Ljubica Baanac

Neboja Petrovi
Nenad Manojlovi

PRIRUNIK ZA RODITELJE

MLADIH SPORTISTA

Beograd, 2009.

Izdava:
Republiki zavod za soirt, Beograd
Za izdavaa:
Jasminko Pozderac
Recenzenti:
Sneana Samardi Markovi
dr Milivoj Dopsaj
Lektor:
Jelena Ili
Ilustracije:
Radoman Durkovi
Kompjuterska obrada:
Radoman Durkovi
tampa:
"PORTAL", Beograd
CIP -
,
796 . 012 - 053 . 2 ( 035 )
159 . 922 . 73 ( 035 )
, , 1952 Prirunik za roditelje mladih sportista /
Ljubica Baanac, Neboja Petrovi, Nenad
Manojlovi; [ ilustracije Radoman Durkovi ] .
- Beograd: Republiki zavod za sport, 2009
( Beograd: Portal ). - 56 str. : ilustr. ; 21cm
Tira 2.000. - O autorima: str. 55. Bibliografija: str. 53 - 54.
ISBN 978 - 86 - 7139 - 013 - 2
1. , , 1971 - [ ] 2.
, , 1954 - [ ]
) - - b)
- -
COBISS.SR - ID 171656204
Publikacija je nastala u okviru akcije "Karakterom protiv nasilja" iji je pokrovitelj
Ministarstvo za omladinu i sport Srbije, a izdavanje je omoguila JUBMES banka.

RE RECENZENATA

Igra i sport su antropoloke konstante detinjstva i mladosti. Deca i mladi

vole sport zbog njega samog, zbog igre i uzbuenja koje im prua, izazova
nadmetanja, zadovoljstva uestvovanja, radosti pobede i tuge poraza.
Voeni eljom da svoj deci omogue da osete istinsku lepotu sporta, da im
iskustva povezana sa sportom budu pozitivna i produktivna, da kroz sport
naue da cene i potuju sebe i druge, da se naue oseati pobednicima
uvek kada daju svoj maksimum, da se ponaaju u skladu sa pravilima fer
pleja i dobrog sportskog karaktera - autori su napisali ovaj prirunik. Name
nili su ga roditeljima, ali on moe biti koristan vodi i za druge odrasle osobe koje okruuju mladog sportistu.
Toplo ga preporuujemo onim roditeljima koji ele biti najvredniji, najbolji,
ili kako sami autori kau MVP roditelji, onima koji ele uspeno odigrati
svoju ni malo laku roditeljsku ulogu i znaajno doprineti sportskoj i linoj
dobrobiti svoga deteta.
Prirunik je pun informacija i saveta koji roditeljima mogu pomoi da bolje
razumeju deije poimanje sporta i shvate da se ono znaajno razlikuje od
naina na koji oni i drugi odrasli vide sport. On e ih uputiti kako da izbe
gnu najee zamke preterane ukljuenosti i identifikacije s jedne strane,
ili potpune nezainteresovanosti i ravnodunosti prema sportskoj aktivnosti
svog deteta s druge strane. itajui ga roditelji e nauiti kako da izbegnu
kontraproduktivne, demotiviue i uznemirujue kritike i komentare, kako
da usmeravaju i podravaju svoje dete u izabranom sportu, kak da mu pomognu u frormiranju zdravog odnosa prema takmienjima, pobedama i
porazima, i jo mnogo toga to e unaprediti njihovu komunikaciju sa detetom i njegovim trenerom.
I ono to je najvanije, a u ta sam potpuno sigurna, jeste da ete itajui
ovaj prirunik postati mnogo svesniji znaaja sopstvene uloge i odgovorno
sti modela dobrog sportskog ponaanja. Jer deca se najee ponaaju
onako kako vide od svojih roditelja. Zato cenjeni roditelji, poto ste ve

SADRAJ
napravili pravi potez usmeravajui svoje dete u sport, edukujte se i pomo
zite mu da u njemu uiva, da se kroz sport razvije u fiziki i mentalno zdravog odraslog oveka i moda, uz malo sree, puno talenta i mnogo rada,
bude meu retkim pojedincima koji e uspeti da se ostvare kao vrhunski
sportisti najviih takmiarskih nivoa.
Ministar Omladine i sporta Srbije
Sneana Samardi Markovi

Koga treba trenirati, decu ili roditelje? I sam radim kao trener, i uvek cinino
kaem: roditelji su najvei neprijatelji svoje dece!! Uglavnom, u sportu! Ne
mogu da odlue da li dete treba da trenira zato to to treba njima, roditeljima,
ili dete treba da trenira zato to to treba njemu, detetu.
Prvi put je neko napisao vodi za roditelje mladih sportista. Posle sve nauke i
vrhunskih naunih dostignua, naunih publikacija i strunog rada sa sportistima, posle svih medalja olimpijskih, svetskih i evropskih, autori su sistematizovali i sublimirali svoja iskustva i znanja o problematici roditelja i nihove dece
mladih sportista, u ovu knjigu. Na jasan i sistematian nain, zastraujue istinito, autori su definisali i opisali iroku lepezu razliitih vidova ponaanja rodite
lja u sportu, od kojih neka mogu imati vrlo ozbiljne i dugotrajne posledice po
mentalno zdravlje njihove dece.
Ko problem prepozna i definie, ve je na putu izleenja. To mogu samo naj
hrabriji, a najstruniji. Takvi knjigu i napisae. Toplo je preporuujem. Zato ro
ditelji, skupite hrabrost, udahnite i doobbrooo proitajte ovo za dobrobit svoje
dece. Treneri, takoe.
Doc. Dr Milivoj Dopsaj
Univerzitet u Beogradu
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja

6 / Uvod
8 / Zato je dobro da se deca bave sportom
11/ Pod ijim uticajem deca ulaze u sport
12 / Motivi za bavljenje sportom
13 / Zato deca naputaju sport
14 / Koliko vremena mladi posveuju sportu
15 / Kada decu ukljuiti u trenani i takmiarski proces
19 / Kako izabrati sport i trenera po meri deteta
22 / Vae roditeljkse uloge i odgovornosti
27 / Roditelji kao modeli za identifikaciju uzori dobrog sportskog ponaanja
30 / Komuniakcija sa trenerima
32 / Pomozite deci da uivaju u sportu
42 / Uskladite sport sa kolom i drugim obavezama deteta
44 / Povrede
46 / Finansiranje bavljenja sportom
48 / Kodeks ponaanja roditelja u sportu
50 / Prilozi
50 / Stvari koje mladi sportisti ne vole da njihovi roditelji rade
51 / Deije zapovesti roditeljima
51 / Deca ue iz primera
53 / Literatura
55 / O autorima

UVOD
Potovani roditelji,
Kada se vae dete ukljui u sport, vi takoe eleli to ili ne, postajete deo njegovog sportskog ivota. Ako dete kasnije pokae i ambiciju da postane vrhunski
sportista, onda e vie od 10 godina vaeg porodinog ivota biti organizovano oko zahteva njegove sportske aktivnosti. Meu brojnim osobama (treneri,
sudije, gledaoci, nastavnici fizikog vaspitanja, vrnjaci), koje mogu uticati na
kvalitet deijeg bavljenja sportom, roditelji/porodica su najvaniji.
Sport po svojoj prirodi nije ni dobar ni lo. Istina, on ima izvnredan potencijal da pozitivno utie na kompletan fiziki, psiholoki i socijalni razvoj
vae dece, ali ima i svoju tamnu stranu koja se ogleda u brojnim ekscesima i neprimerenom ponaanju odraslih prema deci sportistima. Iako se o
negativnim uticajima bavljenja sportom nerado i malo govori, posledice
nestrunog i nepedagokog rada trenera, kao i velikog pritiska preambicioznih roditelja, mogu biti vrlo ozbiljne i zabrinjavajue.

Vaa je dunost da ohrabrite decu da se bave sportom, da ih podravate u

njihovim izborima i ciljevima, da im obezbedite finansijsku i emocionalnu
podrku, da budete informisani o svim vanim aspektima sporta mladih,
da svoj porodini ivot organizujete tako da ne trpi ni vaa porodica ni
sportska aktivnost deteta.
Uvereni smo da e bavei se sportom, uz vau podrku i bezuslovnu
ljubav, vaa deca stei znanja i vetine korisne za budui ivot: nauie
kako da se nose sa pobedama i porazima, da potuju pravila fer pleja i
sportskog ponaanja, izgradie dobar sportski karakter, postati tolerantni
ja i saoseajnija, stei samopotovanje i sigurnost, razviti navike zdravog
ivljenja, postati uspeniji i zadovoljniji lanovi drutva.

Mi smo sigurni da Vi elite da vaa deca od sporta dobiju ono najbolje: da

im sportska iskustva budu pozitivna, da u sportu uivaju, zabavljaju se, ue
ivotno vredne vetine, odrastu kroz sport i dostignu svoje pune sportske
i ljudske potencijale.
Meutim, nije lako biti dobar sportski roditelj - nije lako nai pravu meru
izmeu suvinog pritiska, preterane identifikacije i nerealnih oekivanja s
jedne strane i potpune ravnodunosti, nezainteresovanosti i/ili nedovoljne
ukljuenosti u sport svoje dece, s druge strane.
Ovaj vodi namenjen je vama kao kljunom delu pobednikog tima ili
sportskog trougla: TRENER - DETE - RODITELJ kako bi svoju ulogu odigrali na najbolji nain, postali svesni vaih dunosti i odgovornosti, stavova,
vrednosti i postupaka koji e sportsko iskustvo vae dece uiniti pozitivnim
i uspenim, ili pak negativnim, neprijatnim i neuspenim.
Trudiemo se da vam pruimo niz korisnih informacija i praktinih saveta o
tome kako da svoju decu motiviete za sport, kada da ih ukljuite u sport,
kako da izaberete sport po meri vaeg deteta, kako da izaberete dobrog
trenera, kako da komunicirate sa trenerima, kako da budete pozitivni mo
deli, kako da se ponaate na treninzima i takmienjima, kako da postanete
MVP (Most Valuable Parents) roditelji, a ne oni koji stvaraju probleme detetu, njegovom treneru ili svojoj porodici.
6

ZATO JE DOBRO DA SE DECA BAVE SPORTOM

Za decu i mlade sport predstavlja izvanrednu vaspitno socijalizacijsku
aktivnost koja znatno moe ulepati njihovo odrastanje i pripremiti ih za
uloge i odgovornosti u odraslom dobu. Istraivanja pokazuju da bavlje
nje sportom moe biti veoma korisno i da podstie odgovorno socijalno
ponaanje, bolji kolski uspeh, usvajanje moralnih vrednosti i navika zdravog ivljenja. Sport je za decu i mlade ansa da ue; on je prostor u kome
se veba za ivot.
Uestvovanje u sportu, a posebno timskim sportovima mlade ui timskom
radu, liderstvu, samodisciplini, odgovornosti, toleranciji, razvija njihove
koping vetine, tj. vetine savladavanja razliitih problema, ui ih istraj
nosti, potovanju autoriteta, razvija radne navike, jaa njihov karakter,
samopotovanje i samopouzdanje.
Prema anketi nastavnika i kolskog osoblja (18), mladi koji se bave sportom
imaju bolje ocene i bolje se ponaaju u uionici zbog povezanosti discipline i radne etike. Podaci istraivanja nedvosmisleno potvruju da sport
ski aktivna deca imaju bolji kolski uspeh, razvijenije socijalne vetine, vie
su orijentisana na tim i imaju bolju fiziku kondiciju.
Evo nekih koristi koje koje deca i mladi mogu imati od svog bavljenja sportom [7] :
Fizike dobrobiti
Poboljava spremnost (fitnes), snagu, fleksibilnost i koordinaciju
Poboljava opte zdravlje i pomae kontroli telesne teine
Razvija irok opseg motorikih sposobnosti
Formira zdrava ponaanja koja e ostati tokom celog ivota.
Socijalne dobrobiti
Razvija vetine komunikacije i unapreuje meuljudske odnose
Razvija vetine rukovoenja i saradnje
Stvara trajna prijateljstva
Poveava spremnost za prihvatanje odgovornosti i obaveza
Ui organizacionim vetinama, nesebinosti i spremnosti da se deli sa
drugima
Razvija radne navike
Razvija sportsko ponaanje, fer plej i sportski karakter
Ui kako se nositi sa pobedama i porazima
Omoguava formiranje i razvijanje odgovornosti za preuzimanje rizika.
8

