GENADIJ

PETROVI MALAHOV

GLADOVANJE
- P R E V O D SA R U S K O G -

BEOGRAD
2003.

SADRAJ
UVOD

TEORIJA GLADOVANJA
GLADOVANJE
U
P
R
I
R
O
D
G L A D O V A N J E U ISTORIJI O V E A N S T V A
OBJANJENJE POJMA GLADOVANJE"
PROCESI KOJI NASTAJU U OVEJEM ORGANIZMU
PRILIKOM GLADOVANJA
Procesi koji se deavaju u fizikom telu oveka
NAINI GLADOVANJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE
Duina trajanja gladovanja
Periodi gladovanja
Karakteristike pojedinih naina gladovanja
KARAKTERISTIKE GLADOVANJA U ZAVISNOSTI OD
BIOR1TMOVA, INDIVIDUALNE KONSTITUCIJE
I UZRASTA

GLADOVANJE U PRAKSI

9
I

9
13
37

48
61
89
89
90
109

131

141

K O M E JE G L A D O V A N J E K O N T R A I N D I K A T I V N O 141
PRIPREMA ZA G L A D O V A N J E
143
PRAVILNO SPROVOENJE GLADOVANJA
T O K O M 24, 36 I 42 A S A
145
I Z L A Z A K IZ G L A D O V A N J A T O K O M 24, 36 I 42 A S A 147
P R A V I L N O S P R O V O E N J E 3 - , 7- I 1 0 - D N E V N O G
GLADOVANJA
148
I Z L A Z A K IZ 7- I 1 0 - D N E V N O G G L A D O V A N J A
151
ISHRANA ZA DOBRU PROBAVU
155
M O G U E G R E K E PRI G L A D O V A N J U
158
ISKUSTVOAUTORAUGLADOVANJU
163

GLADOVANJE PRI RAZNIM OBOLENJIMA

196

Koje bolesti leci gladovanje

A k u t n i stadijum oboljenja
Artritis, r e u m a t i z a m i podagra (kostobolja)
Astma
Behterova bolest
B e n i g n e i m a l i g n e n e o p l a z m e (tumori)
T u m o r u elucu s metastazom

196
198
201
204
207
208
210

Rak grlia materice

T u m o r dojke
S a r k o m plua
Dijabetes
Epilepsija
Gojaznost
Hipertonija i hipotonija
Hronina oboljenja
K a m e n u ui i b u b r e z i m a (holelitijaza i urolitijaza)
Kona oboljenja
E k c e m i psorijaza
Multiplaskleroza
Narkomanija i alkoholizam
Nefritis
Neplodnost
Nespecifini infektivni poliartritis
Oboljenja endokrinih lezda
Oboljenja krvi
Oboljenja oiju
Oboljenja organa za disanje
Oboljenja uha
Pankreatitis
Pneumonija
Poliomielitis

211
212
213
213
215
-215
217
219
224
226
228
229
230
231
232
233
235
235
236
237
238
238
239
241

P o v e a n j e teine tela p o m o u gladovanja

Prehlada
Prostatitis
Psihika oboljenja
Srana oboljenja
V a r i k o z n o proirenje vena
Z e l u d a n o - c r e v n a oboljenja
Ulkus (ir) na elucu i d v a n a e s t o p a l a n o m crevu
Kolitis

241
242
245
245
247
249
250
251
3

256

ZAKLJUAK

UVOD

Mnogi od nas sluali su prie o tome da se neki ljudi

lece gladovanjem i da ak postoje specijalne klinike u
kojima lekari gladovanjem lece bolesnike. Ima jo m n o g o
nepoznanica u toj kratkoj rei glad koja nas istovremeno i
plai i privlai. ta nas plai, a ta privlai u toj rei?
Kada sam se praktino susreo s glau, kada sam poeo
da gladujem, vremenom sam shvatio ta je u m o m orga
nizmu protiv gladi, a staje prieljkuje. U svim uputstvima o
gladovanju uglavnom se istie uticaj ovog stanja na fizio
logiju i psihu oveka, ali niko nije jasno rekao kako glado
vanje del uje na ovekov spoljanji izgled i na njegovu svest.
Gladovanje nam omoguava da kontroliemo svoja ose
anja i um, pogotovu ako su se ona razrasla" i ukorenila"
u naoj svesti, pa im je potrebno odreeno zadovoljenje.
ovek se u sutini samo time bavi, udovoljava svojim
prohtevima - ima apetit, uiva u mirisu jela, komforu i
seksu. Um kojim se ponosimo, slui oseanjima, zado
voljava njihove najmanje prohteve, razrauje najsloenije
kombinacije kako bi zaobiao prirodu, da umiri savest, da se
pravda i opravdava. I vama je poznato do ega to na kraju
dovodi - do preterivanja i prezasienosti koji raaju bolest.

2 5

o<

Kada pone dobrovoljno da gladuje ovek se ne bori s

boleu, ve s oseanjima i spretnou uma, koji ih je
stvorio. Prvog dana gladovanja nezadovoljena oseanja
protestvuju preko svih njima dostupnih mehanizama. U
naem umu stalno se izraavaju nezadovoljstvo, razdraenost, alost, saaljenje, strah i slina oseanja. Ali to
elite vi, vaa dua kojom gospodari" um?
7

Medicina, koja se bavi telom, nikada nas nee oslo

boditi oboljenja iji se stvarni uzrok ne nalazi u naem
fizikom tclu, ve u naim spoljanjim manifestacijama
(svesti). Gladovanje se pokazalo kao pogodno sredstvo p o
mou kojeg moemo samostalno da upravljamo patolo
gijom svesti i njenim posledicama u fizikom telu. A k o
elimo da se izleimo od svih oboljenja, treba da se menjamo kao linosti.
Autor se nada da e ova knjiga mnogo ta promeniti u
vaoj svesti, u odnosu na vlastiti organizam i ivot uopte.
Vi ete vremenom shvatiti i proceniti smisao ruske pos
lovice: Glad nije tetka, ve roena majka.

TEORIJA GLADOVANJA

G L A D O V A N J E U PRIRODI

Gladovanje je metoda prirodne terapije, koja

spada medu najsigurnije i najmanje tetne tera pije pod uslovom da se pravilno primenjuje.
Pogledajmo prirodu koja nas okruuje. Na Zemlji se
redovno smenjuju godinja doba. Pri tome, godinje doba
povoljno za rast biljaka i ivot ivotinja smenjuje se s
nepovoljnim godinjim dobom. U prolee i leti svetlost i
toplota podstiu rastinje koje u izobilju prekriva zemljinu
povrinu. ivotinje imaju dovoljno hrane, ive u povoljnim
uslovima, rastu i razmnoavaju se. Zimi u prirodi nastaje
drugi period, svetlosni dan se skrauje i manje je toplote.
Biljke prekidaju svoju ivotnu delatnost, odbacuju lie i
sue se. Za insekte i ivotinje nastaje period nestaice hrane.
Za to nepovoljno godinje doba insekti i ivotinje dobro su
pripremljeni. Skoro svi insekti i deo ivotinja padaju u
zimski san. ivotinje koje ne spavaju zimskim snom pod
nose to nepovoljno godinje doba zadovoljavajui se mini
m u m o m hrane, a u nekim periodima ak nita ne jedu.
Prema tome, u prirodi postoje dva glavna mehanizma
koja omoguavaju svemu ivom na Zemlji da uspeno odoleva nepovoljnim uslovima, koji se periodino ponavljaju.
Prvi mehanizam je sezonski san, a drugi - privremeno
odricanje od uzimanja hrane. Razmotrimo karakteristike
oba mehanizma.

Sezonski san. Kod ivotinja postoje tri tipa dubokog

zimskog sna (kada oni nita ne jedu i ne piju) - stanje
anabioze, sezonski san i neprekidni sezonski zimski san.
Analnom. Termin potie od grkih rei ana - obratno,
iza i bias - ivot, to oznaava stanje organizma u k o m e
odsustvuju svi vidljivi znaci ivota. Naunici su uoili d a j e
za anabiozu karakteristino jako hlaenje i/ili dehidracija
organizma. Unutarelijska voda pri hlaenju pretvara se u
staklastu amorfnu (bezoblinu) masu, koja ne unitava protoplazmu elija, kao kristali leda. Posle otapanja u takvim
elijama potpuno se obnavljaju ivotni procesi. Pri dehidraciji organizma protoplazma elija (iva belanevina) iz
stanja hidrozoe (tene pihtijaste mase) prelazi u stanje
hidrogela (slino suvom elatinu) i due vreme zadrava
mogunost povratka u prethodno stanje ukoliko se stvore
povoljni uslovi u spoljanjoj sredini. im se takvi uslovi
stvore, protoplazma upija vodu - bubri (naduvava se), to
obnavlja ivotne procese.
Stanje anabioze karakteristino je za bakterije iz sernena biljaka, za insekte, vodozemce i gmizavce. U takvom
stanju ta iva bia sposobna su da ostanu u ivotu pod
uslovima veite hladnoe (zaleenosti), velike vruine, suvoe i poveane radijacije. Tako osuena seinena nekih
biljaka mogu da sauvaju sposobnost klijanja do pedeset i
vie godina.
Sezonski san. Za vreme sezonskog sna donekle se sma
njuje temperatura tela, frekvencija disanja i opti nivo pro
cesa razmene. Pri promeni situacije ili uznemiravanju san se
lako prekida i ivotinja postaje aktivna. Takav san imaju
medvedi, rakuni, psi koji podseaju na rakune i jazavci. O
stanju amerikog crnog medveda (grizlija) koji zimi spava
moe se suditi prema sledeim podacima. Pri temperaturi
vazduha od minus 8 C na povrini koe izmerena je tem1

10

Primcclba prevodioca.

peratura 4C, u debelom (pravom delu) crevu 22C, u usnoj

duplji 25C (naspram 35C u periodu bdenja). Frekvencija
disanja smanjuje se od 2 do 3 u minutu (naspram 814 za
vreme budnosti).
Sezonski zimski san. Ovo stanje karakterie se gubit
kom sposobnosti za termoregulaciju, naglim smanjenjem
broja disajnih pokreta (frekvencije disanja) i kontrakcija
sranog miia, kao i opadanjem opteg nivoa razmene
materija. Na primer, kod tekunice frekvencija disanja je
100360 u budnom stanju, a za vreme zimskog sna sma
njuje se na 115; broj sranih otkucaja (puis) od 100 do 350
u budnom stanju smanjuje se na 5-19 otkucaja za vreme
zimskog sna; temperatura tela smanjuje se sa 35-39C u
budnom stanju na 1 13C za vreme zimskog sna.
Za vreme zimskog sna ne dolazi do potpunog prekida
razmene materija. ivotinje preivljavaju na raun rashodovanja energijskih rezervi organizma. Na primer, kod
mrmota (svizea) utvreno je sledee troenje tkiva orga
nizma za vreme zimskog sna ( izraeno u % ) : masno tkivo
99; jetra - 59; dijafragma - 46; plua - 4 5 ; miii na telu 30; srce - 27 i skelet - 12.
Za vreme sezonskog i zimskog sna organizam ivotinja
ima poveanu otpornost prema raznim nepovoljnim fak
torima. Na primer, bez naruavanja zdravlja eksperimen
talne ivotinje podnosile su poveane doze otrova, radio
aktivnog zraenja i nisu obolevale od vetakog inficiranja
mikrobima i virusima.
2

Privremeno odricanje od uzimanja hrane. To je na

in prilagoavanja ivotinja na nepovoljne faktore spoljanje sredine i moe da bude: prinudno i dobrovoljno.
Prinudno. Ovaj nain odricanja od uzimanja hrane
moe se dogoditi u dva sluaja. U prvom, ivotinja ne dobija
2

Prinicdba prevodioca.
I I

dovoljno potrebne hrane j e r je ima vrlo malo. To postepeno

slabi (iscrpljuje) organizam, slabi imunitet itd. U drugom
sluaju ivotinja u toku nekoliko dana ne moe da nae
hranu, j e r je nema. Zato se snalazi bez hrane. Na primer,
vukovi i drugi mesoderi (grabljivice) za vreme lova mogu
po nekoliko dana da budu bez hrane. Slian reim ishrane za
njih je uobiajen i lako ga podnose. Osim toga, uoeno je da
se ivotni vek vuka koji se redovno hrani skrauje za
treinu.
Dobrovoljno. Bez obzira na to veliki broj ivotinja
dobrovoljno" se odrie uzimanja hrane zbog prirode
vlastitog ivota. Na primer, kada je malo hrane u prirodi one
uopte ne jedu. Tako se ponaaju losovi krajem zime. Briga
za potomstvo kod nekih ivotinja javlja se za vreme
odricanja od uzimanja hrane. Neto slino deava se kod
kraljevskih pingvina, kada legu i othranjuju goludrave
ptie. Kada enka kraljevskog pingvina poloi jaje ona
odlazi u m o r e da se hrani, a mujak ostaje da ,,nalee'\
Tokom etiri meseca (!) mujak nita ne jede. Ptice gube do
4 0 % vlastite teine, jako mrave, perje im postaje prljavo,
gubi sjaj i svilenkast izgled. U to vreme vraaju se enke, a
mujaci ure u more da se nahrane. Pored toga, krajem
novembra odrasle ptice se linjaju. Linjanje traje 20 dana. Za
to vreme pingvini gladuju.
U dobrovoljno odricanje od uzimanja hrane mogu se
svrstati i sluajevi kada ivotinje boluju. Teko obolela
ivotinja obino se uzdrava od uzimanja hrane sve dok ne
ozdravi.
Jedan ili drugi nain privremenog uzdravanja od hrane
u velikoj meri izraen je kod ivotinja koje se hrane
mlekom. Ipak, kada se ivotinja potpuno odrie hrane i
nalazi se u budnom stanju, u njenom organizmu nastaje
posebno prestrojavanje koje omoguava kvalitetan unu
tranji reim ishrane. Unutranja ishrana podstie obnav12

ljanje imunog i genetikog aparata. Po pravilu, ivotinje u

tom periodu ne boluju.
U vezi s tim moe se istai: ako hoemo da nam
imunitet i opstanak u ivotu budu na visokom nivou, treba
da se uzdravamo od hrane u nepovoljnom godinjem dobu
(za vreme bolesti). Sit i bezbrian (bez stresova)' ivot ini
svaki organizam slabim i neotpornim. To je jedan od velikih
zakona prirode ije zanemarivanje ini bolesnim bogate i
site narode.

G L A D O V A N J E U [STORIJI O V E A N S T V A

Gladovanje zahteva vrstu odlunost i snagu

volje, to je borba razuma s ovejim telom.
Ako se osvrnemo na istoriju oveanstva uoavamo dva
pristupa metodi gladovanja.
Prvi pristup je negativan. U istoriji oveanstva postoji
veliki broj primera gladne smrti usled oskudice ili potpunog
nedostatka hrane. Tu spadaju i pomori od slabe letinc, smrt
brodolomnika i mnogi drugi sluajevi, kada su ljudi umirali
j e r nisu imali ta da jedu ili nije bilo dovoljno hrane. Osim
toga, svaki ovek, koji ostane bez hrane, manje-vie osea
izvesnu nelagodnost. Iskustvo govori da se bez hrane loe
ivi j e r nam se vrti u glavi, smanjuje se snaga itd. Zato u
svesti svakog oveka postoji negativan odnos i otpor prema
prinudnom prekidu uzimanja hrane.
Drugi pristup suprotan je prvom i zato izaziva ne
doumice. Postoji na hiljade primera da su se ljudi dobro
voljno uzdravali od hrane radi duhovnog savrenstva i
3

P r i m c d b a prevodioca.

13

izleenja od tekih oboljenja. U istoriji oveanstva zabeleeno je mnogo takvih sluajeva.

Drevni mudraci odlino su zapazili d a j e ovek sazdan
od odreenih vrsta energije, koje se nalaze u odreenim
proporcijama - harmoniji (stvaraju informaciono-energetsku strukturu, koju moemo nazvati ovekovom spoljanjom manifestacijom). Kada se usled jednih ili drugih
razloga ta harmonija narui nastaje bolest. Svaka bolest
tumaila se gubitkom ili vikom odreene energije (koja
izobliava normalnu spoljanju manifestaciju - ovekovu
svest).
Leonardo da Vini svojevremeno je govorio:
Treba shvatiti s t a j e ovek, staje ivot, s t a j e zdravlje,
kako ih ravnotea i usaglaavanje stihija odrava, a njihov
meusobni razdor razara i unitava."
Ta istina je bila, jeste i bie prihvatljiva za svakog
oveka koji eli da bude zdrav.
Jedna od vanih drevnih preporuka (uglavnom ajurvedskih) za sprovoenje gladovanja bio je individualni pristup.
To je podrazumevalo da organizam svakog oveka ima
vlastitu proporciju energija (probiti, po ajurvedski), koja se
za vreme gladovanja u svakom sluaju menja. Polazei od
toga, svakom oveku preporuivali su se rokovi i uslovi
gladovanja.
Iz Vasione koja nas okruuje neprekidno dospevaju
razna zraenja, koja svojom energijom izobliavaju ili j a
aju ovekove spoljanje manifestacije. Drevni mudraci
predlagali su da se s tom pojavom bori gladovanjem. Zato
to su osobenosti zraenja bile povezane s prostorom (koji
se radi oiglednosti oznaavao znacima Zodijaka), plane
tarna i drugim osobinama Kosmosa, predloeno j e , a potom
ukorenjeno u religioznom obliku da se primenjuje uzdr
avanje od hrane - post - u dane kada planeta aktivira
odreeni znak, stepen Zodijaka. Sva nauka o postovima bila
14

je zasnovana na energiji oveka, Kosmosa i njihovom sadejstvu. Tako su i nastale preporuke da se gladuje u dane
ekadai" (posebni dani u lunarnom mesecu kod lndusa) i u
odreenim godinjim periodima (religiozni postovi mus
limana i hriana).
Nekada davno smatralo se da post blagotvorno utie na
telo i da krepi ovekov duh. Ugledna persijska i spartanska
mlade morala je esto u duim intervalima da se uzdrava
od hrane i pia. Kod drevnih naroda broj obroka hrane bio je
ogranien na dva obroka dnevno. Persijanci su se, prema
Herodotu, zadovoljavali jednim obrokom dnevno, to i da
nas ine neki divlji narodi. Sokrat je nazivao varvarima
ljude koji su jeli vie od dva puta dnevno. Sve do srednjeg
veka uzimanje hrane dva puta dnevno bila je obina pojava.
Znameniti i duhovno nadareni ljudi svih vremena ukazuju
na to, da su se oni tokom dana zadovoljavali sa dva, a vie
puta ak i jednim obrokom dnevno.
Isus Hrist preporuivao je ljudima gladovanje radi i
enja svesti i izleenja tela. U najstarijem manuskriptu
(rukopisu) Jevanelje Sveta Isusa Hrista od uenika Jo
vana", koje je u nae vreme izdao Edmond Sekli (PjerZiljar,
Lozana) reeno j e :
Zato ste vi duni da oistite taj hram (vlastito telo), da
bi vladika hrama (Bog Otac) mogao da se useli u njega i da
z a u z m e mesto Njemu dostojno.
Da biste izbegli sva iskuenja vlastitog tela i svesti, koja
dolaze od satane, stavite se pod okrilje Neba Gospodnjeg.
Sami se preporodite i uzdrite se od uzimanja hrane!
Jer Ja vam govorim istinski: samo postom i molitvom
moe se isterati satana i sva njegova pakost.
Vratite se u svoj dom i postite u samoi i neka vas niko
ne vidi kako postite. Postite sve dok vas Veljzevul i sve
kvarno ne napuste, i svi Aneli nae Majke Zemlje doi e
da vam slue. Jer Ja vam govorim istinski, dok ne postite 15

neete se osloboditi od vlasti satane i svih bolesti, koje od

njega potiu. Postite i molite se s usrdnou, od sveg srca,
nadajui se da ete od Boga ivog dobiti snagu i izleenje.
Za vreme posta izbegavajte Sinove Coveje i vratite se u
drutvo Anela nae Majke Zemlje, jer ko usrdno trai, taj
e i nai.
Traite ist vazduh u umi, ili polju, j e r ete tu nai
Anela vazduha. Izujte se i skinite vau odeu i pustite da
Aneo vazduha obgrli itavo vae telo. Zatim diite duboko
i polako da bi Aneo vazduha prodro u vas. Istinski vam
govorim, Aneo vazduha izbacuje iz vaeg tela svu neis
tou koja ga skrnavi spolja i iznutra. I tada e svi loi mirisi i
neistoa izai iz vas, kao dim od plamena, koji se kovitla u
vazduhu i gubi u nebeskom okeanu. Jer Ja vam govorim
istinski, Aneo vazduha je svetac, on isti sve oskrnavljeno
i pretvara u prijatnu aromu sve to isputa lo miris. Niko se
ne moe pojaviti pred licem Bojim ako ga ne propusti
Aneo vazduha. Stvarno, sve mora da se obnovi kroz vaz
duh i istinu, j e r vae telo udie vazduh Majke-Zemlje, a va
duh udie Istinu Nebeskog Oca. Posle Anela vazduha
traite Anela vode. Skinite vau obuu i odeu i dozvolite
Anelu vode da obgrli itavo vae telo. Prepustite se pot
puno u njegove ruke koje vas uljukuju i neka se vae telo
njie i uzburkava vazduh toliko puta, koliko vae disanje
primorava vazduh da struji. Istinski vam govorim, Aneo
vode izbacuje iz vaeg tela svu neistou, koja ga prlja ne
samo spolja nego i iznutra.

tada ete biti iznutra isti kao rena pena, koja se poigrava
na zracima Sunca.
Da biste to postigli nabavite veliku tikvu sa lozom
duine ovejeg rasta. Tikvu oistite i napunite renom
vodom, zagrejanom na suncu. Obesite tikvu o granu drveta,
kleknite kolenima na zemlju ispred Anela vode i strpite se
dok kraj loze od tikve ne prodre u va anus (mar) da bi voda
iz tikve mogla da potee kroz vaa creva. Ostanite na k o
lenima na zemlji pred Anelom vode i molite Boga ivota
da vam oprosti sve vae grehe, i molite Anela vode da
oslobodi vae telo od svih neistoa i bolesti, koje su prodrle
u njega. Posle toga ispustite vodu iz creva da biste s njom
odstranili sve to potie od satane, sve neisto i smrdljivo. I
vlastitim oima ete videti i osetiti vlastitim nosom sve
gadosti i neistoe, koje su oskrnavile hram vaeg tela. I vi
ete, takoe, shvatiti koliko je grehova obitavalo u vama i
muilo vas bezbrojnim bolestima. Istinski vam govorim,
osvetavanje vodom oslobodie vas od svih bolesti. Svakog
dana posta ponavljajte to ienje vodom sve dok voda koja
istie iz vas ne postane ista kao pena reke. Tada potopite
svoje telo u tekue talase reke i u njoj, u zagrljaju Anela
vode, zahvalite Bogu to vas je oslobodio grehova. I to sveto
ienje od strane Anela vode oznaava vaskrsnue u novi
ivot. Jer od tog vremena vae oi e progledati, a ui uti.
Meutim, posle tog ienja ne greite vie, da bi celu
venost Aneli vazduha i vode mogli da obitavaju u vama i
da vam slue svakog trenutka.

Ali nemojte da mislite da je dovoljno da vas Aneo

vode obgrli samo spolja. Istinski vam govorim, unutranja
neistoa je j o strasnija od spoljanje. Zato, onaj ko se isti
samo spolja, ostajui neist iznutra, lii na grobnicu ukra
enu bletavom raskoi, a iznutra punu blata i prljavtine.
Istinski vam govorim, dozvolite Anelu vode da vas, takode, obasja iznutra da se izbavite od svih prolih grehova i

Ali ako i posle toga u vama ostanu tragovi neistoe,

imajui u vidu vae prole grehe, pozovite Anela suneve
svetlosti. Izujte se, skinite odeu i dozvolite Anelu svetlosti da obgrli vae telo. Zatim udiite vazduh polako i
duboko, da bi Aneo svetlosti mogao da prodre u vas. Tada
on isteruje demone, to podsea na povratak domaina kui
kada se sve grabljivice spaavaju bekstvom iz naputene

16

17

kue, j e d n e kroz vrata, druge - kroz prozor, a tree - preko

krova. Svako se spaava kako moe a vae telo napustie
demoni bolesti, svi proli gresi, sva neistoa, sve slabosti i
poboljevanja koji oskrnavljuju hram vaeg tela. I tada e
Aneli Majke-Zemlje toliko ovladati vaim telom da Vla
dike hrama mogu ponovo da uu u njega; tada e svi odvrat
ni mirisi u urbi napustiti vae telo kroz vae disanje ili
kou; iz vas e izlaziti voda puna trulei kroz vaa usta,
kou, anus i mokrane organe. I vi ete to videti vlastitim
oima, osetiti vlastitim nosom i opipati vlastitim rukama. I
kada svi gresi i neistoe budu odstranjeni iz vaeg tela,
vaa krv e postati isto tako ista, kao krv Majke-Zemlje,
slino peni vode u bujici reke, koja se igra na sunevim
zracima. 1 vae disanje postae isto tako isto kao miomiris
cvetova, vaa koa e postati isto tako ista kao ljuska
voki, koje se rumene kroz lie drvea; sjaj vaih oiju bie
jasan i blistav kao sjaj Sunca u plavetnilu neba. I tada e
vam sluiti svi Aneli Majke-Zemlje. I vae disanje, vaa
krv, vae telo stopie se s disanjem, krvlju i telom Maj
ke-Zemlje; i va duh stopie se s Duhom Oca Nebeskog. Jer
uistinu, niko ne moe dostii Oca"...
Rei Isusa Hrista o gladovanju i njegovoj lekovitoj sili
otkrivaju nam neke fenomene. Eto to je Boanski metod!
Samo primenjujte i menjajte svoju prirodu! Ali satana - u
obliku ulno-psiholokih stega, bez obzira na ma koje predloge, tako vesto skree ovekov um od tog metoda, tako mu
se protivi, tako ga zatvara, da praktino nigde nema tane
informacije o dejstvu gladovanja na ovekov organizam.
Ali nastavimo nae istraivanje. Poznavalac drevnog
sveta Herodot pri opisivanju Egipta govorio j e :
Egipani, najzdraviji od svih smrtnika, svakog meseca
po tri dana istili su organizam pomou sredstava za p o
vraanje i primenom klistira, smatrajui da ovek sve boles
ti dobij a hranom".
18

Otac medicine - Hipokrat, pisao j e :

Ako telo nije oieno, to ga vie hrani vie mu tete
nanosi ".
U kulminaciji bolesti, kada nastanu krize, radi p o
boljanja stanja bolesnika on je savetovao da se ne uzima
hrana.
Uopteno, mnogi drevni lekari primenjivali su glado
vanje u lekovite svrhe. Celzus g a j e primenjivao za leenje
utice i epilepsije. Avicena je preporuivao bolesnicima da
gladuju tri do pet nedelja.
U XVI veku uveni lekar Paraceljs tvrdio je d a j e gla
dovanje najbolji lek protiv mnogih bolesti.
Drevni mudraci zapazili su da se tokom gladovanja
intenziviraju ovekove umne sposobnosti. Grki iilozoli
Platon i Sokrat redovno su gladovali po deset dana da bi
izotrili svoje intelektualne sposobnosti i odrali se u dobroj
fizikoj kondiciji. Pita gora je za poboljanje umnih spo
sobnosti, pre polaganja ispita na Aleksandrijskom univer
zitetu, gladovao 40 dana. Kasnije je od svojih uenika zahtevao da odreeno vreme gladuju. Zahvaljujui tako suro
v o m izboru kod njega su uili samo strpljivi i uporni ue
nici, sposobni da shvate zakone prirode, apstraktne matema
tike formule i slino.
Kasnije, fenomen gladovanja prihvatili su istaknuti
umovi medicinskog sveta. Mnogi su istraivali gladovanje,
eksperimentisali i otkrili vie vanih osobina, koje su o m o
guile da se odredi njihovo lekovito dejstvo u sluaju pra
vilne i tetno u sluaju nepravilne primene.
Ruski lekari dali su veliki doprinos razvoju nauke o
gladovanju. Petar Veniaminov, profesor Moskovskog uni
verziteta, u knjizi Re o postu kao profilaktikom sredstvu
protiv bolesti izdatoj 1769. godine, pisao j e :
Ljudi slabe telesne grae nalaze se u dobrom stanju
kad je re o zdravlju tek kada, osetivi slabost, malo-pomalo
19

smanje svoju uobiajenu hranu, a u j o boljem stanju su

kada odreeno vreme, prema svojim mogunostima, uopte
ne uzimaju i sklope sa svojim elucem neku vrstu primirja,
koji posle takvog odmora dobij a snagu za buduu hranu a
njenu probavu ini boljom".
L. A. Struve, profesor Jurjevskog univerziteta, 1822.
godine aktivno je propagirao ideju lekovitog gladovanja,
preporuujui ga za leenje mnogih bolesti.
I. G. Spaskij, profesor Moskovskog univerziteta, uspeno je primenjivao gladovanje kod upornih oblika nekih
hroninih oboljenja. Na primer, u lanku Uspeno dejstvo
gladovanja na oboljenja izazvana prehladom , objavljenom
1834. godine, tvrdio je:
Gladovanje j e , samim tim to ograniava ishranu i
utie na nju, izvanredno sredstvo za leenje raznih hro
ninih oboljenja. Gladovanjem se reguliu mnogi pore
meaji u vegetativnom procesu organizma".
U nekoliko asopisa 1887-1888. godine pojavili su se
lanci N. L. Zelanda, eksperimentalnog lekara iz Alma-Ate,
o doziranom gladovanju: on je opisivao uticaj gladovanja na
ivotinje i na samog sebe.
Kokoke, podvrgnute povremenom gladovanju, posta
jale su tee i izdrljivije od kokoaka koje nisu gladovale.
Petlovi su se bolje borili i lake podnosili hladnou.
Zelanda su na gladovanje prinudili povremeni jaki bo
lovi, koji su ga muili od ranog detinjstva a sa godinama
ivota postajali su jai i uestaliji. Pored toga, povremeno
g a j e obuzimala i guila melanholija. Sa svim tim on se borio
gladovanjem. Evo kako opisuje to stanje:
Jedan dan u nedelji, tanije oko 36 asova, nita nisam
ni jeo, ni pio, i to je trajalo pola godine. Kao to se moglo
oekivati, tih dana bolovi su se u poetku pojaavali, a zatim
je nastalo vidno poboljanje. Ono ta me je obradovalo i
podstaklo u mojim namerama - jeste znatno poboljanje
20

raspoloenja; svaki put drugog dana posle gladovanja oseao sam se tako ivahnim i punim nade, kao 15-godinji
deak. Za vreme najtoplijih letnjih dana esto sam sebi,
umesto gladovanja, uvodio dane ei, pri emu sam namerno pojaavao ed slanim jelima i duim etnjama po
suncu. Dejstvo je bilo isto. Kada sam primetio da mi se
zdravlje poboljava preao sam na laki oblik uzdravanja,
odnosno nisam jeo ni pio do 20-21 as uvee, a kasnije do
17-18 asova i na tome sam se zadrao. ak i danas, posle
15 godina, imam obiaj da jednom nedeljno ujutro popijem
au aja ili kakaoa bez hleba i posle toga do 17 asova nita
ne j e d e m . Ve krajem prve godine leenja gladovanjem
glavobolja mi se javljala jednom u 6 nedelja, a kasnije
jednom u 2-3 meseca i na tome je ostalo; danas od toga rede
patim, nego u detinjstvu. Zahvaljujui ovoj vrsti leenja
dolo je do radikalnih promena ne samo u nervnom sistemu,
ve su se poboljali moje raspoloenje, probava i sastav
krvi. N e k o m e ovo leenje m o e izgledati jednostavno, ali,
na osnovu linog iskustva, kaem da je ono vrlo teko.
Jednom-dva puta, dan-dva gladovati bez obzira na sve, ali
godinu dana sedmi deo svake nedelje gladovati ili biti edan
za to je potrebna izvanredna samodisciplina. Zato sam
ubeden da nijedan od priznatih metoda leenja u naunoj
medicini ne moe delovati na nervni sistem ak ni sa polo
vinom efekta kao gladovanje. Pored toga, strogo leenje je
teko, a dani gladovanja koje ja praktikujem, laki su, j e r ne
optereuju oveka, naroito ako se tih dana izabere lagan
posao koji je ujedno i zabava uz ohrabrujue rezultate.
Rezultati m o g eksperimenta i linog pristupa gladovanju
zasluuju panju ne samo kao terapija nego imaju odreene
vrednosti u fiziologiji i pedagogiji.
Nae drutvo, zatrovano duvanom i alkoholom, poste
peno prelazi na trovanje lakim drogama ali i opijumom.
Depresija, prezasienost ivotom, nedostatak volje i mogu21

nosti za rad izazivaju u oveku elju za samoubistvom. U

takvim uslovima sve je vie pesimistikih filozofskih po
gleda na svet koji ne donose nita lepo i korisno oveku".
Najznaajniji doprinos nauci o gladovanju dao je pro
fesor V. V. Pautin (1902. godine) sa svojim uenicima. U
Vojno-medicinskoj akademiji Rusije Pautin je izveo vie
eksperimenata gladovanja na raznim ivotinjama. Rezultat
toga je spoznaja fizioloke sutine mehanizama gladovanja.
On je postavio osnove uenja o stadijumima gladovanja, pa
se smatra osnivaem fizioloke teorije gladovanja. Uenje o
stadijumima procesa gladovanja omoguilo mu je da utvrdi
da su ti stadijumi razliiti kod raznih ivotinja i da se ne
smeju prekoraivati, jer se gladovanje iz blagodeti pretvara
u nesreu. Eksperimentima su potvreni fizioloki korisni
rokovi za gladovanje, koji produavaju mladost i ivot.
Poetkom tridesetih godina XX veka znatan doprinos
nauci o gladovanju dao je A. A. Suvorin. To je bio jedan od
potomaka uvene porodice Suvorinovih, koji su vladali
tamparijama u Sent-Peterburgu. Interesovao se za izua
vanje istonih metoda samousavravanja i metoda leenja
bez lekova. Prouavao je indijske, tibetske, kineske i druge
medicinske lanke i knjige, zatim narodne medicinske lek
sikone i knjige specijalista fiziologa Zapada. Suvorin je
sam napisao i objavio vie radova (pod pseudonimom Aleksej Poroin), od kojih su najpoznatiji: Iz/eenje gladova
njem i hranom, teenje gladovanjem i Gladovanje u praksi.
Posle graanskog rata u Rusiji emigrirao je u Jugo
slaviju, gde je dugo vremena iveo u siromatvu pa je
odluio da izda j e d n u od svojih knjiga. Izdava nije bio
voljan da deli novac s emigrantom i na osnovu lane prijave
Suvorina su uhapsili i osudili, bez suda i suenja. U zatvoru
je primenio gladovanje. Hou da se podmladim i obnovim
svoju snagu koja se postepeno gubi" - objanjavao je svoju
odluku. Tek tada su podaci o njemu dospeli do viih pravnih
22

instanci Jugoslavije. Trideset petog dana gladovanja Suvorinu je pruena mogunost da se sam brani na sudu. On je
dobio taj proces i produio je gladovanje do 42 dana. Ljudi
koji su bili sa S u v o i inom mogli su da posmatraju ne samo
proces gladovanja, ve i obnavljanje njegovog organizma
posle gladovanja. Rezultati su bili zapanjujui. udotvornu
mo gladovanja odluili su da ispitaju na sebi naelnik
zatvora, njegov pomonik i mnogobrojno osoblje tamni
ara. Neizleivi bolesnici pohrlili su Suvorinu iz svih kra
jeva Jugoslavije.
Suvorin je poeo uveliko da radi na leenju glado
vanjem. Vodio je prepisku sa velikim brojem italaca, koji
su se samostalno leili gladovanjem od najraznovrsnijih
oboljenja. Od desetine hiljada ljudi, koji su gladovali prema
njegovim uputstvima (vei deo preko prepiske), medu ko
jima je bilo i teko obolelih, umrla su samo etvorica, dok je
u isto vreme smrtnost pri leenju drugim metodama bila
kudikamo vea.
Suvorina su pozvali u Francusku da tamo u medicinskoj
praksi primeni s v o j metod. Ali neto nije ilo kako treba.
Bez sredstava za ivot, usamljen u nepoznatoj zemlji,
Aleksej Suvorin otrovao se gasom. Njegova smrt podstakla
je uvoenje metoda gladovanja u medicinsku praksu Fran
cuske, gde je nastala odlina kola koja se bavila glado
vanjem.
Knjige Suvorina, izdate na ruskom jeziku u Jugoslaviji,
dospele su u Zapadnu Belorusiju. Tridesetih godina XX
veka pojavili su se sledbenici A. Suvorina. Jedan od njih M. R. Zjazulja - leio je teke oblike tuberkuloze po metodi,
opisanoj u knjigama Suvorina. On je prepisivao kure gla
dovanja sa kratkotrajnim rokovima uzimanja hrane izmeu
kura gladovanja. Za jedanaest meseci bolesnici su gladovali
vie od sto dana, ali su se pri tom potpuno izleili. Na
osnovu te metode Georgije Aleksandrovi Vojtovi izumeo
je metodu frakcionog gladovanja.
23

U dananje vreme najbolje praktino iskustvo u leenju

gladovanjem u Rusiji ima Jurij Sergejevi Nikolajev. On je
oformio kolu za pripremu specijalista R D T (drugi naziv
gladovanja - rastereavajua dietoterapija).
Gladovanje su uveliko praktikovali doseljenici iz Evro
pe u Severnu Ameriku. Na primer, Herbert elton o pio
nirima u istraivanju i primeni gladovanja, pie:
Tokom vie od 140 godina prirodni fiziolozi primenjivali su gladovanje kao sredstvo za obnavljanje zdravlja,
koje prua organizmu mogunost da se brzo izlei od b o
lesti. Oni su stekli izvanredno kliniko iskustvo u toj oblasti.
Ti rezultati izraeni su u temeljito zasnovanom ubectenju da
je gladovanje stvaralaka snaga, koja se moe iskoristiti i
usavravati redovnim vebanjem tokom ivota".
Jedan od osnivaa primene gladovanja kao sredstva
leenja u Americi 1877. godine bio je Eduard Djui, ameriki
lekar iz Pensilvanije. Na osnovu vlastitog iskustva on je
doao do zakljuka da ni alopatski, ni homeopatski lekovi
ne mogu pomoi kod akutnih oboljenja i da kod njih dolazi
do gubitka teine nezavisno od toga da li je bolesnik dobro
ili slabo hranjen. Grozniavo stanje, u svakom sluaju, propraeno je gubitkom teine. S pojavom apetita uvek se
povezuje vraanje snage, nezavisno od toga da lije bolesnik
uzimao mnogo ili malo hrane. Na takve misli podstakao ga
je sluaj pacijentkinje, koja je bolovala od tekog oblika
tifusa. Ona tri nedelje nije mogla da uzima nikakvu hranu,
ali se bez obzira na to oporavljala. Trideset petog dana kod
nje se javio zadovoljavajui apetit. Temperatura se normalizovala, a jezik je postao ist.

kom gladovanja on je posmatrao nestajanje bolesti i

prelazak bledoute boje koe bolesnice u zdravo rumenilo.
Posle mesec dana ona je ustala iz postelje i sela u fotelju.
etrdeset estog dana ta ena je bila u stanju da sama
proeta kroz nekoliko soba u svom stanu, bez obzira na to
to je ba tog dana prvi put za sve vreme bolesti s velikim
apetitom pojela obian sendvi. Posle gladovanja ona je
dobila 18 kilograma.
Zagonetku procesa gladovanja E. Djui odgonetnuo je
tek kada je u jednom od udbenika fiziologije ugledao sledeu tabelu gubitaka pojedinih komponenti organizma u
sluaju gladne smrti (u % ) :
Salo
97
Slezina
63
Jetra
6
Miii
30
Krv
17
Nervni centri
0

Taj sluaj podstakao je doktora Djuija da preporui

potpuno uzdravanje od hrane kod svih akutnih oboljenja i,
kao to se pokazalo, uvek s uspehom. Upravo tako izleio je
svog trogodinjeg sina koji je oboleo od difterije.

Kao to pokazuje Tabela, sva tkiva vie ili manje stra

daju z b o g gladovanja, iskljuujui mozak. Polazei od te
injenice, Djui je zakljuio da su u ovcjem telu nago
milane velike rezerve ranije asimilovanog hranljivog mate
rijala i mozak moe da koristi taj materijal kada nedostaje
druga hrana ili kada su probavne sposobnosti oslabljene. Na
taj nain mozak uva svoju materijalnu kompaktnost.
Zahvaljujui toj osobini organizma ovek zadrava umnu
delatnost ak i kada se telo pretvori u pravi skelet. Otuda
Djui donosi zakljuke, koji se potkrepljuju posmatranjima:
da bi se umrlo od gladi potrebni su ne dani, ve nedelje i
meseci. A to vreme znatno prevazilazi proseno trajanje
akutnih oboljenja. Kao dokaz Djui navodi sledee injenice.

Pomou gladovanja Djui je izleio i iznemoglu enu,

koja je patila od tekog oblika zglobnog reumatizma. T o -

Kod j e d n o g deaka jednjak i eludac bili su etiri g o

dine oteeni nagrizajuom tenou, tako da ak ni naj-

24

25

manja koliina hrane ili tenosti nije mogla da dospe u

eludac. Deak je umro sedamdeset petog dana gladovanja
pri potpuno svesnom stanju a njegovo telo sastojalo se samo
od kostiju, tetiva i tanke koe.
Jedna ena z b o g paralize miia za gutanje, prouzro
kovane apopleksinim udarom (insultom), nije mogla da
proguta ni jednu kap i umrla je tek posle etiri meseca.
Te injenice primorale su Djuia da drukije gleda na
funkciju mozga. On je poeo da rasuuje na sledei nain:
od ranog jutra do kasne veeri snaga organizma sve vreme
se smanjuje, nezavisno od toga koliko se hrane unosi u
njega. Samo san omoguava da se izgubljena snaga ponovo
obnovi. Hrana ne moe da zameiii san. Mozak j e , smatra
Djui, organ koji sam sebe hrani, ali on predstavlja dinamomaiiui koja sebe dopunjava energijom za vreme sna i
mirovanja.
Hrana ne moe biti izvor ivotne snage za vreme dok je
centar njene obrade - mozak - paralizo van boleu. A poto
procesi probave i asimilacije hrane zahtevaju njeno ras
hodovani e, postaje jasno da hrana za vreme tekog o b o
ljenja gui ivotnu energiju i omela izleenje obolelog. U
organizmu su nagomilane velike rezerve hrane (u vidu sala,
miia i drugih organa i tkiva), koje su sasvim dovoljne da
za to vreme hrane mozak. Primoravati bolesnika koji nema
apetit da jede znai pogoravati njegovu bolest.
Eduard Djui napisao je knjigu o gladovanju u ijem
predgovoru itamo sledee rei:
Ova knjiga je istorija onoga to se odigravalo u dui
j e d n o g lekara za vreme njegovog profesionalnog rada. Po
evi svoju praksu u neznanju, obavijenom maglom me
dicinskog sujeverja, doao sam do vrstog ubeenja da sa
mo priroda (pomou gladovanja) moe leiti bolesti. Glado
vanje prikazano u ovoj knjizi po mnogim svojim odre
dnicama je revolucionarno. Ono je uveliko ispitano u praksi
26

i njegova lekovita vrednost je nesporna. Svaki redak ove

knjige napisan je ubeenjem da lekovi podrivaju zdravlje a
uobiajena ishrana bolesnika u nae vreme ne opravdava
sebe".
Lekar Tajner (1880. godine) nazivao je gladovanje
eliksirom mladosti". Do gladovanja Tajner se isticao
slabou i boleljivou. Meutim, kada je napunio 52
godine i kada nije imao nita da izgubi, on je primenio
40-dnevno gladovanje i oslobodio se od svojih krasta".
Z i v e o j e j o 3 1 godinu.
Doktor Adolf Majer 1901. godine napisao je knjigu
Leenje gladovanjem - udotvorno teenje. On opisuje ko
risno dejstvo gladovanja na ljudski organizam s pozicija
fiziologije tog vremena. Za vreme gladovanja ljudski or
ganizam poinje da j e d e neprobavljene ostatke hrane i
patoloki nepromenjeno tkivo, koji su se zadrali u or
ganizmu. Produkti raspada materija izvlae se s mesta
njihovog taloenja i razlazu: to je u njima upotrebljivo
pretvara se u hrani j i vi materijal, a neupotrebljivo se
izbacuje.
U S A D 1911. godine izala je knjiga amerikog pisca
Eptona Sinklera Leenje gladovanjem, koja je doivela
veliku popularnost i stoga prevedena na mnoge jezike. U
nastavku navodim kratak odlomak iz te knjige.
Okolnosti su bile takve da sam se susreo s j e d n o m
enom ija je izuzetna boja lica i neuobiajeno zdravlje
padalo svima u oi. Bio sam zapanjen kada sam uo d a j e
pre 10 ili 15 godina kao invalid bila prikovana za postelju ...
Bolovala je od iijasa i akutnog reumatizma; patila je od
hroninih crevnih oboljenja, koja su lekari nazivali akutni
peritonitis, od velike nervne slabosti, melanholije, hroninog katara, koji uzrokuje gluvou. To je bila ena koja je
uspela da se jaui na konju popne na planinu Hamilton u
Kaliforniji i pree put od 28 milja za vreme jedne od
27

stranih oluja i kie, koje nikada ranije nisam video!.. Ta

ena je u povratku jahala 4 dana. To je bio klju njenog
izleenja: leila se gladovanjem. Odricala se hrane na 8
dana i sve njene bolesti su nestajale, kao rukom o d n e s e n e . . .
I ranije sam sluao o leenju gladovanjem, ali ovo je
bilo prvi put da sam se susreo s njim ... Poeo sam da
gladujem. Gladovanje m i j e postepeno prelo u naviku, ali
pretpostavljam da je to za itaoce novo, kao i za mene, pa u
dozvoliti sebi da opiem kako sam se oseao tih dana.
Tokom prvog dana oseao sam glad. Bolesni, halapljivi
oseaj gladi, poznat svima koji pate od dispepsije. Sledeeg
jutra imao sam manji oseaj gladi, a zatim, na moje veliko
zaprepaenje, nisam vie oseao glad. Nisam vie imao
nikakvu elju za jelom, kao da nisam znao kako je hrana
ukusna. Pre gladovanja svakog dana tokom 2-3 nedelje
imao sam glavobolju. Sada mi se glavobolja javljala s a m o
prvog dana gladovanja, potom je iezla i vie se nije p o
navljala. Drugog dana gladovanja osetio sam veliku slabost
i manju vrtoglavicu kada sam ustajao. Bio sam due vre
mena na vazduhu i leao, grejui se na suncu, ceo dan. Isto
se desilo treeg i etvrtog dana - velika fizika slabost, ali
pri tom velika jasnoa uma. Posle petog dana osetio sam se
bolje, mnogo sam prepeaio i poeo sam pomalo da piem.
Ali najvie me je zaprepastila jasnoa i aktivnost uma: vie
sam itao i pisao, nego to sam to mogao raditi ranijih
godina ...
Za vreme gladovanja dobro sam spavao. Oko podne
svakoga dana oseao sam neku slabost, ali masaa i hladan
tu obnavljali su moju snagu. Dvanaestog dana prekinuo
sam gladovanje i popio sok od pomorandi ...
Moji oseaji za vreme obnovljene dijete bili su isto tako
interesantni kao i za vreme gladovanja. Pre svega, imao sam
neuobiajeni oseaj mira i spokojstva, j e r se svaki nerv u
mom telu oseao kao maak na pei. Druga karakteristina
28

pojava bila je produena aktivnost uma - neprekidno sam

itao i pisao. 1, na kraju, neodoljiva elja za fizikim radom.
Ranijih dana dugo sam peaio i peo se na planinu, ali
nevoljno i s oseajem prinude. Posle ienja organizma
gladovanjem, idem u fiskiilturnu salu i radim vebe, koje bi
mi bukvalno slomile kimu, s oseajem zadovoljstva i zapa
njujuim rezultatima. Miii mi bukvalno skau i odjednom
otkrivam u sebi mogunost da postanem atleta. Uvek sam
bio mrav i naizgled boleljiv, pa su me drugovi zvali,
oduhovljen", a sada imam tako dobru boju lica da stalno
sluam ale na svoj raun".
Herbert Selton - autor najpopularnijih knjiga o leenju
ljudi (Sistem higijene, u 7 tomova, Gladovanje moe spasiti
va ivot, Coveji ivot, njegova filozofija i zakoni i mnoge
druge) poeo je da gladuje u leto 1920. godine. Za to vreme
skoro 45 godina - on je hiljadama puta gladovao u trajanju
od nekoliko dana do devedeset dana kako radi smanjivanja
teine, tako i radi obnove naruenog zdravlja. Knjige Seltona smatraju se klasikom prirodnog leenja. U daljem
izlaganju esto emo se pozivati na njegove radove.
Savremena nauka stalno otkriva nove mehanizme bla
gotvornog uticaja gladovanja na zdravlje i produavanje
ovekovog ivota. Ostali primeri bie navedeni u odgo
varaj uim poglavljima.
Naini uzdravanja oveka od hrane analogni su ve
opisanim za ivotinje. Na primer, postojali su i postoje ljudi
koji, slino ivotinjama, zapadaju u anabiozu i u takvom
stanju mogu se nalaziti mesec i vie dana. Drugi ljudi, slino
zimskom snu kod ivotinja, nalaze se u stanju letarginog
sna po nekoliko godina. Postoje jedinstveni ljudi, koji ive
uobiajenim nainom ivota, ali pri tome desetinama
godina uopte nita ne jedu ili uzimaju mrvice hrane, to se
ne moe nazvati ishranom. I, na kraju, svima su poznati ljudi
koji su vie puta gladovali ili gladuju po 10-40 i vie dana.
29

Svi ti ljudi se iz nepoznatih razloga (zbog neega) ne

iscrpljuju i ne umiru, ve obrnuto, predivno izgledaju i puni
su ivota.
Evo najboljih primera raznih fenomena gladovanja.
Anabioza. Jelena Blavatskaja u knjizi Iz petera (pe
ina) i prauma Hindiistuna istie sledee sposobnosti ljudi
koji uporno vebaju:
Nedavno smo sluali da se jogini i drugi praktikanti
gutavide (tajne svete nauke) u Indiji hvale da su otkrili tajnu
da odjednom zadre disanje u trajanju od 21 do 43 minute i
da, bez obzira na to, ne umru! Neki od njih su viegodinjim
svakodnevnim vebanjem poprimili svojstva hibernizacije:
padaju, kao neke ivotinje, u zimski san i, ostajui u takvom
poloaju bez disanja i ak najmanjih znakova ivota, doz
voljavaju da ih zakopaju u zemlju na nekoliko nedelja, ak i
meseci, a zatim ih oivljavaju!"
U knjizi uvenog vaj carskog etnografa O. tolja Hip
noza i sugestija u psihologiji naroda (1904. godine) govori
se o tome da je 1837. godine izbio spor izmeu jogiste po
imenu Harida i maharade Rundit Singa. Maharada nije
verovao da ovek moe est nedelja da odlei sahranjen u
zemlji i da posle toga oivi. Jogista se zainatio da mu to
dokae.
Pred svoj estonedeljni san jogista je bio sedam dana na
mlenoj dijeti, a na dan udubljivanja" isprao je creva i
eludac. Svoje udubljivanje" u san Harida je poeo od toga
to je u oputenom stavu spustio glavu na grudi, u mislima
usmerio pogled na nosnu kost i monotono izgovarajui i
ponavljajui stalno rei Baam, Gaam, Z a a m , D a a m ,
N a a m " poeo da zadrava disanje. Kada se u d u b i o " u san,
uenik mu je zalepio voskom oi, nos i usta (da ne bi
prodirali insekti), stavio jogistu u vreu i poloio u drveni
sanduk.
30

Maharada je naredio da se sanduk s jogistom zakopa u

zemlju. Dopunski je iznad mesta sahrane posejana penica i
postavljena straa.
Posle est nedelja dolo je vreme buenja. Svi sta
novnici grada Lahor i okolnih sela doli su da vide ishod
spora.
Kada je sanduk otvoren u njemu se, u dobro (hermetiki) zaivenoj platnenoj vrei, video ovek u neu
dobnoj i savijenoj (sklupanoj) pozi. Jogistu su izvadili iz
vree i briljivo pregledali. Primetili su da je cela vrea
prekrivena plesnima. Ruke jogiste bile su smeurane, na
pipanje - ukruene, a glava se spustila na rame. Lekar je
uzeo rtiku jogiste traei puis - puis se nije mogao opipati.
Uenik Haride poeo je da ga poliva toplom vodom i trlja
mu ruke, stavivi prethodno na njegovu glavu zagrejano
penino testo. Skinuo mu je iz uiju i nozdrvi vosak koji ih
je zapuavao, otvorio mu eljusti i izvukao jezik. Zatim je
sluga istrljao jogisti oi uljem i otvorio mu one kapke.U .
poetku oi kao da su bile mrtve (staklaste), one jabuice
nisu se pokretale, enice nisu reagovale na svetlost. Kada je
po trei put na glavu jogiste stavljeno vrue testo javilo se
jako konvulzivno grenje tela (grenje ili podrhtavanje tela
znai da mu se vraaju spoljanje manifestacije), malo-pom a l o poeli su da se javljaju disajni pokreti, nozdrve su se
nadimale, udovi postajali prirodno puniji, mogao se osetiti
puis, premda je j o uvek bio veoma slab. Sluga je dalje
stavljao u usta jogiste ulje i primorao ga da ga guta. Tada su
se poluzatvorene oi Haride otvorile i dobile prirodni sjaj.
Posle pola sata od poetka oivljavanja jogista j e , prepoznavi maharada Rundit Singa, koji je sedeo pred njim,
dubokim, jedva razumljivim glasom izgovorio: Dakle, da
li mi sada veruje?"Priblino nakon j e d n o g sata posle iz
vlaenja iz sanduka Harida je postepeno doao sebi.
Kasnije su lekari vie puta posmatrali jogiste u tom
stanju. U indijskim novinama Hindustan tajms" u broju od
31

2 7 - 2 8 . oktobra 1958. godine objavljena je reportaa sa

mesta sahranjivanja" 52-godinjeg jogiste Babari R a m dai Dinari. Posle desetodnevnog gladovanja smeten je u
grobnicu u kojoj je proveo 24 sata u stanju anabioze. Jo
ranije, 1950. godine, s tim istim jogistom, Ramdaijem,
izveden je jedinstveni eksperiment, koji je opisao indijski
lekar Vejkl u asopisu Lanceta". U Bombaju u prisustvu
deset hiljada gledalaca jogista se zatipao u ranije iskopanu
grobnicu u zemlji, koja je zatim hermetiki zacementirana i
tako ostala 56 sati. Ali to nije bilo sve. Posle navedenog roka
(56 sati) unutranjost grobnice nalili su vodom i Ramdai j e ,
u stanju anabioze, bio pod vodom est i po sati, posle ega je
vraen u ivot u jednoj od bombajskih klinika.
Zimski san. Veoma dug san oveka u istoriji oveanstva zabeleen je vie puta. Tako je Amerikanka Pa
tricija Maguira, saznavi za pogibiju verenika, odjednom
poela da zeva. Savetovali su joj da legne u postelju. Pat
ricija je legla i bez buenja prespavala vie od 18 godina!
Norveanka Avgustina Langard prespavala je od 1919. do
1941. godine. Za to vreme ona se uopte nije izmenila. Kada
se probudila poela je veoma bizo da stari i posle pet godina
je umrla. Dvadeset godina prespavala je Nadeda Lebedina
iz grada D n e p r o p e t r o v s k . Probudila se na dan sahrane svoje
majke. Trebalo joj je osam meseci da obnovi motorne
aktivnosti. Izgledala je mnogo mlada za svoje godine i nije
se alila na zdravlje.
Ovi sluajevi pokazuju sposobnost oveka, da slino
ivotinjama, moe da zapada u svojevrsni zimski san i da
due vremena bude bez hrane.
ivot bez hrane. Tereza Njumen roena je u Strastni
petak 1898. godine. U dvadesetoj godini ivota, usled posledica nesrenog sluaja, oslepela je i ostala paralizovana.
Molitvama Svetoj Terezi iz Lisje ona je na udan nain
1923. godine povratila vid. Kasnije se trenutno izleila od
32

paralize udova. Od 1923. godine Tereza se potpuno odrekla

jela i pia, osim s t o j e svakodnevno uzimala osvetene o b
late (okrugli hlebi od presnog testa, koji katolici prinose
na priest) . Od 1926. godine svake nedelje petkom kod nje
se pojavljuju stigme (Hristove rane).
Evo kako opisuje Joganana 37-godiuju Terezu
Njumen u knjizi Autobiografija jogiste:
...Ona je izgledala mnogo mlaa, odlikovala se uistinu
dejom sveinom i mirisom. Zdrava, bodra, dobro graena i
s rumenim obrazima - to je svetica, koja nita ne jede! ...
- Vi nita ne jedete?
- Ne, osim hostije (posveeni beskvasni kolai kojim
se katolici prieuju)' svakog dana u est sati ujutro.
- Koliko je velika hostija?
- Tanka, kao hartija, veliine male monete. Jedem je j e r
je osvetena, ako ona nije osvetena nisam u stanju ni nju da
jedem.
- Razume se, niste mogli s tim proiveti dvadeset
godina?
- ivim od Boje svetlosti!
- Vidim da shvatate, da se energija uliva u Vae telo iz
etera, od Sunca i iz vazduha.
- Tako sam srena to znam da shvatate kako ivim.
- Moete li nauiti i druge kako da ive bez hrane?
To pitanje kao da ju je okiralo.
- Ne mogu to da uradim. Bogu to ne bi bilo po volji..."
... Svakog etvrtka od ponoi do podneva u petak rane
na njenom telu se otvaraju i iz njih krvari; ona gubi etiri i po
kilograma normalne teine na pedeset pet kilograma ...
... Profesor Vutc ispriao je o nekoliko sluajeva, koji su
se u njegovom prisustvu dogodili sa sveticom.
4

Priniedba prevodioca.

Priniedba prevodioca.

33

... esto smo preduzimali viednevne ekskurzije po

Nemakoj. To je zapanjujui kontrast: u vreme dok smo jeli
tri puta dnevno, Tereza nije jela nita. Ona je bila sveza kao
rua, koju ne dodiruje umor koji se na nama oseao z b o g
putovanja. Kada smo gladni i tumaramo po prigradskim
gostionicama, ona se veselo smeje".
Profesor je dodao nekoliko interesantnih fiziolokih
detalja.
Poto ne uzima nikakvu hranu, njen eludac se sma
njio. Kod nje nema nikakvih prirodnih izluevina, ali znojne
lezde funkcioniu, njena koa je uvek nena i elastina.
... Iz razgovora sa Terezinom braom saznali s m o da
svetica spava sat-dva. Ona je aktivna i puna energije, bez
obzira na mnogobrojne rane po telu ...
... Tereza ima sposobnost da pomou molitve prenosi na
svoje telo bolesti drugih. Odricanje od hrane poinje od
trenutka kada se molila da bolest grla kod j e d n o g mladog
oveka iz njene parohije prede u njeno vlastito grlo".
Tereza je umrla 18. septembra 1962. godine.
Moe se zakljuiti da iveti bez hrane i ak bez vode
nije nita neobino, i da se ta vetina moe nauiti ako
postoji velika elja za tim.
D o b r o v o l j n o u z d r a v a n j e od h r a n e . Obian ovek
moe biti bez hrane dosta dugo. Na duinu gladovanja
svakog oveka utiu sledei faktori: bezbednosna situacija;
informacija o tome kako pravilno gladovati; individualna
ovekova konstitucija i starosno doba.
Bezbednosna situacija. Ako se ovek neoekivano i
prinudno nae u situaciji da ne moe da uzima hranu, on
umire ne od gladi, ve zbog panike i neznanja kako da se
pravilno ponaa bez hrane.
U leto 1942. godine etiri naa mornara nala su se
daleko od obala Crnog mora bez rezervi vode i namirnica.
Treeg dana probali su da piju morsku vodu. Zahvaljujui
34

tome to voda u Crnom moru ima dva puta manji salinitet od

vode u svetskim okeanima, oni su se na nju navikli petog
dana. Svaki od njih pio je dnevno po dve uturice morske
vode. Pri svemu tome panika, nepovoljna situacija i ostali
faktori delovali su pogubno. Prvi mornar umro je 19. dana,
drugi - 24, a trei - 30. dana prinudnog gladovanja. Poslednji, kapetan medicinske slube, otkriven je i podignut na
brod trideset estog dana u stanju pomuene svesti. Za to
vreme izgubio je 22 kilograma, to je iznosilo 3 2 % od
njegove prvobitne teine.
Poetkom naeg veka grupa od jedanaest ljudi trajkovala je glau u zatvoru u irskom gradu Korku. Dva
desetog dana u novinama se tvrdilo da zatvorenici umiru.
Takve vesti pronosile su se tridesetog, etrdesetog, pede
setog, ezdesetog i sedamdesetog dana. U stvari prvi za
tvorenik umro je sedamdeset etvrtog dana gladovanja,
drugi - osamdeset osmog, a ostali su devedeset etvrtog
dana prestali da gladuju, postepeno su se oporavili i ostali u
ivotu.
U Odesi, jedna ena je u bezizlaznoj situaciji i izmuena
bolestima resila da okona ivot samoubistvom. Poto je
bila veoma pobona nije mogla da digne na sebe ruku i
resila je da umre gladujui. Jednostavno je legla u postelju i
ekala da doe smrt. Odleala je tri meseca i za to vreme
izgubila 6 0 % teine. Kada su je otkrili u stanju krajnje
iscrpljenosti, prebacili su je na odeljenje rastereujue-dijetalne terapije kod lekara V. J. Davidova. Uz njegovu
p o m o i specijalnom dijetom potpuno joj je obnovljena
teina. Osim toga, ispostavilo se da se ta ena potpuno
izleila od svih bolesti, koje su je ranije muile!
Kako pravilno gladovati. Ako se ovek ne boji da gla
duje i zna kako da se ponaa za vreme gladovanja, moe
dugo i uspeno da ga primenjuje. Tako je brazilski fakir
Adelinu da Silva pedeset godina zaraivao sebi za ivot
35

tako s t o j e redovno gladovao. Za 57 godina ivota on je odgladovao tri godine, a 1969. godine izdrao je bez hrane I 1 I
dana.
ovek po imenu Sui od 1886. do 1904. godine uz
novanu naknadu izveo je deset eksperimenata gladovanja od 20 do 45 dana. ovek po imenu Marleti nekoliko puta
gladovao je po 50 dana.
Autor ove knjige nije gladovao vie od 27 dana, ali je
video, itao i sluao o ljudima koji ive u Rusiji, koji su radi
leenja, duhovnog usavravanja, gladovali od 30 do 50 dana
i ak 91 dan. Pri emu je to kod nekih prelo u naviku.
Individualna ovekova konstitucija i uzrast. Zato to se
za vreme gladovanja troe naa tkiva, ispostavilo se, da to
ovek ima veu teinu, due moe da gladuje. Jelena Dons
iz Los Andelesa koja je patila od gojaznosti (143 kilograma)
gladovala je 119 dana. Za vreme gladovanja svakodnevno je
pila 3 litre vode, a dva puta nedeljno davali su joj vitaminske
injekcije. Za to vreme njena teina smanjena je na 81 kilo
gram, a lino oseanje je bilo odlino.
U gradu Glazgov 1973. godine dve ene, koje su patile
od gojaznosti, gladovale su, radi normalizovanja teine 236
i 249 dana!
Ako govorimo o gladovanju i uzrastu moramo se po
zvati na Hipokrata, koji je pisao:
Starci veoma lako podnose glad, a zatim dolaze od
rasli, tee od ostalih - mladi ljudi, a najtee deca, posebno
ona koja su suvie ivahna".
Kao to se vidi, uvaeni itaoci, ovek moe da bude
bez hrane ako koristi razliite mehanizme - od j e d e n j a "
svog tela do ishrane" svetlosnim zracima.

