Dunika docnja

: ,
Dnika docnja predstavlja situaciju u kojoj se nalazi dunik od trenutka kada zadocni sa
ispunjenjem obaveze pa sve do gaenja obaveze ispunjenjem ili prestankom obaveze.

[]
1 Pojam
2 Uslovi dunike docnje
3 Sluajevi kada docnja ne postoji
4 Posledice dunikove docnje
5 Prestanak dunike docnje

6 LIteratira

Pojam []
U teoriji postoje dva stanovita po pitanju odnosa dunikove krivice za neispunjenje obaveze i
nastanka docnje.
1.Prema subjektivnoj teoriji ako dunik kasni u ispunjenju svoje obaveze bez svoje krivice, ne
radi se o docnji i ne moe da trpi nepovoljne posledice (ovakvo reenje je bilo prihvaeno u
pravu Republike Srbije pre donoenja ZOO s izuzetkom novanih obaveza za koje je bio
duan da plaa zatetnu kamatu, a ako je postojala krivica - naknada tete koja je premaala
iznos zatezne kamate).
2.Prema objektivnoj teoriji dunik pada u docnju im ne ispuni obavezu u roku odreenom za
ispunjenje, bez obzira na krivicu.Nastupanje docnje ne spreava injenica da dunik iz
opravdanih razloga nije znao za postojanje ili dospelost obaveze ili to je opravdano sumnjao
u potraivanje poverioevo ili to su ga neotklonjive okolnosti spreile da obavezu ispuni na
vreme. Ovakvo stanovite je prihvaeno i u pravu Republike Srbije.
ZOO: Dunik dolazi u docnju kada ne ispuni svoju obavezu u roku odreenom za
ispunjenje.Ako rok za ispunjenje nije odreen dunik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove
da ispuni obavezu, usmeno, pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjenjem nekog
postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.

Uslovi dunike docnje []

1. Postojanje dospelog potraivanja Potrebno je da poverioevo potraivanje bude punovano,
da dunik ne istie neki od prigovora kojima bi odlagao ili otklanjao dunost ispunjenja svoje
obaveze i da bude utuivo.

2. Opomena od strane poverioca (interpellatio) Ako rok za ispunjenje obaveze nije odreen
dunik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu. Nain upuivanja
opomene moe biti: usmeno, pismeno, putem suda ili izvan suda, zapoinjanjem nekog
postupka ija je svrha da se postakne ispunjenje obaveze (podizanje tube ili protivtube,
prezentiranje priznanice i sl.).Opomena je poziv ili apel poverioca duniku da obavezu ispuni,
mora se odnositi na tano odreeni dunikov dug i mora se sadrinski podudarati s
potraivanjem.Opomenu moe da uputi samo poverilac ili njegov zastupnik i moe da bude
uinjena samo duniku ili njegovom zastupniku.
Opomena je uslov dunike docnje samo ako rok za ispunjenje obaveze nije odreen.
Meutim, i kada rok nije odreen, opomena se ne smatra uslovom docnje u sledeim
sluajevima:
1.Kad se dunik odrekao prava da bude opomenut.
2.Kada je dunik jedini koji moe da zna kad treba da ispuni svoju obavezu (kada se obavezao
da popravi stvar)
3.Ako posle dospelosti svoje obaveze dunik nedvosmisleno izjavi da je nee ispuniti.
4.Ako je dunik po osnovu nedoputene radnje duan da stvar vrati ili nadoknadi tetu.
5.Ako je dunik sam sebe opomenuo na ispunjenje obaveze(npr. samoinicijativno obea da e
obavezu ispuniti odreenog dana pa to ne uini).

Sluajevi kada docnja ne postoji []

1.ako je obaveza ispunjena pa makar i s nedostacima ili delimino ne moemo govoriti o
docnji.
2.u sluaju fiksnih ugovora jer se ovi ugovori raskidaju po sili zakona im dunik ne ispuni
obavezu u predvienom roku.
3.u sluaju nemogunosti ispunjenja, kada je ona nastala pre dospelosti obaveze (jer je to
nain prestanka obligacija). Ovde se misli na objektivnu nemogunost. Ali ako je u pitanju
subjektivna, onda e postojati docnja.
4.kada je njegovo zakanjenje u ispunjenju obaveze prouzrokovano poverioevim
neopravdanim odbijanjem da primi ispunjenje.
5.Sporno je na koji nain isticanje pojedinih prigovora utie na postojanje docnje. Neki autori
smatraju da se o docnji ne moe govoriti u sluaju prigovora tada se ne moe govoriti o
dospelosti, a samim tim ni o docnji. Dovoljno je da dunik ima mogunost da istakne neki od
tih prigovora a ne i da je to pravo koristio. Prema drugim autorima pravo na prigovor samo po
sebi ne spreava dospelost obaveze ve samo ako se koristi (npr. prigovor zastarelosti).

Posledice dunikove docnje []

1.Obaveza plaanja zatezne kamate - u sluaju novanih obaveza. Zatezna kamata na neki
nain predstavlja obeteenje ali poverilac ima prava na nju bez obzira da li je pretrpeo bilo
kakvu tetu zbog dunikove docnje. Ako je teta koju je poverilac pretrpeo vea od iznosa
zatezne kamate poverilac moe da zahteva razliku do potpune naknade, ako dokae da teta
premaa iznos zatezne kamate. Na duniku je teret dokazivanja da nije kriv to je zapao u
docnju.
2.Raskid ugovora zbog neispunjenja ali poverilac koji eli da odustane od ugovora mora da
ostavi duniku naknadni primereni rok za ispunjenje. Ako dunik ne ispuni obavezu ni u
naknadno ostavljenom primerenom roku ugovor se raskida po samom zakonu. Poverilac moe
i da obavesti dunika da ostaje pri ugovoru i da zahteva da on svoju obavezu ispuni. Izuzetno
on moe ugovor raskinuti i bez ostavljanja primerenog roka ukoliko iz dunikovog dranja
proistie da on svoju obavezu ni u naknadnom primerenom roku nee ispuniti.
3. Pravo da trai prinudno izvrenje, prigovor neispunjenja, actio pauliana, ius retentionis i
neka od posebnih poverioevih prava.
U sluaju skrivljenog zadocnjenja:
4.Obaveza naknade tete U sluaju obine nepanje dunik pre svega duguje naknadu tete
zbog zadocnjenja i tu je re o predvidljivoj teti, onoj koju je mogao da predvidi u vreme
zakljuenja ugovora. Ali ako je zakanjenje prouzrokovano dunikovom zlom namerom ili
grubom nepanjom on duguje naknadu za svu tetu - tada smo preli na teren deliktne
odgovornosti. Dunik se moe osloboditi odgovornosti za tetu samo ako dokae da je
zadocnio zbog okolnosti koje su nastale posle zakljuenja ugovora a koje nije mogao spreiti
izbei li otkloniti.
5. Posle zapadanja u docnju dunik odgovara i za sluajnu nemogunost ispunjenja (delimina
ili potpuna nemogunost ispunjenja, iako ih nije skrivio) jer sluaj ne bi delovao da nije zapao
u docnju.On se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da bi stvar koja je predmet obaveze
propala i da je on svoju obavezu ispunio blagovremeno.

Prestanak dunike docnje []

1.prestanak docnje usled ponude ispunjenja obaveze.
Ako dunik naknadno ponudi da ispuni svoju obavezu docnja prestaje. U tom sluaju dunik
nudi ispunjenje ne samo primarne tj. izvorne obaveze nego i svih ostalih obaveza koje su
nastale kao posledica docnje (kamata). Ako pak poverilac ponudu dunika neosnovano odbije
dunika docnja se preobraa u poverilaku docnju.
2.prestanak docnje usled gaenja obaveze
Pravne posledice docnje mogu prestati i bez ispunjenja obaveze - kad se dunikova obaveza
ugasi usled toga to je njeno ispunjenje postalo nemogue ili zato to je dug oproten. Ipak, na
mesto nemogue obaveze moe stupiti druga obaveza naknada tete. Osim toga docnja
moe prestati i kada dunik stekne pravo prigovora neispunjenja ugovora.

LIteratira []
1. Jakov Radii: Obligaciono pravo, Beograd 2004
2. Slobodan Perovi: Obligaciono pravo, Beograd 1982
"http://sr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%BEni%C4%8Dka_docnja"