenom fibrocistinom bole#u dojke je imala naviku da
koristi velike koliine metilksantina svakog dana; oko 1.300 miligrama. Razgovarala je sa hirurgom
i odluili su da treba da prestane sa upotrebom napitaka koji sadre metilksantine (kafa, aj, koka
kola i okolada) kako bi utvrdili da li #e njena benigna bolest dojke nestati. U roku od mesec dana,
grudvice u njenim dojkama su poele da se smanjuju. Za dva meseca, fibrocistina bolest je nestala.
To se nije odigralo bez borbe, poto je patila od snaznih glavobolja usled odvikavanja koje nisu
mogle da se umanje ak ni lekovima za glavobolju.
Sada znamo dobar lek za glavobolje pri odvikavanju, vrtoglavice i druge simptome koji se
javljaju pri ostavljanju braon napitaka. Jednostavno ostavite olju kafe ili drugog braon napitka u
friider. Ako se simptomi jave, uzmite supenu kaiku ovog napitka. Saekajte 30 minuta i ponovite
to ako simptomi nisu nestali. Uzmite supenu kaiku po potrebi. Dr Don P. Minton sa dravnog
Univerziteta iz Ohaja u Kolumbu, je ispitao i utvrdio da zdrave dojke sadre 5,8 pikomola (oblik
mere) ciklinog AMP po miligramu belanevina u poredjenju sa 9,7 kod fibrocistinih vorova, i
30,8 kod malignog tkiva dojke. Poto su ene sa fibrocistinom bole#u izloene etiri puta ve#em
riziku od raka dojke u odnosu na normalni, izgleda razumno savetovati ene da prekinu sa
kori#enjem metilksantina kao meru kontrole raka dojke.(50) Rak dojke je veoma esta i ozbiljna
bolest kod ena.

%okolada

Procena okolade treba, po naem miljenju, da dovede do odbacivanja uzimanja okolade
kao podesne hranljive namirnice zbog tri razloga: (1) zbog njene svojstvene hemijske toksinosti
(otrovnosti), (2) aditiva koje je potrebno dodati da bi bila ukusna, i (3) zagadjivaa koji se javljaju u
okoladi zbog nehigijenskih metoda berbe i primarne proizvodnje. Razmotrimo svaki od ova tri
razloga posebno.

Svojstvene hemijske karakteristike cokolade
%okolada je po svojoj prirodi veoma neukusna, jer je gorka i neprijatna. Proces obrade
okolade je takav da ona postaje veoma alkalna, to je ini jo gorom, pri emu se sam proces
Otrov sa velikim K


11
smatra nezdravim. Gorak ukus se uopteno smatra neprijatnim. Takav ukus je obino povezan sa
tetnim alkaloidima, pirolizatima i drugim otrovnim supstancama. Ose#aj neprijatnog ukusa
predstavlja upozoravaju#i signal da se neto potencijalno tetno nalazi u ustima. Prikrivanje tetnog
agensa e#erom i zainom ne uklanja opasnost. Teobromin iz okolade je osnovni metilksantin,
jedan od tetnih alkaloida koji prouzrokuju abnormalan rast lezda, stimulaciju centralnog nervnog
sistema, nesanicu, depresiju i nervozu. Teobromin je prisutan u kakaou koji se koristi za doruak u
koliini od 1-2%!(51) Poznato je da soli teobromina prouzrokuju nelagodnost u stomaku, rumenilo
koe uz ose#aj topline i opti ili lokalizovani svrab. Bubrezi i jetra su uglavnom ukljueni u
detoksifikaciju (otklanjanje otrova) i izluivanje supstance. Ako bubrezi rade slabije, teobromin se
moe nagomilavati do visokog nivoa u krvi.
Drugi metilksantini, verovatno kofein i teofilin, koji se takodje javljaju u okoladi,
pojaavaju neeljene odlike njenog hemijskog sastava. U toksine (otrovne) efekte teofilina spadaju
nadraivanje stomaka, uz nelagodnost, muninu i povra#anje kao i stimulaciju nervnog sistema.
Nedavno je okolada optuena za mogu#e izazivanje uve#anja prostate kod mukaraca. Poto je
poznato da vorovi u prostati koji su slini tumorima u dojki pove#avaju rizik od raka, treba se sve
uiniti kako bi se spreio takav rast.
Sve vrste kakaoa sadre vie tanina po olji u odnosu na koliinu u prosenoj olji crnog
aja. Tanin je povezan sa odredjenim vrstama raka sistema za varenje. Deca #e verovatnije imati
probleme sa mokrenjem u krevetu ako im se daje kakao. Sadraj kofeina moe da bude i do 112
miligrama po olji napitka od kakaoa. Smatra se da kakao ometa apsorpciju kalcijuma. Visok nivo
fosfata koji se javlja tokom metabolizma kakaoa nastaje usled smanjenja nivoa kalcijuma u krvi.
Prema tome, suprotno od saveta koji ponekad daju lekari i dijetetiari, okoladno mleko nije dobar
nain da deca koja rastu dobiju kalcijum!(52)
Kakao koji uzimaju deca moe u stvari da vee kalcijum i druge hranljive sastojke koje
dobijaju iz odlinih izvora kao to su povr#e, integralne itarice, mahunarke i vo#e. %okolada sadri
0,45 do 0,49% oksalne kiseline. Oksalna kiselina moe da se kombinuje sa kalcijumom i da formira
nerastvorljivo jedinjenje, kalcijum-oksalat, koji se izbacuje iz tela, jo vie umanjuju#i koliinu
dostupnog kalcijuma u crevnom sistemu.(53)

