Xegan Marija

EGEJSKI SVET
Za arheologe ,,egejski svet nije samo geografski pojam; oni su ga prihvatili da oznaqe civilizacije koje su cvetale u ovoj oblasti tokom III i II
milenijuma p. n. e., pre nego xto se razvila grqka civilizacija u uem smislu.
Ima ih tri, tesno povezane, a ipak jasno odvojene jedna od druge: kritska, nazvana minojska po legendarsnom kritskom vladaru Minosu, civilizacija malenih
ostrva severno od Krita (kikladska) i civilizacija grqkog kopna (heladska).
Pre sto godina egejska civilizacija bila nam je poznata samo iz Homerovih
priqa o trojanskom ratu u Ilijadi i iz grqkih legendi o Kritu. Najstarija
iskopavaa (Xliman, Evans...) bila su preuzeta zato da se utvrdi qieniqno
jezgro tih priqa. Mada je dosta otkriveno naxe poznavae egejske civilizacije
je sad dosta ograniqenije nego naxe znae o Egiptu ili starom Bliskom istoku.
Literatura:
H. W. Janson, Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnosti
od praistorije do danas, prevela Olga Xafarik, Prosveta, Beograd
199410.

1.

1. 1.

KRIT

PRIRODNI

USLOVI

Ostrvo Krit se nalazi juno od Peloponeza i deli Egejski basen na dva

dela. Povrxina ostrva iznosi 8300 km2 , duina 260 km, a xirina do 50 km.
Preteno je planinskog karaktera, gde se u centralnom delu izdvaja planinski
masiv Ide, qiji je najvixi vrh 2400 m. Ravnice postoje na jugu i ponegde u
centralnom delu ostrva. Ranije je ostrvo bilo obraslo rastiem, naroqito
Kiparisom, dok je to danas mahom kamear, gde se gaji vinova loza.
Literatura:
Mala prosvetina enciklopedija, Beograd

1. 2.

IZVORI

PISMO

O najstarijoj istoriji Krita pixu grqki istoriqari Herodot i Tukidid, a korisne podatke pruaju i egipatski izvori.
Za ovaj prostor kao arheoloxko nalazixte prvi se zainteresovao nemaqki istraivaq H. Xliman. Xliman, koji je ve bio otkrio Troju na prostoru Male Azije (1871) i Mikenu na Peloponezu (1876), smatrao je da Krit ima
neke veze sa mikenskom civilizacijom. Meutim, nije poqeo sa istraivaima
na ovom ostrvu, jer se Krit tada nalazio pod turskom vlaxu, koja, pak, nije
dozvoavala arheoloxka iskopavaa. Kasnije, kada je Krit osloboen turske
vlasti, Xliman vixe nije bio iv.
Artur Evans, mladi engleski arheolog, bio je vatreni pristalica Xlimanovog
rada. Poxto je posetio Mikenu, izvesno vreme se zadrao na prouqavau kritskih peqata, koje je pronaxao u atinskim antikvarnicama. Na osnovu rezultata
1

istraivaa i voen intuicijom, Evans je pretpostavio da mikenska kultura

svoje poreklo vodi sa Krita. 1899. Krit je osloboen Turaka i Evans ve
sledee godine poqie sa otkopavaem koje traje do 1931/1932. godine. Nakon
samo nedeu dana, marta 1900., Evans je ve qistio ostatke nekad velelepne
palate u Knososu.
Prilikom svog istraivaa u Knososu Evans je pronaxao, pored ostalog, i veliki broj glinenih ploqica. Prouqavaem ovih i ploqica naenih
u drugim palatama (u Festosu, Hagiji Triadi...) utvren je razvoj kritskog
pisma:
U periodu od oko 2000. do 1650. godine p. n. e. u upotrebi je bilo
piktografsko pismo, gde jedan pisani znak direktno upuuje na neki
pojam ili predmet.
U periodu od 1650. do 1450. godine p. n. e. koristilo se pismo nazvano
linear A. Prouqavaem je utvreno da je u pitau slogovno pismo, koje
nema veze sa grqkim pismom. Linear A je nastao od 1/3 piktografskih
i 2/3 potpuno novih i nepoznatih znakova. Ovo pismo jox uvek nije
dexifrovano.
U periodu od 1450. do 1200. p. n. e. koristilo se pismo nazvano
linear B. Ovo pismo je dexifrovao arhitekta Majkl Ventris uz pomo
ona Qedvika. Naime, Ventris je 1952. godine izneo pretpostavku da
je u pitau grqko pismo. Uz pomo kiparskog slogovnog pisma proqitao je desetak grqkih reqi i to imena gradova: Knosos, Pilos... Do
danas vei deo pisma je dexifrovan, ali ne potpuno. Naime, otkriveno
je devedeset znakova: za slogove, za odvajae, za brojeve i skraenice
(ideogrami). Jox uvek je neizvesno da li je linear B varijanta lineara A prilagoen grqkom jeziku1 ili je pak linear B nastao iz jednog
prapisma sa teritorije kopnene Grqke, koje je izgubeno.
! (Godine 1908. otkriven je jedan ispisan disk u Festosu. Naime, disk je naen
u jednom udubeu u podu, koje je verovatno predstavalo riznicu. Tekst se od
ivice spiralno uvijao ka centru diska. Istraivaqi smatraju da je u pitau
slogovno pismo i da jezik potiqe negde sa prostora Male Azije. Pojedinci
smatraju da je natpis religijskog karaktera. Tekst do danas nije dexifrovan.)
Literatura:
T. V. Blavatskaj, Krit u XXX XII veku p. n. e., Stara Grqka, Sarajevo 1959.
Petar Hr. Ilievski, Predgovor, Mikenski svet, Beograd 1980.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 3.

PERIODIZACIJA

Artur Evans je dao prvu periodizaciju kritske civilizacije. Ranu istoriju Krita je podelio na tri perioda, koje je nazvao po legendarnom kritskom
krau Minosu:
1. ranominojski period (2600 - 2200)
2. sredeminojski period (2200 - 1600)
3. kasnominojski period (1600 - 1200).
Hronoloxke granice svakog perioda je odredio prema predmetima iz Egipta i
Mesopotamije, koje je pronaxao prilikom iskopavaa.
Do danas, pored Evansove, date su brojne nove periodizacije, meu kojima je
najpopularnija tzv. periodizacija palata:
1

naime, pismo su sa Krita preneli kritski pisari po velikoj erupciji vulkana na

Teri, xto je za posledicu imalo unixtee kritske flote i poqetak opadaa kritske
civilizacije.

1. rani period palata (2000 - 1700)

2. pozni period palata (1700 - 1380)
Literatura:
T. V. Blavatskaj, Krit u XXX XII veku p. n. e., Stara Grqka, Stara
Grqka 1959.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 4.

STANOVNIXTVO

Stanovnixtvo koje je nastaivalo Krit tokom III milenijuma p. n. e.

nije bilo indoevropskog porekla. Herodot u svojoj Istoriji razlikuje Eteokriane (istinske Kriane) od Grka. Homer kazuje da su teritoriju Krita
naseavala pet plemena: Eteokriani, Kidonci, Pelazgi, Ahajci i Dorci, i da
su ona govorila razliqitim jezicima. Da Eteokriani nisu bili Grci svedoqi
i pismo linear A, koje nema nikakve veze sa grqkim jezikom.
Na osnovu pronaenih lobaa i prouqavaem slika, utvreno je da je izgled
Eteokriana odgovarao mediteranskom tipu. Bili su proseqne visine, imali su
crnu kovr
avu kosu i braon oqi.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 5.

RANI

PERIOD

PALATA

Tokom III milenijuma p. n. e. Kriani su iveli u rodovskom ureeu.

O tome svedoqe rodovske kosturnice krunog oblika, pokrivene kupolastim krovom od slame ili drveta, a koje su pronaene u ravnici Mesara. Po inventaru
grobnica utvreno je da su bogatiji rodovi nastaivali istoqni deo ostrva.
U ovom ranom periodu brojni paxaci su omoguili da se stanovnixtvo bavi
stoqarstvom. Reke niskih vodotokova, nemogunost da se sagrade vaani irigacioni sistemi, doprinose da se zemorada razvija nexto slabije no stoqarstvo.
Obie ruda i metala omoguava razvoj tehnike obrade metala. Zahvaujui
nalazixtima bakra, Krit je ovaj metal mogao izvoziti u zeme, koje nisu raspolagale ovim artiklom, ali su imale neke druge sirovine potrebne Kritu. Obie
kamea omoguava razvoj grnqarstva i graevinarstva.
Poqetkom II milenijuma p. n. e. zavrxen je proces obrazovaa nasledne
kraevske vlasti. Rodovsko ureee zameuju klase i o tome svedoqe:
palate u Knososu, Festosu, Zakrosu, Maliji, koje su pripadale po svoj
prilici kraevima
inventar grobnica, gde su bogatiji slojevi stanovnixtva i bogatije
opremali svoje grobnice
ploqice od fajansa, koje potiqu iz XVIII veka p. n. e., a na kojim su
prikazane vixespratne kue aristokratije
plan nasea Gurnije na osnovu koga se zna da su kue u sirotiskim
qetvrtima bile male, neugledne, gusto zbijene jedna uz drugu, dok su
kue bogataxe bile velelepne i udaene jedna od druge.
Od XX do XVIII veka p. n. e. na Kritu ne postoji jedinstvena drava.
Postoji vixe dravica na qijem su qelu vladari, koji raspolau solidnim bogatstvom. O bogatstvu tih vladara svedoqi, pored ostalog, i oruje pronaeno
u palati u Maliji2 . Treba pomenuti maq od bronze, koji je bio optoqen zlatom,
slonovaqom i kristalom. Jedan ovakav maq mogao je pripadati samo kakvom velikodostojniku, moda samom krau.
2

Antiqko ime Malije nije poznato.

Dravice na Kritu su meu sobom qesto ratovale. Zbog toga, ali i zbog opasnosti sa mora, palate su bile opasane debelim bedemima. Poxto su se palate
nalazile vixe u udubeu ostrva, doxlo se do zakuqka da Kriani u prvo
vreme nisu imali dobru mornaricu, koja bi ih mogla osigurati od napada sa
mora.
Najznaqajniju ulogu su imale palate Knososa i Festosa. Vladar Hagije Triade,
koja se nalazi samo 30 km od Festosa, po svoj prilici je bio i vladar Festosa. Arheolozi su dugo bili u nedoumici zaxto bi jedan vladar sagradio dve
kraevske rezidencije tako blizu jednoj drugoj. Kako je u II milenijumu p. n. e.
more bilo mnogo blie obali no xto je danas, mnogi su prihvatili mixee da
je Hagija Triada u stvari bila luka Festosa.
Tokom XVIII veka p. n. e. dolazi do velike katastrofe kada su gotovo istovremeno poruxene sve palate na Kritu. Evans smatra da do razaraa
palata dolazi usled zemotresa, koji je u to vreme pogodio ostrvo. Jedna grupa
nauqnika, a meu ima i E. Majers, smatra da su palate razorene usled invazije.
U Egiptu tokom vladavine XII dinastije dolazi do najezde Hiksa3 , plemena iz
Male Azije. Hiksi su Egiptom vladali oko 150 godina i u to vreme su izvrxili
i invaziju na Krit. U prilog ovoj teoriji ide i qienica da je u ruxevinama
palate u Knososu pronaen jedan poklopac od alabastera, na kome je, u kartuxi,
pisalo Hijani, ime vladara Egipta, koji je vladao u drugoj polovini XVII veka.
Meutim, u ruxevinama nisu pronaeni ostaci paevina, a palata u Festosu,
koja se nalazila na jugu i blie Egiptu, je bila mae razorena od Knososa, koji
se nalazio na severu.
Literatura:
T. V. Blavatskaj, Krit u XXX XII veku p. n. e., Stara Grqka, Sarajevo 1959.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 6.

POZNI

PERIOD

PALATA

1.6.1. Minos, Proces stvaraa jedinstvene drave

Do drugog procvata palata dolazi krajem XVII, poqetkom XVI veka p.
n. e. Herodot pixe da su se sinovi Zevsa i Evrope, braa Minos i Sarpedon,
borili oko prevlasti na Kritu. Minos, poxto je izvojevao pobedu, proterao
je svog brata i objedinio mae oblasti u jedinstvenu dravu. Priqa o sukobu
Minosa i Sarpedona jeste posredan dokaz za stalne borbe Festosa i Knososa oko
prevlasti na Kritu.
Ko je bio Minos?
Po grqkoj tradiciji to je mudar kra, koji sudi u podzemu. Herodot za Minosa kae da je gospodar mora. Tukidid ne ide tako daleko. Smatra da je Minos
uspeo da oqisti more od gusara i da uspostavi talasokratiju. Pod pojmom talasokratija danas ne podrazumevamo politiqku, ve ekonomsku prevlast na moru 4 .
Naime, Minos je oqistio more piraterije, pre svega da bi svojim brodovima
omoguio bezbedan put prilikom ubiraa prihoda od teritorija koje su bile
pod kritskom vlaxu. Platon navodi da je Minos prihod dobijao u udstvu,
par momaka i devojaka, koji se iz Atike prevoze na Krit.
Minos je bio oeem Pasifajom. Do danas nije potpuno razjaxeno da li Minos
i Pasifaja predstavaju liqna imena ili pak titule.
Formirae kritske drave trajalo je dosta dugo; to je bio generacijski
3

Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 6. Srede carstvo, 6.8. Osvajae Egipta od

strane Hiksa.
4
Dominaciju Kriana na moru kasnije preuzimaju Ahajci.

posao. Vladari su teili da svoje teritorije proxire i van granica ostrva. U

tom ciu, Kriani kolonizuju Kiklade.
Tukidid svedoqi da su se pod upravom Krita nalazili Kiklada i Atika. 1967.
godine grupa grqkih arheologa, predvoena profesorom Marinatosom, pronaxla
je u Akrotiriju (Tera, Kikladi) ostatke nekadaxe palate. Ova palata na prvi
pogled nije imala mnogo sliqnog sa palatama na Kritu. Meutim, paivim
prouqavaem slika, zidnog umea, utvreno je da pripada minojskoj kulturi.
Kako je palata bila velika i bogato ukraxena, po svoj prilici je pripadala
jednoj znaqajnoj liqnosti, moda samom Minosovom sinu. Naime, prema tradiciji Minosov sin Androgej je upravao Atikom. Isto tako, drugi Minosovi
sinovi su mogli, kao predstavnici kritske vlasti, upravati ostrvima. Pored
Tere, spomenici materijalne kulture kritskog porekla naeni su i na ostrvu
Melosu, Kiteri, Rodosu, Miletu.
Prema predau Kriani su pokuxali da kolonizuju Atiku, ali nisu uspeli da
se uqvrste u oblasti Megarida. Pokuxaj kolonizacije Sicilije je takoe bio
bezuspexan.

1.6.2. Vojska
Svojevremeno Minos je izgradio najmoniju flotu u Sredozemu. Prouqavaem predstava sa posuda, fresaka i peqata, utvreno je da se kritska flota
sastojala od jedreaka i brodova na vesla. Kasniji brodovi imali su qak i
kabine.
Pored flote, Krit je imao i jaku pexadiju. Za napad su koristili duga kopa,
lukove, maqeve i noeve, dok za odbranu oklope i duge xtitove. Vojska je imala i
bojna kola u kojim su se za vreme borbe vozili kra i vojne starexine. Izgleda
da su kola predstavala luksuz, jer su jedna naena u samoj riznici knososke
palate.
Pored Kriana u vojsci je bilo i najamnika, o qemu svedoqi jedna freska, koja
prikazuje odred crnaca.

1.6.3. Privreda
Osnovna grana privreivana bila je pooprivreda. Kriani uvode u
upotrebu plug i dosta solidno obrauju zemu. Od itarica gaje jeqam, proso,
bob i u nexto maim koliqinama pxenicu; od industrijskog bia xafran i lan;
a od baxtanskih kultura groe, masline i datule.
Kod Kriana je bilo posebno razvijeno stoqarstvo. Gajila se krupna rogata
stoka. Da su pojedinci imali velika stada svedoqe slike na raznim posudama.
Prisustvo mora omoguilo je brz razvoj ribolova. Da su Kriani bili opqieni ribama i morskim svetom moe se zakuqiti na osnovu freskoslikarstva,
gde je glavni motiv upravo vodeni svet.
Obie metala, naroqito bakra (nalazixte u Gurniji), i poznavae tehnike
dobijaa bronze (gde kalaj uvoze iz Male Azije), doprineli su razvoju metalurgije. Prave se orua i oruja od bronze.
Obrada drveta je mogua zahvaujui obiu kiparisa. Kriani su poznavali
tehniku sklapaa dasaka, tako da su pravili veoma dobre brodove bilo od kiparisa, bilo od kedrovine, koji su dovozili iz Livana.
Bili su razvijeni kamenorezaqki zanat, grnqarstvo i graevinarstvo.
Pravili su izvrsne tkanine i poznavali su tehniku bojea tkanina. O ovome
svedoqe freske ena u lepim i raznobojnim tkaninama.
Juvelirstvo je takoe razvijeno.
Kriani su gradili i kopnene puteve. Najznaqajniji je bio onaj put koji je
spajao Festos i Knosos. Meutim, Kriani su vixe marili za pomorske, nego
za kopnene puteve.
5

1.6.4. Trgovina
1.6.4.1. Veza Krita i kopnene Grqke
Na prostoru kopnene Grqke, u Argolidi, pa qak i na samom severu, u
Tesaliji, pronaeni su brojni predmeti kritske izraevine. Artur Evans je
smatrao da je to stoga xto se Peloponez nalazio pod vlaxu Krita. Meutim,
samim prouqavaem kritske i mikenske kulture uviaju se velike razlike. Po
svoj prilici veza izmeu Krita i Mikene bila je qisto trgovaqka. S druge
strane, poxto je minojski uticaj ipak dosta snaan, moda je postojalo neko
uporixte kritskih majstora u Mikeni ili u Minoji u Atici.
Kriani su iz Grqke uvozili potrebne sirovine. Tako iz Lakonije Kriani su
dobavali prvoklasni bazalt.
Krit je bio posrednik u razmeni dobara izmeu Grqke i Egipta, odnosno Grqke
i Kipra.
1.6.4.2. Veza Krita i Kipra
Na prostoru Kipra pronaeni su predmeti kritske izraevine. Krit je
bio posrednik u razmeni dobara izmeu Grqke i Kipra.
1.6.4.3. Veza Krita i Male Azije
Na prostoru zeme Mari, na Eufratu, pronaeni su specifiqni kritski
ornamenti. Na Kritu, pak, pronaeni su vavilonski cilindri, koji potiqu iz
Hamurabijeve epohe. Umetnost carstva Ugarit bila je dosta sliqna kritskoj.
Po svoj prilici uticaj minojske kulture bio je toliko snaan da je i na prostoru
Ugarita postojalo uporixte kritskih majstora. Palate na prostorima hetskog
carstva (Bogazkeja), zeme Mari i Ugarita gotovo su istovetne sa palatama na
Kritu. Izgleda da je hetsko carstvo predstavalo sponu izmeu Egejskog sveta
i Male Azije i Bliskog Istoka.
Kriani su iz Male Azije uvozili bronzu.
1.6.4.4. Veza Krita i Egipta
Poqetkom II milenijuma p. n. e. Krit je negovao intezivne veze sa
Egiptom. U gorem Egiptu, u blizini Luksora, pronaen je jedan depo, tzv.
depo iz Toda. Ovaj depo datira iz vremena vladavine Amenemheta III, koji je
vladao na prelazu iz XX u XIX vek p. n. e. U depou su naeni brojni predmeti
kritske izraevine, meu kojim se izdvajaju jedna zlatna i 150 srebrnih posuda.
Sredinom II milenijuma p. n. e. u spisu Saveti jednog egipatskog svextenika,
pomie se zema Keftija, po svemu sudei Krit, i eni odnosi sa Egiptom.
U grobnici Rehmirea, vezira Tumesa III, koji je vladao u XV veku p. n. e.,
pronaene su freske na kojima je prikazana jedna delegacija kako nosi poklone
faraonu. Na osnovu odee, koju nose qlanovi delegacije, utvreno je da su u
pitau Kriani.
O razmeni Krita i Egipta svedoqi i statua od diorita, koja je pronaena u
Knososu. Diorit je kamen velike tvrdoe koji su koristili egipatski majstori
za pravee statua faraona i dr.
Pojedini istraivaqi smatraju da se Krit nalazio u zavisnosti od Egipta, jer
na jednom natpisu Tutmesa III stoji da je zema Keftija u strahu. Meutim,
nema drugih pokazitea da je Krit ikad bio potqien Egiptu. Veza Egipta i
Krita je bila qisto trgovaqka. Krit je uvozio zlato, slonovaqu, nojeva jaja,
neke pooprivredne proizvode, a Egipat maslinovo ue, vino i drvo.
1.6.4.5. Veza Krita i june Italije
6

Kriani iz vulkanskih oblasti uvoze liparit.

1.6.5. Kritska umetnost

Kritska umetnost se u mnogo maoj meri stava u slubu kulta nego xto
je to bio sluqaj, recimo, sa umetnoxu Vavilona i Egipta. Kritski umetnik je
lakxe i neposrednije prenosio svoje utiske o stvarnosti u kojoj je iveo. Glavne
tvorevine egovog neimarstva bili su dvorci i stambene kue xto potvruje da
je celokupna kritska kultura imala vixe svtovni karakter.
Kriani su veliku pau poklaali izradi zidova. U XIX i u XVIII veku
dvorski zidovi i zidovi u kuama bogatijih Kriana ukraxavani su fajans
ploqicama sa reefnim predstavama. Od XVII veka p. n. e. zidno slikarstvo
potiskuje reefe. Tehnika fresko-slikarstva, prenesena na Krit, verovatno, iz
Egipta, urodila je originalnim temama, ,,novim qak i u odnosu na istovremeno
slikarstvo na Sredem istoku. Kao primer treba navesti saquvanu fresku iz
XVI veka p. n. e., sa leteim ribama i delfinima, koja ukraxava zid kraiqinog
megarona, u kraevskoj palati u Knososu. U kritskoj umetnosti XVI/XV veka
p. n. e., kada se razvija tzv. dvorska umetnost, javaju se tzv. ,,freske
stolica na sklapae. Freske se sastoje od dva pojasa dekoracija izraenih u
plavim, utim i cigla-crvenim tonovima. Figure su naslikane prema odreenom
stilizovanom xablonu: mladii i devojke u parovima sede na stolicama za
sklapae i jedni drugima dodaju posude. Taj qin verovatno je imao ritualno
znaqee. Dvorski stil XV veka uglavnom se ispoio u Knososu. Inaqe u drugim
gradovima Krita (Hagija Triada) u umetnosti prikazivaa prirode saquvale
su se stare tradicije.
U kritskoj umetnosti negovana je sitna skulptura, dekorisae keramike, umetniqko rezbarstvo u kamenu.
Palate u Knososu, Festosu, Maliji, Hagiji Triadi su glavni izvor obavextea
o minojskoj arhitekturi. Palata u Knososu, nazvana Minosova palata, bila je
graena sa najvixe ambicija; pokrivala je veliku povrxinu i sastojala se od
tako mnogo prostorija da je saquvana u grqkoj legendi kao Minotaurov lavirint.
Centar knososkog dvorca predstavalo je glavno dvorixte, pravougaonog plana.
Inaqe u knososkoj palati preovlauje pravougli plan prostorija, xto je karakteristiqno za sve kritske graevinske objekte. Stubovi minojskih palata su
uvek bili drveni. Iako se uopxte nisu saquvali, ihov karakteristiqni oblik,
glatko stablo koje se suava prema dole i xirok kapitel u obliku jastuka, poznat je po predstavama na slikama i reefima. Sobe su bile dosta male, tavanice
niske, tako da ni oni delovi graevine koji su imali vixe spratova nisu mogli
izgledati naroqito visoki. Na osnovu arheoloxkih svedoqanstava doxlo se do
pretpostavke da vladari-graditei palata nisu mogli biti ratnici. Utvrea
nisu naena nigde na Kritu minojskog doba, a vojniqke teme gotovo su nepoznate u minojskoj umetnosti; niti ima ma i najmaeg nagovextaja da su bili
,,sveti kraevi po egipatskom ili mesopotamskom uzoru. S druge strane, mnoga
skladixta, radionice i pisarnice u Knososu ukazuju na to da palata nije bila
samo kraevska rezidencija, ve da je sluila i kao veliko sredixte trgovaqke
i administrativne delatnosti.

1.6.6. Religija Kriana

U ranom periodu religiozne predstave stanovnika Krita bile su veoma
primitivne. Totemizam i kult enskog boanstva predstavali su osnovu ihove religije. Kriani su poxtovali Veliku bogiu bogiu prirode, zeme5 ,
zveri i podzemnog sveta. Pored e u kritskom panteonu postojalo je i muxko
boanstvo, koje je takoe poxtovano kao oliqee prirodnih sila. Prikazivan je
5

Tzv. bogia zmija, jer je zmija bila simbol zeme.

u obliku sekire sa dve oxtrice. U Knososu od svih oquvanih prostorija najvea

je tzv. sala dvojne sekire, koja je, po svoj prilici, predstavala prestonu salu
nameenu cermonijama dravnog i religioznog karaktera. Na Kritu izvestan
znaqaj dobilo je i oboavae boanstva u obliku qoveka-bika. Kasnije su ga
Grci nazvali Minotaurom. U kult boga-bika ulazile su igre sa bikovima, qiji
su prikazi u kritskoj umetnosti takoe veoma qesti.
Kod Kriana boanstvo uvek nastupa kao antropomorfno bie. Zoomorfni su
na Kritu samo demoni, koji u poreeu sa bogovima imaju nii rang.
Kriani su verovali u zagroban ivot. Pogrebni ritual Kriana prikazan je
na zemanom sarkofagu iz Hagija Triade, koji potiqe iz XIV ili XIII veka p. n.
e. Taj spomenik kao i arhitektura nekih grobinca na Kritu ukazuju na izvesnu
sliqnost posmrtnog kulta kod Kriana i Egipana.
U religioznim obredima Kriana karakterisitqna je vodea uloga ena.
Sedixta religioznog ivota bila su izvesna prosveena mesta, kao xto su
peine ili gajevi (peina Psihto, gore Ide i Juktasa). Jedino je u Gurniji
otkopan jedan omai hram. U Knososu niz soba bio je nameen ritualnim obredima. U kuama stanovnixtva sredeg sloja postojala su domaa svetilixta.
Kritska kultura i religiozne predstave imale su uticaja na kulturu kasnijih
stanovnika Grqke.
Literatura:
T. V. Blavatskaj, Krit u XXX XII veku p. n. e., Stara Grqka, Sarajevo 1959.
. Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980.
H. W. Janson, Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnosti
od praistorije do danas, prevela Olga Xafarik, Prosveta, Beograd
199410.
Arheoloxki muzej, Atina, biblioteka Muzeji sveta, kiga XIX, Vuk
Kara
i, 1980.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 7.

PAD

K R I TS K E

CIVILIZACIJE

Tokom XIV veka dolazi do nove katastrofe, kada su, opet, gotovo sve
palate razorene. Poxto su pronaeni tragovi paea, jedna grupa istraivaqa
smatra da je do razaraa doxlo usled ustanka lokalnog stanovnixtva, koje je
bilo nezadovono vladavinom Ahajaca. Naime, od 1450. do 1400. godine p. n. e.
palatama na Kritu su upravali Ahajci.
Jedna grupa istraivaqa smatra da je zemotres, koji je u to vreme pogodio
Teru, pogodio i Krit. Posle zemotresa doxlo je do poara i otuda potiqu
pronaeni tragovi paea.
Profesor Marinatos, dok je vrxio iskopavaa u Amnisosu (luka Knososa), pronaxao je vulkansku supstancu. Ovo otkrie ga je podstaklo da poqne sa istraivaima na teritoriji ostrva Tere. Pronaxavxi palatu u Akrotiriju,
zakuqio je da je Teru prvo pogodio zemotres. Tada narod, predvoen nekom
intuicijom, napuxta ostrvo i seli se, moda na sam Krit. Posle izvesnog vremena dolazi do erupcije vulkana6 . Erupcija je bila tako snana da se planina
raspukla i more je prodrlo unutra, stvarajui veliki talas, cunami. Ovaj talas proxao je celom Egejom i unixtio kritsku mornaricu. Sa druge strane
izbaqeni vulkanski pepeo digao se visoko u atmosferu, da bi poput kixe padao
na oblasti u pravcu kretaa vetra. Taj pepeo bio je poguban za bini svet na
Kritu. Meutim, neizvesno je kako je vulkan mogao da izazove poare na daini
od 160 km i unixti kritske palate.
6

Vulkanski pepeo saquvao je palatu u Akrotiriju.

Xta god da je uzrok propasti palata poqetkom XIV veka p. n. e., one, potom,
nikad vixe nisu povratile svoju nekadaxu mo.
Tokom XIV i XIII veka p. n. e. teritoriju Krita po svoj prilici naseavaju
Grci. Posvedoqene su kue megaronskog tipa, koje su karakteristiqne samo za
prostor kontinentalne Grqke. U Hagija Triadi je pronaena i jedna grobnica
po principu tolosa.
Kritska civilizacija je potpuno unixtena u XII veku p. n. e., najverovatnije
usled najezde Doraca, koji su naselili, prema Homerovoj Odiseji, istoqni deo
ostrva.
Literatura:
. Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2.

MIKENSKA

2. 1.

CIVILIZACIJA

IZVORI

a. Pisani izvori
Tablice, amfore, propadiv materijal (koa) ispisani linearom B.
Antiqki izvori:
1.) Homer
2.) Pausanija, druga polovina II veka n. e., u svojoj kizi, koja je vixe jedna
vrsta turistiqkog vodiqa, opisuje Heladu.
Egipatski dokumenti iz vremena Merneptaha i Ramzesa III.
Hetski izvor u kome se pomie carstvo Ahijava i vladar Atirisijas. Izvor
potiqe iz XIII veka p. n. e. Naen je u Turskoj, u mestu Bogazkeji, nekadaxoj
prestonici hetskog carstva Hatuxax.
b. Spomenici materijalne kulture
Ostaci udske delatnosti kao xto su tvrave, nasea, grobnice...
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 2.

ARHEOLOXKA

OTKRIA

2.2.1. Grobnice
Nemaqki istraivaq Hajnrih Xliman je prvi poqeo otkopavae Mikene. Na ovu ideju je doxao ixqitavajui Homerovu Ilijadu. Homer za Mikenu
navodi da je zlatoobilna. Iz ovog prideva Xliman je zakuqio ne samo da je
Mikena postojala, ve i da je bila znaqajan centar egejskog sveta. Meutim,
Xliman se nije oslonio samo na Homera. Podstrek da se lati istraivaa mu
je, pre svega, dao Pausanijev opis Helade. Pausanije svedoqi o Agamemnonovom
grobu. Xliman organizuje istraivae sa ciem da pronae ovaj grob ni ne
slutei da e otkriti mnogo vixe.
Od 1874. Xliman poqie sa iskopavaima na teritoriji Grqke, da bi 1876.
pronaxao nekropolu, useqenu u stenu, koja potiqe iz XVI veka p. n. e. Ova
nekropola je poznata pod imenom ,,krug grobova A. U oj se nalazi xest grobnica pravougaonog oblika. Pronaeno je 19 lexeva. Samo dve grobnice imaju
po jedno telo, dok je u preostalim grobnicama sahraeno vixe od jednog. Broj
9

pronaenih lexeva odgovara broju nadgrobnih spomenika, devetnaest. Na reefima nekropole su prikazane scene iz lova, rata, dvoboja. Kako su u grobnici pronaene stvari neproceive vrednosti, npr. u enskim grobnicama su
pronaene zlatne dijademe, toaletne kutijice, fine tkanine, smatra se da su u
grobovima sahraeni vladari sa qlanovima svoje porodice.
,,Krug grobova A dugo je smatran za najstariji objekat mikenske epohe. Meutim, 1951/52. Papadimitriu je otkrio nekropolu, koja potiqe iz oko 1650. 1550. godine p. n. e. Ova nekropola je poznata pod imenom ,,krug grobova B.
Po svom tipu te su grobnice veoma bliske grobnicama koje je otkrio Xliman.
Danas se postava pitae,: ,,ko su vladari, koji su sahraeni u pronaenim grobnicama?. Jedna grupa nauqnika smatra da su to Ahajci. Druga grupa
nauqnika, a meu ima i Artur Evans, smatra da su to Kriani. Naime, u grobnicama su naeni brojni predmeti minojske izrade. Ovom prilikom pomenuemo
bakarni riton (pehar) u obliku glave bika sa zlatnim rogovima, koji predstava karakteristiqan tip umetnosti kritskih majstora. Treba pomenuti i
da su sliqni sudovi pronaeni na Kritu, u Knososu i Gurniji. Meutim, za
razliku od Krita, na pronaenim predmetima mikenskih grobnica preovlauju
ratni motivi i motivi iz lova. Tela pronaena u ,,krugu grobova A su visine
oko 175/180 cm, dakle znatno vixi udi no Kriani. Pojedini nauqnici smatraju da su u grobnicama sahraene voe Hiksa, koji su svojevremeno zagospodarili Egiptom. U prilog ovoj teoriji ide qienica da je u grobnicama pronaeno
dosta predmeta iz Egipta. Isto tako, pristalice ove teorije mogu se pozvati
na mit o Danaju, u kome Danaj, kra Libije i Egiptov brat blizanac, napuxta
Libiju i seli se na Rodos, a potom u Argolidu, gde je zavladao narodom Pelazga.
Napokon, neki dre da su u grobnicama sahraeni predstavnici naroda Male
Azije. U prilog ovoj teoriji ide mit o Pelopsu iz Likije. Poxto je bio ugroen
od Trojanaca, Pelops napuxta ota
binu i seli se na prostor, koji e po emu
dobiti naziv Peloponez. Pored mita, u prilog teoriji ide i qienica da
pronaene palate hetskog carstva neverovatno podseaju na palate mikenskog
sveta (kiklopi, megaron).
Sledea grupa mikenskih spomenika ve se odnosi na drugu polovinu
XVI veka i na XV vek p. n. e. To su takoe preteno grobnice, samo drugaqije
konstrukcije. U ima grobna komora ima pravouglu, ovalnu ili okruglu formu
i obiqno je useqena u mekxoj steni, ali je sa povrxinom zeme ve vezana naroqitim dugim i uskim hodnikom, tzv. dromosom. U grobnicama iz XVI i XV veka
duina dromosa obiqno ne prelazi 3-4 metra, dok ona kasnije iznosi 14, pa qak i
16 metara. Najpoznatije grobnice ovog tipa pronaene su kod Mikene i u blizini
Argosa, a potiqu iz XVI veka p. n. e.
U sluqajevima kada je tle u kome se iskopavala grobna komora bilo premeko,
tada su ga oblagali kamenom. To je posluilo kao uzor za novi tip grobova, tzv.
kupolaste grobnice tolosi. Grobnica liqi na iskopan teme obloen kamenom
i izraen u obliku koxnice sa dodatkom dromosa. Najstarije grobnice ovog
tipa potiqu iz vremena bliskog epohi ,,kruga grobova. Tokom vremena zidovi
se oblau tesanim kamenim ploqama, pojavuju se vrata, zidovi se ukraxavaju
reefima i napokon komora se iznosi na povrxinu zeme. Tolosi su pronaeni u
mnogim gradovima mikenskog sveta. Na obroncima Tajgeta, u Vafiju, krajem XIX
veka pronaen je tolos bogat inventarom. Treba pomenuti dva quvena zlatna
pehara sa predstavom lova na bikove, koja su naqiena oko 1500. p. n. e. U
Mideji (Dendra) takoe je otkriven tolos. Pored ostalog, u tolosu je pronaeno
i oruje: qetiri maqa, noevi i vrhovi od kopaa. Svi naeni predmeti potiqu
s kraja XV veka p. n. e. Treba pomenuti i kupolastu Atrejevu grobnicu, koja se
nalazi nedaleko od mikenske tvrave, a koja potiqe iz XIV veka p. n. e. Atrejeva
grobnica bila je opaqkana jox u davna vremena.
! (a. krug grobova, b. grobnice sa dromosom, v. tolosi)
10

2.2.2. Palate
Mikena
Mikenski svet je nazvan po Mikeni, prvom i najvanijem mestu, koje je potpuno
otkopano. Mikenska tvrava potiqe iz XIV vek p. n. e. Nalazila se na bregu
i bila je okruena odbrambenim zidovima od
inovskih kamenih blokova. Ovaj
tip graevine bio je nepoznat na Kritu, ali je sliqan hetitskim utvreima
kod Bogazkeje. Severna kapija tvrave dobila je naziv Lava. Lava vrata su
najupeqativiji ostatak masivnih bedema, koji su Grcima kasnijih vremena ulivali tako strahopoxtovae da su ih smatrali za delo Kiklopa, jednookih divova
mitske rase. Kroz Lava vrata put vodi na trg koji je sa svih strana okruen
razvalinama pojedinih odvojednih zgrada. To je mikenski dvorac. Sredixte
palate u Mikeni bila je kraevska dvorana za audijencije, nazvana megaron.
Samo je en plan pouzdano poznat: to je velika pravougaona prostorija s okruglim ogixtem u sredini i sa qetiri stuba, koji su nosili grede krova. Uz
megaron se nalaze susedne prostorije i dvorixte ispod koga su ostali saquvani
ureaji za odvoee vode. Arheolozi su otkrili i vodovod za sprovoee vode
iz izvora, koji se nalazio nexto iznad tvrave. Voda se slivala u dobro skriven
bazen pored samih tvravskih zidova. Od bazena je voda ixla u unutraxi deo
tvrave, takoe dobro pokrivenim kanalima. Takve mere opreza preduzimane su
nesumivo za sluqaj opsade. Sa unutraxe strane zidova oquvani su fragmenti
fresaka.
Tirint
Petnaest kilometara dae od mikenske palate, u Tirintu, nalazi se drugi spomenik arhitekture istog tipa. Osobenost palate u Tirintu je ta da je imala
dva megarona. Pretpostava se da je vei bio prestona dvorana, dok je mai
bio ili enski megaron ili kraeve privatne odaje.
Orhomen, Teba
U Orhomenu i Tebi su pronaeni ostaci palata i tablice, ali ovde postoji
texkoa iskopavaa, jer se na tim prostorima sada nalaze moderna nasea. U
Orhomenu je naen tolos, tzv. Minija riznica, koji podsea na egipatske piramide.
Jolk (Tesalija), Atina.
2.2.2.1. Pilos
Mikena nije bila jedini politiqki i kulturni centar junog Peloponeza. U antiqkim mitovima priqa se da je sin boga Posejdona Nelej, poxto
je bio proteran iz drevnog grada Jolka u Tesaliji iz koga su na daleki put
krenuli Argonauti, osnovao na zapadnoj obali Peloponeza grad Pilos. Nelejevo
kraevstvo bilo je veliko: na istoku se graniqilo sa mikenskim kraevstvom
Atrida, na severu je zahvatalo deo teritorije na suprotnoj obali reke Alfeja.
Grqka tradicija je saquvala seae na bogatstvo i mo vladara iz Pilosa.
Prema Ilijadi i Odiseji jedan od vladara Pilosa bio je quveni Nestor. U Ilijadi se pomiu Nestorovi ratovi sa susednim plemenima, npr. sa Arkaanima
i Elianima. Prema katalogu brodova Nestor je pred Troju stigao sa 90 laa.
Na osnovu tradicije Pilos, ne samo da je postojao, ve je bio znaqajan centar
mikenskog sveta.
Godine 1939. nemaqka ekspedicija, pod vostvom Karl Blegena, otkrila je palatu
u Pilosu (Navarinski zaliv). Pronaena palata je sagraena oko 1300. godine
p. n. e. i to na temeima ranijih zgrada. U ovoj palati je pronaen arhiv sa
tablicama lineara B, koji se nalazi levo od glavnog ulaza. Palata je obuhvatala
poseban vinski podrum, pa qak i kupatilo sa kadom. Ona je, takoe, sadrala
megaron, dvoranu za prijem stranih izaslanika. Megaron je u sredixtu imao
11

neku vrstu dimaka, qija je osnova bila izgraena od drveta, a cev od gline.
Utvreno je da je zgrada izgorela krajem XIII veka p. n. e. Stanovnici palate
urno su je napustili i kasnije je celo to mesto opustelo. Tako su se ostaci
izgorelog dvorca oquvali netaknuti.
Kako je teritorija mikenskog sveta bila je podeena na vixe kraevstva, Pilos
je bio prestonica jednog od tih kraevstva. Na osnovu toponima, pronaenih
na ploqicama, ,,o-ru-ma-to7 i ,,pi-sa, kao i na osnovu kataloga brodova, u kome
Homer mesto Gaz podrazumeva u okviru Pilskog kraevstva, u prvo vreme se
smatralo da je severna granica Pilskog kraevstva reka Alfej (Elida), koja
se nalazila nedaleko od Olimpije8 . Meutim, danas je usvojeno mixee da
Pilsko kraevstvo nije obuhvatalo tako veliku teritoriju. Qedvik, paivijim
istraivaem, doxao je do zakuqka da je severna granica Pilskog kraevstva
bila reka Neda, koja se nalazi iznad Kiparisije, a istoqna reka Nedon, koja je
na tablicama posvedoqena kao ,,nedwon.
U odnosu na prestonicu Pil, Pilsko kraevstvo se delilo na:
Onostranu provinciju (istok) sa centrom Leukotoron. Naziv na dokumentima je ,,pera (onostrana) okoraija.
Ovostranu provinciju (zapad). Naziv na dokumentima je ,,devero (ovostrana) okoraija.
Provincije deli planinski venac Egalej.
2.2.2.2. Knosos
Palata na Knosu bila je sagraena na breuku niem od okoline. To
je upadiva razlika izmeu mikenskih i minojskih mesta; Mikeani su insistirali na dominirajuim poloajima, svakako iz stratexkih razloga. Kritski
Minojci izabrali su prijatna i pogodna mesta, a Mikeani sa kopna, u XV veku
p. n. e., samo su preuzeli Knos, unekoliko ga modifikujui.
Knososko kraevstvo obuhvatalo je okrug grada Knososa, ravnicu Mesaru 9 , prostor istoqno od Festosa i brda Dikte. Dakle, pod upravom Knososa bio je centralni deo ostrva. Na istoku granica je bila Hijarepeti.

2.2.3. Kue trgovaca

Godine 1950/1952. pronaene su privatne kue bogataxa, koje potiqu iz
XIV/XIII veka p. n. e., a koje su se nalazile izvan mikenskih odbrambenih zidina.
U kuama su naeni, pored ostalog, pitosi10 i ploqice sa znacima lineara B.
To je prvi sluqaj da se pisane ploqice nau u jednoj graanskoj kui, a ne u
palati. Treba pomenuti ,,kuu pitosa, ,,kuu sfingi (ploqice od slonovaqe),
,,kuu xtitova i ,,zapadnu kuu.
Literatura:
T. V. Blavatskaj, Mikena, Stara Grqka, Sarajevo 1959.
Dragoslav Srejovi, Aleksandrina Cermanovi-Kuzmanovi, Reqnik
grqke i rimske mitologije, Beograd 19893.
H. W. Janson, Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnosti
od praistorije do danas, prevela Olga Xafarik, Prosveta, Beograd
199410.
. Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.
7

Qedvik je prvo smatrao da je to planina Erumant, koja se nalazila severno od Alfeja.

U Olimpiji je bio podignut quveni Zevsov hram.
9
Na tablicama je posvedoqena pod imenom ,,dava. Bila je poznata po proizvodi pxenice.
10
Pitosi su veliki sudovi sa glinenim qepovima u kojima je odlagana roba
8

12

2. 3.

PERIODIZACIJA

1. ranomikenski period do XVII veka p. n. e.; zapaen je uticaj Krita,

Egipta, Male Azije; palate.
2. sredemikenski period od XVII do XV veka p. n. e.; eolosko-ahajski
uticaj; kubasti grobovi.
3. kasnomikenski period od XIV do XIII veka p. n. e.; relativno samostalna; palate, atrejeva riznica.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 4.

PISMO

U periodu od 1450. do 1200. p. n. e. na prostoru mikenskog sveta koristilo se pismo nazvano linear B, koje je dexifrovao arhitekta Majkl Ventris
uz pomo ona Qedvika.
Nauqnici, susrevxi se sa linearom B, doxli su do zakuqka da je to pismo,
poxto je pronaeni broj znakova bio suvixe veliki da bi bilo fonetsko, slogovno pismo. Dae je nauqnike muqilo pitae jezika pisma: jezik Pelazga,
kritski, lidijski, likijski, etrurski? Ventris je 1952. godine izneo pretpostavku da je u pitau grqko pismo. Uz pomo kiparskog slogovnog pisma proqitao je desetak grqkih reqi i to imena gradova: Knosos, Pilos... Do danas
vei deo pisma je dexifrovan i otkriveno je devedeset znakova: za slogove, za
odvajae, za brojeve i skraenice (ideogrami). Meutim, i dae istraivaqe
brine istinitost podataka koje nam tablice pruaju. Tablice se mogu krivo
protumaqiti bilo zbog grexaka tadaxih pisara, bilo zbog fragmentarnosti
saquvanih tablica, bilo zbog qienice da tablice potiqu iz posledih godina
palata, bilo zbog toga xto pismo nije u potpunosti dexirovano. Jox uvek je
neizvesno da li je linear B varijanta lineara A prilagoen grqkom jeziku 11
ili je pak linear B nastao iz jednog prapisma sa teritorije kopnene Grqke, koje
je izgubeno.
Literatura:
Petar Hr. Ilievski, Predgovor, Mikenski svet, Beograd 1980.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 5.

NOSIOCI

MIKENSKE

CIVILIZACIJE

Danas se u direktnoj vezi sa dexifrovaem linearnog pisma B ustalilo

mixee da su nosioci mikenske kulture bili Ahajci. Texko je verovati da bi
nosioci drugog jezika hteli da svoje dokumente saquvaju na grqkom. Na tablicama su posvedoqena grqka imena muxkaraca i ena. Ahajci nisu bili samo
pripadnici elite, ve i seaci, xto potvruje podatak sa knososkih tablica da
su seaci svojim ivotiama davali grqka imena.
Na osnovu arheoloxkih otkria je utvreno da od XXI veka p. n. e. na prostor
Grqke upada ratoboran narod, koji je posedovao koe, mae od onih koje mi danas
gajimo, i karakteristiqnu vrstu grnqarije. Ovaj narod se naselio, moda prvo
u centralnoj Grqkoj i na severu Peloponeza, i mexaem sa indigenim narodima
11

naime, pismo su sa Krita preneli kritski pisari po velikoj erupciji vulkana na

Teri, xto je za posledicu imalo unixtee kritske flote i poqetak opadaa kritske
civilizacije.

13

stvorio grqki jezik. Prema grqkoj tradiciji ta novodoxla plemena bili su

Ahajci.
Do XV veka p. n. e. minojska civilizacija doivava svoj procvat i minojski
uticaj na prostor kontinentalne Grqke bio je vrlo izraen. Mada Evans tvrdi,
malo je verovatno da je u pitau bilo vojno osvajae. Stanovnici kopna, koji se
u ovo vreme ve mogu nazvati Grcima, bili su uvek ratoborni, dok su Minojci
bili mae-vixe miroubiv narod.
U vreme kada Minojska civilizacija poqie da opada, kontinentalna Grqka bila
je domovina naprednog grqkog druxtva, koje nazivamo mikenskim.
Oko XIV veka p. n. e., po svoj prilici velika grupa Ahajaca preselila se na
Krit i na obalu Male Azije.

2.5.1. Ahajci u hetskim i egipatskim izvorima

Narod Ahajaca, kao nosioc mikenske kulture, bio je samo jedan od brojnih i monih naroda na prostoru istoqnog Mediterana. U XV/XIV veku p. n.
e. Hetsko carstvo bilo je na vrhuncu svoje moi.
Heti su imali obiqaj da belee one vojne i diplomatske dogaaje koji su bili od
interesa za ih. Na glinenim tablicama, pronaenih u Bogazkeji, a koje potiqu
iz XIV veka p. n. e., saquvano je pismo hetskog cara Murxilixa II (1350 - 1320),
koji, radi borbe protiv ueza, u pomo zove vladare Ahhiyava (Ahaje?) i Lazpa
(Lezbosa?). Naime, u pomo zove brata po imenu Tavakavalaxa, koji je bio kra
Ayavalash (Ahajaca?), i brata kraa Ahhiyava (Ahaje?). Titula ,,brat sobom je
nosila izvesno uvaavae. Prema jednom pismu iz 1300. godine hetski car
kraa Ahijave izjednaqava po rangu sa vladarima Egipta, Vavilona i Asirije.
Na osnovu prouqavaa hetskih dokumenata jedna grupa nauqnika smatra da su
postojala dva ahajska kraa. Hamond tvrdi da je jedan kra bio vladar Ahajaca
na prostoru kontinentalne Grqke, dok je drugi (Tavakavalax) bio samo voa
grupe Ahajaca, koja je nastaivala prostor Male Azije. U prilog ovoj teoriji
ide Herodotov podatak da su se nekadaxi stanovnici Pamfilije i Kilikije
nazivali Hyp-akhaioi (VII, 9).
Kra Ahajaca u prvo vreme nije bio potpuno nezavistan. Na osnovu tablica
znamo da je u jednom mestu uz granice Hetskog carstva (jz. deo srede Male
Azije) postojao kra Ahajaca qija je vlast bila, u stvari, dar hetskog cara.
Iako su bili podreeni, Ahajci su, nasuprot nezadovostvu hetskog dvora, na
svoje teritorije primali ,,sluge, koje nisu bile odane caru.
Geografske odrednice carstva Ahijava nisu jasno date na tablicama. J. Finli,
nasuprot Hamondu, smatra da se to carstvo nalazilo na Rodosu. Pojedini istraivaqi dre da se carstvo Ahijava nalazilo na obalama Male Azije, u Milevandi (Milet). I na Rodosu i na obalama Male Azije posvedoqeni su predmeti
mikenske izraevine, tolosi, kao i mikenska trgovaqka uporixta. U sluqaju da
prihvatimo iznesenu pretpostavku da je carstvo Ahijava u stvari carstvo Ahajaca, bilo da se misli na prostor kontinentalne Grqke, bilo na prostor Male
Azije, onda su hetski izvori prvi dokumenti koji svedoqe o Ahajcima.
Hetski dokumenti druge polovine XIII veka p. n. e. svedoqe da Attarissyas, vladar
Ahijave, ugroava Kariju i pustoxi Kipar. Ovog Attarissyas-a pojedini istraivaqi identifikuju kao Atreja, kraa Mikene i oca Agamemnona, koji je
opseo Troju oko 1200. p. n. e. Treba pomenuti da su svoja trgovaqka uporixta
Mikeani imali na jugu i istoku Kipra. Na tablicama lineara B qak je posvedoqen pojam ,,kuprios, koji po svoj prilici odgovara reqi ,,Kipranin.
Egipatska svedoqanstva XIV i XIII veka p. n. e. pruaju imena mnogih
egejskih naroda. Pored ostalog imena koja su identifikovana kao Dardanci i
Ilioi, koji se u Homerovim epovima pomiu kao stanovnici Troje.
Tridesetih godina XIII veka p. n. e. prostor Delte ugroavaju tzv. narodi sa
mora. U egipatskim izvorima, pored ostalih pomiu se Akaiwasha, koje danas
14

prepoznajemo kao Ahajci.

Literatura:
T. V. Blavatskaj, Mikena, Stara Grqka, Sarajevo 1959.
. Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980.
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 B. C., Oxford 1959.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 6.

SOCIJALNA

STRUKTURA

Teritorija mikenskog sveta bila je podeena na vixe kraevstva. Na

qelu jednog kraevstva nalazio se kra, tzv. wanaka (qitamo vanaks). Kasnije,
kod Homera, nalazimo ime anax, titula koju nose kraevi, npr. Agamemnon anax
kra udi. Ovu titulu Homer koristi i da bi oznaqio ugledne ude, npr.
za Tiresiju, koji je bio veoma ceeni tebanski prorok.
Eheravo je moda ime jednog vanaksa (kraa). To ime nalazi se prvo na spisku
darova Posejdonu i egovi darovi su najvei. Pojedine tablice svedoqe o
imau, velikom bogatstvu Eheravoa. Kao primer moemo navesti veliko zasaeno imae ,,sa-ra-pe-do, koje se nalazilo pod egovom vlaxu.
Sledea u hijerarhiji je titula ,,lavaget. Pretpostava se da su tu titulu nosili voe naroda. U Pilosu mogu lavaget je bio izvesni Velanej. Istraivaqi su doxli do tog zakuqka prouqavajui sadraj tablica: Velanej
je imao zanatlije u slubi, stada, a egov prilog u itu je bio po kvantitetu
jednak kraevskom prilogu darova Posejdonu.
Zemixni posedi su se nazivali ,,temenosi.
U ovom periodu postoji titula ,,basileus, koja oznaqava samo vou jedne grupe.
Oko kraa se nalazi dvorska vlastela, tzv. hequetai ili ,,pratioci. Oni
omoguavaju krau da nametne vlast nad ostalima. Na tablicama uz pojam toqkova borbenih kola nalazi se pridev izveden iz imena pratioca. Ova qienica
navodi na zakuqak da su ovi pratioci bili i neka vrsta telohranitea. Institucija pratioca poznata je i kasnije. U staroj Grqkoj postojali su tzv. philoi,
koji su predstavali uzak krug prijatea oko kraa, a u starom Rimu su postojali tzv. comites.
Pored vlastele, koja qini dvor, postoje i krupni zemoposednici. Ona je davala
kadrove za lokalnu administraciju van prestonice. Ove dve gore klase sluile
su i korisnom ciu da jedna drugoj budu kontrola. Zemoposednici su kontrolisali kraa da ne da maha svojoj samovoi, a dvor je kontrolisao zemoposednike da se ne odmetnu od centralne vlasti.
,,Telestai su krupni zemoposednici vezani za religijsku sferu.
Pilsko kraevstvo je bilo podeeno na 16 administrativnih okruga, na qelu
svakog od tih okruga stajao je guverner po imenu ,,ko-re-te i izaslanik (zamenik
guvernera) zvani ,,po-ro-ko-re-te. Uloga ove dvojice, bilo je, pored ostalog,
sakupae poreza. Sa tablica se zna da su korete i prokorete imali pravo na
vanredan porez u bronzi, zlatu...
Postoji titula ,,damokoro. Koja funkcija odgovara ovoj tituli nije poznato.
Poznato je da ju je imenovao kra. Ova req izvedena je iz termina ,,damos, xto
znaqi okrug.
Na tablicama se pojavuje termin ,,sluge bogova. Neizvesno je da li je to bilo
zavisno ili nezavisno stanovnixtvo.
Robove ima i aristokratija i sredi sloj stanovnixtva. Da je kra imao robove
zna se sa tablica administrativnog karaktera. U Pilosu je tri qetvrtine ena
sa decom radilo na proizvodi tkanina. Izdravani su od strane palate. Na
osnovu toponima uz imena robia, moe se odrediti odakle su robovi dolazili:
Lemnos, Zefir, Milet...
15

! (Hijerarhija stanovnixtva: kra, aristokratija (dvorska vlastela, krupni

zemoposednici, svextenici), radni narod (vojnici, trgovci, zanatlije, slobodni
seaci) i zavisno stanovnixtvo (zavisni seaci, robovi).)
Literatura:
. Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 7.

PRIVREDNI

IVOT

MIKENSKE

EPOHE

2.7.1. Pooprivreda
2.7.1.1. itarice
Jedan od glavnih naqina privreivaa u mikenskom svetu bila je zemorada. Na osnovu arheoloxkih nalaza, kostiju ivotia i ugenisanog semena,
moe se zakuqiti kakva je ishrana mikenskog stanovnixtva bila. Meutim,
ovakvi nalazi su retki, te se moramo osloniti na dokumentovane podatke, tablice
sa linearom B. Treba imati na umu da su tablice pre svega pisane da budu od
interesa za kraa.
O pooprivrednim kulturama saznajemo zahvaujui spiskovima za porez i spiskovima za sledovae. Postojao je jedan ideogram koji je oznaqavao itarice.
Istraivaqi su utvrdili da su Mikeani od itarica gajili pxenicu i jeqam.
Prilikom sledovaa jedna vrsta se uvek davala dvostruko vixe no druga. Kako
postoji samo jedan ideogram, danas je neizvesno koja se vrsta vixe davala.
Zemixni posedi mereni su koliqinom semena. Tablica, koja svedoqi o okrugu
Sfagijanes12 , prua podatke o raspodeli zeme. Naime, navode se imena zakupaca. Na osnovu te tablice i sredovekovnog izvora Domesday book iz 1086.
godine, utvreno je da postoje dva zemixna poseda ,,kotona kitimena i ,,kotona
kekemena. Kitimena je u privatnom posedu, npr. plemia ili zakupaca, a kekemena je dravna zema pod upravom ,,damosa, kolektivnog tela jednog okruga.
Postojao je i spisak onih, tzv. ,,sluge boanstva, koji su drali dravnu
zemu, a ujedno su bili i zakupci privatne zeme. Jedan od najveih poseda
drala je svextenica Erita. Poxto su sva ta imaa popisana na tablicama,
kra je znaqi bio zainteresovan za ih, iako se nigde kra ne pomie kao vlasnik.
2.7.1.2. Zaqini
Pored itarica, gaje se i zaqini. Koriste se za ishranu i pravee
aromatiqnih ua. Posvedoqeni su kim, kopar, susam, phoinikion, nana, xafran i
dr.
2.7.1.3. Masline
Gajee maslina nije bio lak posao zbog razlike u prinosu iz godine
u godinu. Gajile su se na Kritu. Preraene, mogle su se koristiti za osvetavae, prae, kuvae.
2.7.1.4. Smokve
12

gde se nalazila palata Pilos

16

Drugo popularno voe na Kritu su smokve. ,,Opisukos je bio nadzornik

nad gajeem smokava. One su se koristile za sledovae.
2.7.1.5. Vinova loza
U mikenskom svetu naroqita paa bila je posveena gajeu groa.
Od groa se pravilo vino, koje se potom izvozilo. Domaem stanovnixtvu kra
je izdavao vino samo u malim koliqinama. Vino je bilo zaxtieno posebnim
peqatima. Najqexe u okviru darova boanstvima, darovani su med, ito, vino
i maslinovo ue.
2.7.1.6. Pqelarstvo
Kod Mikeana nalazimo podatke o pqelarstvu. Na tablicama lineara
B dexifrovana je req koja odgovara pojmu med. Postojali su posebni qinovnici
za proizvodu meda, tzv. ,,meridamate.
2.7.1.7. Stoka
U mikenskom svetu bilo je razvijeno stoqarstvo. Treba pomenuti, pre
svega, koogojstvo. Mikeani su gajili male koe, sliqne ponijima.
Da su gajili volove, potvruje podatak sa tablica da svaki od 16 okruga Pilskog
kraevstva mora dati palati izvesnu koliqinu goveih koa.
800 tablica svedoqi da su Mikeani raspolagali velikim stadima ovaca. Na
tablicama iz Pilosa pre imena stada, stajalo je liqno ime u genitivu. Prvo se
smatralo da se ime odnosi na pastira. Meutim, kako podatak obuhvata stada
raxtrkana po qitavom kraevstvu, doxlo se do zakuqka da ime pripada kakvom
aristokrati, kome je kra dao koncesiju na quvae ovaca. Kako na tablicama sa
Krita ne postoji ova imenica u genitivu, stada su verovatno pripadala krau.
Broj ovnova je bio jednak broju ovaca. Naime, kako je za priplod bio potreban
samo mali broj, ovnovi su bili kastrirani, a uzgajani su radi dobre vune.
Takoe su gajene koze, qiji su se rogovi koristili za izradu luka, kao i svie,
koje su rtvovane kao dar boanstvu.
U mikenskom svetu je bio razvijen lov. Na jednom peharu, pronaenom u grobnici
u Vafiju, predstaven je lov na bikove. Mnoge freske svedoqe o lovu xto samo
potvruje da su Mikeani dosta polagali na ovu vrstu rekreacije.
Sigurno je postojao i ribolov, ali on nije bio naroqito razvijen.

2.7.2. Industrija
2.7.2.1. Metali
U upotrebi je bilo pet metala: zlato, srebro, olovo, bakar i kalaj.
Bakar su Mikeani uvozili iz Male Azije i sa Kipra. Kalaj su uvozili iz
Male Azije. Pojedini istraivaqi tvrde da su Mikeani kalaj dobavali sa
prostora danaxe Britanije, Qexke i Italije. Mikeani su poznavali tehniku
dobijaa bronze. Takoe znaju za gvoe, koga je bilo u malim koliqinama, a
koji se uvozio iz Azije. Posvedoqeni su brojni predmeti od srebra, ali na
tablicama pomiu se samo toqkovi bornih kola optoqeni srebrom. Zlato se
koristi kao dekorativni element, ali i kao posrednik za nabavku oruja. Olovo
se koristilo za pravee figurica, koje su se mogle bojiti. Kuglice od olova
su pronaene u Tebi.
2.7.2.2. Tekstilna industrija
17

U mikenskom svetu bila je razvijena tekstilna industrija. Dok su jedni

gradovi bili zadueni za pravee dekorativnih elemenata, drugi su pravili
tkanine od vune i lana. Pilski kra je imao 600 robia sa decom, gde se 3/4
bavilo proizvodom tkanine. Ove tkanine, koje su bile retke i veoma ceene,
su izvoene us strane zeme.

2.7.3. Trgovina
Razvoj trgovine mikenske civilizacije omoguio je vixak proizvoda.
Ove proizvode Mikeani ne akumuliraju, ve ih razmeuju sa potrebnim sirovinama iz drugih zemaa. Mikeani su bili u mogunosti da izvoze predmete od
bronze. Samo u Pilosu je radilo 400 kovaqa. Veliki broj proizvoda koji kovaqi proizvedu premaxivao je potrebe jednog kraevstva, te se vixak izvozio.
Izvozilo se i maslinovo ue, koje se u velikim koliqinama proizvodilo na
Kritu, kao i lan, qiji je centar proizvode bila Ovostrana provincija.
Danas se vodi rasprava oko pitaa postojaa trgovaqke klase u mikenskom svetu.
Iako kue, izvan zidina mikenske palate, nazivamo kuama trgovaca uem, na
glinenim tablicama lineara B nije posvedoqen termin koji moe odgovarati pojmu ,,trgovac (nasuprot dokumentima iz arhiva Bliskog istoka, u kojim postoji
termin koji odgovara pojmu ,,trgovac). Takoe nije posvedoqen ni posrednik u
procesu razmene novac.
Glavni centri razmene mikenskog sveta bili su Egipat, Sirija i Mala Azija.
U XV veku Egipat je bio na vrhuncu svoje moi. Upravao je Palestinom i Sirijom. Kipar je bio pod egovom politiqkom dominacijom, a Heti su poxtovali
egovu snagu. Mikeani su odravali trgovaqke veze sa Egiptom. U Egipat
izvoze vino, maslinovo ue, purpurne tkanine; iz Egipta, pak, uvoze dragocene
metale, slonovaqu i papirus, koji su koristili za pravee jedara i konopca.
Oko 1450. godine p. n. e. Mikeani od Minojaca preuzimaju ekonomsku prevlast na moru. Mikenska grnqarija pronaena je na Melosu, Teri i Rodosu.
Na Rodosu, u blizini minojskog grada Trijada, pronaeno je jedno mikensko
nasee. Svoja trgovaqka uporixta Mikeani su imali na jugu i istoku Kipra.
Na tablicama je posvedoqen pojam ,,kuprios, koji po svoj prilici odgovara reqi
,,Kipranin. Sa prostora Kipra, Mikeani su uvozili bakar. U gradovima
Kilikije pronaeni su ostaci mikenske kulture, a u Miletu i Halikarnasu
pronaene su grobnice tipa mikenskih. Trgovaqka uporixta, kao i predmeti
mikenske izrade, pronaeni su u Ugaritu i Siriji. Preko Ugarita dolaze u
vezu i sa Mesopotamijom.
Godine 1400. p. n. e. Mikeani preuzimaju od Kriana i trgovinu sa Palestinom, Fenikijom, Trojom VII A. Od Sporada, predmeti mikenske izrade naeni
su samo na Delosu. Izgleda da Sporadi nisu predstavali trgovaqku liniju
Mikeana. Mikenski predmeti i tolosi pronaeni su i u Sirakuzi, Italiji,
Siciliji.
Literatura:
. Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 8.

VOJSKA

MIKENSKOG

SVETA

2.8.1. Oruje
Nijedan dokument ne pomie postojae vojske, mada postoje spiskovi
udi odreenih za vojne i pomorske dunosti. U mikenskim grobnicama u Dendri (Argolida) i Knosu (Krit) pronaene su kacige i dugi bronzani oklopi.
18

U mikenskoj umetnosti ima mnogo slika xtitova, koji su oqigledno praveni

od govee koe i pojaqani metalnim ispupqeima. Mikenska borna kola predstavena su na mnogim knoskim tablicama i qesto se mogu videti na umetniqkim
slikama, i to na freskama, kao xto je, na primer, pilska slika dvojice ratnika
na kolima, a isto tako i na mnogobrojnim scenama na vazama. Pronaeni kosturi koa pokazuju da je rasa koa koja je tada bila poznata u Grqkoj bila veoma
mala i texko da je bila vea od xetlandskih ponija. O postojau bornih kola
svedoqe i pilske tablice, na kojima su navedeni toqkovi bornih kola. Scene u
umetniqkim delima pokazuju upotrebu texkog kopa. U Mideji (Dendra) u jednom tolosu je pronaeno oruje: qetiri maqa, noevi i vrhovi od kopaa. Mada
se na pronaenim tablicama ne pomie oruje, to ne treba shvatiti kao dokaz
da su Mikeani bili miroubiv narod.

2.8.2. Vojna organizacija

Na pilskim tablicama pomiu se veslaqi. Zbog malog broja navedenih
vojnika, pretpostava se da je to bila samo obalska straa, osmatraqka sluba.
Ipak, to je dovono da pretpostavimo da su Mikeani imali flotu.
Mikensko druxtvo je bilo sigurno od napada sa kopna. Naime, ako bi neprijate rexio da napadne kraevstva mikenskog sveta, prvo je trebao da se suoqi
sa brojnim narodima koji su okruivali teritoriju mikenskog sveta. Uz to
mikenske prestonice su bile dobro utvrene i quvali su ih najmae tri odreda
vojnika. Mikeane je bilo najlakxe napasti sa mora. Stoga su Mikeani obalu
podelili na deset sektora, od severa prema jugu, sa odreenim brojem vojnika.
Raspored vojske po sektorima nije bio ravnomeran. Na kriznim podruqjima je
bilo postaveno vixe vojnika i dva pratioca poznto je ime (moda titula)
jednog pratioca ,,Etiokle. Ovi posledi su najverovatnije bile vojskovoe.
Najvixe pratioca bilo je u sektorima VII i VIII, na podruqju Navarinskog zaliva, kao i na obali severno od zaliva. Zbog pristanixta Vojdokilija, to je
bilo stratexki najnesigurnije mesto. Maa koncentracija pratioca bila je na
II sektoru, na podruqju zavrxetka reke Kiparisije.
Literatura:
. Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 9.

RELIGIJA

Prouqavaem pronaenih tablica sa linearom B utvreno je da se panteon olimpijskih bogova poqeo stvarati jox u mikensko doba. Po tradiciji
postoji dvanaest olimpijskih bogova: Zevs, Posejdon, Hermes, Arej, Apolon,
Hefajst, Dionis, Hera, Artemida, Afrodita, Atina i Demetra. Demetra je,
verovatno, kasnije uxla u ovu grupu, a u poqetku je bila hipostasa bogie
Zeme.
Oni istraivaqi koji ele da o religiji Mikeana saznaju vixe uz pomo
tablica sa linearom B, naii e na brojne texkoe. Naime, ne postoje teoloxki
tekstovi niti himne. Bogovi se javaju samo kao primaoci nekih zaliha, koje
im daju administratori palata. Oni qak ne pixu ime boga na neki specijalan
naqin, te su istraivaqi u nedoumici pripada li navedeno ime qoveku ili bogu.
Na knososkoj tablici V2 proqitana su sledea imena bogova: Atina gospodarica,
Arej, Apolon i Posejdon.
Tablica Tn316 predstava belexku o velikom religijskom obredu u Pilu. Naime, obred se odigravao u pilskom okrugu Sfagijanes, u kome se nalazila palata.
Qedvik locira Sfagijanes blizu danaxeg mesta Hora, na severu od palate.
19

Na tablici navedena su imena boanstva, a potom darovi. Tako znamo da su

bogovima darovane zlatne posude i udske rtve. Kada je u pitau ensko
boanstvo darovana je ena, a kada je u pitau muxko boanstvo, onda je darovan
muxkarac.
Kao jedno od boanstava na tablici Tn316 pomie se Potnija (Za) Potniju:
jedna zlatna posuda, jedna ena. Potnija je req indoevropskog porekla i prevodi se kao gospoa, gospodarica, kraica. Pod ovim oblikom Potniai Grci su podrazumevali Demetru i enu ker Persefonu, koja je bila gospodarica Hada. Po
svoj prilici Potnija je bila vezana za kult Majke Zeme. Jedna od interesantnih crta mikenske Potnije je da se pridev izveden iz enog imena upotrebavao
da se ime oznaqe stada ovaca u Knososu i kovaqi bronze u Pilu. Oni su,
verovatno, dodeeni bogii da obezbede prihode za ene svetie i sluge.
Od krupnijih figura klasiqnog panteona na tablici Tn316 se pomiu Zevs,
Hera, Hermes i Demetra, u sluqaju da sa om identifikujemo Potniju.
Boanstva se pomiu i na tablicama koje svedoqe o dodeivau itarica,
mirisnih ua, meda i vune. Treba pomenuti da je ovde Posejdon bio najvanije
boanstvo. Naime, egov deo je uvek bio daleko najvei.
Nisu naeni nikakvi tragovi mikenske hramovne arhitekture ako je
uopxte postojala. Nisu nam poznate ni kamene skulpture kao kultske figure.
U mikenskom druxtvu bilo je omieno verovae u zagrobni ivot. Kao uspomena
na to ostale su mikenske grobnice.
Literatura:
. Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980.
T. V. Blavatskaj, Mikena, Stara Grqka, Sarajevo 1959.
H. W. Janson, Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnosti
od praistorije do danas, prevela Olga Xafarik, Prosveta, Beograd
199410.

3.

TROJA

Oslaajui se na Homerove spevove Ilijadu i Odiseju 1868. godine na

bregu Hisarlik Hajnrih Xliman otkrio je Troju. Do danas je otkriveno devet
slojeva Troje. Xliman je smatrao da je Troja II, u stvari, Prijamova Troja. U
drugoj polovini III milenijuma p. n. e. na razvalinama Troje I, koja je nestala
u poaru, niklo je novo bogatije nasee, zaxtieno jakim zidovima, Troja II.
O bogatstvu tog grada svedoqi quveni depo naen u Troji, koga je Xliman,
verujui da je Troja II u stvari ,,homerska Troja, nazvao Prijamovim blagom.
Pored ostalog, tu je pronaeno vixe od 8000 sitnih predmeta od zlata.
Derpfeld, Xlimanov pomonik od 1879., utvrdio je da je Troja VI Prijamova
Troja. Meutim, 1932. godine Karl Blegen iznosi pretpostavku da, poxto je
Troja VI nastradala u zemotresu, Troja VIIa mora biti Troja iz homerskih
epova.
U XIV veku p. n. e. Troja VI je bila znaqajani politiqki i kulturni centar egejskog sveta. Hamond smatra da je ovaj grad osnovao narod srodan stanovnixtvu
kontinentalne Grqke. Dokaz tome jeste qienica da je narod Troje VI izgradio megaronski tip tvrave, koju je utvrdio bedemima. Troja VI raspolagala
je solidnim bogatstvom. Odravala je trgovaqke veze sa gradovima mikenskog
sveta. Grad je unixten u zemotresu, ali je nedugo zatim obnoven kao Troja
VIIa.
Troja VI i Troja VIIa za svoje bogatstvo treba da zahvale, pre svega, povonom
stratexkom poloaju. Troja je kontrolisala Helespont. Predstavala je vezu
izmeu Evrope i Azije. Na osnovu arheoloxkih otkria utvreno je da je Troja
VIIa unixtena u invaziji. Mada je grad obnoven (Troja VIIb), on nikada vixe
nije povratio svoj nekadaxi sjaj.
20

Blegen smatra da je Troja VIIa razorena oko 1250. godine p. n. e. Finli datuje
pad Troje oko 1190. godine p. n. e.; vreme kada su razoreni Pilos i Mikena.
Ako je ova godina u pitau, onda osvajaqi Troje ne mogu biti Ahajci, jer se teritorija kopnene Grqke ve nalazi u krizi. Postava se pitae,: ,,ko je, onda,
razorio Troju?. Finli smatra da je to tzv. narod sa mora, koji je odgovoran
i za ruxee Hetskog carstva na prelazu iz XIII u XII vek p. n. e. Ahajci su se
moda pridruili, ali samo kao paqkaxi. Da su Ahajci imali obiqaj uqestvovati u paqkaxkim pohodima svedoqi i jedan egipatski dokument iz vremena vladavine Merneptaha (1236 - 1223). U petoj godini vladavine ovog faraona, Egipat su napali Libijci. Meu saveznicima Libijaca pomie se narod Akavaxa
(Akaiwasha), koje su nauqnici identifikovali sa Ahajcima. Egipani su se uspeli odbraniti. Na freskama narod Akavaxa, predstaven meu zarobenicima,
prikazan je kao obrezan. Da li su se Grci obrezivali u XIII veku p. n. e., danas
nije poznato. Mahom, nauqnici se ne slau sa Finlijevom teorijom, jer malo
je verovatno da jedan paqkaxki pohod moe ostaviti toliko traga na grqku
tradiciju.
Izgleda da su Troju zaista sruxili Grci oko 1270/1250. godine p. n. e. Zbog
qega je voen rat? Prema Homeru sve je to zbog jedne lepe ene Helene. Meutim,
istraivaqi ne idu tako daleko. Grci su ixli u paqkaxke pohode du obale
Male Azije i bili su upoznati sa bogatstvom Troje i sa qienicom da je bila
oslabena zemotresom. Grcima je potrebno jedno novo trgovaqko uporixte u
sz. delu Male Azije. Odluqili su se za Troju i bili su u mogunosti da je
osvoje, jer je en sused Hetsko carstvo u ovom periodu poqelo da slabi.
Literatura:
T. V. Blavatskaj, Troja, Stara Grqka, Sarajevo 1959.
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 B. C., Oxford 1959.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

21