36

O B J A N J E N J E POJMA G L A D O V A N J E "
Arnold de Vriz u knjizi Terapija gladovanjem (Los
Aneles, 1963) oyako opisuje pojam gladovanja:
Pod terminom gladovanje podrazumeva se potpuno ili
delimino uzdravanje od hrane ili vode iz bilo kojih razl
oga. Takvo gladovanje moe biti vono, povrtarsko, mleno, vodeno a ima i drugih tipova gladovanja. U zavisnosti
od uzroka, koji izazivaju gladovanje, ono se moe podeliti i
na drugi nain: religiozno, profesionalno, fizioloko, pato
loko i eksperimentalno gladovanje.
Vono gladovanje je uzdravanje od uzimanja voa,
povrtarsko - uzdravanje od povra, mleno - od mleka,
vodeno - od vode itd. Religiozno gladovanje (post") je
uzdravanje od uzimanja hrane radi razvoja duhovne misli
ili obavljanja religioznog obreda. Profesionalno gladovanje
je uzdravanje od hrane zbog popularnosti i reklame. Fizio
loko je prirodno odricanje od hrane, koje se sree u prirodi,
na primer, za vreme zimskog sna, ili sezonsko uzdravanje
od hrane kod nekih ivotinja. Patoloko gladovanje vezano
je za organska oboljenja, koja ine organizam nesposobnim
da uzima ili asimiluje hranu. Eksperimentalno gladovanjeje
vetako uzdravanje ljudi ili ivotinja od hrane radi nau
nog istraivanja ...Terapeutsko (lekovito) gladovanje je
potpuno uzdravanje od hrane, ali ne i od vode. Cilj terapeutskog gladovanja je jaanje organizma i obnavljanje
zdravlja".
Podela gladovanja", koju je dao Vriz, govori o ne
dopustivoj pometnji u umovima ljudi po tom pitanju. Da bi
se postigli odreeni fizioloki pomaci u organizmu, a zatim
da se izvesno vreme odravaju radi leenja ili profilakse,
potrebno je potpuno uzdravanje od uzimanja hrane. Vo
no, povrtarsko, mleno gladovanje" (tu moete dodati
mesno, hlebno itd.) je obina ishrana, koja nije u stanju da
37

iskljui probavne organe i aktivirazadremale unutarelijske

mehanizme za obnavljanje i oporavak (rehabilitaciju). To su
svojevrsne (posebne) dijete, koje ne treba meati s pravim
pojmom gladovanja.
U naem sluaju pojam gladovanje oznaava dobro
voljno odricanje oveka od unoenja u organizam bilo
kakve hrane, a u pojedinim sluajevima i vode na od
reeno vreme radi ienja organizma, izleenja od bo
lesti ili duhovnog usavravanja. Pri tome granini rokovi
gladovanja ne smeju dovesti do iscrpljenosti organizma i
nepovratnih promena.
Postoje i drugi nazivi za dobrovoljno odricanje oveka
od hrane - post, rastereujite-dijetalna terapija ( R D T ) ,
fizioloki korisno gladovanje (FKG). Objasnimo nastanak
tih termina i otklonimo neke nedoumice, vezane za njih.
Re post" je francuskog porekla i oznaava: 1) od
govoran i istaknutu dunost; 2) straara, postavljenog na
tano odreeno mesto; 3) mesto na kome se nalazi straar.
Ali najvanije je da se shvati kakvu funkciju izvrava ovek
na strai. A funkcija se svodi na zabranu prolaska kroz
straarsko mesto nepoeljnih dejstava, predmeta, ljudi i
slino.
Arhimandrit
Nikifor
u
Biblijskoj
enciklopediji
(Moskva, 1891. godine) ovako opisuje pojam post:
... Judejci su imali obiaj i smatralo se religioznom
obavezom da poste, to jest da se uzdravaju od hrane, da se
mole i prinose rtve ... Jevreji su se pridravali postova s
posebnom strogou... i isticali su se ne samo uzdravanjem
od hrane, ve takoe i od svih drugih ulnih potreba".
Kada se govori o tome da se ovek pridrava posta" ili
da posti , to znai da je dobrovoljno postavio prepreku
svojim ulnim zadovoljstvima radi njihovog obuzdavanja i
potinjavanja. Takvim postupkom on se uzdigao, zauzeo
38

glavno mesto u sebi samom, odbacujui sve s t o j e lano i

strano.
Ako se to ne radi svesno, dobrovoljno, tada e povla
ivanje vlastitim ulnim zadovoljstvima (odjela, alkohola,
seksa, komfora itd.) uiniti oveka njihovim robom, raza
rajui postepeno organizam. Do toga dolazi tako neprimetno, da ovek ponekad ni u ta ne sumnja. Veoma dobro
je reeno u ./evanelju Sveta Isusa Hrista od uenika Jo
vana:
... Bezbrojne bede i opasnosti oekuju Sinove Coveje.
Veljzevul, knez demona, izvor svog zla, nalazi se u telu
Sinova ovejih. On je izvor smrti, on raa sve nesree, i
pod oaravajuom maskom on iskuava i sablanjava Si
nove oveje. On im obeava bogatstvo i vlast, velikolepne
dvorce, zlatnu i srebrnu odeu, mnotvo sluga i sve to oni
zaele; on j o obeava slavu i ugled, ulne radosti i rasko,
predivna jela i obilje vina, bune orgije i dane provedene u
praznovanju i neradu. T a k o on s a b l a n j a v a s v a k o g ,
p r e m a e m u je vie sklono njegovo sree, i onog dana, kada
Sinovi oveji postanu potpuno robovi sve te sujete i svih
tih gnusnosti, tada on, kao platu za naslaivanja, oduzima
od Sinova ovcjih sve blagodeti koje im je Majka-Zemlja
dala u izobilju. On ih liava disanja, krvi, kostiju, utrobe,
oiju i uiju.
Disanje Sina ovejeg postaje plahovito (ubrzano) i
zaudara kao disanje neistih ivotinja; ono postaje krae i
bolesnije. Njegova krv postaje gua, rasprostirui takav
odvratan miris, kao voda u movari. Ona se zgruava i
tamni, slino smrtnoj noi. Njegove kosti se deformiu,
postaju lomljive, prekrivaju se spolja vorovima i razlazu
iznutra, a zatim se lome napola, kao kamen koji pada sa
stene. Njegova koa postaje masna i oteena; ona se raspada
i na njoj se javljaju kraste i odvratni gnojni irevi. Njegova
utroba se puni odvratnim neistoama, stvarajui trulene
39

bujice u kojima se gnezdi gomila poganih crva. Njegove oi

se zamrauju sve dok u njima ne zavlada duboka tama.
Njegovim uima ovladava gluvoa i u njima caruje duboka
tiina.
I tako, na kraju krajeva, Sin oveji gubi ivot z b o g
vlastitih greaka, to nije smogao da se naui da uvaava
zakone svoje Majke i samo je pravio greke - j e d n u za
drugom. Zato su svi darovi njegove Majke-Zemlje njemu
bili oduzeti: disanje, krv, kosti, koa, utroba, oi i ui i, na
kraju krajeva, sam ivot, kojim je Majka-Zemlja ogradila
(sauvala) njegovo telo.
Ali ako Sin oveji priznaje svoje greke, ako zaali za
svoje grehe i odrekne ih se, ako se vrati svojoj Majci-Zemlji,
oslobodi se od noktiju satane i odupre se njegovim is
kuenjima, tada e Majka-Zemlja ponovo prihvatiti njega,
svog sina, koji je iveo u zabludama i greio. Ona e mu
podariti svoju ljubav i poslae mu svoje Anele, koji e mu
sluiti.
Ja vam uistinu govorim: im se Sin oveji usprotivi
satani, koji obitava u njemu, i prestane da se potinjava
njegovoj volji, istog momenta Aneli njegove Majke utvrdie se u njemu da bi mu sluili svim to je u njihovoj
vlasti, oslobaajui ovejeg Sina od vlasti satane.
Jer niko ne moe da slui dvojici gospodara. Uistinu, ili
slue Veljzevulu, ili naoj Majci-Zemlji i njenom ivotu.
Ja vam uistinu govorim: blaeni oni, koji slede z a k o n e
ivota i ne slede stazama smrti. Jer u njima e ivotna snaga
rasti, sve vie jaajui, i oni e izbei uticaju smrti".
Prema tome, post" je isto to gladovanje, ali preciznije
odraava motivacionu stranu oveka. Kao to vidite pojam
post" nema nikakve slinosti s p o s n o m " hranom, osim
zvunosti rei. Spoljanja slinost zvuanja, ali sasvim su
protne po smislu rei post" (francuska re, oznaava za
branu) i postan" (ruska re, oznaava nemasnu i mesnatu
40

hranu) dovela je do zbrke u umovima ljudi i do nepravilnog

tumaenja religioznih postova. Umesto da gladuju, ljudi
uzimaju nemasnu hranu (meso ne moe, a riba moe!?),
izobliujui iz korena utemeljen smisao.
Naravno, ne mogu svi ljudi da gladuju, pa zato neki
treba da uzimaju nemasnu hranu, koja rastereuje i olakava
rad organizma. Takvo odricanje od hrane, u prvom redu,
doprinosi ienju uma i kontrolisanju oseanja u spoljanjim manifestacijama. To upravo i znai da crkveni post
leci duu.
Da ne bih rekao itaocu svoje miljenje, kao dopunu ve
reenom, naveu razgovor novinara sa jednim svetenikom.
Pitanje novinara: Koje su glavne razlike izmeu crk
venog posta i lekovitog gladovanja koje mnogi primenjuJU?

Odgovor: Kod crkvenih postova i lekovitog glado

vanja ciljevi su razliiti, iako sutinskih razlika meu njima
nema. Ipak ja bih se s izvesnom obazrivou i opreznou
odnosio prema toj tehnici. Zato? Re je o tome da ak i u
crkvenim postovima postoji pastirska praksa, da svetenik
zabranjuje oveku da posti. Ne zato to takva dijeta m o e
prouzrokovati bolest, ve zato to ovek moe biti potpuno
zdrav i istovremeno post za njega moe biti koban. To se
objanjava time to ovekovo telo nagomilava na dui kao
neke kraste, koje, kao sasuena krv na rani, s j e d n e strane,
ometaju kretanje, a s druge strane, one ga tite. Kada se taj
oklop istanji, ovek postaje osetljiviji na spoljanje uticaje i
ranjiviji. Zato se esto mogu sresti ljudi koji za vreme posta
postaju krajnje razdraljivi, to dovodi do paradoksa - ovek
se odrie ulja i mleka, i pri tom zagorava ivot svojim
roacima i najbliim. (Gladovanje omoguava da se uoe
i aktiviraju osetljive gnojne rane", koje, ne dobijajui
odgovarajui stimulans kroz ukus, pokuavaju da do41

biju potrebnu energiju od drugih ljudi na raun iza

zivanja kod njih kontra emocija kao odgovor na slino
jedenje". Ti ljudi su potajni vampiri". Upravo takvi
ljudi treba da gladuju da bi oslobodili vlastitu spoljanju
manifestaciju od tih gadosti. Samo im post omoguava
da postanu savreno strpljivi i srdani. - Prim. Genei.)
Svaki svetenik e ua to rei: bolje jedi sve, nego da dira
svoje blinje. Crkveni post ni u kom sluaju ne podrazumeva prostu dijetu na stolu. Najvanije je da vreme posta
bude vreme duhovnog uzdizanja - pojaavanje molitvi,
poseta hramu, pomo blinjim, borba s gresima i strastima.
To mora biti vreme ispovesti i pokajanja. (Ovo svedoi o
tome da mi, izgovarajui iste rei, tim recima dajemo
sasvim drugi smisao. Jer istinski duhovni poduhvat, u
prvom redu, pretpostavlja aktivnosti na ienju due i
svesti. Na prvo mesto treba postaviti borbu sa strastima
koje vode ka grehu. Tada nee biti potrebe da se ispoveda i kaje. Pomo blinjima postae prirodna, a molitve
e se same ustremiti iz vaeg srca. - Prim. Ganei.) A gde
se u isto medicinske svrhe praktikuje gladovanje, m o e se
pomoi kod jednog, a naneti teta kod d r u g o g ' . (Vano je
shvatiti, da bez isceljujueg rada u svesti obolelog o
veka nema isceljujue aktivnosti u njegovom organi
z m u . - Prim. Ganei.)
Pitanje novinara:
Veina entuzijasta lekovitog gla
dovanja ubeeni su materijalisti, koji smatraju da je bitno
izleiti telo, a u zdravom telu zdrav je i duh". (Ovo pitanje
ukazuje na potpuno neznanje o tome ta je kod oveka
primarno i glavno, a ta je sekundarno i zavisno. - Prim.
Genei.)
Odgovor: Ja se s velikim simpatijama odnosim prema
materijal isti ma. Mnogo je gore kada ljudi, koje su vaspitavali ateisti, odjednom udare u neku religioznu, a naj42

ee pseudoreligioznu filozofiju, ponu da se ludiraju oku

ltizmom, leenjem, hiromantijom i astrologijom. 1 takvo
neomnogobotvo se potencira. Jer crkva sama po sebi nije
protiv toga da ovek vodi zdrav nain ivota i da se brine o
svom telu. Meni se ini da je lekoviti efekat gladovanja
uslovljen time to se organizam nalazi u eksperimentalnoj
situaciji, to ukljuuje rezervne mogunosti i poinje da
funkcionie pod surovijim reimom, nego obino, i samim
tim neke bolesti se odugovlae. Mislim da nema potrebe da
se pribegava natprirodnim objanjenjima da bi se objasnio
lekoviti efekat gladovanja, kao neka ideja o udu boanske
blagodeti, koja toboe leci onoga koji posti, ili neke kosmike energije". (Stupajui dobrovoljno u okvire strogog
posta i gladovanja ovek radi s najdivnijim to ima - s
B o a n s k o m silom, ije je on projavljenje. On se potpuno
oslanja i polae nadu u Nju, a ne na Iekove, terapije i
druge izume medicine. - Prim. Genei.)
Pitanje novinara: Ispriajte, molim Vas, detaljnije, ka
kva su pravila za vernike u vreme posta. Moda je n e k o m e
teko da posti j e r to ne radi kako treba?" (Sumnje ukazuju
na mnotvo psiholokih stega, koje ometaju oveka da
ostvari ono to je zamislio. - Prim. Genei.)
Odgovor: Pravilo broj jedan, koje je izrekao Hrist u
Jevanelju glasi: kada postite nemojte biti utueni, da ne bi
padalo u oi da postite. (Istinski tana preporuka radujte se. Jer radost je spoljanje ispoljavanje lekovite
energije i pribliavanje Boanskim Izvorima (zaecima)
u nama. - Prim. Genei.) Za vreme posta iz oveka ne s m e
da se osea tuga i alost (melanholija). (Tuga i alost su
spoljanja manifestacija toga, odnosno da je spoljanja
manifestacija jako oteena ulnom (senzibilnom)
stegom. Emocije tuge i alosti stvaraju u organizmu
toksine materije, koje unitavaju oveka. - Prim.
43

Genei.) Nije sluajno to se, kada poinje Veliki post, sve

crkvene pesme pevaju o proleu: Nastupilo je prolee
pokajanja, prolee obnavljanja". (Radosnu pesma je iz
vanredno sredstvo za stvaranje lekovite energije u orga
nizmu, pojave vrlo aktivnih lekovitih materija - endorfina. Posebno znaenje u pesmi imaju rei koje usled
specifinih vibracija i smisla podstiu stvaranje lekovite
energije i endorfina u organizmu. Rei obnova" i p r o
lee" imaju te osobine. - Prim. Genei.) Veraici poz
dravljaju jedan drugog (Pozdrav, blagonaklonost i iskre
nost nisu nita drugo, nego informaciono-energetska
razmena sa stvaralakim i lekovitim energijama.Prim.
Genei.) s poetkom posta, jer po svojoj dubokoj sutini
Veliki post je vreme velike radosti. (Za vreme Velikog
posta Zemlja se nalazi u posebnom energetskom sektoru
prostranstva, koji stimulie obnavljanje i daje ivotni
impuls svemu ivom. S tim u vezi kod oveka se javlja
v e o m a vedro raspoloenje. - Prim. Genei.) Tokom g o
dine sve je prekrila abokreina, okolo je sve uobiajeno,
tako obino i odjednom se dua budi: potrebno joj je neto
vie. Duhovno buenje, buenje pokajanja, na kraju kra
jeva, donosi ogromnu radost oveku. (Pokajanje oznaava
aktivnost radi ienja nae svesti. Kada se pokaje zbog
neeg, ovek se isti od toga. Sada se stvara vie energije,
to i izaziva oseaj radosti i lakoe. - Prim. Genei.) U to
vreme treba vie panje poklanjati ljudima koji nas okru
uju, pomagati siromasima, pri emu oskudevati u nae
dane ne znai uvek da neto postoji. Na kraju krajeva,
smisao posta je takav da treba jesti toliko da to ne ometa
molitvu. Treba zapamtiti da je to samo sredstvo za p o s
tizanje vieg cilja, post treba da pomogne oveku da ivi po
zakonima due, a ne po zakonima tela". (Istinski tano:
post je sredstvo, instrument, koji nam pomae u
spoznaji i leenju samog sebe. - Prim. Genei.)

Pitanje novinara: Kako se crkva odnosi prema postu i

gladovanju dece i bolesnih ljudi?"
Odgovor: Tu je crkveni stav jedinstven: bolesnici,
deca, trudnice i majke dojilje ne mogu postiti, njima je
potrebna kvalitetna ishrana". (Kod bolesnog oveka masa
poremeaja je u spoljanjoj manifestaciji, zagaenost
fizikog tela. Za njih je gladovanje najkvalitetnija
ishrana. - Prim. Genei.)
Pitanje novinara: ,,A ako je bolesnik ubeen da e mu
od posta biti lake?"
Odgovor: Mislim da bi takva pitanja trebalo reavati u
individualnom razgovoru sa ispovednikom, sa ovekom
koji treba da zna stanje tog bolesnika i da ga posavetuje.
ovek mora da ima slobodu izbora. 1 u duhovnom ivotu ne
srne se svakom prilaziti s istim stavom. Postoje situacije,
kada je za oveka korisnije da odustane od posta, a postoje i
obrnute, kada treba pojaati post, i to su sve razni oblici
duhovnih lekova. (Dobro reeno. Jer da bismo unitili du
binske ulne stege treba da se stavimo u neuobiajeno
surove uslove. Na primer, suvo gladovanje. Tada postoji
mogunost da se efikasno i brzo oslobodite psiholoke
koljke u spoljanjoj manifestaciji oveka, koja je
prouzrokovala teko oboljenje. - Prim. Genei.) Po tome
se i razlikuje crkveni post od lekovitog gladovanja, to on ne
leci s a m o telo, ve i duu". (U prvom redu duu, koja ini
osnovu spoljanjih manifestacija svakog oveka. Za
v r e m e gladovanja oveka treba motivisati ne na oslo
baanje od jedne ili druge bolesti, ve na borbu sa
ulnim stegama, koje u prouzrokovale tu b o l e s t . - P r i m .
Genei.)
Termin rastereujiie-dijetetska terapija uveo je pobor
nik lekovitog gladovanja profesor Jurij Sergejevi Nikolajev. U dejim i mladalakim godinama na njega je veliki
uticaj imao Nikolaj Georgijevi Sutkovoj, koji je propa45

girao prirodne nauke, zakone prirode i ideje lekovitog gla

dovanja. U porodici Nikolajevih i njihovih poznanika za
vreme bolesti obavljali su se redovni postovi i gladovanja.
Kad je zavrio Moskovski medicinski institut Jurij Sergejevi specijalizirao je psihijatriju. U svojoj lekarskoj pra
ksi trudio se da obolelim ljudima pomae piiiodim m e
todama, a ne lekovima.
Posmatrao je leenje obolelih od izofrenije i, videi
kako ih nasilno hrane, uporedio je metode leenja, koje se
primenjuju u psihijatriji, sa dejstvom doziranog gladovanja.
1 u jednom i u drugom sluaju nastaju duevni potresi i
inhibicije.
Na psihijatrijskoj klinici Prvog Moskovskog medicin
skog instituta imena Korsakova 1948. godine Nikolajev
gladovanjem leci psihiki obolele ljude.
Ali postavilo se pitanje: kako nazvati takav metod lee
nja? Svaki ovek ima negativan odnos prema rei gla
dovanje". Posebno to se rat tek zavrio, pa su se ljudi vie
godina loe hranili odnosno gladovali.
Izuavajui procese koji se javljaju u organizmu za
vreme gladovanja i posle toga, ispostavilo se da organizam
u periodu doziranog gladovanja ivi na raun posebnih
mehanizama, koristei svoje rezervno tkivo. U sutini, gla
dovanja nema, postoji samo kvalitetno drukiji nain is
hrane.
U vezi sa tim momentima - negativnim odnosom ove
ka prema rei g l a d " i kvalitetno sasvim drukijim nainom
ishrane - i time, to se pri izlasku iz gladovanja primenjuje
posebna ishrana, Nikolajev je odluio da svoj metod leenja
psihikih oboljenja nazove rastereujue-dijetalnom tera
pijom (RDT).
U Rusiji 1952. godine metodom R D T poeli su da lece
somatske bolesti: sranu i bronhijalnu astmu, upalu plua,
tromboflebitis, radikulitis, sklerozu itd.
46

Uglavnom zahvaljujui naporima J. S. Nikolajeva me

tod doziranog lekovitog gladovanja u naoj zemlji se uvr
stio. Mnogi njegovi uenici i sada uspeno razvijaju taj
metod prirodnog leenja. Nikolajev ima 90 godina, ali i
dalje praktikuje gladovanje.
Suren Avakovi Arakeljan, idui vlastitim putem izu
avanja gladovanja i nairoko ga primenjujui u stoarstvu
za podmladivanje ivotinja, tu pojavu je nazvao fizioloki
korisno gladovanje" (FKG).
Zato fizioloki korisno"? Na osnovu naunih i prak
tinih istraivanja utvreno je, da je za aktiviranje niza bio
lokih mehanizama, koji su odgovorni za obnavljanje orga
nizma, potrebno strogo uzdravanje od uzimanja bilo koje
vrste brane za odreeno vreme. To odreeno \ reme" treba da
traje dovoljno dugo da bi se pravilno razvili mehanizmi 2a
obnavljanje. Ako je on kratak, ti mehanizmi se nee aktivirati i
nee doi ni do kakvog podmlaujueg efekta. Ako je suvie
dugotrajan, nastaju nepovratne patoloke promene, koje mogu
da proirzrokuju smrt. Zato gladovanje traje tano onoliko,
koliko je potrebno za aktiviranje i dejstvo fiziolokih meha
nizama za obnavljanje i podmladivanje organizma. Otuda i
naziv fizioloki korisno gladovanje.
U zakljuku ovog naeg istraivanja moemo rei sledee: termin post znai svesno prekidanje ishrane radi usa
vravanja duhovnih kvaliteta i fizikog tela; termin glad
upotrebljavaju ljudi, koji tu pojavu, u sutini, veoma malo
poznaju; termin rastereujucdijetalna terapija - R D T upo
trebljava se u uskim medicinskim krugovima kao metod
prirodnog leenja pomou gladovanja i naknadne pravilne
ishrane kod velikog broja obolelih od psihikih i somatskih
oboljenja; termin fizioloki korisno gladovanje - F K G oz
naava optimalni rok gladovanja, koji je dovoljan za na
stajanje procesa podmladivanja u organizmu ivotinja i o
veka. U daljem izlaganju koristiemo izraz glad, koji je
odomaen u narodu.
47

Gladovati - znai hraniti se na raun rezervi vlastitog

organizma.
Gladovati - znai aktivirati posebne mehanizme.

P R O C E S I KOJI N A S T A J U U O V E J E M
ORGANIZMU PRILIKOM GLADOVANJA

Gladovanje je magini klju za obnavljanje vla

stitog zdravlja kako bi se ono uzdigla do savr
enstva.
Nekada davno medicina se nije odvajala od ostalih sfera
spoznajne delatnosti oveka i potpuno zaslueno smatrala se
prvim stepenom mudrosti. Iz tih razloga i rane podatke o
gladovanju dobili smo od Bude, Isusa Hrista, Muhameda, ali i
od mudraca kao to su Pitagora, Sokrat, Platon i mnogi drugi.
Tokom hiljada godina nagomilan je ogroman materijal,
koji ilustruje viestrane efekte nastale u oveku usled primene gladovanja. Raznolikost efekata moe se svrstati u
dve kategorije uticaj na ovekove spoljanje manifestacije
i na fiziko telo. Metode i rezultati spoljanjeg preobraaja
ovekovog bia pomou gladovanja postepeno su padali u
zaborav istisnuti iz medicinske prakse oiglednijim rezul
tatima, koji su se odraavali na fizikom telu.

PROCESI

KOJI

SE

SPOLJANJIM

DEAVAJU

U OVEKOVIM

MANIFESTACIJAMA

Gladovanje - posebna grana nove nauke o oveku.

Vaa kazna - tetne navike, a najvea nagrada - zdrav nain
ivota.
48

Na ovekove spoljanje manifestacije gladovanje ima

dvojaki efekat: trenira ivotnu snagu organizma za regeneraciju i obnavlja i isti svest od patogenih psiholokih
stega. Ta dva efekta gladovanja koristili su drevni mudraci
za prosveenje i postizanje svetosti.
Glad i ivotna snaga organizma. ta se podrazumeva
pod ivotnom snagom organizma? Tim terminom oznaiemo informaciono-energijski nivo ovekovog bia, koji
upravlja razvojem naeg organizma od stanja oploene j a j ane elije do stanja polno sazrelog oveka, a zatim odrava
organizam u stabilnom stanju tokom celog ivota.
Radi bolje jasnoe o ivotnoj snazi reiemo sledee.
o v e k ima fiziko telo u kome se deavaju fizioloki pro
cesi; iza fizikog tela i procesa koji nastaju u njemu, nalazi
se nivo svih moguih polja energije; energetska polja stva
raju kvantni nivo ovejeg bia; taj kvantni nivo oveka
stvara i j o bolje podrava dubinski energetsko-informacioni nivo, koji smo nazvali ivotnom snagom, ili ivotnom
energijom. Ajurvedski termin prakriti objanjava se ovako:
stvarna ovekova priroda sastoji se iz ivotne snage i kvant
nog nivoa ovejeg bia, koji stvara ivotna snaga. Sve
ostale strukture ovejeg organizma: energetska polja, fizi
oloki procesi, tkiva organizma i telesna teina odraslog
oveka - mogu se menjati u procesu ivota, ali samo se
prakriti ne moe menjati.
Na ivotnu energiju i njenu ulogu u procesu gladovanja
pozivaju se mnogi naunici i lekari. Naveu njihove prie,
da biste imali bolju predstavu o tom vanom fenomenu.
Pol Breg:
ivotna energija, koja se koristila za asimilaciju hrane,
za vreme gladovanja troi se na izbacivanje otrova iz orga
nizma. Kada gladujete organizam se sam isti, leci i o b
navlja na raun ivotne energije.
Ima mnogo hiljada aktivnosti, koje zahtevaju energiju i
j o energije! Energija je veoma dragocena, ali se ne moe
49

spakovati u flau ili kutiju, niti kupiti. Mnogi smatraju da se

ona moe dobiti uzimanjem lekova, alkohola, duvana, kate,
aja, pepsi-kole, ali se varaju. Energija je nagrada za ivot,
s t o j e mogue blii prirodnom ivotu. Smanjivanje energije
usporava funkcije svih sistema za luenje: creva, bubrega,
koe i plua. Kod tih organa nedostaje energija da bi funkcionisali punom snagom. Tada se raznovrsni otrovi ne
izbacuju potpuno iz organizma, postepeno se nagomilavaju
i nanose veliku tetu organizmu.
Gladovanje je klju od ostave, gde priroda uva ener
giju. Gladovanje dospeva do svake elije, svakog organa i
daje ivotnu snagu*'.
Pogledajmo koji faktori gue ivotnu snagu organizma
(njen drugi naziv je Kundalini). Preme tome, kod oveka
postoje:
ivotna snaga", koja upravlja razvojem i odra
vanjem ovejeg organizma.
Kvantni model ovejeg organizma, koji predstavlja
prototip fizikog tela i fiziolokih funkcija.
Energetska polja, koja pokreu j e d n e ili druge
fizioloke procese. Na primer, erekcija pol nog uda kod
mukaraca. U datom fiziolokom procesu energetsko polje
pumpa krv, izazivajui erekciju.
Tkiva ovejeg organizma, koja imaju jednu ili drugu
strukturu.
oveji um, koji je zasnovan na ulnim organima i
pameti. oveji um je specifian organ" p o m o u kojeg
ovek opti s okolinom.
A k o se na osnovu toga razmatra oveji organizam po
stepenu vanosti, najvaniji su ivotna snaga i um (loka
lizacija - srce i mozak). Tkiva organizma mogu se raz
matrati kao sputana" ivotna snaga, koja se pri potrebi
mogu cepati radi oslobaanja ivotne energije i njene dalje
50

upotrebe od strane organizma. Reju, u ovejem orga

nizmu postoji izvor ivotne snage (mozak i srce) i depo
ivotne snage (ostala tkiva).
Na osnovu navedenog, razmotriemo proces potronje
hrane. Iz fiziologije je poznato da se hrana sitni u usnoj
duplji, epa na sastavne delove ueludano-crevnom traktu,
upija u krv i dospeva u jetru.
Sigurno niste razmiljali zato krv iz eludano-crevnog trakta prvo proe kroz jetru a tek potom se raznosi po
elom organizmu? Zato se hranljive materije, upijene u
krv, ne raznose odmah po organizmu? Zato to su one strane
organizmu i, ako se odmah raznesu po organizmu izazivaju alergijsku reakciju. U jetri hranljive materije se
pretvaraju iz stranih u vlastite. Samo u lom sluaju orga
nizam moe korisno da upotrebi hranljive materije. Na
ravno, na to se troi energija organizma.
Zalogaj hrane ne ine samo materije koje ga sai
njavaju, ve i informaciono-energetska polja, koja ine nje
govu sutinu. Unoenjem hranom strane informacije i ener
gije u informaciono-energetsko polje oveka prouzrokuje se
njegovo slabljenje. Zato organizam mora da potroi deo
svoje energije na preradu strane energije u svoju, slino
o n o m e to se deava u jetri s hranljivim materijama. Strana
energetska polja neutraliu se u usnoj duplji i elucu. Meha
n i / n m te neutralizacije nazvao sam informaciono-energetskom homeostazom.
Odumiranje vlastitih elija organizma, produkti ivotne
delatnosti elija i strane materije, koje su na bilo koji nain
dospele u organizam, imaju tendenciju nagomilavanja s
postepenim poveavanjem. A svaka materija ima svoj kvan
tni nivo. Tako se, u precizno uraenom kvantnom telu o
veka postepeno pojavljuju i nagomilavaju strani kvanti odumrlih elija, metabolita i stranih materija (raznorazno pro
teiranje i korekcija figure pomou silikona podriva zrav51

lje organizma na tom nivou). Kvantno ovekovo telo gubi

svoju kompaktnost, postaje podlokand" i slabo. To, sa
svoje strane, slabi i izobliava strukturu i funkciju organa.
Spolja se to odraava oronulou i prevremenim starenjem.
Kada ovek pone da gladuje optereenje na ivotnu
snagu bitno se smanjuje. Ona se sada ne troi na funkciju
informaciono-energetske homeostaze i taj njen suviak p o
inje da izbacuje sve suvino i strano s kvantnog nivoa
oveka. ljaka se strue s mesta taloenja i dospeva u
krvotok, a potom krvlju do organa za izluivanje i izbacuje.
Istovremeno s izbacivanjem ljake ivotna snaga regenerie kvantno telo'ovejeg organizma. To obnavlja
strukturu elemenata u elijama i aktivira fermente, a takode
se obnavljaju genetiki aparat elija i elijske membrane.
Obnavljanje kvantnog tela pojaava i harmonizuje polja,
to se, sa svoje strane, ispoljava na aktiviranje svih fi
ziolokih funkcija organizma (izotravaju se oseauja, j a v
lja se izgubljena polna elja i slino).
Kao rezultat gladovanja ivotna energija u ovekovom
organizmu popunjava se na dva naina: iz izvora njenog
stvaranja i iz depoa - tkiva organizma. Prema stepenu
produavanja gladovanja tkiva organizma se cepaju i i
votna energija iz vezanog oblika prelazi u aktivni oblik rashodujui se na odravanje ivotnih procesa. Rezultat tog
procesa jeste da se u ovejem organizmu javlja debalans
izmeu postojee rezerve ivotne energije u tkivima or
ganizma i energije koja bi trebalo da bude u skladu s
kvantnim telom. Slian debalans uoava se kod organizma
koji raste - kvantno telo deteta za vreme rasta prevazilazi
rast fizikog tela. To dovodi do toga da se, radi obnavljanja
organizma, stvara mnogo jaa ivotna snaga kako bi se brzo
obnovila tkiva organizma prema crteima" kvantnog tela.
Drugim recima, u periodu rehabilitacione ishrane u or
ganizmu odraslog oveka uoavaju se procesi koji su svoj52

stveni detetu koje raste. I ispostavlja se, to je vie deponovane ivotne energije (tkiva organizma) prevedeno u
aktivni oblik (upropaeno u procesu gladovanja), izraeniji
je efekat podmlaivanja ili efekat rasta organizma.
Naravno, rokovi takvog gladovanja ne treba da se proteu
iza fiziolokih granica. Razumno ponavljanje slinog gla
dovanja omoguava da se trenira mehanizam stvaranja
ivotne energije, inei oveji organizam mladim i ot
pornim na razne vrste tetnih faktora spoljanje sredine.
Na taj nain vlastita ivotna snaga oveka se obnavlja, a
organizam u procesu gladovanja regenerie.
Glad i ovekova svest. Pod pojmom ovekova svest
podrazumeva se suma znanja o okolnoj sredini, vlastitom
organizmu i nain na koji ovek ostvaruje sadejstvo s oko
lnom sredinom i svojim organizmom.
U mojim ranijim radovima bilo je rei o spoljanjoj
manifestaciji ovekove svesti. Ukratko u ponoviti ono ta
je glavno: na emu se zasniva ovekova svest, odakle
nastaju potrebe i motivacije organizma i iz ega se sastoji
ponaanje oveka.
1) Na emu se zasniva ovekova svest? U prvom redu
ona se formira u ulnim organima. Drugo, temelji se na
pamenju. Tree, funkcionie na raun pameti i razuma.
Tako na primer, dete u poetku samo osea. Ono vidi,
mirie itd. Postepeno kod njega se stvara banka" podataka
- pamet. Na primer, oseaj i raportiraju" da je spoljanji
izgled nekog oveka takav, glas takav itd. A zatim on
poinje da saznaje, da uporeuje i slino. To ve oznaava
postojanje u m n o g procesa uporeivanje u datom
momentu informacije koja dolazi od ulnih organa s p o
stojeom informacijom u umu i, na osnovu tog procesa,
donoenje odluke. Na primer, dete vidi enu. Spoljni izgled
te ene uporeuje s katalogom ranije vienih figura ena.
53

Poinje proces raspoznavanja - to je majka. Naredno d e j stvo uma - ispruiti ruke prema njoj i obradovati se. Ako u
pameti deteta nema figura, glasa itd., um preporuuje pot
puno drugi odnos - oprezan pogled.
2) Potrebe i motivacije ovejeg organizma ukorenjene
su u njegovim spoljanjim manifestacijama, ovekove spo
ljanje manifestacije, pored due, svesti, ivotne energije i
kvantnog tela, obuhvataju prostor, vreme, obrtnooscilirajuu, svetlosnu, toplotnu, elektromagnetnu, gravitacionu i
niz drugih energija, o kojima mi veoma malo z n a m o . O d n o s
tih energija je individualan kod svakog oveka. Spol ja se to
izraava kroz jednu ili drugu figuru, karakteristike fizio
lokih i umnih procesa. Spoljanji uslovi stalno menjaju
odnos tih energija. Kao odgovor na te promene kod oveka
se nesvesno javlja motivacija - uravnoteiti te energije
pomou naina ivota, ishrane, terapija i tako dalje. elja za
uravnoteavanjem i jeste potreba - uraditi neto, da bi se
uspostavilo normalno stanje unutranjeg komfora.
3) Ponaanje oveka je spoljanji izraz unutranjih informaciono-energijskih procesa, vezanih za potrebe orga
nizma i umna istraivanja radi njihovog zadovoljavanja. Na
primer, ovek je edan. Radi zadovoljavanja te potrebe
ukljuuje se um. Pomou ulnih organa u okolnom prostoru
istrauje se predmet vode. Sve to dolazi od ulnih organa
uporeduje se u pameti s pojmom voda. im neki ulni organ
proita informaciju o vodi, u m j e uporeduje po katalogu i
uoava, da se to moe piti i odmah donosi odluku - prii i
popiti vodu. Rezultat toga je da se oseaj zadovoljava i
potreba nestaje, poto se ovekova energija vratila u normalu.
Iz navedenogproizi/azi
nekoliko
zakljuaka.
Katalozi raznih stvari, pojava itd., s t o j e vlastito i ini
memoriju, treba da stvore posebne informaciono-energijske
vorove" u kvantnom telu oveka.
54

Um, kao instrument za uporedivanje informacija koje

dolaze od ulnih organa i informacija koje se nalaze u
katalozima memorije, koristi ivotnu energiju.
Misaoni proces - kako zadovoljiti jednu ili drugu
potrebu, a takode proces tog zadovoljavanja - dovodi do
gubitka ivotne energije.
Neke prirodne potrebe organizma (zasienost hranom,
polna strast, stanje komfora, intelektualno zadovoljstvo i
slino) ovek do te mere hipertrofua (oni tako narastu"), da
to vezuje ogromnu koliinu ivotne energije i zato sam ih
nazvao psihikim koljkama i psihikim stegama. Kao
rezultat toga ponaanje oveka postaje neprirodno,
jednostrano, naruava se normalan tok informaciono-energijskih procesa, to postepeno prouzrokuje oboljenja.
Na primer, ovek voli ukusna jela. To ga gura prema
omamljujuim kulinarskim specijalitetima, odnosno da e
e i obilnije jede. Njegov ivot pretvara se u proces sticanja
novca za kupovinu delikatesa. Javlja se ogromno patoloko
informaciono-energijsko arite hipertrofiranog oseaja
ukusa - psiholoka koljka ukusa". ovek prestaje da bude
ovek, postaje orue, instrument, pomono sredstvo za
zadovoljavanje vlastitog ukusa - zahteva koljke ukusa".
Kao rezultat toga ovek moe da oboli od gojaznosti,
eludano-crevnih bolesti, ateroskleroze, podagre (kostobolje) itd. Svoje oboljenje moe povezati s bilo im, samo
ne s patologijom u vlastitoj svesti. Savremeno leenje poku
ava da obnovi naruenu bioloku funkciju pomou he
rn ioterapije i drugih sredstava. Naravno, od toga se ne
dobija nita valjano. Obrnuto, stvara se zagaenost od
lekova, to gui ivotnu snagu i komplikuje bolest, a u
ovejoj svesti ostaje patologija i produava da deluje po
gubnim dejstvom u vidu jedne ili druge rune navike ili
strasti (tj. psihike koljke").
55

Pol Breg se ovako izraava o h i pei tro Tiranom ukusu i

drugim strastima:
Da li jedete so ili slanu hranu? Pijete li katu? Puite li?
Upotrebljavate li alkoholne napitke? Da li upotrebljavate
rafinirani beli eer ili druge produkte s tom beivotnom
materijom? Koja devitaminizovana i demineralizovana hra
na truje va organizam? Imate li jaku volju? ta upravlja
vaim telom? Loe navike? Ili razum upravlja vaim e
ljama? Zapamtite: ljudske pohote i strasti su glupe. Telo
ne moe da misli za vas. Samo snagom volje i razuma savladaete glupe navike koje upravljaju nemim telom.
Za glupe navike mi s m o kanjeni, za dobre nagraeni.
Jer zbog glupih navika gubi se snaga i organizam oboleva.
Glupe navike nas iscrpljuju, smanjuju se zalihe energije,
nastaje opte slabljenje organizma i nedostaje nam energija
za potpuno ienje.
Otrovi se koneentriu u raznim delovima organizma,
deluju na nervni sistem i vi patite od bolova. To su signali
prirode, koja vas upozorava da ne ivite po zakonima koje
vam je ona odredila u brizi o vaem blagostanju. Ali vi za
sve to vam se deava optuujete sve drugo, umesto da se
orjentiete na istinski uzrok neprijatnosti. Ne, - kau oni, prehladio sam se, premorio sam se, oseam se loe zato to
starim. Pronalaze opravdanje za opravdanjem, ali se nikad
ne ukazuje na istinski uzrok - njih same! Vi i samo vi
odgovorni ste za svoje boli i bolesti, za svoje prevremeno
starenje. Kada vodite nepravilan nain ivota iscrpljujete
sebe. Nivo vae ivotne snage se smanjuje, otrovi se ne
izbacuju iz organizma. Oni vas mue ispoljavajui se kroz
oboljenja organa u kojima su koncentrisani. Ali bol u sutini
nastaje usled vaeg naina ivota. Ne okrivljujte nikoga i
nita, osim sebe samog. Vi ste oslabili svoj organizam i
otrovne materije, koje nastaju iz mnotva izvora, truju vas.
Ojaajte svoju ivotnu snagu gladovanjem i prirodnim na
inom ivota i slabost e se povui!
56

Neuredan nain ivota - to je istinski (pravi) uzrok

vaeg loeg samooseanja, slabosti, iznurenosti, prevremenog starenja i itavog niza raznih boletina, koje vas mogu
pretvoriti u alosnu ruinu. elim da to sebi razjasnite jed
nom i zauvek.
Ljudi koji boluju ili prevremeno stare sanjaju o brzom i
lakom putu ka zdravlju i mladosti. Zapamtite: zdravlje
treba zaraditi! Ono se ne moe kupiti. Niko vam ga nee
prodati".
Kada ovek pone svesno da gladuje, on prestaje da
hrani" patoloke ulne tvorevine u vlastitoj svesti. 1 upravo
tu se odvija borba na ivot i smrt izmeu istinske prirode
ovejeg bia i hipertrofuanog oseaja uivanja. U vaoj
svesti nalazi se ogroman broj oseaja. Tu su i samoljublje,
alost, netrpeljivost, zavist, oseaj nepravednosti prema
sebi, nepostojanje elje za odricanjem, ljubomora, strah,
neodlunost, raznovrsne sumnje i slino. Trpei i smirujui
u sebi informaciono-energijsku buru vlastitih oseanja,
ovek ih rasplinjuje, oslobaa se patoloke energije i
uspostavlja normalnu energiju na nivou polja i kvantnog
tela.
Unutranji proces oslobaanja od patolokih stega ispoljava se u vidu posebnih eneigijskih probadanja" i ,,sevanja". Na primer, iz neobjanjivih razloga u telu (najee
u glavi) dolazi do elektrinog pranjenja, bleska - to je
nestanak normalne patoloke stege i uspostavljanje nor
malne cirkulacije na nivou kvantnog tela..Prema snazi ble
ska moe se suditi o tome koliko je energije bilo vezano
ovom ili onom patolokom stegom. Samo ako oslobodi
svoju svest od te patologije pomou gladovanja, ovek
moe istinski da ozdravi, a ne da se zalei.
Eto na taj nain glad oslobaa deo ivotne snage koju j e ,
kao zmija, upijala patoloka stega ulnog zadovoljstva. Oslobodivi se od tih stega ovek postaje bolji, spokojniji,
sigurniji, otvoreniji i, naravno, zdraviji.
57

G l a d i ovekove u m n e sposobnosti. ovekove umne

sposobnosti u procesu gladovanja (ako ne postoji jaka
intoksikacija) i naroito posle njega dobro se stimuliu.
Prvo, poboljava se pamenje, drugo, um se osposobljava
da bolje razmilja i, tree, prikupljaju se' informacije iz
informacionog polja Vasione. Razmotrimo, na raun ega
dolazi do toga.
ovekovo pamenje se poboljava zato to se aktiviraju
posebne funkcije, koje uporeuju informaciju od ulnih
organa sa informacijama u banci" memorije (pamenja),
zbog prisustva smetnji" - psiholokih stega. Psiholoke
stege ine isti informaciono-energijski kondenzati, kao i
informacija u b a n c i " memorije, ali koji se ne nalaze u
svojoj eliji" ve na putu" izmeu ulnog organa, ban
k e " informacija stvorenih tim oseajem i funkcije uma, koja
donosi odluku kako dejstvovati na osnovu uporedne infor
macije. Glad usled svesnog strpljenja brie" patoloko-informaciono-energijski kondenzat psihike stege. Sada fun
kcija uporeivanja i donoenja odluka funkcionie bez
smetnji, to se ispoljava pojaanim pamenjem, brzinom i
j a s n o o m razmiljanja.
Drugi faktor koji naruava rad uma je ljaka. Stvarajui
u ovekovim spoljanjim manifestacijama vlastita polja,
ljaka ometa informaciono-energijski proces miljenja slabei ga i izobliujui ga. Izbacivanjem ljake iz organizma
uspostavlja se istoa informaciono-energetskog polja, to
poboljava tok vlastitih informacionih procesa. Spolja se to
izraava pojaanom sposobnou brzog i j a s n o g miljenja i
preduzimanjem originalnih reenja (odluka).
Covek je svojim strukturama polja i kvantnim struk
turama potopljen" u informaciono-energijski okean Va
sione . Bilo ta da se deava u okeanu", odmah se odraava
na navedene strukture, koje se menjaju. Da bi se raspoznao
signal takve modifikacije, treba dostii nivo rada uma, to se
58

izraava u intuitivnom pogledu. Ali na kvantnom nivou i

nivou polja ve postoje izoblienja od psiholokih stega,
koja m n o g o j a e signaliziraju", nadmaujui informacione
vibracije Vasione svojim patolokim frekvencijama". Za
hvaljujui gladovanju dolazi do ienja od ljake struktura
ovejih polja i poveava se osetljivost prema informacionim procesima, koji nastaju u Vasioni - takozvana ekstrasenzitivnost ( e k s t r a - na latinskom, u sloenim recima,
oznaava neto iznad", dopunski"; senzitivan na latin
skom znai osetljiv; obe rei spojene oznaavaju superosetljivost). Nekada davno gladovanje se primenjivalo
uglavnom za razvoj i usavravanje navedenih sposobnosti.
Buda, Isus Hrist i Muhamed gladovali su radi toga.
G l a d o v a n j e i ovekova i n d i v i d u a l n a k o n s t i t u c i j a .
Gladovanje je informaciono-energijski proces. Kada ovek
pone da gladuje kod njega se menja proporcija energije,
koje sainjavaju njegovu spoljanju manifestaciju. Prvo se
smanjuje gravitaciona energija. Teina tela menja se iz dana
u dan. Zatim se smanjuje toplotna energija. Velikog gubitka
energije na probavu, asimilaciju i izluivanje hrane, koja je
zagrevala organizam, sada nema. Razmena materija naglo
se usporava i stvara se znatno manje toplote. ovek koji
gladuje osea hladnou. Rasejavanje gravitacione energije
(preovladavanje procesa katabolizma) organizma poveava
proporciju obrtno-oscilatorne energije. A to, sa svoje strane,
potpomae isparavanje" vode iz organizma. o v e k o v o
telo se sui", a koa peruta. Poveava se koliina" vre
mena u organizmu. Fizioloki procesi pri gladovanju su
sporiji. Oseaj vremena u procesu gladovanja potpuno je
drugaiji, ono se otee i otee. U poetku gladovanja sma
njuje se koliina elektromagnetne energije i esto nastaje
aritmija srca. U daljem toku gladovanja sve se izjednaava i
ak poveava, to se izraava pojaanom aktivnou i otpornou organizma. Priblino isto dogaa se i sa svetlosnom
59

energijom, koja je odgovorna za formiranje holografskog

tela. Holografsko telo, koje je na poetku gladovanja tamno
i razlokano, pri kraju gladovanja postaje jarko i jasno.
Svi energijski procesi uslovljavaju individualni pristup
za vreme gladovanja. Oni ukazuju na rokove gladovanja,
uslove njegovog sprovoenja i terapiju koju treba da primenjuje svaki ovek.
Na primer, ovek koji ima telesnu teinu 20 i vie kilo
grama (odreuje se na sledei nain: visina oveka u cen
timetrima minus 100, ostatak je idealna teina. Na primer,
visina oveka je 180 centimetara. O d u z m i m o 100 i d o bijamo cifru 80. Idealna telesna teina oveka takve visine
je 80 kilograma) ima u izobilju energiju prostora, vremena i
gravitacionu energiju. Upravo ti oblici energije stvaraju
veliko po obimu i teini ovekovo telo s preovladavanjem
sala u njemu. Kod takvog oveka nedostaju obrtno-oscilatorne, toplotne, svetlosne i elektromagnetne energije.
Z b o g nedostatka obrtno-oscilatorne energije kod takvog
oveka smanjuju se svi procesi c i r k u l a c i j e - p r o b a v a hrane i
pranjenje, brzina umnih reakcija i opta razmena materija.
Zbog nedostatka toplotne i elektromagnetne energije sma
njuju se probavne sposobnosti eludano-crevnog trakta,
aktivnost fermenata i toplotna produkcija organizma. Z b o g
nedostatka svetlosne energije telo je preterano ugojeno i
loptasto, poto se ne obezbeuje jasnoa holografskog tela,
odgovornog za ovekovu figuru.
Preporuke u vezi sa gladovanjem za takvog oveka su
sledee: moe se gladovati 30 i vie dana, manje piti voda,
vie se kretati, primenjivati sauna i nalaziti se u suvoj i
toploj prostoriji. Pri izlasku iz gladovanja treba unositi u
organizam produkte koji sadre malo vode i produiti ak
tivno kretanje.
Za ljude sa suvonjavom telesnom graom, a shodno tome,
s drugom proporcijom energijskih polja tela, potrebna je
odgovarajua korekcija za vreme gladovanja i izlaska iz njega.
60

Opte preporuke tipa: gladovati jednom nedeljno, ,,kaskadno s u v o " gladovanje, izlazak iz gladovanja s takvim i
takvim produktima i slino, blago reeno, neumesne su i
esto se pretvaraju u veliku nesreu. Pitanje individualnog
gladovanja bie detaljnije razmotreno u odgovarajuem
poglavlju.
U zakljuku ovog poglavlja treba posebno istai: kada
se ovek odrie od uzimanja hrane, a shodno tome, od
agresije" strane informacije, energije i rasejava vlastite
patoloko-ulne steg|e, on time stvara povoljne uslove za
dejstvo ivotne snage na obnavljanju kvantnih struktura i
struktura polja svog organizma. U zavisnosti od stepena
izoblienja (usled nepravilne ishrane ili umnog procesa)
kvantnih struktura i struktura polja potrebno je odre
e n o v r e m e za njihovo obnavljanje. Upravo otuda i
proistie da je za oslobaanje od jednog oboljenja (ma
log izoblienja) potrebno malo vremena gladovanja, a za
oslobaanje od drugog (velikog izoblienja) mnogo vie
v r e m e n a (nekoliko duih gladovanja). Bitan m o m e n a t u
procesu gladovanja jeste svesno strpljenje, koje omo
guava ivotnoj snazi da podstakne organizam na ob
navljanje.

PROCESI KOJI SE

DEAVA.IU
OVEKA

U FIZIKOM TELU

Gladovanje je najbolji preista, posto samo u

oienom organizmu mogu normalno da funkcioniu svi sistemi.
Utieaj gladi na kvantnom nivou i nivou polja odraava
se pojavom posebnih lekovitih fiziolokih procesa u ovejem organizmu. Veina tih fiziolokih procesa kod oveka
01

koji je na reimu ishrane odvija se u ogranienom obimu i

samo gladovanje omoguava da se potpuno zadejstvuju.
Mnogi istaknuti naunici i savremeni lekari izuavali su i
opisivali te procese. Ostaje nam samo da se koristimo nji
hovim originalnim saznanjima o gladovanju i da ih primenjujemo na sebi.
Dakle, evo najvanijih procesa koji se po svom redosledu aktiviraju" u ovekovom organizmu pri gladovanju i
imaju po snazi dejstva nevienu lekovitu funkciju.
I - Oksidacija unutranje sredine organizma. im se
ovek potpunp odrekne od uzimanja hrane u njegovom
organizmu troe se nagomilane rezerve i drugostepena tki
va. Cepanje hranljivih materija i tkiva u procesu gladovanja
prouzrokuje nagomilavanje produkata njihovog raspada
unutar organizma. Kao rezultat toga brzo dolazi do pomaka
pokazatelja pH organizma prema kiseloj strani (acidozi), ali
pri t o m e veliine oksidacije ne prelaze fizioloke norme.
Prvi i najvaniji fizioloki mehanizam pri gladovanju
jeste acidoza, koja izaziva ukljuivanje lanca drugih lekovitih mehanizama koji za vreme reima ishrane organizma
funkcioniu na minimalnom nivou.
Oksidacija unutranje sredine organizma aktivira pro
cese rastvaranja tkiva (autolizu). Ispostavlja se, u kiseloj
sredini aktiviraju se fagociti (elije derai) i neki enzimi,
ija se funkcija svodi na unitavanje oslabljenog vlastitog
tkiva i svega stranog u organizmu.
Sa svoje strane, procesi autolize aktiviraju mehanizam
ienja organizma od ljake, oslabljenog i patoloki promenjenog tkiva. Usled cepanja tkiva oslobaa se ljaka koja
je bila zatvorena u njemu i izbacuje se iz organizma, a tkivo
koje je promenilo oblik unitava se.
Cepanje tkiva organizma kontrolie se na nivou kvan
tnog tela posebnom funkcijom, koju smo nazvali princip
6

62

prioriteta". Upravo ta funkcija prati i obezbeuje da se u

poetku cepaju sva suvina, patoloki izmenjena, a zatim
zdrava tkiva - po principu vanosti za ivotnu delatnost
organizma.
Oksidacija organizma i poveanje fagocitarne aktiv
nosti normalizuju mikrofloru organizma.
Acidoza ukljuuje mehanizam asimilacije ugljen-dioksida i azota iz vazduha pomou elija organizma. Uk
ljuivanje tog mehanizma oznaava prelazak organizma na
potpuno endogenu ishranu, koja obezbeuje kvalitetnu sin
tezu aminokiselina i drugih biolokih jedinjenja za vreme
gladovanja.
U procesu gladovanja mnogi organi i sistemi organizma
svode se na stanje fiziolokog mirovanja, koje im o m o
guava da obnove svoje povreene (naruene) strukture i
funkcije. Poveano cepanje tkiva pri gladovanju kao rezul
tat autolize i obnavljanja strukture i funkcija probavnih
organa stimulie poveanje razmene materija i poveava
probavnu sposobnost organizma u periodu obnavljanja
ishrane.
Za vreme gladovanja pojaavaju se zatitne funkcije
organizma kako na nivou elija, tako i celog organizma.
Organizam postaje mnogo otporniji na razliite unutranje i
spoljanje tetne faktore.
Svi navedeni fizioloki mehanizmi izazivaju snaan
efekat preporoavanja i podmlaivanja u periodu posle
gladovanja.
Posle opisa faktora koji aktiviraju" proces oksidacije
(acidozu) unutranje sredine pri gladovanju, vratimo se
samoj acidozi. Proces oksidacije unutranje sredine brzo se
iri. Obino se maksimum oksidacije uoava od estog do
desetog dana gladovanja. A do toga dolazi na ovaj nain. Na
poetku gladovanja, kada u organizmu j o postoje rezerve
ivotinjskog eera - glikogena, organizam ga koristi. im
63

presue reze I've glikogena (to se deava obino prvog ili

drugog dana gladovanja) u krvi se nagomilavaju kiseli
produkti nepotpunog eepanja masti (masne kiseline, ace
ton), alkalne rezerve se smanjuju i to se odraava na lino
oseanje, kod oveka koji gladuje mogu se javiti glavobolja,
muka (gaenje), oseaj slabosti i opta iznemoglost. Takvo
stanje je rezultat nagomilavanja tetnih produkta u krvi.
Tada ovek treba da izae na vazduh, da radi vebe disanja,
da proisti creva pomou klistira, istuira se - i svi navedeni
simptomi e nestati. Ipak, blago samotrovanje kiselim pro
duktima raspada masti (acidoznog pomaka) postepeno m o
e da se pojaa oko estog - desetog dana gladovanja, ali
navedeni simptomi brzo nestaju a ovek koji gladuje osea
se sve bolje. Zadravanje ugljen-dioksida od strane elija i
korienje ketonskih tela u tom trenutku dostiu maksi
mum. Ova faza naziva se acidoznom krizom.
Za vreme trajanja acidozne krize u elijama se aktivira
poseban prekida" i one poinju da koriste ugljen-dioksid
po principu fotosinteze. Istovremeno, i korienje ketonskih
tela spreava njihovo nagomilavanje. eer se sada dobija iz
vlastitih masti i belanevina, i u njegovom prisustvu masti
se cepaju ne ostavljajui produkte nepotpunog eepanja. Pri
t o m e se smanjuje acidozni pomak, poveava koliina eera
u krvi i ovek koji gladuje lako podnosi gladovanje sve dok
u njegovom organizmu postoje rezerve masti i belanevina i
dok ima mogunosti da ih koristi.
Kao rezultat toga, kod oveka koji gladuje da bi se
izleio, pH prestaje da se pomera prema kiseloj sredini, ak
se donekle i smanjuje (u poreenju sa pH za vreme acidozne
krize). To se ispoljava izvesnim smanjenjem koncentracije
ketonskih tela u krvi. Zatim se acidoza odrava na priblino
istom nivou, neznatno oscilira oko sedamnaestog-dvadeset
treeg dana gladovanja. U to vreme nastaje druga acidozna
kriza, ali je ona slabija od prve.
64

Posle prve acidozne krize ljudi koji gladuju gube znatno

manje na teini tokom narednih dana (u poreenju s prvim
danima gladovanja), a masno tkivo se troi ekonominije bez
obzira na intenzivniji motorni reim oveka koji gladuje.
Prva acidozna kriza i njen znaaj za ozdravljenje
o r g a n i z m a . Postepena oksidacija unutranje sredine or
ganizma za vreme gladovanja potiskuje veinu hroninih
oboljenja, koja se razvijaju i napreduju u ovejem orga
nizmu koji truli. U zavisnosti od stepena truljenja (truljenje
je alkalni proces) u njemu nastaju pojedina oboljenja. Na
primer, oboljenja prouzrokovana prehladom govore o ma
lom stepenu truljenja, tuberkuloza i gangrena -o velikom.
Kada se bolest liava uslova, koji su je izazvali, ona
prelazi iz hroninog stanja u akutno stanje, a zatim iezava.
Do najjae oksidacije organizma dolazi u periodu acidozne
krize i zato se u to vreme intenziviraju hronina oboljenja.
Prema stepenu intenziviranja moe se rasuivati s kakvim
uspehom je glad zakaila"jednu ili drugu bolest i ,,upa"je
iz organizma. Ako je intenziviranje jasno izraeno m o e se
oekivati potpuno izleenje. A k o je slabo, znai da glad
reava druge vanije probleme u organizmu. Posle izvesnog
vremena treba ponoviti gladovanje i ono e delovati na
zaostale bolesti.
Kada acidozna kriza izvue" iz organizma bolesti nas
taje proces jaanja imuniteta, koji je ranije troen na borbu
protiv bolesti. Tako E. enk i H. Major, koji su istraivali
reakcije organizma na razliite bacile, navode da procesi
samozatite i poveanja imuniteta protiv mikroba nastaju
tek po isteku acidozne krize. To se ispoljava u tendenciji
brzog zarastanja rana, poveanju bakteriocidnosti organi
z m a , ime se objanjava povoljan uticaj gladovanja na m n o
ga septina (trulena) oboljenja.
7

Priniedba prevodioca.