Aditivi koji se moraju dodati da bi se maskirala gorina
Velika koliina e#era je neophodna kako bi okolada bila ukusna. e#er remeti apsorpciju i
kori#enje kalcijuma, smanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da unitavaju klice, ometa
razmiljanje, podstie neposlunost i loe ponaanje kod dece, i izaziva propadanje zuba i ir
eluca. tavie, sa okoladom se moraju kombinovati neke vrste uljanih emulzija kako bi se
odstranio njen neprijatan ukus i zrnasta struktura. Obino je ta emulzija mleko, krem ili ulje od
itarica to proizvodi masnu i nezdravu hranu. Svaka razumna porcija okoladnog mleka #e usporiti
varenje i izazvati fermentaciju (delimino razlaganje velikih molekula hranljivih materija). Kada se
pojedu, masti mogu da prouzrokuju grupisanje crvenih krvnih zrnaca, blokiraju#i kapilarnu
cirkulaciju u mozgu i smanjuju#i mentalne sposobnosti. %okoladno mleko definitivno nije hrana za
decu. Uitelj osnovne kole iz jugoistonog dela Novog Meksika je 1988. godine, sumnjaju#i da je
okolada krivac za esto neprihvatljivo ponaanje svojih uenika, odluio da izvri mali
eksperiment. Iako su njegovi uenici imali naviku da svakog dana donose obilne koliine
okoladnih slatkia kako bi ih jeli tokom pauza, ruka i tokom bilo koje druge prilike koju su mogli
da nadju, on je jedan dan zabranio njihovu upotrebu do poslednjeg asa.
Otrov sa velikim K


12
U preostalom asu do kraja kolskog dana, dao je test iz matematike koji je sadrao niz
problema umerene teine. Uenici su se brzo udubili u tihi svet brojeva. Uitelj je etao izmedju
njih, uoavajuci kako se vri uredan i paljiv rad.
Petnaest minuta od poetka testa, uitelj je dao tanku tablu okolade svakom ueniku.
udno otvaraju#i svoje slatkie, uenici su ubrzo poeli da mljackaju i reavaju zadatke. Nakon
samo nekoliko minuta, u uionici je vladala neobina promena. Tiha ozbiljnost je zamenjena
nemirno#u i gubitkom panje. Preciznost pisanih znakova se izgubila. Manje smetnje su izazivale
priu i opte nemirno ponaanje. I najve#i deo vremena, uenici vie nisu mogli da reavaju
matematike probleme.
Eksperiment nije vren pod naunim uslovima, ali je bio dovoljan da ubedi uitelja da
okolada, ili neto u njoj, nije bilo prijatelj obrazovanju.

