DOSELJAVANJE SLOVENA NA BALKANSKO POLUOSTRVO

-Velika seoba naroda zahvatila je I brojna slovenska plemena, od kojih su neka pocetkom VI
veka zaposela oblasti koje se prostiru severno od donjeg toka Dunava. U to vreme je srednji I
donji tok Dunava predstavljao granicu Vizantije(istocni deo Rimskog carstva). Slovene je
neodoljivo privlacila relativno bogatstvo vizantijskih provincija I gradova. U pocetku Sloveni
prelaze Dunav zajedno sa Bugarima, koji su bili vojnicki odlicno organizovani. U drugoj polovini
VI veka napadi su cesci I masovniji. U to vreme je u Vizantiji vladao Justinijan koji je planirao da
obnovi Rimsko carstvo. On je tadao ratovao sa Persijancima na istoku I varvarima na
zapadu(Vandali u Africi, Vizigoti u Spaniji, Ostrogoti u Italiji) pa je to olaksalo napade Slovenima
jer nije bilo sredstava za ocuvanje severne granice. Prvi napadi Slovena su bili uglavnom vezani
za Trakiju. Sredinom Vi veka doslo je do nekoliko uzastopnih I velikih napada u kojima Sloveni
zajedno sa Bugarima pljackaju po Trakiji I stizu u okolinu Carigrada, prodiru u Grcku, ruse po
Iliriku I povremeno prodiru do Draca. Koliko su bili jaki, govori I cinjenica da je jedan odred
Slovena proveo zimu u unutrasnjosti Balkana 550/1.godine.
-Ovo je primoralo Justinijana da se posveti izgradnji I obnavljanju utvrdjenja. Znacaj uspon je
doziveo grad Iustiniana Prima(Caricin grad kod Lebana). Obnovljeni su Ulpiana(Lipljan),
Naissus(Nis), Remesiana(Bela Palanka). Duz Dunava obnovljeni su Singidunum(Beograd),
Viminacium(Kostolac) I niz manjih I vecih utvrdjenja.
-Ni ovo nije pomoglo Vizantiji da suzbije napade Slovena. Zbog toga su prihvatili pomoc Avara
558.godine koji su uspeli da suzbiju sve Slovene koji su tada pustosili po Trakiji. U sporazumu sa
Langobardima, Avari 567.godine nanose poraz Gepidima I zaposedaju podrucje koje lezi istocno
od srednjeg Dunava u Panoniji, a kda su Langobardi napustili svoju teritoriju u Panoniji, Avari
zaposedaju I ovaj proctor.
-Sloveni nakon poraza od Avara, nisu napadali Carstvo 20 godina. Pred kraj osme decenije VI
veka slovenska plemena ponovo napadaju Vizantiju I opet Avari dolaze u pomoc, ali ubrzo
pocinju da se komplikuju odnosi izmedju saveznika I Avari su 582.godine osvojili Sirmijum. Tada
dolazi do zajednicke akcije Slovena I Avara protiv Vizantije. Nastavili su da ruse utvrdjenja do
kraja VI veka pa su stradali mnogi gradovi (Singidunum, Viminacijum).
-Carstvo je imalo dosta pobeda, ali opet nisu mogli da se odupru napadima. Posle 10 godina
zamorne borbe vojnici su zbacili tadasnjeg cara Mavrikija I na vlast doveli vodju pobunjenika
Foku(602-610).
-Sloveni I Avari napali su Solun 584. I 586.godine, a u to vreme je pocelo I naseljavanje
odredjenih slovenskih plemena. Sloveni su prelazili Dunav u blizini danasnje Silistrije u
Bugarskoj(Dorostol) I u blizini danasnjeg Vidina, dok su slovenske skupine iz Panonije prelazile

Savu I Dunav kod Sirmijuma I Singidunuma. Jedan od najvaznijih pravac vodio je dolinom
Morave I Vardara u zaledje Soluna. Sa ovog prostora prodirali su dalje na jug u Tesaliju, a zatim
kroz Termopile u srednju Grcku I na Peloponez. Postojao je I pravac prema jugozapadu sve do
Draca, a prema istoku uz severnu obalu Egejskog mora. Preko ostrva u Egejskom moru su
prelazili u Malu Aziju kao gusari. Za naseljavanje su koristili put Via Militaris( Beograd- KostolacCuprija-Razanj-Bovan-Nis-Bela Palanka-Sofija-Plovdiv-Jedrene-Carigrad). Postojao je I rimski put
Via Egnatia koji je povezivao Drac I Solun, Solun I Carigrad.
-Zahvaljujuci ovim I mnogim drugim putevima, Avari I Sloveni su uspeli da opustose celo
Balkansko poluostrvo. Salona je pala 614.godine, centar provincije Dalmacije. Srbija je tada bila
rascepkana na vise provincija( Priobalna Dakija, Mediteranska Dakija, Dardanija, Prevalitana).
Ubrzo je pao I Nis 615.godine kao I Sofija, najznacajniji gradovi Sredozemne Dakije. Solun je
uspeo da se odbrani. Sovenske skupine prodiru u Grcku, zaposedaju Peloponez oko 625.godine,
a odatle brodovima napadaju Krit. Pod vodjstvom Avara 626.godine Sloveni ucestvuju u opsadi
Carigrada gde su porazeni od strane cara Iraklija. Posle ovog poraza, Avari su se povukli u svoja
stanista izmedju Dunava I Tise, a Sloveni su ostali na Balkanskom poluostrvu, razlivajuci se pos
vim njegovim predelima. Pri naseljavanju delimicno su potiskivali I unistavali stanovnistvo po
rimskim provincijama.
-Posledica doseljavanja Slovena je potpuno unistenje provincija. Padom Salone je izgubljena
Dalmacija, a istu sudbinu je zadesila I Meziju, Dakiju, Dardaniju, Prevalitanu I dr. Prefektura Ilirik
se svela na Solun sa okolinom.

DOSELJAVANJE SRBA
-Nisu se svi Sloveni doselili odjednom na Balkansko poluostrvo. Zaposedanje su mogle da izvrse
samo dobro organizovane skupine kao sto su bili Srbi I Hrvati. Konstantin Porfirogenit saopstava
kako je car Iraklije dozvolio Srbima da se nasele jugozapadno od Soluna u Serviji(Srbici). Nakon
toga su od cara Iraklija trazili d aim da novu teritoriju za naseljavanje I car ih je nastanio u
Paganiji, Zahumlju, Trebinju, Konavlima I Srbiji. Prvi pouzdani podaci o Srbima poticu iz prve
polovine IX veka. Ljudevit Posavski morao je 822.godine da pobegne iz Siska pod pritiskom
Franaka. On se sklonio kod Srba u Dalmaciju, a posle u Bosnu. Jedan deo Dalmacije drzali su I
Hrvati.
-U okolini Soluna pominju se 614-616.godine plemena Draguviti, Sagudati, Velegeziti, Vajuniti I
Verziti, a kasnije Rihini I Strimonci. Dosta kasnije, 818.godine se pominju Timocani.