65

Iz navedenog sledi zakljuak - dok kroz ovekov orga

nizam koji gladuje ne proe prva aciodzna kriza ne m o e se
raunati na izleenje hroninih oboljenja i naglo poveanje
otpornosti organizma.
Druga acidozna kriza i njen znaaj za ozdravljenje
organizma. Svaka bolest ima svoj informaciono-energij
ski koren" - psihiku koljku". Bilo koja bolest javlja se u
ovejem organizmu samo kada kod oveka postoje izo
bliena polja, na koja se moe privrstiti i na kojima se moe
razvijati k o r e n " bolesti.
Iz linog iskustva mnogi znaju d a j e bolest ranije bila
izleena" na ovaj ili onaj nain, ali posle izvesnog vremena
ima tendenciju da se ponovo javi. To upravo ukazuje na
prisustvo korena" bolesti u organizmu - psihike kolj
ke". Zato, im se u organizmu stvore povoljni" uslovi
k o r e n " bolesti puta izdanak" u obliku recidiva stare
bolesti.
Od trenutka prestanka prve acidozne krize do poetka
druge organizam nagomilava ivotnu snagu i obnavlja izo
bliene strukture polja, to informaciono-energijski koren"
bolesti liava ivotne sredine". Informaciono-energijski
zaetak bolesti postepeno se izvlai" iz struktura spoljanjih manifestacija (polja) oveka i nastaje druga acidozna
kriza. To se ispoljava u tome, to se kod nekih ljudi j a k o
intenzivira njihova glavna bolest ili se naglo pogorava
lino raspoloenje, odnosno dolazi do gubitka snage itd.
Navedeni simptomi ukazuju na to da je glad poela da
izvlai" bolest i da se treba strpiti dan - dva ili tri dana, da
bismo se konano oslobodili bolesti.
Nakon prestanka druge acidozne krize, koja je obnovila
strukture ovekovih spoljanjih manifestacija, poinje rad
na njihovom uvrivanju i jaanju. Tek sada su u orga
nizmu stvoreni uslovi za podmlaivanje i razvoj iznadnoimalnih sposobnosti.
66

Sledi zakljuak - dok ovekov organizam koji gladuje

ne pretrpi drugu acidoznu krizu ne moe se raunati na
potpuno izleenje od hroninih oboljenja, niti na j a s n o
izraen efekat pomlaivanja i razvoj iznadnormalnih spo
sobnosti.
Kao dopunski i prirodni oksidant unutranje sredine
organizma moe se i potrebno je pri gladovanju primenjivati vlastiti urin. To e omoguiti da se aktiviraju svi
navedeni procesi, aktivirani acidozom, i da se skrati duina
trajanja gladovanja.
Ako se progresija acidoze teko podnosi ona se moe
koiti" primenom mnogobrojnih terapeutskih, optefiziolokih i drugih terapija, a takode pijenjem mineralno-alkajnih voda.
Vano je istai sledee: opisani fizioloki procesi os
tvaruju se samo pri potpunom iskljuivanju hrane (i ak
napitaka koji sadre eer: slatki ajevi, voda s medom i
slino), zbog cepanja masnog tkiva i stvaranja kompenzovane kisele sredine - acidoze. Upotreba jela i eera u
zanemarivim koliinama nee omoguiti aktiviranje leko
vitog procesa gladovanja a organizam e zbog nedovoljne
ishrane biti potpuno iscrpljen.
II - Resorpeija tkiva organizma (autoliza - samoprobava"). Prema stepenu aktiviranja ivotne snage pri
gladovanju se obnavlja ranije polokano" kvantno i holografsko telo ovejeg organizma. Ona postaju jasna i jar
ka". Sve strane aktivnosti postepeno se unitavaju na kvan
tnom nivou, to dovodi do fizike resorpcije tkiva koja nije
svojstvena zdravom organizmu.
Jedan od mehanizama unitavanja svega s t o j e strano i
oslabljeno tokom gladovanja u organizmu jeste poveana
fermentaciona i enzimska aktivnost, a isto tako i fagocitarna
(od grkih rei: phagein - prodirati, kytos - elija, tj.
67

prodrljivac elija") aktivnost leukocita. Rezultat tog pro

cesa jeste da se tkivo raspada na sastavne delove. Ta pojava
poznata je pod nazivom autoliza. Na taj nain autoliza
omoguava organizmu da hrani elije na raun raspadnutog
tkiva, a neupotrebljivo da izbacuje.
Naunici su utvrdili da se enzimatinoj i fagocitarnoj
agresiji - autolizi u prvom redu podvrgavaju oslabljena i
boleu izmenjena tkiva, izrastaj i, tumori, hematomi, otoci,
patogeni mikroorganizmi i ostalo.
Za vreme gladovanja u trajanju od 36 asova aktivnost
fagocita moe da se povea tri puta. Osim te naune i
njenice vano je znati da aktivnost fagocita oscilira u zavi
snosti od godinjeg doba. Fagociti su najaktivniji u
maju-junu, a najmanje aktivni u novembru-februaru.
Odavde proizilazi d a j e za kvalitetno unitavanje stranog u
organizmu (izrataja, masnih tkiva, tumora itd.) najbolje
primeniti due gladovanje u maju-junu (Petrov post) i p o
eljno na urinu. U novembru-februaru gladovanje je p o
trebno radi poveanja otpornosti organizma, koja je sma
njena u tom periodu (Boini post).
Vano je istai i injenicu da se s poveanjem tempera
ture poveava aktivnost fermenata. Primena zagrevanja pri
gladovanju znatno pojaava procese autolize.
A. de Vriz, specijalista za lekovito gladovanje, pie:
Bukvalno prevedeno re ..autoliza" oznaava samoprohavu. U fiziologiji ta re se primenjuje za oznaavanje
procesa samoprobave ili raspada ivotnog tkiva pomou
fermenata (pobudivaa biolokih reakcija unutar elija) i
enzima (pobudivaa biolokih reakcija u vanelijskoj sre
dini organizma), a to tkivo unitile su same elije orga
nizma. Prema tome, to nije nita drugo, nego proces samo
probave organizma i probave u elijama organizma. Auto
liza je deo norma/ne fizioloke delatnosti organizma. Nor
malna autoliza sastoji se u dejstvu enzima na takve materije
68

organizma kao to su glikogen, masno tkivo, kotana sr

radi pripreme tih materija za unoenje u krvotok. Slino
tome, za pranjenje sadraja apscesa (gnojno zapaljenje
tkiva)* na povrini tela potrebna je autoliza, pri kojoj enzimi
probavljaju tkivo izmeu apscesa i povrine tela.
lako se priznavalo da je autoliza uobiajena ivotna
pojava, verovalo se da se taj proces ne moe potiniti kon
troli oveka i primenjivati u praktine svrhe. Bilo je poznato
da se patoloke tvorevine u organizmu mogu resorbovati pri
autolizi, ali su smatrali da do dubokih promena, potrebnih
za taj proces, moe doi samo u redim sluajevima - posle
velike iscrpljenosti u posleporodajnom periodu ili u periodu
menopauze. Takva stanja ne daju mogunost da se proces
autolize stavi pod kontrolu i usmeri prema potrebi. Izu
avanje gladovanja dovelo je do preokreta u tradicionalnim
shvatanjima. Nesumnjivo je da gladovanje, vrei duboke
promene u biohemiji organizma, predstavlja stimulans za
razvoj autolize i omoguava upravljanje tim procesom. To
nije novo otkrie u fiziologiji, j e r su ga priznavali pre vie
od sto godina ljudi koji su primenjivali gladovanje. Po
etkom X I X veka Silvester Grehem je rekao: To je opti
zakon ivotne evolucije da se pri gladovanju u prvom redu
apsorbuju i odstranjuju materije koje su najmanje potrebne
za ivotne funkcije. Pri strogom i duem gladovanju sma
njuju se a esto i potpuno nestaju sve bolesne tvorevine masna tkiva, ciste, tumori, irevi itd/*.
Drugi specijalista za lekovito gladovanje, G. Vojtovi
navodi primer sline resorpcije. Leio je bolesnika J. od 47
godina, koji je bolovao od: ishemijske bolesti srca, nesta
bilne stenokardije (angine pektoris) , ateroskleroze aorte,
modanih i koronarnih arterija, ekstrasistola i hipertonine
9

8
9

Priniedba prevodioca.
Priniedba prevodioca.

69

bolesti II stadijuma. Osim toga, bolovao je i od propratnih

oboljenja: osteohondroze vratno-grudnog dela kime, ira
na dvanaestopalanom crevu s deformacijom bulbusa, ek
cema gornji li udova, zavisnosti od hormona kore nadbu
brenih lezda (glukokortikoidna zavisnost), multifaktorijalne alergije i dnigih bolesti. Bolesnik je primenio tri kure
lekovitog gladovanja po frakcionoj varijanti. Posle prve
dvadesetodnevne kure gladovanja uoeno je znatno pobolj
anje linog oseanja bolesnika. Nestali su bolovi u srcu i
kimi, prestali su da ga mue bolovi u podbratku itd. Ali na
fonu pozitivnog dejstva gladovanja nakon dve nedelje posle
obnove ishrane intenzivirali su se ekcemi. Bolesnik je bio
upozoren na mogunost intenziviranja ekcema u pauzi iz
meu leenja, pa zato nije obnovio mazanje delova tela
hormonalnim kremama, ve je u ishrani ograniio uzimanje
hrane ivotinjskog porekla i otklonio je intenziviranje ek
cema lekovima koji ne sadre hormone. Posle druge kure
gladovanja u trajanju od 22 dana kod bolesnika je uoeno
stabilno slabljenje simptoma svih hroninih oboljenja, m e
u kojima i ekcema. Trea kura gladovanja sprovedena je
kao profilaksa dva meseca posle druge kure gladovanja.
Nakon godinu i po dana kod biveg bolesnika nije bilo
nikakvih simptoma ranijih bolesti. Na osnovu dva gastrofibroskopska ispitivanja eluca utvreno je da na elucu i
dvanaestopalanom crevu nema patolokih p r o m e n a i de
formacija, koje su pre lekovitog gladovanja otkrivene pre
vie od deset godina.
III - Princip prioriteta (prvostepenosti). Ranije je
ukazivano na to da ivotna snaga iz vezanog oblika prilikom
gladovanja prelazi u dinamiki oblik. Tokom tog prelaska
tkivo organizma se raspada. Patofiziolog V. V. Pautin, koji
je mnoge godine svog naunog rada posvetio izuavanju
fiziolokih mehanizama gladovanja, potvrdio je tu vanu
70

zakonitost: snani" organi za vreme gladovanja ive na

raun slabih". Najmanje gubitke ima tkivo nervnih centara
i srca. Navedeni podaci to i dokumentuju.
Gubitak teine organa i tkiva psa pri gladovanju do
momenta smrti (u % u odnosu na teinu pre gladovanja):
Salo
97
Creva
18
Slezina
60
Plua
17,7
Jetra
53,7
Guteraa (Pankreas)
17
Miii
30
Kosti
13,9
Krv
26
Nervni sistem
3,9
Bubrezi
25,9
Srce
3
Koa
20,6
J. Nikolajev, na osnovu viegodinje prakse lekovitog
gladovanja, iznosi svoje miljenje o tom fenomenu:
Gladovanje naglo poveava ruilake" procese, do
unitavanja i izbacivanja iz organizma svih vikova, ljake, i
svega to zagauje organizam i ometa njegovu normalnu
ivotnu delatnost. To se pre svega odnosi na patoloke
taloge i tvorevine, na primer taloge soli, viak sala, tok
sinih produkata razmene materija i drugo. Oslobaajui se
ljake, organizam prelazi na endogenu ishranu na raun
unitavanja vlastitog sala (masti), ugljenih hidrata i belanevina odreenih organa i tkiva, ali praktino ne zahvata
ivotno vane organe kao to su srce i mozak. Taj proces
pojaanog razaranja tkiva, elija i molekula propraen je
poveanjem obnavljajuih procesa na molekularnom, elijskom i tkivnom nivou i dovodi do obnavljanja i odreenog
71

podmlaivanja celog organizma i svih njegovih organa.

Zato se metod R D T osnovano moe smatrati metodom
stimulacije fizioloke regeneracije. Taj metod u potpunosti
se podudara s podacima koje nudi nauka o regeneraciji, koji,
takoe, u svim sluajevima reparativne i fizioloke regene
racije ima dve faze: unitavanje (razaranje) i obnavljanje ...
Prema tome, lekovito gladovanje moe se posmatrati kao
prirodni faktor stimulacije fizioloke regeneracije, koji o b
navlja i podmlauje elije, tkiva, molekule i hemijski sastav
celog organizma."
Dakle, princip prioritetnog ouvanja ivotno vanih
tkiva organizma potreban je da bi se u potpunosti upravljalo
organizmom u procesu gladovanja, i po prestanku glado
vanja brzo pristupilo njegovom obnavljanju.
Taj princip ukazuje na to d a j e , u prvom redu, potrebno
pojesti" sve to je strano i suvino. Zatim se moe , j e s t i "
vlastito tkivo i organi prema principu vanosti. U vezi sa tim
gladovanje se smatra operacijom bez noa, a hiring je pri
roda.
IV - ienje od ljake. Pol Breg je govorio:
Gladovanje je jedini nain
oslobodi otrovnih materija,
na organizam.
Gladovanje je veliki ista,
bolesti".

da se organizam
koje dospevaju u
ali

ne

lek od

Proces autolize i princip prioriteta omoguavaju da se

organizam oisti od ljake. ljakom emo nazivati produkte
razmene materija, koji se postepeno nagomilavaju u e
lijama naeg organizma, strane materije dospele u orga
nizam na ovaj ili onaj nain, kao i stare, o d u m r l e elije
promenjenog izgleda.
72

U ljaku, koja se stvara odprudukata razmene materija,

spadaju: krajnji produkti razmene belanevina - mokraevina, mokrana kiselina, kreatinin, amonijeve soli i neke
druge materije; krajnji produkti razmene ugljenih hidrata;
produkti koje organizam ne prihvata (ne asimiluje) zbog
p r o m e n e njihovog oblika usled termike i druge obrade
soli kalcij uma, kuhinjska so itd. Tome mnogo doprinose
prekomerna ishrana, nepravilna kombinacija produkata, ne
pravilan redosled uzimanja hrane u toku j e d n o g obroka,
nepridravanje bioritamske aktivnosti probavnih organa
(posebno uzimanje hrane nou).
U strane materije, dospele u na organizam, spadaju
materije koje se primenjuju u tehnolokom procesu: za
pripremanje h l e b a - izbeljivai brana, usitnjivai testa itd.;
pri konzerviranju konzervansi, materije koje poboljavaju
spoljanji izgled finalnog produkta (u kobasicama), soljenje
(stavljanje u salamuru), mariniranje itd.; hlorisanje vode,
boje za farbanje napitaka; nadevi u vakaim g u m a m a ,
b o m b o n a m a i drugo. Veina lekova i sintetikih vitamina,
uz m i n i m u m koristi za organizam, zagauje organizam ma
terijama koje su rezultat njihovog raspada. Uzmite veknu
industrijskog belog hleba: on je obraen, izbeljen, ofarban,
obogaen, oien, smekan, konzerviran i aromatizovan. I
sve to pomou sintetikih hemijskih ingredijenata. Danas je
skoro nemogue nabaviti veknu hleba koja se 100% sastoji
iz neobraenog mlevenog peninog brana, osloboenog
arome i sintetikih dodataka hrani.
U produktima ishrane ima mnogo soli. To je takozvana
skrivena s o " . Kada se upotrebljava stalno s produktima
ishrane, ona izaziva nezasitu e, oseaj suenja u ustima,
gubitak elastinosti koe i tonusa miia, nastaju razliiti
otoci, figura oveka gubi oblik i oteava se rad bubrega. Na
nau sreu, prvo ega se organizam oslobaa za vreme
gladovanje jesu so i tenost koja je vezana za nju.
73

Praksa pokazuje, da etverodnevno gladovanje uz upo

trebu Protijeve vode (vidi knjigu ienje organizma) o m o
guava da se iz organizma potpuno izbaei viak kuhinjske
soli i vode. Da bi se to ienje uoilo omoguava nam
prosta analiza mokrae. Za vreme gladovanja treba svakoga
jutra skupljati prvu jutarnju mokrau u flau i uvati je d v e
do tri nedelje na prohladnom mestu. Zatim flau (tlae)
pogledati prema svetlosti. Na dnu flae uoiete talog ku
hinjske soli zajedno s drugom ljakom itd.
To etvorodnevno ienje organizma spolja e se ispoljiti u tome da ete izgledati mladi i vitkiji. Sa skrivenom
solju" dalje se borite jednom nedeljno dvadeset etvoroasovnim ili trideset estoasovnim gladovanjem i to je
mogue manje koristite so u hrani. Zamenjujte je zainima
od trava (kinza Bi fora radians, perun - Petroselinum
sativum, mirodija - Anethum graveolens itd.), lukom, e
njakom, koji su prirodni dodaci jelima. Oni daju jelima
pikantnost. Vi ete mnogo bolje izgledati i bolje ete se
oseati pri gladovanju i dijeti bez soli.
Pol Breg navodi sluaj iz svoje prakse, kada su iz
organizma izbaene najtetnije materije (iva), sastavni deo
lekova kojima su ga leili" u ranom detinjstvu.
Naunici-lekari iz Odese obavili su istraivanja u vezi
sa izbacivanjem ive iz organizma. Najbolji preparati (me
du njima uvozni) izazivali su poveanje ive u mokrai za
34 puta, a ponekad i sporedne efekte, komplikacije na
bubrezima. Kada su primenili gladovanje, izbacivanje ive
iz organizma ubrzalo se za deset puta! 1 bez bilo kakvih
komplikacija, naprotiv - uoavalo se poboljanje opteg
raspoloenja i ozdravljenje organizma u celini.
Stare, izobliene i odumrle elije stalno se stvaraju u
organizmu. Stare elije su balast za organizam, optereuju
ga i ne koriste mu. Izobliene elije prete da se pretvore u
narastajui tumor, koji razara organizam. Izumile elije
74

truju organizam najstranijim otrovima, koji nastaju pri

raspadu leina. Upravo te otrove A. S. Zalmanov nazvao je
toksinima umora. Da bi se uinili nekodljivim i izbacili iz
organizma potrebna je ogromna koliina energije, to se
spolja izraava brzim zamaranjem i gubitkom snage. Z a
maranje i gubitak snage (iznemoglost) kod starih ljudi u
veini sluajeva posledica je zagaenosti organizma.
Sva opisana ljaka u organizmu stvara jedne ili druge
taloge, koji se u Ajurvedi nazivaju ama" - sluz. Oni gue
ivotne procese u organizmu i najee su uzroci oboljenja.
A u glavne uzroke (naroito za pojavu tumora), koji iz
azivaju skupljanje ljake na jednom ili drugom mestu u
organizmu, treba svrstati energetske zastoje (psiholoke
stege). Oni, kao to magnetno polje privlai opiljke eljeza,
koncentriu u sebi ljaku. elije organizma prinudno se
prilagodavaju pogoranim uslovima - degeneriu se i stva
raju tumor j e d n o g ili drugog oblika.
Ukrajinski naunik A. V. Nagomij u knjizi Starenje i
produenje ivota vraa se na ideje I. I. Menikova i pie:
Pristalice teorije samotrovanja pravilno su uoili da u
ivim organizmima stalno nastaju otrovni produkti ivotne
delatnosli i potpuno pravilno ukazuju na to da te materije, te
ljake" ivota mogu ejstvovati kao otrov na elije i tkiva
organizma/
Ukratko emo opisati mesta u ovekovom organizmu
na kojima se odlae jedna ili druga ljaka i spoljanje sim
ptome, koji ukazuju na taj proces.
O s l o n a c " radnih elija organizma je vezivno tkivo.
O n o u vidu pauine" obuhvata ceo organizam, svaki organ.
Radne elije su, kao muice", zaglavljene u njemu. Kroz
vezivno tkivo (pauinu") dostavlja se hrana do elija
(muica") i kroz njega se odstranjuju otpadi ivotne delatnosti. Vezivno tkivo obezbeuje nespecifini imunitet or
ganizma i mnogo toga drugog. Tako u njemu, pivom posre75

dniku izmeu elija i krvotoka, nagomilava se ljaka nastala

usled razmene materija a delimino i strane materije. Neki
naunici smatraju da u obavezu" vezivnog tkiva spada
asimilacija ljake i njeno zadravanje u sebi radi zatite
radnih elija. Kasnije, kada se za to stvore povoljni uslovi,
vezivno tkivo tu ljaku prenosi u krv radi njenog izbacivanja
iz organizma.
Prvi i glavni simptom zagaenosti vezivnog tkiva jeste
gubitak elastinosti, a simptom njenog ienja - norma
lizacija elastinosti. Drugi osnovni simptom je gubitak ne
specifinog imuniteta organizma. Razna probaanja, gr
evi, bolesti miia, opta predispozicija organizma na o b o
ljenja - posledica su te ozbiljnije zagaenosti. ienje
odstranjuje sve te pojave.
Sluzna ljaka belanevinaste prirode i krobni pro
dukti nagomilavaju se u upljinama plua, nosa, glave i usta.
Ceste prehlade, angine, maksilarni sinuzitisi, otitisi, gla
vobolje, ospe na koi lica, gubitak vida, obloen jezik i
neprijatan zadah pri disanju - posledica su te zagaenosti.
Odstranjivanje ljake iz tih delova organizma oslobaa nas
oboljenja.
Koa je univerzalni organ za izluivanje. Prosudite
sami, njena teina iznosi 2 0 % ukupne teine tela. Kroz kou
ovek moe izluiti tri i po puta vie otpada (ubreta), nego
kroz debelo crevo i mokranu beiku zajedno. Pri tom koa
izluuje sve vrste ljaka koje se nalaze u organizmu. Masna,
puna mitesera i bubuljiava koa govori o tome da je or
ganizam d o v r h a " pun ljake i da organi za luenje svojim
radom ne uspevaju da se izbore sa tim. Imunitet je oslabljen
a disanje kroz kou oteano. Reju, kod oveka sa takvim
simptomima svakoga asa moe da se javi ozbiljno o b o
ljenje.
Gladovanje omoguava da se u prvom redu proisti
koa, usled ega se i uoava efekat njenog poboljanja.
Uspostavljae njena zatitna funkcija i poveava imunitet.
76

Veoma mnogo ljake nagomilava se u jetri i unom

mehuru. Ona zadrava strane materije, koje ospevaju u jetru
(uni mehur) iz eludano-crevnog trakta prilikom probave
hrane. U jetri (unom mehuru) postepeno se nagomilava
(naroito kod ljudi kod kojih je jako izraen ivotni princip
ui") zastarela u i stvaraju se kamenii koji podseaju na
vosak. To prouzrokuje poremeaje svih oblika razmene
materija u ovekovom organizmu, izaziva zastoj venoznog
krvotoka i smanjuje probavnu funkciju organizma.
Za vreme gladovanja, priblino 7 - 1 0 . dana, kod vas
moe doi do ienja jetre u vidu proliva.Ugledaete crnu,
smrdljivu masu slinu mazutu koja je izbaena iz vas. To je
stara u i rastopljeni kamenii slini vosku.
Kada se jetra oisti obnovie se razmena materija ojaae i bre rasti kosa i nokti, popraviete se - ako ste bili
mravi, odnosno smraete - ako ste bili debeli, obnovie se
zubni emajl, izotrie se vid, poboljati pamenje i probava
hrane. Kao rezultat normalizacije venoznog krvotoka nestae hemoroidi, proirenje vena na nogama, uspostavie se
polna funkcija i nestae adenom. Uopte, ienje jetre
prouzrokovae neoekivane i prijatne metamorfoze u va
em organizmu, o kojima i ne sanjate.
U debelom crevu nagomilava se masa svih moguih
ljaka i parazita ije e vas izbacivanje zapanjiti. To se
naroito odnosi na ljude koji pate od zatvora, nepotpunog
pranjenja i prinudne stolice. Tome doprinosi nepravilna i
prekomerna ishrana. Potrebno je istai injenicu da se oko
stomaka esto razmeta emocionalna stega tuge i straha,
koju izazivaju ve opisani simptomi.
Naruavanje evakuativne funkcije debelog creva prou
zrokuje samotrovanje organizma. ljaka, koja nije izbaena
kroz anus, asimiluje se u krv i izbacuje kroz plua (disanje s
neprijatnim mirisom), kou (bubuljice, miteseri, ospa) i
bubrege (mutan urin s veoma neprijatnim mirisom).
77

Gladovanje omoguava da se obnove i normalizuju

funkcije debelog creva. Rezultat tog procesa jeste da ovek
dobija masu energije i stanje guenja se gubi. Disanje po
staje sveije, a koa istija. Normalizuje se krv i nestaju
raznovrsne teko izleive" bolesti.
ljaka se nagomilava u masnim i kotanim tkivima
miia koji su neaktivni - kao u depou ljake". Spolja se to
jedva primeuje, ali bez obzira na to ljaka gui vane
ivotne procese, koji se odvijaju u kostima.
ljaka se nagomilava i u radnim elijama organizma.
To se deava zbog naina ivota (malo kretanja, obilna
ishrana, emocionalna napetost i godine ivota). ljaka u
elijama oteuje genetiki aparat, to dovodi do gaenja ili
nepravilne sinteze belanevinastib struktura, a zatim i d e g e
neracije elija. Ako to due traje nastaje tumor, koji se
postepeno degenerie u maligni tumor.
ljaka u vidu tromba i mrlja (depoa) taloi se u krvnim
sudovima - tako nastaje patologija krvnih sudova. Skleroza
(otvrdnjavanje tkiva), ishemija (smanjivanje sadraja krvi),
insult (nagli prekid krvotoka), tromboza (zaepljenje), in
farkt (stvaranje arita odumrlog tkiva) i drugo.
Loe raspoloenje, nespokojstvo, napregnutost, stre
sovi, nervoza i nepotrebno uzbudivanje svedoe o bolesnom
stanju krvi. Za nas treba da budu uobiajeni optimizam,
veselost, bezbrinost i samouverenost. Svi ti simptomi m o
gu se objasniti jedino stanjem krvi koja je oiena ili neoiena.
ljaka koja se stalno nagomilava u organizmu pogoduje
stvaranju buduih ovekovih oboljenja. A kada priroda h o
e da izbaci tu ljaku, ona bira eksploziju", koja se naziva
bolest. Bolest je nain pomou kojeg priroda pokazuje da je
na organizam prepun toksinih materija i unutranjih ot
rova, a takode i leci organizam.
78

"Kada gladujemo pomaemo prirodi da izbaci produkte

raspada i otrove, koji su se nagomilali u organizmu. To zna
svaka divlja ivotinja. Gladovanje je jedinstven nain koji
pomae ivotinji da savlada fizike slabosti koje je obu
zimaju. To je njihov prirodni instinkt. Meutim, kod ljudi
stvar je sasvim drukija. Poto smo dugo iveli u uslovima
civilizacije um nam je mnoge prirodne zakone potisnuo.
Vie se oslanjamo na vetako (leimo se na klinikama,
savremenim lekovima i postajemo bogalji) nego na priro
dno (jednostavno odgladovati i ozdraviti).
Kada poinje gladovanje organizam na raun meha
nizma informaciono-energijske homeostaze poinje da
m e t e " ljaku, obnavlja strukturu tkiva i funkcije organa.
Taj proces deluje tako da sve ranije nabijeno" (na opisanim
mestima) naglo dospeva u krvotok (na primer, amonijak se
pri gladovanju izbacuje hiljadu puta jae nego obino) i
organe za luenje radi izbacivanja iz organizma. Bubrezi,
creva i plua za vreme gladovanja rade veoma aktivno,
izbacujui iz organizma otrovne produkte raspada masti
(aceton, masne kiseline), belanevina (tirozin, triptofan),
fenilalalin, fenol, kreazol, indikan (sve toksine materije s
neprijatnim mirisom), pesticide, teke metale, radionukleotide, lekove, dodatke ishrani (zaine) i slino. Plua od
stranjuju oko 150 razliitih toksina u gasovitom stanju. To
prouzrokuje intoksikaciju - naglo pogoranje linog
oseanja oveka koji gladuje. To je prirodni proces kojeg
se ne trena bojati, ve treba tipeti i pomoi ga preduzimajui
razliite mere ienja: istiti debelo crevo klistirima, upo
trebljavati vodu (protijevu, destilovanu), prati telo (bez sa
puna), etati na sveem vazduhu, ispirati usta.
Vi moete suditi o vlastitoj zagaenosti organizma pre
ma loem stanju, koje oseate, po obloenom jeziku, u
zavisnosti od izgleda i debljine sloja na njemu, mutnoi
mokrae i koliine taloga u njoj, koliini gnoja i sluzi, koji
79

se lue kroz oi, ui, nos i prema smradu koji se iri iz vaeg
tela i iz usta pri disanju.
U prvom redu organizam se oslobaa ustajale vode,
kuhinjske soli i soli kalcij uma. Zatim se troi bolesno izo
blieno tkivo, salo u trbunoj duplji i miii. To nije nita
drugo do proces autolize, koji pomae da se organizam
oslobodi toksina i ljake. Dalje se odvijaju dva paralelna
procesa - u zavisnosti od prioriteta troi se tkivo organizma
i elije se iste iznutra. Ti procesi traju tokom itavog
perioda fizioloki korisnog gladovanja.
Primera radi, Pol Breg na ovaj nain opisuje izbacivanje
ljake iz organizma za vreme gladovanja:
Kada primenjujem desetodnevno potpuno gladovanje
svakoga jutra uzimam za probu prvu jutarnju mokrau.
Sipam je u malu flaicu i stavljam na prohladno mesto.
Posle nekoliko dana u mokrai se uoavaju mali kristali.
Zatim aljem mokrau na hemijsku analizu, koja pokazuje
da se u mokrai nalaze tragovi D D T i drugih otrovnih
pesticida ...
Jednom prilikom, kada sam gladovao 21 dan, devet
naestog dana osetio sam jake bolove u mokranoj beici,
posebno neprijatne prilikom mokrenja. Dao sam mokrau
na analizu i pokazalo se d a j e ona prezasiena D D T i drugim
otrovima. Kada su ti otrovi izali iz mene osetio sam ogro
man priliv energije. Beonjae u mojim oima postale su bele
kao sneg, a koa na telu poprimila je lepu boju."
Opisana pojava dosta je rasprostranjena. Prema tome,
kada vam se pri gladovanju neoekivano pojave jaki bolovi,
to ukazuje da ivotna snaga otkida" najstraniju ljaku i
unitava patologiju. Radujte se to j o imate dovoljno ivot
ne snage i izbaviete se od opakih bolesti. Neoekivani i jaki
napadi gladi, koji se javljaju tokom prvih 20-25 dana
gladovanja, ukazuju na bunt"patologijespoljanjih mani
festacija - psihikih koljki". Ali ako oseaj gladi nastaje
80

posle tog roka treba prekinuti gladovanje. Znajte da psi

hike koljke", odumirui, dejstvuju na svest naglim oseajem gladi, kako bi se to bre prekinulo gladovanje. Pretrpite tu glad 3 0 - 6 0 minuta. Ako za to vreme ne prestane
oseaj gladi, znai da ste proli rok fizioloki korisnog
gladovanja i vreme je da prekinete gladovanje.
Kod ljudi naeg vremena organizam je toliko prepunjen
ljakom, da neki mogu umreti ne od gladi, ve od opisane
intoksikacije. O tome govore mnogi specijalisti za lekovito
gladovanje: J. Nikolajev, P. Breg i drugi. Organi za luenje
ne uspevaju da neutraliu i izbace ljaku iz organizma.
Nastaje blokada" - organizam se ne prilagoava glado
vanju. To se obino deava petog - desetog dana glado
vanja. Covek koji gladuje prestaje da gubi na teini, po
veava se opta slabost, javljaju se gaenje, glavobolja,
nesanica, moe se poveati i temperatura tela, nastaju srana
slabost i aritmija. To su glavni simptomi blokade" (jake
intoksikacije).
Iz radova uvenih domaih fiziologa i biohemiara (V.
V. Pautina, M. N. Saternikova, J. M. Geftera) poznato je da
za vreme prinudnog dueg gladovanja organizam ivotinja i
oveka umire, esto pre nego se potpuno iscrpi, kao rezultat
blokade" (samotrovanja produktima raspada). Kada se u
procesu lekovitog gladovanja ti produkti raspada izbacuju iz
organizma posredstvom itavog niza terapija (proiava
jui klistiri, kupke, masaa, poveana ventilacija plua, et
nje) ovekov organizam koji gladuje, podnosi gladovanje u
trajanju do 30 do 40 dana bez ispoljavanja bilo kakvih
znakova samotrovanja.
Ako se simptomi blokade", bez obzira na preduzimanje opisanih mera, poveavaju treba prekinuti glado
vanje. Posle oporavka tokom jedne-dve nedelje, za koje
vreme treba uzimati sokove i svezu biljnu hranu, treba
ponoviti gladovanje. Trajanje gladovanja ne srne biti veliko
81

- najdue 3-7 dana. Shvatanje te pojave omoguava nam da

se struno borimo s njom i da postignemo odline rezultate
pri gladovanju. U daljem izlaganju bie naveden metod
m e k o g " ulaenja u sistem gladovanja.
Prema tome, u pravu je bio Buhinger koji je govorio:
Lekovito gladovanje je izluujue, proiavajue le
enje svih tkiva i sokova organizma, pri emu produkti
raspada belanevina dejstvuju kao stimulatori na nervni
sistem."
V - Normalizacija mikrollore organizma i njegove
zatitne funkcije. Aktiviranje naslednog aparata elija pri
gladovanju izraava se pre svega u jedinstvenom prestro
javanju njegovog fermentnog sistema, usmerenog na uni
tavanje patolokih arita infekcije, tkiva, tumorskih tvo
revina, promena na oiljcima.
Pri gladovanju ne uoava se komplikovanje virusne
infekcije. Za vreme epidemije gripa n i j e d a n ovek, koji se
nalazi u stanju gladovanja, nee oboleti. Posle prvih kura
doziranog gladovanja ljudi rede obolevaju od virusne in
fekcije ili je podnose u lakem obliku. Pri viestrukom ili
sistematskom gladovanju oni prestaju da boluju, izmeu
ostalog, i od virusnih oboljenja. Za vreme gladovanja na
staje proces potpunog unitavanja arita skrivene infekcije.
Infekcija koja se nalazi u kapsuliranom - latentnom
stanju, praktino je otporna na savremene antibakterijske
terapije (leenje antibioticima, sulfanilamidima i drugim
lekovima). Obrnuto, u tom periodu ivota mikroorganizmi,
koji se nalaze u zatitnim kapsulama, postaju otporniji na te
medikamente i druga lekovita sredstva. Pri gladovanju te
kapsule unitavaju se fagocitima i fermentima, koji se akti
viraju acidozom.
Neki specijalisti za gladovanje istiu sledeu injenicu.
Kod ljudi, kod kojih se za vreme gladovanja intenziviraju
82

arita skrivene infekcije, uoava se izraenija dinamika

lekovitog procesa. Takvo aktiviranje skrivenih arita ne
koi, ve naprotiv pomae bre izleenje hroninih obo
ljenja pri gladovanju. Ui inoterapija u kombinaciji s glado
vanjem omoguava brzo i efikasno unitavanje skrivenih
arita infekcije. Na primer, stvaranje gnoja u usnoj duplji
ukazuje na proces unitavanja slinih arita u eonim i
maksilarnim sinusima i na proces ienja korena zuba.
Deformisane membrane elija koje stare" pri glado
vanju poprimaju oblik koji je slian obliku mladih elija.
Proces elija koje se brzo dele pri tome se usporava. Pres
trojavanje fermentacionog sistema pojaava reeeptore nervnih zavretaka, koji su utemeljeni u membrane elija i
sposobni da pojaavaju barijernu funkciju aktiviranjem ne
kih materija u elijama. Na taj nain pri gladovanju se
obezbeuje kompleksno obnavljanje barijernih funkcija e
lija preko normalizacije membrana. To znai da se glado
vanjem mogu obnavljati barijere elija, barijere organa i
poveavati otpornost celog organizma.
U periodu gladovanja kod oveka se menja crevna mi
croflora. Kao rezultat oksidacije organizma unitava se trulena mikroflora, ali se istovremeno obnavlja i odrava
mikroHora kiselomlenog vrenja (kao kod zdrave dece).
Rezultat toga je da posle gladovanja mikrotlora creva po
boljava sintezu vitamina, aminokiselina i drugih bioloki
aktivnih materija, na primer fermenata, medu kojima i nezamenjivih.
Kada se pri gladovanju uzima urin, koji poveava oksidaciona svojstva u organizmu i aktivira autolizu, proces
otklanjanja infekcije je mnogo bolji.
Gladujui, organizam titi najslabije elije - eluca i
creva. Prekida se luenje sone kiseline koja Ijuti epitelijalne elije eluca. Obrnuto, te elije (eluca i creva)
sadre u sebi masna jeinjenja, koja ih tite pri gladovanju.
83

Po zavretku gladovanja i prelaska na obnavljajuu ishranu

tokom prvih 2 4 - 4 8 sati reima ishrane te elije ponovo
izbacuju masna jedinjenja u krvotok. Ako se u to vreme
upotrebljava masna hrana to e preopteretiti krv i jetru
m a s n o o m , prekinuti runkcionisanje eludano-crevnog
trakta i izazvati druge tetne posledice. Radi toga prvih dana
obnavljanja ishrane masnu hranu treba iskljuiti. ak i ki
sela pavlaka i mlad kravlji sir su otrovni" produkti.
ovekov organizam, koji redovno gladuje, lako se prilagodava naglim promenama temperature i d o s t a j e otporan
na hladnou. Na primer, Pol Breg pie o svom iskustvu.
Zahvaljujui redovnom gladovanju i pravilnoj ishrani
moj organizam se lako prilagodava na veliku hladnou.
Ponekad bolje podnosim nepovoljne klimatske uslove nego
ljudi koji su roeni u tim mestima i koji su se od roenja
navikli na takvu klimu. Mogu napustiti svoju kuu, koja se
nalazi u okolini Palm-Springsa u Kaliforniji, u januaru kada
termometar pokazuje plus 27C danju i oko 16"C nou i
avionom odleteti u gradove srednjeg Zapada - kao to su
Mineapolis, drava Minesota, ili u Kanadu, na primer, u T o
ronto gde je temperatura u to vreme 25-35"C ispod nule".
VI - Asimilacija ugljen-dioksida i a z o t a iz v a z d u h a .
E n d o g e n a i s h r a n a . Akademik M. F. Gulj, kao i drugi ino
strani naunici istiu da pri promeni kiselo-alkalne rav
notee prema kiseloj sredini ubrzavaju se procesi asimi
lacije ugljen-dioksida od strane elija. Prema zakonima
hernije, kisela sredina plazme krvi lake predaje, a elije
krvi i elije krvnih sudova u tom periodu aktivnije apsorbuju ugljen-dioksid, koji je rastvoren u krvi.
Radovima profesora M. I. Volskog i njegovih sledbenika utvreno je da, pri promeni kiselo-alkalne ravnotee
krvi prema kiseloj sredini, ubrzava se asimilacija azota iz
vazduha od strane elija. Na taj nain azot uporedo s
84

ugljenikom, zasiujui aktivnije eliju, doprinosi pobolj

anju biosinteze belanevina i drugih jedinjenja u eliji.
Dokazano je da se ugljenik iz ugljen-dioksida u eliji
pretvara u ugljenik organskih materija (H. A. Krebs, Evans i
drugi), a da dva molekula kiseonika pri upotrebi ug
ljen-dioksida od strane elija daju organizmu dopunsku
energiju.
Kvalitativna i koliinska sinteza nukleinskih kiselina
(od njih se sastoji genetski aparat elija), kao i aminokiselina i drugih bioloki aktivnih materija, tkiva ovejeg
organizma direktno proporcionalno zavisi od procesa asi
milacije u elijama rastvorenog ugljen-dioksida iz krvi. Kod
mladih ljudi ta biosinteza je savrenija i, shodno tome,
kvalitetnija nego kod starijih. Najsavrenija biosinteza je
kod dugovenih ljudi, slabija kod ljudi roenih s defektnim
genetskim aparatom i kod hroninih bolesnika.
Pri gladovanju u uslovima promene kiselo-alkalne rav
notee prema kiseloj sredini oveje elije pojaano asimiluju ugljen-dioksid i azot, pribliavajui se nivou asi
milacije tih materija elijama biljaka. To i jeste potpuno
kvalitetna endogena (unutranja) ishrana.
Pri potpunom iskljuivanju produkata ishrane za vreme
gladovanja u poetku se pojaano cepaju vlastite masne
rezerve organizma na sastavne delove. U prvom redu iz
masti se stvaraju nezasiene (tene) masne kiseline. Meu
njima se nalaze takozvane visokomolekularne nezasiene
masne kiseline, koje ine osnovu mnogih vitamina, hor
m o n a i drugih bioloki aktivnih materija. Radi toga elije
organizma odmah ih koriste kako bi odrale neophodne
ivotne aktivnosti. Ali krajnji produkti raspada masti su
mnogobrojne organske kiseline, koje se jednim imenom
nazivaju ketonska tela. Osim toga, kao i pri raspadanju bilo
kojeg tkiva, stvara se ugljenina kiselina koju elije
asimiluju u obliku ugljen-dioksida ili se ta kiselina izluuje
85

kroz plua. Ti krajnji produkti raspada masti, kad dospeju u

krvotok, menjaju njegovu kiselo-alkalnu ravnoteu prema
kiseloj sredini (acidoza). Upravo acidoza, koja se razvija pri
gladovanju, poboljava proces potronje ugljen-dioksida od
strane elija, to jest pojaava biosintetiki efekat. Pri p o
boljanju biosinteze organizam kvalitetnije asimiluje k e tonska tela, koja se pretvaraju u vane belanevinaste i
nebelanevinaste strukture. Pri tome se gube pojmovi nezamenjive aminokiseline, deficit hranljivih vitamina, belan
evina itd.
Na taj nain acidoza, koju regulie organizam, obezbeduje savrenu ishranu i snabdevanje energijom ovejeg
organizma. Karakteristino je da posle prvog acidoznog
maksimuma (vrhunca) oboleli znatno manje gube telesnu
teinu. A k o pri umerenom reimu kretanja (motornom re
imu) ovek prvih dana gubi po kilogram telesne teine,
posle acidoze gubi po 5 0 - 1 5 0 grama. To se objanjava
biosintezom koja obezbeduje efekat plus energiju.
Drugim recima, gladovanje obezbeduje oveku kva
litetno drugu vrstu ishrane i snabdevanja energijom, to se
izraava jedinstvenim lekovito-profilaktikim efektom, koji
se ne moe postii ni jednim drugim medikamentnim ili
prirodnim leenjem.
VII - Fizioloko mirovanje organa. Gladovanje bitno
smanjuje optereenje na mnoge organe, to omoguava
obnavljanje oteenih struktura organizma i njihovih fun
kcija. Srce se odmara pri gladovanju. eludac i probavni
trakt jaaju zahvaljujui gladi. Slaba probava iezava. U
vezi sa tim donekle je opravdana preporuka Pola Brega da
se za vreme gladovanja ne treba klistirati, to daje m o
gunost debelom crevu da se regenerie.
Kao rezultat fiziolokog odmora i remonta g e n a " kod
mukaraca se obnavlja polna potencija. Kod ena u kli86

maksu mogu ponovo da se obnove redovne menstruacije.

Nestaje netrpeljivost prema okolini, razdraljivost i obnav
lja se sposobnost oveka da se prilagodava stresnim situa
cijama.
VIII - Poveanje razmene materija i asimilacione
sposobnosti organizma. Gladovanje izaziva poveanje
razmene materija u prvih 3 0 - 4 0 dana perioda obnavljanja za
5 - 6 % . Posle gladovanja hrana se bolje asimiluje. N o r malizuje se razmena materija. Samo zato gladovanje se
preporuuje starijim ljudima kod kojih se ti procesi odvijaju
tromo.
IX - Podmladivanje organizma. Engleski naunik
Haksmej izveo je eksperimente sa crvima iz zemlje. On je
obinom hranom hranio celu koloniju tih crva, a po j e d n o g
crva izolovao je od drugih i povremeno ostavljao bez hrane.
U svemu ostalom nain ivota i ishrane izdvojenog crva bio
je slian ishrani i nainu ivota kolonije. Kao rezultat
eksperimenta crv koji je povremeno gladovao nadiveo je
devetnaest pokoljenja crva, koji su iveli u koloniji.
Doktor Mjuler iz Ncmake veoma je tano zapazio:
... gladovanje je jedinstven evolucioni metod pri k o m e
se pomou sistematskog ienja moete postepeno vratiti u
normalno fizioloko stanje'.
Profesor Morgulis na osnovu eksperimenata koje je
obavio doao je do vanog zakljuka:
Kako laboratorijski, tako i kliniki eksperimenti pot
vrdili su podmladujue dejstvo gladovanja. Ako ono nije
suvie dugotrajno, deluje blagotvorno i m o e se uspeno
iskoristiti za savladavanje starake nemoi i tromosti, a
takode i za poboljanje funkcija osnovnih organa (krvotoka,
disanja), poveanja snage miia i otrine oseaja ... Izra
avajui se bioloki, iako organizam ne dobija novi pod87

sticaj, on postaje snaniji, j e r je osloboen neaktivnosti.

Odnos izmeu citoplazme i jezgra menja se u korist preovladavanja jezgra, usled ega se morfoloke elije, iz kojih
se sastoji organizam, podmladuju i postaju slinije embrio
nalnim elijama. Time se m o e objasniti energian rast, koji
one ispoljavaju pri pravilnom reimu ishrane".
Profesor L. V. Poleajev, doktor biolokih nauka, p o
znati specijalista za regeneraciju udova kod ivotinja, ovako
pie o podmlaujuem efektu gladi:
Gladovanje je proces poviene fizioloke regeneracije,
obnavljanja svih elija, njihovog molekularnog i hemijskog
sastava".
Biohemijske promene pri gladovanju i obnavljanju
izgubljenih i oteenih udova su sline. Kako pri glado
vanju, tako i pri regeneraciji postoje dva procesa: razaranje
(odumiranje, povreivanje) i obnavljanje (regeneracija).
Proces razaranja karakterie se raspadom belanevina,
p o m a k o m unutranje sredine organizma prema kiseloj
strani i acidozom. Proces obnavljanja pojaava stvaranje
belanevina, ujednaava unutranju sredinu organizma,
otklanja aeidozu. Pojaanje procesa razaranja pojaava
proces obnavljanja. Zato se lekovito gladovanje m o e
posmatrati kao prirodni proces fiziolokog obnavljanja
organizma. U osnovi lekovitog gladovanja je optebioloki
proces, koji podmlauje tkiva u elom organizmu.
Kao rezultat due prakse gladovanja utvreno je da je
podmlaivanje najbolje izraeno u ovekovom organizmu.
Posebno je primetan efekat podmlaivanja koe - linije i
bore postaju manje vidljive, a pege (mrlje), mesta bez pig
menta i bubuljice polako nestaju. Koa dobija lepu boju,
poboljava se struktura tkiva. Oi su bistrije i izraajnije.
Pravilno tumaenje podmlaujueg efekta gladovanja
sadrano je u dejstvu ivotne snage organizma. Ona se
88

stvarno moe i treba je uvebavati pomou razumnog gla

dovanja. Dodao bih jo sledee: pri gladovanju smanjuje se
toplotna sposobnost organizma. Treba znati da obina tem
peratura tela od 36,6"C spontano oteuje spiralu D N K nosioca nae naslednosti. Smanjivanje temperature tela pri
gladovanju i pojaanje fermentacione aktivnosti omogu
avaju da se otklone ta oteenja, to normalizuje sintezu
belanevina - kao kod mladih ljudi.
Devet posebnih mehanizama, koje glad pokree, ne
mogu se aktivirati nalazei se u reimu ishrane.

NAINI G L A D O V A N J A 1 N J I H O V E
KARAKTERISTIKE
Gladovanje - moni, prirodni metod, koji se
medu specijalistima smatra as adutom "
narodnih
lekovitih sredstava.
Ono to glad ne izlei, nee nita izleiti.
Gladovanja se meusobno razlikuju po duini trajanja i
kvalitetu. Duina trajanja sastoji se u rokovima sprovoenja
gladovanja, a kvalitet - u nainu njegovog sprovoenja.
Razmotrimo detaljnije te dve velike grupe.

DUINA

TRAJANJA

GLADOVANJA

Svaki ovek koji eli da gladuje, prvo postavlja pitanje

- koliko dana je potrebno da odgladuje da bi ozdravio,
podmladio se i stekao posebne sposobnosti. Uenje o sta
dijumima procesa gladovanja i obnavljanja organizma o m o
guava da se da kvalifikovan odgovor na to pitanje: glado89

vanje moe biti potpuno - zavreno i nepotpuno - preki

nuto. Uenje daje odgovor i na pitanje koliko je potrebno
vremena za postizanje planiranih rezultata. Postoje tri stadijuma procesa gladovanja i obnavljanja organizma. Tokom
svakog stadijuma u spoljanjim manifestacijama i u fizi
kom telu oveka odvijaju se posebni procesi, prema kojima
se ti stadij um i i nazivaju.

PERIODI

GLADOVANJA

Prvi stadijum se naziva iritacija hrane". Duina tra

janja tog stadijuma obino je 2 - 3 dana. oveka iritiraju bilo
kakvi signali hrane: njen oblik i miris, razgovori o jelu, zvuk
posude za pripremanje i serviranje hrane i drugo. Ti signali
izazivaju luenje pljuvake, kranje u stomaku, oseaj sisa
nja u ustima; pogorava se san, poveava razdraljivost i
javlja loe raspoloenje. Ponekad se kod bolesnika uoava
neznatno komplikovanje simptoma bolesti. Telesna teina
brzo opada (gubitak teine do 1 kg dnevno). ed obino nije
velika.
Utkaj prvog stadijuma gladovanja na ovekove spoIjanje manifestacije. Kada se ovek odrie uobiajenog
uzimanja hrane i ne zadovoljava nastali oseaj gladi od tog
momenta poinje rad na uspostavljanju poretka u vlastitoj
svesti. ovek svesno trpi i samim tim disciplinuje, odnosno
stavlja pod kontrolu oseaj ukusa i gladi.
Pogoranje sna, razdraljivost i slino u tom stadijumu
gladovanja oznaava unutranju borbu i potinjavanje ose
aja volji oveka. Redovno gladovanje j e d n o m u 1-2 m e seca po 2 - 3 dana menja ovekove navike i stvara kvalitetno
drugu linost.
Ljudi kod kojih su jako razvijeni oseaj gladi, ukusa i
sklonost prema alkoholu, duvanu, narkoticima i kod kojih
90

su ti oseaj i i sklonosti osvojili" vei deo svesti, kapri

ciozni su, nastrani, nestrpljivi i prepuni oseaja samosaaljenja. Oni dopunjavaju vlastiti oseaj gladi i ukusa, zado
voljavajui njegove zahteve. Veoma teko gladuju, iako im
gladovanje donosi najvie koristi.
Kada izdre navalu umiruih strasti" u tom stadijumu
gladovanja (prvih 2 - 4 dana) ovek gubi neodoljivu udnju
prema alkoholu, narkoticima i duvanu. Pri tome se ne u o
ava ni sindrom ukidanja" kod ljudi koji su zavisni od
glukokortikoidnih hormona nadbubrenih lezda, od lekova
koji blokiraju ili aktiviraju receptore elija, od sredstava
koja razreduju krv (finilin i drugi).
Stadijum iritacije hrane je svojevrstan test, koji otkriva
u b r e " u ovekovoj svesti. Svi negativni oseaji i misli,
koji su se kod njega pojavili tokom tih 2 - 3 dana, ine to
ubre". Kada ga odstrani, ovek postaje kompaktniji i
energijski snaniji, a to znai da uspenije odoleva ne
povoljnim uslovima i bolestima.
Uticaj prvog stadijuma gladovanja na fizioloke
procese. Stadijum iritacije hrane je blagi stres za orga
nizam. Taj stres u prvom redu izaziva aktiviranje glavnog
pulta" upravljanja ovejim organizmom hipotalamusa.
Hipotalamus poinje da lui razne materije, koje ispoljavaju
posebno dejstvo na lezde sa unutranjim luenjem radi
prilagodavanja organizma na opstanak bez hrane.
Posle 24 asa gladovanja kod oveka se naglo poveava
luenje iz hipofize somatotropnog hormona - hormona
rasta. Taj hormon aktivira hormon guterae (pankreasa)
glukogen, koji pojaava cepanje glukogena u jetri, to obez
beduje ishranu organizma. On otklanja intoksikaciju orga
nizma blagotvornim uticajem na titastu lezdu.
Ako gladovanje traje due od 24 asa, hipotalamus
produava da upravlja prilagoavanjem organizma na glad,
luei tkivne neurohormone. Pomou tih hormona ostva91

ruju se prilagoavajue reakcije organizma, koje su usmerene na otklanjanje intoksikacije, obnavljanje rada
imunog sistema, genetskog aparata, barijera elija, neu
tralizaciju alergijskih reakcija u organizmu itd. U tom perio
du znatno se poveava aktivnost fagocita na unitavanju
patolokili mikroorganizama.
Prvih 3-4 dana gladovanja iz organizma se aktivno
izbacuje suvini natrijum kroz mokrane kanale, kou,
creva, a s njim i suvina' voda. Istovremeno, normalizuje
se razmena belanevina, iji je rezultat nestajanje otoka bilo
kojeg porekla.
Prema tome, postupkom gladovanja u periodu trajanja
stadijuma iritacije hrane ( 2 - 3 daha) vi izazivate fizioloki
duevni potres u svom organizmu, poveavate njegovu fagocitarnu i imunu zatitu, izbacujete iz organizma suvini
natrijum i tenost. Moete se izleiti od oboljenja koja su se
aktivirala za vreme trajanja tog stadijuma i smrati od 2 do 4
kilograma.
1

Drugi stadijum naziva se narastajua acidoza". Ovaj

stadij um poinje od 2 do 3 dana gladovanja i zavrava se
prvom acidoznom krizom - estog-desetog dana gladovanja.
Treeg do petog dana uzdravanja od uzimanja hrane
oseaj gladi se obino smanjuje, a ponekad i potpuno nes
taje, poto se u to vreme poveava ed. Prema istrai
vanjima doktora Vegera, otprilike kod j e d n o g oveka od
etrdeset ljudi koji gladuju oseaj gladi zadrava se za
vreme trajanja itave kure gladovanja. Uzrok te pojave je u
spoljanjim manifestacijama oveka i oznaava prisustvo
j a k o g arita oseaja gladi s kojim ovek ne ume da se bori.
On stalno misli na jelo to j o vie provocira glad. U tom
sluaju treba se svesnim voljnim naporom prebaciti na
suprotnu temu. Na primer, zamisliti da svaki trenutak vaeg
gladovanja spaava oveanstvo. Priblino tako je postupao
92

Porfirije Ivanov. Uopte, prisustvo oseaja gladi ni u kom

sluaju ne smanjuje efikasnost gladovanja, ve je oteava.
Kod veine ljudi koji gladuju uoava se poveanje opteg
usporavanja. Ponekad, naroito ujutro, neki bolesnici se
ale na glavobolju, vrtoglavicu, muku i oseaj slabosti. Te
pojave se u znatnom stepenu smanjuju ili potpuno nestaju
posle etnje i uzimanja alkalnih voda (boromi"). Uoava
se poveanje belih ili sivih naslaga (sloja) na jeziku, suvoa
jezika i usana, sluz na zubima, miris acetona iz usta, suvoa i
bledilo koe. Kod nekih bolesnika uoava se neznatno
komplikovanje simptoma propratnih hroninih somatskih
oboljenja. Gubitak telesne teine dostie 3 0 0 - 5 0 0 grama
dnevno. Sve te pojave kod ljudi koji gladuju ispoljavaju se
razliitim intenzitetom od estog do desetog dana glado
vanja, posle ega se stanje obolelih bizo menja. Nastaje
trei stadijum.
Uticaj drugog stadijuma na ovekove spoljanje ma
nifestacije. Za vreme trajanja stadijuma narastajue acido
ze u spoljanjim manifestacijama oveka produava se rad
koji je poeo u prethodnom stadij umu. ivotna snaga, ne
troei se na preradu, asimilaciju hrane i izbacivanje pro
dukata njenog raspada, poinje da cedi" odnosno da istis
kuje sve suvino i strano iz organizma. Time se objanjava
poveanje belih i sivih naslaga na jeziku, suvoa jezika i
usana, sluz na zubima - simptomi luenja ljake.
U vezi sa nastalom slabou i intoksikacijom u or
ganizmu se aktiviraju patoloki oseaj i samosaaljenja, te
nja za komforom, odsustvo elje da se trpi dobrovoljna
patnja, oseaj zavisti i nepravednosti prema ljudima koji nas
okruuju (Zato ja tako patim, bolujem, a oni ive raskalano i nita im ne nedostaje?" i slino).
Intenziviranje simptoma jedne ili druge bolesti govori o
njenom iskorenjivanju i oznaava dobar efekat procesa gla
dovanja.
93

Kada se ovekove spoljanje manifestacije oslobode

svojih psiholokih stega i oseaja koji ih optereuju, nastaje
unutranje smirenje, normalizuje se san i nestaje glavobolja.
etvrtog ili petog dana gladovanja kod nekih ljudi moe se
javiti duevno blagostanje. ak i mrano, kino, vreme
oveku se moe uiniti prijatnim, a ljudi koji ga okruuju
dobrim. Ako je ovek pre gladovanja esto nesvesno ulazio
u beznaajne sporove, provocirajui konflikte, to se posle
gladovanja skoro ne uoava.
Uticaj d r u g o g s t a d i j u m a g l a d o v a n j a n a fizioloke
p r o c e s e . Poev od 2 do 3 dana gladovanja dolazi do kva
litetne promene sekrecije eludano-crevnog trakta. Prekida
se luenje sone kiseline. Umesto nje u otvor eluca pro
bijaju" se nezasiene masne kiseline i belanevine.
Nezasiene masne kiseline aktiviraju tkivni neurohormon holecistokinin, koji gui oseaj gladi. Zato od treeg do
etvrtog dana gladovanja ljudi ne oseaj u elju za hranom.
Osim toga, nezasiene masne kiseline obezbeuju izra
zit efekat izbacivanja ui. Pri gladovanju u je otkrivena
ak i u debelom crevu. Snaan efekat izbacivanja ui p o
mae ienje jetre i une kese od stare, ustajale ui i
delimino normalizuje funkcije tih organa.
Od sedmog do devetog dana gladovanja potpuno pre
staje sekrecij a eluca za varenje hrane, a umesto nje javlja se
takozvana spontana eludana sekrecija. Sekret koji se pri
t o m e stvara sadri veu koliinu belanevina, koje se p o
novo asimiluju kroz sluzokou eluca u krvotok. Nastanak i
korienje spontane eludane. sekrecije pri gladovanju je
vaan mehanizam za prilagoavanje, koji smanjuje gubitak
belanevina i obezbeuje organizam stalnim dotokom aminokiselina - plastinog materijala koji se koristi za stvaranje
i obnavljanje belanevina u najvanijim organima.
Jo jednom istiem: ako za vreme gladovanja ovek
uzima jednolinu hranu, makar i u minimalnim koliinama,
94

kod njega e se razviti simptomi distrofije. To se objanjava

time, to povremeno unoenje u eludac ak i neznatnih
koliina hrane pobuuje peristaltiku eluca i creva z b o g
ega ne dolazi do blokade rada probavnih lezda i zadrava
se oseaj gladi. Pri tome se, takoe, naruava normalni
proces razmene materija. Organizam se blagovremeno ne
prestrojava na unutranju ishranu i do patolokih promena u
elijama, njihove dezorganizacije, moe doi znatno pre
nego to se upotrebe vlastite unutranje rezerve organizma.
Pri potpunom gladovanju, kada ovek koji gladuje pije
samo vodu, ne uoavaju se nikakve distrofine pojave. Or
ganizam se na odreeno vreme prilagoava svojoj unu
tranjoj ishrani, tj. ishrani vlastitim rezervama masti, belan
evina, ugljenih hidrata, vitamina i mineralnih soli. Ispo
stavlja se da ta ishrana zadovoljava sve njegove potrebe i da
j e veoma kvalitetna.
U drugom stadij umu gladovanja pojaava se oksidacija
unutranje sredine organizma ketonskim telima i nagomi
lava se ugljenina kiselina. To prouzrokuje prestrojavanje
fermentacionog aparata u elijama organizma i ukljuivanje
u aktivni reim ranije priguenih mehanizama. Feimentacioni aparat se snano aktivira na cepanju svega to je
nesvojstveno organizmu (tim mehanizmom neutralise se
intoksikacija), to jest aktivira se autoliza.
Zato, to se u tom stadij umu gladovanja ukljuuju m e
hanizmi kvalitetne ishrane u elijama, nema potrebe za
aktiviranjem hormona rasta a hipofiza ga stvara za 5 - 7 dana
uz normalne pokazatelje. To govori da je stres, koji je
besneo prvih dana gladovanja, zamenjen koenjem nervnog
sistema - poelo je odmaranje celog organizma. ovek se
osea oputeno. Sveopte oputanje - bitan je uslov za
kvalitetno ienje tkiva i elija organizma.
Prema tome, kada odgladuje itav stadijum narastajue
acidoze, ovek naglo aktivira imunitet organizma, unitava
95

u njemu patogenu mikrotloru, oslobaa se od najstranije"

ljake i delimino moe resorbovati manje i nekompaktne
tumore, a obezbeduje i dobar fizioloki mir (odmor) probavnim organima i nervnom sistemu.
Trei stadijum nosi naziv kompenzacije ili adaptacije.
On poinje prestankom acidozne krize i zavrava se ie
njem jezika i pojavom jakog oseaja gladi. Duina trajanja
ovog stadijuma, kao i prethodnih, individualna j e . U pro
eku on poinje od estog do desetog dana gladovanja i
zavrava se etrdesetog-sedamdesetog dana gladovanja i
kasnije. Duina trajanja ovog stadijuma zavisi od rezervi
masti u organizmu: to ih je vie, trajanje je due.
Ovaj dugotrajni stadijum treba razbiti na dva dela. Prvi
deo poinje od prve acidozne krize i zavrava se drugom
acidoznom krizom: to je od estog do desetog, pa do dva
deset treeg-dvadeset petog dana gladovanja. Drugi deo
treeg stadijuma poinje po zavretku druge acidozne klize i
zavrava se pojavom jakog apetita i ienjem jezika: to se
deava od dvadeset treeg-dvadeset petog, pa do etrde
setog-sedamdesetog dana gladovanja. Tako veliki raspon
objanjava se razliitom telesnom teinom ljudi koji gladu
j u . Kod nekih ona moe iznositi 6 0 - 7 0 kilograma, a kod
drugih - 8 0 - 1 0 0 kilograma.
Pogledajmo ta se deava tokom trajanja tih stadijuma u
ovekovom organizmu i zato ih treba primenjivati.
Prvi deo treeg stadijuma gladovanja odvija se ovako:
od estog do desetog dana tokom j e d n o g dana ili ak ne
koliko asova, esto nou, kod oveka koji gladuje dolazi
do naglog preokreta stanja organizma - acidozne krize.
Znatno se poboljava lino oseanje, smanjuje se ili pot
puno nestaje oseaj fizike slabosti, javlja se bodrost,
poboljava raspoloenje, prestaju razni neprijatni oseaj i u
telu, iezavaju oboljenja koja su u prethodnom stadijumu
bila intenzivirana. Kod nekih ljudi koji gladuju, to
96

poboljanje ide u talasima, pri emu su svetli trenuci u

poetku kratkotrajni, a zatim postaju sve dui i dui. Jezik se
isti od naslaga, smanjuje se miris acetona iz usta, lice
poprima lepu boju - ono kao da postaje prozirnije a oi
bi jeste. Srani tonovi su zvuniji a puis se normalizuje.
Dnevni gubitak telesne teine je minimalan - 100-200
grama dnevno. Psihiko stanje se obino znatno poboljava,
prestaje uznemirenost, smanjuju se napregnutost (napetost)
i depresija. To traje sve dok ne pone druga acidozna kriza
za vreme koje se pogorava lino oseanje i aktiviraju
hronina oboljenja. Duina trajanja druge acidozne krize je
ista kao i prve, ali simptomi ispoljavanja oboljenja mogu
biti izraeniji.
im proe druga acidozna kriza ovekov organizam je
praktino obnovljen i poinje energetsko pumpanje i sa
bijanje" ovekovih spoljanjih manifestacija. ovek vidi"
razne bljeskove (sevanja) i osea probadanja, koja nastaju u
tom periodu gladovanja. Dolazi do nivelisanja informaciono-energijskih neuravnoteenosti (asimetrija) i pro
bijanja zapuaa" u ovekovim spoljanjim manifesta
cijama. oveje holografsko telo poprima jasne konture i
jarku svetlost.
Gubi se po 5 0 - 1 0 0 grama telesne teine dnevno ili
manje. To traje sve dok u organizmu postoje drugostepena
tkiva, koja se mogu cepati. Taj deo zavrava se jakim
oseajem gladi i ienjem jezika (ienje jezika moe da
kasni). To ukazuje na zavretak procesa fiziolokog gla
dovanja i izleenja. Sada treba polako izai iz gladovanja obnoviti uzimanje hrane. Ako se to ne uradi, nastaje pato
loko gladovanje, za vreme kojeg se javljaju nepovratni
procesi, koji podrivaju ne s a m o ovekovo zdravlje ve mu
ugroavaju i ivot.
Uticaj prvog dela treeg stadijuma gladovanja na
ovekove spoljanje manifestacije. ivotna snaga tokom
97

prvog dela procesa gladovanja obavlja prvostepeni rad na

obnavljanju funkcija i struktura organizma.
Na raun svesnog strpljenja dolazi do ienja ovekovih spoljanjih manifestacija od drugostepenog emocionalno-oseajnog ubreta". Patoloke misli i elje ne deluju
na ovekovu svest tako energino kao u stadijumu iritacije
liranom. One tako laskavo i uporno apif, smiruju, hvale i
kau - vreme je da se prekine gladovanje, ve je mnogo
uraeno. A k o se pod uticaj em tog apata" pone izlaziti iz
gladovanja, najverovatnije da e se takve misli vremenom
ukoreniti i stvoriti svojevrsne mlade useve" u naoj svesti.
Na primer, vi ete se osloboditi od zlobe i samosaaljenja,
ali e ostati gordost, oseaj nadmoi i slino, to e nas
uvesti u druge karmike nemire.
Uticaj prvog dela treeg stadijuma gladovanja na
fizioloke procese. Glavna fizioloka karakteristika tog pe
rioda gladovanja jeste kompenzovana acidoza. Unutranja
sredina organizma prestaje da se pomera prema kiseloj
strani, a sistemi, koji prilagoavaju organizam novim us
lovima ivota, rade maksimalnom snagom. To se posebno
odnosi na lezde s unutranjim luenjem. Upravo za vreme
tog perioda gladovanja samoregulacija organizma dostie
maksimum, jer odstranjuje patologiju iz organizma.
Posle prve acidozne krize naglo se poveava imunitet
organizma. I samo tada proces autolize (resorpcija tkiva)
odvija se punom snagom, produavajui da otklanja ne
poznate tumore, arita infekcije, patoloka tkiva i druge
izrasline iz organizma.
A k o je u prva dva stadijuma gladovanja autoliza tkiva
organizma inila jedini izvor ishrane, u treem stadijumu
autoliza ima ulogu prirodnog hirurga.
Usled obnavljanja genetskog aparata elija pri gla
dovanju nastaju potpuno nove elije, a u nekim organima
stvaraju se dodatne elije. Kao rezultat otklanjanja starih,
98

pasivnih, elija organi i tkiva organizma postaju mnogo

mlai.
Uticaj drugog dela treeg stadijuma gladovanja na
o v e k o v e spoljanje manifestacije. Drugi deo treeg sta
dijuma gladovanja poinje drugom acidoznom krizom. Nje
gov nastanak v e z a n j e sa procesima koji se javljaju u ovekovim spoljanjim manifestacijama.
Svaka bolest ima svoj informaciono-energijski koren",
koji se pri stvaranju povoljnih uslova u organizmu
prestrojava na jedan ili drugi patoloki proces. Po pravilu,
veina bolesti uspeno se razvija u trulenim uslovima. Pri
gladovanju, usled stvaranja kisele sredine u organizmu,
bolesti se liavaju ivotne sredine" i prekidaju spolja vi
dljive aktivnosti, ali koreni" ostaje. Ako ovek posle
gladovanja nastavi da ivi ranijim nainom ivota, ,,koreni" ponovo puta bolesni izdanak i sve to je prolo
javlja se ponovo.
Ako piva acidozna kriza otklanja stablo bolesti", dru
ga acidozna kriza unitava koren bolesti". Do toga dolazi
zato to ovekove spoljanje manifestacije, poprimajui i
zasiujui se raznim energijama, istiskuju" iz sebe stranu,
njima nesvojstvenu energiju. Izlazak te energije uzrokuje
pojavu druge acidozne krize. ovek, koji je pri gladovanju
prebrodio drugu acidoznu krizu, po pravilu, potpuno oz
dravi.
U m n e (intelektualne) ljake" skoro da nema. ovek,
koji je potpuno izdrao taj stadijum gladovanja iznutra se
pretvara u potpuno drugu, savreniju, linost. Na primer,
doktor Karington ovako opisuje oseaje oveka, koji je
izdrao celu kuru gladovanja:
Iznenadno i potpuno podmlaivanje; oseaj neuobi
ajene lakoe i zdravlja potpuno obuhvata oveka koji je
gladovao, izazivajui zadovoljstvo i opti oseaj blago
stanja i vika ivotne aktivnosti".
99

ivotna snaga, posle uspostavljanja informaciono-energijskog poretka u organizmu za vreme druge aeidozne krize,
vie se ne troi na borbu s bolestima, ve se nagomilava u
organizmu. Holografsko telo, kanali i akre postaju jarki i
jasni. Upravo u tom momentu u ovekovom organizmu
odvijaju se aktivnosti na stvaranju njegovih skrivenih m o
gunosti. Na primer, neki ljudi posle takvog gladovanja
sposobni su da itaju rude misli, drugi vide treim o k o m " ,
kod treih se razvija intuicija, etvrti su sposobni da primaju
informacije i dostiu religiozne istine, a kod nekih ljudi
razvija se sposobnost za leenje drugih.
Uticaj drugog dela treeg stadijuma gladovanja na fi
zioloke procese. Naravno, to se organizam due nalazi u
uslovima kompenzovane acidoze, u njemu se due odvijaju
lekovito-obnavljajui i podmlaujui procesi.
Za vreme dugotrajnog gladovanja elije nekih organa se
po nekoliko puta potpuno obnove. Na taj nain u njima se
uvruje zdrav genetski aparat i gubi sposobnost razno
vrsnih degeneracija, vezanih za mutacije i druge genske
poremeaje. To, sa svoje strane, stabilizuje organizam u
stanju maksimalne aktivnosti. Drugim recima, ovek se fi
zioloki nalazi u uzrastu 2 0 - 2 5 godina, iako ima 4 0 , 60, pa
ak i 80 godina i vie (setite se Pola Brega).
Trajanje drugog dela treeg stadijuma gladovanja kod
svakog oveka je individualno. Drugi deo treeg stadijuma
obino se zavrava vujim" apetitom. Jezik se potpuno
isti od naslaga (ali ne uvek). Za to vreme kod nekih ljudi
koji gladuju, donekle se pogorava san, javljaju im se snovi
u kojima neki vide ukusnu hranu, a drugi znak, koji oz
naava kraj gladovanju. Na primer, jednom sam u snu video
crtu, a drugi put sam sanjao da se nalazim na ivici dubokog
ponora. Od tog momenta nastaje proces obnavljanja i ovek
koji gladuje poinje da jede.
100

