KAKO JE NASTAO OBIAJ PALJENJA SVEA I KANDILA

Obiaj paljenja svea u crkvama je u Rusiju doao iz Grke, odakle su

nai preci dobili pravoslavnu veru u vreme svetog kneza Vladimira. Ali
taj obiaj nije nastao u grkim crkvama.
Svee i kandila sa uljem su se upotrebljavali u crkvama jo u davno
vreme. Naredba da se napravi svetiljka od istog zlata sa sedam
kandila je jedna od prvih koju je Gospod dao Mojsiju (Ish. 25, 31-37).
U starozavetnoj Mojsijevoj skiniji svetiljke su bile neophodni deo
Svetenosluenja i palile su se uvee pred Gospodom (Ish. 30, 8). U
Jerusalimskom hramu prvosvetenik je istovremeno sa svakodnevnom
jutarnjom rtvom koja je sluena u porti, tiho i sa strahopotovanjem
vrio pripremu svetiljki za veernje paljenje, a uvee bi ih posle
veernje rtve palio da gore celu no. Kandila koja su gorela i te
svetiljke su bili simbol Boijeg rukovodstva. Ti si Gospode, svetlost
moja, - uzvikuje car David (II Car. XXII, 29). Rije je Tvoja iak
nozi mojoj, - kae on na drugom mestu (Ps. CXVIII, 105). Iz hrama
je u domove starozavetnih vernika prela upotreba svetiljki u subotnje
i druge praznine veeri, a posebno na Pashu. Poto je Gospod Isus
Hristos, nou predao Sebe za svet i njegovo spasenje, kao i sluio
Pashu, moe se pretpostaviti da su u Sionskoj odaji koja predstavlja
praobraz pravoslavnih hramova, pri prvom sluenju Najsvetije
Evharistije, takodje gorele svetiljke.

Svee su palili i sveti apostoli, i prvi Hristovi sledbenici, kada su se

okupljali nou radi propovedi Boije rei, molitve i lomljenja hleba. O
tome se govori u knjizi Dela svetih apostola: I bijahu mnoge svijee
gore u sobi gde se bijasmo sabrali (Dela XX, 8).
U prvim vekovima hrianstava za vreme Bogosluenja su se uvek
palile svee.
S jedne strane je za to postojala potreba: hriani, gonjeni od
mnogoboaca, su se radi Bogosluenja udaljavali u podzemlja i
katakombe, a ona su uglavnom sluena nou, te se nije moglo bez
svetiljki. Ali sa druge strane i ono to je najvanije, svetlost je imala
duhovni znaaj. Kod nas se Bogosluenje nikada ne slui bez svetiljki,
- govorio je uitelj Crkve Tertulijan, - ali ih mi ne koristimo samo da
bismo razgonili nonu tamu, - jer Liturgiju sluimo pri dnevnoj
svetlosti, ve radi toga da bismo pomou njih izobrazili Hrista
nesotvorenu svetlost, bez koje bismo i u sred bela dana lutali u
mraku.
Krajem drugog veka Bog je u Jerusalimskoj Crkvi uinio udo: kada na
Pashu u hramu nije bilo ulja za kandila, episkop Narkis je naredio da
se u kandila nalije izvorska voda i ona su gorela sve vreme Pashe,
kao da su bila napunjena najboljim uljem. Kada su prestala gonjenja
na Hristovu Crkvu, i nastupio mir, zadrao se obiaj paljenja svetiljki i
svea.
Nijedno Bogosluenje, niti bilo koje drugo svetenodejstvo se nije
sluilo, kao to se i danas ne slui bez svetiljki. U starozavetna
vremena je pred knjigom Mojsijevog zakona neprekidno gorelo
kandilo, simboliui da Zakon Boiji predstavlja svetlost oveku u
njegovom ivotu. A poto je u novozavetna vremena Boiji Zakon
sadran u Jevandjelju, onda su u Jerusalimskoj Crkvi prihvatili kao
pravilo da se pre iznoenja Jevandjelja nosi upaljena svea, a za
vreme itanja Jevandjelja se pale sve svee, simboliui to da
Jevandjeljska svetlost prosvetljava svakog oveka.
Taj obiaj se preneo i na druge pomesne Crkve. Kao posledica toga
poelo se paljenjem svea i kandila ne samo ispred Jevandjelja, ve i
ispred grobova muenika, ikona svetih, kao i u znak sopstvene
blagonaklonosti prema svetinji. Jeronim je u poslanici protiv
Vigiljancija tvrdio: u svim Istonim Crkvama se za vreme itanja

