NA PUTU OD KUE DO KOLE

Budim se u jesenje jutro .Sve je tiho mirno I mrano.Ne uje se vesela

pjesma ptica .Samo se uje tuzna prica vrabaca koji su I ove jeseni ostali u svom
gradu.
Izasao sam iz kue.Nijeme doekalo jutarnje vedro nebo nego tmurni oblaci
koji ekaju da svakog trena izruce svoj teret. Pomalo mi je hladno I to je jos jedan
znak da je kraj ljeta I da je jesen lagano zakoracila Kotorom.Rosa je prekrila auta
.Na putu do skole gazio sam tepihom koji je napravljen od otpalog pozutjelog ,
crvenkastog lista topole.Sve je nekako mirno I fino . Tu tisinu je prekrila graja na
gradskoj pijaci .Prodavci hvale svoje jesenje proizvode.Sve se sareni od raznih
boja:grozdje ,jabuka,krusaka,sljiva,sipaka,cvekle.A vrijedne domacice biraju sto ce
spremiti za zimnicu.Prolazim rivom a jahti I brodova sve manje .Kao da nas svi
zaobilaze zboj jeseni koja je tek stigla.Dodjoh do skole sjedoh u klupu .Poce padati
kisa .Kapi krupne kao orah a vrapci se kriju uz prozorska stakla .Ti mali vijerni vrapci
Ptice koje zasluzuju moje veliko postovanje jer su ostali da mi jesen I zimu ukrase
cvrkutom a ja cu Ih hraniti kruhom da bi im lakse palo hladno vrijeme.
Vise ne mogu gledati kroz prozor u kisno jesenje jutro jer upravo je usla
profesorica koja zapocinje cas.

Radio :