Prema duini trajanja gladovanje se smatra potpunim,

ili zavrenim, kada je ovek proao sva tri stadijuma gla
dovanja. Gladovanje se smatra prekinutim, ili nepotpunim,
ako se kod bolesnika nije javila jaka potreba za uzimanjem
hrane i nije oien jezik. Drugim recima, gladovanje koje
se uklapa u prvi, drugi stadijum i prvi deo treeg stadijuma
gladovanja smatra se nepotpunim, ili prekinutim.
Pod frakcionim gladovanjem podrazumeva se serija
prekinutih gladovanja, od kojih neki traju od prve do druge
acidozne krize, a poslednje se zavrava samo kada nastupi
oseaj gladi i dode do ienja jezika.
Prekinuto gladovanje primenjuje se u onim sluajevima
i u odreenom periodu da bi se pomou njega resili pro
blemi nastali sa zdravljem. Na primer, za vreme akutnog
stanja bolesti, radi normalizacije temperature i otklanjanja
oigledne patologije.
Potpuno gladovanje primenjuje se veoma retko radi
izleenja od ozbiljnih hroninih oboljenja i samousavravanja.
Frakciono gladovanje zamenjuje potpuno. Covek ne
moe uvek da odjednom izdri potpuno gladovanje. M e
utim, seriju prekinutih perioda gladovanja, koji kao re
zultat daju efekat potpunog gladovanja, svaki ovek lako
podnosi. Pri tome prvo gladovanje treba da traje onoliko
d u g o , dok ne proe prva acidozna kriza. Period obnavljanja
traje onoliko, koliko je trajalo samo gladovanje. Drugo
gladovanje treba da traje do druge acidozne krize, a period
obnavljanja organizma treba da traje 1,5-2 puta due od
perioda gladovanja. Tree gladovanje traje sve dok se ne
pojavi oseaj gladi i ne oisti jezik. U nekim sluajevima
(kod jakog oteenja organizma) potrebno je uraditi do pet
prekinutih gladovanja i ak ih sledee godine ponoviti radi
potpunog izleenja. U periodima obnavljanja organizma
izmeu gladovanja koriste se namirnice k o j e . n e sadre
101

ivotinjske belanevine (mleko, mlad kravlji sir, sir, meso,

jaja i slino). U tom sluaju i za vreme tih perioda produava
se lekoviti efekat gladi - asimiluje se ugljenina kiselina i na
njenoj bazi produava proces biosinteze.
Vano je znati sledee - radi leenja, u m n o g i du
h o v n o g usavravanjaprimenjuju se tri stadijuma gladovanja
(do pojave oseaja gladi i ienja jezika). Stadijum iscrp
ljenosti (iznuravanja) zabranjuje se.
Period obnavljanja (rehabilitacije). Proces rada p o m o u
gladi vremenski je razvuen i obuhvata ne samo vreme
trajanja gladovanja, ve i vreme potrebno za obnavljanje or
ganizma. Zato gladovanje predstavlja prvu etapu rada nad
vlastitim organizmom, a obnavljanje posle gladovanja
drugu.
Postoji opta bioloka zakonitost koja se sastoji u tome
da posle zavretka svakog procesa ugnjetavanja ili koenja
neminovno nastaje proces uspona, obnavljanja. Tu zako
nitost izuio je 1. P. Pavlov i njegovi sledbenici a formulisana je u tezi:
S t o j e intenzivniji i dublji (do odreenih granica) pro
ces iscrpljivanja, intenzivniji je i snaniji proces obnav
ljanja".
Drugim recima, nastaje proces uvebavanja ivotne
snage.
Gladovanje prouzrokuje stanje iscrpljenosti - koenja.
Posle prekida gladovanja uoava se poveanje regenerativnih sposobnosti organizma (ivotne snage).
Posebnu panju zasluuje samoobnavljanje tkiva, do
kojeg dolazi prvih dana posle prekida gladovanja. To nam
omoguava da obratimo posebnu panju na vanost perioda
obnavljanja ishrane organizma. Mnogi specijalisti smatraju
da efikasnost primene gladovanja zavisi ne samo od
gladovanja, ve i od osobenosti sprovoenja perioda obnav
ljanja organizma.
102

Od prvih dana ishrane javljaju se elije koje burno

sintetizuju D N K (skriveni period" ishrane, iako je u stvari
dosta j a s n o izraen). Prema stepenu poveanja duine tra
janja obnavljanja naredne ishrane poveava se broj elija
koje intenzivno sintetizuju D N K .
Naunici iz Instituta za gastroenterologiju otkrili su da
se kod obolelih ljudi kao rezultat sprovoenja dvadeset
o s m o d n e v n o g gladovanja u elucu javljaju nove elije sa
svetlom protoplazmom, koje se po zavretku gladovanja
tokom 2 0 - 3 0 dana postepeno pretvaraju u elije odgovorne
za zatitu tog organa (dodatne elije, koje lue sluz namenjenu za zatitu eluca od povreda). Posle nekoliko kura
gladovanja, ak i kod ljudi koji boluju od eludano-crevnih
oboljenja, eludac postaje kalajisan .
Pravilno sprovoenje obnavljajueg perioda zahteva
specifina znanja, to se uglavnom odnosi na pravilnu is
hranu. Ishrana oveka prolazi kroz svojevrsnu evoluciju, a
ta evolucija za vreme gladovanja udvostruuje se.
Razmotrimo proces od samog poetka, odjajane elije
koja se deli. Na toj etapi ovek predstavlja manju grupu
elija. Tokom prve nedelje ivota ovek" se hrani onim to
je pre toga sakupila jajana elija. To je ishrana u m a n cetom - masti, belanevine i pigmenti. Delei se dalje, elije
ovejeg organizma za nedelju dana pojedu" rezerve umanceta. Dalje odravanje u ivotu je na raun posebnog
omotaa embriona - trofoblasta, koji svojim fermentima
topi tkivo majinog organizma i asimiluje njegove pro
dukte. Dalje ishrana je preko krvi, koja do svake elije
donosi hranljive materije. Na kraju, kada se ovek raa,
ishrana se obavlja kroz eludano-crevni trakt. Reju, pri
sutan je proces koji ide od elija organizma prema spolja
njoj sredini preko niza prilagoenih m e h a n i z a m a - p o s r e d nika (krv i organi za probavu).
103

Prema tome, ishrana oveka konkretno je ishrana svake

elije njegovog tela. Ali, da bi do te ishrane dolo treba
normalizovati rad eludano-erevnog trakta (svojevrsnog
skladita produkata), krvi (transportno-distributivnog sis
tema) i fermenata u samoj eliji (potroaa produkta).
Za vreme gladovanja, naroito dugotrajnog, u ovejem
organizmu javljaju se obrnuti procesi - od spoljanje
sredine u eliju. U prvom stadijumu gladovanja treba da se
iskljui eludano-crevni trakt. U drugom stadijumu u te
nim sredinama organizma (krvi, limfi itd.) treba da se
stvori sredina, koja e aktivirati fermente u elijama (kao
kod trofoblasta). Trei stadijum gladovanja predstavlja ak
tivnu potronju svega suvinog i stranog u organizmu. Posle
drugog dela treeg stadijuma gladovanja ishrana organizma
analogna je ishrani jajaue elije, koja se deli - potronja
hranljivih zaliha same elije. Ako se za vreme tog stadijuma
spolja ne unesu hranljive materije u organizam, ubrzo e
zbog iscrpljenosti nastupiti smrt.
Proces izlaska iz gladovanja treba da aktivira ranije
ograniene mehanizme potronje hranljivih produkta i da
ogranii mehanizme nastale za vreme gladovanja. N a r a v n o ,
za to je potrebno ne samo vreme, ve i posebna hrana, koja
bi pomogla organizmu u dotom prestrojavanju, a ako je
mogue i produila korisno dejstvo gladovanja. Ako se to
potceni moe se izgubiti lekovito dejstvo gladovanja, naneti
organizmu teta i ak umjeti zbog odsustva probave. Prob
lem izlaska iz gladovanja bie razmotren U daljem izla
ganju. Sada emo opisati proee, koji se deavaju u ovekovom organizmu za vreme obnavljajue ishrane.
Ovi procesi se, takoe, mogu podeliti na stadij ume za
vreme kojih se organizam prestrojava sa endogene na spoljanju ishranu.
Prvi s t a d i j u m naziva se astenicmm" i ima svoje osobenosti. Te osobenosti, uglavnom, zavise od duine trajanja
104

gladovanja, jer treba da aktiviraju' spoljanju probavu

koja je bila ograniena za vreme gladovanja.
Ako je ovek odgladovao stadijum iritacije hranom ' 2 - 3 dana, nema problema s probavom pri obnavljanju
ishrane. Moe jesti istu hranu, kao i pre gladovanja.
Ako je ovek odgladovao stadijum narastajue acid o z e " - 6 - 1 0 dana, treba za vreme izlaska iz gladovanja da
uradi dve stvari: da omogui organizmu da izbaci ljaku
koja je bila pomerena za vreme gladovanja, i da aktivira"
ishranu. Narastajua acidoza za tih 6 - 1 0 dana gladovanja
izazvana je velikim dotokom ljake u krv. Ako ovek od
j e d n o m pone da jede kuvanu i teku hranu (krompir s
maslom, meso, mlad kravlji sir, supe, bor, kiselo testo s
maslom i slino), delimino ograniena probava ne moe
kvalitetno da vari tu hranu i dostavlja u krv polufabrikate"
- svojevrsne ivotinjske lepkove (krobni, belanevinasti) i
ini krv lepljivom. Bujica ljake, pomerivi se s mesta g d e j e
ranije zalegla, treba da bude vraena u tetive, masna i druga
tkiva organizma. Kao rezultat toga kod oveka se mogu
pojaviti bolovi i bolesti, kojih pre gladovanja nije bilo. A oni
bolovi i bolesti koji su ranije bili mogu da prou. To se
objanjava fenomenom prebacivanja ljake s j e d n o g na dru
go mesto u organizmu.
Ishrana posle 6 - 1 0 dana gladovanja mora biti tena
(svee iscedeni sokovi od povra, odvari od trava pripre
mljeni s protijevom vodom uz dodatak meda), svee ubrana
(voe, povre, moe se uzimati obareno povre na vodi do
stanja polugotovosti) - tokom prvih 3 - 4 dana. uvajte se
prejedanja. Radi ienja jezika pre svakog jela treba bri
ljivo savakati koricu hleba, na koju je narendan enjak, a
zatim tu koricu ispljunuti. Usled toga usna duplja i jezik
postaju isti i poprimaju roze boju. Naslage na jeziku u tim
danima ukazuju da ienje organizma j o traje.
105

Poevi od treeg-etvrtog dana do e s t o g - d e s e t o g

dana, kao dopuna navedenom, treba jesti lileb od proklijale
penice, monolitne kae na vodi uz dodatak morskog ku
pusa. Tek posle takve pripreme moe se prei na uobiajenu
ishranu (najbolje prema mojoj knjizi Ishrana i hrana). Kriterijum prelaska na uobiajenu ishranu je nestanak naslaga
na jeziku. Taj simptom ukazuje na to d a j e zavren aktivni
period ienja posle gladovanja.
Ako tako postupite, izbaciete ostatke ljake, bez pro
blema ete aktivirati probavu, dopunski ete oistiti orga
nizam i smraete.
Ako je ovek odgladovao stadijum adaptacije" do
druge acidozne klize - 2 3 - 2 5 dana, spoljanja probava je
j a k o ograniena, a proces oslobaanja organizma od ljake
odvija se punim tempom. Pri tako dugom trajanju gla
dovanja izlazak iz gladovanja mora biti veoma oprezan i
znalaki. Ishranu treba poeti svee isceenim sokovima,
razblaenim protijevom vodom. Otprilike piva 2 dana treba
piti razblaene sokove na pola s protijevom vodom, druga 2
dana sokove razblaene s treinom vode, a sledea 2 dana
piti nerazblaene sokove. Posle toga u dnevni obrok moe
se ukljuivati svee ubrana biljna hrana. Ako se ne mogu
nabaviti sokovi, treba obnavljati organizam s odvarima od
trava i raskvaenim suvim voem. U narednim danima treba
ukljuiti u ishranu manju koliinu hleba od proklijale pe
nice i kae skuvane na vodi. Ne zaboravite da pre jela
savaete koricu hleba, natrljanu enjakom i da je zatim
ispljunete.
Ako je gladovanje zavreno i ovek osetio glad, znatno
je lake primenjivati obnavljajui! ishranu. Prvo, nema in
toksikacije i drugo, organizam prirodno aktivira" probavu.
Jedina preporuka u tom sluaju jeste - ne prejedati se i
uzimati prirodnu biljnu hranu.
106

Kada zavri potpuno gladovanje ovek, do kraja tog

procesa osea jak apetit, posle prvog uzimanja manjeg
obroka hrane ( 1 0 0 - 2 0 0 grama soka) osea maksimalnu
zasienost, ali ve nakon kraeg vremena ( 2 0 - 3 0 minuta)
ponovo osea jaku glad. e se u potpunosti zadovoljava
ispijenim sokom. U to vreme kod ljudi koji su odgladovali
pojaava se slabost, poto se deo energije sada troi na
preradu i asimilaciju hrane. Tada treba lei u postelju.
Stolica se javlja, po pravilu, posle 2 do 3 dana ishrane.
Telesna teina prvih dan-dva obnavljajueg perioda pro
duava da se smanjuje ( 1 0 0 - 2 0 0 grama dnevno).
Astenini stadijum obnavljajueg perioda karakterie
se pobuivanjem ivotnog principa vetra". Radi njegovog
neutralisanja potrebno je svakodnevno mazati telo mas
linovim uljem ili istopljenim maslom, uz primenu vruih
kupki.
Drugi stadijum pod nazivom intenzivno obnavljanje"
nastaje kada organizam aktivira" probavni sistem. O b n a v
ljanje probavne funkcije zavisi od duine trajanja pret
hodnog gladovanja. Ako je ovek gladovao 2 - 3 dana, taj
stadijum nastupa odmah; ako je gladovao 610 dana, tada
treeg-etvrtog dana; ako je gladovao 2 0 - 3 0 dana, tada
p e t o g - s e d m o g dana, a ako je gladovanje zavreno, tada
nastaje bre - etvrtog-estog dana.
Apetit bizo raste. Sada radi zasienja ve treba uzeti
dovoljno veliku koliinu hrane. Telesna teina oveka brzo
se poveava - priblino u istim razmerama, kao to se
smanjivala za vreme gladovanja i dostie prvobitni nivo za
period koji odgovara duini trajanja gladovanja, a ponekad
ak i bre. Paralelno se poveava i fizika snaga, brzo se
popravlja raspoloenje, a nezdravi simptomi veim delom
nestaju. Arterijski pritisak dostie normalni nivo, puis je
stabilan a stolica se normalizuje. Veliki apetit i dobro ras107

poloenje zadravaju se posle gladovanja, otprilike, j e dan-dva puta due od vremena trajanja gladovanja.
Najvea i esta greka u periodu obnavljanja jeste
neznanje da se kontrolie oseaj gladi. Oseaj apetita, koji je
bio pod kontrolom, s novom snagom dejstvuje na ovekovu
svest i pretvara ga u mehanizam za vakanje hrane. Treba
jesti umereno, birajui hranu, ujutro i za ruak. Time ete
regulisati i usaglasiti energiju organizma s prirodnim
ciklusima.
Drugim recima, to due traje gladovanje, snaniji je i
dui period intenzivnog obnavljanja.
T r e i s t a d i j u m obnavljanja nosi naziv normaliza
cija". Posle gladovanja apetit kod ljudi je umeren a probava
normalna. To ukazuje na potpuno obnavljanje spoljanje
ishrane. Raspoloenje je ujednaeno i spokojno.
Upozorenje: ne savemjem da se za vreme treeg sta
dijuma uzima suvie sveza biljna hrana, bogata balastnim
materijama (kupus, argarepa, lisnato povre i slino). Te
materije znatno pojaavaju fermentacione procese i prouzrokuju poveano stvaranje gasova (vodonika). A to nije
nita drugo, nego jaanje ivotnog principa vetra " i svega
nepovoljnog to taj princip donosi (bolovi u krstima, hlad
noa u telu, slabo varenje itd.). Balansirajte svoj dnevni
obrok dovoljnom koliinom kaa, povra i voa, koji sadre
manju koliinu balastnih materija. Ne upotrebljavajte j a k o
ohlaenu hranu. To se naroito odnosi na ljude konstitucije
vetra " i ljude koji pate od poveanog stvaranja gasova.
Poetak treeg stadijuma, takode, zavisi od duine tra
janja prethodnog gladovanja.
Na osnovu toga koliko su kod oveka koji gladuje
izraeni stadijumi gladovanja i obnavljanja, m o e se suditi o
efektu gladovanja. Ako su oni jasno i blagovremeno izra
eni, gladovanje odmah daje najbolji lekoviti efekat.
108

Kod drugih ti stadijumi su ili dobro izraeni, a vre

menski zaostaju, ili su blagovremeni, a nedovoljno izraeni.
To su ljudi kod kojih je jako naglaen ivotni princip slu
zi" ili vetra". Efikasnost gladovanja kod njih je smanjena,
pozitivni rezultati ispoljavaju se usporeno ili nisu postojani.
Takvi ljudi moraju da uzmu u obzir individualnu konsti
tuciju i da sprovedu kvalitetno drugi nain gladovanja, o
k o m e e biti rei kasnije. U svakom sluaju strpljenje i
upornost bie nagraeni - dostignuete postavljeni cilj i
potpuno izleiti organizam.

KARAKTERISTIKE
POJEDINIH
GLADOVANJA

NAINA

Umesto da uzimate lekove - bolje je odgladova ti jedan dan.

Pri svakom oboljenju najbolje je da pacijent
nita ne jede.

Kao s t o j e navedeno, naini gladovanja razlikuju se po

kvalitetu. U osnovi, razlika u kvalitetu je nain na koji se
gladuje. Na primer, gladovanje se moe primeniti na kla
sian" nain, moe na urinu, a moe i nasuvo". Osim te tri
razlike postoji niz varijanti kod jednog naina upranjavanja gladovanja, a isto tako kombinacija sva tri naina u
j e d n o m procesu. Na primer, ovek prva 2 - 3 dana gladuje
nasuvo", sledeih 5-10 dana - na urinu i j o 5-10 dana klasino".
Pored svega opisanog, svaka kola gladovanja (ruska J. Nikolajev, Porfirij Ivanov, A. Suvorin; amerika - H.
elton, P. Breg; francuska - lv Vivini; engleska urinoterapeutska - D. Armstrong itd.), svaka klinika za glado109

vanje ima svoje poglede i naine, koji mogu biti u su

protnosti s pogledima i nainima druge kole. Pri tom ijedni
i drugi navode argumente u svoju korist. Neu da
polemiem o suprotnostima u pristupu leenju gladova
njem, ve u ih samo naznaiti. Va zadatak je da na osnovu
vlastitog iskustva i linih sklonosti odaberete najprihva
tljiviji nain gladovanja za sebe.
K L A S I N O " G L A D O V A N J E u trajanju od 20 do
30 dana u naoj zemlji uvedeno je u veini medicinskih
ustanova, koje lece bolesti gladovanjem i podrazumeva
sledea pravila.
Prvo pravilo - radi boljeg ulaska u proces gladovanja
uzima se velika doza purgativa (magnezijuma ili so Bar
bara": najmanje 60 grama rastvara se u 3 0 0 - 4 0 0 mililitara
vode i pije se odjednom). Purgativ se primenjuje pred od
ricanje od hrane sa sledeim ciljem.
Prvo, pri ienju eluca i creva bre se aktiviraju
mehanizmi za prestrojavanje na kvalitetniji unutranji reim
ishrane.
Drugo, bre nestaje oseaj gladi. Kod ljudi, kojima su
nepotpuno oiena creva, oseaj gladi zadrava se j o 2 - 3
dana.
U retkim sluajevima purgativ se moe primeniti p o
novo nakon 2 - 3 dana gladovanja, ako bolesnik u ekskrementu uoava veu koliinu ekskrementnog kamenja. P o
novna primena purgativnih sredstava, bez posebne potrebe,
nije poeljna. To moe na odreeno vreme da narui razm e n u jona u organizmu, da izazove gaenje, pa ak i p o
vraanje.
Preporuke: ako ne elite to da radite, ponite gla
dovanje s nekoliku (2-3) dvolitarskih proiavajui/i klistira ili uradite ankh Prakalanu s 2-4 litra vode.
110

Drugo pravilo - pridravajte se reima pijenja vode.

Za vreme klasinog" gladovanja preporuuje se svakoga
dana popiti najmanje 2 litra vode. Voda se moe piti odmah
posle poetka dejstva purgativa. Purgativ uzrokuje p o v e
ano odstranjivanje natrij uma i vode iz organizma oveka
kroz creva. Ako ovek, koji gladuje, ima izraene otoke
prva dva dana gladovanja moe se uzimanje vode ograniiti
do litar dnevno. Otoci, ak i otporni na leenje m e d i k a m e
ntima, postepeno nestaju.
Treba ograniiti koliinu vode koja se unosi u orga
nizam kada pone da gladuje ovek s povienom telesnom
temperaturom. U tom sluaju temperatura e se prirodno,
bez dopunskih obroka i sredstava, smanjivati priblino za
0,5" C i za 2 - 3 dana, i po pravilu, svee se na normalu.
Pri normalnoj temperaturi reim pijenja potreban je radi
kvalitetnijeg cepanja masti. ovek koji gladuje moe piti
vie od dva litra vode dnevno, na primer, 5 - 6 litara i vie, i u
tom sluaju ne uoava se zadravanje tenosti u organizmu.
ovek e mokriti neto vie od uobiajenog a njegova
mokraa bie svetiija.
Voda se obino pije sa izvora za snabdevanje vodom u
sveem stanju. Moe se piti prokuvana, destilovana, oto
pljena (dobijena topljenjem s n e g a - leda) ", protijeva, vrua
i hladna voda. Nije uoena primetna razlika u lekovito-profilaktinom efektu pri promeni sastava vode, ali mnogi
istiu da se otopljena voda ispija s velikim zadovoljstvom,
dok destilovana voda bolje isti organizam od ljake.
Od treeg-etvrtog dana gladovanja ljudima, koji teko
podnose stadijum narastajue acidoze, preporuuje se da u
reim pijenja vode uvrste 0,5 litra mineralne vode. Ug
ljen-dioksid ( C 0 ) je prisutan u organizmu, uglavnom, u pet
varijanti, izmeu ostalog, i u bikarbonatima koji se nalaze u
2

10

P r i m e d b a prevodioca.

111

mineralnoj vodi. Bikarbonati kao buleri" ublaavaju raz

voj acidozne krize.
Preporuke: pijte tenost po potrebi, uli ne vie od togu.
Pijte vodu one temperature koja vam najvie odgovara.
Tree pravilo - potreban je motorni reim (reim kre
tanja, aktivnosti) . Treba se kretati na sveem vazduhu u
proeku 15-20 kilometara dnevno. Preporuuju se etnje
van grada, u umi, u brdima (planinama), pored bazena itd.
Na podruju grada treba etati tamo gde ima manje vozila, u
zonama za odmor, parkovima, oko skverova i poumljenim
parkovima.
Ljudi s manjom telesnom teinom trude se da to manje
hodaju, to jest da ne intenziviraju motorni reim, poto
imaju male zalihe masti. Bez obzira na to i njima je uspevalo
da gladuju po 17-20 dana. Veoma mala telesna teina pre
gladovanja ( 4 2 - 5 0 kilograma) esto je prouzrokovana guavou i drugim hroninim oboljenjima s izraenom in
toksikacijom organizma. Ljudi s malom telesnom teinom
prvu kuru doziranog gladovanja podnose s odreenim te
koama. Ali bukvalno posle jedne-dve kure takvog leenja
dostiu normalnu teinu, koju zbog bolesti nisu mogli dos
tii tokom mnogih godina. Lekovito-profilaktini efekat
kod takvih ljudi obino se ispoljava znatno ranije, nego kod
ljudi sa izraenom gojaznou. Zapamtite, mala telesna
teina ne mora uvek biti kontraindikativnaza primenjivanje
doziranog gladovanja! Ali reim kretanja ti ljudi moraju da
ogranie do 5-10 kilometara dnevno.
11

Potpuna nepokretljivost je relativno kontraindikativna

p n l o k o m sprovodenja gladovanja, poto se kod ljudi u tom
sluaju mogu stvoriti ekskrementni epovi, koji u znatnoj
meri neutraliu antitoksini efekat lekovitog gladovanja.
11 Priincclba prevodioca.
112

ovek koji gladuje ne osea se stabilno i zdravo. Kod njega

se uoavaju slabost, lupanje srca i drugi simptomi into
ksikacije. Ali za vreme perioda fiziolokog gladovanja uopte se ne uoavaju bilo kakve komplikacije.
Leti, kada su vruine velike dobro je etati po istom
vazduhu u lakoj odei, po mogunosti u kupaem kostimu.
Kada je prohladno vreme treba se obui toplije. Poeljno je
da se svakodnevno za vreme dueg intenzivnog hodanja
blago oznojite, a j o bolje da se preznojite. To se postie s
velikim tekoama, poto gladovanje izaziva suvou konih
i sluznih pokrivki.
Preporuke: pridravajte se reima kretanja prema li
nom oseanju. Svako naredno gladovanje organizujte kao
da je novo, tako da ono to je ranije bilo nemogue sada
postane mogue. Ako ste za vreme prvih gladovanja samo
leali, a narednih umereno etali, pri daljem gladovanju
moi ete aktivno da se bavite fizikim vebama.
etvrto pravilo - vodene terapije. Radi boljeg ienja
organizma kroz kou, jaanja kone strukture i borbe sa
suvoom koe i sluznica preporuuje se tuiranje ili kupanje
u kadi najmanje jednom dnevno. Nije loe primenjivati
kontrastno tuiranje, naizmenino toplom i hladnom vo
dom. Za gojazne ljude blagotvoran je tu arko, koji isto
vremeno i masira celo telo (trup i udove). Jednom u 5 - 7
dana preporuuje se parenje u banji ili sauni.
Za vreme lekovitog gladovanja sauna nije kontrain
dikativna kod ishemijskog i mnogih drugih oboljenja srca.
Za vreme primene vodenih terapija ne treba esto k o
ristiti sapun. Dovoljno je jednom u 7 - 1 0 dana. M o e se
obaviti i svojevrsna masaa - istrljati likom od lipe svaki
deo tela dok ne pocrveni.
Preporuke: // zavisnosti od individualne konstitucije
odaberite za sebe najprihvatljiviji oblik vodenih terapija.
Jer sve je drukije za jednog istog oveka leti i zimi.
113

Peto pravilo - proiavajui klistiri. Klistir treba primeniti priblino 24 asa posle dejstva purgativa.
Klistiri se rade na uobiajen nain. Esmarhovo lone
puni se litrom i po prokuvane vode. Temperatura vode ne
srne da bude vea od 36" C. U vodu se dodaju 2 - 3 kristalia
hipermangana tako da se voda oboji u bledoroze. Pacijent u
poloaju na kolenima i laktovima sam uvodi vrh g u m e n o g
creva u pravo crevo i puta vodu iz Esmarhovog loneta.
Kada se stvore ekskrementni epovi, poeljno je ponoviti
klistiranje i to veom koliinom vode. Ako bolesnik ima
hemoroide, eroziju, polipe ili ir na crevima, u vodu za
klistiranje sa hipermanganom treba dodati rastvor kamilice
ili Dane (mente), kantariona i drugih lekovitih trava. Obino
klistiranje mogu primenjivati s narednom kurom vodenih
terapija.
Preporuke: ako se klistirate, radite to santo s urinom.
Da li ih primenjivati ili ne zavisi od duine trajanja gla
dovanja, zagaenosti organizma, individualne konstitucije i
teine oboljenja. U krajnjem sluaju jednom u dva-tri dana
uradite klistir urinom i na osnovu izbaenog sadraja
(ekskrementa) odluite da li ga treba ponoviti sledeeg
dana. Ako ima mnogo ljake (neistoa) uradite klistir dva
puta dnevno - ujutro i uvee. Ako je malo ljake, uradite
klistir posle jednog dana. pa ak i nakon dva dana.
esto pravilo - masaa i samomasaa. Preporuuje se
ujutro i uvee u trajanju od 30 minuta masirati krvne su
dove, zatim naizmenino razliite delove gornjih i donjih
udova, tj. naizmenino masirati golenicu i rame, butinu i
podlakticu, a zatim stomak krunim pokretima. Grudni ko
treba da vam masira maser ili neko od ukuana prisutnih
kod pacijenta. Otpozadi izmeu lopatica i nie u trajanju od
10 do 15 minuta maser treba da obavlja masau pritiskujui
pesnicama ili palevima grudni ko.
114

Preporuka: Masirajte se ukuvanim urinom. Efekat e

bolji.
Sedmo pravilo - higijena usne duplje. Za vreme gla
dovanja ogromna koliina ljake odstranjuje se preko gornjih
p u t e v a " - kroz usta i nos. Na jeziku je mnogo naslaga. Javljaju
se naslage u usnoj duplji. Tokom 67 dana i dire moe da traje
slobodno izluivanje kroz usnu duplju gnoja iz maksilarnih i
eonih sinusa, iz zuba i desni, obolelih od paradentoze. Na taj
nain istovremeno se iste krajnici ukoliko u njima postoje
gnojne kesice" i epovi. Radi odstranjivanja te ljake
(neistoa) preporuuje se ispiranje usne duplje hladnom
vodom, odvarima od trava i rastvorom sode bi karbone naizmenino. Ispiranje se obavlja pre svakog unoenja vode
(sokova), tj. najmanje 6-7 puta dnevno.
Preporuka: ispirajte usta i nos i zakopavajte u ui svoj
urin. To je najbolja higijena.
O s m o p r a v i l o - za vreme gladovanja nije preporuljivo
nositi sintetiku odeu, koja izoluje oveka od spoljanje
sredine i ne dozvoljava da slobodni elektroni prodru u orga
nizam kroz kou, a isto tako spreava kvalitetno obnavljanje
kone strukture, posebno kod bolesnika koji su zavisni od
hormonalne (glukokortikoine) terapije.
im ovek zameni sintetiku odeu pamunom ili
vunenom odeom (zimi ili kada je napolju hladno), odmah
se osea udobnije i pun energije.
P r e p o r u k a : ovog pravila treba se pridravati svako
dnevno, a ne samo za vreme gladovanja.
Deveto p r a v i l o - ne kontaktirati s hranom. Narua
vanje ovog pravila smanjuje lekovito-profilaktini efekat
gladovanja priblino za 50%. Treba znati da se ovek od
produkata ishrane koji su sastavni deo hrani na raun
njihovih cnergijskih zraenja. Nalazei se medu produktima
ishrane ovek nesvesno upija to zraenje i ivi na njegov
raun. Zato ne udi ponaanje Isusa Hrista koji se za vreme

biti

115

posta sklanjao u pustinju. On preporuuje ljudima da

gladuju na usamljenim mestima, daleko od prebivalita
(kue, odnosno stana).
Stavie, za vreme gladovanja ovek nesvesno upija"
energiju od ljudi koji ga okruuju. Mnogi to ne oseaju. I to,
takode, smanjuje efekat gladovanja. Treba postii da or
ganizam ivi samo na raun vlastite snage i energije, a ne
uvebavati vampirske" osobine.
Preporuka: ovog pravila treba se strogo pridravati.
Posle prve kure klasinog" gladovanja ( 1 7 - 2 0 dana)
poinje ishrana sokovima, a zatim prevashodno biljnom
hranom.
Prvi dan i s h r a n e - p o m e a t i litar svee i s c e d e n o g s o k a
sa pola litra otopljene (dobijene topljenjem snega ili l e d a )
ili protijeve vode. Piti po jednu au na svakih 1-1,5 sat.
Poeljno je pripremiti sok od argarepe ili j a b u k a , ali se
moe piti i bilo koji drugi sok: od povra, voa ili j a g o d a .
Tokom prvih pet dana obnavljanja reima ishrane strogo
se zabranjuje upotreba kuhinjske soli.
12

Drugi dan ishrane podrazumeva uzimanje 4 - 5 obroka

povra, voa ili jagoda sve do prvog oseaja zasienosti
hranom. Uglavnom se upotrebljava svee povre. Vojtovi
preporuuje da se prvih dana obnavljanja ishrane obavezno
uzima vea koliina enjaka (10-15 grama), bez obzira na
njegovu individualnu podnoljivost pre gladovanja. Ljut
ukus enjaka aktivira probavu i dezinfikuje organizam
(ova preporuka najvie odgovara osobama sa individual
nom konstitucijom sluzi").
Krajem drugog dana obnavljanja ishrane moe se
skuvati cvekla i u rerni ispei krompir.
Trei dan ishrane - uz povre, voe i sokove dodati
suvo voe, prvenstveno suvo voe koje je prethodno p o
topljeno u toploj vodi, sa dve kaike meda.
12
116

Priniedba prevodioca.

etvrti dan - uzimanje hrane smanjiti na 3 - 4 obroka

dnevno. Dodati kau od razliitih prekrupa: heljda (Fagopyrum esculentum), ovas, proso, gerla itd. Kaa se
priprema na vodi i zainjava biljnim uljem (mau). Krajem
etvrtog dana mogu se uzeti orasi i semenke.
Peti dan - u obrok uvesti bobiasto povre - graak,
pasulj (moe u vidu kae).
esti dan - dodati hleb u kome ima soli. Posle toga
preporuuje se ishrana od dva obroka dnevno po principu prvi obrok jednoobrazna hrana, a zatim to raznovrsnija
hrana tokom dana, nedelje, meseca itd. Jedan obrok hrane
treba da se pripremi na sledei nain: prvo ispiti tenost (aj,
kompot, sok, kiselo mleko) ako ste edni; zatim pojesti
salatu od sveeg povra ili dinstano, zapeeno povre, a
moe i voe; posle toga moe se jesti hleb ili supa od
proklijalog zrna, kaa, krompir, meso (ljubitelji mesa), mlad
kravlji sir, orasi itd., ali samo jedan produkt od navedenih.
Produava se meseni ciklus takve ishrane. Pri tome
ograniavaju se mleni produkti, koji zbog veoma sloene
asimilacije i sklonosti organizma alergijama u znatnom
stepenu smanjuju naknadni efekat lekovitog gladovanja. U
tom periodu preporuuje se da se rede, nego uobiajeno, jedu
jaja, kokoije meso i druge namirnice ivotinjskog porekla.
Uzevi u obzir da se posle gladovanja produava efekat
poboljanja biosinteze u elijama, nisu uoeni gubici u
organizmu pri uzimanju samo biljne (vegetarijanske) hrane.
U R 1 N S K O " G L A D O V A N J E uglavnom se prime
njuje samostalno. Razlika u odnosu na klasino" je u tome
s t o j e drugo pravilo donekle izmenjeno. Preporuuje se da
se pije sav izlueni urin u toku dana. Vodu piti po potrebi, ali
u tolikoj koliini da urin ne bude previe koncentrovan.
U peto pravilo - proiavajui klistiri - unose se
manje izmene. Umesto vode upotrebljavajte sve (oko litra)
i ukuvan (od 100 do 500 grama) urin.
117

esto p r a v i l o - masaa i s amomasaaprimenj i vati ih

iiz upotrebu ukuvanog urina do 1/2 - 1/4 prvobitne zapremine u trajanju od I do 2 sata.
S e d m o p r a v i l o - higijena usne duplje - menja se na
ispiranje usta i nosa sveim urinom (moe se uz oprez
upotrebljavati i ukuvani urin).
Prednosti urinskog" gladovanja nad klasinim" gla
dovanjem su u broj oksidaciji organizma, boljem oslo
baanju organizma od ljake, unitavanju patogene mikroflore i tumora, homeopatskom efektu i skraivanju du
ine trajanja gladovanja.
S U V O " G L A D O V A N J E moe biti dvojako - pot
puno i delimino. Uglavnom se primenjuje samostalno.
Potpuno i delimino s u v o " gladovanje razlikuje se od kla
s i n o g " gladovanja po d r u g o m p r a v i l u - vodenim rei
m o m . Ovaj reim je ovde potpuno iskljuen. Izostavljanje
tenosti pomae bre razlaganje masti. Samo trpljenje edi
doprinosi brem oslobaanju organizma od oseaj ne pato
logije i patologije spoljanjih manifestacija. Mnogo bre se
upa korenje" bolesti.
e t v r t o p r a v i l o - vodene terapije. Kod potpuno ,,suv o g " gladovanja one se izostavljaju. Kod delimino ,,suv o g " gladovanja dozvoljeno je primenjivati kupke, tuiranje
i polivanje vodom. To pomae da se koa bolje oisti od
prljavtine (ljake).
Peto p r a v i l o - proiavajui klistiri - potpuno is
kljueno kod oba naina suvog" gladovanja.
S e d m o p r a v i l o - higijena usne duplje - potpuno isklju
ena kod potpuno s u v o g " gladovanja, ali se primenjuje kod
deliminog. Pri tom ovek koji gladuje samo ispira usta.
Deveto pravilo - ne dolaziti u dodir sa hranom. Kod
potpuno suvog" gladovanja dopunjuje se j o j e d n i m pra
vilom - ne dolaziti u kontakt sa vodom. Drugim recima,
ovaj nain gladovanja potpuno iskljuuje ne samo unoenje
118

vode u organizam, ve i njeno dospevanje na bilo koji deo

tela. To znai - potpuno odricanje od vode za krai period.
Prednosti suvog" gladovanja u odnosu na klasino i
urinsko" gladovanje su u stavljanju organizma pod stroi
reim. Sada organizam treba da se prestroji tako da iz samog
sebe dobija" ne samo hranljive materije nego i vodu. Tkiva
organizma cepaju se j o bre i oksidacija nastaje za kratko
vreme. Otuda proistiu i svi naknadni efekti: unitavanje
svega stranog u organizmu, poveavanje sposobnosti
prilagoavanja i drugo, o emu je ranije bilo rei.
To je veoma teak ispit za ovekovu psihu, jer se naglo
aktiviraju patoloki procesi koji zahtevaju ogromno strp
ljenje. Zato su rezultati primene tog naina gladovanja
znatno izraeniji nego kod ostala dva naina gladovanja.
Na primer, evo ta kau pacijenti L. A. Senikova,
izumitelja" metoda potpunog suvog" gladovanja (patent
broj 2 028 160 za pronalazatvo pod nazivom Nain re
habilitacije organizma"). On je dobio specijalni certifikat
broj 1068 da radi kao bioenergoterapeut.
Stanovnik Stavropoljskog okruga O. patio je od ira na
elucu i poremeaja razmene materija. Postio je po 10 dana i
zaboravio je za svoje bolesti. Na Krimu pacijent .1. bolovao
je od mnogobrojnih bolesti, medu kojima i od ciroze jetre.
On se 10 dana pridravao suvog" posta i posle 10 dana
vratio se na radno mesto. Moskovljanin G. od detinjstva je
bolovao od tuberkuloze kostiju i astme. Gladovao je 11 dana
i potpuno ozdravio. Majka i sin iz Krasnodarskog rejona dva
puta su primenili s u v o " gladovanje. Posle prvog
gladovanja sin se oseao mnogo bolje, iako se ne moe
nimalo zavideti njegovoj dijagnozi i pretrpljenim patnjama.
U nalazu, koji je izdala oblasna bolnica, crno na belo bilo je
zapisano: leukoza, limfosarkom. Mati je prolila mnogo suza
skrivajui od sinazlosreni papir. Ali tugu ne moe sakriti,
tim vie to se i nai lekari ne optereuju etikom kada su u
119

pitanju teki bolesnici. Sergej je vlastitim uima sluao kada

je medicinska sestra rekla za njegovog druga: Mlad, a ve
le koji hoda". Koliko je u sina naliveno hernije, koliko je
izvreno punktiranja kimene modine, teko je i izraunati.
Doze lekova mogle bi i bika da obore. Sin je s velikom
tekoom odlazio od bolnikog kreveta do toaleta i natrag.
Sve ee su ga proganjale misli o samoubistvu. To je
potresalo i razbijalo organizam, a kosti su postajale otre i
krte. U glavi mu je odzvanjala presuda lekara: dani su mu
odbrojani.
Prvi put Sergej je uspeo da bude bez hrane i vode krae
vreme, ali rezultati su zapanjili ak i lekare ( u tome nema
nieg udnog, j e r na raun svesnog trpljenja zbrisan je deo
patologije iz spoljanjih manifestacija - primedba autora).
Naglo su se poboljali rezultati analize krvi, u telo se vratila
snaga. Posle mesec dana kura gladovanja je ponovljena. Da
bi podizala sina, majka je i gladovala zajedno s njim.
Izdizati post nije bilo lako, a povremeno je predstavljalo
pravo muenje. Zato je leenje gladovanjem bilo efektno
bez ikakvih lekova i operacija. Sin, koji se ranije bojao i
najmanje promaje, posle kure gladovanja kupao se u ledenoj
vodi. Na dinamometru pri stezanju desnom i levom rukom
kazaljka je pokazivala 45 kilograma. Zaboravio je na mune
terapije i lekove, postao je pokretan, ponovo je imao volju
za ivotom.
Stanovnica Kislovodska D. imala je drugu grupu in
validiteta. Za vreme gladovanja noima je plakala iz
samosaaljenja i molila se bogu. Zato je posle doivela
duevno olakanje - lakou u telu, smanjila je uzimanje
preparata j a k o g dejstva i stabilizovala krvni pritisak. Posle
nestanka psiholoke koljke" - uzroka njenog slabog
zdravlja ona se preobratila u drugu linost, a svet oko nje
postao je lepi. - Z n a t e , ja sam ak osetila novi odnos prema
i v o t u , - r e k l a je. - ini mi se, i sunce jae svetli, i lie je
zelenije, i vazduh je nekako aroban (zanosan, d i v a n ) . . . "
120

O tome, kako je Leonid Aleksandrovi doao do m e

tode suvog" gladovanja, govori on sam:
Jo od mladih dana razmiljao sam o tome, staje ivot?
N e k o ivi 70-80 godina, a neko 100 godina. Znai, tajna
dugovenosti negde postoji? Odluio sam d a j e otkrijem.
Izuavao sam anatomiju, radio u bolnici, zanimao se
homeopatijom, upijao narodne mudrosti. Godine 1971. re
sio sam da poem putem samospoznaje. Odluio sam da
ivim po principu - to gore, to bolje. Svakodnevno sam
privikavao svoje telo na hladnou, a stomak - na glad.
Ujutro, zimi i leti, bez obzira na vremensku situaciju, polivao sam telo hladnom vodom. Uspeo sam da gladujem bez
tenosti po 3 dana. Zatim 5 dana uzastopce. U martu 1981.
godine prvi put sam postio 10 dana bez tenosti. Vlagu sam
dobijao: nou iz vazduha, a danju sam je asimilovao kroz
kou, sedei povremeno u vodi, kao aba. Izgubio sam 20
kilograma telesne teine i ponovo je obnovio kroz nedelju
dana. Toliko sam se podmladio, da me ljudi nisu prepozna
vali. Najdue gladovanje, koje sam izdizao, trajalo je 18
dana, to je iznad svetskog rekorda upisanog u Ginisovoj
knjizi rekorda."
Seam se prie j e d n o g dobrog Aleksandrovog pozna
nika, koji je pre vie godina samostalno primenio slino
gladovanje u trajanju od jedanaest dana.
Poeo sam nasuvo da gladujem leti. Vodu uopte ni
sam pio, ali sam redovno primenjivao kupke. Svakoga dana
je bilo sve tee i tee.
Leim u poludremljivom stanju i odjednom osetim u
sebi neki bljesak (sevanje). Prilino mali, razmiljam, nije
nita strano, i odjednom ujem glas:
Hoe da probam jae? " Ja se u mislima obraam tom
glasu: Daj isprazni ceo indukcioni kalem". Samo to sam
to pomislio u m e n i j e sevnula itava munja. Da nisam leao,
verovatno bih pao s nogu.
121

Pred kraj gladovanja sanjam. Prilazi mi stariji mukarac

i kae: to se ti tako mui? Uzima moje telo, okree ga
naopake i vea o konopac. Gledam, s mog tela potocima se
sliva raznovrstan mutljag. Posle toga poeo sam da izlazim
iz gladovanja.
Efekat tog gladovanja bio je zapanjujui. Energija je
izbijala kao iz fontane. Tokom pola godine ene su u kon
taktu sa m n o m ostajale bez pameti. Dovoljno je bilo da im
stavim ruku na stomak i da im bude dobro, a da ne govorim
o ostalom. Zatim je sve iezlo".
Evo opisa suvog" kaskadnog gladovanja autora-kontaktera Valentine Lavrove (iz knjige Izvori tajni ivota):
,,U Bibliji postoji napomena i o gladovanju. Mojsije je
gladovao na planini po 40 dana i ne samo j e d n o m . Zajedno
sa njim gladovao je i Isus. U svom treem ovaploenju pod
imenom Isus Hrist ponovo je gladovao 40 dana u pustinji.
Treba rei da Hrist tri puta figurira u svojim ovaploenjima
pod tim imenom. I zato je dobro prikazana njegova linost
od samog poetka. Posle gladovanja lice Mojsija poelo je
da zrai", tako da su se ljudi bojali da mu priu". Kod
Hrista su se posle takve profilakse javile natprirodne spo
sobnosti. Po 40 dana gladovali su Buda i Muhamed (vidi
taku 1 komentara). 1 nita se nije desilo, sve je polo
nabolje. K a o nagrada - povezivanje s nebom. Direktan
razgovor s Bogom. A naa medicina i dalje to ne uvaava i
ne primenjuje. Vi istite i perete posude, zato tu mogunost
ne biste dali i svom organizmu? Ako nas napadaju bolesti,
obavezno treba pribei selektivnom, prirodnom nainu os
lobaanja od njih. Svaka sila ima kontrasilu.
Epoha Besmrtnosti bez biljnih dijeta i gladovanja ne
m o e biti pruena nikome, ak ni Bogu. i kako se On izrazio
da e Sam voditi Svoj narod na ive izvore, to jest da e se
lino pridravati profilakse zdravlja. Jedan od naina takve
profilakse je kaskadno" gladovanje. Ono je dobro i za
122

poetnike i za iskusne. Prvo, treba razjasniti sledee pravilo:

pre nego gladovanje pone najbolje je nekoliko dana biti na
biljnoj dijeti, ne upotrebljavati nikakvu belanevinastu hra
nu ivotinjskog porekla. Ribu, takoe, iskljuiti. Hrana mo
ra biti samo biljna, kako je to savetovano u Velikom postu.
ak i bez gladovanja, ako se esto budete pridravali takvih
dijeta, u svom organizmu mnogo tota ete izmeniti (vidi
komentare pod 2).
Krvne sudove posebno dobro proiavaju kae skuvane na vodi bez masla (ulja), ak i biljnog. U veim koli
inama one su takoe tetne. Zato uporedo s gladovanjem
treba primenjivati biljne dijete po 3 0 - 6 0 dana? Zato to
j e d n o bez drugog ne ide. Zato to se ne smeju razviti gladni
geni. A oni se mogu razviti i tada nas gladovanja ne spa
avaju. Poeete mnogo da jedete. Korist od njih nee biti,
nego s a m o teta a uz to javie se strah. Posle jedne-dve pro
be prekinite, j e r sve treba da bude u sadejstvu (vidi taku 3).
K A S K A D N O " G L A D O V A N J E primenjuje se bez
vode. U poetku treba savladati prvi stepen. Sta to znai?
Izvesno vreme treba jesti svakog drugog dana. U danu kada
gladujete ne treba piti vodu. Ali prethodnog dana treba se
dobro napiti. Na takvom kaskadnom gladovanju (dan
ishrane, dan gladovanja) moete da ivite koliko hoete
dugo. Ovakvo gladovanje moete kombinovati s biljnom
dijetom. ak i ako izdiite mesec dana, dobija se 15 dana
gladovanja (vidi taku 4).
13

Drugi stepen kaskadnog" gladovanja zahteva od vas

da se dva dana hranite, dva gladujete itd. Takoe u dane
gladovanja ne treba piti vodu. Ali ovde ve treba da se
pridravate zlatnog pravila. Kako izai iz gladovanja? P o
sle dva dana gladovanja treba se napiti vode, a zatim se
nekoliko sati hraniti kefirom. Hrana mora biti belane13

Priiuedba prevodioca.

123

vinasta, ali ne biljna, to jest kefir treba uzimati bez lileba.

Nekoliko sati posle uzimanja kefira moete jesti sve. Zato
se ne smeju uzimati hleb, povre i voe odmah. U
organizmu postoji guteraa (pankreas), taj organ je inertan
i teko se aktivira. S dospevanjem insulina u krv taj organ
(lezda) ne moe odjednom da se u takvom obimu izbori.
Zato taj organ i ne treba optereivati. Bolje g a j e optereivati
postepeno. Ako posle gladovanja to ne uzmete u obzir, bolje
nemojte gladovati. Moete naruiti funkciju guterae. A k o
u kui nemate kefir, moete popiti kuvano mleko, u
najgorem sluaju riblji buljon; mleko se moe zameniti
kiselim mlekom (jogurtom) , odnosno ribljim buljonom kokojim buljonom, ali sve mora biti skuvano bez povra. I
ne uzimati nikakav hleb. Veoma potujem Pola Brega, ali se
ne mogu sa njim saglasiti po pitanju izlaska iz gladovanja.
On savetuje izlazak iz gladovanja s razblaenim sokovima.
Protestujem protiv toga i smatram d a j e takav stav pogrean
i ak tetan (vidi taku 5).

m e d v e d a ? ivotinja se moe hraniti kako biljnom, tako i

ivotinjskom hranom. Takoe, objanjava se veoma j e d n o
stavno. Pre nego se prepusti zimskom snu, mrki m e d v e d
puni svoj brlog korom jasike. Gorkog ukusa i s baktericidnim svojstvima, kora jasike u brlogu odrava se tokom
cele zime. Produkt je biljni. Guteraa ne prekida svoju
funkciju. Uvek je u pripravnosti.
Trei stepen kaskadnog" gladovanja. Tri, pa tri dana
itd. Sve isto, tri dana ne piti i ne jesti, zatim se tri dana hraniti
i p o n o v o tri dana ne piti i ne jesti itd. Koliko moete podneti
i koliko imate snage. Izlazak iz gladovanja je isti. Tri dana je
teko izdrati bez vode. Ovde dolazi do izraza provera
izdrljivosti duha. e izaziva i mui. Pazite, pridravajte se
zlatnog pravila izlaska iz gladovanja. Ne treba raditi proiavajue klistire (vidi taku 8). Ako se svega pravilno
pridravate eludac e se sam oistiti. Ali ako budete pili
vodu, klistiri e vam, moda, dobro doi. Pri s u v o m "
gladovanju oni nisu potrebni.

Razmotrimo to pitanje zajedno. Dete se raa i poinje

da se hrani mlekom (vidi taku 6) i belanevinastom hra
nom. Bilo koja ivotinja koja se hrani mlekom ini isto.
Neishranjeni organizam novoroeneta odmah prihvata tu
hranu. Dobro, obratimo se pticama. Roditelji svojim pti
ima takoe donose belanevinastu hranu. 1 nikada im ne
donose ni jagode, ni semena, jer po prirodi to nije doz
voljeno u prvo vreme. Moemo analizirati i gladovanje
ivotinja. Zimi due gladuju grabljivice (mesoderi), to
nije nita strano. Oni odmah poinju od belanevinaste
hrane (vidi taku 7). A kada su u pitanju biljojedi, tu nema
istog gladovanja. Travka, travica, pare granice sve
j e d n o j e , vano da u usta neto dospeva, tj. praktino se ne
prekida funkcija guterae. Ali kako objasniti zimski san

etvrti stepen kaskadnog" gladovanja. etiri, pa

etiri dana itd. Sve isto kao za trei stepen. Ne jesti i ne piti.
Sve to je teko postaje izdrljivo i mui e. Izlazak iz
gladovanja je isti. Ali ako ne izdrite e i napijete se, javie
se problemi. U tom sluaju mogui su zatvori. To je ve tei
period, priviae vam se rezervoari (bazeni), bunari, iz
vorska voda. M o e doi do ljutenja koe s usana i desni i do
suenja u ustima.
Peti stepen kaskadnog" gladovanja. Poslednji. Pet da
na, pa pet dana itd. Sve isto kao to je opisano za prethodni
stepen. Izlazak iz gladovanja na isti nain. Ovo su najtei
dani. Spavati je nemogue. Osea se potreba za sveim
vazduhom. Telo isputa neprijatan miris. Kroz organizam
protiu samo kristali. Otvaraju se pore na telu i kroz njih se
odstranjuje sve to bubrezi nikada ne bi mogli da izbace.
Teko je razgovarati, usta se sue. Nemate elju za j e l o m ,

14

14

124

Priniedba prevodioca.