Jevandjelja pale svee i pri sunevoj svetlosti, i to ne radi razgonjenja

tame, ve kao znak radosti, da bi se materijalnom svetlou izobrazila
druga svetlost Neko drugi ovo ini u ast muenika.
Kandila i svee izobraavaju venu Svetlost, kao i svetlost kojom
sijaju pravednici, - kae sveti Sofronije, Patrijarh Jerusalimski (VII
vek). Sveti Oci VII Vaseljenskog Sabora su odredili da se u
Pravoslavnoj Crkvi svetim ikonama i motima, Hristovom Krstu i
Svetom Jevandjelju odaje ast kadjenjem tamjanom i paljenjem
svea. Blaeni Simeon Solunski (XV vek) pie, da se svee pale pred
ikonama svetih i radi njihovih dobrih dela u svetu
Simboliko znaenje svea, svenjaka, kandila i svetlosti u
crkvi
Svetlost u pravoslavnoj crkvi izobraava nebesku Boansku svetlost.
Ona takodje oznaava i Hrista kao Svetlost svetu, Svetlost od
Svetlosti, Svetlost istinsku, Koja prosveuje svakog oveka, koji dolazi
u svet.
Drevne vizantijsko-ruske crkve su imale veoma uske prozore, zbog
ega je u njima bio polumrak i sumrak ak i u najsunaniji dan. Ali to
nije tama, niti potpuno odsustvo svetlosti. To oznaava ovozemaljski
ljudski ivot, pogruen u sumrak greha i neznanja, u kome medjutim
svetli svetlost vere, svetlost Boija: I vidjelo se svijetli u tami, i tama
ga
ne
obuze
(Jn.
1,
5).
Sumrak u crkvi oznaava taj misleni duhovni sumrak, pokrov, kojim su
obavijene Boije tajne. Mali, uski prozori na drevnim crkvama, koji su
simbolizovali izvore Boanske svetlosti, su u crkvama stvarali takvu
atmosferu, koja je u potpunosti odgovarala navedenim jevandjeljskim
reima i pravilno izobraavala prirodu stvari u duhovnoj oblasti ivota.
Spoljna svetlost je putana u unutranjost crkve samo kao odraz
nematerijalne svetlosti, i to u veoma ogranienoj koliini. Svetlost u
uem smislu u crkvenom poimanju predstavlja samo Boansku
svetlost, Hristovu svetlost, svetlost budueg ivota u Carstvu Boijem.
Time je odredjen i karakter unutranjeg osvetljenja crkve. On se nikad
nije naznaavao radi toga da bi bilo svetlo. Svetiljke u crkvi su uvek
imale duhovno-simboliko znaenje. One se pale i danju, za vreme
dnevnih slubi, kada ima dovoljno svetlosti od prozora. U ustavnim
sluajevima, svetiljke u crkvama se za vreme veernjih i nonih

Bogosluenja mogu paliti u veoma malom broju, a pri itanju

estopsalmija na svenonom bdeniju se gase sve svee, sem svea na
sredini crkve, gde stoji tec, ispred ikona Hrista, Majke Boije i
Svetitelja kome je crkva posveena. Tada je sumrak u crkvi veoma
gust, ali nikada nije potpuni mrak: Vidjelo se svijetli u tami. Zato se
u vreme prazninih i nedeljnih Bogosluenja pale sve svetiljke, pa tako
i one najvie panikandilo i polijeleji, izobraavajui tada u potpunosti
Boiiu svetlost, koja sija vernima u Carstvu Nebeskom i sadri ve u
duhovnom znaenju proslavljani dogadjaj. Simboliki karakter svetlosti
u crkvi se takodje potvrdjuje i sastavom svea i kandila koja gore.
Verni su u staro vreme prinosili crkvi vosak i ulje kao dobrovoljne
rtve. Liturgiar XV veka, blaeni Simeon, arhiepiskop Solunski,
objanjavajui simboliko znaenje voska, kae da, isti vosak
oznaava istotu i neiskvarenost ljudi koji ga prinose. On se prinosi
kao znak naeg raskajanja u upornosti i spremnosti na poslunost
Bogu slino mekoi i savitljivosti voska. Kao to vosak koji su pele
napravile posle sakupljanja nektara sa cvea i drvea simboliki
oznaava prinos Bogu kao od sve tvorevine, tako i gorenje votane
svee, kao pretvaranje voska u oganj, oznaava oboenje, pretvaranje
ovozemaljaskog oveka u novu tvar dejstvom ognja i topline Boanske
ljubavi i blagodati.
Ulje, kao i vosak, takodje oznaava istotu i iskrenost oveka u
njegovom poklonjenju Bogu. Ali ulje ima i svoje posebno znaenje.
Jelej je ulje plodova maslinovog drvea, maslina. Gospod je jo u
Starom Zavetu naredio Mojsiju da kao rtvu Bogu prinosi isti jelej bez
taloga (Ish. 27, 20). Svedoei istotu ljudskih odnosa prema Bogu,
jelej predstavlja znak Boije milosti prema ljudima: on smekava rane,
ima isceliteljsko dejstvo, oplemenjuje hranu. Kandila i svee imaju
veliko bogoslubeno i tajno znaenje. Oni gore u oltaru za Prestolom
na posebnom svenjaku sa sedam svea; kandilo ili svea se na
svenjaku stavlja na Gornje mesto, na Presto, na rtvenik, dok kandila
mogu da se pale i ispred odredjenih ikona u oltaru.
Kandila se na sredini crkve obino pale isped svih ikona, a ispred
posebno potovanih ikona se pali i po nekoliko njih: pored toga,
stavljaju se veliki svenjaci sa rupicama za veliki broj svea, kako bi
vernici mogli da postave svee pored odredjenih ikona. Veliki svenjak
se uvek stavlja na sredinu crkve sa istone strane analoja, gde se
nalazi ikona Svetitelja koji se slavi toga dana. Poseban svenjak sa

