Priručnik Za Pisanje Prijedloga Projekata

PRIRU^NIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA
PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRU^NIK ZA EDUKATORE
SAVEZ
SAMOSTALNIH
SINDIKATA
SRBIJE
PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA

PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA
EU ZA IPA FONDOVE
Umesto predgovora
Pred Vama je Prirunik koji ima za cilj da vas upozna sa neophodnim koracima u procesu pripreme i podnoenja projekata u skladu sa tenderskim pravilima koje primenjuje Evropska unija.
Prirunik je nastao kao rezultat saradnje trenera Tima TRI Graanskih inicijativa i Saveza samostalnih sindikata Srbije u sprovoenju obuke za pripremu predloga projekata za konkurs JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU, koji finansira Evropska unija, realizuje Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, a sprovodi GOPA
Consultants, odran 8.i 9. februara 2010. godine. Realizovan je u okviru projekta SSSS-ISCOD
Jaanje institucija socijalnog dijaloga, a koji finansira panska agencija za razvoj meunarodne
saradnje (AECID).
Institut za razvoj saradnje UGT-a panije (ISCOD) potpisao je 19. maja 2008. godine projekat
Jaanje institucija socijalnog dijaloga sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost. Projekt je usmeren na osnaivanje sindikata i regulisanje trita rada, to sve vodi demokratskom razvoju i ukljuivanju u evropske integracije.
U ovom projektu aktivno e uestvovati Panevropsko regionalno vee (PERC), Svetska granska federacija slubenika u privatnim preduzeima (UNI), te Internacionala obrazovanja (EI). to se tie oblasti delovanja, SSS Srbije se opredelio za tri dimenzije: unapreenje sindikalnog obrazovanja (obrazovanje za socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i specijalizaciju za meunarodno
pravo); jaanje i ulogu sindikata u funkcionisanju trita rada i kreiranju politike zapoljavanja;
rad na jaanju faktora koji imaju uticaja na ira drutvena kretanja obrazovanje za mir i mirno
reavanje sporova.
Materijali korieni u pripremi i realizaciji navedene obuke zasnivaju se na viegodinjem iskustvu

trenera u neposrednom pisanju i sprovoenju projekata finansiranih od strane EU u sopstvenim
organizacijama, na produktima ranijih obuka i prirunicima koje su treneri pripremali povodom
drugih EU konkursa i za druge organizacije.
U priruniku je detaljno opisano na koji nain bi trebalo da se informiete o konkursima i potencijalnim mogunostima za finansiranje vae organizacije iz fondova EU, ta bi trebalo da radite
pre samog pisanja projekta kao i u toku pisanja projekta. Data su objanjenja Smernica i osnovna
pravila konkursa (ko moe da konkurie i pod kojim uslovima, ta su prihvatljivi a ta neprihvatljivi trokovi i drugo); predstavljena je dokumentacija za pripremu predloga projekata (aneksi A-E);
opisuje se procedura kompletiranja i dostave predloga projekta i podsea na najee greke u pripremi dokumentacije. Dokumenti su predstavljeni u njihovom originalnom obliku, odnosno praena je njihova zadata struktura, to je posebno vano imajui u vidu traeni stepen formalizma.
Posebno panju skreemo na uputstva iz PRAG prirunika (Praktini vodi za procedure sklapanja ugovora koji se finansiraju iz opteg budeta Evropskih zajednica u kontekstu spoljnih aktivnosti), kojim se nismo posebno bavili zbog njegove obimnosti, a koji moete prouiti na:
http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/practical_guide/documents/2008new_prag_final_en.pdf
PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE
Prilikom predstavljanja dokumenata, dati su praktini saveti i sugestije, primeri iz ivota i

objanjenja koja olakavaju razumevanje teksta. Zahvaljujemo se Bojani Bjelovi i Meunarodnom odeljenju SSSS koje je obezbedilo prevod aplikacionog formulara sa engleskog
na srpski jezik.
Prirunik je, pre svega, namenjen predstavnicima sindikata i prilagoen je zahtevima gore
navedenog konkursa. Meutim, ovaj Prirunik mogu da koriste i druge organizacije, odnosno Prirunik moe da se koristi i za druge programe koji se finansiraju iz fondova EU, naravno uvaavajui posebne zahteve svakog pojedinanog konkursa.
Koristimo priliku da skrenemo panju na irok spektar finansijskih mogunosti koje trenutno postoje u Srbiji iz fondova EU, a namenjeni su civilnom drutvu u irem smislu, pa tako i sindikatima kao socijalnim partnerima. Trenutno je u Srbiji aktivno vie programa finansiranih iz EU sredstava, meu kojima dajemo samo neke primere potencijalno zanimljive predstavnicima sindikata.
Donoenjem odluke da se svi pretpristupni fondovi zamene novim pretpristupnim instrumentom (Instrument for Pre-accession Assistance - IPA), Evropska komisija, zajedno sa
dravnom administracijom postaje nadlena institucija u upravljanju pretpristupnim fondovima EU za period 2007-2013. Novi Instrument za pretpristupnu pomo ima za cilj da
unapredi kapacitete dravne administracije, podstakne drutveno ekonomski razvoj i
odgovori potrebama procesa stabilizacije i pridruivanja.
IPA sadri ukupno pet specijalizovanih komponenti: a) pomo u procesu tranzicije i izgradnje institucija, b) prekogranina saradnja; c) regionalni razvoj; d) razvoj ljudskih resursa;
e) ruralni razvoj. Komponente 1 i 2 namenjene su zemljama potencijalnim kandidatima,
dok su komponente od 1. do 5 namenjene zemljama kandidatima. Republici Srbiji, kao i
drugim zemljama potencijalnim kandidatima za lanstvo u EU bie omogueno korienje sredstava iz fondova prve dve komponente. Takoe, mogue je iz sredstava prve komponente finansirati programe/projekte iz komponenti tri, etiri i pet. Razlog za podelu izmeu
kandidata i potencijalnih kandidata je manjak odgovarajuih kapaciteta u zemljama potencijalnim kandidatima za upravljanje svim komponentama. Zakljukom Vlade 05 Br: 1192821/2007 od 31. maja 2007. godine za nacionalnog IPA koordinatora (NIPAK) imenovan
je potpredsednik Vlade zaduzen za evropske integracije, dok je za Sekretarijat nacionalnog
IPA koordinatora odredjen Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoi Ministarstva finansija. S tim u vezi, Vlada RS je usvojila Akcioni Plan za programiranje IPA 2008. Finansijski okvir za IPA iznosi 11,468 milijardi evra, koliko e zemlje lanice Unije izdvojiti kao pomo u periodu od 2007. do 2013. godine. Vie o tome na :
http://ec.europa.eu/enlargement/how-does-it-work/financial-assistance/instrument-preaccession_en.htm ili na sajtu Kancelarije za Evropske integracije http://www.evropa.gov.rs
Za vie informacija o konkretnim programima, sugeriemo da konsultujete Vodi kroz
izvore finansiranja (www.gradjanske.org) u kojem su predstavljeni sledei programi:
Programi prekogranine saradnje (Cross border programmes) su instrument EU
namenjeni za pomo i promociju preko-granine saradnje van granica EU. Programi
su fokusirani na promovisanje odrivog socio-ekonomskog razvoja , zatitu ivotne
sredine, borbu protiv organizovanog kriminala, unapredjenje granine kontrole i promovisanju saradnje 'ljudi sa ljudima'. Programi imaju za cilj smanjenje razlike u stopi
razvijenosti izmeu regiona van granica EU i promovisanju socio-ekonomske sarad2
nje izmeu lokalnih zajednica kao i saradnju u oblasti kulture. Pozivi za projektne
predloge su u skladu sa pravilima programa EU za eksternu pomo. Ovi fondovi su
distribuirani kroz takozvane grant eme, mehanizme koji omoguavaju direktne
finansijske grantove korisnicima. Svaki projekat pojedinano ima odreene prioritete
i ogranienja koje treba uzeti u obzir prilikom apliciranja. Ministarstvo finansija,
odeljenje za prekograninu saradnju zaduena je institucija za koordinaciju i implementaciji programa, dok Delegacija Evropske komisije ima ugovornu nadlenost.
Lokalne kancelarije su otvorene za unapreenje kordinacije i aktivnosti na lokalu.
U Republici Srbiji u 2010 godini (IPA 2007 i 2008) bie otvoreno 8 programa1:
1. IPA Jadranski Program prekogranine saradnje IPA Adriatic Cross Border Cooperation Programme
2. Program prekogranie saradnje Srbija - Bosna i Hercegovina "Cross-border cooperation programme Serbia B&H"
3. Program prekogranine saradnje Srbija - Bugarska "Cross-border cooperation programme Serbia - Bulgaria"
4. Program prekogranine saradnje Srbija - Crna Gora "Cross-border cooperation programme Serbia-Montenegro"
5. Program prekogranine saradnje Srbija - Hrvatska "Cross-border cooperation programme Serbia - Croatia"
6. Program prekogranine saradnje Srbija - Maarska "Cross-border cooperation programme Serbia - Hungary
7. Program prekogranine saradnje Rumunija - Srbija "Romania Serbia IPA cross border cooperation programme"
8. Program transnacionalne saradnje Prostor jugoistone Evrope South East
Europe Space transnational cooperation programme
Tehnika podrka za organizacije civilnog drutva u IPA zemljama (TACSO Tecnical Assistance for Civil Society Organization in IPA countries. Program
podrke civilnom drutvu ( Civil Society Facility) se realizuje od strane konzorcijuma SIPU International AB i partnera ( Civil Society Promotion Centre Bosnia and
Herzegovina Human Resources Development Foundation Turkey, Foundation in
Support of Local Democracy Poland Partners Foundation for Local Development
Romania). Opti ciljevi Projekta su jaanje civilnog drutva u okviru participativne
demokratije, kreiranje drutvenog ambijenta koji je podsticajan za civilno drutvo,
razvijanje kapaciteta i odgovornosti organizacija civilnog drutva (OCD) u zemljama
korisnicama IPA sredstava, pruanje kvalitetnih usluga OCD. Svrha Projekta je: a) da
povea i unapredi kapacitete i aktivnosti OCD, i b) da ojaa i pobolja demokratsku
ulogu OCD. Projekat je regionalni i sprovodi se u svim IPA zemljama ( Albanija,
Bosna i Hercegovina, Crna Gora, BJR Makedonija, Hrvatska, , Kosovo pod Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti UN, Srbija i Turska ). Kontakt: info.sr@tacso.org
1
Vie info o navedenim programima moete nai na vebsajtu www.evropa.gov.rs
PROGRESS Program za zapoljavanje i socijalnu solidarnost Evropske zajednice.

Evropska komisija Generalni direktorat za zapoljavanje, socijalna pitanja i jednake
mogunosti, iji cilj je da omogui Evropskoj zajednici da obavi zadatke i izvri
ovlaenja dodeljena joj osnivakim ugovorima, a u delokrugu nadlenosti u domenu
zapoljavanja i socijalnih pitanja. Osnovni cilj Programa je pruanje finansijske
pomoi za ostvarenje ciljeva Socijalne agende 2005-2010, kljunog dokumenta EU u
oblasti zapoljavanja i socijalne politike, kojim je Unija utvrdila za svoj opti strateki cilj poveanje broja i kvaliteta radnih mesta i jednakih mogunosti za sve kategorije drutva. Oblast podrke je: zapoljavanje, uslovi rada, socijalna zatita i socijalna
inkluzija, borba protiv diskriminacije i rodna ravnopravnost. Kontakt: lan Komiteta za sprovoenje programa PROGRESS u ime Republike Srbije; Dragana
Radovanovi, Ministarstvo rada i socijalne politike,draganar@minrzs.gov.rs.
Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR), iji cilj je da doprinese razvoju i konsolidaciji demokratije i vladavine prava, potovanju ljudskih prava
i osnovnih sloboda, u okviru politike Zajednice na razvojnoj, ekonomskoj, finansijskoj i tehnikoj saradnji sa treim zemljama i u skladu sa spoljnom politikom
Evropske unije u celini. Na osnovu EIDHR pravila, Evropska komisija je usvojila
Strateki papir za period 2007-2010. Postojei Strateki papir za period 2007-2010
moe da se nae na sledeoj adresi:
http://ec.europa.eu/europeaid/where/worldwide/eidhr/documents/eidhr-strategy-paper2007_en.pdf
Tempus, Erasmus Mundus Nacionalna kancelarija za TEMPUS. Tempus
podrava reformu sistema visokog obrazovanja u skladu sa Bolonjskim procesom;
Erasmus Mundus podrava stvaranje zajednikih Evropskih master i doktorskih
studija i obezbeuje stipendije za polaznike i studente ovih studija; poveanje atraktivnosti oblasti Evropskog visokog obrazovanja se takoe podrava kroz pozive za
dostavu
projekata
Erasmus
Mundus
Akcija
3.
Kontakt:
Email: office@tempus.ac.rs; http://www.tempus.ac.rs/
O ostalim programima i mogunostima redovno se moete informisati na vebsajtovima
navedenim u uvodnom delu i u pojedinim poglavljima prirunika.
U nadi da e vam ovaj prirunik pomoi da pripremite kvalitetne projekte koji e biti
odobreni i spovedeni na dobrobit krajnjih korisnika, elimo vam uspean rad!
Dubravka Velat i Ana Bu, TIM TRI Graanskih inicijativa
Beograd, februar 2010. godine
Pre pisanja predloga projekta

Ukoliko do sada niste imali iskustva u pisanju predloga projekata prema pravilima EU, va
prvi korak je da se informiete o mogunostima koje postoje i pre nego to je konkurs
objavljen. Postoje programski dokumenti koji se objavljuju na vebsajtu Evropske unije
http://ec.europa.eu/europeaid/index_en.htm, na sajtu Delegacije Evropske unije u Srbiji
(http://www.delscg.ec.europa.eu); postoje publikacije, kao to je Vodi kroz izvore finansiranja kao i dnevno objavljivanje novih konkursa, koji pripremaju Graanske inicijative
(www.gradjanaske.org), nedeljne vesti koje distribuira Centar za razvoj neprofitnog sekto4
ra (www.crnps.org.rs), info dani i drugi slini resursi koji nude dovoljno informacija o
tekuim i buduim konkursima, a koji vam omoguavaju da se na vreme pripremite za va
konkretan projekat.
Ukoliko uoite konkurs na koji elite da prijavite predlog projekta, a to radite po prvi put,
moe vas zbuniti i iznenaditi obilje zahteva, kompleksna dokumentacija, teko razumljiv
jezik kojim su pisana dokumenta, dakle, eka vas veliki i ozbiljan zadatak. Pisanje projekta po pravilima Evropske unije jeste poduhvat koji podrazumeva odluku na nivou vrha
organizacije da se projekat pripremi, timski rad ukljuenih pojedinaca iz organizacije sa
jasnom podelom uloga, poslova i zadataka, stalna razmena informacija meu
lanovima/icama tima koji priprema projekat, kao i odreeno vreme posveeno pripremama (prvi put, to moe da bude i dva do tri meseca), da bi projekat bio uspeno napisan i
predat u skladu sa zahtevima iz konkursa.
Nakon jednog ili vie iskustava u pripremi i pisanju predloga projekta, vae iskustvo e biti
znaajno obogaeno i vrlo veto ete nalaziti nove mogunosti za vau sindikalnu organizaciju. S lakoom ete pratiti zahteve konkursa, vetina samog pisanja projekta e postati
deo vae rutine a vreme koje e vam biti potrebno da pripremite va predlog projekta e se
znaajno smanjiti.
Pored informacije o raspisanom konkursu, vi ete dobiti i informaciju o tzv. aplikacionom
paketu. Ovaj paket sadri dokumente, odnosno formulare koji su potrebni za pripremu i
podnoenje predloga projekta. U konkretnom programu JAANJE DIJALOGA
IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU koji je u toku u
vreme pisanja ovog prirunika, i za koji sindikati mogu da prijavljuju svoje predloge projekata, aplikacioni formular sadri sledee dokumente:
1) Smernice za pripremu projekata
2) Aneksi koji ukljuuju komplet sledeih dokumenata:
Aneks e3_b AF.doc Formular za pisanje/podnoenje predloga projekata
(ukljuuje izjavu o partnerstvu i deklaraciju, kao i listu provere)
Aneks e3_c Budget.xls Formular za izradu budeta (sastoji se iz dva dela)
Aneks e3_d Logframe.xls Matrica logikog okvira
Aneks e3_e LEF (public).pdf Formular za javna pravna lica
Aneks e3_e LEF (private).pdf Formular za privatna pravna lica
Aneks e3_e FIF.pdf Formular za finansijsku identifikaciju
Aneks e3_h Draft contract.zip Komplet od 8 formulara, u razliitim formatima
(doc, pdf i xls), koji se odnose na opte odredbe ugovora, formate za narativno i
finansijsko izvetavanja.
Skreemo panju da prilikom objavljivanja konkursa proverite koji sve dokumenti ine
aplikacioni paket, jer se moe dogoditi da se neki delovi menjaju odnosno da postoje dodatni formulari, u skladu sa specifinim zahtevima konkursa. Standardni obrasci se mogu nai
na http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/grants/index_en.htm
Po upoznavanju informacija o konkursu, potrebno je da okupite tim unutar vae organizacije i da paljivo prouite Smernice konkursa, kako biste bili sigurni da vaa organizacija
zadovoljava postavljene uslove i kriterijume, kao i da imate ideje za razvijanje projekta koje
bi se uklopile u zadati okvir konkursa. Ukoliko ste utvrdili da moete i hoete da aplicirate,
sledi vam upoznavanje sa svim ostalim dokumentima odnosno formularima.
5
Smernice za podnosioce predloga projekta

Prvi korak u pisanju predloga projekta je, dakle, detaljno prouavanje Smernica za podnosioce predloga projekta. Smernice su znaajne pre svega zato to se u njima daje opis programa za koji aplicirate (uz navodjenje ciljeva i prioriteta, finansijske informacije) a isto
tako i pravila koja bi trebalo da potujete da biste uspeno sastavili i dostavili predlog projekta. Vrlo je vano da nijedan detalj ne prepustite sluaju i da itate Smernice kao da vam
je prvi put. Naime, esto se deava da su Smernice, na izgled, iste kao i u nekom prethodnom konkursu. Meutim, to ne mora da bude sluaj. Dovoljno je da se promeni jedna re
(na primer veznik i umesto ili), dozvoljeni finansijski iznosi, trajanje projekta i drugo,
pa da to bitno utie na mogunost da aplicirate. Dodatno, skreemo panju na jo jednu
potekou sa kojom se suoavaju brojni potencijalni aplikanti kad je re o aplikacionim
paketima (ukljuujui i Smernice) za konkurse koje raspisuje EU, a koja se tie slubenog
jezika konkursa.
U veini sluajeva do sada u Srbiji, kao vaei dokument tretira se tekst Smernica na
engleskom jeziku (Guidelines for grant applicants). Proverite da li je verzija smernica
na srpskom jeziku zvanina ili je samo re o nezvaninom prevodu koji bi trebalo da vam
pomogne u razumevanju teksta. Ova informacija je za vas od velike vanosti, jer se u vie
sluajeva do sada dogaalo da je prilikom prevoenja dolazilo do izvesnih razlika u odnosu na originalni tekst na engleskom jeziku i to je potencijalne podnosioce predloga projekta dovodilo u zabunu.
Isto vai i za prevode u okviru ovog prirunika svi se oni smatraju nezvaninim i u sluaju nedoumice, upuujemo vas na originalne tekstove konkursa (na engleskom jeziku).
Smernice se, u pravilu, sastoje iz tri dela:
1. Uvodni deo opis programa (opti okvir, ciljevi konkretnog programa i prioriteti)
2. Pravila konkretnog poziva (konkursa) za podnoenje projekata (sa detaljnim opisom
svih zahteva i kriterijuma), i
3. Lista priloga
Uvodni deo opis programa

U uvodnom delu Smernica najee se opisuje stanje u zemlji u odnosu na oblast kojom se
poziv (konkurs) bavi, problemi, ta je Vlada uradila, doprinos drugih aktera (npr. EU,
meunarodna zajednica, druge institucije i donatori, nevladine organizacije, profitne organizacije, mediji...) i ta ostaje nepokriveno, te se objanjavaju razlozi uvoenja
konkretnog programa koji bi trebalo da rei one probleme koji su definisani kao vani za
konkretnu oblast.
Kontekst koji se opisuje u uvodnom delu je vaan kao prva informacija o tome u kom
pravcu bi trebalo da razmiljate da biste osmislili projekat koji e se uklopiti u zahteve
Smernica konkretnog poziva (konkursa). Sledi primer kljunih delova uvodnog teksta iz
aktuelnog konkursa:
Program JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA
SRBIJE I EU navodi da je Evropska komisija jo 2004. godine utvrdila da postoji potreba za jakim, dubokim i odrivim dijalogom izmeu drutava zemalja koje su u procesu EU
6
integracija i drava lanica EU. Takoe je prepoznata znaajna uloga civilnog drutva u
voenju tog dijaloga (a samim time i sindikata kao dela civilnog drutva).
U junu 2005. godine, EU je definisala sledee ciljeve dijaloga civilnog drutva:
Osnaiti kontakte i pospeiti razmenu iskustava;
Omoguiti bolje poznavanje i razumevanje zemalja kandidata meu zemljama lanicama Evropske unije;
Poboljati znanje i razumevanje o Evropskoj uniji meu zemljama kandidatima
Nakon opisa konteksta koji vas uvodi u celu priu, sledi opis opteg i posebnih ciljeva
konkretnog programa, odnosno prioritetnih oblasti, a koje su u skladu sa prethodnim uvodnim delom. Ciljevi konkretnog programa se odnose na to koji dugoroni uticaj elite da ostvarite, kao i ta elite da postignete tokom trajanja samog programa. Tako na primer, jedan
od optih ili osnovnih ciljeva moe da bude da se olaka razumevanje Evropske unije i
procesa evropske integracije koji tei da priblii Srbiju Evropi. Program JAANJE
DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU
navodi kao opti cilj:
Razviti odriv dijalog izmeu civilnog drutva Srbije i EU
Nakon navoenja opteg cilja, najee se navode specifini ciljevi i/ili prioriteti, kojI u
uem smislu definiu ta je to tOa konkurs tei da postigne tokom trajanja programa,
odnosno promene u ivotima ciljnih grupa kojima se reavaju neki kljuni problemi. U
sklopu konkursa koji je bio objavljen 2007. godine i iji opti cilj je bio usmeren na olakavanje razumevanja EU i procesa evropske integracije, odnosno pribliavanje Srbije Evropi,
kao specifian cilj je navedeno: poboljati uee javnosti u debati i podii svest u Srbiji o
razliitima, A spektima evropskih integracija. Istovremeno, u okviru specifinog cilja, dati
su i sledei prioriteti:
Poboljati znaje o EU i procesu evropskih integracija odreenih ciljnih grupa kroz
edukaciju
Inicirati dijalog, razmenu informacija i najbolje prakse koja se odnosi na proces
evropskih intergacija
Podii svest u Srbiji o razliitim aspektima evropskih integracija i samom procesu
proirenja, kao i o uticaju pridruivanja, kroz razmenu informacija.
Program JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG
DRUTVA SRBIJE I EU navodi kao specifine (posebne) ciljeve sledee:
Pruanje podrke saradnji izmeu profesionalnih (strukovnih) organizacija Srbije i
EU u oblasti jaanja kontakata i meusobne razmene iskustva izmeu biznis sektora,
profesionalnih organizacija i socijalnih partnera;
Unapreenje kapaciteta organizacija civilnog drutva u formulisanju javnih politika,
programskih analiza i zastupanju;
Jaanje novih partnerstava i mrea izmeu organizacija civilnog drutva Srbije i
zemalja-lanica EU.
Iz gore navedenih ciljeva je ve sasvim jasno da je konkurs namenjen i predstavnicima
sindikata, poto se u prvom posebnom cilju pominju socijalni partneri.
7
Zatim slede ve sasvim konkretne informacije o finansijskim aspektima apliciranja.

