Rešavanje Konflikta - Priručnik

REAVANJE KONFLIKTA
PRIRUNIK ZA OBUKU
Izdava
CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU
Za izdavaa
Dr Slobodanka Nedovi
Urednik
Ivan Nikoli
Design
TOTAL DESIGN
tampa
Tipografic Plus, Beograd
Tira
100 primeraka
Beograd
Januar 2004.
Objavljivanje ove publikacije omoguio je
USIP, Ameriki Institut za Mir
CeSID
Lomina 9/III, 11000 Beograd, Srbija i Crna Gora
Tel/fax: (381 11) 32 82 870
e-mail: cesid@cesid.org.yu; cesid@bitsyu.net
http://www.cesid.org
II
REAVANJE
KONFLIKTA
prirunik za obuku
III
SADRAJ
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
ISKUSTVA KOFLIKTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
OSNOVI KONFLIKTA I TEORIJE REAVANJA KONFLIKTA . . . . . . . . . . . . . . . 11
Stilovi upravljanja konfliktom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Grafika sredstva za analizu konflikta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Mapiraje konflikta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
FACILITACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
IZGRADNJA VETINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Unapreeno sluanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Preformulisanje i neokrivljavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Ispitivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Ske facilitacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
PREGOVARANJE: POSTIZANJE REZULTATA

BEZ MEANJA TREE STRANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Ske facilitacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
PREDGOVOR
Svrha ovog prirunika jeste da uesnike upozna sa oblau reavanja konflikta; cilj joj je da pomogne itaocima da razviju osnovna razumevanja konflikta i procesa reavanja konflikta, kao i da razviju vetine potrebne da bi se
efikasnije nosili jedni sa drugima, sa pripadnicima drugih organizacija i predstavnicima lokalnih zajednica. Prirunik nije zamiljen kao sredstvo koje e
omoguiti itaocima da se direktno ukljuuju, da interveniu u krupna i kompleksna pitanja dugotrajnih i nasilnih konflikta, niti mu je cilj da ui iskusne
pojedince u ovoj oblasti kako da obavljaju svoje poslove. Pre bi se moglo rei
da su ciljevi ovoga prirunika sledei:
Da itaocima omogui bolje razumevanje optih principa i objanjenja konflikta i upravljanja konfliktom;
Da omogui itaocima da postanu svesniji sopstvenih vetina u upravljanju konfliktom. (takva svest je znaajna, prvo, da biste mogli efikasnije da
obavljate svoj posao i, drugo, da biste minimizirali rizik pogrenog postupanja i nerazumevanja, a time i rasplamsavanja konfliktnih situacija u kojima moete da se naete);
Da itaocima ponudi priliku da iskoriste neke od praktinih vebi, koje su
prikazane i na taj nain verujemo, razviju neke nove vetine upravljanja
konfliktom
Da pobolja svest italaca o nekim od pretpostavki u komuniciranju i radu
u grupama;
Da itaocima omogui bolje razumevanje kulture i kulturnih razlika, kao i
njihovog mogueg uticaja na konflikt i procese reavanja konflikta.
Iznad svega, prirunik ima za cilj da predstavi naine na koje itaoci mogu
da se poslue vetinama komunikacije, koje se odnose na reavanje kon5
Reavanje konflikta - prirunik za obuku
flikta (pregovaranje, posredovanje i vetine kulturne spoznaje), da bi usvojili pristup reavanja problema koji vodi do zadataka uspostavljanja i
izgradnje mira. Meutim, jedno od naela uspene prakse reavanja konflikta jeste znati i kada se ne treba suprotstavljati ili intervenisati; kada se
neko suoi sa potencijalno preteom situacijom, mudro je znati kada treba
izbei, ili se uzdrati od postupaka tako da se sprei dovoenje u opasnost
samog sebe ali i drugih.
U kreiranju ovog prirunika korieni su koncepti i reenja koja se nalaze u
prirunicima organizacija koje se dugo i uspeno bave ovim pitanjem, kao to
su OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) i UN (Ujedinjene
nacije), i koja su nastala kao plod njihove saradnje sa Univerzitetom u
Bredfordu iz Velike Britanije, Institutom za otvoreno dutvo (OSI) i programom
Inicijativa za lokalnu samoupravu (LGI).
PRVI DEO: ISKUSTVA KONFLIKTA

Zagrevanje/probijanje leda
Cilj obuke:
Svrha ove vebe je da uesnicima prui mogunost da se meusobno upoznaju i ponu da istrauju koncepte i ideje vezane za upravljanje konfliktom.
Proces
1. Objasnite vebu kao nain da se uesnici meusobno upoznaju, izraze i
podele oseanja i iskustva vezana za konflikt. Podelite uesnicima po 5-6 veih
kartica i zamolite ih da svako na jednoj kartici napie svoje ime. Zatim ih zamolite da na preostalim karticama napiu po jednu re, frazu, nacrtaju sliku ili simbol, koji izraavaju njihova lina oseanja vezana za konflikt. Da biste bili sigurni
da je zadatak potpuno jasan, predlaemo da na tabli (panou) napiete velikim
slovima sledee pitanje:
Kada pomislite na konflikt, kakve misli, oseanja i slike vam odmah
padaju na pamet?
2. Kada uesnici ispiu svoje ideje na karticama, zamolite ih da se, jedan po
jedan, predstave i kau ta je na njihovim karticama. U ovom momentu traite
samo pitanja ili pojanjenja. Zamolite ih da zalepe stoje kartice na zid, tako to
e na vrh postaviti karticu sa svojim imenom, a ispod nje ostale kartice.
3. Pitajte uesnike kakvi su im opti utisci o idejama i slikama koje su im
predstavljene.
4. Kada uesnici zavre ovaj zadatak, podstaknite ih na diskusiju o vebi i
njenom znaenju kao nainu da se bolje upoznaju sa prirodom i posledicama
konflikta. Razmislite o korienju nekog od sledeih pitanja da biste podstakli
diskusiju:
7
Da li su vas iznenadili neki od crtea ili izjava? ta vas je najvie iznenadilo?

Kakve su slinosti ili razlike u nainima na koje su uesnici sagledavali i opisivali konflikt?
KONFLIKT: Izgleda da je prisutan svuda. Ne postavlja se pitanje da li se vi
susreete sa konfliktom u svom ivotu. Razlika je upravo u tome ta vi inite sa
takvim konfliktom.
Vreme za razmiljanje
Vae reakcije na re konflikt su verovatno sline reakcijama veine pojedinaca - pomeane. Mi znamo da je konflikt neizbean, prirodan, pa ak i
znaajan kao agens promena. Ali on moe i da povredi, pokvari odnose, uini
nas nervoznim, i dovede nas u situaciju pobeda-poraz. Pobeda-poraz: dogaa
se kada konflikti dospeju do suda, do pravnog procesa za reavanje sporova.
Neko pobedjuje; neko ostaje poraen.
Konflikt je vrlo neodreen i dvosmislen koncept. Sama re konflikt obino
ima negativne konotacije i obino se doivljava kao suprotnost saradnji, harmoniji ili miru. Meutim, saradnja ne predstavlja suprotnost konfliktu, ve
nain postupanja sa konfliktom. Mnogi ljudi misle da je konfikt destruktivan i
nepoeljan proces koji bi trebalo izbegavati, izolovati i eliminisati. Meutim,
konflikt je daleko kompleksniji; to je vie-dimenzionalna drutvena pojava koja
predstavlja zajedniku i osnovnu karakteristiku ljudskog postojanja. Mi moemo da izaberemo nain na koji izraavamo konfliktnu energiju. Kada se izraava i kada se sa njim postupa konstruktivno, konflikt moe da poslui kao katalizator linih, drutvenih i politikih promena i transformacija. Kada se izraava
destruktivno, konflikt podstie nasilje i tete svojstvene ratovima i nasilnim
konfliktima. Cilj reavanja konflikta je da obezbedi prostor i vetine za upravljanje konfliktom na nenasilan nain.
Mi esto odstupamo od sopstvenog puta da bismo izbegli direktan konflikt.
Mi zatvaramo ljude razliite vere, etnikog porekla, boje koe i ekonomskog
poloaja u enklave, kako se ne bi suprotstavljali jedni drugima. Kao rukovodioci, mi zapoljavamo ljude koji nee mnogo talasati. Ljubazni smo prema svojim efovima kada odbiju neku dobru ideju, a potom odemo svojoj kui i i
istresmo svoje frustracije na lanove porodice. E, sada ste ve stekli sliku.
Iskustva konflikta
Konflikt takoe ima i dobru stranu. On podstie promene. Pomae nam da

prihvatamo nove izazove, razvijamo nove ideje, stvaramo nove odnose.
Konflikt je prirodan i nije ni pozitivan ni negativan. On je samo takmienje u
kojem pobeujemo ili gubimo ako ga tako posmaramo. Nae prirodno
okruenje je oblikovano i modelirano konfliktom, erupcijama energije koje
oblikuju nae planine, stvaraju obale i boje nae nebo. Konflikt je dar energije
iz koje stvaramo nove mogunosti, nove poetke. Konflikt je retko pitanje
dobrog ili loeg. To je pitanje priznavanja i uvaavanja razliitosti. Umetnost
demokratije je konflikt na delu.
Zato je konflikt toliko vaan za demokratsku samoupravu
Naa diskusija o upravljanju konfliktom bie smetena u kontekst lokalne
samouprave i zajednica koje efikasnije funkcioniu zajedno. Evo nekoliko razloga zato je konflikt vaan za demokratske procese.
Konflikt podrazumeva da su interesi raznih deoniara predstavljeni za
stolom za kojim se donose odluke;
Konflikt pomae da se otkriju nove perspektive i da se suprotstavimo usko
definisanim pogledima. Konflikt nam moe pomoi da sagledamo
posledice sopstvenih pogleda oima onih koji se ne slau;
Konflikt nam moe pomoi da bolje razumemo naine na koje definiemo
probleme i posledice reenja koja sami predlaemo;
Konflikt generie nove alternative i vei broj opcija;
Konflikt produbljuje kapacitete u rukovodstvo zajednice;
Konflikt koncentrie panju na ona pitanja kojima se treba baviti u graenju
odgovornijih i odrivijih zajednica.
Konfliktna energija
Negativna
Pozitivna
Izraena
Konstruktivno
Izraena
Destruktivno
nasilje
lina / drutvena / politika promena
smrti
ranjavanja
razoreni domovi
razaranje ovekove okoline
bolji ivot
bolji lini i drutveni odnosi
bolja vlada
bolja drutvena organizacija
Diskusija: Izvoenje iskustva

Cilj: Izvoenje scenarija za reavanje konflikta iz sopstvenih iskustava u konfliktnim situacijama i mirotvornim/humanitarnim okruenjima.
Metod: Podeljeni u male grupe, razmislite o izazovnim situacijama u kojima
ste se nali u ivotu, bez obzira da li se one uklapaju u deset napred navedenih
kategorija.
Diskusija: Kako ste se vi poneli? Da li su vae reakcije bile uspene ili
neuspene? Da li je ishod mogao biti bolji da ste vi tada znali vie ili da ste se
ponaali na drugaiji nain?
10
DRUGI DEO: OSNOVI KONFLIKTA

I TEORIJA REAVANJA KONFLIKTA
A. ta je reavanje konflikta?
Kao to predstavlja skup tehnika za reavanje konflikta, reavanje konflikta je
primenjena nauna disciplina koja se razvija tokom proteklih 50 godina. Koristi
razliite discipline kao to su pravo, psihologija i psihoterapija, upravljanje,
antropologija i prouavanje reavanja konflikta u tradicionalnim drutvima,
sociologija i istraivanje mirovnih procesa. Polazei od pretpostavke da konflikt
moe biti katalizator pozitivnih linih i drutvenih promena, reavanje konflikta se uredreuje na spreavanje, umanjenje, zaustavljanje ili transformisanje
nasilnih konflikta korienjem mirnih, nenasilnih metoda.
B. Definicije i principi
Konflikt se doivljava na svim nivoima ljudske aktivnosti, od meusobnog
do meunarodnog. Praktiari koji se bave reavanjem konflikta rade na svim
nivoima konflikta, ukljuujui sporove svae unutar porodica, meusobne
prepirke komija, konflikte u organizacijama javnog i privatnog sektora,
ukljuujui upravljanje radnim odnosima; rasne i meuetnike konflikte, kao
i konflikte koji utiu na meunarodni mir i bezbednost, koji ukljuuju razliite
agencije meunarodne zajednice (diplomatske, vojne i humanitarne). I
pored razliitosti u nivou (od meusobnih do meunarodnih) i intenzitetu
(od manjih neslaganja do krupnih oruanih sukoba i burnih ratova), postoje
zajeniki pogledi i pristupi praksi koji karakteriu sve pokuaje mirnog
reavanja konflikta.
Konflikt: bilo koja situacija u kojoj dve ili vie strana smatraju da imaju meusobno inkopatibilne ciljeve (ciljevi = svesno eljena budua stanja). 1
C.R. Mitchell (1981.), Struktura meunarodnog konflikta. Basingstoke: Macmillan
11
Konfliktne situacije nastaju kada ljudi poinju da identifikuju cilj koji ele da
obezbede da bi zadovoljili materijalne interese (fizike potrebe) ili vrednosti
(potrebe identiteta). Kada ovakve percepcije vode aktivnostima koje se suprotstavljaju potrebama i vrednostima drugih, dolazi do nastajanja dinamike konflikta. Obino moemo napraviti razliku izmeu konflikta interesa i konflikta
vrednosti. Konflikt interesa nastaje kada su ljudi saglasni u elji za odreenom
institucijom, ulogom ili sredstvima, ali nisu saglasni kome bi trebalo da pripadnu, odnosno ko bi trebalo da ih kontrolie. Konflik vrednosti postoji tamo gde
ljudi u osnovi nisu saglasni u vezi prirode onoga to smatraju eljenim karakteristikama drutvenih i politikih inststitucija. U ovom sluaju razvija se debata, i to ne po pitanju pristupa takvim institucijama, ve po pitanju samog njihovog postojanja. U samoj osnovi teorije reavanja konflikta nalazi se ideja da
u samoj sri konflikta postoji skup univerzalnih ljudskih potreba (npr. za materijalnom dobrobiti, identitetom, sigurnosti i prepoznavanjem).
Konflikt sam po sebi ne predstavlja problem; nerazreen konflikt jeste problem. Do njega dolazi kada se sukobe ideje, interesi ili ponaanja dve ili vie
jedinki ili grupa.
Konflikt je manifestacija razlika koje rade jedne protiv drugih.
Konflikt je razultat razlika, a ne razlog njihove pojave.
Konflikt je izraena borba bar dve meusobno zavisne strane koje prepoznaju nepodudarne ciljeve, ograniene resurse i uplitanje druge strane u postizanju sopstvenih ciljeva.
Konflikti se javljaju u svim nivoima drutva:
izmedju pojedinaca;
u porodicama;
izmeu organizovanih grupa, kao to su radnici i rukovodstvo;
izmeu zemalja, religija i politikih ideologija, i
u samim zajednicama.
Konflikti se javljaju kao rezultat:
nepodudarnih ciljeva;
dezinformacija, nedostatka informacija, pa ak i naina na koji se tumae
informacije;
razlikama u vrednostima, od stilova ivota i religija, do politikih ideologija
i sl.;
principima za koje verujemo da su ispravni i da ih se moramo pridravati ;
stvarno ili prividno neravnomernoj raspodeli svih vrsta resursa;
potrebi da sauvamo obraz;
12
Osnovi konflikta i teorija reavanja konflikta
moi, vlasti i uticaja i kako se oni koriste - zloupotrebljavaju;