velikom sveom se iznosi na malom vhodu na veernjoj i na velikom

vhodu na Liturgiji, kao i pre itanja Jevandjelja, kada se ono iznosi na
vhodovima ili radi itanja. Ta svea oznaava svetlost Hristove
propovedi, Samog Hrista, kao Svetlost od Svetlosti, Svetlost istinsku.
Isto znaenje ima i svea na svenjaku kojim svetenik zajedno sa
kadionicom posle Liturgije Predjeosveenih Darova blagosilja narod sa
reima Svetlost Hristova prosveuje sve. Poseban duhovni znaaj
imaju i svee u arhijerejskim dikirima i trikirima. Za vreme kadjenja
crkve u ustavnim sluajevima djakon prethodi sveteniku koji vri
kadjenje sa posebnom djakonskom sveom, koja oznaava svetlost
apostolske propovedi, koja prethodi primanju vere u Hrista medju
narodima, to jest kao da prethodi Hristu, Koji dolazi k ljudima.
Upaljene svee u rukama svetenika se nalaze u za to ustavom
odredjenim delovima Bogosluenja. Posebnim svenjakom sa tri svee
svetenik blagosilja narod posle vaskrnjih slubi. U centralnom delu
crkve se iz kupola prema dole sputa veliki svenjak sa velikm brojem
svea, koje se pale u odredjenim momentima to je panikadilo ili
panikandilo. Iz kupola sporednih oltara sa strane se sputaju u crkvu
slini svenjaci manjih razmera, koji se nazivaju polikandila (polijeleji).
Polikandila imaju od sedam do dvanaest svea, a panikandila vie od
dvanaest.
Crkvenih svenjaka ima raznih. Svenjaci svih vrsta, pored praktinog
naznaenja simbolizuju tu duhovnu uzvienost, zahvaljujui kojoj
svetlost vere svetli celoj kui, celom svetu. Panikadilo (u prevodu sa
grkog svenjaci sa mnogo svea) se sputaju odozgo u centralni deo
crkve, i polikandila, koja se nalaze u sporednim oltarima, sa velikim
brojem svea predstavljaju Nebesku Crkvu kao skup, sazvedje ljudi,
koji su osveeni blagodau Duha Svetoga, prosveeni svetlou vere,
u kojima gori plamen ljubavi prema Bogu i koji nerazdvojno prebivaju
u svetlosti Carstva Nebeskog. Zbog toga se ti svenjaci i sputaju
odozgo u taj deo crkve u kome je okupljena ovozemaljska Crkva, koja
je prizvana da duhovno stremu navie, ka svojoj nebeskoj sabrai.
Nebeska Crkva osvetljava svojom svetlou zemaljsku Crkvu,
razgonei od nje tamu takav je smisao viseih panikadila i
polikandila.
Na ikonostasu i skoro ispred svakog kiota u crkvi visi jedno ili nekoliko
kandila, i stoji svenjak sa upaljenim sveama. Svenjaci, koji gore
ispred ikona, oznaavaju da je Gospod nepristupna svetlost i oganj za