Line dobrobiti
Uivanje i zabava (u igri, druenju, takmienju, izazovima)
Unapreuje (poboljava i poveava) samopotovanje i samopouzdanje
Poboljava sposobnost koncentracije i panje; olakava postizanje
boljih rezultata u koli
Ui samodisciplini, zalaganju, istrajnosti i odgovornosti
Razvija moralne vrline potenje, iskrenost, pravinost empatinost,
velikodunost, potovanje drugih
Razvija orijentaciju na postignue i maksimalno korienje linih potencijala
Razvija sposobnost moralnog rezonovanja i odluivanja
Ui kako da se nosi sa pritiscima i stresom
Podstie ponaanja koja su povezana sa zdravljem, npr. navike pravilne
ishrane, redovnog vebanja
Smanjuje verovatnou formiranja nezdravih navika kao to je puenje,
konzumiranje alkohola i droge.
Dobrobiti za roditelje
Nemaju samo deca korist od bavljenja sportom. Veliku korist imaju i
roditelji, jer:
Vie se ukljuuju u ivot dece tako to sa njima dele vie njihovog
iskustva
Shvataju da se njihova deca zabavljaju, da su aktivna i zdrava
U svakom trenutku znaju gde su im deca, da su na sigurnom, pod kontrolom odraslih strunjaka, da su bezbedna, da ue i da se zabavljaju
Bavljenje sportom podrazumeva zdraviju decu, a to znai i smanjenje
trokova njihovog leenja
Deca koja se bave sportom snanije su orijentisana na postignue
Deca koja se bave sportom stiu vee obarazovanje i imaju bolje
kolske ocene
Sport pomae u razvoju navika zdravog ponaanja koje podstiu dui
i zdraviji ivot i opte blagostanje
Sport je sredstvo prevencije asocijalnih oblika ponaanja kao to je
delinkvencija, kriminal, agresivnost, udruivanje u kriminalne grupe itd.
Vie puta smo naglaavali da bavljenje sportom nije automatski povezano sa pozitivnim ili negativnim uticajima
na fiziki, psiholoki i socijalni razvoj i zdravlje mladih.
Zbog toga je pitanje o moguem negativnom uticaju
sporta na decu vrlo realno. Dananji mediji, vie nego
ikada ranije, navode primere ekscesnog i neprimerenog
9

ponaanja odraslih prema deci u sportu. Otkrivajui tamnu stranudeijeg

sporta, koja odslikava prenaglaavanje vanosti pobede sadranu u stavu
Pobeda po svaku cenu, shvatamo da deiji sport, naroito onaj organizovan po modelu odraslih, u sebi nosi mnoge rizike i ozbiljne opasnosti po
zdravlje mladih osoba.
Pored onih koji su naklonjeni sportu i vide ga kao obeanu zemlju i moan
vaspitni medij, nisu retki ni njegovi protivnici koji u prvi plan stavljaju
negativne efekte sporta, smatrajui da on kod mladih podstie nasilje, nesportsko ponaanje, agresivnost, varanje, zloupotrebu droga i supstanci
za podizanje izvoenja, da unitava zdravlje i samopotovanje, podstie
oseanja bezvrednosti, promaenosti i nekompetentnosti. Zbog toga
mnogi na sport gledaju kao na ma sa dve otrice. Od toga ko dri ma i
na koju stranu upravlja njegovu otricu, ili drugaije reeno da li odrasli
sport dece organizuju i vode sa maksimom dete je primarno, pobeda je
sekundarna ili motom pobeda po svaku cenu, zavisie i priroda deijeg
sportskog iskustva, a samim tim i posledice koje e bavljenje sportom ostaviti na njihov psihofiki razvoj.
Negativna klima koja je karakteristina za sportske programe u kojima
se podstie rivalstvo, prenaglaava pobeda, deca optreuju visokim
oekivanjima, stalnim krtikama i nezadovoljstvom roditelja i/ili trenera i u
kojima deca nemaju uzore pozitivnog sportskog ponaanja - rezultira gub
ljenjem interesovanja za sport, sagorevanjem, odustajanjem i potpunim
naputanjem sporta. Neretko, takve mlade osobe oseaju krivicu i odgovornost to su izneverile oekivanja svojih roditelja, to oseaju da ne zavreuju
njihovu ljubav i panju, gube samopotovanje i samopouzdanje, postaju
nesigurne i generalno nespremne da prihvate nove ivotne izazove.
Na sreu, postoje naini da se rizici negativnog uticaja sporta
na decu izbegnu. Vaa informisanost, pravilan stav prema
ciljevima i zadacima deijeg i omladinskog sporta (sport u
funkciji uenja, pravilnog razvoja i vaspitanja, a ne primarno u funkciji takmiarskog rezultata), obazrivost
u izboru sportskog programa (sporta, trenera i
sportske sredine), ali pre svega vaa bezuslovna
ljubav i podrka koju pruate detetu bez obzira na njegov sportski rezultat - jesu kljune
pretpostavke da sportsko iskustvo vaeg
deteta bude pozitivno i stimuliue za
njegov dalji razvoj i odrastanje.

10

POD IJIM UTICAJEM DECA ULAZE U SPORT?

irok je krug razliitih uticaja koji mogu pobuditi interesovanje za sport i
elju dece da se u njemu oprobaju: mediji, vrnjaci, sportske zvezde, roditelji,
nastavnici itd. Ipak, istraivanja pokazuju [4, 6] da je uticaj porodice kljuan.
Podaci istraivanja izvedenih 2004. [4], i 2008. godine [6] pokazuju da se
preko 59%, odnosno 79% mladih sportsita samovoljno opredelilo za bavljenje
sportom (sopstvena odluka). Da su u sport uli pod primarnim uticajem rodite
lja navelo je 22.3% odnosno, 11.7% anketiranih, dok je uticaj vrnjaka (7.0% i
3.6%), nastavnika fizikog vaspitanja (3.6 i 3.1%), sportskih idola i drugih osoba
iz okruenja (6.1% i 2.1%) skoro zanemarljiv.

Neposredno pred polazak u kolu (oko pete godine) budi se deije

interesovanje za sport, a najmasovniji ulazak u svet sporta deava se u ranom osnovnokolskom uzrastu. Iako najvei procenat nae dece izjavljuje
da su se samostalno odluili
za bavljenje sportom ili
na direktno insistiranje
njihovih roditelja, ipak
to znai da je njihova
odluka o ukljuivanju
u sport sazrela i do
neena pod gene
ralnim uticajem porodice i roditelja koji
imaju pozitivan stav
prema sportu, koji
prepoznaju i cene
njegove vaspitne po
tencijale i koji sopstvenim aktivnim sport
skim ivotom slue
kao najbolji promoteri
njegovih vrednosti.

11

MOTIVI ZA BAVLJENJE SPORTOM

ZATO DECA NAPUTAJU SPORT?

Deca imaju sopstvene razloge za bavljenjem sportom. Obino je u pitanju

vie motiva, a ne samo jedan. Meutim, vi kao roditelj treba da znate da
njihovi motivi nisu uvek usaglaeni sa vaim. Zato roditelji nikada ne smeju
izgubiti iz vida zato deca uestvuju u sportu. Istraivanja deijih motiva
za bavljenjem sportom irom Amerike pokazuju da je zabava razlog broj
jedan, zatim sledi potreba da se naue nove vetine, bude sa prijateljima,
doivi uzbuenje takmienja itd. Pobeda je takoe navedena kao motiv,
ali nije bila njihov razlog br. 1, kako to mnogi roditelji pogreno veruju [8] .
Istraivanje izvedeno na naim mladim sportistima [4] koji su sa liste od 8
motiva izdvajali one zbog kojih su primarno doli u sport, pokazuje da socijalne potrebe potreba za druenjem i prijateljstvom, unutranja potreba
za igrom i zabavom sadrana u sintagmi ljubav prema sportu i ouvanje i
unapreenje zdravlja predstavljaju najee pominjane razloge njihovog
opredeljenja za sport.
Savet:
Da biste bili pozitivan roditelj koji sport svog deteta dri u perspektivi, koji
vrednuje njegove vaspitne potencijale, nije preokupiran pobedama i porazima i koji potrebe deteta stavlja ispred sopstvenih - neophodno je da znate
ta vae dele eli od sporta i da mu pomognete da svoje elje ostvari.
MOTIVI ZA BAVLJENJE SPORTOM

12

10 najvanijih razloga
amerike dece [20]

10 najvanijih razloga
naih sportista [4]

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

Provod
Unpareenje vetina
Biti u formi
Raditi neto u emu si dobar
Uzbuenje takmienja
Vebanje
Biti deo tima i igrati za tim
Izazov takmienja
Uenje novih vetina
Pobeda

Druenje
Ljubav prema sportu
Zdravlje
Zabava
Putovanja
Lep izgled
Lina afirmacija uspeh
Popularnost
Novac
Zbog elje roditelja

Zabrinjavaju podaci [23, 24] da 75% amerike dece koja su u ranom uzrastu
ula u sport prestaje da se bavi do svoje 15 godine, 70 % sport napusti do
svoje 14 godine, a 50% to uini jo ranije do svoje 12 godine.
Podatke o procentu nae dece koja svake godine napuste sport, za sada ne
mamo. Ipak, istraivanja su pokazala da su razlozi za naputanje sporta brojni
i najee vezani za loa iskustva sa trenerima, veliki pritisak da se pobeuje,
nedostatak zabave i uivanja, nerealne ambicije roditelja, pojavu drugih
interesovanja, nedostatak vremena za druge aktivnosti itd. Nezadovoljavanje glavnih motiva dece i mladih zbog kojih su oni uli u sport, neumitno
dovodi do smanjenja njihove motivacije za daljim bavljenjem, oni postaju
nezadovoljni, izbegavaju treninge, takmienja im postaju veoma stresna i
frustrirajua, oseaju se manje kompetentni i konano odlaze iz sporta.
U zavisnosti od toga koliko su njihova sportska iskustva bila negativna i
obeshrabrujua, neka deca e potpuno izgubiti interesovanje za svaki
sport, dok druga mogu okuati sreu u nekom novom sportu ili drugom
klubu, nadajui se da e tamo naii na pozitivnju sredinu za dalje uenje,
zabavu i napredovanje.
Savet:
Razgovarajte sa svojim detetom. Saznajte koji su njegovi motivi za bavljenjem sportom, koliko su oni kompatibilni sa vaim razlozima, i to je
najvanije da li je ono zadovoljno svojim aktuelnim sportskim iskustvom.
Na taj nain dobiete dovoljno korisnih informacija koje vam mogu pomoi
da spreite neke od najeih problema koji iskrsavaju kada roditelji:

Preterano naglaavaju i vrednuju pobedu

Guraju dete u suvie ranu specijalizaciju nekog sporta
ive svoje vote i ostvaruju sopstvene snove kroz sport svoje dece.
OSNOVNI RAZLOZI ZA NAPUTANJE SPORTA









Gubitak interesovnja za sport

Pojava drugih interesovanja
Nedostatak zabave
Zahteva mnogo vremena
Treneri su loi pedagozi
Izostanak uspeha i napredovanja
Trener favorizuje pojedince









Treba im vie vremena za kolu

Suvie teak program
Dosadni i jednolini treninzi
Loa organizacija i komunikacija
Prenaglaavanje vanosti pobede
Mala minutaa u igri
Nemaju podrku roditelja

13

Sigurno ste primetili nae nastojanje da uvek istaknemo da je sport idealna sredina za uenje i vaspitanje mladih. Evo podataka koji nedvosmisleno
potvruju na stav [5]:

Ovo je verovatno najee pitanje koje roditelji postavljaju elei da svoje dete
blagovremeno ukljue u sport. Odgovor nije nimalo jednostavan niti uniforman. Miljenja su prilino kontraverzna, kako u pogledu toga da li je rano
ukljuivanje dece u sport vie tetno nego korisno, tako i u definisanju uzrasta
koji je najoptimalniji da se zapone sa trenanim i takmiarskim procesom.

KOLIKO VREMENA MLADI POSVEUJU SPORTU?

KADA DECU UKLJUITI U TRENANI I TAKMIARSKI PROCES?

Podaci prezentovani u donjoj tabeli pokazuju da veina naih mladih sportista trenira jedanput dnevno u trajanju oko 2 sata. Nedeljno treniraju u proseku
od pet do est puta i na trening utroe od 10-11 sati.
TRENING
Dnevno puta
Dnevno sati
Nedeljno puta
Nedeljno sati

DEACI N=236
1
70.2%
AS
2.33
6.03
11.22

2
29.8%
SD
1.04
2.75
5.97

DEVOJICE N=159
1
75.9%
AS
2.25
5.44
10.54

2
24.1%
SD
0.87
2.45
5.69

2- test (n.s)
t-test
n.s
t=2.2; p=.03
n.s

NAPOMENA: Razlika izmeu deaka i devojica u broju treninga nije znaajna, ali
jeste u ukupnom vremenu koje provode na treningu.

Ako trener u interakciji sa vaim detetom dnevno provede oko dva sata, a
nedeljno od 10-11 sati, onda morate priznati da je to vreme dovoljno, ne
samo za uenje sportske tehnike i taktike, ve i za vaspitanje.
Savet:
Budite spremni da na trenere svoje dece ne gledate samo kao uitelje
sportske vetine, ve i kao na vaspitae. Oni su tu da vae dete naue timskom radu i kooperativnosti, da podstaknu njegove radne navike, razviju
liderske vetine, formiraju higijenske navike, naue ga da dobro organizuje svoje vreme, da se pravilno hrani, da potuje starije, da
potuje sport sam po sebi, da naui da deli sa drugima,
bude tolerantno na razliitosti, bude saoseajno i disciplinovano. I zato, nemojte o njegovoj uspenosti
i kompetntnosti suditi samo preko takmiarskog
rezultata, ve pre svega po vaspitnim efektima,
zadovoljstvu i sportskom entuzijazmu svoga
deteta.
14

Odgovori preko 400 mladih sportista [7] pokazju da najvei procenat nae
dece (67.8%) u sport ulazi u periodu od 6-10 godine. Na uzrastu od 11-13 god.,
20% dece zapone sa redovnim bavljenjem sportom, dok je procenat onih koji
to ine na najranijim (od 4-5 godine: 6.9%) i u neto kasnijim godinama (14-16
god: 5.1%) neznatan.