NAJSTARIJE SRPSKE ZEMLJE I STVARANJE DRZAVE

Paganija
-Nalazila se izmedju reka Cetine I Neretve. Imala je cetiri naseljena I utvrdjena grada :
Mokro(Makarska), Verulja(Vrulja), Ostrok(Zaostrog), Slavinec(Gradec). Obuhvatala je I ostrva
Mljet, Korculu, Hvar I Brac koje su zaposeli tek u VIII veku. Zupe koje su ulazile u sastav Paganije
bile su : Rastoca(Rastok), Mokro I Dajen.
-U sastav srpske drzave dosla je u X veku pod Petrom Gojnikovicem. Poslednji su prihvatili
hriscanstvo, bili su pokrsteni do kraja vladavine vizantijskog cara Vasilija I.

Zahumlje
-Nalazilo se izmedju Neretve I Dubrovnika. Gradovi : Bona(Blagaj), Hum, Ston, Mokriskik,
Josli(Oslje), Dobriskik. Zupe : Ston, Popovo, Zapsko(Zazablje), Luka, Dubrava, Dabar, Velika,
Imota, Vecerici.
-Petar Gojnikovic je imao dobre odnose I sa Bugarskom I sa Vizantijom. Bugarski car Simeon je
saznao za Petrove pregovore sa Vizantijom I uklonio ga sa vlasti 917.godine. Smenjivanju je
doprineo knez Zahumlja Mihailo Visevic, obavestivsi Simeona o Petrovim akcijama. To je uradio
iz licnih interesa jer je Srbija tada drzala Paganiju I Travuniju, pa je strahovao da ce sledece biti
Zahumlje. Posle Simeonove smrti presao je na stranu Vizantije I ucvrstio samostalnost. Dobio je
titulu antipatra I patrikija.
-Moguce je da je Caslav drzao Zahumlje, ali tek posle smrti Mihaila Visevica.
-Zahumlje se osamostalilo u prvoj polovini X veka.

Travunija
-Nalazila se izmedju Dubrovnika I Kotora. Gradovi : Trebinje, Vrm, Risan, Lukavete, Zetlivi. Zupe:
Ljubomir, Fatnica, Rudine, Krusevica, Vrm, Risan, Dracevica, Konavli, Zrnovica.
-Srpski knez Vlastimir je dao svoju kcerku za zenu Krajini, zupanu Travunije I ucinio ga je
samostalnim. Tada je doslo do cvrsceg vezivanja Srbije I Travunije sredinom IX veka, medjutim
travunjanski knezovi su se posle 924.godine osamostalili(pre toga su bili pod vizantijskom
vlascu). U prvoj polovini X veka su se izdvojili Konavli.
-U XI veku obast Travunije je drzao Stefan Vojislav koji je I sam poreklom bio Travunjanin. Tu je
podigao svoj ustanak protiv vizantijske vlasti. Njegov sin Mihailo je sklopio mir sa Vizantijom I
dobio titulu protospatra. Nasledio je Travuniju, Zahumlje I Rasu.

Duklja
-Teritorija Duklje se protezala od Kotora prema kastelima Draca, tj.do Bara, Ulcinja I Ljesa.
Gradovi : Gradac, Novigrad, Lontodokla. Zupe : Luska, Podluzje, Kupelnik, Oblik, Prapratna,
Crmnica, Grbalj, Cuceva. Navodi se da je I oblast Podgorje ulazila u sastav Duklje I sastojala se
od zupa : Niksic, Moraca, Komarnica, Piva, Gacko, Nevesinje, Neretva I Rama.
-Za vreme ustanka makedonskih Slovena I stvaranja Samuilovog carstva, znacajno mesto
zauzima Duklja u kojoj je vladao knez Vladimir. Postao je vazal cara Samuila I bio mu je lojalan
do smrti. Nakon pada Samuilove drzave, Vizantija preuzima vlast. Posle smrti vizantijskog cara
Vasilija I 1025.godine doslo je do ustanka Srba koji je ugusen. Kao taoc, u Carigrad je odveden
Stefan Vojislav koji je ubrzo pobegeo I pokrenuo borbu za samostalnost. U prilog mu je isao I
ustanak Petra Odeljana koji se protezao od Beograda do Grcke.
-Stefanon naslednik Mihailo(1050-1083) je priznao vlast Vizantije, dobio je titulu protospatra I
od oca je nasledio Travuniju, Zahumlje I Rasu(Rasku). U Srbiji je doslo do novog ustanka pod
Djordjem Vojtehom 1072.godine I zatrazena je pomoc od Duklje. Mihailov sin, Bodin, proglasen
je za cara sa imenom Petar. Vizantija je ugusila ustanak, a Bodin je bacen u zarobljenistvo iz kog
ce se ubrzo izbaviti. Nametnuo je vlast u Bosni I Srbiji. Barskom biskupu je dao mitropolitsku
vlast 1089.godine nad Kotorom(samo 9 meseci), Ulcinjom,Drivastom, Pilotom, Trebinjem,
Srbijom I Bosnom.
-Moc Duklje opada nakon smrti Bodina 1101.godine, kada jaca Raska pod Vukanom.

Srbija
-Na severu je granica isla ka Savi(preko grada Salinesa u Bosni) I Dunavu. Granicila se sa
Hrvatskom na severozapadu prema Cetini I Livnu. Na zapadu je granica isla linijom Cetina-LivnoImota dolinom Vrbasa ka Savi. Na jugu se granicila sa Bugarskom, ali se ne zna mesto gde su se
granicile ove dve zemlje. Istocni pojase je isao dolinom Ibra, preko Zapadne Morave, dolinom
Kolubare ka Savi. Naseljeni gradovi u Srbiji u IX I X veku su: Destinik(Drsnik, u blizini granice sa
Bugarskom), Cernavusk, Medjurecje, Dresneik(Dreznik). Lesnik, Salines I Kotor su u Bosni.
- U sastav tadasnje Srbije su spadale oblasti Bosna I Rasa. Bosna se prostirala od Drine u pravcu
zapada do Borove planine, dok se Rasa prostirala od Drine u pravcu istoka do Laba I Lipljana.
Reka Drina je bila granica izmedju ove dve oblasti. Grad Ras je bio jedno od vecih naselja.
-Prvi ozbiljniji I veci pritisak potekao je iz Bugarske I pojacavao se tokom IX I u pocetku X veka.
Do prvog sukoba sa Bugarima je dosko izmedju 836. I 852.godine za vreme bugarskog kana
Presijama, ali je bio neuspesan za Bugare. Drugi sukob se odigrao 880.godine kada je zarobljen