nepokajane grenike, a za pravednike oganj oiujui i ivotvorni; da

je Majka Boija Majka svetlosti i da je Sama najistija neugasiva
svetlost, koja svetli celoj vaseljeni, da je Ona Kupina Koja gori i
nesagoreva, primivi u Sebe Boanski oganj ognjeni Presto
Svedritelja da su sveti svetiljke koje gore i svetle celom svetu
svojom verom i vrlinama (sv.pravedni Jovan Krontatski).
Svee ispred Spasiteljevih ikona oznaavaju da je On Svetlost
istinska, koja prosveuje svakog oveka koji dolazi u svet (Jn. 1, 9), a
istovremeno i Oganj koji opaljuje ili oivotvorava nae due i tela;
svee pred ikonama Majke Boije oznaavaju da je Ona Majka
nepristupne Svetlosti, a istovremeno i Njenu plamenu ljubav prema
ljudskom rodu; da je Ona u Svojoj utrobi nosila Boanski oganj i
netaknuta njime nosi u Sebi veno Boanski oganj koji se uselio u Nju;
svee ispred ikona svetitelja oznaavaju plamenu ljubav svetitelja
prema Bogu, radi Koga su rtvovali sve, to je oveku drago u ivotu
oznaavaju da su oni svetilnici koji nam gore i svetle svojim
ivotima, svojim vrlinama i nai usrdni molitvenici pred Bogom, koji se
i dan i no mole za nas; upaljene svee oznaavaju i nau plamenu
usrdnost prema njima i rtvu od srca
Kandilo, koje visi ispred ikone, simbolizuje drevni ognjeni stub, koji je
po noi izveo Izrailj. Svee, koje gore na svenjaku, postavljene oko
kandila, podseaju onoga koji se moli na kupinu, trnov grm, koji je
goreo, ali nije izgoreo, i u kome se Bog javio Mojsiju. Kupina, koja je
gorela a nije sagorevala je posebno bila praobraz Majke Boije.
Svee, koje su postavljene po pravilnim krugovima, oznaavaju kola
koja su uznela svetog Iliju, a sami krugovi izobraavaju tokove tih
kola.
Oganj upaljenih svea i kandila, kao i sama kadionica sa
zapaljenim ugljem i mirisnim tamjanom nam izobraavaju duhovni
oganj Duha Svetog, Koji je siao u vidu ognjenih jezika na apostole,
spaljujui nae grehovne poroke, prosveujui nae umove i srca,
raspaljujui nae due plamenom ljubavi prema Bogu i jednih prema
drugima: oganj ispred svetih ikona nas podsea na plamenu ljubav
svetih prema Bogu, zbog koje su oni omrznuli svet i sve njegove
prelesti, svaku nepravdu, podseajui nas na to da i mi treba da
sluimo Bogu, da Mu se molimo plamenim duhom, to mi najee ne
uspevamo, jer su nam srca ohladnela. Tako je u crkvi sve pouno i

nema nieg
Krontatski).

besmislenog,

nepotrebnog

(sv.

Pravedni

Jovan

Pravilo paljenja svea u crkvi

Paljenje svea u crkvi je posebno delo, koje je tesno povezano sa
pojanjem
pesama
i
svetenodejstvima.
Na
svakodnevnim
Bogosluenjima, kada se u svim molitvama izraava samo jedno:
pokajanje, skruenost i tuga zbog grehova, i osvetljenje je minimalno:
ponegde gori usamljena svea ili kandilo. U praznine dane kao
naprimer za Vaskrs, kada se proslavlja pobeda Hrista Spasitelja nad
smru i djavolom, ili naprimer kada se proslavljaju ljudi koji su
posebno ugodili Bogu, crkva ispoljava svoje slavlje velikom svetlou.
Tada se ve pale polikandila, ili kako kod nas kau panikadila, to u
prevodu sa grkog znai veliki broj kandila. Na najvei hrianski
praznik svetlo Hristovo Vaskrsenje ne samo da se osvetljava cela
crkva, ve i svi pravoslavni stoje sa upaljenim sveama.
Dakle, to je radosnije i sveanije Bogosluenje u crkvi, to ima i vie
svetla. Crkveni Ustav propisuje da se pri radosnijim i sveanijim
slubama pali vie svea, a pri manje sveanim, ili tunim, posnim
manje. Zbog toga na poveerju, polunonici, i asovima gori manje
svetiljki, nego na veernji, jutrenju i Liturgiji.
Za vreme itanja estopsalmija, svee u crkvi se gase. To se radi zbog
toga da bi se psalmi, koji izraavaju svest o svom grehovnom stanju, i
velikom broju neprijatelja koji trae da pogube duu i telo, sluali sa
panjom i strahom, kako su pisali sveti Oci, kako bi svako ko stoji u
mraku mogao da uzdahne i zaplae.
Mrak za vreme itanja estopsalmija posebno doprinosi
usredsredjenosti i obraenosti u unutranjost sopstvene due. U
sredini estopsalmija je svetenik, koji kao da uzima na sebe zvanje
Zastupnika i Iskupitelja celog ljudskog roda, izlazi na oltar i pred
Carskim Vratima, kao pred zatvorenim rajem, prinosi Bogu molitvu za
sve ljude, itajui tajno svetlosne molitve. Jedno od objanjenja
svetlosnih molitvi ukazuje na to da se one tako nazivaju zbog toga to
u sebi sadre blagodarenje Bogu za nonu svetlost, koja nam se
daruje u sveama, i molitvu da nas Gospod pod vidom materijalne
svetlosti pouava i naui da hodimo u istini. O takvom blagodarenju i
molitvi pie sveti Vasilije Veliki: Nai oci su nali za shodno da ne

