Виминацијум 1

Виминацијум
За чланак о зборнику радова, погледајте -{Viminacium}-.
Виминацијум (лат. -{Viminacium}-) је
археолошко налазиште у близини Старог
Костолца, 12 километара од Пожаревца.
Римски војни логор и град настао је у I и
трајао до почетка VII века. Био је један од
најзначајнијих легијских логора на
Дунаву, а извесно време и главни град
римске провинције Горње Мезије
(-{Moesie Superior}-), која је обухватала
највећи део Србије, северну Македонију и
део северозападне Бугарске.

Виминацијум

Историја
Под Хадријаном стекао је статус муниципија, града са високим
степеном аутономије који подразумева и независну градску управу
а за владавине Гордијана III постаје колонија римских грађана и
добија право на ковање локалног новца. У оквирима римске управе
био је то највећи статус који један град може да досегне. Овде је
211. године Септимије Север прогласио царем свога сина Каракалу.

Процењује се да је град имао 48 хиљада становника а у њему су

такође боравиле две легије, легија IV Флавија и легија VII
Клаудија.[1] Модел Виминацијума
Био је седиште епископа у 4. веку, а касније добија статус
митрополије. Први знани митрополит Виминацијума је митрополит Амант, који се помиње као учесник
Сабора у Сардици (данашња Софија) 343. године. Након најезде варвара (Авара и Хуна) под вођством Атиле
град је разорен 441. године. Обновљен је као погранично војно утврђење 535. године, за време владавине цара
Јустинијана I (527-565.) када и митрополија у Вимиинацијуму. Се доласком Словена на остацима
Виминацијума настаје насеље Браничево.
Виминацијум 2

Археолошка истраживања
Обимна археолошка истраживања започета су због изградње
термоелектране и површинског копа Дрмно, 1977. године, на простору
некропола, југозападно од каструма. Истраживања су дала изузетно богат и
значајан археолошки материјал. Пронађене су занатске радионице, у
оквирима којих су се налазиле пећи за печење опеке а град је такође
поседовао терме, које су биле главно састајалиште Римљана. У средишту
терми биле су просторије за масажу. Ископано је шест базена, у којима
понегде могу да се назру осликани зидови са цветним и животињскм
мотивима. Купатило је било парно а топао ваздух је циркулисао између новчић искован у Виминацијуму
стубића и загревао опеку испод подница док је вода стизала са извора у 243. године
слободном паду, акведуктом истраженим у дужини од десет километара.
Пронађене су и светиљке које су служиле за ноћно купање.

Ископан је Маузолеј, за који се претпоставља да је гробница цара Хостилијана, сина цара Трајана Деција, које
је боравио у Виминацијуму током 251. године. Хостелијан је дошао на престо после трагичне смрти његовог
оца Трајана и брата Херенија. Ни Хостелијан није дуго поживео, умро је вероватно од куге а сматра се да је да
је спаљен у Маузолеју. Пронађено је више гробница са изузетним фрескама. Две од њих су осликане фрескама
и потичу из доба паганства, што се закључује по декорацији флором и фауном живих боја, док је трећа
гробница украшена ликом девојке која је припадала вишим друштвеним слојевима, на шта упућују пронађени
делови златном бојом обрубљене хаљине. До сада је истражено више око 14.000 гробница, а
Фреско-сликарство је уз налазе гробница пружало значајне податке о почецима хришћанства на овим
просторима. Налаз гробница са Небеским јахачем и Христовим монограмом пружају идеју како се паганство
преображавало у хришћанство.
Откривена је Северна капија утврђења а постојале су још три, што указује на моћни систем. На целом
простору налазишта је пронађено и мноштво новчића а највише ипак у гробницама, у које су умрли полагани
са три крчага (за уље, вино, воду) и новчићем у устима - да Херону плате превоз на онај свет.
У 19. веку још су се јасно назирали обриси насеља, широке улице које се секу под правим углом, тргови,
позоришта, купатила, водовод и градски бедеми. Данас су остали само делови. Мермерне скулптуре, надгробне
плоче и саркофази, накит и посуђе из Виминацијума чувају се у Народним музејима у Београду и Пожаревцу.
У Виминацијуму је 2012. године откривена фигурина женског божанства стара око 4000 година. У питању је
близнакиња Кличевачког идола откривеног 1881. године.[2] Године 2013. је пронађен жртвеник посвећен
нимфама.[3]

Галерија слика

Макета града Остаци Виминацијума Остаци мајке и детета, Римска купатила

сахрањених заједно око 250.
године нове ере
Виминацијум 3

Види још
• Хостилијан
• Сирмијум
• Сингидунум
• Тврђава Диана
• Царичин Град
• Царска палата Шаркамен
• Медијана
• Ромулијана
• Трајанов мост
• Битке код Виминацијума

Референце
[1] Римски град каквог нема у Италији („Вечерње новости“, 20. септембар 2013) (http:/ / www. novosti. rs/ vesti/ turizam. 90.
html:454658-Viminacijum-Rimski-grad-kakvog-nema-u-Italiji)
[2] Сензационално откриће у Виминацијуму („Вечерње новости“, 17. октобар 2012) (http:/ / www. novosti. rs/ vesti/ naslovna/ aktuelno. 293.
html:401710-Senzacionalno-otkrice-u-Viminacijumu), Приступљено 14. 4. 2013.
[3] Виминацијум: Пронађен жртвеник посвећен нимфама („Вечерње новости“, 19. јул 2013) (http:/ / www. novosti. rs/ vesti/ naslovna/
reportaze/ aktuelno. 293. html:444874-Viminacijum-Pronadjen-zrtvenik-posvecen-nimfama)

