OSNOVI TOPLOTNIH

MAINA

KRUNI PROCESI
Kod termodinamikih promena stanja do
sada razmatranih, osim kod promene pri
konstantnoj zapremini, uvek se dobija neki
rad. Veliina tog dobijenog rada zavisi od
nainu kojim je promena izvrena (funkcija
procesa). Prilikom tih promena radni fluid
(gas) ekspandira od nekog definisanog
poetnog stanja sa poetnim pritiskom,
temperaturom i zapreminom na neko
konano, krajnje stanje koje je odreeno
krajnjim uslovima pritiska, temperature i
zapremine.
Obzirom na to da ne raspolaemo neiscrpnim
rezervoarima gasa na poetnim uslovima, za
ponovno dobijanje rada iz nekog sistema
neophodno je radni fluid, odnosno gas, vratiti
u isto poetno stanje.

Ako pokuamo ponovo dovesti gas u poetno

stanje, rad koji smo ekspanzijom dobili,
moramo utroiti za kompresiju radnog fluida.
Kao rezultat sveukupne promene dobijamo
poetnu koliinu topline i bez izvrenog rada.
Stoga, ako elimo kontinualno dobijanje rada,
koji emo moi iskoristiti, moramo radni fluid
vratiti u poetno stanje nekim drugim putem
koji se mora razlikovati od puta ekspanzije i
pri kojem neemo utroiti sav rad kojei smo
dobili ekspanzijom. Ponavljanje ovakvih
procesa za tehniku je od najvee vanosti jer
gotovo sve maine rade ritmiki, tj. oni trajno
ponavljaju radni proces, koji se moe sastojati
i od vie elemenata.

P
Uzmimo da smo poli od stanja A do stanja B
preko take E. Promenom stanja po putu a
dobili smo neki rad WAEB . Ne smemo se istim
putem vratiti u poetno stanje jer bi sav
dobijeni rad, utroili za izvoenje tog
suprotnog procesa. Zato za vraanje u
poetno stanje odabiremo put preko take C.
U ovom sluaju troimo neki rad WBCA, za
kompresiju, ali ovaj rad je ipak manji od rada
dobijenog ekspanzijom na prvoj putanji. U p,
V dijagramu, rad oznaava povrina ispod
krive promene stanja (integral), a ova
povrina je pozitivna kada se integrali u
smeru pozitivne ose V, a negativna kada se
ide u smeru negativne ose V.

Take A i B predstavljaju krajnje poloaje klipa

u cilindru, na putu od A do B preko take E,
dobija se rad , a kod promene od B do A,
preko take C troi se rad . Ukupno dobijeni
rad je:

W = WAEB WBCA
a on je predstavljen osenenom povrinom
koju zatvara kruni proces (ciklini proces).

U naem sluaju, promena stanja u p, V

dijagramu tee u smeru kazaljke na satu, tzv.
desnokretni proces, a sveukupni rad je
dobijen, dakle, rad je pozitivan.

Zatvoreni proces kod kojeg kriva kompresije

lei iznad krive ekspanzije. U tom sluaju
kruni proces tee suprotno smeru kretanja
kazaljke na satu, tzv. Levokretni proces.
Ukupni rad tada postaje negativan, tj.
moramo ga utroiti za izvoenje procesa. Po
levokretnom
krunom
procesu
rade
rashladne maine.

P
Da bi kruni proceson bio mogu, treba na
pogodan nain dovoditi i odvoditi topotu.
Postavimo dve adijabate tako da dodiruju
krive kojima su odreene promene stanja,
AEB i BCA.
U dodirnim takama krive (1 i 2) promene
stanja podudaraju se s adijabatama to znai
da se u tim stanjima procesu ne dovodi i ne
odvodi toplota. U svim ostalim delovima
procesa mora se dovoditi ili odvoditi toplota.
Za desnokretni proces radnom fluidu se
dovodi toplota u podruju 1, B, 2 dok se u
podruju 2, A, 1 toplota odvodi. Obrnuto je u
sluaju levokretnog procesa.

B
Prvi zakon za
ciklus:

Q dU W
A

dU 0

Q W

Vidimo da je kod krunog procesa rad jednak razlici dovedene i odvedene toplote. Vaan
kriterijum za ocjenjivanje transformacije toplotne energije , u mehaniki rad W , prua
nam tzv. termiki stepen efikasnosti nekog desnokretnog krunog procesa.