primaju sa utanjem Boiju blagodat, ve da zahvaljuju im se ona

pojavi. U prorokom stihu Bog Gospod i javisja nam se proslavljaju
dva Hristova Dolaska: prvi, kao da je ujutru, u telu i siromatvu, i
drugi, u slavi, koji kao da e se desiti nou, kada nastupi kraj sveta.
U vreme uznoenja mirne jektenije pale se sve svee u crkvi,
simboliui tako da ih je obasjala slava Gospodnja. Na Liturgiji se kao
na najsveanijem Bogosluenju, u toku svih dana u godini (to jest
radnim danima i na praznike) pali vie svea nego na drugim
slubama. Prva svea se pali na tom mestu gde poinje Bogosluenje,
a to je rtvenik. Zatim se pale svee na Prestolu. Svee koje gore na
Prestolu izobraavaju nestvorenu Trojinu Svetlost, jer Gospod ivi u
svetlosti nepristupnoj (1 Tim. 6), i Boanski oganj spaljuje neastivost
i grehe nae (sv.pravedni Jovan Krontatski). Te svee pali djakon ili
sam svetenik. Posle toga se pale svee pred ikonama Spasitelja,
Majke Boije, Svetitelja kome je crkva posveena i drugih Svetih.
Na poetku itanja Sv.Jevandjelja, svee se kao i u drevna vremena,
pale u celoj crkvi, simboliui Hristovu svetlost koja prosveuje celu
zemlju.
Paljenje svea u crkvi je deo slube, to je prinoenje rtve Bogu, i
kako se nedostojnim ponaanjem ne sme naruavati crkveni poredak,
tako se ne sme stvarati nered, predajui svoju sveu kroz celu crkvu
za vreme slube, ili to je jo gore, gurati se prema svenjaku da bi
sami postavili sveu.
Ukoliko elite da upalite sveu onda dodjite pre poetka slube. Tuno
je videti ljude koji su zakasnivi, doli na polovinu slube, i kako oni
onda u najvanijim i najsveanijim trenucima Bogosluenja, kada se
svi pogruavaju u blagodarenje Bogu, naruavaju crkveni poredak,
predajui svoje svee i odvlaei panju drugih vernika.
Ako je neko zakasnio na slubu, neka saeka kraj Bogosluenja, a
zatim ako ima takvu elju ili potrebu, upali sveu, ne odvlaei panju
drugih i ne naruavajui crkveni poredak.
Svee i kandila se ne pale samo u Crkvi, ve i u kuama blagoestivih
hriana. Prepodobni Serafim, veliki zastupnik pred Bogom za ive i
upokojene, je ovako objasnio veliki znaaj svea i kandila: Imam
mnogo osoba, koji se staraju o meni i ine dobro mojim siroticama.
Oni mi donose ulje i svee I mole me da se pomolim za njih. I onda ih