Kontaminanti u cokoladi
Ve#ina plodova kakaoa se proizvodi u zemljama u kojima je sanitarni nivo uglavnom daleko
ispod nivoa u SAD. Evo nekih informacija koje su i zanimljive i korisne: Kakao je malo, lepo drvo,
prilagodjeno na tropske regione sveta, gde se godinje proizvode milioni kilograma okolade,
mlene okolade i kakaoa u prahu. Tropske oblasti u zapadnoj hemisferi kao i Gana, Nigerija,
drave zapadne Afrike, Samoa, Madagaskar i Cejlon uzgajaju to ukrasno i komercijalno drvo.
Plodovi ovog drveta su postali komercijalni proizvod za svetsku potronju u 17. veku. Kortezu se
pripisuje zasluga za uvodjenje plodova kakaoa u paniju 1528. godine. e#erna trska je u to vreme
postajala komercijalno istaknuta i kori#ena je za zasladjivanje okoladnih napitaka. %okolada je u
poetku kori#ena kao hladni napitak i esto je bila vrlo gusta, tako da je kaika mogla da stoji u
uspravnom poloaju u njoj. Prodavnice okolade su otvorene u Londonu ve# 1657. godine kako bi
bogatim ljudima prodavale pomodna pi#a.
Kakao je izraz koji se koristi za drvo, a farme na kojima se ono uzgaja zovu se farme
kakaoa. Kakao se definie kao namirnica koja se priprema zagrevanjem i mlevenjem oi#enog
semena kakaoa. %okolada je vrsta ili poluplastina namirnica koja se priprema finim mrvljenjem
do take pulverizacije (drobljenja) kakaoa. On sadri najmanje 50% masti. Izraz kakao se takodje
koristi za prah nainjen od izdrobljenog komada koji ostaje nakon pravljenja putera od semena
kakaoa. Puter od kakaoa predstavlja mast kakaoa, koja je u vrstom stanju na sobnoj temperaturi sa
takom topljenja izmedju 33 i 34,5 stepena Celzijusa. Seme kakaoa se formira u mahunama dugim
15-25 centimetara u zrelom stanju, i variraju u boji izmedju zelene, crvene i ute. Svaka mahuna
sadri 25-50 semena i jedna mahuna daje izmedju 28 i 57 grama suvog semena. Proseno drvo nosi
plodove cele godine, ali proizvodi samo 20-30 mahuna ili oko 1 kilogram suvog semena godinje.
Mahuna sadri belu pulpu koja je ukusna i koristi se za pravljenje pi#a i elea za dezert, ali je
semenje gorko i stee grlo. Ono ima belu, veoma bledu ljubiastu ili tamno purpurnu boju.
%okolada se pravi od semena.
Mahune se seku sa drveta i razvrstavaju po tipu i kvalitetu. Mahune se otvaraju i semenje se
vadi. Sada je sve spremno za proces fermentacije koji se odigrava 3-8 dana. Na vrhuncu
fermentacije, temperatura moe da dostigne 40 stepena Celzijusa. Fermentacija se odigrava u
kutijama, na prostirkama ili u pletenim dakovima. Fermentacija je neophodna za razvoj ukusa
okolade. Tokom procesa fermentacije, sopstveni enzimi semena i divlji kvasci ubrzavaju proces
fermentacije.
Otrov sa velikim K


