DOMINGO

KAVALJO

Marijana Asanovi 363/02

KO JE DOMINGO
KAVALJO?

Ekonomista
Politiar
Profesor

Roen 1946. u San Francisku, pokrajina

Kordoba
Vrlo skromnog porekla, otac mu je drao
prodavnicu metli

Diplomirao raunovodstvo 1967. i

ekonomiju 1968. godine na Nacionalnom
univerzitetu u Kordobi, na kojem je i
doktorirao ekonomiju 1970. godine
Upisuje Harvardski univerzitet, gde je
dobio i drugi doktorat iz ekonomije 1977.
godine
Pod snanim uticajem ideja Rejmonda
Bara, profesora ekonomije, a kasnije i
premijera Francuske , pravila igre
trajna preokupacija Kavalja

 U julu 1982. postavljen za guvernera Centralne banke

U Vladi Karlosa Menema dobija mesto ministra inostranih poslova (1989 1991)

Nakon nekoliko neuspenih pokuaja zaustavljanja hiperinflacije, Menem

stavlja Kavalja na elo argentinske ekonomije u februaru 1991. godine

1996. godine odnosi izmeu Kavalja i ostatka kabineta postaju sve

zategnutiji i Menem trai njegovu ostavku 26. jula 1996. godine

Kavaljo osniva politiku partiju Akcija za Republiku koja mu omoguava

da se vrati u skuptinu, ovog puta kao poslanik grada Buenos Airesa

 Za predsednika drave kandiduje se 1999. godine. Poraen od strane

Fernanda de la Rua (osvojio tree mesto)

U martu 2001. predsednik de la Rua ga poziva da jo jednom

povede ekonomiju zemlje

Nakon mera koje je preduzeo i nezadovoljstva graana povlai se sa

mesta ministra privrede

lan je uticajnog ekonomskog saveta u Vaingtonu, Grupe trideset.

HIPERINFLACIJA
Na sceni tokom 1989. i 1990. godine
Za sprovoenje reformi u Argentini (1989, 1990, 1991) veoma
vano

Iskustvo Bolivije

Prva zemlja LA koja je uspeno

stabilizovala privredu nakon hiperinflacije

Iskustvo ilea

Otvaranje privrede,
privatizacije i deregulacije

Inflacija se moe kontrolisati tako to e se obuzdati politiari,

ne novana masa. D.K.

 Sredinom osamdesetih pie knigu Privreda u

krizi

Zasnovana je na deceniji analize i razmiljanja.

Postaje bestseler.

Dijagnoza argentinske bolesti postaje uvena

Glavni problem drave je
koegzistencija socijalizma bez planova i
kapitalizma bez trita

U toj knjizi ukazivao da su manjkavost argentinskog monetarnog i

fiskalnog sistema, kao i nedostatak jasnih pravila igre, doveli do toga da
ostatak sveta nee da trguje sa Argentinom niti da investira u nju.

Argentini je bila potrebna monetarna disciplina.

Najvanije reforme koje su vodile njenom otvaranju prema svetu deregulacija i privatizacija

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
I
LEENJE OK TERAPIJOM

MERE
DOMINGA KAVALJA

VEZAO PEZOS ZA DOLAR

PRIVATIZACIJA

DEREGULACIJA PRIVREDE
RADI POVEANJA KONKURENCIJE

USPOSTAVLJANJE PROGRAMA KONVERTIBILNOSTI

ARGENTINSKE VALUTE

UN PESO

ONE

Pobeena inflacija, koja je od

1975. do 1988. godine u proseku bila oko 220 %
1989. skoila na 5000 %
1990. godine zadrala se na 1300 %

PRIVATIZACIJA
Istovremeno sa lansiranjem Programa uspostavljanja konvertibilnosti
iroki program privatizacije (privatizacija preduzea koja se bave

proizvodnjom i distribucijom nafte i njenih derivata, elektrine

energije, vode, transportnih i ostalih javnih preduzea) obavljen je 1991,
1992. i 1993.

Nakon to su dravna preduzea privatizovana dolo je do znaajnog

smanjena zaposlenosti.
700 000 ljudi ostalo bez posla.
Taj broj je bio prilino veliki ali privatna preduzaa su se vrlo brzo razvijala i
usled otvaranja argentinske privrede ka svetu ukazale su se mnogobrojne
poslovne prilike tako da nezaposlenost na poetku sprovoenja reformi nije
bila tako veliki problem.