Qh
Th
W Qt Qh
KKD c

1
1
Qt
Qt
Qt
Tt

je uvek manje od jedinice budui da se u krunom procesu uvek pojavljuje toplota koju
treba odvesti. Radni fluid, meutim, nije u stanju da sam po sebi izvri kruni proces, za
izvoenje tog ciklusa potrebna su dva topliotna rezervoara od kojih jedan dostavlja
dovedenu, a drugi preuzima odvedenu toplinu. Prvi se moe nazvati ogrevni rezervoar
(topli rezervoar, izvor toplote), a drugi rashladni rezervoar (hladni rezervoar, ponor
toplote).
Navedeni rezervoari su bitni uesnici ciklinog procesa. Svakako, oigledno je da topli
rezervoar ima viu temperaturu od hladnoga. Dovod i odvod toplote ne uzrokuje
promene u radnom fluidu jer se na kraju procesa on vraa u poetno stanje. Promene
ostaju u toplotnim rezervoarima jer se iz jednoga toplota odvodi, a u drugi dovodi. Prema
tome, prelaz toplote preko krunog procesa pravi je izvor mehanike energije. Pri tome je
radni fluid samo posrednik.

Realizacija nekog zatvorenog procesa nadovezujemo uzastopno nekoliko poznatih

osnovnih promena stanja, tako da se na proces zatvori. Moemo u nekom cilindru poi
od stanja 1 pa gas adijabatski ekspandirati do stanja 2, zatim hladiti pri konstantnom
pritisku do stanja 3, a nakon toga uz dovoenje toplote pri konstantnoj zapremini doi
poetno stanje 1, kako je to prikazano na slici. Na taj nain realizovan je Lenoarov ciklus.
Razmenjene toplote i izvreni rad moemo kod idealnog gasa izraunati iz jednaina za
adijabatu, izobaru i izohoru. U tehnici mnogo ee nailazimo na procese koji su
sastavljeni od dva para istovrsnih krivih.

Podela termodinamikih ciklusa

Osnovna podela je na
toplotne i
rashladne maine.
Toplotne maine su motori, dok su rashladne maine hladnjaci, kondicioneri vazduha
i toplotne pumpe.

Na osnovu vrste radnog fluida:

para i
gas.
Para za vreme krunog procesa prelazi iz jednog u drugo agregatno stanje, a gasovi
su stalno u gasovitom agregatnom stanju..

Podela na osnovu tipa dobijanja mehanikog

rada:
klipne i
turbinske procese.
Za pretvaranje unutranje energije u
mehaniku energiju potreban je kruni proces,
koji se ostvaruje u toplotnim mainama
pomou radnog fluida koji uz sniavanje
temperature ekspanduje sa vieg na nii
pritisak. Obavljeni rad prenosi se na pokretne
delove maine s kojima je radni fluid u
neposrednom kontaktu.
U klipnim mainama klip je pokretni dio maine
na koji se prenosi rad radnog fluida,
a kod turbinskih maina to su rotorske lopatice.

Klipna maina radi periodino. Pomou

usisnog ventila radni fluid se uvodi u
cilindar, a nakon ekspanzije se iz cilindra
odvodi kroz ispusni ventil.
Zamajac, postavljen na osovinu maine,
osigurava da se osovina jednoliko okree.
Pokretni delovi maine izvrgnuti su znatnim
naprezanjima zbog promene smera kretanja
te ubrzavanja i usporavanja koja se vrlo brzo
smenjuju. Takve promene naprezanja
skrauju i ograniavaju vek trajanja klipnih
maina.
Nasuprot tome, mehaniko naprezanje
pokretnih delova turbina je jednoliko. Radni
fluid struji preko lopatica i okree rotor. On
se ujednaeno okree te nema delova koji
su izloeni promeni smera.

Na osnovu ponovne primene radnog fluida:

zatvorene i
otvorene.
U zatvorenom ciklusu se radni fluid recirkulie, odnosno fluid se vraa u poetno
stanje i ponovo se ulazi u ciklus. U otvorenim ciklusima se na kraju svakog ciklusa
obnavlja i ponovo se nova koliina radnog fluida uvodi u novi ciklus. Motori
automobila izduvni gasovi se u novom ciklusu zamenjuju novom smeom vazduha i
goriva.
Na osnovu naina dovoenja toplote radnom fluidu u toplotnim motorima:
motori sa unutranjim sagorevanjem i
motori sa spoljanjim sagorevanjem.
Kod motora sa unutranjim sagorevanjem (automobilski motori), gorivo se sagoreva
unutar granica sistema (unutar cilindra).
Kod motora sa spoljanim sagorevanjem (proizvodnja elektrine energije) toplota se u
ciklus dovodi iz kotlova, geotermalni izvori, nuklearna energija i suneva energija.

Klipne maine dele se u odnosu na broj pomeraja klipa za ostvarivanje jednog ciklusa,
mogu biti:

ETVOROTAKTNE

DVOTAKTNE

CIKLUSI TOPLOTNIH MAINA

BEZ CIKLUSA
NEMOGUE JE DOBITI
RAD/SNAGU