13
Fermentacija se uglavnom odigrava u dvoritima lokalnih farmera. Tokom tog procesa, deca
i odrasli prelaze preko gomila; insekti, glodari i male ivotinje prave gnezda u tim gomilama, i
tokom primarnog dela proizvodnje okolade moe do#i do razliitih vrsta kontaminacije
(zagadjenja). Pokazano je da se velike koliine aflatoksina (agens iz budji koji proizvodi rak) mogu
na#i u semenu kakaoa.(54) Mnogi hemiari su izvestili o kontaminaciji kakaoa aflatoksinom.
Aflatoksin je jedan od najmo#nijih poznatih agenasa koji izazivaju rak. U knjiici koju je izdalo
Ameriko ministarstvo zdravlja i socijalne politike pod naslovom Defektni nivoi kontaminanata u
hrani, lista trenutnih nivoa prirodnih ili neizbenih defektnih nivoa u hrani nabraja prirodne
defektne nivoe u okoladi u obliku insekatskih, glodarskih i drugih prirodnih kontaminanata koje
dopusta FDA:
U okoladi i okoladnim tenostima koje se koriste za proizvodnju takvih proizvoda kao
to su Hersijeva (Hersheys) okolada dozvoljeno je do 120 fragmenata insekata po olji (227
grama) ili dve dlake glodara po olji.
Obina Hersijeva okolada je teka 20 grama, to znai da svaki put kada jedete tablu
okolade, ona moe da sadri dlaku glodara i 16 delova insekata, a da i dalje ima blagoslov FDA.
Kada itam ove podatke, sre#na sam zbog rogaa i velikog broja proizvoda nalik na okoladu, koji
se prave od njega, a koji imaju daleko manju verovatno#u kontaminacije.
Nakon fermentacije, semenje se sui na suncu ili u pe#i, a zatim je spremno za prevoz
brodom do proizvodjaa okolade. U fabrici se seme pri i stavlja u mainu koja ga lomi i uklanja
ljuske. Seme kakaoa se zatim stavlja na elicne valjke. Poto seme sadri 53-54% masti, proces
mrvljenja proizvodi okoladnu tenost vrstine nalik na puter od kikirikija.
Aditiv za alkalinizaciju kiselog semenja ili tenosti dalje potamnjuje kakao i menja ukus
kako bi bio blai. Kakao puter se odvaja uz pomo# ogromnog pritiska i toplote, i koristi se u
farmaceutskim preparatima, kozmetici, sapunima i drugim proizvodima. Poto se e#er i masti
izluuju iz poslastice, dodaju joj se aditivi kako bi se spreilo izbijanje tih materija na povrinu.
Probano je sa raznim aditivima ili modifikacijama masti, ali nijedan nain nije potpuno
zadovoljavaju#i u spreavanju migracije masti. Ueglost masti se obino moe uoiti nakon
skladitenja na 30 stepeni Celzijusa, u roku od 6 do 12 nedelja. Neprijatan miris nagovetava
prisustvo tetne promene koja se javlja sa starenjem masti. Ueglost se moe odloiti dodavanjem
razliitih sastojaka ukljuuju#i pivski kvasac ili koncentrate priremljene od ovsenog brana u
koliinama koje su jednake koliini od ukupno 3% ukupne teine smese. Agensi za menjanje
belanevina se dodaju kako bi se obezbedila glatka struktura, to dalje poreme#uje ravnoteu
sadraja hranljivih materija prema masno#i.(55)
U okoladnom prahu ili presovanom komadu ne sme biti vie od 75 fragmenata insekata u 3
supene kaike praha. Mnoge osobe koje veruju da su alergine na okoladu su u stvari alergine na
ivotinjske delove koji se nalaze u okoladi. %etiri procenata semenja kakaoa moe biti zaraeno
insektima. ivotinjski ekskreti (kao to je vidljivi izmet pacova) ne smeju da premae 12 miligrama
po kilogramu okolade!
Ako biste eleli da dobijete vie informacija o ovom pitanju, moete ih dobiti od FDA
Guidelines and Compliance Branch, Bureau of Foods (HFF-3 12) 200 C. St. S.W., Washington,
D.C. 20204.
Izgleda neobjanjivo da je okolada ikada mogla da se smatra kao dobra hranu za decu.
%asopis The Ladies Home Journal je oktobra 1930. godine sadrao oglas za Bejkers kakao koji je
glasio: Nedeljna poslastica je postala dnevna radost i Dimijeva teina se popravila. Sramota je
Otrov sa velikim K


14
to je deci ikada davan bilo kakav proizvod od kakaoa. Iako okolada moe da izazove da deca piju
vie mleka i jedu vie e#era i masti, u eksperimentima na mievima dodatno mleko ne rezultuje
poboljanjem ishrane, ve# samo dovodi do pove#anog procenta telesnih masti!(56)
Jedan 11-ogodinji deak je smeten u bolnicu zbog bola u stomaku i povra#anja krvi.
Iznenada je razvio male take od krvarenja u koi irom tela, stanje koje se naziva purpura. Dok
je bio u bolnici, otkriveno je da se njegovi napadi krvarenja koe i bola u stomaku mogu izazvati u
roku od nekoliko minuta od davanja okolade, bilo preko usta bilo konim testom.(57) %okolada je
takodje est uzrok svraba anusa (pruritus ani), nelagodnog svraba oko anusa, zavrnog dela
rektuma. Prestanak uzimanja okolade rezultuje brzim prestankom svraba.(58)
to se nas tie, na nivo prefinjenosti u hrani bi trebao da bude dovoljan da zbog bilo koje
od gore spomenutih odlika trajno izbacimo okoladu iz ishrane. Dostupna je dobra zamena za
okoladu koja #e se daleko verovatnije uzgajati i ubirati pod sanitarnim uslovima. Govorimo o
rogau. U sva tri navedena pogleda on predstavlja bolji proizvod od okolade. Laki je za
pripremanje hrane u odnosu na okoladu i veoma je ukusan. Ima blag ukus i prirodno je sladak.
Preporuujemo ga kao nadmo#niju namirnicu u odnosu na okoladu ili kakao.