Kada se razmatra pitanje kada su deca spremna da se ukljue u trenani i

takmiarski proces bez straha od povreda i negativnih efekata po njihov dalji
fiziki i psihosocijalni razvoj, onda se moraju uzeti u obzir zahtevi i karaktereistike sportskih programa u koje se ona ukljuuju s jedne strane, kao i dostignuti nivo njihovog fiziolokog i psiholokog razvoja s druge strane.
Deca mogu uestvovati u takmiarskom sportu na vie naina, tj. na vie
nivoa poevi od slobodne igre do visoko organizovanih takmiarskih
liga. Meutim, danas je sve vie sportskih programa usmerenih na ranu
identifikaciju talenata, na intenzivan trening i ranu specijalizaciju. Takvi
programi esto ne odgovaraju nivoima fizikog i psiholokog razvoja mladih ljudi, mogu izazvati negativne efekte na rast zglobova i udova dece,
ozbiljne povrede na krajevima dugih kostiju, kao i negativne psiholoke
posledice na socijalni razvoj i samopotovanje mladih ljudi.
Kada odluujete o tome kada je pravo vreme da dete ukljuite u sport, treba
uzeti u obzir tri psiholoka aspekta [12]: 1. motivacionu spremnost; 2. kognitivnu spremnost deteta i 3. potencijalno tetne posledice bavljenja sportom.
Da je dete motivaciono spremno da se ukljui u sport i takmiarski proces,
roditelji e prepoznati po naglaenom manifestovanju ponaanja tzv. socijalane komparacije ili stalnog nastojanja da se u velikom broju aktivnosti
i sposobnosti porede sa drugima kako bi odredili kako su rangirani i gde se
nalaze u odnosu na njih. Ako se motivaciona spremnost koristi kao kriterijum za ukljuivanje u sport i takmienje, onda se sa bavljenjem sportom
moe zapoeti oko 7-8 godine starosti deteta , tj. neposredno pred njegov
polazak u kolu ili u niim razredima osnovne kole. Na tom uzrastu deca
15

vole da se takmie i odmeravaju u svemu, ne samo sa vrnjacima, ve esto

i sa odraslim osobama (braom, roditeljima), nastojei da odmere i potvrde
svoje sposobnosti.

telesno dranje, ravnoteu, jake kosti i miie, promovie odravanje

optimalne telesne teine, umanjuje stres, unapreuje kvalitet spava
nja, sposbnosti kretanja, ui decu da uivaju i budu aktivna.

Po miljenju razvojnih psihologa, kognitivna spremnost dece za takmienje

odnosi se na njihove sposobnosti da procesiraju (pamte, obrauju i tumae)
znaajan broj informacija neophodnih za uspeno izvoenje tehnike i taktike nekog sporta. Decu predkolskog uzrasta karakterie nizak nivo panje
koja je ograniena i po obimu i trajanju, slaba koncentracija, mali kapaci
tet memorije i konkretno miljenje. Kako napreduju kroz osnovnu kolu,
postaju sposobnija da se koncentriu na dui period vremena, poveavaju
obim panje, kapacitet memorije, brzinu obrade informacija i odluivanja,
miljenje im postaje fleksibilnije, razvijaju sposobnosti logikog rezonovanja i apstraktnog miljenja. Tek na uzratu od 10-12 godina deije umne
sposobnosti dostiu onaj nivo razvijenosti koji im omoguava da zrelo
shvate takmiarski proces, da razumeju tua gledita, svoju ulogu i grupnu
perspektivu. Istraivanja pokazuju da deca mlaa od 7 godina uestvuju u
timskim igrama i sportovima esto potpuno nesvesna ta njihovi saigrai i
lanovi drugog tima rade jedino su zainteresovana za loptu i same sebe.

2. Osnove. Deaci uzrasta od 6-9, a devojice od 6-8. godine treba da

uestvuju u razliitim dobro strukturiranim aktivnostima koje razvijaju
bazine vetine/sposobnosti. Meutim, ti programi i aktivnosti trebaju
biti fokusirani na zabavu, dok formalno takmienje treba biti svedeno
na minimum.

Kada deca uestvuju u takmienjima na veoma ranim uzrastima, a ona

nisu usklaena sa njihovim uzrasnim mogunostima, ili su loe voena (po
modelu sporta odraslih), ili su deca izloena visokom pritisku da pobeuju
i nerealnim oekivanjima, stalnom procenjivanju od strane roditelja, trenera ili vrnjaka moe doi do negativnih psiholokih posledica po njihov lini i socijalni razvoj. Takva deca su frustrirana i pod visokim stresom,
smanjuje im se samopotovanje, oseanje line i sportske kompetentnosti,
poveava oseaj bezvrednosti, a sve to dovodi do sagorevanja, gubljenja
interesovanja i naputanja sporta.
Kanadski model za DugoRoni Sportski Razvoj DRSR [9] koji promovie
zdrav razvoj dece kroz sport, identifuje sedam sekvencionih faza za trening
i takmienje koje su usklaene sa fizikim, mentalnim i emocionalnim razvojem dece. Poto vam mogu biti od velike koristi u donoenju odluke kada i
na koji nain svoje dete da ukljuite u sport, navodimo ih u celini:
1. Aktivni start/poetak. Deci uzrasta do 6 godina odgovara da ih
ukljuite u relativno nestruktuiranu igru koja u sebi sadri razliite
pokrete tela. Rani aktivni start podstie razvoj modanih funkcija,
koordinacije, socijalnih vetina, grubih motornih vetina (pokreti celog
tela), emocija, liderskih sposobnosti i matovitosti. Ukljuivanje u ovako
svestrane programe pomae deci da razviju samopouzdanje, pravilno

3. Obuavanje za trening. Kada deaci (9-12 god) i devojice (8-11 god)

uu u period naglog rasta (obino od 11-12. god), oni su spremni da
zaponu sa treningom organizovanim na mnogo formaliniji nain.
Ali, naglasak i dalje treba da bude na optim fizikim vetinama koje
su zajednike brojnim sportskim aktivnostima. Mada je ovaj trening
veoma privlaan za akcelerantne1 talente, treba znati da preterano
treniranje i takmienje samo u jednom sportu (kao i rano definisanje
igrakih pozicija u timskim sportovima) moe veoma tetiti kasnijim
razvojnim fazama ukoliko se dete bavi sportovima koji zahtevaju kasni
ju specijalizaciju. Ovakav nain intenzivnog treniranja sa ranom specijalizacijom i pozicioniranjem, promovie samo jednu stranu fizikog,
tehnikog i taktikog razvoja, a poveava verovatnou povreivanja i
sagorevanja sportista.
4. Treniranje za trening. Ova faza obuhvata uzraste na kojima kod mladih oba pola zapoinje i zavrava njihov nagli razvoj. Kod devojica to
je period od 11-15, a kod deaka od 12-16 godine. U ovoj fazi oni su
ve usvojili bazine vetine i taktiku specifinu za njihov sport. Oni igraju na pobedu, ele pruiti svoj maksimum, ali je potrebno da najvie
vremena posvete treningu vetina i fizikom razvoju. Ovaj pristup je
presudan kako za razvoj vrhunskih takmiara, tako i za dugotrajno bavljenje sportom, pa roditelji uz pomo nacionalnih organizacija (sportski savezi, strune ustanove) treba da kontroliu i osiguraju da sportski
program njihove dece ima pravilan odnos treninga i takmienja.
5. Treniranje za takmienje. U zavisnosti od vrste sporta, varira i uzrast
u kome bavljenje sportom postaje ozbiljno. Za devojke je to period
od 15-21, a za mladie od 16-23. godine. Mladi mogu izabrati ili da se
specijaliziraju u jednom sportu i upuste u takmiarske vode, ili da nastave sa bavljenjem na rekreativnom nivou i na taj nain uu u fazu 7
aktivni za ivot. Izbor takmiarskog bavljenja sportom podrazumeva
visok obim i intenzitet treninga tokom cele godine.

1 Deca iji je bioloki razvoj ubrzan, pa su bioloki starija bar 1 godinu od svog kalendarskog uzrasta.
16

17

6. Treniranje za pobedu. Talentovani elitni sportisti na uzrastima od 19+

(za mukarce) i 18+ (za ene) ulaze u fazu u kojoj su podvrgnuti najintenzivnijem treningu podesnom za sportiste meunarodnog nivoa. U
ovoj fazi sportisti meunarodnog nivoa (sa ili bez invaliditeta) iziskuju
trenane metode svetske klase, opremu i objekte koji odgovaraju standardima i zahtevima njihovog sporta.
7. Aktivni za ivot. U sutini, mladi sportisti u ovu fazu mogu ui na bilo
kom uzrastu. Prema modelu dugoronog sportskog razvoja, ako su
deca na pravi nain uvedena u sport kroz aktivni start, osnove i programe za uenje treniranja, onda e imati neophodne motorne vetine
i samopouzdanje (fiziku pismenost) da ostanu aktivni kroz ceo ivot u
bilo kom sportu. Oni mogu odluiti da nastave sa rekreativnim bavlje
njem svojim sportom, ili da u njemu ostanu kao treneri ili sudije. Oni se,
takoe, mogu okuati u novim sportskim aktivnostima: npr. bivi strelci
ili koarkai mogu postati orijentirci, igrati tenis, voziti bicikl, rolere itd.

KAKO IZABRATI SPORT I TRENERA PO MERI DETETA?

Mada izbor sporta po meri deteta nije u potpunosti pod kontrolom
roditelja, vi moete mnogo doprineti da njegovo traganje za sportom koji
najvie odgovara potrebama, interesovanjima, karakteristikama linosti,
motorikim sposobnostima i telesnom tipu vaeg deteta, ne rezultira ne
gativnim iskustvima, gubljenjem interesovanja i poetnog entuzijazma,
ve da predstavlja prijatan izazov koji e rezultirati uspenim ishodom.
Neki roditelji se obraaju sportskim strunjacima elei da im oni ree
problem izbora najpodesnijeg sporta. Miljenja smo da za decu uzrasta od
5-10 godina to nije neophodno. Jer, vi roditelji najbolje poznajete svoje
dete. Ako paljivo posmatrate njegovo ponaanje u razliitim kontesktima
(da li vie voli da se igra samo ili u drutvu, da li ga privlae razliite igre sa
loptom ili one u kojima direktno odmerava svoje sposobnosti sa drugom
decom, da li uiva u igrama koje zahtevaju preciznost, strpljenje i istrajnost,
ili onim koje zahtevaju brzo reagovanje, odluivanje i akciju) i ako sluate
ta vam ono govori, vi ete sigurno znati da li je dete vie predisponirano
za individualne ili kolektivne sportove, za sportove visoke preciznosti i fine
koordinacije ili one sa puno akcije i duela.
Takoe, imajte u vidu njegovu telesnu konstituciju, fizike, motorike i
kognitivne sposobnosti i/ili ogranienja, i to je najvanije pitajte ga koji
sport mu se svia. Ne donosite odluke umesto njega niti samo na osnovu
neke njegove pojedinane sposobnosti. Npr. nemojte od deteta traiti da
igra ah samo zato to je pokazalo da brzo ui i napreduje u toj igri, pa
ste zakljuili da ima visok mentalni potencijal. Da bi vas zadovoljilo ono e
krenuti u kolu aha, ali e koristiti svaku pogodnu priliku da sa drugarima
zaigra fudbal, jer voli drutvo i akciju, njegovoj prirodi ne odgovaraju bes
krajno duga sedenja i analize ahovskih partija.
Kada birate sport za svoje dete, imajte na umu sledee:

18

Ukljuite dete u sport koji njemu najvie odgovara, najvie mu se svia

i za koji pokazuje interesovanje, a ne u onaj koji se vama svia, koji je
trenutno popularan, ili koji donosi puno novca.

Pitajte dete kojim sportom eli da se bavi i pruite mu priliku da isproba razliite sportove, naroito dok je jo malo.

Sugerirajte mu sportove u kojima moe biti uspeno, koji odgovaraju

njegovim sposobnostima i psiholokom sklopu.
19

Nemojte dete ukljuivati u sport da bi ono realizovalo neke vae

ciljeve i planove. Dopustite da se bavi sportom kojim eli i na nain
koji najvie izlazi u susret njegovim potrebama. Zapamtite, ne bave se
sva deca sportom radi pobeivanja. Ima i onih koji se sportom bave
primarno radi druenja, igre i zabave; drugima je vano da stalno ue
nove vetine i usavravaju postojee, dok ima i one dece koja ulaze u
sport samo da bi zadovoljila svoje roditelje.
Ne paniite ako vae dete za kratko vreme promeni vie sportova,
sportskih kola ili klubova. Naprotiv, u tome treba da ga ohrabrite, jer
je to dobar nain da pronae onaj sportski program, klub, trenera i/ili
drutvo koje mu najvie odgovara.

Dozvolite deci da napuste sport ili klub u kome nisu pronala sebe, u
kome se oseaju zapostavljenim, manje vrednim i neostvarenim, koji
nije zadovoljio njihova oekivanja, ili gde nemaju dobru komunikaciju
sa trenerom ili saigraima. Ako je dete zaista nesreno, onda je bolje
da napusti sport i oproba se u nekoj drugoj aktivnosti, a ne da upo
rno insistirate na njegovom ostanku verujui da ga tako uite da bude
istrajan i nepokolebljiv.

Kada birate klub ili sportsku kolu, imajte na umu da deci mlaoj od 12
godina mnogo vie odgovaraju programi koji minimiziraju takmienje
i ne prenaglaavaju pobeivanje, ve akcenat stavljaju na razvoj motornih vetina i uenje kroz raznovrsni trening, igru i druenje.

Deca ne treba da se specijaliziraju suvie rano ni u kom sportu. Zabluda je da bez rane specijalizacije ni u jednom sportu nema vrhunskih
rezultata. Postoje sportovi u kojima deca poinju sa ranim bavljenjem,
ali ne i ranom specijalizacijom (npr. plivanje, hokej na ledu), sportovi u
koje se veina dece ukljuuje na uzrastima od 7/8 10 godine, a koji
zahtevaju kasniju specijalizaciju (fudbal, koarka, odbojka, vaterpolo,
bejzbol). Meutim, jedan manji broj sportova zahteva i rano ukljuivanje
i ranu specijalizaciju (gimnastika, skokovi u vodu, umetniko klizanje).
Deca koja se bave ovim sportovima treba da naue sloene vetine pre
telesne zrelosti, zato to je veoma teko da se te vetine dovedu do
savrenstva ukoliko se na tome radi posle puberteta.