ja kada ponem da itam svoje pravilo pominjem pojedinano. Ali

poto zbog velikog broja imena ne mogu da ih pominjem na svakom
mestu pravila, gde treba, jer tada ne bih imao vremena da zavrim
svoje pravilo, onda ja upalim sve te svee za njih kao rtvu Bogu, za
svakoga po jednu sveu, a za druge neprekidno palim kandila; i na
mestu u pravilu na kome treba da ih pomenem kaem: Gospode,
pomeni sve te ljude, sluge Tvoje, za ije due sam Ti ja ubogi upalio
ove svee i kandila. A da to nije moja, ubogog Serafima, ljudska
izmiljotina, ili prosto moje staranje, ni na em Boanskom zasnovano,
naveu vam za to kao potvrdu rei iz Svetog Pisma. U Bibliji se kae
da je Mojsej uo glas Gospodnji, koji mu je rekao: Mojsije, Mojsije!
Reci bratu tvojemu Aaronu, da upali preda Mnom kanidla u toku dana
i noi: jer Mi je ta rtva ugodna i blagoprijatna. Eto zbog ega je
Sveta Boija Crkva prihvatila kao obiaj da se u svetim hramovima i
kuama vernih hriana pale kandila, pred svetim ikonama Gospoda,
Majke Boije, Svetih Angela i Svetih ljudi, koji su ugodili Bogu.
Kao to vidimo, crkvena svea je sveto nasledje Pravoslavlja. Ona je
simbol naeg duhovnog saveza sa svetom Majkom-Crkvom.
Svea nas podsea na nae krtenje. Tri svee se stavljaju na samu
krstionicu, u ast Svete Trojice, u ime koje se vri krtenje. Nai
kumovi, su izgovarajui u nae ime zavete odricanja od satane i
sjedinjenja sa Hristom, sa sveama u rukama stajali pored te
krstionice. Svee, koje su oni drali u rukama su pokazivale veru u to,
da ta Tajna daje prosveenje dui onoga koji se krsti, da taj ovek ide
od tame ka svetlosti i postaje sin svetlosti, zbog ega se i samo
krtenje naziva prosveenjem.
Svea nas podsea na nae sklapanje braka. Svee se daju onima koji
se zaruuju i venavaju. Upaljene svee u rukama onih koji se
sjedinjuju u Tajni braka svedoe o istoti njihovog ivota. Posredstvom
svea, koje su upalili novovenani, kao da sija istota braka. Sa
sveama se slui i Tajna jeleosveenja. Oko kandila ili nekog drugog
suda sa vinom i uljem se pali sedam svea koje izobraavaju sedam
darova Duha Svetoga, a svi vernici dre u rukama upaljene svee u
znak svoje plamene molitve.
Sa sveama se slui i obred pogrebenja, i svea nas podsea da emo
i mi leati u grobu, okrueni sa etiri svenjaka sa upaljenim sveama,

koje simbolizuju krst, a nai rodjaci i blinji e za vreme parastosa

drati u rukama upaljene svee, koje izobraavaju Boansku svetlost,
kojom
je
hrianin
prosveen
na
krtenju.
Jedan pogled na crkvenu sveu moe u dui pravoslavnog oveka da
izazove najdublje misli o ivotu i smrti, o grehu i pokajanju, o tuzi i
radosti. Mnogo, mnogo govori crkvena svea i oseaju i umu vernika.
Duhovno znaenje crkvene svee nae rtve Bogu
Svee, koje vernici kupuju u crkvi, kako bi ih stavili na svenjak pored
ikona, imaju nekoliko duhovnih znaenja: poto se svea kupuje, ona
je znak dobrovoljne ovekove rtve Bogu i Njegovoj crkvi, ispoljavanja
ovekove spremnosti na posluanje Bogu (mekoa voska), njegovog
stremljenja ka oboenju, pretvaranja u novu tvar (gorenje svee).
Svea je takodje svedoanstvo vere, ovekovog prisajedinjenja
Boanskoj svetlosti. Svea predstavlja toplinu i plamen ovekove
ljubavi prema Gospodu, Majci Boijoj, Angelu ili Svetitelju, pored ijih
ikona vernik postavlja svoju sveu.
Upaljena svea je simbol, vidljivi znak, koji izraava nau plamenu
ljubav i blagonaklonot prema onome za koga se ta svea pali. I
ukoliko nema te ljubavi i blagonaklonosti, onda svea nema nikakvo
znaenje, i naa rtva je uzaludna. Naalost, to se veoma esto
deava. Mnogi koji pale svee za zdravlje i pokoj dua, za uspeh
nekog dela, ne samo da ne vole one za koje pale svee, ve ak ne
znaju kome ih pale.
Prihvaeno je da se pale svee svome Angelu, to jest Svetitelju, ije
ime nosimo (1). A da li mnogi znaju itije tog Svetitelja? A ako ga ne
znaju mogu li da ga vole?
Neki od nas se sete Boga, Majke Boije, i Svetitelja samo onda kada
udju u crkvu, i to na nekoliko minuta, i misle da je dovoljno da
postave sveu pred ikonom, i da e se njihova molitva ispuniti kao
da su Bogu, Presvetoj Bogorodici i Svetiteljima potrebne svee!
esto ivei kao neverujui, kao pagani, ili jo i gore, ne znajui Zakon
Boiji, mislimo da smo postavivi sveu ispunili svoju obavezu, postali
isti i pravedni - kao da svea moe da umoli i umilostivi Boga za nas!
Biva nekad i gore. Neki ne samo da ne smatraju da je greh obmanuti
nekoga, opljakati, ve se jo i raduju kada im to podje za rukom. I