125

I.

samo vam se pije. Zapamtite zlatno pravilo. Prvo voda a tek

posle 2 sata kefir. Samo belanevinasta, laka i tena hrana. I
tek nakon 2 sata moe se oprezno pomalo jesti sve ostalo.
Ne preterujte u jelu. Posle tri, etiri i pet dana gladovanja
treba jesti pomalo.
Nemojte poinjali gladovanje od petog, etvrtog ili tre
eg stepena, j e r je to necelishodno i ak tetno. Usvojite u
poetku prvi i drugi stepen. Ako takvom gladovanju posve
tite mesec dana, u svakom sluaju imaete isti broj gladnih
dana. Za 30 dana - pet dana, pa pet dana - nakupiete 15
dana gladovanja, isto kao da ste gladovali dan, pa dan (vidi
taku 9).
Jo jedna vana napomena. Za vreme gladnih dana
najbolje je ne kupati se, ne umivati se, ne prati zube ukratko, nemati nikakav kontakt s vodom. To je potrebno da
bi se spreio pristup vode do raznih delova tela i da se elije
organizma ne bi u kontaktu s vodom hranile preko nje. U
suprotnom, ta mesta se nee obnavljati i remontovati. Teko
j e , naravno, uzdrati se od kvaenja ruku. U domainstvu
ima raznih poslova, pranje posuda itd., ali se u tom sluaju
nee obnavljati koa ruku, treba izabrati jedno od toga.
Moda vam nee uspeti etvrti ili peti stepen, ali ne
mojte oajavati. Zapamtite j o jedno. Posle gladovanja ne
treba piti gazirane napitke, ve samo vodu - istu i najbolje
prohladnu.
Pri pravilnom izlasku iz gladovanja takav metod nije
tetan za organizam (vidi taku 10). U budunosti e se
primenjivati pri leenju infektivnih oboljenja i za profilaksu
organizma. Na toj bazi s kvalitetnom ishranom na petom
stepenu gladovanja moete se, ukoliko elite, iz penzioner
skog doba vratiti u mladost. Teak postupak, ali izazovan.
N a r o d ima izreku za to: nije orao onaj, ko ne leti.
Na kaskadi 5 dana, pa 5 dana moe se leiti bilo koje
oboljenje. Ne postoji bolest, koja se ne moe izleiti na taj
126

nain. 1 sida, i rak i dijabetes - lece se. Lece se i sva

infektivna i venerina oboljenja (vidi taku 1 1).
Ukoliko je potrebno taj metod se moe primeniti za
prekid neeljene trudnoe (vidi taku 12). Ako je sve po
pravilu, onda u tom postupku nema nieg grenog. Svaki
ovek treba sam da odluuje o raanju dece. Broj dece i
v r e m e njihovog roenja imaju vanu ulogu za nas. Natalitet
su regulisali i bogovi. Ali to treba uraditi u prvom ili d r u g o m
mesecu trudnoe. I ako ste sa tim poeli, dovedite proces do
kraja. I zapamtite, gladovanje 5 dana, pa 5 dana, s vodom ne
daje eljene rezultate. To se moe postii samo b e z vode.
Nekada se taj metod uveliko primenjivao u zemljama June
Azije, ali je zatim iz neobjanjivih razloga zaboravljen.
Za vreme takvog gladovanja u organizmu stradaju gli
ste, virusi, stare i bolesne elije. Raspadaju se kristali ljake
i holesterina, i to je posebno vano - organizam se os
lobaa mrtve vode. Takve vode ima mnogo u oveku, ona
ne uestvuje u razmeni materija, nagomilava se i ne izbacuje
napolje. To je teak balast, koji nije sposoban za ivot i nije
aktivan, a koji se precizno i sigurno akumulira u naem telu.
D , 0 je radioaktivna voda. Ona nas vodi prema starenju i
smrti. I nikakvim drugim nainima ne moe se izbaciti iz
organizma. Samo - 5, pa 5 dana. I bez vode. Eto to je tako.
Veliku pomo (podrku) pri kaskadnom" gladovanju
pruaju fizike vebe s disanjem po jogi. Manja je potreba
za piem i jelom. Gladovanje zajedno s fizikim vebama
na sveem vazduhu ubrzae va uspeli na podmlaivanju
organizma. Zasienost organizma kiseonikom omoguie
da se bre razrui staro i stvori novo (vidi taku 13). I j o
jedan veoma vaan detalj. U dane, kada se budete aktivno
hranili, nemojte zaboraviti da vebate s rukama ili te
govima. Mlade novoroene elije treba privikavati na fi
ziko optereenje (vidi taku 14). U suprotnom, nee biti
127

napretka. Va organizam postae snaan samo ako se pri

dravate navedenih pravila".
Komentari: mnogi ljudi su sluali o k a s k a d n o m " gla
dovanju i ele da znaju ta je to. Zato sam odluio da
prikazem taj metod gladovanja u originalu i da ga razjasnim.
Tekst sam obeleio brojevima, da bi italac bolje mogao da
prati moja objanjenja.
1. Kao to sam ranije ukazivao, posle gladovanja raz
vijaju se posebne sposobnosti, to je rezultat jaanja ovekovih spoljanjih manifestacija (lice zrai").
2. Biljna hrana ispravlja" jer deluje na organizam kroz
crevni hormonalni sistem. U zavisnosti od unesene hrane
stvaraju se pojedini hormoni, koji, dospevajui u krvotok,
postaju regulatori lezdi sa unutranjim
luenjem.
Ustanovljeno je da sveza biljna hrana najharmoninije utie
na crevni hormonalni sistem. Ako je endokrini sistem
izbalansiran, sve funkcije u organizmu su normalne i bla
govremene. Ako nije, dolazi do deformacije" (neurav
noteenosti) u vidu bolesti. Opisao sam mehanizam isprav
ljanja" pomou isto biljne hrane.
3. Vana napomena. A k o ovek jede biljnu hranu, kod
njega se stvara miljenje da je moe jesti u neogranienoj
koliini - tete nee biti. Stvar je u tome da sveza biljna
hrana stimulie ivotni princip vetra" , koji se ispoljava
kroz prodrljivost i bezrazloan strah. Povremena glado
vanja ne dozvoljavaju da se aktivira ivotni princip v e t r a " i
sve se odvija normalno.
4. Pri petnaestodnevnom gladovanju neete moi da
aktivirate mehanizam acidoze i slino. Vi ete dredati za
vreme faze iritacije hranom i na raun toga u svesti i telu
obavljaete odreene funkcije (radnje).
5. To je veoma protivrena preporuka i nju treba bri
ljivo razmotriti. S u v o " gladovanje aktivira unutranju

vatru" organizma ili ivotni princip ui". Ako se iz gla

dovanja izlazi sa biljnom hranom ili sokovima, to e naglo
smanjiti njegovo dejstvo. Kiselo mleko zahvaljujui svom
ukusu produava da stimulie unutranju vatru". Kiselo
mleko ostavlja iza sebe normalnu mikro floru u crevima. To
je takoe veliki plus. Postoji j o jedna interesantna osobina
kiselog ukusa: on primorava organizam da bolje zadrava
vodu.
Kada je u pitanju dostavljanje insulina od strane gute
rae, to ne odgovara stvarnosti. Na primer, ako jedete kras
tavce ili paradajz, ili kupus u kojima nema eera, odakle u
tim namirnicama insulin? A ako izlazite iz gladovanja s
buljonima (riblji, kokoiji) ili s prokuvanim mlekom, naglo
se poveava optereenje probavnih organa, poto u samoj
hrani nema aktivnih fermenata koji b i j e autolizom cepali
(autolizu hrane aktivira sona kiselina eluca, videti knjige
ienje organizma i Ishrana i hrana).
K a o to je pokazala praksa izlaska iz gladovanja p o
mou sokova - sa ovekom se nita ne deava. U
suprotnom, odavno bi bile uraene odgovarajue dopune.
Obrnuto, to je jedan od boljih naina izlaska iz gladovanja.
Ali u datom sluaju nama je potreban produkt s kiselim
ukusom, kiselom pH, s ivom normalnom mikroflorom.
Zato je izbor i pao na kiselo mleko.
6. Majino mleko je ivi produkt. To je prvo. A drugo,
posle raanja dete se prva 2 - 3 dana hrani mlezivom, zatim
4 - 5 dana mlezivnim mlekom", dalje prolaznim m l e k o m " ,
a tek potom zrelim mlekom".
Uporedimo hemijski sastav mleziva i mleka (u % ) :
Mlezivo:
Zrelo mleko:
Belanevine do 5,8
Belanevine 0,9-1,2
eer 4,1 - 7 , 6
eer7,3-7,5
Masti 2 , 8 - 4 , 1
Masti3,3-3,4
129

Iz navedenih podataka postaje jasno da ni o kakvoj

belanevinastoj ishrani ne moe biti rei. Tim vie mleko
sadri najvie eera, koji zahleva insulin, to jest aktivnost
guterae.
7. Zeludano-crevni trakt grabljivica (mesodera) znat
no se razlikuje od eluano-crevnog trakta oveka po kon
strukciji, duini, mikroflori i slino. Oni se ne mogu u p o redivati. Zato navedeni argumenti nita ne vrede.
8. Ako se ovek klistira voda se upija kroz debelo crevo
i ne osea se potreba za pijenjem. Prema tome, primena
klistira je drugi nain unoenja vode u organizam.
9. Pri gladovanju u trajanju od 5 dana sumarni efekat od
15 dana bie mnogo vei, nego pri j e d n o d n e v n o m glado
vanju.
10. Ovaj metod najbolje odgovara osobama s kon
stitucijom sluzi", koje u sebi imaju mnogo vode i masti
(sala). A osobama s konstitucijom vetra", kod kojih orga
nizam jedva zadrava vodu i koji imaju malo sala, odgova
raju samo prva dva-tri stepena.
11. Informaciono-energetska osnova bilo kojeg o b o
ljenja za svoj razvoj mora da ima slobodnu" vodu u orga
nizmu. Kada nastane dehidracija organizma poinje jaka
konkurencija izmeu ovekovih spoljanjih manifestacija,
koje za sebe zadravaju vodu, i informaciono-energijskog
korenja" oboljenja, koja parazitiraju na toj istoj vodi.
Rezultat toga je da domain" rasteruje podstanara".
12. Za vreme takvog gladovanja tako se snano aktivira
vetar da on razara i izbacuje plod iz organizma trudne
ene.
13. Fiskultura i disanje primoravaju organizam da stva
ra energiju. Organizam zasien energijom lake podnosi
tekoe.
14^ Fiziko naprezanje nije nita drugo do energetsko
polje. to je energetsko polje jae, tim lake strukturira
130

tena sredina elija koja jaa njihove organe. Rezultat toga

je da elije stvarno postaju mnogo otpornije na razaranje.
Opisao sam razliite naine gladovanja s objanje
njem njihovih osobenosti i karakteristinih obeleja.
M o g a o sam da iznesem samo svoje miljenje, ali vi tada
ne biste imali izbora, nedostajao bi deo informacija o
darom problemu. Ja vam objanjavam, ali izbor je uvek
va. Nemojte da se izgubite u obilju informacija i obja
njenja, ve odaberite ono to v a m najvie odgovara.
A k o prilikom prvog itanja ove knjige kod vas ostanu
neke nejasnoe i sumnje - ponovo itajte knjigu sve dok se
svaka pojedinost ne smesti na policu" i dok vam ne postane
sve jasno.

KARAKTERISTIKE GLADOVANJA U
ZAVISNOSTI OD BIOR1TMA, INDIVIDUALNE
KONSTITUCIJE I UZRASTA

Glad, ograniavajui i mcnjajui ishranu, uravnotcava mnoge poremeaje

u
vegetativnom
procesu organizma i u tom smislu predstavlja
izvanredno sredstvo za leenje raznih kroninih
i upornih oboljenja.
Uzimanje u obzir sezonskih ciklusa pri gladovanju.
U kosmikom prostoru, koji okruuje Zemlju, postoje raz
liiti energijski tokovi, stvoreni usled osobenosti prostora i
kretanja planeta u Sunevom sistemu. Ti tokovi se menjaju
svake sekunde, svakog minuta, svakog dana, svakog meseca itd. Pri tom na Zemlji dolazi do refleksije tog energet
skog plesa" u vidu promene godinjih doba, promene vre131

mena i mnogo ega drugog. Te energije veoma snano utiu

na zdravlje i psihiku aktivnost oveka. Neke energije su
tetne, a druge korisne. Za vreme aktivnosti j e d n e energije
oveji organizam postaje najranjiviji. I obrnuto, postoje
energije koje pomau ovejem organizmu.
Autor je doao do zakljuka da treba gladovati u skladu
s biolokim ritmom prirode. Ako se gladuje spontano, rezul
tati gladovanja donekle se smanjuju, a mogu nastati i k o m
plikacije, koje odvraaju od daljeg ponavljanja gladovanja.
Kako postupati da bismo s maksimalnom efikasnou isko
ristili bioritamske faktore za uspeno gladovanje?
Godinja doba utiu na ivotne procese ovejeg orga
nizma preko dva faktora: energije, koja dospeva na Zemlju
iz Kosmosa, i klimatskih uslova.
Energijski faktor najjae se ispoljava u periodu ulaska
Sunevog sistema u sektor prostora stihije vatre". To se
deava pod znakom Ovna, Lava i Strelca. Osim toga, m n o g o
gravitacione energije dospeva na Zemlju u periodu zimskog
solsticijuma. U tim periodima gladovanje je lake i efi
kasnije. Nisu bez razloga svi postovi (naroito dugotrajni Veliki i Boini) vremenski prilagoeni tim periodima.
Klimatski uslovi na raun hladnoe, toplote, vlanosti i
suvoe mogu poboljati ienje organizma pri gladovanju,
ili obrnuto - usporiti ga. Toplo i vlano vreme posebno je
dobro za gladovanje. Poetak leta, priblino na Petrov post,
kada spoljanja toplota aktivira bioloke reakcije u or
ganizmu, podstie bolje ienje organizma od ljake i uni
tavanje neoplazmi. Zimsko vreme zbog hladnoe i suvoe
vazduha moe stegnuti" ljaku u koloidima elija i smanjiti
efekat gladovanja. Da biste neutralizovali to tetno dejstvo
treba primenjivati vie zagrevanja i vlanih terapija. U tom
sluaju sve e doi na normalu.
Leti je tee gladovati zbog iscrpljujueg ejstva sun
eve toplote, premda se za toplih dana organizam bolje isti.
132

Zimi je lake gladovati zato to sveina i gravitaciona ener

gija okrepljuju organizam, iako je proces ienja orga
nizma slabiji.
Ako se uzme u obzir sezonska aktivnost organa, tada j e ,
radi celishodnog ienja, izleenja i jaanja j e d n o g ili
drugog organa, potrebno gladovati u periodu njegove aktiv
nosti. Tako j e , prema uenju o pet primarnih elemenata,
poetkom godine po istonom kalendaru 72 dana aktivna
jetra (prolee); 18 dana slezina i guteraa (pankreas); 72
dana srce i tanko crevo (leto); 18 dana slezina i guteraa; 72
dana plua i debelo crevo (jesen); 18 dana slezina i gu
teraa; 72 dana bubrezi i mokrana beika (zima); 18 dana
slezina i guteraa.
Usklaivanje gladovanja sa navedenom bioritmologijom omoguava da se postignu najbolji lekoviti efekti na
organe oslabljene usled bolesti ili prirodno slabe.
Poetak godine po istonom kalendaru objavljuje se u
tampi i preko televizije, pa ga ne moete propustiti. Osim
toga, na fond Genea" tampa svoje kalendare u kome su
po danima rasporeene sve aktivnosti leenja tokom cele
godine.
Nije loe due gladovati u periodu zatija i uravno
teenosti u prirodi - tj. u vreme prolene i jesenje ravnodnevice. Upravo to ini veina ivotinja. Kada se oiste i
obnove gladovanjem, kod ivotinja dolazi do priliva ivotne
energije, to se ispoljava u polnoj aktivnosti (proleno i
jesenje gonjenje).
Osim toga, gladovati se moe prema znacima Zodijaka
radi usmerenog dejstva na odreeni deo tela. Na primer,
gladovanje u znaku Ovna, j o na poetku I faze lunaraog
ciklusa podstie ienje glave; u znaku korpiona na kraju
11 faze - poetku 111 faze binarnog ciklusa oistie se donji
deo stomaka i polni organi.
133

Uzimanje u obzir lunarnog ciklusa pri gladovanju.

Lunarni ciklus (mesee) najsnanije utie na procese koji se
deavaju u ovekovom organizmu. On je najvaniji jer u
njemu postoje dani i celi periodi kada se organizam sam
isti, i dani i periodi kada to nije poeljno raditi.
Kretanje Meseca, njegove faze izazivaju na Zemlji pli
me i oseke. Uoeno je da se taj proces odraava i na oveji
organizam u vidu dve pojave. Prvo - na organizam se i sam
sastoji iz vode i prema tome prati plime i oseke; drugo usled promenljivog gravitacionog dejstva Meseca na orga
nizam postaje as laki, as tei. Kada nam organizam
postane laki" on se iri", to povoljno utie na pro
iavajui proces gladovanja; kada postaje tei" on se
skuplja pod dejstvom gravitacije Zemlje i vlastitih sila.
Tkiva su stegnuta" i sa velikom tekoom predaju ljaku.
Ako dejstvujete u skladu s lunarnim ciklusima - obezbeden vam je potpun uspeh. Dakle, kako koristiti lunarni
ciklus? (O tome, kada poinje jedna ili druga faza binarnog
ciklusa vie podataka nai ete u posebnom kalendaru.)
Gladovanje do 7 dana treba primenjivati s a m o u II i IV
la/i lunarnog ciklusa. U to vreme organizam se prirodno
isti i vi samo podstiete to ienje.
Gladovanje due od 7 dana vremenski podesite tako
da se veina dana gladovanja uklopi u navedene faze lunar
nog ciklusa.
Gladovanje due od 14 dana planirajte tako, da se
izlazak iz gladovanja poklopi sa poetkom lunarnog ciklu
sa. U to vreme organizam prirodno aktivira ivotne procese
i vi ete se bez tekoa uklopiti u ritam njegovog rada.
A k o imate poverenja u sebe i iskustvo s dugotrajnim
gladovanjima, ponite ulaziti u gladovanje poetkom lunar
nog ciklusa, a izlaziti - posle njegovog zavretka. To je
najbolja varijanta.

Jo j e d n o m napominjem - gladovanje u l i III fazi

lunarnog ciklusa (opravdano je do 7 dana), a kada se or
ganizam prirodno skuplja" i koloidi elija dre" ljaku nije efikasno. Meutim, obnavljanje ponite upravo u tim
fazama, kada organizam vezuje" i zadrava materije u sebi.
Jednodnevna i jednoipodnevna uzdravanja od hrane
najbolje je primenjivati u ekadai dane (posebni dani u
lunarnom mesecu kod I n d u s a ) : jedanaesti dan posle mla
dog meseca i jedanaesti dan posle punog meseca. Drevni
mudraci su zapazili da tih dana zemlja postaje vlana", to
jest meseeva gravitacija podie vodu iz dubine blie p o
vrini Zemlje. Slian proces deava se i u naem telu, to
doprinosi mnogo boljem ienju, nego drugim danima.
Osim toga, ti dani se smatraju energijski jakim i vi ete lako
podneti glad i preivno se oistiti. Ako imate elju da
primenite s u v o " jednodnevno ili jednoipodnevno glado
vanje, primenite ga na dan Trube", taj d a n j e upravo uoi
mladog meseca.
15

Centar ovekove tee pomera se pod uticajem promenljive gravitacije Meseca. Ispostavlja se da on luta"
odozgo nadole i obrnuto. U zavisnosti od dana lunarnog
ciklusa on se moe nalaziti blie glavi ili blie zadnjici.
T a m o gde je centar tee, tamo se uoava i izraenija aktiv
nost fiziolokih funkcija organizma.
Za gladovanje u trajanju od 1 do 3 dana, radi ienja
nekog od delova tela, naveemo najpovoljnije dane lu
narnog ciklusa. Tokom prve Meseeve faze, u njenoj prvoj
treini, aktivirae se glava, lice, mozak, gornja eljust i oi;
u drugoj treini - grlo, vrat, eustahijeva tuba i vratni prljenovi; u poslednjoj treini - ramena, ruke (do lakata), plua i
nervni sistem. Tokom druge Meseeve faze, u njenoj prvoj
treini, aktivirae se deo iznad stomaka (iznad utrobe),

15

134

Priniedba prevodioca.

135

grudi, stomak i zglobovi lakata; u drugoj treini - srce,

una kesa (mehur), jetra, grudni ko i grudni deo kime; u
poslednjoj treini - organi trbune duplje koji su vezani za
probavu: eludac, tanko i debelo crevo. Tokom tree M e seeve faze, u njenoj prvoj treini, aktivni su bubrezi i sve
oko bubrega i slabina (kista); u drugoj treini - polne
lezde, prostata, mokrana beika i pravo crevo; u posled
njoj treini - zadnjica, bedrene kosti i Ulini prljenovi.
Tokom etvrte Meseeve faze, u prvoj treini, aktivna su
kolena, itav kotani sistem, koa i probavili sistem; u dru
goj treini - glenjevi na nogama, glenjevi (zapea) na
rukama, kosti donjih ekstremiteta i vid; u poslednjoj treini
- s t o p a l a , tenosti u telu i eludano-crevna peristaltika.
Budui da sada poznajete periode aktivnosti organa u
binarnom mesecu i godinjim dobima, moete konkretno
pristupiti gladovanju radi njihovog ienja i jaanja.
Debelo crevo je najbolje jaati pomou gladovanja
( 7 - 1 4 dana) ujesen, za vreme druge ili etvrte Meseeve
faze.
Jetru i unu kesu (mehur) pomou gladovanja ( 1 4 - 2 1
dan) jaati u prolee, za vreme druge Meseeve faze. Naj
bolje za vreme Velikog posta.
Bubrege i mokranu beiku pomou gladovanja ( 7 - 1 4
dana) jaati zimi, za vreme druge i etvrte Meseeve faze.
Najbolje za vreme Boinog posta. Pri tom drobljenje, usit
njavanje i resoqDciju kamenja pri gladovanju najbolje je
obaviti u drugoj Meseevoj fazi - ona najvie odgovara
tome. ienje bubrega i mokrane beike od isitnjenog
kamenja i peska pomou gladovanja najbolje je obaviti u
etvrtoj fazi l u n a m o g ciklusa. Energija organizma u to
vreme usmerena je nadole i podstie njihovo izbacivanje.
Kada je najbolje vriti klistiranje pri gladovanju.
Postoje dva perioda u toku dana u kojima su posebno aktivni
organi za ienje. Ujutro, kada se u vazduhu kondenzuje
136

voda i pada rosa, u ovejem organizmu se uoava slina

pojava. U to vreme, od 5 do 7 sati ujutro, aktivno je debelo
crevo j e r odstranjuje otpatke probavnog procesa. Uvee, od
17 do 19 sati (po lokalnom vremenu), nastaje period zatija
u k o m e se aktiviraju bubrezi na izluivanju iz organizma
produkata razmene belanevina. Zato je pri gladovanju
najbolje u to vreme uraditi proiavajue klistire.
Iz izloenog proistie pravilo: G L A D O V A T I T R E B A
U S K L A D U S P R I R O D N I M P R O C E S I M A , ali ne u
proizvoljno odabrane dane. Na primer, ljudi koji gladuju
j e d n o m nedeljno u odreene dane (po Bregu ili po Ivanovu)
povremeno nasru" na nepovoljne dane lunarnog meseca i
nanose tetu vlastitom zdravlju. Ako ste uli u sistem i
neete da odustanete, zaobiite navedene dane.
Veini ljudi preporuuje se da se uzdravaju od hrane
s a m o u ekadai dane, i to je po svim parametrima pravilno.
Sve ostale preporuke, odnose se na bilo ta osim na zakone
prirode.
Uzimanje u obzir individualne konstitucije i sta
rosnog doba oveka pri gladovanju i izlasku iz njega.
Ljudi se razlikuju jedan od drugog. Drevni mudraci su uoili
tu razliku u razliitim kombinacijama ivotnih principa doa". Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni
princip sluzi", njegov organizam dobro zadrava vodu.
Takvi ljudi su debeli i telo im je veliko. Ako preovladava
ivotni princip ui", tada organizam tih ljudi ima spo
sobnost za poveano stvaranje toplote. Ti ljudi su srednje
telesne grae sa utom bojom koe. Ako u ovekovom
organizmu preovladava ivotni princip vetra", njihov
organizam slabo zadrava vodu i toplotu. Ti ljudi imaju
nenu telesnu grau, mravi su i nikada im nije toplo. A
poto organizam za vreme gladovanja gubi toplotu i vodu,
to se na njih odraava na razne naine.
137

Tako e osobama s vikom kilograma glad davati la

kou i snagu, j e r gladovanjem odstranjuju suvinu vodu. Od
terapija za njih je poeljno da se zagrevaju u saunama sa
suvom parom i da piju manje tenosti (uglavnom prokuvanu
vodu). Njima odgovaraju preporuke gladovati jedan-dva
puta nedeljno nasuvo". Lica koja su suvonjava (mrava) i
kojima je uvek hladno, da bi postigli dobre rezultate treba
redovno (ak i nekoliko puta dnevno) da primenjuju tople
kupke i da piju vie tople vode, j e r u suprotnom usled
nedostatka vode i toplote kod njih dolazi do zaustavljanja
procesa ienja. Oni e pocrneti, oseae se veoma loe, u
nekim trenucima ak i uasno. Normalni ljudi radi pos
tizanja dobrog procesa ienja pri gladovanju, mogu da
poseuju vlanu saunu, da primenjuju zagrevajue kupke i
piju toplu vodu. Kada je re o vodi mravi i normalni ljudi,
treba da je piju toliko dok se u njihovom telu ne stvori oko
litar mokrae.
Kod oveka s jako izraenom sluznom konstitucijom u
organizmu se nagomilava i zadrava ljaka sluzne prirode i
rasporeuje se, uglavnom, u pluima, nosnoj duplji i up
ljinama mozga. Zato oni treba da obrate posebnu panju na
ishranu radi iskljuivanja iz ishrane produkata koji stvaraju
sluz, i treba da gladuju, kada su aktivni ti delovi tela u
binarnom ciklusu ( 1 - 2 dana), u znaku Zodijaka ( 2 - 7 dana) i
u godinjem dobu ( 7 - 1 4 i vie dana). Za vreme gladovanja
tim ljudima se preporuuje da to manje piju vodu. Dobro
im odgovaraju razne varijante suvog" i urinskog gla
dovanja. Za vreme izlaska iz gladovanja i naknadne ishrane
bolje im je da uzimaju hranu, koja je delimino dehidrirana i
topla, na primer, blago dinstano povre, suvo voe, suve
kae i salate s minimumom ulja.
Ako je kod oveka izraena una konstitucija, usled
poveanog stvaranja toplote u jetri tih ljudi stvara se vea
koliina une ljake, koja truje krv i izaziva ospe po koi.
138

Takvi ljudi treba da izbegavaju ljuta jela koja zagrevaju, da

se ne pregrevaju, da piju vie protijeve vode i svee iscedenih sokova, i da iste jetru. Radi normalizacije une
funkcije preporuuje im se da gladuju u binarnom ciklusu
( 1 - 2 dana), u znaku Zodijaka ( 2 - 5 dana) i u godinjem dobu
( 5 - 1 4 dana). Tim ljudima se preporuuje da gladuju kla
sino", a takode i s upotrebom urina. Za vreme izlaska iz
gladovanja i naknadne ishrane treba da jedu svee salate,
voe i kae obine konzistencije.
I na kraju, ljudi s izraenom konstitucijom vetra", kod
kojih se usled dehidracije i hlaenja stvara tvrda ljaka u
vidu kamenja, poliartritisa, peska i ugruaka razne vrste,
moraju da promene ishranu i nain ivota radi zasienja
organizma vodom i toplotom. Zato moraju to vie da pri
menjuju tople hidroterapije, da piju vrue odvare i da se bez
potrebe ne rashlauju suvie. Radi normalizacije funkcije
vetra njima se preporuuje da gladuju u binarnom ciklusu
( 1 - 2 dana), u znaku Zodijaka ( 2 - 4 dana) i u godinjem dobu
( 4 - 1 0 dana). Za vreme gladovanja moraju uveliko da pri
menjuju tople hidroterapije. Za vreme izlaska iz gladovanja
preporuuje im se da j o 3 - 7 dana rade urinske klistire, da
mau telo maslinovim uljem (naroito kista i karlino-bedrene zglobove) i da primenjuju vrue kupke. U ishrani
treba da koriste tene i tople produkte - svee isceene tople
sokove (dobijaju se od ovla zagrejanog voa i povra),
supe od povra i itke kae. U daljom ishrani u kae moraju
dodavati istopljeni maslac. Uopte, svim ljudima (bez o b
zira na konstituciju) preporuuje se da pri izlasku iz glado
vanja uzimaju u veim koliinama hleb od proklija log zrna.
Zato, to su svi ti ivotni principi u raznim proporcijama
pomeani u jednom oveku, zagaenost sluznim, unim i
slanim ljakama kod svakog oveka izraava se razliito.
Zato izuavajte svoj organizam i primenjujte gladovanje u
trajanju i pod uslovima, koji su svojstveni samo vama.
139

Kada je re o starosnom dobu, preporuke se zasnivaju

na energetskom potencijalu, na sadraju tenosti u ove
kovom organizmu i sposobnosti da stvara toplotu. Sa stare
njem oveji organizam gubi sposobnost da u dovoljnoj
koliini proizvodi toplotu i da zadri vodu koja smanjuje
njegov ivotni potencijal. Zato mlad ovek ne mora da
primenjuje zagrevajue kupke za vreme gladovanja, jer ima
dovoljno energije; u zrelom dobu tih preporuka se treba
pridravati; a u starijem bez njih se ne moe.
Duina trajanja gladovanja zavisi od godina ivota.
Mladim ljudima sa velikim potencijalom ivotne snage i
normalnim tokom fiziolokih funkcija za ienje orga
nizma potrebno je mnogo manje vremena, nego starijim
ljudima. Oni pri gladovanju prvo treba da dostignu odgo
varajui ivotni potencijal i da normalizuju fizioloke fun
kcije, pa tek potom da iste organizam. Neophodno je da
zapamtite sledee preporuke: to vam je pomagalo pre
15-20 godina, sada daje samo delimine rezultate. Zato
napravite odgovarajui reim ivota i gladovanja za starost.
N e m a sumnje, odlunost i strpljenje dae eljene rezultate.

GLADOVANJE U PRAKSI

KOME JE GLADOVANJE
KONTRAINDIKATIVNO

Gladovanje je najefikasnije
velikog broja oboljenja.

sredstvo

za

leenje

ovek je odluio da gladuje bez saveta drugih. Od ega

treba da pone? Svaka praksa, izmeu ostalog i gladovanja,
poinje od teoretske pripreme. Pre nego to neto preduzme,
ovek mora da prikupi to vie informacija o predmetu koji
ga interesuje. Prvi deo ove knjige sadri informacije neop
hodne za znalaku samostalnu primenu gladovanja.
Kada je jednom od najveih strunjaka za gladovanje
G. A. Vojtoviu postavljeno pitanje moe li se samostalno
gladovati u domaim uslovima, on je odgovorio:
Drevna civilizacija nije imala bolnica. Prema tome, svi
metodi leenja, meu kojima i leenje gladovanjem, primenjivali su se u domaim uslovima".
Sledee pitanje, koje interesuje ljude koji ele da gla
duju jeste: postoje li kontraindikacije pri leenju glado
vanjem? Ako se obratimo medicinskoj praksi, kontrain
dikacije pri leenju gladovanjem su:
Kod ena druga polovina trudnoe i period dojenja
deteta.

140

141

 Poodmnkli stadijumi tuberkuloze s nepokretnou

oveka.
Poodmakli stadijumi malignih tumora s nepokret
nou oveka.
Poodmakli stadijumi malignih oboljenja krvi s n e p o
kretnou oveka.
Poodmakli stadijumi difuznih oboljenja vezivnog tki
va s nepokretnou oveka.
Niz psihoneuralginih oboljenja u poodmaklom sta
dijumu s nepokretnou oveka ili slaboumnou (senilnou).
Gnojni procesi unutranjih organa (apscesi, gangrene i
drugi).
Kod bilo kojeg oboljenja kontraindikacija je nepokretnost ljudi. Ali to ne znai da se kod tih ljudi ne m o e postii
pozitivan efekat pri primeni lekovitog gladovanja. U sluaju
kada su iscrpljeni svi metodi i sredstva za leenje, dobro je
primeniti gladovanje ak i kod nepokretnih bolesnika. Pri
tom moe se postii odlian pozitivni lekoviti efekat.
Dakle, uvaeni itaoci, vi ste dovoljno teoretski pri
premljeni i elite to pre da primenite gladovanje, da savla
date pivu acidoznu kriu, posle nje drugu i da zavrite
gladovanje potpunom pobedom - pojavom vujeg" ose
aja gladi, roze jezikom i potpunim podmlaivanjem orga
nizma. Ne sumnjam da e vam se sve to dogoditi. Ali teo
retska priprema je jedno, a praksa neto sasvim drugo.
Ostaje vam da na osnovu nevedenih preporuka polako, ne
urei, gradite (stiele) vlastito iskustvo. Kao rezultat vlas
titog iskustva kod vas e se javiti samouverenost, znanje o
reakcijama organizma na glad, umee da pravilno izaete iz
gladovanja i da odravate postignute rezultate pomou
pravilnog naina ivota, ishrane i miljenja. Da biste glado
vanje primenili u praksi, treba da ponete od najkraeg roka
i da polako poveavate duinu trajanja gladovanja.
142

PRIPREMA ZA GLADOVANJE
Prvo to vam savetujem - pomou razliitih proia
vajui!] terapija rasteretite organizam od neistoe. Pomou
klistira oistiete debelo crevo od ekskrementnog kamenja i
druge patologije. Pri gladovanju vie nee dolaziti do veih
izbacivanja neistoa iz njega, to e vam utedeti energiju
za druge lekovite funkcije u organizmu. ienje jetre o m o guie vam da izbegnete krizna stanja za vreme gladovanja,
kada usled snanog efekta izbacivanja ui mogu da izlaze
kamenii, stara u i slino. Primenom terapija u sauni
odstraniete vei deo toksina, koji se nalaze u tenim sre
dinama organizma. Terapija sa sokovima omoguie vam
da uvrstite taj uspeh, da dopunski proistite vezivno tkivo i
izleite bubrege. Preporuujem da promenite ishranu i pre
ete na biljnu hranu. Izbacite iz ishrane vetake (torte,
kolae, okoladu, bombone itd.) i meovite produkte (sen
dvie, pice, krompir s mesom i slino). Postavite sebi za
datak da ne jedete nou i da ne pijete posle jela. Tek tada
izbacivanje ljake pri gladovanju nee biti tako snano i vi
ete lako podneti glad, odmah ete poeti da istite svoj
organizam na nivou elija.
A sada emo neto rei o tome kako treba sticati vlastito
iskustvo u gladovanju. Posluiemo se pri tom pedeseto
godinjim iskustvom gladovanja Pola Brega i dopuniti ga
nekim komentarima iz vlastite desetogodinje prakse. Evo
ta pie Pol Breg:
esto sam posmatrao kako su ljudi poinjali da gla
duju onoliko dana koliko sam im priblino odredio, tj. 21-25
dana. Ali ve prvih est dana u njihovom organizmu d o
lazilo je do pokretanja velikog broja toksinih materija, pa
sam im odmah prekidao gladovanje. Ljude koji su gladovali
prebacivao sam na prirodnu dijetu i posle nekoliko nedelja
pokuaj gladovanja sam ponavljao. Ali ako je ponovo dola143

zilo do oslobaanja mnogih otrova, tada sam im prekidao

gladovanje. Naveu jo jedan razlog* zbog kojeg sam
protiv dugotrajnog gladovanja, ako se ono primenjuje bez
nadzora specijaliste. Prosean ovek zaraen je ne s a m o
toksinim otrovima usled nepravilne ishrane, zagaenosti
vazduha i vode hemijskim otpadima i solju, ve i ostacima
uzimanih lekova, koji se due vremena nagomilavaju u
njegovim tkivima. Zato je dugotrajno gladovanje za ie
nje organizma dobro teoretski, ali se ne preporuuje u
praksi .
K o m e n t a r : Upravo taj fenomen poetnog izbacivanja
ljake bez prethodne pripreme preoptereuje sistem za izlu
ivanje, njihovu blokadu" i prekida gladovanje. To uspeno moete savladati pomou prethodnog ienja orga
nizma po metodima opisanim u mojim knjigama.
,,U praksi sam postizao najbolje uspehe kratkim ku
rama gladovanja. Pri dvadeset etvoroasovnom i trideset
estoasovnom gladovanju u toku nedelje uoavao sam da
se organizam isti. Pridravajui se programa ishrane s a m o
prirodnim produktima, ovek koji hoe da stekne ivotnu
sposobnost i dugovenost moe za nekoliko meseci da se
pripremi za trodnevno-etvorodnevno gladovanje. Posle
etiri meseea gladovanja jednom nedeljno i nekoliko trodnevnih-etvorodnevnih gladovanja ovek je spreman za
sedmodnevno gladovanje. Do tog vremena vea koliina
toksinih materija ve je odstranjena iz organizma".
K o m e n t a r : Primenjujui prethodno ienje organiz
ma moi ete gladovati u dane ekadai (jedanput u dve
nedelje) po 2 4 - 3 6 sati, a posle m e s e c - d v a moete praktikovati dvodnevno-trodnevno gladovanje j e d n o m u binar
nom mesecu u drugoj ili etvrtoj fazi. Posle 2 - 3 meseca
primene slinih programa gladovanja biete spremni za
petodnevno-sedmodnevno gladovanje j e r ete imati d o
voljno linog iskustva.
144

PRAVILNO SPROVOENJE GLADOVANJA

T O K O M 24, 36 I 42 A S A
Sa dvadeset etvoroasovnim gladovanjem treba poeti
posle doruka, gladovati do doruka narednog dana i pro
voditi ga u dane ekadai. Ne preporuuje se gladovanje od
veere do veere. Hrana koja se uzima uvee upropauje
itav efekat gladovanja zato to se pri tora ne m o e m o
pridravati bioritma rada probavnih organa.
Za vreme gladovanja treba se uzdravati od uzimanja
bilo kakve tvrde hrane i voa, a takoe od vonih sokova i
sokova od povra. Za to vreme moe se piti obina, namagnetisana, protijeva ili destilovana voda. To je kla
s i n o " gladovanje. Ako se pije urin i voda ili samo urin - to
je minsko gladovanje. Ako se uopte ne uzima nikakva
tenost - to je s u v o " gladovanje.
Za slabe i neodlune ljude mogui su izuzeci (ali samo
jedan pri prvom dvadeset etvoroasovnom gladovanju. U
au destilovane vode moe se dodati treina kafene kaiice prirodnog meda ili ajna kaiica limunovog soka. Ti
dodaci dejstvuju kao rastvarai toksinih materija i sluzi.
Ovo se radi da bi voda bila ukusnija i da bi bolje rastvarala
sluz i toksine materije.
Vae trideset estoasovno gladovanje treba da pone
po zavretku veere, da traje celu no, dan, j o jednu no i da
se zavri dorukom.
Gladovanje u trajanju od 42 sata treba poeti po zavr
etku veere, produiti preko noi, tokom dana, i sledee
noi i zavriti u 12 asova uzimanjem hrane.
Sva pravila za trideset estoasovno i etrdeset dvoasovno gladovanje analogna su opisanim za dvadeset
etvoroasovno gladovanje.
U zavisnosti od individualne konstitucije moete praktikovati klasino", minsko ili s u v o " gladovanje, tokom
145

24, 36 i 42 asa jednom u dve nedelje u dane ekadai

(posebni dani u binarnom mesecu kod Indusa). Moete
gladovati i u druge povoljne dane binarnog ciklusa.
Zato to se za vreme gladovanja snano aktiviraju e m o
cionalne stege nestrpljenja, gladi, nespokojstva i slina
oseanja, veoma je vano odravati svoj moralni duh na
nivou. Kako to raditi? Kada vas obuzmu oseaj i gladi ili bilo
koje negativne emocije, potiskujte ih drugim pozitivnim
emocijama koje daju snagu. To e vam pomoi da disciplinujete svoje potrebe i da trenirate voljne osobine, od
govorne za jaanje ivotne snage.
Postarajte se da se radujete tome to za samo jedan dan
istite organizam i jaate imunitet. Misao o tome da stvarate
telo koje ne stari, koje je lieno bolesti i umora, u stanjuje da
odri va moral na visokom nivou za vreme gladovanja.
Odbacujte od sebe samosaaljenje i bilo koje negativne
emocije. Svakoga dana ponavljajte sledee reenice:
Danas sam svoje telo prepustio ivotnoj snazi radi
unutranjeg ienja i obnavljanja.
Svakog minuta gladovanja izbacujem ljaku i otrove
iz fizikog tela. Svaki sat gladovanja isti moju svest. Sve
sam sreniji i energiniji (moe se rei bezbriniji i
prirodniji).
Iz sata u sat jaam svoj organizam.
Pri gladovanju primenjujem isti metod duhovnog,
fizikog i umnog ienja, koji su vekovima koristili veliki
uitelji oveanstva.
Za vreme gladovanja u potpunosti kontroliem svoje
oseaje. Nikakav lani oseaj gladi, alosti, teskobe nee
me prisiliti da prekinem gladovanje. Uspeno u zavriti
gladovanje, j e r verujem u Boga, koji struji iz dubine m o g
organizma.
Dok ponavljate te rei, vi upravljate svojim organiz
mom preko spoljanjih manifestacija. Ne dozvolite nikome
146

da negativno utie na vas, poturajui vam ,,emocije-diverzante". Ne razmatrajte svoj program gladovanja sa svo
j i m drugovima, roacima i poznanicima! Gladovanje je pre
svega lini odnos ovekovih spoljanjih manifestacija s nje
govim oseajima, emocijama, stegama i ambicijama uma.
Budite nepokolebljivi i dosledni u namerama, razmiljajte
o udesnim rezultatima koji se postiu gladovanjem. Likujte u sebi.
Emocionalna uzvienost omoguava da iz Vasione, na
nivou vakuma, crpite posebnu energiju, koja ini osnovu
ljudskog bia. Ne ui nas bez razloga drevnotibetska tra
dicija da se u osnovi oveka nalazi telo ekstaze", koje hrani
velika radost. Ako sve tekoe gladi ponete da preivlja
vate s pozitivnim emocijama, vi ne samo da ete lako
prebroditi potpuno gladovanje, ve ete brzo oistiti spo
ljanje manifestacije.
Iako ste za vreme gladovanja, kada vam je teko, iscrp
ljeni, oamueni intoksikacijom i smatrate se usamljenim i
nesrenim, javie vam se misao da niste naputeni. Obrnuto,
boanska sila odmah e se odazvati na moje dobrovoljno
strpljenje. Ona se trudi da iz mog organizma izbaci svu
neistou, da obnovi svaki organ i svaku eliju organizma.
Te misli treba da u vama izazovu buru oseaja i suze zahval
nosti, strahopotovanje i ljubav. To je tajna gladovanja i
njegove efikasnosti.

IZLAZAK IZ GLADOVANJA T O K O M
24, 36 I 42 A S A
Da biste odstranili toksine i ljaku iz usne duplje uradite
sledee. Natrljajte koricu hleba belim lukom, dobro savaite i ispljunite. Va jezik e se oistiti i dobiti roze boju.
Dopunski ljut ukus enjaka stimulie probavim funkciju
organizma. Sada ste spremni za uzimanje hrane.
147

Prvi obrok treba da se sastoji od salate od sveeg povra

- narendana argarepa i iseekani kupus (kao zain moete
upotrebiti sok od limuna). Ta salata u eludano-crevnom
traktu dejstvovae bolje nego metlica. Ona e podstai rad
miia eludano-erevnog trakta. Posle salate sledi jelo od
kuvanog povra. To moe biti obaicna cvekla, blago dinstani kupus, sve dinstani paradajz bez lileba.
Ne treba izlaziti iz gladovanja s hranom kao to su
meso, mleko, sir, maslac, riba, orasi' ili semenke. Ponav
ljam: prvi obrok hrane treba da se sastoji iz salate i barenog
povra. U drugom obroku hrane moe se uporedo sa sa
latom od povra (zimi povre blago dinstati) uzimati hleb
od proklijalog zrna (ljudima konstitucije sluzi"), a moe i
supa od proklijalog zrna (ljudima konstitucije vetra").
Ako se iz gladovanja izlazi sa sokom od argarepe ili
sokom od jabuka i cvekle, to e izazvati proliv i dopunski
proistiti jetru i unu kesu (mehur) od stare ui. Zimi je
zamena za sok aj od trava s medom.
Ako tokom prvog-drugog dana kod vas ne bude nor
malna stolica ili je ona tvrda (u vidu oraia") i povreduje
anus, uradite sledee. Namaite celo telo, naroito deo oko
slabina maslinovim uljem i pre oseaja nude uradite klistir
sa 100 grama obinog ili ukuvanog urina. To dobro pomae
i kada na anusu postoji naprsnue ili manji hemoroid.

PRAVILNO SPROVODENJE
TRODNEVNOG, SEDMODNEVNOG I
DESETODNEVNOG GLADOVANJA
Prvih tri-pet gladovanja u trajanju od tri i vie dana
treba uraditi u komfornim uslovima. Morate sebi omoguiti
odmaranje u bilo koje vreme, kada osetite da ljaka dospeva
u krvotok i izaziva intoksikaciju organizma. U tom periodu
148

obino se oseate nemonim i treba da naete mogunost da

prilegnete. U postelji se treba opustiti i mirno odleati dok
ivotna snaga ne obnovi vau snagu i ne skloni ljaku iz
krvi. Taj period tegoba e proi im se iz vaeg organizma
odstrani ljaka.
Ulazak u trodnevno, sedmodnevno i desetodnevno gla
dovanje moe se uraditi na razliite naine.
P r v a v a r i j a n t a . Ujutro nita ne jedite, samo pijte vodu.
Sve to se nalazi u vaem debelom crevu tokom vremena
odstranie se samo, kroz anus i plua. Ali dok se to ne
dogodi, u krv e dospevati materije koje usporavaju pre
lazak organizma na ishranu u elijama i istovremeno e
zatrovati organizam.
Pol Breg je rekao:
N e verujem u purgative i klistire za vreme gladovanja.
Ne verujem ni u kakvo nasilje nad prirodom, a primena
klistira, prema mom miljenju, veim delom je neprirodna.
To isto odnosi se i na primenu bilo kakvih vrsta purgativa.
Creva imaju svoja vlastita sanitarna i antiseptina sredstva, i
ostatak hrane, koji je bio u crevima pre poetka gladovanja,
bie neutralizovan pre zavretka gladovanja. Izluujui sis
tem prirode je savren, pod uslovom da se ne ometa njegov
prirodni rad".
Te rei su opravdane za ljude koji imaju zdrav probavili
trakt i najmanje jednogodinje iskustvo u gladovanju u
trajanju do tri dana.
D r u g a v a r i j a n t a . Ujutro uzmite purgativ, ili radite ne
koliko veih proiavajuih klistira, ili primenjujte Sankh
Prakalanu (ta terapija sadri u sebi dobre strane purgativa i
klistira. Njen opis nalazi se u knjizi ienje organizma na
str. 46). Rezultat toga je da naglo prekidate vezu s hranom i
brzo prelazite na ishranu u elijama. U ovoj varijanti ne
dolazi do mogue autointoksikacije kroz debelo crevo i vi
ete se bolje oseati u procesu gladovanja.
149

Nadalje moete proi bez klistira tokom trodnevnog

gladovanja, primenjivati ili svaki drugi dan tokom sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja. ea primena
klistira (jedan ili dva puta dnevno) nema svrhe zato to
ljaka i u ne uspevaju za to vreme da se nagomilaju u
debelom erevu i vi neete postii rezultat koji oekujete. U
tom sluaju B r e g j e u pravu. Primena klistira svakog drugog
dana za vreme sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja
je potpuno opravdana, svakodnevna - zamorna (naporna) i
nasilna, a jednom u tri dana - nedovoljna.
Za vreme prvog trodnevnog gladovanja veoma je p o
eljno biti to due u postelji. To omoguava ivotnoj snazi
da radi na detoksikaciji i unutranjem ienju organizma.
Ako elite da proetate po sveem vazduhu ili da se sunate,
uradite to samo ako oseate da imate dovoljno snage. N e
mojte se dugo sunati, poto ono stimulie aktivnost orga
nizma na autolizu, koja oduzima mnogo energije. Prekomerna fizika aktivnost u to vreme takoe e vas zamoriti.
Ne radite nita, to bi moglo da troi vau energiju! Pol
Breg kae:
Tokom mnogih godina govorio sam svojim uenicima
da se bolji rezultati pri trodnevnom - desetodnevnom
gladovanju postiu ako se to vreme provodi to due u
krevetu, tj. odmarajui se. to ovek koji gladuje due
spava, tim bolje. Ako ne moe da spava, leei se oputa. U
tom periodu dobro je potpuno odustati od poslova. Ne treba
razmiljati o svojim problemima, ve se potpuno osloboditi
suvinih misli".
Komentar: san najbolje jaa spoljanje manifestacije
ivota. Ali ubudue trodnevno i desetodnevno gladovanje
treba primenjivati kao da ne gladujete. Tokom tih tri-deset
dana gladovanja treba iveti normalno, razlika je jedino u
t o m e to ne jedete i to ujutro i uvee primenjujete od
govarajuu terapiju. Ako se tako ne postupa, teko je oda150

brati specijalno vreme za redovna gladovanja j e d n o m m e seno (trodnevno) ili jednom u tri meseca (sedmodnevno,
desetodnevno). Tako ceo sistem gladovanja postaje neostvarljiv. Iznosim svoje iskustvo - glad nije tako znaajan
razlog da biste samo njemu posveivali 7 - 1 0 dana u toku tri
meseca, a jednom godinje - i vie od 20 dana. To je va
ivot, gladujte, ali i ivite. Radite svakodnevne poslove u
j o veem obimu, nego ranije. Rad i stvaralatvo skrenue
vam panju od misli o hrani i vi ete za dan gladovanja
uraditi vie, nego za 2 - 3 dana uobiajenog reima ishrane.
Ipak, to je mogue samo ako ste prethodno oistili svoj
organizam, redovno gladovali jednom u dve nedelje po
2 4 - 4 2 sata tokom pola godine i pravilno se hranili izmeu
gladovanja.
Izlazak iz trodnevnog gladovanja priblino je isti, kao
to je opisano za dvadeset etvoroasovno i etrdeset d v o asovno gladovanje.

I Z L A Z A K IZ S E D M O D N E V N O G I
DESETODNEVNOG GLADOVANJA
Za vreme sedmodnevnog gladovanja va eludac se
smanjuje a ceo crevni trakt i probava delimino su pre
b a e n i " na nivo elija. Probavu treba polako aktivirati .
Sedmog dana gladovanja, priblino u esnaest asova, m o
ete postupiti na sledei nain. Uzeti koricu hleba, natrljati
je enjakom, briljivo savakati i ispljunuti. Ta terapija
omoguie vam da oistite usnu duplju od ljake i toksina.
Posle 15-20 minuta poeti s obnavljanjem ishrane prema
jednoj od navedenih varijanti.
Ispijte au (200 grama) kiselog mleka. emu slui taj
savet? Kiseo ukus energijski stimulie funkciju probave. On je
aktivira" s kvantnog nivoa. Kisela sredina i mikroorganizmi
151

odmah stvaraju odgovarajuu situaciju u eludano-crevnom

traktu, to podstie probavu, stvara pravilnu bakterijsku
mikrofloru i stimulie probavne funkcije organizma.
Kao dopunu ovog argumenta reiu neto o aktivi
ranju" probavnog sistema novoroeneta. On se aktivira"
mlezivom, a tek posle toga dobija snagu i probavlja biljne
produkte.
Ispijte au svee iscedenog soka od argarepe. emu
slui taj sok? Boja soka od argarepe, dejstvujui na vid,
stimulie probavne sposobnosti i time prenosi impulse za
ukljuivanje probavne funkcije. Obilje karotina svojim dejstvom jaa sluzokou eludano-crevnog trakta. Sok od ar
garepe ima jaka litocina svojstva, a usled obilja prirodnog
eera brzo se probavlja i organizam ga odmah koristi.
Dopunski isti jetru. Ovaj nain izlaska iz gladovanja pre
poruuju mnogi specijalisti.
Uzeti etiri-pet paradajza srednje veliine, oljutiti ih i
razrezati. Zatim ih staviti u kljuala vodu i odmah skinuti s
vatre, ohladiti i pojesti. ta znai ovaj savet? Paradajz ima kiseo
ukus i crvenu boju. Oba faktora stimuliu probavim funkciju.
Slian nain izlaska iz gladovanja savetuje i Pol Breg.
Va zadatak je da od tri navedene varijante izaberete za
sebe najprihvatljiviju. Moe se i treba tako postupati: leti
izlaziti iz gladovanja s paradajzom, ujesen i u prolee - sa
argarepom, zimi - s kiselim mlekom. Moete eksperimentisati i odabrati bilo koju drugu varijantu.
Tog dana
vode.

vie nita ne treba uzimati,

osim protijeve

Ujutro osmog dana pripremite salatu od narendane

argarepe i kupusa, iscedite priblino polovinu pomorande
(moe i bez nje). Posle toga moe se pojesti gusta supa od
proklijalog zrna. Tokom dana pijte protijevu vodu po elji.
Za ruak moete pojesti salatu od narendane argarepe,
narezanog celera i kupusa, zainjenih jabukovim sokom.
152

Posle salate mogu da uslede dva jela s povrem ( k u v a n a ) cvekla, peena tikva (bundeva), argarepa. Uz to dobro je
dodati lepinjicu od proklijale penice, koja ne sadri krob
(krob se pretvara u sladni eer - maltozu).
Ujutro devetog dana moe se pojesti bilo koji svezi plod
voa ili sezonsko povre (jabuka, banana, argarepa ili
krastavac). Uz to moe se dodati lepinjica od proklijale
penice, zaslaena medom (ali ne vie od jedne supene
kaike). U toku dana treba pojesti salatu od narendane
argarepe, kupusa i celera, j e d n o toplo jelo s povrem i
lepinjicu od proklijalog zrna. Uvee veerajte salatu od
argarepe i listova kupusa, a u hladno godinje doba - svee
dinstano ili svee zapeeno povre u toplom stanju (cvekla,
bundeva). Poev od desetog dana uz povre i svee isceene
sokove moe se dodati kaa od monolitnog zrna (prekrupe)
proso, heljda, penica (bez masti). Narednih tri-etiri dana
pridravati se takve ishrane, a posle toga hrana se m o e
dopuniti orasima i istopljenim maslacem.
Izmeu sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja
razlika je neznatna. Desetog dana oko esnaest sati ponite
da izlazite iz gladovanja po bilo kojoj od tri varijante, a
zatim se pridravajte predloene eme ishrane.
Zapamtite da je jedno od glavnih pravila izlaska iz
gladovanja - ne jedite vie, nego to elite. Gladovanje od
sedam do deset dana je skraena varijanta, ono kao da je
prekinuto i vi treba da vratite proces ienja u organizmu.
Potrebno je dosta vremena da bi organizam preao sa
programa detoksikacije na program zasienosti.
Napominjem da za vreme dueg gladovanja ne treba
m n o g o govoriti o tome da gladujete, poto tue negativne
emocije mogu da poremete vae uzvieno raspoloenje i
misli o Boanskom udu, koje se deava u vaem orga
nizmu. ivotna energija oslobaa va organizam od svega
suvinog: sluzi, toksina i drugih stranih materija.
153

Na primer, Pol Bregpie:

Gladovanje je za mene toliko lina stvar, da sam pre
vie godina u Kalitorniji u planinama Santa-Monike, ne
daleko od kanjona Topanga, izgradio malu kolibu. U tom
dobrovoljnom izgnanstvu esto sam gladovao. Ako imate
mogunosti da se udaljite na bilo koje usamljeno mesto i da
gladujete na sveem vazduhu i u samoi, postiete odline
rezultate".
Kada nastupi vreme narednog posta, moete primeniti
desetodnevno gladovanje. Sledee godine, ako se budete
pridravali programa gladovanja u trajanju od 24 ili 36 sati u
dane ekadai, ili u trajanju pet-sedam dana jednom u tri
meseca, moi ete na Veliki, Boini ili Petrov post gla
dovati 14 dana. Kroz godinu dana - 21 dan i ak vie. Eto
tako, postepeno, moete sticati ivotnu snagu i primeniti
potpuno gladovanje.
Savetujem da ponovo obratimo panju na preporuke
Pola Brega:
Neu da ograniavam vreme trajanja vaeg gladovanja
na deset dana. Ali vam ne savetujem da gladujete vie od
deset dana dok ne isprobate najmanje est desetodnevnih
gladovanja s tromesenim intervalima. S takvim prtlja
g o m " moete uspeno gladovati 15 dana. Pomou takvog
gladovanja oistiete na najbolji nain organizam. Vi ve
znate ta se tu moe oekivati. Ako posle toga zaelite da
isprobate gladovanje tokom 2 1 - 3 0 dana znaete kako ga
treba primeniti... Dozvolite mi da jo jednom istaknem d a j e
gladovanje nauka. Zato ne prisiljavajte sebe na dugotrajna
gladovanja samo zato to od toga oekujete uda ... Vaa
gladovanja tokom 2 4 - 3 6 asova jednom nedeljno, zatim
trodnevna-etvorodnevna gladovanja j e d n o m meseno i sedmodnevna-desetodnevna gladovanja jednom u tri meseca
obogatie vas iskustvom, koje e vam omoguiti da se
pripremite za due rokove gladovanja".
154

ISHRANA ZA DOBRU

PROBAVU

Veina ljudi stalno boluje ili skoro da boluje

zato to pokuavaju da probave ogromnu koli
inu suvine hrane koju su uzimali.
Posle gladovanja pravilna ishrana moe se lako i brzo
regulisati. Postavite sebi pravilo da ne jedete posle 16 sati.
A k o u t o m e istrajete, imaete dobar san. Ujutro ete se
oseati odmornim. Kod vas e prirodno dolaziti do samoienja organizma i normalizovae se naslage sala.
Dorukujte od 9 do 10 sati izjutra (moe i ranije). Jedite
salate od sveeg povra, kao to su argarepa, kupus i zelen
(zimi bareno povre). Drugo jelo neka vam bude hleb od
proklijalog zrna s medom ili morskim kupusom ili m o
nolitna kaa s malo masla. Zajedno sa argarepom, kupusom
i zeleni, hleb od proklijalog zrna i kaa dobar su stimulator
za funkcionisanje probavnog trakta, odgajanje pravilne mikroflore i obnavljanje organizma usled povratnih veza fun
kcije endokrinog sistema organizma.
Pre svega jedite salatu. To podstie itav niz procesa,
koji ine osnovu normalnog iunkcionisanja organizma. Na
primer, stimulie se luenje probavnih sokova, j e r je svee
povre bogato prirodnim stimulatorima. Posle nekoliko g o
dina takve ishrane osetiete da va organizam ne prihvata
nikakvo drugo predjelo. Na osnovu toga moete svesti
potrebe za povrem i voem do 6 0 % dnevnog obroka. Svee
povre, voe i sokovi su hrana koja je bogata ivotnom
snagom. Njihova tkiva su bogata energijom, koja odrava
strukturu tkiva organizma i elastinost koe.
Idealna dijeta sadii 5 0 % sveeg voa i povra. Celu
loza i pektin, koji se sadre u veini produkta biljnog p o
rekla, nazivaju se balastnim materijama", poto ih orga
nizam ne asimiluje. Te materije su potrebne organizmu, j e r
155

imaju vanu ulogu u procesu probave: reguliu funkciju

crevnog bormonalnog sistema, a preko njega i itavog orga
nizma; javljaju se kao regulatori motorne funkcije creva,
stvaraju povoljnu mikrofloru u eludano-crevnom traktu,
koju organizam delimino koristi kao kvalitetnu ivu belancvinu.
Na belanevinastu hranu otpada 10%. Belanevine m o
gu biti u vidu mesa, ribe, jaja, prirodnog sira ili u biljnom
obliku, na primer, u orasima i semenkama. Pivski kvasac,
hleb i supa od proklijale penice su, takode, vaan deo
belanevinaste ishrane. Oni su posebno nezamenjivi kao
dodaci vitaminima grupe B, E i D. Preostali procenti dele se
na tri dela. Jedna treina (30%) je prirodni krob, koji se
dobija iz kaa i bobiastih plodova. Druga treina (najmanje
5%) je prirodni eer, koji se sadri u suvom vou, medu i
svee iscedenim sokovima. Poslednja treina (najvie do
5%) sastoji se iz prirodnih masti i ulja, kao to su suncokretovo ulje, kukuruzno, maslinovo, prirodno salo, m a s
lac i pretopljeni maslac.
Ljudi, skloni gojaznosti, treba da izbegavaju eer,
hleb, preraevine od prekrupe, ili da ih unose u minimalnim
koliinama, pri emu kae moraju biti svee kuvane. Veoma
je vano i potrebno briljivo vakati hranu. Pri brzom uzi
manju hrane ovek asimiluje kae tri-pet puta bre nego to
je potrebno. To i prouzrokuje gojaznost. Ako se uzima
manja koliina hrane, koja se vae toliko da postane bela
kao mleko, prestaju zatvori, poboljava se peristaltika creva
(za vreme vakanja peristaltika creva ubrzava se za etiri
puta), odstranjuje se zastoj hrane u eludano-crevnom
traktu.
Period obnavljanja traje onoliko koliko je trajalo gla
dovanje. Postarajte se da se makar u tom periodu hranite
pravilno.
Dnevni raspored u periodu obnavljanja ostaje priblino
isti (etnje, fizioterapeutske terapije, radna terapija i aktivni
156

odmor). Suvonjavim ljudima treba dodati i specijalne te

rapije - masaa celog tela uljem (naroito oko slabina) i
vrue kupke, a ljudima sa suvinom telesnom teinom saunu, masau tela ukuvanim urinom. Ljudima konstitucije
ui" treba dodati plivanje u toploj vodi.
Ako se pridravate ovog razumnog programa glado
vanja napuni ete se ivotnom snagom i gladovanje e p o
stati obavezan deo vaeg ivota. Kada iz dana u dan budete
oseali kako vam se udesno obnavlja svest i ceo orga
nizam, uivaete u tome, to ste odabrali pravilan nain
ivota, koji vas svakim danom ini savrenijim i zdravijim.
Kod nekih ljudi za vreme izlaska iz gladovanja ekskrement postaje tvrd, u vidu lopte i ozleuje anus pri vrenju
nude. Kod drugih ljudi ne dolazi do potpunog pranjenja
debelog creva zato to se debelo crevo sporije obnavlja
(situacija kao posle operacije apendicita - tera vas u toalet, a
creva slabo rade i ne moete se jako napeti). U tim slu
ajevima potrebno je nekoliko dana uzastopce ( 2 - 4 dana)
pre pranjenja uraditi mleno-uljne mikroklistire ( 2 0 - 3 0
grama maslaca ili pretopljenog maslaca rastopiti u 100 gra
ma toplog mleka; pomou gumene kruke ta emulzija
ubacuje se u anus). Time ete otkloniti suvou u pravom
crevu, koja se javlja usled prepobuivanja ivotnog principa
vetra". Ne sumnjam u to, da ete visoko oceniti ovaj
praktini savet, kojim se, uz to, normalizuju pl 1 i mikroflora
u debelom crevu.

157

M O G U E G R E K E PRI G L A D O V A N J U

Svaki ovek treba da se odnosi prema svom

zdravlju s takvom panjom, s kakvom iz dana u
dan upoznaje svoj organizam. On mora da odr
ava svoj organizam u stanju najboljeg zdravlja
i to je vanije od poznavanja drugih nauka.
U daljem tekstu navodim primere iz prakse na osnovu
kojih ukazujem na najtipinije greke, koje prave ljudi koji
gladuju. Postarajte se da ih ne ponavljate u linoj praksi
gladovanja.
P r i n i e n a g l a d o v a n j a bez u z i m a n j a u o b z i r indivi
d u a l n e konstitucije i k o n t r a i n d i k a c i j a . J. Nikolajev g o
vori o tome, kako su gladovanjem leili enu od 26 godina
ivota koja je obolela od teke alimentarne distrofije. Bila je
visoka 158 cm i teka samo 31 kilogram 200 grama.
Ta ena je samostalno gladovala 12 dana da bi se
izleila od tirotoksikoze, a za tu bolest je kontraindikativno
due lekovito gladovanje. Oporavljala se 14 dana, takoe
nepravilno: jela je mnogo belanevina ivotinjskog porekla
mleko, jaja, mlad kravlji sir, ribu - sve to je sama
smatrala hranljivim". Kao rezultat toga njen eludac pre
stao je da vari hranu, javilo se povraanje, bolovi u stomaku,
vrtoglavica i velika slabost.
Prepisano joj je pravilno obnavljanje ishrane - surutka,
teni odvari od ovsenice, a zatim postepeno odvari od
povra, tene kae i drugo.
Otputena je posle dve nedelje s telesnom teinom 39
kilograma.
K o m e n t a r : u datom sluaju uinjeno je nekoliko veo
ma grubih greaka. Z b o g oiglednog prepobuivanja ivot
nog principa vetra" gladovanje nije smelo da traje vie od
158

sedam dana i trebalo je da se primenjuje u toplim, vlanim i

komfornim uslovima. Za 12 dana gladovanja aktiviran je
program ienja organizma od ljake, a tu se prekida pro
gram i poinje ishrana hranom, koja nema sposobnost sam o p r o b a v e (zato to u njoj nema aktivnih fermenata; sve je
inaktivirano termikom obradom). Probavni organi ne m o
gu odmah da se izbore s tim zadatkom. Zakonit rezultat povraanje, slaba probava, intoksikacija hranom. Otuda
potiu bolovi u stomaku i opta slabost. Tena i topla hrana,
koju je prepisao J. Nikolajev, brzo uravnoteava prepobudeni ivotni princip vetra", to je i dovelo do izvesne
normalizacije funkcija i poveanja telesne teine.
G r e k e p r i u l a s k u u g l a d o v a n j e . Takve greke naj
ee nastaju zbog odsustva volje da oisti eludano-crevni trakt. One izazivaju dugotrajan oseaj gladi i autointoksikaciju preko debelog creva. ovek slabi, boli ga glava i
stvaraju se gasovi.
G r e k e za v r e m e g l a d o v a n j a . Ukoliko ovek trpi te
gobe koje nastaju pri gladovanju treba da prekine glado
vanje, j e r to znai da su oseaj i nadvladali razum. Na
primer, kao rezultat autolize javlja se sladak ukus gnoja u
usnoj duplji, koji prodire iz maksilarnih sinusa, gorina u
ustima sa simptomima muke pri gastroduodenalnom re
fleksu (prodiranju ui u eludac), sipnja (napad a s t m e ) pri
podizanju uz strme stepenice ili na planinu itd. Glad p o
stepeno poinje svoj lekoviti rad i iskorenjuje" patologiju
spoljanjih manifestacija. Ta patologija, sa svoje strane,
preko uma deluje na svest i ubeuje" nas da prekinemo
gladovanje. Rezultat toga je d a j e sve propalo. A kada bolest
u z m e maha daje recidiv.
A k o ovek, koji gladuje, ne miruje i za vreme gla
dovanja nastavi da pui, odnosno nosi sintetinu odeu itd.,
16

16

Prinicdba prevodioca.