Vladimir, sin bugarskog kneza Borisa. Srpski knez Mutimir I Boris su sklopili mir I Vladimir je
pusten.
-Tokom celog IX veka, Srbija je suzbijala napade Bugara. Neprijateljstvo se nastavilo I za vreme
kneza Vlastimira I njegovor sina Mutimira(umro 891/2.godine). Njegovom smrcu pocinju
dinasticke borbe I mesanje Bugarske I Vizantije u njih. Kao pobednik izasao je knez Petar
Gojnikovic koji je sklopio mir sa Bugarima. Vizantija je nastojala da prekine saradnju izmedju
Srbije I Bugarske jer je bugarski car Simeon dovodio Vizantiju do ruba propasti. Madjari su se
tada naselili u Panoniji(895.godine) I potisnuli Bugare sa ovog prostora. Petar je stupio u
pregovore sa Vizantijom I za to je saznao Simeon, Mihailo Visevic ga je obavestio. Nakon sto je
Petar uklonjen sa vlasti 917.godine, na presto dolazi Pavle Branovic(917-920). Pavle je ratovao
sa svojim bratom od strica Zaharijem Pribisavljevicem koji je bio na vizantijskoj strani. Pavle se
odbranio, zarobio Zahariju I predao Bugarima. Sam Pavle je kasnije presao na stranu Vizantije I
postao neprijatelj Bugarske. Tada je Bugarska poslala Zaharija koji je porazio Pavla. Kada se
ucvrstio na vlasti, Zaharija je opet stao na stranu Vizantije. Poslate su dve ekspedicije protiv
Zaharije. Nakon druge, Zaharija je pobegao u Hrvatsku.
-Tada je Simeon poslao Caslava, Klonimirovog sina, 924.godine sa vojskom u Srbiju. Caslav je to
iskoristio kao beg iz Bugarske. Kada se ucvrstio na vlasti, priznao je vlast Vizantije I trazio pomoc
da se naseli Srbija(kada je dosao, po predanju, zatekao je samo 50-oro ljudi). Kraj njegove
vladavine nam je sacuvan u Barskom rodoslovu(Letopisu popa Dukljanina). U Bosnu je provalio
madjarski knez Kiz. Caslav mu se suprotstavio I porazio. Madjari su pokrenuli novi pokret na
Srem kada je Caslav porazen I ubijen(oko 950.godine).
-Posle Caslavljeve smrti, odvojene su dve oblasti, Bosna I Rasa koje su nakon propasti Samuilove
drzave, 1018.godine, potpale pod vlast Vizantije.

SRBIJA (1355-1402)
Pocetak Uroseve vladavine
-Ubrzo posle Dusanove smrti 1355.godine, dolazi do pocetka obnove grckih drzava u srpskom
carstvu. Despot Nicifor II Orsini je iskoristio smrt kesara Preljuba, poznatog vojskovodje I
namesnika u Tesaliji I u prolece 1356.godine je osvojio Tesaliju, a kasnije I ijuzni deo Epira. Tim
pokrajinama je vizantijski magnat pripojio I Kefaloniju I tri godine vladao samostalno, nezavisno
od Carigrada.
-Slicno se desilo I sa istocnim krajevima srpskog carstva. Braca Paleolozi, Jovan I Aleksije, su
osvojili na egejskoj obali Hrisopolj, Anaktropolj I Hristopolj.

-Upad u Ser Matije Kantakuzina, sina Jovana Kantakuzina,zavrsio se neslavno. Uroseva vojska ga
je porazila.
-Ugarski kralj Ludovik I je iskoristio unutrasnje sukobe u Srbiji I zauzima Branicevski okrug, a
jedan od Rastislalica im je postao vazal. Ugarske trupe su stigle do rudnickih planina, ali im je tu
pruzen otpor. Ipak, Srbija je izgubila Branicevo I Kucevo.
-Nicifor II je iz Epira I Tesalije proterao namesnike srpske vlasti, despota Simeona, Dusanovog
polubrata, kesaricu Jerinu, udovicu kesara Preljuba. Izdvojena je jos jedna pogranicna oblast
oko Kanine I Valone, gde je pokusao da se osamostali ujak cara Urosa, despot Jovan Komnin
Asen. On je bio brat kraljice Jelene I dobio je titulu despota od Urosa, ali je bio samovoljan.
Despotovi postupci prema mletackim trgovcima kosili su se sa srpsko-mletackim politickim
odnosima, ali ga je Jelena stitila. Vremenom su Mlecani pridobili Asena. Kada je stradao grad
Berat despot je smatrao da je najbolje da bude u dobrim odnosima sa Mlecima.
-Carica Jelena je za to vreme boravila u Seru I bila je u dobrim odnosima sa Urosem. Tako je
Jovan Komnin Asen mogao jedino da racuna na Simeona Nemanjica koga je despot Nicifor II
proterao iz juznog dela Epira. Nakon proterivanja, Simeon je skupio vojsku , osvojio Kostur I
proglasio se za cara postavsi uzurpator I Urosev neprijatelj. Jovan Komnin Asen je bio saveznik
Nicifora I on je u toku leta 1358.godine suzbijen kod Skadra. Simeon je jedino upravljao
Kosturom I okolinom do sredine 1359.godine. Morao je da se odrekne prestola. Vlast preuzima
Nicifor.
-Vlast Nicifora je kratko trajala. Poginuo je u bici kod Aheloja sredinom 1359.godine u borbi sa
Arbanasima. To je iskoristio Simeon da povrati Tesaliju I Epir I tu je osnovao novu drzavu.

Dva carstva
-Epirsko stanovnistvo je dobro docekalo Simeona, a gradovi kao Arta I Janina su mu otvorili
vrata. Medjutim, smenu vlasti je pokusao da iskoristi Radoslav Hlapen, Dusanov, a zatim I
Urosev namesnik u Beru I Vodenu. Posto je Hlapen osvojio Damasis na severu Tesalije, Simeon
je pohitao da zastiti severne granice. Umesto sukoba, Hlapen I Simeon su se orodili. Simeon mu
je dao Kostur. Oblast kojom je Hlapen upravljao nalazila se na granici Srbije I grckih oblasti od
sredine 1359.godine. Car Simeon je napustio Kostur I za prestonicu je izabrao Trikalu u Tesaliji.
-Znatno vecom teritorijom je upravljao Uros. Njemu su pripadale sve stare srpske zemlje I veliki
deo Romanije(jugoistocna jadranska I jonska obala). U Seru je vladala carica majka Jelena uz
podrsku sina.
-Braca Vojinovici, Milos, Altoman I Vojislav su poticali iz ugledne feudalne porodice. Njihov otac
Vojin je bio istaknuti vlastelin Stefana Decanskog. Vojislav je bio prvi oblasni gospodar u starim

srpskim zemljama. Njegov uspon pocinje u prvim godinama Uroseve vladavine. Jezgro njegove
drzave je cinila bastina kojoj je on pripojio do proleca 1359.godine zupe Dabar, Drinu, Gacko I
Rudine. Pre smrti 1363.godine je upravljao prostorom izmedju Drine I Kosova, Rudnika I mora,
ukljucujuci zupe Dracevicu, Konavle, Trebinje I Popovo Polje.
-Braca Balsici(Djuradj, Balsa, Stracimir) su 1360.godine upravljali samo uzanom oblascu izmedju
Skadarskog jezera I mora I mozda su drzali Bar. I Vojislav I Balsici su negovali odnose sa
Mletackom.
-Do razdora medju velikasima doslo je za vreme rata Srbije protiv Dubrovnika 1361-62.godine.
Tada je Vojislav Vojinovic zaratio sa Dubrovnikom. Vojislav I Kotor su najvise bili zainteresovani
za rat. Balsici su tad sklopili savez sa Dubrovcanima, kao I budvanski kastelan Povrsko. Rat je
podelio velikase, zemlje I gradove. Na kraju su rat samo nastavili humski knez Vojislav Vojinovic
I Kotor. Vojinovic je imao nameru da ovim ratom oslabi Urosa. Doslo je do mira u avgustu
1362.godine u Onogostu(Niksicu) koji je potpisao car Uros. Zahtevi kneza Vojislava nisu bili
ispunjeni. Dubrovcani su zadrzali Ston I Peljesac, a Uros im je dao I Zrnovicu.
-Vojinovic je celniku Musi 1363.godine ustupio zupu I grad Brvenik I grad Zvecan. Ovim
zaokruzivanjem teritorije on postaje najmocniji oblasni gospodar u Srbiji, ali ostaje veran Urosu
do smrti.