zatim misle da ukoliko su na praznik uplaili sveu u crkvi ili kandilo u

kui pred ikonom, da se Bog nee ljutiti na njih zbog lai, prevara,
uvreda ljudi.
U kakvoj su stranoj zabludi ti ljudi! Bez ljubavi prema Bogu i
blinjemu, kao prema samom sebi, bez ispunjavanja Zapovesti
Gospodnjih nisu potrebne ni nae svee. Niko ih ne zahteva od nas.
Bog eli da Ga ljubimo svim svojim srcem, potujemo svom duom,
revnosno ispunjavamo Njegove svete zapovesti i celim svojim ivotom
Ga proslavljamo. Njegovim svetim Ugodnicima je ugodno da im
podraavamo, kao to su i oni podraavali Hristu (2), kako bismo bili
slini njima i sa svim trudom i brinou sledili one koji ive kao oni
koji su ugodili Bogu, a nisu sledili neprijatelje Hristovog Krsta, iji je
kraj pogibija. Ako ivimo tako da je u naoj dui Boija svetlost, a u
srcu oganj ljubavi prema Njemu i onima koji su Mu ugodili i revnosno
im podraavamo, - u tom sluaju emo postaviti svee i upaliti kandila
ispred njihovih ikona: to i drugo, kao vidljivo ispoljavanje nae
unutranje svetlosti i ognja, e im biti ugodno.
A ako je u naoj dui nepregledna tama i ako je na ivot greh i
bezzakonje, ta su onda nae svee i kandila? Nita! A bilo bi dobro da
su zaista samo nitavilo. Ne, one rastuuju Gospoda Boga i Njegove
Svetitelje i ne izazivaju kod njih ljubav i milost, ve gnev i kaznu.
Zamislite samo: ko je prevarom i bezzakonito skupio milione rubalja i
potom misli da e sa debelom sveom ne samo pokriti sva svoja
bezzakonita dela, ve da e jo zasluiti i milost od Boga ta on eli
da uradi i emu se nada? Da li on eli da obmane Gospoda Boga i da
potkupi Njegov sveti sud? Da, strano je pomisliti i rei, ali to je tako.
Dakle, zbog ega takav ovek dri svee? Da li su one svedoanstvo
toga da on ljubi Boga? Da on ljubi Boga, on bi iveo po Boijem
Zakonu, a poto ne ivi po Boijim zapovestima, znai da Ga ne ljubi i
ne poznaje. ta onda predstavljaju njegove svee? La i obmanu
kao to su la i obmana sve njegove rei; kao to su la i obmana sve
njegove kletve; kao to su la i obmana sva njegova dela. Ali rei,
kletve i dela se odnose na ljude; a svee se prinose Bogu i Njegovim
Ugodnicima I eto ime misle da ugode Gospodu Bogu, Koji vidi
svako nae delo, svaku nau re i svaku misao! I udno je kako ovek
moe da bude zaslepljen. Kako astan ovek moe da primi neto od
kradljivca i pljakaa? Ne samo da ne prima, ve smatra uvredom
ukoliko se takav ovek drzne da mu se javi. I onda se svee