159

kod njega se mogu javiti nesanica, razdraenost, glavobolja,

opta slabost, lupanje srca, duevni poremeaji i slino.
Kod oveka koji se delimino pridrava preporuka za
vreme gladovanja javie se sledei simptomi.
ena, 64 godine, boluje od reumatoidnog artritisa. D o
putovala je kod kerke da primeni gladovanje. Petnaestog
dana doziranog gladovanja javili su se bolovi i pojaala se
sputanost zglobova. Kada je lekar-specijalista posetio bo
lesnicu kod kue temeljnim pregledom i ispitivanjem b o
lesnice i njenih roaka otkrio je d a j e ta ena sama odluila
da od desetog dana gladovanja pored vode pije sokove,
verujui da e to imati lekovitiji efekat. Dogodilo se su
protno, i sve je moralo da pone ispoetka.
Kao s t o j e istaknuto, od prvih dana odbacivanja hrane
ovek ne osea glad, odnosno ona ga ne uznemirava oz
biljno. Ali ako pone da kontaktira s hranom ovek udie
njene mirise, to izaziva prekid prilagodavajuih funkcija
organizma na glad i razvoj drugih reakcija, koje izazivaju
goruicu, nesanicu i razdraljivost.
ulo mirisa upravlja" ovekom, a to znai da u svesti
postoji patologija. Rezultat je da ostaje koren bolesti, unu
tranji procesi se remete i ovek prevremeno izlazi iz glado
vanja, ne uradivi nita razborito.
G r e k e za v r e m e p r e k i d a g l a d o v a n j a . Gladovanje se
moe dobro primeniti ali se moe i sve pokvariti ako se
prekine. Posle dueg gladovanja neki ovek posetio je italijanski restoran i pojeo nekoliko tanjim makarona. Kao to
se moglo i oekivati, taj pir mu je bio poslednji u ivotu.
Drugi ovek prekinuo je gladovanje i pojeo svinjski kotlet.
Nita nije udno to mu se zatim morao isprazniti ceo
sadraj eluca. Trei je posle gladovanja pojeo konzervirani
zeleni graak, koji spada u biljnu hranu, ali veoma
koncentrovanir belanevinastu hranu, s oporim ukusom,
koji izaziva spazme (kao japanska jabuka, samo neto sla160

bije). Kod njega su se javili otri bolovi u stomaku, zbog

kojih je hitno prebaen u bolnicu sa zavezanim crevima, a
ivot mu je spaen samo zahvaljujui hitnoj hirurkoj ope
raciji. etvrti je odjednom pojeo kilogram jabuka i time
izazvao strane bolove u stomaku, koji su doveli do naglog
vrenja sa stvaranjem gasova. Olakanje je osetio tek posle
ispiranja eluca i uzimanja purgativne soli. Peti je prekinuo
gladovanje s bombonama i posle toga mesecima se oseao
loije nego pre leenja. Jedna ena, posle trideset peto
dnevnog gladovanja, najela se mumula sa semenom i umr
la od neprohodnosti creva. Creva nisu u stanju da odmah
posle gladovanja obavljaju uobiajene peristaltike pokrete
i normalnu probavu hrane, a tim bolje neprirodne.
Zapamtite za ceo ivot - izlazak iz gladovanja, posebno
dugotrajnog, mogu je samo uzimanjem ranije navedenih
produkata ishrane.
G r e k e za v r e m e izlaska iz g l a d o v a n j a . Ako se ovek,
posle gladovanja, nije bitno promenio i ima senzibilne ste
ge, on produava s poronim nainom ivota, prema kojem
ga guraju te stege. Da bi se izbavio od njih treba da odgladuje posle acidozne krize j o m a l o - o k o 14-20 dana. Krae
trajanje gladovanja ne omoguava da se iskoreni" pato
logija spoljanjih manifestacija i efekat slinih gladovanja
je neznatan.
Evo primera. U bolnicu, u kojoj se u leenju prime
ni ivalo lekovito gladovanje, doao je ovek od 68 godina s
dijagnozom cerebralna ateroskleroza, cerebrastenini sin
drom, hronina koronarna mana, postinfarktna kardioskleroza, promenljiva aritmija, emfizem plua i pneumoskleroza.
U razgovoru sa njim ispostavilo se da je on tokom
etrdeset godina povremeno samostalno gladovao, skidao
telesnu teinu, poboljavajui lino oseanje. On je p n menjivao kraa gladovanja - od tri do osam dana, a posle
161

toga prelazio je na uobiajenu ishranu. Jeo je mnogo mesa,

ljute hrane i pio alkohol. Taj ovek je bio obmanjen svojom
pameu i potinjen navikama dobrog ukusa. Um ga je
nagovarao" da gladuje na krae vreme toboe radi p o
boljanja zdravlja, a zatim smirivao" - posao je odraen i
moe se poastiti svim poslasticama". Ranije navike o b
navljale su se s novom snagom i dovodile do debalansa u
organizmu.
Jedna od greaka koju ljudi ine pri obnavljanju ishrane
posle gladovanja jeste uzimanje presoljenih produkta. Pri
tome se mogu stvarati, kao s t o j e ranije navedeno, tumori
koji se ne mogu odstraniti iureticima. Zato je bolje oistiti
creva i dan-dva se uzdrati od hrane ili poveati reim

kretanja.
Neki ljudi produavaju redovno klistiranje i posle kure
gladovanja. To moe prouzrokovati razvoj uobiajenog za
tvora. Stolicu treba normalizovati pravilnom ishranom, a ne
klistirima. Urinski klistiri mogu se raditi nedelju-dve dana
posle dugotrajnog gladovanja i to svakog treeg-etvrtog
dana, ali ne ee.
Reim u p e r i o d u rekonvalescencije. Potrebno je p o
tpuno mirovanje, vee nego pri gladovanju, poto se na
probavu, asimilaciju i luenje troi mnogo ivotne energije.
Ljudima s individualnom konstitucijom vetra" preporu
uje se poluposteljni reim, naroito prvih dana rekon
valescencije.
Veliku greku ine ljudi, koji misle da samo jednim
gladovanjem mogu izleiti neku bolest. Najbolje, najpo
stojanije i znaajne rezultate, postiu ljudi koji se posle
gladovanja pridravaju pravilne ishrane, vode aktivan nain
ivota i koji su raskrstili sa emocijama ili su se bar nauili da
ih kontroliu. Moete upitati - koliko dugo se treba svega
toga pridravati? Odgovor je - tokom itavog ivota!
162

ISKUSTVO AUTORA U GLADOVANJU

Nema

kratkih puteva do zdravija.

Najvanije je dati primer iz prakse gladovanja od prvog

- jednodnevnog do priblino desetodnevnog dvadesetodnevnog gladovanja. Mislim da ete mnogo korisnog izvui
iz m o g iskustva.
Godina 1985.
Moje prvo (jednodnevno) gladovanje
7. januar
Prema savetu Brega odluio sam da primenim j e d n o
dnevno gladovanje (36 asova). Prema mom miljenju, podneo sam ga odlino. Nisam oseao naroitu potrebu za
jelom. Istina, predvee sam imao oseaj, kao pred spavanje:
rasejanost i elju za priom bez posebne kontrole. Posebno
istiem intenziviranje oseaja svoga Ja" i okolne prirode.
Prva hrana bila je onakva, kakvu je preporuio Breg.
Stolica je bila normalna. U 18 sati pojeo sam neto crvenog
povra i kajganu s kobasicom (2 jajeta). Drugog dana posle
gladovanja odlino sam se oseao.
Komentar: glavno je - napraviti prvi korak. On je uvek
najtei, j e r u poetku treba da se u umu izazovu briga i
podstrek. To je ve veliko delo na putu ka savrenstvu i
zdravlju.
Kada je u pitanju kajgana s kobasicom" - zadovoljeno
je uivanje u ukusima, pa je borba protiv toga trajala deset i
vie godina.
Trodnevno gladovanje
6. februar
Zavrio sam trodnevno gladovanje. Danas sam poeo
izlaziti iz njega. Oseao sam malu slabost, a ostalo je uglav163

nom sve bilo normalno. Struk se smanjio na 74 cm, puis je

bio 46 otkucaja u minutu. Jezik se, ipak, nije oistio.
Komentar: kao i drugi ljudi bio sam veoma naivan,
kada sam smatrao da se organizam za tri dana moe potpuno
oistiti.
9. februar
Nekoliko linih primedbi. Za vreme gladovanja oba
nosna kanala bila su ista, to govori o t o m e da se u
organizmu nije stvarala sluz, a otkada sam poeo da j e d e m ,
tee diem kroz nos nego za vreme gladovanja. Obino kada
perem zube, malo mi krvare desni. Za vreme gladovanja
nije bilo tog krvarenja, i sada je tako, to jest desni su ojaale.
Komentar: eto tako sam samostalno sticao iskustvo u
gladovanju.
Sedmodnevno gladovanje
28. mart-prvi dan
Danas sam poeo da gladujem. Do 12 sati nisam oseao
potrebu za jelom. Zatim se pojavila izvesna potitenost, a od
14 sati dolo je do poveanja radne sposobnosti i to je trajalo
do 17-18 sati. Posle toga nastao je do zastoj, nisam oseao
posebnu potrebu za jelom. Da, oko 13-14 sati kao da sam
osetio ivotnu snagu", koja je poela da dejstvuje. Leao
sam oputeno i kod mene se javio taj oseaj. Bio je to neki
udan oseaj, nisam oseao telo, ve samo neku silu u
obliku tela.
Komentar: za vreme gladovanja javila se masa neo
binih oseaja, pre svega zato to su se aktivirale ovekove
spo 1 j anj e man ifestacij e.
29. mart - drugi dan
Raspoloenje odlino. Ustao sam u 5 sati 20 minuta i
uradio sve jogi vebe. N e m a m potrebu za j e l o m . U 10 sati
164

50 minuta intenziviralo se ulo mirisa. Imao sam oseaj kao

da se u elucu i crevima obavlja neka aktivnost. U 12 sati 20
minuta uradio sam vebe disanja, koje iste nerve . U 15
sati 10 minuta dolo je do nekog zastoja i usporavanja. U 19
sati 15 minuta osetio sam potpuno oputanje" i neku vrstu
slabosti.
Komentar: eto takav je prelazak od iritacije hranom
prema stadijumu narastajue acidoze.
30. mart - trei dan
Ustao sam u 5 sati 40 minuta. Nisam imao elju ni za
kakvim posebnim zanimanjem. Oseao sam se veoma slabo
i oputeno, ali otkada sam odvebao joga vebe i imao
redovnu stolicu oseam se normalno. Pijem prokuvanu vo
du s limunom. U 10 sati povratilo mi se stanje slabosti.
Raspoloenje je neto slabije.
Komentar: zato to sam gladovao po Bregu" i nisam se
pridravao preporuka za prethodno ienje i nisam se klistirao prilikom gladovanja, javili su se ovi efekti: vrst
ekskrement, jaka slabost, potitenost usled intoksikacije
kroz debelo crevo.
31. mart - etvrti dan
Jue sam legao u 23 sata, a probudio se u 4 sata 50
minuta. Ustao sam i odmah odjurio do WC-a. Iz mene je
izala neka gusta tekuina. Stomak j o radi, ali produava
da kri. U 9 sati ili neto ranije ponovo sam pojurio u toalet.
Creva su se dobro ispraznila, izala je sluz u vidu zelenih
algi" i gotovo crni ugruci. Organizam se isti - to je dobro.
Slabost se javila u 16 sati i trajala je do 19 sati.
Komentar: za etiri dana nastale su jake oksidacije
organizma, koje su otrgle patologiju u vidu zelenih algi' i
crnih ugruaka. Za takvo ienje potrebna je energija, zato
je organizam oslabio.
165

/. april peti dan

Probudio sam se u 7 sati 15 minuta. Opta slabost, a
glava bistra. U 7 sati 50 minuta iz mene je izalo malo tvrde
sluzi, kao glina. U 9 sati posle vebi joge bilo mi je bolje.
Zato morate obavezno da uradite neku od fizikih vebi. U
20 sati 40 minuta iao sam u toalet, izalo je malo ui.
Pijem mnogo vode s limunom. U proeku na 0,5 litre vode
iscedim polovinu ili treinu limuna. U 22 sati 20 minuta
lino oseanje je bilo dobro, a glava kristalno jasna.
Komentar: dobro je to imam dovoljno ivotne snage,
koja otkida ljaku i patologiju. Od nje sam se oseao slabim.
A predstavite sebi oveka, kod kojeg nema samostalnog
ienja - kod njega e doi do blokade" i on e se otrovati
vlastitim ubretom". Pomozite svom organizmu da se
oisti.
2. april - esti dan
Ustao sam u 5 sati 20 minuta. Vebao sam jogu. Oseao
sam se predivno, kao da ne gladujem. Gipkost se pobolj
ava. U 20 sati jaka oputenost" (mlitavost). Pijem vodu s
limunom.
Komentar: prebrodio sam acidoznu krizu, prestrojio
organizam na unutranju ishranu, i od toga mi se poboljalo
lino oseanje.
3. april - sedmi dan
Poslednji dan gladovanja. Probudio sam se u 5 sati 15
minuta. Oputenost i slabost su veoma jaki. Na jeziku su se
poveale naslage. Popio sam vodu s limunom. Posle j o g a
vebi donekle se poboljalo lino oseanje. U 7 sati 10
minuta puis 44 otkucaja u minutu. Odlino razlikujem m i
rise. Nozdrve su sve vreme iste. Odlazim na posao. U 16
sati 25 minuta odluio sam da uzmem ajnu kaiicu meda i
priblino 350 grama vode. U 18 sati poeo sam da j e d e m : 2
166

argarepe i 150 grama kupusa (sve svee). Zalio sam to

vodom sa limunom.
Komentar: izlazak iz gladovanja uraen je normalno, a
najvanije - uvee. Na taj nain organizam ima vremena da
se prestroji na uzimanje hrane.
4. april - izlazak iz gladovanja
Slabost gotovo da ne oseam. U 8 sati 10 minuta poeo
sam da j e d e m : jednu argarepu i 7 5 - 8 0 grama kupusa. Pojeo
sam zatim 10-15 oraha i suvi hleb s medom. Hleb sam
briljivo savakao i trudio sam se da ga manje zalivam
vodom. Zalio sam ga istim sokom od groa. U 14 sati
pojeo sam argarepu, kupus, jezgro lenika, jedan hlebi s
m e d o m i popio sok od groa. U 18 sati pojeo sam ar
garepu i kupus, supu od pasulja, 200 grama crnog hleba,
med i jezgro lenika.
Komentar: poinje da se osea nestrpljivost u obnav
ljanju ishrane, elja da se pojede neto korisnije".
5. april - izlazak iz gladovanja
Probudio sam se u 5 sati 20 minuta i odmah sam ispraz
nio creva. Lino oseanje normalno.
Ujutro sam se normalno hranio: pola cvekle, jezgro
lenika, crni hleb s medom i jabuke. Ruak: supa od pasulja,
kajgana s kobasicom i slaninom, pavlaka, crni hleb s me
d o m , mnogo sveeg kupusa s biljnim uljem. Veera: ar
garepa, pire krompir s kobasicom i uljem, halva.
Komentar: opisan je prekid (poremeaj) u obnavljanju
ishrane. Ranije navike u ukusima i delimino prepobuivanje ivotnog principa vetra" otrgli su se kontroli i
dolo je ne samo do prejedanja nego i upotrebe produkta,
koji su tetni u periodu obnavljanja ishrane - kajgana s
kobasicom i slaninom, pavlaka, krompir s mesom i halve.
Sve je ukazivalo na to da u mojoj svesti nisu nastale n e o p 167

hodne promene, a shodno tome, nisu se mogli oekivati ni

posebni rezultati u ozdravljenju.
6. april - izlazak iz gladovanja
Probudio me otar bol u stomaku, ispraznio sam creva.
U poetku je stolica bila u vidu kae, a zatim je izala gusta
tekuina. Bio sam pun sala i masti. Eto ta masna hrana
pokazala se tetnom po organizam. Danas u jesti umereno.
Komentar: o e k i v a n j e rezultat jueranjeg prejedanja.
Organizam ne m o e odjednom da aktivira probavnu fun
kciju, i da dobro probavlja salo i masti. Otuda je i nastala
impregnacija" organizma mastima i otar bol u stomaku.
Moglo je da bude i gore.
Eto tako sam sticao iskustvo u pravijnom obnavljanju
ishrane.
Desetodnevno gladovanje
22. juli -prvi dan
Ve je drugi dan gladovanja. Sa mojim organizmom
neto se deavalo 19, 20. i 2 1 . jula i to nagore. Intenzivirali
su se hemoroidi (krvarili su pri svakoj defekaciji). Neto se
upalilo iza umnjaka, stvorile su se dve stomatitne gnojne
rane na gornjoj usni (iznutra). Bolela me glava i lomilo celo
telo.
Danas se oseam bolje, zub me manje boli i primenjujem terapiju za hemoroide.
Komentar: sve sam uradio pravilno. Glad e sama
regulisati rad u organizmu.
23. juli drugi dan
Danas sam isprao creva vodom s limunskom kiselinom.
Izalo je nekoliko uvaljanih loptica. Prilikom klistiranja ulio
sam u debelo crevo vie od dva litra odjednom. U poetku je
168

izlazila ista voda, a posle etnje po kui prljava voda sa

zelenoutom sluzi.
Sino sam imao manju drhtavicu, boleo me je z u b ,
tanije deo iza zuba. Gnojne rane j o nisu zarasle. Sada je
lino oseanje normalno, iako ne mogu da otvorim usta - ne
dozvoljava mi bol iza zuba.
Jo neka zapaanja: kod mene su posle sedmodnevnog
gladovanja proli hemoroidi a opte stanje organizma i dalje
se poboljava, tako da u gladovati sve dok mi ne proe bol
iza zuba i dok se usta ne budu normalno otvarala. U 21 sat
oseam se uobiajeno.
Komentar: prljavtina i sluz su uzrok pogoranja samooseanja.
24. juli - trei dan
Oseam se dobro i ne uoavam neku slabost. Ispirao
sam creva vodom s limunskom kiselinom. Vidno je da se
poeo ispirati poetni deo debelog creva. Oseam kako se
voda uliva u taj deo. Danas je izalo mnogo sveih oraia i
nekakva tamna, skoro crna sluz. Poeo sam da utrljavam u
bele pege, a takoe i u bradavice ricinusovo ulje. Jo mi nije
proao z u b i dve gnojne rane, iako se bol smanjio. Sada je 22
sata, celog dana oeao sam se dobro, uvee ak odlino. ir
iza zuba se provalio - ispljuvavao sam krv, ali usta j o ne
mogu da otvorim, gnojna rana je pobledela.
Komentar: crna sluz - znaci da se izbacuje stara u.
25. juli etvrti dan
Bolje je sa zubom i gnojnim ranama. Pri ispiranju je
izalo nekoliko zastarelih sivih oraia sa sluzi (i voda je
bila kao ridasta smea) i cma sluz.
26. juli -peti dan
esti dan gladovanja. U 14 sati 30 minuta oseao sam se
i psihiki i fiziki dobro. Ceo dan sam radio i nisam se
169

previse odmarao. Dok sam ispirao creva nastavili su da

izlaze zastareli oraii - po boji i obliku nalik abokreini,
a takode i sluz. Gnojne rane na ustima skoro da su se
izgubile, zub me i dalje boli. Interesantno, u stomaku mi
neto stalno kri. U 22 sati 45 minuta uradio sam drugo
ispiranje creva, izalo je ponovo mnogo ubreta, jedan ora
i i ostalo u vidu mulja, ali solidno.
Komentar: do pranjenja creva dolo je zato to pre
gladovanja nisam oistio organizam.
27. ju/i - esti dan
Lino oseanje normalno, od dve gnojne ranice u us
tima je ostao samo trag. Iza zuba me j o uvek boli, ali mi je
mnogo bolje. U 8 sati 20 minuta isprao sam creva, opet su
izali oraii i drugo ubre. Ovog puta voda se ulivala bolje
i popunjavala je vei deo debelog creva. Obeen sam da
otkiseljavanje pomou limunske kiseline ide po slojevima.
Oseam priliv toplote u glavi. U 22 sata 15 minuta oseao
sam se dobro, od gnojnih ranica ostao je samo trag, zub me
manje boli i sve vie otvaram usta.
Iskaljavam tamnu krv isisanu ispod zuba. Ceo dan sam
radio, samo sam posle ruka odspavao sat i po. Posle veer
njeg ispiranja eluca izala je samo jedna una kesa".
Ponekad m i j e mokraa bezbojna.
Komentar: da se pri klistiranju moe upotrebljavati
urin, u to vreme nisam znao. Prisutno je suzno dejstvo
gladovanja na zarastanje sluzokoe.
28. juli - sedmi dan
Lino oseanje normalno. Posle ispiranja eluca izaao
je j o jedan deo unih kesa", ali u manjoj koliini, nego
ranije. Creva su istija i bolje funkcioniu.
Komentar: una kesa" (tib) je isitnjeno ekskrementno crno kamenje.
170

29. juli - osmi dan

U 21 sat 30 minuta lino oseanje normalno, ali je
slabost jaa nego ranije. Ceo dan sam radio. Uvee, tanije
nou, oseam priliv snage, a danju mije loije. Za sve vreme
gladovanja osim klistira s limunskom kiselinom i pijenja
obine vode nita nisam uzeo u usta, ak pijem vrlo malo.
Na jeziku su naslage drukije; na krajevima bele, a po
sredini sa utilom i metalnim stranim ukusom.
Komentar: ute naslage na jeziku oznaavaju ienje
jetre od une ljake.
30. juli - deveti dan
Pri kraju je moje desetodnevno gladovanje. Zub m e ,
istina, j o malo boli. Uzeo sam jednu supenu kaiku meda.
San mi se pogorao, bez optereenja organizma jedva zas
pim. Lino oseanje je dobro. U 12 sati 30 minuta pojeo sam
j o malo meda, lino oseanje je normalno, poinje neko
sisanje u stomaku. Pri ispiranju eluca izalo je m n o g o
neistoe i nekoliko srednjih oraia. Obnoviu ishranu
prema preporukama Brega. U 13 sati 30 minuta dolo je do
pranjenja creva - izala je neka gusta prljavouta tekuina i
nekakva sluz. Organizam se sam isti od ubreta". U 22
sata 15 minuta poeo sam izlazak iz gladovanja prema
Suvorinu: savakao sam bajat hleb s enjakom radi ie
nja jezika i usne duplje.
Komentar: desetog dana dolo je do j a k e oksidacije
organizma, s t o j e omoguilo da se iz organizma izbaci deo
patologije u vidu guste tekuine i sluzi.
31. juli - izlazak iz gladovanja
Ispljunuo sam mnogo gorke, prljavosive pljuvake.
Iao sam u toalet, ekskrement je sve, nema nikakvih bolnih
oseaja u anusu. U 9 sati 30 minuta pojeo sam argarepu,
kupus i popio sve sok.
171

U 17 sati 30 minuta pojeo sam dve velike jabuke i tri

velike kruke, a pre toga 250 grama svee argarepe.
Greka pri izlasku iz gladovanja - suvie mnogo povra
i voa, i sve svee, posebno je vano ne jesti nita to
proteruje, a ja sam pojeo kaj siju.
Komentar: loa pljuvaka je znak produenog efekta
ienja organizma. To to sam poeo da analiziram svoje
iskustvo je veoma dobro.
/. avgust - izlazak iz gladovanja
Pokuao sam po novom receptu, i ponovo neuspeh,
organizam j o nije sposoban da se bori s tolikom koliinom
hrane, ukratko prejeo sam se. U 9 sati pojeo sam: pare
hleba od 250 grama s medom i malo maslaca, 200 grama
kisele pavlake i dinstanog kupusa sa slaninom. U 16 sati 20
minuta pojeo sam 200 grama ljiva i dve jabuke.
Komentar: kod mnogih ljudi prisutna je nekakva i
votna pouda za hranom. Dok se ne uniti, to se kod oveka
javlja uvek iznova.
2. avgust - izlazak iz gladovanja
Sino sam se uzdrao od jela i sve je normalno,
organizam je sve asimilovao. Ujutro salata, krastavci, para
dajz, kuvani krompir, tikvice i dve jabuke. Pre toga pojavio
se apetit. Ruak: sveza kruka, jabuke, argarepa, kajsije.
Komentar: s a m o vlastite greke primoraju oveka da
sazna istinu. Na primer, takva da se ne jede nou.
T r o d n e v n o u r i n s k o gladovanje ( 1 1 - 1 2 - 1 3 . novem
bar)
Primenio sam urinsko gladovanje za vreme mladog
meseca.
Prvog dana mokraa je bila uglavnom mutna.
172

Drugog dana od 12 sati pola je ista mokraa boje

slame, malo gorkog ukusa, a predvee sam imao potrebu da
popijem oko 1,5-2 litra vode.
Treeg dana ujutro u 6 sati probudio sam se s oseajem
vreline na dlanovima i na stopalima. Mokraa je imala boju
svetle slame i bila je malo gorka.
etvrtog dana ujutro mokraa je imala istu boju i p o
malo je bila gorka. Svakoga dana imao sam stolicu tri i vie
puta. Lakoa i gipkost mojih pokreta su veoma izraeni (kao
posle sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja).
Komentar: pio sam sav urin izluen tokom dana. U tako
velikoj koliini on je dejstvovao kao purgativ, naravno
istei moj organizam. Zato je stolica bila tako ista.
14. novembar - izlazak iz gladovanja
Prvo jelo: salata kupus, argarepa i cvekla. Na hranu
se obilno luila pljuvaka. Hrana je bila gotovo neukusna.
15. novembar - izlazak iz gladovanja
Prvi put pravilno izlazim iz gladovanja. Ujutro sam
osetio priliv snage, bodrost i uopte lepo raspoloenje. Telo
je odbacilo suvinu teinu i izgleda predivno.

Godina

1986.

Osamnaesto dnevno

gladovanje

8. februar - prvi dan

Poeo sam binarno gladovanje" na urinu. Prvi dan
proao je uobiajeno, nisam oseao potrebu za jelom, dva
puta sam iao u toalet.
Komentar: binarno gladovanje" poelo je za vreme
mladog meseca.
173

9. februar drugi dan

Raspoloenje je normalno, ne oseam potrebu za jelom,
imam redovno pranjenje creva (uglavnom izlazi gusta te
kuina). Oseao sam veoma jak bol u predelu pupka, ali
posle odlaska u toalet bol je proao. Sada je 14 sati 30
minuta ak ne oseam da gladujem, prolazi uobiajeni dan.
10. februar trei dan
Raspoloenje je normalno, ne oseam potrebu za j e l o m .
Ujutro nisam pio urin - prosuo sam ga; zasada idem na
suvo'', stomak dobro podnosi. Sada je 20 sati - ceo dan sam
podneo bez tenosti, ak ni urin ne pijem. Iz eljusti uveliko
zaudara acetonom. A sada najglavnije. Priblino u 13 sati
osetio sam umor, zabolela su me leda, vid je oslabio i
prispavalo mi se. Odluio sam da meditiram i odsedeo sam
oko jedan sat. Posle meditacije oseao sam odlinu radnu
sposobnost, ivabnost, ukratko, ostatak dana proveo sam
kao da se nita nije desilo.
12. februar - peti dan
Jue je bio najtei dan. Produio sam da ne pijem
tenost do 16 sati, a zatim sam pio vodu i urin. Danas mi je
raspoloenje normalno, meditiram sa oseajem lakoe. Vra
tila mi se gipkost pokreta. Provodim dan u radnoj atmosferi.
/ 5. februar - osmi dan
Sada je 12 sati 30 minuta. Oseam se dobro, radim sve
poslove po kui. Ujutro sam imao stolicu, izala je neka
gusta tekuina i malo gasova. Pio sam vodu i j o j e d n o m
sam iao u toalet, izala je gusta tekuina.
17. februar - deseti dan
Telesna teina je 77 kilograma 800 grama. Raspolo
enje mi je odlino, sudei po simptomima poeo je priliv
174

snage. Telo mi je toliko lagano, da ne hodam, ve letim.

Polivao sam se hladnom vodom - ne oseam mnogo njenu
hladnou. Jezik je i dalje prekriven utom naslagom, ali
razmena energije izmeu tela i okoline se poveala, to se
ispoljava u veem prilivu snage. Od 11 sati poelo je j a k o
oputanje" - reju, oputen sam i to je sve. Nita mi se ne
radi. Naroito se osea da se proiavaju kanali, ispod
oiju koa koja se ogulila sada se sve vie zatee. Mislim da
poinje etapa najdubljeg ienja, kao i autoliza. Motivisan
sam jedino na ienje jezika.
Komentar: kako je bilo naivno misliti da je poelo
dubinsko ienje". A ono je u stvari ilo po svom redosledu.
18. februar -jedanaesti
dan
Raspoloenje mi je neto bolje. Produavam da med
itiram, da se polivam hladnom vodom i vebam kompleks
asana. Meditirao sam od 13 sati, raspoloenje mi se odmah
poboljalo. Sada je 21 sat 10 minuta. Dan je proao uo
biajeno, premda je bilo i napada razdraljivosti; ini mi se
da je jezik poeo da se isti.
Komentar: razdraljivost i uzrujanost ukazuju na akt
iviranje odgovarajuih psiholokih stega pred njihovo uni
tenje.
19. februar - dvanaesti dan
Raspoloenje m i j e normalno. Danas sam mnogo hodao
i proitao lekciju o ishrani.
21. februar - etrnaesti dan
Ako sam se trinaestog dana oseao kao da nisam u
svojoj koi", danas ne oseam nikakvu slabost, niti imam
druge loe simptome.
175

Komentar: organizam je u potpunosti preao na unu

tranju ishranu, oslobodio se najotrovnije ljake i sada funkeionie neto drukije, tanije onako kako treba.
22. februar - petnaesti dan
Raspoloenje mi je normalno, kad sam na sveem vazduhu oseam se odlino. Jezik se polako isti. Danas je pao
prvi sneg pa sam se valjao po njemu. Sve u svemu osetio
sam nekakav slatki umor i prijatnu hladnou. Priblino od
10 do 11 sati pomalo me je bolelo srce. Sada nemam ni
kakvih neprijatnih oseaja. Glava mi je sveza, samo sam
veoma oputen, i to uglavnom kod kue, u toplom, a na ulici
se oseam predivno. U 21 sat jezik m i j e bio jo istiji.
23. februar - esnaesti dan
Nou oseam jezik, on kao da gori". Ranije sam ga
oseao skoro celog, a sada samo po centralnom nabora.
Verovatno se pribliavam kraju ienja. Mali irevi u vidu
ranica ispod oiju su proli i na tim mestima koa je nor
malna. U 21 sat osetio sam kako me jezik pee po sredini
(neto kao ukus metala). Poeo sam da oseam sisanje u
crevima, jezik j o nije ist. Raspoloenje m i j e normalno.
24. februar - sedamnaesti dan
Danas sam se izmerio, istina u odei. Teak sam 76
kilograma 250 grama. Raspoloenje m i j e uobiajeno, ali na
jeziku oseam strani ukus eljeza.
Komentar: strani ukus eljeza ukazuje na borbu s pato
logijom u pluima i debelom crevu. Ne uporeuju se slu
ajno u istonoj medicini ti organi s metalom.
25. februar - osamnaesti dan
Jue me je dosta jako probadalo u predelu srca upravo u
taki nasuprot meridijana srca. Imao sam neprijatne oseaje
176

u jetri, a i u slezini sam oseao neto neprijatno. Do 17 sati

kralo m i j e u stomaku i imao sam gasove. Ponekad kao da
je neto podupiralo levu podrebricu, neprijatno sam se ose
ao. Uradio sam klistir - 3 litra vode s limunovim sokom.
Izalo je oko jedne ae zastarelih oraia. Oseam se
normalno, glava sveza, kao da ne gladujem. Lak sam i io,
kao da sedim na konopcu. U 21 sat jezik se dobro oistio,
moe se rei da je skoro ist, a najvanije - stvarno se
pojavio vuji apetit", zato creva tako i kre. Poslednja
dva-tri dana iz bronhija i nosnog drela izlazile su guste
izluevine, poput gnojnih ugruaka.
Komentar: u poetku je vodena borba s patologijom u
pluima i debelom crevu, a sada se otkidaju gnojni ugruci i
zastareli oraii".
26. februar - devetnaesti dan
Jezik se j o nije potpuno oistio, ali se jasno osea glad,
normalno ispod lopatice. Posle 8 sati poeu da obnavljam
ishranu sveim pomorandama. Lino oseanje je predivno,
osim oseaja gladi nemam drugih oseaja. Zavravam
osamnaestodnevno gladovanje.
Komentar: moe se rei da sam, zahvaljujui ranije
sprovedenim gladovanjima i tome to sam se dva puta
dnevno polivao ledenom vodom i vodio aktivni nain ivo
ta, uspeo da zavrim gladovanje u predvienom roku. Opti
gubitak teine iznosio je 12-15 kilograma.
27. februar - izlazak iz gladovanja
Lino oseanje predivno, nikakve slabosti, u telu
lakoa, kao da ne postoji. Imao sam odlian apetit i od 9 do
10 sati pojeo sam dve pomorande - 100-200 grama.
14.20-14.45 - jedna pomoranda od 120 grama.
1 6 . 5 5 - 1 7 . 1 2 - pomoranda.
U 17.00 sati javio se mali bljesak u oima.
177

19.50-20.10 - pomoranda. Posle pomorande treba

isprati usta da se ne bi oseala oporost u ustima.
21.40-22.07 - pomoranda.
28. februar - izlazak iz gladovanja
Lino oseanje predivno. Teina 73 kilograma.
U 09.00 - pojeo sam oko 200 grama argarepe. Danas
u uzeti sok od argarepe. Posle 2 - 3 sata sok od p o m o
rande a zatim ponovo nakon 2 - 3 sata sok od argarepe itd.
(prema D. Yokeru).
Jezik m i j e istiji, oi sijaju.
13.05-13.45 - dve pomorande.
16.35-17.15-argarepa.
19.30-20.10 - dve pomorande.
22.00-22.30 - dve pomorande. Danas vaem i isi
savam sok, a ostalo ispljuvavam. D a n j e proao normalno,
sve je dobro.
Komentar: rezultat je zapanjujui u odnosu na moju
teinu, j e r sam do 1984. godine bio teak 100 kilograma.
Skinuti 27 kilograma za dve godine (miie, patoloko tki
vo) pri visini od oko 190 centimetara nije ba jednostavno.
Uz to imam tanke kosti. Trenutno moja telesna teina varira
od 84 do 90 kilograma i pri gladovanju se teko smanjuje.
Na primer, posle 5-7 dana gladovanja izgledao sam kao da
uopte nisam gladovao.
/. mart - izlazak iz gladovanja
etvrti dan obnavljanja ishrane. Poeo sam da p r i m e njujem mumije.
08.35 - dve jabuke.
1 0 . 3 0 - t r i kajsije.
12.00 - tri pomorande.
14.30 - argarepa 150 grama i kaa od heljde skuvana
na pari 200 grama.
178

Sada je 17.30 - oseam neku veliku teinu u elucu,

iako sam kau briljivo savakao, osean i neku teinu ispod
srca. Heljda se teko probavlja.
2 0 . 0 5 - 2 0 . 3 0 - j a b u k a ijedna i po pomoranda.
Kaa se polako probavila, ali je i dalje oseam u elucu.
Tek posle poslednjeg jela osetio sam rad creva (javila sc
peristaltika) i sve je poelo da se normalizuje. Oigledno da
je j o rano da jedem kau ili da je jedem u malim koliinama
- 50 grama. Osim toga sve je bilo normalno.
2. mart. - izlazak iz gladovanja
Uzimam mumije.
09.45 - dve ajne kaiice meda.
10.15-10.45 - dve pomorande.
Sino pred spavanje ispred .oiju su poeli da mi se
pojavljuju veliki svetlei krugovi, potom bljesak takode
crven, a zatim u glavi kao da je neto kvrcnulo i pojavio se
j a k bljesak, kao od crvene eksplozije. Kao da je neto
eksplodiralo u glavi, a zatim se sve izgubilo. Da, prividao mi
se i crni slon.
1 2 . 1 0 - t r i jabuke.
13.30-14.00 - 2 0 0 grama argarepe i 100 grama kupusa.
I s k u s t v o : da posle biljne hrane ne bi oseao opor u k u s ispiraj usta! (Ova preporuka odnosi se na lica konstitucije
ui", kao s t o j e sluaj sa mnom.)
16.20-17.00 - pet jabuka 3 0 0 - 3 5 0 grama (ispostavilo
se d a j e previe, treba manje).
20.00-20.40 - dve ajne kaiice meda.
2 1 . 0 0 - d v e jabuke.
3. mart - izlazak iz gladovanja
07.10 - dve ajne kaiice meda. Telesna teina 73
kilograma 500 grama.
179

11.15 - tri j a b u k e .
14.00-14.45 - argarepe 2 5 0 - 3 0 0 grama i kae od helj
de 100 grama.
18.50-19.20 - kupusa 260 grama.
22.30 - dve ajne kaiice meda.
4. mart - izlazak iz gladovanja
07.10 - dve ajne kaiice meda.
0 9 . 2 0 - d v e jabuke.
13.00 - dve jabuke.
S naporom sam vrio nudu izalo je mnogo ekskrementa.
16.00 - argarepe 250 grama.
18.20 - kupusa 200 grama i oraha 200 grama.
S jelom je poelo odlino. Ukus je izuzetan, odnosno
dok j e d e m oseam posebno uivanje i bolji ukus produkata.
U 21.10. creva veoma dobro funkcioniu. Imao sam
veliku nudu, istina fekalije su bile malo suve. (To ukazuje
na poetak prepobuivanja ivotnog principa vetra". Treba
uraditi mleno-uljani klistir, primenjivati vrue kupke i utrfjavati u telo maslinovo ulje ili pretopljeni maslac. )
22.00 - dve ajne kaiice meda. Te dve kaiice j e o
sam oko 40 minuta. O d m a h sam osetio poboljanje peri
staltike, iz eluca se brzo odstranilo prethodno jelo.
5. mart - izlazak iz gladovanja
10.30 - dve ajne kaiice meda, pojeo sam prstom.
1 2 . 0 0 - 1 2 . 3 0 - t r i jabuke. Polio sam se hladnom vodom
i uopte nisam oseao hladnou, iako na telu n e m a nimalo
sala. teta, sve je pojela glad. (Pri izlasku iz gladovanja nije
preporuljivo poli vati se hladnom vodom - j e r obavezno
nastaje prepobuivanje vetra".)
14.45 - badema 100 grama i kupusa 2 0 0 - 2 5 0 grama.
Nestao je oseaj oporosti u ustima od biljne hrane.
180

19.35 - cvekle 70 grama i argarepe 100 grama.

21.15-21.45 - badema 5 0 - 7 0 grama i kupus.
6. mart - izlazak iz gladovanja
08.15 - dve ajne kaiice meda.
1 0 . 0 5 - 1 0 . 2 2 - etiri jabuke.
12.35 - etiri jabuke.
13.00 - 0,5 litra soka od paradajza.
15.00 - 0,2 litra soka od paradajza.
15.20 - argarepe oko 250 grama, cvekle 70 grama i
kuvanog krompira 100 grama.
20.10 - oko 300 grama badema i isto toliko kupusa.
22.00 - iao sam u toalet - izala je gusta tekuina boje
cvekle. (Kuvani sok od paradajza se ne asimiluje. Otuda i
gusta tekuina.)
23.00 - etiri kaike meda - prstima. (Uzimanje hrane u
ovo doba ukazuje samo na to da se patoloki oseaj prodrljivosti" zadrao. U to vreme ne treba nita jesti. U
suprotnom, obavezno nastaje poremeaj u ishrani.)
7. mart - izlazak iz gladovanja
06.15 - bio sam u toaletu - izvanredan ekskrement:
mek, s prijatnim mirisom.
I s k u s t v o : svakodnevno piti sok iz povra i voa, p o
eljno ih je dobro savakati: nee dolaziti do dehidracije
organizma i stolica e postati normalna.
08.50 - tri ajne kaiice meda - prstima.
10.00 - jabuka 3 5 0 - 4 0 0 grama.
Na o v o m e se zavrava izlazak iz gladovanja - poinje
prodrljivost".
U 13.15 - vakanje i ispljuvavanje argarepe, 2 5 0 - 3 0 0
grama. Jezik je poeo da poprima roe boju.
14.15 - pet isprenih jaja, 150-200 grama kupusa i 70
grama sveeg krastavca.
181

17.10 - savakao sam cveklu i mnogo argarepe.

19.30 - 2 0 0 grama badema i 300 grama kupusa. Za sada
je sve normalno.
Komentar: opet sam se vratio starim navikama - pet
isprenih jaja! Sve je prolo u redu zahvaljujui tome to
sam ih unosio u organizam sa velikom inijom salate. Jelo
uvee stimulie patoloke navike i neutralise efekat gla
dovanja. Zapamtite to i pridravajte se.
Godina 1993.
Dvadesetdvodnevno gladovanje (od 26. marta do 16.
aprila)
Opis je dat u knjizi Urinoterapija (izdanje 1996. g o
dine).
Trodne vn o glado vanje
20. juli - prvi dan
Kao rezultat neadekvatne ishrane neke bolesti su se
vratile, premda u neto slabijem obliku. Na osnovu raznih
simptoma utvrdio sam da bolujem od toksoplazmoze" i,
arko elei da se uzdignem u duhovnom ivotu, odluio
sam da pristupim novom dugotrajnom gladovanju. (Zelja je
j e d n o , a mogunosti organizma neto sasvim drugo. Treba
da obnovim rezerve ivotne snage, a tek potom da pristupim
duem gladovanju.)
Uradio sam Sankh Prakalanu i poeo da gladujem.
21. juli - drugi dan
Danas mi se neto zamutilo, ali je uglavnom sve nor
malno. Mnogo sam radio po kui - popravljao i premetao
ono s t o j e uniteno i dotrajalo.
Popio sam ukuvani urin i njime izmasirao telo. Proteralo me je - ukuvani urin dobro isti jetru i unu kesu
(mehur).
182

Kasno uvee plakao sam od bola - poelo je ienje

spoljanjih manifestacija.
22. juli - trei dan
D a n j e bio veoma topao. Neto sam radio u erkasku i
Rostovu a potom sam otiao po porodicu u Mariupolj. Sve
me je to toliko iscrpilo da sam etvrtog dana poeo da
izlazim iz gladovanja.
Komentar: potrudite se da u stadijumu iritacije hranom
ne menjate naglo ivotnu situaciju i da ne radite nita to
zahteva unutranje naprezanje. Stres od gladovanja i spo
ljanji stres brzo crpu vau odlunost za produenje glado
vanja. To se i desilo sa m n o m .
esnaestodnevno gladovanje
/. i 2. avgust- prvi i drugi dan
Poeo sam da gladujem bez ikakvih priprema, pio sam
urin. Od ranog jutra (09.00) zamutilo mi se - oseao sam
elju za jelom, ali sam odoleo molbi patologije". Uradio
sam mnoge poslove.
Drugog dana imao sam elju da trim, da neto radim,
to se i dogodilo. Mnogo sam radio. Primetio sam da mi je
kosa na zaliscima i na temenu postala gua, izrasla je nova
kosa".
Komentar: posle prvog neuspelog pokuaja da gladu
j e m na due vreme ovo je drugi pokuaj. Domaa situacija
pogodovala je terapiji gladovanja.
3. avgust - trei dan
Poetkom dana (gladovanja) u 22.00 sata uradio sam
urinski klistir, izaao je ekskrement.
17

17

Priinedba prevodioca.

183

4. avgust - etvrti dan

Ceo dan sam radio. Pio sam vodu sa bunara. Radio sam
kao zver, iako sam bio iscrpljen. Kasno uvee, ve petog
dana gladovanja, uradio sam klistir sa 2 litra zasoljene vode.
Izalo je mnogo prljavtine. Zatim sam uradio drugi klistir
izalo je manje prljavtine, trei klistir uradio sam s ukuvanim urinom - i jako me je zabolelo u stomaku (arita su
bila u predelu uzlaznog dela debelog creva) - izalo je j o
neto prljavtine u obliku abokreine.
5. avgust - peti dan
Jezik nije tako prljav i u ustima se ne osea lo strani
ukus. Danas sam radio, ali ne tako mnogo, kao jue. Uradio
sam klistir, pijem urin. Organizam je poeo sam da se isti,
kada treba da se izbaci - debelo crevo samo odrauje. Sve
tee normalno. Ujutro trim, poli vam se vodom, trljam elu
urinom i solju, a zatim i lukom. Glad veoma lako podnosim.
ljake je sve manje.
6. avgust esti dan
Glad veoma dobro podnosim itav dan sam na n o
gama i radim. Uradio sam klistir sa slanom vodom - izaao
je mutljag. Odmah sam uradio klistir s litrom ukuvanog
urina - nisam imao mnogo stolica, iako je eludac dobro
proradio, izala je tamnosiva sluz. istim se!
7. avgust - sedmi dan
Glad lako podnosim, napregnutost je nestala, a takoe i
vrtoglavica pri ustajanju. Imam utisak da dobro hodam i
radim. Da, ovako gladovati veoma je korisno. Jezik je beliast, gipkost se poveala i, to sam s radou primetio,
prestala su da me bole kista. Nesumnjivo, glad je udo, treba
je shvatiti i prebroditi najtei deo - ienje od ljake.
Komentar: kada sam 1985. godine itao da neki ljudi,
posebno oni koji redovno gladuju, kao od ale podnose glad,
184

to m i j e izgledalo gotovo nejasno. Skoro stalno sam oseao

iscrpljenost, muku, unutranji otpor prema gladovanju. Ali
kada je postepeno i ne odjednom iz mojih spoljanjih mani
festacija izbrisana patologija, deformisano tkivo uniteno
boleu i iz organizma izbaen vei deo ljake, osetio sam,
da bez obzira na to to se ne hranim, nedeljama radim, ak i
produktivnije, nego dok sam imao redovan reim ishrane,
to mi se ranije nikada nije deavalo. Na osnovu vlastitog
iskustva shvatio sam da se stvarno moe iveti 2 - 3
nedelje samo na vodi i urinu, bez bilo kakvih tegoba,
slabosti i slinog. Ali za to je potrebno dosta raditi na
pripremi za gladovanje.
(V. / 9. avgust - osmi i deveti dan
Iao sam do reke da se okupam - bio sam veoma
zadovoljan, bodar i sve. Uradio sam klistire s ukuvanim
urinom. Oni su ponovo dejstvovali, izazvavi bolove u uz
laznom i poprenom crevu - izbacivanje patologije se produavalo.
Lino oseanje normalno. Oi su skoro prestale da me
bole, ali jezik je sve belj i.
10. avgust - deseti dan
Nou sam se odjednom probudio zbog otrog bola u
jetri i shvatio da se deblokiralo arite patologije u jetri - to
je dobro. Ujutro posle klistira poelo je iz mene da izlazi to
to se otrgnulo - masna, uta sluz nalik algama. Izalo je
dosta te sluzi. Preko dana probadalo me je oko srca. Mok
raa je postala skoro potpuno crvena a po ukusu jako k o n centrovana. Produavam da radim.
/ / . avgust - jedanaesti dan
Neto se deava na desnom boku - oigledno se otkida
patologija (meu kojom i fina). Kada sam bio u toaletu,
185

posle klistira s odvarima od trava i mokraom (kada ukuvavam urin u njega dodajem suve trave), dolo je do masov
nog otkidanja i izbacivanja delia raspadnutog polipa ili
tumora - izlazili su dronjci u vidu pihtija s gustom utom i
masnom tekuinom. Ujutro su mi se oi jako zakrmeljile
traje ienje (iz oiju izlazi gnojna sluz, isti se glava).
Danju posle klistiranja javili su se simptomi otkidanja muilo me je, boleo me je stomak s desne strane. Uvee sam
dva puta preplivao rekif Donec (oko 300 metara).
12. avgust - dvanaesti dan
Oseao sam se slabo. U stomaku mi je kralo s desne
strane, oseao sam potrebu da jedem. Proveo sam ceo dan
bez jela i radei. Posle toga s desne strane osetio sam neku
prazninu. Kao da se neto ispraznilo, a zatim kao da tamo
zeva ogromna rana, i oseaj je bio isti, kao od rane. Predvee
je sve prolo. Posle klistira izaao je crni, zlokobni, mutljag.
Jezik je zaprljan.
Komentar: svi ti oseaj i nastaju u zavisnosti od tipa i
lokalizacije patologije i ukazuju na aktivnost ivotne snage
na tom mestu. Kada vam je muka pri gladovanju uvek treba
da se stipite izvesno vreme. Posle toga biete nagraeni
izleenjem od bolesti - i z a a o je crni, zlokobni, mutljag.
13. avgust - trinaesti dan
Posle klistira slanom vodom iz mene su poeli da izlaze
komadi neistoe u vidu mazuta, i to u veim koliinama.
Ponovo me je povremeno boleo desni bok. Uradio sam
klistir s 1,5 litrom ukuvanog urina, ali nita nije izalo.
K o m e n t a r : naravno, ukuvani urin snano izbacuje
patologiju. Dok organizam sam ne pripremi bolest za
odvajanje, od obilnih minskih klistira malo je koristi. Zato
nemojte da prisiljavate svoj organizam na tako velike i
snane klistire - sve u svoje vreme. Radite profilaktine
klistiresa 100-150 grama ukuvanog urina. To je dovoljno.
186

14. avgust - etrnaesti dan

Priblino od 8 do 9 sati ujutro imao sam jaku elju za
j e l o m , ali je zatim sve prolo. Lino oseanje se znatno
poboljalo.
15. i 16. avgust petnaesti i esnaesti dan
Uradio sam klistire. Kao i ranije izlazi masa sluzi, ali joj
je boja utobeliasta, kao kod meduze. Lino oseanje je
bolje, ponekad se javljaju napadi gladi (to odumire sluz u
vidu meduze), jezik se isti.
esnaesti dan. Uradio sam klistir. U stomaku nije bilo
nikakvih neprijatnih oseaja, tenost je prolazila slobodno,
to je posledica ukuvanog urina! Po svemu sudei, debelo
crevo je dobro ozdravilo, ali posle ovog klistira izala je
1-1,5 aa mase u obliku meduze. Zapanjen sam, koliko je u
meni sluzi i kako je ona nikla u debelom crevu i uopte u
organizmu. U stomaku se neto kree, kri, danju izlazim iz
gladovanja.
/ 7. avgust - izlazak iz gladovanja
Obnavljam ishranu s jabukama, krukama, salatom od
kupusa, koncentrovanom odvaru od trava s medom, pio sam
urin i uvee sam napravio hleb od proklijalog zrna. Jeo sam
enjak, ali njega treba jesti s neim - moe se spriti
sluzokoa u ustima.
Komentar: zato sam odgladovao 16 dana? Zato to 17.
avgusta nastupa mlad mesec - poetak binarnog ciklusa, i
aktiviraju se sve funkcije organizma, pa prema tome to je
najpovoljnije vreme za izlazak iz gladovanja.
IH. avgust - izlazak iz gladovanja
Jedem povre, voe i hleb od proklijalog zrna. Bio sam
u toaletu - neto je izalo od zaostalih taloga", a zatim je
187

poela da izlazi ,,pasta"(to znai da izlazi isitnjena, ali

neprobavljena hrana).
Devetodnevno gladovanje
30. novembar prvi dan
Poeo je post i resio sam da odgladujem. Zadatak broj 1
- prekinuti vezu ishrane. Zato sam uradio ankh Prakalanu. Izalo je mnogo prljavtine i ubreta. Proetao sam
oko 1,5-2 sata, polio se vodom (kofom tople vode, pa
kotom hladne). Oiao sam se do glave i poeo da utrljavam
ukuvani urin u glavu i stavljam na glavu obloge s ukuvanim
urinom. Uvee sam meditirao i zamiljao kako mi raste
kosa.
/. decembar - drugi dan
Zadatak broj 2 - ui u gladovanje blago, s energijom.
Vano je da se ne osea hladnoa i suvoa. Nisam se polivao
hladnom vodom, ve sam primenio toplu kupku. Uradio
sam klistir s dejim urinom, izalo je mnogo kozjih ka
menia". Nou je izlazilo mnogo sluzi.
2. decembar - trei dan
itav dan je proao mnogo bolje nego prva dva dana.
Pojavila se energija i sveina. Prvo sam malo proetao, a
zatim sam primenio vruu kupku. Voda je postepeno zagrevala moje telo. Posle toga, kada se sve dobro zagrejalo,
osetio sam brujanje u telu, koje je ukazivalo na snaan
protok energije kroz moje telo. Shvatio sam d a j e vreme da
ustanem iz vode. Kada sam ustao, pred oima mi se za
mrailo, sve se rasplinulo i javila se munina. Izaao sam iz
kade i legao. Umotao sam se ovla pekirom i sve je prolo.
Uradio sam klistir. Izala je lepljiva, sivkasta, odumrla stra
na masa u vidu malih ugruaka.
188

3. decembar - etvrti dan

Ne spava mi se i vrlo malo vremena provodim u kre
vetu. U toku dana dobro sam se zagrejao u kadi. Uradio sam
klistir s urinom. Poela je da izlazi dubinska patologija:
mrvice, ugruci, crni mekuci. Tokom dana oseao sam
jetru neko micanje u njoj. Lino oseanje dobro. Dva
puta sam masirao glavu po 15 minuta urinom.
4. decembar - peti dan
Danas sam bio mnogo sveiji. Dobro sam se ispario, a
zatim istuirao hladnom vodom. Utrljavam urin i so u glavu.
5. i 6. decembar esti i sedmi dan
Za ovo vreme znatno se normalizovala krv. Tako je
konjunktivitis poprimio vie roze boju. Odlino su se ois
tili zglobovi, ali s mokraom i dalje izlaze dubinske" soli ukus urina je poseban (kao to sam ranije ukazivao, po
ukusu urina moe se suditi kako se odvija ienje. Ako urin
pee, ienje je u punom zamahu. Ako je urin kao voda - vi
ste se oistili). Lino oseanje normalno, iako je telo iscrp
ljeno. Glava dobro funkcionie, misli su mi razborite i jasne.
Izbacio sam mnogo sluzi kroz nosnu duplju i anus. Uvee je
ak izlazila tena sluz u vidu kapljica. Sada se nos smirio, ali
je jezik prekriven belom naslagom. Posle klistira izlazi
dubinska prljavtina iz apendicitisa - tvrde tvorevine u vidu
kamenia i sluz. Sedmog dana sve je bilo kao i estog.
Posle klistira izlazilo je manje prljavtine, ponekad mi jako
kri u stomaku. Manje slinim.
7. decembar - osmi dan
Sino sam, uz pomo najbliih, uspeo da z a u z m e m
pozu lotosa (sedei poloaj tela u joga gimnastici) i da pri
18

18

Priniedba prevodioca.

189

t o m e s rukama iza leda obuhvatim stopala - to jest pozu

zatvoreni lotos" (poveana gipkost ukazuje na to da se isti
vezivno tkivo). D a n j e uglavnom proao lako i mirno. Lino
oseanje se poboljalo, manje je prljavtine, ali jezik je beo i
posle klistira iz mene izlaze kamenii i crnilo.
8, decembar - deveti dan
Kroz nos izlazi manje sluzi, ali je ona gua. Disanje
kroz nozdrve se uravnoteilo. Oseam da je poela da se
isti jetra. Dan je proao normalno, lino oseanje dobro.
Posle minskog klistira do kraja izlazi samo prljavtina.
Oigledno da izlazi u, a debelo crevo je oieno. U 17
sati 5 minuta - poeo sam da izlazim iz gladovanja. Raz
mutio sam dve supene kaike meda u toploj vodi i popio, a
zatim pojeo jabuku.

Godina 1994.
Osmodnevna
glado\'anje
Opisano u knjizi Urinoterapija (izdanje 1996. godine).
V

Cetm aestodnevn o glado van je

30. maj - prvi dan
Poeo gladovanje pomou ankh Prakalanc.
31. maj - drugi dan
Dva puta sam masirao telo diuretikom (urin ukuvan do
1/4 prvobitnezapremine) . Lino oseanje normalno. Imao
sam spontanu stolicu. U drugoj polovini dana imao sam
blae bolove oko pupka (oseao sam d a j e tu neto bolesno)
koji su bili kratkotrajni, ali sam s leve strane srca oseao
otre bolove. Uzgred, leva strana tela kod mene je pov-

redena. Boli me: levo stopalo, levo koleno, levi raa nj, a na
zapeu leve ruke imam j a k o nadraenu kou. Tokom dana
imao sam elju za jelom.
I .juni - trei dan
Lino oseanje normalno. Spontano sam imao manju
stolicu. Kao i ranije, izala je crna tenost u vidu pilitija koja
podsea na mazut. U stomaku kranje, neto se mie. Trljao
sam telo diuretikom (ukuvani urin) oko 3 0 - 4 0 minuta, a
potom sam telo isprao toplom vodom. Lino oseanje nor
malno. Pijem protijevu namagnetisanu vodu u toplom sta
nju - ona odlino ispira organizam.
2. juni - etvrti dan
Tokom ovih dana nastalo je nekakvo krizno stanje.
Nou sam imao greve u levoj nozi - u velikom prstu,
pojavila se aritmija, ali je ujutro sve prolo. Jedina ne
prijatnost - bol u levom ranju - gde se bedro privruje za
karlicu. Uradio sam klistir diuretikom i izalo je m n o g o
prljavtine. S leve strane stomaka, iznutra oseam neke
nadraaje. Lino oseanje normalno.
3 .juni - peti dan
Lino oseanje normalno. Jedino to me mui jeste bol
oko levog karlino-bedrenog zgloba. Po telu, naroito u
stomaku i s leve strane oseam blage greve. Uradio sam
dve masae ukuvanim urinom - one deluju blagotvorno.
Klistirao sam se - izlazi tamna neistoa (isti se jetra) i
mnogo prljavtine.
4. juni - esti dan
Lino oseanje normalno. Uvee sam uradio klistir,

19

190

Priinedba

prevodioca.

izaao je uni mutljag.

191

5. juni - sedmi dan

Ujutro sam uradio masau - sve je normalno. Osim
toga, spontano je izala gusta tekuina iz debelog creva.
Uradio sam mikroklistir, dugo je trajao (30 minuta). Kada
sam otiao u toalet - izala je raspadnuta neoplazma u vidu
mrkih algi". Posle toga dobro sam se zagrejao u kupatilu ispario veliki raanj.
6. juni osmi dan
Izlazi mnogo ubreta, povremeno spontano. Bol u le
ima polako prolazi. Usiljeno klatim leda" (vebam radi
kista).
7. juni - deveti dan
Svega mi je dosta, ali se drim. Uradio sam klistir izalo je neto mutljaga, ali i estice zaostalog ubreta.
Usiljeno klatim lea". Uradio sam jednu masau ukuvanim
urinom. Pijem namagnetisanu vodu i urin. Od j u e ona je
poprimila gorak ukus i ljuta je - ljaka se rastvara.
Komentar: leti je tee gladovati zbog vruine. Orga
nizam se mnogo iscrpljuje, a patologija spoljanjih mani
festacija se brzo aktivira.
8. juni - deseti dan
Vene, koje su mi trcale na nogama, nestale su. Na levoj
ruci potpuno je proao nadraaj, jedva se vidi trag kao deo
koe s vie pigmenta. Sledeeg dana je nov mesec, verovatno u izai iz gladovanja. Pri uvlaenju stomaka ne osea
se bol ispod pupka. Telo m i j e i dalje snano, a na stomaku
ima dovoljno sala.
9. juni -jedanaesti dan
Lino oseanje je osrednje. Iz mene mahom izlazi gusta
tekuina, koja podsea na u.
192

I U. i I i. juni - dvanaesti i trinaesti dan

Snaga se bizo topi. Pijem mineralnu vodu. Godi mi za
motivaciju. Lea me j o bole, ali to je sitnica u poreenju sa
onim s t o j e ranije bilo.
12. juni - etrnaesti dan
Dakle, odgladovao sam tano trinaest i po dana. Poeo
sam da izlazim iz gladovanja. Posle uzimanja odvara od
trava s tri ajne kaiice meda iz mene je spontano izalo
mnogo crne guste tekuine uno-crevnog porekla. Zanjihao sam lea", bol skoro da ne oseam. Bez problema
sedam u zatvoreni lotos - gipkost se povratila.
13. i 14. juni - sanjao sam interesantne snove, koji
govore o tome staje sve uraeno na mojim spoljnim mani
festacijama.
Prvi san. Napao me je veliki pas (kao kavkaski ovar).
Beim preko uskog mostia prema ljudima i viem: ,,Pomozite!" Vidim dve ene - jedna je starica, a druga mlada,
koje mi se pakosno smeju. A p a s j e ve pored mene. Idem
brzo (kao da se premetam, kao da letim) i vidim da mlada
ena umesto nogu ima dlakava kopita (kao kod krave). Pas
me je sustigao i krui oko mene. Ujeo me je za prste leve
noge. Zabolelo me j e , ali ne mnogo. Zatim me je ujeo za
prste desne noge. Tada sam levom nogom stao psu na nos i
snano ga pritisnuo. On je ciknuo i nestao. (Taj san ukazuje
na aktiviranje parazita spoljanjih manifestacija i njihovo
izbacivanje iz organizma. - Prim. Genei.)
Drugi san. Neko m i j e pre toga govorio, ako ugleda na
nebu jato (u vidu klina) dralova u letu - to znai sreu. I eto u
snu sam podigao lice prema nebu i ugledao jato dralova. Oni
su leteli u obliku odreenog znaka - klina, sinhrono maui
krilima. S radou sam izgovorio: Bie dobro!" - i probudio
sam se. (Taj san ukazuje na to da su karmiki dugovi dosta
193

iscrpljeni na raun gladovanja. Sada se nalazim pod uticajem

drugih karmikih tokova, koji donose sasvim razliite
ivotne situacije. Uzgred, o tom fenomenu govorio je Isus
Hrist. Zahvaljujui gladovanju Otac Nebeski za dan
gladovanja oprata grebe, koje ovek uini tokom godine.)
U ovoj istoj godini gladovao sam 7 dana (od 20. do 26.
avgusta) i 27 dana na Boini post (opis gladovanja dat je u
knjizi Urinoterapija). Posle poslednjeg gladovanja tema
gladi" prestala je da me uznemirava. Zato vie ne vodim
dnevnik gladovanja. Jednostavno znam da u osetiti'unu
tranji impuls za poetak gladovanja, da u gladovanje
primeniti bez posebnih oscilacija i izgovora. Ranije sam se
branio od gladovanja razmiljanjem d a j e zimi gladovati
hladno, a leti alosno - toliko ukusnih produkata, a ti gladu
je. Ako sam se u poetku svoje gladne" prakse (1985
1987. godine) pridravao preporuka da gladujem j e d n o m
nedeljno, od 1993. godine prednost dajem dugotrajnijem
gladovanju, koje aktivira ozbiljne mehanizme za leenje i
ienje organizma. Izostavljanje dugotrajnijih gladovanja
od 1986. do 1993. godine objanjavam time to mi je posle
osamnaestodnevnog gladovanja 1986. godine delimino ot
pao emajl sa zuba. Sve vreme sam traio objanjenje za to,
dok ga nisam naao u Ajurvedi, gde se objanjavaju ivotni
principi, individualna konstitucija, uticaj godinjih doba i
hrane na ovekov organizam. Sve sam to u adaptiranom
obliku opisao u etiri knjige pod naslovom Lekovite sile.
Sada me glad ne plai neizvesnou, j e r upravljam proce
som gladovanja u bilo kom stadijumu - od poetka glado
vanja do obnavljanja ishrane.

bia iz mate i slino. To su najee: zmije, psi, make,

parii sluzi, starci ili unakaeni ljudi. Boja snova je naj
ee crvena, siva ili prljavouta.
Pobeda (oslobaanje od patologije). Vi progonite, od
bacujete, beite, pobedujete u snu sve ono, sa ime ste se
borili. Umivate se u najistijoj vodi. Smejete se u snu,
neemu se radujete.
Karmiki dug ili privezak. U tim snovima vama se
privida predmet s kojim ste u vezi. Na primer, umrli ljudi,
ljudi s kojima ste ranije bili bliski (pred razvodom ste);
jedne iste situacije za vreme kojih je nastao karmiki dug;
na kraju, tu su situacije, posredstvom kojih moete potisnuti
karmiki dug.
Odbacivanje karmikog duga. U snu vidite situaciju s
karmikim dunikom, posle koje oseate olakanje i zado
voljstvo. Pla i tuga u snu ili najavi rezultat su unutranjeg
preivljavanja.
Gladovanje e
veze u snovima.

vam pokazati

vae karmike

dugove

U zakljuku bih opisao znaenje snova za vreme gla

dovanja. Zapamtite, snovi odraavaju procese koji se j a v
ljaju u naim spoljanjim manifestacijama.
Borba s patologijom. Snovi u kojima vas napadaju, vi
se branite i borite se. Napadai mogu biti: ivotinje, ljudi,
194

195

GLADOVANJE PRI RAZNIM

OBOLJENJIMA

Pri tekom oboljenju i kada niste ubeeni u svoju snagu

obratite se klinici u kojoj lece gladovanjem. U svim drugim
sluajevima postepeno stiite lino iskustvo u gladovanju i
praktikujte ga bez ikakve bojazni.