uplitanja u postizanje onoga to smatramo da nam zakonito pripada, ili onoga to elimo da dobijemo od drugih, ak i kada to zakonito ne pripada nama.
Percepcije
Neophodno je razumeti ta strane misle i ta se nalazi iza takvog naina
razmiljanja, da bismo im mogli efikasno pomoi da razree konflikt. Ukoliko
kao pristup koristite pregovaranje, a vi ste pregovara, onda takoe morate
pokuati da razumete i sopstvene percepcije onoga to izaziva konflikt.
Razumevanje razmiljanja druge strane nije samo korisna aktivnost koja moe
pomoi da reite svoj problem. Razmiljanje druge strane jeste problem.
Razlike su definisane upravo razlikom izmedju vaeg i njihovog razmiljnja;
konflikt nije prisutan u objektivnoj stvarnosti ve samo u glavama ljudi. Istina
je samo jo jedan argument - moda dobar, a moda i ne - u postupanju sa razlikama. Same razlike postoje upravo zato to postoje u njihovom razmiljanju.
Faktori koji utiu na percepciju:
1. Mi filtriramo ono to vidimo kroz svoja prethodna iskustva. Jedna od
vebi koje se esto koriste u programima obuke o komunikaciji, razvijanju
meuljudskih odnosa, ili jo preciznije, u naem sluaju, upravljanju konfliktom, sastoji se u tome da uesnike zamolite da objasne ta vide na slici.
Na bazi svojih prethodnih iskustava, uesnici e sasvim razliito opisati
ono to vide. Na primer, na slici moe biti prikazana plaa. Jedan uesnik
setie se prijatnog letovanja na obali; drugi e se setiti svog najboljeg prijatelja koji je nastradao prilikom jedrenja na dasci. Njihove percepcije iste
scene obojene su njihovim linim iskustvima.
2. Prvi utisci. Nai prvi utusci imaju snaan uticaj na to kako mi opaamo
svet od tog momenta nadalje.
3. Na nae percepcije takodje utie i to kako mi organizujemo ono to
vidimo. Mi konstantno uspostavljamo veze izmeu jedne i druge slike i
opaamo obe slike i njihovu vezu kao stvarne. Na primer, svi mi imamo
neku predstavu o ljudima u uniformi i ona utie na nain naeg
ponaanja. Ukoliko su naa iskustva bila negativna, esto emo reagovati
na odgovarajui nain. Ako nam je potrebna pomo policajca, na primer,
moda je neemo zatraiti zbog svojih prethodnih iskustava. Nae per-
13
cepcije iz prethodnih iskustava organizuju se na takav nain da postaju

okida naeg trenutnog ponaanja.
4. Nae percepcije, kada su pojaane, pretvaraju se u stereotipe, procese
uoptavanja naih stavova u odnosu na grupu ljudi, tako da nam se ini da
svi lanovi grupe imaju iste, uglavnom negativne osobine. To se dalje
pretvara u predrasude, stavove o grupi ili pojedincima koji su bazirani samo
na deliminom znanju.
ta treba raditi
Stavite se u njihov poloaj;
Ne zakljuujte o njihovim namerama na bazi sopstvenih strahova;
Nemojte kriviti druge za sopstveni problem;
Sedite i razgovarajte o vaim percepcijama;
Pronaite mogunosti da postupite suprotno njihovim oekivanjima.
ta izaziva konflikt?
Razlike u ciljevima koje se nadate da ete postii. Odmah nam pada na
pamet politiki program, a moda bi to mogli biti i ciljevi koji nisu jasni;
Ideologije: mi verujemo u jedno, vi verujete u drugo;
Razliite definicije uloga: Ja sam mislio sam da si ti odgovoran da spremi
nered u kuhinji;
Uloge koje se preklapaju: Ja sam mislio da je trebalo ti da zakljua vrata,
reeno u besu poto je ukraden konj iz tale;
Zemljite ili teritorija: Sklanjaj se sa moje zemlje!. Ili, previe ljudi na istom
prostoru.
Nedostatak informacija: Da si mi rekao ta si eleo da uradim... . Ili dezinformacija: Rekao si mi da smo imali novac u banci. Nain na koji su neke
organizacije strukturirane izaziva sve ovakve vrste informacionih konflikta;
Poricanje: Ja sam spreman da te udarim a ti porie da neto nije u redu sa
naim odnosom;
Potreba za kontrolisanjem: Niko vie ne potuje moje miljenje
Nedostatak vetine komuniciranja: Ona nikada ne slua!;
Lini stilovi: Opusti se! Ti si najnekreativnija osoba sa kojom sam ikada
morao da radim;
Ogranieni resursi: konflikti oko novca, zemljita, vode, prostora, opreme,
dobara, kvalifikovanih ljudi, moi i vlasti, kao i mnogi drugi;
14
Procedure: Zato si to uradio na taj nain? Zato to si mi rekao da tako

uradim. Ovo takodje moe biti i prekid komunikacije;
Vremenska ogranienja: Nemam vremena da sada brinem o tome;
Sebinost: Ko je pojeo moje pare kolaa?;
Zla namera: Ni po koju cenu neemo dozvoliti tim ljudima da budu u
naem komiluku;
VREDNOSTI! Ja mislim da bi trebalo da ene imaju pravo na abortus, a ti
veruje da je to greh.
VEBA PERCEPCIJE (OPAANJA)
Ova kratka veba osmiljena je tako da pomogne uesnicima da razumeju da
nain na koji oni opaaju stvari moe biti razliit od opaanja drugih ljudi. Ona
takoe ilustruje da u nekim situacijama nema tanih i pogrenih odgovora, ve
samo razliitih odgovora zasnovanih na onome kako mi vidimo stvari.
Cilj vebe
Usvajanje stava da postoji vie od jednog naina gledanja na problem ili
mogunost.
Proces:
1. Nacrtajte na tabli (panou) sledeu figuru, dovoljnu krupnu da svako u
grupi moe jasno da je vidi. Podelite svim uesnicima po jedno pare papira.
Bez objanjenja ili uvodnih napomena zamolite uesnike da posmatraju crte i
da napiu na paretu papira odgovor na sledee pitanje: Koliko kvadrata vidite
na crteu?
15
2. Dajte uesnicima 30 sekundi da zapiu svoje odgovore.

3. Sakupite odgovore i ispiite brojeve koji odgovaraju njihovim odgovorima
na tabli (panou), tako da crte ostane vidljiv.
4. Kada registrujete sve odgovore, pitajte uesnike koji odgovori su tani.
Odgovor na ovo pitanje esto e zavisiti od najveeg upisanog broja kvadrata.
Neko e moda rei da su svi odgovori tani jer je bilo postavljeno pitanje
koliko kvadrata vidite a ne koliko ih ima. To je upravo odgovor koji biste eleli
da dobijete jer pokazuje da svako od nas smatra tanim ono to sam vidi u
datom momentu. Nae percepcije su stvarnost koju vidimo i esto otkrivamo ili
saoptavamo drugima.
5. Pitajte uesnike kako su se oseali kada je neko tvrdio da je video vie
kvadrata nego to su oni videli: npr. bio sam skeptian, oseao sam se neprijatno, bio sam radoznao. Pitajte ih ta su radili kada su shvatili da je neko drugi
video vie kvadrata od njih, npr. ponovo sam pogledao da vidim ta mi je promaklo, pokuao sam da pronaem greku u samoj vebi ili u instruktoru zbog
kojeg sam se oseao neprijatno.
6. Podstaknite diskusiju o vebi tako to ete pitati uesnike ta razliita
miljenja o broju kvadrata na crteu imaju zajedniko sa nainom na koji ljudi
sagledavaju probleme u konfliktnim situacijama.
1
10 11 12
17
23
18
21
19
22
20
24
13 14 15 16
27
25
30
26
28
29
Grafiki prikaz mogueg broja kvadrata koje su uesnici mogli da primete u ovoj vebi.
Svaki broj manji od 16 ili vei od 30 zahteva veoma kreativnan odgovor.
16
Konfliktni (SPK) trougao

Konflikti su kompleksni procesi, ali ipak, sve konfliktne situacije imaju
odreene zajednike osnovne elemente. Svi elementi meusobno utiu jedni
na druge.
Stavovi: strane opaaju, ili pogreno opaaju, jedne druge ali i same
sebe, pozitivno ili negativno; pod uticajem emocija kao to su strah,
bes, gorina i mrnja.
Ponaanja: postupci koje preduzima jedna strana u konfliktu prema
drugoj strani, s namerom da tu stranu natera da promeni svoje ciljeve
ili da odustane od njih.; obuhvata saradnju i prinudu, gestove koji
ukazuju na pomirenje ili na neprijateljstvo.
Kontekst: situacija, ukljuujui politike mehanizme, procese i institucije koje utiu na zadovoljavanje potreba za sigurnou, dobrobiti,
prepoznavanjem i identitetom.
PONAANJE
STAVOVI
KONTEKST
Subjektivne/objektivne dimenzije konflikta

Moe se rei da konflikti imaju dva nivoa ili dimenzije: prvi, spoljni prsten
negativnih emocija i psihikih stanja - subjektivnu dimenziju, koju ine npr.
strah, bes, zabrinutost, ljubomora, nepoverenje, neprijateljstvo i itav niz
drugih negativnih oseanja koja zamagljuju opaanje i spreavaju racionalnu
komunikaciju. Ovaj spoljni prsten moe da prikriva unutranji krug stvarnih
pitanja kojima bi se trebalo baviti. U teoriji reavanja konflikta, to je objektivna
dimenzija: istorijske injenice u vezi konflikta, sistemi vrednosti i uverenja
grupa u konfliktu, suprotstavljene pozicije zauzete po pitanju vlasnitva nad
zemljitem, resursima, drutvenim ulogama i pozicijama moi.
17
Upravljanje konfliktom: irok termin koji se esto koristi za oznaavanje

itavog spektra napora za konstruktivno uticanje na konflikt na nenasilan
nain; takoe se koristi i za upuivanje na ograniavanje, ublaavanje i obuzdavanje konflikta, pre nego za trajnu eliminaciju uzroka samog konflikta.
Poravnanje konflikta: jedan od pristupa konfliktu, koji naglaava postizanje
sporazuma izmedju strana kroz proces pregovaranja i pogadjanja. Proces
poravnanja konflikta esto ukljuuje pravljenje kompromisa i davanje ustupaka sa obe strane, pri emu nijedna strana ne moe ostvariti sve ciljeve (mada
razoaranje moe biti nadoknaeno obostranou kompromisa). Tree strane
esto koriste pritisak, podsticanje i/ili pretnje da bi ubedile strane u konfliktu da
se sporazumeju oko kompromisnog reenja.
Reavanje konflikta: tehnike postupanja sa konfliktom, usmerene na
obezbeivanje reenja koje je opte prihvatljivo za sve koji su ukljueni u konflikt. Reenje nije odluka nametnuta od strane nekakvog spoljnog autoriteta,
ve pre do njega zajedniki dolaze oni koji koji su direktno izloeni zajednikim
problemima. Reavanje konflikta podrazumeva bavljenje duboko ukorenjenim
uzrocima konflikta, promene ponaanja, kako ono ne bi vie bilo nasilno,
promene stavova, kako oni ne bi vie bili neprijateljski i promene struktura,
kako one ne bi vie bile eksploatatorske. Pomo u procesu reavanja konflikta
moe da prui neutralna, trea strana (npr. mediator/posrednik). Krajnji cilj
reavanja konflikta jeste ishod pobeda - pobeda.
Stilovi upravljanja konfliktom

Polazna taka upravljanja konfliktom jeste upravljanje samim sobom,
odnosno sopstvenim konfliktnim situacijama. Upravljanje sobom poinje poznavanjem i razumevanjem samog sebe. Postoji spektar razliitih stilova upravljanja konfliktom. Stil koji sami odluimo da upotrebimo u konfliktu zavisie od
situacije, ali e veina nas biti u stanju da identifikuje primarni lini nain bavljenja konfliktom. Nai stilovi su odreeni koliinom obzira koji imamo prema
odnosima i linim ciljevima zainteresovanih strana. Mi razvijamo svoje individualne pristupe konfliktu na bazi iskustava, naroito kulturnih. Kako postajemo
svesni naina na koji obino reagujemo pod konfliktnim stresom, imamo
mogunost izbora uskladjivanja svog ponaanja. Samo spoznaja je, dakle, tra18
jni zadatak mirotvoraca. Naravno, drugi korak jeste razumevanje i potovanje

stilova drugih ljudi, koji se mogu znatno razlikovati od naih sopstvenih.
Veba: Lini stilovi upravljanja konfliktom

Ciljevi:
Pruiti priliku uesnicima da razmisle o sopstvenom konfliktnom
ponaanju i identifikuju uobiajene stilove upravljanja konfliktom;
Razmatranje znaaja stilova upravljanja konfliktom za facilitatore i mediatore/posrednike.
Metod:
Popunite popis linih stilova u konfliktu. Razgovarajte o rezultatima sa partnerom. Razmotrite kako vi obino reagujete na koflikt, ukljuujui i strategije
koje moete koristiti za upravljanje i reavanje konflikta.
Diskusija:
Kakav je va stil? Naprimer, da li nastojite da izbegnete kanflikt da biste
sauvali odnose, da li se povlaite iz konflikta, da li se suprotstavljate pitanjima/stranama, da li se nadmeete po pitanjima da biste pobedili u konfliktu, dominirate nad drugim stranama, inite ustupke po nekim pitanjima
da biste ostvarili neke ciljeve, reavate probleme? Ili, da li je va stil
meavina navedenih stilova?
Ako je va stil meavina gore navedenih, pod kojim okolnostima biste
mogli koristiti jedan ili drugi odreeni stil?
Kakve su prednosti/nedostatci vaeg stila kada ste strana u konfliktu? A
kada ste trea strana?
ta se dogaa kada vi primenite svoj stil u situacijama u kojima ostale
strane imaju vrlo razliite stilove?
Koliko vam ovo saznanje pomae?
19
Kada prvi put ustanovim da razlike postoje...

A. ja se postaram da svi pogledi budu poznati i tretirani sa istom panjom,
ak i kada je u pitanju znaajno neslaganje.
Uopte nije karakteristina
Vrlo je karakteristina
B. ja posveujem vie panje obezbeivanju da drugi razumeju logiku i

prednosti mog poloaja, nego da njih zadovoljim.
C. ja obznanim svoje potrebe, ali ih malo priguim i traim reenja negde

po sredini.
D. ja se povuem iz rasprave na neko vreme da bih izbegao pritisak.

E. ja posvetim vie panje oseanjima drugih osoba, nego svojim linim ciljevima.
F. ja se postaram da moji planovi ne budu prepreka naim odnosima.

G. aktivno objanjavam svoje ideje ali se isto toliko aktivno trudim da

razumem i druge.
H. ja vie brinem o ciljevima koje ja smatram vanim nego o tome kako

drugi gledaju na stvari.
I. ja odluim da razlike ne zavreuju.

3
20
J. ja odustanem od nekih zahteva u zamenu za druge.

Ukoliko razlike opstaju a oseanja narastaju...

K. ja se aktivnije ukljuujem u diskusiju, traei nain da se zadovolje
potrebe drugih, ali i moje sopstvene.
L. ja ulaem vee napore da obezbedim da se istina sagleda na moj nain,

a manje da zadovoljim druge.
M. pokuavam da budem razuman ne traei potpuni prioritet, ali se

postaram da ipak dobijem bar deo onoga to sam hteo.
N. ja ne insistiram da stvari budu uraene na moj nain i pokuavam da

izvuem neto i iz zahteva ostalih.
O. stavljam na stranu sopstvene prioritete i postajem vie zainteresovan za

odravanje smirenih odnosa.
P. ja manje saraujem sa ostalima i traim nain da se distanciram.

