2

SVI
FAZANI I PAUNOVI
SVETA

VERA RSCH
&
MIROSLAV TIMOTIJEVI

Predgovor autora
Ovo je do sada jedinstvena knjiga kod nas. U jednoj
knjizi, na jednom mestu obraeni su svi do sada
pronaeni fazani i paunovi sa poreklom i formom, opisom
mustre, smetajem, ishranom i dranjem u volijerama i
fazanerijama.
Rad na ovoj knjizi trajao je pune tri godine. Koristili
smo bogatu literaturu biblioteke u tutgartu i savete
nemakih odgajivaa i strunjaka. Ovom prilikom
zahvaljujemo se svima na ukazanoj pomoi. Dobar deo
zahvalnosti dugujemo i upravama zoo-vrtova u Berlinu i
Minhenu, kako na savetima o odgoju retkih sorti fazana,
tako i na snimanju fotografija.
Povod za pisanje knjige dali su nam lovci Srbije i
njihova elja da se i kod nas nasele vrste fazana koje
mogu da ive i u planinskim predelima, gde naih fazana
nema. Kako oni kau, kod nas se zna za samo desetak
vrsta, i to je sve.
Verujte nam i mi smo bili iznenaeni velikim brojem
prelepih fazana. Nadamo se da e se i kod nas proiriti
pojedine sorte koje su do danas bile nepoznate.
Imena fazana nosioca grupa data su i na srpskom
jeziku. Ostali fazani iz podgrupa imaju originalno latinsko
ime pod kojim ga moete pronai i nabaviti u inostranstvu.
Naa pojedina imena fazana data od strane nekih
odgajivaa u Srbiji ne poklapaju se sa originalnim nazivom
imena u svetu. Pod takvim imenom ne moete nabaviti ni
fazana ni jaja za nasad. Zato smo odluili da, kao i svugde
u svetu, ostavimo originalan latinski naziv fazana.

Molimo Vas da ovo uvaite.

Fotografije uraene kod odgajivaa irom Nemake,

i u zoo-vrtovima Berlina i Minhena
Foto: Bruno Rsch iz Ludvigsburga

7
Koriena literatura
-Beebe, William: A Monograph of Pheasants, Witherby,
London, 1918-1922.
-Beebe, William: A Monograph of the Pheasants,
Dover Publications Inc., New York, 1990.
-Beebe, William: Pheasants, their Lives and Homes, Doubleday,
Dorn & Co., New York, 1925,2. Edition, 1936.
-Beebe, William: Pheasant Jungles, New York, 1927.
-Boetticher, von Hans: Fasanen,Pfaunen,Perlhhner, Reutlingen 2002.
-Brown, A.: Kunstbrut: Handbuch fr Zchter,
Verlag M. + H. Scheper, Hannover, 1988.
-CWCA: Wildlife of China, Beijing, China, 1988.
-Delacour, Jean: Note on the Eared Pheasants (Crossoptilon),
Zoologica, 80: 43-45, New York, 1945.
-Delacour, Jean: The Birds of Malaysia, New York, 1947.
-Delacour, Jean: The genus Lophura, Ibis, 1949.
-Delacour, Jean: The Pheasants of the World,
Charles Scribner's Sons, 1952.
-Delacour, Jean: Pheasant Breeding and Care,
All-Pets Books Inc., Wisconsin, 1953.
-Delacour, Jean: The Pheasants of the World,
Spur Publications and WPA, 1977.
-Denley, C. F.: Ornamental Pheasants, Glenmont, Maryland, 1935.
-Elliot, W.: Monograph of the Phasianidae, vol. 2, 1872.
-Ghigi, Allesandro: Les Faisans du genre Lophura, L'Oiseau, Paris, 1926.
-Ghigi, Allesandro: Monografia delle Galline di Faraone (Numididae),
Piacenza, 1927.
-Chigi, A., i Delacour, J.: Les Faisans, L'Oiseau, Paris, 1930.
-Chigi, A., i Delacour, J.: Pheasants, Avicult. Mag., n. s. 8, London, 1930.
-Grummt, W.: Beitrag zur Systematik Weier Ohrfasanen,
Milu, Berlin, 1980.
-Hachisuka, M.: Notes sur les Lophophores, L'Oiseau, Paris, 1938.
-Hachisuka, M.: Classification and Distribution of Game Birds,
Congr. Orn. Int. Rouen, 1938.
-Heinroth, Oskar: Die Balz des Bulwerfasans, Journ. f. Orn. 86, 1938.
-Howman, Keith: Pheasants of the World, London, 1993.
-Huxley, J.: The Display of Rheinart's Phasant,
Proc. Zool. Soc., London, 1941.
-Jabouille, P.:La reproduction du Rheinarte ocell, L'Oiseau,1926.
-Johnsgard, P.B.: The Pheasants of the World,
Oxford University Press, 1986.
-Kuroda, N.: A Monograph of the Pheasants of Japan, incl. Korea and
Formosa, Tokyo, 1926.

8
-Lambert, P.J.: Ornamental Pheasants, London, 1935.
-Peters, James Lee: Check-list Birds of the World,
vol. 2, Cambridge, Mass., 1934.
-Raethel, H.-S., C. v. Wissel i M. Stefani: Hhnervgel der Welt,
Neumann- Neudamm, Melsungen, 1988.
-Robiller, F.: Lexsikon der Vogelhaltung, Edition Leipzig, 1986.
-Robiller, F.: Kfige und Volieren, Landwirtschaftsverlag Berlin, 1983.
-Severzow-Institut- UdSSR: Handbuch der Wgel der Sowjetunion,
Band 4, Ziemsen-Verlag, Wittenberg, 1989.
-Taka-Tsukasa, Prinz N.: The Birds of Nippon, 1. Galli, Tokyo, 1933-1943.
-Wolters, J.: Edelfasane,Eigenverlag, Bottrop, 1987.
-WPA: Annual Review 1993-1995
-Geflgel Brse ( 1997,1998,1999,2000,2001, 2002, 2003)
...i mnoge druge

9
Sadraj
Smetaj i prostor za fazane.......................................................................... 11-13
Izleganje i odgoj.............................................................................................13-17
Neki uzroci bolesti kod fazanske ivine .................................................... 17-19
Edel fazani Gattung Phasianus colchicus collchicus,Ph.c.septentrionalis,. 19-31
Ph.c.persicus, Ph.c.talischensis, Ph.c.principalis, Ph.c.zarudnyi,
Ph.c.chrysolelas, Ph.c.bianchii, Ph.c.shawi, Ph.c.zerafschanicus,
Ph.c.mongolikus, Ph.c.turcestanicus, Ph.c.bergii, Ph.c.tarimensis,
Ph.c.torquatus, Ph.c.viangalii, Ph.c.strauchi, Ph.c.sohokotensis,
Ph.c.alaschanucus, Ph.c.sehschanensis, Ph.c.elegans, Ph.c.rothschildi,
Ph.c.decollatus, Ph.c.kiangsuensis, Ph.c.takatsukasae, Ph.c.formosanus,
Ph.c.karpowi, Ph.c.pallasi, Ph.c.hagenbecki, Ph.c.satscheuensis,
Ph.c.edzinensis, Ph.v.tanensis, Ph.v.robustipes,
Dugorepi fazan (Gattung Syrmaticus), Syrmaticus reevesii (Carski fazan), 31-38
Syrmaticus soemmerringii soemmerringii, S.(G.)s.ijimae, S.(G.)s.subrufus,
S.(G.)s.intermedius, S.(G.)s.scintillans, Syrmaticus(Calophasis) ellioti, S.
(C.)humiae humiae(Burma fazan), S.(C.)h.burmanicus,
Syrmaticus(Calophasis)mikado,
Fazan sa kragnom (Gattung Chrysolophus), Chrysolophus pictus, ............38-41
Chryolophus amherstiae, Chrysolophus pictus mut.obscurus,
Ch.pictus mut.luteus,
Vali fazan -Catreus wallichii,...................................................................... 41-43
Kokoka fazan-Gattung Lophura,................................................................ 43-44
Crni i srebrni fazan-Untergattung Gennaeus, ............................................ 44-51
Lophura (Gennaeus) leucomelana hamiltoni, L.(G.)l.leucomelana (Nepal
fazan), L.(G.)l.melanota, L.(G.)l.moffitti, L.(G.)l.lathami, L.(G.)l.williamsi,
L.(G.)l.oatesi, L.(G.)l.lineata, L.(G.)l.crawfurdi, L.(G.)l.nycthemera lewisi,
L.(G.)n.annamenis, L.(G.)n.engelbacki, L.(G.)n.beli, L.(G.)n.rufipes, L.
(G.)n.berliozi, L.(G.)n.occidentalis, L.(G.)n.ripponi, L.(G.)n.jonesi, L.
(G.)n.beaulieui, L.(G.)n.whiteheadi, L.(G.)n.fokiensis, L.(G.)n.nycthemera,
L.n.omeiensis,
Plavi fazan-Untergattung Hierophasis, Hierophasis swinhoei, ,....................51-54
L.(H.)imperialis L.(H.)edwardsi, L.(H.)haitensis(Vijetnamski fazan),
Fazan plamenih lea-Lophura Diardigallus, Lophura (Houppifer) inornata .55-63
inornata, L.(H.)i.hoogerwerfi, Lophura (Houppifer) erythrophthalma
erythrophthalma, L.(H.)e.pyronota, Lophura (Lophura) ignita ignita,
L.(L.)i.nobilis, L.(l.)i.rufa, L.(L.)i. macartneyi, Prelat fazan- Lophura
(Diardigallus) diardi,
Bulwers-belorepi fazan-Lophura (Lobiophasis) bulweri............................. 64-65
Divlji fazani sa krestom-Gattung Gallus, Gallus (Gallus)gallus, ............... 65-70
G.(G.)g.gallus G.(G.)g. spadiceus, G.(G.)g. jabouillei, G.(G.)g.murghi, G.
(G.)g.bankiva, Gallus lafayettii, Gallus sonneratii,
Gallus (Creagrius) varius.

10
Fazan sa uima-Gattung Crossoptilon, Crossoptilon crossoptilon, ............ 71-74
Crossoptilon auritum, Crossoptilon mantchuricum, C.c.lichiangense,
C.c.drouynii, C.c.dolani, C.c.harmani.
Fazan bronzanog repa i paunasti fazan-Gattung Polyplectron,...................75-85
Polyplectron (Chalcurus) chalcurum chalcurum, P.(Ch.)ch. scutulatum,
Polyplectron (Chalcurus) inopinatum, Polyplectron (Polyplectron) germaini,
Polyplectron (Polyplectron) bicalcaratum bicalcaratum, P.(P.)b. bailyi,
P.(P.)b. bakeri, P.(P.)b. ghigii, P.(P.)b. katsumatae, Polyplectron
(Polyplectron)
malacense malacense, P.(P.)m. schleiermacheri, P.(Emphania) emphanum.
Argus fazan i Rajnart fazan-Argusianus argus i Rheinardia ocellata.......... 85-89
A.a. argus, A.a. grayi, Rh.o. ocellata, Rh.o. nigrescens.
Fazan sa uperkom ili Koklas fazan-Gattung Pucrasia.............................. 89-92
Pucrasia macrolopha castanea, P.m. biddulphi, P.m. bethelae,
P.m.macrolopha P.m. nipalensis, P.m. meyeri, P.m. ruficollis,
P.m. xanthospila, P.m. joretiana, P.m. darwini.
Sjajni fazan ili Monals fazan-Gattung Lophophorus.................................... 92-96
Lophophorus (Lophophorus) impejanus (Kraljevski sjajni fazan),
Lophophorus (Chalcophasis) sclateri (Belorepi sjajni fazan),
Lophophorus (Metallophasis) lhuysii (Zelenorepi sjajni fazan).
Tragopan-Gattung Tragopan, Tragopan melanocephalus......................... 96-104
Tragopan satyra, Tragopan blythii blythii, T.b. molesworthi, Tragopan
temminckii, Tragopan caboti.
Krvavi fazan-Gattung Ithaginus............................................................... 104-106
Ithaginus cruentus cruentus, I.c. tibetanus, I.c. kuseri, I.c. marionae,
I.c. holoptilus, I.c. rocki, I.c. clarkei, I.c. geoffroyi, I.c. michaelis,
I.c. beicki, I.c. annae, I.c. berezowskii, I.c. sinensis.
Paunovi .................................................................................................... 107-112
Pavo cristatus (Cejlonski plavi paun), Pavo cristatus mut. nigripennis
(crnokrili paun), Beli paun, Pavo muticus muticus, P..m. imperator
(zeleni paun), P.m. spicifer,
Kongo paun, Afropavo congenis............................................................ 112-113
Reklamni deo .............................................................................. ......... 114-117

11

SMETAJ I PROSTOR ZA FAZANE

Skoro da se sve ptice nalaze u volijerama, a pojedine po parkovima,
batama itd. U polu slobodi dre se na polu slobodnom prostoru, a tako se i
gaje. Takvo dranje je opasno za ptice, one mogu da odlete, a preti im
opasnost od pasa, maaka i drugih ivotinja, kao to je i opasnost da ih
ljudi jure ili ukradu.
Znai da ih je najbolje drati u volijerama jer im onda ne preti nikakva
opasnost. Prostor i smetaj u volijerama mora da bude dobro uraen da bi
uzgoj bio uspean. Kao prvo treba da slui pticama za zatitu i smetaj.
Volijere treba da budu od drveta ili masivnog zida, a zidovi treba da budu
izolovani. Za jedan par ptica, ili jedno jato, prostor treba da bude 2-3 metra
dugaak, 2-3 metra irok i 2,5 do 3 metra visok.
Naravno da je veim pticama potreban vei prostor, kao na primer za
paunove 2-3 metra duine, 4-5 metara irine, a visina treba da bude do 3,5
metra. Voalijere treba da slue za zatitu od zimskih dana, pojedinih
hladnih dana, kao i letnje ege. Volijere treba da imaju iroka vrata i veliki
mreasti prozor od mlenog stakla, da bi bili zatieni od insekata. Prozor
moe da bude i od pleksiglasa, to znai prozor ne mora da bude uvek na
otvaranje, ve i na guranje. Prozor slui za svetlost i vazduh. Vrata i prozori
moraju da se zatvaraju da ptice ne bi dobile promaju i da bi bile zatiene
od kie. Vrata i prozor moraju da budu okrenuti prema jugu, jugo-zapadu ili
jugo-istoku.
Rase koje ive na hladnoi i promenjivom vremenu, kao na primer
fazan sa uima, sjajni fazan, Tragopan fazan, Vali fazan, vrata mogu ili ne
moraju da budu mreasta, ali moraju da imaju otvoren izlazni deo. Vazduh,
svetlost kao i suv prostor su glavni uslovi za dranje divlje ivine. Ve
spomenutim rasama otpornim na zimu ne treba nikakvo grejanje. Za
mnoge druge fazane u zimskom periodu predlae se grejanje kao to su
tropski primerci paunastih fazana, fazani srebrnasto-bronzanog repa,
fazani plamenih lea, fazani belog repa, Argusima, Rajnartima, Cabot'sTragopanima itd. Njima je potrebno grejanje zbog zdravlja. Obino se ove
vrste fazana premetaju u veliki prostor da bi zimi bili svi zajedno u jatu
zbog rentabilnijeg grejanja. Ako nisu zimi zajedno predlae se da imaju
elektrinu ili plinsku pe. Bez obzira na vrste pei sve moraju biti iza
njihove ograde da ne bi ptice sedale na pe ili da se ne opeku. Fazanima
tropskih predela treba da se stavi na grejalicu posuda sa vodom koja slui
za vlanost prostora. One ne podnose suv vazduh prilikom dogrevanja
prostora.
Motka za sedenje treba da bude od 3-5 cm debljine, a visine od
prilike 1,2 do 1,5 metar. Kod rasa sa veoma dugim repom (paunovi,
kraljevski fazani, Argus Rajnart fazani) treba da bude postavljena na visinu
do 2 metra. Motka za sedenje uvek treba da bude daleko od zida, tako da

12
ptica kad sedi njen rep ne sme da dodiruje zidove, jer prilikom dodirivanja
zidova rep se oteuje. Motke se postavljaju u razliitim veliinama. Motka
treba obavezno da bude sa korom.
Plafon treba da bude od glatkih dasaka ili panel ploa. Ako je plafon
od cigle treba ga obloiti plehom ili drugim materijalom. Pod treba da bude
od visoke cigle presvuen tankim slojem cementa. Zidovi koji se sastoje od
duplog zida moraju imati izmeu vazduni prostor. Ako je cokla od betona,
kao i zidovi od cigle, unutranja strana mora biti kreena dva puta godinje
gaenim kreom.
Preporuuje se da svako jato ima dva razdvojena prostora u sluaju
da moraju da se polovi odvajaju, to je preporuljivo za neke ptice (ptice
koje su navikle na samou).
Takoe moraju da imaju dva pregraena izlaza. Pod u unutranjoj
prostoriji treba da se pospe debelim slojem istog peska ili zemljom slinoj
zemlji za sobno cvee. U velikim prostorijama gde ivina boravi u zimskim
uslovima kad se greje, treba da se ostavi dugaak hodnik zbog ienja i
hranjenja. Boksovi su pregraeni pletenom icom, ali od poda mora da
bude neprozirna ograda u visini od 60 cm do 1 m da se ptice meusobno
ne bi videle. To im slui za zatitu i sopstveni mir, jer u protivnom ptice bi se
meusobno napadale.
Tropskim pticama, paunovima, fazanima plamenih lea itd., nije
potreban spoljnji ispust jer imaju dovoljno toplote, vazduha i svetlosti unutra
pa se zimi ne putaju napolje. Spoljnji ograeni prostor za pojedina jata
treba da bude veliki.
Za male vrste uobiajenih fazana otvoreni ograeni prostor treba da
bude od prilike 20-40 kvadratnih metara. Prostor za etnju treba da bude
od 3 metra irine i 10 metara duine, 4 m sa 8 m ili 5 m sa 6 m itd. to vei
prostor za etnju to je bolje za njih. Spoljnja visina ograde, po mogustvu,
treba da bude visoka kao i volijera 2,5 do 3 m da bi se spreilo da ivina
prilikom leta u volijeru ne bi preletela ogradu. Ograda mora da bude
odozgo zatiena od drugih ptica guom pletenom icom od 15-20 mm,
otvori sa icom debljine od 1,6-1,8 mm.
Ta ica mora da bude ofarbana tamno zelenom uljanom bojom. Mogu
da se upotrebljavaju moderne mreaste ograde od perlon konca jer je
utvreno da su i one efikasne. Konane mree postavljaju se preko jakih
drvenih, metalnih ili betonskih stubova. Mrea ne sme da bude vrsto
zategnuta ve elastina. U sluaju kad ptica leti u visinu da se ne bi
povredila, jer obino one zaglave glavu ako je mrea jako zategnuta.
Ograda treba da bude na ozidanom betonskom coklu koja je visine oko 50
cm.
Ako nema cokle pletena ica se ukopava u zemlju 50 cm vodoravno
prema unutranjoj strani. Na taj nain spreava se ulazak pojedinih
grabljivica. Ograda koja ima coklu takoe spreava ulazak grabljivica. Du
unutranje strane ograde pored cokle u irini 50-60 cm i visine oko 10 cm

13
nasuti pesak. Ta peana staza slui protiv blata u kinom periodu, jer
obino ivina eta pored ograde.
Kod dugorepih rasa preporuuje se da okovi ograde budu ukoso,
tako da se od jednog ugla naprave dva ugla koji bi trebalo da budu pod
uglom od 135 stepeni. Ugao moe da bude i polukruni da dugorepe rase
ne povrede rep prilikom etnje. Volijere koje imaju peani pod, kod njih
pesak se mora povremeno menjati.
U prostoru za etnju treba da se zasade bunaste biljke, ali na sredini
prostora tako da ostali prostor bude slobodan. Obino se sadi bunasti
jorgovan, rododendron, a moe da se zasadi i zimzeleno bunasto drvee.
Takoe preporuljivo je zasaditi biljke koje su otporne na zimu kao to su
neke sorte bambusa. Biljke slue ivini za sakrivanje. Biljke koje su otrovne
nikako ne saditi. Svaka zasaena biljka mora da se kree do pola metra
ispod visine ograde. U zimskom periodu sa takvih biljki skidati sneg.
Treba da se postavi vie motki za sedenje od 1,2 do 1,5 metra visine
a kod dugorepih sorti jo vilje. Motke treba da budu 3-5 cm debele,
obavezno sa korom.
Ograda na ispusnom prostoru koja razdvaja sorte treba da ima kao i
u unutranjom prostoru 60 cm do 1 m visine od cokla neprozirnu ogradu,
da se sorte meusobno ne uznemiravaju. ivina koja zimi izlazi na ispusni
prostor ne bi trebala da u tom prostoru ima bunove. Drvee se sadi tako
da ono daje hladovinu i ispusnom prostoru i volijerama.
Iznad vrata volijera obavezno uraditi malu nastreicu kao zatitu od
jakih vruina i kie. Zatitu od kie, jakog sunca, jakog vetra, takoe i od
promaje potrebno je svim vrstama, podjednako onim koje dolaze iz visokih
planinskih krajeva i onim vrstama koje dolaze iz vlane tropske praume.
Najbolje je da volijere stoje na severnoj strani sa prozorima okrenutim
na jugozapad. Gde ima puno grabljivica spoljnja ograda treba da bude
dupla sa meu prostorom irine od 7-10 cm. Sa spoljnje strane ograde
najbolje je staviti nisku elektrinu ogradu kao zatitu od pasa, maaka,
lisica, tvorova itd. Svi prozori i vrata na volijerama moraju dobro da se
zatvaraju.
Voda za pie treba da bude u volijerama kao i na otvorenom prostoru.
Voda treba stalno da bude svea i prohladna, nikako mlaka. U hladnoj vodi
se ne skupljaju bakterije i razne vrste algi. Fazani Tragopani esto ne piju
vodu iz pojilica nego vodu prosipaju na pod i tako uzimaju nakvaeni
pesak. Veoma esto se deava da na taj nain dolazi do infekcije kod
Tragopana. Njima treba vodu postaviti tako da je ne mogu prosipati.

IZLEGANJE I ODGOJ
Svi odgajivai i ljubitelji egzotinih ptica imaju glavni zadatak da
proizvedu istu rasu koja postoji i u prirodi. Zbog masovnog unitavanja
prostora u prirodi, krenja dungli i prauma, zbog ljudske koristi, mnoge

14
ptije rase gaje se u zatvorenom prostoru pod nadzorom oveka.
Internacionalna "World Pheasant Association" vodi brigu u preko 40
zemalja o odgajivaima razliitih ptica koje su pod meunarodnom
zatitom. Ako zamislimo da ima mnogo vrsta ptica kojima je ugroen
opstanak, onda je odgajiva odgovoran da takve ptice gaji i dobije ist
(rasni) podmladak. Zbog ovih razloga moramo da se trudimo da celokupan
potencijal egzotinih ptica koji nam je poveren sa velikom panjom i
ljubavlju otrgnemo od izumiranja.
Zbog toga je vano da bude to prirodnije izvoenje ptica i njihov
odgoj. Ako volijere imaju odgovarajuu veliinu i odgovarajue uslove moe
se prirodnim putem izvoditi podmladak.
U volijerama treba postaviti drvene gajbe 30 x 30 x 15 cm, ili male
korpe u okove, a mogu se korpice obesiti o zid u unutranjem prostoru. U
njih treba staviti malo zemlje za cvee i sena. U prostoriju treba staviti malo
jelinih granica, slame itd. tako da fazani imaju oseaj zatite. Samo tako
imaju uspeha u prirodnom izleganju.
To sve treba postaviti krajem zime, tako da leenje za mnoge sorte
fazana nije problematino. Znaajno za prirodno izvoenje je da fazanka
na poetku izvoenja ima samo za sebe unutranji prostor. Fazan i ostale
fazanke moraju da se presele u druge volijere. To znai da prilikom
izlaenja pilia nemaju smetnju od druge ivine, da imaju hranu samo za
sebe i da im unutranja prostorija bude suva.
Loi vremenski uslovi ne utiu na osetljive pilie jer unutranji prostor
po pravilu i potrebi treba da ima infra crvenu lampu da bi se prostorija
grejala.
Pilii kad napune 14 dana starosti mogue je kod vie sorti da
celokupna porodica bude zajedno. Pokazalo se da veina drugih fazanki
tolerie mladunce, ak i uestvuju u vaspitavanju mladunaca.
Ako fazanka ne lei dobro na jajima, jaja se poturaju pod sve
patuljaste rase kokoaka koje kvocaju, patuljastu Bramu, patuljasti Kokin,
svilenu ivinu, Kabo, a ukrtena patuljasta Vjandota je najea. Veoma je
vano da takve kvoke budu apsolutno zdrave. Uvek se mora imati na umu
da je kvoka sorta ptica koja moe da bude prenosilac raznih bolesti.
Prostor za kvoke mora biti potpuno miran i odvojen od ostalih
kokoaka. I njima se mora staviti sandue 30 x 30 x 15 cm sa senom i
ukom. Prostor za kvoke mora biti zamraen jer onda kvoke rado lee.
Prvo treba fazanku testirati sa plastinim jajima na kojima ona lei 1-2
dana. Onda takvu fazanku prebaciti na 4-12 jaja, a sve u zavisnosti od
veliine fazanke. Svakodnevno treba kontrolisati naleena jaja, zbog
utvrivanja plodnosti.
Danas je uglavnom najpraktinija mogunost za izvoenje
korienjem inkubatora. Svaki odgajiva treba da nae najpraktiniji nain
izvoenja. Inkubator ima prednost zbog higijene i efikasnosti. Istovremeno
mladunci se bolje odgajaju.