Najee se u taki 1.3. daju finansijske pojedinosti konkretnog konkursa u okviru kog se
najee navodi ukupna suma raspoloiva tokom konkursa, minimalni i maksimalni iznos
za koji je mogue aplicirati i koji je mogue odobriti, a takoe se daju i instrukcije vezane
za neophodno uee podnosioca predloga projekta.
Vodite rauna da se ovaj deo Smernica razlikuje od konkursa do konkursa, odnosno da svi
njegovi delovi mogu varirati: i ukupno rasploiva suma, i deo koji se odobrava aplikantima, minimalni i maksimalni iznos, kao i traeno uee podnosioca predloga projekta.
Paljivo proitajte kriterijume, jer se finansijski iznosi i uee (finansijski doprinos) vrlo
esto nalaze meu najeim administrativnim grekama zbog kojih se predlog projekta
odbacuje ve u prvom koraku.
Finansijske pojedinosti konkursa JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA
CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU: Ukupna obezbeena vrednost sredstava je 3,5
miliona evra, pri emu EU moe zadrati pravo da ne dodeli sva sredstva.
Svi grantovi2 koji budu dodeljeni u okviru ovog programa moraju biti izmeu sledeeg
najnieg i najvieg iznosa:
Najnii iznos: 50.000 evra
Najvii iznos: 150.000 evra
Grant ne moe da bude nii od 50 odsto ukupnih trokova projekta.

Nadalje, ni jedan grant ne moe premaiti 90 odsto ukupnih prihvatljivih trokova projekta. Razlika treba da se obezbedi iz vlastitih resursa podnosilaca projekata ili partnera, ili
sredstvima koja ne pripadaju budetu Evropske zajednice ili Evropskog fonda za razvoj.
Da bismo vam olakali raunicu, prilaemo tabelu iz koje moete videti koji iznosi odnosno doprinosi ne bi bili prihvatljivi za navedeni konkurs. Sivom bojom su oznaeni neprihvatljivi finansijski iznosi, odnosno doprinosi.
1
2
150.000
200.000
120.000
175.000
Vi obezbeujete
svoj doprinos (ili
partnera, a da ne
pripadaju
budetu EU)
30.000
40.000
130.000
120.000
10.000
92,3%
100.000
45.000
55.000
45%
155.000
150.000
5.000
96,78%
Br.
UKUPNI
PRIHVATLJIVI
TROKOVI
PROJEKTA
Vi traite od
EU
% (50% do
90%)
80%
87,5%
Slinu raunicu moete uraditi za svaki sledei konkurs, uvaavajui konkretne zahteve
vezane za minimalne i maksimalne iznose, kao i za traeno uee (doprinos). ta sve moe
da predstavlja doprinos je vie objanjeno u delu koji se bavi budetom.
2
grant je engleska re za dodeljena sredstva
Ovaj deo Smernica je posebno koristan jer vam, na osnovu izraunatih dozvoljenih finansijskih parametara, govori i o tome da li vaa organizacija uopte moe da aplicira, imajui u vidu vae finansijske kapacitete. Ovde se misli, pre svega, na vae godinje budete
i na istorijat u upravljanju projektima odreene finansijske veliine. Jasno je da, ukoliko je
va godinji budet do sada u proseku bio oko EUR 20.000, da neete aplicirati za iznos
vei od minimalno dozvoljenog. Moda e se desiti da ete u ovom trenutku proceniti da ne
treba da aplicirate. Jedna od sugestija je da, kada se suoite sa ovakvom situacijom, pronaete partnera koji ima jak finansijski kapacitet i iskustvo u upravljanju projektima EU, i
da na taj nain i sami polako stiete iskustvo.
Dodatno, vodite rauna da se iznos za koji podnosite projekat pojavljuje na vie mesta u
vaem predlogu projekta: u formularu (na vie mesta), u budetu, kao i u matrici logikog
okvira. Ovo je vano kada, tokom rada, menjate neto u predlogu projekta, da ne zaboravite izmene uneti na svim potrebnim mestima gde se ova informacija trai.
Pravila konkursa (poziva)

Iako su pravila vrlo slina iz konkursa u konkurs, ovde se zahteva vaa maksimalna panja. Kao to smo ve naveli, i pored gotovo identinih formulacija koje ete prepoznati od
ranije (ukoliko ste ve prethodno pisali projekat koji se finansira iz budeta EU), pojavie
se potpuno novi zahtevi i kriterijumi koji su specifino formulisani za konkretan konkurs
za koji aplicirate. Dakle, nikada nemojte podrazumevati da su vam pravila poznata od ranije, jer se lako moe dogoditi da vam neto promakne.
U osnovi, pravila se odnose na sledee oblasti:
1. Kriterijumi odabira
2 Kako se prijaviti i procedure koje bi trebalo slediti
3. Evaluacija i selekcija prijava
4. Podnoenje pratee dokumentacije
5. Obavetenje o odluci
6. Uslovi vezani za sprovoenje projekta po dobijanju granta
Mi emo se u ovom priruniku baviti prvenstveno takama 2.1. i 2.2, a taku 2.3. emo
dotai podseanjem na pitanja iz evaluacionog upitnika.
Kriterijumi prihvatljivosti (eligibility; podobnost)

Posle upoznavanja sa temom i ciljevima konkursa, gde proveravate da li se tematski uklapate u zahteve konkursa, i posle provere finansijskih zahteva, sledi upoznavanje sa kriterijumima prihvatljivosti, koji e vam pomoi da prepoznate da li vam je uopte dozvoljeno da aplicirate za konkretni konkurs. Termin koji se koristi na engleskom jeziku jeste
eligibility (moe se prevesti i kao podobnost).
Koriste se da bi se na osnovu njih procenjivali svi podneti predlozi projekata. Kriterijumi
se odreuju u odnosu na:
- Organizaciju koja uestvuje na konkursu,
- Tipove aktivnosti za koje je mogue dobiti sredstva,
- Vrste trokova koji se uzimaju u obzir pri odreivanju visine sredstava za dodelu donacije.
Sledi detaljan opis svakog od kriterijuma prihvatljivosti.
9
Ko moe da konkurie ?
Ovo pitanje vam pomae da definiete da li vaa organizacija spada u kategoriju onih koje
su podobne ( eligible ), tj. da li moete da konkuriete za konkretan konkurs (poziv). Vrlo
esto se kombinuje vie kriterijuma, pa tako u nekim pozivima mogu da konkuriu i neprofitne i profitne organizacije, javne ustanove, lokalne samouprave, organizacije mogu biti iz
inostranstva i sa seditem u zemlji. Neki put se trai sedite u odreenom regionu u kojem
bi trebalo da se program provodi, a neki put je zahtev vezan za prethodno iskustvo u
regionu. Gotovo uvek se trai da su podnosioci predloga projekta ujedno i direktno odgovorni za pripremu i izvoenje projekta.
Program JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG
DRUTVA SRBIJE I EU je omoguio irokom spektru organizacija da apliciraju na ovaj
konkurs:
moraju biti pravna lica i
moraju biti neprofitne organizacije i
moraju biti specifine organizacije, kao to je navedeno:
Strukovne organizacije (osnovane radi unapreenja odreene profesije),
Akteri trita rada (sindikati i asocijacije poslodavaca),
Organizacije koje predstavljaju drutvene i ekonomske aktere (npr. organizacije
potroaa, pacijenata, studenata, poslovne asocijacije...),
Nevladine organizacije i grasrut (grassroot) pokreti,
Kulturne i umetnike asocijacije i klubovi,
Asocijacije medija i medijske mree.
Dravljani zemlje lanice EU ili zemlje korisnice IPA ili zemlje iji je status regulisan
Propisima o pristupu spoljne pomoi evropske zajednice i
Zajedno sa svojim partnerima direktno su odgovorni za pripremu i upravljanje projektom, i koji ne deluju kao posrednici,
Koji se ne nalaze ni u jednoj od navedenih situacija u odeljku 2.3.3. Praktinog
vodia za procedure ugovaranja eksternih aktivnosti EK (PRAG)
http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/practical_guide/inde
x_en.htm
Kriterijumi prihvatljivosti su u ovom konkursu postavljeni kao kumulativni, tj.
veznik i govori da bi organizacija trebalo da ispunjava SVE postavljene zahteve (i
da bude pravno lice, i da je neprofitna i da spada u neke od navedenih kategorija, i sve
ostalo to je navedeno....). Ponekad se u ovim uslovima stavlja veznik ili to znaci
da organizacija moe alternativno da ispunjava neki od postavljenih zahteva. Dodatno, posebno skrecemo panju na recenicu koja se obicno nalazi posle poslednjeg uslova, a koja upucuje na Deklaraciju aplikanta. Ovo je formular koji se nalazi obicno
u delu B sekcije VI aplikacionog formulara, a koju aplikant treba da potpie (u zadatom
formatu, bez menjanja delova teksta), ime potvruje da se ne nalazi ni u jednoj od
situacija navedenih u odeljku 2.3.3. PRAGa. Vie o Deklaraciji aplikanta kada se budemo bavili aplikacionim formularom.
10
Partnerstvo i odabir partnera

Postoje razliita iskustva u pogledu partnerstva u dosadanjim pozivima. Ponekad je
dozvoljeno da organizacija aplicira sama, ponekad se partnerstvo podstie i ohrabruje (i
ocenjuje sa maksimalnih 5 poena u evaluacionoj tabeli), a ponekad se postavlja kao uslov.
Ovo poslednje znai da organizacija koja aplicira mora da podnese projekat u partnerstvu
sa nekom drugom organizacijom. Ovo je sluaj sa programom JAANJE DIJALOGA
IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU u kojem se trai da
kandidati moraju da deluju u konzorcijumu sa najmanje jednom partnerskom organizacijom. Dodatno, uslov konkursa je da bar jedan partner mora biti organizacija
civilnog drutva iz drave lanice EU, pri emu partneri moraju da zadovolje iste kriterijume podobnosti kao i podnosilac prijave. Ukoliko aplikant nije registrovan u Srbiji, u tom sluaju je obavezujue partnerstvo sa lokalnom organizacijom (iz Srbije).
Ono to je specifino za ovaj konkurs jeste da se kao kvalifikovani partneri mogu pojaviti
(uz ispunjenje svih ostalih uslova) i:
Lokalne vlasti,
Obrazovne institucije i
Institucije kulture.
Aplikant i partneri potpisuju Ugovor o partnerstvu (Partnership statement) koji je sastavni deo aplikacionog formulara, dat je u standardnom formatu iji se delovi ne smeju
menjati.
Kada itate tekst koji vam govori o tome ko MOE da bude partner na vaem projektu, ova
vam informacija istovremeno govori i ko NE MOE da bude partner (to je vano da
znate, jer pogrean izbor partnera moe da bude jedan od razloga da va projekat bude
odbijen iz FORMALNIH razloga). U sluaju dileme, dobro je da pravovremeno postavite
pitanje organizaciji koja sprovodi program.
Partneri uestvuju u procesu pripreme, pisanja projekta, budetiranja, a potom i realizacije projekta, i trokovi koje oni naprave bie prihvaeni kao i za nosioca projekta. Iako se
konkursom ne definie maksimalan broj partnera, sugeriemo da ne preterujete sa njihovim
brojem. Naime, potrebno je da se uklopite sa partnerom tako da se vaa znanja, vetine i
iskustva nadopunjavaju, te da zajedniki osmislite projekat u kojem e biti jasno definisane
uloge i odgovornosti. Ve kod pripreme, vei broj partnera uslonjava proces izrade projekta, razmenu informacija, obezbeivanje potrebnih podataka, a ukoliko se projekat i odobri,
njegovo upravljanje je kompleksno, posebno imajui u vidu da se kao odgovorno lice pred
EU pojavljuje aplikant, a ne partner! Stoga se preporuuje posebna panja u odabiru partnera i pravovremeno ukljuivanje partnera u sve faze projektnog ciklusa.
Partnerstvo podrazumeva da se partnerov potpis mora nai na svim traenim dokumentima, i to u originalu (ne kao kopija, ne skeniran i ne kao faksimil). Da biste bili sigurni da
e potpisi biti prepoznati kao originali, sugerie se korienje hemijske olovke ili naliv pera
u plavoj boji.
Ostali uesnici u projektu

Osim aplikanta i partnera, pravila za pisanje projekta EU definiu jo dve kategorije uesnika, a to su saradnici i podugovorai. Oni nisu partneri, to znai da ne moraju da potpisuju ugovor o partnerstvu.
11
Saradnici imaju konkretnu ulogu u projektu, ali ne mogu dobiti finansijska sredstva iz
odobrenog granta, osim dnevnica i putnih trokova. Oni ne moraju da ispunjavaju kriterijume pogodnosti za podnoenje projekata (taka 2.1.1.), i treba ih navesti u odeljku IV
Saradnici aplikacionog formulara. Proverite da li se konkursom trai da aplikant dostavi
i pismo podrke od strane saradnike organizacije.
Saradnici mogu biti druge institucije, udruenja i preduzea koja uestvuju u projektu ali
im se nikakvi trokovi ne priznaju. Na primer, u programu koji se bavio promocijom evropskih integracija, jedan od saradnika u projektu je bila Kancelarija za evropske integracije
koja je obezbedila uee svojih strunjaka na dogaajima u okviru projekta kao i distribuciju njihovih broura; u projektu koji se bavi razvojem lokalne samouprave to moe da vam
bude Stalna konferencija gradova koja e vam obezbediti kontakte ili uestvovati na vaim
dogaajima; ukoliko je re o programu koji se bavi podsticanjem zapoljavanja, kao saradnik se moe pojaviti Nacionalna sluba zapoljavanja, koja je podnosiocu projekta duna da
obezbedi podatke o nezaposlenima na teritoriji neke optine;
Podugovarai (npr. izvoai radova, dobavljai opreme) ne spadaju ni u partnere ni u
saradnike i potpadaju pod pravila navedena u Aneksu IV standardnog ugovora o dodeli
sredstava. Na primer, ako kupujete kompjutersku opremu, vrite manje graevinske radove
u sklopu projekta, ili angaujete agenciju da vam organizuje seriju seminara, onda ete vriti plaanja za obavljene usluge ili dostavljenu robu na osnovu ugovora i dostavljenog rauna. Ovi trokovi se, naravno, iskazuju u budetu (pod pretpostavkom da je ta vrsta
aktivnosti odnosno troka dozvoljena projektom vie o tome u odeljku koji se bavi
dozvoljenim i nedozvoljenim trokovima).
Kriterijumi prihvatljivosti projekta

U ovom odeljku se daju informacije o dozvoljenom trajanju i lokaciji projekta, sektorima
ili temama, tipovima projekata i aktivnosti, kao i o broju projekata s kojima se moe
konkurisati i koji mogu biti odobreni. Ove informacije se razlikuju od poziva do poziva, pa
vam sugeriemo da paljivo proitate svaku stavku, da biste polako poeli da fokusirate va
projekat.
Period realizacije projekta moe da bude od par meseci do 3 godine. Program JAANJE
DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU predvia trajanje projekta od 6 do 12 meseci, s tim da je provizorno naznaeno da e odobreni
projekti da se realizuju izmeu juna 2010. i juna 2011. godine. Ukupno trajanje projekta
mora biti u okviru ogranienja izraenih u mesecima.
Obratite panju da na odgovarajuim mestima u formularu za pisanje projekta stoji period
u skladu sa zahtevom iz Smernica (na primer, u planu aktivnosti, ili u budetu). esto se
deava da podnosilac predloga projekta pogrei i produi projekat preko dozvoljenog
maksimuma trajanja (na primer 18 meseci kada je ogranienje na 12 meseci). Ovo je jedan
od razloga zbog kojih e va projekat biti odbijen usled administrativne greke.
Sektori ili teme

Sektori ili teme moraju biti u skladu sa ciljevima i prioritetima programa pisanim u uvodnom poglavlju Smernica. Sektori/teme mogu da budu taksativno navedene, a nekad se daju
samo kao ilustracija sa napomenom da se inovativni pristupi i ideje podstiu, ukoliko su u
12
skladu sa osnovnim ciljem, specifinim ciljevima i prioritetima. U programu JAANJE

DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU,
navedene su 4 oblasti/sektori ili teme:
Profesionalne organizacije doprinose uspenom pristupanju Srbije EU;
Meusobno poznavanje i razumevanje izmeu Evropske unije, zapadnog Balkana i
Srbije;
Dijalog civilnog drutva sa srpskim vlastima o formulisanju, implementaciji i monitoringu javnih politika;
Dijalog civilnog drutva sa institucijama EU i proces proirenja EU.
LOKACIJA PROJEKTA ukazuje na mesto odvijanja projekta, odnosno projektnih
aktivnosti. Lokacija moe da varira od navoenja konkretnih optina u Srbiji (kada je projekat fokusiran na odreene optine), do regiona odnosno podruja cele Srbije, a ponekad
i u inostranstvu na primer, daje se spisak zemalja u kojima se projekti mogu realizovati.
U programu JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG
DRUTVA SRBIJE I EU, navedeno je da se projekat mora odvijati u Srbiji, uz
napomenu da ne vie od 20% ukupnih trokova projekta mogu initi trokovi za aktivnosti koje se sprovode van Srbije.
Ova informacija je, osim kao naznaka gde sme (odnosno ne sme) da se odvija va projekat,
ujedno vana jer se mora navesti na prvoj stranici formulara za pisanje projekta. Dodatno,
kao to se vidi iz primera, moe da postoji i finansijsko ogranienje za realizaciju aktivnosti, to e se iskazati u budetu projekta.
Tipovi projekata sa kojima se moe aplicirati

U ovom delu se esto daju primeri tipova projekata, aktivnosti i mera koji e se finansijski
podrati, kao i tipovi projekata koji se nee finansirati. Obavezno se naglaava da svi predloeni projekti treba da su usmereni direktno na ciljeve programa, navedene u odeljku 1.2.
Lista je ponekad samo predlog i ne predstavlja konani spisak tipova projekata, ve se
ohrabruju i odgovarajui inovativni projekti, koji nisu navedeni. Program JAANJE
DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU
navodi sledee tipove projekata kao prihvatljive:
Prenos i primena znanja i najboljih praksi profesionalnih organizacija i mrea iz EU
njihovim kolegama u Srbiji;
Organizacije civilnog drutva promoviu i zastupaju profesionalne standarde u
oblasti licenciranja i akreditovanja;
Primena modela EU u zatiti prava potroaa, zaposlenih, pacijenata, itd.
Uspostavljanje novih i odrivih mehanizama za dijalog izmeu civilnog drutva i
organa vlasti;
Zajednike inicijative civilnog drutva i organa vlasti u izradi i sprovoenju stratekih dokumenata i javnih politika;
Jaanje kapaciteta civilnog drutva u formulisanju, analizi i monitoringu javnih politika;
Promocija odrivog partnerskog odnosa sa javnim sektorom;
13
Poveanje znanja graana o pogodnostima tokom razliitih faza procesa evropskih integracija i informisanje drutva o reformama koje bi trebalo sprovoditi tokom tog procesa;
Uee u zajednikim akcijama sa organizacijama civilnog drutva iz EU
Podizanje svesti srpskog drutva o proirenju EU, evropskim institucijama i politikama.
Kao to se vidi iz spiska, postoji ve jasna ideja u samim Smernicama koja vrsta projekata e biti
podrana, stoga vam sugeriemo da paljivo prouite ponuene tipove projekata i razmislite da
li bi se va projekat mogao u to uklopiti.
Vrste aktivnosti za koje je mogue konkurisati
Navoenje prihvatljivih aktivnosti je samo dalja razrada tipova projekata. Kao podnosilac predloga projekta, vi morate imati u vidu da svi tipovi aktivnosti koje su predviene projektom mogu
biti finansirane i podrane u pozivu za predloge projekata. Isto tako, morate imati svest o tome
ta se nece podrati (o cemu uvek postoji jasna instrukcija u Smernicama). Program JAANJE
DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU navodi
sledee vrste aktivnosti kao prihvatljive:
Pokretanje, irenje i replikacija efektivnih EU modela civilnog drutva;
Poveanje uea volontera i promovisanje uea javnosti u razliitim drutvenim
aktivnostima;
Umreavanje i ostvarivanje partnerstava;
Razmena znanja i iskustva;
Prikupljanje, obrada i pruanje informacija;
Organizovanje obuka i sprovodjenje programa obuke;
Uvoenje novih planova za unapreenje profesionalnih vetina;
Izrada stratekih programskih dokumenata;
Uee civilnog drutva u javnom monitoringu sprovoenja politika;
Monitoring i evaluacija usluga koje prua javni sektor;
Organizacija seminara, konferencija, radionica, okruglih stolova, itd.
Prevod i objavljivanje zbornika radova sa konferencija, tampanih i el.publikacija, broura, emitovanje programa i drugi oblici informisanja;
Organizacija javnih dogaaja (kulturni dogaaji, javne prezentacije, okrugli stolovi i
debate);itd..
Neki konkursi postavljaju specifine zahteve, na koje treba da obratite panju. Tako na tekui
program predvia posebne mere koje je potrebno sprovesti da bi se unapredila vidljivost projekta, a to su:
Izdavaka delatnost i distribucija PR materijala
Distribucija javnih saoptenja o aktivnostima i rezultatima projekata,
Organizovanje konferencija za tampu i javnih dogaaja
Promocija konkrentih projektnih aktivnosti u tampanim i elektronskim medijima kroz
intervjue, reportae, lanke, snimke itd.
14
Sledi i napomena da trokovi za sprovoenje aktivnosti vidljivosti moraju iznositi izmeu

5 i 10 odsto direktnih trokova. Kad god imate napomenu ove vrste (koja upuuje na limit
iskazan procentom u odnosu na direktne trokove budeta), skreemo panju da proverite
koji je to iznos, jer ete kasnije videti da se budet sastoji od direktnih i indirektnih trokova, pa da ne doe do probijanja limita. O tome vie u delu koji se bavi budetom.
I, na kraju, uvek sledi lista vrste projekata i aktivnosti koji se nee finansirati. U naem
aktuelnom programu, to su oni koji su iskljuivo ili uglavnom usmereni na:
Individualno sponzorstvo za uestvovanje u radionicama,
Individualne stipendije za studije ili kurseve,
Studijske posete ili uea u meunarodnim forumima;
Infrastrukturni projekti ili projekti sutinski fokusirani na kupovinu opreme;
Projekti ve finansirani kroz neke EU programe.
Kupovina i/ili renoviranje zgrada ili kancelarija;
Profitabilne aktivnosti;
Donacije;
Aktivnosti preduzete pre potpisivanja ugovora
Broj projekata sa kojima se moe konkurisati i koji mogu biti odobreni

Postoje razliita iskustva vezana za broj projekata sa kojima se moe konkurisati:
dozvoljava se konkurisanje sa samo jednim projektom
dozvoljava se dostava vie projekata ali se odobrava samo jedan
dozvoljeno je apliciranje sa vie projekata i vie moe biti odobreno, ali se ovo uslovljava time da iste osobe ne mogu voditi ove projekte (razliiti projektni timovi)
dozvoljava se da organizacija moe biti partner u veem broju projekata, pod
uslovom da ima kapacitet da uestvuje u svim projektima.
U tekuem programu, kandidat (aplikant):
ne moe da podnese vie od jedne prijave;
ne moe da primi vie od jednog granta;
u isto vreme, moe biti partner u drugoj prijavi.
Za razliku od aplikanta, partneri mogu da uestvuju u vie od jednoj prijavi.
Tipovi trokova za koje je mogue konkurisati

Opis trokova koji su prihvatljivi i dozvoljeni je prilino detaljno opisan u Smernicama.
Zato emo se ovde vie zadrati na tumaenju pojedinih pojmova, odnosno praktinim
savetima u vezi sa informacijama iz ovog odeljka. Jo detaljnija obrada trokova je data u
delu koji se bavi budetom projekta.
Pre svega, samo prihvatljivi trokovi mogu biti uzeti u obzir za dodelu sredstava, a to su
istovremeno i stvarni trokovi koji se mogu opravdati odgovarajuim dokumentima.
15
Sledi opis prihvatljivih odnosno dozvoljenih trokova u sklopu aktuelnog programa:

Prihvatljivi direktni trokovi su detaljno opisani u lanu 14 Optih uslova standardnog ugovora o dodeli sredstava. Ovaj dokument je deo aplikacionog paketa,
te preporuujemo da se sa njime detaljno upoznate pre nego to pristupite izradi
budeta projekta.. Skreemo panju da se kao stvarni trokovi korisnika projekta ili
njihovih partnera nee priznati trokovi nastali PRE potpisivanja ugovora; Trokovi
bi trebalo da budu detaljni i lako proverljivi - moraju biti zabeleeni u pismenoj formi
na raunu krajnjeg korisnika ili njegovih partnera ili na njihovim poreskim dokumentima. Podrazumeva se uredna evidencija i dokumentacija sa originalnim raunima i
prateim dokumentima, u skladu sa vaeim zakonodavstvom Republike Srbije o
raunovodstvenom poslovanju i u skladu sa meunarodnim raunovodstvenim standardima, te zahtevima EU.
Rezerva za nepredviene trokove do 5 odsto od prihvatljivih direktnih trokova;
ova sredstva se mogu koristiti samo uz prethodnu pisanu saglasnost ugovaraa
(Delegacija EU)
Indirektni trokovi do 7 odsto od prihvatljivih direktnih trokova. Vodite rauna
da ovaj iznos ne pree 7 odsto, jer je to jedan od razloga da projekat bude odbijen
zbog administrativne greke. Takoe, obratite panju na vrstu trokova koji se mogu
podvesti pod ovih 7%. To ne mogu biti oni trokovi koje ste ve iskazali kroz druge
budetske stavke ovog projekta (na primer trokovi komunikacije, zakupa prostora),
niti operativni trokovi za ije pokrivanje ste ve obezbedili sredstva iz neke druge
donacije Evropske komisije. Kao administrativni trokovi se ovde priznaju najee
oni trokovi koje ne moete kvantitativno iskazati kroz pojedinane budetske linije,
na primer ukoliko imate angaovanu agenciju za voenje knjigovodstva, odravanje
opreme i sl. Poto se iznos ovog troka rauna u procentima u odnosu na direktne
trokove, onda se za njih ne mora obezbediti odgovarajua dokumentacija kojom se
dokazuje kako su sredstva potroena (kao to je to sluaj sa prethodno navedenim
vrstama trokova).
Nefinansijsko uee kandidata u trokovima in kind

"IN KIND" trokovi su sva nefinansijska sredstva koja nosilac projekta ili partner, ulau u
realizaciju projekta, od trenutka potpisivanja ugovora (na primer, postojea oprema,
korienje prostora i sl). Kod nas je uobiajen izraz u naturi. Ukoliko projekat bude
odobren, krajnji korisnik mora uestvovati u in kind trokovima kao to je naveo u formularu za prijavljivanje. To znai da, ako je navedeno da postoji neka oprema ona mora i
da se koristi za potrebe projekta; ili, ako je navedeno da organizacija raspolae kancelarijom koju e koristiti za potrebe projekta, onda tu kancelariju treba i da obezbedi za
sprovoenje projekta. Stoga je naa sugestija da ne prijavljujete va doprinos u naturi
jer vam se to i tako ne rauna kao doprinos.
Istovremeno, skreemo panju da se in kind trokovi ne smatraju kofinansiranjem od
strane krajnjeg korisnika odobrenih sredstava. To praktino znai da vrednost vae opreme,
kancelarijskog prostora ili nekog drugog objekta kojim doprinosite projektu u naturi NE
MOETE prikazati kao va finansijski doprinos (u sluaju konkursa koji korsitimo kao
primer, to je doprinos od 10 odsto). Za razliku od prethodno navedenog, trokovi
zaposlenih na projektu ne predstavljaju uee u naturi i mogu se smatrati sufinansir16
anjem u budetu projekta kada ih plaaju aplikant ili njegovi partneri, odnosno ukoliko dolaze iz sredstava koja nisu budet EU ili Evropskog razvojnog fonda.
Ovaj deo smernica moe da izazove zabunu u smislu razumevanja ta tano predstavlja
finansijski doprinos i kako se on iskazuje. Za organizaciju koja aplicira, to praktino znai
da mora da ima raspoloiva sredstva u vrednosti koja odgovaraju procentu koji se trai kao
uee odnosno doprinos (10 odsto, 15 odsto ili 20 odsto , u zavisnosti od zahteva konkursa). Raspoloivost e se obezbediti ili iz nekih rezervnih sredstava organizacije (na primer
iz lanarine, ili ako organizacija dobije nenamenski grant koji moe da koristi za ove
svrhe). Drugi naini su da deo plata koji zaposleni dobijaju za svoje redovne aktivnosti
prikae kao svoj doprinos, a trei nain je da je dobila sredstva za aktivnosti iz nekog drugog izvora i da taj iznos predstavlja finansijski doprinos. Koji god od oblika su-finansiranja organizacija planira da koristi, vano je da zna da nije neophodno sredstva obezbediti
prilikom apliciranja, kao i da se u samom budetu ne navodi koje pojedinane budetske
stavke e se ko-finansirati.
Neopravdani trokovi
Neopravdani trokovi su vrlo detaljno opisani u Smernicama i najee su isti za svaki
konkurs. Sugeriemo da svakako proverite detaljno ovaj spisak kod svakog pojedinanog
konkursa. Sledi standardni spisak nedozvoljenih trokova:
Dugovi i nadoknade za gubitke ili dugovanja;
Neisplaene kamate;
Stavke ve finansirane u okviru drugog projekta;
Kupovina zemljita ili objekata, osim gde je to neophodno za direktno sprovoenje
aktivnosti, i tada vlasnitvo mora biti preneseno na krajnje korisnike i/ili lokalne partnere najkasnije do kraja projekta;
Gubitak na kursnim razlikama;
PDV - posebno naglaavamo da su programi koji se finansiraju iz sredstava Evropske
unije osloboeni obaveze plaanja PDV, tako da vam se troak PDVa nee priznati (i
u sluaju da vam se odobri projekat, zahtevae da potujete posebno propisanu proceduru za oslobaanje od PDVa).
Pozajmice treim licima.
Kako se prijaviti? Procedure koje treba slediti

U poslednje vreme, svi konkursi koje je objavljivala EU su zahtevali obavezujuu prijavu
aplikanata i njihovih partnera u PADOR. PADOR je skraenica za Potential Applicant
Data On-line Registration ili baza podataka na internetu gde se potencijalni aplikanti
elektronski registruju. Podaci koje organizacije postavljaju u PADOR slue Evropskoj uniji
da proveri da li organizacije ispunjavaju propisane uslove. Skreemo panju da u bazi
PADOR organizacije navode iste podatke koji se trae u odeljku II (za podnosioce prijave) I odeljku III (za partnere podnosioca prijave). Dakle, vodite rauna da su ovi
podaci u aplikacionom formularu identini sa podacima u PADORu. Nakon to se registruje, organizaciji se dodeljuje EuropeAidID. Proces registracije se sastoji od kodiranja,
uvanja i unoenja doslednih informacija na svim PADOR stranicama za registraciju . Sva
17
pitanja u vezi registracije u bazi PADOR mogu se postaviti online podrci PADORhelpdesk na adresi: europeaid-on-line-registration-hd@ec.europa.eu
Podnosilac prijave aplikant mora da popuni, sauva i postavi informacije predstavljene u
svim poljima baze PADOR, pre isteka roka za podnoenje prijava. Traena pratea
dokumenta (statuti, finansijski izvetaji, revizorski izvetaji) mogu da se unesu u PADOR
i nakon zavretka evaluacije kompletnih aplikacija, ali pre isteka roka navedenog u pismu
koje obavetava aplikanta o finalnoj proveri ispunjenosti uslova konkursa.
http://ec.europa.eu/europeaid/work/onlineservices/pador/index_en.htm
Ranije se uz prijavu trailo da se priloi i pratea dokumentacija, koja se bitno razlikovala od konkursa do konkursa. Ovo je prevazieno uvoenjem PADORa, koji slui upravo
kao elektronska adresa gde e se dostaviti neophodna pratea dokumentacija, na nain kako
je ve ranije opisano. Takoe, veina tih dokumenata (statut, finansijski izvetaji, revizorski izvetaji, formular za pravno lice, finansijski formular...) e se traiti tek u poslednjoj fazi
selekcije, kod tzv. privremenog odabira, odnosno ukoliko je va projekat proao nekoliko
krugova evaluacije. U svakom sluaju, o ovome e vaa organizacija biti pravovremeno
obavetena, pisanim putem.
esto je razliit pristup ovim dokumenata: neki od navedenih prateih dokumenata moraju biti dostavljeni iskljuivo kao originali, neki kao originali ili kao kopije overene od strane
ovlaenog nezavisnog organa, a neki mogu samo kao kopije. Kao ovlaeni nezavisni
organ smatra se sud ili optina. Paljivo prouite ta se od vas trai posebno skreemo
panju da kada se trae pratea dokumenta, preporuuje se da ona budu prevedena na
engleski jezik. Sugeriemo vam da, nezavisno od konkretnog konkursa, uvek imate spremne
overene prevode (prevodi od strane ovlaenih sudskih tumaa) Statuta, Reenja o registraciji, Finansijskog i Revizorskog izvetaja.
Gde i kako poslati prijavu?

Prijave se moraju dostaviti u zapeaenoj koverti, preporuenom potom, kurirom ili
lino na adresu koja je navedena u Smernicama (potpisana potvrda o primljenoj poiljci sa
datumom prijema bie izdata donosiocu). Obratite panju da se ponekad mogu razlikovati
adrese u zavisnosti od toga da li prijavu dostavljate potom, lino ili kurirom.
Rok za dostavu predloga projekata u naem ... Programu je 1. mart 2010. godine. Rauna
se datum slanja poiljke (uz odgovarajuu potvrdu). U sluaju da se radi o linoj
dostavi, rok je 1. mart u 15.00 sati. Sve poiljke koje stignu nakon definisanog roka e biti
automatski odbaene. Adresa na koju se alju predlozi projekata po ovom konkursu je:
Delegaciji Evropske komisije u Republici Srbiji
Vladimira Popovica 40
11070 Beograd, Srbija
Fax br. +381 11 3083 201
Projekti koji se dostavljaju u vezi sa konkursom EU, nikada ne smeju da budu dostavljeni
e-mailom ili faksom, niti na neku drugu adresu, jer su to razlozi zbog kojih e va projekat
biti odbijen.
Vodite rauna o tome ta se od dokumenata dostavlja u originalu, ta kao kopija, u koliko
primeraka, koji materijali se jo dostavljaju i u elektronskom obliku (CD ili disketa). Ova
18
uputstva su vrlo detaljno navedena u ovom odeljku i vano je da ispotujete sve zahteve,
jer je iskustvo pokazalo da je dosta projekata bilo odbijeno zbog manjkavosti nekih od
traenih dokumenata u traenom obliku.
U tekuem programu aplikacije se moraju dostaviti u jednom originalu i dve kopije, svaka
u formatu A4 sa spiralom. Kompletni aplikacioni formular (Deo A. Koncept predloga projekta i Deo B. Puni aplikacioni formular), budet i matrica logickog okvira moraju da
budu dostavljeni i u elektronksom obliku (CD) kao posebni i jedinstveni fajlovi. Ovo znaci
da se aplikacioni formular ne sme razdvajati na zasebne fajlove, dok su budet i matrica
logikog okvira zasebni excel fajlovi. CD tj. elektronski format mora da sadri identinu
aplikaciju kao to je ona koja se nalazi u priloenoj papirnatoj verziji.
Lista za proveru (odeljak V dela B. Aplikacionog formulara) i Izjava aplikanta (deklaracija, odeljak VI dela B. Aplikacionog formulara) treba da budu zaheftani priloeni posebno (izdvojeno od ostatka aplikacionog formulara).
U praksi se moe desiti da je va projekat teak vie kilograma, tj. da je koliina materijala koju ste pripremili kao deo vae projektne dokumentacije u toj meri obimna, da je bilo
teko (u nekim sluajevima i nemogue) nai kovertu u koju bi se smestila celokupna dokumentacija. Nemojte da vas to zabrinjava. Umesto koverte, moe da poslui i odgovarajua
kutija sa poklopcem (iz naeg iskustva je to kutija u kojoj se pakuju risevi papira za
fotokopiranje, a moe da poslui i vea kutija za cipele).
Na koverti bi (kutiji) trebalo ispisati referentni broj i naziv konkursa zajedno sa punim
nazivom i adresom aplikanta, kao i sa reima Not to be opened before the opening session" i "Ne otvarati pre sesije zvaninog otvaranja prijava". Doslovce prepiite ovaj
tekst iz Smernica, tj. nemojte nikako propustiti da to uradite, jer to moe da bude jedan od
razloga da va projekat bude odbijen.
I na kraju, poslednji praktian savet u vezi sa procedurom prijavljivanja, koji se odnosi na
vreme pre nego to ste spakovali va projekat u kovertu (ili kutiju): podnosioci prijava bi
trebalo da provere da li je njihova prijava kompletna na osnovu liste za proveru koja se
nalazi u formularu za prijavljivanje, tako to e oznaciti odgovarajuca polja znakom .
Ukoliko se to ne uradi, vaa aplikacija se moe smatrati nekompletnom i to moe biti razlog
da ona bude odbijena.
Dodatne informacije
Pitanja se, u pravilu, mogu postaviti mejlom ili faksom u roku od najdue 21 dan pre isteka konkursa.
Proverite koji je to datum u odnosu na va konkurs, da ne biste zakasnili sa pitanjima! Takoe, redovno proveravajte vebsajt sa pitanjima i odgovorima, jer moete nai odgovore na
neka vaa pitanja ili nedoumice.
Potvrda o prijemu prijave
Odmah po predaji vaeg predloga projekta, svi uesnici konkursa dobijaju potvrdu o prijemu predloga projekta, ukljuujui i obavetenje da li je prijava primljena pre ili posle krajnjeg roka, i referentni broj koji im je dodeljen.
19
Najee administrativne greke

Imajui u vidu da smo obradili deo Prirunika koji se bavi formalnim delovima projekta i
administrativnim procedurama, elimo da vas podsetimo na uobiajene administrativne
greke koje se najee javljaju kao razlog odbijanja projekta:
Aplikacija nije stigla u propisanom roku - automatski se odbacuje
Nije potovan obavezan format aplikacionog formulara
Izjava podnosioca predloga projekta nije popunjena i nije potpisana
Projekat i aneksi nisu na engleskom jeziku
Nije dostavljen zahtevani broj primeraka
Nije dostavljena elektronska verzija projekta na CD
Nedostaju neki od osnovnih dokumenata (budet, logiki okvir, itd);
Izjave o partnerstvu nisu potpisane, i nisu ukljuene izjave;
Iznosi u budetu nisu iskazani u eurima
Trajanje projekta se razlikuje od zahteva konkursa
Sredstva koja se trae od EU nisu u skladu sa pravilima konkursa (vea su ili manja,
procenti su neodgovarajui);
Dostavljen samo prvi deo Aneksa B (budet projekta). Nedostaje drugi -izvori finansiranja
Partnerstvo nije prihvatljivo
Podaci u PADOR nisu uneti pre isteka roka
Organizacija je aplicirala sa dva ili vie projekta a to nije dozvoljeno konkursom
Pre nego to upakujete va projekat u koverat, proverite da li ste zadovoljili sve traene administrativne zahteve!
Podseamo da, u proseku, vie od 50 odsto projekata koji pristignu na konkurse koje finansira Evropska unija, biva odbijeno zbog greaka administrativne prirode!
Na kraju Smernica se nalaze informacije o procesu evaluacije i selekcije predloga projekata. Provera se vri u 4 koraka koja su detaljno opisana u Smernicama, tako da nema potrebe da se ovde opisuju, samo emo ih navesti:
1. Ispunjenje administrativnih uslova
2. Procena koncepta projekta
3. Procena kompletnog projekta
4. Provera kriterijuma prihvatljivosti
Skreemo panju da je u tekuem konkursu JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU izvrena korekcija u Smernicama,
ba u delu koji se tie ispunjena administrativnih uslova i veze sa Kontrolnom listom (li20
stom za proveru) aplikacionog formulra (Odeljak V. Dela B. Aplikacionog formulara). Lista

za proveru je izmenjena i jako je vano da se ispravljena verzija nae u vaem predlogu
projekta, poto je ona SASTAVNI DEO aplikacionog formulara.Korigovana verzija se moe nai na sajtu http://www.dijalog.org.rs/doc/Corrigendum_no_1.pdf
Ovo takoe upuuje na potrebu da redovno pratite informacije koje se tiu nekog aktuelnog konkursa i nakon to je objavljen, jer naknadne korekcije mogu da izmene neke bitne
delove smernica ili formulara, pa da izbegnete situaciju da zbog neobavetenosti napravite greku prilikom pripremanja vaeg predloga projetka.
Potom slede informacije o tome na koji nain ugovara obavetava o donetoj odluci. Na
kraju Smernica se daje lista svih aneksa, koja je podeljena na dva dela (dajemo ih u originalu, na engleskom jeziku, da biste se upoznali sa tanim nazivima svih dokumenata):
Dokumenta koja treba popuniti:
ANNEX A: GRANT APPLICATION FORM (WORD FORMAT)
ANNEX B: BUDGET (EXCEL FORMAT)
ANNEX C: LOGICAL FRAMEWORK (EXCEL FORMAT)
ANNEX D: LEGAL ENTITY SHEET (ACROBAT READER FORMAT)
ANNEX E: FINANCIAL IDENTIFICATION FORM
Dokumenta data radi informisanja:
ANNEX F: STANDARD CONTRACT
ANNEX II: GENERAL CONDITIONS APPLICABLE TO EUROPEAN COMMUNITY-FINANCED GRANT CONTRACTS FOR EXTERNAL ACTIONS
ANNEX IV: CONTRACT AWARD PROCEDURES
ANNEX V: STANDARD REQUEST FOR PAYMENT
ANNEX VI: MODEL NARRATIVE AND FINANCIAL REPORT
ANNEX VII: MODEL REPORT OF FACTUAL FINDINGS AND TERMS OF REFERENCE FOR AN EXPENDITURE
VERIFICATION OF AN EC FINANCED GRANT CONTRACT FOR EXTERNAL
ACTIONS
ANNEX G: DAILY ALLOWANCE RATES (PER DIEM), dostupno na sledecoj
adresi: http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/per_diems/index_en.htm
PROJECT CYCLE MANAGEMENT GUIDELINES
http://ec.europa.eu/europeaid/multimedia/publications/publications/manuals-tools/t101_en.htm
A sada sledi obrada formulara za podnoenje predloga projekta!
21
Aneks A. Formular za podnoenje predloga projekta

(Grant Application Form)
Kompletan formular se standardno sastoji iz dva dela:
Deo A Koncept predloga projekta (Concept Note) sa instrukcijama kako da se on
napie
Deo B Puni aplikacioni formular, koji se sastoji od sledeih delova:
I. Projekat (1. Opis; 2. Budet; 3. Izvori finansiranja; 4. Iskustvo)
II. Podnosilac projekta (1. Identitet; 2. Profil; 3. Kapacitet; 4. Upravni odbor)
III. Partneri podnosioca (1. Opis; 2. Izjava o partnerstvu)
IV. Saradnici podnosioca projekta
V. Lista za proveru
VI. Izjava podnosioca (deklaracija)
VII. Skala za bodovanje kompletnog predloga projekta
Kako pravilno popuniti poglavlja u Aneksu A?

Pisanje predloga projekta popunjavanjem standardnih formulara Evropske komisije jeste
korak koji podrazumeva da ste prethodno paljivo prouili Smernice, da su vam jasni zahtevi u smislu opteg i posebnih ciljeva, prioriteti i mogue, odnosno dozvoljene aktivnosti;
da vam je jasno u kom finansijskom okviru se moete kretati i da imate potpuni uvid u formalne zahteve i ogranienja konkursa. Pored ovih formalnih preduslova, ovo je trenutak kada ve imate ideju vaeg projekta, odnosno imate jasnu predstavu kojim problemima elite da se bavite, koje su vae ciljne grupe, ta elite da postignete i koji su vam resursi, u naelu, za to potrebni. Ova koliina prethodnih informacija koja je neophodna da biste popunili standardni formular, takoe podrazumeva da u njegovoj izradi uestvuje kako programski deo tima (oni koji e neposredno uestvovati u njegovoj realizaciji), tako i administrativni deo tima one osobe koje e biti zaduene za finansijsku administraciju.
Pre nego to pristupite samom popunjavanju formulara, evo nekoliko praktinih saveta koji e vam pomoi da lake izaete na kraj sa celim procesom:
Formular se popunjava na jeziku koji je definisan u Smernicama (u najveem broju
sluajeva to e biti engleski jezik). Ukoliko ete va projekat pisati na srpskom jeziku, a potom i prevoditi, planirajte nekoliko dana za prevod, i uskladite tempo rada sa
rokovima za predaju projekta.
Obavezno bi trebalo potovati formu i nita ne menjati u odnosu na ve unet tekst u
datom formularu (dakle, nemojte brisati, menjati redosled pitanja i sl. )
Potovati font (Arial 10). Jedino dozvoljeno odstupanje je bold ili italik, ako smatrate da je potrebno, mada bi trebalo izbegavati preterano variranje fontova
Projekat se pie tako to se u formularu odgovara na postavljena pitanja
Imajui u vidu da se kao jezik pisanja projekta najee koristi engleski, a da se istovremeno koriste izrazi koji mogu imati specifino znaenje u kontekstu pisanja projekta, oprede22
lili smo se, gde god procenimo da je to potrebno, da vam damo tumaenje izraza (iz originalnog teksta - Smernica na engleskom), a ire tumaenje je dato na kraju ovog prirunika
u reniku pojmova.
Ovaj deo uputstva je pisan na nain da se u vezi sa svakim pitanjem najpre objanjava vrsta i koliina informacija koju bi trebalo navesti, a potom se daju praktini saveti (italik fontom) koji se baziraju na viegodinjem iskustvu prireivaa u pripremanju projekata prema
zahtevima Evropske unije. Na kraju svakog poglavlja se nalazi mali okvir sa pitanjem koje je preuzeto iz evaluacionog upitnika. Ova pitanja koriste lanovi/ce komisije prilikom odluivanja o vaem projektu (pod pretpostavkom da je projekat proao administrativnu
stepenicu, tj. da je zadovoljio sve prethodne formalne kriterijume). Ova pitanja vam slue
kao podsetnik da jo jednom proverite tekst koji ste pripremili kao odgovor na pitanje iz
formulara, i da samokritino razmotrite da li taj tekst daje odgovor na postavljeno pitanje.
Ako ste i sami u sumnji i ako procenite da nema dovoljno informacija, prepravite tekst.
Uputstva i praktini saveti za popunjavanje formulara koji slede preteno se zasnivaju na
materijalima pripremljenim i korienim tokom obuke kako ranijih uesnika/ca naih seminara, tako i najnovijoj obuci organizovanoj za edukatore/ke Saveza samostalnih sindikata
Srbije, u periodu 8. i 9. februar 2010. godine povodom objavljivanja konkursa JAANJE
DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU, a
koju su osmislili i sproveli treneri Tima TRI Graanskih inicijativa. Meutim, bez obzira
to e se koristiti primeri iz ovog programa, ova uputstva moete podjednako koristiti i za
svaki drugi program za koji vaa organizacija eli da aplicira, a koji koristi standardne
obrasce Evropske unije.
Posebno skreemo panju da redosled pitanja koja se nalaze u formularu nije isti kao i logika koju ete koristiti prilikom razvijanja vaeg projekta. Naime, projekat poinje sa navoenjem kljunih informacija za onoga koji odluuje o projektu, dok vi do tih informacija
najee dolazite kad je va projekat ve priveden kraju (na primer, koncept i saetak ete
moi napisati tek kada ste zavrili ceo projekat). Isto tako, donosioca odluke pre zanima ta
vi elite da promenite u svom okruenju (vai ciljevi) i kasnije eli da se upozna sa razlozima i problemima, dok vi do reenja moete da doete tek kad ste u potpunosti analizirali situaciju u vaem okruenju, ispitali probleme, pribavili neophodne informacije, ustanovili kljune ciljne grupe. Smatramo da je vano da ovo imate na umu, jer vam se inae moe uiniti da projekat piete unatrag, to naravno nije sluaj. Vi va projekat stavljate u
okvir koji je potreban da bi donosioci odluka imali sve relevantne informacije u formatu koji je njima znaajan, a vi veinu tih informacija ionako imate spremne i pre nego to ste poeli da popunjavate formular. Isti taj okvir vam praktino nudi i matrica logikog okvira3,
ali u veoma skraenom obliku. Nekima od vas e biti lake da najpre formuliu ciljeve, rezultate i pretpostavke prema zahtevu iz matrice, i potom da elaborirate va projekat u detalje po zahtevima iz formulara. Neki od vas e krenuti od formulara, i kopirae delove u
matricu. Oba pristupa su sasvim legitimna, vi se odluite za onaj koji vama vie odgovara.
Nae iskustvo je da se projekat pie uz stalno poreenje i korekciju informacija, kako u formularu, tako i u matrici logikog okvira odnosno u budetu.
3
O matrici logikog okvira bie vie rei kasnije u Priruniku
23
Popunjavanje Aneksa A.
Na samom poetku ete se susreti sa engleskim pojmom Action. U ovom kontekstu bi
trebalo shvatiti termin kao projekat. Isto tako, activity se prevodi kao aktivnosti, i ova
dva termina ne treba brkati.
Formular za pisanje projekta sastoji se od vie standardnih poglavlja, koji se modifikuju
prema potrebama konkretnog konkursa.
U tekuem programu, kao to je ve reeno, kompletan aplikacioni formular se sastoji iz
dva dela: koncepta predloga projekta i punog aplikacionog formulara. Naravno, koncept se
nadovezuje na naslovnu stranu na kojoj su osnovni podaci o konkursu, ugovarau, naziv
vaeg projekta, lokacija, naziv vae organizacije, nacionalnost (misli se na dravu u
kojoj je organizacija osnovana i po ijim zakonima deluje). Sledi tabela u kojoj se trae
informacije o identifikacionom broju koji vam je dodeljen kroz PADOR, pravni status organizacije, nazivi partnera, finansijski iznosi (ukupan budet projekta, iznos koji traite od
EU i procenat u prihvatljivim trokovima), trajanje projekta, osnovni kontakt podaci. Ovde
se trae neke od onih informacija koja e se pojavljivati na vie mesta u samom aplikacionom formularu, budetu i/ili matrici logikog okvira. Posebno skreemo panju na napomenu na naslovnoj strani, koja sugerie da prilikom podnoenja tampane verzije predloga projekta, ne koristite plastine fascikle, pregrade ve samo papir. Takoe, predlae se da se svi materijalni tampaju dvostrano, koliko je to mogue. Sugeriemo da
potujete ove preporuke.
to se tie koncepta predloga projekta, ne postoji uputstvo ili konkretan format, ali se sugerie da tekst zadovoljava sledee zahteve:
Da ne bude dui od 4 pune strane (A4 veliine) teksta u fontu Arial 10 sa marginama
od 2 cm;
Da obezbeuje odgovore, prema redosledu naslova i pitanja koji su postavljeni u tom
delu formulara, i
Da je iznesen na najjasniji mogui nain koji olakava proces procene.
Naslovi i objanjenja kod koncepta su veoma detaljno navedena, pa ih ovde neemo posebno navoditi. Izradi koncepta pristupate kad ste zavrili ceo predlog projekta, jer je koncept
praktino saetak kljunih delova vaeg projekta sveden na 4 strane ovde se daju informacije o vanosti odnosno relevantnosti projekta, opisuje se ukratko projekat (aktivnosti) i
njegova uspenost, kao i odrivost projekta. Na osnovu informacija obezbedjenih u konceptu, komisija odluuje o tome da li e va projekat biti odbaen ili e ui u ui izbor i dalje
odluivanje.
Pun aplikacioni formular
Pun aplikacioni formular obino se sastoji od sledeih delova:
I.
PROJEKAT
1. OPIS PROJEKTA
1.1. Naziv projekta
1.2. Lokacija
1.3. Ukupna vrednost projekta i iznos koji se trai od EU
24
1.4. Saetak (maksimalno do jedne strane)

1.5. Ciljevi (maksimalno do jedne strane)
1.6. Relevantnost projekta (maksimalno do 3 strane)
1.7. Opis projekta i njegove uspenosti (do 14 strana)
1.8. Metodologija (maksimalno do 4 strane)
1.9. Trajanje i naelni plan za sprovoenje projekta
1.10. Odrivost (najvie do 3 strane)
1.11. Logika matrica
2. BUDET PROJEKTA
3. OEKIVANI IZVORI FINANSIRANJA
4. ISKUSTVO U SLINIM PROJEKTIMA
II. APLIKANT (podnosilac predloga projekta)
1. IDENTITET
2. PROFIL
2.1. Kategorija
2.2. Sektor (i)
2.3. Ciljne grupe
3. KAPACITET UPRAVLJANJA I REALIZACIJE PROJEKATA
3.1.Iskustvo po sektorima (za svaki odabrani sektor u 2.2.)
3.2.Iskustvo po geografskoj oblasti (zemlja ili region)
3.3.Resursi
4. SPISAK LANOVA/ICA UPRAVNOG ODBORA/KOMITETA VAE ORGANIZACIJE
III. PARTNERI KOJI UESTVUJU U PROJEKTU
1. OPIS PARTNERA
2. IZJAVA O PARTNERSTVU
IV. SARADNICI KOJI UESTVUJU U PROJEKTU
V. LISTA ZA PROVERU
VI. DEKLARACIJA APLIKANTA
VII. EVALUACIONA LISTA ZA PROVERU
I. PROJEKAT
Na samom poetku punog aplikacionog formulara, podseaju vas jo jednom da tampate
dvostrano, koliko je to mogue, i da ne koristite plastine fascikle ili pregrade, ve da sve
to tampate bude na papiru. Sledi tabela sa zahtevom da se unese referentni broj i naziv
25
konkursa, kao i naziv vae organizacije. Ostale informacije se daju ukoliko je to primenjivo za projekat.
1. OPIS PROJEKTA
1.1. Naziv projekta (Title)
Naziv projekta bi trebalo da bude kratak i jasan (od 5 do 10 rei). Naziv bi trebalo da odraava smisao projekta, da ukazuje na to o emu je u projektu re, i da bude lak za pamenje. Najbolje je da se naziv kreira nakon to smo isplanirali ceo projekat, kada imate jasnu
sliku ta je sutina vaeg projekta. Ako moete, napravite i skraenicu za naziv vaeg projekta, to moe dobro da poslui kod vidljivosti projekta.
1.2. Lokacija (Location(s))

Trebalo bi navesti sve lokacije na kojima e se projekat odvijati, odnosno projektne aktivnosti. Ovo e zavisiti, naravno, i od zahteva samog konkursa. Tako na primer, ako se va
projekat odvija u vie optina, naveete sve te optine, ako se odvija u vie regiona, naveete regione. Na primer, aktuelni program zahteva da se aktivnosti odvijaju u Srbiji, s tim
da je dozvoljena minimalna aktivnost i izvan Srbije:
Srbija (optine Kraljevo, Kruevac i Kragujevac); Belgija (Brisel)
1.3. Vrednost projekta i iznos koji se trai od ugovaraa

(Cost of the action and amount requested from the Contracting Authority)
Sledi tabela u koju unosite finansijske pokazatelje vaeg projekta. U prvoj koloni se upisuju ukupni trokovi projekta, u drugoj koloni koliko traite od EU, a u treoj koloni procentualni iznos sredstava koji traite od EU-a (u odnosu na ukupne trokove projekta).
Ukupni trokovi projekta
(A)
Iznos koji se potrauje od

Ugovaraa (B)
% ukupnih trokova
projekta (B/Ax100)
78.050,00 EUR
65.050,00 EUR
83,4 %
Imajui u vidu da su vam ove informacije poznate tek na kraju kada je va projekat napisan i kada su vam poznati svi trokovi, te i va mogui doprinos, naa je preporuka da ovu
tabelu popunjavate NA KRAJU (iako se nalazi na samom poetku formulara). Imajte u vidu da se budet iskazuje u EVRIMA.
Vodite rauna i o sledeem:
da prvi iznos u tabeli oznaava vae ukupne trokove (ili ukupnu vrednost projekta)
i da taj iznos ne moe da bude u suprotnosti sa instrukcijom datom u taki 1.3. Smernica (Finansijske pojedinosti ovog konkursa) koja govori o minimalnoj i maksimalnoj
vrednosti za koju moete da aplicirate.
26
Da drugi iznos predstavlja iznos koji traite od EU i taj iznos konkretno za tekui program ne sme da pree 90 odsto od ukupnih trokova projekta (to znai da preostalih 10 odsto treba sami da obezbedite, u skladu sa instrukcijama iz Smernica), te da
Procenat koji traite od EU prikazujete u treoj koloni, koji konkretno za aktuelni program ne sme da pree 90 odsto od ukupnih trokova projekta.
Posebno vodite rauna da ovi iznosi moraju biti identini sa iznosima koje ste naveli u tabeli budeta, kao i na drugim mestima u aplikacionom paketu, gde se ova informacija trai (esto se dogaa da se izvre neke izmene u budetu, i da se previdi
da se te izmene moraju uneti i u formular projekta).
1.4. Saetak projekta (Summary) maksimalno 1 strana

Kratko i koncizno bi trebalo da predstavite va projekat, tako to ete, odgovarati na pitanja postavljena u tabeli. Trae se informacije o trajanju projekta (u mesecima), ciljevima
(opti i specifini), partnerima, ciljanim grupama, krajnjim korisnicima, oekivanim rezultatima i glavnim aktivnostima. Ukoliko je mogue, jasno navesti sektor4, temu, ili geografsku oblast specifikovanu konkursom na koju e se predloeni projekat primeniti.
Sugestija je da se saetak, takoe, pie tek poto je napisan ceo projekat, jer tek tada moete ukratko da predstavite va ceo projekat.
1.5. Ciljevi projekta (Objectives) maksimalno 1 strana

Trai se formulacija opteg i posebnih ciljeva. Opti cilj projekta (Overall objective) objanjava zato je projekat vaan celom drutvu. Optim ciljem se definie koju strateku,
reformsku ili poeljnu drutvenu promenu podrava projekat, u smislu dugorone dobrobiti za krajnje korisnike. Takoe, pomae da se shvati kako se projekat uklapa u ostvarenje
vrednosti, principa, politika i programa Evropske unije. Opti cilj se ne dosee realizacijom
jednog projekta, meutim va projekat zajedno sa drugim projektima, doprinosi ostvarenju
tog opteg cilja.
Prilikom formulacije vaih ciljeva (i ostalih nivoa promena koje elite da ostvarite realizacijom vaeg projekta), poeljno je da koristite uobiajene termine koji vam pomau da jasno izrazite ono to elite da ostvarite. Ovo je posebno korisno, imajui u vidu da se vai
ciljevi i rezultati moraju nai i u matrici logikog okvira. Takoe, podsetite se kljunih rei (izraza), koji su vam ponueni na samom poetku Smernica konkretnog konkursa, koji
su vas ve pomalo uveli u standardnu terminologiju (sektori/teme, prihvatljivi projekti, prihvatljive aktivnosti).
Dakle, prilikom formulacije OPTEG CILJA, najbolje je da kao kljunu re koja govori o
promeni koju elite da ostvarite, koristite izraz DOPRINETI. Slede primeri iz prakse:
Primer 1:Doprinos postizanju konsenzusa u Srbiji o EU integracijama
Primer 2: Doprinos izgradnji transparentne, efikasne i odgovorne optinske uprave prema
standardima EU
Specifini (posebni) ciljevi projekta (neki koriste jo i termin SVRHA projekta, a na engleskom se koriste termini Specific objective(s) ili Project Purpose) objanjavaju ukup4
Vidi paragraf 2.2 u odeljku II za listu sektora.
27
nu pozitivnu promenu u odnosu na glavnu ciljnu grupu. Specifini cilj projekta predstavlja
konkretan cilj projekta koji se moe ostvariti u okviru vremena predvienog za trajanje projekta i sa raspoloivim ljudskim i materijalnim kapacitetima. Obino se formulie i kao
oekivana promena ponaanja ciljnih grupa i institucija. Dakle, promena do koje elite
da doete i koju formuliete kroz specifian cilj (ili ciljeve), je ono to vi kao podnosilac
ne moete da garantujete, ali teite da ostvarite.
Primer 1. Poveati podrku graana za EU integracije stvaranjem uslova za uee u javnim debatama
Primer 2: Jaanje kapaciteta optine X putem razmene iskustava i znanja zaposlenih u optinskoj upravi sa eksperatima iz EU
Specifian (poseban) cilj koji navodite u vaem predlogu projekta, ukazuje na problem kojim se elite baviti, odnosno koji oekujete da reite. Na primer, ako je problem nedovoljna
podrka graana procesu evropskih integracija, onda se poseban cilj formulie kao to je
dato u gornjem primeru 1. Kao to ste ve primetili, prilikom formulacije specifinog cilja
projekta, najbolje je koristiti kljune rei koje ukazuju na dugoronu korist za ciljnu grupu, na primer povean/poboljan/smanjen. Vrlo esto se, pored promene i ciljne grupe,
navodi i kako e doi do promene (... stvaranjem uslova za uee u javnim debatama)...
putem razmene iskustava i znanja...). Inae, probleme koje elite da reite opisujete u poglavlju 1.6. Aplikacionog formulara, kada objanjavate potrebe ciljnih grupa, i tu se mora
videti jasna veza izmeu opisanog problema i reenja koje, kroz formulaciju specifinog cilja, nudite.
Takoe, specifini cilj je posledica ostvarenih rezultata, o emu e biti vie rei u poglavlju
1.7. iz Aplikacionog formulara.
Jo jedna napomena vana u ovoj fazi pisanja vaeg projekta. Naime, navoenjem razliitih nivoa ciljeva, vi praktino poinjete da slaete i vau matricu logikog okvira, tako to
e formulisani opti i specifini ciljevi (kasnije, i rezultati i aktivnosti) biti navedeni u matrici logikog okvira (Aneks C), na identian nain kao i u tekstu formulara tu ne sme da
bude razlike. Ovo takoe podrazumeva da ste prethodno sainili analizu problema, odnosno analizu ciljeva. Sugeriemo da koristite tehnike detaljno opisane u delu Prirunika koji se bavi matricom logikog okvira.
1.6. Relevantnost projekta (Relevance) maksimalno 3 strane

Ovaj odeljak ima posebnu teinu, jer na ovom mestu ubeujete donosioca odluke da je
va projekat u skladu sa ciljevima/prioritetima konkursa, i da se istovremeno zasniva na
uoenim problemima i potrebama specifinih ciljnih grupa, te da ponuene aktivnosti vode ka reavanju uoenih problema. Potrebno je da date detaljne informacije iz analize problema i analize zainteresovanih gupa, koju ste uradili u toku pripreme za pisanje predloga
projekta. Sledi spisak pitanja iz formulara:
Obezbedite detaljnu prezentaciju i analizu problema i njihovu meupovezanost na
svim nivoima.
Obezbedite detaljan opis ciljnih grupa i krajnjih korisnika i oekivani broj.
Ciljne grupe: grupe/entiteti na koje e projekat pozitivno uticati na nivou specifinog cilja.
To mogu biti lanovi/ce sindikata, nezaposleni, marginalizovane grupe stanovnitva (ene,
28
stari, osobe sa invaliditetom, mladi, etnike manjine...), zaposleni u javnoj administraciji...

U okviru ciljnih grupa razlikujemo direktne i indirektne korisnike.
Direktni korisnici: predstavnici zainteresovanih grupa koji neposredno uestvuju u projektu. Na njih se odnose neposredni rezultati projekta. Na primer, ukoliko elimo da poboljamo poloaj ena unutar sindikalnih organa (ene kao ciljna grupa), onda emo raditi sa rukovodeim osobljem u okviru sindikata koje emo obuiti o rodnoj ravnopravnosti, ili emo raditi na podizanju njihove svesti o potrebi da se ene vie ukljue u rad sindikata. U
ovom sluaju, direktni korisnici su rukovodioci u sindikatu.
Indirektni korisnici: ostali predstavnici zainteresovanih grupa, graani, opta javnost .... koji ne uestvuju direktno u projektu. U konkretnom primeru, to mogu da budu ostali lanovi sindikata.
Savet: Uvek navedite broj korisnika!
Jasno identifikujte specifine probleme kojima e se baviti aktivnosti i uoene potrebe i ogranienja ciljnih grupa.
Ovaj segment relevantnosti (opravdanosti) je od kljune vanosti za va projekat neophodno je da opiete detaljno situaciju (u vezi sa optim ciljevima i prioritetima programa),
poev od ireg drutvenog konteksta pa do specifinog stanja u vaoj zemlji/regionu. Zatim, opiite specifian problem u vezi sa kojim vi planirate va projekat, a potom opiite
koje potrebe iz toga proistiu u odnosu na ciljne grupe, i zavrite sa navodjenjem ogranienja ciljnih grupa koje bi mogle da ometu odvijanje projekta. Kao i kod ciljeva, sugeriemo da analizu problema pripremite na osnovu tehnike Drvo problema opisane u delu o
matrici logikog okvira.
Prikaite relevantnost aktivnosti za potrebe i ogranienje ciljne(ih) zemlje(a), regiona uopte i ciljnih grupa/ posebno krajnjih korisnika i kako e aktivnosti obezbediti
eljena reenja, posebno za ciljane korisnike.
Poveite vae aktivnosti sa potrebama i ogranienjima, kako zemlje u kojoj provodite aktivnosti tako i ciljnih grupa, posebno krajnjih korisnika, da bi se uspostavila jasna i logika veza izmedju vaih aktivnosti i eljenih reenja.
Prikaite relevantnost aktivnosti za ciljeve i prioritete iz Smernica.
Podsetite se ta su ciljevi i prioriteti iz Smernica, i poveite vae aktivnosti sa njima, odnosno dokaite da ta veza postoji.
Potrebno je dati odgovore na svako od navedenih pitanja iz formulara, na maksimalno 3
strane, tako da ne tedite na informacijama!
Pitanja iz evaluacionog upitnika:

Pored ocene o tome da li je va predlog projekta u skladu sa ciljevima i prioritetima programa (konkursa), posebno se dodeljuju poeni za usklaenost sa najmanje jednim prioritetom (5 poena), a posebno ukoliko va projekat sadri i dodatnu vrednost (kao to je na
primer promocija rodne ravnopravnosti ili jednakih mogunosti...), (jo 5 poena)
Objasnite kako je va projekat relevantan za potrebe i ogranienja koji postoje u vaoj zemlji/regionu, ukljuujui i sinergiju sa drugim EU inicijativama, te izbegavanje dupliranja
posla, jer e vam i to doneti 5 poena.
29
Komisiju e posebno interesovati da vidi na koji nain ste birali uesnike u vaem projektu, da li je to jasno i strateki opravdano (krajnji korisnici, ciljne grupe). Da li su njihove
potrebe jasno definisane i da li se va predlog projekta na pravi nain bavi tim potrebama?( 2 x 5 poena).
U evaluacionom upitniku se za ovaj odeljak dodeljuje maksimalno 25 poena. Ukoliko prilikom evaluacije imate prosenu ocenu u ovom delu manju od 20 poena, komisija za evaluaciju e odbaciti va projekat.
1.7. Detaljan opis aktivnosti i njihove uspenosti

(Detailed description of activities and its effectiveness) maksimalno 14 strana
Ovaj deo se prirodno nadovezuje na ciljeve vaeg projekta, i dodatno se elaborira. Poinjete sa navoenjem rezultata na najvie 5 strana, koji se opisuju u skladu sa zahtevima iz
formulara (sledi spisak pitanja na koje treba da date odgovore):
Oekivani rezultati (najvie 5 strana). Navesti kako e aktivnosti poboljati situaciju
ciljnih grupa /korisnika kao i tehnike i upravljake sposobnosti ciljnih grupa i /ili lokalnih partnera gde je to mogue. Precizirajte i kvantifikujte rezultate to je vie mogue. Navedite predviene publikacije. Opiite mogunosti za ponavljanje i proirenje rezultata aktivnosti (multiplikovani efekti).
Rezultati
Rezultati su konkretne promene, koje nastaju kao posledice uspeno izvedenih aktivnosti.
Rezultati se garantuju projektom, odnosno rukovodstvo projekta se smatra odgovornim
za ostvarenje rezultata. Razlika izmeu rezultata i specifinog cilja projekta je, dakle, u tome da li jeste ili nije u moi rukovodstva projekta da ih garantuje, pod uslovom da su obezbeeni potrebni resursi.
Primer:
Projekat moe da garantuje da e graani biti bolje informisani o procesu EU integracija (jer e kombinacijom razliitih aktivnosti okrugli stolovi, tampanje publikacija, medijska promocija, informacija doi do velikog broja graana)
Projekt ne moe da garantuje da e to direktno dovesti do uspostavljanja konsenzusa o evropskim integracijam na nivou drutva (ova vrsta odluke zavisi i od spoljnih
faktora, i suvie je kompleksna da bi bila realizovana tokom trajanja projekta od 12
meseci)
Da biste uspeno razlikovali rezultate od aktivnosti, najjednostavnije je rei da rezultati odgovaraju na pitanje TA elimo da postignemo, dok aktivnosti odgovaraju na pitanje KAKO emo to postii. Na primer, ako je na oekivani rezultat da lokalni ekonomski saveti
u tri odabrane optine postanu aktivni akteri u procesu donoenja odluka na lokalu, onda
e verovatno aktivnosti koje su do toga dovele biti organizovati obuku o EU standardima
za lanove lokalnih ekonomskih saveta, koja podrazumeva i najavu programa, izbor uesnika, konkretnu obuku, pripremu materijala za rad, zatim studijska poseta kolegama iz
zemlje EU (koja opet moe da se razbije na jo detaljnije podaktivnosti)....
30
Kako formulisati oekivane rezultate? Najbolje je da koristite reenice u prolom vremenu, koje govore kao da je neto obavljeno i postignuto, na primer:
Poveano znanje i poveana svest o mogunostima partnerstva izmeu NVO, javnih
slubi i medija o EU integracijama
Graani su bolje informisani i ukljueni u javne debate o EU integracijama
Pokrenute inicijative za javni dijalog, razmenu informacija i najboljih praksi koje se
odnose na EU integracije
NVO su osnaene da postanu partneri vlade u procesu pristupanja EU
Jedan rezultat nije dovoljan trebalo bi ih imati vie, i svi bi trebalo da vode ka ostvarenju specifinog cilja. Rezultati moraju biti ostvarivi kratkorono, u toku realizacije projekta (odnosno do zavretka projekta), jer je za njihovo ostvarenje odgovorno rukovodstvo
projekta.
Kada se navode izrazi tehniki i upravljaki kapaciteti ciljnih grupa, potrebno je napomenuti da se izraz tehniki kapaciteti ne odnosi na infrastrukturu, ve na znanje, vetine, odnosno ekspertizu.
Publikacije i drugi produkti (outputs)
Navedite publikacije i druge produkte projekta (proizvodi i usluge), odreujui ih i koliinski ukoliko je to mogue. Outputs su konkretni (merljivi) produkti i usluge projekta, na
primer broj izdatih knjiga, osnovanih lokalnih ekonomskih saveta, organizovanih poseta,
odranih trening dana, obuenih ljudi, odranih konferencija za medije, tampanih materijala (broura, postera, publikacija), postavljanje internet stranice, itd..
Mogunosti ponavljanja
Opiite mogunosti multiplikovanja, ponavljanja i produavanja projekta ili proirenja njegovog dejstva na druga polja rada i saradnje. Primeri: rad u novim optinama, nove ciljne
grupe, tampani materijali koji se mogu koristiti kao resurs i ubudue, veb stranica koja je
postavljena tokom trajanja projekta, a nastavie da iri korisne informacije; ako smo osposobili ljude putem obuke, njihova steena znanja i vetine se takoe mogu dalje prenositi;
novi donatori koji e omoguiti nastavak aktivnosti, mobilizacija lokalnih resursa itd..
Predloene aktivnosti i njihova delotvornost (najvie 9 strana). Identifikujte i opiite
detaljno sve aktivnosti koje e se preduzeti da bi se dobio rezultat, opravdajte izbor
aktivnosti, navedite njihov redosled i meusobnu povezanost i ako je mogue specificirajte ulogu svih partnera ili saradnika ili podugovaraa u aktivnostima (U ovom
smislu detaljan opis aktivnosti ne sme da ponavlja akcioni plan obezbeen u odeljku
1.9 Kompletnog aplikacionog formulara).
Navesti sve aktivnosti koje e se realizovati u okviru projekta, i svaku opisati sa jednim ili
dva pasusa u kojim e se navesti podaktivnosti, koje e ciljne grupe biti obuhvaene, kako
e se realizovati, ta e biti uloga svakog od partnera.
Aktivnosti se obino formuliu pomou glagola koji oznaava neku akciju, na primer: pripremiti, dizajnirati, konstruisati, istraiti, odtampati, posetiti, obuiti... ili pomou imenice koja oznaava akciju, na primer: obuka predstavnika sindikata, izrada i tampa publikacije, poseta sindikalnoj organizaciji u zemlji EU, organizacija meunarodne konferencije ...
31
Aktivnosti bi trebalo da budu to detaljnije i iscrpnije opisane, maksimalno na 9 strana

ali ne manje od 5 strana teksta.
Obavezno oznaiti svaku aktivnost nekom oznakom, rednim brojem, nazivom, jer to olakava itanje i razumevanje teksta projekta, na primer: Aktivnost 1. Tehnika i administrativna priprema za realizaciju projekta. Takoe, tako se lake uspostavlja veza sa odgovarajuim rezultatima, jer svaka od aktivnosti bi trebalo da vodi ka ostvarenju nekog od rezultata.
Vodite rauna da e se iste aktivnosti ponoviti u: planu aktivnosti (odeljak 1.9), matrici logikog okvira i da e one biti finansijski iskazane u budetu projekta.
1. 8 Metodologija
Na najvie 4 stranice detaljno opisati metodologiju vaeg projekta, odgovarajui na pitanja:
nain sprovoenja i obrazloenje za predloenu metodologiju;
Opisuju se koriene metode, tehnike i nain rada, nabrajaju se sve vrste aktivnosti, koriena znanja i vetine, ko e raditi, kako, ta i gde. Ovaj odeljak je slian kao i 1.7. ali se
ovde rezimiraju metode.
Primeri za metode:
Istraivanje, analiza, definisanje problema
Transfer dobre prakse, znanja i iskustva
Partnerstvo
Participativnost kao pristup u radu
Studijsko putovanje
Obuka (trening)
Medijska kampanja
Modernizacija sistema informisanja
Anketa
Saradnja sa NVO
Ovo je povezano sa opisom konteksta, ciljne grupe i ciljeva. Naglasiti doprinos ostvarenju
programa, iskustvo slinih sredina ili EU u korienju predloene metodologije, prilagoenost ciljnoj grupi i resursima organizacije (znanje, vetine, oprema, prostor,..). Raspoloiva finansijska sredstva i vreme takoe utiu na izbor metodologije.
Ukoliko je projekat produetak nekog prethodnog projekta, objasnite kako e se projekat
nadovezati na rezultate prethodnog projekta. Iznesite glavne zakljuke i preporuke evaluacija koje su moda sprovedene.
Opisati srodne projekte i aktivnosti koje ste realizovali, a ije e se iskustvo koristiti pri realizaciji ovog projekta. Slinosti i veze traiti kod svih elemenata projekta: ciljne grupe, korisnika, lokacije projekta, donatora projekta, tematske oblasti, standarda rada, partnera itd.
Cilj ovog odeljka je izgradnja kredibiliteta - ovde su znaajne reference svih uesnika u
projektu (partnera, saradnika, stranih eksperata itd.)
32
ukoliko je projekat deo veeg (obimnijeg) programa, objasnite kako e se uskladiti i koordinisati sa ovim programom ili bilo kojim drugim planiranim projektom. Molimo odredite potencijalnu sinergiju sa drugim inicijativama, posebno onim iz Evropske komisije;
Smatramo da je ovaj zahtev iz upitnika jasan sam po sebi, pa ga ne bi trebalo dodatno objanjavati.
procedure za nadgledanje i unutranju i spoljnu evaluaciju;
Evaluacija je (pr)ocena uspenosti projekta, odnosno ocena o tome da li smo i kako ostvarili planirane ciljeve projekta. Moe se odnositi na nau efikasnost (da li smo na najbolji nain koristili resurse u odnosu na oekivane rezultate) ; uspenost (da li su ostvareni rezultati doveli do
oekivanih ciljeva da li smo ostvarili ono to smo eleli?); uticaj (da li je kao posledica naeg
projekta dolo do dugoronih promena na nivou pojedinaca, zajednice, institucija, drutva u celini?); relevantnost (u kojoj meri su projektni ciljevi u skladu sa prioritetima i programima najvanijih zainteresovanih grupa); odrivost (u kojoj meri e se promene do kojih je projekat doveo dugorono nastaviti)
Evaluaciju mogu da sprovode nezavisni strunjaci (eksterna evaluacija) angaovani da ocene
uspeh vaeg projekta (u tom sluaju bi se ova aktivnost pojavila i kao budetska stavka, odnosno kao novani iznos u vaem budetu), i kao interna evaluacija (koju sprovodite vi sami, odnosno tim angaovan na realizaciji projekta).
Da biste uopte mogli sprovoditi evaluaciju, potrebno je da ve tokom pisanja projekta definiete va plan evaluacije, odnosno da unapred odredite kako ete pratiti i ocenjivati uspeh vaeg projekta. Plan evaluacije projekta odgovara na 7 pitanja:
1. Ko e raditi evaluaciju? (interni, eksterni evaluatori), odnosno konkretno osobe angaovane na projektu (prema funkcijama koje ste im dodelili)
2. Kada (periodino, meseno, na kraju projekta)
3. ta (sta e se pratiti i ocenjivati - koji su indikatori projektnih ciljeva i koja su sredstva
provere indikatora5 direktna veza sa kolonom 2 i 3 matrice logikog okvira),
4. Kako (koje e se metode koristiti),
5. Zato (koji je cilj evaluacije)
6. Za koga (ko e koristiti rezultate evaluacije)
7. Zato (kako e se koristiti rezultati evaluacije)
Prilikom pisanja projekta i izrade plana evaluacije, morate imati jasnu sliku o tome koje sve informacije bi trebalo da prikupljate tokom realizacije projekta, da biste mogli redovno pratiti njegov napredak, odnosno da biste provodili monitoring projekta. Monitoring obezbeuje nadzor nad odvijanjem projekta i korekciju aktivnosti kad se ustanovi da se one ne odvijaju u skladu sa planiranim. Evaluacija se ne moe sprovesti bez redovnog monitoringa, i to bi trebalo da
bude ukljueno u va plan evaluacije. Kao to je ve naznaeno kod pitanja 3 u planu evaluaci5
Detaljan opis i formulacija indikatora je data u delu koji se bavi matricom logikog okvira
33
je, kljuno je da formuliete indikatore i sredstva provere indikatora, koje ete posle uneti i u
matricu logikog okvira.
uloga i uee razliitih subjekata u projektu (lokalni partneri, ciljne grupe, lokalne vlasti
itd.), kao i razlozi zbog kojih preuzimaju dodeljene uloge;
Na osnovu plana aktivnosti i prethodnih odgovora opisuje se stepen ukljuenosti partnerskih organizacija iz zemlje i inostranstva, ciljnih grupa, predstavnika vlasti. Oekuje se da
partneri budu ukljueni u sve faze projekta, poev od planiranja i pripreme projekta. Ovde
bi trebalo opisati nain meusobne komunikacije, uestalost, nain donoenja odluka, odgovornost i ovlaenja partnera za pojedine aktivnosti, nain korienja resursa i pristup resursima itd...Posebno skreemo panju da pomenete i uee ciljne grupe i krajnjih korisnika u realizaciji projekta, poto je to jedno od pitanja iz evaluacionog upitnika koje se takoe ocenjuje. Osvrnuti se na snage i kapacitete partnera, njihove resurse, iskustva, znanja,
vetine... Postoji li neto to povezuje partnere (geografija, istorija, kultura, tradicija, slino
iskustvo, potrebe...) Po emu su partneri jedinstveni i specifini?
organizaciona struktura i tim predloen za sprovoenje projekta (samo funkcije: ne i
imena pojedinaca);
Tim bi trebalo da ima izmeu tri i pet lanova. To je stalna ekipa koja je angaovana na projektu i koja je odgovorna za ostvarenje projektnih rezultata. Funkcije u timu mogu biti (navodimo samo kao primer, ne i kao obavezni sastav): koordinator projekta, asistent na projektu, saradnik za administraciju (admin/officer), PR osoba i saradnik za finansije (finance
officer). Opisati ukratko ulogu svakog lana tima.
glavna sredstva predloena za sprovoenje projekta (oprema, materijal, i zalihe koje
bi trebalo obezbediti ili iznajmiti);
Ovo pitanje je povezano sa matricom logikog okvira. Iste informacije koje dajete kao odgovor na ovo pitanje moraju se pojaviti u koloni 3 (Objektivno merljivi indikatori uspeha)
na nivou 4. reda (aktivnosti). Kao sredstva se mogu navesti (na primer): tim od pet osoba
za koordinaciju projekta; meunarondni i domai eksperti; dobro opremljena kancelarija;
putovanje na razliite dogaaje; najam opreme; kancelarijski materijal i materijal za konferencije; iznajmljivanje prostora za dogaaje; saradnja sa institucijama; administrativno i finansijsko osoblje i slino.
stav svih subjekata prema projektu uopte, i prema aktivnostima posebno;
Oekuje se da pokaete kako podrku svih zainteresovanih strana, tako i mogu negativan
odnos i kako ete se nositi sa time.
1.9 Trajanje i plan aktivnosti

Navesti vreme trajanja projekta (u mesecima) u sluaju ... programa, to je minimalno est
a maksimalno dvanaest meseci (vodite rauna da ovde ne pogreite u planiranom broju meseci za realizaciju projekta, deava se da ovde doe do omake!). Plan aktivnosti se priprema i prikazuje pomou datog formata u formularu (gantograma). To je grafika metoda (tabela) za predstavljanje informacija. Plan aktivnosti ne sme da sadri datume, ve se samo
prikazuju aktivnosti po mesecima. Plan aktivnosti ne bi trebalo da sadri detaljan opis ak34
tivnosti , ve samo njihov broj i naziv koji bi trebalo da se poklapa sa nazivima iz odeljka
1.7. Svi meseci u kojima nisu predviene aktivnosti moraju biti ukljueni u plan aktivnosti
i ukupno trajanje projekta. Kod svake aktivnosti imamo pripremu (preparation) i realizaciju (execution) aktivnosti.
Primer plana aktivnosti
Aktivnosti
Priprema aktivnosti
1 -Formiranje tima
Meseci
5
6
10
Realizator
Aplikant
Realizacija
aktivnosti 1Formiranje tima
Aplikant
Priprema aktivnosti
2 Obuka lanica
sindikata
Realizacija
aktivnosti 2 - Obuka
lanica sindikata
Aplikant i Partner iz
EU
Aplikant i Partner iz
EU

Da li su predloene aktivnosti odgovarajue, praktine i u skladu sa ciljevima i oekivanim
rezultatima 5 poena
Koliko je koherentan (uskladjen, dosledan) celokupan plan projekta (preciznije, da li projekat uzima u obzir analizu problema, mogue eksterne faktore i da li projekat predvia
evaluaciju) 5 poena
Da li su uee partnera i drugih zainteresovanih grupa, i njihovo angaovanje u realizaciji projekta zadovoljavajui - 5 poena
Da li je plan aktivnosti jasan i izvodljiv - 5 poena
Da li projekat sadri indikatore koje je mogue objektivno proveriti za sve ishode projekta 5 poena
1.10. Odrivost (maksimalno 3 strane)

Na najvie tri strane, odgovorite na pitanja iz formulara. Skreemo panju da su prva dva
pitanja direktno povezana sa matricom logikog okvira (4. kolona, pretpostavke i
rizici):
35
Navedite glavne preduslove i pretpostavke potrebne tokom i nakon faze implementacije.

Izradite detaljnu analizu rizika i planove za njihovo prevazilaenje. Ovo bi trebalo da
obuhvati najmanje listu rizika povezanih sa svakom od predvienih aktivnosti i predlog mera koje e umanjiti te rizike. Dobra analiza rizika sadri niz razliitih tipova
rizika ukljuujui fizike, ekoloke, politike, ekonomske i socijalne rizike.
Informacije koje date na ovom mestu nai e se i u navedenoj koloni, u odogovarajuim
redovima (zavisno od toga da li se u matrici trae pretpostavke odnosno preduslovi ili
rizici). Jedina razlika je to ete na ovom mestu detaljno elaborirati temu, dok ete u matrici samo taksativno navesti preduslove, pretpostavke i rizike. Naime, ak i ako ste dobro
prouili problem, ispitali ciljne grupe i druge zainteresovane strane, ponudili adekvatna
reenja, postoje ponekad spoljni faktori na koje ne moete da utiete a koji mogu bitno da
promene tok vaeg projekta. Na primer, svi imamo iskustva iz prethodnih izbornih godina
u Srbiji, koje su onemoguavale bilo kakav ozbiljan napor javnog zastupanja (na primer, za
promenu zakona), jer su se vlade menjale, a samim time je bilo nemogue uticati na donosioce odluka tokom trajanja projekta (politiki rizik).
Objasnite kako e biti osigurana odrivost nakon zavretka akcije. Moete ukljuiti
neophodne mere i strategije koje su ve ugraene u akciju, propratne aktivnosti,
prenos na ciljne grupe, itd.
Molimo da u ovom procesu razlikujete sledee dimenzije odrivosti:
Finansijska odrivost (finansiranje daljih/propratnih aktivnosti, izvori prihoda za
obezbeivanje svih buduih operativnih i trokova odravanja, itd);
Trebalo bi da objasnite kako e aktivnosti biti finansirane po zavretku granta - Da li e
aktivnosti projekta ui u nacionalni ili optinski budet? Da li e neko, po zavretku projekta, preuzeti dalju obuku predstavnika sindikata?
Institucionalni nivo (koje strukture e omoguiti, i kako, da se rezultati projekta odre
i nakon zavretka aktivnosti? Obratiti panju na prenos ishoda/rezultata na lokalni
nivo);
Da li e strukture koje e omoguiti nastavak aktivnosti biti prisutne do kraja projekta? Da
li e vlasnitvo nad rezultatima projekta biti lokalno? Izlistati sve institucije sa kojima se
sarauje u toku realizacije projekta i koje e nastaviti da rade na projektu i po zavretku
finansiranja.
Nivo odluivanja ukoliko je primenljivo (kakav e biti strukturalni uticaj aktivnosti na primer, da li e dovesti do poboljanja zakonodavstva, kodeksa ponaanja, rada,
itd);
Kakav e uticaj aktivnosti imati na strukturnom nivou? Na primer, da li e projekat dovesti
do promene zakonodavstva koji regulie rad Socijalno-ekonomskog saveta, ili neki od
zakona iz oblasti rada? Da li e se izvriti izmene u Zakonu o budetu? Da li e SSSS raditi na uvoenju kodeksa rada sindikalnih organizacija, koji e uvesti EU standarde?
36
Odrivosti ivotne sredine (kakav e uticaj projekat imati na ivotnu sredinu

postarajte se da se izbegnu negativne posledice po prirodne resurse u kojima se
aktivnost odvija, kao i na ire prirodno okruenje).
Ovaj deo opiite ukoliko je primenjiv i relevantan za va projekat.

Da li je verovatno da e projekat imati opipljiv uticaj na odabrane ciljne grupe - 5 poena
Da li e projekat imati viestruki uticaj (Ukljuujui mogunost ponavljanja i produavanja rezultata aktivnosti kao i daljeg irenja informacija) 5 poena
Da li e oekivani rezultati predloenog projekta biti odrivi:
- finansijski (kako e se aktivnosti finansirati po zavretku projekta)
- institucionalno (koje strukture e omoguiti, i kako, da se rezultati projekta odre i
nakon zavretka aktivnosti). Da li e vlasnitvo nad rezultatima projekta biti
lokalno
- Politiki (gde je to primenjivo). Kakav e uticaj imati projekat na strukturnom nivou
- na primer, da li e projekat dovesti do poboljanja zakonodavstva, kodeksa ponaanja, metoda, itd.
- Odrivosti ivotne sredine (ukoliko je to primenjivo). Kakav e uticaj projekat imati
na ivotnu sredinu pozitivan/negativan 5 poena
1.11. Matrica logikog okvira

Upuuje se na Aneks C Smernica, tj. na matricu logikog okvira koja je data kao Excel dokument (poseban odeljak u Priruniku je posveen izradi matrice logikog okvira).
2. BUDET PROJEKTA
Smernice upuuju na Aneks B koji sadri prikaz svih (ukupnih) trokova vaeg projekta.
Budet projekta se uobiajeno sastoji iz dva dela, tabela za ukupne trokove projekta, te
oekivani izvori finansiranja (videti dole taka 4).
Budetom i nainom prikazivanja trokova detaljno se bavimo u odeljku koji je posveen
iskljuivo budetu, tako da se ovde neemo vie na tome zadravati.
3. OEKIVANI IZVORI FINANSIRANJA

Potrebno je popuniti tabelu 2 Aneksa B, odnosno trebalo bi dati informacije u skladu sa
zahtevom iz tabele o tome od koga i u kom iznosu oekujete sredstva za realizaciju vaeg
projekta. I o tome emo detaljnije kasnije, u odeljku o budetu.
37
4. ISKUSTVO U SLINIM PROJEKTIMA

Najvie do 1 stranice po projektu. Molimo detaljno opiite projekte kojima je vaa organizacija upravljala u protekle tri godine.
Ove informacije koristie se za procenu da li imate dovoljno iskustva i stabilnog upravljanja projektima u istom sektoru i uporedivih sa onim za koje traite sredstva / podnosite projekat.
Naziv projekta:
Mesto
Trokovi
odvijanja
projekta (u
projekta
evrima)
...
...
Sektor (videti odeljak 2.2 odeljak II):

Vodei
Donatori projekta
menader ili
(navedite po
6
partner
imenu)
...
...
Iznos doprinosa
(od strane
donatora)
Datumi (od: dan / mesec /

godina do: dana / mesec /
godina)
...
...
Ciljevi i rezultati projekta
Ukoliko piete projekat u 2010. godini, onda se kao protekle tri godine raunaju 2007, 2008 i 2009.
Nemojte davati informacije iz 2006. godine! Vie poena se dodeljuje onima koji su imali takvih iskustava! Svaki od tih projekata prikaite na posebnoj stranici. Naroito navesti one projekte koji
su imali vee budete i koji su finansirani iz sredstava EU..
II PODNOSILAC PREDLOGA PROJEKTA

Iako popunjavanje ovog segmenta izgleda kao formalnost, popunjavanju bi trebalo pristupiti veoma paljivo, jer se isti podaci koji se daju u odeljku II i III moraju nai i u PADOR sistemu. Preporuljivo je da se popunjava timski, prema kompetencijama (deo o finansijskim detaljima trebalo bi da popuni osoba iz vae finansijske slube, npr.) i da je razmena informacija redovna i aurna. Poto su pitanja vrlo jasna i odreena, ovde emo navesti samo tabele koje su manjeg obima,
dok emo kod nekih pitanja dati opte napomene, jer e se od vas zahtevati da odaberete jedan ili
vie od ponuenih odgovora. Na vama je da date tanu i potpunu informaciju, u skladu sa zahtevima iz svake tabele, odnosno postavljenog pitanja.
PODNOSILAC
Registracioni broj u dokumentaciji
6
EuropeAid
Naziv organizacije
Podatke koji se trae u okviru ove take trebalo bi uneti samo u sluaju da postoje izmene
i dopune u odnosu na informacije date u Concept note (konceptu, saetku projekta).
5
Ukoliko je donator Evropska komisija ili drava clanica EU, molimo odredite budetsku liniju, EDF, ili
dravu clanicu EU
6 Unesite broj ukoliko je organizacija registrovana u PADOR. Broj se dodeljuje organizaciji koja pohrani svoje podatke u PADOR. Za vie informacija i registraciju posetite http://ec.europa.eu/europeaid/onlineservices/pador
38
1. IDENTITET
7
Broj fajla pravnog lica

Skraenica
Registracioni broj (ili ekvivalent)
Datum registracije
Mesto registracije
Zvanina registrovana adresa
8
9
Zemlja registracije / Nacionalnost
I-mejl adresa organizacije

Broj telefona: pozivni broj za dravu +
pozivni za grad + broj
Broj faksa: pozivni broj za dravu +
pozivni za grad + broj
Veb-sajt organizacije
Take 2, 3 i 4 odeljka II (ispod) trebalo bi da popune podnosioci u odnosu na koje su utvrena odstupanja od registracije u PADOR. Svi ostali kandidati/podnosioci moraju pruiti
informacije prilikom PADOR registracije
2. PROFIL
Cilj ovog dela je da se identifikuje priroda vae institucije, sektor u kome je aktivna i povezane ciljne grupe. Potrebno je da popunite tabele u kojima je ponueno vie odgovora.
Pravni status
Ostvarivanje profita
NVO
Vrednosna orijentacija11
Da li je vaa organizacija
povezana sa drugim
subjektom?
Da
Ne
Da
Ne
Politika
Verska
Humanistika
Neutralna
Da, sa matinim subjektom (navedite Matini broj
EuropeAid ID: ... ... ... ... ... ... ....)
Da, sa podreenim subjektom (ima)
Da, sa porodinom organizacijom / mreom12
Ne, nezavisna je
Broj imaju organizacije koje su podatke registrovale u PADOR.
Za organizacije. Ukoliko nije iz drava nabrojanih u sekciji 2.1.1. Smernica, odredite mesto.
Za pojedince. Ukoliko nije iz drava nabrojanih u sekciji 2.1.1. Smernica, odredite mesto
10
Izaberite samo jedan set vrednosti
11
Npr. Savez / zajednica / udruenje
39
2.1. Kategorija
U tabeli se nude kategorije sektora kojima pripada vaa organizacija: javno i kategorija
privatno, u okviru kojih je mogue zaokruiti samo jedan odgovor (dakle, ne moete
istovremeno biti i javna i privatna organizacija, to se moe proveriti u vaem statutu nain osnivanja).
2.2 Sektor(i)
Ovde moete odabrati sve odgovore za koje smatrate da su relevantni i prikladni, a odnose
se na sektore u kojima je vaa organizacija bila aktivna u poslednjih sedam godina. Vodite
rauna da e se kasnije, kod pitanja 3. Kapacitet za upravljanje i sprovoenje projekta, od
vas traiti da odgovore iz ovog pitanja ukrstite sa odgovorima na druga pitanja.
2.3 Ciljna grupa (grupe)

Ovde takoe moete odabrati sve odgovore za koje smatrate da su relevantni i prikladni. U
ciljnu grupu (grupe) bi trebalo da ukljuite sve direktne i indirektne grupe/korisnike.
3. KAPACITET ZA UPRAVLJANJE I SPROVOENJE PROJEKTA

U ovom delu potrebno je da popunite tabele u kojima je ponueno vie odgovora koji se odnose na:
3.1. Iskustvo po sektorima (za svaki sektor izabran u 2.2.)

U prvoj koloni navedite sektor koji ste oznaili u tabeli 2.2, a zatim u narednim kolonama
ekirajte12 na odgovarajuem mestu ukupne godine iskustva, iskustvo iz poslednjih sedam godina, broj projekata u poslednjih sedam godina kao i procenu iznosa ( u hiljadama
evra) u poslednjih sedam godina.
3.2 Iskustvo prema geografskom podruju

U ovoj tabeli je potrebno da iskaete sve informacije koje ste dali u tabeli 3.1 tako to ete ih geografski rasporediti (prema spisku regiona koji se nalazi s desne strane tabele). Popunjavate onoliki broj redova, u koliko razliitih regiona ste sprovodili projekte (Srbija, istona Evropa, Evropska unija,...). Ponavljaju se pitanja slino kao i u prethodnoj tabeli:
godine iskustva, broj projekata i procenjena suma, dakle odgovaraju onima koje ste
naveli u tabeli 3.1.
Na kraju se trai da ukrstite podatke iz prethodnih tabela tako to ete kombinovati informacije iz tabele o sektorima (2.2) i tabele o geografskoj oblasti (kako ste ih prethodno prikazali).
3.3. Resursi
Kod ovog pitanja daju se podaci o finansijskom stanju vae organizacije, izvorima finansiranja i
osoblju kojim raspolaete. Potrebno je da se daju podaci prema pitanjima iz tri tabele:
12
Izraz ekirati znai da ubacite x ili simbol na odgovarajuem mestu (kvadrati), u zavisnosti od
toga ta vam dozvoljava tabela. Proverite!
40
3.3.1 Finansijski podaci. Trai se da prikaete informacije u hiljadama evra, ako je mogue, na osnovu prikaza vaih zvaninih finansijskih izvetaja (profit i gubici, odnosno bilans stanja na zavrnom raunu vae organizacije).
3.3.2.Izvori finansiranja. Trebalo bi oznaiti izvor(e) prihoda vae organizacije i navesti
dodatne traene podatke, prema zahtevima u tabeli.
3.3.3.Broj zaposlenih (stalno zaposlenih, kao i onih koji rade puno radno vreme bez obzira na oblik angaovanja). Trebalo bi ekirati opciju za svaki tip osoblja, pri emu se nude tri varijante za zaposlene: u seditu (kad je re o organizaciji koja ima
sedite u razvijenoj zemlji); zaposlene migrante (angaovani iz sedita, koje se
nalazi u razvijenoj zemlji, a rade u zemljama u razvoju) i zaposlene lokalno osoblje. Nae organizacije popunjavaju ovu poslednju varijantu.
Sugestija ovaj deo (sve tri tabele) bi trebalo da popuni rukovodea osoba iz vae finansijske slube, odnosno osoba koja se bavi kadrovima (poslednja tabela o broju zaposlenih).
4. LANOVI UPRAVNOG ODBORA / KOMITETA VAE ORGANIZACIJE

Jednostavna tabela u koju bi trebalo upisati traene informacije o lanovima/icama upravnog odbora/komiteta vae organizacije, prema zahtevima iz zaglavlja:
Ime
G-din
G-a
Zanimanje
Poloaj
Zemlja dravljanstva
Na funkciji od:

Da li podnosilac prijave i, ako je primenjivo, partneri imaju dovoljno iskustva u upravljanju projektima?
Da li podnosilac prijave i, ako je primenjivo, partneri imaju dovoljno tehnikog znanja (posebno znanja u vezi sa temom kojom se projekat bavi)?
Da li podnosilac prijave i, ako je primenjivo, partneri imaju dovoljno upravljakog kapaciteta (ukljuujui osoblje, opremu i sposobnost da se nose sa budetom projekta?
Da li podnosioci prijave imaju stabilne i dovoljne izvore finansiranja?
Dodeljuje se po 5 poena za svako pitanje, ukupno 20 poena.Ukoliko je ukupni zbir poena
u ovom odeljku manji od 12, aplikacija e biti odbaena.
III. PARTNERI KOJI UESTVUJU NA PROJEKTU

1. OPIS PARTNERA (DESCRIPTION OF THE PARTNERS)
U prvoj tabeli daju se podaci za svakog partnera u projektu (podseamo na kriterijume prihvatljivosti za partnere date u odeljku 2.2.). Najbolje je za svakog od partnera popuniti posebnu tabelu! Uneti, najkrae mogue, traene informacije
41
U narednoj tabeli data je napomena, da partneri koji su registrovani u PADORu ne moraju

da popune ostatak ovog odeljka (koji je oznaen sivom bojom).
Napominjemo da bi aplikacioni formular trebalo da sadri potpisanu i datiranu Izjavu o
partnerstvu , u skladu sa modelom koji je dat u formularu.
2. IZJAVA O PARTNERSTVU (PARTNERSHIP STATEMENT)

Ovih izjava bi trebalo da bude onoliko koliko ima partnera, plus jedna za podnosioca
predloga projekta, dakle N+1
Mora se kopirati cela stranica, poto predstavlja izjavu koju je potrebno potpisati
Potpis mora biti originalan, plavom hemijskom olovkom ili naliv-perom (ne faksimil!)
Dobro je i da udarite peat organizacije, pored imena ovlaenog lica
Napomena: Ukoliko ve imate neki ranije potpisan sporazum/protokol o saradnji sa nekim
partnerom, to NIJE i NE MOE da zameni ovu izjavu o partnerstvu
IV. SARADNICI KOJI UCESTVUJU U PROJEKTU

Ovaj odeljak mora biti popunjen za svaku organizaciju saradnika (associates) u okviru
znaenja odeljka 2.1.2 Smernica za podnosioce predloga projekta. Morate napraviti onoliko kopija ove tabele koliko saradnika elite da prijavite.
V KONTROLNA LISTA (LISTA ZA PROVERU)

U prvom delu tabele od vas se ponovo trai da date osnovne administrativne podatke, kako za aplikanta, tako i za sve partnere u projektu. Poto je ovo informacija koju ste ve ranije davali, vodite rauna da date iste informacije na ista pitanja. Za vas je na ovom mesto
posebno vano da obratite panju na drugi deo tabele.
Jo jednom skreemo panju da je u tekuem konkursu JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU izvrena korekcija u
Smernicama, ba u delu koji se tie ispunjena administrativnih uslova i veze sa kontrolnom
listom (listom za proveru) aplikacionog formulara (odeljak V dela B. aplikacionog formulara). Lista za proveru je izmenjena i jako je vano da se ispravljena verzija nae u vaem
predlogu projekta, poto je ona SASTAVNI DEO aplikacionog formulara.Korigovana verzija se moe nai na sajtu http://www.dijalog.org.rs/doc/Corrigendum_no_1.pdf
Iako je u vaem formularu ovo mesto gde vas podseaju na proveru (checklist) svih informacija i dokumenata koje ste pripremili kao deo vaeg paketa za podnoenje predloga projetka, mi vas podseamo da ovu vrstu provere moete uspeno da sprovedete tek kad
ste u potpunosti zavrili va projekat. To znai da su svi formulari, budeti, i pratea dokumenta popunjeni, potpisani, overeni, kopirani tj. da ste udovoljili svim zahtevima iz
Smernica.
Sledi korigovana lista za proveru (drugi deo tabele, koji se tie administrativnih i drugih
zahteva).
42
PRE SLANJA PREDLOGA, MOLIMO DA PROVERITE DA JE SVAKA OD

KOMPONENTI POPUNJENA I DA POTUJE SLEDEE KRITERIJUME:
Naziv Predloga: <navedite naziv>
Treba da
popuni
podnosilac
zahteva
Da
Ne
DEO 1 (ADMINISTRATIVNI)
1. Korien je ispravan formular za pisanje preldoga projekta, objavljen za ovaj
konkurs
2. Deklaracija podnosioca predloga projekta je popunjena i potpisana
3.
Predlog je otkucan i na engleskom jeziku
4.
Jedan orginal i dve kopije su ukljueni
5.
Elektronska verzija predloga (CD) je priloena
6.
Svaki partner je popunio i potpisao izjavu partnerstva i izjave su ukljuene
7.
Budet je prikazan u formatu koji se trai, u evrima i priloen je
8.
Logian okvir je popunjen i priloen
9. Podnosilac predloga projekta (aplikant) i svaki od partnera su registroavni u PADORu

DEO 2 (PODOBNOST KRITERIJUMI PRIHVATLJIVOSTI)
10. Trajanje projekta je jednako ili krae od 12 meseci (dozvoljeni maksimum)
11. Trajanje projekta je jednako ili due od 6 meseci (dozvoljeni minimum)
12. Doprinos koji se trai jednak je ili vii od 50.000 evra (dozvoljeni minimum)
13. Doprinos koji se trai jednak je ili manji od 150.000 evra (dozvoljeni maksimum)
14. Doprinos koji se trai jednak je 50% od ukupnih prihvatljivih trokova ili je vii od
toga (minimalni procenat koji je dozvoljen)
15. Doprinos koji se trai jednak je 90% od ukupnih prihvatljivih trokova ili je manji od
toga (maksimalni procenat koji je dozvoljen )
IV DEKLARACIJA PODNOSIOCA PROJEKTA

(DECLARATION BY THE APPLICANT)
Deklaracija se sastoji od informacija odnosno opisa situacija za koje aplikant svojim potpisom garantuje (bilo da preuzima odgovornost za odredjene izjave ili da izjavljuje da se ne
nalazi u nekoj od navedenih situacija). Spisak informacija je zadat i NE SME SE MENJATI , osim dela u kojem se postavlja pitanje vezano za predloge projekata koji su ve dostavljeni (ili se planira njihovo dostavljanje) evropskim institucijama , Evropskom razvojnom
fondu i zemljama lanicama EU, u poslednjih 12 meseci, a tie se iste oblasti u kojoj je i
predlog projekta.
Deklaraciju popunjava SAMO podnosilac; potpis mora biti originalan, plavom hemijskom
olovkom (ili naliv perom) NE FAKSIMIL! Dodajte i peat uz potpis ovlaenog lica!
1. Aneks B. Budet projekta (u excel formatu)
Poto ste isplanirali projekat i uneli traene informacije u formular, vreme je da pristupite
izradi budeta projekta. U praksi, naravno, to nisu dve zasebne i odvojene aktivnosti. Vrlo
43
esto ete raditi tako to ete istovremeno popunjavati oba dokumenta i korigovati svoj projekat, bilo u narativnom delu, bilo u budetu (a takoe i u matrici logikog okvira).
Posebno je vano da unapred definiete tzv. standardne trokove, dakle ono to po zahtevu
formulara morate da predvidite (esto su to revizija, bankarska provizija, vidljivost projekta, irenje informacija). Takoe, vi moete imati sjajnu ideju koja bi, po vaem miljenju,
mogla idealno da rei neki problem. Meutim, moe se ispostaviti da to nije dozvoljen troak, ili da je neprimereno velik u odnosu na druge aspekte projekta.
Budet projekta opisuje koliinu novca koja vam je potrebna da biste realizovali va projekat. Struktura budeta mora da prati i da bude adekvatna vaim projektnim aktivnostima
ne moe se desiti da imate troak koji niste iskazali kao aktivnost, i obrnuto da planirate aktivnost a da ste zaboravili da ih ukljuite kao troak vaeg projekta u budetu.
Dobar budet bi trebalo da bude:
REALISTIAN kako u smislu realnih iznosa koji se planiraju po svakoj budetskoj liniji (stvarne cene i standardne tarife), tako i u smislu kapaciteta organizacije. Naime, nije realno da organizacija koja je u prethodnoj godini imala skroman godinji budet i koja nema iskustva u provoenju slinih programa, planira da kroz ovaj projekat realizuje obiman
i sloen program sa maksimalnim iznosom koji se dozvoljava ovim konkursom.
OBUHVATAN trebalo bi da pokrije SVE trokove projekta. Vrlo esto se dogaa da se
prilikom planiranja budeta zaborave neke stavke (npr. trokovi raunovoe, doprinosi na
plate ili honorare, porez na zakup prostora, trokovi revizije ili evaluacije i slino).
STRUKTURIRAN budet bi trebalo da je tako formulisan da u potpunosti prati zahteve
zadatog formulara za izradu budeta.
IZBALANSIRAN ovo se posebno odnosi na odnos izmeu doputenih trokova, u odnosu na zahteve konkursa (npr. zahtev da se na trokove vidljivosti ne sme odvojiti vie od pet
odsto do 10 odsto od prihvatljivih direktnih trokova).
PRECIZAN trebalo bi izbegavati zaokruivanje iznosa po budetskim linijama. Takodje,
ne sme se dogoditi da budet vaeg projekta sadri pogrene cifre ili zbirove po redovima
i kolonama.
Dobar budet prikazuje potrebne resurse, ali pre svega trebalo bi da prati Smernice
(2.1.4. Tipovi trokova za koje je mogue konkurisati) i mora da se prilagodi zadatom
formularu (Aneks B).
Opis trokova koji su prihvatljivi i dozvoljeni je prilino detaljno dat u Smernicama. Time
smo se ve detaljno bavili u delu Prirunika koji se bavi uputstvima iz Smernica, tako da
emo se ovde vie zadrati na tumaenju pojedinih pojmova, odnosno praktinim savetima
u vezi sa izradom konkretnog budeta projekta.
Prilikom sastavljanja budeta, ne zaboravite napomene u samoj tabeli budeta, tj. Aneksu B !!
Podseamo, Aneks B se standardno sastoji od dva dela (dve tabele) u excell formatu, prvog koji predstavlja budet vaeg projekta, i drugog koji predstavlja oekivane izvore prihoda. Vrlo je vano da obratite panju na fusnote kojih ima 10 (u tekuem konkursu). Fusnote dodatno objanjavaju specifine zahteve vezane za budet ili za pojedine stavke.
Detaljan prikaz budetskih stavki smo, iz praktinih razloga, bazirali na projektu koji je realizovan, i prilagoen za potrebe SSSS. Ukoliko budete koristili ovaj prirunik za neke dru44
ge predloge projekata, vodite rauna o tome da li su zahtevi iz Smernica isti ili se razlikuju u odnosu na ovde date primere i sugestije.
Ukoliko va projekat traje do 12 meseci, onda se popunjava samo prvi deo, prve tabele
(ukupan budet). Ako projekat traje due od 12 meseci, onda se za prvu godinu podaci upisuju u drugi deo prve tabele (u zaglavlju stoji natpis 1. godina), dok se u prvom delu upisuje ukupan iznos potreban za celokupno trajanje projekta.
Prvi deo
Aneks III.
projekta1
Trokovi
Budet
Drugi deo
1. godina2
Ukupan budet (sve godine)

Jedinica
#
jedinica
Cena
po
jedinici
(u
EUR)
Jedinica
Trokovi(u
EUR)3
#
jedinica
Cena
po
jedinici
(u
EUR)
Trokovi(u
EUR)
Napomena 1: Budet mora pokriti sve prihvatljive trokove projekta, a ne samo doprinos davaoca
granta. Opisi stavki moraju biti dovoljno detaljni a sve stavke razloene na glavne komponente.
Broj jedinica i cena po jedinici moraju biti specifikovani za svaku komponentu u skladu sa datim
indikacijama.
Napomena 2: Ovaj odeljak mora biti popunjen ukoliko e projekat biti realizovan u periodu duem
od 12 meseci.
Napomena 3: Ako davalac granta nije Evropska komisija, budet se moe izraziti u evrima ili u valuti zemlje davaoca granta. Trokovi i cene po jedinici zaokruuju se na najblii evrocent budetske
kategorije :
1. LJUDSI RESURSI /HUMAN RESOURCES

Ljudski resursi podrazumevaju prikaz svih trokova u vezi plata i dnevnica ljudi posebno angaovanih na realizaciji projekta - obino se navode njihove uloge u projektu: koordinator, pomonik, finansijski asistent, PR osoba... - sva lina davanja piu se u bruto iznosu (neto iznos plus socijalno/zdravstveno osiguranje i ostali trokovi).
Plate i trokovi ne smeju da preu uobiajene plate u organizaciji koja je krajnji korisnik
odobrenih sredstava ili u organizaciji partnera
1.1. Plate
1.1. Plate /Salaries ( bruto iznos, lokalno osoblje)13
1.1.1. Tehniko osoblje (koordinator, asistent koordinatora, PR osoba, struni konsultant...)
1.1.2. Administrativno/pomono osoblje (administracija, logistika)
1.2. Dnevnice/putovanja
Trokove dnevnica za strane eksperte koji su angaovani na projektu, kao i za domae osoblje na studijskom putovanju u zemljama EU odrediete na osnovu spiska predloenih
13
Ako osoblje nije angaovano na izvoenju projekta sa punim radnim vremenom, postotak bi trebalo navesti pored opisa i prikazati u broju jedinica (ne u ceni po jedinici).
45
dnevnica Aneks G ( iznosi za pojedine zemlje u skladu sa propisima Evropske komisije informacije se mogu nai na web sajtu).
Dnevnice pokrivaju smetaj, obroke i lokalni prevoz. Kad je u pitanju lokalno osoblje koje
eventualno putuje i noi u drugom gradu u Srbiji - preporuka je da se koristi realna vrednost troka boravka u nekom gradu u Srbiji.
1.3. Dnevnice za misije/ putovanja / Per diems for missions/travel14
1.3.1. U inostranstvu /abroad/ za osoblje projekta
1.3.2. U zemlji/local /za osoblje projekta
1.3.3. Uesnici seminara/konferencija
2. PUTOVANJA /TRAVEL 15
2.1. Meunarodna putovanja/International travel
2.1.1. Povratna avionska karta EU-Beograd-EU za 4 eksperta x 2 posete
2.2. Lokalni prevoz /Local transportation
2.2.1. Beograd Novi Sad- Beograd
3. OPREMA I OSTALI INVENTAR / EQUIPMENT AND SUPPLIES 16

Najpre proveriti da li je nabavka opreme uopte dozvoljena konkursom
Kod kupovine opreme i plaanja usluga obezbediti dokaze da cene odgovaraju trinim vrednostima (profakture, ponude od najmanje 3 dobavljaa!).
Obavezno proveriti da li je potrebna tenderska procedura za nabavku opreme i to uraunati u trokove podugovaranja
Standardne stavke u budetskoj kategoriji 3 (Oprema...) obuhvataju:
3.1. Kupovina ili iznajmljivanje vozila/ Purchase or rent of vehicles
3.2. Nametaj, kompjuterska oprema /Furniture, computer, equipment
Stavka 3.2. se na primer moe razloiti na sledei nain dodavanjem podstavki, tako da za
svaki deo opreme, nametaja i sl. imate posebnu budetsku liniju:
3.2.1. PC sa tampaem
3.2.2. Kancelarijski sto
3.3. Rezervni delovi, oprema za maine, alati/spare parts, equipment for machines, tools
3.4. Ostalo /Other (molimo precizirajte)
14
Navedite zemlju u kojoj se dnevnice isplauju i vaee stope (koje ne mogu premaiti skale objavljene od
strane EC u vreme potpisivanja ugovora http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/index_en.htm). Ako
informacija nije dostupna, unesite paualan iznos. Dnevnice pokrivaju smetaj, hranu i lokalna putovanja unutar mesta misije i razne trokove.
15
Mogu biti ukljueni i trokovi za smanjenje nivoa CO2 u vazdunom saobraaju. U tom sluaju se smanjenje nivoa CO2 moe postii pruanjem podrke projektima CDM/Gold Standard (dokaz o istom se mora
priloiti kao deo pratee dokumentacije ili, ukoliko je mogue kroz programe avio kompanija. Navesti mesto
polaska i odredite. Ukoliko informacija nije dostupna, unesite ukupnu sumu.
16 Trokovi
nabavke ili iznajmljivanja
46
4. LOKALNA KANCELARIJA / TROKOVI VEZANI ZA PROJEKAT

/ LOCAL OFFICE/ ACTION COSTS 17
4.1. Trokovi vozila/Vehicle costs
4.2. Najam kancelarije/Office rent
4.3. Potroni - kancelarijski materijal/Consumables Office supplies
4.4. Ostale usluge (tel/fax, grejanje, struja, odravanje / Other services
5 . OSTALI TROKOVI, USLUGE/ OTHER COSTS, SERVICES 18

Trai se detaljno navoenje trokova, u smislu da ako imate troak prevoenja, trebalo bi
da navedete broj dana, iznos po danu, ukupnu sumu. Trokovi pod 5.1, 5.2, 5.7 ovde se navode samo ako ste angaovali podugovarae.
Trokovi finansijskih usluga- transfer novca i finansijskih garancija- (za otvaranje posebnog podrauna za ovaj projekat kao i 1-2% koji uzimaju banke za transakciju),
Revizija - jo u toku izrade projekta trebalo bi traiti tri ponude ovlaenih revizorskih kua (potraiti na web sajtu raunovoa). Iznos predvien za ovu stavku zavisi od budeta i
obino je oko 3-5% od vrednosti projekta. Svaki put proverite da li je revizija obavezujua ili nije.
Trokovi obezbeenja vidljivosti projekta su obavezni trokovi, u smislu da se od vas
oekuje da promoviete projekat u medijima (na primer konferencija za medije, nastupi na
TV i radiju), u javnosti, da tampate prigodne publikacije i broure u kojima ete predstaviti projekat i slino.
5.1. Publikacije19
5.2. Studije, istraivanja 19
5.3. Trokovi revizije
5.4. Trokovi evaluacije
5.5. Prevodi , prevodioci
5.6. Finansijske usluge (trokovi bankovnih garancija itd.)
5.7. Trokovi konferencija, seminara19
5.8. Trokovi obezbeenja vidljivosti projekta
17
Specifikovati. Paualni iznosi nee biti prihvaeni.
18
Navesti samo ukoliko je u potpunosti izdato podizvoaima
19
Aktivnosti komunikacije i vidljivosti trebalo bi da budu planirane i budetirane za svaku fazu realizacije
projekta. Ove aktivnosti ne bi trebalo da se fokusiraju samo na informacije o finansijskoj podrci od strane
EU, ve bi trebalo da ukljue i rezultate i uticaj projekta. EU vodi za komunikacije i vidljivost se nalazi na
web adresi: http://ec.europa.eu/europeaid/work/visibility/index_en.htm
Skreemo panju da je u tekuem konkursu definisan limit sredstava koje moete potroiti na vidljivost i
on iznosi od pet do 10 odsto od direktnih trokova projekta.
47
6. OSTALO
Ovde navodite one trokove koje niste uspeli da smestite ni u jednu od predvienih budetskih linija, a predstavljaju direktne prihvatljive trokove vaeg projekta.
7. MEUZBIR DIREKTNIH TROKOVA PROJEKTA ( 1-6 )

Ovaj zbir je potreban, jer se administrativni trokovi (od sedam odsto), raunaju upravo na
osnovu ovog meuzbira.
8. OBEZBEENA REZERVA ZA NEPREDVIDENE TROKOVE

Najvie pet odsto od budetske stavke 7, meuzbira direktnih prihvatljivih trokova projekta. Ne zaboravite da ete ova sredstva moi da troite tek kad dobijete pisanu dozvolu od
ugovaraa (to podrazumeva da ste prethodno poslali pisani zahtev ugovarau, po odreenoj proceduri). .
9. UKUPNI DIREKTNI PRIHVATLJIVI TROKOVI PROJEKTA (7+ 8)

Sabiraju se sume do kojih ste doli udetskim stavkama oznaenim brojevima 7 i 8.
10. ADMINISTRATIVNI TROKOVI

(maksimalno sedam odsto od budetske linije 9, tj. od ukupnih direktnih prihvatljivih
trokova projekta) - videti opravdane indirektne trokove u delu Prirunika koji se bavi
Smernicama (Odeljak 2.1.4.)
Ukupna suma koja ne prelazi sedam odsto od direktnih opravdanih trokova realizacije projekta moe da se predstavi kao indirektni troak za pokrivanje administrativnih dodatnih trokova krajnjeg korisnika odobrenih sredstava u toku realizacije
projekta.
Indirektni trokovi prihvatljivi su ako se dokae da ne obuhvataju trokove koji su po
budetu namenjeni nekom drugom delu projekta - ovde se mogu staviti svi oni trokovi koji se nigde na drugom mestu ne mogu kvantifikovati(nisu obuhvaeni nekim
drugim delom budeta) i nije ih potrebno specifikovati/precizirati (razloiti na podstavke).
Indirektni trokovi su neprihvatljivi ako krajnji korisnik od Evropske komisije dobije drugu donaciju za pokrivanje svojih administrativnih trokova.
11. UKUPNI PRIHVATLJIVI TROKOVI PROJEKTA (9+10)
48
49
1.3.3 Uesnici na seminarima/konferencijama
1.3.1 Inostranstvo (osoblje koje uestvuje u realizaciji

projekta)
Partnerov put u Beograd (Belgija-Srbija)
1
osoba
*
2
putovanja
1 putovanje = 4 dana (3 noenja - EUR 360, lokalni prevoz
EUR 50, transfer aerodrom EUR 60, hrana za 4 dana EUR
100) = EUR 570/po putovanju)
1.3.2 Lokalno (osoblje koje uestvuje u realizaciji projekta)
Parner iz EU (navesti ime partnera)

1.2.1. Glavni konsultant - 27%
1.2.2. Izvrni direktor - 5%
1.2.3. Ekonomski savetnik - 1%
1.2.4. Rukovodilac finansijske slube - 2%
1.2.5. Administrativni asistent - 2%
1.3 Dnevnice /putovanja5
1.1.1 Tehniko
Koordinator projekta (50%)
1.1.2 Administrativno/pomono osoblje
Asistent na projektu (100%)
PR osoba (25%)
Rukovodilac finansijske slube (15%)
1.2 Plate (bruto iznosi,ukljuujui doprinose za socijalno
osiguranje i ostale trokove, meunarodno osoblje)
1. Ljudski resursi
SSSS
1.1 Plate (bruto iznosi,ukljuujui doprinose za socijalno
osiguranje i ostale trokove, lokalno osoblje)4
Trokovi
Aneks III. Budet projekta1
Dnevnica
Dnevnica
Po putovanju
Po putovanju
Dnevnica
Dan
Dan
Dan
Dan
Dan
Meseno
Meseno
Meseno
Meseno
Meseno
Meseno
Jedinica
570
250
400
500
196
115
700
1000
1000
12
3
1,8
70
13
3
5
5
1200
Cena po
jedinici (u
EUR)
# jedinica
1.140,00
17.500,00
5.200,00
1.500,00
980,00
575,00
8.400,00
3.000,00
1.800,00
7.200,00
Trokovi(u
EUR)3
Dnevnica
Dnevnica
Dnevnica
Meseno
Meseno
Meseno
Meseno
Meseno
Meseno
Jedinica
# jedinica
Cena po
jedinici (u
EUR)
1. godina2
Trokovi(u
EUR)
50
5.3 Trokovi revizije
5.2.1. Analiza pravnih i politikih prepreka (dizajn,

priprema, izvodjenje, analiza, izvetaj)
Istraivanje
Publikacija
5.1.2. Broura o ueu graana (izrada, priprema, tampa i

distribucija)
5.2 Studije, istraivanja9
Publikacija
Meseno
Meseno
Meseno
Meseno
Po vozilu
km
Po letu
Po letu
5.1.1. Prirunik za javno zastupanje (izrada, priprema,

tampa i distribucija)
5.1 Publikacije9
5. Ostali trokovi, usluge8
4. Lokalna kancelarija
4.1 Trokovi vozila
4.2 Iznajmljivanje kancelarije
4.3 Kancelarijski materijal
4.4 Ostale usluge (tel/faks, struja/grejanje, odravanje)
Meuzbir , lokalna kancelarija
3.1 Kupovina ili najam vozila

3.2 Nametaj, kompjuterska oprema
3.3 Maine, alati
3.4 Rezervni delovi/oprema za maine, alate
3.5 Ostalo (molimo navedite)
Meuzbir , oprema i sitan inventar
3. Oprema i ostali inventar7
2.2 Lokalni prevoz

Meuzbir , putovanja
2.1. Meunarodna putovanja

Brisel - Beograd, povratna karta
2. Putovanja6
Meuzbir , ljudski resursi
500
500
4000
1000
3,5
7,5
0,35
350
1.000,00
1.750,00
3.750,00
1.400,00
2.100,00
700,00
47.295,00
Meseno
Meseno
Meseno
Meseno
Po vozilu
Meseno
Po letu
51
1
200
2
12
1
20
Dogadjaj
Po osobi
Dogadjaj
Komad
Per month
Per month
30
1
2
Dnevnica
Dogadjaj
Dan/ekspert
5.8.1 Konferencija za medije

5.8.2 Informativni paket za medije
5.8.3. asopis sa lancima posveenim socijalnom dijalogu
5.8.4. Distribucija informacija preko websajta
4
80
Dogadjaj
Po osobi
5.7.2.4. Najam prostora

5.7.2.5. Putovanje uesnici
5.7.3. Okrugli sto (30 uesnika)
5.7.3.1. Hrana & smetaj & osveenje
5.7.3.2. Materijali, pribor i oprema
5.7.3.3. Nadoknada za lokalne eksperte (2 eksperta *
200E)
5.7.3.4. Najam prostora
5.8. PR aktivnosti (aktivnosti na vidljivosti)10
160
4
36
150
70
200
1
100
4
70
500
12
Dnevnica
Event
Dan/trener
Po osobi
Po osobi
Po osobi
Po osobi
Dogaaj
Dogaaj
Po danu
Po osobi
Po strani
Meseno
5.7.2.1. Hrana & smetaj & osveenje

5.7.2.2. Materijali, pribor i oprema
5.7.2.3. Nadoknada za trenere (4 dogaaja *3 dana * 3
trenera * 150E)
5.7.1. Jednodnevna konferencija za 100 uesnika

5.7.1.1. Hrana & Smetaj & Osveenje
Hrana (cca 50 veera i 100 rukova)
Smetaj (100 osoba)
Osveenje (100 osoba * 2 pauze za kafu)
5.7.1.2. Najam prostora i opreme
5.7.1.3. Materijal za dogadjaj, potreptine i pribor
5.7.1.4. Nadoknade za eksperte (4eksperta* 250E)
5.7.2. Trening za predstavnike SSSS (4 dogaaja, 2 dana, 20
uesnika po dogaaju, ukupno 80 uesnika)
5.4 Trokovi evaluacije

5.5 Prevodi
5.6 Finansijske usluge (trokovi bankarskih garancija itd.)
5.7 Trokovi konferencija/seminara9
300
4
1500
100
200
25
30
120
200
150
25
60
120
150
14
70
5
500
7,5
250
25
10
50
300,00
800,00
3.000,00
1.200,00
200,00
500,00
900,00
120,00
400,00
600,00
2.000,00
9.600,00
480,00
5.400,00
2.100,00
4.900,00
1.000,00
500,00
750,00
1.000,00
1.750,00
5.000,00
600,00
Trokovi (u
EUR)
105.825,66
Jedinica
# jedinica
Cena po
jedinici (u
EUR)
1. godina
Trokovi
(u EUR)
52
2. Ovaj odeljak mora biti popunjen ukoliko e projekat biti realizovan u periodu preko 12 meseci.
3. Ako Davalac granta nije Evropska komisija, budet se moe izraziti u evrima ili u valuti zemlje Davaoca granta. Trokovi i cene po jedinici se zaokruuju na najblii
eurocent.
4. Ako osoblje nije angaovano na izvoenju projekta sa punim radnim vremenom, postotak treba navesti pored opisa i prikazati u broju jedinica (ne u ceni po jedinici).
5. Navedite zemlju u kojoj se dnevnice isplauju i vaee stope (koje ne mogu premaiti skale objavljene od strane EC u vreme potpisivanja ugovora
http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/index_en.htm. Ako informacija nije dostupna, unesite paualan iznos. Dnevnice pokrivaju smetaj, hranu i lokalna putovanja
unutar mesta misije i razne trokove.
6. Mogu biti ukljueni i trokovi za smanjenje nivoa CO2 u vazdunom saobraaju. U tom sluaju se smanjenje nivoa CO2 moe postii pruanjem
podrke projektima CDM/Gold Standard (dokaz o istom se mora priloiti kao deo pratee dokumentacije ili, ukoliko je mogue kroz programe avio
kompanija. Navesti mesto polaska i odredite. Ukoliko informacija nije dostupna, unesite ukupnu sumu.
7. Trokovi nabavke ili iznajmljivanja
8. Specifikovati. Paualni iznosi nee biti prihvaeni.
9. Navesti samo ukoliko je u potpunosti izdato podizvoaima
10. Aktivnosti komunikacije i vidljivosti treba da budu planirane i budetirane za svaku fazu realizacije projekta. Ove aktivnosti ne treba da se fokusiraju samo na
informacije o finansijskoj podrci od strane EU, ve treba da ukljue i rezultate i uticaj projekta. EU vodi za komunikacije i vidljivost se nalazi na web adresi:
http://ec.europa.eu/europeaid/work/visibility/index_en.htm
NAPOMENA: Korisnik je sam odgovoran za ispravnost finansijskih informacija navedenih u ovoj tabeli
1. Budet mora pokriti sve prihvatljive trokove projekta, a ne samo doprinos Davaoca granta. Opisi stavki moraju biti dovoljno detaljni a sve stavke razloene na
glavne komponente. Broj jedinica i cena po jedinici moraju biti specifikovani za svaku komponentu u skladu sa datim indikacijama.
11. Ukupni prihvatljivi trokovi projekta (9+10)
98.995,00
6830,655
Cena po
jedinici (u
EUR)
9. Ukupni direktni prihvatljivi trokovi projekta (7+ 8)

10. Administrativni trokovi (najvie 7% od 9, od ukupnih
direktnih prihvatljivih trokova projekta)
# jedinica
98.995,00
Jedinica
49.600,00
7. Meuzbir direktnih prihvatljivih trokova projekta (16)

8. Obezbeena rezerva za nepredviene trokove (najvie 5%
od 7, meuzbira direktnih prihvatljivih trokova projekta)
6. Ostalo
Meuzbir , ostalo
Trokovi
Meuzbir , ostali trokovi, usluge
Oekivani izvori finansiranja - Aneks B Sources of funding (Primer Tabele 2)

U ovoj tabeli upisujete koliko sredstava vaa organizacija sama obezbeuje, a koliko trai
od EU. Vodite rauna da e se ove informacija pojaviti i u aplikacionom formularu, kada
dajete finansijske podatke (ukupna vrednost projekta, iznos sredstava koji traite od EU).
Oekivani izvori finansiranja

Iznos
EUR
Postotak
sume
%
Finansijski doprinos kandidata

28.573
27
77.252
73
(upisati ako Uputstvo dozvoljava takvu mogunost:

reciproni doprinos)
Provizija/EDF doprinos koji se trai u ovoj prijavi
Doprinos(i) drugih evropskih institucija ili drava

lanica EU
Ime
Uslovi
Doprinosi drugih organizacija:

Ime
Uslovi
UKUPNI DOPRINOSI
105.825
Direktni prihodi od projekta

OPTI ZBIR
105.825
100

5. Budet i racionalnost trokova ukupno 15 poena
5.1. Da li je odnos izmeu procenjenih trokova i oekivanih rezultata zadovoljavajui - 5
poena
5.2. Da li je predloeni troak neophodan za realizaciju projekta - 2 x 5 poena
53
Aneks C Matrica logikog okvira20

Pristup putem logikog okvira je specifina metodologija planiranja koja se moe koristiti
kako kao sredstvo za izradu strategije tako i za pripremu najraznovrsnijih projekata. Proizvod ovog procesa je Matrica logikog okvira koju zahtevaju mnoge meunarodne finansijske institucije (na primer Svetska banka), a obavezan je deo aplikacionog paketa za projekte koji se finansiraju iz sredstava Evropske unije. Drugim reima, svaki projekat koji se
pie za EU mora biti prezentovan i kroz matricu logikog okvira (MLO).
MLO ne predstavlja samo 16 kvadrata koje treba popuniti, jer iza svakog kvadrata je
dobro osmiljen deo projekta o kojem ste se ve izjasnili u samom formularu. Matrica je
alatka koja vam pomae u razvijanju i pisanju vaeg projekta, a moe biti i sredstvo provere kao u ovom sluaju kada va projekat gradite u skladu sa zahtevima formulara EU.
Ovo moe da bude dosta zahtevan i komplikovan posao za nekoga ko to radi prvi put, zato sugeriemo da sve vreme dok piete projekat, imate u vidu zahteve matrice logikog
okvira i obrnuto. Kada unesete pojedinane elemente iz formulara u matricu, proverite da
li vam se svi elementi matrice logiki uklapaju, te da li je potrebno da vrite neke intervencije u samom tekstu projekta. Ne zaboravite da, sve to promenite u jednom od delova projekta, mora da bude korigovano i na svim drugim mestima gde se trai navoenje iste informacije!
Osnovni elementi matrice logikog okvira

Logika intervencije
Opti cilj
Cilj projekta
Rezultati
Aktivnosti
Pokazatelji uspeha
Koji je to opti cilj ijem e Koji su pokazatelji

ostvarenju doprineti ovaj
uspeha vezani za opte
projekat?
ciljeve?
Koji je to poseban cilj koji e Koji su to kvant. i kvali.
biti ostvaren ovim
pokazatelji uspeha koji
projektom?
odreuju do koje mere
je ostvaren cilj
projekta?
Koji e konkretni rezultati
Koji pokazatelji
doprineti ostvarenju cilja
odreuju da li su i u
projekta?
kojoj meri ostvareni
planirani rezultati?
Izvori i sredstva provere

Koji su to izvori
informacija za ove
pokazatelje uspeha?
Koji su to izvori
informacija koji treba da
budu prikupljeni ili ve
postoje? Metodi?
Pretpostavke
(i rizici)
Koji su faktori i uslovi

neophodni za ostvarenje
cilja projekta, a nisu pod
direktnom kontrolom?
Koji su izvori informacija Koji spoljni faktori i

za ove pokazatelje
uslovi moraju biti
uspeha??
ispunjeni da bi rezultati
bili ostvareni kako je
planirano?
Koje aktivnosti je potrebno Sredstva:
Koji uslovi treba da budu
Trokovi:
izvriti i kojim redosledom u Koja su sredstva
Koji su izvori informisanja ispunjeni pre poetka da
cilju ostvarenja rezultata? neophodna za
o progresu realizacije
bi projekat poeo sa
(aktivnosti grupiite u skladu realizaciju planiranih aktivnosti?
realizacijom?
sa rezultatima)
aktivnosti. Npr. ljudski Koji su trokovi
Koji uslovi izvan direktne
resursi, oprema, studije, aktivnosti?
kontrole korisnika treba
prostor...
Kako su klasifikovani
da budu ispunjeni da bi
(detaljan prikaz u budetu planirane aktivnosti bile
Aneks B).
realizovane?
Meutim, pre nego to ponete da se bavite samom matricom, neophodno je da ste uradili
prethodni korak koji je neophodan da bi se matrica popunila. Ovaj korak e vam obez20
Vie o tome videti na sajtu Graanskih inicijativa, www.gradjanske.org, Pristup putem logikog okvira
(LFA), Prirunik za planiranje usmereno na ciljeve
54
bediti informacije i za odgovarajua pitanja u aplikacionom formulara. Re je o analizi problema i analizi reenja.
Prilikom analize problema, potrebno je da savladate dva koraka:
1. Identifikovanje kljunih problema sa kojima se suoavaju korisnici/ciljna grupa
2. Razvijanje drveta problema kako bi se utvrdili uzroci i posledice problema
Analiza problema podrazumeva da ste obezbedili odgovore na pitanja: Koje probleme elimo da reimo? iji su problemi? Ko je sve pogoen problemom? Koji su uzroci problema? Koje su posledice problema?
Ako elite da reite problem, treba pre svega da se usredsredite na njegove neposredne
uzroke.
Definicija problema u projektu je tekst kojim objanjavamo potrebu za projektom, sa svim
vanim podacima, a to znai ne samo da smo identifikovati problem, ve i da smo ga ispravno formulisali. Tako, na primer, trebalo bi da izbegavate uoptene formulacije tipa
Svima je poznato da su ene nedovoljno aktivne u organima upravljanja sindikata. Ispravno je rei Na osnovu statistike upravnog odbora SSSS, svega pet odsto ena zauzima
kljune pozicije u organima upravljanja sindikata 21 Stoga, da biste sebi olakali rad na
analizi problema, sugeriemo da koristite vrlo jednostavnu tehniku koja se zove drvo problema, a koja e vam pomoi da studiozno pristupite prvom koraku u planiranju vaeg
projekta i ujedno e vam omoguiti sveobuhvatnu sliku postojeeg negativnog stanja (u vezi sa problemom kojim elite da se bavite).
Vizuelno, drvo problema se prikazuje tako to se kljuni problem predstavlja kao stablo,
uzroci kao koren drveta, a posledice kao njegova kronja.
x Posledice
x Kljuni problem
x Uzroci
21
Informacija ne odgovara injeninom stanju, izmiljena je za potrebe Prirunika odnosno razumevanja kako se formulie problem.
55
Kljuni problem jeste GLAVNI problem kojim se projekat bavi. Uzroci su one stvari koje
treba promeniti kako bi se kljuni problem reio. Posledice upuuju na ono to se dogaa
usled nereavanja glavnog problema. Sledi primer:
Drvo problema
Graani su
zbunjeni u vezi sa
evropskim
integracijama
Ne postoji konsenzus u
drutvu oko EU integracija
Usporavaju se reformski procesi
Nedovoljna
podrka graana
Srbije EU
integracijama
Nedovoljno znanje i
Drvo
svestproblema
o
mogunostima
partnerstva izmedju
kljunih aktera
Nema dijaloga vezano

za EU integracije
Graani nemaju
dovoljno informacija o
EU integracijama
Slabi kapaciteti NVO i

sindikata da udju u
partnerski odnos sa
Vladom u procesu EU
integracija
Kao to se vidi iz gornjeg primera, sve su formulacije date kao negativno stanje, odnosno
situacija. Naravno, u stvarnom ivotu, vi biste ovo drvo dalje elaborirali, i dodali biste
uzroke uzroka. Na primer, uzrok graani nemaju dovoljno informacijama o EU integracijama moe dalje da se analizira i da se za njega nae dublji uzrok u nedovoljnoj zainteresovanosti i pasivnosti graana da se bave ovom temom, ili injenici da drava ne
obezbeuje dovoljne koliine informacija. Uzrok nema dijaloga vezano za EU integracije je verovatno uzrokovalo nedovoljno razumevanje drave o znaaju dijaloga za proces
EU ili to to drava nedovoljno ukljuuje graane i NVO, sindikate u proces i tako redom.
Poto ste izvrili analizu problema, sledei korak je analiza ciljeva. To se radi na nain da
se drvo problema pretvara u drvo reenja ili drvo ciljeva. Polazimo od kljunog problema koji se pretvara u cilj projekta (reenje problema), uzroci se pretvaraju u rezultate i
aktivnosti a posledice se pretvaraju u odabrani sveobuhvatni cilj. Imajui u vidu da ste prilikom analize problema moda uoili i do 7-8 razliitih uzroka, vi ete se opredeliti za logiku reenja koja na najbolji nain povezuje sve nivoe i vode ka jednom optem cilju.
56
Drvo ciljeva je drvo reenja
Sveobuhvatni cilj
Projektni cilj
Rezultati i
aktivnosti
Kako ete nacrtati drvo reenja (ciljeva)? Najlaki nain je da preformuliete sva negativna stanja opisana u toku analize problema u pozitivna stanja, koja su poeljna i realno
ostvarljiva. Sledi primer:
Drvo reenja
Graani utiu na
Vladu da se
energinije bavi
evropskim
integracijama
Uspostavlja se konsenzus u
drutvu oko EU integracija
Ubrzavaju se reformski procesi
Poveati podrku
graana Srbije
EU integracijama
Kljuni akteri
znaju vie o
mogunostima
partnerstva u EU
integracijama
Inicira se dijalog
vezano za EU
integracije
NVO i sindikati su
spremni da udju u
partnerski odnos sa
Vladom u procesu EU
integracija
57
Graani su bolje
informisani o EU
intergacijama
Sledei korak je da pozitivne formulacije odnosno reenja, pretvorite u ciljeve razliitog nivoa, u skladu sa zahtevima konkursa (opti i posebni ciljevi, teme/sektori i prioriteti). Time
ste obezbedli sve uslove da pristupite izradi matrice logikog okvira.
Kao to se vidi iz tabele na poetku ovog poglavlja, matricu ine etiri vertikalne kolone i
etiri horizontalna reda informacija. U prvoj vertikalnoj koloni matrice, prikazujete vau
strategiju, tj. ciljeve na razliitim nivoima (opti cilj, specifini cilj, rezultate i aktivnosti),
kao i njihovu meusobnu vezu i unutranju logiku. U etvrtoj koloni se odreuju vane
pretpostavke i preduslovi, odnosno rizici koji su izvan vae kontrole, a mogu uticati na va
projekat.
U drugoj koloni se prikazuju pokazatelji (indikatori) kojima se meri napredak projekta, a
na nivou aktivnosti sredstva koja su potrebna za realizaciju projekta. U treoj koloni se prikazuju izvori i sredstva provere , a na nivou aktivnosti trokovi projekta.
Nivoi ciljeva
Opti cilj
Dugorone koristi za korisnike i

druge grupe
Specifini
cilj
Jasni, kratkorono ostvarljivi ciljevi

projekta
Oekivani
rezultati
Aktivnosti
Specifini produkti i usluge obezbeeni

projektom
Kako ete neto uraditi
i kojim
redosledom da bi se ostvarili rezultati,
koristei ljudske, tehnike i finansijske
resurse
Od ega zavisi uspeh projekta? Projekat ne postoji u drutveno-ekonomskom vakuumu.

Svrha svakog razvojnog projekta je da proizvede promene koje su poeljne u okruenju
projekta. Uspeh projekta zavisi od niza faktora koje rukovodstvo projekta moe kontrolisati, kao i od odreenog broja spoljnih faktora koje se nalaze van kontrole rukovodstva projekta.
TA SU PRETPOSTAVKE U MATRICI LOGIKOG OKVIRA?
Pretpostavke opisuju situacije, dogaaje, uslove ili odluke koje su neophodne za uspeh projekta, ali su u prilinoj meri ili u potpunosti van kontrole rukovodstva projekta.
Kako identifikovati pretpostavke?
Ponite odozdo (pretpostavke u odnosu na aktivnosti) i radite idui navie. Naime, pre poetka projektnih aktivnosti moraju biti ispunjeni odreeni preduslovi. Zatim se definiu
potrebne i neophodne pretpostavke (uslovi, dogaaji) radi ostvarivanja ciljeva na sledeem
nivou. Pretpostavke treba formulisati kao poeljne, pozitivne uslove za koje se pretpostavlja da e se dogoditi.
58
Provera vertikalne logike (ako...onda)

Opti cilj
Pretpostavke
Specifini cilj
Pretpostavke
Rezultati
Pretpostavke
Aktivnosti
Preduslovi
AKO su aktivnosti ostvarene i pretpostavke ispunjene, ONDA e rezultati biti postignuti.

Logika intervencije se lepo moe videti na primeru koji sledi.
59
Opti cilj
Indikatori
Sredstva
provere
Pretpostavke
Indikatori
Sredstva
provere
Spremnost dela Vlade (politike elite unutar

Vlade) da rade na postizanju cilja projekta
Doprinos postizanju konsenzusa u Srbiji

o EU integracijama
Specifini cilj(evi)
Poveati podrku graana za EU
integracije stvaranjem uslova za uee
u javnim debatama
Rezultati
Politika i ekonomska stabilnost tj. ishod

budueg reenja za status Kosova i
nestabilnost izazvana izborima
Rizik da e politiari u Srbiji povezati pitanje
Kosova sa EU integracijama
Rizik: Otpor kod dela graana Srbije da se
angauju, zbog opte pasivnosti i zbog
kampanje nacionalistikih partija protiv EU
Indikatori
Sredstva
provere
Koji spoljni uslovi moraju biti ispunjeni da bi

rezultati bili ostvareni kako je planirano?
Spremnost republikih i lokalnih institucija,
sindikata i NVO da se ukljue u dijalog
Stabilna politika situacija
Resursi
Sredstva
provere
Koji preduslovi treba da budu ispunjeni pre

poetka projekta?
*Postojee mree, sindikati i NVO su
motivisane da uestvuju
*Sposobnost tima za koordinaciju i eksperata
da se sloe i rade na osnovu zajednikih
vrednosti
*Spremnost institucija za saradnju i podrku
1. Poveano znanje i poveana svest o

mogunostima partnerstva izmeu
sindikata, NVO, javnih slubi i medija o
EU integracijama
2. Inicijative za pokretanje javnog
dijaloga, razmena informacija i najboljih
praksi koje se odnose na EU integracije
3. NVO i sindikati su osnaene da
postanu partneri vlade u procesu
pristupanja EU
4. Graani su bolje informisani i
ukljueni u javne debate o EU
integracijama
Aktivnosti:
1. Formiranje tima i upravljanje timom
2. Tri jednodnevne, tematske
meunarodne konferencije
3. est javnih debata
4. Proizvodnja i emitovanje TV emisije
- svaka po 30 minuta
5. Tri publikacije
6. Informisanje o aktivnostima i
rezultatima projekta kroz medije: pres
kit, asopis, vebsajt
7. Monitoring i evaluacija
Koji uslovi, van direktne kontrole korisnika

treba da budu ispunjeni da bi planirane
aktivnosti bile realizovane?
Ugovaranje i plaanje od strane
Ugovarakog tela su izvreni na vreme
GDE SMO SADA SA KOMPLETIRANJEM MATRICE LOGIKOG OKVIRA?

Najpre smo u koloni 1. definisali osnovne elemente naeg projekta (nivoe ciljeva). Podseamo da su izjave o optem cilju, specifinom cilju (ciljevima), rezultati i aktivnosti, potpuno IDENTINI sa odgovarajuim izjavama u formularu.
Potom smo u etvrtoj koloni odredili spoljnje faktore pretpostavke i rizike.
Sada emo u drugoj koloni uneti indikatore, a u treoj koloni emo uneti izvore i sredstva
provere. Napominjemo, da se sve ove informacije ve nalaze u vaem predlogu projekta,
60
odnosno u formularu. Indikatore i sredstva provere formulisaete prilikom opisa vaeg plana evaluacije, a ujedno ete ih pominjati kad odgovorite na pitanja koja se odnose na vae
rezultate, odnosno uticaj na ciljne grupe.
ta su indikatori? Indikatori su
Pokazatelji
Markeri
injenice
Informacije
Merila
Stvari
koje nam pokazuju da li smo ostvarili nae ciljeve. Najlake ete ih formulisati ako u vezi sa postavljenim ciljevima i rezultatima, sebi postavite jednostavno pitanje: A kako znamo da smo uspeni? ta nam govori da smo neki posao uspeno odradili?
Zato je vano utvrditi indikatore? Zato to se uspeh projekta meri objektivno merljivim
indikatorima. Kao to je to ve prethodno objanjeno kod odeljka koji se bavi planom za
internu evaluaciji, indikatori predstavljaju osnovu za monitoring i evaluaciju.
VRSTE INDIKATORA:
Kvantitativni (na primer broj osnovanih lokalnih ekonomskih saveta), koliko?
Kvalitativni (na primer, svi polaznici kurseva u 2010. godini kurs su ocenili kao veoma koristan)
Vezani za ponaanje (na primer, poveano interesovanje ena za uee u radu lokalnih ekonomskih saveta)
FORMULISANJE INDIKATORA
Dobar indikator bi trebalo da bude MUDRO formulisan:
MERLJIV ( i kad je kvantitativan i kvalitativan)
UVREMENJEN (da znamo u kom vremenskom periodu bi trebalo ostvariti ciljeve)
DOSTIAN S OBZIROM NA RESURSE (neki indikatori mogu biti korisni ali i neverovatno skupi, pa se valja opredeliti za one koju su dostini)
RELEVANTAN U ODNOSU NA CILJ (besmisleno je prikupljati informacije koje
nam nita ne govore o tome da li smo uspeni)
ODREEN I SPECIFIAN (indikator bi trebalo da bude konkretno formulisan, tako da se lako moe izmeriti promena u odnosu na poetno stanje)
PRIMER MUDROG INDIKATORA
Do kraja 2010. godine broj je ena na rukovodeim funkcijama u sindikalnim organima povean za 30 odsto u odnosu na 2009. godinu i na taj nain se pribliio standardima EU.
61
Primeri indikatora (pokazatelja uspeha)

Nivoi ciljeva
Indikatori
Potpisan Ugovor o stabilizaciji i pridruivanju
Opti cilj
Doprinos postizanju konsenzusa u Srbiji
o EU integracijama
1. Poveana aktivnost medija u vezi EU integracija

2. Graani su vie ukljueni u debate
Poveati podrku graana za EU integracije 3. Dravna administracija se konsultuje sa NVO i
stvaranjem uslova za uee u javnim debatama sindikatima o pitanjima koji se tiu EU
4. NVO i sindikati su prisutniji i aktivniji su i javnoj
sferi kada se radi o pitanjima EU
Specifini cilj(evi)
Rezultati
mogunostima partnerstva izmeu sindikata,
NVO, javnih slubi i medija o EU integracijama
2. Inicijative za pokretanje javnog dijaloga,
razmena informacija i najboljih praksi koje se
odnose na EU integracije
3. NVO i sindikati su osnaene da postanu
partneri vlade u procesu pristupanja EU
4. Graani su bolje informisani i ukljueni u
javne debate o EU integracijama
1.Tri meunarodne, jednodnevne konferencije

organizovane sa ca. 105 uesnika
2. Organizovano est javnih debata u est gradova
sa po 210 uesnika
3. Pripremljena tri radna dokumenta
4. Tri TV emisije u trajanju od po 30 minuta
proizvedene i emitovane
5. Pripremljene, tampane i podeljene tri
publikacije, svaka u tirau od po 500 primeraka.
6. Organizovane su dve konferencije za tampu
7. Odtampano i podeljeno 6 brojeva asopisa
MREA sa informacijama o projektu
8. Vebsajt GI se redovno aurira sa odgovarajuim
linkovima
9. Poveana medijska pokrivenost EU tematike
Sredstva/naini provere
Omoguavaju odgovore na pitanja: Kako i gde emo moi meriti/proveriti indikatore?
Otkuda dolaze podaci za indikatore za praenje projekta?. Odreuju oblik u kojem e
informacija biti dostupna (izvetaji, rauni, zapisi, zvanina statistika...)
Sredstva provere su, dakle dokumenta, izvetaji i ostali izvori koji obezbeuju informacije
koje omoguavaju proveru indikatora. Istovremeno sa indikatorima treba odrediti i sredstva
provere jer nam to pomae da proverimo da li su indikatori zaista merljivi i korisni.
62
Primeri za sredstva provere

Pokazatelji uspeha (indikatori)
Izvori i sredstva provere
Ugovor o stabilizaciji i pridruivanju

Medijske informacije
1. Poveana aktivnost medija u vezi EU

integracija
3. Dravna administracija se konsultuje sa NVO
i sindikatima o pitanjima koji se tiu EU
4. NVO i sindikati su prisutniji i aktivniji su i
javnoj sferi kada se radi o pitanjima EU
Monitoring medija, ukljuujui TV, radio i novine

Ispitivanje javnog mnjenja
Slubeni izvetaji, vebsajt Vlade
Bilteni i vebsajtovi lanica SSSS-a

2. Organizovano est javnih debata u est gradova
sa po 210 uesnika
8. Vebsajt GI se redovno aurira sa
odgovarajuim linkovima
1. Izvetaj o svakom dogaaju, ukljuujui evaluaciju

2. Zapisnici sa sastanaka tima za monitoring
3. Meseni izvetaji o aktivnostima
4. Zavrni izvetaj sa evaluacijom projekta
5. Radni dokumenti, asopis SSSSa, izvetaji o
distribuciji, vebsajt na koji su postavljeni materijali
6. Proizvedeni TV programi koji su distribuirani i
emitovani na nacionalnim i lokalnima TV kanalima
7. Pripremljeni i podeljeni materijali za medije
8. Pres kliping - lanci i TV programi sa informacijama
o projektu
9. Vebsajt SSSS koji je redovno auriran podacima o
projektu
Ostatak matrice bi trebalo dopuniti informacijama, tako to ete na kraju prve kolone prepisati aktivnosti, onako kako su formulisane u vaem tekstu projekta. U nivou aktivnosti, u
drugoj koloni, unose se sredstva potrebna za rad. Tu se praktino prepisuju nazivi pojedinanih budetskih linija iz Aneksa B; u treu kolonu unose se zbirne stavke iz meuzbirova, dok se u poslednjoj koloni navode preduslovi koji su potrebni da bi se projekat uopte
zapoeo. Sledi primer kompletne matrice logikog okvira22, a kao pomo i ilustracija mogu vam posluiti model u prilogu, te ve odobreni projekti.
22
Matrica je pripremljena na osnovu projekta pisanog 2007. godine, a odobrenog i realizovanog u 2008. i
2009. godini. Izvrene su manje adaptacije za potrebe SSSS
63

mogunostima partnerstva izmeu
sindikata, NVO, javnih slubi i medija
o EU integracijama
2. Inicijative za pokretanje javnog
dijaloga, razmena informacija i
najboljih praksi koje se odnose na EU
integracije
3. NVO i sindikati su osnaene da
postanu partneri vlade u procesu
pristupanja EU
4. Graani su bolje informisani i
ukljueni u javne debate o EU
integracijama
1. Formiranje tima i upravljanje timom

2. Tri jednodnevne, tematske
meunarodne konferencije
3. est javnih debata
4. Proizvodnja i emitovanje TV emisije
- svaka po 30 minuta
5. Tri publikacije
6. Informisanje o aktivnostima i
rezultatima projekta kroz medije: pres
kit, asopis, vebsajt
7. Monitoring i evaluacija
Aktivnosti
Doprinos postizanju konsenzusa u

Srbiji o EU integracijama
Poveati podrku graana za EU
integracije stvaranjem uslova za uee
u javnim debatama
Oekivani
rezultati
Specifini
cilj
Opti cilj
Logika
intervencije
64
Sredstva
* Tim od 5 osoba za koordinaciju projekta
*Meunarodni i domai eksperti
*Dobro opremljena kancelarija
*Putovanje na razliite dogaaje
* Kancelarijski materijal i materijal za
konferencije
*Iznajmljivanje prostora za dogaaje
*Saradnja sa institucijama
* Administrativno/ finansijsko osoblje

2. Organizovano est javnih debata u est
gradova sa po 210 uesnika
8. Vebsajt GI se redovno aurira sa
odgovarajuim linkovima
1. Poveana aktivnost medija u vezi EU

integracija
3. Dravna administracija se konsultuje sa NVO
i sindikatima o pitanjima koji se tiu EU
4. NVO i sindikati su prisutniji i aktivniji su i
javnoj sferi kada se radi o pitanjima EU
Objektivno merljivi
indikatori uspeha
1. Izvetaj o svakom dogaaju, ukljuujui

evaluaciju
2. Zapisnici sa sastanaka tima za monitoring
3. Meseni izvetaji o aktivnostima
4. Zavrni izvetaj sa evaluacijom projekta
5. Radni dokumenti, asopis SSSSa, izvetaji
o distribuciji, vebsajt na koji su postavljeni
materijali
6. Proizvedeni TV programi koji su
distribuirani i emitovani na nacionalnim i
lokalnima TV kanalima
7. Pripremljeni i podeljeni materijali za
medije
8. Pres kliping - lanci i TV programi sa
informacijama o projektu
9. Vebsajt SSSS koji je redovno auriran
podacima o projektu
Koji su izvori informacija o napretku
projekta?
*Konstatan monitoring od strane SSSS tima
za koordinaciju koji koristi razliite forme
izvetaja
Trokovi
1. Ljudski resursi
2. Meunarodno i lokalno putovanje
3. Oprema i ostali inventar
4. Trokovi lokalne kancelarije
5. Ostali trokovi, usluge
6. Rezerva (ispod 5%)
7. Administrativni trokovi (manje od 7% od
direktnih trokova)
Ugovor o stabilizaciji i pridruivanju

Medijske informacije
Monitoring medija, ukljuujui TV, radio i
novine
Ispitivanje javnog mnjenja
Slubeni izvetaji, vebsajt Vlade
Bilteni i vebsajtovi lanica SSSS-a
Izvori i naini verifikacije
Koji uslovi, van direktne kontrole korisnika

treba da budu ispunjeni da bi planirane
aktivnosti bile realizovane?
Ugovaranje i plaanje od strane
Ugovarakog tela su izvreni na vreme
Koji preduslovi treba da budu ispunjeni pre

poetka projekta?
*Postojee mree, sindikati i NVO su
motivisane da uestvuju
*Sposobnost tima za koordinaciju i
eksperata da se sloe i rade na osnovu
zajednikih vrednosti
*Spremnost institucija za saradnju i
podrku
Spremnost dela Vlade (politike elite

unutar Vlade) da rade na postizanju cilja
projekta
Politika i ekonomska stabilnost tj. ishod
budueg reenja za status Kosova i
nestabilnost izazvana izborima
Rizik da e politiari u Srbiji povezati
pitanje Kosova sa EU integracijama
Rizik: Otpor kod dela graana Srbije da se
angauju, zbog opte pasivnosti i zbog
kampanje nacionalistikih partija protiv
EU
Koji spoljni uslovi moraju biti ispunjeni da
bi rezultati bili ostvareni kako je
planirano?
Spremnost republikih i lokalnih
institucija, sindikata i NVO da se ukljue u
dijalog
Stabilna politika situacija
Pretpostavke i rizici
RENIK POJMOVA
ACTION - Akcija, projekat
Opti pojam koji se koristi kao sinonim za re projekat odnosno program. Na primer,
na samom poetku formulara (verzija na engleskom jeziku), treba da navedete ukupne trokove vaeg projekta (koji se definie kao action).
ACTIVITIES - Aktivnosti
Akcije, odnosno posebni zadaci i mere koji treba da se preduzmu kako bi se postigli rezultati. Odgovaraju na pitanje KAKO planirate da ostvarite vae rezultate.
APPLICANT - Aplikant
Podnosilac predloga projekta
ASSUMPTIONS - Pretpostavke
Spoljni faktori koji mogu da utiu na tok ili uspeh projekta. To su dogaaji, uslovi, stanja i
odluke koje su neophodne da bi projekat uspeo, ali su izvan direktne kontrole rukovodioca
projekta. Nalaze se u etvrtoj koloni logikog okvira i formuliu se kao pozitivni iskazi,
npr., Reforma obrazovanja je uspeno izvrena. Ako se pretpostavke formuliu kao negativni iskazi, one tada postaju rizici.
BENEFICIARIES - Korisnici
Korisnici su pojedinci, grupe i institucije koje od realizacije projekta ostvaruju neku (linu
i drutvenu) dobit, odnosno pozitivnu promenu.
Korisnici se dele na:
(a) Direktne ciljne grupe i entiteti obuhvaeni problemom, a kojima se projekat bavi i na
koje su usmerene glavne projektne aktivnosti
(b) Indirektne ciljne grupe koje stiu izvesne koristi od postizanja promena kod direktnih
korisnika ili svojim ueem u projektnim aktivnostima jaaju sopstvene kapacitete.
COSTS - Trokovi
Trokovi su pretvaranje svih identifikovanih resursa u finansijska sredstva.
EVALUATION - Evaluacija
Evaluacija je periodino ocenjivanje efikasnosti, efektivnosti, uticaja, odrivosti i znaaja
projekta u kontekstu postavljenih ciljeva. Polazna osnova evaluacije jesu unapred postavljeni indikatori uz pomo kojih se meri promena u odnosu na utvreno poetno stanje.
Moe biti interna (sprovodi je projektni tim) i eksterna (sprovodi je nezavisni strunjak ili
organizacija). Sprovodi se kao objektivna procena postignutog u odnosu na ciljeve, rezultate, aktivnosti i koriena sredstva, kako bi se iz svega nauilo neto od koristi za dalji rad.
GRANT - Grant
Nepovratna materijalna (finansijska) sredstva koje donator daje korisniku radi realizacije
odreenog projekta. Ova sredstva se daju bez obaveze vraanja glavnice i kamate, pod
uslovom da se namenski koriste.
IMPACT - Uticaj
Efekti projekta na ire okruenje i doprinos projekta irim sektoralnim ciljevima, predstavljenim u optim ciljevima projekta.
INPUTS - Ulazna sredstva
Vidi pod Means
65
INTERVENTION LOGIC - Logika intervencije

Strategija koja je u osnovi projekta. To je opis projekta pomou etiri nivoa ciljeva ili tzv.
hijerarhije ciljeva (opti cilj, specifini cilj, rezultati i aktivnosti) koji su predstavljeni u prvoj koloni matrice logikog okvira.
LOCAL OWNERSHIP - Lokalno vlasnitvo
Ishodi i koristi projekta koji su priznati od strane aktera i lokalne zajednice. Svi oni se oseaju ukljuenim u proces i dele dobit.
LOGFRAME (matrix) - Matrica logikog okvira
Matrica u kojoj su predstavljene: logika intervencija projekta, pretpostavke i indikatori koje je mogue objektivno verifikovati, kao i izvori verifikacije.
MEANS - Sredstva
Materijalna i druga sredstva/resursi (esto se koristi izraz inputs) koja su neophodna za
realizaciju planiranih aktivnosti i postizanje ciljeva projekta.
METHODOLOGY - Metodologija
Opis pristupa koji podnosilac projekta eli da upotrebi kako bi postigao ciljeve. Metodologijom se detaljno opisuje kako e podnosilac postupati. Metodologiju ine zajedno: pristup
ciljnoj grupi i problemu kao i principi i metode za koje se smatra da e doprineti ostvarenju projektnih ciljeva. Detaljan opis projektnih aktivnosti se zasniva na metodologiji.
MONITORING - Monitoring
Sistematsko i kontinuirano prikupljanje, analiza i korienje informacija radi upravljanja
projektnim ciklusom i donoenja odluka.
MULTIPLIER EFFECTS - Umnoavanje efekata
Ishodi projekata e biti ponovljeni, umnoeni i proireni nakon zavretka spoljne podrke.
OBJECTIVELY VERIFIABLE INDICATORS - Pokazatelji (indikatori) koji se mogu
objektivno verifikovati
Kvantitativni i kvalitativni indikatori/pokazatelji koji ukazuju da li su postignuti rezultati,
specifini ciljevi i opti ciljevi vaeg projekta, a koji se taksativno navode i u matrici logikog okvira. Indikatori (pokazatelji uspenosti) su neophodni da bi se uspostavio sistem praenja napretka projekta (monitoring), i da bi se sprovela evaluacija projekta.
OUTPUTS - Proizvodi/usluge (konkretni rezultati)
Konkretni proizvodi i usluge uspeno izvrenih aktivnosti.
OVERALL OBJECTIVES/GOAL - Opti ciljevi
Objanjavaju zato je projekat vaan za drutvo, u smislu dugorone koristi za krajnje korisnike i ire koristi za druge grupe. Takoe pomau da se shvati kako se projekat uklapa u
regionalnu politiku date vlade ili organizacije ili politiku EU. Opti ciljevi se ne postiu samo kroz projekat (koji daje samo odreen doprinos) ve je potrebna saradnja drugih programa i projekata.
PLAN OF ACTION - Plan aktivnosti
Gantogram ili tabela koja prikazuje vreme, redosled i trajanje aktivnosti projekta, odgovornu organizaciju ili osobu za sprovoenje pojedinih aktivnosti i resurse za svaku pojedinu
aktivnost. Koristi se u toku monitoringa kao i za preciznu izradu budeta.
66
PROGRAMME - Program
Moe imati razliito znaenje: (a) grupa srodnih projekata usmerenih ka postizanju zajednikog opteg cilja; (b) podruje delovanja neke organizacije kroz niz sistematizovanih i logiki povezanih projekata. Programom se ostvaruje vizija i misija organizacije.
PROJECT - Projekat
Projekat je niz aktivnosti planiranih radi postizanja odreenih ciljeva u okviru datog budeta i u odreenom vremenskom periodu. U Aneksu A ete naii ina izraz action, kao sinonim za projekat.
RELEVANCE - Relevantnost
Prilagoenost ciljeva projekta stvarnim problemima, potrebama i prioritetima ciljne grupe
i korisnika kao i politikog i drugog okruenja u kome se projekat realizuje.
RESOURCES - Resursi
Sve to pojedinci ili organizacije poseduju. Resursi mogu biti materijalni (kancelarije, oprema, vozila i sl.) kao i nematerijalni (znanje, iskustvo i sl.)
RESULTS - Rezultati
Promene koje nastaju kao posledica uspeno izvrenih aktivnosti. Kombinacijom vie rezultata postie se cilj projekta. Neki donatori umesto results koriste outputs, mada se u
formularima EU pravi razlika. Rezultati se iskazuju korienjem prolog svrenog vremena.
RISKS - Rizici
Vidi i pod Assumptions. Rizici su spoljni faktori i dogaaji koji mogu nepovoljno da utiu na tok i uspenost projekta, s tim da nismo sigurni da li e se desiti. Formuliu se kao
negativni iskazi, kao npr.: Neuspena reforma obrazovanja
SOURCE OF VERIFICATION - Izvori verifikacije
Nalaze se u treoj koloni logikog okvira i ukazuju na to, gde i u kom obliku mogu da se
pronau informacije (dokumenta, materijalni dokazi) o ostvarenju rezultata, optih i specifinih ciljeva projekta (opisanih u indikatorima koji se mogu objektivno verifikovati ). Poeljno je ukljuiti podatke o metodama prikupljanja informacija kao i o uestalosti prikupljanja. Izvore verifikacije ete pomenuti i kod izrade vaeg plana evaluacije.
SPECIFIC OBJECTIVE - Specifian cilj
Ponekad se naziva i svrha projekta (Project purpose). To je centralni cilj projekta kojim se
reava kljuni problem. Specifini cilj treba definisati kao odrivu dobit za ciljne grupe, a
u okviru ciljnih grupa izraziti jednaku dobit za mukarce i ene. Projekat bi trebao da ima
samo jedan specifian cilj, ali se kod kompleksnijih projekata moe definisati vie ciljeva
po jedan za svaku komponentu projekta.
SUSTAINABILITY - Odrivost
Verovatnoa da e se nastaviti koristi od projekta i nakon zavretka spoljne podrke. Kljuni faktori odrivosti projekta su: ukljuenost korisnika, kvalitet upravljanja, ravnopravnost
polova, ekonomski i finansijski kapaciteti, politika i institucionalna podrka, prilagoenost
okruenju itd.
TARGET GROUP - Ciljna grupa
Grupe/entiteti na koje e projekat pozitivno uticati na nivou specifinog cilja, za iju korist
e projekt raditi i sa kojima e se u projektu tesno saraivati.
67
LITERATURA I KORIENI IZVORI
IPA - Instrument za pretpristupnu pomo EU 2007-2013; Autori: Ivan Kneevi, Ognjen Miri, Mirjana Lazovi, Andrija Pejovi; Izdavai: Fond za otvoreno drutvo,
Kneginje Ljubice 14, Beograd www.fosserbia.org; Evropski pokret u Srbiji, Kralja
Milana 31, Beograd www.emins.org; drugo dopunjeno izdanje, 2009.
Prirunik za Pripremu Projekata, CBIB Prekogranina izgradnja institucija, projekat

finansiran od strane EU
Vodi za pripremu projekata prema procedurama Evropske komisije i Evropske Agencije za rekonstrukciju, prvo izdanje , EXCHANE Program, Stalna konferencija gradova i optina
Project Cycle Management Manual, EU, 2004
Pristup putem logikog okvira (LFA), Prirunik za planiranje usmereno na ciljeve,

Sajt Graanskih inicijativa, 29. broj asopisa MREA,
http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelopement/sr/center/bulletinNetwork.html (Prevod i adaptacija NORAD publikacije)
Websajt Programa JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG

DRUTVA SRBIJE I EU, http://www.dijalog.org.rs/
Delegacija Evropske Unije u Srbiji,

http://www.delscg.ec.europa.eu/code/navigate.php?Id=2
Informacije o IPA programima:

http://ec.europa.eu/enlargement/how-does-it-work/financial-assistance/instrumentpreaccession_en.htm
Kancelarija za evropske integracije, vebsajt: http://www.seio.gov.rs
Informacioni sistem ISDACON, vebsajt: http://www.evropa.gov.rs
Opte informacije o konkursima namenjenim civilnom drutvu, websajt Gradjanskih

inicijativa www.gradjanske.org
68
PROJEKT
Strengthening institutions
for social dialogue. Bosnia
and Herzegovina and Serbia.
2 years
(Jaanje institucija za socijalni
dijalog. Bosna i Hercegovina
I Srbija. 2 godine )

Priručnik Za Pisanje Prijedloga Projekata

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Priručnik Za Pisanje Prijedloga Projekata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRIRU^NIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA

PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA

Materijali korieni u pripremi i realizaciji navedene obuke zasnivaju se na viegodinjem iskustvu

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Prilikom predstavljanja dokumenata, dati su praktini saveti i sugestije, primeri iz ivota i

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Vie info o navedenim programima moete nai na vebsajtu www.evropa.gov.rs

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PROGRESS Program za zapoljavanje i socijalnu solidarnost Evropske zajednice.

Pre pisanja predloga projekta

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Smernice za podnosioce predloga projekta

Uvodni deo opis programa

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Zatim slede ve sasvim konkretne informacije o finansijskim aspektima apliciranja.

Najnii iznos: 50.000 evra

Najvii iznos: 150.000 evra

Grant ne moe da bude nii od 50 odsto ukupnih trokova projekta.

grant je engleska re za dodeljena sredstva

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Pravila konkursa (poziva)

Kriterijumi prihvatljivosti (eligibility; podobnost)

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Partnerstvo i odabir partnera

Ostali uesnici u projektu

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Kriterijumi prihvatljivosti projekta

Sektori ili teme

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

skladu sa osnovnim ciljem, specifinim ciljevima i prioritetima. U programu JAANJE

Tipovi projekata sa kojima se moe aplicirati

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Sledi i napomena da trokovi za sprovoenje aktivnosti vidljivosti moraju iznositi izmeu

Broj projekata sa kojima se moe konkurisati i koji mogu biti odobreni

Tipovi trokova za koje je mogue konkurisati

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Sledi opis prihvatljivih odnosno dozvoljenih trokova u sklopu aktuelnog programa:

Nefinansijsko uee kandidata u trokovima in kind

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Kako se prijaviti? Procedure koje treba slediti

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Gde i kako poslati prijavu?

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Najee administrativne greke

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

stom za proveru) aplikacionog formulra (Odeljak V. Dela B. Aplikacionog formulara). Lista

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Aneks A. Formular za podnoenje predloga projekta

Kako pravilno popuniti poglavlja u Aneksu A?

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

O matrici logikog okvira bie vie rei kasnije u Priruniku

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

1.4. Saetak (maksimalno do jedne strane)

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

1.2. Lokacija (Location(s))

1.3. Vrednost projekta i iznos koji se trai od ugovaraa