Ovo poglavlje predstavlja kvalitetno novu obradu ranije

steenih praktinih znanja pri mene gladovanja radi leenja.

Tabela doktora Mak-Itena

Sluajevi

KOJE

BOLESTI

LEI

GLADOVANJE?

Bolest

Broj

ozdrav

Bez

sluajeva

ljenja,

poboljanja

poboljanja

Lekari koji su ranije praktikovali leenje obinim meto

dama, a zatim isprobali leenje gladovanjem, istiu da j e d n o
lekovito gladovanje zamenjuje masu lekovito-profilaktikili metoda i istovremeno obezbeduje fundamentalniji p o
zitivni rezultat, ak i u sluajevima kada se gladovanje
primenjuje bez bilo kakve medicinske kontrole.
Na osnovu prakse lekovitog gladovanja poznato je koje
se bolesti mogu leiti gladovanjem, koje se tee lece i koliko
vremena treba gladovati da bi se neke bolesti izleile.
Vano je istai da je veina ljudi, koji su se leili
gladovanjem, pre toga mnogo godina isprobavala druge
naine leenja lekove, zraenja, operacije, masae, raz
norazne terapije, elektro leenje, autosugestiju, iglorefleksnu terapiju (akupunkturu) itd. - bezuspeno. Gladovanju su
pribegavali kao poslednjem sredstvu. Po pravilu, to su bile
bolesti srca, rak, gnojne rane (irevi), kolitis, astma, artritis,
infekcije, disbakterioze, kona oboljenja; retko ko od njih se
izleio uobiajenim sredstvima leenja. Kao rezultat
primene gladovanja mnogi su se izleili potpuno, a kod
drugih se stanje znatno poboljalo.

Hipertonija
Kolitis
Fistula p r a v o g creva
Anemija
Hemoroidi
Artritis _
Bronhitis
Bolesti bubrega
U m n i poremeaji
Benigni tumori
Zatvor
Hepatitis
Bolesti srca
Psorijaza
B r o n h i j a l n a astma
Cir na elucu i d v a n a e s t o p a l a n o m crevu
V a r i k o z n o proire
nje v e n a
Alergija
Ekcem
Dijabetes
Bolesti bubrega
Upala eonih i maksilarnih s i n u s a
Guavost
Piorea
Gonorea
Poliomielitis
uno kamenje

Postoje statistiki podaci o leenju primenom glado

vanja, koje je pripremio doktor Mak-Iten.

Epilepsija
D i f u z n a skleroza
Tuberkuloza
Katarakta

196

141
88
67
60
51
47
42
41
39
38
36
36
33
32
29

141
77
64
52
48
39
39
36
39
32
34
36
29
28
29

0
11
3
8
3
8
3
5
0
6
2
0
4
4
0

23

20

23
19
18
14
12

22
17
15
14
12

1
2
3
0
0

12
11
8
8
8
7
5
5
4
2
1

12
11
6
8
8
6
5
5
3

0
0
2
0
0
1
0
0
1
0
1

2
ft

197

AKUTNI

STADIJUM

OBOLJENJA

Pre svega razmotrimo pitanje ta je bolest? Boleu"

moemo nazvati posebno privremeno stanje organizma za
vreme kojeg organizam iz stabilnog stanja zdravlja prelazi u
drugo (bolesno) stanje koje mu nije svojstveno. Organizam
kojeg je bolest izbacila iz ravnotee" ulae napore (to znai
troi ivotnu snagu i energiju) da vrati organizam u poetno
(zdravo) stanje. A k u t n i s t a d i j u m oboljenja je taj vremen
ski odseak, kada aktiviranjem ivotne snage i gubitkom
energije organizam nastoji da obnovi svoje predanje zdravo stanje.
Akutna oboljenja, kao to su poveanje telesne temper
ature, odsustvo apetita, opta slabost imaju sledee sim
ptome:
poveanje temperature - ivotna snaga je aktivirana i
radi na izbacivanju patogenog uzronika iz organizma, to
se ispoljava kroz obilno znojenje;
odsustvo apetita - organizam ekonomie ivotnu sna
gu na raun prekida gubitka energije na probavu;
opta slabost - ekonomie se ivotna snaga na raun
prekida gubitka energije na fiziku i drugostepenu funk
cionalnu aktivnost organizma.
U akutnom stadijumu bolesti ovek p o t p u n o ozdravi
ako ima dovoljne rezerve ivotne snage i ako s njom eko
nomie odricanjem od uzimanja hrane, odnosno kada miru
je. Medikamentnom leenju, preparatima koji smanjuju
temperaturu i slino, u ovom prirodnom procesu nema m e sta. Naprotiv, oni prekidaju taj proces-, spreavaju i tete
organizmu. Pravi lekari i nekada i danas radili su sve, da
olakaju taj prirodni proces. Tako je Hipokrat, pre nego to
bolesniku prepie lek, preporuivao da se izbaci, iscedi" iz
organizma sve to mu je nepotrebno. Preporuivao je da se
to radi sve dok se ne uspostave sve funkcije. A boljeg
198

sredstva od gladovanja za postizanje tih ciljeva nema. Za

vreme kritinog perioda bolesti on je obavezno preporui
vao gladovanje.
Iz lekcija Hipokrata:
Treba to ree poveavati koliinu uobiajene hrane,
poto je neretko korisnije potpuno izbaciti hranu, ako bole
snik m o e da izdri, dok bolest ne dostigne svoju zrelost...
ovek nosi lekara u sebi, treba samo znati kako mu
pomoi u njegovom radu. Ako telo nije oieno, to ga vie
bude hranio vie e mu nakoditi. Kada bolesnika preo
bilno hrane, hrane i njegovu bolest. Zapamtite - sve to je
suvino suprotno je prirodi".
Kod svih akutnih oboljenja, propraenih grozniavim
stanjem, suvim ustima, obloenim jezikom i gubitkom ape
tita, ovek mravi i ravnoduan je prema hrani sve dok je
jezik ist i vlaan i dok mu normalni oseaj gladi ne kae da
je bolesti doao kraj. To je trenutak kada ovek ponovo
m o e da uzme hranu. S t o j e bolest tea, tim su priguenije
probavne sposobnosti. To se moe primeniti i u sluaju kada
s m o zdravi, ali ne oseamo glad, a, kada smo umorni,
potiteni, rastrojeni, mi emo jesti iako primeujemo da
nam jelo ne prija.
Gladovanje se preporuuje pri bilo kom akutnom o b o
ljenju sve dok se ne izgube simptomi tog oboljenja. Praksa
je pokazala da tako bie dolazi do ozdravljenja, nego pri
uobiajenom leenju, i bez smrtnih sluajeva. H. Selton u
svojoj praksi primene gladovanja na stotinama pacijenata
(on je primenio gladovanje kod ezdeset hiljada ljudi s
razliitim oboljenjima) navodi: ... nijedan nije umro i nije
imao nikakve komplikacije".
Oboleli od tifusne groznice ozdrave ve posle dve ne
delje gladovanja, bez komplikacija koje obino nastaju pri
uobiajenom leenju. Boginje se podnose kao akutna slabost,
199

ako se odmah pone s gladovanjem. Osea se slab svrab i vrlo

retko se javljaju gnojne rane. Kod arlaha osip nestaje posle
4 - 7 dana gladovanja, a groznica prolazi etvrtog dana. Zali
s c i se l e c e posle 6-10 dana gladovanja, bez komplikacija.
Kod raznih oblika gripa brzo iezavaju svi simptomi ve
posle tri dana gladovanja i bez smrtnosti. Crveni vetar, groz
nica, malarija sve te bolesti nestaju posle 34 dana gla
dovanja, takoe bez komplikacija i recidiva.
Nema nita neobinog u tome, kada oboleli ljudi oz
drave, iako im je reeno da je medicina nemona da im
pomogne. Do toga dolazi zato to su sredstva koja predlae
medicina esto uzrok smrti. Lekovi za kaalj i sredstva za
ublaavanje bolova, posebno sredstva za likvidaciju" bo
lova u grudnom kou pri upali plua esto dovode do smrti.
Ishrana je takode opasna kod upale plua. Ako se hrane
bolesnici, koji boluju od upale plua ili pleuritisa, dolazi ne
samo do prezasienja toksinima, ve ishrana ometa leenje i
moe prouzrokovati apsces.
Gubitak apetita je jedan od prvih simptoma akutnog
oboljenja. Kod niza oboljenja: boginja, trbunog tifusa, pneumonije, difterije, k o l e r e - t o je normalno stanje organizma,
koje mobilise imunitet organizma za borbu s boleu. Gla
dovanje je privremena mera, koja omoguava da se or
ganizam pripremi, da bi mogao sebi da pomogne u kritinim
situacijama.
Nemojte misliti da gladovanje treba primenjivati samo
kod teih oboljenja i da se moe uzimati hrana sve dok ima
mogunosti za probavu. Obrnuto, izostavljanje nekoliko
obroka hrane na poetku bolesti esto je dovoljno za spre
avanje teeg oboljenja. Ako su funkcionalni poremeaji
neznatni, na ta ukazuju obloen jezik, glavobolja, opta
slabost i drugi, isto tako nevani simptomi", kratkotrajno
gladovanje je dovoljno da organizam likvidira intoksikaciju
pre nego se razviju tea oboljenja.
200

Ako ovek pri pojavi prvih simptoma oboljenja primeni

gladovanje i miruje, u veini sluajeva akutna oboljenja
prolaze u blaoj formi i kratko traju. ovek manje osea
tegobe, bolovi su slabiji, temperatura nije visoka, retke su
komplikacije posle bolesti, manji je gubitak telesne teine,
trajanje oboljenja se skrauje itd., u odnosu na oveka koji
produava da j e d e u bolesnom stanju.
Zakljuak je samo jedan: im se kod vas j a v e simptomi
akutnog oboljenja: odsustvo apetita i visoka temperatura odmah ponite da gladujete i bizo ete se i bez komplikacija
oporaviti.

ARTRITIS, REUMATIZAM I PODAGRA

(KOSTOBOLJA)
Boleljivost i oticanje tkiva oko zglobova su simptomi
ranog stadijuma artritisa. U zavisnosti od stepena razvoja
upale javljaju se bolovi i nepokretljivost zglobova. Miii i
tetive postaju napregnutiji i skrauju se. Poto se najee
razvija u hrskavici, koja spaja krajeve kostiju, artritis razara
hrskavice i prouzrokuje deformaciju zgloba.
Artritis predstavlja zavretak patolokog procesa koji se
razvija godinama. Pre poetka razvoja upale zglobova kod
oveka se javljaju bolovi u zglobovima, on osea slabost,
mui ga nesanica, ima lo apetit, izraen je poremeaj pro
bave i drugi simptomi, koji svedoe o tome da sa orga
nizmom neto nije u redu.
Ljudi koje esto mue nejasni bolovi u miiima, u
zglobovima pri kretanju, napadi radikulitisa (ishijasa), ne
pravilno shvataju simptome koji ih upozoravaju. Oni ubla
uju te simptome lekovima, masaom, toplim kupkama i
produavaju ivot, koji uzrokuje produbljivanje patolokog
procesa.
201

Potiskivanje simptoma ne prua nita za odstranjivanje

uzroka oboljenja i ne spreava razvoj hroninog stanja sve
do invalidnosti.
Uzrok nastanka artritisa - povlaivanje svojim sklo
nostima prema ukusnim jelima pri ishrani, to zagauje
organizam.
Nema sumnje u to, da prvobitno peckanje, koje vodi do
nenormalne deformacije zglobova, nastaje z b o g prisustva u
krvi i vezivnom tkivu stranih materija, koje se nagomilavaju
mesecima i godinama u oslabljenom organizmu. rtve artri
tisa prejedaju se hranom koja sadri krob i eer - hleb,
krompir, kolai i bombone.
Da bi se potpuno izleio od reumatizma, radikulita
(ishijasa), miinog i infektivnog reumatizma, podagre (kostobolje) i artritisa - bez obzira na to u kom stadijumu se
bolest nalazi, ovek najpre mora da se odrekne navika koje
slabe organizam i mora da poznaje granice probavne spo
sobnosti svog organizma i da ih uvaava. Bilo kakva n e
normalna navika i bilo kakva normalna, dovedena do pre
zasienosti, vodi ka bolesti. Eto odakle potie svaka bolest.
Njen kraj je - hronina bolest i pre vremena smrt.
Telu se mora dati mogunost da gladovanjem izbaci
nagomilanu ljaku, a zatim da promeni hemijski sastav krvi
pomou pravilne ishrane. Ako se to uradi, rezultati e biti
izvanredni.
Nita ne moe bre i temeljitije da oisti organizam od
gladovanja. N e m a m o drugih sredstava na raspolaganju, k o
ja bi nam tako brzo mogla promeniti hemijski sastav tela,
posebno njegovih tenosti i sekrecija. Gladovanje ublaava
bolove kod artritisa sigurnije i bez rizika da emo navui
novu bolest, kao to se to deava pri uzimanju nekod
ljivih" lekova.
Ozdravljenje (oporavak) kod hroninog artritisa podrazumeva postepeno vraanje iz stanja bolesti u zdravo
202

stanje. Ono obuhvata mnoge faktore: starosno doba, telesnu

teinu, rasprostranjenost bolesti, njen tok, rezerve ivotne
energije, karakter postojeih zdravstvenih komplikacija,
vrstu zanimanja (profesiju). Svi ti faktori odreuju stepen i
brzinu mogueg izleenja. Apsolutni minimum eera i
krobne hrane mora biti sadran u dijeti.
Samodisciplina, uporna odlunost da se izleite, bez
obzira na to to ogranienja ponekad mogu biti dosadna i
zamorna, a progres nejasno primetan - neophodni su za
izleenje.
Zapamtite, uvaeni itaoci, koji bolujete od artritisa.
im ponete gladovati, bolovi e se za nekoliko dana sma
njiti. Dalje e postepeno nestati otok, poee da se obnav
ljaju deformisani zglobovi. to je vea deformacija zglo
bova, gladovanje je dugotrajnije i bie potrebno vie kura
gladovanja za potpuno izleenje.
Periferni zavreci nervnog sistema uspeno se lece m e
todom gladovanja. Kod obolelih od diskoidnog radikulitisa,
osteohondroze pre svega nestaje bolni sindrom i prestaju da
ih uznemiravaju sekundarni neuritis i.
Tridesetogodinjeg oveka s dijagnozom osteoartroza
karlino-bedrenih zglobova", hipertonija i gojaznost IV stepena leili su frakcionom metodom gladovanja. Na poetku
prve kure gladovanja on se jedva kretao. Smetali su mu
bolovi i ograniena pokretljivost zglobova, kao i suvina
telesna teina. Postepeno se poboljavao motorni reim,
tako d a j e desetog dana gladovanja pacijent mogao da prede
15 kilometara dnevno. Bolovi su nestali. Kao rezultat tri
naredne kure gladovanja bolesnik je smrao 30 kilograma i
normalizovao se arterijski pritisak. Bilo je potrebno j o
nekoliko kura gladovanja da bi bolesnik na kraju ozdravio.
Pokretljivost zglobova svela se na normalu.
203

ASTMA
Neki lekari smatraju da su ljudi, koji boluju od astme,
predisponirani za razvoj nervnih oboljenja. Kod njih postoje
jake psiholoke stege, koje uzrokuju primarno unutranje
naprezanje. Kao rezultat toga slabi i usporava se rad organa
za disanje i utemeljuje se korenje" za patoloke promene u
pluima. Zato je potrebno u prvom redu dejstvovati na
uzronike astme, to se postie gladovanjem.
Hronina astma se dobro leci gladovanjem. Bolesnici,
koji ne mogu da spavaju leei na krevetu, ve samo sedei,
posle nekoliko dana gladovanja (obino 5-7) znatno su se
bolje oseali i mogli su da spavaju u krevetu.
U zavisnosti od teine oboljenja bolesnici su se uspeno
leili kratkim kurama gladovanja po 2, 5, 6 i 7 dana, sred
njim kurama 15 i 21 dan i dugotrajnim kurama po 23 i 26
dana.
Leenje bronhijalne astme doziranim gladovanjem k o
risno je kombinovati s disanjem, koje isti ovekove spo
ljanje manifestacije, ili s disanjem po Butejku, kojim se
nagomilava ugljenina kiselina u organizmu.
Primera radi razmotriemo nekoliko sluajeva. Boles
nik K., 41 godina, ofer, invalid III kategorije. Podsticaj za
oboljenje bili su konfliktni odnosi na poslu i u kui. Po
goralo se raspoloenje, postao je sumoran, razdraljiv i
nou je slabo spavao. Jednom, kada se uzbudio, osetio je
guenje. Zadihao se, hroptao, lice je zakrvavilo od krvi,
imao je takav oseaj da e umreti. K. se uplaio, setivi se da
mu je brat u 22. godini ivota umro od bronhijalne astme.
Od toga dana K. je iveo pod strahom. U zdravstvenoj
ustanovi gladovao je 30 dana. U poetku je imao nekoliko
napada, u periodu obnavljanja nije bilo napada. Napadi se
nisu ponavljali ni posle otputanja iz bolnice. ovek je
oiveo: uspostavilo se normalno i mirno raspoloenje, nes204

talo je straha, izgubila se razdraljivost. I konflikti, koji su

izgledali neprebrodivi, sami od sebe su se rasprili.
Komentar: konfliktni odnosi - to je oigledno ispoljavanje psihikih stega, koje se aktiviraju spoljanjom si
tuacijom. Vremenom se ta stega razdraljivosti transformisala u stegu straha, koji je izazvao zastoj energije u
pluima. Gladovanje je potpuno unitilo tu stegu, to je
kvalitetno promenilo linost K. i normalizovalo fiziologiju
disanja.
J. Nikolajev govori o obolelom mukarcu, koji je sa
svojih 64 godine izgledao skoro kao 80-godinjak - zgren,
pogrbljen, izmuen tekim napadima guenja. im se bolest
povlaila, taj mukarac je zadihan i hroptajuei brbljajui
govorio o njoj:
Napada me, prokleta. Naroito u prolee, kada treba
raditi - j e r ja sam batovan, a ona kako pone da me gui,
tako pravo na leju i tu se valjam. Ve me vie od deset
godina mui. Verovatno treba umirati. Ma koliko da su me
leili - nita ne pomae".
Za vreme gladovanja napadi astme javljali su se svako
dnevno. Otklanjali su ih medikamentima. Od petog dana
gladovanja napadi su proli. Vie nisu primenjivali lekove.
Bolesnika su otpustili u zadovoljavajuem stanju. Posle
godinu dana, takode, nije imao napade. Taj mukarac profilaktiki u domaim uslovima primenjuje kratkotrajna gla
dovanja.
K o m e n t a r : zgrenost - spoljanje ispoljavanje najjae
psiholoke stege, koja je savila" fiziko telo pod svoj
energijski oblik. Brbljivost - fenomen ispoljavanja poseb
n o g patolokog oseaja, koji je obraanjem panje na sebe i
saaljenja oduzimao energiju od ljudi. Gladovanje je snano
razruilo tu psiholoku stegu.
Sledea dva primera iz prakse doktora G. Vojtovia
pokazuju efikasnost lekovitog gladovanja kod ljudi, koji
koriste inhalatore.
205

Dete od est meseci obolelo je od pneumonije, a zatim i

od astme. U toku desetogodinjeg leenja pomou medikamentnih sredstava, medu njima i primena inbalatora simpazijametara s direktnim dejstvom i hormona, dovelo je
samo do pogoranja toka oboljenja uz pojavu hroninog
bronhitisa i gnojne sluzi. Bilo je pokuaja da ga oslobode od
tih lekova razliitim nainima za elienje i narodnim medikamentnim sredstvima: vegetarijanska ishrana, klimaterapija, speleoleenje (leenje u rudnicima), sauna, igloterapija, masaa akupunkturnih taaka, disajna gimnastika sa
zadrkom disanja itd. Nisu uspeli da ga oslobode zavisnosti
od lekova i estih komplikacija oboljenja. Sprovedene su
dve kure gladovanja po deset dana na obali mora. Bez obzira
na krajnje zaputen proces u bronhijalnoplunom aparatu
deteta bolest je nestala.
ena, 53 godine, vie od dvadeset godina pati od bron
hijalne astme. Leenje je prouzrokovalo hormonalnu za
visnost. Vie puta je dolazila u astmatinom stanju u reanimaciono odeljenje bolnice. Predloeno joj je leenje glado
vanjem. Sedamnaestog dana gladovanja ona je naruila pre
poruku, i otila na posao u sintetikoj odei. Kao rezultat
toga na koi su joj se pojavile alergijske ospe, koje su se na
pojedinim mestima pretvarale u mehurie, s hiperemijom,
ljutenjem koe i svrabom. Posle skidanja sintetike odee,
tokom sledea tri dana gladovanja ospe na koi su pos
tepeno nestale. Nakon tog sluaja lekovito gladovanje je
uspeno zavreno dvadeset treeg dana. U narednih pola
godine ona je primenila j o dve kure frakcione varijante
gladovanja i oslobodila se od uzimanja hormonalnih glukokortikoidnih sredstava. U narednih pet godina posmatranja
ona je produila da radi kao lekar, hormonalna sredstva ni
jedanput nije koristila i nije se obraala za medicinsku
pomo.
206

BEHTEROVA BOLEST
Mnogi ovu bolest svrstavaju u grupu reumatinih o b o
ljenja. U poetku se javlja upala na prljenovima kime,
zatim se gubi pokretljivost, okotavaju veze i zglobne kese.
Kima postepeno poprima oblik bambusovog tapa".
J. Nikolajevi govori o uspenom leenju te strane
bolesti gladovanjem:
Dolazili su nam pacijenti s hroninim stanjem Behterove bolesti, koji su davno oboleli i na sebi bezuspeno
isprobali sve metode leenja, ukljuujui udarne kure anti
bioticima i hormonalnim preparatima.
Uvek je dolazilo do poboljanja stanja kao rezultat
R D T , a stabilnost tih rezultata zavisila je od narednog dije
talnog reima i naina ivota bolesnika.
Po pravilu, jedna kura gladovanja daje dugotrajno ili
kratkotrajno poboljanje, a potom se bolest obnavlja, a da bi
se postigli stabilni rezultati, treba primeniti nekoliko kura
gladovanja."
To je u prvom redu povezano s tim to organizam za
vreme tog oboljenja gubi svoje pozicije i sve su mu manje i
manje kompenzacione mogunosti. Da bi izleenje bilo
potpuno treba preusmeriti kompenzacioni mehanizam u su
protnu stranu. Naravno, za to su potrebni vreme i struna
p o m o organizmu.
Primer: bolesnik L. L., radio inenjer, 55 godina, pie:
Prvi simptomi oboljenja kod mene su se javili pre vie
od petnaest godina. U poetku, leei u postelji, poeo sam
da istraujem neugodnosti. Prve dve godine stanje mi se
inilo podnoljivim. A zatim se javila sputanost u vratnom
delu kime (bilo je teko pokrenuti glavu), javili su se bolovi
u krstima i leima.
Due vreme lekari su dijagnostikovali spondilozu. I tek
posle dvanaest godina - Behterovu bolest. Redovno su
vreni: masaa, elektroforeze, LFK, primenjivali su se razni
207

farmakoloki preparati (indometacin, butadion, voltaren) i

kure balneolokog (banjskog) leenja.
Leenje je bilo skoro bezuspeno. Kratkotrajna pobolj
anja smenjivala su se sa intenziviranjem bolesti. Pojavila
se nepodnoljivost prema lekovima, naroito na indome
tacin: vrtoglavica, munina, polunesvesno stanje.
U 1980. godini stanje se toliko pogoralo, da za vreme
intenziviranja bolesti nisam mogao da se okrenem u po
stelji. Kaalj i kihanje izazivali su veoma otre bolove.
Saznao sam d a j e u bolnici broj 68 otvoreno specijalno
odeljenje za leenje mnogih oboljenja doziranim glado
vanjem i, konkretne, Bebterova bolest.
Primenio sam kure leenja RDT: u 1984. godini - 21
dan, u 1985. godini - 24 dana, u 1986. godini - 20 dana.
Rezultati leenja na svakoj etapi bili su veoma dobri. Posle
prve kure lekar-reumatolog i dalje je nastojao da uzimam
indometacin. Posle druge kure RDT isti lekar dozvolio m i j e
da ivim bez lekova, ukoliko ne bude komplikacija". Na
sreu, za godinu dana nije se nita pogoralo, to me uverilo
u efikasnost leenja Behterove bolesti gladovanjem. U o
avali su se samo tragovi ili senke" oboljenja: manja po
kretljivost u krstima i vratnom delu kime, brzo zamaranje
miia i vezivnog tkiva u zglobovima."
Kao to vidite, ak i tako strana bolest moe se leiti
upornom primenom lekovitog gladovanja, koje unitava
njenu informaciono-energetsku osnovu.

BENIGNE I MALIGNE NEOPLAZME (TUMORI)

prvih deset dana gladovanja. Neki lipomi (masna tkiva)

brzo se resorbuju tokom prve kure gladovanja. Drugi, koji
su kapsulirani, mogu se smanjiti, ali se ne mogu resorbovati
ak ni tokom 2 - 3 kure gladovanja. Istovremeno posle tak
vog leenja ne uoava se poveanje tih masnih tkiva po
obimu i koliini. Benigni tumori na dojci i materici prven
stveno se resorbuju pri drugoj kuri gladovanja, kada gla
dovanje traje do druge acidozne krize. Ipak cistozne rege
neracije tih organa mogu se desiti samo pri gladovanju s
urinom. (Neki lekari kao dopunu gladovanju prepisuju zra
enje magnetnim topom", koje pomae da se resorbuju
kapsule. - Prim. Genei.)
Leenje obolelih od raka zahteva uporna i dugotrajna
gladovanja. Veoma mnogo zavisi od stadijuma bolesti i
prethodnog leenja. Ako bolesnik poinje gladovati u ra
nom stadijumu a pre toga nije operisan niti je zraen, leen
hemioterapijom, odnosno nije uzimao lekove za ublaa
vanje bolova i narkotike, uspeh je verovatniji. Za to je dobar
frakcioni metod G. Vojtovia, suvo gladovanje" i urinsko
gladovanje. Ako tumor i ne iezne posle gladovanja, nje
gov dalji rast moe se zaustaviti ili usporiti. Kao dopuna
gladovanju preporuuje se prelazak na novu ishranu. A to
znai - potpuno odricanje od ivotinjskih belanevina mesa, ribe, jaja, sira, mleka, rafiniranih produkata i pro
dukata s kvascem - eera, hleba s kvascem, masti.
Ako je obino gladovanje nedovoljno efikasno (kod
malignih neoplazmi), treba primeniti suvo gladovanje ,
iji je opis dat u prethodnom poglavlju. U pauzama izmeu
gladovanja treba piti veu koliinu soka od cvekle (litar i
vie), koji zadrava razvoj tumora.

Aktiviranje naslednog aparata i fermentativnog sistema

pri lekovitom gladovanju omoguava da se unite patoloka
tkiva, arita infekcije i tumori. Benigni tumori koe papilomi, ako nisu suvie veliki, mogu se resorbovati tokom
208

209

TUMOR U ELUCU S METASTAZOM

Leenje gladovanjem tumora u elucu, koji je ve m e tastazirao, daje pozitivan efekat ako se bolesnik potpuno
pridrava preporuka i veruje u svoje izleenje kao u sveti
nju. Po pravilu, pri takvom oboljenju obraaju se hirurzima,
ali to ne spaava od irenja metastaze. Evo primera leenja
na drugi nain gladovanjem.
Desetog februara 1995. godine kod bolesnika F. u
Niegorodskom oblasnom dijagnostikom centru pri pre
gledu eluca otkrivenje izrastaj slian polipu veliine~2-2,5
centimetra s metastazama u okolna tkiva.
Lekari su predloili hitnu operaciju na elucu i njegovo
potpuno odstranjivanje. Predloio sam da se pristupi leenju
prema metodu G. P. Malahova. Bolesnik F. odluio je da
pone leenje.
Predloeno je da se uradi:
1) ienje debelog creva i jetre prema metodama
Semjonove i Malahova;
2) gladovanje u trajanju od nedelju dana na urinu i
protijevoj vodi, svakog drugog dana;
3) ienje debelog creva ukuvanim urinom i jetre u
dane punog meseca;
4) masaa ukuvanim urinom u trajanju 1,5-2 sata;
5) iz ishrane iskljuiti meso, konzerviranu hranu, so,
eer, prei na biljnu hranu i sokove od povra ubranog na
tom lokalitetu;
6) gladovanje na urinu u trajanju od 3 dana u nedelji,
sledea nedelja odmor, Zatim gladovanje nedelju dana, pos
le dve nedelje odmora gladovanje u trajanju od 17 dana.
Posle dva ciklusa gladovanja tumor se smanjio po visini
do 1 centimetar, ali se rairio do 4 centimetra. Lekari su
odbili da primenjuju terapiju gladovanjem insistirajui na
resekciji eluca.
210

Za sve to vreme F. je pio ukuvani urin deteta od deset

godina.
Trebalo je i svakodnevno poseivati saunu, a najbolje
2-3 puta nedeljno.
F. je bio ovek veoma j a k e volje. Dopunski uz prepi
sanu terapiju poeo je da tri umerenim tempom i uspeo je
da tri 15-20 kilometara dnevno za 1 sat. Polivao se hlad
n o m vodom, svakoga dana se kupao u reci, radio u vrtu,
testerisao drva.
esnaestog septembra F. je pregledan u oblasnoj bolnici
S e m a k o " . Tumori nisu otkriveni, a metastaze su nestale.
On se potpuno izleio od holecistitisa, srane mane, h e m o roida i mnotva drugih manjih oboljenja".

RAK GRLIA MATERICE

G. Vojtovi opisuje leenje gladovanjem 43-godinje
ene, koja je bolovala od raka grlia materice IV stadijuma.
Uobiajeno leenje nije dalo efekat. Posle odsluanog pre
davanja o lekovitom gladovanju ona je samostalno poela
da primenjuje frakcionu varijantu tog metoda leenja.
Pre gladovanja kod ene su se uoavali bledosivi epidermi sa utom nijansom, a telesna teina bila je ispod
normale. Ponovljene kure gladovanja postepeno su normalizovale epider_m. U periodu obnove ishrane ena je
dostigla normalnu telesnu teinu. Postepeno je dolo do
obrnutog razvoja patolokih procesa. Ta ena do danas
povremeno (dva-tri puta godinje) primenjuje dugotrajne
(do 35 dana) kure doziranog gladovanja, za vreme kojih
odlazi normalno na posao i osea se veoma dobro. Telesnu
teinu ne gubi, epiderm na telu ima prirodnu boju. Onkolozi
smatraju da je moda ranije napravljena greka u cisto211

lokom pregledu primarnog tumora i u skeniranju jetre

(otkrivanje metastaze).
K o m e n t a r : radi poveanja efikasnosti gladovanja pot
rebno je primeniti metod ienja spoljanjih manifestacija.

TUMORI DOJKE
Specijalisti za lekovito gladovanje redovno posmatraju,
kako za vreme gladovanja nestaju tumori na dojci, materici,
u trbunoj duplji, na nogama i drugim mestima; neki tumori
su nestajali u vilo kratkom roku, drugi - sporije. Primer:
Imam 40 godina. U aprilu 1994. godine odstranili su
mi levu dojku i zraili me, dijagnoza - rak. Na desnoj dojci
takode zadebljanja.
U januaru 1995. godine kupila sam Vae knjige Leko
vite sile i ohrabrila se. Poela sam s ienjem organizma.
Primenjujem urinoterapijir.
Od januara do decembra dva puta sam istila creva
diuretikom (ukuvanim urinom), 5 puta jetru (limunom i
maslinovim uljem). Svakodnevno vebam, ispirani nos, oi,
ui i pijem urin. Gladovala sam po 1, 3 i 5 dana.
Lako podnosim gladovanje na urinu, ali vie od 5 dana
ne mogu (ja sam vetar"). U januaru sam imala 68 kilo
grama, posle petodnevnog gladovanja spala sam na 49 kilo
grama, svi su me ve sahranili. Sada imam 56 kilograma.
Hranim se povrem i kaama s maslom. Kupila sam IV tom,
bavim se autogenim vebanjem.
Moji uspesi: stas mi je vitak, telo gipko, lako, o s e a m
jaku elju za ivotom. Iako hondroza i dalje postoji, nestao
je perut koji me je muio 40 godina. Kosa mi vie ne opada;
resorbovao se miom - 8 nedelja ispirala sam se ukuvanim
urinom; pri ienju jetre izalo je mnogo glicerinskih ka
menia i svakakve gadosti, iako jetru istim bez prethodne
212

pripreme, onkolozi su mi rekli da ne smem da se zagrevam i

naparavam; 4 puta sam istila nos, poinje kao grip i traje
7-10 dana; ove godine nijednom nisam bolovala od gripa, to
mi se j o nije desilo' .
Komentar: ena je poverila najskuplje to ima - zdrav
lje u tue ruke i rezultat je d a j e izgubila i dojku i zdravlje.
Poela je da razmilja svojom glavom, da primenjuje prepo
ruke, zasnovane na konstrukciji, razvoju i funkcionisanju
tela, i zaboravila je na bolest! Neki bi rekli, desilo se udo.
Ne, naprotiv, odgovarajui pristup svom organizmu doveo
je do odgovarajuih rezultata.
1

SARKOM PLUA
G. Vojtovi govori o leenju frakcionim metodom gla
dovanja 43-godinje ene, obolele od sarkoma plua III
stadijuma. Usled due primene hormonalne terapije i azotiaprina (imunodepresanta) bolesnica je imala vei broj oz
biljnih komplikacija. Lekovita gladovanja frakcionim m e
todom tokom pet godina omoguila su joj da se izbavi od
svih oboljenja i komplikacija hormonoterapije i da potpuno
obnovi svoje zdravlje. Kod nje su nestali otoci i dlakavost na
licu. Patoloke deformacije u kotano-zglobnom sistemu
neuporedivo su poboljane. Bolesnica za vreme gladovanja
nije nijednom pribegla upotrebi medikamenata, osim mu
mije.
DIJABETES
Gladovanje se odavno i uspeno primenj ivalo u borbi
protiv dijabetesa. Lekari na Zapadu, u Japanu i naroito u
Indiji odavno svrstavaju dijabetes u oboljenja, indikativna
na leenje gladovanjem. Pri tome se istie d a j e kod veine
213

dijabetiara eer prestajao da se lui s mokraom etv r t o g - p e t o g dana gladovanja.

20

Treba istai da se kod dijabetesa (dijabetes m e l i t u s ) ,

posebno njegovih teih oblika, pokazalo sigurnijim i bez
opasnijim sprovodenje nekoliko kura gladovanja srednje
duine u trajanju od 7 do 14 dana. Kod gangrenoznih
gnojnih rana na donjim ekstremitetima, uz propratnu znatnu
gojaznost (naroito ako se bolesnik nalazio pod duom
hormonalnom zavisnou) mora se produiti s uzimanjem
lekova i u periodu gladovanja, a doza se moe smanjivati za
5-10 puta.
U Jerevanu, na primer, obolele od tekog oblika dija
betesa, s velikom suvinom telesnom teinom, s gangrenoznim gnojnim ranama na nogama uspeno su leili s
nekoliko kura gladovanja po 11 dana, produavajui pri tom
leenje hormonalnim preparatima, ali smanjujui njihovu
dozu za 5 - 1 0 puta. Lekar G. Sarkisjan sa klinike za endo
krina oboljenja u Jerevanu primenio je dve ili tri kure gla
dovanja u trajanju po 10-11 dana sa teko obolelim b o
lesnicima. Tako je jednom bolesniku pretila amputacija
noge zbog gangrene stopala. Posle dve kure po 1 1 dana svi
dijabetski simptomi (eer u mokrai, u krvi i drugi) naglo
su poboljani, gangrenozna upala je potpuno zaustavljena,
nije bilo potrebe za amputacijom noge, bolesnik je mogao
slobodno da hoda.
Jo bolji rezultati u borbi protiv dijabetesa postiu se
minskim gladovanjem. U procesu gladovanja smanjuje se
sadraj eera u krvi; za vreme obnavljajueg perioda sa
draj eera u krvi moe se ponovo poveati, ali ne prelazi
normu. Opte stanje bolesnika se poboljava - prolaze sla
bost, svrab, ed i gubi se poveani apetit.

20

214

Priniedba prevodioca.

EPILEPSIJA
Epilepsija se uspeno leci gladovanjem. Jo 1932. g o
dine doktor Klemensen, radei u bolnici za nervne i psihike
bolesti u gradu Diaplund (Danska), na osnovu 155 sluajeva
leenja epilepsije gladovanjem ustanovio j e , da se u veini
sluajeva napad bolesti prekida etvrtog-petog dana gla
dovanja, nezavisno od duine trajanja oboljenja. Pri tom
najbolji efekti uoeni su kod bolesnika koji su patili od
estih napada.
Sposobnost za umni rad se znatno poveava za vreme
gladovanja (jer nema intoksikacije). To je i bio povod da se
gladovanje primeni na ljudima koji pate od slaboumnosti.
Tako, od sedamnaest bolesnika s ranim stadij umom sla
boumnosti, s kojima se susreo doktor Hej, pet ljudi se nije
izleilo, a ostali su potpuno izleeni.

GOJAZNOST
Posledica raznih odstupanja od normalnih aktivnosti
organizma je gojaznost. Medu tim odstupanjima glavno je poveano unoenje hrane pri smanjenim energijskim gu
bicima. Takoe, nedovoljno iskoriavanje sala iz depoa
kao izvora energije i, na kraju, sama individualna kon
stitucija (.sluzi") doprinose tome. Primer:
,,S nadom sam se uhvatila za Vau knjigu. Poela sam
od ienja creva. Ekskrementa nema. Radim klistire uku
vanim urinom, ali crevni trakt ne mogu da isperem. Posle
klistira dolazi do izbacivanja sluzi - crne, tamnoute, p o
nekad smrdljive. (To izlazi stara, ustajala u. - Prim. Ge
nei.) Izlaze pahuljice razne veliine i boje, grudvice koje
lie na plastelin, ponekad veoma kompaktne, sline k a m e
niima. Ponekad izlazi ista voda, a zatim ponovo sluz itd.
215

S proiavajuim klistirima izlazi pena. Gladujem tri nede

lje. Na fonu gladovanja masiram telo dva-tri puta dnevno.
Pomae mi da organizam odravam u formi. Prestalo je
lupanje srca i opta slabost. Lino oseanje dobro. (Ranije
sam gladovala bez urina. Teko.) Poela sam da pijem po 50
grama urina tri puta dnevno. Veoma sam smrala, telo je
gipko, plastino i mravo. Razmiljam da gladujem j o
nedelju dana. Na jeziku esto oseam kiselinu. (To ukazuje
na ienje i leenje jetre. - Prim. Genei.) Suvoa. N e m a
ienja za tri nedelje. Beli sloj se smanjio, ali ga j o ima,
kao malo snega na polju".
Komentar: avaj, za tri nedelje ne mogu potpuno da
oistim ceo organizam. Treba se odmoriti, pa ponoviti desetodnevno-petnaestodnevno gladovanje j e d n o m u tri meseca
ili pola godine. To treba ponavljati sve dok sve ne dode u
normal u.
Za veinu ljudi sa suvinim kilogramima metod leenja
gladovanjem predvia jedno gladovanje bez ograniavanja
uzimanja vode u trajanju od 25 do 40 dana s naknadnom
dijetetskom ishranom.
Kada je poetna teina 120-200 kilograma i vie, do
prilagoavanja organizma na ishranu iz unutranjih rezervi
organizma ne dolazi odmah. To je i razumljivo, j e r to ozna
ava prepobudivanje ivotnog principa sluzi", koji koi
sve bioloke procese. Kod tih ljudi posle 10-15 dana gla
dovanja javljaju se munina, povraanje, aritmija, vrto
glavica i zaustavlja se gubitak teine. U tim sluajevima
treba primeniti frakcioni metod gladovanja. Prvo glado
vanje traje 10-15 dana, a zatim poinje obnavljanje koje
traje koliko i gladovanje. Drugo gladovanje traje 10-30
dana, i isto toliko obnavljanje. Tree gladovanje itd. - do
10-12 naizmeninih gladovanja i niskokalorina, dehidrirana, ali kvalitetna ishrana, s prekidom od 3 do 4 meseca
posle et-osam frakcionih kura gladovanja. Duina traja216

lija svake kure gladovanja je individualna i varira u za

visnosti od stanja zdravlja, teine, starosnog doba i drugih
pokazatelja gojaznog oveka. Takav ciklus gladovanja koji
podsea na klatno" daje mogunost da se telesna teina
smanji na 8 0 - 1 0 0 kilograma!
Sa smanjenjem teine kod gojaznih ljudi poboljava se
srano-vaskularna funkcija, normalizuje se arterijski pri
tisak, nestaju astma i aritmija, obnavlja se funkcija srca.
K o d ena se obnavlja pravilan menstrualni ciklus, a kod
mukaraca - potencija. I, naravno, na bolje se menja ovekova linost. Pojavljuju se strpljivost, dobrota, razumevanje
i mnogi drugi duevni kvaliteti.
Tabela 2. - Pi imena ciklusa gladovanja slinog
klatnu" prema J. Nikolajevu
T e l e s n a teina kg.
Kura
Pre
gladovanja

1
2
3
4
5
6
7

210
200
180
165
145
120
105

Posle
gladovanja

200
180
165
145
120
105
95

Trajanje
gladovanja
dani

15
34
26
30
35
20
15

Interval
odmora
dani

10
25
24
18
22
20

H I P E R T O N I J A I HTPOTONTJA
Gladovanje ima j a k uticaj na krvotok. Kada su eludac i
creva prazni u trbunoj duplji nema nikakvih prepreka za
cirkulaciju krvi i njen sastav se poboljava. Pojave zastoja u
217

trbunoj duplji i jetri se otklanjaju. Glad pomae da se

obnove funkcionalna svojstava kapilarnog krvotoka kod
obolelih od hipertonije.
Kod hipertonije glad odjednom deluje na njen glavni
simptom - krvni pritisak. On se smanjuje ve od prvih dana
gladovanja i ak kod upornih dugotrajnih oboljenja dostie
normalan nivo posle 10-15 dana gladovanja.
U veini sluajeva pri zavretku gladovanja krvni pri
tisak opada ispod normalnog nivoa. U procesu obnavlja-,
j u e g perioda on se poveava i normalizuje. Radi odr
avanja pozitivnog lekovitog efekta preporuuje se redovno
primenjivanje kratkotrajne kure gladovanja - po tri dana
meseno ili sedam-deset dana tokom tri meseca (kvartalno).
H. elton navodi sluaj d a j e pacijent smanjio sistoloki
pritisak sa 295 na 115 za tri nedelje gladovanja. Ako se
pritisak za vreme gladovanja smanjivao ispod normale, pri
izlasku iz gladovanja podizao se do normale. Ako se oboleli
od hipertonije posle gladovanja pridravao dijete sa malo
belanevina i soli, u tim sluajevima nije uoeno poveanje
krvnog pritiska.
Gladovanje pomae ne samo kod hipertonije nego i kod
hipotonije (snienog krvnog pritiska). Ipak praksa pokazuje
da se kod hipotonika posle manjeg smanjenja pritiska na
poetku gladovanja pritisak u narednom periodu skoro uvek
poveava u odnosu na pritisak pre gladovanja. Normalizujue dejstvo gladovanja dobro je poznato: suvie visok i
suvie nizak pritisak svode se na normalu jednim istim
metodom.
Vano je priznati injenicu da visok krvni pritisak pred
stavlja krajnju kariku u lancu uzroka i posledica narednih
bolesnih stanja organizma za dui period: raznih oblika
psihikih i fizikih prenaprezanja.
Jedan od glavnih uzroka oboljenja su: prejedanje, uzi
manje hrane nou, upotreba kale, aja i nedovoljan odmor.
218

Prekomerna upotreba soli u hrani poveava hipertoniju,

poto zadrava vodu u organizmu.
.1. Nikolajev opisuje leenje gladovanjem 48-godinjeg
bolesnika, koji je bolovao od hipertonije. U poetku taj
ovek se leio kao i ostali. Uzimao je lekove: klofelin,
hemiton, adelfan i druge koji su imali neznatne efekte.
Krvni pritisak je stalno varirao u granicama 160/110 140/90. Pri tom su uoena blaa glavobolja i jak bol u
oima, ak i posle kratkotrajnog itanja.
Posle tri godine javili su se napadi stenokardije, koji su
imali progresivan karakter. Prepisali su mu novo leenje:
nitroglicerin, nitrong, nitromazin, sustak i sindofarm. Lekovi su brzo otklanjali bol u srcu, ali su ispoljavali propratne
efekte u vidu jakih glavobolja i poveanog umaranja.
Posle godinu dana hipertonine krize su se pojaale,
pritisak se podizao do 220/170. A zatim je pacijent imao
blai infarkt miokarda i hospitalizovan je. U istoriji bolesti
pojavili su se nove dijagnoze: ishemijska bolest srca, blaga
kardioskleroza, ateroskleroza koronarnih arterija, aorte, ce
rebralnih sudova i astenini sindrom.
U ezdeset osmoj bolnici grada Moskve proao je kuru
lekovitog gladovanja. Sedmog dana osetio je znatno po
boljanje. Iezli su srani bolovi i pritisak se normalizovao.
Posle gladovanja kod bolesnika se poveala radna spo
sobnost, prestali su bolovi u srcu i oima, u glavi se raz
bistrilo.
HRONINA OBOLJENJA
Dakle, mi znamo d a j e bolest posebno privremeno sta
nje organizma, za vreme kojeg organizam iz stabilnog zdra
vog stanja funkcionisanja prelazi u drugo bolesno, njemu
nesvojstveno stanje. Organizam izbaen iz ravnotee ula
e napore (znai troi ivotnu snagu i energiju) da bi se
219

vratio u poetno stanje. Ako nema dovoljno ivotne snage

za potpuno vraanje funkcija organizma u preanje sta
bilno stanje, organizam stabilizuje svoj rad u nekom medustanju izmeu bolesti i zdravlja. To medustanje" naziva se
usporenim" ili hroninim" oboljenjem.
Ilronino stanje karakterie se time to patogeni uz
ronik, koji je ostao u organizmu, tei da se uvrsti i razvije
u njemu, a organizam, sa svoje strane, tei da se vrati u
poetno - zdravo stanje. Kako u prvom, tako i u drugom
sluaju organizam mora da troi ivotnu snagu da bi se
prilagodio za mir na granici rata". To dovodi do toga, da se
ukljuuju neki kompenzacioni mehanizmi i organizam hronino obolelog oveka produava da ivi u vie-manje sno
ljivom stanju sve dok ima ivotne snage da ih podrava.
im organizam nije u mogunosti da opsluuje k o m p e n zacione mehanizme, koje zadravaju bolest, dolazi do n o
vog intenziviranja bolesti i ona sebi osvaja dopunski i
votni prostor". Organizam se, sa svoje strane, bori sa stva
ranjem novih kompenzacionih mehanizama, usmeravajui
za njihovo opsluivanje j o veu koliinu ivotne snage.
Rezultat preraspodele ivotne snage jeste da organizam
iskljuuje" niz drugostepenih biolokih funkcija da bi preiveo. U prvom redu iskljuuje se funkcija koja najvie
rasipa energiju - polna: smanjuje se opti tonus organizma,
dolazi do razvoja prevremene starosti i propratnih o b o
ljenja, naglo se skrauje ivotni vek.
Polazei od navedenog, rad na obnavljanju i izleenju
organizma mora da tee po etapama. Na raun sredstava
koja tede energiju i primenjenih metoda, prvo poinje da se
obnavlja ivotna snaga, koja e prestrojavati organizam s
j e d n o g na drugi kompenzacioni nivo, sve do poslednjeg pravog zdravlja. Prelazak s jednog na drugi nivo odlikuje se
akutnim stanjima - intenziviranjem odreenih hroninih
oboljenja, koja na kraju krajeva nestaju. Svaki ovek se
220

moe potpuno osloboditi od bilo kojeg hroninog oboljenja,

tek kada proe kroz itav niz intenziviranja te bolesti.
Posle svakog slinog intenziviranja vraa se ranije iz
gubljena funkcija. U poetku se vraa bodrost, zatim nestaju
simptomi prevremenog starenja i posle toga se obnavlja
polna funkcija.
A sada porazgovarajmo o tome, kako nam glad pomae
u borbi protiv hroninih oboljenja.
Kod bilo kojeg hronino obolelog oveka dolazi do
povezivanja hroninih oboljenja raznog profila. Primena
j e d n o g metoda lekovitog gladovanja omoguava trajno izle
enje od itavog kompleksa hroninih oboljenja. Do toga
dolazi zato to gladovanje u prvom redu kvalitetno i ko
liinski obnavlja funkcije najvanijeg ovejeg sistema imunogenetskog aparata, jaa barijere elija, organe i sis
teme, obnavlja depo krvi (mikrocirkulacijski krvotok), i to
nije nita manje vano, obezbeuje dugotrajno lekovito-profilaktino dejstvo na organizam. ovek se podvrgava
kapitalnom remontu". Ako je dubina" dejstva gladovanja
unitila korenje" bolesti u ovekovim spoljanjim mani
festacijama, tada neka oboljenja naputaju ranije i sasvim
oveji organizam. Ako je dubina mala, oboljenja se mogu
vremenom vratiti zbog izopaenog naina ivota. Sve zavisi
od zaputenosti procesa, ali j o vie od upornosti pacijenta
da postigne trajni lekoviti efekat. Obavezan uslov takve
upornosti jeste ponavljanje profilaktinih kura gladovanja
j e d n o m godinje, a po potrebi i serije gladovanja (frakciono) tokom nekoliko godina uzastopce do konanog iz
leenja. Ima mnogo istinitih primera da su bolesnici osueni
na smrt, ponavljajui uporno kure gladovanja, posle neko
liko godina praktino ozdravili.
Hronino oboljenje smanjuje pre svega asimilaciju ug
ljen-dioksida od strane elija. Uobiajeno leenje ne nor
malizuje tog glavnog pokazatelja. Na kraju krajeva, kod
221

oveka se iscrpljuju kompenzaciono-prilagoavajui meha

nizmi kako pri uobiajenim metodama leenja, tako i bez
njih.
Sami po sebi simptomi ili kompleks simptoma (sin
dromi) hroninih oboljenja u veem ili manjem stepenu
obezbeduju relativnu kompenzaciju patogenog procesa. Na
primer, temperaturna reakcija organizma aktivira imunitet
(zatitnu reakciju organizma) na patogene mikrobe i viruse.
Bolni sindrom pojaava anestetiki efekat u organizmu,
aktivira takozvane opijatne receptore, koji lue unutranje
narkotike materije, i tako dalje.
Blagovremena primena gladovanja obezbeduje obnav
ljanje procesa asimilacije ugljen-dioksida od strane elija.
Najvanija osobina gladovanja kod hroninih oboljenja
jeste brzo izbacivanje otpadaka, brzo oslobaanje orga
nizma od nagomilanih toksina - uzroka oboljenja, a dalji
pravilan nain ivota pomoi e da se energija i zdravlje
povrate.
Pogreno je smatrati da j e d n o gladovanje, ak i dugo
trajno, moe potpuno da oisti organizam od nagomilane
ljake. Toksini, koji su se godinama nagomilavali u orga
nizmu, ne mogu se odstraniti odjednom, za nekoliko dana ili
nedelja. Kod oboljenja, kao to sir artritis, velike upale i
tumori, potrebno je primeniti tri i vie kura gladovanja radi
postizanja uoljivih poboljanja u svakom sluaju.
Kod upale respiratornih puteva, probavnog trakta i
mokrano-polnih kanala, a takoe i drugih organa koji
imaju sluzokou, j e d n o dvadesetodnevno-tridesetodnevno
gladovanje dovoljno je za potpuno izleenje. Tako se upala
uha, konjunktivitisi, gastritisi, kolitisi i zaplet creva - lece
kurom dugotrajnog gladovanja. Samo u relativno malom
broju sluajeva .potrebene su dve kure. Groznica prouzro
kovana senom (Cassia senna) i astma takoe se lece u pro
cesu gladovanja.
222

Rezultati gladovanja kod vie hiljada sluajeva tokom

vie od 130 godina pokazala su da, kada se za vreme gla
dovanja otkloni glavno optereenje rada" probavnih or
gana, sva osloboena ivotna energija organizma usmerava
se na ienje organizma od nagomilanih toksina. im se
oslobodi toksinog tereta organizam moe, pomou vlastite
ivotne snage, sam sebi da vrati snagu, zdravlje i energiju.
Maligna anemija brzo se leci za vreme dvonedeljnog
gladovanja. Za to vreme poveava se broj crvenih krvnih
zrnaca priblino za pet stotina hiljada puta. U svim tim
sluajevima sve vreme je prisutna autointoksikacija iz d e
belog creva, koja zagauje krv i pogorava rad organa za
stvaranje krvi. Slino septiko zagaenje, oigledno postoji
i kod oboljenja od raka, to takoe uzrokuje anemiju.
Dijabetiari mogu bez opasnosti i uspeno da gladuju,
naroito gojazni ljudi. Ali ako su due vremena primali in
sulin, treba da gladuju pod kontrolom specijaliste. Veliku
korist gladovanjem mogu imati ljudi koji pate od hroninog
nefritisa. U tim i slinim sluajevima oboljenja vanije od
gladovanja je - prelazak na pravilan naina ivota. Te b o
lesne ljude treba nauiti kako i ta da jedu, primorati ih da
rade na otklanjanju svojih poronih navika u ishrani. Oni
mogu da povrate dobro zdravlje ako raskrste sa svim na
vikama koje ih iscrpljuju i ako se budu pridravali zakona
pravilne ishrane.
Za vreme obnavljanja i kasnije ishrane hronini b o
lesnici treba da upamte sledee. Balansirana ishrana", koja
ukljuuje istovremeno uzimanje mlenih i mesnih produkta,
najvie zasienih belanevinama-alergenima, posebno zao
trava antagonizam izmeu belanevina. Probavili sistem,
pri takvoj ishrani, nije u stanju da na pravi nain odreaguje i
epa sve belanevinaste strukture do primarnih aminokiselina, koje asimiluju oveje elije. Radioimunim meto
d o m je dokazano, da pri takvoj ishrani kroz eludano-crev223

ni trakt u krvotok dospevaju molekuli belanevina, koje

tkiva ne mogu da asimiluju sve dok ne dode do alergijskih
reakcija antigen-antitelo.
Na tu reakciju organizam troi mnogo energije. Ener
gija se troi i na otklanjanje posledica te reakcije. ak i za
zdrave ljude takva ishrana je teka. Kod hroninih bolesnika
pri tom se komplikuju alergijske reakcije s naknadnim veo
ma snanim razarajuim dejstvom na zidove krvnih sudova.
Zato se oni moraju pridravati odvojene ishrane s preovladavanjem prirodne i svee hrane. O ovoj ishrani ranije je
bilo rei.