15
Poto je doao termin izvoenja pod kvokom, tada postoje dve
mogunosti: pilii se ostavljaju pod kvokom da sami izau ili pre izlaska
pilia jaja staviti u inkubator da bi u njemu poelo izvoenje.
Sada se zadravamo kod prve varijante. Treba voditi rauna da pilii
mnogih fazana i druge divlje ivine, kvoku ne tretiraju kao majku, ve da
naputaju gnezdo im se osue. Kad ih kvoka izlee i izvede treba
naroito voditi rauna da budu mirni i poverljivi, da pilii ne bi bili plaljivi.
Neke kvoke su razdraljive, rasturaju hranu tako da mali pilii ostaju
gladni.
Veoma je bitno da se kvoke razdvajaju. Prostor oko gnjezda sa
piliima treba posuti pokoenom travom zbog istoe.
Druga varijanta sastoji se od izvoenja pilia u inkubatoru.
Ako se pilii dobro hrane oni su napredni.
Periodni uzgoj deli se u pet delova:
0-3 nedelje
smetaj, elektrino grejanje, svetlost 14 sati, hrana: pilei
ili urei starter, kopriva, pasirana kuvana jaja.
3-7 nedelja
infra-crveno svetlo, vremenski ih sputati na peskoviti
pod,
hrana: 80 % pilei koncentrat, ili 50 % urei starter, 30 %
urei za odgoj i rast i 20 % mlevene itarice, pasirana
kuvana jaja, uz to se dodaju i ostali nosai belanevina i
zelena hrana.
7-9 nedelja

smetaj kao i prethodno. Hrana: 80 % pilei koncentrat,

30 % urei koncentrat-2, i 20 % mlevene itarice, zelena
hrana, mesno brano i puter mleko.

9-16 nedelje

smetaj u volijerama sa zasaenom travom, hrana: 50 %

pilee ili uree hrane, 50 % mlevenih itarica, zeleni,
mesno brano i puter mleko.

preko 16 nedelja stavlja im se hrana kao i za stariju ivinu.

Najei razlozi za greke u inkubaciji
_______________________________________________________________________________________________________

Rezultati leenja

Najverovatniji uzroci

_________
___________________________________________________________________________________________________________

-odlaganje leenja......................................... -niska prosena temperatura,stara jaja

uzeta za nasad, variranje sobne
temperature.
-ranije leenje............................................... -visoka prosena temperatura
-uginua u ljusci sa malom.......................... -nedovoljna ventilacija prostorije,slab

16
vazdunom komorom jajeta
kvalitet jaja za inkubaciju
-uginua u ljusci sa velikom......................... -nedostatak vlage,visoka temperatura
vazdunom komorom jajeta
-uginua u ljusci sa normalnom.................... -loi uslovi ishrane i nege roditeljskog
vazdunom komorom
jata,slaba konstitucija roditelja
-krvav prsten.................................................. -rana smrt embriona,suvie visoka ili
niska temperatura
-slepljivanje pileta uz ljusku.......................... -nedostatak vlanosti,visoka
temperatura
-zamazano pile sa sadrajem......................... -visoka vlanost, slaba ventilacija,
jajeta
niska temperatura
-hromi pilii................................................... -velike varijacije u temperaturi
-razlupano umance....................................... -konstituciske greke roditelja, potres
pri transportu, nepaljivo okretanje
jajeta
-neoploena jaja............................................. -nepravilan odnos mujaka i enke,
tua izmeu mujaka, promrzla kresta
-mali pilii......................................................-suvie visoka ili niska temperatura
-slabi pilii..................................................... -mala jaja i nedostatak vlage
-pupana infekcija-omfalitis.......................... -nehigijenski uslovi u inkubatoru i
prostoriji
Ishrana ptica odgovara godinjem dobu. Razliiti odgajivai razliito
hrane svoja jata. Svaki odgajiva mora davati odgovarajuu hranu u
zavisnosti od starosti ptica. Veoma je vano za uzgoj davati meovitu hranu
dobrog kvaliteta u pravim koliinama. Veina ptica su svatojedi, ali
Tragopani, Koklasi i Krvavi fazani imaju potrebu za svakodnevnom
zelenom hranom sa dodatkom voa. Dok sve vrste paunastih fazana,
Argus fazani kao i fazani plameno-crvenih lea, pored voa treba da imaju
veu koliinu belanevina u hrani. Ne treba svakodnevno davati fazanima
hranu bogatu proteinima zbog gojaznosti, jer tako im se skrauje ivotni
vek. Naa zatvorena divlja ivina u prirodi bi provela puno vremena da bi
dola do hrane. Treba postavljati vie hranilica sa hranom.
Standardna meavina hrane za fazane sastoji se od ita, malo jema,
prosa, i slino tome. Hrana sa visokim sadrajem vitamina i licitina. Tu
hranu treba davati pre raskvocavanja, a naroito kad fazanka lei na jajima.
Sve kukuruzne sorte visokog kvaliteta bolje svaruju ugljene hidrate.
One sadre puno masnoe i zbog toga ih u zimskom periodu treba manje
davati. Suncokret, konoplja i kikiriki takoe sadre vei procenat masnoe i
treba ih davati samo kao "desert". U svakodnevnu meku hranu mogu se
dodavati mleni proizvodi. Najbolje im je davati pilei koncentrat za tov,
urei koncentrat za tov i razliitu meavinu za koke nosilje.
Sastav meane hrane je:

17
-70 do 75 % itarica (penica, kukuruz, jeam),
-20 do 25 % proteina (od toga 10 % ivotinjske belanevine),
-2 do 4 % mineralne materije,
-1 do 2 % premiksa.
Naravno moe da se napravi meana hrana od mineralnih sastojaka i
materija koje sadre belanevina (sira, mleko u prahu, kuvana jaja, kuvano
i sitno seckano otpadno meso). Daje se razliito povre i voe.
U zatvorenom prostoru kod odgajivaa prilikom svakodnevnog
davanja prakaste hrane treba davati kuvani pirina i kuvani graak. U
letnjem periodu treba davati pre svega: koprivu, maslaak, hajduku travu,
lucerku i crvenu detelinu.
U zimskom periodu treba im davati argarepu, kelerabu, perunov
list, cveklu, kineski kupus, kelj, jabuke i kruke.
Tragopani i Koklas fazani moraju cele godine da imaju takvu hranu
jer su to njihovi specijaliteti. U zavisnosti od godinjeg doba moraju da
dobijaju razliito bobiavo voe, svee ili iz konzerve.
U uzgoju fazana naroito mora da se vodi rauna da pilii fazana
prvih dana ivota, kao i u prirodi, imaju dosta insekata i veu koliinu
ivotinjskih belanevina. Njima treba 10 % belanevina ivotinjskog
porekla.
Idealno im je davati ve napravljenu industrisku proizvodnju ureeg
startera: 46 % penice i kukuruza, 25,5 % soja, 14 % riblje brano I, 3 %
mesno brano, 4,5 % stoni kvasac, 3 % mineralne materije, 1 % premiksa.
Sve to se moe nakvasiti sa malo vode i dodati malo seckane
koprive. Ako nema gotove industriske hrane onda se hrana mora praviti po
ovom receptu. Meana penica sa konopljom je najbolja.
Za sastav belanevina koristi se umueno jaje sa mlekom i malom
koliinom griza. To treba da bude tvrdo kuvano na pari. Za specijalitet im
treba davati brane crvie. Ako su fazani stari 14 dana moe im se davati
mlad sir i kuvane sitno seckane pilee iznutrice. Posle 14 dana daje im se
puter mleko i mlad posni sir. Ta dva sastojka sadre puno belanevina.
Dalja hrana je ve napomenuta.
Dunost odgajivaa je i prilikom odgoja da im se daju vitamini.

NEKI UZROCI BOLESTI

KOD FAZANSKE IVINE
Najee bolesti kod fazanske ivine dolaze od nekvalitetne i
neispravne hrane, loe higijene i neadekvatnog dranja i odgoja.
Treba da bude tana koliina sastojaka u hrani, sa vitaminima i
mineralima. Tana koliina u procentima na koliinu pripremljene hrane
kokzidiostatika, a stavlja se i u vodu samo u malim dozama. Koriste se
antibiotici koji imaju dijetalno dejstvo za stabilizaciju creva kod fazanske

18
ivine (piliima koji se dre u kavezu i hrane kvalitetnom hranom sa svim
sastojcima nije ovo potrebno davati).
Javljanje bolesti u toku dranja i odgoja
Ako je temperatura u volijeri previsoka, to je tetno za zdravlje. Ako u
njoj ima amonijaka u vazduhu, takoe je opasno. Ako je suvo-topli vazduh.
Ako ima previe praine. Ako je pod grbav (kamenit, kad su na otvorenom
prostoru). Ako nemaju dovoljno vazduha. Nedostatak vode, manjak
vitamina i minerala. Nedostatak kvarcnog peska. Visoka klicavost u hrani.
Ako se u hrani nalaze gljivini otrovi (ustajala pokvaena hrana, prokisla).
Da bi se fazanska ivina od ovih uzronika zatitila, treba vriti
redovnu dezinfekciju volijera i generalno ienje. Za dezinfekciju najbolje
je uzeti kljualu vodu sa 2 % kaustine sode. To treba da odstoji 30 minuta
na temperaturi od 65oC. Kad se izvri dezinfekcija, treba dobro izvetriti i po
mogustvu osunati prostoriju.
Za unitavanje spoljnjih parazita najbolje je koristiti fosfornu kiselinu,
ali posle upotrebe mora se saekati jedan period suenja i vetrenja.
Pre ulaska u volijeru treba staviti debelu krpu nakvaenu sa
rastvorenom kaustinom sodom i koristiti je kao otira za noge. Ne
dozvoljavati stranim licima ulazak bez izvrene dezinfekcije obue.
Gljivina oboljenja mogu da se pojave u hrani i prostirci. To je bu i
aflatoxini koji se pojavljuju u hrani. Bolest od buave hrane -Aspergillus
fumigatus. Gljivini otrovi u hrani - Aspergillus ochraceus.
Bakterije mogu da se suzbiju dezinfekcijom i antibioticima.
Bakterije uzrokuju pojavu "pilee kijavice". Bakterije crevaEscherichia-coli-Keime. Samonele kao "otrovano meso" (opasno i za
ljude). Pilea kolera -"Pasteurellen" (zabranjeno klanje i konzumiranje
mesa).
Mikroplazma su organizmi manji od bakterija. Unitavaju se
dezinfekcijom i izolacijom zaraenih primeraka. Obavezno kontrolisati
roditeljska jaja. Mogu da dovedu do hroninog oboljenja disajnih organa.
Virusi se spreavaju vakcinacijom i posebnim dezinfekcionim
sredstvima. Enzephalomyelitis- AE virus, koji je rasprostranjen. Uzrokuje
upalu mozga, kimene modine, drhtavost kod pilia. Roditelji moraju da se
vakciniu. Pilii se vakciniu od 7-10 dana starosti kod Gumboro bolesti.
Treba ih vakcinisati protiv bronhitisa koji je jako rasprostranjen. Klasina
ivinska kuga, ve godinama se nije pojavljivala, ali ako se pojavi mora se
obavezno prijaviti nadlenima. Pilee boginje su takoe virisno oboljenje
koje se retko pojavljuje.
Ako pilii obole u ranoj mladosti (po izlasku iz jaja), njihovim
roditeljima davati vitamine u hrani, voditi rauna o istoi gnezda.
Ako se pilii meusobno kljucaju (kanibalizam)-to prouzrokuje suvi
vazduh u volijeri i prevelika svetlost. Ako se to i dalje pojavljuje onda im
sei vrh kljuna.

19
Ako je kojim sluajem fazan kljucnuo drugog fazana u oko (spoljnje
povrede), moe da se ispira ajem od kamilice.
Ako su motke za spavanje neobraene, na tabanima dobijaju
uljeve. Ako su im tabani povreeni, to treba oistiti skalpelom, iscediti gnoj
i dobro premazati jodom.
Ako su im noge prekrivene sa "krljutavim" naslagama, kao da su
bradaviave, onda drati noge u mlakoj vodi da omeka, pa vie puta
premazivati auto uljem.
Ako je ivina povreena od ujeda, u zavisnosti od rane, i odgajiva
moe da je izlei. Dobro isprati i premazati antibiotik kremom.
Ako se radi o prelomu kosti, onda treba staviti letvicu, pa je vezati
koom ili tofom, ako je prelom jai-treba gipsovati.
Ako je prelom otvoren sa zdrobljenom kosti, ta se ivina kolje.
Iskrivljena prsna kost je rahitina deformacija, dobija se kad fazani u
ranoj mladosti spavaju na uskim motkama. U hranu mora da se stavi
dovoljna koliina fosforno kiselog krenjaka.
Ako pilii kljucaju i upaju perje - vazduh je suv, visoka temperatura,
mali prostor za kretanje (ivini je dosadno). Kljucaju se u predelu vrata,
trtice, pera na maru, a kasnije sa stomaka i butki. Mogue je da kidaju i
delove mesa.
Takvu iskljucanu ivinu treba eliminisati. Njima treba davati veu
koliinu belanevina u hrani i dosta zelenia. Moe se takva ivina
poprskati nekim preparatom koji je izrazito gorak. Moe im se doskoiti ako
se zrnasta hrana baca po podu, onda se oni vie kreu.

EDEL FAZAN (lepi fazan)

Gattung (grupa) Phasianus
Ova vrsta fazana poznata je u volijerama, a ljubitelji ptica ih esto
dre u dvoritu. Oni su rasprostranjeni po Evropi. U Nemakoj ih ima u
velikom broju i odgajivai ih dre zarobljene u kavezima da bi bili
usavravani i lepi. Oni slue za ukrtanje.
Lepi fazan (Gattung-grupa) se razlikuje od svojih roaka uglavnom po
svojim 18 pera u repu kod petla. Srednji produeni par pera ima zatvoreni
porub. Trtina pera na svom vrhu zavravaju se dlaicama, a sa obe strane
glave nalaze se bunii sa malo produenim perjem, takozvane "ui".
Glava sa strana je gola crvene boje sa malim flekavim izraslinama od perja
koje imaju crtice. Kad je vreme parenja ta koa otie i pretvara se u
"prebaenu krpu". Petao na nogama ima mar prste. Razliite pod-sorte
dele se u nekoliko grupa. Prva grupa ima crnovratnu formu Phasianus
colchicus colchicus, (slika br. 1) oni koji se nalaze u domovini na
Kakvazu, nalaze se skoro u celoj Evropi, a kasnije i u Americi, Novom
Zelandu itd. Korienjem za lov dobijali su nove domovine.

20

Slika br.1 Phasianus colchicus colchicus (crnovrati kavkaski)

Slika br. 2 Phasianus colchicus septentrionalis

21
Kod pod-sorti fazana donji deo lea i trtica uglavnom su crveno-braon
boje, prekriva krila je braon do braon ute boje. Glava je ivahno sjajne
braonkasto-zelene boje. Gornji deo vrata, naroito kod dominantne forme
je crno-zelene boje sa prednje strane, a sa strane metalno plavosvetlucave boje.
Donja polovina vrata je crveno-narandaste boje, s' preda sa
bronzanim sjajem. Prsa i bokovi su braonkasto-ute boje sa plavo-crnim
okvirom.
Sredina donjih prsiju je tamno braon sa zelenim sjajem. Prednji deo
lea je ukasto-crvene boje, a na perju ima duguljaste crne srednje fleke i
kraj sa okvirom. Perje na ramenima je braon-crvene boje sa malim crnim
picastim flekama. Zadnji deo lea, trtica i gornji pokriva repa je bakarnocrvene boje sa zelenom meavinom. Perje na repu je svetlo braon sa
nejednakim crnim ispupenjima, i tamnim crveno-braon dugim crtama, a
vee imaju cimet braon boju krilnog prekrivaa sa bakarno crvenim okvirom
sa strane. Fazanka je ukasto svetle braon boje tamnih kovrda i crnih
fleka, a na zadnjem delu vrata crvenkasto svetlucava.
Vie ili manje slinosti su ovde pripadajue pod-sorte Phasianus
colchicus septentrionalis (slika br.2) sa severnog podruja Kavkaza i
severozapadne obale Kaspijskog mora.
Ph.c. talischensis sa sredita jugozapada i june obale Kaspijskog
mora i Ph.c.persicus sa jugoistone obale Kaspijskog mora (Sl.br.3). Ovi
zadnji pripadaju u drugu grupu belokrilatih podsorti. Kod njih su zadnja
strana lea i trtica uglavnom crvenkasto-braon boje. Prekriva krila je
belkast, a perje na gornjoj strani prelazi u narandasto-crvenu boju.
Ovde pripada Ph. c. principalis sa junog Turkmenistana i
severozapadnog Avganistana. Fazan ima zeleni razdeljak, gua je kesten
braon boje. Okvir na peru ima iroke purpurno-braon boje na prsima i
braon boju donjeg dela tela. Ovde pripadaju i Ph. c. zarudnyi (slika br.4) iz
sredine Amu-Darja na granici Turkmenistana i Usbekistana. Ph. c.
chrysomelas (slika br.5) iz Delta podruja Amu-Darja u podruju
Karakalpaken. Ph. c. bianchii (slika br.8) sa gornjeg Amu-Darja, na granici
severnog Avganistana i Taikistana. Ph.c shawi iz jugozapadnog Sinkiang,
na rekama Tarim, Jarkand i Aksu. Ph. c. zerafschanicus iz Serafan-a
izmeu Amu-Darja i Syr-Darja.
U treu grupu pripadaju forme Kirgistanskih fazana. Oni uglavnom
imaju donji deo lea i trticu crvenkasto-braon boje. Prekriva krila im je bele
boje. Gornja strana je bakarno crvena sa zelenom svetlucavou.
Ovde pripadaju, od pre 100 godina uveeni koji su se ukrtali sa
divljim fazanima, tako-zvani "mongolski" prstenasti fazani, Ph.c.
mongolikus (slika br.6). Njihova domovina nije Mongolija ve jugoistoni
Kazakstan, juno i istono od Balka jezera. Glava i zadnji deo vrata kod
fazana je zelene boje. Gua i prednja strana vrata su purpurno-kestenjasto
crveno-braon boje.

22

Slika br.3 Phasianus colchicus persicus

Slika br.4 Phasianus colchicus zarudnyi (Zarudnji fazan)

23
Na vratu ima beli iroki prsten, sa prednje strane iroko otvoren.
Gornja strana je tamno bakarno crvene boje sa jakim bronzano-zelenim
svetlucanjem. Prsa su purpurno crveno-braon boje sa jakim zelenim
svetlucanjem.
Strane trupa su sjajne bakarno crvene boje sa uskim tamno plavocrnim povezom na okviru.
Donja strana trupa je crne boje sa zelenim i purpurno-crvenkastim
crticama.

Slika br.5

Phasianus colchicus chrysomelas

24

Proirenje lepih i arenih -Phasianus colchicus i Phasianus versicolor

1-31 Lepi fazani-Ph.colchicus
Donja pod grupa
1-septentrionalis
2-colchicus
3-talischensis
4-persicus
5-principalis
6-zarudnyi
satscheuensis
7-chrysomelas
8-bianchii

9-shawi
17-sohokotensis
10-zerafschanicus
18-alaschanicus
11-turcestanicus 19-suechschanensis
12-bergii
20-elegans
13-mongolicus 21-rothschildi
14-tarimensis
22-decollatus

25-takatsukasae
26-formosanus
27-karpowi
28-pallasi
29-hagenbecki
30-

15-vlangalii
16-strauchi

31-endzinensis

23-kiangsuensis
24-torquatus

A-C areni fazani, Ph.versicolor

donja pod grupa
A versicolor

B tanensis

C robustipes

25

Slika br.6 Phasianus colchicus mongolicus

(Mongolski prstenasti fazan)

26
Ovde pripadaju, manje ili vie, veoma sline podgrupe Ph.c.
turcestanicus iz podruja Syr-Darja u junom Kazakstanu. Takoe pripada
Ph.c. bergii sa ostrva u severnom Aral jezeru, dok je Ph.c. tarimensis kao
predstavnik jedne jedine samo iz pod-sorte postojee grupe. Oni su u
sredini Sinkiang, to znai oni ive u renom podruju Tarim i erten, i u
podruju jezera Bagrat-Kul, i Lob-Nor.
Fazanovo perje na glavi je bronzano zelene i plave boje. Zadnji deo
vrata je zelene svetlucave boje. Gornja strana je zlatno narandaste boje.
Donji deo lea i trtica je maslinasto ukaste boje. Prekriva krila je svetle
peane braon boje, koja prelazi u sivu boju, i tamno plavo-zelene boje.
Gornji deo prsiju je purpurno bakarno crvene boje, koja na kraju pera, kao i
na vratnom bademastom perju, ima male crne take.
Telo sa strana je bakarno narandaste boje sa malim tamnim
flekama. Sredina prsiju i trbune strane su duboko plave boje. Rasa koja
ima sivu trticu sastoji se od zelenkastih donjih lea, sivo zelenkaste ili
plavkasto-zelene trtice.
Najpoznatija, ve godinama uveena divlja za lov, koja je ve
odomaena, sa nominantnom formom, neminovno ukrtana sa podsortama je tako-zvani kineski prstenasti fazan Ph.c.torquatus (slika br.7)
gde im je domovina veliki deo Kine od antunga na severu do Kvangtunga
na jugu.
Fazan ove forme ima napred otvorenu belu kragnu. Gornja strana
lea i vratnog bademastog perja je svetlo zlatno ute boje. Ramena su
kestenasto crvene boje. Sredina prsiju je svetlo purpurno braon-crvene
boje, a sa strane svetlija. Glava sa strane je bledo ute boje sa velikim
crnim znakovima.
Zadnji deo trupa je tamno plave boje. Vie ili manje slinosti i skoro
sa vie ili manje irim ili uskim ili samo naznaenim, a ponekad i nema
skoro nikakvog belog prstena oko vrata.
U tu grupu spadaju pod sorte Ph.c. vlangalii iz istonog Zaidam
podruja. Ph.c. strauchi iz Kansu-a i severno-istonog Szetschuan-a.
Ph.c. sohokotensis iz junog Ala-ana. Ph.c. alaschanicus iz istonog
Ala-ana. Ph.c. sehschanensis sa istonog Tibeta i severo-zapadnog
Szetschuan-a. Ph.c. elegans iz jugo-zapadnog Szetschuan-a. Ph.c.
rothschildi iz istonog Yinnan-a. Ph.c. decollatus iz istonog Szetschuana. Ph.c. kiangsuensis iz severne Kine, ansi i komiskog podruja. Ph.c.
takatsukasae iz severnog Vijetnama i susednog dela june Kine.
Ph.c. formosanus iz Tajvana (Formosa). Ph.c. karpowi (slika br.9)
iz Kine i Koreje juno od 40 stepeni geografske irine.
Ph.c. pallasi (slika br.10) iz juno-istonog Sibira, sredita
Mandurije, junog Ussurien-a i severne Koreje.
Ph.c. hagenbecki iz zapadne Mongolije. Ph.c. satscheuensis iz
zapadnog Kansu-a, severno od Nan-an-a.
Ph.c. edzinensis iz oaze sa sredita Gobi-a u Mongoliji.

27

Slika br.7 Phasianus colchicus torquatus(Kineski prstenasti fazan)

28
Slika br.8 Phasianus colchicus bianchi (Bjani fazan)
Nema geografskih pod sorti nego nasledne promene boja "mutacije"
je Phasianus colchicus mut. tenebrosus, gde fazan ima gornju stranu
potpuno metalno zelene boje osim krila i donjeg dela trupa koji su tamno
crno-maslinaste boje. Rep je takoe maslinasto braon sa crnim ulocima.
Prsa i strane stomaka su purpurno plave boje sa svetlim pernatim drkama.
Fazanka je skroz aavo crna za zelenim i purpurnim svetlucanjem na
glavi, vratu, prsima i bademastom perju.
Fazanka podsea od prilike na japanskog arenog fazana,
Phasianus versicolor versicolor. Kod tih fazanki je gornji deo glave
tamno zelene boje. Gua, prsa i stomak su metalno sjajne tamno plavozelene boje. Vrat je purpurno violetne boje. Ramena su bakarne boje. Perje
na gornjem delu lea je crno sa svetlo braon znakovima. Donji deo lea i
trtica su zasiene zelene boje a sivi prekriva je plavkast a dalje u nazad
ima vie zelenkastog svetlucanja. Rep je zelenkasto-siv sa crnim
poprenim crticama i purpurno svetlucavim okvirom. Kod fazanke je brada i
gua ukasta, dok su u celini boje veoma tamne sivo braon sa crnim
prugama i okvirom. Bademasto perje esto ima metalno zelene magle. Rep
je crvenkasto-braon sa crnim i sivo-ukastim ulocima. Ta ptica ivi na
japanskom ostrvu Kiusiu i na jugu vrha od Hondo-a.
Ph.v. tanensis sa polu ostrva Izu i Miura na srednjem istoku od
Hondoa, gde se nalaze takozvana "sedam ostrva" i ostrva Tanega-Shima i
O-Shima. Ta ptica ima vie purpurno plavkastog sjaja na donjoj strani. Lea
i trtica su grao i plave boje.
Ph. v. robustipes ( slika br. 11) iz velikog dela Hondo-a i sa ostrva
Shikoku je svetliji sa sivkasto bronzano zelenim razdeljkom i plavkasto
sivom trticom.
Svi lepi fazani ive u slobodi i na otvorenom prostoru, a naroito u
stepama sa drveem. Ruski istraiva Kozlowa je objasnila da se areni
fazan na poetku prolea polako kree izmeu bunova da bi tu i tamo na
zemlji naao neto za jelo. Svakih 4-5 minuta on se zaustavlja, udara jako
sa krilima i to odzvanja neto slino kao "prrrr", i zove 2-3 puta glasno i jako
"ko-ko-ko-ko". Tada je rep malo uzdignut i malo rairen u obliku lepeze, a
noge su mu nepomine. Opet posle toga trai hranu.
Kasnije u prolee fazan zove na svakih 10-15 minuta. U leto kad su
jake vruine zov se uje samo ujutru izmeu 6 i 9 sati, a kasnije uvee pre
zalaska sunca, i onda do izlaska sunca miruje.
Pored toga fazan preko celog dana, sa izuzetkom kad miruje, isputa
tonove kao "ku-ku-ku-ku-ko-krou".
U prolee fazan ide sa 3-4 fazanke zajedno u traenje hrane. U rano
leto fazan ima jednu, a retko dve fazanke, sa kojima on provodi svo vreme

29
dok one lee na jajima. Fazanka odgovara uvek na zov parenja sa vruim
"kia-kia".

Slika br. 9 Phasianus colchicus karpowi(Kineski prstenasti Karpov fazan)

30
Slika br. 10 Phasianus colchicus pallasi (Prstenasti Palas fazan)

Slika br. 11 Phasianus versicolor robustipes (Hondo fazan)

Parovi se prepoznaju po glasu i ostaju zajedno u branoj zajednici.
Fazan mami sa mekanim "kutj-kutj-kutj" svoju fazanku da doe na hranu
koju je on ve pronaao.
Posle toga natiu goli delovi koe na licu, kao i male gole ovalne fleke
iza unih bunia. bunii iza uiju se narogue, postaju vei i razdvajaju
se. Fazan oblee oko fazanke sa vodoravnim krilima. Pera na krilima su
poduprta (prajcovana) da bi fazanku vrsto stisnuo. Tom prilikom povija
vrat, udara zatvorenim kljunom i isputa jake itave zvuke. Tresanjem
repnih pera dobijaju se vibracioni zvukovi.
Posle parenja fazan je opet sam i vie ne vodi rauna o izleganju.
Gnezdo prave ispod grma, ispod trave itd. Fazanka lei na jajima 23
dana, a u gnezdu ima 15-17 jaja prosene veliine 44 : 35 mm. Jaja su u
sledeim bojama: maslinasto-braon, svetle boje gline, sivo zelene ili plavozelene. Pilii se uglavnom hrane insektima: skakavcima, mravima, biljnim
vaima, tvrdokrilnim insektima itd.
Lepi fazan ivi u slobodi u jednom braku. ivi u volijerama pod
ljudskom kontrolom, a delom slui za lov. Ako se ovek stara o njemu fazan
bi onda trebao da ima 4-6 fazanki. Veoma dosadan je njegov preveliki strah

31
i uplaenost. Zbog toga odjednom uzleti na krov ili na ogradu, ili pobegne u
volijeru da bi glavu spasao.
Desi se da se izudara do krvi ili da se povredi do smrti. Da bi se to
spreilo treba odsei, samo na jednom krilu, unutranju zastavu ake.
Ograeni prostor treba da bude elastian i oputen. U unutranjem
prostoru, na plafonu, treba da ima zategnuto ciradno platno. Pre svega
ovim pticama, a naroito odgajivai, treba da prilaze mirno i tiho bez naglih
pokreta, da se fazani ne bi uplaili. U ograenom izlaznom prostoru ova
rasa mora da ima nisko bunje, lep prostor, a sve to zbog mirovanja i
sakrivanja.

DUGOREPI FAZAN
Gattung (grupa) Syrmaticus

Slika br.12 Syrmaticus reevesii (severno-kineski carski fazan)

Pored spoljnje slinosti sa lepim fazanom, dugorepi fazani sa njima
nisu blii roaci. To potvruju razliita probna ukrtanja, koja su neplodna ili
samo delom plodna, izmeu tih rasa koje su obe Gattung (grupe).
Takoe i razlika u spoljnjem izgledu je primetna. Dugorepom fazanu,
koji je nazvan Gattung Phasianus nedostaju "uni bunovi" sa obe strane
glave. Svo perje na glavi je normalno i kratko. Perje na trtici nije zatvoreno
nego je okruglasto ili etvrtasto. Rep se sastoji od 16-20 pera, kod
kraljevskog fazana je neverovatno dug i ima poprene crtice. Lice je golo i
crveno a perje na licu samo malo razvijeno, kod kraljevskog fazana jako
malo, skoro nevidljivo. Pet sorti koje nisu tako bliske u srodstvu i samo se
dobijaju zajedniki plodni meanci, gde je kokoka uglavnom neplodna. Oni

32
spadaju u Gattung i izostavljaju svoje podsorte spadajui u treu podgrupu
Gattunga.
Carski fazan, Syrmaticus (Syrmaticus) reevesii (slika br.12) potie
is sredita severne Kine. Fazan ima malu fleku ispod oka. Brada, gua, vrat
i potiljak su isto bele boje. iroku crnu traku ima preko ela, obraza,
prekrivaa uiju, obrva, potiljka i kajasa. Lice je do male gole crvene fleke
iza oka, u poreenju sa drugim vrstama, a i sa Phasanius- formom,
potpuno operjano. Bademasto perje, lea, trtica i gornji deo prsiju su svetlo
oker-ute boje sa crnim okvirom na perima, koja izgleda kao perut.
Prekriva krila je beo sa irokim crnim okvirom. Donji deo prsiju je
crvenkasto-braon boje sa belo-crnim okvirom i sa crnom flekom na sredini.
Donji deo tela na sredini je crne boje a sa strana crveno-braon. Repna pera
su neverovatno duga od 1-1,6 m. Sredina repa je bela sa poprenim crnim
crticama, a sa strane pera su uto- braon boje.
Fazanka je oker uto-braonkaste boje. Na razdeljku na glavi i sa obe
strane uiju nalazi se iroka linija tamno braon boje. Obrve su iroke.
Lice sa strana, brada, gua, vrat i preko kajasa, i skroz unaokolo je
svetlo oker ute boje. Potiljak je crn i tamno crveno-braon boje, a na njemu
veliki beli znak oblika strele. Na sivo-braon, belom i oker-ukastom
prekrivau krila primeuju se velike crne fleke sa svetlim crticama.
Fazan sorte Semering ili bakarni fazan ivi na japanskom ostrvu
Kiusiu,
sa
izuzetkom
jugo-istoka,
(slika
br.13)
Syrmaticus
(Grahephasianus) soemmerringii soemmerringii.
Na glavi, vratu i gornjoj strani je bakarno kestenasto crveno-braon
boja sa crnim flekama i sa bakarno-crvenim svetlucanjem. Prsa, lea i na
strani donjeg dela lea nalazi se skoro zlatni sjaj na krajevima perja.

33
Slika br.13 Syrmaticus soemmerringii soemmerringii
(Japanski Semering bakarni fazan)

Slika br.14 Syrmaticus soemmerringii ijimae(Bakarni sa flekavim leima)

34
Slika br.15 Syrmaticus soemmerringii scintillans
Srednja pera na repu su veoma duga, od 65-98 cm, tamno
kestenasto-braon boje sa 9-14 crnih pera koja posle korena prelaze u
ukasto-belu sa poprenim crticama na krajevima.
Koa na licu je gola, crvena i rastegljiva, i ima slinosti sa lepim
fazanom.
Fazanka je takoe slina sa lepom fazankom, ali joj je donja strana
malo svetlija. Gornja strana ima crne fleke sa belim poprenim prugama na
ramenima i krilima.
Jugoistono od Kiusiu-a ivi S.(G.)s. ijimae (slika br.14). Ovaj fazan
je upadljiv zbog njegovog irokog svilenog belog okvira na lenom i
trtiastom perju i belim krajevima na gornjem delu repnog prekrivaa.
Na jugoistonoj obali japanskog ostrva Hondo ivi rasa S.(G.)s.
subrufus. Fazanovo perje je svetlije, manje crvene boje nego kod
prethodnog. Takoe su svetlija srednja repna pera.
Fazan S.(G.)s. intermedius sa ikukua i severo-zapadnog Hondoa
je jo svetliji.
Najsvetliji je fazan S.(G.)s. scintillans sa severnog i srednjeg
Hondoa (slika br. 15). Njegova pera na krilnom prekrivau, donjem delu
lea i trtici su iroke bele boje. Na stomaku imaju crvenkastu boju sa belim
okvirom. Perje na prsima je belo sive boje sa okvirom. Srednja repna pera
su na crvenkasto-beloj osnovi sa uskim crnim, i irokim crveno-braon
jastuiima, ima ih 7-14. Fazanka je takoe svetlija.
Neverovatno lep, jedinstvenih boja je Elliot fazan, Syrmaticus
(Calophasis) ellioti (slika br. 16). Potie iz istone Kine juno od YangtseKiang-a. Gornji deo glave je sive boje sa braonkastim naletom. Obrve su
bledo sive boje. elo, gua i sredina donjeg vrata je mat crne boje.
Vratno perje i potiljak je belkosto srebrno-sivo, a prema donjoj strani
svetle srebrno-bele boje. Zadnji deo vrata je malo tamniji. Obrazi i prekriva
uiju su sivo braonkaste boje. Donji deo vrata je uobruen sa crnim
prstenom. Prednji deo lea, glava, prsa i krila su sjajno crveno-braon boje
sa crnim flekicama i okvirom bakarno crvenog sjaja.
Na ramenima je bela, crno flekava traka. Prekriva krila je ivahne
elino plave boje sjajnih traka koje se nalaze na bakarno crveno-braon
osnovi.
Veliki bakarno braon prekriva krila ima irok beli porub i crne pernate
jastuie. aka krila ima crno-beli porub. Stomak je beo, a sa strane ima
iroke crne crte. Rep se sastoji od 16 pera svetlo sive boje sa crvenkastobraon bojom. Prema korenu, rep ima crni popreni okvir.
Fazanka ima slinosti sa Semering fazankom. Srednja repna pera su
crveno-braon boje sa crnim poprenim pernatim jastuiima pre belih
krajeva poruba. Fazankine obe gornje strane su braon sa crnim, a bele
prugice dele fleke.

35
Obe donje strane su svetle sa belim porubom na perju koji su unazad
iri i prelaze u belo trbuno perje.

Slika br.16 Syrmaticus ellioti (Kineski Eliot fazan)

36
Slika br.17 Syrmaticus humiae (Burma-Hume fazan)
Kod S.(C.) humiae humiae (Burma fazan) (Slika br. 17) iz severne
Burme i Manipura, vrat, gua i gornji deo prsiju su crne boje. Stomak je
tamne kesten boje. Rep je tamno sive boje sa crnim i tamno crveno-braon
pernatim ulocima. Razdeljak je zelenkasto-braon. Vrat je crn sa elino
braon porubom na perju, a pre toga ima purpurno sjajne fleke. Crni znakovi
na krilima imaju sivkast ton, a perje na donjem delu lea i trtici je elino
plave boje sa uskim belim okvirom.
Fazanka je veoma slina prethodnoj rasi, samo je svetlija i nema crnu
boju na jednobojnoj braon gui.
Proirenje dugorepih fazana
Syrmaticus
R Kraljevski fazan S.reevesii
E Eliot fazan,S.ellioti
H Gospoe Humes fazan,
S.h.humiae
h Hume's fazan, S.h.humiae
b Burma fazan,
S.h.burmanicus
M Mikado fazan, S.mikado
S Semering fazan,
S.soemmerringii
a S.s.soemmerringii
b S.s.ijimae
c S.s.intermedius
d S.s.subrufus
e S.s.scintillans

U planinskom predelu severne Burme-an, od severnog Tajlanda i

jugo-zapadnog Yuinnan-a, pojavljuje se S.(C.)h. burmanicus koji je slian
prethodnom fazanu. Meutim njegova elino plava boja na gornjoj strani
je malo tamnija. Vie purpurne boje se nalazi na gornjem delu prsiju, a na
leima zauzima manju irinu. Donji deo lea i trtica su tamno crne boje,
nisu plavkasta i imaju irok beli pernati okvir.

37
Ranije, naroito u donjem Gatungu (grupi) Cyanophasis razdvojeno
ive na ostrvu Tajvanu (Formosa) Mikado fazani, Syrmaticus
(Calophasis) mikado (slika br. 18) u svakom sluaju pripadaju u istu donju
grupu kao i prethodni. Nije nita dalje nego kroz okeansko vlane ostrvske
klime njegove domovine dobijena forma prethodne grupe. Njegovo perje je
skoro jednake purpurno-plave boje sa crnom srednjom flekom i elino
plavom bojom okvira na perju.

Slika br.18 Syrmaticus mikado (Mikado fazan)

Krila imaju vie zelenog sjaja, gde su vidljivi isti znakovi, a takoe i
kod oba bela krilna pernata jastuia. Donji deo lea i trtina pera imaju
beli okvir i bele poprene pernate jastuie na repnom perju koji tano
odgovaraju znakovima Eliota i Burma fazana.
Mikado fazan izgleda kao da je Burma fazan ili Eliot fazan koji je
umoen u plavu boju, osim belih pernatih jastuia na krilu i repu.
Fazanka je slina obema rasama, ali je samo u celini tamnija.
Dugorepi fazani ive u planinskim listopadnim i etinarskim umama,
takoe i u podruju sa rastinjem bambusa na razliitim visinama.
Carski fazan se nalazi izmeu 330 metara i 2000 metara nadmorske
visine. Oni se hrane raznim bobicama, korenjem, voem, zrelim ruinim
pupoljcima, crvima, puevima, insektima itd. Oni se naroito zadravaju u
svetlim umama, ali ne kao Phasianus-forme, koji izlaze na otvorene

38
poljane. S' obzirom da ive u takvim predelima, dobro podnose i nau
klimu, veoma su jaki i izdrljivi.
Carski, Eliot i Mikado fazani su dobri za odgajanje i esto se dre u
fazanerijama. Takoe i Semering fazan se esto dri i uzgaja, ali zbog
njegove nepodnoljivosti nije oboavan. Fazani ovih rasa su neverovatno
temperamentni i esto maltretiraju i ubijaju fazanke. Njima mora da se prui
dosta mogunosti za sakrivanje, beanje. Takoe moraju da imaju motke
za sedenje postavljene na raznim visinama. Jako je teko amputirati
unutranju zastavu ake ovim fazanima. Najbolje je razdvojiti takve parove.
Za vreme parenja treba ih samo s' vremena na vreme drati zajedno ali
samo pod prismotrom. Fazanke se takoe meusobno ne podnose i
meusobno se ubijaju. Jedan fazan sa vie fazanki nema nikakve vajde,
zato to fazan ima samo jednu fazanku za suprugu. Ali i u takvim
sluajevima ima izuzetaka.
Hume fazan je 1961 godine prvi put uveen u Evropu, i od tada je
dosta uzgajan. On nije osetljiv na hladnou. Carski fazan je najotporniji. On
ivi na slobodi, ako je u volijeri onda se zbog njegovog temperamenta
stavljaju 2-3 fazanke. To isto vai i za Eliota i Mikado fazana. Moramo da
vodimo rauna o ovim rasama zbog njihove meusobne podnoljivosti,
poto su ponekad slini Somering fazanu.

FAZAN SA KRAGNOM
Gattung (grupa) Chrysolophus

39

Slika br.19

Chrysolophus pictus (Zlatni fazan)

Najmanji, najlepih boja, najoboavaniji koji se dre u naim

fazanerijama su fazani sa kragnom, zlatni fazani, (slika br. 19 i 20)
Chrysolophus pictus i dijamantski fazan ili dama fazan- Amherst fazan,
Chrysolophus amherstiae. Kod ovih rasa 18 pera u repu su veoma duga,
uska, stepenasta kao kod lepog fazana, i imaju formu krova na kui. Noge
su vitkije i vilje nego kod Phasianus i Syrmaticus rasa. Polovi su veoma
razliiti.

Slika br. 20 Chrysolophus pictus (Zlatni fazan)

Fazanova hauba sastoji se od sjajnih dugakih pera. Kragna je
velika, visea, ali nije poduprta, a na vrhovima kragna je prava i iroka
lepezasta forma. Spoljnja gornja strana repnog pokrivaa je jako izduena,
a na krajevima ua.
Kad fazanu izrastu mar prsti na nogama, tek u drugoj jeseni ima
izvanredno perje. Kod zlatnog fazana gornji deo glave i hauba sa strana je
zlatno ute boje. Perje na zadnjem delu glave je ivahne narandaste boje
sa braon. Krajevi okvira pera su plavo-crni i takoe drugi popreni pernati
jastuii iza.

40
Prednji deo lea je svetlucavo zlatasto metalno zelene boje sa crnim
okvirom na perju. Zadnji deo lea, trtice i gornji prekriva repa je tamno
ute boje. Sa strane se produava i suava gornji prekriva repa karmin
crvene boje. Glava, cela donja strana tela i ramena su sjajno crvene boje.
Unutranja strana krila i prekriva krila je elino plave boje, spoljnja strana
je braon sa crnim crticama. aka krila je braon sa svetlim flekama. Repna
pera su braon, na vrhu jednobojna, a ostali deo nejednako crn, popreno
talasast. Srednja pera u repu su okruglasta, svetlo braon sa crnim okvirom
ukraenim flekama. Gola koa oko oka, noge i oni iris su ute boje.
Fazanka je svetlo uto-braon boje sa tamno braon pernatim
jastuiima, talasasta, donja strana tela svetlija sa manje izraenim
jastuiima. Perje na licu ide do oiju. Mlada fazanka ima glavu svetlo
braon boje sa tamno braon crtom koja ide u duinu prema razdeljku, i ima
poprenu liniju na potiljku, a u celini mlada fazanka je ukasto-bela.
Do sada u prirodi jo ne zabeleena promena boja (mutacija),
Chrysolophus pictus mut. obscurus je fazan tamniji, na licu i na gui
skoro crn. Srednja repna pera nisu mreasto naznaena i sa svetlim
okruglim flekama ulepana, nego ukoso talasastog oblika. Noge nisu ute
nego zelenkasto-braon.
Fazanka je tamno braon boje sa crnim prugicama. Mladunci su skroz
tamno braon sa belom guom i takoe sa trakom preko oiju. To je dalja
mutacija, Lutio-zlatni fazan (Chrysolophus pictus mut. luteus) moe se
zahvaliti najpoznatijem odgajivau fazana profesoru Ghigi iz Bolonje.
Odgovara opisu te mutacije kod fazana gde su mu svi delovi perja crvene
boje forme divljai zamenjeni intenzivnom limun utom bojom. Takoe, i
sve ostale boje izgledaju jako izbleene. Fazanka ima istu mustru perja kao
kod forme divljai, sa jako izbleenom celokupnom bojom. Dalja mutacija
sedamdesetih godina je laks crvena boja zlatnog fazana i cimet boja
zlatnog fazana. Domovina zlatnog fazana su planine srednje Kine.

41

Slika br. 21 Chrysolophus amherstiae (Dijamantski fazan)

Dalje, na jugo-zapadu, u planinama jugo-istonog Tibeta i jugozapadne Kine ivi dijamantski fazan koji ima jo lepe boje (slika br.21).
Gornji deo glave je bronzano zelen, a sa strane sjajan. Perje na haubi, na
zadnjem delu glave je sjajne crvene boje. Perje kragne je belo sa crnim,
unutranja strana elino plava sa ogranienim krajem okvira i sa istim
drugim pernatim ulocima iza. Prednja strana lea, ramena i glava su
sjajno bronzano zelena sa irokim crniim porubom na perju. Zadnji deo
lea je zlatno slamne ute boje. Srednji deo trtice i gornji prekriva repa je
arlah crvene boje. Produeni gornji prekriva repa je beo sa plavo-crnim
pernatim jastuiima i vrhovima narandasto-crvene boje. Repna pera su
bele boje. Spoljnja zastava je braonkasta sa crnim crticama, srednja pera
su u formi krova na kui bela sa koso povijenim, plavo-crvenim poprenim
pernatim jastuiima i izmeu sa postojeim ogrebotinama i flekama. aka
krila je crno-braon sa belim okvirom. Prekriva krila je sjajno metalna plavocrna boja. Prsa i stomak su isto bele boje.
Fazanka je slina zlatnoj fazanki. Njena osnovna boja je vie braonsiva, nije tako ukasta. Gola koa na licu je elastinija i plavkasto siva.
Stomak je belji sa manje prugica.
Mladunci imaju slinosti sa zlatnim fazanom, samo su malo
braonkastiji, manje uti, gue i due operjani. Obe vrste naseljavaju
planine sa manje rastinja i dovoljno bambusastog bunja. Guste ume
zaobilaze. Uglavnom mogu da se nau u parovima ili u manjim familijama.
Hrana se sastoji iz razliitih semena, mladog lia, puno insekata, larvi itd.
Nisu osetljivi na hladnou, tako da mogu da se gaje bez naroite zatite i
grejanja. Obe rase su se pokazale kao najbolje za odgajivae. Fazan u
zatvorenom prostoru treba da ima 2-3 fazanke. U ljubavnoj igri fazan
upravlja haubasto perje na glavi i perje sa kragne prema fazanki. Strana
glave i vrata ispod oiju, preko kragne totalno je prekrivena. U tom poloaju
pravi krug i male skokove oko fazanke da bi fazanku okrenuo na drugu
stranu u suprotnom pravcu, zbog lakeg preskakanja. Uglanom treba
prepustiti nasad fazanki jer je ona sigurna i dobra kvoka. Mnogi odgajivai
koriste patuljaste kokoke Vjandota, aboa ili svilene kao kvoke. Jaja su
krem ute boje i legu se 23 dana kod zlatnog fazana, a 24 dana kod
dijamantskog fazana. Obe rase se ukrtaju i imaju dobru plodnost, tako da
je danas veoma teko pronai istu rasu dijamantskog fazana.

VALI FAZAN

42

Catreus wallichii
Pored neprimetne boje perja Vali fazan (slika br.22) je veoma
interesantna ptica lepog stava. On zauzima jedan jedinstven poloaj to
potvruje i opis pravih fazana Gatungen Lophura, Crossoptilon,
Pucrasiai Lophophorus. Oba pola su slina a na glavi imaju talasastu
haubu koja se sastoji iz dugih zatvorenih pera slinih kosi. Njihov vrh je u
napred povijen. Rep je padajui i sastoji se od 18 stepenasto poreanih
pera.

Slika br.22 Catreus wallichii (Vali fazan)

Za razliku od fazanke, fazan ima mar prste, a na razdeljku, haubi i
licu je braonkaste boje sa perima koja su u sredini i na vrhovima tamnija, a
na gornjoj strani su svetlo braon ute i sive boje. Gua je sivo-bele boje.
Vrat, prednja strana lea i prekriva krila sivo-bele do braonkasto-ute boje
sa poprenim crnim prugicama. Trtica je crveno-braon sa kratkim, jakim,
malo sjajnim pernatim jastuiima. Sredina stomaka je crna. Trup sa strana
je beo i ide do bledo braonkasto-ute boje sa poprenim crnim prugicama.
Repna pera su bledo uto-braonkaste boje sa crnim flekavim pernatim
jastuiima.
Fazankina glava i vrat su bledo uto-braonkaste boje sa crnim
trakama. Vrat je uto-braonkasto-bele boje. Gua je crna sa belim okvirom.
Donji deo tela je uto braon, sa crvenkastim flekama. Gornja strana je uto-

43
braon. Prednji deo lea i potiljak su ravo braon boje sa gustim crnim
flekama i bledim ukasto-braonkastim prugicama. Njena hauba je manja i
manje zatvorena u odnosu na fazana.
Vali fazan je planinska ptica koja u Himalajima i od Kamira do
Nepala kao i u Sikkim-u ivi na visini od 1300-3300 metara nadmorske
visine, a samo u zimskom periodu silazi nie. Gnezdi se od aprila do juna
meseca na visinama od 1700-3000 metara. Gnezdo pravi na podu ispod
buna ili kamena. Vali fazan ivi u jednom braku. Fazan uestvuje i u
odgoju mladunaca. Vali naseljava planinske goleti i vrhove bez rastinja.
ivi u pukotinama stena na visini daleko od oveka. Mogu se videti i u
grupama od 6-15 komada. Ove ptice lete veoma brzo, veoma su bune, a
imaju prijateljski zov koji jako podsea na fazana sa uima. Njihov zov se
uje kao irrrr-e-pir-irrr-e pir, irrr-irrr, irrrjaira. Zatim slede tii tonovi
veek-ek-veek, zatim slede tonovi upozorenja koji odjekuju ovako tok-tok.
Hrana se uglavnom sastoji od ila, korenja, lukovice i insekata. Oni
su slini sjajnom fazanu sa njihovim snanim jako povijenim kljunom koji im
slui za kopanje. Uz to koriste razne bobice, travu i lie. Vodu,
najverovatnije piju jako malo. Osam do 12 fazanskih jaja su bez fleka ili
samo imaju fleke na otki (malo crveno-braon takasta), a prosena
veliina im je 53:39 mm. Gnezdo prave na podnoj povrini. Ko izvanredne
podne ptice, Vali fazan skoro nikad ne spava na drveu. Oni no provode
na podnoj povrini. Oni su otporni na hladnou, ali im treba zatita od kie i
jakog sunca. Izlaz u volijerama mora da ima suvi pod, a prostor za etnju
mora imati peanu stazu. Ne sme da im fali ni kamen na kojem sede, kao
ni bunovi koji tite od vruine. Kod velike vlanosti vazduha Vali fazani
oboljevaju od difterije. Hrana im se daje kao i ostalim fazanima, ali u tom
sastavu treba da ima puno razliitih meavina korenastog povra i
belanevina od prilike 25 %. Male ptice u volijerama su opasne za Vali
fazana. Njih je najbolje drati u paru, poto ceo ivot provode u jednom
braku. Za vreme parenja moraju se mujak i enka svremena na vreme
razdvajati da bi se fazanka zatitila od fazanove napasti. Ako fazanu stavite
novu fazanku treba biti oprezan jer se deava da fazanka ubije fazana. Pre
toga treba ih nekoliko dana staviti izmeu pregrada da se gledaju da bi se
navikli jedno na drugo. U zatvorenom prostoru fazanka snese od 8-15 jaja
na kojima lei 26 dana. Mladunci su veseli, potrebna im je raznolika hrana,
puno prostora za etnju jer su skloni kanibalizmu. Vali fazanu u divljini
preti izumiranje. Zbog zatite Vali fazana od 1978 godine do 1991 godine
preneeno je avionom oko 6000 njegovih jaja u Pakistan. Izleglo se 2500
pilia. Od tog broja odgajeno je 940 komada, a 700 je puteno u nacionalni
park na slobodu. Naalost, neodgovarajui odgoj imao je razliite
posledice. Poto su se legli u inkubatoru, deavalo se esto da nestane
struje. Uzgoj u volijerama nije bio dobar, zbog toga im nije uspelo da mnogi
pilii opstanu. Ustanovljeno je da se Vali fazan najbolje razmnoava u
prirodi. Na njega je zabranjen lov zbog regeneracije divljai, ali se raunalo
i sa prirodnim neprijateljlima.

