Filozofski fakultet, Novi Sad

Odsek za srpsku knjievnost

Hrvatska knjievnost

Jovana Bezar, SK 26/09

LIK BISER KATE U ISTOIMENOJ PRIPOVECI JOSIPA KOZARCA

Mentor
Prof. dr eljko Milanovi

Novi Sad, 2011.

Josip Kozarac se u svojim delima bavio, izmeu ostalog, i problematikom

slavonskog sela, lepotom prirode, plahom slavonskom duom i nainom ivota ljudi u
njemu. Upravo je propast jednog takvog slavonskog sela i uvodna tema ove pripovetke.
Do propasti dovodi moralno posrnue ljudi u selu, lani moral i ponos i gubitak
dostojanstva. Na poetku pripiovetke pisac opsuje lepotu bogatog slavonskog sela. Ono
je opasano crnim hrastovim umama i silovitom Savom, kue su bele i iste, a devojke
mile i rumene, koje svojom ljupkou i pogledom kao da se svakom nude na poljubac.
Svako vee se u kolu, u graji, popijevkama deavaju veernji sastanci, i tako je dobrobit
tih slavonskih sela rodila obestan, razbludan ivot. Oenjeni ljudi gledaju mlade devojke,
momci se sastaju nou sa mladim enama, a majke vode nou svoje erke bogataima, pa
se deavalo da se puka sirotinja preko noi obogati. Jedini ovek koji je eleo da se bori
protiv ovog nemorala bio je naelnik sela Adam ari, i tada je i doiveo jedini poraz u
svom poslu, nije razmiljao koliko takvi nemoralni drutveni odnosi, mogu da utiu na
njegovu erku jedinicu Biser Katu.
Kneeva jedinica je rasla neupadljivo, u poslu i pod budnim kneevim okom. Niko
je u selu nije viao, a u crkvi gde bi se svi nedeljom sastajali niko nije obraao panju na
siunu, siromanu, modrooku devojicu. Meutim kada je Kata napunila esnaest
godina, ona je izrasla u devojku izvanredne lepote, i istovremeno postala uzor lepote u
selu koje ju je zbog toga i prozvalo Biser Kata. Kozarac ovla opisuje spoljanji izled,
spominje da je Kata srednjeg stasa, sitnih kostiju, ali se zato na opisu lica posebno
zadrava. Upravo iz tih crta lica pisac odaje unutranju grau svojih likova. U opisu
Katine lepote on istie sjaj ravnog ela i glatko prieljanu kosu kao odraz devianstva, a
raskalani podsmeh kao izvor mladalake obesti i strasti. Upravo su ta dva kontrasta na
njenom licu i inila njenu lepotu omamljujuom. Kao siromana i skromna devojka Kata
na sebi nije imala nijednog ukrasa osim obinog dukata na vratu, a to umesto da umanji
njenu lepotu, ona se jo vie isticala. Kozarac opisuje Katinu lepotu kao lepotu u razvoju
i inae za opis enske lepote voli da koristi renik prirodnih sila i herbarija sa rodnih
livada, Kata je uopreivana sa pojavama slavonske svakodnevnice.
Duhom je bila blia sa ocem nego sa majkom, i odrasla je potpuno pod njegovim
nadzorom. Izmeu nje i majke nije se rodila ona potpuna poverljivost, uobiajena
enama. Pod oevom prismotrom, Kata nije ni pomiljala da bi mogla da se drui sa
svojim vrnjacima u selu. Uprkos svemu, ona je svima bila miljenica, svi momci su je
hteli za enu a sve majke za snaju, ali su joj zato sve druge devojke zavidele i spletkarile
o njenom moralu, uzalud pokuavajui da umanje popularnost svoje suparnice. Kata je u
svojoj ranoj mladosti morala da ponese teret posebnosti, kog u svojoj, jo uvek deijoj,
mladalakoj naivnosti nije ni bila svesna. Ta posebnost, edna lepota kojom je
omamljivala svakoga, je povukla za sobom i niz iskuenja sredine u kojoj je, i sa kojima
se ni najiskusniji ne bi mogli izboriti, a kamoli ona.
Katino odrastanje je na neki nain bilo usamljeniko, nije imala zajedniki jezik sa
majkom da bi joj se mogla poveriti, niti ijednu drugaricu sa kojom bi mogla podeliti svoja
untranja previranja, tako da je ostala na neki nain preputena samoj sebi. Mladost je

probudila u njoj strasti, novi svet koji se pred njom otvorio, a srce joj se napunilo
enjom i nemirom. Ostala je okrenuta jedino ocu koji je u svojoj prostoti i
jednostavnosti nije razumeo, ni osetio. On nije primetio nikakvu razliku na njoj ni
unutranju borbu kroz koju prolazi. Mislio je da je njegova briga i ljubav prema njoj,
ujedno i sva njena srea. eleo je da svojoj jedinici prui osiguranu budunost, tako to
e je udati za sina najbogatijeg oveka u selu, Franju Metrevia. Iako su Franju svi u
selu zvali bebane jer je glavat, debeo i priglup, knez je u njemu video samo najbogatijeg
oveka u selu i idealnu priliku za svoju erku. Franja je bio slepo zaljubljen u Katu i
svuda ju je pratio, sa osuevljenjem i otvorenih usta sluao je sve to ona govori, smejao
se kad se ona smeje ak i kada se njemu podsmevala. Kata je uglavnom prikazana kao
ploni lik, ona nikada ne izraava svoje misli i oseanja. Meutim izuzetak je napravila
podsmevajui se Franji, upravo ona ga je prozvala Boji volo, i smislila mu tako i drugi
nadimak. Uprkos oevim namerama, Katina priroda je elela neto drugo, i granice
njenog pokoravanja su prekoraene kada se zaljubila u Luku, najomiljenijeg momka u
selu. Njeno ponaanje je bilo potpuno drugaije kada je Luka pored nje, iako prikrivena
njena zaljubljenost je izbijala iz nje. Na neki nain je bilo i oekivano to joj se ba on
svideo, jer njemu nijedna mlada ena nije mogla da odoli, svaka kojoj se udvarao bi mu
uz drhtaj i smeak pokazivala premo nad njom. Knez nije primeivao promene na Kati
kada se samo spomene Lukino ime, niti kako u njoj nestaje daha i ivota kada je podseti
da ju je obeao Franji.
U Kati su se probudile neka nova oseanja kada se susrela sa Lukom u ljiviku, dok
je terala konje na pau. U njoj se probudilo stotinu uvstava, a povrh svih njih je bila
pritajena radost. Bila je zaljubljena u Luku kao i on u nju. etali su nemi, jedno pored
drugog, nemoni pred svojim oseanjima. Luki se jo nije desilo da ga neka ena toliko
omaija. Kata se zaljubila po prvi put, njena ljubav je bila ista, ustreptala, iskrena, dok
Luka pouen iskustvom, prebrodivi mnoge strasti sa razliitim enama, nju nikada nije
mogao tako iskreno voleti kao ona njega. etiri puta su se sastajali u ljiviku, njeno lice
je dobijalo novu rumen kako se vee pribliavalo i as kada e se sastati sa njim. Tih dana
je celo njeno bie odisalo sreom.
Luka uvia razliku izmeu ene grenice koja je bacila stid pod noge i ene
neokaljane due kao to je Katina. Kata zna i svesna je Lukinog obesnog ponaanja, ali
na rastanku pre polaska u vojsku on joj obeava da e je eniti. Ona to obeanje ovla
dato, prima u dno srca a u oku joj se nazire zadrana suza kao biser . Kata kao i uvek,
suzdrano, ne pokazuje svoja oseanja reima, direktno, njeno utanje zapravo je znailo
iskrenost i duboku odanost, a njena suza je bila molitva zaljubljene due. Dok je Katu za
Luku vezivala iskrena ljubav, za njega je to bila obina naslada i sigurnost kod mukarca
koji je uspeo da ima takav biser lepote za kojim su svi udeli.
Posle rastanka sa Lukom Kata nije mogla da prestane da misli na njega. Njena
oseanja i uvsta su bila razdraena, misli su joj ile samo na livadu, gde je nekada bila
zajedno sa Lukom. Nije se mogla odupreti tim mislima i nespokoju koji je stalno iznova
dolazio. Ona po prvi put osetivi i uivajui slasti sree, vie ih nikada nije mogla sebi u
mati predstaviti, stalno ju je vukla elja da ih u stvarnosti ponovi i da opet vidi Luku.
Danima je ta enja pomalo slabila, ali su joj ipak sve misli bile usmerene na njega. Po
prvi put je osetila omamljujuce dejstvo ljubavi i po prvi put nepoznatu bol u srcu samo
kad vidi Femu, kao moguu, preteu opasnost. Za to isto vreme dok je ona bila u svojoj
zaljubljenosti, prostoru izmeu jave i sna, prosile su je tri kue iz tetkinog sela, da bi otac