20

Vae dete zasluuje kolovane trenere koji e trenane i takmiarske

aktivnosti uskladiti sa nivoom sposobnosti dece uesnika, koji umeju da
kreiraju pozitivnu atmosferu za uenje, koji su dobri pedagozi, koji e ih
vaspitavati, uiti fer pleju, potovanju drugih, toleranciji i timskom radu.

Pre nego to dete upiete u neki sportski program ili kolu, proverite
strune kvalifikacije trenera, saznajte koji su njegovi ciljevi i prior
iteti u radu sa decom, ta od vas oekuje i kako ete meusobno komunicirati.
Proverite da li se sportski program ili kola izvodi u prostorima (objektima, terenima) koji zadovoljavaju propisane uslove u pogledu
potrebne opreme i rekvizita, bezbednosti dece, medicinskog nadzora,
pomonog osoblja itd.

Poto imate vanu ulogu i odgovorni ste za stvaranje bezbednog

sportskog okruenja za vae dete, potrebno je da traite od kluba da
vam pokae Polisu o zatiti dece u sportu, a ukoliko je nema da inici
rate njeno donoenje i usvajanje.

Dobri sportski programi za decu su fer i pravini. Oni ne dozvoljavaju

trenerima favorizovanje ili forsiranje pojedinih nadarenih sportista na
raun drugih manje talentovanih. Proverite da li sportska kola ili klub
vaeg deteta ima i da li se pridrava pravila podjednakog igrakog
vremena za sportiste mlae od 12 godina. Jer deca najbre ue i
najvie se zabavljaju kada su aktivna, kada se svi takmie, a ne samo
oni najbolji, dok ostali sede na klupi za rezerve.

I ponovo naglaavamo, budite spremni da otvoreno i iskreno komu

nicirate sa svojim detetom. Sluajte ta vam ono govori, pitajte ga
kako se osea, dozvolite da vam kae ta mu smeta, ima li nekih problema i da li je zadovoljno. Verujte instinktu svog deteta. Postarajte se da
vaa deca znaju da ih volite bez obzira da li su pobedili ili izgubili, da li
su talentovani ili samo proseni sportisti. U njihovim ivotima budite
osoba kojoj se uvek mogu obratiti za podrku.

Proverite da li se sportski program organizuje i vodi po modelu sporta

mladih ili po modelu odraslih; da li je on tako koncipiran da naglaava
vaspitne i socijalane aspekte sporta, ili mu je takmiarski rezultat u prvom planu. Takoe, raspitajte se da li sportski program, kola ili klub
sadri pratee aktivnosti za roditelje i decu. To su sastanci na poetku
i kraju sezone na kojima se rezimira uinjeno i prave planovi za novu
sezonu, to su socijalne aktivnosti namenjene sportistima proslave
roendana, klupske urke, razgovori sa poznatim sportistima itd.

Podaci dobijeni ispitivanjem mladih sportista 2005. godine [3] pokazuju da se:
Preko polovine mladih sportista (53.4%) oprobalo u najmanje dva razliita sporta
dok se nisu opredelili za onaj koji najvie odgovara njihovoj prirodi, potrebama,
motivima i oekivanjima.

21

VAE RODITELJSKE ULOGE I ODGOVORNOSTI

TEST 1: Koliko ste ukljueni u sportski ivot svoje dece?
Ukljuenost roditelja u sportsku karijeru dece moe se predstaviti na skali
koja se prostire od nedovoljne ukljuenosti ili potpune neukljuenosti,
preko umerene ili optimalne, do preterane ukljuenosti [16]. Ova skala,
praena opisom tipinog ponaanja roditelja koji se nalaze na njenim krajevima, moe posluiti kao pogodno sredstvo da procenite stepen sopstvene
ukljuenosti u sportski ivot svoje dece i izbegnete ponaanja, postupke i
uverenja koja neminovno vode do profilaproblematinog roditelja.
- Nezainteresovani
- Neinformisani
roditelji

- Pozitivni
- Realistini
- Podravajui roditelji

- Razdraljivi
- Fanatini roditelji
- Treneri sa linije

NEDOVOLJNA
UKLJUENOST

OPTIMALNA
UKLJUENOST

PRETERANA
UKLJUENOST

TEST 2: Spadate li u kategoriju tzv problematinih roditelja?

Imajui u vidu intenzitet i nain ukljuenosti roditelja u sportski ivot njihove dece, kao i probleme koje svojim ponaanjem stvaraju deci i trene
rima, sportski psiholozi [22] i treneri [16] su identifikovali nekoliko tipova
problematinih roditelja. Evo onih koji se najee sreu:
NEZAINTERESOVANI RODITELJI Oni su potpuno odsutni iz sportskog
ivota deteta i aktivnosti njegovog tima. Ne dolaze na roditeljske sastanke,
ne intersuju se za napredak deteta. Neki su jednostavno motivisani da dete
prepuste treneru, da on brine o njemu i da ga vaspitava, jer oni sami za
to nemaju elje, strpljenja ili vremena. Velike su anse da sportska iskustva
dece na taj nain gurnute u sport budu neprijatna i stresna, a dobrobiti
bavljenja sportom svedene na minimum.
NEINFORMISANI RODITELJI Takoe spadaju u kategoriju nedovoljno
ukljuenih roditelja. Oni svoju decu ukljuuju u sport, plaaju im lanarinu
i nabavljaju opremu. Meutim, tu se njihova uloga zavrava, jer se prestaju interesovati za dalji sportski ivot deteta, ne dolaze na utakmice, ne
poseuju treninge, ne trae informacije od trenera, ne razgovaraju sa detetom o njegovim sportskim iskustvima. Razlog ovakvog ponaanja nije u
stvarnoj nezainteresovanosti, ve pre u nerazumevanju sopstvene uloge
22

u neinformisanosti kako da podravaju dete, a da pri tome ne uu u

zonu pritiska, stresa i nerealnih ambicija i na taj nain upropaste njegovu
sportsku karijeru. Iz straha da svojim ukljuivanjem ne umanje uivanje
dece u sportu, takvi roditelji jednostavno odlue da se ne ukljuuju.
RAZDRALJIVI RODITELJI U poetku razdraljivi roditelji ne pokazuju
pravo lice. Oni prijaju trenerima, jer im pruaju podrku, ne meaju se u
trenani proces, dolaze na treninge i takmienja. Meutim, njihova glavna
mana je to se vrlo lako uzbude, uhvate za srce, izgube kontrolu i poneseni
igrom i eljom za golovima ili poenima poinju galamiti, ohrabrivati ili instruisati igrae, sudije i/ili trenere. U stanju emocionalnog uzbuenja oni gube
kontrolu i poinju da viu i omalovaavaju, vreaju i zlostavljaju sve redom
od sudija do igraa. Nakon takmienja oni se esto oseaju umornim isto
koliko i njihova deca, jer su emotivno proivljavali svaki trenutak utakmice,
verujui da na taj nain daju svoj doprinos njenom uspenom ishodu.

Jedna od varijanti razdraljivih roditelja su oni koji preterano tite
svoju decu i suvie brinu za njihovo zdravlje. Takvi roditelji istre na teren
svaki put kad njihovo dete primi udarac ili zadobije modricu. Obino
preuveliavaju opasnosti za zdravlje deteta (uglavnom majke), zabrinuti su npr. da li je voda dovoljno topla, temperatura u sali adekvatna
itd. Razdraljivi roditelji ne shvataju da nekontrolisanim i neprimerenim
ponaanjem zbunjuju svoju decu i pruaju lo primer. Oni zaboravljaju da
dela govore vie od rei i da je njihova primarna dunost da budu promote
ri sportsmenipa, dobrog sportskog karaktera i fer pleja. Deca razdraljivih
roditelja esto pokuavaju da ih odvrate od dolaska na njihove treninge i
takmienja. Da ne bi i dalje sramotili svoju decu, potrebno je da dobro
prostudiraju i slede kodeks ponaanja roditelja u sportu.
FANATINI RODITELJI Bez obzira to ih ima razliitih vrsta i podvrsta,
svim fanatinim roditeljima zajednika je ista elja da njihovo dete bude
sportski heroj ili heroina - drugi Saa orevi, Igor Milanovi, Novak
okovi, Jasna ekari, Ana Ivanovi, Jelena Jankovi, Amela Terzi, Vlade
Divac, Milorad avi, braa Grbii, Adem Ljaji . Neki od njih su imali vrlo
uspenu sopstvenu sportsku karijeru, drugi neuspenu, a neki se nikada
nisu bavili sportom.

Suvie kritini roditelji, oni koji se meaju u trenani proces, tzv.
treneri sa linije ili Zato moje dete tako malo ili uopte ne igra? - predstavljaju neke od varijacija fanatinih roditelja. Iako mogu izgledati trenutno ushieni dobrim izvoenjem i nekom akcijom svoga deteta, fanatini, tj.
suvie kritini roditelji nikada nisu sasvim zadovoljni.
23

Identifikacija sa svojim detetom je prirodna, ali preterana identifikacija

dovodi do toga da neki roditelji potpuno preuzimaju kontrolu nad
sportskim ivotom deteta, odnosno poinju iveti svoj ivot kroz nje
gov sport. Zato uspeh ili neuspeh deteta doivljavaju kao lini uspeh ili
neuspeh, poinju se oseati onoliko vrednim koliko je njihovo dete uspeno
u sportu.
Fanatini roditelji nose veliki rizik za dugotrajan razvoj mladih sportista.
Oni vre veliki pritisak na decu, njihove ambicije vezane za sportsku karijeru deteta su nerealne, oekivanja visoka
i optereujua. Intenzivan pritisak koji
njihova deca trpe vidi se na njihovim
licima i u izvoenju. Ona ee nego
druga deca poseu za nesportskim
metodama samo da bi pobedila,
agresivna su, sklona da povreuju
druge sportiste, prepiru se sa sudijama, kre pravila igre, provociraju
protivnike, ne potuju pravila fer
pleja, pokazuju manje zalaganja
i uivanja tokom trenanih sesija
i daleko su sklonija da napuste
sport nego deca pozitivnih i
podravajuih roditelja.
Deca fanatinih roditelja znaju da
e njihovo slabo izvoenje ili poraz
rezultirati dugotrajnim kritikama,
pridikama, savetima, kaznama,
odmazdama, uskraivanjem ljubavi i panje, a ponekad i fizikim
kanjavanjem. Zato mnoga od njih
imaju problema sa spavanjem i
jelom pre takmienja, a neposredno pred nastup postaju suvie
napeta, uznemirena, nesigurna i
uplaena moguim neuspehom.
Fanatini roditelji se obino me
aju u posao trenera, kritikuju ih,

24

ili im daju savete kako da vode utakmice (i ako to oni ne trae), sede blizu terena i uzvikuju sugestije igraima kao da treneri nisu tu. Oni esto
dolaze u konflikt sa trenerima, jer su nezadovoljni minutaom svoga
deteta, njegovom pozicijom u igri ili panjom koju mu trener poklanja.
Takvi roditelji prenaglaavaju rezultat i pobedu koja je za njih jedino meri
lo uspenosti, kako njihovog deteta, tako i njegovog trenera. Oni zaboravljaju da deca nisuminijaturni odrasli i da se ne bave sportom zbog
zadovoljstva i elje roditelja, ve sopstenih potreba za igrom, zabavom,
uivanjem i druenjem. Visoki ciljevi fanatinih roditelja,
nerealne ambicije i zahtevi za pobedom po svaku
cenu, za decu predstavljaju veliki teret. Ona su
pod stalnim pritiskom, stresom i strahom,
to neminovno rezultira sagorevanjem i
naputanjem sporta.
Fanatini roditelji se esto na takmie
njima ponaaju neprimereno, glasno
kritikuju, dobacuju, osuuju, vreaju i
okrivljuju ukoliko takmienje, a posebno
izvoenje dece, ne zadovoljava njihova oekivanja. Oni sami esto oseaju
pritisak da njihova deca treba da budu
uspena, najbolja i uvek pobednici. Ako
nije tako, ugroen je njihov ego i ponos,
oseaj line kompetentnosti.
Roditelji koji su i sami bili uspeni sportisti
esto imaju vea oekivanja da e i njihova deca, takoe, biti uspena. Meutim,
oni mogu biti i mnogo realistiniji i objektivniji u vezi sposobnosti svoje dece
da uspeju u vrhunskom sportu. Mnogi
roditelji koji su bivi sportisti ele da
njihova deca idu njihovim stopama.
Dogaa se da su i oni pod pritiskom
trenera ili drugih koji oekuju da njihova
deca budu podjednako uspena kao to
su oni bili.

25

8
Verujemo da vi ne pripadate ni jednom gore
opisanom tipu problematinih roditelja, ili bar
da ete se dovoljno informisati da pravilno
shvatite svoju ulogu i oekivanja koja se za nju
vezuju i na taj nain budete u zoni optimalne
ukljuenosti u sportski ivot svog deteta.
I ne zaboravite, vaa primarna uloga je da
obezbedite emocionalnu, finansijsku (plaanje
lanarine, trokovi nabavke opreme, putovanja
itd) i provizornu podrku (uslovi ivota, hrana,
odea, prevoz na treninge i takmienja). Emocionalna podrka ukljuuje vau pomo detetu da izae na kraj sa pobedama i porazima,
da razvije sportski karakter, da shvati lekcije
kojima ga sport ui, da naui da vrednuje
rad, zalaganje, kooperativnost, timske ciljeve,
saigrae, sudije, trenere i ostale uesnike u
sportu. Naravno, uvajte se prekomerne emo
cionalne ukljuenosti u sport svoga deteta,
jer postoji opasnost da na svoju decu ponete
gledati samo kao na sportiste, a ne osobe
koja zasluuju vau bezuslovnu ljubav i po
drku.
Na sreu, istraivanje [19] pokazuje da veina
naih roditelja ima pozitivan odnos prema
sportu svoje dece, jer vole to im se deca bave
sportom i u tome ih podravaju.

RODITELJI KAO MODELI ZA IDENTIFIKACIJU

- UZORI DOBROG SPORTSKOG PONAANJA
Pozitivni i podravajui roditelji, kao i oni koji respektuju sport kao vaspitni
medij, vrlo dobro znaju da su oni i treneri za mlade sportiste osnovni izvori za uenje i modelovanje njihovog ponaanja, kako na terenu, tako i u
drugim ivotnim kontekstima. Psiholozi su dokazali da deca i mladi najlake
ue opservacijom ponaanja modela, a ulogu modela za decu sportiste
imaju njihovi roditelji i treneri, zatim sportski idoli ili zvezde, ali i njihovi
vrnjaci (saigrai, drugovi i drugarice iz kole, okruenja, itd).
Mehanizam uenja ili modelovanja ponaanja bazira se na osnovnoj po
stavci da je svako ponaanje determinisano svojim posledicama. To znai,
ako neko ponaanje u sportu (bez obzira da li ono spada u kategoriju sport
skog i fer plej ponaanja ili pak neprimerenog, agresivnog ili nasilnog) prati
pohvala i nagrada (roditelja, trenera, saigraa), ono e se uvrstiti, ustaliti
i postati uobiajeno. Meutim, ako je neko ponaanje praeno nezadovoljstvom, kritikom ili kaznom, verovatnoa njegovog ponovnog javljanja
bie umanjena. Navedeno potvruju i rezultati naih istraivanja [2, 6].
Na pitanje: Da li su vas treneri i/ili roditelji podsticali da povredite, nalju
tite i isprovocirate protivnika kako bi pobedili?, 14.5% starijih sportista
(prosena starost 17.8 god) i 8.0% mlaih sportsita (prosena starost 13 god)
odgovorilo je potvrdno. Analize psiholokog profila ovih sportista koje roditelji
podstiu na agresivno i nesportsko ponaanje, otkrivaju da oni u poreenju sa
sportistima iji roditelji ne modeluju, ne podstiu i ne nagrauju nesportska
ponaanja - i sami manifestuju znaajno vie nesportskog ponaanja, gene
ralne agresivnosti, fizike agresivnosti, ispoljavaju emocije ljutnje, besa i neprijateljstva, a sve to je praeno smanjenjem generalnog samopotovanja,
oseajem manje vrednosti, opte i sportske kompetentnosti.

Saveti:
Oko 96.6% mladih sportista Srbije [19] izjavljuje da roditelji podravaju
i podstiu njihovo bavljenje sportom, da im pruaju potrebnu ekonomsku i
snanu psiholoku podrku. Samo 2.9% anketiranih smatra da je odnos rodite
lja prema njihovom bavljenju sportom ravnoduan, a svega 0.5% ima roditelje
koji niti podravaju niti vole to se oni bave sportom.

26

Zapamtite, deca najbolje ue iz primera. Zato nastojte da budete

pozitivan model i da svojim postupcima promoviete dobro sportsko
ponaanje, da vrednujete i nagraujete zalaganje, trud i sportsmenip
deteta, a ne samo njegove pobede na takmienjima.

Ukazujte deci na vanost timskog rada, kako ne bi podlegla uticaju

medija koji neprestano veliaju pojedine sportske super zvezde. Imajte
27

na umu tvrdnju legendarnog koarkakog trenera Dona Vudena koji

kae: Glavni sastojak zvezde je ostatak tima.

Deca koja imaju fiziki aktivne roditelje, sklonija su da se ukljue u sport

nego deca iji roditelji nisu fiziki aktivni [1]. Zato se igrajte sa decom,
upoznajte ih sa razliitim sportovima i pomozite im da u predkolskom
i ranom osnovno kolskom uzrastu razviju bazine motorike vetine
(tranje, skakanje, bacanje, hvatanje, udaranje) koje su vane za kasniji
sportski razvoj [18].

Sportskim ponaanjem na treninzima i takmienjima, prihvatanjem

stava da su roditelji tu da navijaju, a treneri da treniraju, uenjem svog
deteta da igra po pravilima, da potuje trenere, sudije i protivnike,
aplaudiranjem svakom dobrom izvoenju, a ne samo akcijama svoga
deteta, pokazivanjem respekta prema trenerima, sudijama, roditeljima
drugih sportista i ostalim sportskim zvaninicima, kontrolom sopstvenog temperamenta i generalnim pridravanjem kodeksa ponaanja
roditelja u sportu vi ete svoju ulogu modela dobrog sportskog
ponaanja i pozitivnog roditelja odigrati na najbolji nain.

Roditelji treba da puste trenere da vode utakmicu, da ne podrivaju

ugled sudija, da ne omalovaavaju i verbalno zlostavljaju saigrae ili
protivnike svoga deteta. Podrivanje autoriteta trenera i sudija pred decom nije samo primer loeg ponaanja, ve je to za decu vrlo ometajue
i zbunjujue.

Zapamtite, podaci govore da malo dece poseduje talenat da posta

nu vrhunski sportisti. Zato budite realni u svojim oekivanjima, po
dravajte njegovo bavljenje sportom radi njegove zabave, uivanja,
pravilnog rasta i razvoja, vaspitanja i pripreme za ivot. Meu milionima dece koja svake godine uu u sport, samo nekoliko ostvari status
sportske zvezde, zaradi veliki novac i izgradi karijeru kao profesionalni
sportista. Od vas zavisi da li e vae dete iz sporta poneti oseanje line
vrednosti i samopouzdanja, da li e razviti liderske sposobnosti, komunikacijske vetine, spremnost na saradnju i timski rad, saoseajnost,
odgovornost, istrajnost, potovanje drugih, pravinost, toleranciju i
umee da se nosi sa trijumfima i porazima u svakodnevnom ivotu.

28

Koliko je vano da svojim ponaanjem i delima (a ne samo reima) roditelji

budu pozitivni modeli mladim ljudima, pokazuju podaci naeg istraivanja [6].
Od ukupno 271 anketiranih roditelja ija se deca bave sportom, njih 75.5% su
se i sami ranije takmiarski ili rekreativno bavili sportom. Isto tako, znaajan
procenat sportskih roditelja (41.5%) se i dalje, uglavnom rekrativno bavi sportom, demonstrirajui na taj nain koliko je sport bitan aspekt njihovog ivota,
koliko ga cene i potuju sve ono to im prua.

29

KOMUNIKACIJA SA TRENERIMA

Saveti:

Dobra komunikacija izmeu roditelja i trenera, kao i na relaciji trenersportista i roditelj-sportista je klju za kreiranje pozitivne, podravajue
i motiviue klime za uenje i napredovanje u sportu. Mada su odnosi
izmeu trenera i roditelja neizbeni, oni su esto optereeni obostranim
predrasudama i nerazumevanjem, uzajamnim optubama, negativnim
emocijama i krutim stavovima. Stav veine naih trenera najbolje odraava
njihov uobiajeni komentar: Deca su dobra, roditelji izazivaju probleme,
ili Ja sam roditeljima zabranio da prisustvuju treningu!.

Kao roditelji imate pravo da znate ta se deava sa vaim detetom u sportu.

Traite od trenera da pre poetka sezone organizuje roditeljski sasta

nak na kome e vam saoptiti sve vane informacije o sebi, svojoj
strunosti, trenerskoj filozofiji, ciljevima i zadacima sportskog programa, definisati nain komunikacije sa vama (mesto, vreme), saoptiti ta
od vas oekuje (uloge i odgovornosti), upoznati sa pravilima ponaanja
na treninzima i takmienjima, pravilima sporta na kome ete moi da
postavljate pitanja i dobijete strune odgovore.

Potujte i uvaavajte trenere svoga deteta, trudite se da sa njima nikada ne razgovarate za vreme treninga ili takmienja i nikada u prisustvu
deteta, ve u vreme i na mestu kako je dogovoreno na roditeljskom
sastanku, ili u vaem prethodnom kontaktu.

Potpuno je prirodno da vi kao roditelj budete ukljueni u sport svoga deteta. Jer, ako niste ukljueni i ako ne komunicirate sa trenerom, kako ete
znati osnovne stvari o sportskom programu koji on vodi, kako ete znati da
li su njegovi ciljevi i trenerska filozofija usklaeni sa vaim vienjem uloge
deijeg i omladinskog sporta, kako ete znati ta on od vas oekuje, koje
su vae uloge i odgovornosti, kako ete biti informisani o drugim vanim
aspektima sporta svoga deteta (raspored treninga i takmienja, priprema,
potrebna oprema, mere sigurnosti, lekarski nadzor, itd).
Isto tako, treba da znate da na vau ukljuenost u sport treneri gledaju na
tri naina [16]:
1. Veliki broj (uglavnom nedovoljno edukovanih) trenera smatra da su
roditelji vie tetni nego korisni i da ih je najbolje iskljuiti iz sport
ske arene. Oni roditeljima zameraju to se meaju u trenani proces,
to vre veliki pritisak kako na decu, tako i na trenere, smatraju da se
nedolino ponaaju na takmienjima, da ne razumeju koje su njihove
dunosti i odgovornosti.
2. Postoje i oni treneri koji roditeljsku ukljuenost smatraju neizbenom,
pa se njihovo prisustvo mora tolerisati, ali ne i ohrabrivati. Roditelji su
nuno zlo, njihova zaduenja i aktivnosti treba maksimalno ograniiti
i ne dozvoliti im da oni vode glavnu re, da se meaju u politiku kluba
i trenerski posao.
3. Na sreu, postoje i treneri koji smatraju da su roditelji dobrodoli i
ohrabruju njihovu ukljuenost. Oni shvataju znaaj roditeljske uloge,
doivljavaju ih kao kljune saradnike u izgradnji pobednikog tima i
jaanja njihove trenerske uloge. Takvi treneri investiraju vreme i znanje
kako bi stvorili preduslove za dobru komunikaciju sa roditeljima svojih
sportista. Oni shvataju da je komunikacija dvosmerna ulica, da zahteva
vetine sluanja i saoptavnja i da otvorene linije komunikacije mogu
spreiti mnoge probleme, konflikte i nesporazume koji najee izbijaju usled razlika u miljenju u vezi sportskih sposobnosti deteta.
30

31

10

POMOZITE DECI DA UIVAJU U SPORTU

Roditeljstvo nije lak posao, ali jeste veliko zadovoljstvo i izazov. Ako elite
da vae dete zaista uiva u sportu, da se raduje, osea kao pobednik,
razvije samopotovanje i pravilne stavove prema sportu, potrebno je da
svoju roditeljsku ulogu odigrate na pravi nain. Svetski priznat strunjak,
bivi sportista, uspean trener i sportski psiholog Rik Volf [25] kae da je u
dananje vreme teko znati kako deci prii na najbolji nain, kako ih voditi,
trenirati, motivisati i raditi sa njima. Od niza saveta i preporuka i pravila
kako da se ponaaju u situacijama u kojima e se kao roditelji dece sportista najee nai, izdvajamo samo neka:
PRAVILO 1: Ne sedite skrtenih ruku, ukljuite se!
Preuzmite odgovornost i pokaite interesovanje za sport kojim se vae
dete bavi. Takmienje je sutinska odlika sporta. Takmienje samo po sebi
ne mora da bude loe. Ukoliko je usklaeno sa sposobnostima deteta, ukoliko mu je primarni cilj uenje i zabava, ukoliko nije prenaglaena vanost
pobede, a uspeh nije izjednaen samo sa pobedom, ve je uspeh svaki
napredak, trud i zalaganje, onda e takmiarsko iskustvo vaeg deteata
biti pozitivno. Vai zdravi pogledi na takmienje uinie da ono za dete
bude izazov i vredno iskustvo koje e mu pomoi da se bolje pripremi za
ivot. Takmiarski rezultat za dete od 6 ili 7 godina nije bitan. Ako vas pita
Da li smo pobedili? - odgovorite mu da je za vas jedino vano kako se
ono provelo i pohvalite njegov nastup. Kako bude starije, pobeivanje e
za njega postajati sve vanije. Posmatrajte kako se vae dete ponaa na
treningu i takmienju, ukljuite se u aktivnosti njegovog tima, prihvatite
svoju ulogu aktivnog i odgovornog roditelja.
PRAVILO 2: Vodite rauna o sopstvenom ponaanju
Za mnoge roditelje ovo nije lak zadatak. Kada je vaem detetu teko, kada
izgubi dobijenu utakmicu ili igra ispod svojiih oekivanja, na vama je da
budete uz njega, da budete izvor njegove inspiracije i optimizma. Ne
radi se samo o tome da sa svojim detetom delite bol ili radost posle poraza i pobede na takmienju, ve o injenici da ste vi za svoje dete glavni
model za identifikaciju. Poto deca oponaaju svoje roditelje, trudite se da
ne reagujete agresivno, nesportski i neprimereno, jer se takvo ponaanje
moe ispoljiti i kod vaeg deteta.