44

KOKOKA FAZAN
Gattung (grupa) Lophura
Fazani ove grupe imaju sa strane stisnuto u obliku krova 16 pera u
repu. Imaju istanjujuu onu koicu koja otie. Krila su mu okruglasta.
Fazan na nogama ima duge otre mar prste koji se po nekad pojavljuju i
kod fazanke. Na razdeljku mu se nalazi u napred uperena hauba koja ima
slepljena pera. Fini izgled mu daje goli crveni prostor ispod obraza, a
obrazna koica produava mu se preko kajasa. Polovi su razliitih boja.

CRNI I SREBRNI FAZAN

Untergattung (podgrupa) Gennaeus
Sve ove pripadajue forme zastupljene su na geografskom podruju,
inae se nalaze jako blizu i one zauzimaju prirodnu formu kruga, koje

45
spadaju u dva jednaka kruga, a to su tamnonogi crni i srebrni fazan ili
"Kalijs" i crvenonogi srebrni fazan ili trikel fazan spaja obe vrste po
bojama perja.
Fazan sa Himalaja, sa nizije Indus istono od Gogra u zapadnom
Nepalu je belokapi fazan, Lophura (Gennaeus) leucomelana hamiltoni
(slika br.23).

Slika br.23 Lophura leucomelana hamiltoni (Belokapi fazan)

46

Slika br.24 Lophura leucomelana leucomelana (Nepal fazan)

Glava, vrat, prednji deo lea i krila su crne boje sa plavim sjajem, a
belo perje im se nalazi na haubi. Trtiasto perje je iroko sa belim okvirom.
Gua, prsa i trbuno perje je braonkasto-belo.
Fazanka je braon, ponekad je crvenkasto-braon sa belim okvirom na
perju i svetlim crticama.
Istono od reke Gogra pa do Aruna u Nepalu nalazi se Nepal fazan
(slika br.24) L.(G.) l. leucomelana. Fazan ima crnu haubu, vidljivo usku.
Trtiasto perje ima beli okvir.
Od Aruna u istonom Nepalu i istono do Monasa u zapadnom
Butanu ivi fazan sa crnim leima, L.(G.)l. melanota.. Ovaj fazan takoe
ima crnu haubu, a perje na zadnjem delu lea i trtice je bez belog okvira sa
somotno crnim prugicama. Gua mu je kopljastog oblika a perje je
braonkasto-belo.
Dalje na istoku, do sada je nepoznato njihovo prebivalite, su mujaci
totalno crne boje. Prsa i gornja strana su sjajno plave boje. Mofit fazan, L.
(G.)l. moffitti (slika br.25).
U Asamu i Butanu ive crnoprsni ili Horsfild fazani, L.(G.)l. lathami
(slika br.26) imaju iroki beli okvir na trtinom perju, ali su skroz crni sa
plavim metalnim sjajem.

47

Slika br.25 Lophura leucomelana moffitti (Mofit fazan)

Slika br.26 Lophura leucomelana lathami (Horsfild fazan)

48

Slika br. 27 Lophura leucomelana lineata (trikel fazan)

Fazan L.(G.)l. williamsi iz gornje Burme, izmeu Manipura i
Irrawaddy, slian je gornjem fazanu u licu. Hauba i donja strana brade su
crne boje. Vrat sa strane i zadnji deo vrata je sjajne plavo-crne boje, sa
finim belim prugicama. Krila, gornji deo lea i ramena su purpurno crne
boje sa belim crticama i 4 uske nejednako rasporeene bele linije. Donji
deo lea, trtice i prekriva gornjeg repa imaju beli okvir. Rep i krila su crni
sa belim prugicama.
U podruju Arakan nalazi se slian fazan L.(G.)l. oatesi. On je
upadljiv naroito po prsima koja sa strana imaju perje oblika koplja, sa
belim i crnim crticama, sa finim belim prugicama koje mu, gledajui ga iz
daljine, daju grao boju.
Dalje na istoku, u severnom Tenasserim-u i severo-zapadnom
Tajlandu ivi pravi trikel fazan, L.(G.)l. lineata (slika br. 27).
Kod ovog fazana na donjoj strani tela i haubi perje je kopljastog
oblika, a prsa sa strane imaju iroke bele pruge.
Gornja strana je fino crna sa belim prugicama, tako da izdaleka
izgleda siv. Krilna i repna pera su sa krupnim prugicama. Srednja pera u
repu su svetla prema vrhovima, a prema unutranjoj zastavi neno
ukasto-bela.
Fazanka je zlatno braon boje sa tamnijom haubom. Vrat i gornji deo
lea imaju belo-crne okvirne znakove u obliku slova "V". Ostala gornja
strana ima sive krajeve perja. etiri pera u sredini repa su braonkasto-ute
boje. Prednja i donja strana vrata je primetno picasto trouglasta do
kopljasta sa belim flekama.
Juno u Tenasserim-a i istonom Tajlandu ive zastupnici L.(G.)l.
crawfurdi koji su slini. Ovog fazana perje je tamnije sa irokimm crnim
prugicama i perjem kopljastog oblika sa strana prsiju sa belim prugicama.
Fazanka na donjoj strani ima duple znakove u obliku slova "V" crno-braon
boje.
Ove zadnje etiri pomenute donje podsorte imaju boju kao "trikel"
fazan prema srebrnom fazanu sa crvenim nogama, od kojih je vie podsorti
u obradi prelaznog reda od trikel fazana do pravog srebrnog fazana. U
celini fazani su uvek svetliji i belji to se vie ide prema severo-istoku i
severu. Njihova belina na gornjoj strani je zbog toga to crne crtice na perju
postaju sve ue, a bela podloga se iri.
Kod pravog srebrnog fazana cela gornja strana je, sa izuzetkom
manjim slabijim crnim crticama na krilima, i sa strana repnog dela, isto
bela boja.
Oni koji imaju manje ili vie sivi celokupni izgled su L.(G.)
nycthemera lewisi iz Kambode, L.(G.)n. annamenis iz junog

49
Vijetnama, L.(G.)n. engelbacki iz junog Laosa, L.(G.)n. beli iz srednjeg
Vijetnama izmeu Hue i Tourane, kao i L.(G.)n. rufipes iz minskog
podruja Rubina izmeu Salwen i Irrawaddy u junom anu-u.

Slika br.28 Lophura nycthemera berliozi (Berlioz fazan)

50

Slika br. 29 Lophura nosycthemera nycthemera

(Juno-kineski srebrni fazan)
L.(G.)n. berliozi (slika br.28) sa planina kod Quangtri iz srednjeg
Vijetnama je vidljivo svetliji i zastupa sledee donje grupe: L.(G.)n.
occidentalis iz jugo-zapadnog Yuinnana i jugo-istone Burme, L.(G.)n.
ripponi iz junog an-a, L.(G.)n. jonesi iz severnog i srednjeg Tajlanda, L.
(G.)n. beaulieui iz severnog Laosa, jugoistonog Yuinnana, Tonkin i
severnog Vijetnama, L.(G.)n. whiteheadi sa planinskog ostrva Hainan, L.
(G.)n. fokiensis iz Fujiana u junoj Kini.
Oni su veoma svetli i slini srebrnom fazanu, a pored njihovih jakih i
grubih crtica jo uvek su tamniji od pravog juno-kineskog srebrnog fazana
L.(G.)n. nycthemera (slika br. 29).
Ovaj fazan je na celoj donjoj strani i na punoj sputenoj haubi, kao i
na gornjem delu glave plavo sjajno crne boje. Na potiljku je isto bele boje.
Lea i krila su bele boje sa uskim crnim finim linijama skupljenim pod
uglom. Sve crne linije su ue i tanje nego kod svih drugih donjih podgrupa.
Srebrni fazan koji spada u donju podgrupu je najvei.
Fazanka je skoro jednobojna, svetle braon boje sa tamnim
ispupenim srednjim repnim perima. Spoljnja repna pera su crno-braon sa
belim pernatim jastuiima. Fazanke druge podgrupe sline su srebrnoj
fazanki, kao na primer kod L.n. lewisi, annamensis, engelbachi, beli i
berliozi. Posebno se razlikuje fazanka L.n. whiteheadi iz Hainana, kod
koje su lea i bademasto perje sa belim crticama, a sa donje strane
duguljasto. Ima bele fleke na crnoj osnovi. Izgleda kao kao da ima krljuti.
Godine 1964 opisana je nova donja podgrupa iz Szeuana L.n.
omeiensis. Petao ima mala spoljnja repna pera crne boje, a sledea tri
para pokazuju na donju unutranju bazu zastave, a kad su vea ona su sa
sivim prugastim mustrama.
Od crnog fazana donje grupe Lophura (Gennaeus) leucomelana
slede donje podgrupe: hamiltoni, leucomelana, moffitti i lathami kao i
trikel fazan, L.leucomelana lineata, Kravurd fazan, L.leucomelana
crawfurdi i od srebrnog fazana Lophura (Gennaeus) nycthemera slian
pravom srebrnom fazanu berliozi.
Godine 1995 uveeni su u park ptica Walsrode-u, a meu njima
spadaju i Lophura nycthemera lewisi i Lophura nycthemera jonesi.
Kod nas u Srbiji se esto viaju srebrni fazan, belokapi, Nepal, crnoprsni fazan, rikel fazan i zlatni fazan. Ostali donjih grupa su retka pojava
u volijerama kod odgajivaa. Naalost, danas ima mnogo nedefinisanog
postojanja izmeu razliitih formi, pa se crni fazan nudi kao isto-rasni i
tako prodaje. Na taj nain odgajivai su esto prevareni, a isto rasne ptice
se jedva mogu kupiti.

51
U njihovoj domovini ptice ove grupe naseljevaju ume, gusto
bambusovo rastinje i teren sa puno bunova gde se oseaju sigurno.
Opisano je da nisu naroito plaljivi. esto ive u manjim grupama, ali nije
utvreno da li ive samo u jednom braku. Moda je to razliito samo kod
pojedinih formi. esto na slobodi mogu da se sretnu 3-5 fazanki sa jednim
fazanom. Sve ove forme su ptice koje ive na podu, a nou na drvetu samo
kad su uplaene. One se gnezde na podu. Fazani su ratoborni, tako da
ponekad napadaju i samog odgajivaa. U celini ovi fazani nisu
problematini za dranje i u malim prostorima. Do sada uveeni i gajeni
kod nas su veoma otporni na sve vremenske uslove. Glasovi su razliiti u
zavisnosti od sorte. Uglavnom ujemo dugo izdueno zvidanje. Fazani
moraju da imaju kuu za zatitu, suv prostor bez promaje, koji je svetao i
koji moe lako da se provetrava. Ispustni prostor mora da bude prostran i
suv. Za hranu starijim fazanima treba davati razno zrnevlje ito, jeam,
proso. U jednodnevnu prakastu hranu koja je malo nakvaena treba
dodavati seckano povre, zelenia kao to je maslaak, kopriva, razne
deteline, lucerku, kao i mladi sir i meso. Mladuncima treba davati urei
starter malo navlaen i pomean sa koprivom, kuvanim jajima i mladim
sirom. Kao desert treba im davati branjave crvie. Fazanka lei na jajima
od 23-25 dana. Jaja su krem bele boje do rozikasto-ukaste bez fleka, ili
samo sa malim belkastim takicama. U zimskom periodu za rase koje
potiu iz toplih predela prostor treba grejati. Za srebrnog i crnog fazana koji
ive u visokim planinskim predelima nije potrebno grejanje.

PLAVI FAZAN
Untergattung (podgrupa) Hierophasis

52

Slika br. 30 Lophura swinhoei (vinhoe fazan)

Slika br. 31 Lophura edwardsi (Edvardsov fazan)

U grupi fazana Gattung Lophura ima etiri vrste koje se posebno
istiu i imaju jedinstvenu podgrupu.
Na ostrvu Tajvan (Formoza) ivi vinhoe fazan, (Hierophasis)
swinhoei (slika br. 30). U srednjem Vijetnamu kod Dong-Hoi-a nalazi se
carski fazan, L.(H.) imperialis, i takoe koji ivi u sredini Vijetnama, ali
vie jugo-istono kod Quangtri-a ivi Edvards fazan, L.(H.) edwardsi (slika
br. 31). Kod njih su repna pera kraa i zbog toga izgledaju ira. Takoe i
hauba na glavi im je kraa i jedva prelazi preko potiljka. Boja perja je
elino plava.
Godine 1964 pronaen je u severnom centralnom Vijetnamu Vo-Qoy
fazan, L.(H.) haitensis. Boja ove rase je jako slina Edvardsovom fazanu.
Samo Vo-Qoy fazan ima dva srednja repna pera bele boje i lii na vinhoe
fazana.
vinhoe fazan je lep. Glava, vrat i donja strana je svileno sjajnoplava. Donji deo lea, trtica i gornji repni prekriva su takoe plave boje sa
uskim crnim pernatim jastuiima. Okvir na perju je metalno sjajne plave

53
boje. Na prenjem delu lea nalazi se velika fleka isto bele boje. Pernati
uperak na razdeljku je takoe beo sa malo pomeanim plavo-crnkastim
perjem sa strane. Mali prekriva na krilima je sjajne vino crvene boje. Veliki
prekriva je crne boje sa elino zelenim okvirom i finim crvenim pernatim
jastuiima. Sa obe unutranje strane produava se repno perje bele boje,
a ostalo repno perje je tamno plavo.
Fazanki nedostaje uperak na razdeljku. Glava i gua su braonkastosive boje, gornja strana je braon i crna sa svetlo braon. Na glavi i na
prednjoj strani prsa perje je kopljastog oblika sa trouglastim flekama. Donja
strana na uto-braon osnovi ima crne prugice talasaste uglaste forme. Krila
su braon-crne boje sa vie svetlo braon pernatih uloaka. Unutranja
strana repnog perja je braon i crno talasasta sa svetlo braon ulocima.
Ostala repna pera su kesten crveno-braon boje. Oba pola imaju noge
crvene boje.
Edvardsov fazan (slika br.31) ima takoe belu boju koja je ponekad
na pojedinim perima pomeana sa crnom bojom. Na razdeljku ima kratku
haubu. Ostalo perje je tamno braon sa irokim svilenim sjajem i plavim
okvirom.
Donji deo lea, trtica, prekriva repa i mali prekriva krila je plave
boje sa elino plavim sjajnim okvirom i somotsko crnim jastuiima. Na
drugim stranama krilnog prekrivaa okviri su metalno sjajno bronzano
zeleni. Srednja pera plavog repa su okruglasta i nisu dua od drugog i
treeg para pera. U celini rep je prilino kratak i prav.
I kod fazanke hauba nije vidljiva, a uglavnom je kesten braon boje.
Glava i vrat su sive boje na crvenkastom bademastom perju. Tri srednja
repna pera i aka krila su tamno braon boje, a ostala su crne boje. Celo
perje je sa finom crnom bojom premazano. Noge kod oba pola su crvene
boje.
Carski fazan je ceo tamno plave boje, a na trupnom perju je crn sa
irokim plavim ivicama. Donji deo lea i trtica su crne boje sa svetlim
metalnim elino plavim okvirom. Hauba je kratka, picasta plavo-crne
boje. Srednja repna pera su veoma duga, picasta i malo povijena.
Fazanka ima produena uspravna pera na razdeljku sa obe strane
kesten braon boje. Glava je braon, a obrazi brada i gua blei, donja strana
bledo sivo braon. Srednja repna pera su braon sa crnim crticama, a
spoljnja repna pera su crne boje. Noge kod oba pola su crvene boje.
Plavi fazan se naseljava u gustim predelima vlanih planinskih uma,
i ne penje se na veliku visinu. Njegova narav je slina drugoj fazanskoj
ivini, a naroito crnom fazanu. Igra ove ptice je takoe ista. Fazan se
uspravlja i sa jakim zvukovima krila koja se brzo pokreu, trese se i
okruuje fazanku i pri tom sputa krila i iri repna pera upravljajui ih prema
fazanki.

54
Neverovatno bogatih boja, vinhoje fazan izgleda drugije zbog
razliitih boja perja. Posebno se istie bela perjanica na glavi koju fazan
dri uspravno. Koa na licu je cvetno lisnata forma koja se protee do oiju,
jako je lepa crvene boje.
Godine 1866 uveen je u Evropu vinhoe fazan. Kod odgajivaa su
veoma jaki i izdrljivi.
Te dve vrste drugih rasa kasnije su otkriveni. Edvardsov fazan
otkriven je 1896 godine. Carski fazan 1923 godine i oni su 1923-24
preneeni u Evropu. Oni su takoe izdrljivi i jaki kao njihovi oevi sa
Tajvana, ali momentalno ne egzistira populacija carskog fazana u Evropi i u
Americi.
Plavi fazani su otporni na zimske uslove, ali ih treba zatititi od vlage i
promaje. Za vreme jakih zimskih hladnih dana treba da im se greje prostor
u kome borave. Prostor za etnju takoe mora biti suv i prostran.
vinhoe fazanu nije potreban veliki prostor za etnju, a za vreme
plesa treba naroito povesti rauna. Fazani su veoma agresivni i nemaju
obzira prema fazanki. Zato fazanki treba dovoljno prostora za sakrivanje.
Mora da se vodi rauna o njihovoj plaljivosti. Fazanke su dobre kvoke za
nasad i dobre vodilje piliima.
Danas se mogu videti u mnogim fazanerijama vinhoe i Edvardsov
fazan.
Naunik Delacour je Edvardsovog i carskog fazana uvezao iz
Vijetnama. Njih je dobro gajio, a meu njima i srebrnog- Horsvildovog
fazana i meusobno ih ukrtao.
Reeno je da je Edvardsov fazan u prirodi izumro, a u avgustu 1996
godine prenela se dobra vest u celom svetu: U prirodi u centralnom
Vijetnamu Edvardsov fazan je preiveo. Tajlanani su zahtevali da se
fazani vrate u svoju domovinu. Pojavila se slika Edvardsovog fazana u
jednoj provinciji, i tu su molili narod da pomogne ovoj veoma retkoj vrsti.
Jedan par ovog fazana uhvaen je u provinciji Phong My, distriktu Dien
Thua Thien Hue, 26 i 28 avgusta 1996 godine. Naalost ovaj par fazana
bio je povreen prilikom hvatanja i kasnije je crkao. Zadnji poznat opis ovog
fazana bio je 1928 godine. Izmeu 1988 i 1994 godine tri naunika su
bezuspeno traila Edvardsovog fazana. Ovi fazani ponovo su se pojavili
oko 1998 godine. Znai da je oveanstvo dobilo drugu ansu da ove divne
ptice sauva od istrebljenja.
Edvardsov fazan je bio retkost sve dotle dok ih francuski naunik
Delacour 1923 godine nije preneo na Cleres. Bio je to broj od 15 komada.
Do tada su ih naunici poznavali samo iz knjige "Prie etiri belgijanca"
koja se nalazila 1895 godine u prirodno istoriskom muzeju u Parizu.
Od 15 Delacourovih komada ivine nastale su odprilike 1.000
primeraka ovog fazana koji se dalje drao po celom svetu u volijerama.
Vijetnamski fazan (Lophura haitensis) je 1964 godine otkriven od
strane profesora Vo Qoy. Do sada se u zatvorenom prostoru izleglo 38
komada. Dva para u zoo-vrtu u Sajgonu, a prva poiljka od dva para bila je

55
1996 godine poslata za Evropu. Bili su popularni za volijere i po prvi put
van Vijetnama, da bi im smanjili rizik od bolesti. Vijetnamski fazan moe
samo da se vidi u francuskoj i engleskoj. Za njihovu budunost planira se
proirenje ovog fazana.
Sve te ptice su svojina zoo-vrta Hanoi, o kojima vodi rauna
organizacija WPA.

FAZAN PLAMENIH LEA

Donja grupa Houppifer,
Lophura i Diardigallus

Slika br. 32 Lophura inornata inornata (Salvadoris fazan)

U fazansku ivinu Gattung Lophura pripada fazan plamenih lea. On
je meu najlepim fazanima. Zovu ih tako jer su fazani sa izuzetno lepom
bakarno sjajnom, plamen crvenom bojom na donjem delu lea i trtici. Samo
kod Salvadoris fazana, Lophura (Houppifer) inornata inornata (slika br.
32) lea mu ne sijaju plamen crvenom bojom. On pripada u donju
podgrupu fazana bez haube Houppifer.

56
On ima 14 skoro jednako kratkih repnih pera. Srednja pera nisu
mnogo dua, ve skoro kraa od drugog i treeg para pera koji imaju formu
krova.
Oni nemaju pernatu haubu i pernati uperak. Fazan ove forme od
gornjeg dela glave pa do prekrivaa repa je jednobojan, crn sa irokim
metalno sjajnim, elino plavim okvirom na perima. Istu boju ima na vratu,
prsima i telu sa strana. Lice ima golu kou crvene boje sa ukastom
takom na zadnjem delu onog ugla.
Fazanka je svetlo crvenkaste kesten braon boje. Perje je iroko,
svetlo uto-braonkasto srednjih crta, finih crnih takica i svetlih drki pera.
Gua joj je bledo braon. Rep je crno-braon.
Ovaj fazan ivi na planinama juno od Sumatre.
U planinskom predelu Atjeha na severo-zapadu od Sumatre nalazi se
druga podgrupa L.(H.)i. hoogerwerfi, kod koje je samo fazanka poznata.
Kod nje je braon perje finih crnih talasa, a iroki okvir ima na perju sa
strana krila. Donji deo lea, trtica i telo sa strana su crvenkasto-braon boje.

Kod te druge vrste donjeg Gattunga (grupe) koji nemaju haubu, je

fazan
plamenih
lea
Lophura
(Houppifer)
erythrophthalma
erythrophthalma (slika br. 33).

57
Na razdeljku, gui, prekrivau uiju i vratu je purpurno buavo crne
boje. Bademasto perje, krila i telo sa strane je purpurno crno-plave boje sa
finim srebrno sivim crticama.
Srednji deo lea ima plameni sjaj bakarno crvene boje. Na trtici, ali
vie sa strana kesten crvenu boju.
Gornji prekriva repa je purpurno elino plave boje sa kesten
crveno-braon okvirom.

58

Slika br. 33 Lophura erythrophthalma erythrophthalma

(Sumatra utorepi fazan Hupifer)
Ima 14-16 cimet utih repnih pera, dva srednja pera su malo kraa od
drugog i treeg para pera. Pera su okruglasta, kratka, prava i uspavno
drea slina domaoj ivini. Prsa su purpurno crna sa srebrno sivim
crticama i sa ponekom finom flekicom. Ostala donja strana je crna. Koa na
licu je crvena, a prilikom ljubavnog plesa je naduvana i picasta.
Fazanka, izuzev braonkaste glave i dim sive boje vrata sa bradom, je
skroz crne boje. Na vidljivim delovima perja je elino plavog sjaja.
Ove ptice ive u umama Malaja i Sumatre.
L.(H.)e. pyronota (slika br. 34). Fazanov vrat i gornji deo lea je crne
boje sa pricano finom svetlo sivom bojom sa belim crticama. Na prsima i
telu sa strana perje je oblika koplja jake metalno plavo sjaja purpurno crno
perje sa irokim belim linijama, dok je trtica tamno kestenjasto crvenobraon boje. Gornji prekriva repa je elino plave boje.
Fazanka je slina drugim podgrupama, osim to je malo vea i sa
jaim sjajem.
Koa na licu kod ovih ptica je svetlo kobalt plave boje. Rep se sastoji
iz 16 pera. Pera su dua od krila i fazan ih nosi u formi krova. Njegova
srednja pera su dua, picasta i malo unapred povijena.
Iz ove etiri postojee podgrupe postoji samo jedan fazan plave boje
lica i plamenih lea.

59

Slika br. 34 Lophura erythrophthalma pyronata

U junom Borneu i na Banka-u ive fazani donje podgrupe Lophura
(Lophura) ignita ignita (slika br. 35).
Fazan na glavi, vratu, prsima, trtici, na bademastom perju i repnom
pokrivau je tamno purpurno plavo sjajno crn. Prekriva krila je tamno plav
sa krljutima na kojima je ultra plava boja okvira. aka krila je plavo-crne
boje. Perje donjeg dela lea ima plavo-crne delove u korenu perja i irok
plameno bakarno braon okvir. Trtica i gornji prekriva repa su ukraeni sa
elino plavom bojom okvira perja. Tri srednja para pera i sa strana tela je
sjajno bakarno braon boje. Donji stomak je crne boje.
Kod fazanke, glava i gornja strana su crvenkasto kesten braon boje.
Krila i repni pokriva je sa finim crnim linijama, a repna pera na kraju su sa
finim tamno braon linijama. Brada i gua su bele boje. Prsno perje i perje
na kraju prekriveno je finim tamno braon linijama. Telo sa strana je
kestenasto do crno-braon boje sa belim okvirom tako da perje izgleda
krljutasto.

60

Slika br. 35 Lophura ignita ignita (Borneo uto-repi fazan)

U severnom Borneu i u Sarawak-u pojavljuju se jako malo obojenih,
ali vidljivo vee podgrupe L.(L.)i. nobilis. Ovaj fazan je predstavnik ovih
rasa.
Fazan ima duinu krila od 28-39,3 cm. Dok je kod predhodnih
podgrupa veliina krila samo 23,4 do 25,4 cm.
Trea podgrupa Vieillot's fazan, L.(L.)i. rufa ivi na malajskom
poluostrvu i velikom delu Sumatre. Njegov celokupan izgled je sabijeniji.
Fazan ima dui rep. Srednja pera u repu nisu cimet uta nego bela.
Cela prsa i telo sa strana je tamne elino plave boje, ukraeno sa
razliito irokim belim crticama. Na leima ima fleku bakarno braon boje,
koja je vidljivo crvena. Plava koa na licu je svetlija i drugije forme. Ona se
protee do oka sa crvenom flekom na krajevima.
Fazanka je slina sa drugim podgrupama, ali nije tako prepoznatljiva
kao druge braonkastih nogu.

Na jugo-istonom vrhu Sumatre nalaze se malo poznate podgrupe L.