konano presudio i objavio da e je na jesen dati Franji i da je sve dogovoreno. Kata se

ne miri sa oevom odlukom, ne mogavi da savlada oseanaja, njena nena dua
posustaje, obliva je mrtvako bledilo i zatvara se i suzama iskazuje svoju bol i
nepomirljivost sa tim da neko upravlja njenim oseanjima. Ni tu ne govori nikom nita o
svojim oseanja, otac ni ne primeuje nikakvu promenu na njoj a majka i tetka misle da
je razlog njene tuge neto sasvim drugo, neiivljeno devojatvo. Ona je navikla da bude
preputena samoj sebi, ni sa kim se nije presliavala oko svojih odluka, nikome se nije
poveravala. Moda je zato njena nesrea i bila neminovna, svoju patnju je sama
proivljavala niko nije znao njen uzrok niti je mogao da je posavetuje.
Kata nije bila posebna samo po svojoj fizikoj lepoti, pisac nikada ne odvaja tu
posebnu fiziku lepotu od unutranje, njene iskrenosti, iste ljubavi i dobrote koje su je
krasile. Posebno je bila skromna, nije imala prohteve koje bi svaku devojku na njenom
mestu muile. Nije alila ni patila poput svoje majke to ne moe da se prikazuje kao i
druge devojke, nakiene i zaogrnute svilom, a pri tom nisu ni upola lepe kao ona. Ona se
nosila kao svaka obina seoska devojka. Time to je nije kitila njena lepota je bila samoj
sebi najvei ukras, i tako ju je najvie i isticala, svojom jednostavnou i iskrenou u
svemu. Ta skromnost umesto da je uini neupadljivom, inila ju je jo posebnijom.
ivot pod oevim nadzorom uinio ju je pokornom, mirno je prihvatala uslove u
kojima je ivela, nikada se nije suprotstavljala, u njoj nije ni postojala elja da se pobuni,
niti da poeli neto vie, mirila se sa svojim skromnim oblaenjem, i ne proivljavanjem
mladosti i sa svim drugim uskraivanjima u kojima je odrasla. Prvi momenat kada se nije
pokorila oevoj odluci je kada je otila u samoi da plae, i kada je preutno odbila da se
uda za Franju, a otac nije ni primetio tada tu njenu nepokornost, nije je ni nasluivao.
U svojoj usamljenosti i patnji, vapei da ima sagovornika i prijatelja, nekog ko bi je
razumeo, Magda i Fema su iskoristile Katinu naivnost, i enju devojke koja se prvi put
zaljubila. Mamei je sa njima u grad da bi videla Luku, njihova namera je zapravo bila da
skinu svetaki oreol sa svoje suparnice, i da svaka od njih pridobije mukarca za kog je
htela te jeseni da se uda, Fema za Luku, a Magda za Franju.
Kata je bila neiskusna, nikada do tada nije odlazila iz svoga sela u varo. Ila je
pored Magde i Feme koje su bile obuene po poslednjoj modi, bile su lepe ali njihova
lepota je krila gorinu, oholost, a kolutovi ispod oiju su otkrivali razbludan ivot i
neprospavane noi. Njihov nastup je bio raskalaan, napadan, izazivaki, dok je Kata
naspram njih bila skruena, utljiva, jednostavana seoska devojka, svee lepote, a svako
ko bi pored njih proao prvo bi nju zapaao. U pitanju jednog koijaa da li je i ona trea,
shvatila je koliko su Magda i Fema tetno drutvo po nju, i kako sa njima moe opasno da
ugrozi svoj ugled. Svesna opasnosti njihovog drutva, ona je reila pa i da rizikuje sve
samo da vidi Luku. Bila je potpuno drugaija od njih, ista, neiskvarena, liena njihove
prepredenosti i lukavosti. Nije razumela njihove ale ni razgovore, oseala je veliku
nelagodnost u njihovom drutvu. Kada su ule u prvu kasarnu meu vojnike ona je otkrila
prevaru, ali kasno, tada su je ve svi doiveli kao kurtizanu. Doivela je veliko ponienje,
i razoarenje jer ne samo to je shvatila da je prevarena, opet nije videla Luku, ak ta
vie sad je bila na korak dalje od njega, kada su o njoj zli jezici proirili da je postala
svaija ljubavnica.
Potpireno Feminom i Magdinom lanom priom i svedoenjem jednog oveka iz
sela koji ih je video u kasarni, celo selo je ocrnilo Katu i svi kao da su jedva doekali da
je igou i da samo nau povod da izokrenu njenu estitost koja kao da im je do tada bila