32

PRAVILO 3: Uvek budite pozitivni i oprezni u svojim komentarima

Roditelji gube iz vida da deca imaju svoje razloge za bavljenje sportom
i da ga vide drugaije od odraslih. Za decu su pobede i porazi apstraktni pojmovi. Ona nisu genetski programirana da razumeju ta pobeda i
poraz znae. Ali, ona vrlo brzo shvate da njihova pobeda na takmienju
mamu i tatu ini srenim, dok poraz dovodi do komentara kao: Ako eli
da pobedi, mora vie i napornije da trenira. Ukoliko elite da sportsko
iskustvo vae dece bude pozitivno, nastojte da nagradite trud i zalaganje
svog deta i njegovih saigraa, da budete oprezni u povratnoj informaciji (fidbeku) koji mu pruate da ona uvek bude pozitivno formulisana i
ohrabrujua. Ne zaboravite da vas deca konstantno posmatraju i ue od
vas. Na isti nain kako oponaaju va nain govora, oni takoe ue kako
da reaguju tokom sportskog takmienja. Ukoliko lupate nogama, viete ili
psujete kada stvari na terenu krenu loe, i deca e isto raditi. Ako viete na
sudije, nervirate se i ispoljavate bes, deca e vas takoe imitirati.
PRAVILO 4: Deca ue kako da se ponaaju od svojih roditelja
Veina roditelja im pone utakmica nervozno pale cigarete, a izmeu odbijanja dimova viu iz sveg glasa kako bi ohrabrili svoje dete ili njegove
saigrae. Kad vas deca vide kako burno reagujete, psujete, durite se, viete
razmislite ta tog trenutka prolazi kroz njihovu glavu. ta e se desiti kada
oni ponu sumnjati da svojim nastupom na terenu nisu zadovoljili tatu ili
mamu? Ponekad, oseajui da ne zadovoljavaju vaa oekivanja, deca e ili
odustati i rei da ne ele vie da se bave sportom, rei vam da su bolesna ili
povreena, ili da bi volela da se bave neim drugim.
PRAVILO 5: Mona kombinacija roditeljske podrke i pozitivnog fidbeka
Pre svega, zapamtite da deca odlino reaguju na pozitivni fidbek. Ipak, nije
lako da podrka i pozitivni fidbek uvek budu va prioritet. Vae ponaanje
zavisi od toga ta elite da vae dete dobije od sporta. Ukoliko elite da ono
samo pobeuje, onda ete mu rei: Posle svake pobede vodim te na picu,
sok ili sladoled. Na taj nain dete e brzo shvatiti da pobeda znai hranu i
aenje, a poraz - otii kui gladan. Meutim, ako elite da vae dete shva
ti da su u sportu, kao i u ivotu pobede i porazi neto sa im e se stalno
suoavati, nositi i postupati na racionalan nain onda je potrebno da mu
pruite pravu podrku, da nagraujete njegov trud i zalaganje, bez obzira
da li je pobedilo ili izgubilo, a ne da nagraujete samo pobede.

33

Ne zaboravite da iako nagraujete njegov trud, zalaganje i napredak, a ne

samo pobeivanje - dete e i dalje biti razoarano kada izgubi. ak i na
onim dejim takmienjima gde se ne vodi zvanina evidencija o postignutim rezultatima, deca ih zauujue dugo pamte. Ali, naglasak nije na
tome da li deca pobeuju ili gube, ve kako ona i vi sa time izlazite na kraj.

Saveti:

U perodu od 6-9 godine nema potrebe voditi evidenciju o rezulta

tima koje je dete postiglo na takmienju. Tek sa 9 godina deca poinju
da razumeju znaenje takmienja i rezultati postaju znaajniji deo
igre nego to su do tada bili. Ukoliko trener vaeg deteta insistira na
pobedama, predlaemo vam da sa njim porazgovarate i upozorite ga
da sa takavim stavom dete nee izvui najbolje iz sebe. Ukoliko trener
ne promeni svoje ponaanje, ve nastavi sa pritiskom na dete, roditelji
treba da razmisle o promeni trenera ili kluba.

Dozvolite deci da izaberu svoje trenere i svoja pravila igre. U mnogim

timskim sportovima, pravila za decu mlau od 12 godina su pojedno
stavljena, manje formalna i stroga, jer se tako spreava ugroavanje
deije igre, a podstie bre uenje, kreativnost, zanimljivost i zabava.

PRAVILO 6: To je ivot vaeg deteta, a ne va!

Zvui prosto, ali se lako previdi. Vae detinjstvo je zavreno i ne pokuavajte
da ga ponovo proivljavate kroz svoju decu. To nije samo potencijalno
ugroavajue za vae dete, ve je takoe i veoma sebino. ak i kada se
prepustite pravom deijem oduevljenju i uzbuenju, ne smete zaboraviti da ste vi zrela odrasla osoba i roditelj. Vaa je dunost da znate kada
suvie pritiskate, kada se mnogo razmeete i hvaliete ili postupate kao
razmaeno dete, a ne kao zrela osoba.
Postoji izraz: On ivi svoj ivot kroz svoje dete. U redu je da budete ponosni
na dete i sve to ono pokazuje na sportskom terenu, ali nije u redu da precenite njegove sportske mogunosti. Budite realni u procenama i umereni
u oekivanjima. Roditelji druge dece nee vas smatrati manje vrednim ako
vae dete ne postane najbolji igra. Takoe, ne zaboravite da deca fiziki
rastu i sazrevaju razliitim tempom. Bioloka zrelost neke dece je daleko
ispred ili iza njihove kalendarske starosti, a to ima veliki uticaj na njihovo
bavljenje sportom.
PRAVILO 7: Da bi vam bilo zabavno, na tome morate raditi.
Ovo pravilo moe zvuati kontradiktorno, ali to vie o njemu razmiljate
shvatiete koliko je ono, ustvari, istinito. Setite se da je deije opaanje
sporta potpuno drugaije od vaeg. Brojna psiholoka istraivanja su
pokazala da proces igre za decu uopte nije igra. To je pre teak zadatak
uenja i usavravanja vetina kao to su utiranje, hvatanje i dodavanje
lopte, tranje do cilja, vraanja lopte preko mree, serviranje, itd. Zbog
toga je za dete, ono to mi esto nazivamo igranje lopte zaista teak rad.
to dete bolje savlada i usavri neku vetinu, ono e vie uivati u oseaju
line kompetentnosti. A sa oseanjem sopstvene kompetentnosti dolazi i
samopotovanje.
Danas je za mnogu decu teko da treniraju i uivaju u sportu. Zato trenira
nje ne sme biti samo napor, ve i razonoda, kako za dete, tako i za roditelje.
A statistika nas podsea da vie od 75% dece koja su u sport ula na uzrastu
od 6 ili 7 godina, isti napusti do svoje petnaeste godine. Koliko puta smo
uli od profesionalnih sportista da su prestali sa bavljenjem jer im vie nije bilo
zabavno. Zato bi bilo drugaije sa decom starom est, sedam ili osam godina?
34

35

U svim sportskim kontekstima ponaajte se sportski i potujete pra

vila fer pleja. Takoe, budite osetljivi i reagujte na nesportska, nepri
merena i zlostavljaka ponaanja trenera prema sportistima, sudijama
ili drugim roditeljima. Vae dete moe biti izloeno razliitim vidovima
suptilnog emocionalnog zlostavljanja. Budite svesni takvih mogunosti,
razgovarajte sa detetom, pitajte ga da li je zadovoljno svojim trene
rom, saigraima i celokupnom atmosferom u timu. Samo na taj nain
moete blagovremeno otkriti postojanje potencijalno ugroavajuih
situacija po dete i preduzeti potrebne mere za njihovo eliminisanje.

Umee pobeivanja i gubljenja formirano na najranijem uzrastu je osnova sportskog i fer plej ponaanja tokom cele sportske karijere. Normalno je da elite da se vae dete na takmienju maksimalno zalae,
da mu bude zabavno i da pobeuje. Ali, uite ga da kada se utakmica
zavri, zavrava se i rivalstvo, pa je sportski estitati pobednicima. Na
vama je da pruite dobar primer. To moete uiniti drei svoje emocije
pod kontrolom. Dakle, ne dozvolite sebi da uete u ekstazu kad vam
dete pobedi, ili to je jo vanije, da pokaete razoarenje i postanete
depresivni kada izgubi.

Ne zaboravite da vai odnosi sa detetom znaajno utiu na njego

vo samopotovanje. Sva deca ele da budu voljena i prihvaena i da
roditelji budu zadovoljni onim to ona rade i postiu. Ako vai odnosi sa detetom doprinose da ono izgradi pozitivan odnos prema sebi
i da se osea dobro u vezi sebe, ono e izgraditi samopotovanje. To
ne znai da detetu treba da dajete komplimente kada su nezaslueni
[13], ve samo da u takvim situacijama budete saoseajni i osetljivi.
Samopotovanje detetu daje krila, ono osea da je svet njegov. Uinite
da vae dete izgradi pozitivan odnos prema sebi i daete mu pok
lon za ceo ivot. Zato se prema njemu ne odnosite na nain koji vrea
njegovo samopotovanje ne degradirajte ga posle slabog nastupa, ne
uznemiravajte i ne poniavajte. Ukoliko roditelji kontinuirano potcenjuju svoju decu i minimiziraju njihova postignua, deca e nauiti, ne
samo da to isto rade sebi tokom celog ivota, ve e istu greku ponoviti i sa svojom decom.

uvajte se tzv konstruktivne kritike odmah nakon zavretka utak

mice. Mnogi roditelji postanu jako ljuti, razoarani i oseaju se izneve
rim ukoliko njihovo dete nije dobro igralo/nastupilo ili je doivelo
poraz. ak i najbriniji i najpristojniji roditelji ne mogu da se uzdre
od bujice kritinih kometara i primedbi na igru/nastup deteta, a neki
u svom nezadovoljstvu idu toliko daleko da potpuno prekinu komu-

36

nikaciju sa detetom, uskrate mu svaku panju, nita ga ne pitaju i potpuno ga ignoriu. Ovakvo uskraivanje panje i ljubavi je najgori vid
emocionalnog zlostavljanja i siguran put da se dete pone oseati bezvredno, krivo i nedostojno roditeljske ljubavi, a to je uvod u sagore
vanje i naputanje sporta.

Zapamtite, odmah nakon zavretka takmienja svi sportisti ele isto

da uju pohvale za svoj trud, zalaganje, dobre poteze u igri, fer plej
ponaanje. Ako oseate potrebu da razgovarate o upravo zavrenom
takmienju, saekajte nekoliko sati. Moete to uiniti npr. posle veere,
pre odlaska na spavanje, ali ne forsirajte konverzaciju ukoliko dete
nije spremno da pria. Na vama je da po zavretku takmienja pruite
pozitivni fidbek, pohvalite i nagradite izvoenje svog deteta i njegovog tima. To moete uiniti na sledei nain:
 estitam ti na velikom zalaganju. Lavovski si se borio tokom cele
utakmice.
 Ponosan sam na tebe to si ostao pozitivan i motivisan do kraja,
uprkos velikoj rezultatskoj razlici.
 Koncentracija ti je zaista bila na nivou.
 Izuzetno sam zadovoljan tvojim fer plej ponaanjem na dananjoj
utakmici.
 Ima sjajan tim koji ume da zapne onda kada je najtee i najpotrebnije.

37

Nemojte posle utakmice dete zasipati kritikim komentarima kao to su:










Mislim da sam te uio kako se ta situacija odigrava.

Nismo li to uvebavali tokom cele nedelje?
Da si postigao taj siguran gol/ko, imali bismo dobijenu utakmicu.
ta to danas sa tobom nije bilo u redu?
Mislim da nisi dao sve od sebe.
ao mi je to nisi u boljem timu.
Tvoj trener je dobar ovek, ali ne ume da vodi utakmicu.
Ako igra utakmicu, mora i da pobedi. To je sutina sporta!

Posle utakmice, izbegavajte pitanja koja prenaglaavaju vanost

takmiarskog rezultata i pobede:






Da li si pobedio?
Da li si postigao gol?
Koliko koeva si postigao?
Da li si bio najbolji?

Pomozite detetu da objektivno proceni svoje izvoenje. Kada nekoliko sati po zavretku takmienja budete razgovarali o protekloj utakmici, svoja pitanja usmerite na njegovo izvoenje i poboljanja, a ne na
pobedu ili poraz:

U razgovoru sa svojom decom, izbegavajte sledee komentare:

 ta nije u redu sa tobom, zar ne eli da bude dobar i uspean kao drugi?
 Mogao si bolje da igra/postigne bolji rezultat da si se vie trudio.
 Svi u naoj porodici su bili dobri sportisti i ja, i tvoja mama, i tvoja
braa/sestre.
 Izgubiti utakmicu je bez veze. Pobeda je najlepi deo sporta.
 Danas si postigao dva gola, hou da sledee subote da jo vie!
 Mama i ja smo mnogo vremena i novca utroili na tvoj sport.

Svi ovi komentari nose zajedniku poruku U sportu je najvanija pobeda i

Nemoj da izneveri svoje roditelje! Zato, dozvolite deci da kroz sport zadovolje sopstvene potrebe. Ohrabrite ih, podrite i uivajte zajedno!









ta ti se najvie i/ili najmanje svidelo na takmienju?

Da li si danas igrao bolje nego prole nedelje?
ta misli, koje stvari treba da unapredi?
Kako to moe da postigne?
Da li ti je na dananjem takmienju bilo lepo i zabavno?
Koji trenutak ti je bio najlepi?
Da li si pre utakmice bio nervozan, ako jesi zato i kako si to uspeo
prevazii?
 ta vam je trener rekao posle utakmice?
 Da li su se tvoji protivnici ponaali nesportski? Da li je tvoje ponaanje
na terenu bilo fer plej i sportsko?

38

Dozvolite deci da osete lepotu pobede i frustraciju poraza. Ne inite

greku opominjui decu koliko se rtvujete za njhov sport i koliko je pobeda za vas i njih vana. Takav pritisak kombinovan sa deijom eljom da
vas zadovolje, detetu stvara velike probleme. Pokuajte na sport i na
svet gledati deijim oima.

39

TEST 3: Otkrijte koliko dobro igrate svoju ulogu [22, 24]

Ukoliko iskreno sa DA odgovorite na sledea pitanja, onda sigurno posedujete dobre pretpostavke da uspeno odigrate ulogu MVP roditelja (roditelja
sa 5 zvezdica)!