K A M E N U UI I B U B R E Z I M A ( H O L E L I T I J A Z A I
UROLITIJAZA)
Psihika nestabilnost, nepravilna ishrana, velike koli
ine hrane koja sadri ugljene hidrate i zanemarivanje fi
zikih vebi glavni su uzroci koji izazivaju nadraaje u
eludano-crevnom traktu i jetri i koji podstiu stvaranje
kamenja. Ne postoje ljudi koji od roenja do kraja ivota
imaju kamenje u unoj kesi, ako imaju pravilne ivotne
navike. Po pravilu, bolesnici pate od otrih bolova i kod njih
se u mokrai javljaju u, krv i gnoj.
Postoji samo jedan put za ozdravljenje. On podrazumeva da se odstrane svi uzroci bolesti i da se obnovi jetra,
posle ega e normalni sastav ui i uzimani urin razdrobiti
kamenje. Glad je prvi korak na tom putu.
Svakoga dana za vreme gladovanja klistirom se odstra
njuju ekskrementne mase i izluuje se voda, obojena utom
bojom ui. Takav snaan efekat izbacivanja ui pomou
gladovanja ostvaruje se zbog prodiranja nezasienih masnih
kiselina u eludac. Rezultat toga je da se za vreme glado
vanja od ui najbolje rastereuju uni kanali i una kesa,
224

to esto podstie izbacivanje sitnih unih kamenia i

peska kroz creva.
Kod oboljenja od holelitijaze za vreme gladovanja pre
poruuje se svakoga dana po jedan sat odleati na desnom
boku s termoforom ispod boka. Ta dopunska terapija obez
beuje maksimalno optereenje une kese po principu tubaa. Radi resorpcije unog i bubrenog kamenja prepo
ruuje se dva-tri puta dnevno piti po 5 0 - 1 0 0 grama vlastitog
urina.
Gladovanje omoguava da se odstrane energetske stege
u jetri i bubrezima, koje prouzrokuju stvaranje kamenja. Eto
zato se posle ponovljenih kura gladovanja ne uoava po
novno stvaranje unog kamenja i upala guterae, koja se,
po pravilu, kombinuje s upalom une kese i holelitijazom.
Gladovanje omoguava da se otkloni upala u bubre
zima, mokranoj beici, jetri i unoj kesi. Gnoj se od
stranjuje, a tkivo zarasta. Ako u tim organima postoji ka
menje koje izaziva bol, posle nekoliko dana nastupa olak
anje. U mnogim sluajevima dolazi do obrnute resorpcije i
drobljenja kamenja. Taj proces se pri gladovanju znatno
pojaava primenom urinoterapije. Kod zaputenih sluajeva
potrebno je 2 0 - 3 0 dana gladovanja sa tavljenjem obloga od
vunene tkanine, natopljene u urinu, na krsta do potpunog
izleenja. Kod upornih sluajeva treba ponoviti gladovanje i
pridravati se dijete koja drobi kamenje". (Vie o t o m e u
mojoj knjizi Udbenik za ienje. - Prim. Genee.)
Posle gladovanja treba se pravilno hraniti i pridravati
dijete ( s t o j e ve opisano).
Ljudi, koji se obraaju povodom raznih oboljenja, 8. ili
10. dana gladovanja esto uoavaju greve u jetri. Oni
nikada nisu sumnjali da imaju kamenje u unoj kesi i
bubrezima. Ako se grevi periodino ponavljaju, u inter
valima izmeu njih ne treba primenjivati nikakvo leenje,
ve samo strogu dijetu: svee isceene sokove, odvare od
225

trava, voe, salate i kuvano povre bez kroba (kupus,

argarepu, cveklu).
G. Vojtovi navodi kako se 46-godinji mukarac p o
mou gladovanja oslobodio velikog kamena iz bubrene
karlice. Tom oveku lekari su predloili operaciju. Ali poto
je bio teak vie od 140 kilograma, bolovao od hipertonije,
osteohondroze i ukljeva ' na stopalima, preporuili su mu
gladovanje radi uspenijeg operativnog zahvata. Tokom
j e d n e kalendarske godine on je primenio tri kure gladovanja
po 2 0 - 2 5 dana. Dve poslednje kure primenio je samostalno
u domaim uslovima. Rezultat toga je d a j e ogromni kamen
poeo da se razara i da izlazi kroz mokrane kanale. Telesna
teina mu se normalizovala, nestalo je hipertonije i uk
ljeva' na stopalima.
K o m e n t a r : znate li zato se stvara kamenje? Veina od
nas j e d e istu hranu, a samo pojedinci imaju kamen u bub
rezima. Da bi se kamen stvorio i poeo da raste potrebno je
arite energetske stege, koje se stvara kao rezultat jakih
emocija (psihikih stega). U oblast energetskog zastoja dospevaju materijalne estice, koje se u njemu d i e slino
eleznim opiljcima u magnetnom polju. Gladovanje je od
stranilo energijski zastoj. A poto se u urinu stalno nalaze
materije i uslovi za rastvaranje kamenja, to kamenje se drobi
uprkos tvrdnjama lekara.
1

KONA OBOLJENJA
Doktor H. Selton iznosi na hiljade sluajeva izleenja
konih oboljenja gladovanjem. Tako j e z a leenje mitesera i
drugih prostijih konih oboljenja potrebno dve nedelje gla
dovanja, .ak i manje. Teka kona oboljenja u vidu ekcema
zahtevaju dugotrajnije gladovanje - do ti ietiri nedelje.
Poboljanje pri gladovanju svodi se na otklanjanje otoka,
226

odumrle krljuti, gnojnih rana (ireva), upala itd. On navodi

sledei primer:
Ve peti mesec pijem mokrau, 2 puta sam gladovala
na urinu - 5 i 7 dana. Oseala sam se veoma dobro. Samo mi
je nou jako lupalo srce. (Aritmija je esto prisutna u sta
dijumu narastajue acidoze. To je posledica intoksikacije
organizma. - Prim. Genei.) Za vreme gladovanja odlino
sam izgledala, kao nikada ranije. Na licu je bilo manje
mitesera, oni me mue od 12. godine. Ranice su poele bre
da zarastaju. (To je posledica podizanja imuniteta usled
gladovanja. - Prim. Genei.) Pre mesec dana svi moji poz
nanici bolovali su od gripa. Bolovali su dugo, teko i posle
su mnogo kalj ali. Razbolela sam se u 7 sati uvee. Imala
sam groznicu. Preko noi sam popila au mokrae. Ujutro
je sve bilo normalno.
Proitala sam Va I tom u leto 1994. godine. istila sam
creva. Posle nekoliko dana poelo je da izlazi veoma mnogo
sluzi (filma). Jednom sam se ak i uplaila od onoga s t o j e iz
mene izalo. Izala je dugaka (oko 60-70 centimetara)
arapa od sluzi, vrsta kao polietilen. Izlazilo je mnogo
ekskrementnog kamenja. (Dolo je do otkidanja patolokih
naslaga, koje su se razrasle na zidovima creva. - Prim.
Genei.)
istila sam jetru 5 puta. Izalo je oko stotinu manjih i
sasvim malih kamenia. Jedan je bio veliine, 1,5 x 2,3
centimetra, poluprozraan, utozelen. Kada sam poela da
pijem mokrau i da jedem mnogo salate na biljnom ulju,
osetila sam da se jetra ponovo isti. Ona je nou j a k o
pulzirala. Izalo je nekoliko malih kamenia."
Komentar: urin i strukturirana tenost iz povra odlino
razredu ju u, razaraju kompaktne konkremente u unim
kanalima, to dopunski isti jetru.
227

EKCEM

PSORIJAZA

Veina konih oboljenja nastaje kao rezultat preoptereenja organizma toksinima i ljakom. Deo oboljenja nastaje
usled uzimanja lekova koji sadre arsenik, ivu, jod, kalijum itd. Neki oblici konih nadraaja rezultat su vakcinacija, unoenja seruma i drugih lekova u organizam. U
svim sluajevima leenje se zasniva na odstranjivanju uz
roka, a to ne moe uraditi ni jedna mast.
Kod svih konih ospi, ak i kod najteih oblika ekcema,
preporuuju se esta kupanja u toploj vodi, a j o bolje je
mazati kou urinom. U mnogim sluajevima istoa je sve
to je potrebno da bi ovek mogao da ozdravi. Nekoliko
kupki ili mazanja tela ukuvanim urinom i kono oboljenje
odumire.
Kod svih konih ospi glavna panja poklanja se dijeti.
Skoro uvek se ispostavlja da se ovek prejeda. Viak kroba
i eera u hrani donosi mnogo tete. U veini sluajeva
hrana se uzima u kombinaciji koja je najnepovoljnija za
probavu: tako se susreu navike da se u jednom obroku j e d e
hrana bogata krobom i belanevinama. To je esto d o
voljno da izazove poremeaj probave i upalu koe.
.1. Nikolajev govori o leenju osamnaestogodinje d e vojke od konog oboljenja (tamnocrveni, nabubreli gnojni
irevi i kraste pokrivali su lice i ruke). Devojku su ranije
leili medikamentima, koji su joj u poetku pomogli, a
zatim se njeno stanje pogoralo.
Kao rezultat desetodnevnog-dvanaestodnevnog glado
vanja bolest je poela da se gubi:'zasuile su se upale a
kraste su poele da se iste. Meutim, potpuno izleenje
postignuto je tek posle ponovljene kure gladovanja.
Kona oboljenja zahtevaju kompletno ienje orga
nizma, a to se ne moe postii jednim prekinutim glado
vanjem. Radi toga je potrebno uraditi dva ili tri gladovanja u
228

trajanju od 20 do 30 dana tokom jedne ili dve godine. U

svakom sluaju vaa upornost bie nagraena povratkom
zdravlja.
K o m e n t a r : histerinost u datom primeru ukazuje na
snanu psiholoku stegu posebnog oblika, koja je izazvala
zagaenje koe lica. Gladovanje je izbrisalo tu stegu, ali ne
u prvom pokuaju.

MULTIPLASKLEROZA
Re skleroza" oznaava ogrubelost ili stvrdnjavanje.
Ona je vezana za stvrdnjavanje odreenog dela tela usled
upale. U nervnom sistemu skleroza znai - prekomerni i
nekontrolisani rast vezivnog tkiva. Multiplaskleroza karakterie se stvrdnjavanjem, koje napada pojedine delove oblasti, rasejanim u mozgu ili kotanoj sri. Ti stvrdnuti
delovi mogu biti veliine od glave iode do zrna graka.
Glavni simptomi: slabost, jaki nagli pokreti, poremeaj
koordinacije udova, psihiko rastrojstvo s odgovarajuim
halucinacijama, neprestano prianje i pomeranje" oiju,
nagli trzaji tela.
Multiplaskleroza uspeno se leci gladovanjem, ak i u
zaputenim sluajevima. Zato je potrebno primeniti neko
liko kura gladovanja po 15-25 i vie dana. Evo opte slike
gladovanja koja se moe primeniti za sklerozu. Prvo glado
vanje daje primetno poboljanje opteg stanja obolelih, po
boljava se kontrola i upotreba udova, bolesnici koji su
vezani za postelju esto ustaju i mogu se kretati. To p o
boljanje i ak dalji progres imaju svoje mesto samo pri
briljivo razraenoj dijeti (vidite odgovarajue poglavlje
ishrane pri izlasku iz gladovanja), redovnim odgovarajuim
vebama i sunanim kupkama u periodu posle gladovanja.
Tako se sprovode tri ili vie kura gladovanja.
229

Umesto vebi rade se laki pokreti, koji zahtevaju pove

anje lakoe i vetinu. Ishrana se sastoji od voa i povra s
veoma ogranienom koliinom masti, eera, belanevina i
kroba. Bolje je davati bolesniku belanevine biljnog p o
rekla - orasi i seme suncokreta. Primer:
Imam 60 godina. Nabavila sam Vaa 4 toma. Za etiri
meseca gladovala sam na urinu i sveoj vodi 3 puta po 3
dana: iezli su bolovi u zglobovima, smanjio se pritisak, ne
bole me bubrezi, smrala sam 15 kilograma, oseam se
dobro. (Tako veliki gubitak kilograma moe se objasniti
jedi rio tim, da se organizam oslobodio ne samo suvine,
nego i bolesne mase tela. - Prim. Genei.)
Moj mu ima 70 godina, pocrveneo mil je veliki prst na
nozi. U bolnici su mu dali injekcije i masti, ali mu je za
nedelju dana oteklo itavo stopalo. Nagovorila sam ga da
pije mokrau i on je pristao. Tri dana gladovanja i mokraa.
Noga je sve vreme bila u mokrai. etvrtog dana s m o
odvezali nogu. Otok je spao, a sa njim i svi vorii oko
malog i velikog prsta. Noga se podmladila. Nismo mogli da
se naudimo".
Komentar: ta znai crvenilo? Da na tom mestu postoji
upala, pa prema tome i truljenje. Glad i kiselinska svojstva
urinasveli su pH tog dela tela na normalnu. To je patoloki
proces liilo njegovog korenja" i sve je dolo u prvobitno
stanje.

NARKOMANIJA I ALKOHOLIZAM
Gladovanje pomae oveku da se izbavi od alkoholne i
narkotine zavisnosti. Ispostavlja se da za vreme gladovanja
nema apstinentnog sindroma, vezanog za ukidanje narko
tika. Evo sluaja iz prakse G. Vojtovia:
230

Narkoman B., 42 godine, iz Kijeva, priao je autoru,

svom lekaru, da se posle prve kure RDT pojavio u drutvu
narkomana, prosedevi tamo celo vee bez narkotika, i
samim tim je izbezumio drugove" oko sebe. Posle toga
njegov primer je sledio S., 34 godine, koji je bolovao od iste
bolesti. Svaki od njih moe samostalno primeniti slian
frakcioni metod lekovitog gladovanja. Samo pri tome treba
znati, d a j e kod njih najtei period - prvi dan gladovanja. U
stvari, kada se ovek izbavi od te bolesti, sedeti pored
narkomana koji uzimaju narkotike, strogo se zabranjuje".
Prema tome, ne pribegavajui dugotrajnom medikamentnom leenju, ponekad bez rezultata, bolesnik se moe
izbaviti od svoje strane bolesti. Jer te bolesti prouzrokuju
neurozu i psihozu, tj. socijalnu degradaciju. Leenje glado
vanjem pomae alkoholiaru i narkomanu da postanu soci
jalno uvaeni ljudi.

NEFRITIS
Nefritis je hronino oboljenje upale bubrega. B i z o se
lei gladovanjem, pravilnom ishranom i pridravanjem fizi
olokog reima ivota. Te jednostavne promene u ivotu
treba izvriti pre nego to bolest bubrega dospe u nepo
vratno stanje.
U tim sluajevima bolje je primenjivati urinsko gla
dovanje - ono direktno deluje na bubrege. Trajanje gladovanja
moe biti od dve do tri nedelje. Za vreme gladovanja stanje
bubrega se brzo poboljava. Simptomi trovanja mokraom:
glavobolja, vrtoglavica, esto i obilno mokrenje, znojenje
-nestaju ve prve noi. Mokraa postaje normalna po boji i
mirisu, i sve ukazuje na obnavljanje normalnog luenja.
Obnavljanje bubrega, do kojeg dolazi posle gladovanja,
bie sigurnije, potpunije i bre ako se umereno hranite
231

sveim voem, sveim i dinstanim povrem. Ne upotreb

ljavajte: krobne produkte (krompir, peciva), koncentrisane
eere (bombone, poslastice, halvu, sirupe), koncentrisane
belanevine (sir, jaja, meso, ribu, buljone), koncentrisane
masti (sve vrste masti - ulja, bez izuzetka). Luk, enjak,
sosove, goricu (sent), rotkvice, kres (Lepidium sativum) i
druge namirnice koje sadre ulje od slaice (gorice) i koje
nadrauju bubrege, treba iskljuiti iz ishrane. Alkoholni
napici, aj, kafa, kakao i okolada tetni su za oveka koji
ima obolele bubrege. Prekomemo uzimanje vode takoe je
tetno. Poslednji obrok hrane treba da bude najkasnije do 16
sati. Ujutro je poeljno piti po 100 grama vlastitog urina.

NEPLODNOST
Gladovanje je pomoglo mnogim enama da ostanu
trudne posle mnogo godina neplodnosti. Mnoge od njih
priale su o poremeajima menstrualnog ciklusa, obilnim
menstruacijama, jakim grevima, koji su ih svakoga meseca
smetali u postelju, velikim ugrucima krvi, osetljivosti i
bolovima u grudima i drugim simptomima koji ukazuju na
poremeaj endokrine ravnotee, upale jajnika ili materice i
nervne poremeaje. Druge su se alile na upalu sluzokoe
materice s veim ili manjim luenjima iz vagine. Te neno
rmalne vaginalne izluevine i sama sredina inaktivirali su
spermatozoide i nije dolazilo do zaea.
Takvi sluajevi se veoma lako lece i mogunosti da
ena zanese potpuno se obnavljaju pri fizikom, u m n o m i
fiziolokom odmoru - gladovanju. Umesno je istaci da
nema pobaaja i dolazi do normalne trudnoe kada pomou
gladovanja i pravilne ishrane doe do detoksikncije or
ganizma.
232

Apsolutna sterilnost retko se sree ne samo kod muka

raca nego i kod ena, i u tim sluajevima gladovanje ne
pomae.

N E S P E C I F I N I INFEKTIVNI P O L I A R T R I T I S
Ljudi koji boluju od ove bolesti, stalno su neraspoloeni
i uznemireni, na licu im se vide tuga i nesanica - peat
patnji, na elom spoljanjem izgledu - oajanje i bezizlaznost. Takvi ljudi skoro uvek izbegavaju drutvo, a pone
kad im se javljaju misli o samoubistvu. Sve to ukazuje na
prisustvo snane psiholoke stege, koja j e naruila nor
malnu cirkulaciju materija u organizmu.
Gladovanje dobro pomae ak i invalidima 11 i 111 gru
pe, koji ne mogu sami sebe da opsluuju.
Trajanje gladovanja od 18 do 25 dana. Uobiajeno po
boljanje uoava se na drugom i treem stadijumu gla
dovanja. Ublaavaju se bolovi u zglobovima, poveava se
njihova pokretljivost i splanjavaju otoci. Istovremeno kod
bolesnika se poboljava i psihiko stanje, iezavaju teke
misli vezane za bolest, normalizuje se san.
.1. Nikolajev opisuje tok leenja 26-godinje bolesnice,
koja je patila od nespecifinog infektivnog poliartritisa s
deformacijama. Pre gladovanja bolesnica se alila na stalne
i probadajue bolove u zglobovima - glenjevima ruku, na
taktovima, kolenima i na golenino-stopalnim zglobovima,
na razdraljivost i nesanicu, na iznemoglost i ogranienu
pokretljivost deformisanih zglobova.
Bolest je trajala vie od tri godine. Pacijentkinja je
probala vie puta kure medikamentnog leenja u stacio
narima, ali tripet dana posle injekcija bolovi u zglobovima
su se javljali s j o veim intenzitetom.
233

Pre gladovanja bolesnica je imala smanjenu telesnu

teinu. Evo kako je kod nje teklo gladovanje:
prvi c/an gladovanja: ali se na bolove u zglobovima,
promenljivo raspoloenje, razdraenost i nesanica itave
noi.
etvrti dan gladovanja: bolovi u zglobovima su se
smanjili, izgubila je 2,5 kilograma, vei deo vremena pro
vodi u postelji, razdraljiva je i ima slab san.
deseti dan gladovanja: bolovi su se znatno smanjili, sa
zadovoljstvom seta bez iije pomoi. Raspoloenje se p o
boljalo, uestvuje u radnoj terapiji; nou spava 6 - 7 sati.
dvadeset peti dan (poslednji): izgubila je 9 kilograma.
Raspoloenje stabilno, poboljala se pokretljivost zglobova,
bolovi su nestali; bolesnica eta, skoro da ne hramlje, ima
dobar san.
Otputena je s klinike i poela je da radi.
Poboljanje stanja obolelih od nespecifinog infektivn o g poliartritisa s deformacijama uslovljeno je normali
zacijom ovekovih spoljanjih manifestacija. To, sa svoje
strane, normalizuje proces razmene materija u organizmu.
Pravilna ishrana slabi i otklanja moguu alergiju. Veliki
znaaj ima i to io se pri gladovanju organizam oslobaa ta
loga soli i druge ljake, nastale u procesu razmene materija.
Mnogo je sloenija situacija kod reumatskog poliar
tritisa. Tu je izraena infekcija streptokokama, koja isto
vremeno unitava i zglobove i srane zaliske. Izvor infek
cije gnezdi se u krajnicima ili u drugim aritima. U tim
sluajevima dobro dode minsko gladovanje.
Velika efikasnost leenja urinskim gladovanjem u o
ena je kod metabolinog poliartritisa, koji se ispoljava u
taloenju mokranokiselih soli (razliiti ukljevi i ,,mam u z e " na povrini zglobova). Do brzog poboljanja dolazi
ako se na deformisana mesta stavljaju obloge sa starim
urinom.
234

OBOLJENJA ENDOKRINIH LEZDA

Za vreme gladovanja stimuliu se i normalizuju fun
kcije hipotalamo-hipofiznog i nadbubrenog sistema. D o
zirano gladovanje ima regulaciono dejstvo i javlja se kao
blai stres, koji stimulie rad endokrinih lezda (lezda sa
unutranjim luenjem). Zato se gladovanjem lece razni o b
lici oboljenja endokrinih lezda. U mnogim sluajevima
hipertrofnani oblici guavosti resorbuju se bez operativnih
zahvata. Tiljden istie da se Bazedova bolest Iako leci
gladovanjem. A cistozna guavost i Adisonova bolest lece
se m n o g o tee.
G. Vojtovi opisuje, kako je 46-godinja ena koja je
bolovala od tireotoksine guavosti III stepena, hroninog
holecistitisa, gastritisa, kolitisa, poremeaja ritma (napadi
promenljive aritmije), neuroze itd., s relativno malom telesnom teinom od 52 kilograma, primenila tri kure frakcionog gladovanja. Svi simptomi oboljenja su nestali.

O B O L J E N J A KRVI
Krv se pri gladovanju isti od svega nepotrebnog, od
nosno sve se dovodi u harmoniju, izmeu ostalog i faktori
zgrunjavanja. Gladovanjem se mnogo bolje isti krv nego
hemodijalizom ili hemosorpcijom - ienje krvi pomou
aparata.
Gladovanjem se odlino leci maligna malokrvnost
(anemija). Doktor Heja iznosi, da se od sto ljudi obolelih od
maligne anemije, koje je on leio gladovanjem, samo kod
osam ljudi ponovo pogoralo stanje. Slino navode i mnogi
drugi lekari koji su praktikovali leenje gladovanjem. Om
smatraju, da maligna anemija u veini sluajeva nastaje
235

usled nepravilne ishrane, budui da ponovljeno gladovanje i

pravilno obnavljanje ishrane posle gladovanja dovodili su
do izleenja.
L e u k e m i j a - viak belih krvnih zrnaca (limlbcita) u
krvi. Smatra se, da je ovo oboljenje vezano za oteenje
elija kotane sri i promena u limfnim vorovima. Medikamentnim metodama ne moe se izleiti, a gladovanjem se
uspeno lece, ak i zaputeni oblici bolesti. To se objanjava
time, to glad, izazivajui dubinske promene u organizmu,
blagotvorno utie (isti i stimulie Prim. Genei) na k o
tano tkivo i slezinu. Kao dopunu gladovanju preporuuju
da se esto primenjuju sunane kupke i pravilna ishrana.

OBOLJENJA OIJU
Gladovanje dobro pomae pri oboljenju oiju. U m n o
gim sluajevima defekti vida potpuno se odstranjuju gla
dovanjem. Gladovanjem se posebno dobro lece katarakta,
hipertonija konjunktive, kataralni i granulozui konjunktivitis, glaukom, keratitis i miak. H. Selton navodi sluaj,
d a j e slepilo jednog oka (usled katarakte) potpuno izleeno
posle osamnaestodnevnog gladovanja. Razne vrste konjunktivitisa zahtevaju primenu i urinoterapije i gladovanja.
Krai rokovi gladovanja primenjuju se kod akutnih, a du
gotrajni kod hroninih oboljenja. Kod glaukoma povean
unutranji pritisak oiju postepeno nestaje nakon dve-tri
nedelje gladovanja. Ako se upotrebljava urin, izleenje e
biti bre.
Kod ljudi s poetnim stadijumom hipertonije u periodu
lekovitog gladovanja i naredne pravilne ishrane uoava se
poboljanje stanja u onom dnu, to se ispoljava smanje
njem spazma krvnih sudova i normalizacijom unutaronog
pritiska.
236

OBOLJENJA ORGANA ZA DISANJE

Oboljenja organa za disanje lako se lece gladovanjem.
Prehlada i alergija nestaju u svim sluajevima, iako se prvih
dana gladovanja moe javiti pojaano luenje sluzi i plju
vake.

Sinusi
Gladovanje je efikasno kod gnojno-polipoznih sinusitisa u kombinaciji s bronhijalnom astmom i fibromom grk
ljana. U veini sluajeva polipi su se resorbovali i gnoj je
prestajao da se lui.
Pri gladovanju u vezi sa pojaanom aktivnou fer
menata pojaava se sposobnost za unitavanje opni mikro
ba. U pojedinim sluajevima, kada je patogena mikroflora
koncentrisana u teko dostupnim delovima ovejeg or
ganizma (u maksilarnim i drugim sinusima, kapsuliranim
aritima i drugo), pri gladovanju obavezno se intenziviraju
te infekcije u obliku upale hroninog tonzilitisa, srednjeg
otitisa, sinusitisa, hidroadenita itd. s temperaturnom reak
cijom. Po pravilu, u tom sluaju ne treba uzimati lekovc.
Temperatura se obino normalizuje u toku dva-tri dana.
Izleenje je potpuno.
Hronina upala nosnih (maksilarnih) sinusa
Ovo oboljenje nastaje kao rezultat nagomilavanja sluzi,
koja se u njima skuplja godinama. Ta sluz se usled dehidracije presuje, podvrgava bakterijskom razlaganju, to
stvara a r i t a trulei i upale. Celokupnost tih procesa
naziva se tokseinijom, koja je glavni uzrok svih oblika
upale unutranjih sluzokoa upljih organa ovejeg
organizma. Sve dok se odrava stanje stvaranja sluzi,
237

podrano iscrpljujuim ivotnim navikama i prejedanjem,

nema nade za izleenje. Gladovanje omoguava da se
normalizuju ivotne navike i da se organizam oisti.
Polipi u nosu
Gladovanjem se resorbuju polipi u nosu i obnavlja sluzokoa nosa. Upala nosnih sinusa u nekim sluajevima
prolazi brzo, a u nekim je potrebno gladovati due.

O B O L J E N J A UHA
Te bolesti vezuju se za hipertoniju i aterosklerozu. Gla
dovanje veoma dobro obnavlja funkciju sluha. Tako j e ,
posle gladovanja tokom 15-25 dana i petnaestodnevnog-dvadesetdnevnog procesa obnavljanja, obavljeno istra
ivanje kod obolelih od gluvoe. Kod 82 od 93 ispitanih
bolesnika sluna funkcija se poveala sa 5 na 15 decibela na
niim i srednjim frekventnim opsezima. Kod 11 ljudi nije
uoeno poboljanje sluha, ali je zato kod svih iezlo
zujanje i *um u uima i glavi. Poboljanje se objanjava
ienjem nervnih receptom i nerava, poboljanjem ishrane
pua", polukrunih kanala i mozga.

PANKREATITIS
Akutna ili hronina upala pankreasa (guterae) propraena otrim, ponekad rairenim bolom u gornjoj polovini
stomaka, estim povraanjem, estim smanjivanjem arte
rijskog pritiska. Takvom bolesniku hitno je potrebna hos
pitalizacija. Nita manje neprijatnosti nisu ni kod hroninog
pankreatitisa - bolovi, podrigivanje (recidiv), muka itd.
238

Po pravilu, ovakvi bolesnici, naroito sa zaputenim

oblikom bolesti, teko se lece. Ne pomau ni lekovi, ni
dijeta.
Obolele su probali da lece gladovanjem. Pod ruko
vodstvom akademika A. N. Bakuleva gladovanjem su leili
275 bolesnika od akutnog pankreatitisa. Svi su otputeni u
zadovoljavajuem stanju. Gladovanje je odlino sredstvo za
leenje pankreatitisa i uveliko se primenjuje kod akutnog i
hroninog oboljenja. Radi postizanja dobrog lekovitog efe
kta dovoljno je 10-15 dana gladovanja. Glavni princip le
enja kod pankreatitisa jeste otklanjanje bolova, obezbedenje funkcionalnog mirovanja pankreasa, otklanjanje in
toksikacije i poremeaja krvotoka.

PNEUMONIJA
Pneumonija moe imati akutni karakter (fibrozno zapaIjenje plua), ako se na vreme ne preduzmu odgovarajue
mere. Jedna od takvih mera moe biti gladovanje. Naalost,
retko ko shvata potrebu odustajanja od hrane do potpunog
izleenja bolesnika. Navodim primer iz pisma upuenog
Genei:
Po specijalnosti sam hirurg, anesteziolog-reanimatolog. Imam 56 godina, od toga 20 godina sam u operacionoj sali. Nagledao sam se patnji ljudi i kako su umirali.
Jo od studentskih dana mui me pitanje, zato se pri o b
dukciji konstatuje da su svi organi itavi, a ovek je umro?
Naalost, odgovori na stvarne uzroke razliitih oboljenja
poeli su se pojavljivati u tampi tek u poslednje vreme.
Nesumnjivo j e , da ste dali veliki i neprocenjiv doprinos u
razjanjavanju mehanizama naruavanja ovejeg zdravlja,
i to oveanstvo ceni. S pojavom Vaih unikatnih radova
239

moj ivot je dobio novi smisao i nove kvalitete. Koristim se

ovom prilikom ne samo da Vam iskaem zahvalnost, ve i
da sa Vama podelim rezultate mojih radova koji se odnose
na samoozdravljenje.
Tako, na primer, svakoga jutra ispirani debelo crevo
toplom vodom iz vodovoda, posle ega imam nekoliko
stolica. Tako su mi creva ista i ne mue me po ceo dan.
Posle takve terapije u stomaku oseam neuobiajenu lakou
i blagodet. Pranjenja (ekskrementi) ni na ta ne miriu. Sve
polemike o tome d a j e detaljno ispiranje creva tetno, liene
su svih osnova. Ja ispirani creva ve trideset godina, a
rezultat toga je dobro zdravlje.
Od 1973. godine poeo sam da gladujem prema metodu
Nikolajeva. Seam se, te iste godine za samo 15 dana glado
vanja na vodi izleio sam se od teeg oblika dvostrane
pneumonije (na jednoj grani s fibrozom)".

Specijalisti za lekovito gladovanje istiu, da se stagnantne pojave u pluima i bronhitisi brzo i uspeno lece
gladovanjem. Gladovanjem se mnogo tee leci tuberkuloza.
Ako proces nije zaputen, iako je hronini - gladovanje u
potpunosti leci. Za tuberkulozu se preporuuje nekoliko
kratkotrajnih kura gladovanja, koje su mnogo efikasnije od
j e d n o g dugotrajnog gladovanja. To se objanjava time to
oboleli od tuberkuloze teko dobijaju na teini posle dugo
trajnog gladovanja.
Radi profilakse takvih oboljenja oveku s oslabljenim
organizmom, sklonom upalnim procesima u pluima ili
bronhitisima bilo kojeg oblika, preporuuje se da unapred
elici svoj organizam povremenim gladovanjem. Ta glado
vanja ine organizam manje zagaenim, pa prema tome, i
otpornijim na razne viruse.
240

POLIOMIELITIS
Po pravilu, ovo oboljenje, koje napada kotanu sr, kod
oveka se javlja jo u dejem dobu, i njegove posledice su
razorne i prouzrokuje skoro paralizu. Bolest se veoma teko
leci i vremenom svi lekovi postaju beskorisni.
Ipak, praksa primene lekovitog gladovanja pokazuje, da
se i ta bolest leci. Naravno, sve zavisi od teine bolesti i
odlunosti oveka da due gladuje nekoliko puta uzastopce.
Statistika pokazuje da se u 9 8 % sluajeva tog oboljenja
uoava potpuno izleenje za vreme gladovanja ili ubrzo
posle njega.

POVEANJE TELESNE TEINE GLADOVANJEM

A k o ovek, nezavisno od svoje konstitucije, ima malu
telesnu teinu - to je pre svega bolest, koja ukazuje na
prisustvo kompenzacionog procesa. Kod takvog oveka
patologija postoji kako u svesti, tako i u telu. Svest pati od
psiholokih stega, a telo - od ljake. Zbog zagaenosti"
elija veeg ili manjeg - neki organi nenormalno funkcioniu. Gladovanje omoguava da se oiste kako svest,
tako i telo. Osim toga, stimuliu se sposobnosti svake elije
za bolju asimilaciju hranljivih materija, to omoguava o
veku koji pati od nedostatka kilograma da za nekoliko
nedelja ili meseci dobije na teini, esto toliko uoljivo, da
izaziva uenje okoline.
G. Vojtovi opisuje kako je gladovanjem leio mrave
ene, ija telesna teina posle Lenjingradske blokade vie
godina nije mogla da se normalizuje. Osim toga, one su
patile i od nekih hroninih oboljenja. Mrave pacijentkinje
pristale su da se lece gladovanjem, ali u poetku nisu mnogo
verovale u povoljan ishod. Kakvo je bilo njihovo zapre241

paenje kada su posle ponovljenih kura gladovanja uspele

da se oslobode hroninih oboljenja i prvi put posle mnogo
godina obnove normalnu telesnu teinu.

PREHLADA
Prehlada je prvi simptom psihike stege, zastoja ener
gije, to se kasnije moe manifestovati kao rak, tuberkuloza
ili slina degenerativna oboljenja. Izmeu prve prehlade u
detinjstvu i smrti od raka u starijem dobu su godine ispoljavanja raznih simptoma, kao to su este prehlade, kaalj,
angina, zatvor, prolivi i glavobolja. Umor, razdraljivost,
runi predoseaji, uznemirenost, nesanica, oteano disanje,
obloen jezik i mnogi drugi simptomi i akutna oboljenja, ne
predstavljaju nita drugo do krize ienja organizma. o
vek koji nije toksian i zatrovan nee patiti od svih tih
simptoma prehlade.
Prehlada se moe izbei ne samo ograniavanjem is
hrane i briljivom potronjom energije, ve i gladovanjem.
Kljukajui se hranom, vi prouavate bolest.
Neki ljudi, koji se bave liskulturom i sportom i polivaju
se ujutro "hladnom vodom, odnosno tre po 6 - 8 kilometara,
nisu nita manje podloni prehladama. Pogreno je milje
nje da oni na taj nain jaaju organizam. Punokrvni i puni
ljake ljudi mogu da ostave utisak veoma zdravih ljudi. Ali
n a v i k e nepravilne ishrane uobiajenom tekom hranom, a
otuda i prejedanje pravi su nain da se prehlada zaradi, a ne
da se izbegne.
Kod
hlaenju
otpada, i
kada ste
242

ljudi, koji su ve slabi i puni ljake, pri suvinom

ili zagrevanju usporeno je i oteano odstranjivanje
to esto izaziva krize - prehladu. Treba shvatiti da,
ve oslabljeni i zatrovani, svaki novi faktor koji

slabi organizam dodatno optereuje sistem za izluivanje,

to neminovno prouzrokuje krize.
Deava se, da svako novo optereenje u funkcionisanju
sistema za izluivanje izaziva akumulaciju ljake i toksina,
ija se koncentracija poveava iznad dozvoljenog nivoa, a
organizam je prisiljen da obnavlja svoje ranije stabilno
stanje. Organizam ih u poetku upa akutnom lekovitom
krizom - kijavicom. Ne smatrajte kijavicu virusnim dejstvom ili oboljenjem. Treba da shvatite da ivotna snaga u
tom sluaju radi za vas.
Kod prvih simptoma prehlade treba odmah prekinuti
svako uzimanje hrane. Umesto velike koliine vode, kako
savetuju, treba piti onoliko, koliko imate potrebu za vodom.
I stvarno, deava se, da to se pije manje vode, tim bre
dolazi do ozdravljenja. Poeljno je gladovati na urinu naj
manje 24 sata, a moe i do 3-4 dana u zavisnosti od teine
simptoma.
Posle gladovanja, narednih dana hrana mora biti lagana:
sok od argarepe i jabuke za doruak; u podne - salata od
povra a za veeru - svee voe, prema godinjem dobu.
Toga se treba pridravati an-dva. Teka hrana ne srne se
jesti do potpunog izleenja.
Za vreme gladovanja najbolje je leati u toplom, preko
dana biti u sobi (stanu), a nou izlaziti na sve vazduh.
Poeljno je tuiranje toplom vodom. Ako ne moete da
izostanete s posla, treba to vie da se odmarate i rano
odlazite na spavanje. itanje i gledanje televizije su nepo
eljni. Primer:
Imam 65 godina. Kraste su me tako prekrile sa svih
strana, da mi se ponekad ini da je doao kraj. Bez raz
miljanja i pripreme poeo sam da ivim prema e d u "
Porlirija Ivanova. Pridruila mi se i ena, pa je postalo
veselije i interesantnije. U prolee 1991. godine kupio sam
243

knjigu Armstronga iva voda i knjigu Brega udo gla

dovanja. Posle itanja doao sam do zakljuka da se one
mogu i da ih treba objediniti. Posle godinu dana, tj. u 1992.
godini, zaboravio s a m " s koje strane mi je srce i za pre
hlade. U 1995. godini kupili smo Vae knjige.
Za ienje creva pridravao sam se preporuka Semj o n o v e , a zatim sam odluio d a j e bolje ujutro piti vlastiti
urin, prikupljen tokom dana (1,2 - 1,5 litara), kada se orga
nizam prirodno ispraznio. Probao sam, i popio, a posle
15-20 minuta iz mene je izalo toliko ubreta" - uas, i ne
samo to. (Ja sam ranije ve pisao, da je sve besmislica u
odnosu na urinske klistire. Uz to ta terapija se naziva ankh
Prakalana s urinom. - Prim. Genei) Sada je petiesti dan
kako gladujem na destilovanoj vodi i dnevnoj mokrai.

PROSTATITIS
To je obino uzrok anurije (prestanka luenja mok
rae) i zagaenosti mokrane beike. Zato se javljaju ne
prijatni oseaji u leima, bedrima, nogama, a ponekad lum
bago i ishijas. Nadraaj izazvan anurijom obavezno prou
zrokuje upalu mokrane beike i ak stvaranje gnojnih rana
u mokranoj beici i na njenom grliu. Poveanju prostate
skloniji su debeli ljudi, s velikim stomakom, iji je nain
ivota vie vezan za sedenje. Zadrana mokraa truje mok
ranu beiku, a vremenom - itav organizam, izazivajui
patnje i uznemirenost.
Lekari kau d a j e uzrok prostatitisa nepoznat. Mi mi
slimo da je to rezultat psiholokih stega, koje dovode do
preteranosti u jelu i piu, a takoe i polnim odnosima.
21

Poslednjih 7-10 dana gladovanja primenjivao sam bez

klistiranja ovako: prvog dana posle pranjenja pio sam
navedenu koliinu urina i nakon 20-25 minuta dolazilo je do
pranjenja - lino oseanje je dobro.
Drugog dana - ista procedura s izbacivanjem skoro
iste mokrae nakon 20-30 minuta. Treeg dana gladovanja
- ista procedura s izbacivanjem iste mokrae iz anusa i
oseajem lakoe u itavom telu i bez ikakvih tegoba".

Komentar: to je interesantna kombinacija gladovanja i

ankh Prakalane s urinom. Uopte, predlaem progresiv
niju tehnologiju leenja. Ovaj primer pokazuje, da usled
primene svega navedenog u organizmu ostaje masa skri
vene patologije, koja eka svoj trenutak. Zato moje pre
poruke daju uspene rezultate i u borbi s tom patologijom.
Uz to, dajem opis mehanizama dejstva jedne ili druge tera
pije i preporuke, to je za druge autore t e n a inkognito" nepoznata zemlja.
244

PSIHIKA OBOLJENJA
Stabilnost rezultata leenja gladovanjem kod psihikih
oboljenja uglavnom zavisi od dva faktora. Prvi - pridr
avanje strogog reima ivota kako u odnosu na ishranu
(mleno-biljna dijeta), tako i na uslove stanovanja i rada.
Drugi, nita manje vaan, princip - tempo razvoja bolesti i
starost oboljenja. Svee" bolesti prolaze bre, dobro stanje
se zadrava due vremena; pri povoljnim uslovima bolest se
vie ne ponavlja. to bolest due traje i to se bolesnik due
podvrgava raznim metodama leenja, slabiji su pozitivni
rezultati od lekovitog gladovanja i time se pre moe povra
titi ranija bolest. To je i shvatljivo: kada je organizam due
vremena napadnut boleu, kada se ona intenzivno razvija,
prirodna snaga njegovog imuniteta je vie poljuljana, pa
21

Priniedba prevodioca.

245

prema tome, smanjuju se i mogunosti izleenja i odr

avanje postignutih rezultata leenja.
Iz prakse./.
Nikolajeva:
Bolesnik B. doao je kod nas s dijagnozom: izofrenija
hipohondrinog oblika. Zalio se na glavobolju, oseaj pra
znine u glavi, lupanje srca, lelujanje u grudima i grlu, oseaj
odsustva leve polovine grudnog koa zajedno sa srcem i
rukom, zatim da mu eludac ne funkcionie, da ga obuzima
oseaj hladnoe ili vreline u nogama, opta slabost. Povre
meno je imao neodoljivu elju da laje kao pas.
U takvom stanju bolesnik je ti'i godine proveo u psihi
jatrijskoj bolnici, gde je bezuspeno proao sve mogue
terapije. Posle toga prebaen je na kliniku za lekovito
gladovanje.
Bolesnik je gladovao 29 dana. Na molbu njegove majke
i njegovu 12. dana rekonvalescencije posle gladovanja ot
pustili smo ga kui. Kod kue je B. produio s obuavljajuom dijetom, izlazio u etnju, klizao se. Njegovo stanje
se i dalje poboljavalo, albi vie nije bilo. On je bio zdrav.
Kasnije je B. produio da poseuje predavanja na prav
nom fakultetu. Zavrio je prava. Primljen je na rad u j e d n o m
od ministarstava kao referent. Tamo radi ve vie od dva
deset godina. Ima veliki autoritet medu saradnicima, a bavi
se i drutvenim radom. Oenjen je. U porodinom ivotu je
srean. Na stacionarnom leenju nije bio nijednom. Istina,
povremeno se kod B. javljao oseaj uznemirenosti. Mnogi
su ubedeni, da to nije toliko loe - nema nerealnog opti
mizma i ravnodunosti. Sa hipohondrijom koja ga povre
m e n o ' i z n e n a u j e B. ume sam da se bori, uz primenu
povremenih doziranih gladovanja. Svake godine putuje na
odmor, pridrava se prepisane dijete: bez mesa, sa znatnim
ogranienjem ivotinjskih belanevina, uz preovladavanje
sveeg povra i voa. Alkohol i puenje su iskljueni. B. se
do dananjih dana konsultuje s lekarom, koji g a j e leio".
246

Komentar: oseaj uznemirenosti govori o psihikoj ste

zi u ovekovim spoljanjim manifestacijama. Uporedo s
gladovanjem treba primeniti metod ienja vlastitih spo
ljanjih m a n i fe st a c i j a.

SRANA OBOLJENJA
Veina sranih oboljenja javlja se usled suavanja koro
narnih arterija i stvaranja tromba u njima. Gladovanje s
urinom resorbuje ih bre. Trombi i naslage holesterina, koji
prekrivaju zidove arterija iznutra, pri gladovanju rastvaraju
se sami. Leenje gladovanjem efikasno je kod ateroskleroze, akutnog miokarditisa, gojaznosti srca, endokarditisa,
obinog perikaiditisa. Mnogo tee gladovanjem se leci kalcinirani perikarditis. Njega dobro otklanja samo m i n s k o
gladovanje.
Za vreme dugotrajnog gladovanja srce se odmara. Ali ni
o kakvom odmoru ne moe biti ni rei dok traje gladovanje,
stadijum iritacije hranom i delimino narastajua acidoza.
Tek posle prve acidozne krize uoava se normalizacija pulsa. On postaje blag, a krvni sudovi elastiniji. Ritam sranih
kontrakcija se usporava. Tonovi se jasno uju. Nestaju ekstrasistole - prekidi rada srca s prevremenim impulsima iz
njegovih kontraktivnih miinih delova srane komore i
pretkomore. esto se pri gladovanju normalizuju najslo
eniji poremeaji ritma sranih kontrakcija - paroksizmi
treperenja sranih pretkomora, kada srce bukvalno radi u
mestu.
Koronarni poremeaji i srane mane
Gladovanje se uspeno primenjivalo kao metod leenja
gojaznih ljudi s hroninim koronarnim poremeajima (ne247

dostacima). Poboljanje stanja veine obolelih objanjava

se time to znatno mravljenje vodi normalizaciji razmetaja srca i poboljanja koronarnog krvotoka.
Srane mane obino nisu kontraindikativne za glado
vanje, ipak rokovi gladovanja ne smeju biti suvie dugi. U
nekim sluajevima kod tog oboljenja potrebno je boles
nicima prepisivati to vie odmaranja u krevetu. Kao re
zultat lekovitog gladovanja kod veine obolelih od sranih
mana, uoava se poboljanje opteg stanja, kao i kom
penzacija srane aktivnosti.
Karington kae d a j e gladovanje najefikasnije sredstvo
za jaanje slabog srca i jedinstveno racionalno fizioloko
sredstvo. Do toga dolazi na raun triju faktora:
dopunskog odmora, koji se obezbeduje srcu glado
vanjem;
poboljanja itavog sistema krvotoka i
odsustva iritirajuili sredstava, kojima se obino pribegava pri leenju.
Kada manje radi, srce samo sebe leci. U stotinama
sluajeva oboljenja srca, koje je posmatrao H. elton, kao
rezultat kraih i duih gladovanja srce je postajalo zdravije i
jae. Kod mnogih ljudi potpuno se normalizovalo srce koje
su lekari smatrali neizleivim".
Smanjenje telesne teine olakava rad srca. Kod ljudi,
koji pate od gojaznosti, srce mora da ulae neverovatne
napore da bi primoralo kiv da cirkulie po tako ogromnom
telu. Svaki izgubljeni kilogram olakava rad srca.
S poetkom gladovanja prekida se pristup soli u orga
nizmu, i to mu daje mogunost da brzo izvue vodu i so iz
oteenih tkiva. Skrivena oteenost, bolest i vodena bolest
momentalno nestaju. To, sa svoje strane, olakava rad srcu.

248

V A R I K O Z N O PROIRENJE VENA
Specijalisti za lekovito gladovanje istiu da je glado
vanje najsigurniji i najprihvatljiviji metod leenja kod varikoznog proirenja vena i trombotlebitisa, naroito ako se,
pre poetka gladovanja i za vreme izlaska iz gladovanja,
bolesnik nekoliko dana hrani samo sokovima od povra i
voa (sok od argarepe, kupusa, paradajza, cvekle, tikve-bundeve, sok od korena celera, jabukov sok i sokovi od
drugog voa). Gladovanje ne razara i ne zapuava vene, to
se deava pri leenju drugim metodama na raun opte
reenja krvnih sudova koji se nalaze u dubini. Gladovanje
l e c i proirene vene, a ujedno i gnojne rane (ireve), nastale
od toga. Gladovanje pomae da se regenerie tonus zidova
vena, da se smanje njihove dimenzije i oslobaa od boli.
Kod mladih mukaraca i ena s manjim i srednjim
proirenjem vena dolazi do brzog i potpunog ozdravljenja.
Kod lica iznad srednjeg doba i s jakim proirenjem vena
moe se postii poboljanje, ali potpuno izleenje zahteva
mnogo vremena i pridravanje stroge dijete posle glado
vanja uz pridravanje, uglavnom, vegetarijanskog naina
ivota, s ograniavanjem belanevina ivotinjskog porekla i
primenom kratkotrajnih gladovanja, makar jednom nedeljno. Hodanje i tranje blagim tempom veoma pomau le
enje. U svim sluajevima preporuuje se individualna is
hrana s obaveznim ukljuivanjem u ishranu sveeg povra,
svee pripremljenih sokova od povra i voa, svee kuvanih
kaa od heljde, proklijale penice i dovoljno fizikih vebi u
vidu hodanja i laganog tranja. Takav program omoguava
da se sprei pojava suvine tenosti u organizmu usled
neumerene upotrebe vode, soli, ivotinjskih belanevina i
garantuje stalno poboljanje i odravanje normalnog tonusa
zidova vena.
249

Proirenje vena oko anusa naziva se hemoroidima. Po

pravilu, posle svakog pranjenja creva tu se javlja jak bol, a
ponekad i krvarenje. Gladovanje omoguava da se to mesto
odmori i ak potpuno obnovi njegova funkcija. Pod uslovom da na tom mestu nema psiholokih stega.
Urinsko gladovanje podstie bre obnavljanje krvo
toka. Na mestima gde su izraeni trombi treba stavljati
obloge s obinim i ukuvanim urinom.

ELUDANO-CREVNA OBOLJENJA
Zeludano-crevna oboljenja esto nastaju zbog nepra
vilne ishrane ili virusa unetih u creva.
Gastritis, ir na dvanaestopalanom crevu i u elucu,
kolitis i druga oboljenja zadaju bolesniku mnogo patnji: ili
su to greviti bolovi u stomaku, ili zatvor, ili, obrnuto,
proliv, luenje sluzi, gnoja i slino.
Po pravilu, medikamentno leenje je dugotrajno i ne
daje najbolje rezultate, da ne govorimo o izleenju.
Poznato je da su se mnoga eludano-crevna oboljenja
leila gladovanjem za vreme blokade Lenjingrada u Dru
gom svetskom ratu, bez obzira na iscrpljenost i slabost ljudi.
I sada se pribegava praksi leenja gladovanjem. Evo kakve
je rezultate to dalo. Primer:
Imam 42 godine. Bolujem od: holecistitisa, pankrea
titisa, kolitisa, gastritisa i endometritisa. Leili su me injek
cijama itavih 20 dana, a koristi nema. Sve se loije oseam
- ruke, noge, svi zglobovi me bole. Kada sam proitala Vau
knjigu odmah sam pristupila gladovanju. Pila sam s a m o
mokrau i vodu i svakoga dana po 2 puta trljala celo telo
ukuvanim urinom. Do tada sam imala povean krvni pri
tisak. Popila sam i veliki broj tableta. Kada sam poela da
pijem mokrau i da se masiram, drugog dana su me popustili
250

bolovi i od ruka do veeri spavala sam dubokim" snom. I

do danas me ne boli glava, popustili su bolovi u pankreasu,
nestalo je bolova u jetri i ispod stomaka. Gladovala sam 3
dana. Mokrau pijem i sada i masiram se njome. Posle
gladovanja mi je lake. Nosim kofe s vodom i ne oseam
njihovu teinu. Prestali su da me uznemiravaju podmukli
bolovi u zglobovima. Eto ja sam j o malo gladovala".
K o m e n t a r : stvarno, ta ena treba da gladuje due vre
mena radi postizanja izrazitijeg i stabilnijeg lekovitog efe
kta.
Medu eludano-crevnim oboljenjima dosta opasno
oboljenje je ir na elucu i dvanaestopalanom crevu. Na
primeru tih oboljenja razmotriemo kako treba pravilno
primenjivati lekovito gladovanje.

U L K U S (IR) NA E L U C U I
DVANAESTOPALANOM CREVU
Akademik A. N. Bakulev ukazivao je na brzu spo
sobnost zarastanja ulkusa eluca i dvanaestopalanog creva
pri gladovanju, kao i na dobar efekat otklanjanja bola tim
metodom. Kod ljudi koji boluju od ulkusa simptom n i e "
nestaje za dvanaest dana potpunog uzdravanja od hrane
(rendgen je pokazao udubljenje sluzokoe eluca ili dva
naestopalanog creva, koje ukazuje na ulkus).
Istorija bolesti ulkusa eluca i dvanaestopalanog creva
otkriva d a j e ovek ranije patio od razdraljivosti (glavni
simptom prepobudivanja ivotnog principa ui"). N e z
nanje da nainom ivota i ishranom uravnotei svoju u
na kraju dovodi do razvoja patologije - r a z d r a e n o s t i , upale,
postepenog zadebljanja sluzokoe eluca ili dvanaestopa
lanog creva, a zatim - do stvaranja ivih rana (ulkusa) na
njima.
251

Krajnji razvoj tog procesa moe da bude rak. To je

jedan od zavretaka serije simptoma, koji poinju od radraenosti i nezadovoljstva uovekovoj svesti, produavaju
se u obliku goruice (razdraaji na fizikom nivou) i dalje
vode do upale, zadebljanja, gnojenja (otvrdnjavanja, stva
ranja ivih rana) sluzokoe i zavrava se degeneracijom. Eto
tako rak moe nastati od ulkusa (ira).
Bilo kakvo nadraivanje, nezavisno od toga da li je
nastalo na povrini tela ili na sluzokoi probavnog trakta,
mnogo bie zarasta ako se ne dira. Ulkusu nita bolje ne
prija od gladovanja. Poto glad prekida luenje eludanog
soka, sok ne dospeva na povrinu pokrivenu ulkusima. U
veini sluajeva dovoljno je ak tri dana gladovanja da bi se
zaustavilo luenje eludanog soka. Manja koliina soka,
koja se lui kasnije je mnogo manje kisela. Zato glad brzo
likvidira izvore lokalnog nadraaja: mehanike nadraaje
izazvane paliima hrane pri dodiru s nadraenom povr
inom; mehanike nadraaje izazvane kontrakcijom zidova
eluca, koji probavlja hranu i hemijske nadraaje izazvane
kiselim eludanim sokom. Pri tome proces zarastanja tee
dosta brzo. Meutim, gladovanje ispoljava j o dublje dej
stvo
najefikasniji i najbri nain da se izleite jeste gla
dovanje na urinu, uz odmaranje i posteljni reim. Glado
vanje treba da traje sve dok sve reakcije ne ukazu da je
regeneracija zavrena.
Istiem: operacija ne vraa zdravlje. Ona ne m o e
likvidirati uzrok oboljenja, a dok se to ne uradi nee doi do
istinskog ozdravljenja.
Obnavljanje pravog zdravlja moe se postii u bilo k o m
stadijumu razvoja patologije, poev od nadraaja pri prvoj
prehladi, pa do ulkusa, ali kada doe do razvoja iscrpljenosti
(siguran simptom raka) - proces se teko moe zaustaviti.
G. Vojtovi je pomou gladovanja pomogao priblino
stotini bolesnika, koji su patili od ulkusa eluca i dvana252

estopalanog creva. Pri tome kod svih bolesnika se pre

leenja na rendgenu uoavao simptom nie . Po zavretku
gladovanja rendgen je potvrivao nestanak n i s V , to jest
svedoio o praktinom izleenju obolelog.
Bolesnici su leenje gladovanjem podnosili uglavnom
normalno. Bolovi u elucu su obino prestajali treegpetog
dana gladovanja. Oko 1525. dana prestajale su sve albe
(jadikovke) u vezi s ulkusom. Pozitivni rezultati postignuti
su kod svih, ak i u sluajevima viegodinjeg bolovanja.
Na primer: S., 52 godine, patio je od ulkusa dvanaestopalanog creva 13 godina. est godina uzastopce leio se u
sanatorijumima, ali bolest se ponovo pojavila. U poslednjih
godinu dana bolovao je 120 dana, od kojih se 90 dana
nalazio u stacionaru.
Za petnaest dana lekovitog gladovanja rana od ulkusa je
potpuno zarasla i tokom narednih etrnaest godina bolest se
nije ponavljala.
K o m e n t a r : jo jednom u koncentrisati vau panju na
to, da obino leenje ne moe promeniti linost oveka, u
kojoj se nalazi koren" problema. Gladovanje pomae da se
izbriu", unite" problemi. Jer ako nema problema, nema
ni njihovih posledica u fizikom telu.

KOLITIS
Kod hroninog kolitisa najizraenija upala moe se
lokalizovati u raznim delovima debelog creva.
Due vremena stanje moe biti nejasno. ovek jedva
osea poremeaj probave, koje on moe pripisati zatvoru i
gasovima. Kada se u ekskrementu pojavi sluz, bolest se ve
potpuno razvila. Po stepenu izrazitijeg razvoja kolitisa, sluz
u ekskrementu se javlja u obliku sumnjivih lepljivih k o
madia, koji podseaju na parad sluzokoe creva, ili teka253

lije obavijene sa sluzi, iaranu tragovima krvi. U takvim

sluajevima vie nema sumnje.
Svaki sluaj kolitisa, koji ima [ironini karakter, propraen je kompleksom debelog creva", to jest negativnom
ili depresivnom psihozom. Ako se uzme u obzir priroda
kolitisa, nita nije udno da ovek koji pati od njega postaje
potiten i uznemiren. U 9 5 % sluajeva hroninog kolitisa
prisutan je zatvor. On esto traje godinama, tokom kojih
bolesnik proba razliite purgativne odvare, klistire, ispi
ranje debelog creva i ni jednom ne posumnja da je zatvor
samo simptom oboljenja njegovih spoljanjih manifesta
cija.
Svi, koji pate od kolitisa, ale se na slabu probavu ne
samo u elucu nego i u crevima, na vee ili manje bolno
nagomilavanje gasova u crevima, ponekad u vidu greva, na
oseaj prepunjenosti i neudobnosti. Obino se javlja tupa i
dugotrajna ili jaka glavobolja, naizmenino u raznim delovima glave. Mnogi se ale na utrnulost i napregnutost, ak i
na bolove u vratnim miiima i neto ispod mesta spajanja
glave i vrata. Ti bolovi su esto opisani kao oseaj i ,,istezanja". Takvi ljudi po pravilu su anemini, mravi, iscq:>Ijeni, iako kolitis nikakvim nainom nije vezan s loom
ishranom. Jezik je obino obloen, u ustima je neprijatan
ukus, a pri disanju - zadah. Odmah posle izbacivanju iz
debelog creva vee mase sluzi moe se javiti munina. Posle
toga sledi oseaj velikog olakanja.
Razvoj kolitisa propraen je nagomilavanjem toksinih
produkata probave i njihovim dospevanjem u krv i limfu.
Umesto dijeta koje pruaju olakanje preporuuje se
ienje jetre, a zatim gladovanje. Gladovanje podstie,
ubrzava deo metabolizma koji uestvuje u odstranjivanju
toksinih produkata probave, podmladuje istroene nerve, a
takode i elijsku strukturu. Ono daje mogunost telu da
obnovi normalni hemijski sastav krvi.
254

Klistiri s obinim i ukuvanim urinom dobro pomau u

procesu zarastanja rana kod kolitisa, dok svi ostali klistiri
imaju jako nadraujue ejstvo.
Vano je znati da kolitis predstavlja samo deo opteg
nadraaja i upale sluzokoa u organizmu, i ako neto izlei
oveka od kolitisa, to isto sredstvo e ga izleiti i od svih
upala na drugim delovima tela - u nosu, grlu, mokranoj
beici ili materici da pomenemo samo neke od lokalnih
upala sluzokoe.
Optepoznato stanje, koje se naziva proliv, jeste krat
kotrajni kolitis. Od njega nema ozbiljnih posledica i traje od
jednog-dva dana, do nekoliko dana. Pri tom oboljenju stanje
creva se obino ignorie. Ljudi pribegavaju sredstvima, koja
zaustavljaju proliv. To stanje esto ne traje due od pri
vremenog nadraaja creva neodgovarajuom hranom. To se
naroito odnosi na decu, ali ponovljeni napadi tog poreme
aja imaju tendenciju razvoja u hronini kolitis.
Lekovi koji ubijaju amebe, medikamentni klistiri (osim
minskih), koji dejstvuju pogubno na parazite - sve je to
osnova gnojnog kolitisa i proktitisa.
Gnojni kolitis je u sutini dalji razvoj kolitisa sluzo
koe. Hronina upala dovodi do grubosti i stvaranja gnojnih
rana na pokrivki sluzokoe debelog creva. U bilo kom
sluaju moe se potpuno pravilno rei, da kada kolitis proe
uzastopne stadijume nadraivanja, stvaranja gnojnih rana i
stvrdnjavanja, on je spreman da se pretvori u rak, radi ega
je potrebno da zatvori i dalje traju. Treba shvatiti, da sve
upale hroninog oblika poinju nadraajem sluzokoe, iza
ega sledi upala i stvaranje gnojnih rana. Ako lokalizacija
arita prouzrokuje zastoj krvotoka - nastaju zadebljanja i
rak. Po svom poreklu nadraaj u sebi nema ni najmanjeg
traga malignosti, zato nema razloga da on ne bude izleen.
Ali kada se razvije gnojni kolitis, rak je ve blizu.
255

Leenje kronine upale debelog i pravog creva pomou

gladovanja (naroito minskog) moe biti uspeno u bilo
kom stadijumu pre poetka malignog procesa.

UTICA
utica (hepatitis) karakterie se nagomilavanjem bilirubina (pigmenta ui) u krvi i njevogim taloenjem u
tkivima usled ega koa, sluzokoe i beonjaa poprimaju
utu boju. Bolest je vezana za poveano raspadanje eri
trocita.
Dobri rezultati pri leenju te bolesti postiu se glado
vanjem, po pravilu, urinom. Primer:
Godine 1993. kerki sam izleila uticu urinom. To se
desilo upravo za majske praznike. Pozvala sam lekara i rekli
su mi da posle 9. maja treba da ide u bolnicu. Moja devojica od 5 godina je sva poutela i mokrila je u kapljicama.
Imala je temperaturu 39" C i veoma je boleo desni bok.
Imala je 5 godina. Pljunula sam na lekare i poela da joj
dajem njenu mokrau, stavljam obloge na bok i da joj na
puis privezujem gazu, natopljenu u mokrai. Tri dana joj
nisam dala da j e d e , ve samo da pije mokrau i vodu.
etvrtog dana utilo je spalo, temperatura je prestala i bok
je vie nije boleo. Posle praznika doktorka je rekla da je
moje dete zdravo. Posle toga poverovala sam u
urinoterapiju i prestala da verujem lekarima (iako sam i
sama 10 godina radila kao medicinski radnik). (Od drevnih
vremena je poznato da su glad i urinoterapija - najbolje
sredstvo za leenje utice. - Prim. Genei.)

Pila sam mokrau i vodu. A izlazak iz gladovanja sam

uradila ovako: popila sam au kompota od suvog voa,
pojela salatu od kupusa i argarepe bez zaina, a posle toga
kau od heljde s maslom. Posle sat-dva ispraznila sam se u
toaletu lako i slobodno, a ekskrement je bio u vidu k o
basice".
(Radi dobijanja meke i oformljene stolice potrebno je
odabrati takvu hranu, da ona u procesu probave ne dehidrira
i da ne postane suvie tena. Suvo voe u kompotu bilo je
prethodno natopljeno i zato nije izazivalo prekomernu suvou u organizmu. Kupus i argarepa bez zaina dali su
kvalitetna hranljiva vlakna, koja su posluila kao kostur"
za formiranje ekskrementne mase. Kaa od heljde s maslom
posluila je kao plaslifikator", koji je popunio kostur. Kao
rezultat dobijen je mek i oformljen ekskrement. Dvopek,
suprotno, tako dehidrira organizam, da teko obavljate
nudu kozjim brabonjcima". - Prim. Genei.)

Na dan ekadai ( 1 1 . lunarni dan) gladovala sam. I to je

zapanjujue: uopte nisam oseala potrebu za jelom, ak mi
ni u elucu nije kralo. (To je energijski jak dan u lunarnom
mesecu. Zato se tako lako podnosi glad. - Prim. Genei.)
256

257

Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine:

ZAKLJUAK

Biblioteka Lekovite sile, Genadij

Ne postoje laki putevi koji vode do potpunog fizikog i

duhovnog
zdravlja.
Razmotrili s m o , s mnogim nijansama, udnu nauku o
oveku gladovanje. Utvrdili smo, da glad ima najvei
uticaj na nae spoljanje manifestacije (svest). Promene u
svesti blagotvorno se ispoljavaju i na fiziko telo. Autor ne
sumnja, da e vas, kada vam postane neizdrljivo od bolesti
i leenja, gladovanje izbaviti iz bede.
Zapamtite, gladujui, vi se uzdate u sebe, u Boansku
silu, koja ulazi u va organizam. To je Veliko u d o - r a d i t i s
onim to vas je stvorilo i to vas odrava. To i jeste Izvor
ive v o d e " sa kojeg svaki ovek pije vodu ivota, vodu
zdravlja i vodu znanja.
Zapamtite i to, d a j e na um samo instrument spoznaje.
Ne identifikujte sebe s umom, oseaj ima, ve se prema
njima odnosite kao prema instrumentima spoznaje sveta. U
suprotnom, um e vam isklesati bazen, koji ne dri v o d u " sve naine leenja pomou hemioterapije i drugih naunih
dostignua".
Napominjem, ja izlaem nauku o oveku. Vaa bolest
je va problem. Ona je posledica vaih nepravilnih aktiv
nosti. Zelja da se izbavite od bolesti je vaa bitka s nera
z u m n i m navikama, koje raaju nepravilne aktivnosti, pos
tupke i zahteve. Mogu vam pomoi u toj bitki znanjem (ono
j e u mojim knjigama), ali sami se morate boriti. Budite

ore pobednik u borbi sa zmajem (vlastitim umom,

vlastitim oseaj ima i vlastitim eljama).
*

258

Petrovi Malahov

1. I E N J E O R G A N I Z M A
2.
3.
4.
5.

ISHRANA I HRANA
J A A N J E O R G A N I Z M A U STARIJEM DOBU
URINOTERAPIJA
O S N O V N A Z N A N J A O I V O T U I ZDRAVLJU
- biosinteza, bioenergetika i bioritmologija oveka
6. M E T O D I P O V E A N J A L J U D S K E BIOENERGIJE I
BIOS1NTEZE
7. UTICAJ O K O L I N E NA O V E K O V O ZDRAVLJE
- biljke, minerali, tkanine i druge materije
8. G L A D O V A N J E
Biblioteka Osnovi zdravlja, Genadij Petrovi Malahov
1. I V O T B E Z PARAZITA
2. Z D R A V L J E M U K A R C A - leenje i profilaksa
3. Z D R A V L J E E N E - ta svaka ena treba da zna
4. S V E O Z A T V O R I M A - opstipacije kod ljudi
5. T U M O R I - leenje i profilaksa narodnim sredstvima
6. E L I E N J E O R G A N I Z M A I L E E N J E V O D O M
7. S A M O I Z L E E N J E U XXI VEKU
8. PROSTATA
Biblioteka

Recepti zdravlja

1. L E E N J E D I S A N J E M - metod akademika Butejka,

Fjodor Grigorjevi Kolobov
2. G R I P P R E H L A D A KAALJ I KIJAVICA, Mahmut ehi
3. N E R V N A I P S I H I K A O B O L J E N J A , Henrih Nikolajevi Uegov
4. L E E N J E K O R E N J E M , Vladimir Kalistratovi Lavrenov i
Alina Viktorovna Moroz
Ostala

izdanja

1. E N C I K L O P E D I J A I E N J A O R G A N I Z M A
2. TAJNE TIBETSKE MEDICINE
3. P O B E D I L A S A M RAK, Marijana Zjola Marku
4. L U N A R N I K A L E N D A R , Genadij Petrovi Malahov
Sve informacije o knjigama moete dobiti na telefone:
IGP " P r o m e t e j "
011-319-31-13; 064-26-99-143; tel./faks 011-2604-751
Mahmut ehi
tel./faks 011-2154-475; 011-319-49-48; 064-329-01-50;
063-396-860