Pijenje crnog aja

Pilot privatnog aviona se onesvestio na kraju leta koji je zapoeo u toku prepodneva nakon
naporne partije golfa prethodnog dana u blizini grada u pustinji. Pio je velike koliine piva uvee,
pre leta, i dve olje kafe neposredno pred poletanje. Poto svaka od ovih aktivnosti ima ili
dehidriraju#i ili diuretiki efekat, zakljuilo se da je do onesve#ivanja pilota dolo zbog akutne
dehidratacije. Jedini lek koji je bio potreban bilo je pijenje 8-10 asa obine vode tokom narednih
30-60 minuta. Stanje hronine dehidratacije se izgleda esto javlja kod korisnika braon napitaka. To
je svakako jedan od naje#ih uzroka zamora i slabosti. Iako sami korisnici braon napitaka veruju
da su dobro hidratisani poto neprestano piju, oni u stvari gube tenost zbog diuretikog efekta tih
napitaka, i krajni rezultat je dehidratacija. Osobi u stvari nedostaje tenost i ona to ose#a!
Pijenje 4-6 olja crnog aja dnevno moe da izazove nedostatak vitamina, naroito vitamina
B1. Takodje je poznato da upotreba napitaka sa kofeinom pove#ava potrebu za vitaminom B12.
Zamor, nervoza i gubitak apetita predstavljaju simptome nedostatka vitamina B1. Utvrdjeno je da se
kod ispitanika koliina vitamina B1 u krvi smanjuje nedelju dana nakon pijenja crnog aja, iako su
koristili samo standardne koliine crnog aja u ishrani. Tanin, sastojak aja za koji je poznato da
ireverzibilno vezuje vitamin, moe da bude krivac.(59) Takodje je poznato da tanin ometa
apsorpciju gvodja.
Svi metilksantini mogu da prouzokuju guavost i da pojaaju delovanje jedinjenja za koje je
poznato da izaziva guavost - propiltiouracila. Teofilin je najaktivniji u tom pogledu. Iako sve
namirnice i proizvodi koji sadre metilksantine mogu da izazovu guavost, ovo jedinjenje je
najtetnije, a aj sadri najvie teofilina od svih braon napitaka.(60)




Otrov sa velikim K


15
Kako prestati sa kori#enjem braon napitaka

1. Nemojte dopustati previe slobodnog vremena, poto dokonost prouzrokuje samopovladjivanje.
2. Vodite dnevnik, poto #e pisanje odvra#ati paznju.
3. Strogo kontroliite ishranu. Izbegavajte prejedanje, upotrebu e#era i drugih koncentrisanih
zasladjivaa, i upotrebu svih ulja.
4. Poto sa prestankom upotrebe kofeina moe do#i do dremljivosti, masaa pre tuiranja deluje kao
dobar prirodni stimulans. Vrite kratke krune ili dugake polagane pokrete preko koe prema srcu.
5. Kupati se mlakom vodom 20 minuta dnevno ili prema potrebi zbog nervoze. Hladna ili kratka
topla kupka (3-8 minuta) pra#ena ustrim masiranjem grubim pekirom se moe primeniti protiv
dremljivosti.
6. Nemojte dozvoliti da dodje do dehidratacije, ve# pijte dosta vode i jedite dosta sveeg vo#a i
povr#a koje sadri dosta tenosti. Prestanak upotrebe odredjenih napitaka predstavlja samo polovinu
bitke. Drugu polovinu ini pijenje velike koliine obine vode kako biste podmazali sva tkiva,
zglobove, mozak, creva i kou. Voda (i njeni proizvodi) predstavljaju jedino mazivo tela.
7. Drite veliku au hladne vode pri ruci, ili olju biljnog aja kao to je metvica, kako biste
zamenili naviku pijuckanja braon napitaka tokom dana.
8. Nemojte se brinuti zbog odredjenih neprijatnih simptoma kao to su vrtoglavica, bol u ledjima,
poreme#aji vida, itd, poto oni predstavljaju simptome odvikavanja i nesta#e u roku od nekoliko
dana.
9. Glavobolja je ozbiljan simptom braon napitaka i za olakanje se moe koristiti topla kupka
stopala u trajanju od 20-45 minuta kod onih koji nemaju smanjen arterijski dotok krvi do stopala i
nogu (naroito se javlja kod dijabetiara zavisnih od insulina). Drite hladnu tkaninu na elu ako se
znojenje javlja tokom kupke stopala.
10. Stavite olju braon napitka u friider. Ako se jave simptomi, uzmite supenu kaiku pi#a i
saekajte 30 minuta. Ako simptomi nisu nestali, uzmite jo jednu supenu kaiku. Ova procedura se
moe ponavljati po potrebi.