Литература
• Регионална привредна комора Пожаревац, приредила др Радмила Новаковић Костић, 2005. година.
• Народни музеј Пожаревац — Виминацијум (http://www.museum-po.org.rs/viminacium.php)
• Званични сајт Виминацијума (http://www.viminacium.org.rs/index_html?language=srpski)

Спољашње везе
Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас да
унапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце на
одговарајућим местима.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

• „Дивљи“ археолози (http://www.nin.co.rs/2003-04/03/28156.html), Верица Микић, Нин бр. 2727, 3.

април 2003.
• „Римски град на Дунаву“ (http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.
html:278549-Rimski-grad-na-Dunavu), Саво Поповић, Вечерње новости, фељтон „Рим у Србији“, 5 наставак,
27. јул 2007.
• „Изненађења у Виминацијуму“ (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/64936/IZNENAĐENJA+
U+VIMINACIJUMU.html), В. Вучковић, Прес магазин, 12. мај 2009.
• „Откривен мамут у Виминацијуму“ (http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/
Otkriven-mamut-u-Viminacijumu.lt.html), С. Кораћ и С. М., Политика, тема дана, 4. јун 2009.
• „Панонска лука?“ (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:275720-Panonska-luka), Т. Марић, Вечерње
новости, култура, 8. јун 2009.
• „Виминацијум, драгуљ националне и светске баштине“ (http://www.jat.com/active/sr-latin/home/
main_menu/travel_info/jat_review/avgust_2009/viminacijum.html)Wikipedia:Linkrot, Златица Ивковић, Јат
ревија, август 2009.
• „Звездано небо за Виминацијум“ (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.
html:248238-Zvezdano-nebo---za-Viminacijum), Драган Матановић, Вечерње новости, култура, 15. август
Виминацијум 4

2009.
• „Виминацијум, најстарији археолошки локалитет у Србији“ (http://www.autobrief.com/content/16025/
Viminacijum_-najstariji-arheoloski-lokalitet-u-Srbiji), Мирјана Кнежевић, сајт Путујем. цом, 24. август 2009.
• „Виминацијум“ (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=927105), Време, број 1007, Тања Јовановић, 22.
април 2010.
• „Виминацијум ће обићи милиони туриста“ (http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/186984/
Viminacijum-ce-obici-milioni-turista), Светислав Марковић, Блиц, 28. април 2010.
• „Ново откриће у Виминацијуму“ (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.
html:290747-Novo-otkrice-u-Viminacijumu), Т. Марић, Вечерње новости, култура, 1. јул 2010.
• „Нова открића на Виминацијуму“ (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.
html:294153-Nova-otkrica-na-Viminacijumu), Д. Матовић, Вечерње новости, култура, 27. јул 2010.
• „Виминацијум као нови Помпеји“ (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.
html:296123-Viminacijum-kao-novi-Pompeji), М. Марковић. Вечерње новости, репортаже, 13. август 2010.
Article Sources and Contributors 5

Article Sources and Contributors

Виминацијум Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=9914191 Contributors: BokicaK, Brcha, ClaudiusGothicus, CrniBombarder!!!, Dilic, Djordjes, Dragandragan04, Dungodung,
Fendo99, FriedrickMILBarbarossa, Golija, Maduixa, Manojlo, Michaello, Nemanja.cirich, Pokrajac, Rajkitj, S.sanja, TheMiner, WhiteWriter, Јакша, Јованвб, Бормалагурски, Никола
Смоленски, Пера ложач, Свифт, Сербијана, 14 anonymous edits

Image Sources, Licenses and Contributors

Датотека:Viminacium camp légionnaire.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Viminacium_camp_légionnaire.jpg License: Public Domain Contributors: Pradigue
Датотека:Maketa Viminacijuma.JPG Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Maketa_Viminacijuma.JPG License: Creative Commons Attribution-Sharealike 3.0
Contributors: User:BokicaK
Датотека:Serbia 243 (Kostolac).gif Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Serbia_243_(Kostolac).gif License: Public Domain Contributors: Imperator Gordijana III
Слика:Археолошко налазиште Виминацијум 07.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Археолошко_налазиште_Виминацијум_07.jpg License: Creative
Commons Attribution-Sharealike 3.0 Contributors: User:Jeja.max
Слика:Viminatium.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Viminatium.jpg License: Creative Commons Attribution 2.5 Contributors: Neva Micheva
Слика:Skelet.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Skelet.jpg License: Creative Commons Attribution-Sharealike 3.0 Contributors: User:Nemanja.cirich
Слика:Rimska kupatila.JPG Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Rimska_kupatila.JPG License: Creative Commons Attribution-Sharealike 3.0 Contributors:
User:Jelena96
File:Broom icon.svg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Broom_icon.svg License: GNU General Public License Contributors: Bayo, Booyabazooka, Davepape,
Dcoetzee, Herbythyme, Ilmari Karonen, Javierme, Perhelion, Rocket000, TMg, The Evil IP address, 11 anonymous edits

Лиценца
Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0
//creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/