(L.)i. macartneyi (slika br. 36). Fazan Delacour plamenih lea, uveen je
samo u malom broju u Evropu. Pretpostavlja se da se radi o jednoj
meanoj formi od L.i. rufa (slika br. 37) i L.i. ignita.
Radi o razliitom opisu razliitih autora sa razliitim znakovima perja.
Najverovatnije se kod ovog opisa radi o meavini gore navedene podgrupe.
Prilikom kontrole ake fazana, moe se potvrditi da isto rasno odgajani

61
Delacour fazan plamenih lea ima potpuno identine znakove, i tako se
potvruje jedna jedinstvena podgrupa. Fazan ima 4 bela repna pera.
Druga dva spoljnja para pera su kao kod fazana L.ignita rufa. Prsa i
telo sa strana su u suprotnosti sa L.i.ignita, bakarno braon boje, drka
pera na prsnatom perju ima svetle prugice. Fazanka od L.i. rufa je veoma
slina samo tamnije braon boje. Oba pola donje podgrupe L.i.macartneyi
imaju svetlo sive noge.

62

Slika br. 36 Lophura ignita macartneyi (Delakur fazan)

Jedan od najlepih u naim volijerama Prelat fazan, Lophura

(Diardigallus) diardi (slika br. 38) ivi na istonom Tajlandu, Laosu, u
srednjem i junom Vijetnamu. On ini jednu jedinu donju podgrupu.
Kod fazana duina unazad povijenih pera na krajevima repa iznosi od
70-90 mm. Srednja repna pera su povijena inei srpasti oblik. Kada je
fazan preplaen onda mu pera u repu ine zatvorenu zastavu.
Koa na licu je velika, crvene boje koja se na potiljku suuje u pic.
Gornja strana je siva sa finim ispupenjima. Prekriva krila je crn sa belim
okvirom poprenih pruga.
Donji deo lea je sjajne plamene bakarno crvene boje. Trtica i gornji
prekriva repa elino plave boje sa irokim sjajno braon crvenim okvirom
na perima. Prsa, stomak, butke i zadnji deo tela su sjajno elino plavocrne boje. Crna repna pera su sa ivahno zelenim prelivom. Na kraju
crvenog lica ima somotsko crnu kapu (uperak).
Fazanka na glavi i gornjem delu vrata ima crveno braon boju sa
braon sivom.
Krila, trtica i srednja repna pera su crne boje sa talasastim svetlim
braonkasto-utim poprenim crticama. Perje na stomaku je crvenkasto
braon sa belim okvirom. Noge su kao i kod fazana, crvene boje.
Fazan plamenih lea naseljava guste vlane ume planinskog ili
nizijskog podruja. Po naravi podsea na ostalu fazansku ivinu, crnog i
srebrnog fazana. Takoe i u njegov ljubavni ples podsea na njih.
I ovi fazani ive u jednom braku. Kao stanovnici tropskih vlanih
prauma su sve forme ovih grupa neverovatno osetljive na hladnou,
hladnu kiu, sneg, maglu i na vlaan pod. Njima je potrebna prostorija koja
je suva, koja moe da se greje i da ima puno svetlosti.
Prostor za etanje mora biti suv i okrenut ka jugu. Ako se ne dre
kako treba esto oboljevaju od infektivnih bolesti. U sutini nisu
problematini za dranje. U prostoru za etnju moraju da imaju dovoljno
grmova za sakrivanje.
Fazanke se meusobno ne podnose i zbog toga ni u kom sluaju kod
fazana ne sme da bude vie od jedne fazanke. Prelat fazan je veoma
plaljiv, i tada su mogue povrede jer ne zna gde leti.
Haubasti, plavog lica, plamenih lea Lophura ignita, su mirniji i
podnoljiviji. Njihove fazanke su dobre kvoke i majke vodilje. Ishrana im je
ista kao i kod druge fazanske ivine. Treba im dovoljno davati sitno

63
seckanog mesa, ljuske raia Garnela, riblje i kotano brano koje se
stavlja u prakastu hranu.
Takoe ne sme da im nedostaje svee voe i povre i razne bobice u
zavisnosti od godinjeg doba.

Slika br. 37 Lophura ignita rufa

64

Slika br. 38 Lophura diardi (Prelat fazan)

BULVERS-BELOREPI FAZAN
Lophura (Lobiophasis) bulweri
Posebno lepa vrsta fazanske ivine je Bulwers-belorepi fazan (slika
br. 39).
Fazan nema na glavi pernatu povrinu, ve plavu kou na licu sa
parom nabubrelog istanjenog mesa na gornjem delu glave, sa strana glave
i koje se protee do gue. Ta koa-meso je rastegljivo i povremeno natie.
Fazan ima crveni okvir oko oiju.
Fazanov rep sastoji se od 24 pera u repu koji miruje, kad fazan rairi
rep pokazuju mu se 32 pera. Repna pera su iroka, srpasto povijena bele
boje. Ostalo perje je crne boje. Na glavi i na gornjem delu vrata perje je
plavo buave boje. Na prednjem delu vrata i prsiju perje je sa malo daka
purpurno kestenjasto crveno-braon boje. Donja prsa su crna sa metalno
plavim sjajem na vrhovima pera. Ostala donja i gornja strana je crne boje,
gde perje ima sjajno plavi okvir i somotsko crne jastuie. Zadnji deo vrata,
lea, trtica, gornji prekriva repa, prekriva krila imaju svetlucave buave
ljokice koje ine poprene prugice.
Fazanka je malo kesten braon sa finim crnim linijama. Donja strana je
svetlija a na krilima tamnija. Njen rep se sastoji od 26 pera tamno braon
boje.
U unutranjosti Bornea, u gustim umama i u planinama na visini od
700 metara ive fazani koji su skoro nepoznati. Fazan je uglavnom tih i
miran.
U ljubavnom plesu fazan iri svoja 32 pera u repu u obliku toka.
Plava koa na licu otie, puni se krvlju i postaje kruta i vrsta. Kresta na
gornjem delu glave se uspravlja i lii na mesnate rogove sline
Tragopanovima. Rogovi se malo povijaju unazad. Kresta na donjem delu
glave (sastavljena iz dva dela) je istanjena i unutra povijena. Ukupna
duina gornje i donje kreste iznosi oko 18 cm. Kresta mu prekriva kljun
ostavljajui mu glavu i vrat vidljivim. U ljubavnom plesu fazan koraa sporo,
zaustavlja se i isputa glasove "gak-gak-gak...". Kod dueg plesa uju se
ubrzani glasovi, inae ovaj fazan po prirodi je miran i stidljiv.
U gnezdu ima 2-5 jaja koja su roze do krem ukaste boje. Ova rasa
je veoma retka u volijerama i fazanerijama.

65
Kao stanovnik toplih tropskih uma, za ivot u volijerama treba mu
odgovarajua toplota u hladnim zimskim danima. Prostor mora veliki, suv,
bez promaje. Veliki unutranji prostor mu treba zbog toga da bi mogao celu
zimu da provede u njemu. U celini njegovo dranje i odgoj je slian kao kod
odgoja fazana sa plamenim leima.
Bulvers fazan po prvi put je 1974 godine odgajan u Meksiku, a u
Evropi 1984 godine u parku ptica Walsrode.

Slika br. 39 Lophura bulweri (Bulvers belorepi fazan)

Sve rase fazana sa plamenim leima gajene u volijerama su relativno
redovno nosile jaja, ali oploenost jaja bila je mala. Meutim, ako fazanski
parovi ive u harmoninom braku onda imaju svake godine bogato
potomstvo.

DIVLJI FAZANI SA KRESTOM

Gattung (grupa) Gallus
U fazanske sorte posebno mesto zauzimaju fazani sa krestom. Od
ostalih Gatunga razlikuju se uglavnom po mesnatoj kresti na razdeljku i
mesnatu krestu na donjem kljunu, tj. na gui. Fazani imaju velike kreste
nasuprot fazankama kod kojih su kreste jedva naglaene. Gua je gola,
noge su due od srednjeg prsta. Rep mu se sastoji od 14-16 pera koja

66
zauzimaju oblik krova. Srednja pera kod fazana su jako izduena i u obliku
srpa. Poznate su etiri sorte od kojih su tri sorte sline i ive u istom
geografskom podruju, a etvrta sorta je razliita po formi i retko se nalazi
u istom podruju sa jedinstvenom podgrupom Gatung (grupe) Creagrius.
Vana sorta fazana sa crvenom krestom, Gallus (Gallus) gallus,
poznat je u formi nae domae ivine. Kod njih sve je isto od boje, veliine,
izgleda, kreste, sastava perja itd. Divlji fazani se razlikuju jer ima vie
geografskih podgrupa.
Oni koji ive u Kambodi Kokinkina, junom i srednjem Vijetnamu su
podgrupe G.(G.)g. gallus podseaju po bojama na nau takozvanu
jarebiastu Italijanku. Fazan ima zubastu krestu srednje veliine, a sa
prevelikom krestom zove se rasa domae ivine. Fazan ima dve mesnate
kreste ispod kljuna. Lice mu je golo crvene boje. Une minue su velike i
bele. Perje na vratu je kopljasto dajui izgled kragne, plameno crvene boje
sa crticama. Vrhovi pera su vie zlatno narandaste boje. Gornji deo lea,
veliki prekriva krila i unutranja strana ake je crne boje sa jakim metalnim
elino plavim i zelenim sjajem. Gornji prekriva krila i na jastuiima preko
donjeg dela lea je tamna crveno-braon boja. Trtino perje sa strana je
dugo, usko, u obliku koplja i visi sa strane pravei luk. Ono je kestenost
crveno-braon boje i prelaze u plamenu narandastu boju. Donja strana je
crna. Rep je crn sa ivahnim zelenkastim metalnim sjajem. Za vreme
mitarenja, od juna do septembra, duga uska pera na vratu, trtici, sedlu su
kratka i okruglasta, a nedostaju mu i repna pera. Kresta postaje manja i
tamnija. Kod ovih fazana totalno nedostaje "haljina koja miruje" i to je bitna
osobina ovih fazana sa krestom.
Fazanka takoe ima delom neoperjano lice bledo crvene boje. Une
minue su male, plavkaste. Kresta je mala, a vratna kresta skoro
nevidljiva. Na razdeljku i potiljku kresta je crvenkasto-braon boje.
Produeno vratno perje je tamno braon sa irokim utim okvirom. Gornja
strana je braon sa finim crnim ispupenjima i belkastim prugicama. Prsa su
crvenkasto braon boje koja se na stomaku preliva u ukasto-braon boju.

67

Slika br.40 a.

Gallus bankiva (Bankiva fazan)

Na jugo-zapadu Yuennan-a, Burmi, Tajlandu, severnom Laosu,

Malajima i severnoj Sumatri ivi G.(G.)g. spadiceus. Ovaj fazan ima kraa
pera na vratu i male, uglavnom crvene une minue. Fazanka ima krae i
tamnije vratno perje.
U Tonkin-u severnom Vijetnamu i jugo-istono od Yuennan-a i Kwang
Si-u, kao i na ostrvu Hai-Nan nalazi se G.(G.)g. jabouillei. Njegovi crveni
delovi perja su tamniji. Na leima je mahagonij crvena boja, na vratu malo
narandasta boja. Perje na vratu i sedlu je krae i manje picasto. Kresta,
vratna kresta i une minue su skoro male i skoro crvene boje. Fazanka je
tamnija, okviri su dui na tamno utom vratnom perju.
Na severu i severo-istoku pre Indije, ukljuujui i nie planine
Himalaja, sa junog Kamira do Asama ivi G.(G.)g. murghi. Fazan je
slian sa G.g. spadiceus, osim ueg i dueg vratnog perja sa prugicama.
Trtino i sedlasto perje je svetlo narandasto crveno. Une minue su
male i bele. Fazanka je svetlija.
Na jugu Sumatre, Javi i Baliju ive G.(G.)g. bankiva. (Slika broj 40 a)
Fazan ima vidljivo ire vrhove perja, skoro okruglaste i razlika od drugih
rasa je razliito vratno perje. Takoe i fazankino vratno perje je ire i
okruglastije.
Druga grupa fazana sa krestom je uti, Lafayettes ili Cejlon fazani sa
krestom, Gallus lafayettii (slika br.40).

68

Slika br. 40 Gallus lafayettii (Cejlonski Lafaet fazan)

Slika br. 41 Gallus sonneratii (Sonerat sivi fazan)

On ivi samo na ostrvu Cejlonu na visini od 2000 metara. Fazan ima
slabo zubastu crvenu krestu koja je u sredini uta. Bradna kresta je crvene
boje. Koa na licu je neoperjana crvene boje kao i gua. Razdeljak mu je
crvenkast. Vratno perje je veoma dugo crveno-ute boje sa irokim crnim
crticama, a okvir na perju je narandasto-crvene boje. Gornji deo lea i
mali prekriva krila su iste boje, samo malo crvenkastiji.
Donji deo lea, trtica i perje sa strana je iroko purpurno violetne boje
sa crvenim okvirom. Ostali krilni prekriva kao i rep su violetnog purpurnog
metalnog sjaja. Repni prekriva ima mali uski crveni okvir. Prsa su
prekrivena sa dugim uskim perjem kao na gornjem delu lea, ali samo jae
crvene boje. Zadnji deo stomaka je crn. Noge su ute boje.
Fazanka je sa obe strane crvenkasto-braon sa crnim pukotinama.
Vratno perje ima braonkasto-ukaste crtice i ukasti okvir. Krila su crna
sa braonkasto ukastim trakicama. Prsa i telo sa strana je crvenkasto-

69
braon sa velikim belkastim srednjim flekama i tamnim okvirom. Stomak je
bele boje.
Trea grupa sivog ili Sonerat fazana sa krestom, Gallus sonneratii
(slika br. 41) ivi zapadno i juno pre Indije. Fazan jedva da ima zubce na
kresti. Brada, gua i golo lice je crvene boje. Vratno perje ima dugi, na
vrhovima okruglasti, sivo-crni okvir sa 2-3 belkaste liske oblika roga.
Perje na donjoj strani je u obliku koplja crne boje sa belim crticama i
svetlim okvirom. Leno perje je purpurno-crno sa belim drkama pera i
sivim okvirom.
Visee perje na trtici, na samom vrhu perja je ra crveno sa velikim
utim i belim listovima oblika roga.
Rep je purpurno crnog sjaja. Prekriva krila je crn sa belim drkama
pera i dugim ra utim vrhovima. Ostali deo krila je crn. Noge su ute do
laks crvenkaste boje.
Fazanka je u celini braon boje. Svako vratno pero ima ukastu
sredinu, crne crtice i braon okvir. Lea su fino crna sa svetlo braon
talasima. Perje na leima ima belkasto zlatno braon boju, a drka pera je
sa crnim okvirom. Krila su braon sa crnim talasima. Pera za let i pera za
upravljanje sa strane su crne boje. Gua je ukasto-bela a prsno perje je
belo sa irokim crnim ili braon okvirom i izgleda krljuasto.

Slika br. 42 Gallus varius (Zeleni fazan)

70
etvrta grupa je zeleni ili (pogreni ili ludi voa) "fazan sa repom u
obliku vila", Gallus (Creagrius) varius (slika br. 42).
Fazan ima krestu skroz uokvirenu i bez zubaca, i jednu jedinstvenu
mesnatu krestu na sredini vrata. Perje na donjem delu lea i trtici je iroko i
krljuasto. Rep mu je "u obliku vila".
Ova rasa ivi na Javi i produava se istono ukljuujui ostrva
Madura, Kangean, Bavean, Bali, Lombok, Sumbava, Flores i Alor. Znai,
nalaze se na Javi i Baliju pored Gallus gallus bankiva. Fazanova kresta
na korenu je plavo-zelena i prelazi preko plave i violetne boje u crvenu.
Vratna kresta na korenu je crvena sa svetlo utom flekom i prelazi na
krajevima u plavo i crveno. Lice je crvene boje. Perje na vratu i prednjem
delu lea je crne boje krljuastog oblika sa trostrukim plavo-zelenim i crnim
okvirom.
Donji deo lea i trtice ima dugo perje crne boje sa bronzano zelenim
sjajem i utim uskim okvirom. Rep se sastoji iz 16 crnih pera sa elino
plavim i zelenkasto metalnim sjajem. Perje na prekrivau krila je jako
izdueno, zatvoreno sa irokim narandasto crvenim okvirom. Donji deo i
ostali delovi na krilu su crne boje. Noge su crvenkasto-bele.
Fazanka ima braon glavu i sjajno crnu gornju stranu sa svetlo
ukastim drkama pera i vidljivo uzdignutim okvirom pera, pa izgleda kao
da ima krljuti. Repna pera su crna sa uto-braonkastim i metalnim sjajem
tamnih fleka na ivicama. Gua je bela. Prsa su svetlo braon sa crnkastim
okvirom. Stomak je sivkast sa braonkastom bojom koja je pomeana sa
crnom.
Divlji fazani sa krestom naseljevaju tople vlane predele i u
planinama do 2000 metara. U parovima ili u manjim familijama rado se
zadravaju u vlanim umama, bambusnom predelu, kao i u blizini
kultivisanog zemljita i blizini naselja. Nalaze se i u suvim bunastim
stepama. Ujutru i uvee pojavljuju se na otvorenom prostoru i esto
poseuju njive. Ljubavni ples fazana Gallus gallus odgovara skroz naem
domaem petlu. Kod drugih rasa je slian. Glas je razliit u zavisnosti od
grupe. Bankiva fazan ima zov manjeg domaeg petla. uti Lafajet fazan
ima zov ptice vrane. Oba navedena pola mame sa "klok-klok" i jednim tiim
tonom "ok-ok".
Sivi Sonerat fazan ima etvorozovni zov "kuk-kaja-kaja-kuk", ili
estozovni "gakgikgak-gage-rak", takoe i "kiurkun-kiurkun". Fazanka
kakoe kao manja domaa kokoka.
Zeleni "fazan sa repom u obliku vila" dere se "hau-au-auk". Onda
idu tii tonovi "vok-vok-vok". Zov upozorenja je otar krik "op-op-op".
Fazanka mami "kok-kok-kok-kok" i onda glasno "kovak-kovak".
Divlji fazani sa krestom ive, suprotno od naih domaih petlova,
strogo u jednom braku. Veoma su jednostavni za dranje. Mogu se drati i
na otvorenom prostoru-u dvoritu.

71
Zatvoreni prostor zimi treba da je topao, a izlazni prostor suv. Zeleni
fazan je veoma osetljiv i njemu zimi treba topla volijera.
utim sortama sa Cejlona zabranjen je izvoz. Ostali se esto
pojavljuju u volijerama odgajivaa.
Crveni Bankiva fazani se esto nude u jarebiastoj boji, kao nemake
patuljaste rase kokoaka ili druge sline patuljaste rase kokoaka.
Meavina izmeu crvenih, utih i sivih fazana sa krestom je uvek
plodna, dok meanci sa zelenim fazanom daju neplodne enke a plodne
mujake.

FAZAN SA UIMA
Gattung (grupa) Crossoptilon
Kao sjajni fazani i Tragopani, i fazani sa uima ive u visokim brdima i
planinama. Njihova domovina je golo vrsto podruje srednje Azije. Izlaze
na otvoreni travnati prostor sa malo rastinja i zimzelenog drvea. Oni retko
lete.
Na planine se penju da bi sa visine leteli u nizije. U severnoj Kini
esto su se lovili zbog ukrasnog repnog perja. Od tada su plaljivi i veoma
oprezni. Na Tibetu ljubitelji fazana ih paze i tu su fazani prijateljski
raspoloeni prema oveku.
Njihova hrana sastoji se od raznog semenja, korenja, lia, mlade
trave, insekata i larvi. Insekte i larve spretno vade iz zemlje koristei se
povijenim kljunom. Skoro nikada ne aprkaju nogama kao druge ptice.
Samo kad su jake zime silaze u dolinu. Ova rasa je veoma buna i
glasna. Prilikom traenja hrane uje se dug zov u stilu majeg mjaukanja, a
posle toga dolazi visoki ton "kuko-kuko", kao i "hong-hong-hong". esto
upotrebljavan zov najave opasnosti je jednostavno "vrak". Ljubavni ples
"trip-ira-ah", u ponavljanju je sve buniji. uju se i tonovi kao "vidjahvidjah".
Fazani sa uima uglavnom su zajedno u familiji u umi ili na
otvorenim nizijama u broju od 10-30 jedinki ili vie. Za odmor koriste drvo.
U prolee se odvajaju parovi jer oni ive u jednom braku. Fazani se skoro
nikada ne biju zbog enki. Ove ptice ostaju u oporu.
Ljubavni ples sastoji se u koraanju i vrednom zovu. Tom prilikom
fazan iri krila i uzdie rep, da bi privukao enku k' sebi. Crvena koa na
licu se istee i otie. Ljubavni ples potsea na ostale fazane, samo je kod
fazana sa uima irenje krila i kooperenje upereno prema fazanki.
Gnezdo se pravi na zatienim mestima, ispod grmova, stena. Jaja
su ovalna, glatke ljuske, sjajna svetlo ifer (boja kriljaca) zelenkasta bez ili
samo retko sa malom flekom.
Fazani sa uima su jake ptice sa skupljenim repom. Rep ima 20-24
pera poreana u obliku krova. Srednja repna pera su unapred povijena.
Unutranja strana na zastavi pera je jako rastresita ili skoro dlakasta. Perje

72
na telu je mekano, a posebno na trtici. Glava sa strane je gola i presvuena
crvenom bradaviastom koom. Glavu krase primetni, unazad uspravni,
slini brkovima, beli pernati bunii, takozvane "ui".
Fazanka je slina fazanu, ali uglavnom manja i po pravilu nema mar
prste na nogama. Fazan uopte nema mar prste na nogama, a kod
fazanke se ponekad pojavljuje.
Crvena koa kod fazana je uglavnom rastegljiva, a naroito na
gornjim ivicama vie polukruna.
Postoje samo tri poznate sorte: Tibetski takozvani "beli" fazan sa
uima Crossoptilon crossoptilon (slika br. 43), druga sorta zapadno
kineski plavi fazan sa uima Crossoptilon auritum (slika br. 44) i trea
sorta je severoistoni kineski takozvani "Mandurijski " braon fazan sa
uima Crossoptilon mantchuricum (slika br. 45).

Slika br. 43 Crossoptilon crossoptilon drouynii (Tibetski beli)

"Beli" fazan sa uima ima samo u jednoj jedinstvenoj donjoj sorti belu
bradu i perje na telu sive boje (harmani,dolani). Somotno perje na
gornjem delu glave je crno, a produeno perje, takozvano "ui" bele boje
koje ne prelaze iza potiljka.
Rep se sastoji od 20 pera. Srednji par pera u repu je najdui sa
rastresito oputenim zastavama. Poto ima kratko uno perje i ostalo

73
rastresito perje, ove sorte se razlikuju i od drugih sivih boja donjih podgrupa
od druge dve sorte.
Ima pet razliitih donjih podgrupa. Prva je C.c. crossoptilon sa
jugoistonog Tibeta i zapadnog Szetschuan-a. Fazan ima na gornjoj i
donjoj strani isto belo perje koje na krilima i gornjem prekrivau repa
prelazi u sivu boju.
aka krila je crno-braon boje, na ostalim delovima krila je purpurno
bledilo.
Repno perje u korenu je purpurne boje, a na vrhovima tamno
zelenkasto-plavo sa purpurno violetnim bledilom.

Slika br. 44 Crossoptilon auritum (Kineski plavi fazan)

74

Slika br. 45 Crossoptilon mantchuricum (Mandurijski braon)

Druga grupa C.c. lichiangense sa severozapadnog Ynnan-a. Fazan
je slian, ali samo sa svetlim stranama.
Trea grupa C.c. drouynii sa Tibeta izmeu Salvena i Yangtse.
Fazani su jo svetliji-skoro potpuno beli, sa izuzetkom crne povrine na
glavi i tamnog repa.
etvrta grupa C.c. dolani iz junog podruja Kukunora. Fazan na
stomaku, bradi, gui i licu u jednoj traci sa crnom ploom na glavi i na
unom perju, je bele boje. Na gornjoj i ostaloj donjoj strani je svetlo
pepeljste boje. Svako pero je jako rastresito i skoro dlakasto zatvoreno.

75
Peta grupa C.c. harmani (slika br. 46) sa jugoistonog Tibeta.
Fazan ima vratni braonkasti okvir na bradi, vratu i unom perju, a na
stomaku beli. Gornja strana prilino je tamno plavo-siva, takoe na gornjim
leima i prsima, na vratu je malo braonkasta.
Na donjem spoljnjem delu stomaka je pepeljasto-siva boja. Pera za
let su crno-braon boje. Rep je metalno plavo-crn sa zelenim svetlucanjem,
na korenu je sivkast. Repna pera i "bunii" na uima su isti kao i kod
drugih podsorta ove sorte.

76

Slika br. 46 Crossoptilon crossoptilon harmani (Phanotyp)

(Tibetski Harman fazan sa uima)

Druga sorta kineskog plavog fazana sa uima Crossoptilon auritum

ima takoe somotsko perje koje se nalazi na gornjoj polovini crne glave.
Preko kajasa, brade i gue idu produeni beli uni bunii. Cela gornja i
donja strana je plavo-siva. aka krila je tamno braon sa purpurnim
svetlucanjem. Ruka krila je mat braon boje.
Rep se sastoji iz 24 pera. Dva srednja para pera plavo sive boje
imaju skroz zatvorenu zastavu. Ta pera su na vrhovima tamnija sa jakim
zelenim svetlucanjem a na krajevima prelaze u purpurno violet boju.
Pet do est spoljnjih repnih pera na delu korena imaju iroku belu
poprenu traku dajui izgled "repnog ogledala". Krajnja etvrtina pera je
sjajno metalno purpurna. Ova sorta ivi u planinama severozapadno od
Kukunora i u Kansu, severno do Ala-an-a.
Trea sorta braon unog mandurijskog fazana Crossoptilon
mantchuricum ima takoe somotsko crni gornji deo tela, a na bradi, gui i
ispod crvenog lica je krem bele boje.
Uni bunii su isto beli. Vrat je crn, a prema dole braon. Lea, krila
i donja strana su braon. Prekriva krila i ake krila su sa purpurnim
svetlucanjem.
Donji deo lea, trtice, gornji prekriva repa je srebrno bele boje. Rep
se sastoji od 22 pera koja su mat bele boje, na vrhovima braonkasto crna,
purpurno plavog sjaja. Unutranje repno perje je dlakasto sa jako
zatvorenom zastavom, sa produenim visee povijenim perima i vrhovima
u obliku aova.
Ova sorta ivi u planinama severoistone Kine, a naroito u
severozapadnom Shansi. Nalaze se i u podruju ili gde su danas skoro
izumrli. U celini ova rasa je veoma retka. U Manduriji takozvani
"Mandurski" uni fazan nije iveo.
Uni fazani su omiljeni u fazanerijama (posebno u Nemakoj). Njima
je potreban veliki biljni prostor od 40-60 m2 podne povrine.
Poto su uni fazani verni jednom mestu, mogu da se dre i po
batama na otvorenom prostoru. Kao stanovnici visokih planinskih predela

77
svi fazani sa uima su osetljivi na poveanu vlanost. Treba voditi rauna o
drenai u volijerama. Za prenoite im je dovoljan suv i zatien prostor.
U srednjoj Evropi fazani sa uima su potpuno otporni na zimu. Hrana
im se daje kao i meavina za ostale fazane, ali preko cele godine moraju
da imaju veu koliinu zelenia i korenastog povra. Uzgoj po pravilu
mogu je samo po parovima. Pilii su brzo rastui i posle pet meseci
sazrevaju i dobijaju punu boju. Ovi fazani su sposobni za oplodnju tek u
drugoj godini ivota.
Zadnjih dvadesetak godina vie puta je uvezeno ovih fazana iz Kine u
Evropu i Ameriku. Tako da je u meuvremenu od sve tri sorte moglo da se
dobije istokrvna familija.

FAZAN BRONZANOG REPA

I PAUNASTI FAZAN
Gattung (grupa) Polyplectron
Ova grupa ptica se razlikuje od drugih ptica fazana u naravi i
ponaanju, i u broju papaka na nogama. Neke imaju po dva ili tri mar
prsta na svakoj nozi. Razlikuju se i po jedinstvenim znakovima na perju
pravei dobru granicu Gattung-a (grupa). U tu podgrupu spada Chalcurus
sorta koja je otkrivena pre 100 godina. P.inopinatum je prirodni prelaz
izmeu ove dve sorte, u stvari fazan bronzanog repa Polyplectron
(Chalcurus) chalcurum chalcurum (slika br. 47).
Fazan je mali u obliku, po spoljnjoj formi kao i po glasu itd. Slian je
zlatnom fazanu tako da je najverovatnije u srodstvu. Sa druge strane misli
se da je u srodstvu sa Argusom i Rajnart fazanom. Oni ive u planinskim
umama june Sumatre. Fazan bronzanog repa je zemljano braon boje.
Gua mu je sa belim flekama. Sa obe strane vie je kesten braon sa
nejednakim uskim crnim prugama. Pera za upravljanje su kesten braon sa
crnim prugama koja posle repnog kraja prelaze u spoljnju zastavu, a
unutranja zastava je metalnog sjaja koja prelazi u veliku metalno sjajnu
fleku. Srednja repna pera imaju ivahan violetno plavi sjaj koji poinje od
repnog prekrivaa a zavrava se na repnom vrhu. Fazanka je slina, samo
manja sa kraim repom i kraim nogama.

78

Slika br. 47 Polyplectron chalcurum (Bronzano-repi fazan)

U planinama severne Sumatre ive vidljivo prugaste rase, veoma
sline po irini P.(Ch.)ch. scutulatum.

Slika br. 48 Polyplectron germaini (Braon paunasti fazan)

Druga sorta donjeg Gattunga, Polyplectron (Chalcurus)
inopinatum, fazan crvenih znakova- paunasti fazan iz planinskih uma
centralne Malaj-e. On ima tamno sivu glavu i vrat sa svetlim i belim
crticama, a inae je crvenkasto-braon sa finim crnkastim talasima. Na
potiljku i krilima ima mnogobrojne male metalno plave fleke u obliku oiju
sa uskim crnim i irokim crvenkastim okvirom. Gornji prekriva repa je
meano crno-braon. Spoljnja pera na obe zastave imaju velike plave fleke.
Rep se sastoji od 20 pera. Isti je kao kod prethodnih sorti, picast i
stepenast, crn i svetlo braonkasto flekav. Unutranja pera nemaju metalno

79
sjajne fleke, ili samo takve na spoljnjoj zastavi. Sledei par pera na
unutranjoj zastavi je sa utom metalnom flekom. Ostala pera na obe
zastave imaju zeleno sjajnu metalnu fleku, koja je manja na unutranjoj
zastavi. Ove fleke imaju formu i izgled okruglog oka. Fazanka je manja i
nema mar prst kao fazan.
Takoe braon paunasti fazan, Polyplectron (Polyplectron)
germaini (slika br.48).
Fazan se nalazi na istonom Kokinkinu i junom Vijetnamu. Fazan
nema pernatu haubu na razdeljku. Glava, gua i vrat su crne boje sa finim
sivo belim znakovima. Gornja strana je tamno braon sa braonkastoukastim flekama.

Slika br. 49 Polyplectron bicalcaratum (Sivi paunasti fazan)

Bademasto perje i perje na krilima ima na svakom peru veliku okruglu
fleku u obliku oka violetno plave do zeleno sjajne boje sa crnim i svetlim
zlatno-braon okvirom. Fleka u obliku oka kod paunastog fazana u sutini je
malo ispupena, naspram paunovima i Argus fazana kod kojih je ta fleka
pljosnata ili samo "nacrtana". Lea i trtica braon paunastog fazana imaju
razliit prekriva na repu bez fleka u obliku oiju, dok spoljnja pera na
svakoj zastavi imaju takvu fleku. Rep se sastoji iz 20 pera, jedva je
stepenast, irok je i okruglast. Obe zastave na perju imaju bronzani, crni i
bledo sivi okvir na flekama u obliku oiju. Fazanka je manja i tamnija. Fleke

80
u formi i bojama nisu tako izraene. Gola koa na licu kao i kod fazana
crvene boje.
Sivi paunasti fazan, Polyplectron (Polyplectron) bicalcaratum
bicalcaratum (slika br. 49).
Ovaj fazan je vie sivo braon, a po celom vratu beo. Na potiljku i
krilima ima bezbrojne svetlo plave fleke sa jakim purpurno crvenkasto
sjajnim flekama u obliku oiju sa belim okvirom, a ne kao kod drugih zlatno
braon. Rep se sastoji iz 20 pera. On je dug i irok. Razdeljak ima haubu
koja se sastoji iz dugih dlakastih tamnih i svetlo sivih prugastih pera sa
vrhovima unapred povijenim. Na zadnjem delu vrata vise mu pernate iroke
paperjaste dlaice koje su prema glavi naduvane. Fazanka je upadljivo
mala, tamna i nejednakih znakova sa malim, nevidljivim, crno violet
buavim flekama.

Proirenje paunastih fazana, Polyplectron

G

Braon paunasti fazan (Polyplectron germaini)

Sivi paunasti fazan, (P. bicalcaratum)
Donje sorte

r P.b. bakeri
P.b. bailyi
l P.b. bicalcaratum

k P.b.katsumatae
m Malajski paun fazan, P.m. malacence
s Borneo-paun fazan, P.m. schleirmacheri
(severoistono do zapadnog Tonkina)

81
E Palawan-paun fazan, P. emphanum
g P.b. ghigli
Donja podgrupa ivi u Chittagong podruju severoistonog Asama,
Burme, Tenasserim-a, Laosu i zapadnom Tonkin-u do jugozapadnog
Tajlanda.
Jo nepoznata domovina je P.(P.)b. bailyi. On je sledeem veoma
slian, ali tamniji i sivlji.
P.(P.)b. bakeri iz Sikkim-a Butana i zapadnog Asama je vie svetlo
zelenkast.
P.(P.)b. ghigii iz srednjeg i severnog Vijetnama i istonog Tonkina je
malo braonkastiji. Fleke na perima za upravljanje su sa svih strana jednake
irine, uto sivog okvira, ne kao kod drugih, prema vrhovima sa uim
okvirom.
P.(P.)b. katsumatae sa ostrva Hai-Nan podsea na P.(P.)ghigii, koji
je manji, tamniji i braonkastiji od svih ostalih.
Takoe, hauba mu je kraa, gde su te podsorte od P.bicalcaratum uz
sortu P.germaini razilaze. Oi i krila su plava i zelena sa veoma irokim
belim okvirom na vrhu. Rep ima fleke u obliku oiju, kao kod P.b.ghigii
jednakih svetlih okvira.
Malajski paunasti fazan, Polyplectron (Polyplectron) malacense
malacense (slike br. 50 i 51). Hauba ima zatvoreno perje veoma visoko,
dlakasto, bronzanog sjaja. Koa na licu je prilino istegljiva, ukaste boje.
Na elu i sa strana glave koa je sivo-crno prugasta.
Gua je bledo sive boje. Fazan ima grivu koja je zatvorena i ide
unapred. Zadnji deo vrata i potiljak je sa sivim i crnim crticama koje imaju
metalno violetni vrh pera. Ostala gornja strana je svetlo braon sa crnim
takama. Na potiljku, krilima i repu nalazi se veliko plavo sjajno ogledalo, ili
oi sa ukastim okvirom na vrhovima. Gornji prekriva repa na najduim
perima ima dva velika plavo zelana oka. Na drki pera zatvorena fleka
ogledala.

82

Slika br. 50 Polyplectron malacense

(Malajski paunasti fazan)

Slika br. 51 Polyplectron malacense

(Malajski paunasti fazan)
Rep se sastoji uglavnom od 22 pera. On je kratak i malo stepenast.
Pera za upravljanje su crna sa bledim uto-braon crtama. Samo na
spoljnjoj zastavi nalazi se bronzano sjajna fleka sa crnim okvirom. Samo
unutranji par pera na svakoj zastavi ima iste takve fleke u obliku oiju.
Donja strana je braon sa crnim. Sredina prsiju je ukasta.
Fazanka ima krau haubu i grivu. Njena gua je bela. Glava, vrat i
donja strana je tamno braon sa malim crnim flekama. Gornja strana ima
finu uto-braon boju sa crnim crticama. Na prednjem delu lea i krila nalaze

83
se crne leke, pozadi sa svetlim okvirom. Gornji prekriva repa ima dve
metalno plave one fleke. Pera za upravljanje, osim srednjih pera, imaju na
obe zastave oi. Samo jedno oko imaju na spoljnjoj zastavi.
Ova sorta ivi do 1000 metara nadmorske visine na Malakka-u
(Malaja), i junom Tenasserimu, jugozapadnom Tajlandu i Sumatri.
Kao donja sorta ove sorte, moe se nai i u istonom Borneu,
Polyprectron (P.)m. schleiermacheri.
Ovaj fazan ima kratku haubu na glavi sa sivo-crnim prugicama, a u
sredini haube pera su mu bronzane boje. Griva mu je iroka, zatvorena,
sivo-crnih prugica sa vrhovima metalno violet plavo buave boje. Obe
strane su kod P.m. malacense sline, ali crvenkaste, sa manjim
zelenkastim onim flekama i kraim repom.

Slike br. 52 i 53 Polyplectron emphanum

(Palavan paunasti fazan)

84

Pera za upravljanje sa strana imaju na spoljnjoj zastavi zelenu onu

fleku, na unutranjoj zastavi crnu onu fleku. Gua i gornji deo prsiju je
isto bele boje. Prsa sa strana su metalno plavo-zelena. Sredina donjih
prsiju je isto bele boje, a ostala donja strana je crna sa belim linijama.
Fazanka je slina prethodnim rasama, samo je crvenkasta i sa kraim
repom. Gornji prekriva repa nema one fleke, a pera za upravljanje su
manja.
Najlepa sorta je Palavan paunasti fazan, Polyplectron (Emphania)
emphanum sa ostrva Palavan (slika 52, 53).
Fazan ima dugi picasti uperak. Ceo razdeljak mu je tamno
bronzano zelen. Gornji prekriva je beo. Ostali deo glave, vrat, cela donja
strana, krila i ake su crne boje.Prednji deo lea, prekriva krila i inutranji
deo krila na korenu pera je takoe crn. Inae su svi ivahno metalno plavozelenog sjaja. Zadnji deo lea i trtice je crveno-braon sa crnim flekama.
Repni prekriva je dug, irok, pravo seen, crno-braon boje sa utim
flekama i sa velikim plavo-zelenim oima koje imaju crni i sivi okvir na
svakoj zastavi pera. Rep se sastoji od 22-24 pera. Repna pera su sive boje
i svako ima dva oka koja su na srednjim perima jednake veliine, a na
spoljanjim unutranjim zastavama manja. Fazankina prazna pera idu
unazad u leeem poloaju. Lice i gua su sivo-bele boje, a u celini je
fazanka braon sa crnim krilima.
Svi paunasti fazani ive u gustim vlanim tropskim praumama od
prilike na 1700 metara nadmorske visine. Veoma su plaljivi. Pojavljuju se
spretno u gustom rastinju, a u umama im se uju samo glasovi.
Izbegavaju otvoreni prostor. Paun fazan sa bronzanim repom i Palavan
paun fazan putaju tihe tonove "pit-pit". P. germaini ima posebne tonove u
ljubavnom plesu koji se ponavljaju est do sedam puta bre "hvo-hvohvoit". P. bicalcaratum u ljubavnom plesu doziva "puta-puta". Taj zov
poinje tiho, a posle ide glasno koje se uje kao zvidanje. Na vrhuncu

85
plesa uje se lep zviduk.Zov upozorenja kod oba pola je "puta-puta".
Plesni zov Palavan fazana je izduen i odjekuje kao jecaj.
Kod paun fazana bronzanog repa, ples se izvodi sa strane i rep mu je
vodoravno rairen.
Kod drugih sorti ples je frontalni, gde im prednji deo lea dodiruje
pete, a iri im se bademasto perje na gui, krila, repni prekriva i repna
pera i sve to pretstavlja okrugli pernati tit sa bezbroj svetlih onih fleka.
Cela ptica izgleda kao pljosnata okrugla lepeza koja se kree prema enki.
Njegovo perje je u punoj zrelosti u drugoj godini ivota. Do tada fazan je
slian fazanki.
Ptice ovih grupa ive u jednom braku i zadravaju se pojedinano ili u
paru. Paun fazani sa bronzanim repom dre se u volijerama razdvojeno od
fazanke, zbog stalnog proganjanja i maltretiranja. Neki odgajivai fazanku
stavljaju sa fazanom samo prilikom parenja, uz stalni oprez.
Drugi odgajivai stavljaju fazanu naoare da bi se smirio, pa tako
mogu da budu zajedno u volijeri. Fazanka u slobodi snese samo dva jajeta.
Kao stanovnici tropskih vlanih uma u zimskom periodu potrebno im
je grejanje u zatvorenom prostoru. Izlazni prostor mora da ima dobru
drenau. U izlaznom prostoru moraju da imaju bunje zbog sakrivanja.
Hrana im je ito, jeam, proso, neoien pirina, razne bobice,
pahuljice od ita, razno voe u zavisnosti od godinjeg doba. Zimi im treba
davati suvo groe itd. Vie nego drugim fazananima njima treba davati
taze mleveno ili sitno seckano meso, garnele, crvie iz brana, mrave itd.
Za nasad fazanskih jaja koristi se svilena ivina, abo ili domaa ivina.
Paun fazani se mogu izvoditi u inkubatoru sa vlanou vazduha od
45-55 %. Poto mladunci paun fazana prvih par dana hranu uzimaju iz
kljuna majke, mladuncima koji su izali iz inkubatora hrana se mora davati
pincetom. Posle par dana mladunci jedu sami. Za dobar razvoj potrebna im
je raznolika hrana. U prvim danima ivota mladuncima paun fazana treba
topao i miran prostor.
Danas, status pojedinih primeraka Gattung-a Polyprectron u ljudskoj
zatiti je veoma razliit. Dok je od sivog paun fazana donja sorta P.b.
bicalcaratum kod odgajivaa u Evropi i Americi uglavnom rasprostranjena,
skoro retko se susreemo sa P.b. bakeri i sa drugim donjim sortama sivog
paun fazana koji se najverovatnije mogu nai samo u zoo vrtovima.
Isto tako, paun fazan sa bronzanim repom, braon paun fazan i
Palavan paun fazan imaju sve vie ljubitelja. Naunici sve Palavan paun
fazane svrstavaju u jednu sortu.
Odgajivai u meuvremenu se slau da je predstavnik Palavan paun
fazana sa izraenom linijom preko oka nazvan kao Napoleon-Palavan.
Veoma retko pod zatitom oveka u volijerama moe se nai malajski
paun fazan.
Paun fazan crvenog tita je 1993 godine prenet u Evropu i on je pod
zatitom internacionalnog evropskog programa, a moe se nai i u
fazanerijama.

86
Za Borneo paun fazana (Polyplectron m. schleiermacheri) iz
istonog Bornea, kau da je izumro. Tonovi zova snimljenih na
magnetofonskoj traci ovo opovrgavaju. Ova sorta ne moe se nai u
volijerama.

ARGUS FAZAN I RAJNART FAZAN

Argusianus argus i Rheinardia ocellata
Ova grupa fazana spada u grupu fazana veoma upadljivog izgleda.
ive na podruju Indije i Sudana. Kod Argus fazana oba srednja repna pera
su duga trakasto izduenog oblika, a druga pera su stepenasta. Rep se
sastoji od 12 pera.

Slika br. 54 Argusianus argus argus (Argus fazan)

Naroito upadljiva su krila. Od vrha ake pa do devetog ili desetog
pera za upravljanje sva pera su im iste duine, tako da je najdue pero na
aci duplo due od ostalih pera. Na nogama nema mar prste.

87
Kod donjih podsorti A.a. argus (slika br. 54) sa malajskog poluostrva
Malakka, Tenasserim-a i Sumatre. Fazani imaju na razdeljku prugasto
kratko crno somotsko perje koje na zadnjem delu glave lii na uperak.
Potiljak i zadnji deo vrata
pokriven je sa dugim uskim
zatvorenim perjem svetlo sive
boje crnih traka koje podseaju
na grivu. Ostala glava i vrat sa
strana su goli, plavi sa malo
dlaica. Ramena i prekriva
krila su tamno braon boje sa
ukastim prugicama. Lea su
oker ute boje sa crnim
flekama.
veliki Argus fazan u
ljubavnom plesu
Unutranja velika i iroka aka krila je tamno braon sa belim i
ukasto-braon prugama. Neobino duga i iroka pera na aci krila su na
krajevima skoro etvrtasta, a u celini su crvenkasto braon sa crnim
"ogrebotinama" i belim flekama. Unutranja zastava na drci pera i okvir su
beli sa crnim ukastim iviastim flekama. Spoljnja zastava pera je iroka i
meka, na ivici je braonkasto uta sa velikim crno-braon flekama. U
srednjem delu je crno-braon sa braonkasto utim talasima. U pravcu drke
pera nalazi se lanac sa velikim onim flekama. Ona fleka je podeljena od
svetle svetlosti i tamnih tonova senke u unutranjosti okrugle figure dajui
izgled kugle. One fleke su potpuno ravne. Sve fleke lee vodoravno. aka
krila ima plave drke pera, a iroka unutranja zastava pera je crvenkastobraon sa belim isprekidanim linijama. Spoljnja zastava pera je svetlo utobraonkasta sa crveno-braon takicama. Spoljnja pera u repu su crnkasta
sa malim belim takicama. Jako izduena unutranjo-spoljnja pera su
crveno-braon, a iznutra siva sa okruglo belim crno oivienim flekama.
Glava i donji deo tela su kesten crvene boje.
Kod fazanke su vrat, donji deo tela i aka krila crveno-braon i crno
talasasti. Prednji deo lea, prekriva krila, lakat krila i rep crno-braon boje
sa uto-braon crticama.
Podsorta koja ivi na Borneu A.a. grayi je malo manja. Na prednjem
delu lea, ramenima i prekrivau krila je crne boje sa belim i mat crvenobraon. Na glavi je svetlo crveno-braon, a sa strane glave sa belim
takicama.
Fazanka ima ra braon potiljak, glavu boje peska, a donji deo tela sa
ra naletom.
Argus fazan je plaljiv, sakriven i samac. ivi u umama do 1300
metara nadmorske visine. ivi i u suvom stenovitom podruju, a manje u

88
movarnom. Fazanka je sa fazanom samo za vreme nasada-parenja, a
inae ive razdvojeno. Fazan se doteruje (ulepava) na breuljcima
obasjanim sunevom svetlou.
Proirenje Argusa i
Rheinart fazana
Argus fazan:
a
g

Argusianus a. argus
A.a. grayi
Rajnard fazan:

o
n

Rheinardia o. ocellata
Rh. o. nigrescens

Fazanski zov privlai fazanku. Ljubavni ples prvo zapoinje sa strane,

a onda prelazi na visoku taku sa frontalne strane kao to to radi paun.
Rairena krila izgledaju kao okrugli tit, a unutranja oba duga srednja pera
za upravljanje tresu se kao trakice na vetru. Noge crvene boje savija
zajedno sa prednjim delom tela, glavom i vratom, a to sve sakriva krilima.
Povremeno promoli glavu da bi osmotrio situaciju. Uz taj ples trese mu se
svako pero. Dugi fazanski zov ponavlja se 10-12 puta polako i tiho.
Fazanka isputa zviduk. Ona dobro leti, a fazan zbog perja je
hendikepiran. Za hranu im slue semena, voe, bobiasto voe, larve,
insekti, puevi, crvi itd.
Kod Rajnard fazana aka krila je dua od ostatka krila. Rep se sastoji
od 12 pera koja ine formu stepenica. Rep je picast i izduen. Unutranja
najdua pera za upravljanje su veoma iroka, a pored njih pera su malo
kraa. Spoljnja pera imaju jednu petinu duine srednjih pera. Na zadnjem
delu glave ima uperak koji se produava do vrata i moe da bude
uspravan. Sastoji se od dugih, prugastih i dlakastih pera.
Kod donje podsorte Rh.o. ocellata iz podruja srednjeg Vijetnama,
fazan je uglavnom braon boje.
Na leima i krilima ima male uto-braonkaste fleke razliitih formi.
Hauba mu je od prilike 60 mm visine, na sredini i pozadi bela, a napred
braon, a sa strane bledo braonkasta. Sredina razdeljka i prekriva uiju su
braon-crni. Okvir oko oiju ima samo malo kratkih pera crne boje. Celo lice
je golo tamno ifer (boja kriljca) plave boje, a obrve su iroke bele boje.
Obrazi i glava sa strane su sivi. Brada i gua su svetli, a vrat je kesten

89
crveno-braon boje. Repno veoma dugo perje je sive boje sa okruglim
crveno-braon flekama i sa mnogo malih belih takica. Kraa spoljnja pera
za upravljanje su tamna, vie crveno-braon sa belim i crnim flekama. Donja
strana je braon sa nejednakim crnim i ra ukastim znakovima.
Fazanka je tamno braon sa crnim i ukastim znakovima. Glava sa
strane je siva. U celini gledano fazanka je slina fazanu, samo to je ona
matirana. Hauba joj je kraa i nema izduena repna pera.
Fazan drugih podsorti koji ivi u unutranjosti Malaya (Malakkaka)
Rh.o. nigrescens je tamniji i jednakih znakova. Ima ukasto-braonkaste
obrve i guu. uperak na glavi mu je od prilike 85 mm duine bele boje.
uperak sa strane ima crnu fleku. Vrat mu je bledo braon boje. Gornja
strana i krila su braon boje sa crnim znakovima i malim okruglim belim
glekama. Rep je takoe taman. Donja strana je braon sa povremenim
flekama bele i crne boje. Noge su kao i kod drugih podsorti braon boje.
Fazanka je slina drugim podsortama, ali otrijih i guih crnih
znakova. Donja strana je svetla, a stomak uto-braon boje.
Rajnard fazan provodi svoj ivot krijui se u gustim vlanim
praumama, u ravnom i planinskom predelu do 1.000 m nadmorske visine.
Hrani se bobiavim voem, insektima, puevima, voem itd. Njegov zov je
mekan i izduen. Ponekad se uje kao "kikotanje". Za vreme legla
(parenja) ima jako izduen zov, kao zvuduk "ho-kui-ho". I on ima isto
plesno-ljubavnu idilu. Posle mitarenja povlai se u umu i tu se zadrava.
Njegov zov i ljubavni ples mami fazanku. Parovi se odmah razdvajaju posle
parenja.
Ljubavni ples kod Rajnard fazana izvodi se sa strane. Fazan izduuje
vrat i unapred iri perje. uperak na glavi se die, uspravlja. Fazan poinje
da se pui kao uran irei repna pera uspravno. Onda napravi par koraka,
vrat zabacuje unazad i prekida zov. Na vrhuncu ljubavnog plesa sputa oba
krila, rep jo vie iri, a svo perje mu vibrira. Tek tada se naginje fazanki.
Oba pola lete prilino dobro i mnogo se zadravaju na drveu.
Argus i Rajnard fazani su veoma interesantni i dragoceni u
volijerama. Trenutno u evropskim fazanerijama i kod privatnih odgajivaa
dri se samo malajski Argus fazan. Rajnard fazana u svojoj domovini
Malaya sve vie gaje da bi proirili negovu populaciju i tako spreili
izumiranje.
Argus i Rajnard fazan po pravilu snesu samo po dva jajeta, isto kao i
paunasti fazani. Fazanke su dobre kvoke i vodilje.
Pilii izlaze posle 24 ili 25 dana, a najbolje ih je prirodno izvoditi. Pilii
veoma sporo rastu uzimajui hranu iz majinog kljuna. Ako su izvedeni u
inkubatoru moraju se hraniti pincetom isto kao i pilii paun fazana.
Rajnard fazanki treba u volijerama postaviti korpu za nasad na veliku
visinu zbog toga to ona ne lei na podu.
Za Argusa i Rajnard fazana treba motka za sedenje da bude veoma
visoko postavljena da ne bi unitili svoje perje. Rajnard pilii ve peti-esti

90
dan idu na drvo traei majinsku zatitu i toplotu. Kao velikim pticama,
prostor treba da im bude 10 kvadratnih metara sa visinom od 2,5-3 metra.
Poto su to tropske ptice, prostor mora da im se greje zimi. Izlazni prostor
mora da im bude veliki i suv. Ako im je smetajni prostor hladan i vlaan,
ptice su osetljive i brzo se razboljevaju od raznih bolesti, meu kojima je i
difterija.
Argus i Rajnard fazan se ne podnose, pa ih ne moemo drati
zajedno. Ne moemo ih drati ni sa ostalim fazanima. Moe se drati samo
po par iste rase.

FAZAN SA UPERKOM ILI KOKLAS FAZAN

Gattung (grupa) Pucrasia
Taj grupa fazana sa uperkom sastoji se iz jedne sorte koja ima devet
podsorti koje su meusobno geografski predstavljene.
Perje kod oba pola je u obliku koplja. Rep se sastoji od 16 pera
klinaste forme i imaju istu duinu kao krila. Fazan ima papke. uperak ima
produenu haubu, gde sredina za vreme ljubavnog plesa ostaje na
razdeljku, dok sa obe strane prekriva ui, a na vrhuncu plesa se uzdie
unapred podseajui na par rogova. Fazanka ima krai uperak bez perja
sa strana.
Koklas fazani su ptice koje ive na visokim planinama. Nalaze se na
Himalajima, od Avganistana do centralnog Nepala, od severoistonog
Tibeta do severoistone Kine u umama na visinama od 1300-5000
metara. U zavisnosti od godinjeg doba naseljavaju visine, ponekad su u
nizijama Kine do 700 metara nadmorske visine. ive u stepskom rastinju i
na ispucalim stenama, kao i na lisnatim stenama, u bunju bambusa itd.
Veoma oprezno i plaljivo se pribliavaju drugim skupovima fazana. ive u
jednom braku i parovi ostaju cele godine zajedno. U toku zime se
zbliavaju parovi sa piliima i ostaju zajedno do prolea.
Fazanov zov odjekuje "ah-kroak-kroak-kroak". Samo zadnji tonovi su
tii. Zov upozorenja odjekuje kao "kuk-kuk-kuk-kuk", "kok-kok-kok", "ka-kaka", ili kao "kok-kok-kok", "pokras", zato ova ptica ima ime "Koklas" ili
"Pukras" (vgl.Pucrasia).
Fazan u ljubavnom plesu ima nakoopereno perje na glavi. Perje
uperka se uspravlja i ukruuje. Sredina uperka je braon boje i ona se
samo malo uspravlja.

91

Karta proirenja Koklas fazana, Pucrasia macrolopha

1 P.m. castanea 4 P.m. macrolopha
7 P.m.ruficollis
2 P.m. biddulphi 5 P.m. nipalensis
8 P.m. xanthospila
3 P.m. bethelae 6 P.m. meyeri
9 P.m. joretiana
10 P.m. darwini
Fazanka lee jaja na na podu na visinama od 1500-4000 metara.
Snese od 4-9 jaja sjajne krem ute boje sa tamno crvenkastim do
okoladno braon takama i flekama. Posle godinu dana pilii su odrasli.
Koklas fazan no provodi visoko na drveu. Njihov let je brz i jak. Hrana im
se sastoji od trave, jer pasu kao guske.
Za dranje im je potreban veliki panjak. Svi Koklas fazani su osetljivi
na visoku vlanost u volijerama. U srednjoj Evropi su otporni na zimu.
Hrana skoro treba da bude samo zelena sastavljena od raznih vrsta
trava, lucerke, crvene deteline, koprive, seene argarepe, razne bobice i
voe kao to je jabuka i vinja. Za uzgoj fazanu treba samo jedna fazanka.
Pilii su brzo rastui, ali veoma osetljivi na vlagu. Sposobni su za priplod
ve u prvoj godini ivota. Do sada je vie podsorti uveeno u Evropu i
uspeno gajeno.

92

Slika br. 55 Pucrasia macrolopha macrolopha

(Kamirski koklas fazan)
Deset razliitih formi su sve podsorte jedne sorte. Fazan koji ivi na
zapadu Himalaja od Kamira do Kumaona je Kamir Koklas, Pucrasia
macrolopha macrolopha (slika br. 55).
Na glavi i vratu je metalno buavo crno-zelena boja. uperak je crnozelen, a srednja pera na uperku su uto-braon boje. Sa obe strane uiju
nalazi se velika bela fleka, kod koje jedan deo isprekidano naznaava
vratni prsten. Perje na telu ima crne srednje pruge i crveno-braon drku
pera.
Krila i donja strana su ukasto-braon. Sredina donjeg vrata i donjeg
dela tela su kesten braon boje. Spoljnja repna pera su crveno-braon sa
crnim prugama, a vrhovi pera imaju beli okvir.
Fazanka na bradi, obrazima i gui je svetlo sivo-bela. Lea su joj
tamno braon sa uto-braon crticama. Ona podsea po boji i znakovima
jako na carsku sjajnu fazanku (Lophophorus).
Juno od ovih podsorti ivi u Kulu-Tal-u P.m. bethelae. U severnom
Kamiru, istono od Ladak-a ivi P.m. biddulphi. U planinama irital
Kafiristan i Avganistan ivi P.m. castanea.
U istonom i zapadnom Nepalu ukljuuju se u prve pomenute podsorte
P.m. nipalensis. Mnogo dalje istono ivi na kraju jugoistonog Tibeta i
zapadnog Yunnan-a P.m. meyeri. Severoistono od njega u planinama
Kansua i zapadnog ensia ivi P.m. ruficollis. A jo dalje u severoistonim
planinama jugoistone Mongolije i severnog ilia ivi utovrati-Koklas, P.m.
xanthospila. On je tipian za ovu podsortu zbog ra ute trake na potiljku.
Spoljna repna pera su siva sa crnim spoljnim okvirom i crnim
prugama. Mnogo junije u planinama istone Kine u Hupeh-u, ekiang-u i
Fokien-u ivi Darvins Koklas, P.m. darwini. Fazan na lenom perju umesto
dve srednje crne crte ima etiri, koje zajedno imaju crtu pod uglom. Spoljna
repna pera su siva sa crnim prugama pre belih vrhova. Ra ute linije
nedostaju na potiljku. Severno od ovih podsorti u planinama jugoistonog
Anhvei-a ivi P.m. joretiana. Ovaj fazan je slian sa zadnja dva spomenuta
fazana. Od svih podsorti, samo se dva opisana fazana nalaze u batama i
volijerama odgajivaa P.m. macrolopha, nipalensis. Ova dva fazana gaje
se sa puno ljubavi.

93

SJAJNI FAZAN ILI MONALS FAZAN

Gattung (grupa) Lophophorus
Sjajni fazani su najlepa pojava u celom ptiijem svetu. Zbog svoje
lepote rado se dre u fazanerijama i volijerama kod strastvenih odgajivaa
irom Evrope.
Ovo su visoko planinske ptice koje su rasprostranjene preko Himalaja
i istonog Avganistana i visokih planina zapadne Kine, a zadravaju se na
visini od 2000-5000 metara sve dok postoje drvea. U zimskom periodu
silaze na visinu od 1500 metara, u zavisnosti od godinjeg doba idu visoko
ili nie.
Samo belorepi sjajni fazan zimi silazi u tropske bambusne ume
Burme i Yunnan-a. Oni ive u gustim etinarskim umama, brezovim,
cerovim umama i umama koje imaju bunove rododendrona, i na
otvorenim proplancima sa dosta trave.
Na podu trae hranu koja se uglavnom sastoji iz ila, korena,
lukovice, bobica, semena, pupoljaka, insekata i larvi. Sa svojim dugim i
jakim povijenim kljunom kopaju zemlju u potrazi za hranom. U odnosu na
druge ptice, ovi fazani nikad ne eprkaju nogama.
Ove ptice su najotpornije na zimu, podnose mraz i sneg, ali ne
podnose toplotu i vlanost. U zimskom periodu ive u malim familijama
(jatima). U prolee penju se na visinu zbog nasada. Pretpostavlja se da
sjajni fazan u slobodi ivi u jednom braku.
Ljubavni ples mu je i frontalan i ide sa strane. Fazan se enki
pribliava tapkajuim koracima, ide oko nje u velikom krugu sputenih, na
unutranju stranu povijenih krila. Toliko je rairio krila da su mu noge i
stopala skroz prekriveni. Vrat istee, povija kljun u napred i vratom pritiska
enku. uperak na glavi se uspravlja i drhti. Oba pola su uzbueno
nervozna i kljucaju pod. Fazan zauzima frontalan stav i iri rep. Glavu i
kljun sputa prema podu, iri krila, poklanja se u ritmikom meanju
napred-nazad.
Gnezda prave na viseim ploama u planini, na drveu itd. Jaja su
velika i snese ih od 4-8 komada. Ona su elipsasta, tvrde ljuske, krem bele
boje sa crvenkasto-braon takicama, pa tako lie na urea jaja.
Glas kod oba pola je jak, po nekad malo promukao, a zov odjekuje
zvidukom. Leti ove ptice sjedinjuju se u meane grupe, a u jesen mujaci
su sami.

94

Proirenje sjajnih fazana, Lophophorus

I Kraljevski-sjajni fazan, Lophophorus impejanus
S Belorepi sjajni fazan, Lophophorus sclateri
H Zelenorepi sjajni fazan, Lophophorus lhuysil

95

Slika br. 56 Lophophorus impejanus

(Himalajski utorepi kraljevski sjajni fazan)
Najpoznatiji fazan ove tri sorte je utorepi kraljevski sjajni fazan,
Lophophorus (Lophophorus) impejanus (slika br. 56).
Nalazi se na Himalajima, od istonog Avganistana pa do Miimi planina.
Fazan na razdeljku ima bunasto bronzano zeleno razdvojeno perje sa
vrhovima oblika lista. Glava, kao i vrat sa strana je bronzano zelene boje, a
zadnji deo vrata jakog bakarno crvenog sjaja. Bademasto perje na vratu je
zlatno zeleno, a prednji deo lea je sa jakim elino plavim i violet
purpurnim sjajem. Zadnji deo lea je isto bele boje. Gornji prekriva repa
je metalno zelen, plave i violet boje, a repna pera su oker ute koja na
vrhovima pera prelaze u crveno-braon boju. Cela donja strana je somot
crna, a goli predeo oko oiju je tirkizno plav.
Fazanka je uto-braon sa crnim znakovima, donja strana je bleda sa
belkastim flekama u obliku kapi i crticama. Brada i gua su isto bele boje.
Belorepi sjajni fazan Lophophorus (Chalcophasis) sclateri, ivi na
planinama od Abora i Mimi-a istono, pa do planina zapadnog Yunnan-a i
severne Burme. Fazan ima bronzano plavo-zeleni bun na razdeljku koji je
sa malim somotskim unapred kovrdavim perjem. Zadnji deo lea i
prekriva gornjeg repa ima iroke bele pruge na krajevima repa. Pre ovih
pruga ima uske crtice svetlo braon boje. Ostale boje odgovaraju metalno
bronzano zelenoj boji, elino plavoj, purpurno violetnoj i bakarno crvenoj
boji sa jakim sjajem. Donja strana mu je somot crna. Gola koa oko oka je
ista kao i kod prethodne sorte-tirkizno plava.
I fazanka je slina prethodnim, samo malo tamnija. Gornja strana je
vidljivo belja, sa dunim cticama. Donja strana je sa svetlom osnovom i
finim tamnim poprenim talasima. Rep je irokih prugica sa ulepanim
belim vrhovima.

96
Zelenorepi sjajni fazan Lophophorus (Metallophasis) lhuysii. ivi u
planinama jugoistonog Kukunora i zapadno-severozapadno Szetschuana. Na zadnjem delu vrata perje mu je visee kopljastog oblika, bronzano
zelene boje koja se preliva u elino plavu, a na vrhovima u violet purpurnu
boju. Vrhovi perja haube na glavi su takoe violet purpurne boje. Donji deo
lea i trtica su bele boje. Rep je jake bronzano zelene, sjajno crne boje sa
belim flekama, sa strane njegovog korena. U celini podsea na predhodne
dve sorte. Gola koa na licu oko oiju je tirkizno plava.
Fazanka takoe lii na prethodne dve rase, ali ima skroz beo zadnji
deo lea. Stomak je braon sa velikom izduenom belom flekom u obliku
kapi i vidljivo belim crticama na gornjoj strani. Rep je sa tamnim poprenim
prugama bez belih vrhova.
Kraljevski sjajni fazan donet je u London 1854 godine. On se esto
nalazi u zoo-vrtovima i kod ljubitelja u volijerama. Prve dve sorte prvi put su
uveene u Evropu sredinom 19 veka. Raunaju se u najveu ornitoloku
vrednost. U to vreme postojali su nekoliko zoo-vrtova u Kini i San Dijegu
koji su drali u malom broju zelenorepnog sjajnog fazana. A 1983 godine
zoo-vrt San Dijega dobio je prvi par kineskog sjajnog fazana. I pored puno
panje i ljubavi nije im uspelo da dobiju potomke. Pokuali su pojedinu
mladu ivinu da odgaje, ali su umirali od razliitih bolesti. Godine 1993
kurator za ptice David Rimlinger u zoo-vrtu u San Dijegu, zajednikim
radom sa "Beijing Breeding" centrom za prouavanje ivotinja iz Kine,
napravili su studiju ivota lepih divljih fazana u provinciji Szetschuan-a.
Hvatano je vie obeleenih ivotinja, tako da su mogli u svako vreme da
prate njihova kretanja. Osnovna hrana im je na primer, jedna vrsta cvea
koje ima zvonie i njihovo korenje, kao i jedna vrsta trave (Hepialus
oblifurcus). Ove dve vrste billjaka u Kini spadaju u lekovito bilje, iji sastojci
imaju vanu ulogu u ishrani fazana.
Oko 1995 godine kineski centar "Beijing Breeding" je uspeno izveo
nekoliko primeraka mlade ivine kineskog sjajnog fazana.
Sjajni fazani su vrsti, jaki i otporni. Veoma dobro podnose hladnou,
mraz, led, sneg, a smeta im jaka toplota i velika vlanost. Oni su vredni
"kopai", pa tako esto isprljaju perje na licu koje se kasnije slepi, pa
dobijaju one bolesti. esto se razboljevaju od difterije zbog mokrog poda.
Zbog toga pod mora da bude suv i da ima dobru drenau. Naroito pored
ograde njegova staza mora biti dobro nasuta peskom. Pogreno bi bilo
izlazni prostor betonirati ili poploati, jer bi fazani eprkanjem povredili
kljunove. Potrebna im je velika volijera sa dosta hlada i rastinja. Gnezda se
prave od slame na podnoj povrini. Gnezda moraju biti zaklonjena od
pogleda. Poto su otporni na hladnou, ovim pticama dovoljan je prostor sa
vratima i prozorom na kome je samo pletena ica bez stakla. Za njih je
dovoljno da imaju dovoljno svetlosti, vazduha i suvog prostora.
Sjajni fazani se hrane itom, jemom, prosom, a sve to se moe malo
pokvasiti vodom. Ujutru treba davati mekanu hranu koja se sastoji od

97
kuvanog krompira, rendane argarepe, deteline, mesa, ribe, kotanog
brana. Treba da imaju dosta zelenia u zavisnosti od godinjeg doba, a
najvie zelenia korenastog i lukoviastog povra, kao i razno korenje.
Treba im i dosta voa i bobica.

TRAGOPAN
Gattung (grupa) Tragopan
Jedinstveni, interesantni i prelepih boja su Tragopani. Prilino su
veliki, jaki, sabijeno graeni, sa kratkim okruglastim repom koji se sastoji od
18 pera. Fazan ima kratke mar prste. Gua i glava sa strana su uglavnom
goli. Na gui ima rastegljivu kou. Sa obe strane zadnjeg dela glave ima
ispupenja u obliku kvrga prekrivena perjem. Naroito za vreme ljubavnog
plesa kvrge se uspravljaju i tada podseaju na rogove, zbog toga ga i zovu
"rogati petao". Za vreme plesa guna kesa, ivahnih arenih boja, se
rastee. Poznate su pet sorti koje ive u planinama srednje Azije.
Hastig Tragopan, Tragopan melanocephalus. Ovaj fazan ivi na
severozapadnim delovima Himalaja, od zapadnog Kamira do Garhwal-a.
Gornji deo glave i zadnji deo obraza je crne boje. Na potiljku i sa strana
vrata je braonkasto crven, a na sredini gue cinober. Prsa su narandastocrvena. Ostali donji deo je crn sa crvenim flekama koje imaju okrugle belocrne uokvirene fleke. Lea i krila su svetlo braon-siva sa finim crnim
talasima i takoe sa okruglim belo-crnim uokvirenim flekama. Gola gua je
svetlo plava, a glava sa strana je gola crvene boje. Istegljiva vratna koa je
u sredini purpurno-plavkasta, a na krajevima ukasto-roza, gde iz sredine
prelazi u plave zubce. Kvrge su sjajne tamno plave violet boje.
Fazankina lea su crvenkasto-braon-siva, sa finim crnim talasima, a
samo na vratu ima crnu fleku koja je u sredini bela. Na donjoj strani je siva i
tamno braon talasasta sa crticama. Na prsima i stomaku ima velike
belkaste fleke. U celini je siva.
Crveni Satir Tragopan, Tragopan satyra (slike br. 57 i 58). Njihova
domovina je istono gde se i drugi nalaze, do Assama, severno od
Brahmaputra i do Darrang-a.

98

Slika br. 57 Tragopan Satyra (Crveni Satir Tragopan)

99

Slika br. 58 Tragopan Satyra (Crveni Satir Tragopan fazan)

Gornji deo glave mu je crn sa dve plameno crvene linije na razdeljku
sa strane. Zadnji deo glave i vrat je plameno crvene boje. Takoe, donji
deo tela, gua i prednji deo lea je plameno crvene boje. Svaki taj deo ima
okrugle bele fleke sa crnim okvirom.
Lea i krila su maslinasto braon boje sa crnim talasima i belim
flekama uokvirenim crnom bojom.
Rogovi (kvrge), okvir oko oiju i gola gua su plave boje. Vratna koa
(kesa) je zelenkasto nebo plave boje, koja je posle sredine mnogo tamnija,
a na ivicama u jednom redu sa trouglastim arlah crvenim flekama.
Fazanka je cela vie crvenkasto-braon, u stvari na krilima i repu. Na
glavi i leima ima tamno braonkaste boje sa malo flekastim znakovima koji
prelaze u crnaksto. Glava, lea i ramena su crvenkasta sa velikim belim
flekama. Prsa i stomak su svetli. Koa oko oiju je plavkasta.

100

Slika br. 59 Tragopan blythii (Bliten fazan)

Blyth'schen Tragopan sivog stomaka, Tragopan blythii blythii (slika
br. 59). ivi na planinama junog Brahmaputra, od Kaara do
severozapadne Burme.
Glava sa strane mu je gola narandasto-ute boje, kao i gua. Iza
vrata je ut i delom plavkast. elo na zadnjem delu glave i okvir vrata je
crn, dok je zadnji deo glave i vrat plameno crvene boje. Lea i krila su
svetlo braon boje sa velikim braon crvenim flekama i sa malim okruglim
belim flekama sa crnim okvirom, lie na oi. Donji deo tela je svetlo
braonkasto-siv sa tamnim okvirom, krljuasto. Vratni poetak je sjajne ute
boje sa plavim ivinjakom.
Fazanka je slina prethodnim, samo malo tamnija i otrijih znakova,
manje crvenkasta, vie maslinasto braonkasta, a sa obe strane ima
kopljastog oblika ukaste linije i sa donje strane tamno sive, braon
crvenkaste i belkaste fleke. Koa oko oiju je ukasta.
U planinama junog Tibeta izmeu Butana i Brahmaputre na visini
izmeu 2000- 4000 metara ivi tamnija podsorta, T.b.molesworthi. Oni su
vie braonkasti sa manjim belim flekama, i imaju manje crvenkastih fleka
na donjoj strani i na prsima.
Temink Tragopan, Tragopan temminckii (slika br. 60) nalazi se u
planinama jugoistonog Tibeta i severoistonog Assama, pa do severnog
Yunnan-a, Szetschuan-a, Hupeh i Tonkina.
Njegovo lice i gua su goli kobalt plave boje. elo i zadnji deo glave
sa strana, kao i ivice gue su crne boje. Zadnji deo glave i potiljak su
plameno crvene boje. Cela gornja strana je tamno crvena sa sivo belim
flekama uokvirenim crnom bojom. Perje na donjem delu tela je srebrno sive
boje sa plameno crvenim okvirom oblika krljuti. Poetak vrata je sjajno
plav, a srednji deo ima belkasto plave okruglaste fleke, a sa obe strane ima
6-8 arlah crvenih fleka koje su strelastog oblika.

101
Fazanka je grublje prikazana nego fazanke ostalih sorti. Na vratu i
glavi ima svetle kopljaste fleke. Donja strana ima velike bele fleke sa vie
puta tamnim okvirom. Duguljaste, okruglaste fleke ima sa strana stomaka,
one su vee i upadljivije. Koa oko oiju je plavkasta.
Kineski ili kambodanski Tragopan braon stomaka, Tragopan caboti
(slika br. 61). ivi u planinama Fokien i Kvangtung-a u jugoistonoj Kini.
Na golom delu glave i gue je narandasto-ut. Gornji deo glave je
crn. Iza glave sa strane je crn, a gua mu je uokvirena crnom bojom kao i
potiljak. Zadnji deo glave, vrata i vrat sa strane nalazi se crvena boja.
Lea i krila su crveno-braon sa svetlo braon bojom. Na njima su fleke
sa crnim okvirom. Donji deo tela je svetlo uto-braon, sa strane tela je sa
uskim crveno-braon do crne boje duguljastim prugastim flekama.
Rogovi (kvrge) su bledo plave boje. Guna kesa je rastegljiva, u
sredini je narandasto-crvene boje sa purpurno plavim flekama, na ivicama
je kobalt plava, a sa obe strane ima velike bledo zeleno-sive klinaste fleke.

Slika br. 60 Tragopan temminckii (Temink fazan)

102

Slika br. 61 Tragopan caboti (Kabot fazan sa braon stomakom)

Fazanka je sivlja od ostalih Tragopan fazanki. Svetli znakovi su
dugakog trouglastog oblika, a na gornjoj strani su beli. Svetlo guno perje
je tamnog okvira, na prsima i stomaku su tamnije i izgleda kao vee bele
duguljaste fleke. Koa preko oiju je ukasta.

Mapa proirenja Tragopan fazana, Tragopan

M
S
B
m
T
C

Hasting Tragopan, Tragopan melanocephalis

Satir -Tragopan, Tragopan satyra
Krvavi fazan sivog stomaka-Tragopan, Tragopan b.blythii
Butan-Tragopan, Tragopan b.molesworthi
Temink-Tragopan, Tragopan temminckii
Kabot fazan sa braon stomakom-Tragopan, Tragopan caboti

103

Tragopani su planinske ptice koje ive na visinama od 1000-4000

metara. Zadravaju se u hladnim i vlanim umama. Hrane se pupoljcima,
liem, bobicama sa drvea, insektima, itd. Tragopani su kao i ostale pticeptice drvea. Puno vremena provode u kronjama drvea gde se i hrane.
Podseaju na Auer i Birk ivinu, ali nisu u bliskom srodstvu. Po sorti i mustri
repa i perju slini su ivini koja ivi na kamenju-prepelicama. Mitarenje im
poinje od srednjeg para pera u repu i nastavlja se ka spoljnjoj strani.
Poto su nesumljivo ptice drvea, tu nose jaja i izvode pilie. Koriste
naputena tua gnjezda. Fazanka presvlai gnezdo granicama lia i
travkama.
Ove ptice su plaljive i ive oprezno. Spretno se sakrivaju u
kronjama drvea. Kada se uplae i kada upozoravaju na opasnost uje im
se brzi zov "kvek" i "ba-ba-ba"! Da bi obeleio teritoriju fazan isputa uzvik
"vaj-vah-oo-ah-oo-aaaah".
Kod ljubavnog plesa kvrge na glavi, koje su skoro nevidljive,
nabreknu od 5-7 cm i uspravljaju se u formu roga. Guna kesa koja je do
tada slepljena, izduuje se od prilike od 10-15 cm, a u irinu ide od 5-8 cm.
Guna kesa je arenih boja i izgleda kao svilena marama prebaena preko
prsiju.
Krutim koracima fazan obilazi oko fazanke, sputa krila i iri rep.
Rame sa druge strane je podignuto, a celo perje na telu se kostrei. To je
tipian ljubavni ples sa strane. Odjednom fazan iri krila, bre koraa, a
rogovi i guna kesa rastu (naduvavaju se). Odjednom se zaustavlja, upa
perje sa donje strane i polako pokree rairena krila gore-dole. Glava i vrat
se grevito tresu, dok mu se rogovi u celoj duini ispravljaju, kao i guna
kesa. Posle plesa, rogovi i guna kesa neverovatnom brzinom se vraaju u
prvobitno stanje. Ljubavni ples koji poinje sa strane i prelazi frontalno je
naroito naglaen kod Tragopana.
Tragopani ive strogo u jednom braku. Tragopani posebnu panju
posveuju ienju tela, a posebno rogova. Kao stanovnici visokih planina,
nisu osetljivi na hladnou, pa im zato smeta letnja toplota. Njima treba
visoka otvorena zatitna prostorija, da bi mogli da se zatite od kie, sunca,
snega, itd. Motka za sedeje u prostoriji slui za noni odmor.
Izlazni prostor treba najmanje da bude od 40-60 m 2. Treba da imaju
peanu stazu pored ograde, a sam prostor za etnju da ima dobru
drenau. Osetljivi su na vlaan pod. Izlazni prostor treba da bude popunjen
grmovima koji nemaju otrov u sebi. U malom ispusnom prostoru, Tragopani
ne ive dugo.
Uglavnom umiru od sranog udara i loga. Poto ive na slobodi u
jednom braku, fazanima se esto putaju dve ili tri fazanke, ali moraju da
imaju veliku volijeru koja unutra ima bunja, zato to se enke meusobno
bore. Za dranje Tragopana predlau se samo iskusni odgajivai.

104
Hrana treba da im se sastoji od razliitog voa i bobiastog voa,
meano i bogato zeleno bilje: maslaak, hajduka trava, kopriva, lucerka,
crvena detelina, itd. Osnovna hrana im je urei ili fazanski koncentrat. To
brano treba navlaiti i dodati meano voe, seenu argarepu, a jabuka u
zimskom periodu im je omiljena hrana.
Mogua je i zrnasta hrana, ali nije poeljna zbog toga to zrnasta
hrana ima puno ugljenih hidrata i Tragopani se brzo goje skraujui ivotni
vek.
Za gnezdo stavljaju se korpe ili drvene gajbe napunjene sa liem i
senom. To treba da bude u visini oiju i zatieno od pogleda.
Tragopani nose od 3-6 jaja. Jaja su ukaste boje braonkastih
takica, a inkubacija traje 28 dana. Tragopanke su dobre kvoke i majke
vodilje. Pilii izlaze sa dobro razvijenim krilima i prvih dana ivota spavaju
pod kvokom.
Vetaki izvedeni pilii veoma sporo se razvijaju i zbog toga moraju
posebno da se odvoje i gaje. Hrana mora da bude razliita i dobrih
sastojaka. Treba im puno zelenia da se ne bi meusobno upali i jeli
perje.
Satyr-i i Temmincks-i Tragopani mogu se nau u Volijerama i zoovrtovima.
Cabot's Tragopani raunaju se u retkost. Odgajivai moraju naroito
da povedu rauna o istoi rase Tragopana.
U ornitologoku vrednost ubraja se Blyths Tragopan (Krvavi fazan).
Ova sorta je pre nekoliko godina preneena u Evropu i Ameriku i nalazi se
pod ljudskom zatitom. Godine 1994 bilo je nekoliko jednogodinjih
ivotinja u holandskom karantinu.
Moe se nadati da ove ptice mogu da se odgaje pod oveijim
nadzorom. Ovih pet sorti, crnoglavi ili Hastings Tragopani poetkom 20
veka nisu se mogli nai kod odgajivaa u volijerama. U meuvremenu
nalaze se u Sahara fazanerijama u Pakistanu. Tu se nalaze Hastings
Tragopani.

KRVAVI FAZAN
Gattung (grupa) Ithaginis

105

Slika br. 62 Ithaginis cruentus cruentus

(Nepalski krvavi fazan)
Ovi fazani imaju krai kljun. Prekriven je perjem krvavo crvene boje
sa svetlo zelenim bojama. Naseljavaju visoke planine i zadravaju se na
visinama do snene granice od 4.000-5.000 metara.
U zimskom periodu sputaju se na visinu do 3.000 metara. esto se
zadravaju na snegu ili u njegovoj blizini. Uglavnom se nastanjuju u
etinarima i umama rododendrona.
Hrana im se sastoji od raznog lia, pupoljaka, raznih bobica,
insekata, crva, itd. Oni skoro nikad ne piju vodu, ali razni posmatrai tvrde
da ipak piju vodu iz reka. Po njihovoj naravi i kretanju, veoma podseaju na
jarebiastu ivinu. Uglavnom pobegnu tragau. Zbog odmora lete kratko.
Ima ih u manjim grupama od 10-20 komada i ive u jednom braku. Gnezdo
se pravi ispod gustog buna.
Fazanka snese oko 10 jaja. Jaja su duguljasta, ovalna, svetlo
ukaste boje i uska. Kao i ostale planinske ptice i ovaj krvavi fazan,
dranje u Evropi veoma loe podnose zbog klime. Samo u malom broju
ive u Evropi i fazanerijama ali jo nisu stabilni i aklimatizovani.
Fazanu se puta samo jedna fazanka. Ove ptice su uglavnom
vegeterijanci. Leti im se daju razliite trave, lucerka, hajduka trava, salata,
crvena detelina, razliite bobice, a glavna zimska hrana im je argarepa i
jabuke. Odgoj mladunaca je isti kao kod fazana sa uperkom.
Danas se zna za 10 podsorti ovih ptica koje spadaju u jednu
jedinstvenu sortu.

106

Slika br. 63 Ithaginis cruentus cruentus

(Nepalski krvavi fazan)
Najpoznatija forma Ithaginis cruentus cruentus (slike br. 62 i 63)
ivi u visokim planinama Nepala, Sikkim-a i zapadnog Butana.
Skroz je siv sa belim crno-uokvirenim crticama. Na elu i glavi sa
strana je crn. Poetak gue je crven, a donja strana gue, prsiju i telo sa
strana je zelene boje sa ponekim crvenim flekama. Donji prekriva repa je
krvavo crvene boje sa ukastim vrhovima pera, kao i sa krvavo crvenim
okvirom sa strane gornjeg prekrivaa krila i repnog perja. Hauba mu je
svetlo braon sa sivim vrhom.
Fazanka je braon boje sa finim crnim talasima i sivom haubom.
Fazan koji ivi u istonom Butanu i jugoistonom Tibetu je podsorta
I.c.tibetanus. Ovaj fazan je slian prethodnom, ali ima crvene i crne obrve,
a uperak mu je skupljenih pera.
I.c. kuseri sa planina Mimi i gornjeg Assama, ima crne une
pokrivae i crne obrve.
I.c. marionae sa graninog podruja Burme i Yunnan-a, Salveen-a i
veli-a. Ovi fazani imaju crvene obrve, malo istanjena crvena prsa, crni
prekriva uiju i na sredini uglavnom isprekidane crne znakove na gui.
Ovaj fazan je manji.
I.c. holoptilus iz podruja Lichiang-a i Yunnan-a, je slian. Ima
crvene i crne obrve i crno-beli prugasti prekriva uiju.
I.c. rocki ivi u planinama Litiping-a i Hofuping-a na Mekong-u. On
ima zelenu fleku na sredini krilnog prekrivaa. Inae je slian tibetanusu.
I.c. clarkei ivi u podruju Lichiang-a i zapadnog Yunnan-a, je
prethodnom veoma slian samo to je svetliji.
I.c. geoffroyi nalazi se u jugoistonom Tibetu pa do zapadnog
Szetschuan-a. Fazan ima sivu guu i gornji deo prsiju. Uni prekria je
prugast i nema crvenu boju na glavi.
Veoma slian ali samo svetliji sa braon i zelenim flekama na sredini
krilnog prekrivaa, je I.c. michaelis iz severozapadnog Kansu-a.

107
Manji tamniji i manje sivlji je I.c. beicki iz severnog Kansua. On je
prethodnom slian, ali ima jo manje zelene boje sa obe strane i braon
krilni prekriva, kao i iroke bele crte na bademastom perju.
I.c. annae iz severozapadnog Szetschuan-a je slian, samo je sa
manje boja, tj. tamniji i poprilino manji.
I.c. berezowskii iz junog Kansu-a i severnog Szetschuan-a, i I.c.
sinensis iz planina Tsinling-a je tamniji sa uskim, iroko crnim okvirom,
belim prugicama na leima i sa ivahno crveno-braon prekrivaem krila.

PAUNOVI
Gattung (grupa) Pavo
Najlepa pojava u naim dvoritima i fazanerijama su ove dve vrste
paunova. Oni su veoma veliki, visokih nogu. Rep je stepenast i pljosnat,
sastoji se od 20 pera.
Kod mujaka rep je znatno dui a kod enke krai od krila. Upadljivo
dugaak je prekriva na gornjem delu repa, koji je kod mujaka vidljivo dui
od repa. Kad je rep skupljen zauzima poloaj "duge venanice".
Kad je paun razdraen, a naroito prilikom ljubavnog plesa, rep mu
se uspravlja i lepezasto iri. Mujak na nogama ima mar prste. Na
razdeljku ima ukrasnu pernatu krunu.
Na Cejlonu ivi plavi paun, Pavo cristatus (slika br. 64).
Sastoji iz uspravno dreih dugakih pera koja rairena u lepezu ine
formu "aova". Ta pera na krajevima su bronzano zelene boje. Vratno perje
je sjajno svilene tamno plave boje. Leno perje je u obliku krljuti, metalno
zelenog i violet purpurnog sjaja sa uskim crnim okvirom.
Prekriva krila je bledo uto braon boje sa sjajnim crno-zelenim
prugama. Donja strana je crna. Gornji prekriva repa je veoma dug i ima
duge zatvorene zlatno bronzano-zelene i bronzano-crvenkaste zastave
pera, a skoro na samom vrhu nalaze se tamno plave one fleke oblika
bubrega ili srca.

108

Slika br. 64 Pavo cristatus (Cejlonski plavi paun)

Slika br. 65 Pavo nigripennis mut. "Crnokrili paun"

One fleke su svetlo plave sa bronzano braon okvirom koji ima dva
uska zlatno-zelena i violet purpurna okvira. Oi su pljosnate "samo
nacrtane" i nisu kao kod paunastog fazana Polyplectron. Lakat krila i njen
prekriva su crni sa plavo-zelenim okvirom. aka krila je malo crvenobraon boje, a njen prekriva je sjajno metalno plav. Koa na licu je gola
bele boje.

109
enka je cela sivo braon. Na gui je belkasta, a vratno perje je
krljuasto poreano metalno zelene boje sa sivim okvirom. Donji deo vrata,
gornji deo lea i gornji deo prsiju bronzano zelena. Gornji prekriva repa
nije dugaak.
Kod mujaka u volijerama pojavljuju se nasledne promene boja ili
mutacija Pavo cristatus mut. nigripennis (slika br.65) "Crnokrili paun".
Njegova ramena i prekriva krila su skroz crne boje sa zeleno-plavo
sjajnim okvirom. enka kod ove forme je bela, u celini sa sivo braon bojom,
na potiljku ra braon meano, a ake krila ima ra boje i crno-bele boje
spoljna repna pera.
Osim toga nalaze se pod ljudskom zatitom isto beli i belo mukani
paunovi (slika br. 66).
Druga vrsta, zeleni paun (slika br. 67) je veliki, visokih nogu. uperak
na razdeljku je uspravan, sa uskim perima u celoj svojoj duini. Vratno
perje kod mujaka, kao i leno perje krljuaste forme, je zlatno zelene
metalno sjajne boje.

Slika br. 66 Beli paun

110

Slika br. 67 Pavo muticus imperator (Zeleni paun)

U sredini, vea pera su tamno plava sa zlatno zelenim okvirom. Lakat
krila i prekriva krila su crne boje sa bronzano zelenim i elino plavim
sjajem. Koa na licu je gola, a okvir oko oiju je svetlo plav, u predelu uiju i
na poetku kljuna hrom ute boje.
enka je slina mujaku, ali leno perje nije krljuasto i manjeg je
sjaja.
Tipina podvrsta Pavo muticus muticus ivi na Javi i na malajskom
poluostrvu Malakka, severno skoro do Landengea od Krah-a. U junom
poluostrvu je potpuno redak i ne moe da se vidi.
Mujak u donjoj podvrsti P.m. imperator (slika br.67 i 68) iz Indokine,
Vijetnama, Tajlanda, Kambode, Laosa i istone Burme ima na vratu,
gornjem delu lea i prsiju veoma jaku bakarnu boju sa manje zlatnozelenog preliva.
Donji deo prsiju je sa strana tamniji-mat. Bademasto perje i lea su
malo plavkasta, manje zlatasta.
Prekriva krila i spoljnja pera ake krila su plavo-mat, i sa manje
zelene boje na okviru.
Mujak P.m. spicifer sa zapadne Burme i jugoistonog Asana je
uglavnom matiraniji i plavlji. Gua je tamno plava, vrat i prsno perje imaju
sivo zeleni okvir. Lea su takoe plava, manje zlatno zelena. Prekriva krila
je crn sa uskim tamno plavim okvirom. Koa na licu je gola, manje
istanjena i sa manjkom ivahnih boja.
Paunovi se naseljavaju na otvorenom prostoru sa puno bunova i na
visinama do 1000 metara. Naseljavaju se u blizini reka, uma, blizini
zasaenih njiva i u blizini naseljenog mesta. U Indiji ih smatraju svetim
pticama i svesrdno ih uvaju i vode brigu o njima. Tu su ptice poverljive za
razliku od drugih ne naseljenih podruja gde su paunovi veoma oprezni.
Postoji sorta paunova koja ivi u blizini tigrova i leoparda.

111
Hrana im se sastoji od voa, bobica, insekata, gutera, itd. Glas im je
buan i veoma upadljiv.
Plavi paun glasno vie "fah-aa-u"! Ovaj glas redovno isputa i kao
odgovor na jak prasak ili pucanj. enka isputa gune sretne zvuke. Zeleni
paun ima sasvim drugaiji zov "gook-ha-on-ha"! Njegov krik upozorenja
odjekuje kao "kvok-kvok-kvok"!
Ljubavni ples paunova je prefinjen i svima poznat. Mujak nikad ne
prati paunicu, ve kad mu enka prie on se ponaa mirno i pravi nekoliko
vratnih pokreta koji odaju elju za parenjem. Dosta kasnije on na
otvorenom prostoru iri svoj rep. Gornji prekriva repa uspravlja i iri u
obliku lepeze. Povrina repa stoji uglavnom vodoravno, ali u blizini drveta
ide i pod uglom od 45 stepeni unazad povijen.
Fazanka dolazi kao sluajno, kljucajui po podu, prema paunovom
repu. Paun se tada okree prema njoj. Paunica tri oko repa da bi stigla na
prednju stranu. Tada paun tresei pokree perje i paunici okree zadnju
stranu. Odmah zatim poinje parenje.

112

Slika br. 68

Pavo muticus imperator (Zeleni paun)

Mujaci koji nisu zreli ire rep, oznaavajui nervozno dranje, a ne

samo znaenje ljubavnog plesa.
Paunovi koji se svaaju umotavaju vratove i skau kao domai petlovi
tukui se mar prstima. Gnezda prave na podnoj povrini. Snesu od 4-8
jaja, ali uglavnom 5-6 jaja. Jaja su tvrde ljuske, sjajna i bez fleka. Legu se
za od 27-30 dana ali po pravilu 28 dana. Pilii su brzo rastui i sa njima
nema problema u odgoju. Vodi moe da im bude majka, urka ili domaa
kokoka. Uglavnom rastu sporo, a naroito u vremenu kad im raste
ukrasno perje na glavi osetljivi su na vlagu, hladnou i mokar pod.
Zeleni paunovi su veoma neni i treba im pokloniti dosta panje i
strpljenja. Paunice su veoma dobre kvoke i majke, pruajui mladuncima
ispod svog repa dobro sklonite. Hrana za pilie paunova je pilei
koncentrat, jeam, ito, a zimi im se daje malo kukuruza.
Mekana hrana se sastoji od kuvanog krompira, klijavog ita, rendane
angarepe, mesnog brana, kotanog brana, kao i puno zelenia, itd.
Za hranjenje svih paunova moe se koristiti urei koncentrat.
Poto su velike ptice, treba im i veliki prostor, najmanje 3x3 metra
podne povrine i 3-3,5 m visine. Motka za sedenje treba da bude najmanje
1,5 m od poda.
Paunovi se dre i na otvorenom prostoru, dvoritu, bati, parku gde
preko cele godine moe da spava na drvetu ili zidovima. Treba voditi
rauna da mu tada ne preti opasnost od ivotinja i ljudi. Zeleni paunovi su
ivahni, agresivni i nepodnoljivi. U parkovima na otvorenom prostoru esto
napadaju decu i ene. Nisu najbolji letai.
Obe vrste se lako ukrtaju i dobijaju se neogranieno plodni meanci.
Ti melezi nazivaju se Spalding paunovi.

KONGO PAUN

113

Afropavo
Godine 1936 je opisano na osnovu 1913 godine pronaeno pero za
koje se pretpostavlja da je Kongo paun, Afropavo congenis iz
praumskog predela srednjeg Konga u Africi. Paun ima na razdeljku buni
10 cm visine. buni je uspravan bele boje. Iza toga ima jedan red takoe
uspravan, ali sa kraim perjem crne boje. Koa na jedva operjanom vratu je
crvene boje.
Mujak je uglavnom crn, a lea su sa metalno zelenim prelivom. Krila
su vie crvenkasto violet. Prekriva repa nije kao kod azijskog pauna jako
produen.
Paunica ima manji uperak, kao etka, a belo perje skoro uvek
nedostaje. Ona umesto crnog uperka ima braon crveno perje.Gornja
strana joj je braonkasta sa crnim flekama i vidljivo zelenim sjajem. Donja
strana je zelenkasta sa braon flekama. Paunica nema mar prste, a paun
ima.
Kongo paun ivi u dunglama. Preko dana je na zemlji gde trai
hranu, razliite insekte, voe, bobice, semenke, male ivotinjice, itd., jede
lie i korenje. Pretpostavlja se da ive u paru i u jednom braku. Ako je tek
uhvaen Kongo paun hrani se sa termitima, kasnije sa mekanom hranom
koja se sastoji od kuvanog pirina, jaja, mesa i raznog voa i semenki.
Veoma su mirni. Mujake ne treba drati zajedno jer se ne podnose.
Prilikom ljubavnog plesa u volijerama vrat im se izduuje i otie. Rep,
krila i uperak se ire. Isputaju se mrmljajui tonovi. Gnezda prave na
tamnom mestu u kojima snesu 3 svetlo crvenkasto- braon jajeta. Posle 26
dana izlaze kono braon boje, crno naznaeni mladunci. Nou se uju na
visokom drveu dupli zov mujaka i enke, gde mujak ima vilji ton "govi",
a enka isputa dublji ton "goveh".
U meuvremenu uspelo je mnogim zoo-vrtovima da odgaje Kongo
paunove. Jo uvek je veoma malo razmnoavanje ovih paunova i veliko je
pitanje da li mogu da se vetakim putem uspeno razmnoavaju.

114

NOVO - USAVRENO- VEITO

RAZBOJI ZA RUNO TKANJE KOMBINACIJA DRVO PLASTIFICIRANI
METAL SA AUTOMATSKIM UNKOM
BOJA RAZBOJA PO ELJI.

115
Ne postoji mogunost krivljenja ivica gotovog materijala. Vei zev.
Bolje tkanje. Laka montaa. Svi rezervni delovi. Pristupane cene.
PODNI RAZBOJ IRINE U BRDU 110 CM, I RAZBOJ IRINE U BRDU
90 CM -kontra vua (Vai za sve dimenzije razboja uz poveanje broja
nianica i duih unkova za 10 cm).sa 6 pedala, 4 lista , 8 dizalica, 8
voica sa 9 rupa. Nosa dizalica i voica proiren sa mogunou
dodavanja jo 4 lista (ukupno 8).
Delove koje dobijate uz razboj (razboj se isporuuje u kompletu)
-Brdo metalno od 110 cm radne irine, gustina br.3 (radimo ih od 3-17)
Specijalne metalne niti (nianice) 3 X 110 komada = 330 kom za razboj
od 110 cm (330komada nianica je samo za brdo gustine 3, a za razboj
irine 90 cm 3 X 90 niti = 270 kom, odgovara za brdo br 3 (Za vee
gustine brda treba vam vie nianica koje se naknadno doplauju. Za
vee razboje pomnoite npr. 120cm x 3 (360 nianica) ili 130cm x
3(420), 140x 3(420), 150x3 (450 nianica).
Cepce, (2 lajsne za krst). Lajsne za namotavanje osnove, komada 15.
etvorostruki razvodni ealjj, (razvoa osnovnih niti)-1 kom.unkovi:
unak sa ljebom od 60 cm komada 1, za razboj od 90 cm unak je od 50
cm. unak u obliku lajsne od 60 cm- komada 1,za razboj od 90 cm unak
je od 50 cm.unak u obliku lajsne od 50 cm-komada 1, a za razboj od 90
cm unak je od 30 cm.
Super snovaljka - komada 1. Slui za direktno osnivanje na etvorostruki
ealj i perfektno zatezanje osnove bez iije pomoi. Zateete koliko god
hoete metara osnove. Super snovaljku moete da kupite i posebno po
ceni od 50 eura. Razboj kompletno povezan.
Snovaljka S-100, na koju moete da osnujete 100 metara osnove.
(cena 50 eura)
CENE RAZBOJA U KOMPLETU SA GORE NAVEDENIM DELOVIMA
SVI SU SA AUTOMATSKIM UNKOM
Razboj od 70 cm radne irine je 360 eura,90 cm radne irine je
460 eura, od 110 cm radne irine je 560 eura, od 120 cm radne irine je
660 eura, od 130 cm radne irine je 760 eura, od 140 cm radne irine je
860 eura,od 150 cm radne irine je 960 eura.(Svi sa 4 lista i 6 pedala)
Razbojii sa 2 lista i 2 papuice su jeftiniji za 120 eura.
PREDNOST AUTOMATSKOG UNKA SA UMETCIMA ZA
MENJANJE BOJA PREDIVA.
-bre tkanje do 10 puta.
-umetak prima preko 200 metara prediva
-ne postoji mogunost krivljenje ivica
-bolje tkanje
-nezamenjiv je za rad platna, a naroito sa tankim predivom
Razboji su montani izuzetno stabilni.Razboji su veoma jednostavni i
za transport. Tri raspakovana razboja stane u auto "Jugo". (Boju

116
razboja i snovaljke moete da birate po elji, a to naglasite prilikom
porudbine).
Prilikom narudbine potrebno je uplatiti 50% od cene razboja
avansno. To moete uplatiti lino Vaim dolaskom kod nas ili na donju
adresu u dinarima po vaeem gornjem kursu eura na dan uplate.
Minimalna uplata je zbog sigurnosti da ete uzeti razboj i ozbiljnosti
porudbine. Ostatak plaate prilikom isporuke razboja.
Rok za isporuku razboja, posle avansne uplate od 50% od cene,
NE MOE BITI KRAI OD 30 DANA.
U cenu razboja nije uraunata OBUKA ako vam je potrebna. Ona
je 80 eura. Uz tu cenu dobijate skriptu mustri i poetni materijal za
obuku. U cenu obuke uraunat je transport razboja do Vas do daljine
od 100 km. Ako neete obuku razboj podiete ne montiran (dobijete
emu za montau) kod nas.
Obuka je kod Vas. Za 10-12 sati obuke garantovano moete
profesionalno da se bavite tkanjem.
Razboj prua veliki broj mogunosti da preko papuica dobijete
mustre i to:razne vrste kepera, platna, paname, ripsa, pepito .... da
radite ilime, runo vorovane tepihe, krpare, tapiserije, zavese,
prekrivae za krevete, ebad, stoljnjake, ustikle, krpe, unikatne
tkanine za odela i komplete, debele dempere, prsluke, materijal za
kapute, itd.... Sve to izatkate moete posle saiti. Samo provlaenjem
unka kroz osnovu i pritiskanjem odreene papuice po dobijenoj
emi moete dobiti preko 2.000 mustri ne raunajui kombinaciju
boja. Moete raditi sa pamukom, svilom, vunom trakama konim i
platnenim, najlon kesama, raznim predivima od najtanjih do
najdebljih, itd. Sve zavisi od individualne mate i upornosti. Trenutno
su najaktuelnije tkane zavese i krpare koje izuzetno dobro rade razboji
od 110 cm, 120 cm, 130 cm, 140 cm,150 cm.(To su radne irine
dobijenog tkanog materijala). U roku od tri meseca ako radite na
razboju on vam vraa uloeni novac.
VANA NAPOMENA: Za sve razboje isporuuju se brda gustine
br. 3 (30 niti na 10 cm). Umesto tog brda Vi moete dobiti drugo brdo
uz doplatu, ali u tom sluaju za duinu brda od 110 cm sa gustinom
brda na pr. 8 (80 niti na 10 cm) potrebno Vam je dodatnih
nianica(vodilica kroz koje se provlae osnovine niti) i to ukupan broj
je 880 komada a mi isporuujemo 330 komada za razboj od 110 cm i
270 kom. za razboj od 90 cm. Cena jedne metalne nianice je 18 centi.
Ako elite jo koje brdo razne gustine cena je brda od 110 cm=115
eura(nije vana gustina) i od 90 cm=95 eura(nije bitna gustina).
Prilikom uplate treba naglasiti ta elite da radite jer je vano zbog
gustine brda i broja nianica. Sa jednom gustinom brda ne moete da
radite sve, zato Vam savetujemo da se opredelite ta hoete da radite.
Napomena:

117
Sve rezervne delove: listove,klackalice,vodilice, nianice, brda
od 3-17, snovaljke za razne duine osnove itd. Moete nezavisno od
razboja kupiti. Radimo i prepravke vaih razboja za tkanje.
PAMETAN IZBOR
Proizvodnja i prodaja

SZR RO VALJEVO
Miroslav Timotijevi
abari bb
14203 Drai-Valjevo
Tel. 014/241-273 mob. 064/15-12-801
E-mail razboji@verat.net
Web sajt http://www.razboji.co.yu

Brzi unak sa umetkom

Nosa 8 konusnih
kalemova

118

Hromirano tkako brdo

Razboj za kaie

Razboj sa 12 listova
DOSADANJA IZDANJA KOJA MOETE PORUITI TELEFONOM ILI
E-MAIL-OM
UKRASNE KOKOKE-1 krupne rase-1
UKRASNE KOKOKE-2 krupne rase-2
UKRASNE KOKOKE-3 patuljaste rase-1
UKRASNE KOKOKE-4 patuljaste rase-2
Ove etiri knjige sadre 180 vrsta ukrasnih kokoaka sa svim standardima,
poreklom,formom, vrstama boja i posebnim osobinama sa 480 slika u boji.
-Ishrana, smetaj, nacrt malih kokoinjaca, bolesti, leenje, ocenjivanje od
strane nemakih sudija, spisak nemakih odgajivaa ukrasnih kokoaka
SVI FAZANI I PAUNOVI SVETA
Ova knjiga sadri 165 do sada poznatih vrsta fazanasa fotografijama u boji
velikog formata, standardom, odgojom i smetajem istih.
ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA IVINE-1 (U SLIKAMA)
-sve krupne rase kokoaka-95 rasa sa standardima-59 vrsta fazana
296 fotografija u boji

119
ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA IVINE-2 (U SLIKAMA)
-sve patuljaste rase kokoaka-81 rasa sa standardima-paunovi-urkemorke-guske-patke
-320 fotografija u boji
U PRIPREMI:
-URKE, MORKE ,GUSKEPoreklo, forma, standard, ishrana, vrste boja
Izlazi iz tampe u oktobru 2.004 godine
-PATKEPoreklo, forma, standard, vrste boja
Izlazi iz tampe u februaru 2.005 godine
-SVI RASNI GOLUBOVI-STANDARD I BOJEIzlazi iz tampe u decembru 2.004 godine

120

121