trn u oku. ak je i Luka poverovao u lai o njoj, njegova sujeta je bila povreena i
smiljao je kako e se osvetiti Kati i proi pored nje kao da je ne poznaje. Na trenutak je
posumnjao u sve te lai, i setio se koliko ga je iskreno volela, ali njegova ljubav nije bila
dovoljno jaka kao i njena, koja nikada ne bi ni posumnjala u vernost onog drugog. U
povratku u selo kada je odsluio vojni rok, poslednji put dao je priliku Kati da mu se
opravda i krenuo je ka njenoj kui ali ga je Fema presrela i obratila sebi, pomutivi u
njemu oseanja koja nikada nisu ni imala dubljeg korena.
Kata se razlikovala od svoje sredine jer su svi iveli u lai i nemoralu, ona je
svojom posebnou izazivala simpatije ali daleko vie mrnju i netrpeljivost. Njena
sudbina se nesreno zavrila upravo zato to je nastupala iskreno srcem, nije znala da voli
polovino, jedino ona je bila sposbna za dublja oseanja, za rtve, nije znala da bude
sebina, uvek je mislila na druge. Dok je odrastala mislila je kako da odgovori na oevu
ljubav i panju i da mu se ne zameri, kada se zaljubila u Luku cela mu se predala i sve je
dala za njega. Poslednji put kada ga je videla je bilo jedne noi kada je prolazila pored
njegove kue i kada ga je kroz otvoren prozor videla sa Femom. Ona mu je tada nosila na
poklon skupocen prsten koji je upravo bila dobila od tetke. Prvu skupocenu stvar koju je
dobila, nije elela da zadri za sebe ve njemu da pokloni, kome je pre toga bila predala
celo svoje bie. Kata je jedino znala da daje, nije bila nauena na okrutnosti i podlosti
sveta. Nije znala da se snae u pretvornosti svoje svakidanjice i ljudi kojima je bio
potreban samo povod da je osude i odstrane iz zajednice sa njima.
Kozarevi likovi uglavnom ne progovaraju, Kata je retko istupala da iskae svoje
misli. Jedino je na kraju u razgovoru sa ocem otkrila svoja oseanja. Svom ocu je rekla da
se ne kaje zato to je iskreno volela, i mislila da e joj se istom ljubavlju, verom i
potenjem uzvratiti. Odbila je da se uda za Franju, ona koja je uvek bila pokorna i
naizgled bezlina kao grana na vetru, pokazala se kao lik izuzetno igraene linosti,
izuzetno bogate unutranjosti. Nije oseala sramotu i najvie ju je boleo lani ponos i
moral kod ljudi koji je osuuju, pogotovo zato to je znala da nije kriva. Otac, koji je bio
tvrd u svemu, stao je uz nju i nije je osuivao, razumeo ju je i saoseao sa njom, osetio je
kako i sramota moe biti potena. Na svojoj koi je naalost uvideo, kako je u lanom
potenju ogrezla cela njegova optina, od dece do odraslih. Vrhunac sramote je bio kada
je Kata rodila dete. Otac ju je uvek razumeo a ona ga ja zauzvrat volela i potovala isto
kao pre, uvek vie nego majku koja je ginula i patila zbog njene nesree i tako je je jo
vie unitavala. Na Katinom pogrebu njen otac je iao usparavno za njenim kovegom
ispraajui dostojanstveno svoju jedinicu, kao da se ponosio svojom nesreom.
Ljudi u selu su nastavili da ive svoj stari ivot, njihova svakidanjica je ostala
nepromenjena. Magda i Fema, sad udate ene, dok sede pored svojih mueva gledaju i
udvaraju se drugim mukarcima. Niko za to ne mari, niko se tome ne udi, sve je ostalo
neizmenjeno, Kate se vie niko ne sea. Ona je uvek u svojoj estitosti i savrenosti bila
izvan njih i dok je bila sa njima. Pisac zaokruuje priu o jednom slavonskom selu, Kata
predstavlja onu iskrenost i prostodunost nekada karakterisinu za ivalj slavonskih sela
koja je u ovom sluaju postepeno iezavala i ogrezla u pretvornosti i lanom moralu.

Literatura
ivanevi-Sekeru, Ivana, 2004, Uporednici junoslovenskih knjievnosti, Zmaj, Novi
Sad
Frange, Ivo, 1987, Povijest hrvatske knjievnosti, Matica hrvatska-Cankarjeva zaloba,
Zagreb-Ljubljana