Moete li u potpunosti i sa poverenjem da prepustite svoje dete

treneru i da prihvate njegov autoritet? Moete li dete podeliti sa
trenerom i prepustiti mu da kreira i gradi njegovo sportsko iskustvo.
Moete li prihvatiti injenicu da e trener postati vana odrasla osoba
u ivotu deteta i da e trener izazvati njegovo divljenje, koje je ranije
bilo upueno iskljuivo vama.

Moete li da priznate svoje mane i greke? Niko nije nepogreiv i savren,

pa ni vi. Ponekad se kao roditelji uspavate, zaboravite i prepustite emocijama. Deava se da pod uticajem emocija neto kaete pre nego to
razmislite, da prosudite naglo, a tek kasnije utvrdite da vai postupci
nisu bili opravdani. Potreban vam je snaan karakter da priznate kada
ste pogreili i da o tome prodiskutujete sa svojim detetom.

Moete li da prihvatite trijumf, uspeh svoje dece? ini se da nita nije

lake od toga i da je ovakvo pitanje suvino. Ali nije tako. Neki roditelji
potpuno nesvesno, posebno oevi, mogu postati rivali svojim sinovima ili kerima koji postaju uspeni i priznati sportisti. Takvi oevi svome
uspenom sinu stalno ukazuju na njegove minorne greke i propuste,
govore kako su njegov stariji brat ili sestra bili jo bolji, ili se priseaju
nekih impresivnih detalja iz svoje sportske karijere.

Moete li da prihvatite razoarenje svoje dece? Biti roditelj znai biti

meta za ljutnju, gnev i frustracije svoje dece. Prihvatiti razoarenje svoje
dece takoe znai gledati ga kako na utakmici loe igra dok svi njegovi prijatelji igraju dobro, ili ne biti uznemiren i ljut kada vae 10godienje dete zaplae nakon izgubljene utakmice. Ako ste u stanju
da kontroliete svoje emocije, moi ete i detetu pomoi kada je
razoarano, hrabriti ga i ukazivati na pozitivne strane svake situacije.

Da li ste u stanju da sluite kao pozitivan model za samokontrolu i

sportsko ponaanje? Mladi sportisti ue ponaanje posmatrajui trenere, odrasle sportiste, roditelje i svoje vrnjake. Ipak, vi roditelji ima
te kljunu ulogu u modelovanju njihovog sportsmenipa, sportskog
karaktera i fer pleja. Nije dovoljno da samo priate o vanosti fer pleja
i dobrog karaktera, ve je potrebno da se sami tako ponaate. To vam
nee biti teko ukoliko elje, potrebe i razvoj svoje dece stavite ispred

40

sopstvenog ega, tj. ukoliko iskreno prihvatite stav: Dete je primarnopobeda je sekundarna!

Moete li svojoj deci posvetiti malo vremena? Neki roditelji su toliko zauzeti da to ne uspevaju, bez obzira to su zaintereovani za sport
svoje dece i ele ih podravati. U takvim sluajevima najbolje je nikada
ne obeavati vie vremena nego to realno moete odvojiti. Raspitujte
se o njihovom bavljenju sportom i trudite se da doete i odgledate bar
neka od njihovih takmienja.

Moete li dozvoliti da dete samo odluuje? Odluivanje je sutinski

deo razvoja, odrastanja i osamostaljivanja svake mlade osobe. Istovre
meno, to je i veliki izazov za roditelje koji treba da im svojim sugestija
ma i savetima u tom procesu pomognu i usmere ih u eljenom pravcu.
Vaa dunost je da brinete o deci, ali ne i da potpuno upravljate njihovim
ivotima.

41

11

USKLADITE SPORT SA KOLOM, DRUGIM

OBAVEZAMA I INTRESOVANJIMA DETETA
Podaci naeg istraivanja [6] pokazuju da vie od polovine roditelja sportista (62.6%) veruje da bavljenje sportom pozitivno utie na kolski uspeh
njihove dece. Najvei procenat mlaih (51.8%) i starijih sportista (47.3%)
procenjuje da bavljenje sportom nema posebnog uticaja na njihov uspeh
u koli, ili je taj uticaj pozitivan (44.3%; 43.9%).
Bavljenje sportom na uspeh u koli utie:
Negativno
Bez uticaja
Pozitivno

Roditelji:
2.2%
35.2%
62.6%

Mlai sportisti:
3.9%
51.8%
44.3%

Stariji sportisti:
8.7%
47.3%
43.9%

Normalno je da neki mladi sportisti imaju velike ambicije i sanjaju o

uspenoj sportskoj karijeri. Ali, potrudite se da budu potpuno svesni
svih potencijalnih ogranienja koja ih u tome mogu spreiti (bolest,
povrede, loi treneri, finansijski problemi, promenjene ivotne okolno
sti, nedostatak sree, talenta, itd).

Ukoliko paraleno sa sportskom aktivnou mlada osoba stie i solidno

obrazovanje, ona na taj nain otvara niz mogunosti i izbora za buduu
profesionalnu karijeru. Bez obzira koliko je dete dobro u sportu, koliko
ga smatraju talentovanim i perspektivnim, trudite se da izbalansirate
njegov sportski identitet sa drugim vanim komponentama njegovog
identiteta, samovrednovanja i samopotovanja.

Meutim, istraivanje potvruje da ne samo roditelji, ve i najmlai i neto

satariji sportisti, visoko vrednuju svoje bavljenje sportom. Veina (63.8%;
68.7%; 57.7%) uspeh u sportu smatra podjednako vanim kao to je kolski
uspeh. Samo 35% roditelja i oko 11% sportista daje primat akademskoj u
odnosu na sportsku karijeru drei sport u perspektivi. Oni veruju da e
vreme pokazati da li e mladi sportista biti meu onim malobrojnim profesionalcima koji e svoju karijeru graditi iskljuivo u sportu, ili meu veinom
mladih ljudi koji e kroz sport lepe odrastati, uspenije uiti, pripremati se
za ivot i zadovoljiti svoje potrebe za druenjem, zabavom, takmienjem,
pripadanjem, za sticanjem vetina, kondicije i navika zdravog ivljenja.
Pitanje: Uspeh u sportu za mene je:
Vaniji od kolskog
Podjedanko vaan
Manje vaan

Roditelji:
0.4%
63.8%
35.9%

Mlai sportisti:
20.3%
68.7%
11.1%

Stariji sportisti:
31.3%
57.7%
11.0%

Saveti:

Pomozite svom detetu da uspostavi ravnoteu izmeu kolskih obaveza i zahteva njegove sportske aktivnosti.

Nauite ga da dobro organizuje svoje vreme, tako da ima dovoljno

vremena za kolu, sport i neke druge aktivnosti i interesovanja (hobiji,
letovanja i zimovanja sa porodicom).

42

43

12

POVREDE
Povrede su sastavni deo sporta. Mada mladi sportisti povrede na sportskom terenu doivljavaju kao ozbiljne i traumatine [8], veina uspeno
proe kroz proces rehabilitacije i nastavi sa daljim bavljenjem sportom.
Mali je broj povreda koje rezultiraju ozbiljnim psiholokim, socijalnim,
zdravstvenim i ekonomskim posledicama.
Roditelji bi trebalo da znaju da se najvei broj povreda dogaa tokom
trenanog procesa (62%) i da one mogu biti izazvane brojnim faktorima,
pre svega fizikim umor, bolest, pretreniranost, gruba igra, neadekvatna trenana i takmiarska optereenja itd, ali i psiholokim koji su primarno povezani sa stresom (poveana uznemirenost, poremeaj panje,
poveanje miine napetosti). Povrede su povezane i sa odreenim stavovima trenera i roditelja (Bez bola nema rezultata, Igraj otro ili idi kui,
Ui u vatru, Daj 110%) koji podstiu sportiste da igraju grubo, rtvuju svoje
telo, svesno prihvataju rizik da povreuju druge i da sami budu povreeni.

Vaa roditeljska dunost je da deci pomognete da dobiju prave informacije

relevantne za povredu, da razviju pozitivan i optimistian stav prema procesu oporavka i terapijskim procedurama.
U procesu oporavka psiholoki faktori igraju vanu ulogu, a naroito vaa
podrka i ohrabrenje da prihvate sve terapijske aktivnosti i razviju odreene
psiholoke vetine koje e taj proces ubrzati, a mladi sportista iz povrede
izai, ne samo kao snaniji takmiar, ve i kao snanija linost.
I ne zaboravite: decu kao i odrasle vrhunske sportiste treba podseati da
se pridravaju saveta svojih lekara i fizioterapeuta. Odlaganje povratka na
teren ne znai da su se oni odrekli ostvarenja svojih sportskih snova.

Treba imati u vidu da su deca i adolescenti pod velikim rizikom od povre

ivanja i zbog razvojem uslovljenih manjih sposobnosti da procene rizik,
zbog loije koordinacije, sporijeg vremena reagovanja, manje preciznosti,
naglog poveanja teine, intenzivnog rasta zglobova i udova itd.
Svaka povreda je za mladog spotistu traumatina i esto praena razliitim
emocionalnim odgovorima od poricanja, neverice, odbijanja i oka, preko
ljutnje, gneva, samosaaljenja, oseaja izolovanosti, zapostavljenosti, beskorisnosti, bezvrednosti, gubitka identiteta do prihvatanja povrede i terapijskog procesa neophodnog za njeno uspeno savladavanje.
Istraivanje izvedeno na 409 mladih sportista Srbije i 111 odraslih sportista
elitnog nivoa [5] pokazuje da je:
Vie od 19% mladih sportista oba pola uzrasta od 12 do 18 godina i
znaajno vei procenat odraslih elitnih sportista (34%) doivi ozbiljnu
sportsku povredu.
Meu mladim sportistima, mukarci su pod znaajno veim rizikom
povreivanja nego to je to sluaj sa devojkama (22.4% : 14.7%).
Tekvondo, atletika i triatlon su sportovi sa najveim procentom povreda
kod mladih sportista mukog pola, dok su devojke koje se bave dudom,
streljatvom, rukometom, tekvondoom i atletikom izloene znatno
veem riziku da doive ozbiljnu sportsku povredu nego one koje se bave
npr. sinhronim plivanjem, maevanjem, badmintonom ili triatlonom.

44

45

13

FINASIRANJE BAVLJENJA SPORTOM

Danas su trokovi bavljenja sportom skoro u potpunosti na teretu porodice
i zato, naalost, on nije dostupan svoj deci koja ga vole i ele da redovno
treniraju, ve samo deci iji roditelji mogu izdvojiti znaajnu sumu novca
za mesene lanarine, trokove prevoza, kvalitetniju ishranu, sportsku opre
mu, putovanja na takmienja, odlaske na pripreme, itd.
To potvruju sledei podaci:
Anketa izvedena na mladim talentovanim sportistima (N=477) na kampu
Ministarstva za omladinu i sport u Karatau 2005. godine otkriva [3] da
veina njih dolazi iz:
Gradskih sredina - 85.7%
Potpunih porodica - 95.0%
etverolanih i petolanih porodica - 75.8% i
Porodica sa povoljnom ili veoma povoljnom materijalnom situacijom
86.5%. Samo 13.5% sportista je materijalnu situaciju svoje porodice ocenilo kao nepovoljnu ili ne naroito povoljnu

Imajui u vidu iznesene podatke i subjektivnost deije procene (sklonost

da materijalni status porodice vide povoljnijim nego to on zaista jeste),
moemo konstatovati da za najmanje jednu petinu roditelja, trokovi
sportske aktivnosti njihove dece predstavljaju ozbiljan problem, jer
prevazilaze njihove finansijske mogunosti.

Saveti:

Zapamtite, vrlo je vano da o svojim pokuajima, uspesima ili neuspes

ima ne razgovarate pred detetom kako ga ne bi dodatno optereivali
oseanjem obaveze (koja rezultira visokim pritiskom i odgovornou)
da svojim sportskim rezultatom mora opravdati va trud i oekivanja
sponzora da e im se uloeni novac vratiti.

Razgovarajte sa trenerom i rukovodstvom kluba. Iznesite im svoj pro

blem i vidite da li oni izlaze u susret onim lanovima koji ne mogu da
plate pun iznos lanarine, a deca pokazuju veliko interesovnje, talenat
i elju da treniraju.

Istraite sve opcije, traite podrku i nemojte se zbog toga oseati

uznemirenim. Vae dete je va prioritet. Iskustvo koje dobije bavei
se sportom moe mu pomoi da odraste u zdravu, samopouzdanu i
zadovoljnu osobu, da stekne ivotno vredne vetine, ostvari uspenu
sportsku i/ili profesionalnu karijeru.

Nemojte toliko finansijski investirati u sport svoje dece samo zato to

oekujete da e vam se to jednog dana viestruko isplatiti. Nemojte ih
pritiskati obavezom da svojim sportskim rezultatima ree materijalne
probleme i egzistenciju svoje porodice.

Ako i vi imate finansijskih problema, a ne elite da svom detetu uskratite

sve ono to je neophodno za nesmetano bavljenje sportom, onda vam
savetujemo:

Nemojte se zbog toga oseati

krivim, frustriranim, manje vrednim, nesposobnim, neuspenim
ili uznemirenim.

Pokuajte nai neko alternativno reenje: razgovarajte sa

pojedincima ili organizacijama
koje bi mogle biti potencijalni
sponzori ili donatori (prvo kre
nite od svoje radne ogranizacije, poznanika i prijatelja, pa do
poznatih i uspenih firmi).

46

47

14

KODEKS PONAANJA RODITELJA U SPORTU

Uvek u imati na umu da dete uestvuje u sportu zbog svog, a ne mog

- roditeljskog zadovoljstva.

Svoje dete u ohrabrivati da se bavi sportom, ali ne i prisiljavati.

Svoje dete u uiti da je zalaganje i pruanje linog maksimuma vanije

od pobede, tako da se ono nikada nee oseati poraenim, bez obzira
na rezultat takmienja.