Zavrni komentar

Ovo je bio napad na braon napitke. Na cilj je da prikaemo opasnosti i odvratnu prirodu
ovih proizvoda u nadi da paljiva osoba koja eli zdrav nain ivota ne#e vie biti neinformisana.
Pokuali smo da prikaemo sve dokaze. Nesumnjivo je da su neki izostavljeni, poto neprestano
nalazimo nove za koje nismo znali.
_____________________







Preuzeto sa sajta Centra za prirodnjake studije: www.cps.org.yu
Otrov sa velikim K


16
Literatura
1. Drug Therapy September 1978, p. 23.
2. Psychopharmacology in the Practice of Medicine, Murry E. Jawik. Pregled dat u Journal of Family Practice
4(6):1977. 1180-1188.
3. Gastroenterology 71:738-742, 1976.
4. Medical World News, Jan 26, 1976, p. 63-73.
5. Journal of the American Medical Association 7 1:240, Sept. 1977.
6. Internal Medicine News, April 14, 1984.
7. The Physician and Sportsmedicine 13(5):191, 1985.
8. FDA Fact Sheet, July 1971.
9. Pharmacology Notes, 1953.
10. Medical World News, Feb. 19, 1965, p. 33.
11. Diabetes Outlook, March 1969.
12. Hospital Tribune Dec. 16, 1968 p. 2.
13. Journal of the American Medical Association 231:965, March 3, 1975.
14. Journal of the American Medical Association Feb. 1, 1964.
15. Journal of the American Medical Association Oct. 25, 1971, 218:596.
16. Journal of Abnormal Psychology 93(1):120-122, 1984.
17. Journal of the American Cancer Institute 68(1): 191, Jan. 82.
18. International Journal of Cancer 28:691-693, 1981.
19. Journal of Nutrition 112:29-32 Apr. 82.
20. American Journal of Public Health 75:1334-1337, 1985.
21. American Journal of Cardiology 52:1238-42, 1983.
22. New England Journal of Medicine 298(4):181-186, January 26, 1978.
23. Science News 89:375, May 14, 1966.
24. Journal of the American Medical Association 228:160, April 8, 1974.
25. Lancet 2:1278, December 16, 1972.
26. Science News July 28, 1973.
27. Science News 127: 173, 1985.
28. Ibid. 127:199, 1985.
29. Ibid. 128:327, 1985.
30. Nutrition Research 5:1281-1284, 1985.
31. U.S. News and World Report, Feb. 2, 1976, p. 48.
32. Internal Medicine News, April 15, 1984.
33. Headache 25:305-309, 1985.
34. Medical World News, July 5, 1974, p. 32A.
35. Medical Tribune 7/25/73.
36. American Journal of Psychiatry, 1133:12, December 1976.
37. American Journal of Psychiatry 131:10, October 1974.
38. Clinical Pharmacol. Ther. 20:682-689, 1976.
39. Metabolism 18:288-291, 1961.
40. American Journal of Psychiatry 135:963, August, 1978.
41. Lancet 2:212, July 24, 1971.
42. Journal of the National Cancer Institute, 54:587, March, 1975.
43. Lancet 1:1335, 1971.
44. Toxicology and Applied Pharmacology 22:449-457. 1972.
45. Dr. Timothy Johnson, Columbus (Georgia) Ledger, July 19, 1978, p. B-3.
46. Teratology 8:69-72, August, 1973.
47. Mailgram from General Foods Corporation June 26, 75.
48. Life and Health, Sept. 1974, p. 5.
49. Medical Tribune, Wednesday, August 7, 1985.
50. Medical World News, March 19, 1979.
51. The Complete Book of Food and Nutrition, J. R. Rodale.
52. Chocolate, Coca Cola, Cocoa, and Coffee, International Nutrition Research Foundation, Riverside California.
53. Bridges Dietetics for the Clinicians Lea and Febiger, 1949.
54. Journal of the Association of Official Analytical Chemists 62(5): 1076-9, Sept. 1979.
55. Gott, Phillip P., All About Candy and Chocolate, 1958.
56. Journal of The American Dietetic Association 32(12):1171-4, December 1956.
57. American Journal of Clinical Nutrition 6(2):196.
58. American Journal of Surgery, November 1951.
59. Science News 109:296, May 8, 1976.
60. Endocrinology, Volume 85, September, 1961, p. 410.