Brin Dejvid

PONIRA U SUNCE
Prevod: elmi Zvezdana
Brin David SUBDIVER, 1980.
Serija "Uzdizanje"
(1)

POLARIS
1992.

Prvi deo
...razumno je nadati se kako emo,
u ne tako dalekoj budunosti,
biti sposobni da razumemo
tako jednostavnu stvar kao to je jedna zvezda.
A. S. Edington, 1926.

1. IZ KITOVSKOG SNA
"Makakai, jesi li spremna?"
Dekob je zanemario tiho zujanje motora i ventila unutar metalne aure. Leao je nepomino. Dok
je ekao odgovor, voda je blago zapljuskivala zaobljenu njuku njegovog mehanikog kita.
Ponovo je proverio majune pokazivae na ekranu svog lema. Da, radio je ispravan. U drugom
mehanokitu, koji je leao napola potopljen nekoliko metara dalje, ula se svaka izgovorena re.
Voda je tog dana bila izuzetno bistra. Zagledavi se nanie, ugledao je malu leopard-ajkulu kako
lenjo pliva, pomalo izmetena u ovim dubljim vodama podalje od obale.
"Makakai... jesi li spremna?"
Pokuao je da ne zvui nestrpljivo, da ne oda napetost koja mu se nakupljala u potiljku i vratu dok
je ekao. Sklopio je oi i naveo sitne miie da se opuste, jedan po jedan. I dalje je ekao svoju
uenicu da progovori.
"Jesssam... hajdemo na posssao!" konano je dopro klokotavi, kretavi glas. Rei su zvuale
zadihano, kao da su izgovorene u urbi, udiui umesto izdiui vazduh.
Prilino dug govor za Makakai. Video je delfinkinu mainu za obuku tik pored svoje, a slika se
odraavala u ogledalima po ivici titnika lica. Sive, metalne ape polako su se podizale i sputale u
ritmu talasa. Slabo, bez korienja energije, vetaka peraja su se pomerala, razlivena pod
prozirnom, neravnom povrinom vode.
Spremna je kao i uvek, pomislio je. Ako tehnologija moe da odvrati delfine od Kitovskog Sna,
sada emo to saznati.
Ponovo je bradom pritisnuo prekida mikrofona. "U redu, Makakai. Zna kako mehanokit radi.
Pojaae svaki tvoj pokret, ali ako hoe da upotrebi rakete morae da izda nareenje na
anglikom. Da bi bilo pravedno, ja svoje moram da pokrenem zvidanjem na trinarnom."
"Jasssno!" zaitala je ona. Sive ape njenog mehanokita ponovo su se silovito pokrenule, uz
glasan udar i pljusak slane vode.
Napola promrmljavi molitvu Sanjau, Dekob je dotakao prekida kojim je ukljuio pojaivae
na oba mehanokita, a potom oprezno pomerio ruke kako bi pokrenuo peraja. Savio je noge, na ta su
se masivne ape snano trgle, i njegova maina se smesta prevrnula na bok i potonula.
Dekob je pokuao da se ispravi ali je opet preterao, pa se mehanokit jo vie iskrenuo. Lupanje
peraja je smesta pretvorilo okolnu vodu u zapenuanu masu mehuria, sve dok strpljivo, pokuajem i
pogrekom, nije uspeo da se ispravi.
Ponovo se otisnuo, paljivo, kako bi krenuo, a onda je izvio lea i ritnuo se unazad. Mehanokit je
odgovorio ogromnim skokom u vazduh, uz mahanje repom.
Delfinka je isprednjaila gotovo itav kilometar. Kad se naao na vrhuncu putanje, Dekob ju je
ugledao kako ljupko pada sa visine od deset metara i glatko klizi u vodu.
Uperio je vrh kacige u more i voda mu se pribliila kao zeleni zid. Kaciga mu je zazvonila od
udara kada se zario u masu plutajue morske trave. Zlatni garibaldi panino su se razbeali dok je
ponirao kraj njih.
Iao je suvie strmo. Opsovao je i dvaput zamahnuo nogama da se ispravi. Ogromna metalna
peraja na napravi lupala su po vodi u ritmu njegovih pokreta; svaki udar je oseao kao drhtaj du
lea koji ga je pritiskao ga uz vrsto tapacirano odelo. Kada je doao trenutak, izvio se i ponovo se
ritnuo. Maina je iskoila iz vode.
Sunce mu je bljesnulo u levi prozor kao eksplozija, potpuno zaklonivi svetlucanje kontrolnih
lampica. Kompjuter u kacigi kao da se tiho smejao dok se Dekob izvijao, okretao glavu nanie i

ponovo se sjurivao u vodu.

Dok se jato srebrnastih sardela rasipalo pred njim, Dekob je glasno podvrisnuo od oduevljenja.
Drao je ruke na kontrolama poloaja raketa i na vrhuncu sledeeg skoka odzvidao je ifru na
trinarnom. Zaulo se brujanje motora dok je egzoskelet pruao zakrilca na bokovima. A onda su se
javile mlaznice uz divlji trzaj, potiskujui tapacirani deo za glavu navie naglim ubrzanjem,
pritiskajui mu unutranjost potiljka dok su talasi jurili kraj njega, tik ispod zavitlanog broda.
Spustio se blizu Makakai, uz ogroman pljusak. Odzvidala mu je prodornu dobrodolicu na
trinarnom. Dekob je pustio da se rakete automatski zaustave, pa je nastavio da mehanikim
pokretima skae kraj nje.
Neko vreme su se usklaeno kretali. Makakai je svakim skokom postajala sve smelija, izvodei
okrete i piruete u dugim sekundama pre no to bi udarili o vodu. Jednom, usred vazduha, zatektala je
bezobrazan limerik na delfinskom, prilino slabog kvaliteta, ali Dekob se nadao da su ga na
prateem brodu uhvatili. Propustio je poslednji stih jer je pljusnuo u vodu.
Ostatak ekipe za obuku pratio ih je na hoverkraftu. Pri svakom skoku video je veliki brod, sada
umanjen zbog rastojanja, a onda bi udar o vodu zaklonio sve sem zvuka pljuskanja, Makakainog
sonarnog kretanja i bliske, fosforescentne, plavozelene boje koja mu je jurila po prozorima.
Dekobov hronometar pokazao je da je prolo deset minuta. Nee moi da dri korak sa Makakai
due od pola sata, bez obzira na to koliko pojaanje koristio. Ljudski miii i nervni sistem nisu
predvieni za ovoliko izvijanje i pljuskanje.
"Makakai, vreme je da isprobamo rakete. Javi mi kad bude spremna, pa emo ih upotrebiti u
narednom skoku."
Oboje su se spustili u more i on je veslao perajima po zapenuanoj vodi kako bi se spremio za
sledei skok. Ponovo su poleteli.
"Makakai, ozbiljno govorim. Jesi li spremna?"
Zajedno su plovili kroz vazduh. Video joj je sitno okce iza plastinog prozora dok se njen
mehanokit izvijao pre no to e pasti u vodu. Trenutak kasnije i on je poao za njom.
"U redu, Makakai. Ako mi ne odgovori, moraemo odmah da prekinemo."
Plava voda jurila je kraj njega, zajedno sa oblakom mehuria, dok je hitao kraj svoje uenice.
Makakai se izvila i zaronila, umesto da izroni za naredni skok. Kuckala je neto na trinarnom,
gotovo suvie brzo da bi se razumelo... o tome kako ne bi trebalo da joj kvari zabavu.
Dekob je pustio da njegova maina polako izroni. "Hajde, draga, koristi na lepi engleski.
Trebae ti, ukoliko eli da se tvoja deca ikada otisnu u svemir. A i tako je izraajan! Hajde. Reci
ika-Dekobu ta misli o njemu."
Nastupilo je nekoliko sekundi utanja. A onda je ugledao kako se neto kree ispod njega, veoma
brzo. Sunulo je navie i, tik ispod povrine, zauo je Makakain glas, napet i vritav:
"H-h-hajde, stigni me! Letiiiim!"
Uz poslednju re, naglo je povukla mehanika peraja i iskoila iz vode u plamenom stubu.
Dekob se nasmejao, zaronio da uhvati zalet, a potom je poleteo u vazduh za svojom uenicom.
Glorija mu je dodala kompjuterski ispis im je zavrio drugu olju kafe. Dekob je pokuao da
usmeri pogled na krivudave linije, ali oi su mu jo poigravale kao talasi okeana. Vratio joj je papir.
"Kasnije u pregledati podatke. Moe li da mi da kratak pregled? I uzeu jedan sendvi, ako
dopusti da ja sklonim sudove."
Dodala mu je sendvi sa tunjevinom i sela na ivicu kuhinjskog stola, drei se za ivice da
predupredi ljuljanje broda. Kao i obino, nije imala na sebi gotovo nita. Onako lepoj, dobro

oblikovanoj, sa dugakom crnom kosom, mladoj naunici je to 'gotovo nita' veoma lepo stajalo.
"Mislim da imamo EKG podatke koji su nam potrebni, Dekobe. Ne znam kako si uspeo, ali
Makakaino razumevanje engleskog bilo je gotovo dvostruko vee od normalnog. Manfred misli da je
naao dovoljno povezanih sinaptikih grupacija za itavu sledeu seriju eksperimentalnih mutacija.
Postoji nekoliko vorova u levom cerebralnom renju koje eli da proiri kod Makakainih potomaka.
Moja grupa je zadovoljna i sadanjim stanjem. Makakaine sposobnosti sa mehanokitom dokazuju
da ovo pokolenje moe da koristi maine."
Dekob je uzdahnuo. "Ako se nada da e ti rezultati ubediti Savez da otkae sledee pokolenje
mutacija, veoma se vara. Oni se, izgleda, boje. Ne ele da se zauvek oslanjaju na poeziju i muziku
kako bi dokazali da su delfini inteligentni. ele rasu analitikih korisnika orua, a davanje ifre za
korienje raketa na mehanokitu sigurno nije dovoljno. Dvadeset prema jedan da e Manfredu
dozvoliti da see."
Glorija je pocrvenela. "Da see! Oni su linosti, linosti sa divnim snovima. Pretvoriemo ih u
inenjere, a izgubiemo rasu pesnika!"
Dekob je spustio koricu od sendvia i otro mrve sa grudi. Ve je zaalio to je ita rekao.
"Znam, znam. I ja bih eleo da stvari idu malo sporije. Ali pogledaj to ovako. Moda e delfini
jednog dana biti u stanju da pretoe Kitovski San u rei. Nee nam biti potreban trinarni za askanje
o vremenu, ni Tarzan-engleski za rasprave o filozofiji. Bie u stanju da se pridrue impanzama i da
pokazuju metaforiki dugaki nos Galaktincima dok mi izigravamo dostojanstvene odrasle."
"Ali..."
Dekob je podigao ruku da je prekine. "Moemo li o tome kasnije? Voleo bih da se malo opruim,
a onda u posetiti nau curu."
Glorija se za trenutak namrtila, a onda se otvoreno nasmeila. "Izvini, Dekobe. Sigurno si veoma
umoran. Ali barem danas, konano, sve je ilo kako valja."
Dekob je dozvolio sebi da joj uzvrati osmeh. Od toga su mu se na irokom licu pojavile bore oko
usana i oiju.
"Da", rekao je, ustajui. "Danas je sve ilo kako valja."
"Ah, da. Dok si bio dole, imao si poziv. Od Itija! Doni se toliko uzbudio da se jedva setio da
zapie poruku. Mora da je tu negde."
Odgurnula je posue da bi pronala komad papira. Dodala mu ga je.
Dekobove guste obrve su se skupile dok je gledao poruku. Koa mu je bila vrsta i tamna,
posledica meavine naslea i izloenosti suncu i moru. Smee oi pretvarale su mu se u koncentraciji
u proreze. Prineo je uljevitu aku ivici kukastog, ameroindijskog nosa dok se borio sa radistinim
rukopisom.
"Svi mi znamo da si radio sa Itijima", rekla je Glorija. "Ali svakako nisam oekivala da e se
neko od njih pojaviti na ekranu! Naroito ne takav koji izgleda kao ogroman zeleni karfiol, a govori
kao ministar protokola!"
Dekob je naglo podigao glavu.
"Zvao je Kanten? Ovamo? Je li ostavio ime?"
"Trebalo bi da je zapisano. Znai, to je bilo? Kanten? Izgleda da se ba ne razumem mnogo u
vanzemaljce. Umem da prepoznam Sintijca i Timbrima, ali ovaj je bio neto novo."
"Hm... idem da pozovem nekog. Sudove u oprati posle, nemoj ni da ih pipne! Reci Manfredu i
Doniju da u odmah sii da obiem Makakai. I jo jednom hvala." Nasmeio joj se i pomilovao je
po ramenu, ali im se okrenuo lice mu je zadobilo izraz zabrinutosti.
Proao je kroz prednji otvor potpalublja, guvajui papir sa porukom. Glorija je za trenutak

gledala za njim. Potom je uzela kompjuterski ispis, alei to ne zna kako da zadri panju mukarca
due od sata... ili jedne noi.
Dekobova kabina liila je na plakar sa uskim leajem, ali bila je dovoljno izdvojena. Izvukao je
prenosni teli iz ormana kraj vrata i seo na leaj.
Nije bilo osnove za pretpostavku da je Fejgin zvao iz bilo kog drugog razloga do da malo
proaska. Uostalom, duboko se zanimao za rad sa delfinima.
Ipak, nekoliko puta se deavalo da poruke od vanzemaljaca vode pravo u nevolju. Dekob je
pomislio da ni ne nazove Kantena.
Posle malo oklevanja, ipak je ukucao ifru i zavalio se da se sabere. Kada malo bolje razmisli,
nije mogao da odoli prilici da popria sa Itijima, bilo gde i bilo kad.
Preko ekrana je blesnuo niz binarnih brojki, dajui poloaj prenosne jedinice koju je zvao. Iti
rezervat u Baji. Ima smisla, pomislio je Dekob. Tamo je Biblioteka. Potom se pojavilo standardno
upozorenje da Uslovne linosti nemaju prava na kontakt sa vanzemaljcima. Dekob je sa gaenjem
odvratio pogled. Blistave iskre statikog elektriciteta ispunile su prostor izmeu ebadi i ekrana i tu
se pojavio Fejgin, slika i prilika, svega nekoliko centimetara udaljen.
Iti je zaista pomalo liio na dinovski, zeleni karfiol. Obli plavozeleni izdanci stvarali su
simetrine, kuglaste tvorevine oko vornovatog, izbrazdanog stabla. Ponegde su se na granama
nalazile sitne, kristalne pege, stvarajui grozd pri vrhu, oko nevidljivog otvora za disanje.
Lie se zatalasalo, a kristali pri vrhu zazvonili su od strujanja vazduha koji je bie izdisalo.
"Zdravo, Dekobe." Fejginov glas dopirao je odnekud iz vazduha, utanjen. "Pozdravljam te sa
zadovoljstvom i zahvalnou, a uz nedostatak mnogih formalnosti, to si esto traio od mene."
Dekob se uzdrao da se ne nasmeje. Fejgin ga je podsetio na drevnog mandarina, to zbog
raspevanog glasa to zbog sloenog protokola kojim se koristio u ophoenju ak i sa najbliim
prijateljima.
"Pozdravljam te, prijatelju Fejgine i elim ti sve najbolje uz duno potovanje. A poto smo to
sredili, i pre nego to ita kae, odgovor je ne."
Kristali su tiho zazvonili. "Dekobe! Tako si mlad, a tako pronicljiv! Divim se tvojoj dosetljivosti
i sposobnosti da prozre razloge zbog kojih sam te zvao!"
Dekob je odmahnuo glavom.
"Mani laskanje i prikrivene sarkazme, Fejgine; zahtevam da razgovaramo na obinom engleskom
jer to je jedini nain da izbegnem da me satera u ugao kad god imam posla sa tobom. Osim toga, vrlo
dobro zna o emu govorim!"
Vanzemaljac se zatresao, oponaajui sleganje ramenima.
"Ah, Dekobe, klanjam se pred tvojom voljom i koristim visoko cenjeno potenje kojim tvoja rasa
moe da se ponosi. Istina je da postoji mala usluga koju sam se drznuo da traim. Ali sada, poto si
mi odgovorio... ne dovodei u sumnju izvesne ranije neprijatne dogaaje, koji su se ipak veinom
okrenuli u tvoju korist... reio sam da vie ne govorim o tome.
Smem li da pitam kako napreduje tvoj rad sa ponosnom rasom tienika?"
"O, da, posao odlino napreduje. Danas smo postigli veliki uspeh."
"To je sjajno, siguran sam da se ne bi desilo da nije tebe. uo sam da si nezamenljiv na tom
poslu!"
Dekob je odmahnuo glavom, pokuavajui da razbistri misli. Fejgin je nekako opet doao u
prednost.
"Pa, istina je da sam uspeo da pomognem ranije, kod problema oko Vodene Sfinge, ali otada
nisam uinio nita znaajnije. Bez veze, svako bi mogao da radi ono ime se ja bavim u poslednje

vreme."
"Oh, vrlo mi je teko da poverujem u to!"
Dekob se namrtio. Na alost, rekao je potpunu istinu. A od sada e posao u Centru za Uzdizanje
biti jo jednoliniji.
Stotine strunjaka, od kojih su mnogi upueniji u delfinsku psihologiju nego on, jedva ekaju da se
ukljue. Centar e ga verovatno zadrati, delom iz zahvalnosti, ali da li zaista eli da ostane? Ma
koliko voleo delfine i more, u poslednje vreme je bio sve nemirniji.
"Fejgine, ao mi je to sam u poetku bio onako grub. Voleo bih da ujem zbog ega si me zvao...
pod uslovom da shvati da je moj odgovor i dalje ne."
Fejgin je zaukao liem.
"Nameravao sam da te pozovem na mali, prijateljski sastanak sa nekim valjanim biima raznih
vrsta, na kome e se raspravljati o vanom problemu isto intelektualne prirode. Sastanak e se
odrati u etvrtak, u Posetilakom centru u Ensenadi, u jedanaest asova. Eventualnim dolaskom ne
preuzima nikakve obaveze."
Dekob se za trenutak zamislio.
"Znai, Itiji? Koji? O emu je re?"
"Avaj, Dekobe, nisam ovlaen nita da kaem, bar ne preko telija. Pojedinosti e morati da
saekaju dok doe, ako doe, u etvrtak."
Dekoba je smesta obuzela sumnjiavost. "Reci mi, taj 'problem' nije politike prirode? Poinje
tako da mi zvui."
Tuineva slika postala je gotovo nepokretna. Vrlo polako je pomerao zelenu masu, kao da
razmilja.
"Nikada nisam razumeo, Dekobe", konano je nastavio raspevani glas, "zato neko sa takvim
poreklom toliko malo polae na razmenu oseanja i potreba koju naziva 'politikom'. Da je metafora
odgovarajua, rekao bih da mi je 'politika u krvi'. U tvojoj sigurno jeste."
"Ne upetljavaj u to moju porodicu! Samo bih da znam zato bih ekao do etvrtka da saznam ta je
uopte posredi!"
Kanten je ponovo oklevao.
"Ima nekih... vidova tog pitanja koje nije mudro odavati u etar. Nekoliko zatvorenijih grupa unutar
tvoje kulture verovatno bi pogreno upotrebile te podatke kad bi... doznali za njih. U svakom sluaju,
uveravam te da e tvoje uee biti isto tehnike prirode. elimo da iskoristimo tvoje znanje i
vetine koje si koristio u Centru."
Kojeta, pomislio je Dekob. Potrebno je tebi i neto vie.
Dobro je poznavao Fejgina. Ako ode na sastanak, Kanten e svakako pokuati da ga upotrebi kao
mamac za neku neverovatno sloenu i opasnu pustolovinu. Dotini tuinac to mu je ve tri puta
priredio.
Prva dva puta Dekobu nije smetalo. Ali tada je bio drugaija linost, ljubitelj takvih stvari.
A onda je dola Igla. Trauma u Ekvadoru mu je potpuno izmenila ivot. Nije imao nimalo elje da
ponovo proe kroz tako neto.
Pa ipak, Dekob je osetio duboko oklevanje da razoara starog Kantena. Fejgin ga zapravo nikada
nije slagao, a on je bio jedini Iti koji je neprikriveno cenio ljudsku kulturu i istoriju. Iako je fiziki
bio najtuinskiji od svih vanzemaljaca, Fejgin je od svih njih najupornije pokuavao da razume
Zemljane.
Najsigurnije bi bilo da lepo kaem Fejginu istinu, pomislio je Dekob. Ako pone da me suvie
gnjavi, ispriau mu o svom mentalnom stanju - o eksperimentima sa samohipnozom i udnim

ishodima koje sam dobio. Nee me suvie pritiskati ako budem zahtevao fer-plej.
"U redu", uzdahnuo je. "Pobedio si, Fejgine. Doi u. Samo, ne oekuj da u izigravati glavnu
zvezdu predstave."
Fejginov smeh je imao prizvuk umskog vetra. "Ne brini zbog toga, prijatelju Dekobe! U ovoj
predstavi niko nee ni pomisliti da si ti zvezda!"
Sunce je jo bilo na obzorju kada je poao du gornje palube ka Makakainim odajama. Naginjalo
se, mutno i narandasto, kroz retke oblake na zapadu - dobroudna, bezlina kugla. Za trenutak je
zastao kraj ograde da uiva u bojama zalaska i mirisu mora.
Sklopio je oi i pustio da mu sunce zagreje lice, da zraci prodru pod kou kao neno, tamnee
ubeivanje. Konano je prebacio obe noge preko ograde i skoio na donju palubu. Oseanje
napetosti i energije gotovo je potpuno potisnulo umor napornog dana. Poeo je da mumla nekakvu
melodiju - potpuno fal, naravno.
Kada je priao bazenu, kraj ivice se pojavila umorna delfinka. Makakai ga je pozdravila pesmom
na trinarnom, prebrzo da bi je razumeo, ali zvualo je prilino opako. Neto u vezi sa njegovim
seksualnim navikama. Delfini su priali ljudima masne viceve hiljadama godina pre no to su ljudi
poeli da ih odabiraju i gaje kako bi stekli um i govor, pa su poeli da ih shvataju. Makakai je
verovatno daleko mudrija od svojih predaka, pomislio je Dekob, ali oseanje za humor jo joj je
sasvim delfinsko.
"Pa", rekao je. "Ko se to danas naradio?"
Poprskala ga je vodom, slabije nego obino, i rekla neto to je zvualo kao "Fffi ssse!"
Ali prila je blie kada se sagnuo da spusti ruku u vodu i pozdravi je.

2. KOULJE I KOE
Stara severnoamerika vlada odavno je podigla Granini pojas, kako bi kontrolisala kretanje
preko meksike granice. Tamo gde su se dva grada nekada dodirivala stvorena je pustinja.
Posle Preokreta i unitenja ugnjetavake 'Birokratije' starih sindikalnih vlada, vlasti
Konfederacije pretvorile su itavu oblast u park. Granina zona izmeu San Franciska i Tihuane sada
je predstavljala jedno od najveih umovitih podruja juno od parka Pendleton.
Ali to se menjalo. Dok je vozio iznajmljeni auto ka jugu, izdignutim auto-putem, Dekob je video
nagovetaje da se pojas vraa staroj svrsi. Radnici su sa obe strane puta sekli drvee i podizali vitke,
crveno-bele stubove na svakih sto metara ka istoku i zapadu. Stubovi su bili sramotni. Odvratio je
pogled.
Ogroman belo-zeleni znak irio se nad putem tamo gde je niz stubova presecao saobraajnicu.
Nova Granica: Rezervat vanzemaljaca u Baji
Stanivnici Tihuane koji su ne-graani
neka se jave u Gradsku kuu radi
izdane nadoknade za preseljenje!
Dekob je odmahnuo glavom. "Oderint dum metuant", promrmljao je. Neka slobodno mrze, samo
dok se plae. Pa ta ako je neko u tom gradu proveo itav ivot. Ako nije dobio pravo glasa, mora da
se skloni u stranu kada naie napredak.
Tihuana, Honolulu, Oslo i desetak drugih gradova bili su predvieni za novo proirenje Iti
rezervata. Pedeset ili ezdeset hiljada Uslovnjaka, privremenih i stalnih, morae da se preseli kako bi
ti gradovi bili 'bezbedni' za moda hiljadu vanzemaljaca. Stvarne nedae bie male, naravno. Veina
Zemlje i dalje je zatvorena za Itije i ne-graani jo imaju dovoljno mesta. Osim toga, vlada daje
velike odtete.
Ali na Zemlji su se ponovo pojavile izbeglice.
Na junom kraju Pojasa iznenada je iznikao grad. Mnoge zgrade bile su u panskom i
neopanskom stilu, ali nad njima su se pokazivali arhitektonski eksperimenti tipini za savremene
meksike gradove. Ovde su sve zgrade bile bele i plave. Saobraaj sa obe strane auto-puta
ispunjavao je vazduh tihim elektrinim brujanjem.
Svuda nad gradom, zeleno-beli metalni znaci, nalik na onaj kraj granice, objavljivali su
nadolazeu promenu. Ali jedan, blizu auto-puta, bio je umrljan crnom sprej-bojom. Pre no to mu je
nestao sa vidika, Dekob je razabrao grubo nakrabane rei 'Okupacija' i 'Invazija'.
To je uinio neki stalni Uslovnjak, pomislio je. Jedan graanin sigurno nee preduzeti neto tako
nastrano kad ima na raspolaganju hiljade zakonitih naina da izrazi svoje miljenje. A privremeni
Uslovnjak, osuen na uslovnost zbog nekog zloina, ne bi eleo da mu se kazna produi. Privremenjak
bi shvatio koliko je izvesno da e ga uhvatiti.
To je bez sumnje neki siroti Stalni, suoen sa izgnanstvom, dao oduka svojim oseanjima, ne
marei za posledice. Dekob je saoseao sa njim. Nesrenik je sada ve sigurno u zatvoru.
Iako ga politika nije naroito zanimala, Dekob je poticao iz porodice politiara. Dvojica
njegovih dedova bili su heroji Preokreta, kada je mala grupa tehnokrata uspela da porui Birokratiju.
Porodina politika prema zakonima o Uslovnosti podrazumevala je divlje protivljenje.
Dekobu je poslednjih godina prelo u naviku da izbegava seanja na prolost. Ipak, sada mu se
slika sama pojavila u umu.

Letnja kola klana Alvarez upriliena je u brdima iznad Karakasa... u istoj onoj kui gde su
Dozef Alvarez i njegovi prijatelji kovali planove pre trideset godina... i tu je ujka Deremi drao
predavanje pred Dekobovim roacima i usvojenim roacima koji su sluali, olienje potovanja
spolja i letnje dosade iznutra. A Dekob se zavukao u ugao, eljan da se vrati u svoju sobu, do 'tajne
opreme' koju je sklopio zajedno sa usvojenom sestrom, Alisom.
Blag i samouveren, Deremi je bio tek na pragu srednjih godina, sve uticajnija linost u Skuptini
Konfederacije. Uskoro e postati voa klana Alvarezovih, proguravi se pored starijeg brata
Demsa.
Ujka Deremi je priao kako je stara Birokratija naredila da svi ljudi moraju proi testove
'nasilnikih sklonosti', a oni koji bi na testu pali bili su pod stalnim nadzorom - Uslovnjaci.
Dekob se tano seao rei koje je njegov ujak izgovorio tog popodneva, kada se Alisa uunjala u
biblioteku, sa svojih dvanaest godina i licem koje je zrailo od uzbuenja kao da e se pretvoriti u
novu.
"...Uloili su ogromne napore da ubede stanovnitvo", govorio je Deremi tihim, dubokim glasom,
"da e zakoni smanjiti kriminal. I zaista su imali uticaja. Pojedinci sa radio-predajnikom u zadnjici
najee dvaput promisle pre no to nanesu zlo svojim blinjim.
Kao i sada, graani su voleli zakone o Uslovnjatvu. Nije im bilo teko da zaborave kako ti zakoni
naruavaju sva tradicionalna ustavna i procesna prava. Veina ih je ionako ivela u zemljama koje
nisu imale te lepote.
A kada je rupa u tim zakonima omoguila Dozefu Alvarezu i njegovim prijateljima da povuku i
same Birokrate za ui - pa, trijumfalni graani su jo vie zavoleli Uslovnjatvo. Voama Preokreta
ne bi koristilo da su dalje produbljivali taj problem. Imali su sasvim dovoljno posla sa
uspostavljanjem Konfederacije..."
Dekob je poeleo da provriti. Matori ujka Deremi neprekidno brblja o prastarim glupostima, a
Alisa - srena Alisa na koju je doao red da rizikuje bes odraslih i sedi kraj prikljuka kojim su
prislukivali kuni svemirski prijemnik - ta li je to ula?!
Mora da je svemirski brod! To bi bio tek trei koji se vratio! Samo time su se mogli objasniti
poziv Svemirskim rezervistima i itava guva u istonom krilu, gde su odrasli imali laboratorije i
kancelarije.
Deremi je i dalje razglabao o nedostatku saoseanja kod javnog mnjenja, ali Dekob ga nije ni
video ni uo. Drao je zaleen izraz lica dok se Alisa saginjala da apne - ne, da dahne od uzbuenja
- njemu na uvo.
"Vanzemaljci, Dekobe! Dovode vanzemaljce! U sopstvenim brodovima! Oh, Dejk, 'Vesarijus'
nam donosi Itije!"
Dekob je tada prvi put uo tu re. esto se pitao je li je moda ba Alisa skovala. Tada, sa deset
godina, upitao se da li su "i ti" drugi nekakve ljudoderne ivotinje.
Dok se vozio nad ulicama Tihuane, shvatio je da na to pitanje jo nije odgovoreno.
Na vie glavnih raskrsnica primetio je da je umesto zgrade na uglu postavljen areni 'Kiosk za
osveenje vanzemaljaca'. Promaklo je i nekoliko otvorenih autobusa, prepravljenih tako da
odgovaraju i ljudima i vanzemaljcima - kako onima koji puu, tako i onima koji su visoki po tri metra
i hodaju.
Dok je prolazio kraj Gradske kue, Dekob je ugledao desetak 'Koa' kako demonstrira. Bar su
izgledali kao Koe: ljudi obueni u krzna, sa plastinim dejim kopljima u rukama. Ko bi se drugi

tako obukao po ovakvom vremenu?

Pojaao je ton na radiju u kolima i pritisnuo dugme za kontrolu glasom.
"Mesne vesti", rekao je. "Kljune rei: Koe, Gradska kua, demonstracije."
Posle samo trenutne pauze, iza kontrolne table se zauo mehaniki glas sa primetnim izoblienjima
od kompjuterske obrade vesti. Dekob se upitao da li e ikada taj glas zvuati kao pravi.
"Kratki pregled vesti." Vetaki glas imao je oksfordski naglasak. "Izvod: danas, 12. januara
2246, vreme: devet i etrdeset jedan, dobro jutro. Trideset sedam osoba demonstrira pred Gradskom
kuom u Tihuani, potpuno zakonito. Prijavljeni razlog, iznet u prilogu, jeste irenje Rezervata za
vanzemaljce. Molim da me prekinete ukoliko elite da dobijete prikaz njihovog registrovanog
manifesta za protest."
Maina je zastala. Dekob nije rekao nita, ve se pitajui eli li da uje ostatak izvoda. Dovoljno
dobro je poznavao pobunu Koa protiv znaenja Rezervata: da barem neki ljudi nisu pogodni za
kontakte sa vanzemaljcima.
"Dvadeset est od trideset sedam demonstranata nose Uslovnjake predajnike", nastavio se
izvetaj. "Ostali su, naravno, graani. Na irem podruju Tihuane, odnos je jedan Uslovnjak prema
sto dvadeset etiri graanina. Sudei po odei i ponaanju, demonstranti su, izgleda, pripadnici
pokreta Neolitske etike, popularno zvani 'Koe'. Poto se nijedan od graana meu njima nije pozvao
na pravo privatnosti, moe se sa sigurnou rei da su njih trideset od trideset sedam stanovnici
Tihuane, a ostalo su posetioci..."
Dekob je pritisnuo dugme i glas je uutao usred reenice. Prizor kraj Gradske kue odavno mu je
nestao sa vidika, a to je ionako sve zajedno stara pria.
Sukob miljenja oko proirenja rezervata za vanzemaljce podsetio ga je kako ve vie od dva
meseca nije posetio ujka Demsa u Santa Barbari. Matori dave je verovatno preko klempavih uiju
zatrpan poslom oko tubi u ime pola Uslovnjaka iz Tihuane. Ipak, primetie ako Dekob ode na dugo
putovanje, a da se ne oprosti, bilo sa njim bilo sa nekim drugim ujakom, tetkom ili roakom iz
bunog, tvrdoglavog klana Alvarezovih.
Dugo putovanje? Kakvo dugo putovanje? - iznenada je pomislio. Nikuda ja ne idem!
Ali deo uma predvien za takve stvari nanjuio je neto u sastanku koji je sazvao Fejgin. Obuzelo
ga je oseanje iekivanja, a istovremeno i elja da ga suzbije. I jedno i drugo bilo bi neobino, da ih
nije tako dobro poznavao.
Neko vreme je utke vozio. Uskoro su grad zamenila otvorena polja, i saobraaj je oslabio.
Narednih dvadeset kilometara vozio se pod suncem koje mu je grejalo levu ruku i sa uskovitlanim
sumnjama u umu.
Uprkos nemiru koji je donedavno oseao, oklevao je da prizna kako je vreme da napusti Centar za
Uzdizanje. Rad sa delfinima i impanzama je fantastian i daleko ujednaeniji (posle prvih haotinih
nedelja tokom sluaja Vodene Sfinge) od njegovog ranijeg zanimanja detektiva za naune zloine.
Osoblje u Centru je posveeno poslu i, za razliku od mnogih drugih naunih institucija na Zemlji u to
vreme, optimistino. Oni se bave poslom od ogromnog znaaja i nee postati suvini im se Ogranak
Biblioteke u La Pazu potpuno dovede u radno stanje.
Ali, najvanije od svega, stekao je prijatelje i ti prijatelji su mu pomagali tokom poslednje godine
kada je poeo da polako povezuje u celinu rastrzane delie sopstvenog uma.
Naroito Glorija. Morau da uinim neto sa njom ako ostanem, pomislio je. I to vie od
drugarskog dahtanja kojim smo se dosada bavili. Njena oseanja postaju oigledna.
Pre katastrofe u Ekvadoru i gubitka koji ga je doveo u Centar u potrazi za radom i mirom, Dekob
bi znao ta treba da uini i imao bi hrabrosti da to i ostvari. Ali sada su mu se oseanja pretvorila u

ustajalu barutinu. Pitao se da li e ikada uspeti da ostvari odnos dublji od usputne ljubavi.
Prole su duge dve godine od Tanjine smrti. Bio je usamljen, ponekad, uprkos poslu, uprkos
prijateljima i uprkos fantastinim igrama kojima je zabavljao svoj um.
Tlo je postalo brdovito i smee. Dok je posmatrao kako promiu kaktusi, Dekob se zavalio u
seditu da uiva u sporom ritmu vonje. Telo mu se ak i sada blago njihalo, kao da je jo na moru.
Okean je plaviasto svetlucao iza breuljaka. to ga je krivudavi put nosio blie mestu sastanka,
to je vie eleo da se nae tamo, na palubi: da trai pogledom prva povijena lea i prvo podignuto
peraje Sive seobe, da oslukuje pesmu voe kitova.
Kada je zaobiao jedno brdo, naiao je na parkinge sa obe strane puta, gusto popunjene malim
elektrinim konzervama nalik na njegovu. Na vrhovima nekoliko narednih brda bile su desetine ljudi.
Dekob je prebacio vozilo u automatski upravljanu traku sa desne strane, kako bi mogao da polako
vozi i odvoji pogled od auto-puta. ta se tamo deava? Dvoje odraslih i nekoliko dece upravo je
rastovarivalo auto sa leve strane puta, vadei izletnike korpe i dvoglede. Bili su upadljivo uzbueni.
Izgledali su kao obina porodica na nedeljnom izletu, osim to su svi bili obueni u srebrne ogrtae
sa zlatnim arama. Veina sveta na brdu nad njima bila je slino odevena. Mnogi su imali male
teleskope, usmerene uz put, ka neemu to je brdo zdesna zaklanjalo pred Dekobovim pogledom.
Masa na tom brdu priljeno je nosila neandertalsku opremu. Ovi 'potpuni kromanjonci' ipak su
napravili kompromis. Imali su svoje teleskope, kao i rune satove, radio-aparate i megafone, a ne
samo kobajagi sekire i koplja.
Nikakvo udo to su se dve grupe smestile na odvojenim brdima. Jedino u emu su se Koulje i
Koe ikada slagali bila je mrnja perma karantinu za Vanzemaljce.
Nad auto-putem izmeu dva brda protezao se ogroman natpis.
REZERVAT ZA VANZEMALJCE U BAJI
Uslovnjacima pristup dozvoljen samo uz posebno odobrenje
Ako dolazite prvi put, javite se u informacioni centar
Molimo bez fetia i neolitske odee
Prijavite 'Koe' u informacionom centru.
Dekob se nasmeio. Poslednje nareenje ostavilo je 'novinama' odreene ruke. Svi kanali bili su
puni crtanih filmova u kojima su posetioci Rezervata primorani da sljute sopstveni telesni pokriva,
dok ih par zmijolikih Itija gleda sa odobravanjem.
Parkirana kola stapala su se pri vrhu. Kada je Dekobov auto stigao dotle, pojavila se Granica.
Du irokog pojasa ogoljenog tla koji se pruao sa istoka na zapad ila je nova linija prugastih
stubova, ovaj put potpuna. Boje su sa mnogih izbledele. Praina je prekrila okrugle svetiljke na vrhu
svakog od njih.
Svuda prisutni U-tragai ovde su delovali kao vidljivo reeto, proputajui graane da slobodno
ulaze i izlaze iz Iti rezervata, a upozoravajui Uslovnjake da se dre podalje, kao i vanzemaljce da ne
izlaze napolje. Bilo je to surovo podseanje na injenicu koju je veina ljudi paljivo izbegavala: da
su dobrom delu oveanstva ugraeni predajnici, poto im vei deo ne veruje. Veina nije elela
dodir izmeu vanzemaljaca i onih koji su psiholokim testovima procenjeni kao 'skloni nasilju'.
Granica je oito dobro dejstvovala. Masa sa obe strane postajala je sve gua, a kostimi sve
udniji, ali sve se zavravalo na korak od severnog kraja niza U-stanica. Deo Koa i Koulja svakako
su bili graani, ali drali su se svoje strane, zajedno sa drugarima - iz utivosti, a moda i iz protesta.
Masa je bila najgua tik pred severnim delom Granice. Tu su Koulje i koe gestikulirali pred

motoristima koji su brzo prolazili.

Dekob se drao automatske trake i osvrtao se, zaklanjajui oi od sunca i uivajui u predstavi.
Jedan mlad mukarac sa leve strane, umotan u srebrni saten od glave do pete, dao je transparent:
'I ljudska vrsta je Uzdignuta: pustite napolje nae roake Itije!'
Tano preko puta njega, jedna ena je drala traku razapetu izmeu dva koplja: "Mi smo uspeli
sami... napolje sa Itijima!"
Mali prizor u kome se sve saimalo. itav svet ekao je da vidi jesu li u pravu sledbenici Darvina
ili potovaoci fon Denikena. Koe i Koulje bili su samo najfanatiniji slojevi u pukotini koja je
podelila oveanstvo u dve filozofske kole. Pitanje: kako je homo sapiens postao mislee bie?
Da li Koulje i Koe predstavljaju samo to?
Koulje su dovele ljubav prema vanzemaljcima gotovo do granice pseudo-religijske manije.
Histerina ksenofilija?
Neoliani, sa svojom ljubavlju prema odei i vetinama peinskih ljudi; da li su njihovi pozivi na
'nezavisnost od uticaja Itija' zasnovani na neem dubljem - strahu od nepoznatih, monih tuinaca? Na
ksenofobiji?
Dekob je bio siguran samo u jedno. Koulje i Koe imaju zajedniko oseanje gaenja. Gaenja
nad opreznom politikom Konfederacije prema vanzemaljcima. Gaenje nad zakonima o Uslovnjatvu
koji su mnoge od njih drali u nekoj vrsti logora. Gaenja nad svetom u kome vie niko ne moe biti
siguran u svoje korene.
Jedan neobrijani starac uhvatio je Dekobov pogled. unuo je kraj puta, poeo da poskakuje i
pokazuje na zemlju izmeu nogu, viui kroz prainu koju je masa podigla. Dekob je usporio dok se
pribliavao.
Starac je imao na sebi krznenu jaknu i rukom ivene kone pantalone. Kako se Dekob
pribliavao, skakao je i vikao sve pomamnije.
"Ka-ka!" vikao je, kao da upuuje stranu uvredu. Zapenio je i ponovo pokazao na zemlju. "Ka-ka!
Ka-ka!"
Zbunjen, Dekob je gotovo zaustavio auto.
Neto mu je proletelo sleva, tik ispred lica, i udarilo o prozor pred suvozakim mestom. Zauo se
udar i na krovu, a sledeeg asa auto je bio zasut pljuskom ljunka, iji su mu udari zvonili u uima.
Brzo je podigao prozor sa leve strane, iskljuio automatsko upravljanje i pojurio napred. Tanuni
metal i plastika malog vozila ulubljivali su se pri svakom pogotku. Iznenada su se na prozorima sa
obe strane pojavila lica: gruba i mlada, sa viseim brkovima. Momci su trali pored auta koji je
nesigurno ubrzavao, udarajui ga pesnicama i viui.
Poto je Granica bila samo nekoliko metara dalje, Dekob se nasmejao i reio da sazna ta se
deava. Popustio je pritisak na dugmetu za ubrzanje i okrenuo se da upita mladia koji je trao tik
pored njega, tinejdera obuenog kao kakav junak iz naune fantastike dvadesetog veka. Masa sa obe
strane puta pretvorila se u razmazanu mrlju lica i transparenata.
Ali pre no to je stigao da progovori, auto se zatresao od glasnog pucnja. Na prednjem staklu
pojavila se rupa, a kabina se ispunila mirisom dima.
Dekob je poterao kola punom snagom ka Granici. Niz prugastih stubova je prohujlao i odjednom
je bio sam. U retrovizoru je video malopreanje saputnike kako se okupljaju. Mladii su vikali dok
se udaljavao, podiui pesnice iz rukava futuristike odee. Iskezio se i otvorio prozor da im uzvrati
mahanjem.
Kako li u ovo da objasnim agenciji za iznajmljivanje vozila, upitao se. Da im kaem kako su me

napale snage imperije Ming, ili da se nadam kako e poverovati u istinu?

Nije bilo govora o pozivanju policije. Lokalne vlasti prvo bi morale da ponu U-potragu. A
nekoliko U-predajnika meu tolikom masom zaas se izgubi. Osim toga, Fejgin ga je zamolio da doe
bez ikakvog isticanja.
Spustio je prozore da bi povetarac razneo dim. Dodirnuo je vrhom prsta rupu od metka na staklu i
zaueno se nasmeio.
Zapravo si uivao u tome, zar ne? - pomislio je.
Jedna je stvar kad te zapljusne adrenalin, a sasvim je druga kad se nasmeje opasnosti. Oseanje
oduevljenja tokom incidenta na granici zabrinulo je Dekoba daleko vie od nasilnosti gomile... jer
to je bilo simptom prolosti.
Proao je minut-dva, a onda se sa kontrolne ploe oglasio zvuk.
Podigao je pogled. Autostoper? Ovde? Dalje niz put, manje od pola kilometra pred njim, ovek
kraj ivice puta drao je asovnik tako da presee kontrolni zrak. Kraj nogu je imao dve torbe.
Dekob je oklevao, ali unutar Rezervata pristup su imali samo graani. Zaustavio se uz ivicu,
nekoliko metara dalje od stopera.
Momak mu je izgledao pomalo poznato: rumen oveuljak u tamnosivom klasinom odelu. Trbuh
mu se zatalasao dok je vukao teke torbe do auta. Lice mu se znojilo kada se sagnuo da proviri kroz
prozor.
"Boe, kakva vruina!" jeknuo je. Govorio je klasian engleski, ali uz jak francuski naglasak.
"Nikakvo udo da niko ne koristi automatsku traku!" nastavio je, briui elo maramicom. "Voze
brzo da bi imali ventilaciju, da? Ali vi ste mi poznati, mora da smo se ve sreli. Ja sam Piter Larok...
ili Pjer, ako elite. Iz 'Monda'."
Dekob se trgao.
"Oh, da. Larok. Sretali smo se ranije. Ja sam Dekob Demva. Uskaite, idem samo do
informacionog centra, ali odande ete lako uhvatiti autobus."
Nadao se da mu se oseanja ne pokazuju na licu. Zato nije prepoznao Laroka dok se jo kretao?
Mogao je da se ne zaustavi.
Zapravo, nije imao neto naroito protiv oveuljka... sem to je ovaj bio uasno uobraen i pun
stavova koje je nametao svakom ivom i u svakoj prilici. U mnogo emu je bio sjajna linost. U
svakom sluaju, denikenovska tampa ga je veoma cenila. Dekob je itao nekoliko Larokovih
lanaka i stil mu se dopao, ali sadraj ne.
No, Larok je pripadao grupi novinara koji su ga progonili nedeljama poto je razreio tajnu
Vodene Sfinge, a pri tome je pokazao daleko najmanje takta. lanak za 'Mond' na kraju je ispao lepo
napisan, ak i pohvalan. Ali to nije vredelo onolike jurnjave.
Dekobu je bilo milo to novinari nisu uspeli da ga nau posle neto ranijeg fijaska u Ekvadoru,
haosa kod Vanila Igle. U to vreme, ne bi bio u stanju da podnese Laroka.
I sada mu je bilo teko da poveruje u njegov oito prenaglaeni 'izvorni' naglasak. Bio je ak
upadljiviji nego pri poslednjem susretu, ako je to uopte mogue.
"Demva, pa naravno!" rekao je oveuljak. Ugurao je torbe izmeu sedita i smestio se.
"Stvaralac i sakuplja aforizama! Strunjak za tajne! Jeste li doli da igrate pogaalica sa naim
plemenitim meuplanetnim gostima? Ili ste na putu za Veliku Biblioteku u La Pazu?"
Dekob se vratio u automatsku traku, prieljkujui da sazna ko je zapoeo maniju 'izvornih
naglasaka iz zemlje porekla'. Toga bi trebalo pod hitno zadaviti.
"Doao sam kao savetnik, a moji poslodavci su delom i vanzemaljci, ako ste na to mislili. Ali
pojedinosti ne mogu da otkrijem."

"Ah, da, tako tajanstveno!" Larok je aljivo pretio prstom. "Ne biste smeli da tako zadirkujete
jednog novinara! Mogao bih da od vaeg posla napravim posao sebi! Ali vi, vi se sigurno pitate ta
dovodi vrhunskog reportera 'Monda' na ovo zabito mesto, da?"
"Zapravo", odgovorio je Dekob, "vie me zanima kako se desilo da stopirate usred ovog zabitog
mesta."
Larok je uzdahnuo.
"Zabito mesto, zaista! Ba tuno to plemeniti vanzemaljci koji nas poseuju moraju da ue ovde
i u drugim pustinjama, kao to je vaa Aljaska!"
"I Havaji, Karakas i ri Lanka, prestonice Konfederacije", dodao je Dekob. "Ali stvarno, otkuda
vi..."
"Kako to da su me poslali ovamo? Da, naravno, Demva! Ali moda bismo mogli da se malo
razonodimo vaom dobro poznatom nadarenou za tajne! Hoete li da pogaate?"
Dekob se uzdrao da ne zajei. Pruio je ruku da premesti auto iz automatske trake i pritom
poveao brzinu.
"Imam bolju ideju, Larok. Poto neete da mi kaete otkuda ste se stvorili da stopirate usred
pustinje, moda ete biti voljni da mi razjasnite jednu drugu tajnu."
Opisao je prizor kraj Granice. Izostavio je sam kraj, nadajui se da Larok nije primetio rupu u
staklu, ali paljivo je opisao ponaanje starca koji je uao.
"Pa naravno!" uzviknuo je Larok. "To je vrlo lako! Izraz koji ste malopre upotrebili, stalni
uslovnjak, kada se kae na engleskom, uasna klasifikacija koja oveka liava prava, roditeljstva,
glasanja..."
"Hej, ve se slaem! Potedite me govora." Dekob se zamislio. Da vidimo. 'Permanent
Probationer'?
"Oh... ini mi se da shvatam."
"Da, nesrenik je samo uzvraao ravnom merom! Vi, graani, zovete ga 'pi-pi'... pa zar nije
pravedno da on vas optui da ste 'karantinske kirajdije'? Otuda ono ka-ka!"
Dekob se, uprkos svemu, nasmejao. Put je poeo da skree.
"Pitam se to su se svi ti ljudi okupili kraj Granice. Kao da su nekoga ekali."
"Kraj Granice?" ponovio je Larok. "Ah, da. ujem da se to deava svakog etvrtka. Itiji iz Centra
idu da gledaju ne-graane, a ovi, opet, dolaze da gledaju Itije. Grozno, da? ovek ne zna ko kome
baca kikiriki!"
Put je zaokrenuo oko brda i ugledali su odredite.
Informacioni centar, nekoliko kilometara severno od Ensenade, predstavljao je razbacasno naselje
itijskih stanova, javnih muzeja i, skrivenih pozadi, baraka za granine patrole. Pred prostranim
parkingom stajala je glavna zgrada, gde su one koji prvi put dou poduavali Galaktinskom
protokolu.
Stanica je bila na malom platou, izmeu auto-puta i okeana, pruajui pogled na obe strane.
Dekob je parkirao auto blizu glavnog ulaza.
Larok je neto mozgao, iznenada jo crveniji. Naglo je podigao pogled.
"Znate da sam se alio, malopre, kada sam govorio o kikirikiju. Samo sam se alio, da?"
Dekob je klimnuo glavom, pitajui se ta ga je spopalo. udno.

3. GETALT
Dekob je pomogao Laroku da prenese torbe do autobuske stanice, a onda je obiao oko glavne
zgrade kako bi naao mesto na kome bi posedeo. Ostalo je deset minuta do termina kada je trebalo da
se pojavi na sastanku.
Tamo gde je graevina gledala na malu luku naao je prostor u senci drvea, sa izletnikim
stolovima. Seo je na jedan od njih, sa nogama na klupi. Dodir hladne keramike ploe i povetarac sa
okeana prodirali su mu kroz odeu i odnosili mu crvenilo sa koe i znoj sa odee.
Nekoliko minuta mirno je sedeo, putajui da mu se ukoeni miii lea i vrata oputaju jedan po
jedan i odmarajui se od napora vonje. Usmerio se na malu jedrilicu, brodi iji su jarbol i preke
bili obojeni zelenije od okeana. Potom je pustio da mu se preko oiju spusti trans.
Lebdenje. Ispitivao je ono to su mu ula saoptavala i odbacivao jedno po jedno. Usmerio se na
miie, kako bi odbacio oseaje i napetost. Udovi su mu postepeno postali neosetljivi i daleki.
Butina ga je uporno svrbela, ali ostavio je ake u krilu sve dok nije prolo samo od sebe. Slani
miris mora bio je prijatan, ali je ipak smetao. Odagnao ga je. Priguio je zvuke sopstvenog srca
oslukujui ih sa tolikom panjom da su postali suvie poznati da bi ih primeivao.
Kao to je inio mnogo puta za protekle dve godine, Dekob je vodio trans ka fazi katarze, u kojoj
su se slike pojavljivale i nestajale neverovatno brzo, u zaleujuem bolu, dok su dva dela u njemu,
silom razdvojena, pokuavala da se spoje u celinu. U tom procesu nikada nije uivao.
Bio je sam, gotovo. Ostao je samo amor glasova koji su mrmljali bezglasne odlomke fraza na
ivici znaenja. Za trenutak mu se uinilo da uje Gloriju i Donija kako se prepiru oko Makakai, a
onda i samu Makakai kako teke neto bezobrazno na prostakom trinarnom.
Paljivo je vodio svaki zvuk, ekajui onaj koji je doao, kao i obino, sa predvidljivom
naglou: Tanjin glas kako dovikuje neto to ne moe sasvim da razume, dok pada pokraj njega,
ispruenih ruku. I dalje ju je uo dok je padala preostalih trideset kilometara do tla, pretvarajui se u
sitnu iskricu, a potom nestajui... i dalje dozivajui.
Potom je i taj glas izbledeo, ostavljajui ga ovaj put u veoj nelagodnosti nego obino.
Kroz um mu je sevnula divlja, preterana verzija neprilike kraj Granine zone. Ponovo se vratio
tamo, sada meu uslovnjacima. Bradati ovek obuen kao piktski aman pruio mu je dvogled,
uporno klimajui glavom.
Dekob je uzeo dvogled i pogledao tamo kuda je ovek pokazivao. Video je, zamagljenu od talasa
vreline koji su se dizali sa auto-puta, autobus kako se zaustavlja tik sa druge strane niza prugastih
stubova koji se pruao ka oba obzorju. Svaki stub kao da je dosezao ak do sunca.
Potom je slika nestala. Uvebanom ravnodunou, Dekob je savladao iskuenje da razmilja o
njoj i dopustio umu da se potpuno isprazni.
Tiina i tama.
Sedeo je u dubokom transu, oslanjajui se o svoj unutranji sat koji e mu rei kada se priblii
vreme za izlazak. Polako se kretao izmeu znakova bez sadraja i dugih, poznatih znaenja koja nije
mogao da prepozna niti da ih se seti, strpljivo traei klju. Znao je da je tu i da e ga jednog dana
nai.
Vreme je predstavljalo stvar kao sve druge, izgubljenu u dubokim prolazima.
Mirnu tamu je rascepio, iznenada, otri bol koji je prodro kroz sve ograde oko uma. Trebao mu je
trenutak, venost koja je verovatno trajala stotinku sekunde, da ga lokalizuje. Bol je zapravo bilo
blistavo plavo svetlo koje kao da mu se kroz sklopljene kapke zarilo u oi preosetljive od hipnoze.