Car I kralj : neuspesno savladarstvo

-Smrt Vojislava Vojinovica je poremetila situaciju u carstvu. Balsici su upravljali Zetom, u
Podunavlju su se osamostalili Rastislalici, gospodari Braniceva I Kuceva kao podanici ugarskog
kralja. Rastislalici su postal samostalni oblasni gospodari 1365.godine kada je ugarski kralj
zauzeo Vidin. Sevastokrator despot Dejan je imao veliku bastinu koja je obuhvatala zupe
Zegligovo I Presevo. Pripojio im je krajeve oko gornjeg toka reke Strume sa Velbuzdom, zatim
krajeve prema Melniku. Njegovi sinovi, Jovan I Konstantin, formirali su veliku feudalnu drzavu
posle bitke na Marici. U medjuvremenu ih je potisnuo vlastelin Vlatko Paskacic.
-Vlatko Paskacic je bio gospodar zupe Slaviste, u blizini Dejanove oblasti. Posegao je za
Presevom, bastinom Dejanovih sinova. U Vlatkovoj oblasti su se nasle zupe Vranje I Inogoste.
Njegova teritorija je presecala teritoriju despota Dejana.
-Uspon Mrnjavcevica se vezuje za Makedoniju. Svoju moc su stekli rodbinskim vezama sa
ostalim oblasnim gospodarima, kao I svoj ugled. Uros je Vukasina proglasio za savladara ,a
Ugljesa je 1365.godine preuzeo vlast u Seru od Jelene. Vukasin se potpisivao kao kralj Srba I
Grka. Preuzeo je oblasti sa obe strane Sare. Umesto Prilepa, novi centri njegove drzave su
postal Skoplje I Prizren. Njegov prodor se zavrsio u okolini Novog Brda I Pristine.

-Jovan Ugljesa je gospodario u Seru. Koristeci prodor Turaka u Voleron, Ugljesa je osvojio
zapadni deo ove pokrajine sa jezerom Poru. Serska oblast se prosirila istocno od hristopoljskih
klanaca. U okviru Serske oblasti nalazio se ceo Halkidik sa Svetom Gorom. Severna granica je
verovatno prelazila liniju Strumica-Melnik. Zapadna granica je prelazila reku Vardar.
-Vojislava Vojinovica je nasledila udovica Gojislava. Deo njegove oblasti je uzeo njegov sinovac
Nikola Altomanovic. Nikola je vec 1367.godine drzao Rudnik. Gojislava se odrzala 5 godina na
vlasti(1363-1368). Gornju Zetu je dala Balsicima, a potisnuo ju je Nikola. Njemu je prisao
vlastelin Sanko Miltenovic, gospodar Trusine, Popovog polja I Dabra, koji se odmetnuo od
bosanskog bana Tvrtka, ali ga je kasnije izneverio pod pritiskom Dubrovcana.
- Ishodiste Lazara Hrebeljanovica je bio Prilepac kod Novog Brda. U to vreme je Sanko oduzeo
Nikola Konavle, a 1370.godine se pod Lazarevom vlascu nasao I Rudnik.

Maricka bitka
-Djurdjev tast, Vukasin, krunisan je za kralja 1365.godine. To je pogodovalo Stracimiru I Balsi II.
Nakon oslobodjenja Djuradja od strane Dubrovnika, Balsici su ubrzo napali Kotor. Car Uros je
bio naklonjen Kotoru, a dvojici kotorskih vlastelina je predao ostrvo Mljet, medjutim nije uspeo
da spase Kotor. Kratkotrajnu zastitu grad je dobio od Nikole Altomanovica. Kotorani su
1370.godine priznali vrhovnu vlast Ugarske I grad je zbog rata dosta oslabio. Sudbina Kotora
ukazuje na raspored snaga u srpskom carstvu uoci Maricke bitke. Kotor je uzivao podrsku
Altomanovica koji je bio protiv Mrnjavcevica, Balsica I Dubrovnika. Altomanovic je ponudio mir
Dubrovcanima kada je shvatio da mu preti opasnost od Mrnjavcevica I Balsica I kada mu je Lazar
oduzeo Rudnik. Medjutim, dubrovacka skupstina je prisla Mrnjavcevicima I Balsicima, koja je u
junu 1371.godine kod Skadra spremala vojni pohod prema Onogostu. Altomanovic je strahovao,
ali kada je Vukasin otisao na istok da bi odbranio Sersku oblast od Turaka, savez protiv Nikole se
raspao.
-Veza izmedju oblasnog gospodara, odnosno centralne vlasti, I lokalne samouprave ostvarivala
se preko kefalija. Kefalije je upravljao gradom I njegovom okolinom. U grckim krajevima srpskog
carstva ponekad su se javljali zupani sa funkcijom kefalije.
-Turci su pretili svim balkanskim drzavama. Despotu Ugljesi se prikljucio samo njegov brat
Vukasin. Turci su sredinom XIV veka zauzecem Galipolja trajno presli u Evropu. Zaobisli su
Carigrad I ukotvili se u dolini Marice. Osvajali su grad za gradom : DIdimotika 1360, Jedrene
1362, Plovdiv 1363.godine. Godinu dana kasnije su se priblizili dolini Meste. Osvojili su
Kumucinu, grad u sredistu Volerona.

-Braca su odlucila da proteraju Turke jer je eventualna pobeda na granici mogla biti samo
privremeno resenje. Braca su krenula na tursku teritoriju I prodrla blizu nove turske prestonice
Jedrena. Medjutim, bil isu iznenadjeni 26.septembra 1371.godine na Marici kod Cernomena.
-Ova bitka je jedna od najvecih pobeda Turaka na Balkanu. Njen prvi rezultat je slom Serske
drzave I dalje, propast svih balkanskih drzava. Solunski despot car Manojlo II(1391-1425) je u
novembru 1371.godine zauzeo Ser. Na putu do Sera pokorio je I druge gradove Ugljesine
drzave. Ostrvo Tasos I gradove u Pireijskom primorju su I ranije drzala braca Paleolozi. Tako su
Vizantinci drzali oblast od Soluna do hristopoljskih klanaca.
-Vizantijsko carstvo, privremeno prosireno, ubrzo je izgubilo samostalnost. U prolece
1373.godine Jovan V Paleolog je kao turski vazal ucestvovao u jednom pohodu sultana Murata.
-Marickom bitkom, Turci su zavladali istocnim delom Blakanskog poluostrva. Dva carstva,
vizantijsko I bugarsko, izgubila su samostalnost. Prekinuta je obnova drzave koju su zapoceli
Mrnjavcevici.Car Uros nije sudelovao u desavanjima uoci Maricke bitke. Njegovom smrcu se
okoncalo srpsko carstvo. Drzava Nemanjica je prakticno prestala da postoji pre 2. Ili 4.decembra
1371.godine.
-Vukasina je zakonito nasledio sin Marko. Tako je Marko nasledio Urosa, koji nije imao dece.
Iako ih nije u korenosti sasekla, bitka na Marici znacila je kraj prevlasti kuce Mrnjavcevica.

Teritorija Srbije posle Maricke bitke

-Posle Maricke bitke, Turci su zagospodarili istocnim delovima teritorije despota Ugljese
Mrnjavcevica, ali je I Vizantija presla u napad. Namesnik Soluna, despot Manojlo zauzeo je
najveci deo Ugljesinih zemalja, ukljucujuci I Halkidicko poluostrvo sa Svetom groom. On je u
novembru 1371. Godine usao u grad Ser, upravno srediste oblasti despota Ugljese. Bila je to
samo privremena obnova vizantijske vlasti, posto su Turci vec uveliko ugrozavali celo podrucje.
-U Branicevu I Kucevu su se posle smrti cara Dusana ucvrstili Rastislalici, a sedamdesetih godina
XIV veka tim krajem je upravljao Radic Brankovic, sin Branka Rastislalica. Knez Lazar je
1378.godine pobedio Radica Brankovica I zaposeo njegove teritorije.
-Djuradj Balsic je 1372.godine uspeo da prigrabi Prizren. Skoplje je 1377.godine zauzeo Vuk
Brankovic, dok se u Ohridu osamostalio zupan Andrija Gropa. Vremenom su posedi
Mrnjavcevica svedeni na skromnu teritoriju u zapadnoj Makedoniji, izmedju Ohrida na zapadu,
Vardara, odnosno Crne Reke na istoku, Skoplja I Sar-planine na severu, sa sredistem u Prilepu.
-Porodica brace Dragas je posle Maricke bitke znatno prosirila svoje posede. Prvobitna imanja
njihovog oca su se nalazila u Presevu I Zegligovu. Despot Jovan I njegov brat su znatno uvecali
nasledjena dobra. Upravljali su podrucjem Vranja, Slavista, Preseva, Inogosta, a na zapadu je

granica isla istocno od Skoplja I prelazila desnu obalu Vardara, obuhvatajuci gornji tok Crne
Reke. Njima je pripadala cela oblast izmedju Vardara I Strume, na istoku grad Melnik. Jedan deo
teritorija preuzeli su od Mrnjavcevica, ali I od despota Jovana Olivera. Oblasti kesara
Ugljese,sina sevastokratora Vlatka Paskacica, takodje su pripadala braci Dragas.
-U Zeti su se ucvrstili Balsici. Njihovi posedi su se prvenstveno nalazili izmedju Skadra I
Jadranskog mora. Djuradj Balsic je u toku 1371.godine prigrabio Prizren. Zaposeo je Trebinje,
Konavle I Dracevicu 1373.godine, medjutim ove oblasti vec 1377.godine drzi Bosna. Balsa II, kao
vizantijski zet(u braku sa Komninom, cerkom despota Jovana), dobio je Berat, Valonu I Himaru.
Uspeo je da zavlada Dracom 1385.godine. U vreme Djurdja I Balsica, njihova oblast se prostirala
od obala Jadranskog mora obuhvatajuci sve gradove izuzev Kotora, do podrucja oko Peci I
Prizrena.
-Nikola Altomanovic je nasledio oblasti od Rudnika I Drine do primorja oko Dubrovnika. Bio je u
sukobu sa bosanskim banom Tvrtkom. Vodio je rat sa Dubrovcanima(1370-1371). Dosao je I u
sukob sa knezom Lazarom Hrebeljanovicem zbog oblasti Rudnika. Do otvorenog rata je doslo
1373.godine. U prolece 1373.godine Nikola se izmirio sa Djurdjem Balsicem. Ugarska je pruzila
pomoc Lazaru I Tvrtku. Altomanovic je porazen I zarobljen u Uzicu. Njegovu oblast su podelili
Lazar I Tvrtko. Tvrtko je dobio gornje Podrinje, deo Polimlja sa manastirom Milesevom I Gacko.
Lazar je dobio severne I istocne oblasti zupana Nikole, od Rudnika, preko uzickog kraja, do
Kosova na jugu, a Djuradj Balsic je zaposeo teritorije izmedju Dubrovnika I Boke
Kotorske(Trebinje, Konavle, Dracevica).
-Bastina Vuka Brankovica se nalazila u Drenici, na Kosovu. Ovladao je teritorijom koja se pruzala
od Skoplja preko Prizrena I Pristine, do Vucitrna I starog Rasa, prema Sjenici I Polimlju,
obuhvatajuci I staro rudarsko srediste Brskovo, a zatim I predele u gornjem toku reke Morace.
Pod njegovom upravom bili su I Plav I Gusinje.
-Knez Lazar je imao bastinu oko Novog Brda, a kasnije se prosiruje u slivu tri Morave. Posle pada
Altomanovica drzi podrucje izmedju srednjeg toka Drine I Rudnika, na jug do doline Uvca I dalje
do crkve Bogorodice Hvostanske blizu Peci. Sklapao je saveze I prijateljstva sa Tvrtkom, Vukom
Brankovicem, Djurdjem II Stracimirovicem(kci Jelena udata za njega), celnikom Musom(udata
sestra Dragana), Altomanom(sinom despota Ivanisa koji je drzao zupe Ibar, Rasina, Toplice).
Prisvojio je oblasti Radica Brankovica 1379.godine I osvojio Podunavlje. Od ugarskog vladara
Ludovika dobio je Macvu I deo branicevske-kucevske oblasti u severoistocnoj Srbiji. Knez Lazar
spaja jos par saveza bracnim vezama. Jednu kcerku je udao za palatine Nikolu Gorjanskog
Mladjeg(1387-1388), a drugu za Aleksandra Sismanovica, sina bugarskog cara.
-Ban Tvrtko je posle pada Altomanovica dobio krajeve oko gornje Drine, Tare, Pive, srednje I
donje Polimlje, podrucje oko Gackog I Tjentista.

Kosovska bitka
-Sultan Murat je vrsio obimne pripreme za pohod protiv Srbije. U rat su pozvani odredi iz svih
delova drzave, ukljucujuci I cete iz vazalnih oblasti potcinjenih sultanovoj vrhovnoj vlasti. Tacan
broj ove horde se ne moze utvrditi jer savremenik izvestaja ucesnika u borbi nema. Sultan je
raspolagao vojskom koja, po svoj prilici, nije premasila broj od 30.000 ratnika na sta upucuje I
analiza osmanlijskih vojnih potencijala u XV veku, ekonomskih I drugih mogucnosti turske
drzave u doba kneza Lazara.
-Na drugoj strani, knez Lazar je raspolagao znatno manjim snagama. Njegova drzava, koja je
tokom prethodnih godina ojacala, obuhvatala je samo jedan deo srpskih zemalja. Podvojenost
vlastele je takodje otezavala okupljanje. Knez Lazar je ipak uspeo da pridobije najveci deo
plemstva. Medju njima su se nasla I braca Stefan I Lazar Music, sinovi Lazareve sestre Dragane.
Neizvesno je ucesce Djurdja II Stracimirovica Balsica koji je, upleten u staro neprijateljstvo sa
bosanskim vladarem, u jedan mah cak uzivao potporu Turaka. Saveznicki odred uputio je Tvrtko
I, kralj Srba I Bosne. Bosanski kralj poslao je na Kosovo svoh najboljeg vojskovodju, vojvodu
Vlatka Vukovica. U stvarnosti, izgleda da vojska kneza Lazara, zajedno sa svim saveznickim
cetama, nije premasivala 15-20 000 ljudi. Turske snage je predvodio emir Murat u pratnji dva
sina, Jakuba I Bajazita. Vojska se kretala preko zemalja Konstantina Dragasa, da bi na Kosovo
polje prodrla sredinom juna 1389.godine. Bitka se odigrala 15.juna, na Vidovdan, na
Gazimestanu, uzvisici u blizini Pristine.
-Srbi su u pocetku imali uspeha u borbi, odolevali su I pobedjivali. U jedan mah, srpski vitez
Milos Obilic se ustremio ka sultanovom satoru I predstavljajuci se kao prebeg iz hriscanske
vojske, priblizio se Muratu I smrtno ga ranio. Smrta sultana je izazvala pometnju medju
Turcima, Njegov sina Bajazit odmah je preduzeo zapovednistvo nad vojskom, a da bi
onemogucio svoga brata kao suparnika u borbi za vlast naredio je da bude ubijen na licu mesta.
Knez Lazar je zarobljen I po Bajazitovoj naredbi posecen.
-Srpska vojska je pretrpela ogromne gubitke. Odredi kneza Lazara su poneli najveci deo tereta u
borbi. Poginuli su I njegovi sestrici Stefan I Lazar Music. Vuk Brankovic I bosanski vojvoda Vlatko
Vukovic su preziveli bitku. Turci su imali malo gubitaka I pri povlacenju. Bajazit je pohitao nazad
u svoju zemlju da ucvrsti polozaj.

DESPOTOVINA(1402-1427)
-Posle bitke kod Angore 1402.godine, Stefan Lazarevic se sa bratom Vukom I odredom ratnika
uputio u Carigrad. Nesto kasnije je stigao I Djuradj Brankovic, dok je njegov brat Grgur pao u
mongolsko suzanjstvo, ali se kasnije oslobodio. Car Manojlo II Paleolog je upravo u vreme bitke
kod Angore boravio na zapadu, trazeci pomoc. U Carigradu ga je zamenjivao Jovan VII Paleolog.

Tu je s velikim pocastima docekan knez Stefan Lazarevic u leto 1402.godine I dodeljeno mu je

najvise vizantijsko dostojanstvo, titular despota. Dosle je do zenidbe despota Stefana sa
Jelenom, cerkom Franceska II Gatiluzija, gospodara Lezbosa. Njemu je 1410.godine jos jednom
potvrdjena despotska titular, koju je inace mogao da dodeli samo vizantijski car. Posle Stefana
Lazarevica dobio ju je I Djuradj Brankovic.
-Protivnici Stefana Lazarevica u zemlji optuzili su sultanu mladog kneza da odrzava tajne veze sa
Ugrima. Posto je zaveru otkrio na vreme, Stefan se obracunao sa protivnicima. Vojvoda Novak
Belocrkvic, gospodar zemalja u toplickom kraju je pogubljen, a uticajni velikas rudnicke oblasti
Nikola Zojic se povukao u manastir. Sukobi izmedju Lazarevica I naslednika Vuka Brankovica
uzeli sum aha posle bitke kod Angore. Jos u Carigradu, na povratku u zemlju, doslo je do
nesporazuma izmedju despota Stefana I Djurdja Brankovica. Djuradj je najpre bio zatocen, a
zatim, posto se oslobodio u septembru 1402.godine, prisao je sultanu Sulejmanu. Uz tursku
pomoc poveo je borbu protiv Lazarevica u zemlji. Lazarevici su se u Srbiju vratili preko Zete, gde
im je veliku podrsku pruzio Djuradj II Stracimirovic Balsic, zet despota Stefana. Krajem
novembra, nedaleko od manastira Gracanice, kod mesta Tripolja, sukobile su se snage
zavadjenih snaga. Protiv despota borio se Djuradj Brankovic sa turskim odredima. Bitku je
odlucio Stefan Lazarevic sa svojim cetama posto je na vreme pritekao bratu Vuku u pomoc.
Doslo je do nesporazuma medju bracom I Vuk Lazarevic se krajem 1402.godine sklonio kod
Turaka. Posle bitke kod Tripolja despot Stefan je postepeo suzbijao protivnike u zemlji I
preuzimao vlast.
-S obzirom das u Turci ugrozavali srednju Evropu, ugarski kralj Zigmund je trazio saveznika u
Stefanu Lazarevicu. Stefan je postao vazal ugarskog kralja. Dobio je na upravu Macvu sa
Beogradom krajem 1403.godine.
-Zetom je od 1403.godine upravljao Balsa III, sin Djurdja II Stracimirovica I unuk kneza Lazara.
Hteo je da povrati posede, pogotovu one sto je uzela Venecija. Zaposeo je vecinu mletackih
gradova, izuzev Ljesa I skadarske tvrdjave. Ipak, mletacka vlast je obnovljena u Skadru I okolini,
a opstinska veca u Ulcinju, Baru I Budvi su priznala mletacku vlast. Na kraju se predao I Drivast.
Balsa III se za pomoc obratio Vuku Lazarevicu I Turcima. Stefan Lazarevic je pomogao Blasice u
borbi protiv Mlecana. U leto 1408.godine doslo je do dogovora: Venecija zadrzava Bar I Ulcinj, a
zetski gospodari Budvu sa Lusticom I solanama, Pastrovice I podrucje do granice opatije svete
Bogorodice Ratacke. Mlecani su 1409.godine sklopili sporazum sa sultanom Sulejmanom.
-Rat izmedju Balse III I Venecije okoncan je 1412.godine. Zetski gospodar je zadrzao Bar, Budvu I
Ulcinj. Veze Stefana Lazarevica I Ugarske su jacale. Osnovan je 1408.godine viteski red Zmaja u
Ugarskoj pomocu koga je vlada okupljao odabranu vlastelu oko svog dvora. Sve vece
priblizavanje despota Stefana Ugarskoj zaostrilo je odnose u zemlji. Jaz izmedju despota I brata
Vuka je produbljen narocito kad je Vuk u borbi za vlast potrazio podrsku Turaka. Turci su presli

u napada pocetkom 1409.godine pod vodjstvom sultanovog vojskovodje Evrenosa. Borbe su

vodjene na Kosovu, oko Pristine. Krajem januara 1409.godine u Srbiju su stigli saveznicki odredi
iz Ugarske, na celu sa Pipom Spanom, a pocetkom maja se I sam kralj Zigmund uputio na ratiste.
Vuk Lazarevic je silom I svim drugim sredstvima pokusavao da okupi sto vise pristalica. Despot
Stefan se povukao u Beograd. Tada je ugovoreno da se zemlja podeli. Vuk Lazarevic je dobio
juzni deo Srbije I zajedno sa Brankovicima priznao sultanovu vlast.
-Princ Musa, Sulejmanov brat,presao je 1409.godine iz Anadolije u Evropu da tu povede
odlucnu borbu sa bratom. Na svojoj strani je imao vlaskog vojvodu Mircu, Stefana Lazarevica ,
Vuka Lazarevica I Brankovice. Vizantija I Venecija su ostale uz sultana. Presudna bitka
Bajazitovih sinova odigrala se 15.juna 1410.godine kod Kosmidiona, nedaleko od Carigrada. Vuk
Lazarevic I Brankovici presli su na Sulejmanovu stranu. Musin vojska je porazena. Stefan
Lazarevic se povukao u Carigrad. Vratio se u Srbiju preko Vlaske. Sultan Sulejman je gonio
pristalice svoga brata, a Musa se svetio svim protivnicima. Krajem juna 1410.godine sultan je
resio da borbe prenese u Srbiju. Uputio je Vuka Lazarevica I Lazara Brankovica u Srbiju da tamo
pre despotovog povratka preuzmu vlast kao turski vazali, medjutim na putu sui h zarobili Musini
odredi I pogubljeni su. Stefan je trebalo da dobije oblasti Vuka Lazarevica, ali Musa to nije
odmah ucinio. Despot Stefan je tada prikupio vojsku I prodrevsi u oblast Pirota, napao zemlje
pod Musinom vlascu. Musa je pocetkom 1412.godine napao despotovinu. Napao je Vranje, a
zatim I Novo Brdo, ali despot ga je naterao na povlacenje. Despot u jesen 1412.godine
uspostavlja jedinstvo u Srbiji. Djuradj se vratio iz Soluna I on je odredjen kao Stefanov naslednik.
Musa je nastavio napade I u februaru 1413.godine je osvojio Bolvan I Lipovac u oblasti
Aleksinca, a zatim I Stalac. Rat se preneo I u obast Nisa gde su se borbe vodile oko Koprijana.
Turci su prodrli u Branicevo, Pomoravlje I dolinu Toplice. Ocekivan je I napad na Novo Brdo.
Stefan je podrzavao Musniog brata, Mehmeda. Zapovednistvo je preuzeo Djuradj Brankovic I
pridruzili su mu se odredi bosanskog vojvode Sandalja Hranica. Musa je porazen pocetkom jula
1413.godine I vlast je preuzeo Mehmed(1413-1421). Despot Stefan je od njega dobio grad
Koprijan kod Nisa, pokrajinu Znepolje(kod danasnje granice sa Bugarskom).
-Pocetkom XV veka Srbija je sve vise saradjivala sa Ugarskom. Stefan je Zigmundu bio dragocen
saveznik jer je Srbija bila tampon zona izmedju Ugarske I Osmanlija. Tokom leta 1411.godine
despot Stefan je boravio u Budimu. Postao je zemljoposednik u Ugarskoj. TIh godina dobio je I
grad Srebrenicu.
-Umesto kefalija despot u gradove uvodi vojvode I daje im siroka ovlascenja. Prvi poznati
vojvoda stolovao je u Novom Brdu(1410), a zatim se oni javljaju u Ostrovici na Rudniku, gradu
Borcu u Gruzi. Oblast kojom je vojvoda upravljao zvala se VLAST. Vlasti su pre svega imale
odbrambenu namenu prema Turcima.

-Kada je Balsa III preminuo 28.aprila 1421.godine, Stefan je preuzeo njegove teritorije u Zeti.
Stefan je samim tim nasledio rat sa Venecijom. U Gornjoj Zeti glavnu rec su vodili Djurasevici,
koji su priznali Stefanovu vlast. Srpska vojske je osvojila Drivast I Bar. Sklopljen je mir sa
Venecijom u avgustu 1423.godine(skadarski mir). Venecija je zadrzala Kotor, Ulcinj I Skadar, a
Srbi su dobili Bar I Drivast I despotuje obecana Budva sa solanama u Grblju.
-Posle smrti Mehmeda I 1421.godine hriscanske drzave su pokazale pojacano interesovanje za
prilike u Turskoj. Novi sultan Murat II je morao da se suoci sa raznim pretendentima na presto.
Uspeo je da savlada mladjeg brata. Stefan je obnovio vazalske odnose sa Muratom II. Sa druge
strane, Vizantija pod Jovanom VIII Paleologom je nastojalada skupi saveznike I povede borbu
protiv Turaka. Sultanu Muratu su pristizale vesti da Stefan void antitursku politiku. Turska
vojska je iz Sofije, preko Pirota I Nisa prodrla u Pomoravlje, a zatim u oblast Krusevca. Despot je
morao da sklopi sporazum sa Muratom. Pocetkom 1427.godine sultan je poveo vojsku na Novo
Brdo. U martu je u Srbiju prebegao Mustafa, pretendent na presto. Na putu za Beograd, kod
mesta Glavice 19.jula 1427.godine, preminuo je despot Stefan Lazarevic. Nasledio ga je Djuradj
Brankovic kao najblizi srodnik.

DESPOTOVINA(1427-1459)
-Zigmund je na vest o despotovoj smrti krenuo sa vojskom prema Beogradu. Pocetkom
septembra 1427.godine u Beograd je stigao I Djuradj Brankovic. Kralj Zigmund ga je prihvatio
kao novog vladara, ali je Beograd bio u ugarskim rukama. Macva je ostala u sastavu srpske
drzave. Turci su tokom 1427.godine pljackali po Srbiji I dokopali su se Golupca na Dunavu.Turci
su zadrzali veci deo istocne Srbije, ukljucujuci I nisku oblast, Krusevac I Golubac.
-Djuradj Brankovic je za novu prestonicu izabrao Smederevo, na obali Dunava, nadomak
Ugarske.
-Srpska drzava se na pocetku vladavine Djurdja Brankovica pruzala od Dunava I Save(izuzev
Beograda I Golupca) do obala Jadranskog mora u Zeti. Vizantija je tada bila u krizi, njena
teritorija se svela na Carigrad I okolinu. Djuradj Brankovic je od vizantijskog cara dobio titulu
despota 1429.godine.
-Mleci su Djuradju vratili Svetomiholjsku metohiju(na Prevlaci) I deo Pastrovica. Konacan
sporazum postignut je u Smederevu 1435.godine.
-Mir izmedju Ugarske I Vizantije nije dugo trajao. Zigmundova vojska je presla Dunav u leto
1437.godine I prodrla u Srbiju. Na Moravi kod Stalaca su unisteni sultanovi brodovi, spaljen je
Krusevac, a Turci su porazeni kod Godominskog polja kod Smedereva. Turci su krenuli u
odmazdu I morali su sultanu da predaju Branicevo. Sledece godine Murat II je zauzeo najveci
deo Srbije, razorio gradove Borac u Gruzi, Ostrovicu na Rudniku I manastir Ravanicu, a zatim

preuzeo gradove Visesav I Zdrelo u istocnoj Srbiji. Turci su 1439.opkolili Smederevo I nakon tri
meseca osvojili. Jedino se Novo Brdo odupiralo do 1441.godine.
-Nakon toga, Murat je krenuo na Beograd u prolece 1440.godine. Beograd je uspeo da se
odbrani.
-Djuradj je otisao u Ugarsku 1439.godine, a svog sina Grgura je ostavio u zemlji. U Ugarskoj su
se tada vodile borbe za presto koje je na kraju preuzeo poljski vladar Vladislav. Djurdju
Brankovicu je oduzeo Munkac, Vilagos I palate u Budimu. Despot se povukao u Zetu
pokusavajuci da odatle preduzme ofanzivu protiv Turaka, ali se onda opet vratio u Ugarsku.
Stefan Vukcic, bosanski vojvoda, osvojio je Gornju Zetu, a pocetkom 1442.godine osvojio je I
Bar. Venecija je reagovala na ovo I osvojila Budvu, Drivast I Bar. Tek 1444.godine je doslo do
sporazuma izmedju Vukcica I despota, koji je preuzeo tvrdjave Soko I Medun u Gornjoj Zeti.
Tada je zapoceta neka vrsta krstaskog rata. Vojska sa ugarskim kraljem Vladislavom I Jankom
Hunjadijem I despotom Djurdjem na celu krenula prema Beogradu krajem septembra
1443.godine. Do borbe je doslo 3.novembra negde izmedju Aleksinca I Nisa. Vojska je produzila
za Sofiju, ali sui h Turci kod mesta Zlatica suzbili. Murat II je hteo da pregovara. Tu je znacajnu
ulogu imala Mara Brankovic, despotova kci koja je zivela na sultanskom dvoru. Ugovoren je
1444.godine destogodisnji mir. Despotu je vracena teritorija koju su mu Turci oduzeli. U
Segedinu se I ugarski kralj slozio sa sporazumom.
-Odmah po sklapanju mira, Sultan se vratio iz Ugarske u Srbiju. Sa sultanom je sklopljen
poseban ugovor o predaji 24 grada. Despot je u avgustu 1444.godine preuzeo Smederevo, a
zatim I Golubac, Branicevo, Novo Brdo,Koprijan kod Nisa, Ostrovicu na Rudniku, Koznik kod
Aleksandrovca. Drzava se pruzala od kotorskog zaledja I obala Skadarskog jezera do Save I
Dunava. Kralj Vladislav je izgubio zivot u bici kod Varne protiv Turaka 1445.godine. Borbu je
nastavio Janko Hunjadi. Saradjivao je sa Djurdjem do 1448.godine, kada je resio da napadne
Turke u Srbiji. Hunjadi je stigao do Kosova gde se odigrala velika bitka. Janko je predate
Djuradju I dogovorili su se da Janko napusti Smederevo. Venecija je u Zeti zadrzala pored Kotora
I Bar, Budvu I Drivast, a pokusaj Djurdja da ih vrati 1448.godine, bio je bezuspesan. Doslo je do
preokreta u Zeti kada je Stefan Crnojevic stao na stranu Mlecana. Despotu je u Zeti ostao samo
Medun.
-U prolece 1453.godine Mehmed II zauzima Carigrad. Pocetkom 1454.godine on se pripremao
da napadne Beograd. Sultan je trazio predaju Golupca I Smedereva, pa je napao Srbiju. Osvojili
su Ostrovicu kod Rudnika I prodrli do Dunava. Pocela je opsada Smedereva, a despot se
povukao u Ugarsku. Janko Hunjadi je krenuo iz Beograda u protivnapad Turcima koji su krenuli
ka Ugarskoj jer su culi da se tamo vode ratne pripreme. Vojska je napala Krusevac I Turci su
doziveli poraz. Hunjadi je nastavio u pravcu Nisa, Pirota I Vidina. Turci su izvrsili napad na Novo
Brdo 1455.godine. Ubrzo su pod Mehmedovu vlast dosli Prizren, tvdrjava Prizrenac, Lipljan,

Bihor u dolini Lima, Pristina sa okolnim podrucjem. Oblast Brankovica je pala pod tursku vlast
1455.godine, a pocetkom sledece godine I Medun u Zeti. Juzni deo su zadrzali Turci, a podrucje
severno od Krusevca I Zapadne Morave sa Smederevom, Golupcem, Resavom I Rudnikom
ostalo je Djurdju.
-U prolece 1456.godine Mehmed krece na Beograd. Odbranu zemlje je preuzeo Janko Hunjadi.
Borba na Dunavu zavrsena je sultanovim porazom. Sultan je naredio nov napad. Sultan je opet
izgubio I naredio je povlacenje. Janko Hunjadi je umro od kuge. Krajem 1456.godine, umro je i
Djuradj Brankovic.
-Posto su Djurdjevi sinovi Grug I Stefan bili oslepljeni jos 1441.godine po naredjenju Murata II,
vlast je preuzeo najmladji sin Lazar. Dobio je od cata titulu despota(poslednji vladar koji je
dobio tu titulu). Uspeo je u jedan mah, kao vazal ugarskog kralja Ladislava, da ovlada Kovinom I
gradovima na levoj obali Dunava. Doslo je do razdora u porodici despota. Sultanu prilaze Grgur,
Mara I Toma Kantakuzin(brat Irine, udovice Djurdja), dok su u Srbiji na ugarskoj strani ostali
Lazar I Stefan.
-Lazar Brankovic je umro u januaru 1458.godine. Bosanski kralj Stefan Tomas je odmah zaposeo
Srebrenicu. U Ugarskoj je mladi kralj Matija, sin Janka Hunjadija pokusao da se domogne
Smedereva. Posle Lazareve smrti, vlast u Smederevu je preuzelo namesnistvo. Jelena Paleolog I
Stefan Brankovic su trazlili oslonac u Ugarskoj. Treci namesnik Mihailo Andjelovic je bio
proturski orijentisan. Odred Turaka je usao u Smederevo u martu 1458.godine. Turci su
pobijeni, a Mihailo zarobljen. Za despota je izabran Stefan Brankovic. Turci su mu suprotstavili
brata Gruga. Mehmed II je presao u napad. Turska vojska je osvojila manastir Resavu, grad
Visesav na Dunavu(kod Poreca), Zrnov(Avalu), Belu Stenu kod Valjeva, kasnije I Golubac.
Bosanski kralj Stefan Tomas je 1458.godine pregovarao sa smederevskim dvorom o braku svog
sina Stefana sa cerkom despota Lazara. Ugarski kralj Matija se saglasio sa tim I krajem marta
1459.godine u Smederevu vlast preuzima Stefan Tomasevic. Stefan Brankovic je proteran iz
zemlje. Mehmed je preko Sofije I Pomoravlja stigao do Smedereva I Turci su usli u Smederevo
20.juna 1459.godine.