postavljaju na osnovu onoga to je dobijeno prevarom i svakakvim

nepravdama. Za koga oni smatraju Boga? Ili oni u stvari misle da je
Bogu ugodno i prijatno to to bi uvredilo svakog asnog oveka?
Pogibeljna zabluda! I ona je jo vie pogibeljna jer se oni potpuno
umiruju sa svojim sveama i uvereni su da postavivi ih mogu i dalje
da bez straha i kazne nastave da ine bezzakonje.
Ne, to nije tako. Posluajte, ta je Gospod govorio jo Jevrejima, koji
su vodili neasni i bezzakoniti ivot, i mislili da ukoliko prinose neke
rtve Bogu, da su Mu one ugodne i iste pred Njim. ta e Meni veliki
broj vaih rtava? Vi dolazite pred lice Moje: ali kome treba to od ruku
vaih, da biste gazili dvor Moj. Donosite Mi prazne darove. Puenje
vae Mi je odvratno. Vae postove u vreme mladog meseca i
praznina okupljanja nenavidi dua Moja. Oni su mi breme, i ne trpim
vie bezzakonja vaa. Kada podignete ka Meni ruke vae Ja u
odvratiti od vas oi Moje. I koliko god da se molite neu vas
posluati. Eto kakav je prigovor Samog Gospoda Boga za sve rtve
koje Mu se prinose, - znai za svee, - kada ih prinose oni koji se ne
brinu za ono najvanije o ugadjanju Njemu svojim ivotom! A ako bi
se i danas pojavio Boiji prorok medju nama, mnogima bi u Ime
Gospoda Boga rekao: vae svee su Mi mrzost; postove i praznike
vae nenavidi dua Moja. I ko je to traio od vas? Oistite se najpre od
svog nepotenja; odbacite lukavstvo od dua vaih pred oima
Mojima, prestanite sa vaim lukavstvima, nauite se da inite dobro,
budite pravedni i asni i onda dodjite ovde sa svojim sveama. Inae,
kada podignete ruke vae k Meni, - odvratiu oi Moje od vas; i ako i
umnoite molitve neu vas usliiti.
isto srce je najbolja rtva Bogu. Ako ista srca postavite sveu pred
ikonom, i upalite kandilo, oni e onda biti ugodni Njemu i Njegovim
Svetima. I neka je tvoja svea najmanja od svih svea u crkvi, ona e
biti ugodnija Gospodu od onih debelih svea, o kojima je gore reeno.
Ali, ponavljamo, svee i kandila, sami po sebi, bez nae vere i
usrdnosti ne znae nita; to nikada ne zaboravljajte. Ne polaite onda
na njih nikakvu nadu: one vas nee spasti ukoliko se sami ne
pobrinete i ne postarate za to; one nee umilostiviti Boga, ukoliko Ga
vi ne ljubite svom svojom duom. Ne zaboravite takodje da e Gospod
Bog odbaciti sve vae molitve i sve vae rtve, ukoliko u svom srcu
imate zlo protiv nekoga ili ste u neprijateljstvu sa blinjima. Evo ta je
rekao na Spasitelj: ako prinese dar tvoj k rtveniku, i seti se da brat

tvoj ima neto protiv tebe, ostavi dar tvoj pred rtvenikom i podji i
prvo se pomiri sa bratom tvojim, i tada prinesi dar tvoj (3). Tako treba
uraditi. Vi dolazite u crkvu da posvedoite Gospodu Bogu svoju ljubav,
svoje strahopotovanje; ali da li je mogue istinski ljubiti Gospoda
Boga, ne ljubei svoje blinje? Ne. Ako neko kae da ljubi Boga, a mrzi
brata svojega laa je; jer ako ne ljubi brata svoga koga vidi, kako
moe ljubiti Boga Koga ne vidi? I ovu zapovest imamo od Njega, da
ljubei Boga, ljubimo i brata svoga.
Prema reima svetog pravednog Jovana Krontatskog: Dobro je
postavljati svee pred ikone. Ali bolje je ako kao rtvu Bogu prinosi
oganj ljubavi prema Njemu i prema blinjemu. Dobro je ukoliko se
zajedno ini i jedno i drugo. A ukoliko postavi svee, a u srcu nema
ljubavi prema Bogu i blinjemu, i ne ivi mirno onda je uzaludna
tvoja rtva Bogu. I na kraju jo: svee treba kupovati samo u onoj
crkvi u koju ste doli da se molite. Ne treba donositi sa sobom svee,
koje su kupljene ak i na blagoestivom mestu, ali van crkve, i
postavljati ih pred ikonama.
Svea, koja je kupljena u Crkvi, je za vernika predmet potovanja, i
naznaena je da slui kao rtva Bogu, mirisom duhovnog blagouhanja.
Svea koja je kupljena van crkve i potom doneena u Crkvu nije
rtva.
Primedbe
1. Svaki novokrteni ovek dobija ime nekog svetitelja, ijim se
molitvama i pokroviteljstvu uruuje za ceo ivot. Na taj nain, svetitelj,
kao molitvenik, pokrovitelj i zastupnik pred Bogom, predstavlja za
oveka drugog Angela uvara (svako pri rodjenju dobija od Boga
takozvanog Angela uvara) zbog ega se naziva Angelom. Odatle
potie dan Angela dan praznovanja naeg svetitelja.
2.
Pogl.
1
r.
II,
1.
3. t. V, 23, 24.
Kraj
preuzeto
sa
http://www.pravmir.ru/article_523.html
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic