Rimske terme

Rimske terme su bila javna kupatila u antikom Rimu. Veina rimskih gradova
je imala bar jednu takvu graevinu, koje su bile centar javnog ivota. Bogatiji
Rimljani su ih obino poseivali svakog dana, dok su siromaniji jednom
nedeljno.
Odlazak u javno kupatilo u Starom Rimu, predstavljalo je isto zadovoljstvo kao i
odlazak u pozorite ili na gladijatorske borbe. Posete kupatilu i priredbama su se
u Rimu plaale, ali su te cene bile skromne (za posetu kupatilu plaao se
jedan kvadrans, dakle najmanji kovani novac koji je postojao). Svi ljudi su imali
slobodan pristup na priredbu ili u kupatilo slobodni ljudi, robovi, ene, deca.
Najvei deo privatnog ivota provodio se na javnom mestu. Kupanje nije
predstavljalo samo higijenu, nego sloeno zadovoljstvo, kao kod nas danas
odlazak na plau. Ponekad su knjievnici u termama itali svoja dela, a retori
svoje govore.
Istraivanjima se ispostavilo da su terme na kraju postale ustanove za uivanje.
Od helenistilog perioda njihova funkcija nije samo omoguiti higijenu, ve i
iveti na poeljan nain. Najranija javna kupatila za koja se danas zna potiu iz
Pompeje i sagraena su poetkom 1. veka p. n. e. U kupatilima je od tada
postojalo i podzemno grejanje; vie nije bilo dovoljno grejati vodu u kadama i
bazenu, nego je narodu ponuen prostor u kome je bilo toplo. U to vreme, bez
obzira na zimu, ljudi su u kuama iveli u kaputu kao i u kui.
Sirotinja je dolazila da za koju paru ostane satima okruena raskoi koju joj je
darovala vlast, car ili neka druga ugledna linost. Pored sloenih instalacija za
toplu i hladnu vodu, postojala su etalita i tereni za sport i igru. Za ene su
postojala posebna javna kupatila. Inae u Rimu nije bilo bogate kue u kojoj
kupatilo ne zauzima vie naroito ureenih prostorija, s grejanjem ispod poda.

Nije bilo varoi bez barem jednog javnog kupatila, a ni bez vodovoda, koji
snabdeva vodom kupatilo i javne esme. Ono to pokazuje koliko su Rimljani
voleli javna kupatila je to to je Ciceron rekao da je gong koji je svakoga dana
najavljivao otvaranje javnih kupatila bio slai uhu od glasa nekog filozofa u
koli.