Pokazau interesovanje, entuzijazam i podrku svome detetu neu

ga kanjavati, kinjiti i poniavati, ukoliko ne ostvari vrhunske rezultate.

Dau sve od sebe da sport za moje dete bude zabavan, izvor pozitivnog
iskustva i mesto za uenje.

Neu imati nerealna oekivanja u vezi sporta svog deteta.

Imau na umu da deca sportisti nisu minijaturni odrasli profesionalci i

zato ne mogu biti procenjivana na osnovu standarda odraslih.

Nikada neu vikati na svoje dete niti ga ismevati za nainjene greke ili
izgubljenu utakmicu. Trudiu se da pozitivnim komentarima ohrabrujem njegovo bavljenje sportom.

Nastojau da se moje dete svaki put osea kao pobednik, nagraujui

ga za fer plej ponaanje i uloeni napor.

Uvek u se truditi da pokaem zahvalnost, pruim podrku i pomo

trenerima, volonterima i ostalim zvaninicima kluba koji organizuju
takmienja, vode treninge i brinu o naoj deci.

Uvek u imati u vidu da deca najbolje ue kroz primer. Bodriu svoje

dete i njegov tim, ali u pozdraviti i dobre poteze protivnika.

Insistirau da se moje dete sportom bavi u bezbednoj i zdravoj sredini, bez droge, alkohola i duvana, a sam u se uzdravati od njihovog
korienja na svim sportskim dogaajima u kojima uestvuju mladi
sportisti.

Neu praviti uvredljive komentare na raun trenera, sudija ili roditelja

protivnikog tima.

Neu savetovati trenera kako da vodi trening neu se meati u

trenani proces.

Zahtevau da trener moga deteta bude adekvatno obuen i kvalifikovan za posao i odgovornosti trenera dece i mladih; proveriu da li je
potpisao i da li se pridrava Etikog kodeksa trenera i Povelje prava
mladih sportista.

Na treninge i utakmice neu dolaziti pijan, niti u tokom njih konzumirati alkoholna pia.

Potovau prava, dostojanstvo i linost svih mladih sportista, bez obzira na njihov pol, sposobnosti, nacionalnu, rasnu, versku ili kulturnu pripadnost.

48

49

15

PRILOZI
STVARI KOJE MLADI SPORTISTI NE VOLE DA NJIHOVI RODITELJI RADE

DEIJE ZAPOVESTI RODITELJIMA [1]

1. Ne dovikujte instrukcije. Tokom utakmice pokuavam da se koncentri

em na ono to trener kae i radim na onom to sam vebao. Lake
mi je da pruim svoj maksimum, ako instrukcije i primedbe ostavite za
trening, ili mi ih date neposredno pred utakmicu.

Moje ruke su male; Molim vas ne oekujte perfekciju kada nametam

krevet, crtam ili bacam loptu. Moje noge su kratke, molim vas usporite
kako bih mogao da vas stignem.

Moje oi ne vide svet kao vae. Molim vas, dozvolite mi da bezbedno

istraujem; ne ograniavajte me nepotrebno.

Moja oseanja su nena; Molim vas budite senzitivni prema mojim

potrebama. Ne zanovetajte mi po ceo dan. Ni vi verovatno ne volite
kad vam se zamera zbog vae radoznalosti.

Potrebna su mi vaa ohrabrenja i pohvale da bih rastao. Molim vas,

ne prenagljujte sa kritikama. Ztapamtite, vi moete kritikovati moje
postupke i ponaanje, a da pri tome ne kritikujete mene.

Molim vas, ne radite stvari za mene mimo mog znanja. Kada to inite, ja
oseam da moj trud nije na nivou vaih oekivanja. Znam da je to teko,
ali molim vas nemojte me uporeivati sa mojim bratom ili sestrom.

2. Ne vreajte sudije. To me zbunjuje i ponekad se pitam da li e sudije

prema meni biti stroije zato to moji roditelji dovikuju.
3. Ne viite na mene na javnom mestu. To e samo pogorati stvari zato
to u biti uznemiren, zbunjen ili zabrinut da ete vikati na mene i
sledei put kada uinim neto pogreno.
4. Ne viite na mog trenera. Kada mu dovikujete koga da stavi na koju
poziciju, to e samo pogorati stvari, izazvati pometnju i nee nam biti
zabavno.
5. Ne vreajte moje saigrae. Ne pravite poniavajue primedbe na
raun bilo kog od njih kada pogrei. To teti naem timskom duhu.
6. Ne poniavajte (ne vreajte, ne kritikujte) protivniki tim. Kada to
inite ne dajete nam dobar primer za sportsko ponaanje, tako da dobijamo suprotne poruke o tome ta znai biti dobar sportista.

DECA UE IZ PRIMERA [15]

7. Ne gubite prisebnost. Volim da vidim kako vas igra uzbuuje, ali nema
razloga da postanete toliko uznemireni da izgubite ivce. To je naa
utakmica i sva panja treba da bude usmerena na nas.

Deca koju stalno kritikuju, naue da osuuju.

Deca koja stalno oseaju neprijateljstvo, naue da se biju.

Deca koja stalno oseaju strah, naue da se plae.

Deca koja stalno oseaju saaljenje, naue da oseaju samosaaljenje.

Deca koja stalno nailaze na podsmeh, naue da budu stidljiva.

Deca koja stalno oseaju ljubomoru, naue ta je zavist.

Deca koja stalno oseaju sram, stiu oseanje krivice.

Deca koja su okruena trpeljivou, naue da budu strpljiva.

10. Ne zaboravite da je ovo samo igra! Svi su izgledi da neu izgraditi karijeru bavei se sportom. Znam se uznemiriti ako izgubimo, ali takoe
znam da se obino oseam bolje poto odemo na picu, sok ili sladoled.
Potrebno je da me ponekad podsetite da je to samo igra.

Deca koja stalno dobijaju podstrek, stiu samopouzdanje.

Deca koja stalno doivljavaju pohvalu, umeju da potuju.

Deca koja stalno doivljavaju odobravanje, naue da vole sebe.

Iz: Playbook for Kids: A parensts Guide to Hlep Kids Get the Most Out of Sports. The Gatorade Company, www.flexxcoach.com

Deca koja stalno oseaju da su prihvaena, naue da otkrivaju ljubav u svetu.

8. Ne drite mi predavanja posle utakmice u vezi mojih greaka. Vonja

kui nakon utakmice nije dobro vreme da mi priate o promaajima i
grekama, jer se ve oseam loe. O tome moemo razgovarati kasnije,
ali molim vas ostanite mirni i ne zaboravite da spomenete dobre stvari
koje sam uradio tokom utakmice.
9. Ne zaboravite da se smejete i zabavljate. Ponekad mi je teko da se tokom
utakmice opustim i zabavim kada vidim da ste vi napeti i zabrinuti.

50

51

Deca kojoj se stalno odaje priznanje, umeju da pronau cilj.

LITERATURA

Deca koja vide da se sve deli, znaju da budu dareljiva.

Deca koju stalno okruuje potenje i pravednost, naue ta su istina

i pravda.

Deca koja stalno oseaju sigurnost, stiu poverenje u sebe i one oko sebe.

Deca koja stalno oseaju prijateljstvo, shvataju da je svet lepo mesto

u kome ive.

Deca koja stalno oseaju spokojstvo, stiu duevni mir.

ta vaa deca stalno doivljavaju?

1. A Resource Guide for Parents. www.sasksport.sk.ca

2. Baanac, Lj., Petrovi, N. (2009). Uloga roditelja u oblikovanju agresivnog
i nesportskog ponaanja mladih sportaa. 19 dani Ramira i Zorana Bujasa,
meunarodni psihologijski znanstveni skup, Program i saeci priopenja, str.
98, Odsjek za psihologiju, Sveuilite u Zagrebu: kolska knjiga.
3. Baanac, Lj (2008). Psiholoko pedagoki aspekti rada sa decom u sportu.
Neobjavljeni tekst predavnanja za studente FSFV u Beogradu.
4. Baanac, Lj., Radovic, M., Veskovic, A. (2007). Specificities of Motivational Profile
of Young Athletes of Serbia. Serbian Journal of Sports Sciences, 1 (1-4): 21-28.
5. Bacanac, Lj., Radovic, M., Veskovic, A. (2007). Frequency of sport injuries depending on gender, age, sport experience, nature of sports and training process. Serbian Journal of Sports Sciences,1 (1-4): 123-129.
6. Baanac, Lj., Petrovi, N., Manojlovi, N. (2009). Stepen i oblici nasilja u sportu
Srbije, Interna publikacija, Beograd: Ministarstvo za omladinu i sport.
7. Baanac, Lj., Radovanovi, I (2005) Vaspitanje kroz sport. Beograd: Uiteljski
fakultet.
8. Botterill, C. & Patrick, T. A. (2003). Guide for Sport Parents. Winnipeg: Sport
Manitoba.
9. Canadian Sport for Life A Sport Parents Guide (2007). Ottawa: Canadian Sport
Centres.
10. Children and Sport. http://www.science.smith.edu
11. Cox, J. C. (1996). Sportsmanship for Parents and Supporters. Columbus, Oh: Ohio
State University Extension.
12. Gibson, B. (2005). Performance Implication of Physical & Mental Growth of the
Young Athlete. http://www.coachesinfo.com
13. Goldberg Alan (2008). Making the Best Out of Youth Sports: 13 Steps to Being
a Winning Parent. http://www.competitivedge.com/ppg/ppg06.html
14. Guidelines for Parents of Children in Sports (1988). Physician and Sport Medicine, 16 (4):71.
15. Kenfild, D., Hansen , M. V. (1997). Melem za duu. Beograd: Narodna knjiga
16. Martin Lee, ed (2003). Coaching Children in Sport Principles and Practice. Taylor & Francis e-Library, Rotledge;
17. Nicholas L. Holt, Ed. (2008). Positive Youth Development Trough Sport. Taylor &
Francis e-Library, 2007, Abingdon, Oxon: Routledge.
18. Perkins Daniel. (2000). Parents making youth sports a positive experience - Role
Models. Pensilvania State University.
19. Radovi, M., Baanac, Lj., Veskovi, A (2005). Uloga porodice u sportskoj akti
vnosti dece. Fizika kultura, 59, 9-16.

52

53

O AUTORIMA
20. Scholde, M., McGuire, R (2007). Coaching Athletes A Foundation for Success,
LA84 Foundation.
21. Sherry Newsham & Milledge Murphey (1999). Sport Psihology Guidelines for
Parent of Young Athletes. http://www.selfhelp magazine.com/articles/sport/
guidepar.html
22. Smoll, F. L. (1986). Introduction to Coaching: Communicating with Parents.
23. Smoll, F. L., Magill, R. A., Ash, M. .J. (1988). Children in Sport. Champaign, IL: Human Kinetics Books.
24. Sport parent Survival Guide How to excel at being a youth sport prent.
American Sport Education Program, www.ASEP.com
25. Wolf Rick (1997). Good Sports: The Concerned Parents Guide to Competitive
Youth Sports. Champaign, IL: Sports Publishing, Inc.

Ljubica Baanac, sportski psiholog koja je svoju profesionalnu karijeru u

potpunosti posvetila unapreenju sportske, strune i line dobrobiti svih
uesnika u sportu i fizikom vebanju. Radi u Republikom zavodu za sport
kao struni konsultant sportista svih uzrasta i takmiarskih nivoa, bavi se
edukacijom sportista, trenera, roditelja sportista i studenata sportskih nauka, kao i nauno istraivakim radom. Aktivno se bavi orijentiringom, potpredsednik je Orijentiring Saveza Srbije i lan strunih saveta veeg broja
sportskih saveza. eli da reafirmie vaspitne potencijale sporta, da sport
sku sredinu uini zdravijom, bezbednijom i humanijom. Uverena je da je
sport idealna aktivnost za uenje dobrog karaktera, sticanje ivotno vrednih iskustava, za pravilan fiziki, psiholoki i socijalni razvoj, za formiranje
zdravih, zadovoljnih i uspenih lanova drutva.
Neboja Petrovi, socijalni psiholog, profesor socijalne psihologije na Ode
ljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bavi se istraivanjem
brojnih ivotnih problema ljudi od njihovih poslovnih izbora i ponaanja,
preko socijalnih interakcija koje znajno utiu na kvalitet njihovog ivota, do
nekih politikih stavova, uverenja, opredeljenja i ponaanja. Ipak, najvei doprinos je dao, a to i dalje ini, izgradnji poverenja i pomirenja izmeu naih
naroda nakon nedavnog ratnog sukoba. U svet sporta uao je kao jedan od
autora i realizatora projekta Stepen i oblici nasilja u sportu Srbije.
Nenad Manojlovi, trener, sada sportski direktor vaterpolo kluba Parti
zan i kapiten mladih nacionalnih selekcija Vaterpolo Saveza Srbije. Bavio se
vaterpolom i paralelno sa uspenom sportskom karijerom zavrio studije
graevine i postao diplomirani inenjer graevinarstva. Meutim, kao o
vek sporta, sopstvenu sportsku karijeru i inenjersku profesiju, zamenjuje
novim ulogama i izazovima. Kao trener je radio sa vaterpolistima svih uzra
sta i takmiarskih nivoa, a vrhunac je postigao kao savezni trener i selektor
sa Seniorskim nacionalnim timom Savezne Republike Jugoslavije i SCG
osvajajui brojne medalje na Olimpijskim igrama, Svetskim i Evropskim
prvenstvima, Svetskoj ligi i Svetskom kupu. Danas je primarno orijentisan
na poboljanje kvaliteta rada sa mladim sportistima, izradu nacionalnih
standrada za sportske kole i nastojanje da se prepozna, istakne i vrednuje
vaspitna uloga sporta.

54

55