Sledeeg asa, pre no to je stigao da reaguje, svetlo je nestalo.

Dekob se za trenutak borio sa zbunjenou. Pokuao je da se usmeri na izdizanje ka svesti, a u
umu su mu, kao blicevi, praskala panina pitanja.
Kakvo podsvesno stanje je predstavljalo to plavo svetlo? Krajiak neuroze koji se brani tako
divlje mora znaiti nevolju! Kakav sam to skriveni strah dodirnuo?
Dok se budio, vratio mu se sluh.
Pred njim su se uli koraci. Izdvojio ih je iz zvukova vetra i mora, ali u transu su mu liili na tiho
trupkanje kakvo bi odavao noj obuven u mokasine.
Duboki trans konano se razbio, nekoliko sekundi posle subjektivnog bleska svetla. Otvorio je
oi. Pred njim je na nekoliko metara stajao visoki vanzemaljac. Prvi utisak govorio je o visini, belini
i ogromnim crvenim oima.
Svet se za trenutak zaljuljao.
Dekob je brzo spustio ruke na sto i oborio glavu dok se smirivao. Sklopio je oi.
Kakav trans! - pomislio je. Glava mi je teka kao da e probiti Zemlju i pojaviti se sa druge
strane!
Jednom rukom je protrljao oi, a onda je ponovo oprezno podigao pogled.
Vanzemaljac je jo bio tu. Znai, stvaran je. Bio je to humanoid, barem dva metra visok. Vei deo
vitkog tela bio je zaklonjen dugakim, srebrnastim ogrtaem. ake, sklopljene spreda u Poloaj
ekanja uz Potovanje, bile su dugake, bele i sjajne.
Klimnuo je krupnom, okruglom glavom na tankom vratu. Vanzemaljeve ispupene, crvene oi bez
kapaka bile su krupne koliko i usne. Preovlaivale su itavim licem, na kome se nalazilo i nekoliko
manjih organa sa nepoznatom svrhom. Dekob ovu vrstu nije poznavao.
Oi su blistale od inteligencije.
Dekob se nakaljao. I dalje je morao da se bori sa talasima vrtoglavice.
"Oprostite... Poto se nismo zvanino upoznali, ja... ne znam kako da vam se obratim, ali
pretpostavljam da ste doli po mene?"
Krupna, bela glava klimnula je u znak potvrde.
"Jeste li vi sa grupom u koju me je pozvao Kanten Fejgin?"
Vanzemaljac je ponovo klimnuo glavom.
To valjda znai 'da', pomislio je Dekob. Pitam se ume li da govori tim nezamislivim
mehanizmom koji se krije iza ogromnih usana.
Ali zato stvorenje samo stoji? Da li neto u njegovom dranju...
"Treba li da pretpostavim da pripadate vrsti tienika pa ekate na dozvolu da govorite?"
'Usne' su se malo razdvojile i Dekob je za trenutak ugledao iza njih neto blistavo belo.
Vanzemaljac je ponovo klimnuo glavom.
"Pa, onda, govorite, molim vas! Mi ljudi smo neverovatno nespretni u protokolu. Kako se zove?"
Glas mu je bio iznenaujue dubok. Govorio je jedva rastavljajui usne i prilino ukajui.
"Ja sam Kula, er. Polali u me da vidim da e nite igubili. Ako poete a mnom, otali ve
ekaju. Ili, ako elite, moete nataviti meditaciju do akaanog vremena."
"Ne, ne, idemo, svakako." Dekob je nesigurno ustao. Za trenutak je zatvorio oi kako bi oistio
um od poslednjih ostataka transa. Pre ili kasnije morae da razmisli o onome to se maloas desilo,
ali to e zasad morati da saeka.
"Povedi."
Kula se okrenuo i poao laganim, glatkim pokretima ka jednim od bonih vrata Centra.
Ovo je oito bio pripadnik rase 'tienika' - kojima jo traje vreme podreenosti rasi

'pokrovitelja'. Takva rasa se nisko kotirala u strogom galaktinskom poretku. Dekobu je, jo
zbunjenom tananostima meugalaktinskih odnosa, bilo milo to je srenim sluajem ljudska rasa
stekla bolje, makar i nesigurno, mesto u hijerarhiji.
Kula ga je poveo uz stepenice do velikih hrastovih vrata. Otvorio ih je bez najave i poao ispred
Dekoba u sobu za sastanke.
Dekob je ugledao dvoje ljudskih bia i, pored Kule, dvoje vanzemaljaca: jedan je bio mali i
upav, a drugi jo manji i nalik na gutera. Sedeli su na jastucima izmeu bujnih sobnih biljaka i
slikoprozora koji je gledao na zaliv.
Pokuao je da sredi utiske o vanzemaljcima pre no to ga primete, ali imao je samo asak pre nego
to je neko izgovorio njegovo ime.
"Dekobe, prijatelju! Kako ljubazno od tebe to si doao da podeli svoje vreme sa nama!" Bio je
to Fejginov melodini glas. Dekob se brzo osvrnuo po sobi.
"Fejgine, gde...?"
"Tu sam."
Ponovo je pogledao grupu kraj prozora. Ljudi i upavi Iti su ustajali. Guteroliko bie ostalo je na
jastuku.
Dekob je podesio vid i iznenada se jedna od 'sobnih biljaka' pretvorila u Fejgina. Srebrnasto
oivieno lie starog Kantena tiho je zveckalo kao da odnekud dopire povetarac.
Dekob se nasmeio. Fejgin je predstavljao problem gde god bi se sreli. Kod humanoida se
obino trai lice, ili neto to slui toj svrsi. Obino se vrlo brzo pronae mesto na vanzemaljevonm
telu na koje se treba usmeriti.
Gotovo uvek postoji deo tela kome se obraate - sedite svesti tog drugog. Kod ljudi i, vrlo esto,
meu Itijima, centar je u oima.
A Kanteni nemaju oi. Dekob je pretpostavljao da srebrnasti predmeti koji stvaraju zvuk sitnih
praporaca predstavljaju Fejginove svetlosne receptore. Da je to i tano, nita ne bi vredelo. ovek je
morao da gleda u itavog Fejgina, a ne u neku taku njegove linosti. Dekob se stoga pitao ta je
neverovatnije: to to voli vanzemaljca uprkos tom nedostatku, ili to se i dalje osea nelagodno pred
njim uprkos dugogodinjem prijateljstvu.
Fejginovo tamno, lisnato telo prilo je od prozora nizom izvijanja koji su naizmenino dovodili
napred vorove korena. Dekob mu se umereno-formalno poklonio i ekao.
"Dekobe Alvareze Demva, a-Human, ul-Delfin-ul-im, dobro nam doao. Ovom sirotom
stvorenju prija to te danas osea, jo jednom." Fejgin je jasno govorio, ali uz nekontrolisani
raspevani prizvuk zbog koga je zvuao kao da ima meavinu vedskog i kineskog naglaska. Kanten je
mnogo bolje govorio delfinski i trinarni.
"Fejgine, a-Kanten, ab-Linten-ab-sikul-ul-Nish, Mihorki Kifu. Zadovoljstvo mi je da te ponovo
vidim." Dekob se naklonio.
"Ova cenjena bia dola su da razmene mudrost sa tobom, prijatelju Dekobe", rekao je Fejgin.
"Nadam se da si spreman za zvanino predstavljanje."
Dekob je pripremio um da se usmeri na izuvijana imena vrsta tuinaca, barem koliko i za njihov
izgled. Nizovi imena rasa pokrovitelja i tienika mnogo govore o njihovom statusu. Klimnuo je
glavom Fejginu da nastavi.
"Sada ti zvanino predstavljam Bubakuba, a-Pil, ab-Kisa-ab- Soro-ab-Hul-ab-Puber-ul-Gelo-ulPringa, iz Bibliotekog Instituta."
Jedan vanzemaljac je istupio. Dekobu je na prvi pogled liio na etvorononog, sivog, plianog
mecu. Ali iroka njuka i prsten treplji oko oiju ponitio je taj utisak.

To je, dakle, Bubakub, direktor Ogranka Biblioteke! Ogranak Biblioteke u La Pazu troio je
gotovo svu oskudnu zaradu koju je Zemlja ostvarila od Kontakta. ak i tako, najvei deo optih
napora da podese sitan 'provincijski' Ogranak prema ljudskim korisnicima bio je poklon ogromnog
galaktinskog Bibliotekog Instituta, kao milostinja, kako bi se pomoglo 'zaostaloj' ljudskoj rasi da
dostigne ostatak Galaksije. Kao poglavar Ogranka, Bubakub je bio jedan od najznaajnijih
vanzemaljaca na Zemlji! Ime njegove vrste podrazumevalo je visok status, vii ak i od Fejginovog!
Ono 'ab' pre svake rei znailo je da je Bubakubovu vrstu do zrelosti odgajila druga vrsta, koju je
odgajila trea, i tako daleko unazad do tajanstvenih poetaka u vreme Praotaca... a od tih pokrovitelja
etiri rase su jo bile ive negde u Galaksiji. Takav lanac porekla znaio je ogroman ugled u
raznorodnim galaktinskim kulturama ija je svaka rasa svemirskih putnika (uz, izgleda, jedini izuzetak
oveanstva) izrasla iz poluinteligentnog divljatva uz pomo neke prethodne razumne rase.
Re 'ul' pre drugih imena govorila je da je rasa Pila zauzvrat sama odgajila dve nove kulture. I to
znai ugled.
Jedino to je spreilo Galaktince da potpuno prezru ljudske 'siroie' bila je srena injenica da
je ovek odnegovao dve nove inteligentne rase pre no to je 'Vesarijus' doneo na Zemlju kontakt sa
Galaktinskom civilizacijom.
Vanzemaljac se lako naklonio.
"Ja sam Bubakub."
Glas je zvuao vetaki. Dopirao je iz diska koji je Pil nosio oko vrata.
Vodor! Znai, rasi Pila je potrebna vetaka pomo da govore engleski. Po jednostavnosti
naprave - mnogo manje od one koju su koristili vanzemaljci iji se maternji jezik sastoji od cvranja
i kretanja - Dekob je pretpostavio da je Bubakub u stanju da izgovara ljudske rei, ali u rasponu
zvuka van domaaja ljudskog sluha. Odluio je da se ponaa kao da stvorenje moe da ga uje.
"Ja sam Dekob. Dobro doli na Zemlju." Klimnuo je glavom.
Bubakub je nekoliko puta nemo otvorio i zatvorio usta.
"Hvala", zazujao je Vodor, iskidanim, kratkim reima. "Drago mi je to sam ovde."
"A meni je drago to mogu da vam budem domain." Dekob se naklonio tek neto dublje nego to
je to Bubakub uinio kada je istupio. Vanzemaljac je delovao zadovoljno kada se vratio na mesto.
Fejgin je nastavio sa predstavljanjem.
"Ova valjana bia su od tvoje rase." Granicom sa nekoliko listova ovla je mahnuo prema dvoje
ljudi. Sedokosi gospodin u tvid odelu stajao je kraj visoke crnkinje u ljupkim najboljim godinama.
"Sada u te upoznati", nastavio je Fejgin, "na manje formalan nain, kao to to ljudi rade.
Dekobe Demva, ovo su doktor Dvejn Kepler, iz ekspedicije 'Ponira u Sunce' i doktor Mildred
Martini, sa Odeljenja za parapsihologiju Univerziteta u La Pazu."
Na Keplerovom licu preovlaivali su ogromni, oputeni brkovi. Nasmeio se, ali Dekob je bio
suvie iznenaen da bi odogovorio na njegove utivosti sa vie od jedne rei.
Ekspedicija 'Ponira u Sunce'! Istraivanje Merkura i Suneve hromosfere nedavno je izazvalo
brojne rasprave na Skuptini Konfederacije. Struja 'prilagodi se i preivi' tvrdila je da nema
nikakvog smisla toliko troiti na znanje koje se moe izvui iz Biblioteke, kada bi ista sredstva bila
dovoljna za rad daleko veeg broja inae besposlenih naunika ovde na Zemlji, na projektima koji bi
se mogli upotrebiti. Struja 'dovoljni sami sebi' ipak je uspela da pobedi, uprkos pritisku
denikenovske tampe.
Dekobu je i sama pomisao da se ljudi i brodovi alju u zvezdu zvuala kao prvorazredno ludilo.
"Kanten Fejgin vas je vrlo oduevljeno preporuivao", rekao je Kepler. Voa 'Poniraa u Sunce'

se nasmeio, ali oi su mu bile crvene. Izgledale su podbule od neke unutranje brige. Uhvatio je
Dekobovu desnicu obema rukama i stezao je dok je govorio. Glas mu je bio dubok, ali prilino
drhtav.
"Doli smo na Zemlju samo nakratko. Neizmerno nam je milo to vas je Fejgin nagovorio da
doete. Zaista se nadamo da ete moi da nam se pridruite na Merkuru i pomognete nam svojim
iskustvom u kontaktu izmeu vrsta."
Dekob se trgao. A, ne, ovog puta nee, lisnato udovite! Poeleo je da se okrene i prostreli
Fejgina pogledom, ali ak i nezvanino meuljudsko upoznavanje zahtevalo je da gleda ove ljude u
lice i malo aska sa njima. Merkur, nije nego!
Lice doktorke Martini lako se pretopilo u prijatan osmeh, ali izgledalo je da se dosauje dok su se
rukovali.
Dekob se pitao sme li da se raspita kakve veze ima parapsihologija sa solarnom fizikom, a da to
ne izgleda kao da je zainteresovan. Fejgin ga je pretekao.
"Upliem se, to se, naelno gledano, smatra prihvatljivim u neformalnim razgovorima meu
ljudskim biima kada se desi pauza. Ostaje jo upoznavanje sa jednim cenjenim biem."
Auh, pomislio je Dekob, nadam se da ovaj Iti ne spada u preosetljive. Okrenuo se prema
guterolikom vanzemaljcu, koji je ostao zdesna, kraj viebojnog zidnog mozaika. Ovaj je ustao sa
jastuka i sada je iao ka njemu na est nogu. Bio je manje od metra dugaak i oko dvadeset
centimetara visok. Proao je tik pored njega, ni ne pogledavi ga, i priao da se protrlja o
Bubakubovu nogu.
"Khm", rekao je Fejgin. "To je kuni ljubimac. Vredno bie sa kojim treba da te upoznam jeste
valjani tienik koji te je doveo u ovu sobu."
"Oh, izvinjavam se." Dekob se nasmeio, a onda naterao sebe da se uozbilji.
"Dekobe Demva, a-Human, ul-Delfin-ul-im, predstavljam ti Kulu, a-Pring, ab-Pil-ab-Kisa-abSoro-ab-Hul-ab-Puber, zamenika Bubakubovog u Biblioteci i predstavnika Biblioteke u projektu
'Ponira u Sunce'."
Kao to je Dekob i oekivao, u imenu vrste bile su samo rase pokrovitelja. Pringi nemaju svoje
tienike. Ipak, potiu iz Puber/Soro klana. Jednog dana imae visok status kao lanovi drevne i
mone zajednice. Primetio je da je i Bubakubova rasa isto iz Puber/Soro klana i poeleo da se seti
jesu li upravo Pile pokrovitelji Pringima.
Vanzemaljac je istupio, ali nije ni pokuao da se rukuje. ake su mu bile dugake i savitljive, sa
po est prstiju. Izgledale su krhko. Kula je imao neki slab miris, nalik na svee pokoenu travu, to
nije bilo ni malo neprijatno.
Ogromne crvene oi blesnule su kada se Kula naklonio posle zvaninog predstavljanja. Itijeve
'usne' su se izvile, pokazavi par belih, blistavih, monih zuba - jedan gore i jedan dole. Kada su se
usne sklopile, zubi su se spojili uz belo, porculansko 'klak!'.
To ne moe biti prijateljski gest u njegovom svetu, stresao se Dekob. Vanzemaljac je verovatno
pokazao ogromne zube u pokuaju da oponaa ljudski osmeh. Prizor je bio uznemirujui, ali u isto
vreme i zanimljiv. Dekob se upitao emu ti organi slue. Osim toga, nadao se da e Kula ubudue
drati sklopljene... usne.
Lako mu je klimnuo glavom. "Ja sam Dekob."
"Ja sam Kula, er", odgovorio je vanzemaljac. "Vaa emlja je vrlo prijatna." Ogromne crvene
oi sada su bile prazne. Kula se povukao.
Bubakub ih je sve poveo ka jastucima kraj prozora. Mali Pil se pruio niice, a etiri simetrino
rasoreene ruke visile su mu preko ivica jastuka. 'Ljubimac' je priao da se sklupa pored njega.

Kepler se nagnuo i urno progovorio.

"ao mi je to smo vas odvojili od vaeg vanog rada, gospodine Demva. Znam da ste ve veoma
zauzeti... samo se nadam da emo uspeti da vas ubedimo kako je na mali... problem vredan vaeg
vremena i dara." Kepler je drao ake zgrene u krilu.
Doktorka Martini posmatrala je Keplerovo uzbuenje se izrazom blago veselog strpljenja. U tome
je bilo nagovetaja koji su Dekobu zasmetali.
"Pa, doktore Kepler, Fejgin vam je sigurno rekao da sam se, posle smrti svoje supruge, povukao iz
'tajanstvenih poslova' i da sam trenutno prilino zaposlen, verovatno suvie zaposlen da bih se
upustio u dugo putovanje na drugu planetu..."
Keplerovo lice se uruilo. Izraz mu je postao tako naglo prazan da je Dekob bio dirnut.
"Ipak, poto je Kanten Fejgin osetljiva linost, rado u sasluati onoga koga mi je on preporuio i
odluiti o ozbiljnosti sluaja."
"Oh, bie vam zanimljivo! Sve vreme govorim da nam je potreban neoptereeni posmatra. I
naravno, poto je Fond konano odobrio sredstva za dovoenje novih savetnika..."
"Hajde, Dvejne", oglasila se dr Martini. "Ne ponaa se fer. Ja sam dola kao savetnik pre est
meseci, a Kula je doneo usluge Biblioteke jo ranije. Sada se Bubakub ljubazno saglasio da povea
podrku Biblioteke naem projektu i lino poe sa nama na Merkur. Mislim da je Fond bio vie nego
velikoduan."
Dekob je uzdahnuo.
"Voleo bih da mi neko objasni o emu je uopte re. Neko kao vi, dr Martini. Moda ete mi vi
rei ime se bavite... na Merkuru?" Ustanovio je da ne moe da izgovori 'Ponira u Sunce'.
"Ja sam savetnik, gospodine Demva. Unajmljena sam da izvodim psiholoke i parapsiholoke
testove na posadi i okolini Merkura."
"Pretpostavljam da to ima veze sa problemom o kome je govorio dr Kepler?"
"Da. Isprva sam mislila da su te pojave nekakva podvala ili masovna halucinacija. Obe
mogunosti sam ve odbacila. Sada je jasno da su one stvarne i da se zaista nalaze u sunevoj
hromosferi.
Tokom poslednjih meseci oblikovala sam psi-eksperimente koji su izvoeni prilikom poniranja u
Sunce. Takoe sam pomagala kao terapeut delu osoblja 'Poniraa u Sunce'; pritisak pri izvoenju
ovakvog solarnog istraivanja pokazao se na mnogima od njih."
Dr Martini je zvuala sposobno, ali neto u njenom dranju odbijalo je Dekoba. Moda
brbljivost. Pitao se ima li neega izmeu nje i Keplera. Da li i je i njemu potreban terapeut?
to se toga tie, zar sam doao ovamo samo da zadovoljim hir bolesnog, velikog oveka koji ne
ume da se zaustavi? Nije zvualo nimalo privlano. Kao ni mogunost uplitanja u politiku.
Bubakub, naelnik itavog Ogranka Biblioteke na Zemlji - zato je on ukljuen u udni zemljanski
projekat? Mali Pil je donekle bio najznaajniji Iti na Zemlji, osim ambasadora Timbrima. U
poreenju sa njegovim Bibliotekim Institutom, najveom i najuticajnijom galaktinskom
organizacijom, Fejginov Institut za Napredak izgledao je kao patuljak. Nije li dr Martini rekla da i on
ide na Merkur?
Bubakub je zurio u tavanicu, oito ne sluajui razgovor. Micao je ustima kao da peva u rasponu
zvuka koji ljudi ne mogu da uhvate.
Kuline blistave oi bile su prikovane za malog efa Biblioteke. Moda je mogao da uje pesmu,
ili je i njemu dosadanji razgovor bio dosadan.
Kepler, Martini, Bubakub, Kula... Nikada ne bih pomislio da u se nai u sobi gde je Fejgin
najmanje neobian!

Kanten je zaukao. Oito je bio uzbuen. Dekob se pitao ta se to desilo sa projektom 'Ponira u
Sunce' kada se Kanten toliko uspalio.
"Doktore Kepler, moda bi se moglo desiti da imam vremena da vam pomognem... moda."
Dekob je slegnuo ramenima. "Ali pre svega, voleo bih da saznam ta je ovde uopte posredi!"
Kepler je sinuo.
"Oh, zar zaista nisam rekao? Svata. Izgleda mi da u poslednje vreme prosto izbegavam da
razmiljam o tome... provlaim se pored teme, tako rei."
Ispravio se i duboko udahnuo.
"Gospodine Demva, izgleda da je Sunce nastanjeno."

Drugi deo
U davna, praistorijska vremena,
Zemlju su posetila nepoznata bia
iz svemira. Ta nepoznata bia su
hotiminim genetskim mutacijama
stvorila ljudsku inteligenciju.
Vanzemaljci su oblikovali hominide
'po svom obliju'. Zato mi liimo
na njih, a ne oni na nas.
Erih fon Deniken, Koije bogova
Uzviene mentalne aktivnosti,
kao to su religija, nesebinost
i moralnost, nastale su evolucijom
i imaju fiziku osnovu.
Edvard O. Vilson, O ljudskoj prirodi, Harvard University Press

4. VIRTUALNA SLIKA
'Bredberi' je bio nov brod. Koristio je tehnologiju daleko ispred svojih savremenika na
komercijalnim linijama, poleui sopstvenim pogonom sa morskog nivoa umesto da se, okaen ispod
ogromnog balona, vozi do stanice na vrhu jedne od ogromnih polutarnih 'Igala'. 'Bredberi' je bio
velika kugla, divovska po ranijim merilima.
Ovo je Dekobu bilo prvo putovanje na brodu iji pogon potie iz milijardu godina stare
galaktijske nauke. Iz salona prve klase gledao je kako Zemlja pada, a Baja Kalifornija se pretvara
prvo u smei pojas koji razdvaja dva mora, a potom u malo ispupenje na obali Meksika. Prizor je
bio fantastian, ali je pomalo i razoarao. Urlik ubrzanja mlaznjaka ili spora velianstvenost
krstarice bili bi mnogo romantiniji. A kada je ranije naputao Zemlju, podiui se i vraajui
balonom, mogao je da gleda druge brodove, blistave i zaposlene dok su lebdeli ka Energetskoj
stanici ili natrag, kroz stisnutu unutranjost jedne od Igala.
Ni velike Igle nisu bile dosadne. Tanki keramiki zidovi koji su u tornjevima visokim trideset
kilometara odravali pritisak morske povrine bili su oslikani ogromnim muralima - dinovskim
pticama u letu i pseudo-naunofantastinim svemirskim bitkama prekopiranim iz asopisa dvadesetog
veka. Igle nikada nisu delovale klaustrofobino.
Ipak, Dekobu je bilo drago to se nalazi na 'Bredberiju'. Jednog dana e moda posetiti okolada
Iglu, na vrhu planine Kenija, iz iste nostalgije. Ali onu drugu, u Ekvadoru - Dekob se nadao da vie
nikada nee videti Vanila Iglu.
Nema veze to je ogromni toranj takorei nadohvat ruke od Karakasa. Nema veze to bi ga
doekali kao heroja, ako bi ikada otiao tamo, kao oveka koji je spasao jedino graevinsko udo na
Zemlji koje je zaprepastilo ak i Galaktince.
Spasavanje Igle Dekob Demva platio je ivotom svoje ene i velikim delom svog uma. Cena je
bila previsoka.
Zemlja se pretvorila u vidljivi disk kada je Dekob nastavio da gleda iz brodskog bara. Iznenada
je bio eljan drutva. Kada se ukrcao, nije se tako oseao. Bilo je prilino gadno izgovarati se pred
Glorijom i ostalima u Centru. Makakai je podigla pobunu. Osim toga, mnogi materijali o solarnoj
fizici koje je naruio nisu mu stigli, pa e ih tek naknadno poslati za njim na Merkur. Kao vrhunac
svega, naao se u kai, ne znajui kako su ga uopte nagovorili da poe.
Sada je prolazio glavnim hodnikom, du brodskog polutara, sve dok nije naao pretrpani, slabo
osvetljeni bar. Morao je da se probija izmeu grupa rasprianih putnika sa piem u rukama kako bi
dospeo do anka.
U baru se zbilo oko etrdeset ljudi, veina pod ugovorom za rad na Merkuru. Dobar deo ih je
previe popio, pa su preglasno razgovarali ili zurili u prazno. Nekima je odlazak sa Zemlje teko
pao.
Nekoliko vanzemaljaca nalazilo se na jastucima u uglu odvojenom za njih. Jedna Sintijka sa
sjajnim krznom i debelim naoarima za sunce sedela je preko puta Kule, koji je nemo klimao glavom
dok je kroz slamku izmeu velikih usana pio iz neeg vrlo nalik na bocu votke.
Nekoliko ljudi stajalo je kraj njih, tipini ksenofili koji ele da oslunu bar koju re Itijskog
razgovora i jedva ekaju priliku da postavljaju pitanja.
Dekob je razmislio da li da se provue kroz gomilu do itijskog ugla. Moda poznaje Sintijku.
Ipak, na tom kraju prostorije bilo je previe ljudi. Zato je reio da uzme pie i izvidi je li neko poeo
sa pripovedanjem.
Uskoro se prikljuio grupi koja je sluala rudarskog inenjera kako pria prijatno preteranu bajku

o uruavanjima i spasavanjima u dubokim rudnicima Hermesa. Iako se napinjao da bi uo kroz buku,

Dekob je i dalje oseao da e moi da savlada nadolazeu glavobolju... barem toliko dugo da
doeka kraj prie... a onda je poskoio jer mu je neko zabio prst u rebra.
"Demva! To ste vi!" uzviknuo je Pjer Larok. "Kakva srea! Putovaemo zajedno i sada znam da u
uvek imati s kim da razmenjujem mudrosti!"
Larok je bio obuen u irok, svetlucav ogrta. Plavi isdim se dizao iz lule koju je marljivo
pukao.
Dekob je pokuao da se nasmei, ali poto mu je neko iza lea nagazio petu, to je vie liilo na
kripanje zubima.
"Pozdrav, Larok. Zato idete na Merkur? Zar vae itaoce ne bi vie zanimale prie o
iskopavanjima u Peruu ili..."
"Ili neki slian dramatian dokaz da su nae primitivne pretke odgajili drevni astronauti?"
prekinuo ga je Larok. "Da, Demva, taj dokaz e uskoro biti tako ubedljiv da e ak i Koe i skeptici
koji sede u Savetu Konfederacije uvideti koliko su greili!"
"Vidim da i vi nosite Koulju." Dekob je gledao Larokovu srebrnu tuniku.
"Nosim ogrta Denikenskog udruenja, svog poslednjeg dana na Zemlji, u znak poasti naim
starijim koji su nam dali mo da putujemo u svemir." Larok je premestio lulu i otpio pie jednom
rukom, a drugom je gladio zlatni medaljon koji mu je visio oko vrata.
Dekob je pomislio da je sve zajedno moda suvie smeno za odraslog oveka. Ogrta i nakit
delovali su enskasto, naroito u poreenju sa grubim ponaanjem Francuza. Ipak, morao je da prizna
da se dobro slae sa divljim, preteranim naglaskom.
"Ma, hajdete, Larok", nasmeio se Dekob. "ak i vi morate priznati da smo u svemir izili sami i
da smo mi otkrili vanzemaljce, a ne oni nas."
"Nita ja ne priznajem!" zapenuao je Larok. "Kada se dokaemo dostojnim Pokrovitelja koji su
nam u davnoj prolosti dali inteligenciju, kada nas priznaju, tek onda e se videti koliko su nam u
tajnosti pomagali svih ovih godina!"
Dekob je slegnuo ramenima. U sukobu Koulja i Koa nije bilo nieg novog. Jedna strana je
tvrdila da bi ovek trebalo da je ponosan na svoje jedinstveno naslee rase koja je sama evoluirala,
otevi inteligenciju od Prirode u savanama i na obalama Istone Afrike. Druga strana je smatrala da
je homo sapiens - kao i sve druge poznate rase razumnjaka - samo deo lanca genetskih i kulturnih
Uzdizanja koja su se protezala unazad sve do bajkovitih dana u prolosti Galaksije, do vremena
Praotaca.
Mnogi su, kao i Dekob, bili paljivo neutralni u ovom sukobu miljenja, ali je itavo
oveanstvo, kao i rase njegovih tienika, sa zanimanjem iekivalo rasplet. Arheologija i
paleontologija postale su vrlo popularni hobiji posle Kontakta.
Ipak, Larokove tvrdnje bile su toliko ustajale da bi se mogle koristiti kao mamac za bube. A
glavobolja je jaala.
"To je vrlo zanimljivo, Larok", rekao je dok se polako povlaio. "Moda moemo da
porazgovaramo o tome neki drugi put..." Ali Larok jo nije zavrio.
"Svemir je pun neandertalskih oseaja, da znate. Posada naih brodova vie bi volela da nosi
ivotinjske koe i da frke kao majmuni! Oni se gade Starijih i zaista preziru osetljive pojedince koji
daju prednost poniznosti!"
Larok je govorio, maui drkom lule prema Dekobu. Dekob se povlaio, pokuavajui da
ostane utiv, ali uz velike tekoe.
"Pa, mislim da ste sada predaleko otili, Larok. Pazite, pa vi govorite o astronautima!

Emocionalna i politika stabilnost su prva merila u izboru..."

"Aha! ta vi znate o tome! alite se, da? Znam i ja poneto o 'emocionalnoj i politikoj stabilnosti'
astronauta!
Priau vam jednom o tome", nastavio je. "Jednog dana otkrie se itava pria o planu
Konfederacije da izoluje veliki deo oveanstva od starijih rasa i od naslea zvezda koje im pripada!
Sve sirote 'nepouzdane'! Ali tada e biti prekasno da se pukotina zapui!"
Larok je pukao i dahtao oblak plavog isdima prema Dekobu. Dekob je osetio nalet
vrtoglavice.
"Da, Larok, kako god kaete. Morate mi jednom priati o tome." Povlaio se dalje.
Larok je za trenutak ostao besan, a onda se nasmeio i potapao Dekoba po ramenu dok se ovaj
povlaio ka vratima.
"Da", rekao je. "Sve u vam ispriati. Ali dotle bi moda bilo dobro da legnete. Ne izgledate
nimalo dobro! ao!" Ponovo je pljesnuo Dekoba po leima i povukao se ka anku.
Dekob je poao do najblieg prozora i naslonio elo na njega. Bio je hladan i malo mu je olakao
pulsirajui pritisak pod elom. Kada je otvorio oi da pogleda napolje, Zemlje nije bilo... videlo se
samo ogromno polje zvezda kako bez mirkanja trepu nad crnilom. One blistavije bile su okruene
zracima zbog difrakcije, koju je mogao da izmeni mirenjem. Osim blistavosti, sve je bilo isto kao da
ih gleda iz pustinjske noi. Nisu treperile, ali bile su to iste zvezde.
Dekob je znao da bi trebalo da osea neto vie. Zvezde posmatrane iz svemira morale bi da
budu tajanstvenije... 'filozofskije'. Jedna od stvari koje se najvie seao iz deatva bio je nemi urlik
zvezdanih noi. Nije bio ni nalik okeanskom oseanju koje sada stie kroz hipnozu. Bilo je nalik na
napola zapamene snove iz ranijeg ivota.
Naao je dr Keplera, Bubakuba i Fejgina u glavnom salonu. Kepler ga je pozvao da im se
pridrui.
Grupa se smestila na nekoliko jastuka blizu prozora. Bubakub je doneo sa sobom olju neeg to
je naizgled, a sa razdaljine i po mirisu, delovalo ubitano. Fejgin je polako etkao, uvijajui korenje,
ne nosei nita.
Niz prozora du zakrivljene spoljanje povrine broda u salonu je bio prekinut ogromnim krugom,
nalik na dinovska staklena vrata, od poda do tavanice. Ravna unutranja strana zalazila je u
prostoriju oko pola metra. ta god da se nalazilo ispod nje, bilo je skriveno paljivo privrenom
ploom.
"Drago nam je to ste uspeli", zakevtao je Bubakub kroz Vodor. Leao je na jastuku, a poto je
ovo izgovorio, zagnjurio je njuku u svoju olju i prestao da obraa panju na ostale. Dekob se
upitao da li to Pil pokuava da bude ljubazan, ili je posredi uroeni arm.
Dekob je o Bubakubu razmiljao u mukom rodu, ali nije imao pojma kojeg je on zaista pola.
Iako nije nosio nikakvu odeu, osim Vodora i nekakve vreice, ono to je Dekob mogao da vidi na
njegovom telu samo ga je jo vie zbunjivalo. Znao je, na primer, da Pile nose jaja i da ne doje
mlade. Ipak, niz neega nalik na bradavice protezao se Bubakubu od grla do prepona, nalik na
dugmad koulje. Datamrea to nije pominjala. Dekob je ve naruio podrobnije podatke iz
Biblioteke.
Fejgin i Kepler razgovarali su o istoriji brodova za Sunce. Fejginov glas bio je priguen, jer su
mu gornji listovi i otvor za disanje dodirivali tavanicu sa ploama za zvunu izolaciju. (Dekob se
nadao da Kanteni nisu skloni klaustrofobiji. S druge strane, ega se uopte mogu plaiti biljke koje
govore? Da budu popasene, verovatno. Pitao se kakve su seksualne navike rase kojoj je za voenje

ljubavi potreban posrednik u obliku neke vrste pripitomljenog bumbara.)

"Znai, te velianstvene improvizacije", govorio je Fejgin, "bez imalo pomoi spolja, omoguile
su vam da poaljete pakete instrumenata u samu fotosferu! To je zbilja izuzetno i udim se kako,
tokom godina koje sam proveo ovde, nisam saznao za tu pustolovinu u razdoblju pre Kontakta!"
Kepler je sijao. "Morate razumeti da je projekat batisfere bio samo... poetak, daleko pre mog
vremena. Kada je razvijen laserski pogon za pre-kontaktne meuzvezdane brodove, mogli su da alju
robotske brodove koji su lebdeli, a uz pomo termodinamike korienja lasera visoke temperature
uspevali su da izbace viak temperature i ohlade unutranjost sonde."
"Znai, jo malo pa biste poslali ljude!"
Kepler se nasmeio sa aljenjem. "Pa, moda. Bilo je planova. Ali slanje ivih bia do Sunca i
nazad zahtevalo je mnogo vie od toplote i gravitacije. Najgora prepreka bila je turbulencija!
Ipak, bilo bi lepo videti da smo uspeli da razreimo problem." Keplerove oi za trenutak su sijale.
"Bilo je planova."
"Ali tada je 'Vesarijus' naao Timbrimske brodove u sazveu Orla", rekao je Dekob.
"Da. I tako nikada neemo saznati. Planovi su pravljeni kada sam ja jo bio deak. Sada su
beznadeno zastareli. A verovatno je i svejedno... Bilo bi neizbenih gubitaka, pa i smrti, da smo to
uinili bez polja sile. Kontrola vremenskog toka sada je klju poniranja u Sunce, a ja sigurno neu da
se alim na ishode."
Naunikovo lice iznenada se smrailo. "Bar se nisam alio do sada."
Kepler je zautao i zagledao se u tepih. Dekob ga je za trenutak gledao, a potom pokrio usta
rukom i nakaljao se. "Kad smo ve kod toga, primetio sam da se Sunevi duhovi uopte ne pominju u
Datamrei, pa ak ni u posebnom zahtevu Biblioteke... a ja imam dozvolu 1-AB. Zanima me bi li neko
od vas mogao da mi da makar deo izvetaja, kako bih ih pregledao tokom putovanja."
Kepler je nervozno odvratio pogled od Dekoba.
"Nismo sasvim spremni da predamo podatke o Merkuru, gospodine Demva. Ima... politikih
pitanja oko ovog problema, pa e vae, ovaj, upoznavanje sa materijom morati da saeka dok ne
stignemo u bazu. Siguran sam da emo tamo odgovoriti na sva vaa pitanja." Izgledao je tako iskreno
posramljen da je Dekob reio da za trenutak zanemari to pitanje. Ali to nije bio dobar znak.
"Bio bih slobodan da dodam jedan podatak", rekao je Fejgin. "Posle naeg sastanka bilo je jo
jedno ronjenje i, kako smo saznali, primeena je samo prva i obinija vrsta Solarijanaca. Nije bilo
druge vrste koja je toliko zabrinula dr Keplera."
Dekob je jo bio zbunjen urnim objanjenjima dr Keplera o dva dotada primeena oblika
Sunevih bia.
"Znai, taj oblik je va biljojed?"
"Ne biljojed!" prekinuo ga je Kepler. "Magnetojed. Hrani se energijom magnetnog polja. Taj
oblik smo dosada prilino dobro upoznali..."
"Prekinuu vas! U dubokoj elji da mi se oprosti upadanje u razgovor, zahtevam diskreciju.
Pribliava se stranac." Fejginove gornje grane grebale su tavanicu.
Dekob se okrenuo da pogleda ka vratima, prilino zapanjen to ita moe navesti Fejgina da
prekine neiju reenicu. Tmurno je shvatio da je to samo jo jedan znak da je upao u politiki napetu
situaciju, a jo ne poznaje pravila.
Nita ne ujem, pomislio je. A onda se na vratima pojavio Pjer Larok, sa piem u ruci i oznojenim
rumenim licem. Poetni osmeh na njegovom licu jo se vie rairio kada je ugledao Fejgina i
Bubakuba. Uao je i prisno pljesnuo Dekoba po leima, zahtevajui da ga odmah predstavi.
Dekob je u sebi slegnuo ramenima.

Polako je izveo upoznavanje. Larok je bio zadivljen i duboko se naklonio Bubakubu.

"Ab-Kisa-ab-Soro-ab-Hul-ab-Puber! I dvoje tienika, je li, Demva? Jelo i jo neto?
Poastvovan sam to lino upoznajem razumnjaka iz klana Soro! Prouavao sam jezik vaih
nekadanjih pokrovitelja, jer e se moda jednog dana pokazati da su oni i nai! Jezik Soroa je slian
pra-semitskom, kao i pra-bantu jeziku!"
Bubakubove treplje oko oiju su se zanjihale. Poeo je, kroz Vodor, da govori neto na sloenom,
isprepletanom, nerazumljivom jeziku. Potom je poeo da pravi kratke, otre pokrete vilicama i Vodor
je napola pojaao pitavo reanje.
Fejgin je, iza Dekobovih lea, odgovorio jezikom pucketanja i ukanja. Bubakub se okrenuo ka
njemu, usplamtelih crnih oiju, odgovarajui grlenim reanjem i besno maui kratkom apom ka
Laroku. Od Kantenovog zvidavog odgovora Dekob je osetio jezu.
Bubakub se naglo okrenuo i iziao iz sobe, ni ne pogledavi ljude.
Larok je na trenutak nemo stajao. Potom je moleivo pogledao Dekoba. "Molim vas, gde sam
pogreio?"
Dekob je uzdahnuo. "Moda mu se ne dopada da bude proglaen za vaeg roaka, Larok."
Obratio se Kepleru kako bi promenio temu. Naunik je zurio u vrata kroz koja je Bubakub izaao.
"Doktore Kepler, ako nemate konkretne podatke na brodu, moda biste mogli da mi pozajmite neke
tekstove o osnovama solarne fizike i neku skraenu istoriju samog oprojekta 'Ponira u Sunce'?"
"Vrlo rado, gospodine Demva." Kepler je klimnuo glavom. "Poslau vam ih do ruka." Kao da je
mislio na neto drugo.
"I meni!" povikao je Larok. "Ja sam akreditovani novinar i zahtevam da i ja dobijem istorijat
vaeg ozloglaenog nastojanja, gospodine direktore!"
Posle trenutka zaprepaenja, Dekob je slegnuo ramenima. Morau da ih dam i Laroku.
Uobraenost i snalaljivost lako se mogu pobrkati.
Kepler se nasmeio kao da nita nije uo. "Izvinite?"
"Veliki poduhvat! Taj va 'Ponira u Sunce', koji troi pare potrebne za revitalizaciju pustinja, ili
za veu Biblioteku za na svet!
Kakva sujeta, istraivati ono to su bolji od nas savreno razumeli pre no to smo mi postali i
majmuni!"
"ekajte malo. Konfederacija je odobrila ova istraivanja..." Kepler je pocrveneo.
"Istraivanja! Ponovljena istraivanja, mislite. Vi ponovo istraujete ono to se ve nalazi u svim
Bibliotekama Galaksije i sramotite nas jer svi ljudi ispadaju budale!"
"Larok..." zaustio je Dekob, ali oveuljak je bio nezaustavljiv.
"I ta vaa Konfederacija! Strpali su Starije u rezervate, kao nekada Indijance u Americi! Ne
doputaju narodu pristup u Ogranak Biblioteke! Dozvoljavaju nastavljanje gluposti zbog koje nam se
svi smeju, tvrdnje da inteligencija spontano nastaje!"
Kepler je poeo da se povlai od raspomamljenog Laroka. Lice mu je potpuno pobelelo dok je
mucao.
"Ja... ja ne m-mislim..."
"Larok! Hajde, prestani!"
Dekob ga je epao za rame i cimnuo ga da bi mu apnuo na uvo.
"Hajde, ovee, zar hoe sve da nas osramoti pred asnim Kantenom Fejginom?"
Larok je rairio oi. Dekob je preko ramena zauo kako Fejginovo gornje lie uznemireno
uka. Larok je konano oborio pogled.
Druga sramota bila mu je, izgleda, dovoljna. Promrmljao je izvinjenje vanzemaljcu, jo jednom

prostrelio Keplera pogledom i otiao.

"Hvala za specijalne efekte, Fejgine", rekao je Dekob kada se Larok udaljio.
Odgovorio mu je zviduk, kratak i tih.

5. REFRAKCIJA
Sa etrdeset miliona kilometara Sunce je predstavljalo okovani pakao. Kljualo je u crnom
svemiru, ni nalik na blistavu pegu koju deca na Zemlji uzimaju zdravo za gotovo i lako, nesvesno,
izbegavaju pogledom. Privlailo je i sa mnogo miliona kilometara. ovek je oseao grevitu elju da
ga pogleda, ali ta potreba je bila opasna.
Gledano sa 'Bredberija' izgledalo je veliko ba kao novi dran ispruenom rukom. Zraenje je
bilo suvie jako da bi se izdralo bez priguenja. 'Baciti pogled' na njegovu kuglu, kao to se to radi
sa Zemlje, znailo bi oslepeti. Kapetan je naredio da se polja sile oko broda polarizuju, a prozori
zapeate.
Ostao je otvoren jedino Liotov prozor u salonu, odakle su putnici mogli da bez posledica
razgledaju Davaoca ivota.
Dekob je zastao pred okruglim prozorom, na pola nonog hodoaa ka automatu za kafu, napola
probuen iz nemirnog sna u svojoj sobici. Nekoliko minuta je zurio, praznog lica, jo nerazbuen, sve
dok ga nije trgao ukavi glas.
"Ovako vae unce igleda i afela Merkurove orbite, Dekobe."
Kula je sedeo kraj jednog od stoia u slabo osvetljenom salonu. Tik iza vanzemaljca, nad nizom
aparata za hranu, zidni sat je svetleim ciframa pokazivao 04:30.
Dekob je odgovorio sanjivim, promuklim glasom. "Jesmo li... hm... doli tako blizu.?"
Kula je klimnuo glavom. "Jemo."
Moni zubi bili su mu sakriveni. Velike, nabrane usne skupljale su se i isputale zviduk kad god
bi trebalo izgovoriti 's' i 'z'. Pod slabim svetlom, oi su mu imale crveni odsjaj sa prozora.
"Jo amo dva dana do dolaka", rekao je vanzemaljac. Drao je ruke prekrtene na stoiu pred
sobom. Laki nabori srebrnaste odee pokrivali su polovinu stola.
Dekob se, zanjihavi se, okrenuo da ponovo pogleda kroz prozor. Suneva kugla mu se ustalasala
pred oima.
"Jete li dobro?" zabrinuto je upitao Pring. Poeo je da ustaje.
"Ne. Molim te, nemoj." Dekob je podigao ruku. "Samo sam omamljen. Nisam se naspavao.
Potrebna mi je kafa."
Zateturao se ka mainama za hranu, ali je na pola puta zastao, okrenuo se i ponovo pogledao
uareno sunce.
"Crveno je!" iznenaeno je jeknuo.
"Da vam kaem ato dok budete uimali kafu?" upitao je Kula.
"Da, molim te." Dekob se opet okrenuo ka mainama, traei onu za kafu.
"Liotov proor proputa vetlot amo u monohromatkom obliku", rekao je Kula. "Napravljen je
od mnogo okruglih ploica; neke polariuju vetlot, a neke je odbijaju. Rotiraju e jedne u odnou na
druge i time precino odreuju koja talana duina e biti proputena unutra.
To je vrlo precino i mudro reenje, iako avim atarelo po galaktinkim tandardima... kao i
oni 'vajcarki' atovi koje ljudi i dalje noe u eri elektronike. Kada e va narod navikne na
Biblioteku, vi ti... rubini?... potae nepotrebni."
Dekob se sagnuo da pogleda najbliu mainu. Liila je na automat za kafu. Imala je prozirna
pomina vrata, a iza njih se nalazilo malo uzvienje sa metanom reetkom pri dnu. Ako jo pritisne
pravo dugme, na platformu e se spustiti plastina aa, a onda e iz neke mehanike arterije potei
mlaz gorke, crne tenosti koju je eleo.
Poto je Kulin glas i dalje zvrjao iza njega, trudio se da odgovara utivim zvucima. "A-ha... da,

razumem"
Sasvim na kraju niza dugmadi nalazilo se jedno zeleno i osvetljeno. Pritisnuo ga je bez
razmiljanja.
Mutno je gledao mainu. Sad! ulo se zujanje i 'klik'! Eno ae! A sad... ta, do avola?
U au je upala velika utozelena pilula.
Dekob je podigao vratanca i izvadio au. Trenutak kasnije, kroz prostor gde se do maloas
nalazila aa pljusnuo je mlaz vrele vode i nestao kroz odvod pri dnu.
Sumnjiavo je gledao pilulu. ta god da je, kafa sigurno nije. Protrljao je oi levim dorujem,
jedno po jedno. Onda je optuujue pogledao dugme koje je maloas pritisnuo.
Dugme je imalo i oznaku, to je video tek sada. Pisalo je 'Sinteza ishrane vanzemaljaca'. Ispod
oznake je, iz odgovarajueg proreza, virila kompjuterska karta. Du kraja koji se video pisalo je:
"Pring: dodatak ishrani - kumarinski proteinski kompleks".
Dekob je brzo pogledao Kulu. Vanzemaljac je nastavljao svoje objanjenje, zagledan u Liuotov
prozor. Mahnuo je rukom za Sunevom danteovskom sjaju kako bi naglasio zakljuak.
"Ovo ada je crvena alfa linija vodonika", rekao je. "Vrlo korina linija pektra. Umeto da
budemo apljunuti ogromnim koliinama luajnog vetla i vih nivoa unca, moemo da gledamo
amo ona podruja gde je elementarni vodonik aporbuje ili rai vie nego to je normalno..."
Kula je pokazao ka pegavoj povrini Sunca. Bilo je pokriveno tamnocrvenkastim iskrama i
paperjastim lukovima.
Dekob je itao o tome. Paperjasti lukovi su 'filamenti'. Gledani na pozadini svemira, na okrajku
sunca, predstavljaju protuberance - produetke koji su vieni jo prvi put kada je teleskop korien
tokom pomraenja. Kula je oito objanjavao nain na koji se ti objekti posmatraju 'anfas'.
Dekob se zamislio. Tokom putovanja sa Zemlje Kula je pazio da ne jede pred drugima. Samo bi
ponekad na slamku pio votku ili pivo. Iako nije to objanjavao, Dekob je pretpostavio da u kulturi
Pringa postoji ustruavanje da se jede javno.
Kad malo bolje razmislim, rekao je u sebi, sa onakvim zubinama to verovatno izgleda prilino
gadno. Oito sam upao dok se spremao da dorukuje, a suvie je utiv da mi to kae.
Pogledao je tabletu koja mu je jo bila u ruci. Prmestio ju je u dep jakne i bacio au u najbliu
korpu za otpatke.
Sada je lepo video dugme sa pravim natpisom: "Kafa - crna". Nasmeio se kao krivac. Moda je
najbolje da brzo popijem, kako ne bih neim uvredio Kulu. Iako se Iti nije bunio, stalno je bio okrenut
leima dok je Dekob obilazio maine za hranu.
Kula je podigao pogled kada mu je Dekob priao. Za trenutak je razmakao usne i ovek je
ugledao nagovetaj belog porcelana.
"Jete li manje... neipavani?" diplomatski je upitao vanzemaljac.
"Jeam, ovaj, jesam, hvala... hvala i na objanjenju. Uvek sam mislio da je Sunce prilino
jednolino mesto... osim pega i protuberanci. Ali pretpostavljam da je, zapravo, prilino sloeno.
Kula je klimnuo glavom. "Doktor Kepler je veliki trunjak. Dobiete bolja objanjenja od njega
kada poete na poniranje a nama."
Dekob se utivo nasmeio. Kako su galaktinski izaslanici dobro uvebani! Kada je Kula klimnuo
glavom, je li taj pokret neto znaio njemu lino? Ili je samo nauio da to radi u odreenim
situacijama i u blizini ljudi?
Na poniranje sa nama!?
Reio je da ne moli Kulu da ponovi tu reenicu.
Bolje da ne iskuavam sreu, pomislio je.

Zamalo da zevne. U poslednji as setio se da zakloni usta rukom. Ko zna ta slian pokret znai na
matinoj planeti Pringa! "Pa, Kula, misim da u se vratiti u svoju sobu i pokuati da jo malo
odspavam. Hvala na razgovoru."
"Bilo mi je adovoljtvo, Dekobe. Laku no."
Poao je niz hodnik, teturajui se, i jedva stigao do kreveta pre no to je duboko zaspao.

6. RETARDACIJA I DIFRAKCIJA
Meko, sedefno svetlo ulivalo se kroz prozore, osvetljavajui lica onih koji su posmatrali kako
Merkur lebdi pod brodom koji se sputao.
Gotovo svi koji nisu bili na nekoj dunosti skupili su se u salonu, prikovani za niz prozora
stranom lepotom planete. Glasovi su bili prigueni, a razgovori svedeni na grupice okupljene pored
svakog prozora. Uglavnom se ulo samo tiho pucketanje koje Dekob nije prepoznavao.
Povrina planete bila je izdubljena i izbrazdana kraterima i dugakim jarugama. Planine Merkura
bacale su vakuumski otre, crne senke, jasne na srebrno-smeoj pozadini. Sve zajedno je po mnogo
emu liilo na Zemljin Mesec.
Ali bilo je i razlika. Na jednom mestu je u nekoj drevnoj katastrofi bio iskinut itav komad
planete. Oiljak je ostavio niz dubokih lebova na strani okrenutoj Suncu. Zavravao se tano na liniji
koja je razdvajala dan i no.
Dole, na mestima koja nisu bila u senci, padala je kia od sedam razliitih vrsta vatre. Protoni i
rendgenski zraci koji su se otkidali iz magnetosfere planete i obino, oslepljujue sunevo svetlo
meali su se sa drugim smrtonosnim zraenjima, inei povrinu Merkura razliitom od Meseca
koliko god je to mogue.
Ovo je izgledalo kao mesto gde bi se mogli nai duhovi. istilite.
Setio se stihova iz drevne japanske pre-haiku pesme, koju je proitao pre mesec dana:
Mnoge tune misli proleu mi kroz um
kada vee doe; jer tada se
pojavljuje tvoje utvarno oblije govorei kako pamtim da si govorila.
"Rekli ste neto?"
Dekob se trgao iz blagog transa i ugledao kraj sebe Dvejna Keplera.
"Ne, nita naroito. Evo vae jakne." Dodao je savijenu odeu Kepleru, koji ju je uzeo, smeei
se.
"Izvinite, ali biologija napada u najmanje romantinim trenucima. U stvarnom ivotu, i svemirski
putnici moraju u toalet. Izgleda da je taj velur prosto neodoljiv za Bubakuba. Kad god spustim jaknu
kako bih neto obavio, on smesta zaspi na njoj. Morau da mu nabavim jednu takvu kada se vratimo
na Zemlju. Dobro, o emu smo ono govorili pre nego to sam otiao?"
Dekob je pokazao prema planeti. "Samo sam razmiljao... sada razumem zato astronauti zovu
mesec 'Igralite'. Ovde svakako moraju da budu mnogo oprezniji."
Kepler je klimnuo glavom. "Da, ali je i to ipak mnogo bolje nego raditi na nekakvom 'praktinom'
projektu kod kue!" Za trenutak je zastao, kao da se odluuje da doda neto uvredljivo. Ali bes mu je
splasnuo pre no to je stigao da nastavi. Okrenuo se ka prozoru i pokazao rukom ka povrini planete.
"Rani posmatrai, Antoniodi i Skjapareli, zvali su ovo podruje Regija oiljka. Onaj ogromni, drevni
krater tamo je Gete." Pokazao je hrpu tamne materije na blistavoj ravnici. "Vrlo je blizu Severnog
pola, a pod njim je mrea peina koja omoguava postojanje baze Hermes."
Kepler je predstavljao savrenu sliku dostojanstvenog, uenog gospodina, osim ponekad kad bu
mu se kraj brka boje peska naao u ustima. Njegova nervoza kao da je slabila dok su se pribliavali
Merkuru i bazi 'Poniraa u Sunce' gde je bio gazda.
Ali povremeno tokom putovanja, naroito kada bi razgovor preao na Uzdizanje ili Biblioteku,

Keplerovo lice poprimalo je izraz oveka koji ima mnogo ta da kae, a nema naina da to izgovori.
Imao je nervozan, postien izraz, kao da se ustee da izrazi svoje miljenje, plaei se prekora.
Posle malo mozganja, Dekobu se uinilo da je razumeo bar deo uzroka. Iako ef 'Poniraa u
Sunce' nije rekao nita ime bi se izriito odao, Dekob je postao uveren da je Dvejn Kepler
religiozan.
Zahvaena sukobima Koulja i Koa i kontaktom sa vanzemaljcima, organizovana religija se
gotovo raspala.
Denikenovci su imali veru u velianstvenu (ali ne i svemonu) rasu koja se uplitala u ovekov
razvoj i moda e to ponovo uiniti. Sledbenici Neolitske Etike propovedali su opipljivo prisustvo
'ljudskog duha'.
A samo postojanje hiljada rasa svemirskih putnika, od kojih je vrlo mali broj imao neto nalik na
stare vere Zemlje, nanelo je ogromnu tetu shvatanjima o svemonom Bogu ljudskog lika.
Veina zvaninih religija je ili usvojila miljenje Koulja ili Koa, ili su se razvile u filozofski
teizam. Armije vernika veinom su prebegle pod druge zastave, a oni koji su ostali bili su gotovo
neprimetni u optoj halabuci.
Dekob se esto pitao da li ekaju neki Znak.
Ako je Kepler vernik, time se moe objasniti deo njegove opreznosti. Meu naunicima bilo je
vrlo mnogo nezaposlenih. Kepler ne bi hteo da se i njegovo ime nae na tim spiskovima, i to jo sa
etiketom fanatika.
Dekob je smatrao da je teta to se naunik tako osea. Bilo bi zanimljivo uti njegove poglede.
Ali potovao je Keplerovu oitu elju za utanjem o tome.
Ono to je privlailo Dekobovu strunu panju bio je mogui doprinos te povuenosti
Keplerovim mentalnim problemima. U njegovom umu bilo je jo neto osim filozofskog haosa, neto
to mu je povremeno umanjivalo sposobnosti voe i nauniku samouverenost.
Dr Martini, psiholog, esto je bila sa Keplerom, redovno ga podseajui da uzme lekove iz boica
sa razliitim, raznobojnim pilulama koje je nosio po depovima.
Dekob je oseao da mu se vraaju stare navike, nimalo otupljene tihim mesecima u Centru za
Uzdizanje. eleo je da sazna kakve su to pilule, gotovo isto toliko koliko je eleo da sazna ta je
stvarno posao Mildred Martini u 'Ponirau u Sunce'.
Ona je jo predstavljala zagonetku. U razgovorima koje su vodili na brodu nije uspevao da prodre
kroz njenu prokletu ljubaznu izdvojenost. Snishodljivost koju je pri tome ispoljavala bila je jednako
jasno izraena kao i Keplerovo prenaglaeno poverenje u njega. Misli tamnopute ene bile su negde
sasvim drugde.
Dr Martini i Larok jedva da su gledali kroz prozor. Ona mu je govorila o istraivanjima uticaja
boje i sjaja na psihotino ponaanje. Dekob je sluao o tome na sastanku u Ensenadi. Jedna od prvih
stvari koju je dr Martini uinila po dolasku u 'Poniraa u Sunce' bilo je da svede na minimum
unutranja psihogena dejstva, u sluaju da se ispostavi kako su 'fenomeni' samo prividi usled stresa.
Njeno prijateljstvo sa Larokom jaalo je tokom putovanja dok je ushieno sluala, jednu za
drugom, neverovatne prie o izgubljenim civilizacijama i drevnim posetiocima Zemlje. Larok je
reagovao na njenu panju reitou po kojoj je bio poznat. Njihovi razgovori u salonu vie su puta
okupili gomilu slualaca. Dekob im se jednom ili dvaput i sam pridruio. Larok je mogao da probudi
u sebi prilino veliku osetljivost - kada bi se potrudio.
Ipak, Dekobu je bilo najtee da se u njegovom drutvu osea prijatno. Vie mu se dopadalo da
razgovara sa iskrenijim biima, kao to je bio Kula. Dekobu je taj vanzemaljac poeo da se dopada.
Kada se zanemare ogromne, sloene oi i neverovatni zubi, Pring je imao ukus slian njegovom i

mnogo srodnih tema za razgovor.

Kula je bio pun pronicljivih pitanja o Zemlji i ljudima, a veina ih se odnosila na odnos
oveanstva prema rasama tienika. Kada je saznao da je Dekob uestvovao u projektu odgajanja
impanza, delfina, a u poslednje vreme i pasa i gorila, do punog razuma, poeo je da se ponaa prema
njemu sa ak jo vie potovanja.
Kula nikada nije pomenuo zemljansku tehnologiju kao arhainu ili zastarelu, iako su svi znali da je
upravo po tome poznata irom Galaksije. Nijedna druga rasa u istoriji nije morala da sama pronalazi
sve od poetka. Biblioteka se starala za to. Kula je bio oduevljen dobrobitima koje e Biblioteka
doneti njegovim prijateljima, ljudima i impanzama.
Iti je jednom poao sa Dekobom u brodsku salu za vebanje i gledao ga, onim ogromnim, crvenim
oima, kako prolazi kroz maratonski kondicioni trening, jedan od nekolicine tokom puta sa Zemlje.
Dekob je u pauzama utvrdio da je Pring ve nauio umetnost prianja bezobraznih ala. Mora da
njegova rasa ima seksualne navike sline savremenim ljudima, jer su se obojici dopadali vicevi tipa
'mis sveta je mis sveta, ali i dvaput je dvaput'.
Upravo su ale vie od svega drugog navele Dekoba da shvati koliko je daleko od doma bio
mravi diplomata sa Pringa. Pitao se da li je Kula toliko usamljen koliko bi on bio u slinoj situaciji.
U kasnijem razgovoru o tome da li je najbolja marka piva 'Tuborg' ili 'L-5', Dekob je morao s
mukom da se prisea da je pred njim tuinac, a ne ljudsko bie koje uka i prekomerno je utivo. Ali
to je konano shvatio kada su se, tokom razgovora, nali razdvojeni iznenadnim, nepremostivim
jazom.
Dekob je priao o starim klasnim borbama na Zemlji koje Kula nije uspevao sa shvati. Pokuao
je da mu to objasni starom kineskom izrekom: "Seljak se uvek vea pred gospodarevim vratima."
Vanzemaljeve oi su iznenada blesnule i iza njegovih usana se prvi put zaulo uznemireno
kljocanje. Dekob je za trenutak zurio u njega, a onda je urno promenio temu.
Sve u svemu, ipak, Kula je imao smisao za humor najblii ljudskom od svih vanzemaljaca koje je
Dekob ikada upoznao. Uz izuzetak Fejgina, naravno.
Sada, dok se primicalo sletanje, Pring je utke stajao kraj svog pokrovitelja - a lice mu je bilo,
kao i Bubakubovo, neprozirno.
Kepler je blago potapao Dekoba po ruci i pokazao prema prozoru. "Kapetan e uskoro pojaati
stazne ekrane i poeti da smanjuje stepen ulivanja vremensko-prostornog toka. Bie vam vrlo
zanimljivo."
"Mislio sam da brod puta da kraj njega klizi tkanje prostora, kao kad se jedri na dasci."
Kepler se nasmeio.
"Ne, gospodine Demva. To je uobiajena pogreka. Jedrenje u kosmosu samo je fraza iz
popularizaciju nauke. Kada govorimo o vreme-prostoru, nije re o 'tkanju'. Prostor nije materijalan.
Zapravo, dok se pribliavamo planetnom pomaku - iskrivljenju prostora koje planeta izaziva moramo da usvojimo merila koja se stalno menjaju, niz parametara kojima merimo vreme i prostor.
To je kao da priroda eli da postepeno izmeni nae lenjire i brzinu naih asovnika kad god se
pribliimo nekoj masi."
"Znai li to da kapetan kontrolie nae pribliavanje tako to puta da se ta promena polako
odvija?"
"Potpuno tano! U stara vremena, naravno, prilagoavanje je bilo mnogo naglije. Primali ste nove
parametre ili koristei rakete sve do sputanja, ili sudarajui se sa planetom. Sada samo izbacujemo
viak merila kao pantljiku iza staznog polja. Ah! Evo ponovo analogije sa tkaninom!"
Kepler se iskezio.

"Jedan od korisnih nuzproizvoda je komercijalni neutronijum, ali glavni cilj je da se bezbedno

spustimo."
"Pa, kada konano ponemo da trpamo prostor u vreu, ta emo videti?"
Kepler je pokazao ka prozoru.
"To se upravo vidi."
Zvezde su bledele. Ogromni svod prekriven blistavim takicama, ije su svetlo proputali ak i
zatamnjeni ekrani, sada je polako tamneo pred njihovim oima. Uskoro je ostalo samo nekoliko
zvezda, slabih i sivih spram tame.
Planeta se takoe menjala.
Svetlo odbijeno sa povrine Merkura vie nije bilo vrelo i otro. Zadobilo je narandasti preliv.
Povrina je sada bila prilino tamna.
A i pribliavala se. Polako, ali vidljivo, obzorje se zaravnjivalo. Povrinski objekti koji su se
ranije jedva nazirali sada su postajali sve jasniji, jer 'Bredberi' se sputao.
Veliki krateri su se otvorili i pokazali da se u njima nalaze manji krateri. Dok se brod sputao kraj
nazubljene ivice jednog od njih, Dekob je video da je i taj pokriven jo manjim otvorima, a svi su
bili vrlo slini najveima.
Obzorje malene planete nestalo je iza planinskog venca i Dekob je izgubio perspektivu. Iz minuta
u minut, iako su se sputali, tlo je izgledalo isto. Kako da se odredi visina? Je li ono dole planina, ili
krupna gromada, ili emo se sledeeg trenutka zaustaviti, a to je samo obian kamen?
Osetio je blizinu. Sive senke i narandaste pruge izgledale su nadohvat ruke.
Oekujui da e se brod svakog trenutka zaustaviti, iznenadio se kada je rupa u tlu jurnula da ih
proguta.
Dok su se spremali za iskrcavanje, Dekob se sa zaprepaenjem setio ta je uradio kada je neto
ranije skliznuo u laki trans, drei u rukama Keplerovu jaknu za vreme sputanja.
Jedan za drugim, vrlo veto, pretraivao je Keplerove depove, uzimajui uzorak svakog leka, a
dokopao se i istroene olovke, a da nije zamrljao otiske prstiju na njoj. Sve zajedno bilo je sloeno u
njegovom depu, suvie malo da bi se videlo pod tkaninom jakne.
Znai, ve je poelo, jeknuo je u sebi.
Vilice su mu se stegle.
Ovog puta, pomislio je, reiu to sam! Nije mi potrebna pomo mog drugog ja. Neu da se motam
okolo probijajui prolaze!
Udario se stegnutom pesnicom po butini da bi odagnao iz prstiju peckavo, zadovoljno oseanje.

Trei deo
Granino podruje izmeu korone i fotosfere (povrina Sunca viena na belom svetlu) tokom
pomraenja izgleda kao blistavo crveni prsten oko Sunca i zato se zove hromosfera. Kada se
hromosfera paljivije pogleda, vidi se da to nije jednolini sloj, nego vrlo promenljiva filamentarna
struktura. Nekada je opisivana izrazom 'plamtea prerija'. Mnogobrojni kratkoveni mlazevi zvani
'iljci' neprestano prskaju iz nje do visine od nekoliko hiljada kilometara. Crvena boja je posledica
prevage zraenja H-alfa linije vodonikovog spektra. Veoma je teko razumeti ta se deava na tako
sloenom podruju...
Herold Zirin

7. INTERFERENCIJA
Kada je dr Martini izila iz svoje kabine i pola tehnikim hodnicima ka odeljku za boravak Itija,
smatrala je da koristi diskreciju, a ne unjanje. Cevi i kablovi za komunikaciju bili su privreni za
grube, neobraene zidove. Kamen Hermesa blistao je od kondenzovane pare i odavao miris mokre
stene dok su njeni koraci odzvanjali niz probijene hodnike.
Stigla je do hermetikih vrata sa zelenom svetiljkicom nad dovratkom; bio je to stranji ulaz u
jednu od kabina za vanzemaljce. Kada je pritisnula senzornu eliju tik do njih, vrata su se smesta
otvorila.
Blistavo, zelenkasto svetlo prolilo se kroz otvor - imitacija svetlosti Sunca koje se nalazilo mnogo
parseka odatle. Jednom rukom zaklonila je oi dok je drugom vadila naoari za Sunce iz depa i tek
kad ih je stavila osvrnula se po sobi.
Na zidovima je videla mreaste tapiserije koje su prikazivale visee vrtove i vanzemaljski grad
na ivici planinskog venca. Grad se drao neravne litice, blistajui kao da se nalazi iza vodopada. Dr
Martini je pomislila da gotovo uje piskavu muziku kako joj bruji na ivici sluha. Da li time moe
objasniti to joj se dah ubrzao, a nervi napeli?
Bubakub je ustao sa svog jastuka kako bi je pozdravio. Njegovo sivo krzno sijalo je dok se gegao
na kratkim nogama. Pod opalnim svetlom i gravitacijom od 1,4 g, koji su vladali u kabini, Bubakub je
izgubio svaku 'ljupkost' koju je dr Martini videla u njemu ranije. Pilovo dranje povijenih nogu
govorilo je o snazi.
Vanzemaljeva usta pokretala su se otrim trzajima. Glas koji je dopro iz Vodora bio je gladak i
zvonak, iako su zvuale iskidano i razdvojeno.
"Dobro. Lepo to ste doli."
Osetila je olakanje. Predstavnik Biblioteke zvuao je oputeno. Lako mu se naklonila.
"Pozdrav, Pile Bubakub. Dola sam da pitam imate li nove poruke iz Ogranka Biblioteke."
Bubakub je otvorio usta puna zuba nalik na igle. "Hodite i sedite. Da, dobro to to pitate. Imam
novu inje-nicu. Ali hodite. Prvo jedite i pijte."
Dr Martini je iskrivila lice dok je prolazila kroz polje promene gravitacije na pragu - to je uvek
neprijatno iskustvo. U sobi se oseala kao da ima sedamdeset kilograma.
"Ne, hvala. Upravo sam jela. Seu." Odabrala je stolicu predvienu za ljude i paljivo se
spustila na nju. Niko ne bi trebalo da ima sedamdeset kilograma!
Pil se ponovo opruio na jastuk preko puta nje, tako da mu je medvedasta glava bila tik iznad
njenih stopala. Pogledao ju je sitnim, crnim oima.
"Dobio sam ma-serom poruku iz La Paza. Kau nema nita o Sunevim Duhovima. Apso-lut-no
nita. Moda to uopte nije zbog seman-ti-ke. Moda je Ogranak pre-mali. To je mali, mali Ogranak,
kao to esto govorim. Ali neki ljudski zvani-ni-ci mnogo e se buniti zbog nedos-tatka podataka."
Slegnula je ramenima. "Ja se ne bih brinula o tome. Samo e se pokazati da je premalo napora
uloeno u itav projekat Biblioteke. Vei ogranak, kakav je moja grupa zahtevala od samog poetka,
sigurno bi dao rezultate."
"Zatra-io sam podatke sa Pila, vre-men-skim skokom. U Glavnom Ogranku ne moe biti zbrke!"
"To je dobro", klimnula je glavom. "Ipak, brine me ta e Dvejn uiniti tokom tolikog odlaganja.
Prepun je napola stvorenih pretpostavki o tome kako e razgovarati sa Duhovima. Bojim se da e,
pipajui naslepo tamo dole, nai neki nain da uvredi psi-bia tako duboko da ni itava mudrost
Biblioteke nee moi to da zalei. Neophodno je da Zemlja ima dobre odnose sa najbliim
susedima!"

Bubakub je malo podigao glavu i poloio ruku na teme. "Trudite se da izle-ite dr Kep-lera?"
"Naravno", ukoeno je odgovorila. "Zapravo, ne mogu da razumem kako je sve dosad izbegavao
Uslovnjatvo. Dvejnov um je pun haosa, iako priznajem da je U-zbir unutar prihvatljivih vrednosti
krive. Na Zemlji je proao i slikovni test.
Mislim da sam ga sada sasvim dobro sredila. Ali izluuje me to to ne uspevam da shvatim ta je
njegov osnovni problem. Takvi napadi manine depresije lie na 'ludilo bleska' u kasnom
dvadesetom i ranom dvadeset prvom veku, kada je drutvo gotovo uniteno fizikim dejstvima opte
buke. To je gotovo upropastilo industrijsku kulturu kada je bila na vrhuncu i dovelo do dugog
razdoblja potiskivanja koje ljudi danas kratko zovu 'Birokratija'."
"Da. itao sam o poku-aji-ma vae rase da izvr-i samou-bis-tvo. ini mi se da je to kasni-je
vreme bilo mirno. Ali to me se ne tie. Imate sree to ste bili nespo-sob-ni ak i za samou-bis-tvo.
Ali da ne duimo. ta je sa Kep-lerom?"
Pil nije dizao glas na kraju pitanja, ali inio je neto sa njukom... nekako je krivio pregibe koje je
imao umesto usana... to je govorilo da pita - ne, da zahteva objanjenje. Dr Martini je uzdrhtala.
Tako je osion, pomislila je. A svi ostali, izgleda, misle da je to samo mala nastranost. Zar su slepi
za mo i pretnju koje donosi prisutvo ovog bia na Zemlji?
Jo pod kulturnim okom, oni vide malog, ovekolikog medveda. I to slatkog! Zar su moj ef i
njegovi prijatelji u Savetu Konfederacije jedini koji umeju da prepoznaju demona iz dalekog svemira
kada ga vide?
A zbog neeg je meni zapalo da utvrdim ta je potrebno da se demon umilostivi i da istovremeno
uutkujem Dvejna i pokuavam da naem razuman nain za kontakt sa Sunevim Duhovima! Neka mi
Beskrajon pomogne!
Bubakub je jo ekao odgovor.
"Pa, znam da je Dvejn reio da otkrije tajnu Sunevih Duhova bez pomoi vanzemaljaca. Deo
njegovog osoblja prilino je reen na to. Neu tvrditi da neki od njih pripadaju Koama, ali prilino
su tvrdoglavo ponosni."
"Moete li da ga odvra-tite od toga?" upitao je Bubakub. "Donosi nam elemen-te sluaj-nosti."
"Kao to je pozivanje Fejgina i njegovog prijatelja Demve? Oni izgledaju prilino bezopasno.
Demvino iskustvo sa delfinima daje mu slabu, ali moguu priliku da bude koristan. A Fejgin je na
glasu da ume sa tuinskim rasama. Vano je da Dvejn ima sa kime da deli svoje paranoidne fantazije.
Razgovarau sa Demvom i zamoliu ga da ima razumevanja."
Bubakub je seo, naglim, istovremenim pokretom ruku i nogu. Ugnezdio se u novom poloaju i
pogledao dr Martini pravo u oi.
"Oni mi nisu vani. Fejgin je pasiv-ni roman-ti-ar. Demva izgleda kao budala. Kao i svi Fejginovi prija-te-lji.
Ne, vie brinem zbog dvoje koji prave nevo-lje u bazi. Kada sam doao, nisam znao da je u osoblje ukljuen i jedan im. Novi-nar je omiljen meu posa-dom baze i pravi mnogo buke. A im je
stal-no sa Kulom... pokua-vaju-i da ga 'oslo-bo-di', pa..."
"Je li Kula bio neposluan? Mislila sam da je njegova podreenost samo..."
Bubakub je poskoio na jastuku i sikui iskezio iljate zube.
"Ne prekidaj, ovee!" Njegov pravi glas postao je ujan prvi put otkako ga je dr Martini
poznavala - piskavo cianje, glasnije od Vodora, od koga su je zabolele ui.
Za trenutak je bila suvie zapanjena da bi se pomerila.
Bubakubovo kruto dranje poelo je polako da se oputa. Nakostreeno krzno gotovo mu se odmah
ponovo zagladilo.

"Izvi-nja-vam se, human-Marti-ni. Nisam smeo da se razbe-snim zbog obine neu-tivo-sti pripadnika obi-ne nezre-le rase."
Dr Martini je ponovo poela da die, pokuavajui da ne naini nikakav zvuk.
Bubakub je opet seo. "Odgovor na vae pitanje je odrian. Kula nije nigde pogre-io. On zna da
e njegova rasa biti jo dugo podre-ena mojoj po Zakonima o Pokro-vi-teljstvu.
Ipak, loe je to taj dok-tor Defri protura mit o pravima ak i kad je na du-nosti. Vi ljudi morate
naui-ti da drite svoje ljubim-ce na uzi-ci, jer samo zbog dobre volje nas stari-jih uopte ima-ju
status razumnja-ka tie-ni-ka.
A da oni nisu tie-nici, ta biste vi ljudi bili?"
Bubakubovi zubi su za trenutak jasno sinuli kada je glasno sklopio usne.
Grlo dr Martini bilo je potpuno suvo. Paljivo je birala rei. "Izvinjavam se zbog uvrede koju sam
vam nanela, Pile Bubakub. Govoriu sa Dvejnom i moda e on uspeti da umiri Defrija."
"A novi-nar?"
"Da, razgovarau i sa Pjerom. Sigurna sam da on ne misli nita loe. Nee vie praviti nevolje."
"To bi bilo dobro", tiho je rekao Bubakubov Vodor. Ponovo je spustio demekasto telo na jastuk.
"Imamo velike zajed-ni-ke ciljeve, vi i ja. Nadam se da emo raditi uskla-eno. Ali pamti-te
ovo: nai naini mogu biti razli-i-ti. inite ta moete ili u morati, kao to vi kaete, da ubijem dve
muve jednim udarcem."
Dr Martini je ponovo jedva klimnula glavom.

8. REFLEKSIJA
Dekob je pustio da mu misli lutaju dok se Larok zahuktao u izlaganju. oveuljku je, u svakom
sluaju, sada bilo vanije da zadivi Fejgina nego da se nadmudruje sa Dekobom. Dekob se pitao da
li je grena antropomorfizacija to saaljeva Itija primoranog da slua.
Njih trojica su se vozili malim autom koji se kretao kroz tunele i bono i okomito. Fejgin se
korenjem pridravao za nisku ipku, nekoliko centimetara od poda. Ljudi su se drali za drugu, koja
je pravila krug neto vie.
Dekob je sluao na pola uva dok je auto klizio. Larok je i dalje razglabao o temi koju je naeo
jo na 'Bredberiju': da su nestali pokrovitelji Zemljana... mitska bia koja su moda poela Uzdizanje
oveka pre vie hiljada godina, a onda ga ostavila napola zavrenog... da su nekako povezani sa
Suncem. Larok je smatrao da bi upravo Sunevi Duhovi mogli biti ta rasa.
"Sve religije Zemlje ukazuju na to. U gotovo svakoj Sunce je neto sveto! To je nit koja se
provlai kroz sve kulture!"
Larok je naglo rairio ruke, kao da pokazuje raspon svojih misli.
"To je veoma logino", rekao je. "I objasnilo bi zato je Biblioteci toliko teko da pronae nae
poreklo. Rase solarnog tipa bile su poznate i ranije... Zato je ovo 'istraivanje' tako glupo. Ali oni su
zaista retki i niko se jo nije setio da zatrai od Biblioteke korelacije koje bi reile dva problema
istovremeno!"
Nevolja je u tome to je bilo prokleto teko suprotstaviti se itavoj zamisli. Dekob je uzdahnuo u
sebi. Naravno da su mnoge primitivne civilizacije na Zemlji imale kult Sunca. Sunce je tako oito
izvor toplote, svetla i ivota, nosilac arobne moi! Oboavanje zvezde svakako je uobiajena faza
kroz koju prolaze svi primitivni narodi.
Problem je bio upravo u tome. Galaksija je imala premalo 'primitivnih naroda' sa kojima bi
uporedila ljude; veinom su to bile ivotinje, pre-razumni lovci-sakupljai (ili ve neto slino), i
potpuno uzdignute rase razumnjaka. Teko da je iko bio 'neto izmeu' kao ovek - oito naputen on
pokrovitelja pre no to je nauio da koristi svoj razum.
U tako retkim sluajevima, novostvoreni umovi naglo su se oslobaali svoje ekoloke nie.
Smiljali su neobine tobonje nauke - bizarna pravila uzroka i posledice, sujeverja i mitove. Bez
ruke pokrovitelja koja bi ih vodila, takve 'samonikle' rase retko su dugo trajale. Trenutna neobinost
oveanstva bila je delom posledica upravo preivljavanja.
Upravo nedostatak neke druge rase sa slinim iskustvom sa kojim bi se poredili inio je sva
uoptavanja lakim za stvaranje, a tekim za pobijanje. Poto mali Ogranak u La Pazu nije znao za
druge primere opteg oboavanja Sunca, Larok je smeo da tvrdi kako taj deo istorije oveanstva
znai seanje na Uzdizanje koje nikada nije zavreno.
Dekob je jo malo sluao na pola uha, za sluaj da Larok kae neto novo. Ali uglavnom je pustio
da mu misli lutaju.
Od sputanja su prola dva duga dana. Morao je da se navikne na prelaske izmeu delova baze sa
vetakom gravitacijom i drugih, gde je vladala jedva primetna sila Merkura. Bilo je mnogo
upoznavanja sa osobljem baze, a veinu imena smesta je zaboravio. Potom je Kepler odredio nekoga
da ga odvede u njegovu sobu.
Ispostavilo se da je glavni lekar baze Hermes opsednut Uzdizanjem delfina. Bio je vie nego
spreman da proveri Keplerove lekove, izraavajui zbunjenost to ih ima tako mnogo. Potom je

zahtevao da organizuje zabavu na kojoj su svi iz medicinskog odeljenja, izgleda, eleli da postavljaju
pitanja o Makakai. Izmeu zdravica, naravno. Zato na kraju i nije bilo tako mnogo pitanja.
Dekobove misli odvijale su se prilino sporo dok se auto zaustavljao, a vrata otvarala u ogromnu
podzemnu peinu za uvanje i popravku Sunevih brodova. Za trenutak mu se uinilo da se itav
prostor nekako izvija, kao i, jo gore, da se sve udvostruilo!
Naspramni zid peine kao da se ispupio, stvarajui zaobljenu povrinu na svega nekoliko metara
od njega. Tu gde je bio najblii, stajali su Kanten visok dva i po metra, mali, rumeni ovek i visok,
irok, tamnoputi ovek koji mu je uzvratio pogled sa najglupljim moguim izrazom lica.
Dekob je iznenada shvatio da gleda zid Sunevog broda, najsavrenije ogledalo u ovom
zvezdanom sistemu. Zapanjeni ovek preko puta njega, sa oitim mamurlukom, bio je njegov
sopstveni odraz.
Kuglasti brod sa dvadeset metara prenika bio je tako dobro ogledalo da je bilo teko odrediti mu
oblik. Samo kada je uoio otri prekid na ivici i blagu zakrivljenost odraenih slika mogao je da
usmeri pogled na neto to bi se moglo nazvati postojeim objektom.
"Vrlo lepo", nevoljno je priznao Larok. "Ljubak, smeo, pogreno upotrebljen kristal." Podigao je
svoju malenu kameru i pokrenuo je sleva nadesno.
"Veoma upeatljivo", dodao je Fejgin.
Aha, pomislio je Dekob. Ogromno, takoe.
Iako je brod bio ogroman, sama peina inila je da izgleda nevano. Gruba, stenovita tavanica
izvijala se visoko nad njima, nestajui u vlanoj magli kondenzovane pare. Tamo gde su stajali
peina je bila prilino uska, ali protezala se najmanje kilometar u duinu, a potom je skretala i
nestajala sa vidika.
Stajali su na platformi koja ih je dovela do brodskog polutara, iznad radnih povrina u hangaru.
Dole je ostala grupa osoblja, umanjena srebrnom kuglom.
Na dve stotine matara sleva nalazila su se dvoja masivna vakuumska vrata, barem sto pedeset
metara iroka. Dekob je pretpostavio da je to deo vazdune ustave koja je vodila, kroz tunel, na
negostoljubivu povrinu Merkura, gde su ogromni meuplanetni brodovi, kao 'Bredberi', poivali u
prostranim prirodnim peinama.
Izmeu platforme i poda protezala se dugaka rampa. Na njenom dnu Kepler je razgovarao sa
trojicom ljudi u jednodelnim odelima. Malo dalje nalazio se i Kula, sa elegantno obuenim
impanzom koji je nosio monokl i stajao na stolici kako bi gledao Kulu pravo u oi.
im je skakutao gore-dole, povijenih kolena, pa se stolica tresla. Ljutito je udarao po aparatu koji
je imao na grudima. Izaslanik Pringa gledao ga je sa izrazom lica koji je Dekob nauio da protumai
kao prijateljsko potovanje. Ali u Kulinom dranju bilo je jo neega, to ga je iznenadilo...
nemarnosti, oputenog dranja pred impanzom, to Iti nikada nije pokazao u razgovoru sa ovekom,
Kantenom ili Sintijcem, a pogotovo ne pred Pilom.
Kepler je prvo pozdravio Fejgina, a onda se obratio Dekobu.
"Drago mi je to moete da poete u obilazak, gospodine Demva." Kepler se tako vrsto rukovao
da se Dekob iznenadio, a onda pozvao impanzu da im prie.
"Ovo je dr Defri, prvi iz njegove vrste koji je postao punopravni lan svemirskog istraivakog
tima, a uz to je i sjajan radnik. Obii emo njegov brod."
Defri se nasmeio nakrivim, otvorenim osmehom osobenim za rasu superimpanze. Tokom dva
veka genetskog inenjeringa unesene su mnoge promene u lobanju i karlini pojas, promene
zasnovane na ljudskom obliku, poto je njega bilo najlake stvoriti. Izgledao je kao vrlo rutav,
onizak, smei mukarac sa dugakim rukama i krupnim, etvrtastim zubima.

Dok se rukovao sa Dekobom, postao je vidljiv jo jedan ishod inenjeringa. Potpuno naspramni
palac impanze vrsto je pritisnuo Dekobov dlan, kao da ga podsea da postoji: znak oveka.
Kao to je Bubakub imao Vodor, Defri je nosio aparat sa crnim dirkama na levoj i desnoj ivici.
U sredini se nalazio prazan ekran, otprilike deset puta dvadeset centimetara.
Superim se naklonio i preleteo prstima preko dirki. Na ekranu su se pojavila blistava slova.
DRAGO MI JE TO SMO SE UPOZNALI. DOKTOR KEPLER KAE DA VI SPADATE U
POZITIVCE.
Dekob se nasmejao. "Veliko hvala, Def. Pokuavam da budem, iako i dalje ne znam ta e biti
moj posao!"
Defri se kretavo nasmejao, kao sve impanze; potom je prvi put i progovorio. "Ussskoro ete
otkriti!"
Vie je liilo na krkljanje, ali Dekob je bio zapanjen. Za ovo pokolenje superimpanzi govor je
jo bio uasno bolan, ali Defove rei zvuale su vrlo jasno.
"Dr Defri e povesti ovaj najnoviji Sunev brod u poniranje ubrzo posle naeg obilaska", rekao
je Kepler. "im se komandant deSilva vrati sa izvianja drugim brodom.
Izvinjavam se to komandant nije bio tu otkako smo stigli 'Bredberijem'. A sada izgleda da e
Def biti odsutan sa naih informativnih sastanaka. Ipak, bie prilino dramatino sluati njegov prvi
izvetaj taman poto zavrimo, sutra po podne."
Kepler se okrenuo ka brodu. "Jesam li zaboravio da nekoga predstavim? Defe, znam da Kantena
Fejgina poznaje od ranije. Pil Bubakub je, izgleda, odbio na poziv. Jesi li se upoznao sa
gospodinom Larokom?"
im je izvio usne u gadljivom izrazu. Frknuo je i okrenuo se, zagledan u sopstveni odraz na
Sunevom brodu.
Larok je pocrveneo do uiju, besno ga gledajui.
Dekob je jedva zadrao smeh. Superimpanze i dalje imaju mnogo slinosti sa svojim precima!
Jedva jednom, neko jo neutiviji od Laroka! Njihov meusobni obraun, sino u trpezariji, ve je
postao legenda. alio je to ga je propustio.
Kula je priao i poloio Defriju na miicu svoju vitku, estoprstu aku. "Hodi, prijatelju Defri.
Hajde da pokaemo tvoj brod dopodinu Demvi i njegovim prijateljima." impanza je nadureno
pogledao Laroka, a onda se iroko nasmeio Kuli i Dekobu. Uhvatio ih je obojicu za ruku i povukao
ih ka ulazu u brod.
Kada je druina stigla do vrha sledee rampe, nali su se pred kratkim mostom koji je vodio ka
unutranjosti kuglastog ogledala. Dekobu je trebalo nekoliko trenutaka da se privikne na tamu. Potom
je ugledao ravnu palubu koja se pruala s kraja na kraj broda.
Lebdela je u sredini kugle - okrugla ploa od tamnog, elastinog materijala. Ravna povrina bila
je prazna, osim desetak leaja za ubrzanje, ravnomerno rasoreenih po obodu, neki sa jednostavnom
kontrolnom ploom, i kupole prenika sedam metara u samom sreditu.
Kepler je kleknuo kraj kontrolne ploe i dotakao prekida. Brodski zid postao je poluproziran.
Priguena svetlost iz peine prodirla je sa svih strana, osvetljavajui unutranjost. Kepler je objasnio
da je unutranje osvetljenje svedeno na minimum kako bi se spreili odrazi na unutranjoj povrini
kugle, to bi moglo da zbuni i posadu i ureaje.
Unutar gotovo savrenog oklopa, Sunev brod liio je na model Saturna. Prostrana paluba bila je
'prsten'. 'Planeta' je time bila podeljena na dve polulopte. Gornja polovina, koju je Dekob sada
video, imala je nekolilko nia i ormana. Iz literature je znao da sredinja kugla sadri svu maineriju
potrebnu za kretanje broda, ukljuujui i kontrolu vremenskog toka, gravitacioni generator i rashladni

laser.
Priao je ivici palube. Lebdela je na polju sile, oko dva metra od zaobljenog oklopa koji se
izvijao navie bez ikakvih odsjaja i senki.
Okrenuo se kad je zauo svoje ime. Grupa za obilazak stajala je kraj vrata na kupoli. Kepler mu je
mahnuo da im se pridrui.
"Sada emo razgledati poluloptu sa instrumentima. Zovemo je 'vrteka'. Pripazite malo, to je
gravitacioni luk."
Dekob je na ulazu zastao i propustio Fejgina, ali Iti je pokazao da e radije ostati gore.
Dvometarski Kanten u dvometarskom prolazu sigurno ne moe da se osea prijatno. Dekob je poao
za Keplerom.
I pokuao da se brzo sagne! Kepler je bio nad njim, penjui se putem koji je vodio pravo nagore,
kao da odmah iza dovratka poinje padina brda. Izgledalo je da e upravo pasti, sudei po uglu pod
kojim je stajao. Dekob nije razumeo kako naunik odrava ravnoteu.
Ali Kepler je nastavio da se penje eliptinom stazom i brzo je nestao iza kratkog obzorja. Dekob
je spustio ruke na dovratak i nainio oprezan korak.
Nije osetio nedostatak ravnotee. Pomerio je i drugu nogu. I dalje je stajao uspravno. Jo jedan
korak. Osvrnuo se.
Vrata su bila nagnuta. Kupola je oito sadrala polje pseudo-gravitacije, toliko jako da se moglo
smestiti i unutar nekoliko metara. Polje je bilo tako vrsto i potpuno da ni njegovo unutranje uho nije
nita osetilo. Jedan radnik je stajao na ulazu, isceren.
Dekob je stegao zube i nastavio po krivini, pokuavajui da ne misli kako upravo hoda
naglavake. Gledao je natpise na zatitnim ploama du zida i poda. Na pola puta naao je jednu na
kojoj je pisalo KONTROLA VREMENSKE KOMPRESIJE.
Elipsa se zavrila blagom kosinom. Dekob se oseao kao da normalno hoda kada je proao kroz
vrata i znao je ta treba da oekuje, ali ipak je zastenjao.
"O, ne!" Brzo je pokrio oi.
Nekoliko metara iznad njegove glave, pod hangara irio se na sve strane. Ljudi su se muvali oko
broda kao muve na tavanici.
Uzdahnuo je i iziao da se pridrui Kepleru koji je stajao na ivici palube, zagledan u unutranjost
sloene maine. Kepler je podigao pogled i nasmeio se.
"Upravo koristim efovsku povlasticu da njukam. Naravno, brod je do sada ve potpuno
proveren, ali volim da se i sam uverim." S ljubavlju je potapao aparat.
Poveo je Dekoba do same ivice, gde je 'naopaki' efekat bio jo izraeniji. Maglovita tavanica
videla se daleko 'ispod' njihovih nogu.
"Ovo je jedna od multi-polarizacionih kamera koje smo postavili ubrzo poto smo prvi put videli
Duhove koherentnog svetla." Kepler je pokazao jednu od nekoliko istovetnih maina rasporeenih
du oboda. "Moemo da razaberemo Duhove u pomeanim svetlosnim nivoima unutar hromosfere
poto smo u stanju da, bez obzira na to kako se menja ravan polarizacije, pratimo promene i
pokaemo da je koherentnost svetla stvarna i postojana u vremenu."
"Zato su sve kamere dole? Gore nisam video nijednu."
"Ustanovili smo da ivi posmatrai i maine smetaju jedni drugima kada su na istoj strani. Iz tog i
iz jo nekih razloga instrumenti su razmeteni po ivici ravni ovde dole, a mi smrtnici se vozimo
odozgo.
Moemo to da podesimo tako to okrenemo brod da ivica palube bude okrenuta ka posmatranoj
pojavi. Pokazalo se da je to sjajno reenje; poto gravitacija nije problem, moemo da se nagnemo

pod bilo kojim uglom, pa je ugao posmatranja razumnih i mehanikih posmatraa istovetan za kasnija
uporeenja."
Dekob je pokuao da zamisli brod, negnut pod izvesnim uglom i noen olujama Suneve
atmosfere, dok putnici i posada mirno osmatraju.
"Imali smo malo nevolja sa ovim rasporedom u poslednje vreme", nastavio je Kepler. "Ovaj novi,
manji brod koji e Defri povesti dole malo je izmenjen, pa se nadamo da e uskoro... Ah! Evo,
dolaze prijatelji..."
Na vratima su se pojavili Kula i Defri. impovo pola majmunsko, pola ljudsko lice bilo je
zgreno od prezira.
Kuckao je po dirkama na grudima.
LR SE RAZBOLEO. POVRAA PREKO RAMPE. KOULJAKO UBRE.
Kula se obratio imu tako tiho da ga je Dekob jedva uo. "Govori potovanjem, prijatelju
Defri. Gopodin Larok je ovek."
Defri je razjareno otkucao, uz mnoge greke, da ima potovanja kao i svaki im, ali da nee da se
ulaguje svakom oveku, naroito takvom koji nije imao veze sa Uzdizanjem njegove vrste.
ZAR STVARNO MORA DA TRPI HIROVE ONOG BUBAKUBA SAMO ZATO TO SU
NJEGOVI PRECI UINILI TVOJIMA USLUGU PRE POLA MILIONA GODINA?
Pringove oi su blesnule. Izmeu debelih usana naziralo se neto belo. "Molim te, prijatelju
Defe, nam da mili dobro, ali Bubakub je moj Pokrovitelj. Ljudi u tvojoj rai dali lobodu. Moja
raa mora da lui. Takav je red u vetu."
Defri je mrknuo. "Videemo", zakretao je.
Kepler je poveo Defrija u stranu, zamolivi Kulu da pokae Dekobu ostalo. Pring ga je poveo na
drugu stranu polulopte i pokazao mu maine koje su omoguavale upravljanje brodom kao batiskafom
kroz polutenu plazmu solarne atmosfere. Uklonio je nekoliko ploa da bi mu pokazao holografske
memorijske jedinice.
Generator polja kontrolisao je protok vremena i prostora kroz itav Sunev brod, tako da je grubo
cimanje hromosfere unutra izgledalo kao blago njihanje. Osnove fizike na kojoj se generator zasnivao
i dalje su bile samo delimino razumljive naunicima na Zemlji, iako je vlada insistirala da bude
ugraen ljudskim rukama.
Kuli su oi blistale dok je ukavim glasom hvalio nove tehnologije donesene na Zemlju preko
Biblioteke.
Banke logikih podataka koje kontroliu generatori izgledale su kao zamrene staklene niti. Kula
je objasnio da tapii i niti uvaju optike podatke daleko gue spakovane nego to je to mogla
ijedna ranija tehnologija Zemlje, kao i da reaguju mnogo bre. Plavi talasi interferencije klizili su
gore-dole po najbliem tapiu koji su gledali - treperei nizovima plamsavih podataka. Dekobu je
izgledalo da u maini postoji neto gotovo ivo. Ulazi i izlazi sa lasera povijali su se pred Kulinim
dodirom i obojica su za trenutak zurila u pulsiranje podataka koje je predstavljalo krvotok
kompjutera.
Iako je sigurno ve stotinama puta video utrobu ovog aparata, Kula je izgledao uzbuen koliko i
Dekob, zamiljeno zagledan u nju blistavim, netrepuim oima.
Konano je vratio poklopac. Dekob je primetio da vanzemaljac izgleda umorno. Mora da previe
radi, pomislio je. Jedva da su razgovarali dok su polako ili du kupole kako bi se pridruili Defriju
i Kepleru.
Dekob je sluao sa zanimanjem, ali i sa vrlo malo razumevanja, kako impanza raspravlja sa

efom o nekim sitnim podeavanjima jedne od kamera.

Potom ih je Defri napustio, jer imao je posla na podu peine, a Kula je uskoro poao za njim.
Dva oveka ostala su jo nekoliko minuta, razgovaraui o aparatima, a onda je Kepler pokretom
pozvao Dekoba da poe napred dok su se vraali kroz petlju.
Kada je bio otpriike na pola puta, Dekob je nad sobom zauo nekakvu guvu. Neko je besno
vikao. Pokuao je da zanemari ono to su mu oi govorile o zakrivljenoj gravitacionoj petlji i ubrzao
je korak. Ipak, staza nije bila predviena za urno hodanje. Prvi put osetio je zbunjujuu meavinu
sila dok ga je sloeno polje vuklo na sve strane.
Na vrhu luka zapeo je o poluotvorenu plou, koja je zajedno sa nekoliko rafova poletela preko
palube. Trudio se da odri ravnoteu, ali neobian pogled sa polovine zakrivljene putanje uinio je
svoje. Kada je konano uspeo da se domogne ulaza na gornjoj strani palube, Kepler ga je ve
sustigao.
Vika je dopirala spolja.
U podnoju rampe Fejgin je uznemireno mahao granama. Vie lanova osoblja tralo je ka Laroku
i Defriju, koji su stajali u rvakom zahvatu.
Larok je, tamnocrvenog lica, dahtao i upirao se u naporu da odvoji Defrijeve ruke sa svoje glave.
Stegao je pesnicu i udario, bez ikakvog uinka. im je kretao i kezio zube dok se trudio da boljim
zahvatom spusti Larokovu glavu do svoje. Nijedan od njih nije primetio grupu koja se okupjala. Nisu
obraali panju na ruke koje su pokuavale da ih razdvoje.
urei nanie, Dekob je ugledao Laroka kako oslobaa jednu ruku i posee ka kameri koja mu je
visila sa pojasa.
Dekob se progurao do suparnika u borbi. Bez oklevanja je nadlanicom izbio Laroku kameru iz
ruke, a drugom rukom je epao impanzu za krzno na potiljku. Trgao je iz sve snage i bacio Defrija
u ruke Kepleru i Kuli.
Defri se otimao. Dugake, snane majmunske ruke izmicale su onima koji su ih hvatali. Mahao je
glavom i kretao.
Dekob je osetio pokret iza sebe. Naglo se okrenuo i poloio dlan Laroku na grudi kad je ovaj
pokuao da jurne napred. Novinaru su se izmakle noge i pao je uz glasno "Uuf!"
Dekob je pruio ruku ka kameri, ba kad je Larok pokuao da je uhvati. Traka koja ju je drala
prekinula se. Nekoliko ljudi je zgrabilo Laroka za ramena dok je pokuavao da ustane.
Dekob je digao ruke.
"Dosta!" povikao je. Postavio se tako da Defri i Larok nisu mogli da vide jedan drugog. Larok je
trljao aku, ne gledajui ljude koji su ga drali, i streljao ga pogledom.
Defri je jo pokuavao da se oslobodi. Kula i Kepler su ga vrsto drali. Fejgin je iza njihovih
lea bespomono zvidao.
Dekob je obuhvatio dlanovima imovo lice. Defri je zareao na njega.
"impanzo Defri, sluaj me! Ja sam Dekob Demva, ljudsko bie. Ja sam nadzornik u projektu
Uzdizanja. Govorim ti da se nedolino ponaa... ponaa se kao ivotinja!"
Defri je trgao glavu kao da ga je Dekob udario. Za trenutak ga je oamueno gledao, onda je
ponovo pokuao da zarei, a potom su mu se krupne, smee oi zamaglile. Skljokao se u rukama Kule
i Keplera.
Dekob ga je i dalje drao za glavu. Drugom rukom zagladio je raupano krzno. Defri je
zadrhtao.
"Samo se opusti", tiho je rekao. "Pokuaj da se kontrolie. Svi emo sluati kada bude priao ta
se desilo."

Drhtei, Defri je prineo ruku govornoj ploi na grudima. Trebalo mu je vremena da polako
otkuca AO MI JE. Pogledao je Dekoba. Stvarno je to mislio.
"U redu je", rekao je Dekob. "Treba biti pravi ovek da bi se izvinio."
Defri se ispravio. Namerno je mirno klimnuo glavom Kepleru i Kuli. Oni su ga pustili, a Dekob
je odstupio.
Ma koliko imao uspeha u radu sa delfinima i impanzama, Dekob se oseao pomalo posramljeno
zbog snishodljivog naina na koji je razgovarao sa Defrijem. Rizikovao je i uspeo, koristei
pokroviteljstvo nad impanzom-naunikom. Po onome to je Defri ranije rekao, Dekob je
pretpostavljao da duboko u sebi veoma ceni pokrovitelje, ali da se to odnosi samo na neke ljude.
Dekobu je bilo milo to je uspeo da pokrene tu rezervu, ali nije bio osobito ponosan zbog toga.
Kepler je preuzeo kontrolu im je video da se Defri smirio.
"ta se, do avola, deava ovde?!" grmnuo je, besno gledajui Laroka.
"Ta ivotinja me je napala!" povikao je Larok. "Jedva sam uspeo da savladam strahove i izvuem
se sa onog uasnog mesta, i razgovarao sam sa asnim Fejginom, a zver je skoila na mene, kao tigar,
i morao sam da se borim za ivot!
LAE. SABOTIRAO JE. NAAO SAM ZATITNU PLOU VREMENSKE KOMPRESIJE
OTVORENU. FEJGIN JE REKAO DA SE UBRE POJAVILO NAPOLJU TEK KAD JE UO DA
DOLAZIMO.
"Izvinjavam se to protivureim!" oglasio se Fejgin. "Nisam izgovorio pogrdnu re 'ubre'. Samo
sam odgovorio na pitanje koje se ticalo..."
"Proveo je unutra ceo sat!" glasno je upao Defri, krivei lice od napora.
Siroti Fejgin, pomislio je Dekob.
"Ve sam vam rekao", vikao je Larok. "To uasno mesto me je prepalo! Sve vreme sam se drao
za pod! Sluaj, majmune jedan, nemoj da me blati. Ostavi to za svoje parnjake na drveu!"
im je zakretao, a Kula i Kepler su pourili da ih opet razdvoje. Dekob je priao Fejginu, ne
znajui ta da kae.
Kanten se tiho obratio njemu.
"Izgleda da su vai pokrovitelji, ko god da su, prijatelju Dekobe, zaista bili jedinstveni."
Dekob je tupo klimnuo glavom.

9. SEANJE NA VELIKU PTICU

Dekob se zagledao u grupu u podnoju rampe. Kula i Defri, svaki na svoj nain, uurbano su
govorili Fejginu. Grupica osoblja baze okupila se u blizini... moda da bi izbegli Larokovo uporno
ispitivanje.
Ovaj je partao peinom jo od kako se raspra zavrila, zasipajui pitanjima one koji su radili i
alei se onima koji nisu radili. Neko vreme je bes to je lien kamere bio straan, a zatim je polako
slabio do stanja koje bi Dekob nazvao vrlo priblinim sranom udaru.
"Nisam siguran zato sam je oduzeo Laroku", Dekob je rekao Kepleru, vadei je iz depa. Tanka
crna kamera-rekorder bila je puna raznih ruki i dodataka. Izgledala je kao savren novinarski alat,
onako mala, prilagodljiva i oito veoma skupa.
Predao ju je Kepleru. "Valjda sam pomislio da vadi oruje."
Kepler je smestio kameru u dep. "Ionako emo je proveriti, za svaki sluaj. U meuvremenu bih
eleo da vam zahvalim to ste spasli situaciju."
Dekob je slegnuo ramenima. "Ne mislite mnogo o tome. ao mi je to sam umanjio va autoritet."
Kepler se nasmejao. "Drago mi je to se to uinili! Ja ionako nisam znao ta bih!"
Dekob se nasmeio, ali i dalje mu je bilo neprijatno.
"ta ete sada?" upitao je.
"Pa, idem da proverim Defov vremenski sistem, kako bih bio siguran da je sve u redu, mada ne
mislim da ita ne valja. ak i da je Larok akao po maini, ta je mogao da uini? Na kolima se
moe raditi samo naroitim alatima, a on ih nije imao."
"Ali ploa je zaista bila pomerena dok smo prolazili kroz gravitacionu petlju."
"Da, ali moda je Larok samo bio znatieljan. Zapravo, ne bi me iznenadilo da se pokae kako je
Def pomerio plou, samo da nae izgovor za borbu!"
Naunik se nasmejao. "Nemojte tako zapanjeno da gledate. Deija posla. A znate da i
najnapredniji impanza oscilira izmeu ogromne prepredenosti i akih pakosti."
Dekob je to znao. Ali ipak se pitao zato je Kepler tako velikoduan prema Laroku, koga je oito
prezirao. Je li mu toliko stalo do podrke tampe?
Kepler se jo jednom zahvalio i otiao, pokupivi Kulu i Defrija na putu ka ulazu u Sunev brod.
Dekob je potraio mesto gde nikome nee smetati i seo na transportnu paletu.
Iz unutranjeg depa jakne izvukao je sveanj papira.
Jutros su sa Zemlje stigli masergrami za mnoge putnike 'Bredberija'. Dekob se jedva uzdrao od
smeha, posmatrajui sauesniku razmenu pogleda izmeu Bubakuba i Mildred Martini dok je Pil
odlazio da preuzme svoju ifrovanu poruku.
Ona je tokom doruka sedela izmeu Bubakuba i Laroka, pokuavajui da pomiri Zemljaninovu
neprijatnu ksenofiliju sa otvorenom sumnjiavou Predstavnika Biblioteke. Kao da je udela da
stvori most izmeu njih dvojice. Ali, kada je stigla poruka, Larok je ostao sam, jer su ona i Bubakub
urno otili.
Novinaru to verovatno nije popravilo raspoloenje.
Dekob je dovrio jelo i razmislio o poseti Medicinskom odeljenju, ali ipak je samo otiao po
svoje masergrame. Sada je u sobi imao hrpu materijala iz Biblioteke, visoku pola metra, jer je sve
spustio na sto pre no to je zapao u itaki trans.
itaki trans je tehnika kojom se za kratko vreme moe usvojiti mnogo podataka. Ranije mu je
mnogo puta koristila, ali nevolja je bila u tome to nisu postojale selektivne sposobnosti. Informacije
e ostati sauvane, ali morae da sve to ponovo proita, na obian nain, kako bi ih prizvao u um.

Kada se pribrao, svi papiri su bili na levoj strani stola. Bio je siguran da ih je sve proitao.
Podaci koje je usvojio nalazili su se negde na ivici svesti, razdvojeni delii koji su samovoljno
skakutali po umu, potpuno razdvojeni. Priseae ih se bar nedelju dana, sa oseajem ve vienog,
dok bude iitavao tekst. Ako ne eli da bude predugo dezorijentisan, najbolje je da to pre pone sa
itanjem.
Smeten na plastinoj transportnoj paleti u peini Sunevog broda, Dekob je nasumce odabrao
jedan od ponesenih papira. Izazovni delii podataka zvuali su poznato.
...Rasa Kisa, tek osloboena od potinjenosti Soroima, otkrila je planetu Pila ubrzo posle
poslednjih migracija galaktinskih kultura u ovaj kvadrant. Postoje tragovi da je planetu nastanjivala
druga prolazna rasa, nekih dve stotine miliona godina ranije. U Galaktinskim Arhivima potvreno je
da je planeta Pila bila, tokom est hiljada milenijuma, stanite rase Melin (vidi izvod: Melini izumrli).
Poto je leala naputena due od potrebnog vremena, planeta Pila bila je ispitana i rutinski
registrovana kao kolonija Kisa, klase C (privremeno zauzimanje, ne vie od tri miliona godina,
dozvoljen minimalan uticaj na trenutnu biosferu).
Kisa su na Pili nali pre-razumnu rasu, koja je dobila ime po planeti sa koje potie...
Dekob je pokuao da zamisli kako je rasa Pila izgledala pre dolaska Kisa i poetka Uzdizanja.
Primitivni lovci-sakupljai, bez sumnje. Da li bi takvi bili i danas, posle pola miliona godina, da ih
Kise nisu nale? Ili bi evoluirali, kao to su neki zemljanski antropolozi i dalje tvrdili da je mogue,
u novu vrstu inteligentne kulture, bez uticaja svojih Pokrovitelja?
Tajanstveno upuivanje na izumrle Meline prikazivalo je vremensku skalu drevnih civilizacija i
njihove neverovatne Biblioteke. Dve stotine miliona godina! Pre toliko vremena planetu Pila
zauzimala je rasa svemirskih putnika, koja je tamo obitavala tokom est hiljada stolea, dok su
Bubakubovi preci bili samo sitne, nezanimljive, krznene ivotinje.
Melini su verovatno obavljali svoje dunosti i imali su svoj Ogranak Biblioteke. Pruali su duno
potovanje (moda vie na reima nego na delu) pokroviteljskoj rasi koja ih je Uzdigla davno pre no
to su naselili Pilu, a moda su i sami uzdigli neku perspektivnu vrstu koju su tamo zatekli... bioloke
roake Bubakubovog naroda... koji su do sada verovatno i sami izumrli.
Iznenada su neobini Galaktinski zakoni o naseljavanju i migracijama dobili smisao. Primoravali
su vrste da svoje planete posmatraju kao privremeni dom i da ih ouvaju za budue rase iji je
trenutni oblik moda sitan i smean. Nikakvo udo to su se mnogi Galaktinci mrtili pred podacima o
ponaanju oveanstva na Zemlji. Samo je uticaj Timbrima i drugih prijateljskih rasa omoguio
oveanstvu da dobije svoje tri kolonije u Orlu od utogljenog, za ivotnu sredinu zabrinutog Instituta
za Migracije. A pri tom je bila velika srea to se 'Vesarijus' vratio sa dovoljno upozorenja za
ljudska bia da sakriju dokaze o barem nekim svojim zloinima! Dekob je spadao u onih jedva sto
hiljada ljudskih bia koja su znala da su ikada postojale ivotinje po imenu dugong, dinovski
lenjivac i orangutan.
ovekove rtve su jednoga dana mogle postati mislea bia. On je vie od mnogih drugih bio u
prilici da to shvati i da ali zbog toga. Pomislio je na Makakai i na kitove, kao i na to kako su u
poslednji as spaeni.
Podigao je papire i nastavio itanje. Jo jedan odlomak mu se uinio poznat. Odnosio se na Kulinu
vrstu.

...kolonizovan ekspedicijom Pila. (Pile su, zapretivi Kisama da e se aliti Soroima i zatraiti
dihad, izborili osloboenje od podreenosti.) Poto su dobili dozvolu za planetu Pring, Pile su
preuzeli gazdovanje nad njom sa vie nego predostronim obraanjem panje na minimalni uticaj
svojih delovanja. Po dolasku Pila na Pring, inspektori iz Instituta za Migracije primetili su da su Pile
preduzeli ozbiljnije od prosenih mera opreznosti za ouvanje domorodakih vrsta koje su imale
realan pre-razumnjaki potencijal. Meu onima koje su bile na ivici izumiranja u vreme osnivanja
kolonije bili su i genetski preci rase Pring, koja je takoe dobila ime po planeti sa koje potie...
Dekob je reio da sazna vie o pilanskim dihadima. Pile su bili agresivni konzervativci u
galaktinskoj politici. Dihadi, ili 'sveti ratovi', obino su bili poslednje sredstvo kojim se isterivala
tradicija meu rasama u Galaksiji. Instituti su sluili tradicijama, ali su ostavljali njihovo uterivanje
sudu veine ili najjaima.
Dekob je bio siguran da su podaci Biblioteke puni opravdanih Svetih ratova, uz nekoliko
'alosnih' sluajeva kada su rase koristile tradiciju kao izgovor da zametnu rat zbog moi ili mrnje.
Istoriju obino piu pobednici.
Pitao se na osnovu kakve albe su Pile uspeli da se oslobode podreenosti Kisama. Pitao se i
kako su Kise izgledali.
Trgao se na glasnu zvonjavu koja je odjeknula peinom. Zvonjava se zaula jo triput, odbijajui
se od kamene zidove i terajui ga da ustane.
Svi radnici su spustili alat i okrenuli se ka ogromnim vratima koja su vodila, preko vazdune
ustave i tunela, na povrinu planete.
Vrata su se otvorila uz priguenu tutnjavu. Isprva se u sve iroj pukotini videla samo tama. Potom
se pojavilo neto veliko i blistavo, ubrzavajui razdvajanje sa druge strane, kao to tene nestrpljivo
udara njukom o vrata da bi to pre ulo unutra.
Bio je to drugi blistavi mehur od ogledala, nalik na onaj koji je upravo obiao, samo vei. Lebdeo
je nad podom tunela kao da je nematerijalan. Brod se lako zanjihao u vazduhu, a kada su se vrata
otvorila, uao je u prostrani hangar kao da ga je uneo povetarac spolja. Odrazi kamenitih zidova,
maina i ljudi lebdeli su na njegovim bokovima.
Dok se brod pribliavao, zaulo se tiho brujanje i pucketanje. Radnici su se okupili kraj oblinje
rampe.
Kula i Defri urno su proli kraj Dekoba koji je posmatrao, a impanza mu se nameio i
pokretom ga pozvao da im se pridrui. Dekob je uzvratio osmeh i poao za njima, savijajui papire i
vraajui ih u dep. Pogledom je traio Keplera. ef 'Poniraa u Sunce' mora da je ostao na
Defrijevom brodu kako bi zavrio pregled, jer ga nigde nije bilo. Brod je pucketao i itao dok je
manevrisao nad gnezdom, a potom je poeo da se polako sputa. Njegova blistava povrina toliko je
odbijala svetlost da je bilo teko poverovati da ne svetli sam od sebe. Dekob je stao kraj Fejgina, na
ivici grupe. Zajedno su gledali kako se brod zaustavlja.
"Izgleda duboko zamiljen", zaumeo je Fejgin. "Oprosti to se upliem, ali procenjujem da je
prihvatljivo nezvanino upitati o kakvim je mislima re."
Bio je dovoljno blizu da Dekob oseti slab miris, neto nalik na origano. Vanzemaljevo lie tiho
se kretalo.
"Izgleda da sam mislio gde je bio ovaj brod", odgovorio je. "Pokuavao sam da zamislim kako
izgleda biti tamo dole. I... nisam uspeo."
"Ne oseaj se neprijatno, Dekobe. I ja sam u slinom udu i divljenju i ne mogu da razumem kako
ste vi Zemljani ovo postigli. ekam svoje prvo poniranje sa skromnim nestrpljenjem."

I tako si me ponovo postideo, pokvarenjae zeleni, pomislio je Dekob. Ja jo pokuavam da

naem izgovor kako ne bih iao na to bezumno poniranje. A ti tvrdi da si nestrpljiv da krene!
"Ne bih voleo da te nazovem laovom, Fejgine, ali mislim da suvie koristi diplomatiju kad
kae da te ovaj projekat zadivljuje. Po galaktinskim merilima, ovo je tehnologija iz kamenog doba. I
nemoj mi rei da jo niko nikad nije uao u zvezdu! U ovoj Galaksiji slobodni razumnjaci postoje ve
gotovo milijardu godina. Sve to vredi uiniti uinjeno je bar bilion puta!"
Govorio je sa dosta gorine. I sam se iznenadio zbog snage sopstvenih oseanja.
"To je nesumnjivo svakako istina, prijatelju Dekobe. Ne pretvaram se da je 'Ponira u Sunce'
jedinstven. Jedinstveno je samo moje iskustvo. Razumne rase sa kojima sam ja bio u vezi
zadovoljavale time su se da prouavaju svoja sunca sa daljine i da porede dobijene nalaze sa
podacima iz Biblioteke. Za mene je ovo istinska pustolovina."
Pravougaoni deli oklopa broda poeo je da klizi nanie i stvorio je most ka ivici rampe.
Dekob se namrtio.
"Ali mora da je i ranije bilo poniranja! Ako je dokazano da je mogue, sigurno je bar neko
pokuao! Ne mogu da poverujem da smo mi prvi!"
"Tu je vrlo malo sumnje, naravno", polako je odgovorio Fejgin. "Ako niko drugi, Praoci su
sigurno uinili to. Jer oni su uinili sve, kau, pre no to su otili. Ali uinjeno je toliko mnogo stvari,
u toliko mnogo naroda, da je vrlo teko zasigurno znati."
Dekob se zamislio nad tim.
Kada se deo broda pribliio rampi, priao im je Kepler, smeei se Dekobu i Fejginu.
"Ah, tu ste! Uzbudljivo, je li? Svi su tu! Ovako je kad god se neko vrati sa Sunca, ak i sa kratkog
izviakog leta kao to je bio ovaj!"
"Da", odgovorio je Dekob. "Veoma je uzbudljivo. Ovaj, hteo bih neto da vas upitam, doktore
Kepler, ako imate vremena. Zanima me jeste li traili od Ogranka biblioteke u La Pazu podatke o
vaim Sunevim Duhovima. Mora da je neko ve naiao na slinu pojavu, a ja sam siguran da bi bilo
od velike pomoi ako..."
Naglo je zautao kad je video da Keplerov osmeh nestaje.
"Upravo iz tog razloga nam je dodeljen Kula, gospodine Demva. Ovo e biti probni projekat da
vidimo koliko moemo da kombinujemo nezavisno istraivanje sa ogranienom pomoi Biblioteke.
Plan je dejstvovao dobro dok smo gradili brodove. Moram priznati da se divim galaktinskoj
tehnologiji. Ali od tada nam Biblioteka nije bila od neke pomoi.
To je vrlo sloeno. Nadao sam se da emo prei na to sutra, kada potpuno upoznate sve, ali
vidite..."
Svuda unaokolo zaulo se glasno pozdravljanje i masa je krenula napred. Kepler se tuno
nasmeio.
"Kasnije!" doviknuo je.
Na vrhu rampe stajala su tri mukarca i dve ene, maui u odgovor na pozdrave. Jedna od ena,
visoka i vitka, kratke, plave kose, uhvatila je Keplerov pogled i nasmeila se. Pola je nanie, a
ostatak posade za njom.
Onao je oito bila komandant baze Hermes o kojoj je Dekob stalno sluao tokom protekla dva
dana. Jedan od lekara na sinonoj zabavi nazvao ju je najboljim komandantom koga je ispostava
Konfederacije na Merkuru ikada imala. Neki momak je dopunio sredovenog govornika objanjenjem
da je ona takoe "...prava maka." Dekob je pretpostavio da je momak mislio na komandantove
sposobnosti prilagoavanja. Dok je sada gledao enu (zapravo, izgledala je kao devojka) kako gipko

koraa niz strmu rampu, shvatio je da je ona primedba lako mogla da se shvati i kao kompliment
sasvim druge vrste.
Masa se razdvojila i ena je prila efu 'Poniraa u Sunce', ispruivi ruku.
"Tamo su!" rekla je. "Poli smo do tau zarez dva, u prvom aktivnom podruju, i nali smo ih!
Doli smo na osam stotina metara od jednog! Def nee imati nikakvih problema. To je najvee krdo
magnetivora koje sam ikada videla!"
Dekobu se njen glas inio dubok i melodian. Samouveren. Ipak, nije mogao da odredi odakle joj
naglasak. Izgovarala je rei nekako starinski.
"Divno! Divno!" Kepler je klimao glavom. "Tamo gde su ovce, mora biti i pastira, je li?"
Uhvatio ju je pod ruku i okrenuo se da je upozna sa Fejginom i Dekobom.
"Razumnjaci, ovo je Helen deSilva, komandant Konfederacije ovde na Merkuru i moja desna ruka.
Ne bih mogao bez nje. Helen, ovo je gospodin Dekob Alvarez Demva, o kome sam ti priao preko
masera. Kantena Fejgina si ve srela pre nekoliko meseci, na Zemlji. ini mi se da ste od tada
razmenili nekoliko masergrama."
Poloio joj je ruku na miicu. "Sada moram da urim, Helen. Stiglo je nekoliko poruka sa Zemlje
koje moram da obradim. Ve sam ih predugo odlagao oekujui tvoj povratak, pa je bolje da
pourim. Sigurna si da je sve ilo glatko i da je posada odmorna?"
"Sigurna sam, doktore Kepler, sve je sjajno. Spavali smo tokom povratka. Videemo se kasnije,
kada budemo ispraali Defa."
ef 'Poniraa u Sunce' pozdravio se sa Fejginom i Dekobom i utivo klimnuo glavom Laroku,
koji je stajao dovoljno blizu da prislukuje ali ne i dovoljno blizu da bi bio neutiv. Potom je Kepler
poao ka liftovima.
Helen deSilva umela je da se nakloni Fejginu sa potovanjem, ali istovremeno i sa toliko topline
koliko veina ljudi na Zemlji ne bi izrazila ni grljenjem. Prosto je zraila oduevljenjem to se
ponovo srela sa njime, a to je saoptila jo i reima.
"A vi ste gospodin Demva", rekla je dok se rukovala sa Dekobom. "Kanten Fejgin mi je priao o
vama. Vi ste onaj neustraivi momak koji je leteo niz celu Ekvadorsku Iglu kako bi je spasao. Tu
priu elim da ujem od junaka lino!"
Neto u Dekobu se zgrilo, kao i uvek kada bi neko pomenuo Iglu. Sakrio je to smehom.
"Verujte, taj skok uopte nije bio nameran! Zapravo, mislim da bih radije iao na putovanje ovim
vaim malim solarnim tosterom za prste nego da ponovo uinim ono!"
ena se nasmejala, ali istovremeno ga je pogledala nekako neobino, sa izvesnim procenjivakim
izrazom koji Dekobu uopte nije bio neprijatan, iako ga je malo zbunio. Iznenada mu je ponestalo
rei.
"Ovaj... ipak, veoma je neobino da me 'momkom' nazove neko tako mlad kao vi. Mora da ste
veoma struna osoba kada ste odreeni na ovakvo mesto pre no to ste dobili ijednu boru od briga."
DeSilva se ponovo nasmejala. "Kako ljubazno! To je vrlo ljupko od vas, ser, ali ja sam zaradila
dobrih ezdeset pet godina bora od briga. Bila sam mlai oficir na 'Kalipsu'. Moda se seate da smo
se vratili u Sunev sistem pre nekoliko godina. Ja imam preko devedeset!"
"Oh!"
Posada zvezdanih brodova bila je od posebnog kova. Bez obzira na to koliko subjektivno bili
stari, mogli su da biraju posao po povratku kui... ako bi uopte reili da nastave sa radom, naravno.
"Pa, u tom sluaju se moram ponaati prema vama sa dunim potovanjem, bako."
DeSilva je zakoraila unazad i nakrivila glavu, gledajui ga suenih oiju. "Samo nemoj da
pretera u drugom pravcu! Suvie me je truda stajalo da postanem i ena i oficir i dentlmen, da bih

sad elela da od 'puteria' postanem penzioner. Ako prvi privlaan mukarac koji posle vie meseci
stigne ovamo, a nije mi podreen, pomisli da sam nedostina, moda bih reila da ga bacim u okove!"
Pola njenih izraza bili su mu nerazumljivi (ta je, do avola, 'puteri'?), ali ipak je razumeo ta
znae. Dekob se nasmeio i podigao ruke u znak predaje - sasvim dobrovoljno. Helen deSilva ga je
pomalo podseala na Tanju. Slinost je bila slaba. Pre e biti da je posredi bio neki drhtaj u glasu,
slab i jedva primetan. Ali vredelo je poi dalje.
Brzo je oterao sliku. Filozofsko-emocinalno sranje. Umeo je lepo da se uplete, kada bi to sebi
dozvolio. injenica je da je ovaj komandant strano privlana ena.
"Neka bude", rekao je. "I proklet bio ko prvi kae 'Stoj, dosta je bilo'!"
DeSilva se nasmejala. Uhvatila ga je pod ruku i pogledala Fejgina.
"Hodite, elim da obojica upoznate posadu za poniranje. Potom emo se zaposliti pripremanjem
Defrija za odlazak. On je uasan pri opratanju. ak i kad ide na kratko poniranje kao to je ovo, on
se razgalami i grli sve koji ostaju kao da ih nikada vie nee videti!"

etvrti deo
Samo pomou Solarne sonde mogue je dobiti podatke o raspodeli mase i o ugaonom ubrzanju u
unutranjosti Sunca... dobiti fotografije visoke rezolucije... otkriti neutrone osloboene u nuklearnim
procesima koji se zbivaju na povrini Sunca ili blizu nje... (ili) odrediti kako Suev vetar dobija
ubrzanje. Konano, uz pomo sistema za komunikaciju i praenje i, moda, vodonikog masera na
licu mesta... solarna sonda bie daleko najbolja osnova za istraivanja gravitacionih talasa sa niskom
frekvencom iz kosmolokih izvora.
Odlomak iz izvetaja preliminarnog seminara o Solarnoj sondi, NASA

10. VRELINA
Nalik na mrke niti i paperjaste zmije, bledunjavi oblici lebdeli su spram ruiaste, zamagljene
pozadine, kao da vise sa nevidljivih uzica. U daljinu se pruao niz izguvanih, tamnih lukova,
sastavljenih od upavih uadi gasovitih niti, a svaki je bio u perspektivi manji od prethodnog, sve
dok poslednji nije nestao u uskovitlanim crvenim isparenjima.
Dekobu je bilo teko da se usmeri na bilo koju pojedinost snimljene holografske slike. Tamne niti
i trake od kojih je bila sainjena vidljiva topografija srednje hromosfere bile su varljive i oblikom i
strukturom.
Najblia nit gotovo je ispunjavala levi prednji ugao bazena. upavi izrataji tamnijeg gasa uvijali
su se oko nevidljivog magnetnog polja koje se nadvijalo nad Sunevom pegom gotovo hiljadu
kilometara nie.
Visoko iznad mesta gde je glavnina Suneve proizvodnje energije oticala u svemir, posmatra je
mogao da razabere pojedinosti na panorami prostranoj desetinama hiljada kilometara. ak i tako,
bilo je teko privii se na pomisao da magnetni luk koji upravo gleda ima priblino veliinu
Norveke. Predstavljao je samo jednu kariku u lancu koji se prostirao preko grupe Sunevih pega
dugake 200.000 kilometara.
A to je bila sitnica u poreenju sa drugim to su videli.
Jedan luni spektakl pruao se s kraja na kraj etvrt miliona kilometara. Slika je snimljena pre
nekoliko meseci, nad aktivnim podrujem koje je odavno nestalo, a brod sa koga je to uinjeno drao
se podalje. Razlog je postao jasniji kada je vrh ogromnog, izuvijanog vilinskog luka ekslpodirao u
najstraniji prizor na Suncu, u baklju.
Bio je divan i uasan - uskovitlani, prokljuali vrtlog svetlosti, elektrini kratak spoj neshvatljive
snage. an ni Sunev brod ne bi preiveo nagli nalet neutrona visoke energije iz nuklearnih reakcija
koje su se odvijale u blesku, estica imunih na brodske elektromagnetne titove, suvie brojnih da bi
ih zaustavila ak i vremenska kompresija. ef projekta 'Ponira u Sunce' upravo je stoga naglasio
kako su baklje obino predvidive i lako ih je izbei.
Dekobu bi to uveravanje bilo mnogo ubedljivije da nije bilo onog 'obino'.
Sastanak je, inae, bio prilino obian, jer Kepler je drao sluaocima kratak kurs iz solarne
fizike. Dekob je veinu toga nauio ranije, itajui na 'Bredberiju', ali projekcije stvarnih poniranja
bile su, morao je da prizna, sjajno pomagalo. Ako je bilo teko razumeti veliinu onoga to je video,
Dekob je zbog toga mogao da krivi jedino samog sebe.
Kepler je ukratko preneo odnovnu dinamiku Suneve unutranjosti, stvarne zvezde, kojoj je
hromosfera tek tanka koa.
U dubokom jezgru, nezamisliva teina Suneve mase pokree nuklearne reakcije, stvarajui
toplotu i pritisak i spreavajui ogromnu kuglu plazme da se urui pod sopstvenom gravitacijom.
Pritisak odrava telo 'naduvano'.
Energija dobijena u uarenom jezgru polako se probija napolje, ponekad kao svetlost, ponekad
kao uzajamna razmena vrelih materija odozdo i hladnijih koje se vraaju sa povrine. Prvo
zraenjem, pa razmenom, pa ponovo zraenjem, energija stie do kilometrima debelog sloja poznatog
kao fotosfera - 'sfera svetlosti' gde konano stie slobodu i zauvek naputa dom, otiskujui se ka
svemiru.
Materija unutar zvezde toliko je gusta da bi iznenadna katastrofa u unutranjosti postala primetna
tek posle milion godina, kao promena koliine svetlosti koja naputa povrinu.

Ali Sunce se ne zavrava fotosferom; gustina materije polako opada sa visinom. Ako se ukljue i
joni i elektroni koji se veito izlivaju u svemir kroz Sunev vetar - izazivajui polarnu svetlost na
Zemlji i dajui repove kometama - moglo bi se rei da Sunce, zapravo, nema stvarnu granicu. Ono
bukvalno dosee do drugih zvezda.
Oreol korone svetluca oko ivice Meseca tokom pomraenja Sunca. Pipci koji izgledaju tako meki
na fotografskoj ploi sastoje se od elektrona zagrejanih na vie miliona stepeni, ali su rasuti i gotovo
isto tako retki (i bezopasni po Sunev brod) kao Sunevi vetrovi.
Izmeu fotosfere i korone nalazi se hromosfera, 'sfera boje'... mesto gde staro Sunce dodaje
poslednje izmene u svoj lajt-ou, gde polae svoj spektralni potpis u svetlost kakvu Zemljani vide.
Ovde temperatura naglo pada na minimum, 'jedva' nekoliko hiljada stepeni. Pulsiranje elija
fotosfere alje talase gravitacije navie, kroz hromosferu, blago dotiui akorde vremena i prostora
kroz milione kilometara, irei se na vrhovima Alfvenovbih talasa, prostirui se na monim
vetrovima.
To je bilo podruje 'Poniraa u Sunce'. U hromosferi, gde Suneva magnetna polja igraju vije i
gde se sluajno stvaraju jednostavne hemijske materije. Ako se izabere pravi raspon, moe se videti
do ogromnih daljina. A ima mnogo toga da se vidi.
Kepler je sada bio u svom elementu. Kosa i brkovi blistali su mu crvenkasto u zamraenoj sobi
zbog svetlosti iz holo-tanka. Glas mu je bio samouveren dok je tankim tapom pokazivao svojoj
publici osobenosti hromosfere.
Priao je o ciklusu Sunevih pega, o promenljivom ritmu visoke i niske magnetske aktivnosti koji
menja polaritet svakih jedanaest godina. Magnetska polja 'iskau' iz Sunca, stvarajui sloene petlje u
hromosferi - petlje koje se ponekad mogu pratiti posmatranjem senki tamnih niti u vodonikovom
svetlu.
Niti se savijaju oko linija sile i sijaju zbog sloenih indukovanih elektrinih struja. Izbliza
izgledaju manje paperjasto no to je Dekob isprva pomislio. Svetle i tamne crvene pruge uvijaju se
jedna oko druge itavom duinom luka, ponekad stvarajui zamrene are sve dok se ne stegne neki
vri vor, koji raspri blistave kapljice kao vrelo ulje iz tiganja.
Bilo je otupljujue lepo, iako su Dekoba oi na kraju zabolele od crvenog monohromatskog
svetla. Odvratio je pogled od holografskog tanka i odmarao ih, zagledan u zid sobe za sastanke.
Dva dana posle Defovog oprotajnog mahanja i poletanja ka Suncu bila su ispunjena meavinom
zadovoljstva i osujeenosti. U svakom sluaju, bili su puni posla.
Jue je video rudnike Hermesa. Ogromni nataloeni tokovi koji su uplje peine severno od baze
ispunili glatkim, lunim slojevima istog metala zapanjili su Dekoba lepotom i on je zurio sa
divljenjem u patuljaste maine i ljude koji su sedeli na njima. Uvek e nositi sa sobom uenje koje
je osetio... zbog ljupkosti ogromnih polja istopljenog metala i zbog neustraivosti siunih ljudi koji
su se usudili da ih uznemire zarad blaga koja su sadravala.
Takoe je bilo prijatno i provesti popodne sa Helen deSilvom. Bili su u njenom stanu; otvorila je
bocu tuinskog brendija iju vrednost Dekob nije smeo da srauna i podelila ga sa njim.
Posle nekoliko asova, komandant baze poela je da mu se dopada zbog duhovitosti i mnogih
interesovanja, kao i zbog prijatno starinskog, koketnog arma. Priali su jedno drugom prijatne prie,
uvajui, po preutnom sporazumu, ono zanimljivije za kasnije. Priao joj je o svom radu sa
Makakai, to ju je oduevilo, objanjavajui kako je ubedio mladu delfinku - hipnozom,
podmiivanjem (putajui je da se zabavlja 'igrakama' kao to je mehanokit) i ljubavlju - da se
usmeri na apstraktno razmiljanje kakvo koriste ljudi, umesto (ili i pored) korienja Kitovskog Sna.

Opisao joj je kako kitovski san, zauzvrat, polako postaje razumljiv... uz pomo filozofije Hopi
Indijanaca i australijskih Aboridina jedan potpuno strani pogled na svet polako se pretvarao u neto
priblino pristupano ljudskom umu.
Helen deSilva umela je da slua tako da je prosto izvlaila rei iz Dekoba. Kada je zavrio
priu, zraila je zadovoljstvom, a zatim uzvratila priom o tamnoj zvezdi od koje mu se kosa digla na
glavi.
Priala je o 'Kalipsu' kao da joj je bio majka, dete i ljubavnik. Brod i njegova posada bili su joj
tri godine itav svet, to je subjektivno vreme, ali po povratku na Zemlu postali su joj veza sa
prolou. Od onih koje je ostavila na Zemlji, na prvom polasku, samo su najmlai doiveli da vide
'Kalipsov' povratak. A oni su sada bili stari.
Kada joj je ponueno privremeno mesto na 'Ponirau u Sunce', jedva ga je doekala. Iako su
nauni izazov ekspedicije na Sunce i prilika da se stekne iskustvo u komandovanju verovatno bili
dovoljan podsticaj, Dekob je pomislio da osea jo neki razlog iza njene odluke.
Iako je pokuavala da to ne pokae, Helen deSilva osuivala je oba krajnja ponaanja po kojima
su kosmonauti-povratnici bili poznati: samotnjako izdvajanje i plahovitu tenju za uivanjima. U njoj
je bilo neeg... moglo se opisati samo kao stidljivost... to je provirivalo ispod staloene i sposobne
spoljanje linosti i nasmejane, vedre ene u unutranjosti. Dekob je jedva ekao da je bolje upozna
tokom boravka na Merkuru.
Ali veera je odloena. Dr Kepler je sazvao zvanini banket i, kako je ve red, Dekob itavo
vee jedva da je imao vremena da razmilja, jer svi su se rojili oko njega, pokuavajui da budu
utivi i laskavi.
A najveu osujeenost mu je doneo sam "Ponira u Sunce".
Dekob je pokuao da ispituje deSilvu, Kulu i moda desetak inenjera, a svai put je dobijao
otprilike isti odgovor.
"Naravno, gospodine Demva, ali zar ne bi bilo bolje da razgovaramo o tome posle predavanja dr
Keplera? Tada e sve biti mnogo jasnije..."
Postao je vrlo sumnjiav.
Hrpa dokumenata iz Biblioteke jo ga je ekala u sobi. itao je otprilike po sat, u normalnom
stanju svesti. Dok je prekopavao po gomili, izdvojeni odlomci iznenada su mu postajali poznati im
bi ih proitao.
...niti je jasno zato su Pringi binokularna vrsta, kada nijedan lokalni ivotni oblik na njihovoj
planeti nema vie od jednog oka. Opta je pretpostavka da su i ta i druge razlike posledica genetskih
prepravki koje su vrili kolonisti sa Pile. Iako Pile nerado odgovaraju na pitanja, sem kad ih
postavljaju zvaninici iz Instituta, priznaju da su prilino izmenili Pringe - od miiavih ivotinja
koje su ivele na drveu postali su razumnjaci sposobni da hodaju i slue na njihovim farmama i u
gradovima.
Jedinstveni zubni aparat Pringa posledica je njihovog ranijeg naina ivota. Korieni su za
glodanje drvea. To je bio nain da se sljuti visoko hranljiva kora sa drvea na njihovoj planeti; ta
kora ima ulogu ploda, da iri spore mnogih biljaka na Pringu...
Znai, otuda Kuli onakvi zubi! Poto je znao emu su sluili, bilo mu je manje muno da pomilja
na njih. injenica da su sluili vegetarijanskoj ishrani bila je veoma utena.
Bilo je zanimljivo primetiti, tokom ponovnog itanja lanka, kako je dobar posao sa ovim

izvetajem obavio Ogranak Biblioteke. Original je verovatno napisan desetinama, moda i stotinama
svetlosnih godina daleko od Zemlje, i to davno pre Kontakta. Semantike maine u Ogranku u La Pazu
oito su umele da pretvaraju tuinske rei i znaenja u engleske reenice sa smislom, iako je,
naravno, poneto prevodom moglo da bude i izgubljeno.
Bilo je vrlo malo zadovoljstva u injenici da je Biblioteki Institut morao da zamoli pomo ljudi u
programiranju tih maina, posle nekoliko katastrofalnih pokuaja odmah po Kontaktu. Navikli na
prevoenje za vrste iji jezici potiu iz iste opte tradicije, Itiji su isprva bili zgroeni 'povrnom i
neodreenom' strukturom svih ljudskih jezika.
Slono su jeali (ili kretali, cvrali ili klepetali) od oajanja zbog injenice da naroito engleski
ima tenju ka povrnom, razuenom neredu. Latinski, ili ak kasni neolitski indoevropski, sa visoko
organizovanom strukturom deklinacija i vremena, bio im je mnogo vie po volji. oveanstvo je
tvrdoglavo odbijalo da promeni opti zajedniki jezik radi jedne Biblioteke (iako su i Koe i Koulje
poeli da ue indoevropski - svako iz svojih razloga), poslavi umesto toga svoje najbistrije
predstavnike da pomognu vanzemaljcima u prilagoavanju.
Pringi slue u gradovima i na farmama gotovo svih planeta Pila, osim na njihovom postojbinskom
svetu, na Pili. Sunce Pile, patuljak F3, oito je suvie blistavo za ovo pokolenje uzdignutih Pringa
(njihovo Sunce je F7). Stoga su Pile odluili da nastave sa genetskim istraivanjima vizuelnog
sistema Pringa i dugo poto bi njihova dozvola za Uzdizanje inae istekla...
...Pringima je dozvoljeno da naseljavaju samo svetove klase A, liene ivota, kojima je potrebno
teraformiranje, ali bez ikakvih ogranienja od strane Instituta za Tradiciju i Migracije. Poto su
preuzeli vostvo u nekoliko dihada, Pile oito ne ele da njihovi tienici dou u priliku da im
nanesu sramotu loim gazdovanjem starijim, ivim svetom...
Podaci o Kulinoj rasi mnogo su govorili o galaktinskoj civilizaciji. Ona je svakako fantastina, ali
manipulacije o kojima govori delovale su neprijatno. Dekob se, ko zna zato, osetio lino
odgovornim za to.
U tom trenutku stigao je poziv za Keplerovo dugo oekivano predavanje.
Sada je sedeo u sali za sastanke i pitao se kada e taj ovek konano prei na stvar. ta su
magnetivori? I ta se podrazumeva pod 'drugim tipom' Solarijanaca... koji igraju vije sa Sunevim
brodovima i preteim pokretima plae posadu, u antropomorfnom obliku?
Ponovo je pogledao holo-tank.
Filament koji je Kepler pokazao porastao je, ispunio tank i rairio se sve dok gledalac nije postao
potopljen u paperjastu, ognjenu masu. Pojavile su se pojedinosti - izuvijane hrpe koje su oznaavale
zgunjavanje linija magnetskog polja, pramenje koje se pojavljivalo i nestajalo kao para, jer su
pokreti davali Doplerov efekat vrelim gasovima unutar i van opsega kamere i oblasti blistavih
takica koje su poigravale na ivici vidnog polja.
Kepler je nastavjao monolog, ponekad sa suvie tehnikih pojedinosta za Dekoba, ali uvek se
vraajui na jednostavne metafore. Glas mu je postao vrst i samouveren i videlo se da uiva u
svemu.
Kepler je pokazao jedan od najbliih tokova plazme; gusta, izuvijana, tamnocrvena traka koja se
kovitlala oko nekoliko bolno blistavih takica.
"Za ovo smo isprva mislili da su uobiajene vrele take usled kompresije", rekao je. "Sve dok ih
nismo bolje pogledali. Tada smo ustanovili da je spektar potpuno pogrean."
Kepler je komandama u drci tapa 'zumirao' na sredite niti.

Blistave teke su rasle. Kako se slika irila, pojavile su se i nove, manje.

"Verovatno ete se setiti", rekao je Kepler, "da vrele take koje smo ranije videli i dalje izgledaju
crvene, dodue veoma blistavo crvene. To je zato to su brodski filteri, u vreme kada je ovo snimano,
bili podeeni da proputaju samo vrlo uzak spektralni pojas, usmeren na vodonikovu alfu. ak i sada
se vidi ono to je privuklo nau panju."
Zaista, pomisio je Dekob.
Blistave takice bile su jasno zelene boje!
Treperile su kao svici, a imale su boju smaragda.
"Dakle, postoji nekoliko pojasa zelene i plave boje koji se ne mogu tako lako filterom odsei kao
drugi. No, alfa linija to obino potpuno zakloni sa razdaljinom. Osim toga, ova zelena boja uopte ne
pripada tim pojasevima!
Moete zamisliti koliko smo se prenerazili, naravno. Nikakav toplotni izvor svetlosti nije mogao
da odailje tu boju kroz nae ekrane. Da bi se probila, svetlost sa ovih objekata morala je da bude ne
samo neverovatno jaka, nego i potpuno monohromatska, sa temperaturom od nekoliko miliona
stepeni!"
Dekob se naglo otresao mlohavog dranja koje je zadobio tokom dugog predavanja, konano
zainteresovan.
"Drugim reima", nastavio je Kepler, "to su morali da budu laseri."
"Ima naina da se laserski efekat pojavi prirodno u zvezdi", rekao je Kepler. "Ali niko to nikada
nije ranije video na naem Suncu, pa smo poli da to ispitamo. A ono to smo nali bio je
najneverovatniji oblik ivota koji bi iko mogao da zamisli!"
Naunik je dodirnuo kontrolnu dugmad i ugao gledanja poeo je da se pomera.
Iz prvog reda u publici zaula se tiha zvonjava. Video je Helen deSilvu kako die telefonsku
slualicu. Tiho je govorila.
Kepler se usmerio na svoje predavanje. Bistave takice postepeno su rasle u tanku sve dok se nisu
pretvorile u sitne, svetle prstenove, i dalje premalene da bi se razabrale pojedinosti.
Dekob je iznenada postao svestan da jasno uje deSilvin glas dok je govorila u telefon.
ak je i Kepler zastao i ekao dok je zasipala urnim pitanjima osobu na drugoj strani.
Potom je spustila slualicu, lica zamrznutog pod maskom eline kontrole. Dekob ju je gledao
kako ustaje i prilazi Kepleru, koji je nervozno okretao tap u rukama. Sagnula se i neto mu apnula, a
direktor 'Poniraa u Sunce' sklopio je oi. Kada ih je otvorio, lice mu je bilo potpuno prazno.
Iznenada su svi progovorili uglas. Kula je ustao sa sedita u prvom redu i priao deSilvi. Dekob
je osetio strujanje vazduha kada je dr Martini pohitala prolazom da prie Kepleru.
Dekob je ustao i pogledao Fejgina, koji je stajao u prolazu, blizu njega. "Fejgine, idem da vidim
ta se deava. Ti moe da ostane ovde."
"To nee biti potrebno", filozofski je odvratio Kanten.
"Kako to misi?"
"Mogao sam da ujem kakvu je poruku telefonom dobila komandant Helen deSilva, prijatelju
Dekobe. Nisu dobre vesti."
Dekob je kriknuo u sebi. Ti, veito hladnokrvni, prokleti, lisnati, patlidanski pametnjakoviu,
naravno da nisu dobre vesti!
"Pa ta se, do avola, deava?!" upitao je.
"Duboko alim, prijatelju Dekobe. Izgleda da je Sunev brod naunika-impanze Defrija uniten
u hromosferi vaeg Sunca!"

11. TURBULENCIJA
Pod ukastim svetlom holo-tanka dr Martini je stajala pred Keplerom, ponavljajui njegovo ime i
prelazei mu rukom ispred praznih oiju. Publika je ispunila podijum, amorei. Vanzemaljac Kula
stajao je sam, zagledan u Keplera, a krupna obla glava njihala mu se na mravim ramenima.
Dekob mu se obratio.
"Kula..." Pring kao da ga nije uo. Njegove ogromne oi bile su zamagljene i Dekob je uo
tektavi zvuk, kao da iza Kulinih debelih usana cvokou zubi.
Dekob se namrtio na tamnocrveno svetlo koje se izlivalo iz holo-tanka. Poao je do Keplera,
koji je stajao obuzet okom, i blago mu uzeo kontrolni tap. Dr Martini ga nije ni primetila dok je
uzalud pokuavala da privue Keplerovu panju.
Posle nekoliko nesigurnih okretanja kontrola, Dekob je uspeo da slika izbledi i da se upale svetla
u sobi. Sada je bilo lake snai se. Mora da su to i ostali osetili, poto je amor glasova oslabio.
DeSilva je podigla pogled sa telefona i ugledala Dekoba sa kontrolama u ruci. Nasmeila se u
znak zahvalnosti. Potom je nastavila da telefonira, zasipajui napetim pitanjima osobu na drugom
kraju linije.
Medicinska ekipa sa nosilima stigla je trkom. Po uputstvima dr Martini, poloili su Keplera na
vrstu tkaninu i neno ga izneli kroz masu okupljenu na ulazu.
Dekob je ponovo pogledao Kulu. Fejgin je uspeo da dogura stolicu tik iza Predstavnika
Biblioteke i sada je pokuavao da ga nagovori da snedne. ukanje grana i piskava zvonjava zamrli
su kada im je priao Dekob.
"Verujem da je dobro", rekao je Kanten raspevanim glasom. "On je visoko empatina osoba i
plaim se da e duboko aliti zbog gubitna svog prijatelja Defrija. To je esta reakcija mlaih rasa
na smrt nekoga sa kim su bili bliski."
"Moemo li neto da uinimo? Da li nas uje?"
Kulin pogled nije bio usmeren. S druge strane, Dekob nikada nije mogao da razume njegov
pogled. Vanzemaljac je i dalje cvokotao zubima.
"Verujem da nas uje", odgovorio je Fejgin.
Dekob je uhvatio Kulu za ruku. Delovala je vrlo mravo i meko. Kao da uopte nije bilo kostiju.
"Hajde, Kula", rekao je. "Evo stolice, ba iza tebe. Svi emo se oseati mnogo bolje kada bude
seo."
Vanzemaljac je pokuao da odgovori. Debele usne su se razdvojile i iznenada je cvokotanje
postalo vrlo glasno. Boja oiju mu se malko promenila dok je ponovo zatvarao usne. Drhtavo je
klimnuo glavom i pustio da ga spuste u stolicu. Polako je zagnjurio oblu glavu u vitke ruke.
Empatija ili ne, bilo je neeg jezivog u tako dubokom aljenju vanzemaljca zbog smrti oveka dobro, impanze - koji mu je bio, sve do osnovne telesne biohemije, potpuni tuinac; bie iji su
riboliki preci plivali u potpuno drugaijim morima i zurili u anaerobnom iznenaenju u svetlost
potpuno drugaije zvezde.
"Molim vas za malo panje!" Na platformi je stajala deSilva.
"Za one koji jo nisu uli: preliminarni izvetaji ukazuju da smo moda izgubili brod dr Defrija u
aktivnom podruju J-12, blizu suneve pege Dejn. To je samo preliminarni izvetaj, a dalja potvrda
e morati da saeka dok ne pregledamo telemetriju koju smo primili do nezgode."
Sa drugog kraja sobe Larok je poeo da mae kako bi privukao njenu panju. U jednoj ruci drao
je malu steno-kameru, model sasvim drugaiji od onog koji mu je oduzet u peini Sunevog broda.

Dekob se pitao zato mu Kepler jo nije vratio onu prvu.

"Gospoice deSilva", prekinuo ju je. "Hoe li biti mogue da i predstavnici tampe prisustvuju
pregledu podataka? Trebalo bi da postoji zapis za javnost." Onako uzbuen, potpuno je zaboravio
naglasak. Zato je zastarelo oslovljavanje sa 'gospoice' zvualo vrlo udno.
DeSilva je zastala, ne gledajui ga. Zakoni o Svedocima vrlo su jasno govorili ta e biti sa onima
koji spree pristup i prisustvo sredstvima javnog informisanja bez 'peata' Agencije za Registraciju
Tajni. Ljudi iz ART-a, zadueni da zakonom nameu potenje, vrlo retko su davali dozvolu. Larok ju
je oito saterao u ugao, ali nije navaljivao. Zasad.
"U redu. Posmatraka galerija Kontrolnog centra moe da primi sve koji ele da dou... izuzev",
prostrelila je pogledom grupu lanova posade koji su se okupili na vratima, "ljudi koji imaju posla."
Zavrila je podizanjem obrve. Istog asa na vratima je poeo opti pokret.
"Okupiemo se za dvadeset minuta", zakljuila je i sila sa platforme.
lanovi osoblja kolonije Hermes odmah su poeli da odlaze. Oni u zemljanskoj odei, posetioci i
novajlije, odlazili su laganije.
Larok je ve nestao, bez sumnje u pravcu maserske stanice kako bi poslao vest na Zemlju.
Ostao je jo Bubakub. Razgovarao je sa dr Martini pre poetka sastanka, ali nije uao u salu.
Dekob se pitao gde se mali, medvedasti vanzemaljac nalazio za vreme predavanja.
Helen deSilva je prila Dekobu i Fejginu.
"Kula je pravi mali Iti", tiho je rekla Dekobu. "esto se alio da se tako lepo slae sa Defrijem
zato to su obojica nisko na drutvenoj lestvici i zato to su obojica nedavno sila sa drvea."
Saaljivo je pogledala Kulu i spustila mu dlan na potiljak.
Kladim se da je to uteno, pomislio je Dekob.
"Tuga je prvenstveni pratilac mladosti", zautao je Fejgin, zvukom nalik na pesak noen vetrom.
DeSilva je spustila ruku. "Dekobe, dr Kepler je ostavio pismena uputstva da se posavetujem sa
tobom i Kantenom Fejginom ako mu se ita bude desilo."
"O?"
"Da, ser. Naravno, to uputstvo je od vrlo male pravne vanosti. Jedino sam obavezna da vas
pozivam na sastanke osoblja. Ali oito je da nam je dobrodola svaka vaa pomo. Nadam se da ete
vas dvojica svakako doi na presluavanje telemetrijskih podataka."
Dekob ju je razumeo. Kao komandant baze Hermes, ona snosi odgovornost za sve danas donete
odluke. A od onih koji su prisutni na Merkuru, a imaju izvestan ugled, Larok je bio neprijateljski
raspoloen, dr Martini jedva da trpi itav projekat, a Bubakub predstavlja zagonetku. Ako Zemlja
treba da uje mnoge izvetaje o onom to se upravo deava, u njenom interesu je da ima i ponekog
prijatelja.
"Naravno", zazvidao je Fejgin. "Obojica emo biti poastvovani da pomognemo vaem osoblju."
DeSilva je ponovo pogledala Kulu i tiho ga upitala da li mu je dobro. Posle kratke pauze,
vanzemaljac je podigao glavu i polako klimnuo. Cvokotanje je prestalo, ali oi su mu jo bile tupe, sa
blistavim takama koje su svetlucale po ivicama. Izgledao je iscrpljen i jadan.
DeSilva je otila da pomogne u pripremi telemetrijskih podataka. Ubrzo potom u salu je vano
upao Pil Bubakub, sa glatkim krznom nakostreenim oko kratkog, debelog vrata. Kada je progovorio,
usta su mu se pokretala u brzim trzajima, a Vodor koji je imao na grudima ponavljao je rei u
ljudskom dometu sluha.
"uo sam vesti. Vano je da svi pri-sus-tvuju pregle-du tele-met-ri-je, pa u vas is-pra-titi
donde."
Bubakub je priao da pogleda iza Dekoba. Ugledao je Kulu kako odsutno sedi na tankoj

sklopivoj stolici.
"Kula!" pozvao je. Pring je podigao pogled, oklevao za trenutak, a onda nainio pokret koji
Dekob nije razumeo. Izgledalo je da pokazuje preklinjanje i odbijanje.
Bubakub je planuo. Ispustio je niz visokih tonova u brzom nizu. Kula se brzo i nesigurno podigao
na noge. Bubakub je smesta svima okrenuo lea i kratkim, snanim koracima poao niz hodnik...
Iza njega, Dekob i Fejgin ili su sa Kulom. Odnekud sa vrha Fejginove 'glave' dopirala je udna
muzika.

12. GRAVITACIJA
Prostorija za telemetriju bila je mala - zbog automatizacije. Bilo je dovoljno svega dvanaest
konzola u dva niza ispod velikog posmatrakog ekrana. Iza ograde, na uzdigntoj platformi, pozvani
gosti posmatrali su kako tehniari paljivo proveravaju snimljene podatke.
Povremeno bi se neko, mukarac ili ena, nagnuo nared i zakiljio u neku pojedinost na ekranu, u
uzaludnoj nadi da e videti dokaz kako Sunev brod jo postoji tamo negde.
Helen deSilva stajala je kraj dve konzole najblie platformi. Odatle se snimak Defrijevih
poslednjih poruka emitovao na velikom ekranu.
Pojavio se niz rei - predstavljale su dodire prstiju po tastaturi, etrdeset miliona kilometara
odatle, pre nekoliko asova.
VONJA JE MIRNA I AUTOMATSKA... MORAM DA POJAAM VREMENSKI FAKTOR NA
DESET ZBOG TURBULENCIJA... UPRAVO SAM RUAO ZA DVADESET SEKUNDI HA HA...
Dekob se nasmeio. Mogao je da zamisli malog impanzu kako uiva u vremenskoj razlici.
PROAO SAM TAU NULA ZAREZ JEDAN... LINIJE POLJA SPAJAJU SE MALO NAPRED...
INSTRUMENTI KAU DA JE PREDA MNOM KRDO, BA KAO TO JE HELENA REKLA...
OKO STOTINU... PRIBLIAVAM SE...
Utom se, iznenada, kroz zvunike zauo Defrijev grubi, majmunski glas.
"ekaj samo dok ispriam ovo drutvu na drvetu! Prvi usamljenik na Suncu! Neka Tarzan pukne
od muke!" Jedan tehniar je poeo da se smeje, pa prekinuo. Zavrio je neim nalik na jecaj.
Dekob se trgao. "Znai li to da je bio tamo dole potpuno sam?"
"Mislila sam da zna!" DeSilva je izgledala iznenaeno. "Poniranja su sada ve prilino
automatizovana. Samo kompjuter moe da podesi polja sile dovoljno brzo kako bi spreio
turbulencije da pretvore putnike u dem. Def... je imao dva: jedan na palubi, kao i vezu preko lasera
sa velikom mainom ovde, na Merkuru. ta bi ovek tamo i radio, osim da ponegde neto podesi?"
"Ali zato uopte rizikovati?"
"To je zamisao dr Keplera", odgovorila je, kao da se brani. "eleo je da vidi da li samo ljudsko
psi zraenje izaziva Duhove da pobegnu ili sa ponu sa pretnjama."
"Nismo stigli do tog dela predavanja."
Sklonila je pramen plave kose sa lica.
"Da... pa, u prvim susretima sa magnetivorima nismo uopte videli pastire. A kada smo ih
primetili, gledali smo izdaleka kako bismo odredili njihov odnos sa drugim biima.
Kada smo konano prili, pastiri su isprva samo beali. A onda se njihovo ponaanje iznenada
korenito izmenilo. Veina bi ih beala, a jedan ili dva bi se izvili nad brodom, van ravni palube sa
instrumentima, i poeli da se sputaju na nas!"
Dekob je odmahnuo glavom. "Bojim se da ne razumem..."
DeSilva je pogledala najbliu konzolu, ali tamo nije bilo promene. Jedini izvetaji sa Defovog
broda bili su nizovi brojki - rutinski izvetaji o uslovima na Suncu.
"Pa, Dekobe, brod je, zapravo, ravna paluba unutar gotovo savrenog ogledala. Motori za
gravitaciju, generatori polja sile i laser za hlaenje nalaze se u manjoj kugli, koja se nalazi nasred
palube. Instrumenti za snimanje poreani su du ivice palube 'odozdo', a ljudi zauzimaju 'gornju'
stranu, kako bi i jedni i drugi nesmetano osmatrali sve prema emu se ivica okrene. Ali nismo
raunali da e neto namerno izbegavati nae kamere!"
"Ako bi Duh iziao van dometa instrumenata pojavivi se iznad broda, to niste lepo okrenuli

brod? Imate potpunu kontrolu gravitacije."

"Pokuali smo. Oni su naprosto nestajali! Ili, jo gore, ostajali su odozgo ma koliko da smo se
brzo okretali. Jednostavno bi lebdeli! U tim prilikama posada je videla najuasnije ljudske oblike!"
Sobu je iznenada ponovo ispunio Defrijev hrapavi glas.
"Hej! Eno itave gomile ovarskih pasa koji guraju toroide na sve strane! Idem da ih pomazim!
Lepe kuce!"
Helen je slegnula ramenima.
"Def je uvek bio skeptian. Nikada nije video oblike-na-tavanici i uvek je pastire zvao 'ovarski
psi', jer u njihovom ponaanju nije video nita to bi ukazivalo na inteligenciju."
Dekob se tuno nasmeio. Superimpanze su uvek bili oholi pred pseom rasom i to je
predstavljalo vedriju stranu njihove opsesije tipa 'hou i ja'. Time su verovatno umanjivali
osetljivost zbog posebnog odnosa ljudi i pasa, to ih je verovatno inilo ljubomornim. Mnoge
impanze drale su pse u kui.
"Kako je nazvao magnetivore - toroidi?"
"Da, imaju oblik velikih krofni. Video bi to da sastanak nije... prekinut." Tuno je odmahnula
glavom i oborila pogled.
Dekob se promekoljio. "Siguran sam da niko ne bi mogao da sprei..." zaustio je. Smesta je
shvatio da zvui glupo. DeSilva je klimnula glavom i vratila se za konzolu; zaposlila se, ili se
pretvarala da se zaposlila, prouavanjem tehnikih podataka.
Bubakub je leao niice na jastuku sleva, blizu ograde. Imao je u rukama plej-bek knjigu i itao je,
potpuno zadubljen, tuinske simbole koji su bleskali po malom ekranu odozgo nadole. Podigao je
glavu i oslunuo kada se zauo Defrijev glas, a potom se zagonetno zagledao u Pjera Laroka.
Larokove oi su blistale dok je snimao 'istorijski trenutak'. Povremeno bi tihim, uzbuenim glasom
govorio u mikrofon pozajmljene steno-kamere.
"Tri minuta", napeto je rekla deSilva.
Tokom itavog minuta nije se deavalo nita. A tada su se na ekranu ponovo pojavila krupna
slova.
VELIKI MOMCI ODMAH SU KRENULI KA MENI! BAREM DVOJICA. UPRAVO SAM SE
PREBACIO NA ZUMIRANJE... HEJ! OVDE POINJE NJ-NJ-NJIHANJE! VREMENSKA
KOMPRESIJA OTKAZUJE!
"Moram da prekinem posao!" zauo se iznenada dubok, kretav glas. "Ubrzavam... novo njihanje!
Polja padaju!... Itiji! Oni su..."
Potom se zauo vrlo kratak nalet smetnji, a onda tiina praenja glasnim itanjem kada je tehniar
za konzolom maksimalno pojaao zvuk. Zatim, nita.
Za trenutak su svi utali. Potom je jedan od tehniara ustao sa svog mesta.
"Potvrena implozija", rekao je.
DeSilva je klimnula glavom. "Hvala. Molim vas da pripremite izvod podataka za prenos na
Zemlju."
udno, ali Dekobovo najjae oseanje bio je ogroman ponos. Kao lan osoblja Centra za
Uzdizanje, primetio je da je Defri u poslednjim trenucima ivota zanemario svoju tastaturu. Umesto
da se povue pred strahom, nainio je ponosan, teak gest. Def Zemljanin glasno je progovorio.
Dekob je eleo da to nekome kae. Fejgin e ga svakako razumeti. Poao je ka Kantenu, ali Pjer
Larok ga je zaustavio otrim siktanjem pre no to je stigao tamo.
"Budale!" Novinar ih je sve gledao sa izrazom neverice.

"A ja sam najvea budala od svih! Od svih vas, ja sam morao da vidim koliko je opasno poslati
impanzu samog na Sunce!"
U sobi je zavladala tiina. Svi su gledali Laroka sa ogromnim iznenaenjem, a on je sve jae
mahao rukama.
"Zar ne vidite? Zar ste svi slepi? Ako su Solarijanci nai prethodnici, a malo je sumnje u to, znai
da su oito uloili veliki trud da nas milenijumima izbegavaju. Pa ipak, neko daleko oseanje prema
nama zadralo ih je da nas ne unite - do sada!
Pokuali su da vas upozore i oteraju vae brodove na nain koji se ne moe zanemariti, ali vi ste
uporno nastavili da idete za njima. Kako onda da reaguju tako mona bia, kada im dosauje rasa
tienika onih koje su sami napustili? ta ste oekivali da e uiniti kada ih napadne jedab
majmun...!"
Nekoliko lanova posade ljutito je ustalo. DeSilva je morala da podigne glas kako bi ih umirila.
Pogledala je Laroka sa izrazom gvozdene kontrole na licu.
"Ser, ako biste bili ljubazni da pismeno izloite vau zanimljivu pretpostavku, osoblje e vrlo
rado razgovarati o njoj kasnije."
"Ali..."
"To bi zasad bilo dovoljno! Kasnije emo imati puno vremena za razgovore!"
"Ne, uopte nemamo vremena."
Svi su se okrenuli. Na ulazu u galeriju stajala je dr Martini. "Mislim da je najbolje da se o tome
odmah razgovara", rekla je.
"Je li dr Kepler dobro?" upitao je Dekob.
Klimnula je glavom. "Upravo dolazim od njegove postelje. Uspela sam da ga iupam iz oka;
sada spava. Ali pre no to je zaspao, vrlo urno je govorio o novom poniranju, odmah."
"Odmah? Zato? Zar nije bolje da saekamo dok ne budemo sigurno znali ta se desilo
Defrijevom brodu?"
"Znamo ta se desilo Defrijevom brodu!" otro je odgovorila dr Martini. "ula sam ta je
gospodin Larok rekao kad sam ulazila i nisam nimalo zadovoljna nainom na koji ste primili njegovu
zamisao! Svi ste tako uobraeni i sigurni u sebe da ne sluate nekog ko ima novi uvid!"
"Znai, vi zaista verujete da su Duhovi nai nekadanji pokrovitelji?" DeSilvin glas bio je pun
neverice.
"Moda jesu, a moda nisu. Ali ostatak njegovog objanjenja ima smisla! Na kraju krajeva, da li
su Solarijanci ikada pre ovoga uinili ita drugo do nekoliko pretnji? A sada iznenada postaju
nasilni. Zato? Moda zaista zato to ne oseaju nikakve ograde prema ubistvu pripadnika tako mlade
rase kao to je Defova?"
Tuno je odmahnula glavom.
"Znate, samo je pitanje vremena kada e ljudska bia poeti da shvataju koliko toga tek treba da
usvojimo! injenica je da su sve druge kiseonike rase deo statusnog sistema... hijerarhije zasnovane
na starosti, snazi i nasleu. Mnogi od vas misle da to nije lepo. Ali tako stvari stoje! I ako neemo da
proemo kao vanevropske rase devetnaestog veka, moramo nauiti kako da se ponaamo prema
starijim, monijim vrstama!"
Dekob se namrtio.
"Hoete da kaete - ako su impanzu ubili, a ljudima prete ili ih teraju, onda..."
"Onda moda Solarijanci ne ele da se petljaju sa decom i kunim ljubimcima..." Jedan tehniar je
udario pesnicom po konzoli. DeSilva ga je uutkala besnim pogledom. "... ali moda e biti voljni da
razgovaraju sa delegacijom pripadnika starijih, iskusnijih rasa. Na kraju krajeva, kako emo znati ako

ne pokuamo?"
"Kula je bio sa nama na veini poniranja", promrmljao je tehniar. "A on je obueni ambasador!"
"Uz duno potovanje prema Pringu Kuli", dr Martini se lako naklonila visokom vanzemaljcu, "on
je pripadnik vrlo mlade rase. Mlade gotovo kao naa. Oito je da Solarijanci misle da ni on nije
vredan njihove panje.
Ne, ja predlaem da iskoristimo nepredvieno prisustvo, ovde na Merkuru, dvojice pripadnika
drevnih i cenjenih rasa. Valjalo bi da ponizno zamolimo Pila Bubakuba i Kantena Fejgina da nam se
pridrue, dole u Suncu, u poslednjem pokuaju da ostvarimo kontakt!"
Bubakub je polako ustao. Mirno se osvrnuo, svestan da e Fejgin ekati dok on progovori prvi.
"Ako ljudska bia kau da sam im potre-ban na Suncu, onda uprkos oitim opasnos-tima primi-tivnih
Sunevih brodova odluu-jem da prihvatim."
Zadovoljno se vratio na svoj jastuk.
Fejgin je zaukao i uo se uzdah. "I ja u rado poi. Zapravo, sve bih uinio za makar najnie
mesto na tom brodu. Ne mogu da zamislim od kakve pomoi bih mogao da budem. Ali rado u poi."
"E, pa, ja se protivim, do avola!" prasnula je deSilva. "Odbijam da prihvatim politike
posledice to to proistii iz slanja Pila Bubakuba i Kantena Fejgina dole, naroito posle nesree! Vi,
dr Martini, govorite o dobrim odnosima sa monim tuinskim rasama, ali moete li da zamislite ta bi
se desilo kada bi oni poginuli tamo dole u Zemljanskom brodu?"
"Kojeta", uzvratila je dr Martini. "Ako je iko u stanju da uredi da ne budemo okrivljeni, to su ovi
razumnjaci. Uostalom, Galaksija je opasno mesto. Sigurna sam da mogu da ostave nekakvu potvrdu
da idu dobrovoljno."
"U mom sluaju takvi dokumenti su ve snimljeni", rekao je Fejgin.
I Bubakub je potvrdio svoju ogromnu elju da rizikuje ivot u primitivnom brodu, prihvatajui na
sebe svu odgovornost. Pil se brzo okrenuo kada je Larok poeo da mu zahvaljuje. ak se i dr Martini
pridruila optoj molbi novinaru da bude ljubazan i zavee.
DeSilva je pogledala Dekoba. On je slegnuo ramenima.
"Pa, imamo vremena. Daemo posadi priliku da pregleda podatke sa Defovog poniranja, a dr
Kepleru vremena da se oporavi. U meuvremenu emo preneti ovu zamisao Zemlji, moda e ona
imati neki predlog."
Dr Martini je uzdahnula. "Volela bih da je to tako jednostavno, ali vi niste dovoljno razmislili.
Pazite, ako treba da sklopimo mir sa Solarijancima, zar ne bi trebalo da se vratimo do iste grupe koju
je uvredila Defova poseta?"
"Pa, nisam sigurna da je to neophodno, ali zvui u redu."
"A kako nameravate da naete istu grupu, tamo u Sunevoj atmosferi?"
"Pretpostavljam da emo se vratiti u isto aktivno podruje gde stado pase... Oh, sad razumem."
"Sigurno", nasmeila se dr Martini. "Tamo dole nema stalne 'solografije' po kojoj bi se pravile
mape. Aktivna podruja i same Suneve pege izblede za nekoliko nedelja! Sunce nema povrinu,
nego samo razne slojeve i gustine gasova. ak i polutar rotira bre od drugih geografskih irina!
Kako ete nai istu grupu ako ne poete sad odmah, pre no to se teta koju je nanela Defova poseta
rairi po itavoj zvezdi?"
Dekob je pogledao deSilvu, zbunjen. "Misli li da je ona u pravu, Helen?"
Prevrnula je oima. "Ko zna? Moda. O tome treba razmisliti. Znam samo da neemo uiniti ba
nita dok se dr Kepler ne oporavi dovoljno da ga ujemo."
Dr Martini se namrtila. "Ve sam vam rekla! Dvejn se sloio da nova ekspedicija smesta poe!"
"A ja hou da to ujem od njega lino!" besno je odgovorila deSilva.

"E, pa, ovde sam, Helen."

Dvejn Kepler je stajao na vratima, oslonjen o kvaku. Kraj njega, drei ga pod ruku, glavni lekar
dr Lerd ljutito je preko sobe gledao dr Martini.
"Dvejne! Zato si ustao? Zar hoe da dobije srani napad?" Dr Martini je pola ka njemu, besna
i zabrinuta, ali Kepler ju je jednim pokretom zaustavio.
"Dobro mi je, Mili. Samo sam razredio onaj lek to si mi ga dala. U manjoj dozi zbilja je koristan,
pa znam da si mislila najbolje. Samo to mi ne pomae ako me onako obori!"
Kepler se slabo nasmejao. "Uostalom, drago mi je to nisam bio suvie u komi, pa sam uo tvoj
nadahnuti govor. Glavnina se lepo ula iza vrata."
Dr Martini je pocrvenela.
Dekob je osetio olakanje to Kepler nije pomenuo njegovu ulogu. Po sletanju, poto je pronaao
laboratoriju, izgledalo mu je ista teta da ne analizira uzorke koje je ukrao, jo na 'Bredberiju', iz
Keplerove apoteke.
Na sreu, niko ga nije pitao otkuda mu uzorci. Iako je ef laboratorije smatrao da su neke doze
prejake, svi lekovi sem jednog bili su uobiajeni u sluajevima blagih manijanih stanja.
Nepoznati lek ostao je negde u Dekobovom umu; jo jedna tajna koju treba reiti. Kakav to fiziki
problem ima dr Kepler kad su mu potrebne velike doze monog antikoagulansa? I glavni lekar, dr
Lerd, bio je zbunjen. Zato li mu je dr Martini prepisala 'varfarin'?
"Jeste li sigurni da vam je dovoljno dobro da ostanete ovde?" upitala je deSilva. Pomagala je
lekaru da odvede Keplera do stolice.
"Dobro mi je", odgovorio je ovaj. "Osim toga, ima stvari koje ne mogu da ekaju.
Pre svega, uopte nisam siguran u Milinu teoriju da e Duhovi doekati Pila Bubakuba i Kantena
Fejgina sa vie ljubaznosti no to su ukazali nama ostalima. Znam da neopozivo neu da preuzmem
odgovornost za njihovo poniranje! Jer ako budu ubijeni tamo dole, to nee biti od ruke Solarijanaca...
nego e to izazvati ljudska bia! Treba odmah preduzeti novo poniranje... bez naih potovanih
prijatelja vanzemaljaca, naravno... ali treba odmah poi u isto podruje, kao to je Mili predloila."
DeSilva je saoseajno odmahnula glavom. "Ni najmanje se ne slaem, ser! Defa su ubili Duhovi,
ili je neto polo naopako sa brodom. A ja mislim da je ovo drugo posredi, ma koliko ne elela da to
priznam... Treba sve da proverimo pre no to..."
"Oh, u pogledu broda nema nikakve sumnje", prekinuo ju je Kepler. "Duhovi nikoga nisu ubili."
"ta to govorite?" povikao je Larok. "Zar ste slepi? Kako moete da poriete oite injenice!?"
"Dvejne", blago je rekla dr Martini, "ti si sada suvie umoran za razmiljanje o ovom."
Kepler ju je odbio kratkim pokretom ruke.
"Izvinite, dr Kepler", oglasio se Dekob. "Pomenuli ste neto o opasnosti koja potie od ljudskih
bia? Komandant deSilva verovatno smatra da ste mislili kako je Defovu smrt izazvala greka u
pripremanju broda. Da li govorite o neem drugom?"
"Samo jedno hou da znam", polako je rekao Kepler. "Da li je telemetrija pokazala da je Defov
brod uniten usled poputanja zatitnih polja sile?"
Istupio je tehniar za konzolom koji se malopre raspravljao. "Ovaj... da, ser. Kako ste znali?"
"Nisam znao", nasmeio se Kepler. "Ali uspeo sam da pogodim, im sam pomislio na sabotau."
"ta?!" povikali su gotovo uglas dr Martini, deSilva i Larok.
A Dekob je iznenada shvatio. "Mislite, tokom obilaska...?" Okrenuo se da pogleda Laroka. Dr
Martini je pratila njegov pogled i glasno dahnula.
Larok je ustuknuo kao da ga je udario. "Vi ste poludeli!" uzviknuo je. "A i vi!" Upro je drhtavim

prstom u Keplera. "Kako sam mogao da sabotiram maine kad mi je itavo vreme na tom uasnom
mestu bilo zlo?"
"Smirite se, Larok", odvratio je Dekob. "Ja nisam nita rekao i siguran sam da dr Kepler samo
pretpostavlja." Upitno je pogledao Keplera.
Kepler je odmahnuo glavom. "Na alost, sasvim sam ozbiljan. Larok je proveo itav sat tik kraj
Defovog gravitacionog generatora, a nikoga nije bilo u blizini. Proverili smo generator traei
oteenja kakva bi mogao da izazove neko ko petlja oko njega golim rukama i nismo nita nali. Tek
kasnije sam se setio da proverim kameru gospodina Laroka.
A kad sam to uinio, ustanovio sam da je jedan od njenih dodataka pravi mali sonini
oamuiva!" Izvukao je malo kameru iz depa na tunici. "Evo ime je isporuen Judin poljubac!"
Larok je pocrveneo. "Oamuiva je standardno sredstvo samoodbrane za novinare. ak sam
zaboravio da ga imam. I njime nikako ne bih uspeo da otetim onako veliku napravu!
A sve to nema nikakve veze! Ovaj zemaljsko-ovinistiki, arhi-religiozni ludak, koji je umalo
unitio izglede da se sa svojim pokroviteljima prijateljski susretnemo, usuuje se da me optui za
zloin za koji nisam imao nikakvih pobuda! On je ubio sirotog majmuna, a sada eli da prebaci
krivicu na nekog drugog!"
"Umuknite, Larok", mirno je rekla deSilva. Potom je pogledala Keplera.
"Jeste li svesni ta govorite, ser? Graanin ne bi poinio ubistvo samo zato to mu se neko ne
dopada. Samo Uslovna linost mogla bi da ubije bez ozbiljnog povoda. Moete li da smislite i povod
koji bi gosodina Laroka mogao da navede na tako drastian korak?"
Kepler je slegnuo ramenima. "Ne znam." Pogledao je Laroka. "Graanin koji smatra da ima
razloga za ubistvo ipak kasnije osea kajanje. Gospodin Larok ne izgleda kao da se kaje, pa je ili
nevin, ili je sjajan glumac... ili je ipak Uslovnjak!"
"Svemira mu!" povikala je dr Martini. "To je nemogue, Dvejne. I ti to zna. Svaka svemirska luka
puna je U-prijemnika. A i na svakom brodu nalaze se detektori! Sada bi morao da se izvini
gospodinu Laroku!"
Kepler se iscerio.
"Da se izvinim? Po onome to znam, Larok je u najmanju ruku lagao da osea 'vrtoglavicu' u
gravitacionoj petlji. Poslao sam masergram na Zemlju. eleo sam njegov novinarski dosije. Njegova
redakcija mi je vrlo rado odgovorila.
Ispalo je da je gospodin Larok obueni kosmonaut! Otiao je iz slube iz 'medicinskih razloga' izraz koji se esto koristi kada neiji rezultati na U-testu dostiu nivo Uslovnjaka, pa mora da ostavi
osetljivi posao!
To moda nita ne dokazuje, ali ipak znai da Larok ima suvie iskustva sa svemirskim brodovima
da bi ga 'na smrt prepala' Defrijeva gravitaciona petlja. alim jedino to to nisam shvatio na vreme
da upozorim Defa."
Larok se bunio, dr Martini je raspravjala, ali Dekob je video da se raspoloenje u sobi okree
protiv njih. DeSilva je posmatrala Laroka tako ledenim, maijim pogledom da se Dekob pomalo
uplaio.
"ekajte malo", podigao je ruku. "Zato ne bismo proverili ima li ovde na Meruru Uslovnjaka bez
odailjaa? Predlaem da poaljemo na Zemlju, radi provere, otiske naih mrenjaa. Ako gospodin
Larok nije na spisku Uslovnjaka, dr Kepleru e ostati da dokae da i graanin moe smisliti razlog za
ubistvo."
"Pa dobro, hajde, tako vam Kukulkana, hajde da to smesta uradimo!" rekao je Larok. "Ali samo

pod uslovom da ne budem jedini!" Kepler je prvi put izgubio sigurnost.

Keplera radi, deSilva je naredila da se itava baza prebaci na Merkurovu gravitaciju. Kontrolni
centar je odgovorio da e biti potrebno oko pet minuta za promenu. Prila je interkomu i objavila
opti test identiteta za posadu i goste, a potom je pola da nadgleda pripreme.
Soba za telemetriju poela je da se prazni, svi su ili ka liftovima. Larok je ostao blizu Keplera i
dr Martini, kao da pokazuje koliko je spreman da obori optube protiv sebe, brade podignute u izrazu
velikomuenitva.
Njih troje, plus Dekob i dvoje lanova osade, ekali su lift kada se desila promena gravitacije.
Delovalo je ironino, jer im se uinilo da pod iznenada poinje da pada.
Svi su bili naviknuti na promene gravitacije - mnogi delovi baze Hermes nisu imali zemaljsku
teu. Ali tamo se obino prolazilo kroz gravitaciona vrata, nimalo prijatnija od ovoga, ali poznatija.
Dekob je progutao knedlu, a jedan lan posade se malo zateturao.
Larok je iznenada, divljim pokretom, skoio ka kameri koju je drao Kepler. Tehniar koji je
pokuao da ga sprei dobio je pesnicu u lice, a Larok se akrobatski izvio i poeo da bei niz hodnik,
nosei osvojenu kameru. Dekob i drugi tehniar nagonski su poli u poteru.
Dekob je ugledao blesak i osetio nagli bol u ramenu. Neto u njegovom umu je progovorilo dok
se saginjao da izbegne naredni udar oamuivaa. "Dobro", reklo je to neto, "ovo je moj posao.
Sada preuzimam kontrolu."
Stajao je u hodniku, ekajui. Bilo je uzbudljivo, ali sad se pretvorilo u pakao. Prolaz se za
trenutak zamraio. Dahnuo je i pruio ruku ka najbliem zidu dok mu se vid razbistrivao.
Bio je sam u hodniku, sa bolom u ramenu i ostacima dubokog, gotovo vetakog oseanja
zadovoljstva koje je iezavalo kao san. Paljivo se osvrnuo i uzdahnuo.
"Znai, preuzeo si kontrolu, mislei da moe bez mene, je li?" gunao je. Rame ga je peckalo kao
da se upravo budi.
Nije imao pojma kako se druga strana njegovog uma oslobodila, niti zato je pokuala da ovlada
situacijom bez pomoi glavne linosti. Ali mora da je upala u nevolju, poto se sada povukla.
Na tu pomisao odgovorilo je oseanje gaenja. Gospodin Hajd bio je osetljiv zbog svojih
ogranienja, ali ipak je kapitulirao.
Je li to sve? Vratilo mu se puno seanje na proteklih deset minuta. Nasmejao se. Njegova
amoralna linost nala se pred nepremostivom preprekom.
Pjer Larok se nalazio u sobi na kraju tog hodnika. U optoj zbrci, poto je oteo kameru sa
oamuivaem, samo je Dekob uspeo da mu ostane na tragu i sebino je to zadrao za sebe.
Igrao se sa Larokom kao maka sa miem, putajui ga da misli kako je izbegao poteri. Jednom je
ak pogreno uputio par lanova posade koji su mu preblizu prili.
Sada je Larok oblaio svemirsko odelo, u spremitu za alat, dvadeset metara od vazdune ustave.
Bio je tamo pet minuta i sigurno e mu za oblaenje biti potrebno jo deset. To je bila nepremostiva
prepreka. Gospodin Hajd nije umeo da eka. Predstavljao je samo zbir nagona, a ne linost, dok je
strpljenje pripadalo Dekobu. Tako je i planirao.
Prezrivo je mrknuo, ali ne bez bola. Jo ne tako davno, ti nagoni bili su deo njega. Mogao je da
razume koliki bol doivljava mala vetaka linost zbog ekanja - jer ona je elela trenutno
ostvarenje svega.
Prolazili su minuti. Nemo je gledao vrata. ak i pri punoj svesti, poeo je da osea nestrpljenje.
Bio mu je potreban ozbiljan napor volje da dri ruku podalje od kvake.
Kvaka je poela da se pomera. Dekob je zakoraio unazad, oputenih ruku.

Vrata su se otvorila i pojavila se staklena kugla lema svemirskog odela. Larok je pogledao levo,
pa desno. Kada je ugledao Dekoba, naglo je udahnuo vazduh. irom je otvorio vrata i jurnuo, drei
u ruci motku od nekog plastinog materijala.
Dekob je podigao ruku. "Stani, Larok! Hou da razgovaramo. Ionako ne moe pobei."
"Neu da te povredim, Demva. Bei!" Larokov glas delovao je nervozno ak i kroz zvunik na
grudima. Pretei je povio plastinu motku.
Dekob je odmahnuo glavom. "alim. Upravo sam zaglavio vazdunu ustavu. Videe da je put do
druge vrlo teak ako si u skafanderu."
Larok je zgrio lice. "Zato? Nita nisam uinio! Naroito ne tebi!"
"To emo tek videti. U meuvremenu, hajde da razgovaramo. Nemamo mnogo vremena."
"Razgovarau!" vrisnuo je Larok. "Razgovarau ovim!" Jurnuo je maui motkom.
Dekob je zauzeo odbrambeni poloaj i pokuao da podigne obe ruke kako bi uhvatio Laroka za
doruje. Ali zaboravio je na utrnulo levo rame. Leva ruka je ostala na pola puta do predvienog
poloaja. Desnica se postavila da blokira udarac, ali je umesto toga savila motku. Oajniki se bacio
napred, uvlaei glavu u ramena dok je motka projurila nekoliko centimetara iznad njega.
Barem je kotrljanje bilo savreno. Umanjena gravitacija pomogla mu je da se bez napora doeka u
uanj. Ali sada mu je i desna ruka utrnula, jar je automatski iskljuio bol zbog gadne modrice.
Onako obuen, Larok se kretao mnogo lake no to je Dekob oekivao. ta je ono Kepler rekao, da
je Larok bio astronaut? Nema vremena. Opet napada.
ipka se sputala zlokobno, pravo prema njegovom temenu. Larok ju je drao kendo zahvatom,
obema rukama; bilo bi lako blokirati udarac, samo da je Dekob imao ruke. Zato se sagnuo ispod
udarca i zabio glavu Laroku u eludac. Nastavio je da ga gura sve dok obojica nisu naletela na zid
hodnika. Laroku se otelo jedno 'Uuf!' i ispustio je motku.
Dekob ju je odgurnuo nogom i odskoio.
"Prestani, Larok!" Borio se za dah. "Hou samo da razgovaramo... Niko nema dokaza da te optui
za bilo ta; zato bei? Ionako nema kuda da ode!"
Larok je tuno odmahnuo glavom. "ao mi je, Demva." Sada je potpuno izgubio vetaki naglasak.
Napao je pruenih ruku.
Dekob je skakutao unazad dok nije doao na pravu daljinu, polako brojei. Kad je stigao do pet,
naglo je zamirio. Dekob Demva je za trenutak bio ceo. Jo korak nazad. Zamislio je putanju od vrha
svoje cipele do brade protivnika. Cipela je pola tom lunom putanjom, pokretom koji kao da je
trajao minutima. Udar je izgledao lak kao pero.
Larok se podigao u vazduh. Jo potpun, Dekob Demva je gledao kako ovek u svemirskom odelu
usporeno leti unazad. Saoseao je s njim. Kao da se on naao leei u vazduhu, a potom padao,
osramoen i povreen, sve dok mu se pod nije zabio u ranac na leima.
A onda se trans zavrio i ve je skidao Laroku lem... povlaei ga i pomaui mu da sedne
oslonjen o zid. Larok je tiho plakao.
Dekob je primetio paketi koji je Larok privezao za pojas. Presekao je vezu i poeo da ga
odmtava, gurajui Larokove ruke ustranu.
"Tako." Dekob je nabrao usne. "Nisi pokuao da me oamuti, jer ti je kamera bila suvie
dragocena. Pitam se samo zato. Moda u saznati ako pustim snimak.
Hajde, Larok." Ustao je i povukao i oveuljka na noge. "Idemo da naemo mainu za
reprodukciju. Osim, naravno, ako ima neto da kae?"
Larok je odmahnuo glavom. Pokorno je poao, a Dekob ga je drao za ruku.
U glavnom hodniku, ba kad je Dekob hteo da skrene u foto-laboratoriju, naili su na grupu koju

je predvodio Kepler. ak i pri smanjenoj gravitaciji, naunik je morao da se oslanja o bolniara.

"Aha! Uhvatili ste ga! Sjajno! To dokazuje sve to sam rekao! Beao je od pravedne kazne! On je
ubica!"
"To emo tek da vidimo", uzvratio je Dekob. "Njegova pustolovina dokazuje jedino to da se
uplaio. ak i graanin moe postati nasilan ako se uspanii. Voleo bih da saznam kuda je to mislio
da ode. Napolju se nalazi samo spreni kamen! Moda bi trebalo da poaljete ljude da malo
proeljaju podruje oko baze, za svaki sluaj."
Kepler se nasmejao.
"Mislim da nije iao nikuda. Uslovnjaci nikada ne znaju kuda idu. Deluju po osnovnim nagonima.
Naprosto je eleo da izae iz zatvorenog prostora, kao progonjena ivotinja."
Larokovo lice ostalo je prazno, ali Dekob je oseao da mu se ruka napinje na pominjanje
potrage, a oputa se kada je Kepler odbacio predlog.
"Znai, odustajete od zamisli o odraslom ubici", rekao je Dekob Kepleru kada su krenuli ka
liftovima. Kepler je polako koraao.
"Na osnovu ega? Siroti Def ne bi ni mrava zgazio! Pristojan, bogobojaljivi impanza! Osim
toga, u itavom sistemu nijedan graanin nije izvrio ubistvo itavih deset godina! To je uobiajeno
otprilike koliko i zlatni meteori!"
Dekob je prilino sumnjao u to. Statistike su vie govorile o policijskim metodama nego o iem
drugom. Ali outao je.
Kad su stigli do liftova, Kepler je neto rekao u interfon na zidu. Skoro istog asa pojavilo se jo
nekoliko ljudi koji su preuzeli Laroka.
"E, da, jeste li nali kameru?" upitao je Kepler.
Dekob je na trenutak postao dvolian. Pomislio je da prikrije kameru i da se kasnije pretvara da
ju je tek naao.
"Ma camera a votre oncle!" proderao se Larok. Oslobodio je jednu ruku i posegnuo ka
Dekobovom zadnjem depu. Posada ga je povukla nazad. Jedan od njih je priao i ispruio ruku.
Dekob je oklevajui predao kameru.
"ta je to rekao?" upitao je Kepler. "Kakav je to jezik?"
Dekob je slegnuo ramenima. Stigao je lift i iz njega je izilo jo sveta, ukljuujui dr Martini i
deSilvu.
"Samo psovka", rekao je. "Mislim da mu se ne sviaju vai preci."
Kepler se glasno nasmejao.

13. POD SUNCEM

Dekobu je komunikaciona kupola izgledala kao mehur zalepljen u smolu. Svuda oko polukugle od
stakla i polja sile povrina Merkura davala je taman, nesiguran odjsjaj. Teni izgled Suneve
svetlosti pojaavao je oseanje da se nalazi unutar kristalne kugle uhvaene u blato, nesposobne da
pobegne u isti svemir.
Stenje u neposrednoj blizini izgledao je neobino. Pod ogromnom temperaturom i neprestanim
zasipanjem estica solarnog vetra stvarali su se udni minerali. Pogled je sam od sebe bivao zbunjen
neobinim prahom i kristalnim oblicima. A bilo je i barica. Naprosto se ustruavao da razmilja o
tome.
A neto blizu obzorja plenilo je panju.
Sunce. Bilo je vrlo nejasno, ublaeno monim ekranima. Ali belouta kugla izgledala je kao zlatni
medaljon na dohvat ruke, kao neugasivi novi. Tamne Suneve pege skupljale su se u oblake koji su
se kretali ka severoistoku i jugoistoku, dalje od polutara. Povrina je imala nekakvu strukturu na koju
pogled nije mogao da se usmeri.
Gledanje pravo u Sunce izazivalo je u Dekobu neobinu ravnodunost. Zatamnjena, ali ne crvena,
njegova svetlost je zapljuskivala ljude u kupoli kao blistanje puno energije. Trake svetlosti kao da su
mu milovale elo.
Kao da je, poput nekog drevnog gutera koji eli vie toplote, izloio svaki deo svoje linosti
gospodaru Svemira i, pod tim vatrama, osetio pokreuu silu, potrebu da ide.
Iskusio je neprijatnu sigurnost. Neto je u toj pei ivelo. Neto uasno staro i uasno daleko.
Ljudi i maine pod kupolom stajali su na zbijenoj ploi gvozdenog silikata. Dekob je okrenuo
glavu kako bi pogledao ogromni stub koji se izdizao na sredini odaje, probijajui vrh polja sile, pod
vrelo svetlo Merkura.
Na vrhu stuba nalazili su se laser i maser preko kojih je baza Hermes odravala vezu sa Zemljom,
a mrea sinhronih satelita, u orbiti na 15 miliona kilometara iznad povrine, sluila je za praenje
sunevih brodova u vrtlogu Sunca.
Maserski zrak upravo je bio zaposlen. Ka kompjuterima kod kue, jedan za drugim, brzinom
svetlosti jurili su otisci mrenjaa. Bilo je zanimljivo zamiljati kako tim zrakom i sam putuje na
Zemlju, ka plavom nebu i vodi.
ita mrenjae bio je mala naprava, prikljuena za lasersku optiku kompjuterskog sistema koji je
projektovan prema podacima dobijenim iz Biblioteke. ita je zapravo bio veliki okular na koji je
trebalo pritisnuti obraz i elo. Optika mrea inila je sve ostalo.
Iako su Itiji bili izuzeti od potrage za Uslovnjacima (jer nema naina da spadaju u njih, a svakako
ne postoje ni ifre za nekoliko hiljada Galaktinaca trenutno prisutnih u Sunevom sistemu), Kula je
insistirao da se podvrgne tome. Kao Defrijev prijatelj, izjavio je da ima pravo da uestvuje, makar
simbolino, u istrazi o smrti impanze-naunika.
Kuli je bilo teko da postavi ogromne oi na pravo mesto. Dugo je ostao nepokretan. Konano, na
muziki signal, vanzemaljac se udaljio od maine.
Tehniar je podesio visinu okulara za Helen deSilvu.
Potom je doao red na Dekoba. ekao je da podese okular, a potom pritisnuo nos, obraz i elo o
drae i otvorio oi.
Unutra je blesnula plava taka. Nita drugo. Podsetila ga je na neto, ali nije uspeo da se usmeri
na to. Kao da se okretala i iskrila dok ju je gledao, izbegavajui analizu, kao sjaj neije due.
Muziki znak rekao mu je da je gotovo. Sklonio se da naini mesta, a priao je Kepler, oslanjajui

se o ruku Mildred Martini. Dok je prolazio kraj Dekoba, naunik se nasmeio.

Eto na ta mi je liilo! - pomislio je Dekob. Taka je liila na sjaj u ljudskom oku.
Pa dobro, slae se. Kompjuteri danas gotovo da razmiljaju. Za neke se pretpostavlja da imaju ak
i smisla za humor. Zato ne bi imali i to? Daj kompjuteru oi koje mogu sa sijaju i ruke da se
podboi. Neka bacaju znaajne poglede ili ljutito gledaju kao da mogu nekoga ubiti pogledom. Zato
ne bi i maine poele da lie na onoga od koga ue?
Larok je priao itau. Izgledao je samouvereno. Kada je zavrio, mirno i utke je sedeo pod
pogledom Helen deSilve i nekoliko lanova posade.
Komandant baze naruila je osveenja dok su se svi koji su u vezi sa 'Poniraem u Sunce'
smenjivali kraj itaa. Mnogi tehniari su gunali to moraju da prekinu posao. Dekob je morao da
prizna, dok je gledao procesiju, da je posao stvarno ogroman. Nije ni pomislio da e Helen eleti da
proveri svakoga.
DeSilva je pruila delimino objanjenje dok su se peli liftom. Poto je smestila Keplera i Laroka
u odvojene liftove, pola je zajedno sa Dekobom.
"Jedna stvar me zbunjuje", rekao je on.
"Samo jedna?" mrano se nasmeila.
"Pa, jedna naroito. Ako dr Kepler optuuje Laroka da je sabotirao Defov brod, zato se protivi
da Bubakub i Fejgin pou na poniranje, bez obzira na nalaze istrage? Ako je Larok kriv, to znai da
e sledee poniranje biti potpuno bezbedno ukoliko je on uklonjen."
DeSilva ga je za trenutak zamiljeno gledala.
"ini mi se da si ti jedini u bazi u koga mogu da imam potpuno poverenje, Dekobe. Zato u ti rei
ta mislim.
Dr Kepler nikada nije eleo pomo Itija u ovom projektu. Razumee kad ti kaem da je to vrlo
poverljivo, ali bojim se da je ravnotea izmeu ljudskosti i ksenofilije, koju imaju svi kosmonauti, u
njegovom sluaju poremeena. Zbog svoje prolosti, veoma se protivi denikenskoj filozofiji i
pretpostavjam da se to pretvorilo u delimino nepoverenje u vanzemaljce. Osim toga, Biblioteka je
mnoge njegove kolege ostavila bez posla. Za oveka koji toliko voli istraivanje, to mora da je vrlo
teko.
Ne tvrdim da je on Koa ili neto sino! Sasvim lepo se slae sa Fejginom i uspeva da prikrije
oseanja prema drigim Itijima. Ali mogao bi rei da e posle jednog opasnog oveka na Merkuru da
se pojavi jo njih, pa e bezbednost naih gostiju upotrebiti kao izgovor da ih dri podalje od
brodova."
"Ali Kula je bio na gotovo svakom poniranju."
DeSilva je slegnula ramenima.
"Kula se ne rauna. On je tienik.
Znam samo jedno: morau da idem preko Keplerovih lea ako se to dokae. Svi u ovoj bazi proi
e proveru identiteta, a Bubakub i Fejgin idu na sledee poniranje, makar morala da ih prisilim! Neu
dozvoliti ni najmanje govorkanje da se na ljudsku posadu ne moe osloniti!"
Klimnula je glavom, vrsto stegnutih vilica. Dekob je u prvo vreme mislio da je preterano
mrana. Iako je mogao da je razume, bilo je teta ogrubeti tako ljupko lice. Istovremeno se pitao da li
je Helen potpuno iskrena kada govori o svojim pobudama.
ovek koji je ekao kraj masera otkinuo je papir sa porukom i dodao ga deSilvi. Nastupila je
napeta tiina dok su je svi gledali kako ita. Potom je mrano dala znak nekolicini krnih momaka

koji su stajali kraj nje.

"Smestite gospodina Laroka pod nadzor. On e se vratiti prvim sledeim brodom."
"Na osnovu ega?" povikao je Larok. "Ne moete to uiniti, vi, vi, neandertalko jedna! Postarau
se da mi platite za tu uvredu!"
DeSilva ga je pogledala s visine, kao da je nekakva buba. "Za sada je razlog nezakonito
uklanjanje Uslovnjakog predajnika. Druge optube se mogu dodadti i kasnije."
"Lai, lai!" zakretao je Larok i skoio. Jedan tehniar ga je zgrabio za ruku i povukao ga,
zaguenog od gneva, prema liftovma.
DeSilva nije gledala njega, nego Dekoba. "Gospodine Demva, drugi brod e biti spreman za tri
sata. Idem da javim ostalima.
Spavaemo na putu. Jo jednom hvala to ste sredili stvari tamo dole."
Pokrenula se pre no toje stigao da odgovori, tiho izdajui nareenja posadi koja se razletela na
sve strane. Zaposlenou je savladavala bes zbog novosti. Uslovnjak u svemiru!
Dekob ju je neko vreme gledao, a kupola se polako praznila. Smrt, potera, a sada zloin. Pa ta,
pomislio je, jedini dosad dokazani zloin jeste onaj koji bih i ja verovatno izvrio da sam postao
Uslovnjak... ali ipak je prilino verovatno da je Larok izazvao i smrt.
Ma koliko da mu se novinar nije dopadao, nikada nije mislio da je sposoban za hladnokrvno
ubistvo, uprkos onih gadnih zamaha plastinom motkom.
Duboko u sebi, Dekob je oseao da njegova druga linost zlobno trlja ruke, nemoralno
oduevljena zbog tajanstvenih zaokreta u sluaju 'Ponira u Sunce' i nestrpljiva da se oslobodi.
Nema teorije.
Dr Martini mu je prila kod lifta. Izgledala je okirana.
"Dekobe... vi, vi ne mislite da je Pjer mogao ubiti onog smenog maliu, je li? Hou da kaem, on
voli impanze!"
"ao mi je, ali dokazi ukazuju na to. Zakoni o Uslovnjatvu ne dopadaju se ni meni kao ni vama,
ali ljudi kojima je odreen taj status jesu lako skloni nasilju, a uklanjanje predajnika jeste
protivzakonito.
No, ne brinite, siguran sam da e na Zemlji biti paljivi. Laroka e svakako poteno sasluati."
"Ali... on je ve nepravedno optuen!" prasnula je. "On nije Uslovnjak, a nije ni ubica! Mogu da
dokaem to!"
"Sjajno! Imate li dokaze kod sebe?"
Iznenada se namrtio. "Ali u poruci sa Zemlje je pisalo da on jeste Uslovnjak!"
Ugrizla se za usnu i odvratila pogled. "Poruka je falsifikovana."
Dekob je osetio saaljenje. Inae nadmona i samouverena ena-psiholog sada je u oku mucala i
hvatala se za nategnute zamisli. Delovalo je poniavajue i poeleo je da se nalazi negde drugde.
"Imate li dokaz da je maserska poruka lana? Mogu li da ga vidim?"
Dr Martini ga je pogledala. Iznenada je delovala veoma nesigurna, kao da se pita treba li da
govori dalje.
"Pa... posada. Jeste li vi videli tu poruku? Ta ena... samo ju je proitala. Ona i ostali mrze
Pjera..."
Glas joj je polako utihnuo, kao da zna koliko je argument slab. Na kraju krajeva, pomislio je
Dekob, zar deSilva nije uistinu mogla da proita lanu poruku sa trake, znajui zasigurno da niko
nee traiti da je i vidi? Ili, zar bi dopustila da je Larok tui za celokupnu zaradu steenu tokom
sedamdeset godina, samo iz puke zlobe?

A moda je dr Martini htela da kae neto drugo?

"Najbolje je da poete u svoju sobu i odmorite se", neno je rekao. "I ne brinite za gospodina
Laroka. Na Zemlji e sudu trebati vie dokaza nego to ih ima sada da bi ga optuili za ubistvo."
Pustila ga je da je uvede u lift. Dekob se jo jednom osvrnuo. DeSilva je bila zadubljena u
posao, a Keplera su ve odveli dole. Kula je alosno stajao kraj Fejgina. Obojica su nadvisivali sve
ostale u odaji, pod ogromnim, utim, Sunevim diskom.
Dok su se vrata zatvarala, upitao se je li to dobar nain da se pone putovanje.

Peti deo
ivot je produetak fizikog sveta. Bioloki sistemi imaju jedinstvene osobine, ali ipak se moraju
pokoravati ogranienjima koja im nameu fizike i hemijske osobine okoline i samih organizama...
evoluciona reenja biolokih problema su... pod uticajem fiziko-hemijske okoline.
Robert E. Riklefs, Ekologija, Chiron Press

14. NAJDUBLJI OKEAN

Zvao se projekat 'Ikar', etvrti svemirski program tog imena i prvi kome je ime pristajalo. Davno
pre no to su roeni Dekobovi roditelji - pre Preokreta i Zaveta, pre Lige moi satelita, ak i pre
punog procvata stare Birokratije - stara dobra NASA reila je da bi bilo zanimljivo ubaciti potrone
sonde u Sunce i videti ta se deava.
Utvrdili su da sonde vrlo udno reaguju kada se priblie. Svaka je izgorela.
U vreme amerikog 'Indijanskog leta' nita nije bilo nemogue. Amerikanci su stvarali gradove u
svemiru - trajnija sonda sigurno nije predstavljala preveliki izazov!
Nainjeni su oklopi, od materijala koji su u stanju da izdre nezamislivi pritisak i ija je povrina
odbijala gotovo sve. Magnetska polja vodila su rasutu, ali uasno vrelu plazmu korone i hromosfere
oko oklopa i dalje od njega. Moni komunikacioni laseri probijali su Sunevu atmosferu dvostranim
nizovima nareenja i podataka.
Robotski brodovi i dalje su goreli. Ma koliko bili dobri ogledala i izolatori, ma koliko
superprovodnici brzo rasporeivali toplotu, zakoni termodinamike uvek su preovlaivali. Toplota e
prei sa mesta vie temperature na mesto gde je temperatura nia, pre ili kasnije.
Solarni fiziari moda bi nastavili da razoarano spaljuju sondu za sondom, dobijajui rastrzani
deli informacija od svake, da se nije pojavila Tina Merhant sa drugaijim pristupom.
"Zato ih ne hladite?" upitala je. "Imate svu potrebnu snagu. Moete pokrenuti rashladni ureaj
koji e potiskivati toplotu sa jednog kraja sonde na drugi."
Kolege su joj odgovorile da, uz superprovodnike, uravnoteenje temperature uopte ne predstavlja
problem.
"Ko je govorio o preraspodeli?" odgovorila je lepotica Kembrida. "Treba da uzmete sav viak
toplote iz dela broda gde se nalaze instrumenti i da je ispumpate u drugi deo, gde instrumenata nema."
"Pa e se taj deo zapaliti!" rekao joj je jedan kolega.
"Da, ali moemo da napravimo lanac 'toplotnih otpada'," javio se drugi inenjer, tek malo bistriji.
"I moemo da ih odbacujemo, jedan po jedan..."
"Ne, ne, niste me sasvim razumeli." Trostruka dobitnica Nobelove nagrade prila je tabli i
nacrtala krug, pa u njemu jo jedan.
"Eto!" pokazala je unutranji krug. "Ubacite svoju toplotu ovamo sve dok, vrlo brzo, ne postane
topliji od plazme van broda. A potom, pre no to nanese neku tetu, izbacite toplotu u hromosferu."
"Lepo", rekao je uveni fiziar, "a kako to da izvedemo?"
Tina Merhant se nasmeila kao da vidi kako joj upravo pruaju nagradu za astronautiku. "Sad ste
me zaista zaudili!" rekla je. "Imate na brodu komunikacioni laser sa temperaturom od vie miliona
stepeni! Iskoristite ga!"
Dolazi doba Solarne batisfere. Delom lebdei, a delom balansirajui na potisku sopstvenog lasera
za hlaenje, sonde su izdravale danima i nedeljama, osmatrajui fina variranja Sunca koja su na
Zemlji izazivala promene vremena.
Ta era zavrila se Kontaktom, ali uskoro je roen novi tip Sunevog broda.
Dekob je razmiljao o Tini Merhant. Pitao se da li bi ta velika ena bila ponosna, ili samo
iznenaena, kada bi se nala na palubi Sunevog broda, mirno krstarei kroz najgore oluje neukrotive
zvezde. Moda bi rekla "Pa, naravno!" Ali kako je mogla znati da e se tuinska nauka stopiti sa
njenom kako bi omoguila oveku da se vozi kroz te oluje?
Dekobu lino ta meavina nije ulivala poverenje.
Znao je, naravno, da je istim brodom nainjeno dvadesetak uspenih poniranja. Nije bilo razloga

da pomisli kako e ba ovo putovanje biti opasno.

Osim to je drugi brod, umanjena kopija ovog, tajanstveno stradao pre samo tri dana.
Defov brod verovatno se pretvorio u lebdei oblak rastvorenog metala i jonizovanih gasova,
rasut preko miliona kubnih kilometara u nekom Sunevom vrtlogu. Dekob je pokuao da zamisli
kako su oluje hromosfere izgledale impanzi-nauniku kada ih je ugledao u poslednjem trenutku
ivota, bez zatite polja vreme-prostora.
Sklopio je oi i paljivo ih protrljao. Predugo je gledao u Sunce bez treptanja.
Iz njegove take gledanja, sa fotelje na palubi, video je gotovo itavu Sunevu poluloptu.
Polovina neba bila je prekrivena paperjastim, sporim kuglama u mekim prelivima crvene, crne i bele
boje. Pod vodonikovim svetlom sve je imalo purpurni preliv; nejasni, fini luk duge, ocrtan spram
svemira na ivici zvezde; tamne, izuvijane trake strujanja; tamne Suneve pege sa svojim preteim
dubinama i neprirodnim tokovima.
Suneva topografija bila je gotovo beskonano promenljiva. Od blesaka prebrzih za oko do
sporih, velianstvenih promena, sve to je video bilo je u pokretu.
Iako su se glavne crte sporo menjale iz sata u sat, Dekob je sada mogao da razabere bezbrojne
manje pokrete. Najbre je bilo pulsiranje ume visokih, tankih 'iljaka' po ivicama velikih pega.
Strujanja su se merila sekundama. Svaki iljak, znao je, pokrivao je hijade kvadratnih kilometara.
Dekob je provodio mnogo vremena kraj teleskopa na donjoj strani Sunevog broda, posmatraui
blistave iljke pregrejane plazme kako ikljaju iz fotosfere kao kratkotrajni vodoskoci, oslobaajui
od Suneve gravitacije ogromne talase zvuka i materije koji su se pretvarali u koronu i sunev vetar.
Unutar ograde koju su stvarali iljci, ogromne zrnaste povrine pulsirale su sloenim ritmom, dok
je toplota ispod njih zavravala putovanje dugo milion godina i beala pretvorena u svetlo.
Pege su se, zauzvrat, skupljale. Njihove oscilacije bile su osnova za gotovo savrenu kuglu Sunca
- zvuk zvezdanog zvona.
Iznad svega toga, nalik na debelo more koje se valja nad okeanskim dnom, lebdela je hromosfera.
Analogija je moda preterana, ali uskovitlana podruja nad iljcima mogla su se zamisliti kao
koralni grebeni, a nizovi mirnih, paperjastih traka, koje su pratile linije magnetnog polja - kao
stanita algi koje se neno njiu zbog plime. Bez obzira na to to je svaki ruiasti luk bio nekoliko
puta vei od Zemlje!
Dekob je ponovo otrgao pogled od kljuale kugle. Postau potpuno beskoristan ako nastavim da
ovako piljim, pomislio je. Pitam se kako se ostali odupiru posmatranju.
Sa svog leaja video je itav osmatraki deo palube, osim malog dela sa druge strane kupole u
sreditu.
Na boku kupole pojavio se otvor i palubom se prosula svetlost. Ukazao se obris mukarca, praen
visokom enom. Dekob nije morao da eka da mu se oi priviknu. I bez toga je prepoznao obrise
komandanta deSilve.
Helen mu se nasmeila dok je prilazila da sedne kraj njegovog leaja.
"Dobro jutro, gospodine Demva. Nadam se da ste noas lepo spavali. Ovo e biti naporan dan."
Dekob se nasmejao. "U jednom dahu si upotrebila tri izraza koji podrazumevaju da ovde postoji i
neto to se zove no. Uopte nije potrebno da odrava taj privid, kao to je ono svitanje tamo."
Pokazao je glavom ka strani na kojoj je Sunce zapremalo pola neba.
"Rotacija broda kojom se dobija osam sati tame daje zemaljskim dembelima priliku da
odspavaju", rekla je.
"Nisi morala da brine", odgovorio je Dekob. "Ja mogu da zaspim u svako doba. To mi je
najdragoceniji dar."

Helen se jo ire nasmeila. "Nimalo nepraktino. Ali, poto si ve to pomenuo, tradicija je da

helionauti okreu brod pre konanog sputanja i da to zovu no."
"Ve imate tradicije? Posle samo dve godine?"
"Oh, ta tradicija je mnogo starija! Potie iz vremena kada niko nije mogao ni da zamisli drugi
nain za posetu Suncu, osim..." zastala je.
Dekob je glasno zastenjao.
"Osim da idu nou, kada nije tako vrue!"
"Shvatio si!"
"Dedukcija, dragi moj Votsone."
Sada je na nju bio red da zastenje. "Zapravo smo stvarali oseanje tradicije meu onima koji su
silazili na Sunce. Osnovali smo klub Plamenojedaca. Bie primljen u njega im se vratimo na
Merkur. Na alost, ne mogu da ti kaem od ega se prijem sastoji... ali nadam se da ume da pliva!"
"Ne vidim gde bih se sakrio, komandante. Biu ponosan da postanem Plamenojedac."
"Sjajno! I nemoj zaboraviti: i dalje mi duguje priu o tome kako si spasao Vanila Iglu. Nisam ti
ni rekla koliko mi je bilo drago da vidim matoru nakazu kada se 'Kalipso' vratio i elim da mi o njoj
pria ovek koji ju je spasao."
Dekob je zurio kroz nju. Za trenutak mu se uinilo da uje zvidanje vetra i neiji glas.. glas kako
dovikuje nerazumljive rei dok neko pada... Stresao se.
"Oh, uvau je za tebe. Suvie je lina da bi se priala na nekom skupu prialica. U spasavanju
Igala uestvovao je jo neko, neko o kome bi moda volela da slua."
Na licu Helen deSilva pojavio se naroit izraz, nekako pun sauea, to je pokazivalo da je ve
znala ta mu se tano desilo u Ekvadoru i da e ga pustiti da pria kada se sam bude reio na to.
"Jedva ekam. I konano sam smislila priu za tebe. O 'pticama-pevaicama' na Omnivarijumu.
Izgleda da je planeta toliko tiha da su naseljenici morali da budu veoma paljivi, poto ptice poinju
da oponaaju svaki zvuk koji uju. To je imalo zanimljiv uticaj na nain voenja ljubavi kod
doseljenika, naroito meu enama, zavisno od toga jesu li elele da razglase 'sposobnosti' svog
partnera na starinski nain ili da ostanu diskretne!
Ali sada moram nazad na dunost, a neu da ti unapred odam itavu priu. Javiu ti kada stignemo
do prve oluje."
Dekob je ustao zajedno sa njom i gledao je kako odlazi ka komandnom poloaju. Putovanje kroz
Sunevu hromosferu verovatno je udnovata prilika da se neko divi nainu hodanja jedne ene, ali
sve dok mu je bila pred oima Dekob nije imao nameru da odvrati pogled. Divio se gipkosti udova
koju stiu pripadnice meuzvezdanih ekipa.
Prokletstvo, ona to verovatno namerno radi. Tamo gde to nije smetalo njenom poslu, Helen
deSilva oito se iz hobija bavila libidom.
Ipak, bilo je neeg udnog u njenom ponaanju prema njemu. Kao da mu je verovala vie no to bi
se zapravo moglo, na osnovu ono malo pomoi to je pruio na Merkuru i nekoliko prijateljskih
razgovora. Verovatno joj je neto potrebno. Ako jeste, onda je vrlo dobro znao i ta.
S druge strane, moda su ljudi bili mnogo prirodnije bliski u vreme kada je ona napustila Zemlju,
dugim skokom na 'Kalipsu'. Neko ko je odrastao u koloniji O'Nil, u vreme zatvorenosti izazvane
politikom situacijom, sigurno je mnogo spremniji da veruje nagonima nego dete individualistike
Konfederacije.
Pitao se ta joj je Fejgin napriao o njemu.
Dekob je priao centralnoj kupoli, u iji je spoljanji zid bilo ugraeno neto nalik na kutiju.

Kada je iziao, bio je mnogo budniji. Na drugoj strani kupole, kraj maina za hranu, naao je dr
Martini sa dvoje dvononih vanzemaljaca. Pozdravila je Dekoba osmehom, a Kuline oi blesnule su
od prijateljstva. ak je i Bubakub progunao pozdrav kroz Vodor.
Pritisnuo je dugmad za sok od pomorande i omlet.
"Zna, Dekobe, jue si prerano otiao na spavanje. Pil Bubakub nam je priao neverovatne stvari
poto si se povukao. Bile su fantastine, zaista!"
Dekob se lako naklonio Bubakubu.
"Izvinjavam se, Pil Bubakube. Bio sam veoma umoran, inae bih bio oduevljen da sluam o
velikim Galaktincima, naroito o slavnim Pilama. Siguran sam da su prie bile neiscrpne."
Osetio je kako se dr Martini ukoila, ali Bubakub je pokazao zadovoljstvo liui krzno. Dekob je
znao koliko je opasno uvrediti malog vanzemaljca, ali do sada je shvatio da Ambasador jednostavno
ne moe da shvati da ga neko proglaava za uobraenog. Dekob nije mogao da odoli bezopasnoj
ali.
Dr Martini je zahtevala da Dekob doe i jede sa njima, na leajima koji su ve uspravljeni u
odgovarajui poloaj. U blizini je dorukovala polovina deSilvine etvorolane posade.
"Je li neko video Fejgina?" upitao je Dekob.
Dr Martini je odmahnula glavom. "Ne. Izgleda da je ve punih dvanaest sati na donjoj strani. Ne
znam zato nam se nije pridruio."
Nije liilo na Fejgina da bude tako povuen. Kada je Dekob siao u donju poluloptu da gleda
kroz teleskop i tamo zatekao Kantena, Fejgin je jedva promrsio neto. Sada je deSilva naredila da na
donju stranu palube pristup ima samo Kanten.
Ako se Fejgin ne javi do ruka, traiu objanjenje, pomislio je Dekob.
Bubakub i dr Martini su razgovarali. Kula bi povremeno rekao re-dve, uvek uz duboko
potovanje. Pring kao da je nesprestano drao likvibocu izmeu ogromnih usana. Polako je pio,
neumorno troei sadraj nekoliko boca dok je Dekob dorukovao.
Bubakub se zadubio u pripovetku o svojim precima, lanovima klana Soro, koji su, nekih milion
godina ranije, uestvovali u jednom od retkih miroljubivih dodira iroko rasprostranjenih kiseonikih
i tajanstvenih vodonikih kultura, koje koegzistiraju u Galaksiji.
Eonima nije bilo gotovo nikakvog razumevanja izmeu kiseonika i vodonika. Kad god bi se
meusovno zakaili, umirala je bar jedna planeta. Nekada i vie. Sreom, nisu imali gotovo nita
zajedniko, pa su sukobi bili retki.
Pria je bila duga i sloena, ali Dekob je priznao sebi da je Bubakub sjajan pripoveda. Umeo je
da bude duhovit i armantan, sve dok je ostajao u sreditu panje.
Dekob je dopustio da mu mata odluta dok je Pil slikovito opisivao stvari koje je samo aica
ljudi ikada makar naslutila: beskrajnu neobinost i lepotu zvezda i raznlikost stvari koje postoje na
mnotvu planeta. Poeo je da zavidi Heleni deSilva.
Bubakub je duboko potovao znaaj Biblioteke. Ona je predstavljala orue znanja i tradicije koje
objedinjuje sve one to diu kiseonik. Pruala je stalnost, i vie od toga, jer bez Biblioteke ne bi bilo
mostova izmeu vrsta. Ratovi se ne bi vodili uz ogranienja, nego do istrebljenja. Planete bi bile
unitene prekomernom upotrebom.
Biblioteka i sa njom povezani Instituti pomagali su da se sprei genocid izmeu njenih lanova.
Bubakubova pria dostigla je vrhunac i tada je dopustio svojoj zanesenoj publici trenutak tiine.
Potom je dobroudno upitao Dekoba bi li ih poastvovao nekom svojom priom.
Dekob je bio iznenaen. Po ljudskim merilima moda je i vodio zanimljiv ivot, ali sigurno ne
znaajan! A o kome istorijskom dogaaju da pria? Oito je bilo postavljeno pravilo da se pria o

linim iskustvima ili doivljajima svojih predaka, pokrovitelja i tienika.

Dok se znojio na stolici, Dekob je pomislio da pria o nekoj istorijskoj linosti: o Marku Polu ili
Marku Tvenu. Ali to verovatno ne bi zanimalo dr Martini.
Mogao je i o ulozi svog dede Alvareza u Preokretu. Ali ta pria bila je prilino puna politike i
Bubakub bi pomislio da je pouka pomalo podrivaka. Najbolja pria koju je imao stajala je u vezi sa
Vanila Iglom, ali bila je suvie lina, suvie puna bolnih seanja da bi je sada priao. Osim toga,
obeao ju je Heleni deSilva.
teta to nije bilo Laroka. Neumorni oveuljak verovatno bi bio u stanju da pria sve dok vatra
pod njima ne zgasne.
Iznenada mu je pala na pamet pomalo bezbonika misao. Setio se jedne istorijske linosti koja
mu je bila direktan predak, a ija bi pria bila svima zanimljiva. Osim toga, mogla se tumaiti na dva
naina. Upitao se koliko otvoren sme da bude, a da ga sluaoci ne uhvate.
"Pa, kad smo ve kod toga", polako je poeo, "voleo bih da priam o jednoj linosti iz istorije
Zemlje. Zanimljiva je zato to je uestvovala u kontaktu izmeu svoje 'primitivne' kulture i
tehnologije i druge koja je mogla da je nadvlada u gotovo svakom pogledu. Prirodno, osnova vam je
svima poznata. Od Kontakta naovamo, istoriari se samo time i bave.
Sudbina amerikih Indijanaca jedna je od glavnih moralistikih tema ove ere. Stari filmovi iz
dvadesetog stolea, koji veliaju 'plemenitog crvenog oveka', danas se prikazuju iskljuivo kao
komedije. Kao to nas je Mili podsetila jo na Merkuru, a to znaju i svi kod kue, crveni ovek
uglavnom je najvie zakazao u pokuajima da se prilagodi dolasku Evropljana. Njegov ogromni
ponos spreavao ga je da prouava moi belog oveka, sve dok nije bilo prekasno... upravo suprotno
uspenom 'usvajanju' koje je Japan postigao krajem devetnaestog veka - primer na koji grupa
'Prilagodi se i preivi' ukazuje svima koji i danas ele da je sluaju."
Uspeo je. Ljudi su ga nemo gledali. Kuline oi su blistale. ak je i Bubakub, obino nepaljiv,
drao pogled uperen u Dekoba. Dr Martini se, dodue, trgla kada je pomenuo Prilagodljivce.
Podatak za pamenje.
Da je Larok ovde, ne bi mario za moju priu, pomislio je Dekob. Ali Larokova oseanja ne bi
bila nita u poreenju sa reakcijom klana Alvarezovih, kada bi nekim sluajem uli o emu
pripovedam!
"Naravno, neuspeh Amerindijanaca u prilagoavanju nije u potpunosti njihova krivica", nastavio
je. "Mnogi naunici misle da su kulture sa zapadne polulopte bile u periodinom opadanju koje se, na
nesreu, poklopilo sa dolaskom Evropljana. I zaista, sirote Maje upravo su okonale graanski rat
tokom koga su se svi povukli na selo i ostavili gradove, zajedno sa prinevima i svetenicima, da
polako trunu. Kada je Kolumbo stigao, hramovi su bili uglavnom naputeni. Naravno, stanovnitvo se
udvostruilo, a trgovina i bogatstvo uetvorostruili su se u odnosu na 'zlatno doba Maja', ali to nisu
merila kulture."
Pazi se, mome. Nemoj preterati sa ironijom.
Dekob je primetio da se jedan lan posade, momak po imenu Dubrovski, odvojio od ostalih.
Samo je Dekob video sarkastian osmeh na njegovom licu. Svi ostali su, izgleda, sluali sa
zanimanjem i bez sumnjiavosti, mada je za Kulu i Bubakuba teko biti siguran.
"E, taj moj predak bio je Amerindijanac. Zvao se Se-kvo-ji i pripadao je plemenu iroki.
U to vreme, iroki su uglavnom iveli na podruju Dordije. Poto je to bila Istona obala
Amerike, imali su jo manje vremena od ostalih Amerindijanaca da se pripreme za susret sa belim
ovekom. Ipak, pokuali su, na svoj nain. Njihov pokuaj nije bio ni blizu veliine i potpunosti
onoga to su uinili Japanci, ali pokuali su.

Lako su preuzeli tehnologiju svojih novih suseda. Kolibe u kojima su iveli brzo su zamenili
brvnarama, a gvozdeni alati i kovnice postali su deo ivota irokija. Rano su saznali za barut, kao i
za evropske metode obrade zemlje. Iako se to mnogima nije svialo, pleme je u jednom trenutku ak
prelo i na robovlasnitvo.
To je bilo poto su poraeni u dva rata. Nainili su pogreku i podrali Francuze 1765, a potom su
prili Kruni tokom Prve amerike revolucije. No, ipak su u prvoj polovini devetnaestog veka imali
svoju, mada skromnu republiku, delom i zato to je nekoliko mladih irokija prihvatilo dovoljno
znanja belog oveka pa su postali advokati. Zajedno sa severnim roacima Irokezima, prilino dobro
su odigrali igru pregovora.
Za neko vreme.
Tu dolazi moj predak. Se-kvo-ji je zakljuio da mu se ne dopada nijedna od mogunosti
ponuenih njegovom narodu - ostati plemeniti divljak i biti zbrisan, ili potpuno prihvatiti naseljeniki
nain ivota i nestati kao narod. On je shvatao znaaj pisane rei, ali je znao da e Indijanci zauvek
ostati podreeni ako budu morali da ue engleski radi pismenosti."
Dekob se pitao moe li iko od slualaca da shvati vezu, poredei situaciju irokija sa sadanjom
sudbinom oveanstva u pogledu Biblioteke.
Sudei po licu dr Martini, barem jedna osoba bila je iznenaena to uje tako dugu istorijsku priu
od inae utljivog Dekoba Demve. Naravno, ona nije imala pojma, niti je mogla imati, o dugim
lekcijama iz istorije i govornitva, koje su posle kole morala da otrpe sva deca klana Alvarez. Iako
je okrenuo lea politici, kao porodina crna ovca, ipak je zadrao neke vetine.
"Pa, Se-kvo-ji je reio problem na svoje veliko zadovoljstvo, izmislivi pisani oblik iroki
jezika. Bio je to herkulovski zadatak, obavljen po cenu mnogih muenja i izgnanstava, jer mnogi
njegovi saplemenici odupirali su se njegovim naporima. Ali kada je zavrio, itav svet knjievnosti i
tehnologije stajao im je na raspolaganju - ne samo intelektualcima koji su godinama uili engleski,
nego i svim irokijima prosene inteligencije.
Uskoro su ak i asimilacionisti prihvatili rad ovog genija. Njegova pobeda bila je prekretnica za
sva kasnija pokolenja irokija. Pripadnici ovog naroda, jedini Amerindijanci iji je nacionalni junak
intelektualac, a ne ratnik, reili su da budu selektivni.
I to je bila velika greka. Da su pustili da ih lokalni misionari pretvore u kobajagi naseljenike,
mogli su, verovatno, da se stope sa sitnim zemljovlasnicima, pa bi ih na kraju Evropljani smatrali za
malo nii tip belog oveka.
Umesto toga, pomislili su da mogu da postanu moderni Indijanci, da zadre osnovne elemente
svoje stare kulture... oito su pokuali nemogue.
Ipak, neki naunici i dalje misle da je bilo izgleda na uspeh. Stvari su dobro ile sve dok grupa
belaca nije pronala zlato na zemlji irokija. To je prilino uzbunilo naseljenike. Uspeli su da
peticijom vladi Dordije izdejstvuju da se zemlja proglasi slobodnom za zauzimanje.
Tada su iroki uinili neto udno, neto to se ponovilo tek posle vie od sto godina. Indijansko
pleme tuilo je sudu vladu Dordije zbog otimanja zemlje! Imali su pomo nekih belaca koji su
saoseali s njima i uspeli su da sluaj dospe do Vrhovnog suda Sjedinjenih Drava.
Sud je odredio da je zauzimanje bilo bespravno. iroki su mogli da zadre svoju zemlju.
Ali tu ih je unitilo nepotpuno prilagoavanje, poto nisu ni pokuali da se uklope u osnovnu
strukturu naseljenikog drutva. iroki nisu imali politike moi da podre ispravnost svog cilja.
Verovali su visokim i asnim zakonima nove nacije i mudro su ih koristili, ali nisu shvatili da je
javno mnjenje sila ravna zakonu.
Za veinu svojih belih suseda oni su bili samo jo jedno indijansko pleme. Kada je Endi Dekson

rekao sudu da ide do avola i poslao vojsku da izbaci irokije bez obzira na sve, nisu imali kome da
se obrate.
Tako je iroki narod morao da spakuje oskudnu imovinu i da poe traginom Stazom Suza ka
novoj 'indijanskoj teritoriji' na zapadu, koju niko od njih nije ranije video.
Pria o Stazi Suza jeste ep o ljudskoj hrabrosti i istrajnosti. Patnje irokija na tom dugom putu
bile su duboke i strane. Iz nje je proisteklo vie dirljivih knjiga, ali i tradicija snage i zatvorenosti
koja je od tada ula u duh njihovog naroda i traje i do danas.
To izgnanstvo nije bila poslednja nevolja za irokije.
Kada je u Sjedinjenim Dravama izbio Graanski rat, pridruili su mu se i iroki. Brat je pucao
na brata kada su se Indijanski Dobrovoljci Konfederacije sukobili sa Unijinim Indijanskim
Brigadama. Borili su se predano kao i trupe belaca - obino sa vie discipline, a zauzvrat su im
domovi uniteni.
Kasnije je bilo nevolja sa razbojnikim bandama, bolestima i novim otimanjima zemlje. Zbog
stoicizma koji su pritom pokazivali, prozvali su ih 'Amerindijanski Jevreji'. Neka plemena nestala su
u oajanju i apatiji pred licem zloina koji se ine protiv njih, ali iroki su zadrali tradiciju
oslanjanja na svoje snage.
Se-kvo-ji im je ostao u seanju. Moda zbog simbolike ponosa irokija, njegovo ime dato je
izvesnoj vrsti drveta, koje raste u maglovitim umama Kalifornije. To je najvie drvo na svetu.
Ali time se udaljavamo od nerazumnosti irokija. Jer iako im je ponos omoguio da preive
pritiske devetnaestog i zaborav dvadesetog veka, spreio ih je da uestvuju u Indijanskoj Utesi
dvadeset prvog stolea. Odbili su 'kulturnu odtetu' koju im je amerika vlada ponudila tik pred
poetak Birokratije; ostacima indijanskih nacija pripala su itava bogatstva, kako bi se rasteretila
savest prosvetljene, obrazovane javnosti u vremenu koje danas, ironino, nazivamo amerikim
'Indijanskim letom'.
Odbili su da osnuju Kulturne centre u kojima bi se izvodili drevni plesovi i obredi. Ostali
Amerindijanci oivljavali su prekolumbovske vetine 'da odre kontakt sa svojim nasleem', a iroki
su pitali zato da se bave staretinarstvom kad mogu da zasnuju svoju verziju amerike kulture
dvadeset prvog veka.
Zajedno sa Mohavcima i grupicama iz drugih plemena, trampili su svoju 'utehu' i polovinu
plemenske imovine za udeo u Ligi moi satelita. Ponos njihove mladosti nabujao je i slio se u pomo
izgradnji gradova u svemiru, kao to su njihovi dedovi pomagali izgradnju velikih gradova Amerike.
iroki su odustali od bogatstva kako bi imali deli neba.
I ponovo su strano platili zbog svog ponosa. Kada je Birokratija poela opti pritisak, Liga se
pobunila. Blistavi mladi umovi, blago svoje nacije, umirali su na hiljade, rame uz rame sa
pobratimima, potomcima Endija Deksona i potomcima robova Endija Deksona. Gradovi koje je
Liga stvorila bili su desetkovani. Preivelima je dozvoljeno da ostanu u svemiru samo zato to je
neko morao pokazati podanicima Birokratije kako da preive u tim uslovima.
I iroki na Zemlji su propatili. Mnogo ih je uestvovalo u Ustavnoj Pobuni. Jedini su od svih
indijanskih naroda bili kanjeni od pobednika kao celina, zajedno sa VijetAmcima i Minesotancima.
Druga Staza Suza bila je strana koliko i prva. No, ovog puta imali su i drutvo.
Naravno, prvo bezobzirno pokolenjaevoa Birokratije je prolo i nastupila je era pravih
birokrata. Njima je bilo vie stalo do proizvodnje nego do osvete. Liga je ponovo stvorena, pod
nadzorom, i u kolonijama O'Nil razvila se nova, bogata kultura, pod uticajem preivelih potomaka
prvobitnih graditelja.
iroki se na Zemlji jo sastaju, dugo poto su se mnoga plemena utopila u kosmopolitsku kulturu

ili u malobrojnost. I dalje nisu nauili lekciju. ujem da sada planiraju zajedniki projekat sa
VijetAmcima i APU-Izraelcima - teraformiranje Venere. Besmisleno, naravno.
Ali sve to nije bitno. Da su se moj predak Se-kvo-ji i njegovi sunarodnici potpuno prilagodili
nainu ivota belog oveka, osvojili bi svoje mesto u njegovoj kulturi i bili bi mirno apsorbovani,
bez patnje. Da su se oduprli odluno i tvrdoglavo, zajedno sa mnogim drugim Amerindijanskim
narodima, opet bi propatili, ali konano bi dobili mesto 'ljubaznou' kasnijih pokolenja belaca.
Umesto toga, pokuali su da nau sintezu izmeu oito dobrih strana zapadne civilizacije i svog
naslea. Bili su probirljivi. Brljali su po tanjiru vie od est stotina godina i zbog toga su propatili
vie od ijednog drugog plemena.
Pouka ove prie je verovatno oita. Mi ljudi smo suoeni sa slinim izborom kao Amerindijanci da li da budemo izbirljivi ili da punim srcem prihvatimo ono to nam kultura stara milijardu godina
nudi preko Biblioteke. Neka se svako ko insistira na biranju seti prie o irokima. Njihova staza je
bila duga i jo nije zavrena."
Poto je zavrio, nastupilo je dugo utanje. Bubakub ga je jo gledao crnim oicama. Kula je
nepomino zurio. Dr Martini je zurila u pod, namrtena i zadubljena u misli.
Dubrovski je stajao prilino pozadi. Jednu ruku drao je preko grudi, a drugom je zaklanjao usta.
Imao je bore oko oiju; da li je to bio znak nemog smeha?
Sigurno Liga. Svemir ih je prepun. Nadam se da e utati o ovome. Ionako sam mnogo rizikovao.
Grlo mu je bilo odrano. Otpio je dobar gutljaj iz likviboce soka koja mu je ostala od doruka.
Bubakub je konano premestio obe ruke iza glave i ustao. Za trenutak je gledao Dekoba.
"Dobra pria", konano je rekao. "Zamoli-u vas da mi je snimi-te kada se vrati-mo. To je dobra
lekci-ja za narod Zemlje.
Ipak, voleo bih da posta-vim nekoli-ko pitanja. Sada ili kas-nije. Neke stvari ne razu-mem."
"Kako god elite, Pil Bubakube." Dekob se naklonio, pokuavajui da sakrije osmeh. Sada da
brzo promenim temu, pre no to Bubakub pone da se raspituje o neprijatnim pojedinostima. Ali
kako?
"I ja sam uivao u prii svog prijatelja Dekoba", zaulo se zvidanje iza njih. "Pribliio sam se
to sam tie mogao, kada sam se obreo dovoljno blizu da je ujem. Drago mi je to moje prirustvo
nije smetalo prianju."
Dekob je skoio na noge, pun olakanja.
"Fejgine!" Svi su ustali dok se Fejgin gegao prema njima. Pod crvenim svetlom izgledao je
potpuno crn. Pokreti su mu bii spori.
"elim da se izvinim! Moje odsustvo bilo je neizbeno. Komandant mi je ljubazno ponudila da
povea prolazak zraenja kroz ekrane, kako bih mogao da se osveim. Ali, razumljivo, bilo je
neophodno da se to uini iskljuivo na nenastanjenoj strani broda."
"Tano", nasmejala se dr Martini. "Jer bismo mi ostali dobili opekotine od prekomernog
sunanja!"
"Upravo tako. A ipak sam bio usamljen i drago mi je to ponovo imam drutvo."
Dvonoci su posedali, a Fejgin se smestio nasred palube. Dekob je iskoristio priliku da se izvue
iz nevolje.
"Fejgine, upravo smo razmenjivali prie u oekivanju da pone poniranje. Moda ti moe da nam
ispria neto o Institutu za Napredak?"
Kanten je zaukao liem. Nastupila je pauza. "Avaj, prijatelju Dekobe. Za razliku od
Biblioteke, Institut za Napredak nije znaajno drutvo. I samo ime je loe prevedeno. U vaem jeziku
nema odgovarajue rei za njega.

Naa mala grupa osnovana je radi ispunjenja jednog od poslednjih naloga koje su Praoci izdali
najstarijim rasama kada su, vrlo davno, naputali Galaksiju. Grubo reeno, ostavili su nam dunost da
potujemo 'novatvo'.
Vrsti kao to je tvoja, tako rei siroetu, koja sve donedavno nije oseala gorkoslatke veze
srodstva i obaveza pokrovitelja i tienika, verovatno je teko da razume duboki konzervativizam
nae, Galaktinske kulture. Taj konzervativizam nije lo. Jer meu tolikim raznolikostima, verovanje u
Tradiciju i zajedniko naslee svakako je pozitivan uticaj. Mlade rase potuju rei starijih, koje su
vremenom stekle mudrost i strpljenje.
Moglo bi se rei, da pozajmim va izraz, da duboko potujemo svoje korene."
Samo je Dekob primetio da se Fejgin u tom trenutku malo promekoljio. Kanten je skupljao i
irio kratke, vornovate izrataje koji su mu sluili kao stopala. Dekob je pokuao da se ne zagrcne,
jer je gutljaj soka poao pogrenim putem.
"Ali i dalje ostaje potreba da se suoimo da budunou", nastavio je Fejgin. "A Praoci su, u
svojoj mudrosti, upozorili Najstarije da ne preziru ono to se novo pojavi pod suncem."
Fejgin je bio ocrtan na pozadini ogromne crvene kugle, njihovog odredita. Dekob je
bespomono odmahnuo glavom.
"Znai, kada se pronese vest da je neko naao gomilu divljaka koji sisaju vuicu, vi trkom stiete
tamo, je li tako?"
Novo ukanje liem. "Vrlo slikovito, prijatelju Dekobe. Ali tvoja pretpostavka je u osnovi
tana. Biblioteka ima vaan zadatak da naui rase Zemlje onome to im je potrebno za opstanak. Moj
Institut ima skromniju misiju - da potvrdi vae Novatvo."
Na to se oglasila dr Martini.
"Kantene Fejgine, po vaim saznanjima, da li se ovo deavalo i ranije? Mislim, je li ve bilo
sluajeva da se rasa ne sea svog Uzdizanja i svojih pokrovitelja, nego bane u Galaksiju sama od
sebe, kao mi?"
"Da, potovana dr Martini. To se deavalo vie puta. Svemir je daleko vei no to moe da se
zamisli. Periodine migracije kiseonikih i vodonikih civilizacija pokrivaju ogromne razdaljine, a i
naseljena podruja retko su potpuno istraena. U tim velikim seobama esto se deli neke rase, jedva
podignut iznad ivotinja, nae ostavljen od pokrovitelja i preputen da sam nae svoj put. Takva
naputanja civilizovani narodi obino osuuju..." Kanten je oklevao. Dekob je iznenada shvatio
zato, a Fejgin je nastavio.
"Ali poto se tako retki sluajevi i deavaju obino u vreme migracija, postoji i dodatni problem.
Samonikla rasa moe da razvije grube svemirske brodove na osnovu ostataka tehnologije svojih
pokrovitelja, ali do trenutka kad ue u meuzvezdani prostor, njihov deo Galaksije moe dospeti pod
Zabranu. Mogu, i ne znajui, postati plen vodonikih stvorenja na koja je doao red da zauzmu taj
zvezdani oblak ili spiralni krak.
Pa ipak, povremeno se nae takva rasa. Siroad obino zadravaju iva seanja na svoje
pokrovitelje. U nekim sluajevima, umesto injenica imaju mitove i legende. Ali Biblioteka je skoro
uvek u stanju da otkrije istinu, jer u njoj se sve nae istine uvaju."
Fejgin je spustio nekoliko grana prema Bubakubu. Pil je odgovorio prijateljskim naklonom.
"I zato", nastavio je Fejgin, "sa velikim nestrpljenjem iekujemo da saznamo razlog to u tom
ogromnom arhivu nema ni pomena o vaoj Zemlji. Nije ni navedena kao planeta, nema podataka o
ranijim nastanjivanjima, iako je kroz to podruje prolo punih pet migracija od vremena odlaska
Praotaca."

Bubakub se ukoio u pola naklona. Sitne crne oi naglo je uperio u Fejgina, pune usmerene
pretnje, ali Fejgin kao da to nije primetio, nego je nastavio priu.
"Po mojim saznanjima, oveanstvo je prvi sluaj u kome postoji zanimljiva mogunost da je
inteligencija nastala evolucijom. Kao to sam siguran da znate, ta zamisao naruava nekoliko duboko
utemeljenih naela nae bioloke nauke. Pa ipak, neki argumenti vaih antropologa zadivljujue su
vrsti."
"To je nastra-na zamisao", frknuo je Bubakub. "Kao i perpetu-um mobile, ista su hvali-sa-nja onih
koje zovu 'Koe'. Teorije o 'prirod-nom' dorasta-nju do punog razuma fine su za dobro-ud-ne ale,
Human-Dekob-Demva. Ali uskoro e Biblio-teka dati vaoj nemir-noj rasi ono to vam je potrebno:
ute-hu saznanja odakle potie-te!"
Tiha tutnjava brodskih motora se pojaala i Dekob je za trenutak osetio malu dezorijentaciju.
"Panja, panja!" Pojaani glas komandanta deSilve proneo se itavim brodom. "Upravo smo
preli prvi greben. Od sada e se deavati kratkotrajni udari nalik na ovaj. Obavestiu vas kada se
pribliimo ciljnom podruju. To je sve."
Sunevo obzorje sada je bilo gotovo potpuno ravno. Rasute crno-crvene are uskovitlanih oblika
irile su se oko broda do u beskonanost. Sve vie novih traka dopiralo je do broda i pretvaralo se u
protuberance na pozadini onoga to je ostalo crni svemir, a potom su nestajale u crvenkastoj
izmaglici koja im je narastala nad glavom.
Grupa se, po preutnom sporazumu, primakla ivici palube, odakle su mogli da gledaju pravo u
dublju hromosferu. Neko vreme su utke posmatrali, a paluba je s vremena na vreme podrhtavala.
"Dr Martini", progovorio je Dekob, "jeste li vi i Pil Bubakub spremni za eksperimente?"
Pokazala je dva vrsta svemirska kovega na palubi, po jedan kraj svog i Bubakubovog leaja.
"Tu je sve to nam je potrebno. Ja sam ponela deo psi-opreme koju sam krostila na ranijim
poniranjima, ali uglavnom u pomagati Pil Bubakubu kako god umem. Moji pojaivai modanih
talasa i Q-oprema lie na pilee kosti i mandragoru u poreenju sa njegovim sandukom. Ali pokuau
da budem od koristi."
"Vaa pomo veoma je dobro-do-la", rekao je Bubakub. Ali kada je Dekob zamolio da vidi
Pilovu aparaturu za psi-testiranje, podigao je etvoroprstu aku. "Kasnije, kad budemo spremni."
Dekob je osetio da mu se u dlanove vraa stari svrab. ta li Bubakub ima u tim sanducima?
Ogranak Biblioteke nema gotovo nita o psi-pojavama. Neto malo o samom fenomenu, ali gotovo
nita o metodologiji.
ta li zna milijardu godina stara galaktinska kultura, upitao se, o dubokim osnovnim nivoima koji
su, izgleda, zajedniki svim razumnim vrstama? Oito ne znaju sve, jer Galaktinci se jo bave
istraivanjima. A sigurno znam da barem neki od njih nemaju nita vie telepatskih sposobnosti od
mene.
Govorkalo se da stare vrste povremeno nestaju iz galaksija; ponekad prirodnim putem, ratovima i
apatijom, ali povremeno naprosto 'iskoe'... izgube se u interesovanjima i ponaanjima koji nemaju
nikakvog smisla za njihove tienike i susede.
Zato na Ogranak Biblioteke ne sadri nita o tim dogaajima, pa ak ni o praktinim vidovima
psi-talasa?
Dekob se namrtio i vrsto prepleo prste. Ne, reio je. Ostaviu na miru Bubakubov sanduk!
Iz interkoma se ponovo zauo glas Helen deSilva.
"Za trideset minuta stiemo u ciljno podruje. Oni koji ele, mogu doi na komandnu palubu da
bolje pogledaju odredite."

Ostatak Sunca kao da se lako zamraio dok su im se oi privikavale na dodatni sjaj ovog
podruja. Videle su se blistave take aktivnijih podruja kako se pale i gase duboko dole. Negde
neodredivo daleko protezala se grupa Sunevih pega. Najblia je izgledala kao rudnik povrinskog
kopa, udubljeni ostatak na zrnastoj 'povrini' fotosfere. Tamna senka bila je sasvim nepokretna, ali
okolna podruja neprestano su se talasala, kao krugovi vode oko kamika baenog u jezero. Granica
je bila nejasna, vibrirala je kao pokrenuta ica klavira.
Iznad nje i svuda unaokolo nadvijala se ogromna traka. Sigurno je bila neto najvee to je
Dekob ikada video. Pratei linije magnetskih polja koje su se stapale, okretale i povijale jedna oko
druge, dinovski oblaci kovitlali su se i tekli. Jedna nit se pojavila iz nitavila, podigla se, uvila oko
druge i nestala 'u vazduhu'.
Svuda oko njih nalazio se kovitlac manjih oblika; gotovo nevidljivi, ipak su pretvarali utenu tamu
svemira u sveobuhvatnu ruiastu izmaglicu.
Dekob se upitao ta bi neki pisac napravio od ovakvog prizora. Bez obzira na sve svoje ozbiljne,
moda i zloinake prestupe, Larok je imao veliki ugled lakog baratanja reima. Dekob je itao
nekoliko njegovih lanaka i uivao je u tenom pripovedanju, premda se moda i smejao iznetim
zakljucima. Ovaj prizor zahtevao je pesnika, ma kakva politika ubeenja imao. Pomislio je da je
teta to Larok nije tu... i to iz vie razloga.
"Nai instrumenti su uhvatili izvor neprirodno polarizovanog svetla. Odatle poinjemo potragu."
Kula je priao ivici palube i napeto se zagledao u pravcu koji mu je pokazala posada.
Dekob je upitao komandanta ta to Pring radi.
"Kula moe da razabere boje daleko otrije od nas", odgovorila je deSilva. "On vidi razlike u
talasnim duinama ak i od jednog angstrema. Osim toga, u stanju je da upamti svetlosnu fazu koju
vidi. Nekakva sposobnost interferencije, prepostavljam. Ali vrlo nam je koristan u otkrivanju
koherentnog svetla koje isputaju te laserske zverice. On ih gotovo uvek prvi ugleda."
Kula je kljocnuo ogromnim zubima. Pruio je mravu ruku.
"Eno ih", objavio je. "Mnogo vetlonih taaka. To je veliko tado i verujem da u bliini ima i
patira."
DeSilva se nasmeila dok je brod ubrzavao pribliavanje.

15. O IVOTU I SMRTI...

U sreditu trake Sunev brod se kretao kao riba uhvaena brzim strujanjem. Strujanje je bilo
elektrino, a plima koja je zapljuskivala ogledalo kugle predstavljala je namagnetisanu plazmu
neverovatne sloenosti.
Izboine i delovi strujanja jonizovanog gasa kuljali su napred i natrag, izvijeni silama koje je
njihovo kretanje stvaralo. Struje blistave materije iznenada su se pojavljivale i nestajale, jer
Doplerov efekat pomerao je linije zraenja gasova iz usklaenosti sa spektralnom linijom koja je
koriena za posmatranje.
Brod se probijao kroz uskovitlane vetrove hromosfere, drei se na talasima plazme blagim
pomeranjima sopstvenih magnetnih titova... brodei jedrima nainjenim od gotovo otelovljene
matematike. Munjevita brzina zgunjavanja i razreivanja polja sile - to je dozvoljavalo da se
sukobljena strujanja osete samo u jednom smeru - pomagala je da se sasee snano ljuljanje oluje.
Ista ta polja zadravala su veinu urliue vreline, pretvaraui ostatak u podnoljivi oblik. Ono
to bi se probilo, bilo je usisano u komore koje pokreu laser za hlaenje, bubreg koji je stvarao
filtrat rendgenskih zraka to se probijao ak i kroz plazmu.
Ipak, sve to su bila obina snalaenja Zemljana. Nauka Galaktinaca uinila je Sunev brod
elegantan i bezbedan. Gravitaciona polja zadravala su ogromno, drobee privlaenje Sunca, pa je
brod mogao da ponire ili lebdi po elji. Ogromne sile iz sredita niti bile su apsorbovane ili
neutralisane, a i samo njihovo trajanje bilo je izmenjeno zbog vremenske kompresije.
U odnosu na nepromenljivi poloaj Sunca (ako tako neto uopte postoji), brod je jurio kroz
magnetni luk brzinom koja je dostizala hiljade kilometara na sat. Ali u poreenju sa okolnim
oblacima, brod kao da se polako probijao, tragajui za tek nasluenom lovinom.
Dekob je jednim okom pratio poteru, a ostatak vremena posmatro je Kulu. Vitki vanzemaljac bio
je brodski osmatra. Stajao je kraj krmanoa, blistavih oiju, ruke uperene u izmaglicu.
Kulina uputstva bila su tek neto bolja od onih koja su pruali brodski instrumenti, ali Dekobu je
bilo teko da oitava instrumente. Bilo mu je drago to ima nekoga ko e pokazati putnicima, a i
posadi, kuda da gledaju.
Tokom jednog sata progonili su iskre koje su blistale u dalekoj izmaglici. Iskre su bile izuzetno
slabe, u plavim i zelenim linijama koje je deSilva naredila da se otvore, ali povremeno bi blesak
zelenkastog svetla suknuo od jedne ka drugoj, kao svetionik koji je iznenada uhvatio brod, a potom
preao preko njega.
Sada su se blesci javljali ee. Pred njima je bilo bar stotinu objekata, otprilike iste veliine.
Dekob je pogledao daljinomer. Sedam stotina kilometara.
Na dve stotine kilometara oblik je postao jasno vidljiv. Svaki 'magnetopas' liio je na krofnu. Sa
te daljine grupa je izgledala kao jato sitnih, plavih burmi. Svaki prsten bio je okrenut na istu stranu,
du luka niti.
"Poreaju se du magnetnog polja tamo gde je najjae", rekla je deSilva. "Pritom se rotiraju tako
da stvaraju elektrinu struju. Bog zna kako se premetaju iz jednog aktivnog podruja u drugo kada se
polja pomeraju. I dalje pokuavamo da shvatimo ta ih dri na okupu."
Blizu ivice grupe, nekoliko prstenova se polako njihalo u okretanju. Prethodnica.
Iznenada je brod za trenutak bio zapljusnut otrim zelenim bleskom. Potom se vratila purpurna
boja. Pilot je pogledao Dekoba.
"Upravo smo proli ktoz laserski rep jednog prstena. Povremeni udar kao ovaj ne nanosi nikakvu

tetu", rekao je. "Ali da smo prili otpozadi i ispod glavne grupacije, nali bismo se u nevolji!"
Hrpica tamne plazme, hladnija ili mnogo bra od okolnih gasova, prola je ispred broda i
zaklonila im pogled.
"emu im slui laser?" upitao je Dekob.
DeSilva je slegnula ramenima. "Dinamika stabilnost? Ubrzanje? Verovatno ga koriste za
hlaenje, kao i mi. Pretpostavljam da bi se u tom sluaju sastojali od vrste materije.
emu god da slui, svakako je dovoljno jak da progura zeleno svetlo kroz ekrane podeene na
crveno. To je jedini razlog to smo ih otkrili. I ovako ogromni, izgledaju kao polen noen vetrom.
Mogli bismo tragati milion godina, a da ne naiemo na prsten, kad ne bismo imali laser koji moemo
da pratimo. Potpuno su nevidljivi na vodonikovoj alfi, pa smo, da bismo ih bolje videli, otvorili
nekoliko traka zelene i plave boje. Naravno, neemo otvarati talasne duine na koje su podeeni
laseri! Odabrali smo linije koje su mirne i optiki guste, pa sve zeleno i plavo to se vidi potie od
ivotinjica. Trebalo bi da predstavlja prijatnu promenu."
"Sve e biti uivanje posle ove proklete crvene."
Brod je proao kroz tamniju materiju i iznenada su se nali gotovo usred grupe stvorenja.
Dekob je progutao knedlu i za trenutak zamurio. Kada je ponovo otvorio oi, utanovio je da vie
ne moe da guta. Posle tri dana neverovatnih prizora, ono to je video ostavilo ga je potpuno
bespomonim pred monim drhtajem oseanja.
Ako se grupa riba zove 'jato' zbog ureenosti, a nekoliko lavova stvara 'porodicu' punu ponosa,
pomislio je, onda bi grupa Sunevih bia morala da se zove 'blesak'. Zraili su tolikom snagom da je
izgledalo da se iza njih nalazi tamni svemir.
Najblii oblici sijali su bojama zemaljskog prolea. Boje su bledele sa udaljenou. Bledozelena
im je blistala ispod ose, gde su se laserska svetla razbijala u plazmi.
A svuda oko njih iskrio se nejasni oreol bele svetlosti.
"Sinhrotrono zraenje", rekao je neko iz posade. "Ove bebice mora da se zaista vrte! Hvatam
ogroman fluks na 100 KeV!"
Na dva kilometra od njih divlje se vrteo prsten prenika etiri stotine metara. Oko ivice su mu se
nazirali geometrijski oblici nalik na dragulje u ogrlici i menjali su se - pa su tamnoplavi dijamanti
prelazili u purpurni rubin, okruen blistavim smaragdnim prstenom, i sve to u nekoliko sekundi.
Kapetan Sunevog broda stajala je kraj pilotske table, preleui pogledom indikatore da proceni i
upozori na svaku pojedinost. Pogled na nju otkrivao je ublaenu verziju onoga to se deavalo
napolju, jer su blistave, neugasive boje najblieg prstena zapljuskivale njeno lice i belu uniformu,
ostajui ukroene i rasute tokom ostatka puta ka Dekobovom oku. Prvo slabo, a potom sve blistavije
kako su se plava i zelena meale i izbijale iz ruiaste, boje su se pojaavale svaki put kada bi
podigla glavu i nasmeila se.
Iznenada se plavetnilo pojaalo kada se mlaz svetla iz prstena poklopio sa preciznim ritmom
oblika nalik na talasave ganglije oko ivice prstenaste zveri.
Prizor je bio neverovatan. Arterije su eksplodirale zelenim svetlom i spojile se sa venama
ocrtanim pulsirajuim, dubokim plavetnilom. Pulsirale su u kontrapunktu, a potom su izrasle kao
plodne lijane i sljutile se, otkrivajui oblake siunih trouglova - masu dvodimenzionog polena koji
se rasuo, uz brojne trostrane sudare, oko ne-euklidskog tela prstena. Trouglovi su smesta postali
ravnokraki, a ivica krofne pretvorila se u zbrku uglova i stranica.
Slika je dostigla vrhunac snage, a potom se povukla. Oblici na ivici postali su manje blistavi i
prsten se povukao, traei mesto za okretanje meu ostalima, a poela je da se vraa crvena boja,
potiskujui zeleno i plavo sa palube broda i sa lica posmatraa.

"To je bio pozdrav", konano je progovorila Helen deSilva. "Na Zemlji ima skeptika koji jo
misle da su magnetivori samo neki oblik magnetnog polja. Neka dou i vide svojim oima. Mi
gledamo ivot. Tvorac oito ne priznaje mnogo granica svojoj vetini."
Lako je potapala pilota po ramenu. On je preao rukama preko kontrola i brod je poeo da se
udaljava.
Dekob se sloio sa Helen, iako je njena logika bila prilino nenauna. Nije nimalo sumnjao da su
prstenovi ivi. Prizor koji im je priredilo stvorenje, bez obzira na to je li to pozdrav ili reakcija na
pribliavanje broda, bilo je znak ivota, ako ne i razuma.
Starinsko pominjanje vrhovnog boanstva zvualo je neobino prikladno lepoti trenutka.
Komandant je ponovo progovorila u mikrofon kada je blesak magnetivora minuo i paluba se
okrenula.
"Sada idemo u lov na duhove.
Zapamtite, nismo doli da prouavamo magnetivore, nego njihove predatore. Posada e
neprekidno osmatrati, traei nagovetaje prisustva tih varljivih bia. Poto esto bivaju primeena i
istim sluajem, ceniemo svaku pomo gostiju. Molim da mi prijavite sve neobino to vidite."
DeSilva i Kula su se savetovali. Vanzemaljac je polako klimao glavom, a povremeni blesak zuba
iza usana pokazivao je koliko je uzbuen. Konano se udaljio du krivine centralne kupole.
DeSilva je objasnila da je poslala Kulu na drugu stranu palube, donju, gde obino stoje samo
aparati, kako bi bio osmatra u sluaju da se laserska bia pojave odozdo, iz nadira, gde ih detektori
poreani po ivici ne bi uhvatili.
"Imali smo vei broj susreta iz zenita", ponovila je. "A to su esto bili najzanimljiviji sluajevi,
kao to je registrovanje antropomorfnih oblika."
"A oblici su uvek nestajali pre no to bi brod stigao da se okrene?" upitao je Dekob.
"Ili bi se zveri okrenule zajedno sa nama i ostale odozgo. Da pobesni! Ali to nam je dalo prvi
nagovetaj da treba upotrebiti i psi-zraenja. Na kraju krajeva, ma koje svrhe da imaju, kako bi znali
gde mi postavljamo instrumente i kako bi tako precizno pratili nae pokrete, ne znajui ta
nameravamo?"
Dekob se zamiljeno namrtio. "Ali zato niste postavili nekoliko kamera i ovde gore? To
sigurno nije suvie sloeno."
"Ne, nije sloeno", sloila se deSilva. "Ali nismo eleli da naruavamo izvornu simetriju broda.
Morali bismo da provedemo novi vod kroz palubu, do glavnog kompjutera za snimanje, a Kula nam
je rekao da bismo time izgubili i ono malo mogunosti manevrisanja u sluaju poremeaja polja...
iako je ta mogunost ionako zanemarljiva. Dokaz je ono to se desilo sirotom Defu.
Defrijev brod, onaj manji koji si obiao na Merkuru, bio je od poetka predvien da nosi kamere
usmerene ka zenitu i nadiru. Samo je taj jedan imao izmenu. Moraemo da se zadovoljimo
instrumentima na ivici, svojim oima i nekolicinom runih kamera."
"I psi-eksperimentima", dodao je Dekob.
DeSilva je znaajno klimnula glavom.
"Da, svi se nadamo da emo uspostaviti prijateljski kontakt, naravno."
"Izvinite, kapetane." Pilot je podigao pogled sa instrumenata, drei na uhu minijaturnu slualicu.
"Kula kae da vidi razliku u boji na gornjem severnom kraju krda. Moda je to teljenje."
DeSilva je klimnula glavom.
"U redu. Produi severnom tangentom na tok polja. Dii se sa krdom dok krui oko njih i nemoj

se pribliavati da ih ne uplai."
Brod se nagnuo pod novim uglom. Sunce se podiglo zdesna i pretvorilo se u zid koji se protezao u
beskonanost iznad i ispred njih. Slabo presijavanje izvilo se dalje od njih, ka fotosferi koja je ostala
ispod. Iskriavi trag pratio je liniju krda prstenova.
"To je trag superjonizacije koji je ostavio na laser za hlaenje kada smo bili okrenuti na tu
stranu", objasnila je deSilva. "Mora da je dugaak nekoliko stotina kilometara."
"Zar je laser tako snaan?"
"Pa, moramo se osloboditi ogromne toplote. A osnovna zamisao i jeste da se zagreje deli Sunca.
Inae, friider ne bi radio. Da, to je i jo jedan razlog to pazimo da se krdo ne nae ispred ili iza
nas."
Dekoba je za trenutak obuzelo divljenje.
"Kada emo moi da vidimo... kako je rekao? Teljenje?"
"Da, teljenje. Imamo veliku sreu. To smo videli svega dvaput. Pastiri su oba puta bili prisutni.
Izgleda da pomau kada se prsten poraa. To je logino mesto za poetak potrage za njima.
to se tie pristizanja, to zavisi od situacije izmeu ovog i tog mesta, i koliine vremenske
kompresije koja e nam biti potrebna za udobnost. Moda e nam trebati dan. Ako budemo imali
sree...", pogledala je pilotsku plou, "...stii emo za deset minuta."
lan posade stajao je kraj njih sa mapom u rukama, oito ekajui da se obrati deSilvi.
"Bolje da odem i upozorim Bubakuba i dr Martini da se pripreme", rekao je Dekob.
"Da, to je dobra zamisao. Objaviu im budem znala kada emo stii."
Dok se udaljavao, Dekob je imao neobino oseanje da ga jo prati pogledom. To je trajalo sve
dok nije zaao za centralnu kupolu.
Bubakub i dr Martini mirno su primili vesti. Dekob im je pomogao da prevuku kutije sa opremom
do mesta blizu pilotske ploe.
Bubakubovi aparati bili su nerazumljivi i zapanjujui. Sloen, blistav i sastavjen od mnogih
pregrada, jedan od njih zauzeo je pola kutije. Njegove izuvijane ice i staklaste pregrade naprosto su
ukazivale na tajanstvenost.
Bubakub je izvadio jo dve sprave. Jedna je liila na ispupenu kacigu, oito predvienu za
Pilovu glavu. Druga je izgledala kao odlomak meteorita od gvoa i nikla, sa staklastim krajem.
"Postoje tri shvata-nja psi zraenja", rekao je Bubakub kroz Vodor. etvoroprstom rukom dao je
znak Dekobu da sedne. "Jedno je da je psi samo vrlo precizna opa-aj-na mo za raza-biranje i razumeva-nje modanih talasa sa velike udalje-nosti. To u proveri-ti ovim." Pokazao je kacigu.
"A ova velika maina?" Dekob je priao da pogleda izbliza.
"Ona provera-va da li se vreme i prostor izob-liuju silom volje razum-njaka. To se pone-kad
deava. Retko uspeva. Zove se pi-ngrli. Vi nemate re za to. Veina, uklju-ujui i ljude, ni ne mora
da zna za nju jer je retka.
Biblio-teka daje ovakav ka-ngrl", pogladio je bok maine, "svakom Ogran-ku, u sluaju da odmetnici pokuaju da koris-te pi-ngrli."
"To moe da se bori protiv takve sile?"
"Da."
Dekob je odmahnuo glavom. Uznemiravalo ga je saznanje da postoji itav oblik moi o kojima
oveanstvo nema pojma. Tehnoloki zaostatak je obina stvar. Vremenom se moe nadoknaditi. Ali
od kvalitativnog nedostatka oseao se veoma ranjivo.
"Konfederacija zna za taj... ka-ka...?"

"Ka-ngrl. Da. Dobio sam od njih dozvolu da ga ponesem sa Zemlje. Ako se oteti, bie zamenjen."
Dekob se sad oseao bolje. Maina je iznenada izgledala prijateljski. "A ova poslednja
sprava...? Poao je ka gvozdenoj gromadi.
"To je P-is." Bubakub ga je brzo uzeo i vratio u sanduk. Okrenuo je lea Dekobu i poeo da
barata oko kacige za modane talase.
"Vrlo je osetljiv zbog toga", rekla je dr Martini kada joj je Dekob priao. "Jedino sam uspela da
saznam da je to ostavtina Letanija, petih pre-pokrovitelja njegove rase. Potie iz vremena
neposredno pre no to su se 'prestavili' u drugu ravan stvarnosti."
Pojavio se Veiti Osmeh. "Ko eli da vidi drevna orua alhemiara?"
Dekob se nasmejao. "Pa, na prijatelj Pil ima filozofski kamen. Kakvim udesnim sredstvom
raspolaete da pomeate efluvijum i izmamite visoko kalorine duhove?"
"Osim obinih, prosenih psi-detektora, kakvi ve jesu, nita naoito. Aparat za modane talase,
senzor za inercione pokrete koji je verovatno beskoristan u polju vremenske kompresije,
tahistoskopska 3-D kamera i projektor..."
"Mogu li to da vidim?"
"Naravno, tamo su na drugom kraju sanduka."
Dekob je izvukao teku mainu. Poloio ju je na palubu i razgledao glave za snimanje i
reprodukciju.
"Znate, sve mi se ini..." zamiljeno je rekao.
"ta to?"
Dekob je pogledao dr Martini. "Ovo, uz ita oblika mrenjae koji smo koristili na Merkuru,
dalo bi savrenu aparatru za testiranje mentalnih sklonosti."
"Mislite na sprave kojima se odreuje status Uslovnjaka?"
"Da. Da sam znao da ovo imate u bazi, mogli smo testirati Laroka na licu mesta. Nismo morali da
aljemo maser na Zemlju i probijamo se kroz slojeve nepouzdane birokratije zbog odgovora sa kojim
se moe manipulisati. Mogli smo odmah ustanoviti njegov indeks nasilnosti!"
Dr Martini je za trenutak nepomino sedela. Potom je oborila pogled.
"Pretpostavljam da to, zapravo, ne bi znailo nita."
"Ali bili ste sigurni da je sa porukom sa Zemlje neto polo naopako!" rekao je Dekob. "Ovo bi
potedelo Laroka dva meseca pritvora, ako ste u pravu. Prokletstvo, pa mogao je da bude ovde, sa
nama. A bili bismo i manje nesigurni zbog moguih opasnosti od Duhova!"
"Ali njegov pokuaj bekstva na Merkuru! Rekli ste da je bio nasilan!"
"Panino nasilje ne ini Uslovnjaka. ta je sa vama? Mislio sam da ste sigurni da je Larok lano
optuen!"
Dr Martini je uzdahnula. Izbegavala je njegov pogled.
"Bojim se da sam tamo u bazi postala pomalo histerina. Zamislite, izmislila sam zaveru protiv
sirotog Pitera!
Jo mi je teko da poverujem da je on Uslovnjak, a moda je stvarno i bilo neke greke. Ali ne
smatram da je to namerno uinjeno. Na kraju krajeva, ko bi eleo da mu natovari krivicu zbog smrti
onog sirotog, malog impanze?"
Dekob je za trenutak zurio u nju, ne znajui kako da se postavi prema tako nagloj promeni
miljenja. "Pa... pravi ubica, na primer", tiho je rekao.
Istog asa je zaalio.
"O emu to govorite?" apnula je dr Martini. Brzo se osvrnula kao da proverava da ih niko ne

slua. Oboje su znali da je Bubakub, udaljen nekoliko metara, nesposoban da uje apat.
"Govorim o injenici da Helen deSilva, ma koliko moda ne voli Laroka, smatra kako je
neverovatno da je oamuiva poremetio mehanizme polja na Defovom brodu. Ona smatra da je to
greka posade, ali..."
"Pa, u tom sluaju e Pitera osloboditi zbog nedostatka dokaza i moi e da napie novu knjigu!
Ustanoviemo istinu o Solarijancima i svi e biti sreni. Kada se jednom uspostave dobri odnosi,
sigurna sam da nee biti vano to su u naletu neraspoloenja ubili sirotog Defa. On e postati
muenik nauke i svi razgovori o ubistvu e se zavriti, jednom za svagda. Ionako je sve to prilino
neukusno."
Dekobu se uinilo da i razgovor sa dr Martini postaje neukusan. Zato se toliko trza? Prosto je
nemogue logiki razgovarati sa njom.
"Moda ste u pravu", slegnuo je ramenima.
"Naravno da jesam." Potapala ga je po miici i ponovo se okrenula aparatu za modane talase.
"Zato ne poete da potraite Fejgina? Ja u ovde biti neko vreme zauzeta, a on moda ni ne zna za
teljenje."
Dekob je klimnuo glavom i ustao. Dok je prelazio blago vibrirajuom palubom, pitao se kakvim
udnim mislima se bavi njegova druga polovina. Ono o 'pravom ubici' ga je brinulo.
Naao je Fejgina tamo odakle se inilo da fotosfera prekriva itavo nebo, kao ogromni zid. Pred
drvolikim Kantenom nit na kojoj su lebdeli izvijala se nanie i pretvarala u crvenu izmaglicu. Sa obe
strane, daleko u dubini, ume iljaka njihale su se kao svetlea polja dinovske trave.
Neko vreme su utke posmatrali prizor.
Kada je zanjihana nit jonizovanog gasa prola kraj broda, podsetila je Dekoba, po ko zna koji
put, na lebdenje na plimi.
Iznenda ga je obuzelo seanje. Morao je da se nasmei. Zamislio je Makakai, zatvorenu u
mehanokita od ogledala i sile, kako pliva i skae izmeu ogromnih vodoskoka uzvitlanog plamena i
kako zaranja da se igra sa decom ovog, najveeg okeana.
Da li Sunevi Duhovi savladavaju rastojanja i vreme kao nai delfini, upitao se. Da li pevaju?
Ni jedni ni drugi nemaju maine (kao ni neurotinu urbu koju donose maine - ukljuuje li to i
bolesnu ambiciju?), poto ni jedni ni drugi nemaju naina za to. Delfini nemaju ruke i ne mogu da
koriste vatru. Sunevi Duhovi nemaju vrstu materiju, a vatre im je i previe.
Je li to za njih blagoslov ili prokletstvo?
(Pitajte to kita-grbavca dok jei u nepokretnim dubokim vodama. Verovatno se nee udostojiti da
odgovori, ali jednog dana e dodati pitanje svojoj pesmi.)
"U pravi as. Spremala sam se da te pozovem." Kapetan je pokazala napred, ka ljubiastoj magli.
Pred njima se okretalo desetak i vie prstenova punih boja.
Ova grupa bila je drugaija. Umesto da pasivno plutaju, okupljali su se, borei se za poloaj oko
neega to se nalazilo duboko u sredini grupe. Jedan oblinji prsten, jedva milju udaljen, pokrenuo se
u stranu i Dekob je ugledao predmet njihove panje.
Ovaj magnetivor bio je vei od ostalih. Umesto promenljivih, sloenih geometrijskih oblika, na
ivici je imao svetle i tamne pruge i lenjo se njihao dok mu se povrina mrekala. Okolni prstenovi su
se kretali na sve strane, ali na razdaljini, kao da ih neto zadrava.
DeSilva je izdala nareenje. Pilot je dodirnuo kontrole i brod se okrenuo, ispravljajui se, pa se
fotosfera uskoro ponovo nala ispod njih. Dekob je osetio olakanje. Ma koliko dobro oseao

brodska polja, prizor Sunca sa leve strane davao mu je oseaj vrtoglavice.

Magnetivor koga je Dekob nazvao 'Veliki' sada se okretao, oito ne obraajui panju na pratnju.
Kretao se nekako nesigurno, kao da je discentrian.
Beli oreol koji je prekrivao sve druge prstenove, kod ovog jednog bio je nekako oslabljen na
ivicama, kao zgasnuti plamen. Tamne i svetle pruge pulsirale su u nejednakom ritmu,
Svako pulsiranje izazivalo je odgovor okupljene grupe prstenova. Oblici na ivicama naglo su
postajali jasniji, puni blistvo plavih dijamanata i spirala, jer svaki magnetivor odgovarao je na sve
snaniji ritam Velikog.
Iznenada je najblii od okupljenih prstenova jurnuo ka Velikom, ostavljajui za sobom blistavo
zelene munje.
Oko gravidnog prstena ka uljezu je poletelo jato blistavo plavih taaka. Za trenutak su bile ispred
njega, poigravajui, kao svetlucave kapi vode na veloj ringli, tik pred ogromnim telom. Blistave
take poele su da ga potiskuju, zaleui se i izazivajui, naizgled, sve dok ga nisu oterale gotovo iza
broda.
Brod se na pokret pilotove ruke okrenuo, kako bi izloio ivicu najblioj blistavoj iskri, udaljenoj
jedva kilometar. Tada je, prvi put, Dekob jasno video ivotne oblike nazvane Sunevi Duhovi.
Lebdeo je kao utvara, paljivo, kao da vetrovi hromosfere predstavljaju povetarac na koji se moe
odgovoriti jednim pokretom: razlikovao se od vrstih, rotirajuih, dervikih prstenova kao leptir od
leteeg tanjira.
Izgledao je kao meduza, ili kao blistavo plavi pekir koji vetar potee sa konopca za rublje.
Moda je vie liio na oktopoda, sa sluajnim dodacima koji su se pojavljivali i nestajali du ivica.
Dekobu je povremeno izgledao kao komadi morske povrine, nekako otrgnut i donesen ovamo,
nekim udom zadran u tenom, talasavom pokretu.
Duh se mrekao. Kretao se ka Sunevom brodu, polako. itav minut. Potom se zaustavio.
I on nas gleda, pomislio je Dekob.
Za trenutak su se gledali, posada sastavljena od vodenih bia, zatvorena u brodu, i Duh.
Potom se stvorenje okrenulo tako da je ravna povrina bila upravljena ka brodu. Iznenada je
palubu zapljusnuo blesak blistavog, raznobojnog svetla. Ekrani su uinili blesak podnoljivim, ali
bledocrvena boja hromosfere je nestala.
Dekob je podigao dlan pred oi i zaueno zamirkao. Znai, tako izgleda, pomislio je, kada se
nae u dugi!
Naglo kao to je dolo, svetlo je i nestalo. Vratilo se crveno Sunce, a sa njim i nit, Suneva pega
duboko dole i rotirajui prstenovi.
Ali duhovi su nestali. Vratili su se do ogromnog magnetivora i ponovo poigravali oko njegove
ivice kao gotovo nevidljive take.
"On... prostrelio nas je laserom!" progovorio je pilot. "To nikad ranije nisu radili!"
"Niti su prilazili tako blizu u normalnom obliku", dodala je Helen deSilva. "Ali nemam pojma ta
bi i jedno od toga trebalo da znai."
"Mislite li da je hteo da nam naudi?" zbunjeno je upitala dr Martini. "Moda su tako poeli sa
Defrijem!"
"Ne znam. Moda je to upozorenje..."
"Ili je samo eleo da se vrati na posao", rekao je Dekob. "Bili smo tano nasuprot velikom
magnetivoru. Setite se da su mu se i ostali sadruzi istog asa vratili."
DeSilva je odmahnula glavom.

"Ne znam. Moda e biti najbolje da ostanemo ovde i gledamo. Ko zna ta e uiniti kada zavre
sa teljenjem."
Veliki prsten poeo je sve vie da se njie u okretanju. Tamne i svetle pruge preko ivice postajale
su sve izraenije; tamne su se pretvarale u uske trake, a svetle su se nadimale sa svakim pokretom.
Dekob je dvaput ugledao grupe blistavih pastira kako ure da oteraju magnetivore koji bi prili
preblizu, kao ovarski psi za petama zalutalog grla, a ostali su ostajali sa enkom.
Njihanje se pojaavalo, a tamne pruge se zgunjavale. Zeleno lasersko svetlo, ratrkano po
velikom prstenu, polako je bledelo. Konano je sasvim nestalo.
Duhovi su prili. Kada je njihanje Velikog postalo gotovo okomito, okupili su se oko ivice,
nekako je uhvatili i naglim trzajem dovrili prevrtanje.
Div se sada lenjo njihao, okrenut upravno na magnetno polje. Za trenutak je ostao u tom poloaju,
a onda je iznenada poeo da se raspada.
Kao raznizana ogrlica, prsten se rascepio na mestu gde se tamna pruga zgusnula gotovo do
nevidljivosti. Jedan po jedan, dok se roditeljsko telo polako okretalo, svetle trake, sada mali
pojedinani utipkasti oblici, oslobaali su se kada bi dospeli do mesta na kome se pojavila
pukotina. Jedan po jedan poletali su uvis, du nevidljivih linija magnetnog polja, i preletali nebom.
Od roditelja, Velikog, nije ostalo nita.
Pedesetak malih krofni vrtoglavo je rotiralo u zatitnom okruenju blistavo plavih pastira. Neko
vreme su delovali nesigurno, a potom se svakom u sreditu pojavilo siuno zeleno svetlo i poelo da
nesigurno sija.
Uprkos paljivom osmatranju, duhovi su izgubili nekoliko nemirnih mladih. Nekolicina maliana,
aktivnijih od ostalih, izletela je iz reda. Brzi blesak zelenog sjaja odneo je jednu bebu magnetivora iz
zatienog podruja, pravo ka jedom odraslom koji je vrebao u blizini. Dekob se ponadao da e
malia stii do broda. Kad bi se odrasli samo malo sklonio!
Kao da mu je pogodio misli, odrasli je poeo da se sklanja sa mladunevog puta. Ivica mu je
pulsirala plavo-zelenim dijamantima, a novoroeni je proao iznad njega.
Iznenada je veliki prsten poskoio na stubu zelene plazme. Malia je pokuao da pobegne, ali
prekasno. Okrenuo je svoj slabi laser ka progonitelju i pokuao da odmakne.
Odrasli nije oklevao. Zaas je sustigao bebu, privukao je u pulsirajui sredinji otvor i progutao
je u oblaku pare.
Dekob je shvatio da zadrava dah. Kada je prodisao, zvualo je kao uzdah.
Bebe su sada bile uredno grupisane, pod staranjem zatitnika. Poeli su da se polako udaljavaju
od krda, a nekoliko pastira ostalo je da nadgleda odrasle. Dekob je posmatao male, zelene prstene
svetla sve dok ih nije zaklonio pramen tamnije niti.
"A sada da zaradimo platu", apnula je Helen deSilva. Obratila se pilotu. "Neka preostali pastiri
budu uvek u ravni palube. Zamoli Kulu da stavi akalice pod kapke. elim da znam ako ita pokua
da nam prie iz nadira."
akalice pod kapke! Dekob je savladao nehotini drhtaj i vrsto rekao ne kada je slika pokuala
da mu se pojavi u umu. Iz kakvog divljakog vremena potie ova ena?
"Dobro", rekla je Komandant. "Poinjemo lagano pribliavanje."
"Misli li da e primetiti kako smo ekali dok zavre teljenje?" upitao je Dekob.
Slegnula je ramenima. "Ko zna? Moda misle da smo mi samo mirniji oblik odraslog prstena.
Moda se ak ne seaju ni naih ranijih poseta."
"Ni Defove?"

"ak ni Defove. Ne vredi suvie pretpostavljati. Oh, verujem kada dr Martini kae da su njene
maine registrovale osnovnu inteligenciju. Ali ta to znai? U ovakvoj okolini... jednostavnijoj ak i
od okeana na Zemlji, kakvog razloga ima neka rasa da razvije funkcionalne semantike sposobnosti?
Ili seanje? Ti pretei gestovi koje smo videli na ranijim poniranjima ne moraju ukazivati na razvijen
mozak.
Moda Duhovi lie na delfine pre nego to smo poeli genetske eksperimente pre nekoliko stotina
godina - mnogo inteligencije, ali bez ikakvih mentalnih ambicija. Prokletstvo, trebalo je odavno da
dovedemo ljude iz Centra za Uzdizanje!"
"Govori kao da je evolucija inteligencije jedini put", nasmeio se. "Da zanemarimo za trenutak
miljenje Galaktinaca, ali zar ne bi mogla makar da razmotri i drugaije mogunosti?"
"Misli da su Duhovi nekada bili Uzdignuti?!" DeSilva je za trenutak delovala okirano. Potom se
navikla na pomisao i prela na zakljuke, otrog pogleda. "Ali ako je to istina, morali bi biti..."
Pilot ju je prekinuo.
"Ser, poinju da se kreu."
Duhovi su se njihali u vrelom, maglovitom gasu. Plava i zelena svetla poigravala su po njima dok
su lenjo lebdeli, sto hiljada kilometara iznad fotosfere. Polako su se udaljavali od broda, putajui da
ih udaljenost umanji, sve dok se oko svakog nije video slabi oreol beline.
Dekob je osetio da mu sleva prilazi Fejgin.
"Bilo bi tuno", tiho je zapevuio Kanten, "da ovakva lepota bude ukaljana zloinom. Bilo bi mi
veoma teko da osetim zlo dok sam obuzet divljenjem."
Dekob je polako klimnuo glavom.
"Aneli su svetli..." poeo je. Naravno, Fejgin je znao nastavak.
Aneli su svetli, premda svetlost vara.
Iako sve lano ponekad na lepotu lii,
Lepota mora takav izgled imati.
"Kula kae da se spremaju na neto!" Pilot je kiljio napred, sa dlanom na uhu.
Pramen tamnijeg gasa iz niti brzo je zaao pred njih, za trenutak zaklanjajui pogled na Duhove.
Kada se izbistrilo, svi sem jednog otili su daleko napred.
Taj jedan ekao je da se brod oprezno priblii. Izgledao je drugaije, poluproziran, vei i plavlji.
I jednostavniji. Izgledao je kruto i nije se talasao kao ostali. Kao da se odlunije kretao.
Ambasador, pomislio je Dekob.
"Drite ivicu broda uperenu u njega", naredila je deSilva. "Nemojte gubiti kontakt sa
instrumentima!"
Pilot ju je za trenutak mrano pogledao, a potom se stegnutih usana zagledao u instrumente. Brod
je poeo da rotira.
Tuinac se brzo podigao i pribliio se. Naduveno, lepezasto telo kao da je udaralo po plazmi, kao
ptica koja pokuava da povea visinu.
"Igra se sa nama", promrmljala je deSilva.
"Otkud zna?"
"Zato to ne mora toliko da se trudi da bi ostao nad nama." Zatraila je od pilota da ubrza rotaciju.
Sunce se izdiglo zdesna i pourilo ka zenitu. Duh je nastavio da se probija ka poloaju tano u
zenitu, makar to znailo da mora da se vrti naglavake du broda. Sunce je prelo preko njih i poelo
da zalazi. Potom se ponovo pojavilo i zalo za manje od minute.

Tuinac je ostao u zenitu.

Obrtanje se ubrzalo. Dekob je stegao zube i odupro se potrebi da uhvati Fejginovo stablo radi
ravnotee, a brod je za nekoliko sekundi smenjivao dan za no. Oseao je vruinu, prvi put od kako je
putovanje na Sunce poelo. Duh je uporno ostajao odozgo, a fotosfera se palila i gasila kao baterijska
svetiljka.
"Dobro, dosta", rekla je deSilva.
Obrtanje se usporilo. Dekob se zateturao kada su se potpuno zaustavili. Oseao je kao da ga je
zahvatio sve povetarac. Prvo vruina, potom jeza: hou li se razboleti? - upitao se.
"Pobedio je", rekla je deSilva. "Uvek pobeuje, ali vredelo je pokuati. Volela bih da makar
jednom to uradim sa ukljuenim laserom za hlaenje!" Pogledala je tuinca u zenitu. "Pitam se ta bi
se desilo kad bismo stigli blizu delia brzine svetlosti."
"Hoe da kae da je hlaenje malopre bilo iskljueno?" Dekob sada nije mogao da se uzdri.
Dotakao je Fejginovo stablo.
"Naravno", odgovorila je Komandant. "Ne misli valjda da bismo pokuali da sprimo nedune
prstene i pastire? Zato smo bili ogranieni u pogledu vremena. Inae bismo pokuavali da ga
izravnamo sa instrumentima sve dok se pakao ne ohladi!" Prostrelila je Duha pogledom.
Opet neobian i prigodan idiom. Dekob nije bio siguran da li ga deSilva privlai zbog
uobiajenih kvaliteta ili zbog tih udnih izraza. U svakom sluaju, pregrejavanje, a potom nalet
hladnoe sada su bili objanjeni. Vrelina Sunca neko je vreme slobodno prodirala.
Drago mi je to je stigla samo dotle, pomislio je.

16. ...I PRIKAZAMA

"Imamo samo mutnu sliku", rekao je lan posade. "Mora da ekrani polja sile nekako izobliuju
sliku Duha, poto izgleda iskrivljeno... kao da je slika prelomljena kroz soivo pod nekim uglom.
Uostalom", slegnuo je ramenima dok je delio fotografije, "to je najbolje to se moe postii
runom kamerom."
DeSilva je pogledala fotografiju. Prikazivala je plavu, nejasnu karikaturu oveka, krutu figuru sa
motkastim nogama, dugakim rukama i krupnim, razlivenim akama. Snimak je nainjen trenutak pre
no to su se ake stegle u pesnice, grube ali prepoznatljive.
Kad je doao red na njega, Dekob se usmerio na lice. Oi su bile prazne rupe, kao i neravna usta.
Na fotografiji su izgledale crne, ali Dekob se prisetio da pravu boju daje purpurna hromosfera. Oi
su crveno plamtele, a vilice su se pokretale kao da izgovaraju strane pretnje, sve u crvenom.
"Ipak, ima tu neto", nastavio je lan posade. "Momak je proziran. H-alfa prolazi pravo kroz
njega. Primetili smo to samo na oima i ustima, poto se plava boja kojom zrai tamo ne pojavljuje.
Ali koliko vidimo, njegovo telo na zadrava nita."
"Pa, to bi odgovaralo definiciji jednog duha", rekao je Dekob i dao sliku dalje.
Podigao je pogled po stoti put. "Jeste li sigurni da e se Solarijanci vratiti?"
"Uvek se vraaju", odgovorila je deSilva. "Ranije se nikada nisu zadovoljavali samo jednom
turom uvreda."
Kraj njih su se odmarali dr Martini i Bubakub, spremni da stave kacige ako se tuinac ponovo
pojavi. Kula, osloboen dunosti na donjoj strani broda, leao je na kauu i polako otpijao iz
likviboce neku plaviastu tenost. Njegove ogromne oi bile su zamagljene i izgledao je umorno.
"ini mi se da je najbolje da poleemo", rekla je deSilva. "Niemu ne slui da istegnemo vratove
gledajui uvis. Kada se pojavi, Duh e biti gore."
Dekob je reio da sedne blizu Kule, kako bi gledao Bubakuba i dr Martini kako rade.
Njih dvoje imali su premalo vremena da uine neto ozbiljnije prilikom prve pojave. im se Duh
pojavio u zenitu, odmah je poprimio oblik ovekolikog, preteeg oblija. Dr Martini je jedva stigla
da podesi svoju opremu, a stvorenje se nagnulo, zatreslo stegnutom imitacijom pesnice i nestalo.
Ali Bubakub je imao vremena da proveri svoj ka-ngrl. Objavio je da Solarijanac nije koristio
onaj naroito moni tip psi-zraenja koji njegova maina prepoznaje i suzbija. Bar ne tom prilikom.
Mali Pil ipak je ostavio mainu ukljuenu, za svaki sluaj.
Dekob se zavalio u seditu i dodirnuo dugme koje je polako spustilo naslon sve dok se nije naao
zagledan u ruiasto, paperjasto nebo.
Bilo je veliko olakanje znati na ovde nije u pitanju pi-ngrli mo. Ali ako nije, zato se Duhovi
tako neobino ponaaju? Dokono je ponovo mozgao nije li Larok moda bio u pravu... da Solarijanci
mogu da prenesu makar neko znaenje ljudima zato to su ih poznavali u davnim vremenima. ovek
svakako ranije nije bio na Suncu, ali moda su stvorenja plazme nekada ila na Zemlju i moda su
odgajila civilizaciju na njoj? Zvualo je naopako, ali takav je bio i 'Ponira u Sunce'.
Nova pomisao: ako Larok nije kriv za unitenje Defovog broda, moda su Duhovi u stanju da ih
svakog trenutka pobiju.
Ako je tako, Dekob se nadao da je novinar-astronaut u pravu i za ostalo: da Solarijanci oseaju
vee obaveze u kontaktu sa ljudima, Pilom i Kantenom nego prema jednom impanzi.
Dekob je razmislio da li da isproba sopstvene telepatske moi kada se stvorenje ponovo pojavi.

Jednom se testirao i ustanovio da nema dara za psi, uprkos izuzetnim sposobnostima hipnoze i
memorije, ali moda bi ipak trebalo da pokua.
Poled mu je privukao nekakav pokret sa leve strane. Kula je zurio u taku pravo pred sobom, na
pola puta do zenita, i podigao je mali mikrofon do usana.
"Kapetane", rekao je. "ini mi e da e vraa." Pringov glas odjeknuo je celim brodom.
"Pokuajte sa uglovima od 120 i 30 stepeni."
Kula je spustio mikrofon. Elastini kabel povukao ga je natrag u prorez, tik kraj njegove vitke
desnice i sada prazne likviboce.
Crvena izmaglica za trenutak je potamnela, jer je kraj broda proao pramen tamnijeg gasa. A
potom se Duh vratio, jo mali zbog udaljenosti, ali rastao je kako se pribliavao.
Ovaj put bio je blistaviji i otriji po ivicama. Uskoro je bio tako blistavo plav da je bilo teko
gledati ga.
Ponovo se pojavio kao kruta ljudska prilika, oiju i usta crvenih kao ugljevlje dok se podizao na
pola puta do zenita.
Ostao je tamo nekoliko dugih minuta, ne radei nita. Ipak, izgledao je krajnje zlokobno. Prosto se
osealo! Dekoba je trglo gunanje dr Martini i tek tada je shvatio da je zadravao dah.
"Prokletstvo!" Doktorka je strgla kacigu. "Toliko buke! U jednom trenutku pomislim da sam neto
nala... nagovetaj tu ili tamo... a onda nestane!"
"Nemoj-te se nervi-ra-ti", rekao je Bubakub. Isprekidani glas dopirao je iz Vodora, koji je sada
leao na podu kraj malog Pila. Bubakub je i dalje imao kacigu na glavi i napeto je zurio crnim
oicama u Duha. "Ljudi nema-ju psi kakvog ovi koris-te. Va poku-aj im, zapra-vo, zadaje bol i
izaziva deo njiho-vog gneva."
Dekob je brzo progutao knedlu. "Bili ste u dodiru sa njima?" upitao je gotovo u glas sa dr
Martini.
"Da", odgovorio je mehaniki glas. "Ne smetaj-te mi." Bubakub je zatvorio oi. "Reci-te mi ako
se pomeri. Samo ako se pomeri!" Posle toga vie nije govorio.
ta li mu govori? pitao se Dekob. Pogledao je prikazu. ta neko moe da kae takvom stvorenju?
Solarijanac je poeo da mae 'rukama' i pokree 'usta'. Ovaj put su obrisi bili jasniji. Nije bilo
izoblienosti slike koju je primetio pri prvoj pojavi. Stvorenje mora da je nauilo kako da se ponaa
prema poljima sile. Jo jedan primer sposobnosti prilagoavanja. Dekob nije eleo da razmilja ta
to znai za bezbednost broda.
Sa leve strane pojavio se blesak svetla i privukao Dekobovu panju. Posegnuo je ka ploi kraj
sebe, napipao mikrofon i prebacio ga na linu komunikaciju.
"Helen, pogledaj na otprilike osamnaest puta ezdeset pet. ini mi se da smo dobili novo
drutvo."
"Da." De Silvin glas tiho je ispunio prostor oko njegove glave. "Vidim. Ovaj, izgleda, ima obian
oblik. Hajde da vidimo ta radi."
Sleva se, oklevajui, pribliio drugi Duh. Njegovo talasavo, bezoblino telo liilo je na masnu
mrlju na povrini okeana. Po obliku nije nimalo liio na oveka.
Dr Martini je naglo dahnula kada je ugledala pridolicu i poela je da navlai kacigu.
"Mislite li da treba da opomenemo Bubakuba?" brzo je upitao Dekob.
Za trenutak se zamislila, a onda ponovo pogledala prvog Solarijanca. I dalje je mahao 'rukama',
ali nije promenio poloaj. Kao ni Bubakub. "Rekao je da mu kaemo ako se pomeri", kazala je.
eljno se zagledala u pridolicu. "Moda bih mogla da se potrudim oko ovog novog i pustim ga da
dalje radi sa onim prvim."

Dekob nije bio siguran. Do sada je jedino Bubakub postigao neto pozitivno. Sumnjao je u
razloge iz kojih dr Martini nije elela da ga obavesti o drugom Solarijancu. Da li je posredi
ljubomorna na Pilov uspeh?
No, dobro, slegnuo je ramenima, Iti ionako mrzi kad ga prekidaju.
Pridolica se oprezno pribliavao, u kratkim trzajima, mestu na kome je njegov krupniji i svetliji
roak izvodio oponaanje ljutitog oveka.
Dekob je pogledao Kulu.
Da li bar njemu da kaem? Izgleda tako zanet posmatranjem prvog duha. Zato Helen nije objavila
otkrie? I gde je Fejgin? Nadam se da nee propustiti sve ovo.
Odnekud odozgo dopro je blesak. Kula se promekoljio.
Dekob je podigao pogled. Pridolica je nestao. Prvi Duh se polako skupljao i bledeo.
"ta se desilo?" upitao je Dekob. "Skrenuo sam pogled samo za trenutak..."
"Ne nam, prijatelju Dekobe! Pomatrao am, kako bih video da li viuelno ponaanje ovog bia
odaje neki nagovetaj o njegovoj prirodi, a inenada e pojavilo drugo. Prvo je napalo drugog
mlaom vetloti i oteralo ga. Potom je i amo otilo!"
"Trebalo je da mi kae-te za dolazak novog", rekao je Bubakub. Sada je stajao, sa Vodorom oko
vrata. "Nije vano. Znam sve to mi je potre-bno. Sada u izvestiti Koman-danta."
Okrenuo se i otiao. Dekob je sa mukom ustao da poe za njim.
Fejgin ih je oekivao, stojei blizu deSilve i pilotske ploe. "Jesi li video?" apnuo je Dekob.
"Da, imao sam dobar pogled. eljno ekam da ujem ta je ustanovio na dragi, cenjeni prijatelj."
Bubakub je teatralno mahnuo rukom, zahtevajui panju.
"Rekao je da je star. Veru-jem mu. To je vrlo stara rasa."
Da, pomislio je Dekob. To je prvo to je Bubakub eleo da sazna.
"Solari-ja-nac kae da su oni ubi-li impan-zu. I Larok ga je ubi-o. Poee da ubi-ja-ju i ljude,
ako ne odu odav-de zau-vek."
"ta?" kriknula je deSilva. "O emu to govorite? Otkuda mogu biti krivi i Larok i Duhovi?"
"Samo mirno, molim." Pilov glas, pojaan Vodorom, imao je prizvuk pretnje. "Sola-ri-janci su
rekli da su nave-li oveka na to. Dali su mu gnev. Dali su mu potre-bu da ubi-je. A dali su mu i istinu."
Dekob je zavravao izvetavanje dr Martini o Bubakubovim izjavama.
"...A onda je rekao da su Duhovi mogli uticati na Laroka sa tolike daljine na samo jedan nain. A
ako su koristili taj metod, jasno je zato Biblioteka nema podataka o njima. Ko god i kad god
upotrebi tu mo postaje tabu, zatvoren. Bubakub eli da se zadrimo ovde samo koliko da proverimo,
a potom da se gubimo."
"Kakva mo?" upitala je dr Martini. Sedela je, drei u krilu grubu zemljansku kacigu. Kraj nje je
sluao i Kula, drei meu usnama novu likvibocu.
"Nije pi-ngrli. To se ponekad koristi i legalno. Osim toga, nema toliki domet, a ne bi se mogli
otkriti ni tragovi korienja. Ne, mislim da Bubakub hoe da upotrebi onu kamenitu stvar."
"Ostavtinu Letanija?"
"Da."
Dr Martini je odmahnula glavom. Oborila je pogled, poigravajui se nekim prekidaem na kacigi.
"Sve je to vrlo sloeno. Nita ne razumem. Nita ne ide kako treba otkako smo se vratili na
Merkur. Niko nije onakav kako izgleda."
"Kako to mislite?"

Doktorka parapsihologije je zastala, pa slegnula ramenima.

"Ne treba biti siguran ni u koga... bila sam tako uverena da je Piterova glupa svaa sa Defrijem
iskrena i bezopasna. Sada vidim da je bila vetaki izazvana i smrtonosna. A bio je u pravu, izgleda,
i to se tie Solarijanaca. Samo to to nije bila njegova zamisa, nego njihova."
"Stvarno mislite da su oni nai davno izgubljeno pokrovitelji?"
"Ko zna?" odgovorila je. "Ako je to tano, tragedija je to smo se uopte namerili ovamo da
razgovaramo sa njima."
"Znai, prihvatate Bubakubovu priu bez ograde?"
"Da, naravno! On je jedini koji je uopte uspeo da ostvari kontakt, a osim toga poznajem ga.
Bubakub nam nikada ne bi dao pogrene podatke. Istina je njegov posao i njegov ivot!"
Ali Dekob je sada znao na koga je mislila kada je rekla: "Ne treba biti siguran ni u koga". Dr
Martini je bila prepadnuta.
"Jeste li sigurni da je Bubakub jedini koji je ostvario neku vrstu kontakta?"
Rairila je oi, a potom je odvratila pogled. "Izgleda da je on jedini sposoban za to."
"Pa zato ste onda ostali sa svojom kacigom kada nas je Bubakub pozvao da sasluamo njegov
izvetaj?"
"Ne moram da trpim takvo unakrsno ispitivanje!" planula je. "Ako vas se to uopte tie, htela sam
da pokuam jo jednom. Bila sam ljubomorna to je uspeo i htela sam jo jednu priliku! Nisam
uspela, naravno."
Dekob nije bio ubeen. Ovolika iskrenost nije bila niim izazvana i bilo je jasno da zna vie
nego to je spremna da kae.
"Dr Martini", rekao je, "ta znate o leku po imenu varfarin?"
"I vi!" pocrvenela je. "Rekla sam glavnom lekaru da nikad nisam ula za to i da svakako ne znam
otkuda to meu lekovima Dvejna Keplera. Naravno, ako je uopte bilo tamo!"
Brzo se okrenula. "Mislim da u se sada odmoriti, ako nemate nita protiv. Hou da budem
spremna kada se Solarijanci vrate."
Dekob nije obraao panju na njeno neprijateljstvo; deo grubosti njegove druge linosti mora da
je propustio deo sumnjiavosti. Ali bilo je oito da dr Martini nee vie nita rei. Ustao je.
Namerno ga je zanemarila dok je sputala svoje sedite.
Kula ga je ekao kod aparata za osveenje. "Ti i unemiren, prijatelju Dekobe?"
"Ne, mislim da nisam. Zato pita?"
Visoki Iti gledao ga je odozgo. Izgledao je umorno. Vitka ramena su mu visila, iako su krupne oi i
dalje blistale.
"Nadam e da ne prima ve ovo suvie obiljno, tu vet koju je objavio Bubakub."
Dekob se okrenuo od maine i pogledao Kulu u oi. "ta da primam ozbiljno, Kula? Njegove
izjave su podaci. To je sve. Bio bih razoaran kad bi se pokazalo da se projekat 'Ponira u Sunce'
mora zavriti. Jedino to elim jeste neki nain da potvrdim ono to je rekao pre no to se sloim da
je neophodno... neto kao podatak iz Biblioteke. Ali, osim toga, moje najjae oseanje je
radoznalost." Dekob je slegnuo ramenima, iznerviran pitanjem. Oi su ga pekle, verovatno zbog
crvenog svetla.
Kula je polako odmahnuo krupnom, okruglom glavom. "Milim da je drugaije. Oproti bog
pretpostavki, ali milim da i veoma unemiren."
Dekob je za trenutak osetio vreli bes. Gotovo ga je uobliio u rei, ali uspeo je da se savlada.
"Opet te pitam, Kula, o emu ti to govori?" polako je pitao.

"Dekobe, ti i vrlo upeno otao neutralan u iraitom unutranjem sukobu u tvojoj rai. Ali vi
raumnjaci imaju voje miljenje. Veoma i povreen to e pokaalo da je Bubakub upotavio
kontakt tamo gde ljudi niu upeli. Iako nikada nii iraio voje miljenje o pitanju porekla, nam da
nii rean to se pokaalo da je oveantvo ipak imalo Pokrovitelje."
Dekob je ponovo slegnuo ramenima.
"Istina je, jo nisam ubeen u priu da su Solarijanci Uzdigli ljudsku rasu u davnoj prolosti, a
potom nas napustili pre kraja posla. Nita od toga nema nekog smisla."
Protrljao je desnu slepoonicu. Oseao je da nailazi glavobolja. "A u itavom ovom projektu bilo
je veoma mnogo neobinog ponaanja. Kepler je dobio napad neobjanjive histerije i prekomerno je
zavistan od dr Martini. Larok je bio drugaiji nego to je inae, ak opasan po samog sebe. I nemoj
zaboraviti sabotau za koju je optuen. I sama dr Martini odustala je od branjenja Laroka i obuzeo ju
je neki veoma udan strah da e rei neto ime e podriti Bubakuba. Sve zajedno, poinjem da se
pitam..." zastao je.
"Moda u olarijanci krivi a ve. Ako u a tolike daljine mogli nagnati gopodina Laroka da
ivri ubitvo, mogli su iavati i druge devijacije."
Dekob je stegao pesnice. Pogledao je Kulu, jedva obuzdavajui bes. Itijeve blistave oi bile su
ugnjetavake. Nije eleo da ostane pred njima.
"Ne prekidaj me", rekao je stegnutih usana, to je mirnije mogao.
Bilo mu je oigledno da je neto pogreno. Kao da se nalazio u oblaku. Nita nije bilo potpuno
jasno, ali i dalje je oseao potrebu da kae neto vano. Bilo ta.
Brzo se osvrnuo po palubi.
Bubakub i dr Martini ponovo su bili na svojim mestima. Imali su kacige na glavama i gledali su
prema njemu. Dr Martini je neto govorila.
Kuka! Verovatno prenosi onom uobraenom, malom kretenu sve to sam rekao. Kvarno!
Helen deSilva se zaustavila kraj njih dvoje na jednom obilasku, odvlaei im panju od Kule i
Dekoba. Za trenutak se oseao bolje. Poeleo je da se Kula udalji. teta to je morao da bude
osoran sa njim, ali tienici moraju znati gde im je mesto!
DeSilva je zavrila razgovor sa Bubakubom i doktorkom i pola je ka mainama za osveenje.
Bubakubove crne oice opet su se uperile u njega.
Dekob je jeknuo. Otrgao se od upornog zurenja i suoio se sa mainom za pie.
Ko ih ljivi. Doao sam da uzmem pie i to u i uraditi. Oni ionako ne postoje!
Maina se njihala pred njim. Neki unutranji glas vikao je o nekakvoj opasnosti, ali zakljuio je
da ni taj glas, zapravo, ne postoji.
Ovo je zaista udna maina, pomislio je. Nadam se da nije kao ona podla na 'Bredberiju'. Ta nije
bila nimalo ljubazna.
Ne, ova je imala niz prozirnih trodimenzionih dugmadi koja su se odvajala od ostalih. Zapravo,
imala je redove i redove malih dugmadi, koja su sva lebdela u prostoru.
Pruio je ruku da nasumce pritisne jedno, a onda se savladao. A, ne. Ovaj put emo proitati
oznake!
A ta elim? Kafu?
Mali, unutranji glas ciao je zahtevajui iroadu. Da, to je pametno. Divno pie, ta iroada. Ne
samo da je ukusna, nego te i protrese. Savreno pie za svet pun halucinacija.
Morao je priznati da u tome ima neega. Sve zajedno, situacija je bila prilino ljigava. Zato se
sve tako polako kree?
Ruka mu se kretala kao pu prema dugmetu koje je eleo. Nekoliko puta se premestilo, ali konano

je uspeo da ga nacilja. Taman se spremio da ga pritisne kada se ponovo javio unutranji glas,
preklinjui ga da stane.
Kakva hrabrost! Da mi dobar savet, a onda se prepadne. Prokletstvo, kome si ti uopte
potreban?
Pritisnuo je. Vreme se malo ubrzalo i zauo je zvuk slivanja tenosti.
Ko bi mi uote bio potreban! Prokleti nikogovi Kula. Naduveni Bubakub i njegova ledena
pratilja. ak i blesavi Fejgin... dovukao me je sa Zemlje na ovo idiotsko mesto.
Nagnuo se i izvukao iz proreza likvibocu. Izgledala je divno.
Vreme se sada ubrzalo i gotovo se vratilo na normalu. Ve se oseao bolje, kao da se oslobodio
velikog pritiska. Sukobi i halucinacije kao da su izbledeli. Nasmeio se Heleni deSilva dok mu je
prilazila. Potom se okrenuo da se nasmei Kuli.
Kasnije u mu se izviniti zbog grubosti, pomislio je. Podigao je bocu kao da nazdravlja.
"...stalno lebdi tu negde, na ivici detekcije", rekla je deSilva. "Biemo spremni kad god stigne, pa
bi moda bilo bolje..."
"Dekobe, tani!" povikao je Kula.
DeSilva je kriknula i priskoila da ga zgrabi za ruku. Kula joj se pridruio, dodajui svoju bednu
snagu pokuaju da mu sklone bocu sa usana.
Kvariigre, pomislio je Dekob prijateljski. Sad u pokazati trapavom vanzemaljcu i
devedesetogodinjoj starici ta sve mukarci mogu.
Odgurnuo je jedno po jedno, ali oni su nastavili da napadaju. Komandant je ak izvela nekoliko
gadnih udaraca za onesposobljavanje, ali on ih je sve parirao i polako, likujui, podigao pie do
usana.
Zid se razbio i vratilo mu se oseanje njuha koje nije ni znao da je izgubio. Vratilo se kao parni
valjak. Zakaljao se i zagledao u strani napitak u ruci.
Puio se, sme i otrovan, pun ispupenja i mehuria. Odbacio ga je. Svi su ga gledali. Kula je
cvokotao na podu, gde ga je Dekob bacio. DeSilva je oprezno ustajala. Ostali ljudi su se okupljali
oko njih.
Odnekud je zauo Fejginov zabrinuti zviduk. Gde li je Fejgin, pomislio je dok se teturao napred.
Nainio je tri koraka, a potom se sruio na palubu tano pred Bubakubom.
Polako je dolazio svesti. Bilo mu je teko, jer ga je elo strano bolelo. Koa mu se zategla kao na
dobou. Ali nije bila suva kao koa doboa. Stalno se vlaila, prvo od znoja, a potom od neeg
drugog, neeg hladnog.
Jeknuo je i podigao ruku. Napipao je kou, pa tuu ruku, toplu i meku. ensku, to je osetio po
mirisu.
Otvorio je oi. Kraj njega je stajala dr Martini sa sunerom u ruci. Nasmeila se i pruila mu
likvibocu.
Isprva se trgao, a onda se nagnuo da otpije malo. Bila je to limunada, i to divna.
Brzo ju je iskapio, osvrui se oko sebe. Leaji na palubi bili su zauzeti spavaima.
Podigao je pogled. Nebo je bilo gotovo crno!
"Vraamo se nazad", rekla je dr Martini.
"Ko..." Oseao je da mu grlo kripi od dugog utanja. "Koliko dugo sam bio bez svesti?"
"Oko dvanaest asova."
"Jesam li bio pod sedativima?"
Klimnula je glavom. Ponovo je imala Veiti Profesionalni Osmeh. Ali sada nije delovao vetaki.

Poloio je dlan na elo. Jo ga je bolelo.

"Znai, nisam sanjao. ta sam to pokuao da popijem?"
"Amonijano jedinjenje koje smo poneli zbog Bubakuba. Verovatno vas ne bi ubilo. Ali bolelo bi,
veoma.
Moete li da mi kaete zato ste to uinili?"
Dekob je ponovo spustio glavu na jastuk. "Pa... u tom trenutku mi se inilo kao dobra zamisa."
Odmahnuo je glavom. "Ozbiljno, kao da je neto u meni polo naopako. Ali proklet bio ako znam
ta je to moglo biti."
"Trebalo je da znam da neto ne valja kada ste poeli da udno govorite o ubistvima i zaverama",
klimnula je glavom doktorka. "Delom je i moja krivica to nisam prepoznala predznake. Ne treba da
se stidite. Poniranje u Sunce moe biti prilino gadno iskustvo, i to na mnogo naina!"
Dekob je protrljao sanjive oi.
"Pa, za to poslednje ste potpuno u pravu, ali meni se upravo ini da poneko verovatno misli da
sam zaraen."
Dr Martini se trgla, kao da se udi to se tako brzo pribrao.
"Da", rekla je. "Zaista, komandant deSilva misli da je to delo Duhova. Rekla je da su verovatno
pokazivali svoje psi moi, kako bi dokazali da su u pravu. ak je poela da govori o uzvraanju
udarca. U njenoj teoriji ima neega, ali meni se moja vie dopada."
"Da sam poludeo?"
"O, ne, uopte ne! Samo ste bili dezorijentisani i zbunjeni! Kula kae da ste se ponaali...
abnormalno, nekoliko minuta pre... nezgode. To, plus moja zapaanja..."
"Da." Dekob je klimnuo glavom. "Dugujem Kuli ozbiljno izvinjenje... Auh! On nije povreen? Ni
Helen?" Poeo je da ustaje.
Dr Martini ga je gurnula natrag. "Ne, ne, svi su dobro. Ne brinite. Sigurna sam da ih jedino mui
briga za vae zdravlje."
Dekob se pokorio. Zagledao se u praznu likvibocu. "Mogu li da dobijem jo jednu?"
"Naravno. Odmah se vraam."
Ostavila ga je samog. uo je njene tihe korake prema mainama za osveenje... mestu gde se
desila 'nezgoda'. Trgao se kad je pomislio na to. Oseao je meavinu stida i gaenja. Ali uglavnom ga
je peklo jedno pitanje. ZATO?
Negde iza njega uo se tihi razgovor. Mora da je dr Martini srela nekoga.
Dekob je znao da e pre ili kasnije morati na izvede poniranje prema kojem je 'Ponira u Sunce'
ista igrarija. Taj trans e biti straan, ali morae da ga izvede ako eli da otkrije istinu. Pitanje je
samo kada. Sada, kada e mu to moda rascepiti um napola? Ili po povratku na Zemlju, u prisustvu
terapeuta u Centru, kada odgovori nee doneti njemu, ponirau u Sunce, i njegovom poslu nita
korisno?
Dr Martini se vratila. Sela je kraj njega i pruila mu punu likvibocu. Sa njom je bila Helen
deSilva. Komandant je sela kraj doktorke.
Nekoliko minuta je proveo ubeujui je da mu je sasvim dobro. Jednim pokretom odbacila je sva
njegova izvinjenja.
"Nisam imala pojma da si toliko vet u BGR, Dekobe", rekla je.
"BGR?"
"Borba golim rukama. Ja sam u tome dobra, iako priznajem da sam malo zarala. Ali ti si bolji.
Ustanovili smo to na najsigurniji nain, u borbi dveju strana koji ele da onesposobe pritivnika bez
bola i povrede. To je vrlo teko, ali ti si istinski strunjak."

Nikada ne bi pomislio da je mogue pocrveneti na takav komplment, ali Dekob je osetio da mu

lice gori.
"Hvala. Teko mi je da se prisetim, ali ini mi se da si i ti bila prilino veta."
Zagledali su se u uzajamnom razumevanju, smeei se.
Dr Martini ih je naizmenino gledala, a potom se nakaljala. "Mislim da gospodin Demva ne bi
smeo dugo da pria. Takav ok zahteva mnogo odmora."
"Samo nekoliko pitanja, doktore, a onda u biti posluan. Prvo i pre svega, gde je Fejgin? Nigde
ga ne vidim."
"Kenten Fejgin je na donjoj strani", odgovorila je deSilva. "Osveava se."
"Voma se zabrinuo za vas. Sigurna sam da e se obradovati kada uje da ste dobro", dodala je dr
Martini.
Dekob se opustio. Iz ko zna kakvog razloga, bio se zabrinuo za Fejgina.
"A sada mi recite ta se desilo poto sam se onesvestio."
Komandant i dr Martini su se zagledale. Potom je deSilva slegnula ramenima.
"Imali smo novu posetu", rekla je. "Prilino je potrajala. Solarijanac je nekoliko sati lebdeo na
ivici vidljivosti. Ostavili smo stado prstenova daleko za sobom, zajedno sa svim ostalim pastirima.
Ipak, dobro je to je toliko ekao. Mi smo bili u prilinoj guvi zbog, ovaj..."
"Zbog moje predstave koja je plenila panju." Dekob je uzdahnuo. "Ali je li iko pokuao da
ostvari kontakt dok je lebdeo tako daleko?"
DeSilva i dr Martini ponovo su izmenile pogled. Doktorka je jedva primetno odmahnula glavom.
"Za to vreme nije uinjeno gotovo nita", urno je nastavila Komandant. "Jo smo bili uznemireni.
Ali potom, oko etrnaest asova, iznenada je nestao. Vratio se neto kasnije u... 'preteem obliku'."
Dekob je reio da ne komentarie nemi razgovor dveju ena. Ali iznenada mu je neto sinulo.
"Kai, jeste li svi sigurni da su to uopte bili isti Duhovi? Moda su 'normalni' i 'pretei' oblik dve
potpuno razliite vrste!"
Martini ga je za trenutak belo gledala. "Time bi moglo da se objasni..." brzo je zautala.
"E, da, vie ih ne zovemo duhovi", rekla je deSilva. "Bubakub kae da im se to ne svia."
Dekob se za trenutak iznervirao, ali uspeo je da se savlada pre no to su ene to primetile.
Ovakav razgovor nikuda ne vodi!
"I, ta se desilo kada se vratio u preteem obliku?"
DeSilva se namrtila.
"Bubakub je neko vreme razgovarao sa njim. Potom se naljutio i oterao ga."
"ta je uradio?"
"Prvo je pokuao da se raspravlja sa njim. Citirao je iz knjige o pravima Pokrovitelja i tienika.
ak je obeao i trgovinu. Ali ovaj je samo i dalje pretio. Tvrdio je da e poslati na Zemlju psi
poruke kojima e izazvati nekakvu neopisivu katastrofu.
Konano je Bubakubu dosadilo. Zatraio je da svi legnu. Potom je izvukao onu gromadu od
gvoa i kristala oko koje je tako tajanstven. Naredio je da pokrijemo oi, onda je neto arao i
potom je pokrenuo prokletu napravu!"
"ta je radila?"
Ponovo je slegnula ramenima.
"Samo Praoci znaju, Dekobe. Bilo je grdno svetlo, oseaj pritiska u uima... a kada smo
pogledali, Solarijanac je nestao!
I ne samo to! Vratili smo se tamo gde smo mislili da smo ostavili stado prstenova. I oni su nestali.
Nita ivo na vidiku!"

"Ba nita?" Pomislio je na prelepe prstenove i njihove blistave, raznobojne gospodare.