Meutim, privreda poinje da gubi vitalnost 1995. usled Tekila krize

(kriza meksikog pezosa) i nezaposlenost je poela da raste.
Kavaljo smatra da
danas svi nepravedno
optuuju privatizaciju za
nezaposlenost.

Od 1991. do 1994. privatna preduzea su

zahvaljujui poveanom nivou investiranja bila
u stanju da kreiraju nova radna mesta. U tom
periodu nije bilo porasta nezaposlenosti.

ADIOS AMIGO

Nakon privatizacije Kavaljo eli

stvaranje propisa i tela koji e obezbediti
da novoprivatizovani monopoli
ne zloupotrebe svoju poziciju

Predsednik Menem nije se slagao

kako treba sprovoditi odreene privatizacije

U nekim privatizacijama elela je da

uestvuje grupa kontroverznih biznismena

ijem se ueu Kavaljo protivio

Kavaljo naputa Vladu 1996. godine i

postaje otvoreni kritiar Menemove
administracije.

Kavaljo smatra da je Menemova trka za predsedniko mesto (izbori 1999. godine) sa

Eduardom Duhaldeom, glavni krivac za prekomerne rashode provincija tokom
1997, 1998. i 1999. to je uzrok krize sa kojom se Argentina suoavala prvih
godina 21. veka

DOMINO EFEKAT
Prva kriza koja je imala znaajan uticaj na Argentinu
- kriza meksikog pezosa (TEKILA KRIZA 1995)

Kada se Meksiko suoavao sa devalvacijom pezosa

mnogi su govorili da je Argentina sledea. Ova
predvianja su prouzrokovala odliv kapitala iz
zemlje.

Postojali su i neki drugi problemi (provincijske

argentinske banke)

U martu 1991. isforsirana privatizacija najveeg dela

provincijskih banaka i zahvaljujui tome dobijeni
povoljni krediti od MMF-a i Svetske banke.

Pomogli su i privatni bankari. Za samo nekoliko

meseci kapital je poeo da se vraa u Argentinu.

Tokom 1996. i 1997. privreda Argentine imala je

visoke stope privrednog rasta.

U vreme azijske i ruske krize privreda Argentine bila je uspena. Najvei

trgovinski partneri Argentine bili su SAD, evropske drave, Brazil i
latinoamerike drave. Zbog svega toga devalvacija valuta zamalja
zahvaenih krizom nije uticala na Argentinu.
Meutim nakon ruske krize na finansijskim tritima je
dolo do poveanja kamatnih stopa i to u veini zemalja
koje spadaju u trita u usponu. To je imalo odreeni
uticaj na privredu Argentine.

Vrlo negativan uticaj na privredu Argentine

imala je neslavna sudbina brazilskog
tzv. PLANO REALA (skup mera koje su u
Brazilu preduzete da bi se stabilizovala
privreda), kada je znatno devalvirana
brazilska novana jedinica. To se dogodilo
1999. i situacija u Argentini se mnogo
pogorala.

NOVA NADA
U martu 2001. godine Kavaljo dobija poziv od predsednika Fernanda de la Rua

da jo jednom povede ekonomiju zemlje, usled oslabljene koalicione vlade i dve

godine recesije.

Pokuao da popravi poslovno pouzdanje pregovaranjem o smanjenju

spoljnog duga sa MMF-om, ali narastajui rizik ulaganja u zemlju je ve

prouzrokovao masovni prebeg kapitala iz drave.

Novembra 2001. godine, Kavaljo donosi

set mera koje su blokirale upotrebu
tednje, neformalno poznate
kaoKORALITO (Finansijski koral).

Graani su bili gnevni zbog mere koja

je podrazumevala ogranienja podizanja

novca sa bankovnih rauna.

Ovakva kritina situacija je napokon

naterala Dominga Kavalja, a kasnije
i predsednika de la Rua da podnesu
ostavke.

OSUDA ILI PRIZNANJE?

Kavaljovi protivnici njegove mere vide kao glavni
razlog deindustrijalizacije zemlje i poveanja
nezaposlenosti, siromatva i kriminala koje je
Argentina pretrpela tokom druge polovine
devedesetih godina prolog veka, to je dovelo i do
kolapsa 2001. godine i nemogunosti smanjenja
argentinskog duga.

Argentinci me
krive zato to
smatraju da smo
mi politiari,
potroili previe
novca, jer nismo
bili dovoljno
disciplinovani u
sprovoenju mera
usmerenih na
smanjivanje
javnih rashoda

KRAJ