Q. ja uradim ta treba uraditi i nadam se da e se odnositi popraviti kasnije.

R. ja uradim ta je neophodno da bi se smirila oseanja ostalih.

3
21
S. vodim rauna o eljama ostalih ali vrsto ostajem pri tome da i oni moraju poklanjati panju i mojim eljama.
T. ja se zalaem za posredovanje i kompromis, kako bismo mogli doneti

odluku i nastaviti dalje.
Popis stilova - Tabela rezultata

Kada ste zavrili, upiite brojeve koji odgovaraju svakoj izjavi u tabelu.
Naprimer, ako ste kod izjave B zaokruili odgovor 1, u tabelu upiite 1 na liniji ispod slova B. Potom saberite brojeve: B 1 + H 4 = 5 Smiren. Napiite brojeve
koje ste zaokruili za svaku situaciju ispod odgovarajueg slova. Saberite svaku
od 10 kolona na tabeli i upiite zbirove u odgovarajua polja ispod duple linije.
Smiren
Buran
Smiren
Buran
Smiren
Buran
Smiren
Buran
Smiren
Buran
Saradnja
(kontrolisanje)
Prisiljavanje
Nagodba
22
Izbegavanje
Poputanje
Sada navedite vae rezultate i nazive stilova, redom od najviih do najniih,

kako u koloni Smiren tako i u koloni Buran:
Smiren
Reakcija poto su se problemi /
konflikti prvi put pojavili.
Buran
Reakcija poto su problemi /
konflikti ostali nereeni i dobili na
intenzitetu.
rezultat
rezultat
Stil
Stil
Interpretacija rezultata
Ova veba daje vam po dve grupe rezultata za svaki od pet pristupa konfliktu. Smireni rezulati odnose se na vae reakcije kada se prvi put pojavi neslaganje. Burni rezultati odnose se na vae reakcije kada se stvari ne reavaju lako
i kada emocije postaju jae. to je va rezultat vei za pojedini stil, to je verovatnije da ete vi primeniti taj stil reagujui na konflikt. Najvei rezultat u svakoj
koloni ukazuje na preferentan ili primarni stil. Ukoliko dva ili vie stilova imaju
jednak rezultat, oni su jednako preferentni. Drugi najvei rezultat ukazuje na
rezervni stil, ako je njegova vrednost priblina vrednosti najveeg rezultata.
Ujednaen rezultat u svim stilovima ukazuje na kompletan profil. Osobe sa
kompletnim profilom obino su u stanju da lako izvre izbor izmeu razliitih
reakcija na konflikt.
23

Kontrolisanje (moj nain)
Scenario: Kontroliete ishod; obeshrabrujete
neslaganje; insistirate na prevazi vaih
pogleda.
Veliki
obziri
prema
odnosima
Gledanje na konflikt: Konflikt je oigledan; neki

ljudi su u pravu a neki nisu. Centralno pitanje
je ko je u pravu. Pritisak i prinuda su potrebni.
esto je pogodno...
Kada je na pomolu vanredna situacija.
Kada ste sigurni da ste u pravu i to vam
znai vie od ouvanja odnosa.
Kada je pitanje trivijalno a ostale nije briga
ta se deava.
esto je nepogodno...
Kada saradnja jo nije ni pokuana.
Kada je saradnja drugih vana.
Kada se koristi rutinski za veinu pitanja.
Kada se nepotrebno umanjije
samopotovanje ostalih.
Saradnja (na nain)

Scenario: Zagovarajte svoje poglede, dok
takodje traite i tudje. Pozdravljajte razlike;
identifikujte sve glavne obzire; generiite
opcije; traite reenja koja zadovoljavaju to
je mogue vie interesa; traite medjusobni
sporazum.
Gledanje na konflikt: Konflikt je prirodan, neutralan, zato priznajte razlike, nagradite svaju
jedinstvenost. Prepoznajte tenzije u odnosima i
kontraste u gleditima. Radite kroz konflikt
bliskosti.
esto je pogodno...
Kada su znaajni i pitanja i odnosi.
Kada je vana saradnja.
Kada je vaan kreativan ishod.
Kada postoji razumna nada da se zadovolje
svi obziri.
Kada je vreme kratko.
Kada su pitanja nevana.
Kada ste pretrpani "procesuiranjem".
Kada su ciljevi druge osobe bez sumnje
pogreni.
Nagodba (na pola puta)

Scenario: Podstiite poputanje; pogagadjate se;
podelite razliku; pronadjite poneto za svakoga;
nadjite se na pola puta.
Gledanje na konflikt: Konflikt je obostrana razlika
koja se najbolje razreava saradnjom i kompromisom. Ako svako predje polovinu puta, napredak se
moe postii demokratskim procesom.
Veliki obziri prema

odnosima
1
esto je pogodno...
Ako je saradnja vana, ali su vreme i sredstva
ogranieni.
Ako je pronalaenje nekog reenja, ak i slabijeg
od najboljeg, bolje od potpunog zatoja.
Ako e napori za saradnju biti pogreno
shvaeni kao prisiljavanje.
Ako je neophodno pronai najkreativnija
reenja.
Ako ne moete iveti sa posledicama.
24
Veliki obziri prema

odnosima
1

Izbegavanje ("nema naina")
Scenario: Odlaete ili izbegavate odgovor;

povlaite se; budite nedostupni,; skreite
panju.
Poputanje ("va nain")

Scenario: Prihvatite poglede drugih; putate
da prevagnu pogledi drugih; predajete se;
podravate; priznajete greku; odluujete da
to nije velika stvar ili vam nije stalo.
Gledanje na konflikt: Konflikt je beznadean;

izbegavajte ga. Zanemarite razlike; prihvatite
neslaganje ili se povucite.
Gledanje na konflikt: Konflikt je obino

poguban, zato popustite. @rtvujte sopstvene
interese; zanemarite pitanja; stavite odnose na
prvo mesto; sauvajte mir po svaku cenu.
esto je pogodno...
Ako je pitanje trivijalno.
Ako su odnosi beznaajni.
Ako je vreme kratko a odluka nije
neophoda.
Ako imate malu mo ali ipak elite da blokirate drugu osobu.
esto je pogodno...
Ako vam zaista nije stalo do pitanja.
Ako ste bespomoni, ali ne elite da blokirate drugog.
Ako je verovatno da ete se oseati
uvreenim.
Ako se koristi po navici da bi se obezbedilo
prihvatanje (Ishod: depresija i nedostatak
samopotovanja).
Ako ostali ele da saradjuju iali e se oseati
kao iznudjivai ako vi popustite.
Kada brinete o pitanjima ali i odnosima.
Ako se koristi po navici, za veinu pitanja.
Kada je verovatno da e ostati trag
negativnih oseanja.
Ako bi ostali mogu imati koristi od
obzirnog suprotstavljanja.
Grafika sredstva za analizu konflikta 2

Grafiko sredstvo za analizu konflikta je praktian i vizuelan nain za analizu
situacije. Sredstva koja su obuhvaena ovom radionicom i prirunikom su
kreativna i fleksibilna sredstva, na koja ne treba gledati kao na krute procese. Vi
se podstiete da ih, prema potrebi, prilagodite posebnim okolnostima koje
analizirate. Ova sredstva su ponavljano i efikasno koristili u mnogim, razliitim
tipovima konfliktnih situacija:
pojedinci koji rade sami, kao praktian proces ispitivanja i razumevanja
realnosti konflikta;
grupe ljudi, nastojei da pronadju naine pristupa konfliktu sa kojim su bili
suoeni;
grupe koje su nastojale da razviju medjusobno razumevanje odredjene
situacije, koristei analizu kao osnov za akciju;
2
Reagovanje na konflikt.
25
grupe na razliitim stranama u konfliktu, koje su nastojale da se meusobno razumeju i uvaavaju, istovremeno produbljujui sopstvenu analizu
onoga to se dogaa.
Primenjivale su ih grupe mukaraca i ena, razliitog drutvenog i kulturnog
porekla, crtajui olovkama ili markerima na papiru, kredom na tabli ili tapom
u praini; rei, simboli i objekti korieni su za predstavljanje ljudi, dogaaja i
ideja. Praktiari koji se bave razreavanjem konflikta, ustanovili su da samo njihovim isprobavanjem u praksi ljudi mogu potpuno razumeti kako im ova sredstva mogu pomoi.
Postoji vie raspoloivih vizuelnih sredstava, mada e ovde biti predstavljena samo tri. Koje vizuelno sredstvo vi izaberete da upotrebite, ili kojim redom
ete ih upotrebiti, zavisi od situacije koja se analizira. Vizuelna sredstva se esto
najbolje koriste u kombinaciji, pri emu jedno sredstvo naglaava odreene
faktore, pitanja ili momente u vremenu, koji se potom analiziraju drugim sredstvima. Sredstva ne pretenduju da budu nauna, ali ona otvaraju put za
sveobuhvatnu i efikasnu akciju.
Konfliktno drvo
Sredstvo se najbolje koristi u grupama - npr., kao kolektivna pre nego individualna veba. U mnogim konfliktima postojae itav spektar miljenja po
pitanjima ko to su:
ta je sr problema?
Koji uzroci se nalaze u korenu problema?
Kakvi efekti su nastali kao rezultat ovoga problema?
Koje je najvanije pitanje kojim bi naa grupa trebalo da se bavi?
Konfliktno drvo nudi metod timu, organizaciji, grupi ili zajednici, da identifikuje pitanja koja svako od njih vidi kao znaajna i da ih, potom, razvrsta u tri
kategorije:
1. sr problema
2. uzroci
3. efekti
26
Ba kao i kod drveta, deo koji mi jasno vidimo (npr. granje i lie) je vidljiva
manifestacija konflikta - efekti koje konflikt ima po same strane i po neposredno okruenje. Sr problema (ili stablo) jeste osnova iz koje ti efekti izrastaju.
Napokon, u samom korenu konflikta (ili drveta), esto sakriveni ili duboko ukorenjeni, nalaze se uzroci.
ta je to?
Grafiko sredstvo, koje koristi sliku drveta da bi razvrstalo kljuna konfliktna
pitanja.
Svrha
Da stimulie diskusiju o uzrocima i efektima konflikta;
Da pomogne grupi da se sporazume oko sri problema;
Da olaka grupi ili timu da donese odluku o prioritetima u bavljenju konfliktnim pitanjima;
Da se poveu uzroci i efekti, kako medjusobno tako i sa samom organizacijom.
Kada ga koristiti?
U sluaju grupe koja ima tekoa u sporazumevanju oko sri problema u
svojoj situaciji;
U sluaju tima koji bi trebalo da odlui kojim konfliktnim pitanjima bi trebalo da pokua da se bavi.
Kako ga koristiti?
1. Nacrtajte drvo, sa korenom, stablom i granama, na velikom komadu papira, tabli, zidu kue ili zemlji.
2. Dajte svim ljudima indeksne kartice ili nalepnice, na kojima treba da
napiu par rei, ili nacrtaju simbol ili sliku, kojima e predstaviti kljuna pitanja
u konfliktu, kako ih sami vide.
3. Pozovite ljude da zakae svoje kartice na drvo:
27
Na stablo, ako misle da je u pitanju sr problema;

Na koren, ako misle da se radi o korenu problema;
Na grane, ako misle da su u pitanju efekti.
Mnoga pitanja mogu biti vidjena i kao uzroci i kao efekti konflikta, pa se
mogu nai na oba mesta.
4. Poto sve kartice budu postavljene na drvo, neko bi trebalo da organizuje
diskusiju o lociranju pojedinih pitanja, naroito sri problema.
5. Dodatni sledei korak bio bi traiti da grupa vizuelizira sopstvenu organizaciju kao iv organizam (npr. ptica, crv, brljan) i postavi ga na drvo u odnos
prema pitanjima kojima se trenutno bavi. Da li je trenutni rad usredsreen
uglavnom na posledice, na korenje ili na sr problema?
6. Ukoliko je sporazum postignut, ljudi mogu eleti da odlue o tome kojim
pitanjima ele prvo da se bave u suoavanju sa konfliktom.
7. Ovaj proces moe potrajati neko vreme i treba ga nastaviti na sledeim
sastancima grupe.
U bilo kom konfliktu, razliite strane imaju razliita iskustva i kontrastna
opaanja. Zato e, verovatno, konflikt pripisati razliitim razlozima. Jedna
strana, naprimer, moe tvrditi da je koren problema nepravda, dok druga
strana moe smatrati da je to nesigurnost. Svaka grupa je usredsreena na
pitanja koja je najvie brinu i posebno na oblasti koje je najvie pogadjaju. Svi
uzroci i pitanja su znaajni i njima se mora baviti pre nego to se moe razreiti
konflikt. U meuvremenu, mnogo negativne energije moe biti usmereno na
one koji vide razliite uzroke ili se usredsreuju na razliita pitanja. Izazov je
pokuati pomoi svima koji su ukljueni da sagledaju da su sva razliita pitanja
deo problema - mada e neka od njih imati vei znaaj ili zahtevati hitnije
reavanje od drugih.
28
Veba:
Analiza konfliktnog drveta
Ciljevi:
Uvebavanje korienja konfliktnog drveta kao grafikog sredstva za analizu konflikta;
Identifikacija konfliktnih pitanja u kontekstu u kojem radi vaa organizacija.
Identifikacija bilo kojih pitanja kojima se organizacija bavi, ili pitanja kojima
bi organizacija trebalo da se bavi.
Metod:
U maloj grupi, koristei grafiki prikaz konfliktnog drveta, sledite napred navedene korake da biste analizirali konfliktna pitanja (probleme, uzroke i efekte) u
kontekstu u kojem radite (npr. Kosovo).
Diskusija:
Koje grupne procese ste koristili?
ta ste nauili o konfliktnim pitanjima korienjem konfliktnog drveta?
Kako ste se oseali koristei konfliktno drvo kao sredstvo za analizu konflikta?
Mapiranje konflikta
Mapiranje je tehnika koja se koristi za grafiko predstavljanje konflikta,
postavljanjem strana u kako u odnose prema problemu, tako i u odnose jednih
prema drugima. Kada ljudi sa razliitim pogledima zajedno mapiraju svoju
situaciju, oni saznaju kakva su tudja iskustva i percepcije.
ta je to?
Vizuelna tehnika za prikazivanje odnosa izmeu strana u konfliktu?
29
Svrha
Da se bolje razume situacija;
Da se jasnije sagledaju odnosi izmeu strana;
Da se pojasni gde lei mo;
Da se proveri ravnotea sopstvenih aktivnosti i kontakata;
Da se uoe saveznici ili mogui saveznici;
Da se identifikuju prostori za intervenciju ili akciju;
Da se proceni koliko je ve postignuto.
Kada ga koristiti?
Ranije u procesu, zajedno sa drugim sredstvima za analizu;
Kasnije, da se identifikuju mogua polazita za akciju, ili da se pomogne u
procesu graenja startegije.
Kako mapirati konfliktnu situaciju?

1. Odluite ta elite da mapirate, kada i iz koje perspektive. Odaberite
odreeni momenat u specifinoj situaciji. Ukoliko pokuate da mapirate
celinu regionalnog politikog konflikta do detalja, rezultat vam moe
oduzeti toliko vremena i biti toliko obiman i kompleksan, da zaista ne
bude upotrebljiv. esto je korisno napraviti nekoliko mapa iste situacije,
ali iz razliitih perspektiva, pa potom videti kako ih razliite strane doivljavaju. Pokuavanje pomirenja razliitih gledita predstavlja realnost rada
na konfliktu. Vano je da se pitate da li e oni koji stoje na odredjenim
stanovitima stvarno prihvatiti va opis njihovih odnosa sa ostalim
stranama.
2. Nemojte zaboraviti da postavite sebe i svoju organizaciju na mapu.
Postavljanje sebe na mapu je podseanje da ste vi deo situacije, da niste
iznad nje, ak i kada je analizirate. Vas i vau organizaciju drugi posmatraju na odreene naine. Vi moete imati kontakte i odnose koji nude iotvaraju mogunosti za rad sa stranam ukljuenim u konflikt.
30
3. Mapiranje je dinamino - ono odraava odreeni momenat u

promenljivoj situaciji i ukazuje na akciju. Ova vrsta analize trebalo bi da
ponudi nove mogunosti. Neka od pitanja koja treba postaviti dok vrite
mapiranje jesu:
ta se moe uiniti?
Ko to najbolje moe uiniti?
Koji je najbolji momenat?
Kakve osnove treba postaviti unapred, kakve strukture graditi naknadno? Korisno je mapirati pitanja izmedju strana u konfliktu. Zato postoji
konflikt? Ona mogu biti smetena u kuicu, ili moete utvrditi sopstveni
nain kako da prikaete pitanja.
4. Takoe moete da crtate kuice da biste ukazali na gledita glavnih strana.
To e pokazati koliko one razliito vide kontekst, a potom vam pomoi da
pronaete polazne take za bavljenje konfliktom.
5. Mapiranje, samo po sebi, ne moe da obezbedi sve odgovore. Kao i sva
ostala sredstva, ono samo obezbedjuje uvid u prirodu konflikta. esto u
samom korenu lee pitanja koja predstavljaju osnovu posmatranih
odnosa.
Veba: Analiza mapiranja konflikta
Ciljevi:
Uvebavanje korienja mapiranja konflikta kao grafikog sredstva za analizu konflikta;
Identifikacija strana u konfliktu, njihovih odnosa i konfliktnih pitanja u kontekstu u kojem radi vaa organizacija;
Da istraite gde ste vi i vaa organizacija u odnosu na te strane i da utvrdite
da li postoji prostor za rad na ovoj konfliktnoj situaciji.
Metod: U malim grupama, koristite sredstvo mapiranja konflikta da analizirate strane u konfliktu, odnose i pitanja u kontekstu u kojem radite (npr.
Kosovo). Neka od pitanja koja biste mogli postaviti su:
31
Koje su glavne strane u ovom konfliktu?

Koje druge strane su ukljuene ili povezane na neki nain, ukljuujui marginalizovane grupe i eksterne strane?
Kakvi su odnosi izmeu svih ovih strana i kako oni mogu biti prikazani na
mapi? Savezi? Bliski kontakti? Raskinute veze? Konfrontacije?
Da li postoje kljuna pitanja izmedju strana koja bi trebalo pomenuti na
mapi?
Gde se nalazite vi i vaa organizacija u odnosu na te strane? Da li vi imate
neke posebne odnose koji bi mogli ponuditi prostor za rad na ovoj konfliktnoj situaciji?
Diskusija:
Kako ste se oseali koristei mapiranje konflikta kao sredstvo za analizu konflikta?
Koje grupne procese ste koristili?
ta ste nauili o stranama u konfliktu, odnosima i pitanjima, koristei sredstvo mapiranje konflikta?
Zavrna veba
Zamolite uesnike da formiraju krug, dodajte jednom od njih loptu i zatraite
da predloi koncept ili znaajnu temu obuke, bilo za taj dan ili tu nedelju.
Potom taj uesnik dodaje loptu sledeem uesniku i postupak se nastavlja sve
dok svi uesnici steknu priliku da daju svoj prilog bazi podataka.
Energizer
Materijal
Kopije testova za sve uesnike.
Cilj
Pokazati da ljudi uglavnom nisu paljivi kada itaju ili kada sluaju.
32
Metod
Podelite kopije uesnicima i dajte im tano tri minuta. Po isteku tog vremena, vi
ete prekinuti veinu uesnika, to znai da oni nisu bili paljivi i nisu izvrili
zadatak.
Diskusija
Zamolite uesnike da razmene svoja oseanja tokom i nakon igre.
Trominutni test:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
Proitajte sve pre nego to uradite bilo ta;

Napiite svoje ime u gornjem desnom uglu papira;
Zaokruite re ime u drugoj reenici;
Nacrtajte pet malih kvadrata u gornjem levom uglu papira;
Izgovorite glasno svoje ime;
Napiite ponovo svoje ime ispod naslova na ovom papiru;
Potom ispod imena napiite DA, DA, DA;
Nacrtajte krug oko pete reenice;
Napiite X u donjem levom uglu ovog papira;
Ukoliko vam se ne dopada ovaj test, glasno recite DA, u suprotnom
glasno recite NE;
Glasno izgovorite svoje PREZIME kada doete do ove instrukcije;
Na desnoj strani ovog papira pomnoite 66 sa 7;
Nacrtajte pravougaonik oko rei papira u etvrtoj reenici;
Ukoliko mislite da ste dovde paljivo sledili instrukcije, kaite: JESAM;
Na levoj strani papira saberite 69 i 98;
Brojte naglas unazad od 10 do 1;
Ustanite, okrenite se oko sebe i ponovo sedite;
Recite glasno: Pri kraju sam, sledio/la sam instrukcije;
Ako doete do ove instrukcije, kaite glasno: Ja sam lider u praenju
instrukcija;
Sada, kada ste sve paljivo proitali, kao to je reeno u instrukciji broj
1, uradite samo instrukciju broj 2.
33
FACILITACIJA
Ciljevi:
Da se uesnici upoznaju sa facilitacijom kao vanim skupom vetina;
Da se obezbede mogunosti za uvebavanje ovih vetina u bezbednom,
participativnom okruenju;
Da se razume kako su vetine facilitacije povezane sa posredovanjem i
ostalim procesima konfliktnog intervenisanja.
Definicije
Facilitacija (po latinskom: Facilis, ili lako) ima znaenje da se neto olakava.
Raditi sa grupom ljudi esto moe biti teko, naroito ukoliko oni diskutuju o
vanim, kompleksnim ili osetljivim pitanjima. Zato je esto korisno imati jednog
ili vie ljudi koji imaju zadatak da ublae proces zajednikog rada uspostavljajui bezbedno okruenje za otvoreno komuniciranje i upravljaju dinamikom
grupe.
Facilitacija je irok termin koji obuhvata razne vetine i funkcije. Facilitatori
moraju biti dovoljno fleksibilni da primene irok spektar vetina u skladu sa
potrebama grupe. Vetine facilitacije mogu se koristiti:
na sastancima,
na radionicama,
u posredovanju,
u procesima kreiranja politike ili donoenja odluka,
u drugim grupnim komunikacijama ili procesima reavanja problema / reavanja konflikta.
Posredovanje je strukturiran proces u kojem neutralna trea strana pomae
ljudima ili grupama ukljuenim u nesporazum da komuniciraju i razree konflikt. Facilitacija je iri termin, koji se koristi da ukae na bilo koju situaciju u
kojoj jedna osoba pomae grupnu komunikaciju i proces donoenja odluka.
Meutim, skup vetina koje se koriste u procesu facilitacije je isto tako neophodan i za proces posredovanja.
35
Izraz facilitator ... obino se odnosi na nekoga ko upravlja nekom vrstom interakcije i ko je usredsreen na usmeravanje i usavravanje procesa interakcije.
Facilitatori obino nemaju glavnu ulogu u procesu, ve pokuavaju da
pomognu grupi da ostvari svoje ciljeve ili svrhe. Posredovanje u osnovi predstavlja oblik facilitacije usredsreene na pomaganje ljudima da ree identifikovan konflikt. Uopte uzev, posrednici facilitiraju proces pregovaranja...
Koncept facilitacije je urok i donekle nejasan, pa se veliki broj aktivnosti naziva
facilitacijom. Mediatori/posrednici se ponekad nazivaju facilitatorima, isto kao i
treneri, savetnici, vodje timova i grupni terapeuti. Mene su ponekad angaovali
kao facilitatora jer ljudi nisu eleli posrednika, a ponekad kao posrednika jer ljudi
nisu eleli facilitatora, i u oba sluaja trebalo uraditi isti posao - odnosno, pomoi
grupnu komunikaciju o konfliktu i stii do sporazuma kako nastaviti dalje.3
ta BI TREBALO a ta NE BI TREBALO da rade facilitatori:
Facilitatori BI TREBALO da:
postavljaju i odravaju granice da bi zadrali diskusiju u okvirima teme i
ouvali ton meusobnog uvaavanja;
paljivo posmatraju dinamiku i atmosferu grupe i, prema potrebi, ih prilagoavaju;
stvaraju okruenje u kojem se razlike prihvataju i istrauju; modeliraju
dobro sluanje i jasnu komunikaciju uz uvaavanje;
upotrebljavaju korisna pitanja, da bi pomogli grupi da pojasni oblasti koje
su nejasne, ili da dospe do donoenja odluka;
sprovode procese kreativnog generisanja opcija (istraivanja novih ideja);
posmatraju potrebe ljudi, npr. pauza za 'protezanje', malo ale, promena
ritma.
pomau ljudima da ue na sopstvenom iskustvu, pomou paljivog posmatranja i konstruktivnih povratnih informacija.
Facilitatori NE BI TREBALO da:
kontroliu ljude ili diskusiju.
moraliu ili izriu sud o onome to lanovi grupe govore.
3 Bernard Mayer (2000), The Dynamics of Conflict Resolution (San Francisco, CA: Jossey-Bass), pp. 226.
36
Facilitacija
se ponaaju kao 'strunjaci' ili predavai. Grupa sama mora da dodje do

svojih odluka i da poseduje svoje odluke.
se ponaaju kao lanovi grupe. Facilitatori su neka vrsta andjela uvara koji
mogu ponuditi ideje i poglede, ali samo kada je to neophodno.
Istraivanje novih ideja

Istraivanje novih ideja ili prve misli predstavlja jedan od metoda koji
mogu pomoi grupi u procesu generisanja kreativnih ideja. Klju je u
dozvoljavanju da ideje nadiru bez kritikovanja i procenjivanja. Kreativnost
lako moe biti saseena u korenu preranim procenjivanjem.
Vi moete istraivati nove ideje za reavanje odreenog pitanja. Vi
takoe moete istraivati i nove kriterijume ili karakteristike nekog
dobrog reenja.
Metod
Facilitator napie temu ili pitanje na vrhu velikog lista papira, pa potom
zatrai od lanova grupe da izraze svoje ideje, u formi kratkih reenica
koje se mogu brzo zapisati. Uverite ih da e i naizgled lude i neostvarljive
ideje stimulisati njihovo kreativno miljenje,, kao i da e se ozbiljno diskutovati poto zavre sa generisanjem opcija. Ton bi trebalo da bude energian i kreativan.
Smernice
Ne presuujte: Nijednu ideju ili predlog, ma koliko slobodne, ne bi trebalo odbacivati ili ispravljati. Kasnije e biti vremena za procenjivanje.
Sve je prihvatljivo: Podstiu se originalne, neobine i smene ideje.
Igrajte na kvantitet: to je vie ideja, vee u anse da se nae pobednik.
Saraujte: U redu je graditi na idejama drugih ljudi.
37
Davanje povratne informacije

Davanje povratne informacije predstavlja jedno od osnovnih sredstava za
uenje i vetinu znaajnu za facilitatore. Ono pomae drugima da budu
svesni naina na koji se prihvata njihova komunikacija, podstie ih da je
poboljavaju i prua mogunosti za izraavanje sopstvenih misli i
oseanja.
Odaberite odgovarajue vreme i mesto.
Odaberite odgovaraju temu: povratne iformacije su korisne samo ako
se odnose na ono to druga osoba moe da promeni ukoliko to eli.
Ponite od onoga to su drugi dobro uradili. Kaite ta mislite da je
pozitivno ili dobro uraeno.
Preite na stvari koje bi trebalo poboljati.
Aludirajte na postupke, a ne na osobe (Ono to ste rekli je bilo
pogreno, a NE Vi ste pogreili).
Budite odreeni! (Kada ste rekli ... to je bilo pogreno, a NE Sve je to
bilo pogreno)
Budite konstruktivni (Kako bi bilo da se to uradi ovako? , a NE To nije
bilo ba dobro)
Pitajte drugu osobu kako reaguje na ono o emu vi govorite (ta vi mislite?).
Ograniite koliinu povratnih informacija koje dajete; prevelik obim
nije upotrebljiv!
Budite skromni: bolje je da sugeriete, nego da drugima govorite ta
bi trebalo da rade! Imajte na umu da moda i vi ne razmiljate na ispravan ili odgovarajui nain. Drugi ljudi mogu da biraju da li e uvaiti
ono to im vi govorite.
Osnovna pravila
Osnovna pravila su od vitalnog znaaja za svaku grupnu komunikaciju ili
proces reavanja problema (npr. sastanak, radionica, posredovanje), ak i ako
nisu izreena. Ona predstavljaju skup oekivanja ili zahteva, koja uesnici imaju
jedni u odnosu na druge, da bi sastanak bio efikasan.
38
Facilitacija
Postojanje utvrenog skupa osnovnih pravila pre samog sastanka, predstavlja najbolji nain za predupreivanje bilo kakvih problema i spreavanje
tekih ljudi da prekidaju proces. Ukoliko se vi susretnete sa takvim, prekidakim
ponaanjem, uvek moete podsetiti ljude (prvo ljubazno!) da su se sporazumeli
da e potovati pravila i da mogu uestvovati smo pod uslovom da potuju ta
pravila.
Sledi spisak moguih osnovnih pravila koja su se pokazala kao korisna za
grupe u razliitim okolnostima. Kada vi facilitirate ili posredujete, trebalo bi da
vi i vai uesnici odaberete odgovarajui skup koji zadovoljava potrebe vaeg
specifinog procesa.
Potujte jedni druge.
Potujte poverljivost.
Sluajte jedni druge - bez upadica.
Budite otvoreni i iskreni.
Ponudite podrku, a ne samo kritiku.
Svi uestvuju, niko ne dominira.
U redu je ne slagati se.
Dogovorite i potujte vremenska ogranienja.
Preuzimajte rizike - budite kretaivni.
Obrazloite zato je neka ideja neostvarljiva, nemojte je samo odbaciti.
Budite grubi prema problemima ali budite neni prema ljudima.
Podsticanje po izboru: uesnici e biti podsticani ali e imati pravo izbora
da li da uestvuju ili ne.
Ostala?
Ciljevi facilitacije
Otvaranje i unapreivanje kvaliteta komunikacije izmeu strana:
Podsticanjem strana da artikuliu svoje interese;
Modeliranjem efikasnih tehnika komuniciranja;
Stvaranjem sigurnog okruenja za otvorenu razmenu;
Sluanjem, parafraziranjem i formulisanjem;
39
Unapreenje odnosa izmeu strana:

Zahtevanjem uzajamnog potovanja za pregovarakim stolom;
Podsticanjem saradnje i naglaavanjem prednosti vrstih radnih odnosa u
kontekstu pregovaranja;
Prepoznavanjem emocija i odgovaranjem na njih.
Pomaganje da se postigne dogovor prihvatljiv za sve strane:
Pomaganjem stranama da artikuliu sopstvene interese;
Isticanjem zajednikih interesa;
Pojanavanjem i suavanjem spornih pitanja.
Obezbeivanje sigurnog foruma za iznoenje razlika:
Kontrolisanjem procesa tako da ne buknu temperamenti;
Potovanjem potrebe svih strana za poverljivou;
Pomaganjem stranama da sauvaju obraz;
tienjem strana od verbalnog (ili fizikog) napada.
Poboljavanje naina na koji strane razumeju probleme:
Olakavanje otvorene diskusije o problemima i pitanjima, ukljuujui njihove razloge;
Podsticanjem strana da iskau svoje potrebe;
Usredsreivanjem diskusije;
Proveravanjem opte poznatog.
Osposobljavanje strana da ostvare svoje interese i upravljaju konfliktom:
Podsticanjem strana da artikuliu svoje potrebe;
Stvaranjem foruma na kome se mirno moe diskutovati o razlikama;
Uvoenjem vetina i tehnika reavanja konflikta.
Graenje kredibiliteta i poverenja u facilitatora i proces pregovaranja:
Odravanjem potpune nepristrasnosti;
40
Facilitacija
Izgraivanjem i uvrivanjem osnovnih pravila i normi;

Isticanjem ostvarenog napretka.
Spreavanje dolaska u pat poziciju i kreiranje procesa za izlazak iz nje:
Provera injenica;
Ponovnim usredsreivanjem strana na njihove interese.
NAPOMENE ZA FACILITATORE
Treba da... :
Ne treba da... :
pomaete u stvaranju opcija
delite savete
proveravate injenice
presuujete
tretirate sve strane sa potovanjem
drite pridike
diete (iskoristite momenat
pokazujete iznenaenje
da se saberete)
doputate stranama da
savetujete
izraze svoja oseanja

potujete razliitosti
moraliete
pokazujete neutralnost
zauzimate strane
podstiete puno uee
dominirate
budete svesni osetljivosti
vreate strane
zakljuujete putem otvorenih
unakrsno ispitujete
i pomiljenih pitanja
se vodite za onim to
nameete sopstvene
je znaajno stranama
vrednosti ili program
kontroliete proces a ne ishod
nameete reenja
zadrite distancu
gubite strpljenje
41
Posmatranje
Vano je da facilitatori budu pomni posmatrai grupe kojoj pomau. Da biste
mogli da reagujete kako treba i upravljate procesom komunikacije, morate biti
u stanju da:
uoite nivo zainteresovanosti grupe;
uite ko eli da govori a ko ne govori ili mu nije pruena prilika da govori;
procenite dinamiku grupe.
Veba: Ko je lider?
Cilj: Uvebavanje paljivog posmatranja dinamike grupe.
Metod:
Uesnici sede ili stoje u krugu. Jedna osoba (Posmatra) se zamoli da izae is
prostorije, a ostali uesnici izaberu jednu osobu u krugu da bude Lider. Svi
ostali u krugu e imitirati ponaanje Lidera, npr. pucketanje prstima ili
prekratanje nogu. Kada se Posmatra vrati u prostoriju, staje u sredinu kruga
i pokuava da pogodi ko je Liderpaljivo posmatrajui grupu. Lider i ostali
lanovi grupe ine sve to mogu da bi sakrili identitet Lidera. Posmatra moe
da pogaa tri puta. Ukoliko pogodi, Lider postaje novi Posmatra. Ukoliko ne
pogodi, mora da pokua ponovo.
Diskusija:
Koliko je bilo teko ili lako pogoditi ko je lider? Zato?
Zato je vano da da facilitator posmatra i razume skrivene procese u vaoj
grupi?
42
Facilitacija
Izgradnja vetina 1: UNAPREENO SLUANJE

U Razumevanju Konflikta, uesnici su se upoznali sa osnovama vetina
dobrog sluanja. Sada prelazimo na unapreene vetine i koncepte komunikacije, usredsreujui se na reflektivno sluanje.
Efikasna komunikacija je uvek interaktivna i zahteva da uesnici formiraju
neku vrstu komunikacionog partnerstva. Ljudi moraju jedni drugima da
pomau u komunikaciji, naroito kada se nau u konfliktnim situacijama. Pored
toga, ljudi mogu sluati na naine koji olakavaju ili oteavaju komunikaciju.
Jedan od najmonijih naina da trea strana pomogne u procesu reavanja
konflikta jeste da obnovi pokudane veze u komunikaciji izmeu suprotstavljenih strana. Uspostavljanje pozitivnog i pouzdanog procesa komunikacije
meu stranama u konfliktu nee samo po sebi reiti konflikt ukoliko nisu
povoljni i ostali uslovi. Komunikacija jeste neophodan, ali nije i dovoljan uslov
za reavanje kompleksnih konflikta.
Nema niega jednostavnog u dobroj komunikaciji. Znaenje rei i postupaka iroko varira medju ljudima iz razliitih drutava, kao i medju ljudima u
odnosima nejednake moi. Pojava policajca u mranoj gradskoj ulici, naprimer,
jednoj osobi komunicira zatitu i sigurnost a drugoj opasnost i strah.
Razumevanje potencijalnih pitanja kulture i moi, i kako ona mogu biti komunicirana unutar grupe koju vi facilitirate, je osnovno za sprovoenje efikasnog
procesa komunikacije.
Blokatori komunikacije
Neverbalni blokatori: oni obuhvataju govor tela kojim se poruuje da
osoba nije zainteresovana, nema elju ili nije u stanju da stvarno slua.
Imaju razliitu formu: vrpoljenje, gestovi koji skreu panju, zevanje,
prazan ili osuujui izraz lica, fiksirajui kontakt oima, napet ili preterano
oputen poloaj tela, itd. Studije pokazuju da svega 15% komunikacije
otpada na rei ili sadrinu, dok se 25% odnosi na ton glasa, a 60% na
neverbalno ponaanje.
43
Verbalni blokatori: Ovo su verbalne rekacije koje blokiraju sluanje i

obezoruavaju ostale. Mogu biti odgovarajui u odreenim okolnostima,
ali uopteno podrazumevaju miljenje: Vi niste dovoljno dobri, dovoljno
pametni, dovoljno jaki; ja znam bolje.
Savetovanje: Govoriti govornicima kako da ree svoje probleme.
Zato ne biste samo
Moda bi trebalo da
Ja bih pokuao da se opustim i ne bih to primao tako ozbiljno.
Presuivanje: Negativno ocenjivanje govornika i/ili njihovog problema.
Nemojte biti tako kruti po tom pitanju.
To nije vrlo konstruktivan stav.
Ja mislim da biste upravo vi morali da se suoite sa problemom.
Analiziranje/Dijagnosticiranje: Govoriti govornicima o njihovim

motivima, korenima problema itd.
Ono to vas zaista mui jeste
Vaa nesigurnost izbija na povrinu. Zato ste tako osetljivi.
Moda vas ona podsea na vau majku, koja je
Zatvoreno ispitivanje: Nametljivo traenje informacija o govornikovom problemu, koje esto podrazumeva i presuivanje.
Zato ste to uradili?
Da li ste vi ljubazni i obzirni onoliko koliko biste mogli biti?
Da li ste razmislili o tome da mu jednostavno oprostite?
Uveravanje/Minimiziranje: Pokuavati uiniti da se govornici oseaju
bolje minimiziranjem znaaja njihovog iskustva.
Nemojte brinuti zbog toga. Uspeete vi to.
Nije to nita naroito. Svima nam se to dogaalo.
Glavu gore. Za mesec dana sve e izgledati drugaije.
44
Facilitacija
Veba: Nesasluane rei

Najvaniji element dobre komunikacije jeste sluanje. Facilitator mora biti u
stanju da dobro slua, da bi pratio i razumeo ta se dogadja unutar grupe.
Takoe je vano da facilitator modelira vetine dobrog sluanja, kako bi podstakao lanove grupe da aktivno sluaju jedni druge.
Dobro sluanje je esto prva rtva eskaliranja konfliktne situacije. Kada smo
povreeni, ili kada se snano ne slaemo sa drugima, mi normalno prestajemo
da sluamo i poinjemo da reagujemo odbrambeno na ono to mi mislimo da
oni govore, umesto na njihove prave rei, pojaavamo pogrenu komunikaciju
i ulazimo u negativnu spiralu konflikta. Jedan od naina za prekidanje ovakvog
modela ponaanja jeste vebanje reflektivnog sluanja: povratnog ponavljanja ili saimanja svojim reima sadraja i oseanja komunikacije govornika, tako
da oni znaju da smo sasluali i razumeli njihove poruke.
Ciljevi:
Dalje uvebavanje vetina aktivnog i reflektivnog sluanja;
Uenje metode proveravanja da li ispravno ujemo ono to druga osoba
govori, ak i ako se ne slaemo sa njom.
Metod:
1. Podelite se u parove. Odredite osobe A i B.
2. Osoba A saoptava izjavu koja odraava njegova lina uverenja. Naprimer:
Ja mislim da je sloboda kretanja svih ljudi najznaajnije pitanje u ovoj
oblasti, i svi bi trebalo odmah da uloimo energiju u bavljenje ovim pitanjem. Osoba B sumira ono to je rekla osoba A i nastavlja diskusiju novom
izjavom. ak i ako se lino slae sa prethodnom izjavom, izjava osobe B
trebalo bi da bude kontradiktorna izjavi osobe A. Kada osoba B saopti
svoju izjavu, osoba A sumira njenu izjavu i odgovara na nju. Diskusija
izmeu suprotstavljenih pogleda se nastavlja na takav nain, uz sumiranje
svake prethodne izjave pre nego to se izloi sledei stav.
45
Diskusija:
Koliko vam je bilo teko ili lako da tano rezimirate izjavu sa kojom se niste
sloili?
Kakve efekte je na vas imalo reflektivno sluanje sopstvenih stavova?
Veba: Debata sa reflektivnim sluanjem

Ciljevi:
Uvebavanje vetina unapreenog aktivnog sluanja u grupnim situacijama;
Sticanje iskustva upotrebom korisnog sredstva za facilitaciju grupnih
diskusija.
Metod:
Smestite se udobno u grupi od 6 do 7 uesnika. Ovo e biti grupna diskusija o kontroverznoj temi. Upotrebite sat ili narukvicu jednog od uesnika kao
indikator koji oznaava govornika. Moete govoriti samo ako vi drite
indikator, i ne moete govoriti due od 2 minuta svaki put.
Prvi govornik e kratkom izjavom izraziti vrlo kontroverzno gledite (neka
bude to skandaloznije - ovo je ske koji se najbolje igra ako su prisutni
izuzetno suprotstavljeni pogledi). Naprimer:
1. Obrazovanje ena dalje od srednje kole je traenje sredstava, jer e
veina njih ionako zasnovati porodicu i ostati kod kue.
2. Ne postoje legitimni razlozi da bilo ko poseduje sredstvo za ubijanje.
Svo oruje bi trebalo zabraniti.
3. Bombardovanje Kosova i Srbije od strane NATO-a predstavljalo je uasnu greku jer je njime uniteno vie domova i ivota nego to bi
meunarodna zajednica ikada mogla da opravda.
46
Facilitacija
Pre nego to bilo ko iznese sopstveni stav kao odgovor na prethodno iznet
stav, mora da sumira ta je rekao prethodni govornik.
Ukoliko prethodni govornik ne smatra da je sasluan na odgovarajui
nain, osoba koja izvetava mora ponovo da ga saslua i sumira njegovu
izjavu. Tek kada je sumiranje prihvaeno, moe prei na izlaganje svojih
stavova.
47
Izgradnja vetina 2: PREFORMULISANJE I NEOKRIVLJAVANJE

Jedan od znaajnih elemenata facilitacije (i posredovanja) jeste prevoenje
emotivnih, dubokih oseanja zabrinutosti, u zajedniki problem kojim e ljudi
da se bave. To zahteva neutralizaciju stranakog jezika koji ljudi koriste, kako bi
sve strane mogle prepoznati neki problem bez zauzimanja odbrambenih
stavova. Preformulisanje ukljuuje odgovaranje govorniku na nain koji
istovremeno potvruje govornikovo iskustvo i omoguava mu da odstupi od
odreenog stava prema prema potencijalno konstruktivnijem stavu.
Preformulisnje moe biti konstruktivno u sluaju kada je cilj ovlastiti strane u
konfliktu i otvoriti put ka obostrano prihvatljivim reenjima. Ono je manipulativno u sluaju kada je cilj drugu osobu uhvatiti u vau logiku zamku, i primeniti svoju mo bez obzira na druge. Preformulisanje moe funkcionisati na
razliitim nivoima, od proste izmene rei do dubljih promena znaenja.:4
Detoksifikacija: Na ovom nivou, preformulisanje je u osnovi promena
naina verbalne prezentacije jedne ideje, obzira, predloga ili pitanja, tako to
intrest strane ostaje izraen, ali se otklanjaju neproduktivan jezik, emocije,
zauzimanje stavova i optube. Najtei oblik ovog tipa preformulisanja jeste
osiguravanje da ni osnovni obziri ni intenzitet njihovog doivljavanja ne budu
minimizirani.
Klju je u IMENOVANJU ponaanja, posledica ili pitanja, bez njihove KARAKTERIZACIJE. uvajte se ponavljanja izbora etiketiranja jedne strane. Recimo, u
sledeem primeru, vi ne biste eleli da kaete: Jedno od pitanja je i nered u
kancelariji.
lan grupe: Sramota je na ta lii njen radni sto!
Facilitator: Jedno od pitanja jeste i koliko bi kancelarija trebalo da bude uredna.
Definicioni: U ovom sluaju, fokus je na redefinisanju pitanja ili konflikta,
tako da strane razumeju da one dele problem i da ga treba zajedniki reavati.
Klju je u ugraivanju osnovnih potreba ili obzira svih strana u zajedniku
4
Ovaj deo potie od Mayera (2000), pp. 135-138.
48
Facilitacija
problemsku izjavu ili predlog. Ovo esto ukljuuje menjanje nivoa optosti ili
posebnosti na kojem se neko pitanje ili ideja predstavljaju, a takoe i menjanje vremenskog okvira u kojem se razmatraju.
lan grupe: Ta politika je seksistika.
Facilitator: Trebalo bi da pomognemo organizaciji da razmotri kako njena
politika razliito utie na enske i muke lanove.
Metaforiki: Na ovom nivou, facilitator pokuava da pronae nove ili izmenjene metafore za opisivanje situacije ili koncepta, menjajui tako i nain na koji
se na njih gleda. To zahteva osetljivost u naglaavanju znaenja koje metafora
ili govor imaju za ljude, naroito ukoliko radite sa ljudima razliitog kulturnog
porekla.
lan grupe: Moja kancelarija je moje utoite, a on stalno upada u nju bez
pitanja!
Facilitator: Organizacija je kao brod na puini: svi moramo da radimo zajedno i da delimo svoje resurse, inae emo potonuti!
JA IZJAVE
Drugi vaan nain preformulisanja u situacijama jeste korienje jezika koji
nikome ne namee odgovornost za vaa oseanja i opaanja. Ja izjava je nain
jasnog izraavanja vaeg pogleda na situaciju. Ona ukljuuje izraz naina na
koji ste vi pogoeni, i kako biste eleli da se ona promeni. Najbolja Ja izjava je
osloboena oekivanja i okrivljavanja. Otvara prostor za diskusiju i preputa
sledei korak drugoj osobi.
Nastojte da vae Ja izjave budu jasne (to znai, precizne) i iste (to znai,
bez okrivljavanja i osuivanja).
uvajte se Vi izjava koje krive druge, nameu im odgovornost, zahtevaju
od njih promene ili sadre pretnje. Naprimer: Kada namerno treska nogama po kui dok svi spavaju, ti se inati i ne potuje nas, i mora prestati to
da radi pre nego to sizuacija izmakne kontroli.
49
Formula Ja izjave: Kada vi ... ja oseam ...a ono to bih ja eleo jeste ...
Postupak: Izjava injeninog stanja. Uinite je to objektivnijom i odreenijom: Kada tri niz stepenice u tim izmama pre nego Kada treska nogama
po kui. Objektivna formulacija ne nosi okrivljavanje i doputa mogunost poricanja od strane druge osobe.
Moja reakcija: Trebalo bi da bude formulisana na takav nain da priznaje
subjektivnost vaih emocija (Ja se oseam besno, povreeno, omalovaeno,
ignosrisano) ili nain na koji elite da postupite (Doe mi da dignem ruke).
Trebalo bi da bude jasno da ova oseanja ne nose nikakvu krivicu niti
postavljaju bilo kakva oekivanja u odnosu na drugu osobu. Recite Oseam se
povreenot pre nego Oseam da si zao. Dodajte razlog ako e pomoi
pojanjenju situacije obema stranama: Oseam se povreeno, jer mi je drago
da te vidim.
Ono to bih ja eleo jeste: Izjava eljene promene ili preferiranog ishoda, ali
bez oekivanja promene od druge osobe. U redu je rei ta elite, ali nije u redu
to i zahtevati. Recite: Ono to bih ja eleo jeste da napravimo dogovor kojeg
emo se oboje pridravati pre nego eleo bih da prestanete da otkazujete sastanke sa mnom.
Primeri istih Ja izjava:

1. Kada ste iritirani zbog toga to koristite dupli sto sa kolegom koji nije uredan: Kada se vai papiri raire po mojoj strani stola, oseam se zatrpano, i
ono to bih eleo jeste da odluimo gde se nalazi granica razdvajanja, da bih
ja znao koliki prostor mi pripada.
2. Kada sastanak stalno prekidaju druge osobe, koje ulaze jer im je potreban
prostor: Kada vi uete u prostoriju u sred sastanka, ja se oseam razoaranim to nisam u stanju da zavrim posao koji sam eleo da uradim, pa bih eleo
da se dogovorimo o vremenu kada vi moete da koristite prostoriju za sebe.
50
Facilitacija
Veba: Ja izjave
Ciljevi:
Da se razume razlika izmeu okrivljujuih Vi izjava i neokrivljujuih Ja izjava;
Uvebavanje izricanja nepresuujuih izjava korienjem strukture koja
moe da otvori, pre nego da zatvori, diskusiju o tekoj temi.
Metod:
1. Podelite se na parove i odredite osobe A i B. Stanite leima okrenuti jedan
drugom, dok sluate kratak scenario (koji ita trener). Partneri se okrenu,
pa osoba A napadne drugu osobu okrivljujuom Vi izjavom. Partner B bi
trebalo da reaguje onako kako bi reagovao u stvarnom ivotu. Kada se
glasovi i tenzije pojaaju, prekinite vebu.
2. Potom ponovite scenario, koristei Ja izjave. Usredsredite se na namere i
oseanja koji stoje iza poruke, vie nego na upotrebljene rei. Partneri
mogu pomoi jedan drugom da bi svoje izjave uinili jasnim i istim.
3. Zamenite uloge i dopustite partneru B da uveba i Vi i Ja izjave.
Scenario:
1. Kod vas dolazi graanin koji se ali da vi loe obavljate svoj posao. Kae da
ste mu dali pogrean dokument pa nije mogao da zavri posao koji je
eleo i morao je ponovo da doe i opet da eka u redu. Vrlo je neljubazan,
psuje, naziva vas raznim imenima i eli da vidi vaeg efa.
2. Vraate se u svoju kancelariju nakon pauze za doruak i vidite da je
koleginica, sa kojom delite kancelariju, dorukovala na vaem stolu i
napravila nered u celoj kancelariji. Njen sto je takoe u neredu i zatrpan
papirima. Ovo nije prvi put a ve vam se deavalo da ne moete da naete
neto to vam je bilo potrebno zato to je ona neuredna.
51
Diskusija:
Kako ste se oseali kada ste davali ili primali dve vrste poruka?
Na koji nain bi formula Ja izjave mogla biti korsna facilitatorima kada se
bave tekim ili osetljivim pitanjima u grupi?
Energizer
Potreban materijal
Jedna olovka i jedan list papira formata A-4 za svaki tim (po dve osobe).
Takoe pripremite i male komade papira za svaku osobu. Na jednoj polovini
ovh papiria treba da bude napisana re slon, a na drugoj re kua.
Proces
Zamolite uesnike da naprave timove od po dve osobe. Dajte svakom timu
po jednu olovku i jedan list papira formata A-4, jednom lanu tima papiri na
kome pie slon, a drugome papiri na kome pie kua.
Zamolite ih da na papiru formata A-4 nacrtaju obe slike prema sledeem
uputstvu: Ne smeju da pokau ili kau drugoj osobi ta treba da nacrtaju. Ali,
oba uesnika moraju drati olovku itavo vreme. Meusobno ne mogu da razgovaraju. Ne mogu da podignu vrh olovke sa povrine papira. Imaju pet minuta da nacrtaju obe slike. Korisno je napisati ova pravila na tabli kako bi svi mogli
da ih vide.
Diskusija
Po isteku pet minuta, prekinite njihov rad i zamolite ih da pokau ta su uradili
i objasne kako su radili. Neka podele svoja remek-dela.
52
Facilitacija
Izgradnja vetina 3: ISPITIVANJE

Otvorena pitanja su pitanja na koja se ne moe odgovoriti samo sa da ili
ne. Ona imaju efekat otvaranja diskusije, proirenja pitanja, irenja vidika i
podsticanja induktivnog miljenja. Zatvorena pitanja (zahtevaju jasne, kratke
odgovore) nekada mogu biti korisna ukoliko samo pokuavate da utvrdite
odreene informacije ili da ograniite opirnog ili dominantog govornika, ali
mogu zaplaiti stidljivog govornika ili prerano okonati diskusiju. Korienje
bilo kog tipa pitanja mora se paljivo proceniti u meu-kulturnom okruenju.
Ponekad, kao i u odreenim okruenjima, pitanja mogu biti shvaena kao
nametljiva, omalovaavajua i neprikladna. Budite svesni specifinosti kulturnog konteksta u kojem delujete.
Otvorena pitanja mogu:
otvoriti opcije kada izgleda da se grupa zaglavila.
pomoi stranama da se pomere sa utvrenih pozicija po nekim pitanjima.
pomoi stranama da sagledaju stvari iz perspektive drugih.
pomoi da se objasni irok kontekst u kojem je napravljen izbor ponaanje
i time olakati razumevanje ponaanja i poveati meusobno poverenje
strana.
posluiti kao test realnosti, tako to emo od nekoga zatraiti da se osvrne
na praktine efekte ili posledice svog izloenog pogleda.
usporiti proces ako se ljudi ukljue u zagrejano prepucavanje.
Vrste otvorenih pitanja
Istraujua pitanja: Ova pitanja trae vie informacija. Nastoje da identifikuju ta je to to neto ini znaajnim za jednu stranu. Naprimer:
ta vas u ovom sluaju najvie brine?
Kada ste shvatili koliko e itava sluba da kota?
Kako ste doli do toga da izaberete drugo mesto za sledei sastanak?
Molim vas recite mi vie o tome kako ste doli do toga da oseate/mislite
da...
53
Pojanjujua pitanja: Ova pitanja nastoje da izotre sluaoevo

razumevanje onoga to je reeno. Naprimer:
Moete li mi pomoi da razumem zato ... ?
Malopre ste rekli da mislite da je mogue povratiti deo onoga to je
izgubljeno. Moete li mi rei ta ste podrazumevali pod onim povratiti?
Da li biste mogli da mi kaete neto vie o jueranjim dogaajima?
Opravdavajua pitanja: Ova pitanja postavlja govornik da bi predoio neke
dokaze za izreeni stav. Korisna su kada postoji odreena nedoslednost
izmeu onoga to je reeno i govora tela samog govornika. Paljivo koristite
ovakva pitanja kada radite sa stranama iz hijerarhijski strukturiranog drutva ili
organizacije: moe se desiti da ona izazovu zauzimanje odbrambenih stavova
ili otuenost. Naprimer:
Ranije ste rekli... , a upravo sada mislim da sam uo da ste rekli da... Moete
li mi rei kako vi mislite da nastavite dalje?
Kada ste rekli da odlazite iz grada, mislio sam da ujem notu konanosti u
vaem glasu. Sada ste upravo upotrebili re moda kada sam vas pitao o
planovima za put van grada. Moete li mi pomoi da reim ovu konfuziju?
Posledina pitanja: Ovo su pitanje za test realnosti; postavljaju se u vezi
moguih reenja; trae mogue posledice stava koji je zauzet ili reenja koje je
usvojeno. Naprimer:
Kako mislite da e ova nova informacija promeniti planove koje ste imali
ranije?
Kakve bi bile posledice sprovoenja ovog plana?
Kakve druge opcije imate ukoliko ne postignete dogovor danas?
Veba: Otvoreno ispitivanje
Ciljevi:
Da postanete uspeniji i komotni pri korienju otvorenih pitanja;
Da podstaknete sebe da budete radoznali a ne iskljuivi u kontekstu emocionalnog naboja.
54
Facilitacija
Metod:
1. Podelite se u grupe od po tri lana (Ispitiva, Govornik i Posmatra).
2. Zadatak Ispitivaa je da vam korienjem otvorenih pitanja pomogne da
otkrijete interese (potrebe, elje, strahove, obzire, nade) druge strane.
3. Uloga govornika je da inicira vebu itanjem jedne od izjava stavova
navedenih u listi koja sledi. Pokuajte da izaberete izjavu sa kojom se
slaete, bar delimino, kako biste mogli Ispitivau da objasnite razloge koji
stoje iza nje (slobodno smislite sopstvenu izjavu ukoliko vam se nijedna
od navedenih ne dopada). Ako Ispitiva reaguje na vau izjavu postavljanjem otvorenih pitanja i dobro slua, otkrijte svoje interese. Meutim,
ukoliko Ispitiva postavi zatvorena, navodea ili neprijateljska pitanja,
reagujte odbrambeno, kao to biste uradili i u stvarnom ivotu.
4. Uloga Posmatraa je da evidentira pitanja koja postavlja Ispitiva, vodei
rauna o govoru tela i tonu, kao i o efektima pitanja na Govornika. Ukoliko
Ispitiva koristi otvorena pitanja, evidentirajte koje su vrste (istraujua,
pojanjujua, opravdavajua ili posledina).
5. Nakon 3-5 minuta, prekinite razgovor. Koristei Posmatraev transkript,
zajedno analizirajte interakciju.
6. Svaki lan grupe trebalo bi da ima mogunost da jednom odigra svaku
ulogu.
Kontroverzne izjave
Biblija jasno poruuje da homoseksualnost nije Boja volja. Prema tome, mi
ne moemo da opratamo homoseksualne odnose.
Dovoljno je teko u ovo svetu nai nekoga koga volite. Ako ste dovoljno
sreni da pronaete srodnu duu, zato bi bilo vano da li je ona istog ili
suprotnog pola?
Ponekad ja rat neophodan da biste odbranili sebe ili svoju naciju od agresije. Sili se moe efikasno suprotstaviti samo silom.
55
Nasilje samo vodi ka veem nasilju. Rat nikada nije opravdan, jer je
nemogue nasilnim sredstvima stvoriti mirno drutvo.
Marihuana je droga kao i sve ostale, sa neeljenim efektima, kako po zdravlje ljudi koji je koriste, tako i po drutvo u celini. Jedini efikasan nain za
borbu protiv toga je odluna primena zakona.
Nema smisla stavljati marihuanu u istu kategoriju kao i tee droge, kao to
su heroin i kokain. Bavljenje nedestruktivnim korisnicima marihuane predstavlja traenje policijskog vremena i sredstava, zato bi bilo razumnije da se
ona legalizuje.
Prostitucija je najstariji zanat na svetu; moemo to prihvatiti kao injenicu.
Bilo bi mnogo lake kontrolisati negativne efekte industrije seksa, ukoliko bi
ona bila legalizovana i regulisana.
Prostitucija eksploatie ene i nemoralna je. Bie uinjen grozan presedan
za nae mlade ukoliko se takva pojava legalizuje.
Diskusija:
Kao Ispitivau, koliko vam je bilo teko da nastavite postavljanje otvorenih
ptanja kada se niste slagali sa Govornikom?
Kao Govornik, kako ste odgovarali na pitanja Ispitivaa i zato?
Kao Posmatra, kakvi su bili efekti razliitih vrsta otvorenih pitanja po razgovor?
Veba: SKE FACILITACIJA 5

Ciljevi:
Pruiti uesnicima mogunost da vebaju i integriu vetine facilitacije
nauene tokom dana.
Metod:
1. Formirajte grupe od po pet osoba: jednog Facilitatora i etiri Igraa.
Adaptirano iz knjige Exercise: ENABLER Andjle Mekej (Avgust 2000).
56
Facilitacija
2. Svakom Igrau bie ukratko objanjena njegova uloga i kako bi trebalo da

se ponaa tokom sastanka.
3. Facilitator bi trebalo paljivo da izabere stil(ove) intervenisanja sa napred
navedene liste, u zavisnosti od potreba grupe.
4. Svi uesnici koji posmatraju ske naizmenino e igrati ulogu Facilitatora.
Kada svi uesnici budu igrali ulogu Facilitatora po nekoliko minuta, ske
je zavren.
Materijal: leci za sa opisima uloga koji se dele igraima.
Potrebno vreme: jedan i po sat.
Opte okolnosti:
Velikoduni donator obezbedio je sredstva za izgradnju i rad novog Centra
za dnevnu brigu o mladima namenjenog romskom stanovnitvu. Meutim,
lokalna kola zainteresovana je da se ta sredstva uloe u renoviranje kole i
osnivanje Centra za Rome u okviru same kole, jer nju ve pohaa veliki broj
romskih uenika. U poslednje vreme bilo je dosta sporova, i romska zajednica i
kola alili su se gradonaelniku, pa je on sazvao sastanak svih strana zainteresovanih za ovo pitanje. Sastanak se odrava u prostorijama Skuptine
grada. Facilitaciju ovog sastanka obezbedie profesionalni trener iz lokalne
strune grupe.
Uloge: gradonaelnik, predstavnik romske zajednice, direktor kole i nastavnik.
Gradonaelnik:
Vi niste ba previe zainteresovani za ovo pitanje jer se bavite i drugim,
mnogo vanijim stvarima, ali elite i da Romi prestanu svakodnavno da avm se
ale. Va interes jeste da reite ovaj problem ali elite i da vi odluite o tome
kako e novac biti potroen. Takoe, elite i da zadovoljite romsku zajednicu i
pokaete da ste zainteresovani za probleme manjina jer se pribliavaju izbori.
Predstavnik romske zajednice:
57
Vi elite Centar samo za romsku decu, kojim e upravljati Romi. Ne elite da

Centar bude u lokalnoj koli, jer pamtite da su vai uenici imali dosta problema sa ostalim uenicima i elite da to prestane. Vi ne verujete direktoru i
optuujete ga da eli sav novac za svoju kolu i za sebe. Znate da je nastavnik
dobar prema vaim uenicima, ali ipak ne elite vie da aljete svoju decu u tu
kolu. Va potencijalni saradnik moe biti gradonaelnik, ako insistirate na
tome da problem mora biti reen. Kaete da ete mu se svakodnevno aliti i da
ete obavestiti novinare da on ne brine o Romima.
Direktor kole:
Vi ste praktian ovek i elite da iskoristite postojea sredstva i za osnivanje
Centra za Rome ali i za rekonstrukciju vae kole, jer ionako ve imate puno
romskih aka. Podseate gradonaelnika da vam je jo davno obeao novac za
rekonstrukciju kole i da mislite da je ovo prava prilika da to uini. Svesni ste
mnogih problema sa romskom decom u vaoj koli, ali obeavate da ete
uiniti sve to je potrebno da ostala deca promene svoj stav prema romskoj
deci (broure, predavanja, zajednike aktivnosti) i takoe, obeavate da ete im
obezbediti veu sigurnost. Va glavni adut je nastavnik sa dugogodinjim
iskustvom u radu sa romskom decom i on e biti zaduen za obrazovanje
romske dece u Centru.
Nastavnik:
Vi ste na direktorovoj strani ali razumete i predstavnika romske zajednice.
Istiete svoje iskustvo u radu sa romskom decom i dobre odnose sa njima.
Podseate ga da bi bila velika sramota odvajati romsku decu od ostale dece i
obeavate da ete uloiti napor da promenite stav ostale dece prema romskoj
deci.
Diskusija:
Koliko je bilo teko ili lako facilitirati ovaj grupni proces? Koji momenti su
bili najlaki a koji najtei?
Kako biste ocenili sebe kao facilitatora? U kojim vetinama mislite da ste
dobri? Koje biste mogli poboljati?
58
Facilitacija
Zavrna veba: Pravljenje kolaa

Materijal: Papiri u boji (3-4 boje), izrezani u obliku pareta kolaa.
Potrebno vreme: 15 minuta
Cilj: sagledavanje i razmena poenti dananje obuke.
Metod:
1. Svaki uesnik dobija jedno pare kolaa u odreenoj boji.
2. Na svom paretu kolaa svaki uesnik treba da napie jednu znaajnu
poentu dananje obuke koju e pamtiti.
3. Kada svi zavre sa pisanjem, potraite po prostoriji uesnike koji imaju
pare kolaa iste boje kao to je vae. Svaki kola ima 6 delova (uesnika).
4. Kompletirajte svoj kola tako to ete podeliti svoju poentu dananje
obuke sa ostalim uesnicima u grupi.
59
PREGOVARANJE: POSTIZANJE REZULTATA

BEZ MEANJA TREE STRANE
Energizer
Potreban materijal:
Mnogo slatkia.
Proces
Zamolite uesnike da se podele u timove od po dve osobe. Objasnite in da
e uestvovati u timskom zadatku u kojem e svi biti pojedinano nagraeni
za svoje uspeno angaovanje. Uspeno angaovanje definisaete brojem
koliko puta e svaki lan tima postaviti svoj palac iznad palca drugog uesnika
u nadmetanju palevima. Objasnite im kako da spoje ruke tako da im palevi
ostanu slobodni i spremni da ih postave preko palca drugog uesnika. Jo
jedno vano uputstvo: uesnici ne mogu meusobno razgovarati. Dajte im 15
sekundi da zavre takmienje.
Diskusija
Prekinite nadmetanje palevima, proetajte prostorijom i pitajte svaku
osobu koliko puta je uspela da postavi svoj palac preko palca druge osobe, pa
je nagradite odgovarajuim brojem slatkia. Neki timovi e jo u startu shvatiti
prednost saradnje jer tako obo osobe pobeuju. Drugi timovi e biti kompetitivniji pa e zato zavriti nadmetanje sa ukupno manjim brojem slatkia.
Uvodni ske
Materijal: leci za uesnike sa opisom uloga.
Potrebno vreme: 30 minuta
Metod: Podelite uesnike u dve grupe od po tri osobe (prodavac, vlasnik
bolnice i vlasnik kompanije koja proizvodi parfeme), podelite im uloge i recite
61
im da sami proitaju svoje uloge ali da o njima ne govore ostalim uesnicima.

Zatraite od uesnika da ostvare svoj cilj to bolje mogu.
Cilj obuke: Uesnici e verovetno pokuati da ostvare svoje ciljeve ne pitajui protivnike o njihovim potrebama. Oekujte da e neki uesnici, postavljajui pitanje zato, shvatiti da zapravo imaju razliite potrebe za voem.
Poenta ove vebe je da uesnici sagledaju razliku izmedju pregovora koji
ukljuuju i koji ne ukljuuju pitanje o potrebama drugih ljudi.
Ukoliko vam to bude odgovaralo, ovaj ske moete igrati nakon vaeg predavanja o pregovorima.
Igrai: prodavac, vlasnik bolnice, vlasnik fabrike parfema.
Prodavac
Vi imate tezgu na pijaci. Imate 17 komada udesnog voa, koje prodajete po
ceni od 10 dinara po komadu. Voe je ve potpuno zrelo i sutra (najverovatnije) vie nee moi da se proda.
Voe ste nabavili za iznos od 80 dinara. Zabrinuti ste jer se pijaca uskoro zatvara i neete moi da radite nakon zatvaranja. Morate voe prodati odmah.
Vlasnik bolnice
Vi upravljate bolnicom za obolelu decu. Strano vam je potrebno udesno
Voe jer njegov sok ima lekovito dejstvo i neophodan je da deca koju leite
preive. Ba pred zatvaranje pijace, napokon nailazite na tezgu na kojoj se prodaje 17 plodova po ceni od 10 dinara po komadu.
Vama je potrebno svih 17 plodova, ali morate da obavite i druge vane
nabavke pa moete potroiti samo 120 dinara. Poto nemate dovoljno novca,
za vas bi bilo najbolje da potroite to je manje mogue.
Vlasnik fabrike parfema
Vi upravljate fabrikom parfema. Hitno vam je potrebno da kupite retko
udesno voe, poto brod sa turistima pristaje za 2 dana. Kora ovog voa sadri
glavni sastojak za pravljenje vrlo skupog parfema, koji nameravate da prodate
turistima. Ukoliko ne obavite ovaj posao, vaa fabrka mogla bi da bakrotira, a
deset lokalni radnika mogli bi ostati bez posla.
Neposredno pred zatvaranje pijace, napokon nalazite tezgu na kojoj se prodaje 17 udesnih Plodova po ceni od 10 dinara po komadu. Vama je potrebno
62
Pregovaranje: postianje rezultata bez meanja tree strane
svih 17 plodova ali, poto morate da obavite i druge vane nabavke, moete
potroiti samo 150 dinara. Poto nemate dovoljno novca, za vas bi bilo najbolje da potroite to je manje mogue.
Diskusija: Pitajte uesnike kako su se oseali za vreme skea, da li ime je bilo
lako/teko da pregovaraju i zato?
ta je pregovaranje?
Mi pregovaramo kada postoji neto to elimo i spremni smo da ustupimo
neto drugo da bismo to postigli. Jedna od dobrin definicija pregovaranja
mogla bi da glasi: interakcija izmeu dve ili vie strana koja vodi postizanju
obostrano prihvatljivog sporazuma i jaa odnos poverenja i voljne saradnje
izmeu uesnika. Mi elje izraavamo u relativno irokom (interesi) ili relativno
uskom (pozicije) smislu.
Poziciono pregovaranje
Pozicije su stvari koje elite, zahtevi, stvari za koje kaete da ete ili da neete
uraditi ako oni sa kojima pregovarate urade neto drugo. Ova vrsta pregovaranja je vrlo rasprostranjena. Ona je praktina jer drugoj strani govori ta vi
elite (i nita vie) i moe stvoriti uslove za prihvatljiv sporazum.
Meutim, karakteristike ovakvog pregovaranja su suprotstavljanje i agresivnost, pa ono moe da vas dovede u pat poziciju. Ono obino dovodi do
pobeda/poraz ishoda, koji ne podstie dugorone dobre odnose. Ovakvo
pregovaranje dovodi ljude u vrstu pozicu (rtvovanje odnosa zbog pobede)
ili u slabu poziciju (ouvanje odnosa po svaku cenu) i razvija dugorone
antagonizme.
Principijelno pregovaranje
U pozicionom pregovaranju vi kaete ta vi hoete; u principijelnom pregovaranju vi pre svega postavljate pitanje zato?. ta lei iza pozicije koju je
iskazala druga strana a i vi sami? Koji su osnovni interesi koji uvruju pozicije?
Glavna snaga ovakvog pristupa jeste to to u veini pregovora postoje zajedniki interesi i potrebe koji predstavljaju osnovu i koji su esto prikriveni zauze63
tom pozicijom. Na primer: ostati iv, ostati u poslu, ostati u boljem komiluku.
Takodje ete ustanoviti da vai interesi mogu biti zadovoljeni i na nain koji ne
podrazumeva da druga strana izgubi bilo ta znaajno.
Da biste otkrili interese, stavite se u poloaj druge strane i postavljajte zato
i zato da ne pitanja u vezi svoje pozicije i pozicije druge strane.
Smernice za principijelno pregovaranje
Odvojite ljude od problema. Budite strogi prema problemima i blagi prema
ljudima.
Usredsredite se na interese, ne na pozicije.
Razradite iroku lepezu moguih sledeih koraka.
Primenjujte objektivne kriterijume kada god je to mogue (kakav je propis,
zakon, norme).
Zapamtite da je pregovaranje deo dugoronog odnosa.
Unapred se pripremite za vane pregovore. (Propustiti pripremu znai
pripremiti se za propust).
Unapred razradite svoju najbolju alternativu za dogovoreni sporazum
(BATNA). Tako sebi moete obezbediti dodatnu fleksibilnost.
Vetine za uspeno pregovaranje
Sledei kriterijumi se preporuuju za postizanje sporazuma sa uspenim
ishodom. Trebalo bi da sporazum:
bude trajan;
zadovolji legitimne interese/potrebe svih strana, koliko god je to mogue;
ne kvari odnose izmeu strana;
bude izvodljiv, odnosno da strane mogu da ga podnesu;
pripada svim stranama, odnosno da im ne bude nametnut odnosno izmanipulisan;
potvrde odgovarajua tela svih strana i da on nema nepovoljne politike
posledice po lidere;
bude poten, jasan i potpun;
bude realizovan u prihvatljivom vremenskom roku;
promovie primenu procesa pregovaranja.
64
POTREBE, INTERESI I POZICIJE
Strana A
Pozicije
Interesi
Potrebe
Interesi
Pozicije
Strana B
POTREBE: Osnovni zahtevi ivljenja u grupi, meu kojima se odsustvo nasilja smatra kritinim uslovom koji vodi ka nasilnom konfliktu, ukljuuju Identitet,
Bezbednost, Zajednicu i Vitalnost. Obe strane esto imaju iste ili sline potrebe
koje se uzajamno dopunjuju. O njima se ne moe pregovarati, ali mogu biti
zadovoljene na pobeda/pobeda nain.
INTERESI: Strateki obziri koji se posmatraju kao naini zadovoljavanja
osnovnih potreba. Mogu biti komplementarni, ili mogu delovati kao meusobno iskljuivi. Odreeni prostor za fleksibilnost i kreativnost. O njima se moe
pregovarati na pobeda/pobeda nain.
POZICIJE: Ukopana stanovita koja se koriste kao nain za skretanje panje na
hronino nezadovoljene potrebe ili na odravanje postojeeg stanja. Skoro uvek
su uzajamno iskljuive i nefleksibilne, i dovode u pat poziciju ili do eskalacije
konflikta. Mogu biti osnova za pogaanje, obino kao pobeda/poraz nain.
65
PROCES PREGOVARANJA PUTEM SARADNJE

1. Dogovorite se o pregovaranju:
Izrazite interes i spremnost da razgovarate o problemu;
Dogovorite vreme i mesto za razgovor;
Utvrdite i dogovorite osnovna pravila.
2. Ustanovite gledita:
Dogovorite se ko e prvi govoriti;
Naizmenino iskaite problem koristii JA-izjave i jasna objanjenja, dok
ostali paljivo sluaju koristei tehnike aktivnog sluanja, postavljaju otvorena pitanja i pokazuju interes neverbalnom i verbalnom komunikacijom;
Identifikujte potrebe i interese drugih, razdvajajui pozicije od interesa;
Usredsredite se na problem, sadanji i budui;
Formuliite problem na neutralan nain.
3. Pronaite zajednike interese:
Prodiskutujte i identifikujte mogue zajednike interese;
Traite oblasti u kojima ste saglasni;
Izrazite zajednike interese kao zajedniki cilj.
4. Razvijte pobeda-pobeda opcije:
Pitajte sve osobe ta im je potrebno;
Razmislite o moguim reenjima bez pravljenja procene;
Razvijte to je mogue vie ideja, naglaavajui kreativne i neobine, kao i
oigledne;
5. Procenite opcije:
Razmotrite sve ideje i opcije sa aspekta pojedinanih potreba svake osobe;
Razgovarajte o tome ta je verovtno izvodljivo, a ta verovatno nije
izvodljiovo;
Razradite i usavrite ideje razvijene u 4. koraku;
66
Razgovarajte o moguim ishodima ili posledicama eljenih opcija;

Definiite pogodbe, ukoliko e one biti deo sporazuma;
Odluite o tome ta e ko da radi.
6. Napravite sporazum:
Pripremite ugovor, pisani ili usmeni;
Utvrdite vreme i dinamiku kontrole izvrenja ugovora.
FAZE PREGOVARANJA
Postoji pet glavnih faza pregovaranja:
1. Pripremanje za pregovaranja
2. Otvaranje pregovaranja
3. Razvijanje strategija
4. Donoenje odluka / reavanje problema
5. Sprovoenje
Ove faze procesa pregovaranja mogu se predstaviti sledeom iliustracijom, kao
penjanje uz planinu jednom stranom i silaenje niz planinu drugom stranom.
Reite probleme - Donesite odluke
Razvijte strategiju
Razradite
Otvaranje
Priprema
(Sprovoenje i sl.
naknadni sporazum)
67
UMETNOST DOBROG PREGOVARANJA

Pokuajte da promenite igru iz konfrontacije licem u lice u reavanje problema rame uz rame.
Ukoliko elite da vas druga strana saslua i prihvati vau poentu, sasluajte
je i prvo prihvatite njihovu poentu;
Nagrada u pregovaranju nije postizanje svoje pozicije ve zadovoljenje
svojih interesa;
Uspeni pregovarai sluaju daleko vie nego to govore;
Pravite razliku izmeu osoba i njihovog ponaanja;
Da bi ste postigli da se druga strana sloi sa vama, ponite od toga da se vi
sloite sa njom koliko je to mogue;
Uvek poinjite time to ete zajednike osnove;
Pruite drugoj strani pozitivne povratne informacije;
Pokuavajte da izgradite dobre odnose pre nego to nastanu problemi;
Umesto da kaete ALI, recite Da i;
Predstavite svoje poglede kao dodatak a ne kao suprotnost;
Koristite JA-izjave umsto VI-izjave;
Prihvatajte poglede druge strane ali branite svoje;
Modeliranje dobrog ponaanja je dobar nain uticanja na druge;
Postavljajte ta ako i otvorena pitanja;
Formuliite vi i ja kao to mi;
Traite pogodbe tipa mala cena - velika dobit;
Pomaite drugoj strani da sauva obraz;
Teite obostranom zadovoljstvu a ne pobedi;
Najbolja garancija trajnog sporazuma jeste dobar odnos u radu;
Va cilj nije da pobedite drugu stranu, ve da je ubedite;
Eliminiite svoje neprijatelje tako to ete ih uiniti svojim prijateljima;
Ako vas druga strana napadne, ne uzvraajte napadom, pokuajte je
naterati da nastavi pregovore;
Formuliite odstupanje od svoje pozicije kao korak ka nalaenju boljeg
reenja.
68
PET OSNOVNIH PRAVILA

1. Kada elite da uzvratite udarac, SUZDRITE SVOJU REAKCIJU;
2. Kada poelite da odgovorite, SLUAJTE;
3. Kada poelite da im kaete odgovore, POSTAVLJAJTE PITANJA;
4. Kada poelite da insistirate na svom nainu, PREMOAVAJTE RAZLIKE;
5. Kada osetite da je to potrebno, OBUAVAJTE.
KARAKTERISTIKE...
POZICIONIH PREGOVORA
INTERESNIH PREGOVORA
Cilj je pobediti - poraziti suprotnu stranu;

Strane se obino doivljavaju kao
suparnici;
Strane su obino sumnjiave
prema motivima onih drugih;
Strane retko sluaju ono ta je
vano sa gledita druge strane.
Cilj je raditi zajedno da bi se

postigao sporazum koji zadovolava interese svih strana;
Strane sluaju i pokuavaju da
razumeju meusobna gledita;
Strane rade zajedno da bi identifikovale sve relevantne interese;
Strane trae mogunosti da
izgrade sporazum na osnovu
zajednikih interesa.
TAKTIKE KOJE SE PRIMENJUJU U ...

POZICIONIM PREGOVORIMA
INTERESENIM PREGOVORIMA
Prikrivajte informacije i pogreno

navodite;
Zahtevajte vie od onoga to
oekujete da ete dobiti;
Merite uspeh prema onome to
vi dobijate a oni gube;
Nikada ne postavljajte pitanja na
koja ne biste eleli da odgovorite.
Identifikujte interese koje bi trebalo zadovoljiti reenjem;

Idntifikujte zajednike interese
kao polazite;
Radite zajedno na reenjima koja
zadovoljavaju sve interese.
69
PRELAENJE OD POZICIJA KA INTERESIMA

Pozicija
Pozicija
Strana A
Strana B
Interesi
Interesi
Pozicija: reenje koje zadovoljava MOJE interese.

Interesi: potrebe, elje, strahovanja, obziri, vrednosti. Interesi motiviu ljude
da zauzimaju pozicije, naroito ukoliko se usteu da javno obznane svoje
interese.
ak i strane na snano suprotstavljenim pozicijama mogu imati zajednike
interese na kojima se moe graditi sporazum. Razmotrite spor izmeu
bespravno naseljenih u blizini gradskog rezervoara i gradskih vlasti zaduenih
za odravanje rezervoara.
Pozicija grada
Pozicija bespravno naseljenih
Bespravno naselje je nelegalno.

Stanovnici bi trebalo da budu
preseljeni.
Grad bi trebalo da obezbedi punu

nadoknadu u zemljitu i novcu.
Interesi grada
Interesi bespravno naseljenih
Obezbeivanje bezbednog
vodosnabdevanja, stanovanja i
zapoljavanja stanovnicima koji
potuju zakon
Bezbedno vodosnabdevanje,
prihvatljiva cena stanovanja,
mogunost zapoljavanja
Oblasti od zajednikog interesa

Obezbeivanje smetaja, vodosnabdevanja i zaposlenja
70
RADNI LIST
4.7.
UOBIAJENE PREGOVARAKE GREKE
Razmislite o sopstvenom iskustvu u pregovaranju.

Razmislite i iznesite, prvo pojedinano a onda u parovima, neke greke koje
pregovarai esto prave.
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
71
LETAK
UOBIAJENE PREGOVARAKE GREKE
Ne slua - i ne registruje interese druge strane;

Ne postavlja dovoljno pitanja - i ne dozna vredne informacije;
Obelodanjuje sve odjednom - i daje protivniku informativnu prednost;
Pokuava da se bavi prevelikim brojem stvari - i uglibi se u detaljima;
Kruto se dri pozicija - i propusti prilike da ispuni interese;
Ponaa se superiorno - i odbija druge stranu;
Ponaa se ratoborno - i die temperaturu rasprave;
Shvata sve lino - i dozvoljava da pregovori padnu na nivo prepucavanja;
Donosi odluke na blic - i ne stigne da paljivo proceni predloge;
Ne razmilja kreativno - i ograniava mogue opcije;
Skriva svoja oseanja - i spreava da se emocije razmotre i ree;
Pokazuje rascep u timu - i izgleda kao da ne postoji zajednika vizija;
Negativizam - ubeuje sebe i protivnika da se nikakav sporazum ne moe
postii;
Ponaa se arogantno - i ini da druga strana ne bude voljna da sarauje;
Lae - i rizikuje svoj kredibilitet;
Preti - i primorava samog sebe da pretnju sprovede u delo;
Suvie je nejasan - i dobija sporazum koji se ne moe sprovesti.
Adaptirano iz knjige
Riarda Sejlema, 1990.
72
RADNI LIST
4.7.
PREPREKE POSTIZANJU SPORAZUMA
Organizovani u grupe, navedite to vei broj prepreka postizanju sporazuma:
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
73
LETAK
PREPREKE POSTIZANJU SPORAZUMA
Prepreka: Nedostatak konsenzusa o stvarnom razlogu oko koga postoji

spor
ta moete da uinite:
nagovorite strane da se usredsrede na probleme
ispiite probleme oko kojih postoji spor na tabli i zamolite strane
da se dogovore
Prepreka: Nedostatak poverenja
ta moete da uinite:
razmotrite poetnu meru kojom se gradi poverenje (tj. sporazum
o sporednom pitanju koji, ukoliko se potuje, moe da dovede do
reenja glavnih pitanja)
razmotrite mere za nadzor i sprovodjenje
razmotrite moguu naknadu u sluaju krenja sporazuma
Prepreka: Preuska ovlaenja
ta moete da uinite:
poaljite delegate po ira ovlaenja
osigurajte da su lideri koji odluuju o politici unutar strane za
stolom
Prepreka: Nedostatak koncentracije
ta moete da uinite:
pretresite dnevni red i potom ga se pridravajte
eventualno se rasporedite u radne grupe ili timove da bi se razmotrila specifina pitanja
razmotrite da li se problemi na stolu mogu ograniiti ili odrediti
prema prioritetu
74
procenite da li je grupa prevelika i razgovarajte sa grupom kako

da se postavite prema tom pitanju
Prepreka: Nedostatak entuzijazma ili zamaha
ta moete da uinite:
da preete na drugo pitanje, i potom da se vratite na mrtvu taku
zbog koje je grupa ostala bez zamaha
pokrenite spontanu diskusiju u cilju zajednikog traganja za
novim idejama i reenjima
Prepreka: Neizraena oseanja
ta moete da uinite:
odrite odvojene sastanke i podstaknite strane da kau ta
oseaju - ukoliko je prikladno, zamolite ih da izraze svoja oseanja
na otvorenom forumu, i da trae reakciju druge strane
pitajte strane da li postoji jo neto to ele da kau o tome ta se
do sada deavalo ili kroz ta su prole, pre nego to se krene u fazu
reavanja problema
Prepreka: Nemogue linosti
ta moete da uinite:
razmotrite mogue naine da strani sugeriete da delegat koga su
poslali moda nije ba najkonstruktivniji uesnik pregovora - izbegavajte da kritiku uinite linom
Prepreka: Teki odnosi
ta moete da uinite:
predoite stranama da odvoje ljude od problema, i da se usredsrede na dotian problem
sprovedite normu obostranog potovanja
75
Prepreka: Skriveni dnevni red

ta moete da uinite:
odrite odvojene sastanke da ispitate skriveni dnevni red strana
zamolite strane da identifikuju ono to zadrava ceo proces
Prepreka: Strah
ta moete da uinite:
odrite odvojene sastanke i dozvolite stranama da izraze svoja
strahovanja i da raspravljaju o nainima da se oni prevaziu
Prepreka: Jednostrani postupci izvan pregovarakog procesa
ta moete da uinite:
postavite proceduralno pravilo kojim se zabranjuju jednostrani
postupci u toku trajanja pregovora
podstaknite strane da razmotre uticaj jednostranih postupaka na
pregovaraki proces, i zamolite ih da se ponovo obaveu da trae
dogovor, odnosno da shvate da njihovi postupci pokazuju da oni
nisu iskreno predani reavanju spora
Prepreka: Prednosti nastavljanja spora u oima strana*
ta moete da uinite:
ispitate da li strane imaju realno shvatanje ovih prednosti
naglasite nasuprot tome gubitke ukoliko se spor nastavi
Prepreka: Prednosti BATNI strana u sporu*
ta moete da uinite:
sprovedite test realnosti da bi strane shvatile koliko su zaista
dobre njihove BATNE
sprovedite test realnosti da bi strane shvatile da li e im se BATNE
realizovati ukoliko se ne postigne sporazum
76
Prepreka: Nedostatak stunosti i poverenja u pregovore

ta moete da uinite:
razmotrite da li postoji mogunost pruanja strune obuke
Prepreka: Neadekvatne informacije
ta moete da uinite:
identifikujete koje potrebne informacije nedostaju i zajedno sa
stranama smislite strategiju kojom bi se dobile
Prepreka: Potreba da se sauva obraz
ta moete da uinite:
koristite odvojene sastanke da razmotrite mogue mere kako bi
se sauvao obraz
ALTERNATIVE PREGOVARAA NA MRTVOJ TAKI

Naglasiti obostrane interese
Naglasiti negativne posledice u sluaju nepostizanja sporazuma
Rezimirati
Razmisliti o uinjenom napretku
Napraviti pauzu
Spontano diskutovati u cilju zajednikog traganja za novim idejama i
reenjima
Okrenuti se drugom, lakem pitanju
Naelno se sloiti da se kasnije nastavi sa traenjem reenja
Koristiti hipotetine situacije radi istraivanja mogunosti
Ponovo razmotriti pretpostavke i proveriti ih sa drugom stranom
Pozvati facilitatora ili posrednika
Uiniti neto zajedno u cilju izgradnje poverenja (npr. obedovati zajedno)
Promeniti proces (npr. delegirati pitanje zajednikom komitetu)
Preradjeno iz knjige
Henri H. Kalero, 1979.
77
SKE PREGOVARANJE
Cilj vebe
Sticanje praktinih vetina u procesu pregovaranja.
Potrebno vreme
Jedan do jedan i po sat.
Potreban materijal
Kopije scenarija za sve uesnike; kopije odgovarajuih uloga za one uesnike
koji ele da ih igraju; kontrolne liste za uesnike koji e igrati ulogu posmatraa
i pripremne liste za igrae.
Proces
Ovaj pregovaraki scenario je zamiljen tako da uesnicima omogui da se
angauju u pregovorima koji se zasnivaju na interesima, ali i da ih podstakne da
u datoj situaciji postignu najbolji mogui dogovor.
1. Podsetite uesnike na neke od kljunim pitanja u principijelnom pregovaranju. Naglasite razlike izmeu interesnog pogaanja i pozicionog
pogaanja.
2. Ukoliko elite da obezbedite mogunist veem broju uesnika da steknu
iskustvo u direktnom pregovaranju, moete celu grupu podeliti u podgrupe od po tri lana, pa dvema grupama dodeliti uloge dve pregovarake strane a treoj grupi ulogu posmatraa. Podelite uesnike u podgrupe od po tri lana i zamolite ih da sami odlue ko e igrati ulogu
Upravnog odbora Centra za dnevnu brigu o deci, ulogu tri brata - vlasnike
lokalne kompanije, a ko e igrati ulogu posmatraa. Podelite im kopije sa
opisom pregovora i dajte im par minuta da ih proitaju. Proverite da li su
im potrebna dodatna pojanjenja.
78
3. Podelite uloge i upitnik za posmatrae, pa predloite uesnicima da nadju

neko mirno mesto na kojem e pregovarati. Zamolite ih da proitaju opis
svojih uloga i dajte im 20-30 minuta da dovre proces pregovaranja.
4. Sakupite podgrupe i zamolite posmatrae da predstave svoje izvetaje o
sporazumu postignutom izmeu pregovaraa, kao i eventualna zapaanjia koja ele da iznesu u vezi procesa pregovaranja.
5. Zakljuite sastanak tako to ete zatraiti od uesnika da predstave
kvalitete koji opisiju principijelan pristup pregovaranju. Budite spremni da
ukaete na ona pitanja koja su uesnici eventualno propustili.
79
Primer
OPSTANAK CENTRA ZA DNEVNU BRIGU O DECI U NASELJU
Primer za usavravanje pregovarakih vetina
Upravni odbor upravlja Centrom za dnevnu brigu o deci u gradskom naselju
u kome ive stanovnici sa niim prihodima. Usluge centra su vrlo popularne
meu korisnicima, a cene ih i gradska vlada i Privredna komora zbog doprinosa
oivljavanju lokalne privrede. Roditelji vie pd 70% predkolske dece koja
koriste usluge Centra rade u fabrici obue koja se nalazi pet blokova od
sadanje lokacije centra.
Naalost, centru uskoro istie ugovor o zakupu, pa Upravni odbor mora
pronai novu lokaciju u naredna etiri meseca kada istie ugovor o zakupu
prostora. lanovi Upravnog odbora imaju odreene ideje o tome kako bi mogli
ponuditi vei obim usluga stanovnicima ovog naselja, ali im je za to neophodan vei prostor. Osim toga, nisu ba spremni da ulau novac u renoviranje
iznajmljenog prostora koji e ionako jednog dana morati da napuste. Tokom
proteklih godina, uspeli su da utede oko 5.000 dolara nadajui se da e moda
biti u stanju da kupe neku zgradu.
Tri brata, vlasnici lokalne kompanije, saznali su da e Centar morati da se seli
kroz nekoliko meseci i da je Upravni odbor zainteresovan za kupovinu zgrade
u istom naselju. Kada su se raspitivali o interesovanju Upravnog odbora, vlasnici kompanije su rekli lanovima: Mi upravo imamo jednu staru, naputenu
poslovnu zgradu koja je udaljena samo tri bloka od vaeg sadanjeg centra.
Ona savreno odgovara vaim potrebama. Naravno, trebalo bi malo poraditi da
se ona dovede u odgovarajue stanje, ali smo sigurni da se oko toga moemo
dogovoriti.
Nekoliko dana kasnije su se sastali da bi obili zgradu. lanovi Upravnog
odbora su odmah bili zainteresovani ali su, kao pametni poslovni ljudi, prikrili
svoj entuzijazam pred vlasnicima kompanije. Na pitanje koliko cene svoju
imovinu, vlasnici kompanije su odgovorili: Mi hoemo da je prodamo za
50.000 dolara. lanovi Upravnog odbora su odmah reagovali: Mora biti da se
alite! Pa mi upravljamo Centrom za dnevnu brigu o deci a ne kazinom. Na to
su vlasnici kompanije odgovorili: Sigurni smo da moemo postii nekakav
dogovor. Pre no to su napustili zgradu, dogovoreno je da se sastanu za nekoliko dana i vide da li bi mogli postii nekakav sporazum o kupoprodaji zgrade.
80
Uputstva za Upravni odbor Centra za dnevnu brigu o deci

Razgovarali ste sa lokalnom bankom i ona e vam pozajmiti samo 45.000
dolara za kupovinu zgrade. Osim toga, razgovarali ste i sa lokalnim preduzimaem o renoviranju zgrade koje bi trebalo izvriti pre useljenja Centra i on je
trokove procenio na priblino 7.000 dolara. Trokovi selidbe nametaja i
opreme sa stare lokalcije na novu procenjeni su na 3.000 dolara. Kada saberete
cenu zgrade, trokove renoviranja i selidbe, dolazite do iznosa od 60.000
dolara. Uzimajui u obzir vau uteevinu od 5.000 dolara i zajam koji moete
dobiti od banke, ipak vam nedostaje 10.000 dolara. Nemate naina da nadoknadite razliku, ali takodje ne elite ni da propustite priliku da kupite zgradu za
koju verujete da bi zadovoljila vae potrebe.
U zadnjem delu placa postoji i mala zgrada koja vam nije potrebna, a verujete da biste mogli da je izdajete u zakup, meutim, vi ne elite takvu odgovornost. Takoe, ste saznali da ova lokalna kompanija takodje poseduje i malo
transportno preduzee. Na bazi procenjenih prihoda koje biste mogli ostavariti prihvatanjem dodatnog broja dece, vi biste mogli platiti kompaniji 50.000
dolara, ukoliko bi vlasnici prihvatili da se iznos od 4.000 dolara plati u
mesenim ratama u roku od dve godine. Ali, vi niste sigurni da e vlasnici
spremno prihvatiti da ne dobiju odmah ukupan iznos. ak i ukoliko oni prihvate da im iznos od 4.000 dolara bude plaen u ratama, vama e i dalje
nedostajati 6.000 dolara, na bazi procenjenih trokova renoviranja i selidbe. Vi
ste spremni da pregovarate o optem ugovoru koji bi vam omoguio da preselite svoj Centar u novi prostor na po isteku sadanjeg ugovora o zakupu. U
svakom slucaju, vi ste reeni da postignete najbolji mogui dogovor.
81
Uputstva za vlasnike lokalne kompanije

Vi niste spremni da smanjite svoju cenu zgrade. Meutim, iz linih razloga
vrlo ste zainteresovani da ovu imovinu prodate Centru za dnevnu brigu o deci.
Vaa majka bila je roena u maloj kui koja se nalazila na ovom placu pre no to
je izgraena poslovna zgrada. Ona je provela detinjstvo u ovom kraju pre no
to se odselila u drugi deo grada. Bile je i veoma aktivna u pomoi programima
zajednice namenjenim deci roditelja sa niskim prihodima, sve do smrti pre
nekoliko godina. Pomislili ste i da bi bilo lepo da Centar dobije ime u znak
seanja na vau majku, ali niste ba sigurni kako da pokrenete to pitanje pred
lanovinma Upravnog odbora centra.
Pre donoenja odluke o prodaji ove imovine, razmiljali ste i o tome da malu
zgradu u zadnjem delu placa pretvorite u kancelarije svog transportnog preduzea, ali do toga nikada nije dolo. Traili ste drugu lokaciju u istom kraju, jer
ste mislili da bi se poslovna zgrada mogla lake prodati ako je prodajete zajedno sa malom zgradom.
Ovo nije prva imovina koju prodajete u ovom kraju. Prilikom prodaje druge
dve zgrade, saglasili ste se da da se manji deo ukupne cene plati odloeno, u
nekoliko mesenih rata. U oba sluaja, kupci su vie puta kasnili sa uplatama i
morali ste da potroite mnogo vrmemna potraujui sopstvene pare. Nedavno
ste vas trojica postigli meusobni dogovor Nikada vie neemo prodati neku
imovinu a da nam se prodajna cena ne uplati u celosti unapred. Nije nam
potrebna takva sekiracija. Vi smatrate da Centar za dnevnu brigu o deci daje
znaajan doprinos ovom kraju, ali niste spremni da uinite sve to je potrebno
da biste ga tu zadrali. Reeni ste da dobijete prvobitno traenu cenu za svoju
imovinu.
82
Kontrolni list za posmatrae:
1.
Da li je svaka strana bila jasna u onome to eli da postigne pregovorima?
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
2.
Oko ega je bilo najtee postii dogovor tokom pregovaranja?
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
3.
Da li je tokom pregovaranja postojao momenat u kome je dolo do jasnog

napretka, kada su sve strane krenule ka obostranom reavanju problema?
Ako jeste, opiite koji je to bio momenat?
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
83
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
4.
Da li su interesi obe strane zadovoljeni kao rezultat njihove diskusije?

Opiite konani sporazum:
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................
84
POTRAITE
REENJE
POGLEDAJTE
DRUGU
STRANU
(STRANE)
POGLEDAJTE
SEBE
...............................................................
................................................................ ...............................................................
Da li ima relevantnih objektivnih kriterijuma da vas

usmere u traenju reenja?
................................................................ Koju strategiju ete se potruditi
................................................................ da sledite (ukljuujui uloge
ljudi u vaem timu) da biste
................................................................ postigli eljeno reenje?
Da li postoji mogunost za
stvaranje vrednosti?
...............................................................
...............................................................
...............................................................
...............................................................
Koje prepreke reenju pregovorima mogu da iskrsnu? Kako

ete da ih prevazidjete - da li
ste dovoljno ozbiljno uzeli u
obzir interese druge strane?
...............................................................
................................................................ ...............................................................
Koja pitanja vezana za odnos

se ovde postavljaju?
...............................................................
...............................................................
Koja je vaa najbolja alternativa

dogovoru putem pregovora
(BATNA)?
ALTERNATIVE
...............................................................
Koje su mogue pozicije druge

strane?
...............................................................
...............................................................
...............................................................
Koje ete pozicije zauzeti u

kontekstu ovih pregovora?
PRISTUPI PREGOVARAKOM
PROCESU
................................................................ ...............................................................
Koji su mogui interesi druge

strane?
................................................................
................................................................
................................................................
Koji su vai interesi?
INTERESI

Rešavanje Konflikta - Priručnik

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rešavanje Konflikta - Priručnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REAVANJE KONFLIKTA

PREGOVARANJE: POSTIZANJE REZULTATA

Reavanje konflikta - prirunik za obuku

PRVI DEO: ISKUSTVA KONFLIKTA

Reavanje konflikta - prirunik za obuku

Da li su vas iznenadili neki od crtea ili izjava? ta vas je najvie iznenadilo?

Konflikt takoe ima i dobru stranu. On podstie promene. Pomae nam da

Reavanje konflikta - prirunik za obuku

lina / drutvena / politika promena

Diskusija: Izvoenje iskustva

DRUGI DEO: OSNOVI KONFLIKTA

C.R. Mitchell (1981.), Struktura meunarodnog konflikta. Basingstoke: Macmillan

Reavanje konflikta - prirunik za obuku

Osnovi konflikta i teorija reavanja konflikta

moi, vlasti i uticaja i kako se oni koriste - zloupotrebljavaju;

Reavanje konflikta - prirunik za obuku

cepcije iz prethodnih iskustava organizuju se na takav nain da postaju

Osnovi konflikta i teorija reavanja konflikta

Procedure: Zato si to uradio na taj nain? Zato to si mi rekao da tako

Reavanje konflikta - prirunik za obuku

2. Dajte uesnicima 30 sekundi da zapiu svoje odgovore.

Osnovi konflikta i teorija reavanja konflikta

Konfliktni (SPK) trougao

Subjektivne/objektivne dimenzije konflikta

Reavanje konflikta - prirunik za obuku

Upravljanje konfliktom: irok termin koji se esto koristi za oznaavanje

Stilovi upravljanja konfliktom

Osnovi konflikta i teorija reavanja konflikta

jni zadatak mirotvoraca. Naravno, drugi korak jeste razumevanje i potovanje

Veba: Lini stilovi upravljanja konfliktom

Reavanje konflikta - prirunik za obuku

Kada prvi put ustanovim da razlike postoje...

B. ja posveujem vie panje obezbeivanju da drugi razumeju logiku i

C. ja obznanim svoje potrebe, ali ih malo priguim i traim reenja negde

D. ja se povuem iz rasprave na neko vreme da bih izbegao pritisak.

F. ja se postaram da moji planovi ne budu prepreka naim odnosima.

G. aktivno objanjavam svoje ideje ali se isto toliko aktivno trudim da

H. ja vie brinem o ciljevima koje ja smatram vanim nego o tome kako

I. ja odluim da razlike ne zavreuju.

Osnovi konflikta i teorija reavanja konflikta

J. ja odustanem od nekih zahteva u zamenu za druge.

Ukoliko razlike opstaju a oseanja narastaju...

L. ja ulaem vee napore da obezbedim da se istina sagleda na moj nain,

M. pokuavam da budem razuman ne traei potpuni prioritet, ali se

N. ja ne insistiram da stvari budu uraene na moj nain i pokuavam da

O. stavljam na stranu sopstvene prioritete i postajem vie zainteresovan za

P. ja manje saraujem sa ostalima i traim nain da se distanciram.

Q. ja uradim ta treba uraditi i nadam se da e se odnositi popraviti kasnije.

R. ja uradim ta je neophodno da bi se smirila oseanja ostalih.

Reavanje konflikta - prirunik za obuku

T. ja se zalaem za posredovanje i kompromis, kako bismo mogli doneti

Popis stilova - Tabela rezultata

Osnovi konflikta i teorija reavanja konflikta

Sada navedite vae rezultate i nazive stilova, redom od najviih do najniih,

Reavanje konflikta - prirunik za obuku

Gledanje na konflikt: Konflikt je oigledan; neki

Saradnja (na nain)

Nagodba (na pola puta)

Veliki obziri prema

Veliki obziri prema

Osnovi konflikta i teorija reavanja konflikta

Scenario: Odlaete ili izbegavate odgovor;

Poputanje ("va nain")

Gledanje na konflikt: Konflikt je beznadean;