"Nita", ponovila je dr Martini. "Svi su se razbeali. Bubakub tvrdi da im nije naudio."
Dekoba je obuzela utrnulost. "Pa, sada barem imamo zatitu. Moemo pregovarati sa
Solarijancima u nadmonom poloaju."
DeSilva je tuno odmahnula glavom.
"Bubakub kae da nee biti pregovora. Oni su zli, Dekobe. Pobie nas, ako uspeju."
"Ali..."
"A vie ne moemo ni da raunamo na Bubakuba. Rekao je Solarijancima da e doiveti odmazdu
ako ikada naude Zemlji. Ali vie od toga nee da pomogne. Ona gromada se vraa na Pil."
Zagledala se u palubu, glas joj je postao promukao.
"'Ponira u Sunce' je gotov."

esti deo
Mera (mentalnog) zdravlja je prilagodljivost (a ne poreenje sa nekom 'normom'), sloboda da se
ui iz iskustva... da se odgovori na razumne argumente... i na poziv oseanja... a naroito sloboda da
se zaustavi pri zasienju. Sutina bolesti je zamrzavanje ponaanja u neizmenjive i nezasite module.
Lorens Kjubi

17. SENKA
Radioniki sto bio je prazan, jer su sve alatke koje su inae stajale rasute po njemu sada visile,
neupotrebljene, na odgovarajuim kukama na zidu. Alatke su bile iste. Izrovana radna ploa sijala je
pod novim slojem voska.
Hrpa delimino rastavljenih instrumenata koju je Dekob gurnuo u stranu leala je na podu,
optuujui, kao i glavni mehaniar koji ga je dokono i sumnjiavo posmatrao kako priprema radnu
povrinu. Dekobu to nije smetalo. Uprkos fijasku na Sunevom brodu, ili moda ba zbog njega, niko
se nije bunio kada je odluio da pokua sa istraivanjem u sopstvenoj reiji. Radioniki sto bio mu je
dovoljno veliki, a sada nikome drugom nije trebao. Osim toga, ovde je bila mala verovatnoa da e
ga Mili Martini pronai.
Iz dubine dinovske peine Sunevog broda Dekob je video ogromni srebrnasti brod, samo
delimino zaklonjen kamenim zidom. Daleko gore, zid se izvijao i nestajao u kondenzovanoj pari.
Sedeo je na visokoj stolici kraj radionikog stola. Iscrtao je 'Cvikijeve kutije za izbor' na dva lista
papira i poloio ih na sto. Na svakom ruiastom papiru bilo je ispisano po jedno da/ne pitanje, to
je predstavljalo mogue morfoloke stvarnosti.
Na levom papiru je pisalo: B IMA PRAVO ZA S.DUHOVE, DA (I) / NE (II).
Drugi papir bilo je jo tee pogledati: JA SAM LUDNUO, DA (III) / NE (IV).
Dekob nije hteo da ga bilo ije miljenje omete u odgovaranju na pitanja. Zato je izbegavao dr
Martini i ostale jo otkako su se vratili na Merkur. Osim to je iz iste utivosti posetio dr Keplera
koji se jo oporavljao, pretvorio se u pustinjaka.
Pitanje na levom papiru odnosilo se na Dekobov posao, iako nije mogao da iskljui povezanost
sa pitanjem desno.
Pitanje desno bie teko. Morae da odbaci sva oseanja da bi stigao do pravog odgovora na
njega.
Tik ispod levog pitanja postavio je papir oznaen rimskim I, za dokaze da je Bubakubova pria
ispravna.
KUTIJA I: B-OVA PRIA JE TANA.
Lista je bila poduga. Pre svega, trebalo je ubrojati mirno samopouzdanje Pilovog objanjenja
ponaanja Sunevih Duhova. Sve vreme se znalo da ta stvorenja koriste neki oblik psi-zraenja.
Pretee, ovekolike prikaze pokazivale su da poznaju oveka i da imaju neprijateljske sklonosti.
Ubijen je 'samo' impanza, a jedino je Bubakub uspeo da dokae uspenu komunikacuiju sa
Solarijancima. Sve se to uklapalo u Larokovu priu - koju su mu ta stvorenja, navodno, usadila u um.
Najupeatljivije postignue, koje se odigralo dok je Dekob bio onesveen na Sunevom brodu,
bilo je Bubakubovo pokretanje ostavtine Letanija. To je bio dokaz da je Bubakub zaista bio u
kontaktu sa Sunevim Duhovima.
Moda je mogue oterati jednog Duha bleskom svetla (iako Dekobu nije bilo jasno kako bie
koje lebdi u blistavoj hromosferi moe da razabere ita u mranoj unutranjosti Sunevog broda), ali
rasterivanje itavog stada magnetivora i njihovih pastira znailo je da je Pil sigurno imao na
raspolaganju neku monu silu (psi?).
Tokom morfoloke analize svi ovi elementi bie preispitani. Ali ovako zagledan u njih, Dekob je
morao da prizna da kutija broj I deluje istinito.
Broj II e znaiti glavobolju, jer je tu pretpostavljao upravo suprotno od kutije I.
KUTIJA II: B-OVA PRIA POGRENA - (II A) ON GREI / (II B) ON LAE.
II A nije navodilo Dekoba ni na kakvu zamisao. Bubakub je bio tako siguran, tako samouveren.

Naravno, moda su ga prevarili sami Duhovi... Dekob je brzo zapisao tu mogunost i stavio cedulju
na poloaj II A. To je, zapravo, bila veoma vana mogunost, ali Dekob nije mogao da smisli drugi
nain da je dokae ili opovrgne do da se poe na novo poniranje. A nova poniranja postala su
nemogua zbog politike situacije.
Bubakub je, uz podrku dr Martini, tvrdio da su dalje ekspedicije besmislene, a verovatno i
pogubne, bez uea Pila i njegove ostavtine Letanija. Neobino je to se dr Kepler nije protivio
tome. Zapravo, lino je izdao nareenje da se Sunevi brodovi konzerviraju, odravanje svede na
minimum, a pregled podataka zaustavi dok on razgovara sa Zemljom.
Dekob nije razumeo njegove razloge. Nekoliko minuta je zurio u papir na kome je pisalo:
SPOREDNO PITANJE - KEPLER? Konano ga je bacio na hrpu rastavljene opreme, opsovavi.
Kepler je oito iz politikih razloga eleo da se prekid projekta 'Ponira u Sunce' stavi Bubakubu na
duu. Dekob se razoarao u njega. Sada se okrenuo papiru II B.
Bilo je primamljivo misliti da Bubakub lae. Dekob vie nije mogao da glumi nekakva oseanja
prema malenom predstavniku Biblioteke. Prepoznao je svoju nedoumicu: eleo je da II B bude tano.
Bubakub svakako ima razloga da lae. Neuspeh Biblioteke da pronae podatke o ivotnim
oblicima solarnog tipa svakako mu je predstavljao neprijatnost. Pil se takoe gnuao potpuno
nezavisnih istraivanja 'samonikle' rase. Oba problema bila bi lako odstranjena obustavljanjem
'Poniraa u Sunce', pa jo na nain koji bi dokazao prednosti drevne nauke.
Ali pretpostavka da Bubakub lae donosila je hrpu problema. Prvo, koliki deo prie je laan?
aranje sa ostavtinom Letanija oito je pravo. Ali gde da se povue granica?
A ako je Bubakub lagao, morao je biti strano siguran da ga nee uhvatiti. Galaktinski Instituti,
pogotovo Biblioteka, poivaju na temeljima potpunog potenja. Bubakuba bi ivog isprili ako ga
otkriju.
Kutija II B bila je sr svega. Izgledala je beznadeno, ali Dekob e morati nekako da dokae da
je II B tano, ili je projekat 'Ponira u Sunce' gotov.
To e biti sloeno. Teorija da Bubakub lae morae da objasni Defrijevu smrt, Larokovo
abnormalno ponaanje, pretee gestove Sunevih duhova...
Dekob je nakrabao novu cedulju i dodao je kutiji II B.
SPOREDNO PITANJE: DVA TIPA SUNEVIH DUHOVA? Setio se primedbe da niko nije zaista
video kako se 'normalni' Sunev Duh pretvara u poluprozirni oblik koji izvodi pretee pantomime.
Sinula mu je jo jedna misao.
SPOREDNO PITANJE: KULINA TEORIJA DA SOLARIJANSKI PSI OBJANJAVA NE
SAMO LAROKA NEGO I OSTALA NEOBINA PONAANJA.
Dok je to zapisivao, mislio je na dr Martini i Keplera. Ali poto je paljivo razmislio, ponovo je
napisao istu beleku i stavio je na papir gde je pisalo JA SAM LUDNUO - NE (IV).
Trebalo je imati hrabrosti za pitanje sopstvenog mentalnog zdravlja. Sistematski je popisao
dokaze da neto nije kako treba i poreao ih na papir III.
1. ZASLEPLJUJUE 'SVETLO' U BAJI. Trans u koji je uao tik pre sastanka u Informacionom
Centru bio mu je poslednji duboki od tada. Iz njega ga je probudio oiti psiholoki artefakt - 'plavilo'
koje mu se useklo kroz hipnotiko stanje kao reflektor. Ali kakvo god to upozorenje iz podsvesti bilo,
Kulin dolazak prekinuo ga je pre no to je ono prenelo svoju poruku.
2. NEKONTROLISANA UPOTRBA GOSPODINA HAJDA. Dekob je znao da je razdvajanje
uma na normalni i abnormalni deo samo privremeno reenje mnogo dugotrajnijeg problema. Pre
nekoliko stotina godina odmah bi ga proglasili izofrenikom. Ali hipnotiki prelazi morali bi
omoguiti njegovim razdvojenim polovinama da se miroljubivo spoje uz pomo dominantnije

linosti. Sluajevi u kojima je divlja druga linost pokuavala ili uspevala da preuzme kontrolu
verovatno su se deavali onda kada je to bilo potrebno... kada je Dekob morao da se vrati na hladnu,
grubu, nadmono samouverenu linost kakva je nekada bio.
Ranije ga nisu brinuli ispadi njegove druge strane, osim to mu je bivalo neprijatno. Na primer,
bilo je logino pokupiti uzorke Keplerovih lekova na 'Bredberiju', s obzirom na sve to se dosad
desilo, mada bi drugi postupci sa istim ciljem moda bili pogodniji.
Ali neto od onoga to je rekao dr Martini na Sunevom brodu ukazivalo je na veliku i opravdanu
sumnju koja se vrtela u njegovoj podsvesti, ili na vrlo ozbiljne probleme duboko u njemu.
3. PONAANJE NA SUNEVOM BRODU: POKUAJ SAMOUBISTVA? Ovo ga je bolelo
manje nego to je oekivao, kada ga je napisao. inilo mu se da ga se to uopte ne tie. No, udno,
bio je pre ljut nego postien, kao da ga je neko drugi naterao da se ponaa kao budala.
Naravno, to je moglo da znai bilo ta, ukljuujui i panino samoopravdavanje, ali nije mu se
tako inilo. Dekob nije oseao unutranji otpor kada je pokuao da poe tom linijom rasprave. Samo
negaciju.
Broj tri moda je zaista deo ukupnog sistema mentalnog poremeaja. Ili je samo izdvojeni sluaj
gubitka orijentacije, to je dijagnoza dr Martini (koja ga od sletanja proganja po itavoj bazi, samo
da ga odvede na terapiju). Ili je sve izazvano neim spolja, to je ve razmatrao.
Dekob je ustao od radionikog stola. Ovo e potrajati. Jedini nain da ita postigne jeste da esto
pravi pauze i puta da mu pomisli izbiju iz podsvesti, iste podsvesti koju upravo istrauje.
Pa, to nije jedini nain, ali dok ne rei pitanje sopstvene razumnosti nee moi da pokua drugim
metodama.
Dekob je zakoraio unazad i poeo da polako pokree telo kroz niz oputajuih poloaja poznatih
kao 'tai i uan'. Vratni prljenovi pucketali su mu od neudobnog sedenja na visokoj stolici. Protezao
se i putao da se energija vrati u delove tela koji su se uspavali.
Laka jakna koju je nosio sputavala mu je ramena. Prekinuo je vebu da bi je skinuo.
Video je vealicu kraj kancelarije glavnog mehaniara, iza skladita za odravanje i esme. Poao
je ka vealici, lakim korakom, na prstima, oseajui se pun napetosti i energije od 'tai i' vebi.
Glavni mehaniar namorasto je klimnuo glavom kada je Dekob proao kraj njega; oito je bio
nesrean. Sedeo je za stolom u kancelariji obloenoj penastim materijalom, sa izrazom lica kakvih se
Dekob nagledao od povratka, naroito meu niim slojevima posade. To mu je samo podstaklo
uznemirenost.
Dok se saginjao kod esme, zauo je zveckavi zvuk. Podigao je glavu kada ga je ponovo uo.
Dopirao je iz pravca broda. Sada je video polovinu broda. Dok je prilazio uglu kamenog zida,
ukazao mu se i ostatak.
Klinasta vrata Sunevog broda polako su se sputala. U podnoju su ekali Kula i Bubakub, drei
izmeu sebe cilindrinu mainu. Dekob se brzo sklonio iza zida. ta to njih dvojica rade?
uo je tihe korake ivicom brodske palube, a potom zvuk vuenja maine u brod.
Naslonio se na kameni zid i odmahnuo glavom. Ovo je previe. Jo jedna tajna za reavanje i
verovatno e stvarno ludnuti... ako ve nije.
Zvualo je kao da je u brodu ukljuen kompresor, ili usisiva. Zveckanje, struganje i povremeni
kretavi zvuci pilanskog jezika pokazivali su da se maina kree po itavoj unutranjosti broda.
Dekob je popustio pred iskuenjem. Bubakub i Kula su u brodu, a nikog drugog nema na vidiku.
U svakom sluaju, ako ga uhvate u uhoenju, verovatno ne moe da izgubi nita osim ostatka
ugleda.
Tiho je nainio nekoliko krupnih koraka. Blizu vrha rampe legao je i zavirio unutra.

Maina je stvarno bila usisiva. Bubakub ga je vukao, leima okrenut Dekobu, a Kula je pokretao
metalnu cev na kraju dugakog, savitljivog creva. Pring je polako odmahivao glavom, a zubi su mu
tiho cvokotali. Bubakub se obrecnuo na svog tienika nizom otrih kevtaja i cvokotanje se pojaalo,
ali Kula je poeo da radi bre.
Sve zajedno bilo je vrlo udno i uznemirujue. Kula je oito usisivao potez izmeu palube i
zakrivljenog brodskog zida! Tamo nije bilo nieg osim polja sile koja su drala palubu na mestu!
Kula i Bubakub su nestali iza sredinje kupole, obilazei ivicu. Svakog asa e se pojaviti sa
druge strane i ugledati ga. Dekob je skliznuo nekoliko metara niz kosinu rampe, a ostatak puta preao
je na nogama. Vratio se u svoje udubljenje i ponovo seo na stolicu pred listovima papira.
Kad bi samo imao vremena! Da je sredinja kupola manja, ili da Bubakub radi sporije, moda bi
naao naina da se spusti u pukotinu polja sile i izvue uzorak onoga to su skupljali. Zadrhtao je od
te pomisli, ali vredelo bi pokuati.
Ili makar da je slikao Kulu i Bubakuba kako rade! Ali gde bi naao kameru u nekoliko preostalih
minuta?
Nije bilo naina na dokae da Bubakub sprema neto, ali zakljuio je da je teorija II B naglo
dobila na vanosti. Uzeo je novi papir: B-OVA PRAINA ILI TA JE VE... HALUCINOGEN
POSUT PO BRODSKOJ PALUBI? Bacio ga je na odgovarajuu gomilu, a potom pourio ka
kancelariji glavnog mehaniara.
ovek je poeo da guna kada je Dekob zatraio da poe sa njim. Tvrdio je da mora da sedi kraj
telefona i da nema pojma gde se moe nai obina kamera. Dekob je pomislio da ovek lae, ali nije
imao vremena za raspravu. Morao je da se domogne telefona.
Jedan aparat nalazio se na zidu blizu ugla odakle je gledao Kulu i Bubakuba kako se penju po
rampi. Ali kada je podigao slualicu, upitao se koga da pozove i ta da kae.
Halo, dr Kepler? Ja sam Dekob Demva, seate se? Onaj to je pokuao da se ubije na jednom od
vaih Sunevih brodova. Jeste... E, voleo bih da doete ovamo i pogledate kako Pil Bubakub pravi
veliko spremanje...
Ne, to nee valjati. Do trenutka kad iko doe ovamo, Kula i Bubakub e otii, a telefonski
razogovor bie samo nova stavka na spisku Dekobovih javnih lupetanja.
To ga je pogodilo.
Da nisam moda sve to izmislio? Sada se ne uje zvuk usisivaa. Samo tiina. Sve zajedno je
ionako bilo prokleto simbolino...
Iza ugla se zaulo pitanje, pilanske psovke i zveka padanja aparata. Dekob je za trenutak
zatvorio oi. Zvuk je bio divan. Reio je da rizikuje i proviri iza ugla.
Bubakub je stajao u podnoju rampe drei jedan kraj usisivaa; uperci oko oiju besno su mu se
iskrili na krajevima, a krzno oko vrata mu se nakostreilo. Ljutito je gledao Kulu, koji je petljao oko
praine iz usisivaa. Iz otvora je isticao tanak mlaz crvenog praha.
Bubakub je prezrivo frknuo kada je Kula akama prikupio prah na gomilu, a potom okrenuo
ponovo sastavljenu mainu ka hrpici. Dekob je bio siguran da je deo, umesto u usisivau, zavrio u
depu Kuline srebrnaste tunike.
Bubakub je poeo da nogama gura preostali prah sve dok nije nestao po podu. Potom, posle
opreznog pogleda unaokolo, zbog ega je Dekob naglo povukao glavu iza zida, izdao je kratko
nareenje i poveo Kulu prema liftovima.
Kada se vratio za radioniki sto, Dekob je naao glavnog mehaniara kako razgleda rasute
listove hartije njegove morfoloke analize. ovek je podigao pogled.

"ta je to sve bilo?" pokazao je bradom prema Sunevom brodu.

"Oh, nita", odgovorio je Dekob. Za trenutak je vakao obraz iznutra. "Samo su se neki Itiji
motali po brodu."
"Po brodu?" glavni mehaniar se ispravio. "O tome ste malopre mrmljali? Zato, do avola, niste
lepo rekli!?"
"ekaj, stani malo!" Dekob je uhvatio oveka za ruku kada je pokuao da pouri ka brodu.
"Prekasno je, otili su. Uostalom, da bismo shvatili ta su hteli, potrebno je mnogo vie nego uhvatiti
ih da rade neto udno. Itiji ionako uvek rade neto udno."
Inenjer je pogledao Dekoba kao da ga prvi put vidi. "Da", polako je rekao. "U pravu ste. Ali
moda bi sada ipak trebalo da mi kaete ta ste videli."
Dekob je slegnuo ramenima i sve ispriao, od prvog zvuka otvaranja vrata do komedije sa
prosutim prahom.
"Ne razumem." Glavni mehaniar se poeao po glavi.
"Pa, nemojte brinuti zbog toga. Kao to sam rekao, potrebno je vie od jedne injenice da se ovaj
sklop izmontira kako valja."
Dekob je ponovo seo i poeo da pie na nekoliko papira.
K. IMA UZORAK PRAHA... ZATO? JE LI OPASNO ZATRAITI MALO?
JE LI C. VOLJAN DA SARAUJE? DOKLE?
NABAVI UZORAK!!!
"Hej, a ta vi to uopte radite?" upitao je glavni mehaniar.
"Tragam za injenicama."
Posle trenutka utanja, ovek je tapnuo po papirima na daljem kraju stola. "ovee, ja ne bih bio
tako 'ladan kad bih znao da polako ludim! Kako to izgleda? Mislim, kad se otkai i pokua da
popije otrov?"
Dekob je podigao pogled sa papira. Video je sliku. Getalt. Miris amonijaka ispunio mu je
nozdrve, a mono pulsiranje slepoonice. Oseao se kao da je proveo sate pod inkvizitorskim
reflektorima.
Jasno se setio sike. Poslednje to je video pre no to je pao bilo je Bubakubovo lice. Sitne crne
oi zurile su u njega ispod ivice psi kacige. Jedini od svih na palubi, Pil je mirno gledao kako se
Dekob tetura i pada onesveen, par metara od njega.
Od te misli osetio je jezu. Posegnuo je da je zapie, ali se predomislio. To je suvie veliko.
Umesto toga, napravio je kratku beleku na tarzan-Trinarnom i bacio je na hrpu IV.
"Izvinite", podigao je pogled ka glavnom inenjeru. "Rekli ste neto?"
Ovaj je odmahnuo glavom.
"Oh, to me se ionako ne tie. Nije trebalo ni da zabadam nos. Samo sam bio radoznao ta radite
ovde."
Za trenutak je utao.
"Pokuavate da spasete projektat, zar ne?" konano je upitao.
"Da."
"E, onda ste sigurno jedini glavonja koji to radi", gorko je rekao inenjer. "ao mi je to sam
malopre reao na vas. Skloniu se da moete da radite." Poao je ka kancelariji.
Dekob se za treutak zamislio. "Hoete li da mi pomognete?" upitao je.
ovek se okrenuo. "ta vam je potrebno?"
Dekob se nasmeio. "Pa, za poetak bi mi dobro doli metla i lopatica."
"Odmah stiu!" Glavni mehaniar se urno udaljio.

Dekob je zabubnjao prstima po stolu. Potom je prikupio rasute listove papira i strpao ih nazad u
dep.

18. IA
"Znate, direktor je rekao da tamo niko ne sme da ulazi."
Dekob je podigao pogled sa posla. "Nije valjda", iscerio se. "Nisam imao pojma! Ovaj katanac
pokuavam da obijem samo iz fazona!"
Drugi ovek se nervozno promekoljio, mumlajui kako nije oekivao da e postati provalnik.
Dekob se protegao. Soba se zanjihala, pa je dohvatio plastinu nogu stola da bi povratio
ravnoteu. Pod slabim svetlom foto-laboratorije bilo je teko tano videti, naroito posle dvadeset
minuta baratanja sitnim alatima.
"Ve sam vam rekao, Donaldsone", polako je objanjavao. "Nemamo nikakvog izbora. ta imamo
da nekome pokaemo? Hrpicu praine i uvrnutu teoriju? Munite glavom. Ovako kako je, to je naa
re protiv njihove. Nee nas pustiti da priemo dokazima zato to nemamo dokaza da su nam
potrebni!"
Dekob je protrljao miie na vratu. "Ne, ovo emo obaviti sami... Naravno, ako elite da
ostanete."
Glavni mehaniar je zagunao. "Znate da u ostati." Glas mu je delovao povreeno.
"Dobro, dobro." Dekob je klinuo glavom. "Izvinjavam se. Hoete li mi, molim vas, dodati onaj
mali alat odande? Ne, onaj sa kukom na kraju. Tako je.
Moda bi bilo dobro da poete do spoljanjih vrata i priuvate strau. Dajte mi vremena da
pospremim ako neko naie. I pazite na zamku!"
Donaldson se malo udaljio, ali zastao je da gleda kad se Dekob vratio poslu. Oslonio se o hladnu
kvaku i obrisao znoj sa ela i obraza.
Demva deluje racionalno i razumno, ali putevi kojima je njegova osloboena mata pola
poslednjih nekoliko sati ostavili su Donaldsonu oseanje vrtoglavice.
Najgore je to se sve tako dobo uklapa. Uzbudljiva stvar, potraga za dokazima. A ono to je sam
otkrio pre razgovora sa Demvom dokazivalo je njegovu priu. Ali sve je to zastraujue. I dalje
postoje izgledi da je tip ipak lud, uprkos razumnosti svih argumenata.
Donaldson je uzdahnuo. Okrenuo je lea tihim zvucima struganja metala i klimanju Dekobove
upave glave i polako je poao ka spoljanjim vratima foto-laboratorije.
Zapravo, nije vano. Ima neeg trulog pod povrinom Merkura. Ako neko ne uini neto, i to brzo,
vie nee biti Sunevih brodova.
Obina, svakodnevna brava za klju sa usecima i ispupenjima. Nema nieg lakeg. U stvari,
Dekob je odranije primetio da na Merkuru ima malo savremenih brava. Elektronika je zahtevala
zatitna polja na planeti iji magnetni talasi briu po goloj, otvorenoj povrini. titovi nisu preterano
skupi, ali neko je, izgleda, mislio da je glupo troiti te pare i na brave. Uostalom, ko bi mogao
poeleti da provali u unutranju foto-laboratoriju? I ko bi znao kako?
Dekob je znao kako. Ali to, izgleda, nije pomagalo. Nekako se nije uklapalo. Nije uspevao da
ostvari dodir sa alatkama. Nije oseao da mu se prsti spajaju sa metalom.
Ovim tempom, trebae mu itava no.
Pusti mene da to sredim.
Dekob je stegao zube i polako izvukao icu iz katanca. Spustio ju je na sto.
Prestani da personifikuje, pomislio je. Ti si samo sklop asocijalnih navika koje sam zatvorio
hipnotikom bravom na neko vreme. Ako nastavi da se ponaa kao posebna linost, uvalie nas...
me u potpuno izofrenino stanje!

Vidi ko sad personifikuje.

Dekob se nasmeio.
Nije ni trebalo da dolazim ovamo. Trebalo je da ostanem kod kue pune tri godine i da zavrim
mentalno veliko spremanje u miru i tiini. Naini ponaanja koje sam eleo... koje sam morao da
drim zakljuane sada su mi potrebni u budnom stanju, zbog posla.
Pa to ih onda ne koristi?
Kada sam postavio ovakvo mentalno stanje, nisam eleo da bude kruto. Ta vrsta suzbijanja
stvarno bi vodila u nevolju! Nemoralni, hladnokrvni, ueni kvaliteti neprestano procuruju, iako su
inae pod potpunom kontrolom. Trebalo je da mi budu na raspolaganju u sluaju opasnosti.
Suzbijanje i personifikacija kojima je reagovao na to isticanje kasnije su moda izazvali deo
problema. Njegova grena polovina trebalo je da spava dok se borio sa traumom Tanje... a ne da mu
vreba tik iza lea.
Pa onda pusti da ja to sredim.
Dekob je odabrao novu icu i zakotrljao je izmeu prstiju. Svetlo na eliku delovalo je glatko i
svee.
Zavei. Ti nisi linost, nego nadarenost nesreom vezan za neurozu... kao sjajan pevaki glas koji
dejstvuje samo kad peva stoji nag na pozornici.
Odlino. Upotrebi tu nadarenost. Vrata su dosad mogla biti otvorena!
Dekob je paljivo spustio alat i napipao put dok nije uspeo da nasloni elo na vrata. Smem li?
ta ako sam tamo na Sunevom brodu zaista ludnuo? Moda je moja teorija pogrena. A tu je i ono
plavo svetlo koje sam video u Baji. Smem li da rizikujem otvaranje ako je neto unutra podivljalo?
Slab od neodlunosti, osetio je da pada u trans. Uloio je napor da se zaustavi, a potom je u sebi
slegnuo ramenima i pustio da nastavi. Kad je izbrojao do sedam, prepreio mu se strah. To je bila
poznata prepreka. Oseao se kao na ivici ponora. Svesno ju je odgurnuo i nastavio.
Na dvanaest je naredio: OVO MORA BITI PRIVREMENO. Osetio je pristanak.
Brojanje unatrag bilo je brzo gotovo. Otvorio je oi. Lak drhtaj silazio mu je niz ruke i ulazio u
prste, sumnjiavo, kao pas koji se vraa, njukajui, u nekadanji dom.
Do sada je dobro, pomislio je. Ne oseam se manje etino. Nisam manje 'ja'. Ne oseam da mi
ruke kontrolie tuinska sila... samo sam ivlji.
Obijake alatke nisu bile hladne kada ih je podigao. Bile su tople, kao produeci njegovih
sopstvenih prstiju. ica je polako skliznula u katanac i pomilovala pregrade u njemu dok ju je
okretao. Metalom se pronosilo sitno kljocanje, jedno za drugim. A onda su se vrata otvorila.
"Uspeli ste!" Donaldsonovo iznenaenje ga je malo zabolelo.
"Naravno", krto je odgovorio. Bilo je vrlo umirujue to je uspeo da suzbije uvredljiv odgovor
koji mu se pojavio u umu. Do sada je dobro. Duh iz boce delovao je dobroudno. Dekob je irom
otvorio vrata i uao.
Levi zid uske sobe bio je pokriven ormariima. Na drugoj strani sobe nalazio se nizak sto sa
nizom maina za foto-analizu. Na drugom kraju, otvorena vrata vodila su u neosvetljenu i retko
koritenu hemijsku mranu komoru.
Dekob je poeo sa jednog kraja niza ormaria, saginjui se da proita oznake. Donaldson je
pretraivao sto. "Naao sam!" ubrzo je rekao glavni mehaniar. Pokazao je otvorenu kutiju pored
maine za pregled, negde na sredini stola.
Svaki kalem stajao je u tapaciranom udubljenju, stranica pokrivenih belekama o vremenu koje
pokriva i iframa instrumenata koji su nainili zapis. Bar deset udubljenja bilo je prazno.
Dekob je podigao nekoliko kaseta prema svetlu. Potom se okrenuo Donaldsonu.

"Neko je stigao ovamo pre nas i pokupio sve kasete koje su nam potrebne."
"Ukrao?... Ali kako?"
Dekob je slegnuo ramenima. "Moda isto kao i mi, provalivi vrata. Ili su moda imali klju. Sve
to znamo, to je da nedostaje poslednji kalem za svaki aparat koji je snimao."
Za trenutak su stajali, mrano utei.
"Znai, nemamo nikakvog dokaza", rekao je Donaldson.
"Tako je, sve dok ne otkrijemo nestale kalemove."
"Mislite da treba da upadnemo i u Bubakubove odaje?... Ne znam. Ako mene pitate, ti podaci su
dosad spaljeni. Zato bi ih nosao okolo?"
Ne, ja predlaem da se iunjamo odavde i pustimo dr Keplera ili deSilvu da sami otkriju nestanak.
Nije Bog zna ta, ali moda emo time stei makar povrni dokaz da je naa pria tana."
Dekob je oklevao, ali klimnuo je glavom.
"Pokaite mi ruke."
Donaldson je okrenuo dlanove navie. Tanki premaz od fleksi-plastike bio je itav. Znai,
verovatno su bezbedni od hemijskog pretraivanja i otisaka prstiju.
"U redu", rekao je. "Hajde da sve vratimo na mesto, ba kao to je bilo. Ne pomerajte nita to
niste ve dirali. Potom emo otii."
Donaldson se posluno okrenuo, ali tog asa zauo se tresak nekakvog pada u spoljanjoj fotolaboratoriji. Zvuk se prigueno proneo kroz vrata.
Aktivirala se klopka koju je Dekob postavio na prvom ulazu. Neko se nalazi u spoljanjoj
laboratoriji. Nemaju kuda da pobegnu!
Obojica su pourila prema ulazu u mranu komoru. Uspeli su da skrenu za ugao ba u trenutku
kada se kroz usku sobu proneo metalni zvuk kljua u bravi.
Dekob je uo kako se vrata polako otvaraju, iako mu je sopstveno disanje odzvanjalo u uima.
Potapao se po depovima. Pola njegovog provalnikog alata ostalo je tamo napolju, na jednom od
ormaria.
Na sreu, zubarsko ogledalo mu je ostalo. I dalje je bilo u depu na grudima.
Koraci uljeza tiho su prodrli nekoliko metara u sobu. Dekob je paljivo odmerio opasnosti i
mogue koristi, a potom je polako izvukao ogledalo. Kleknuo je i zavirio preko okruglog, uglaanog
praga, nekoliko centimetara iznad poda.
Dr Martini je zastala pred ormariem, prebiraui po hrpi metalnih kljueva. Jednom je bacila
plaljiv pogled ka spoljanjim vratima. Izgledala je uznemireno, iako je to bilo teko prosuditi po
slici u malenom ogledalu koje je podrhtavalo na podu pola metra od njenih cipela.
Dekob je osetio da se Donaldson naginje preko, iznad i iza njega, pokuavajui da proviri kroz
vrata. Nervozno je pokuao da ga pokretom udalji, ali Donaldson je izgubio ravnoteu. Levom rukom
je potraio oslonac i naao ga na Dekobovim leima.
"Uff!" Vazduh je izleteo iz Dekobovih plua kada se glavni inenjer sruio na njega punom
teinom. Zubi su mu zakripali dok je unosio svu snagu u ukoenu levu ruku. Nekako je uspeo da
zadri obojicu da ne udare o dovratak, ali ogledalo mu je ispalo iz ruke na pod, uz tihu zveku.
Donaldson je skliznuo natrag u tamu, teko diui - uzaludni pokuaj da ostane tih. Dekob se
gorko nasmeio. Ko to nije uo, mora da je gluv.
"Ko... ko je to?"
Dekob je ustao i odluno poao napred. Bacio je brz, besan pogled na Donaldsona, koji je
pokajniki sedeo, izbegavajui Dekobov pogled.

U drugoj sobi zauli su se brzi koraci. Dekob se pojavio na vratima.

"Samo trenutak, Mili."
Dr Martini se ukoila na pola koraka ka vratima. Pogrbila je ramena dok se polako okretala. Lice
joj se pretvorilo u masku straha dok nije prepoznala Dekoba. Potom su se njene tamne, otmene crte
lica duboko zacrvenele.
"ta to, do avola, radi ovde?"
"Gledam tebe, Mili. To je obino prijatna razbibriga, ali sada mi je posebno zanimljivo."
"Uhodi me!" dahnula je.
Dekob je poao napred, nadajui se da e Donaldson imati dovoljno razuma da ostane u zaklonu.
"Ne samo tebe, draga. Uhodim svakog. Neto na Merkuru smrdi, to je tano. Svi njukaju unaokolo i
pretvaraju se da lepo miriu! Imam oseanje da zna vie no to eli da kae."
"Nemam pojma o emu govori", hladno je rekla dr Martini. "Ali to nije iznenaenje. Nisi
racionalan i potrebna ti je pomo..." poela je da se udaljava.
"Moda", ozbiljno je klimnuo glavom. "Ali moda e i tebi biti potrebna pomo da objasni ta si
ovde traila."
Dr Martini se ukoila. "Dobila sam klju od Dvejna Keplera. A ti?"
"Da li on zna da si dobila klju?"
Pocrvenela je i nije odgovorila.
"Iz zapisa o poslednjem poniranju nedostaje nekoliko kalemova sa podacima... svi se odnose na
razdoblje kada je Bubakub izveo svoj trik sa ostavtinom Letanija. Da ne zna moda gde bi se mogli
nalaziti?"
Zurila je u Dekoba.
"ali se! Ali ko...? Ne..." polako je odmahnula glavom, zbunjena.
"Jesi li ih ti uzela?"
"Ne!"
"Pa ko je onda?"
"Ne znam. Otkuda da znam? Otkad je tvoj posao da ispituje..."
"Mogu odmah da pozovem Helen deSilvu", zlokobno je zapretio Dekob. "Moda sam upravo
doao i naao otvorena vrata, tebe unutra i klju sa tvojim otiscima u tvom depu. Poee pretres,
nai e kalemove i eto ti. titi nekoga, a ja imam dobre dokaze ko je to. Ako mi smesta ne kae sve
to zna, kunem se da e stradati, sa svojim prijateljem ili bez njega. Zna isto tako dobro kao i ja da
posada u bazi jedva eka da nekoga spali."
To ju je pokolebalo. Prinela je ruku elu.
"Ja ne... ne znam..."
Dekob ju je saterao na stolicu. Potom je zatvorio i zakljuao vrata.
Hej, polako, reklo je neto u njemu. Zatvorio je oi i odbrojao do deset. Grubi svrab u dlanovima
polako je minuo.
Mili je zagnjurila lice u dlanove. Dekob je krajikom oka video Donaldsona kako viri kroz vrata
mrane komore. Mahnuo je rukom i glava glavnog inenjera se povukla.
Dekob je otvorio ormari koji je doktorka otkljuala.
Aha. Eto je.
Izvukao je steno-kameru i preneo je na sto, prikljuio utika za iitavanje u jedan ekran i
pokrenuo oba aparata.
Veina materijala bila je potpuno nezanimljiva - Larokove beleke o dogaajima izmeu sputanja
na Merkur i jutra kada je poneo kameru u peinu Sunevih brodova, tik pred sudbonosni obilazak

Defrijevog broda. Dekob nije obraao panju na zvuni zapis. Larok kao da je bio jo reitiji u
linim komentarima nego u tampanim lancima. No, karakter vizuelnog zapisa iznenada se izmenio,
odmah posle panoramskog prikaza spoljanjosti Sunevog broda.
Slike koje su promicale ekranom za trenutak su ga zbunile. A onda se glasno nasmejao.
Mili Martini se toliko iznenadila da je podigla crvene oi. Dekob joj je velikoduno klimnuo
glavom.
"Jesi li znala ta trai ovde?"
"Da." Glas joj je bio promukao. Polako je klimnula glavom. "elela sam da vratim Piteru njegovu
kameru, kako bi mogao da pie. Mislila sam, poto su Solarijanci bili tako okrutni prema njemu...
iskoristili ga..."
"On je jo u pritvoru, zar ne?"
"Jeste. Misle da je tako najbolje. Vidi, Solarijanci su ga jednom ve upotrebili. Moda e
pokuati ponovo."
"A ija je zamisao da mu se kamera vrati?"
"Njegova, naravo. eleo je snimke, a ja sam mislila da to ne moe nauditi..."
"Da mu vrati oruje?"
"Ne! Oamuiva bi bio izvaen. Bub..." Rairila je oi i zautala.
"Samo napred, slobodno reci. Ve znam."
"Bubakub je rekao da emo se nai u Piterovoj kabini, pa e on izvaditi oamuiva, kao uslugu
kojom bi dokazao da nije uvreen."
Dekob je uzdahnuo. "Tako, dakle. To je to."
"Molim?"
"Pokai mi dlanove." Poto je oklevala, nainio je pretei pokret. Dugaki, vitki prsti podrhtavali
su joj dok ih je pregledao.
"ta je bilo?"
Dekob nije obraao panju na nju. Poeo je da polako parta tesnom prostorijom.
Simetrija klopke mu se dopadala. Ako nastavi tako, uskoro na Merkuru nee biti nijednog ljudskog
bia bez senke. Ni sam ne bi mogao bolje. Jedino se pitao kada e se klopka zatvoriti.
Okrenuo se i pogledao ka ulazu u mranu komoru. Donaldson je opet naglo povukao glavu.
"U redu je, efe. Izii. Dr Martini e biti potrebna pomo da oisti sve ovo od svojih otisaka
prstiju."
Dr Martini je dahnula kada se pojavio pozamani glavni inenjer, lukavo se smeei.
"ta ete sada?" upitao je.
Umesto da odgovori, Dekob je podigao telefonsku slualicu i okrenuo privatni broj.
"Halo, Fejgije? Da. Sada sam spreman za 'prizor u salonu'. O, je li? Pa, ne budi jo tako siguran.
Zavisie od toga koliko sree budem imao u narednih nekoliko minuta.
Hoe li, molim te, pozvati glavnu grupu u Larokove zatvorske odaje na sastanak za pet minuta?
Da, sad odmah i, molim te, budi uporan. Nemoj se muiti oko dr Martini, ona je tu sa mnom."
Mili je podigla pogled sa kvake na ormariu koju je upravo brisala, zbunjena tonom glasa
Dekoba Demve.
"Tako je", nastavio je Dekob. "I, molim te, pozovi prvo Bubakuba, i nemoj zaboraviti dr
Keplera. Pokreni ih, obojica znamo kako si dobar u tome. Ja sada moram da pourim. Da, hvala."
"I ta sad?" ponovio je Donaldson dok su izlazili.
"Sada ete vas dvoje novajlija da diplomirate prvoklasno provalnitvo. I to hitro. Dr Kepler e
ubrzo izii iz svojih odaja, a vi ne smete mnogo da zakasnite na sastanak."

Dr Martini se ukopala u mestu. "Mora da se ali. Ne oekuje valjda ozbiljno da u pomagati u

provali u Dvejnov stan!"
"A zato ne?" zareao je Donaldson. "Davali ste mu otrov za pacove! Ukrali ste mu klju da
provalite u foto-laboratoriju."
Dr Martini je rairila nozdrve. "Nisam mu davala nikakav otrov za pacove! Ko vam je to rekao?"
Dekob je uzdahnuo. "Varfarin. U stara vremena korien je kao otrov za pacove. Pre nego to su
pacovi postali imuni na njega, kao i na gotovo sve ostalo."
"Jednom sam ve rekla da nikad nisam ula za varfarin! Prvo lekar, pa ti na Sunevom brodu.
Zato svi misle da sam trovaica?"
"Ja ne mislim. Ali mislim da je bolje po tebe da sarauje, ako eli da razjasnimo sve ovo. Ima
kljueve od Keplerovih odaja, je li?"
Ugrizla se za usnu, ali je klimnula glavom.
Dekob je objasnio Donaldsonu ta da trai i ta da radi kada to nae. Potom se udaljio, trei,
prema odajama za vanzemaljce.

19. U SALONU
"Hoete da kaete da je Dekob sazvao ovaj sastanak, a nije sam doao?" upitala je Helen deSilva
sa ulaza.
"Je se ne bih brinuo, komandante deSilva. Doi e on. Jo nisam video da je gospodin Demva
sazvao sastanak na koji nije vredelo doi."
"Zaista!" Larok se nasmejao sa jednog kraja prostranog kaua, nogu podignutih na sedite.
Govorio je sarkastino, preko lule i kroz dim. "A zato ne? ta bismo drugo ovde radili?
'Istraivanje' je zavreno, a prouavanja su gotova. Kula od slonovae se sruila od ponosa i nastupa
no dugih noeva. Neka Demva ne uri. ta god imao da kae, bie zanimljivije od posmatranja svih
ovih ozbiljnih lica!"
Dvejn Kepler je iskrivio lice sa drugog kraja kaua. Sedeo je to je dalje mogue od Laroka.
Nervozno je guvao ebe koje mu je bolniar upravo paljivo namestio preko nogu. Bolniar je
pogledao lekara, a ovaj je slegnuo ramenima.
"Umuknite, Larok", rekao je Kepler.
Larok se iskezio i izvukao pribor za lulu. "I dalje mislim da mi je potrebno neto za snimanje.
Znajui Demvu, ovo je moda istorijski trenutak."
Bubakub je frknuo i okrenuo se od njega. Pil je partao po sobi. Neobino, ali nije priao
nijednom od jastuka rasporeenih po prostoriji. Zastao je pred Kulom, koji je stajao oslonjen o zid, i
izveo sloeno pucketanje prstima sve etiri ake. Kula je klimnuo glavom.
"Naloeno mi je da kaem da e deilo ve dovoljno tragedija bog nimanja gopodina Laroka.
Oim toga, Pil Bubakub kae da nee otati due od narednih pet minuta."
Kepler nije obratio panju na to. Paljivo je trljao vrat, kao da trai bolno mesto. Tokom
poslednjih nedelja mnogo je izgubio na teini.
Larok je podigao ramena u nagovetaju sleganja. Fejgin je utao. Nije pomerio ak ni srebrnasta
zvonca na kraju plavozelenih grana.
"Hodi i sedi, Helen", rekao je lekar. "Siguran sam da e ostali brzo stii." Saoseajno ju je
pogledao. Ulazak u ovu sobu bio je kao skok u jezero hladne i neiste vode.
Nala je najudaljenije mogue sedite. Mrano se pitala ta smera Dekob Demva.
Nadam se da nije opet isto, pomislila je. Ako ova grupa ima ita zajedniko, to je injenica da
niko od njih ne eli ni da uje za 'Poniraa u Sunce'. Svi su na ivici da se pobiju, ali ipak sauesniki
ute.
Odmahnula je glavom. Drago mi je to se putovanje uskoro zavrava. Moda e se za narednih
pedeset godina stvari promeniti.
Nije se mnogo nadala u to. I sada se 'Bitlsi' mogu uti samo na simfonijskim koncertima, to je
prosto strano. A dobar dez postoji samo u biblioteci.
Zato sam uopte odlazila od kue?
Uli su Mildred Martini i inenjer Donaldson. Za Helen su njihovi pokuaji da deluju bezbrino
bili jadni, ali kao da to niko drugi nije primetio.
Zanimljivo. Pitam se ta njih dvoje mogu izmati zajedniko.
Osvrnuli su se po sobi, a potom se povukli u ugao iza jedinog kaua, gde su sav prostor zauzimali
Kepler, Larok i njihova meusobna napetost. Larok je pogledao dr Martini i nasmeio se. Je li to
sauesniko namigivanje? Mildred je izbegla njegov pogled i Larok je izgledao razoarano. Posvetio
se paljenju lule.

"Sad mi je do-sta!" konano je objabio Bubakub i poao ka vratima. Ali pre no to je stigao do
njih, vrata su se otvorila, kao po svojoj volji. Tek potom se na ulazu pojavio Dekob Demva sa
belom platnenom vreom preko ramena. Uao je u prostoriju, tiho zvidei. Helen je zatreptala u
neverici. Melodija je uasno liila na 'Prti bela staza, evo Deda Mraza'. Ali to svakako...
Dekob je bacio vreu uvis. Spustila se na stoi uz tresak od koga je dr Martini zamalo pala sa
stolice. Kepler se jo dublje namrtio i epao oslonac na kauu.
Helen nije uspela da se uzdri. Starinska, draga, stara melodija, glasna buka i Dekobovo dranje
sruili su zid napetosti, kao kad se pita sa lagom razbije o lice nekoga ko vam nije osobito mio.
Nasmejala se.
Dekob joj je namignuo. "Ho ho ho."
"Jeste li doli da se igra-te?" pobunio se Bubakub. "Krade-te mi vreme! Nadokna-dite to!"
Dekob se nasmeio. "Pa naravno, Pil Bubakube. Nadam se da e vam moja demonstracija biti
korisna. Ali, pre svega, hoete li da sednete, molim vas?"
Bubakub je kljocnuo vilicama. Crne oice kao da su za trenutak planule, ali potom je frknuo i
bacio se na najblii jastuk.
Dekob je razgledao lica u sobi. Svi su imali zbunjen ili neprijateljski izraz, osim Laroka, koji je
ostao naduveno miran, i Helen, koja se nesigurno smeila. I Fejgina, naravno. Po hiljaditi put poeleo
je da Kanten ima oi.
"Kada me je dr Kepler pozvao na Merkur", poeo je, "pomalo sam sumnjao u projekat 'Ponira u
Sunce', ali zamisao mi se kao takva svidela. Posle tog prvog sastanka, oekivao sam da u biti
ukljuen u jedan od najuzbudljivijih dogaaja od Kontakta naovamo... u sloeni problem odnosa
dveju vrsta, sa naim najbliim i najudnijim susedima, Sunevim Duhovima.
Umesto toga, problem Solarijanaca kao da je povukao konac sloene mree meuzvezdanih spletki
i ubistva."
Kepler je tuno podigao pogled. "Dekobe, molim vas. Svi mi znamo da ste optereeni. Mili misli
da treba da budemo ljubazni sa vama i da klimamo glavom. Ali sve ima svoje granice."
Dekob je rairio ruke. "Ako je ljubaznost sasluati me, molim vas, uinite to. Dosta mi je
nipodatavanja. Ako me vi ne sasluate, vlasti na Zemlji sigurno hoe."
Keplerov osmeh se zaledio. Zavalio se u seditu. "Onda, napred. Sluau."
Dekob je stupio na veliki tepih u sreditu sobe.
"Prvo: Pjer Larok uporno je poricao da je ubio impanzu Defrija, kao i da je koristio oamuiva
za sabotau na manjem Sunevom brodu. Porie ak i da je Uslovnjak i tvrdi da je sa spiskovima na
Zemlji neto lairano.
Ipak, otkako smo se vratili sa Sunca, on je uporno odbijao U-test kojim je odavno mogao da
dokae da je neduan. Verovatno oekuje da e nalazi tog testa takoe biti falsifikovani."
"Tako je." Larok je klimnuo glavom. "Samo jo jedna la."
"ak i ako ga nadgledamo doktor Lerd, dr Martini i ja?"
Larok je poeo da guna. "To bi ugrozilo suenje, naroito ako odluim da vas tuim."
"A to da idete na suenje? Niste imali pobuda da ubijete Defrija kada ste otvorili zatitnu plou
vremenske kompresije..."
"to odluno poriem!"
"...a samo Uslovnjak bi ubio nekoga iz iste zlobe. Pa zato onda da uite u pritvoru?"
"Moda mu je tu udobnije", izjavio je bolniar. Helen se namrtila. Disciplina je u poslednje
vreme otila do avola, zajedno sa moralom.
"Odbija test zato to zna da e pasti na njemu!" povikao je Kepler.

"Zato su ga Sola-rijan-ci odabra-li za ubis-tvo", dodao je Bubakub. "Tako su mi rekli."

"A jesam li ja Uslovnjak? Neki, izgleda, misle da su me Duhovi naveli na pokuaj samoubistva."
"Bili ste pod stre-som. Tako kae doktor Marti-ni. Da?" Bubakub je pogledao dr Martini. Ona je
stezala pobelele ake, ali nije rekla nita.
"Dotle emo stii za nekoliko minuta", rekao je Dekob. "Ali pre no to ponemo, eleo bih da
nasamo porazgovaram sa dr Keplerom i gospodinom Larokom."
Doktor Lerd i njegov pomonik su se utivo sklonili. Bubakub je bio besan to mora da se pomeri,
ali uinio je to.
Dekob je zaao iza kaua. Kada se nagnuo preko naslona, pruio je ruku preko lea. Donaldson
se brzo nagnuo i poloio mu u aku mali predmet, koji je Dekob vrsto stegao.
Dekob je naizmenino gledao Keplera i Laroka.
"Mislim da bi vas dvojica trebalo da prekinete. Naroito vi, dr Keplere."
Kepler je poeo da sike. "O emu, pobogu, govorite?"
"Mislim da vi posedujete neto to je vlasnitvo gospodina Laroka. Bez obzira na to to ga je
nezakonito uneo. Njemu je to strano vano. Dovoljno vano da zapone glumu za koju zna da ne
moe potrajati. Moda ak i toliko vano da izmeni ton u lancima koje e sigurno pisati o vama.
E, taj dogovor vie nee vaiti. Znate, ja sad imam taj predmet."
"Moja kamera!" promuklo je apnuo Larok. Oi su mu sinule.
"Lepa mala kamera, nema ta. Potpun mali sonini spektrograf. Da, imam je. Takoe imam i
kopije snimaka koji su ostali skriveni u Keplerovim odajama."
"V-vi izdajice", zamucao je Kepler. "Mislio sam da ste prijatelj..."
"Umukni, koasto kopile!" gotovo je povikao Larok. "Ako je iko izdajnik, ti si." Mali pisac se
puio od besa koji se predugo kuvao u njemu.
Dekob je obojici spustio ruku na lea. "Obojica ete se nai u orbiti bez povratka ako ne budete
utiali glas! Larok moe biti optuen za pijunau, a Kepler za ucenu i prikrivanje injenica o
pijunai!
Zapravo, poto su dokazi o Larokovoj pijunai ujedno i kljuni dokaz da nije imao vremena za
sabotau na Defrijevom brodu, sumnja e logino pasti na onoga ko je poslednji gledao brodske
generatore. Oh, ne mislim da ste to vi, dr Keplere. Ali na vaem mestu bio bih veoma oprezan!"
Larok je zautao. Kepler je vakao kraj brka.
"ta hoete?" konano je upitao.
Dekob je pokuao da se odupre, ali njegova suzbijena strana bila je prebudna. Nije mogao da se
uzdri od malog bockanja.
"Pa, nisam jo siguran. Moda u neto smisliti. Samo nemojte da se prepustite mati. Moji
prijatelji na Zemlji sada ve sve znaju."
To nije bilo istina, ali gospodin Hajd je verovao u opreznost.
Helen deSilva se naprezala da uje o emu njih trojica govore. Da je bila tip osobe koji veruje u
opsednutost, bila bi sigurna da se poznata lica kreu po naredbama nekakvih duhova. Ljubazni dr
Kepler postao je utljiv i tajanstven otkako su se vratili sa Sunca, miran kao da mu je neka strana
avet unitila volju. Larok - promiljen i oprezan - ponaao se kao da itav njegov svet zavisi od
paljivog uspostavljanja odnosa.
A Dekob Demva... raniji nagovetaji ukazivali su na harizmu ispod njegove tihe, ponekad
vodnjikave paljivosti. To ju je privlailo ak i kad se pretvaralo u zastraujue predstave. Ali sada,
sada je prosto zraio. Privlaio ju je kao plamen.

Dekob se ispravio i glasno progovorio. "Doktor Kepler se za sada ljubazno sloio da odbaci sve
optube protiv Pjera Laroka."
Bubakub je ustao sa jastuka. "Polude-li ste. Ako ljudi dozvo-le ubist-va tie-nika, to je njiho-va
stvar. Ali Solari-jan-ci e ga naves-ti da opet ini zlo!"
"Solarijanci ga nisu opte ni na ta naveli", polako je odgovorio Dekob.
"Kao to sam reka-o, vi ste ludi", obrecnuo se Bubakub. "Govo-rio sam sa Sola-ri-janci-ma. Oni
ne lau."
"Kako elite", naklonio je Dekob. "Ali ja bih ipak voleo da nastavim svoju priu."
Bubakub je glasno frknuo i ponovo se bacio na jastuk. "Lud!" obrecnuo se.
"Prvo", rekao je Dekob, "eleo bih da se zahvalim dr Kepleru to je ljubazno dozvolio inenjeru
Donaldsonu, dr Martini i meni da posetimo foto-laboratorije i pregledamo filmove sa poslednjeg
poniranja."
Na pomen dr Martini, Bubakubov izraz se izmenio. Znai, tako na Pilu izgleda ojaenost, pomislio
je Dekob. Saoseao je sa malim vanzemaljcem. Klopka je bila divna, ali potpuno je otkazala.
Dekob je ukratko ispriao ta su otkrili u foto-laboratoriji - da su kalemi sa poslednje treine
puta nestali. Jedini zvuk u sobi, osim njegovog glasa, bilo je zveckanje Fejginovih granica.
"Neko vreme sam se pitao gde bi ti kalemi mogli biti. Imao sam predstavu ko ih je uzeo, ali nisam
bio siguran je li ih unitio ili rizikovao da ih krije. Konano sam reio da se kockam, jer 'knjiki
moljci' nikad nita ne bacaju. Pretraio sam odaje izvesnih razumnjaka i naao nestale kaleme."
"Usudi-li ste se!" zasiktao je Bubakub. "Da ste imali valja-ne gospoda-re traio bih da vam izbiu-ju nerve! Usudi-li ste se!"
Helen je savladala iznenaenje. "Znai, priznajete da ste sakrili trake 'Poniraa u Sunce', Pil
Bubakube? Zato?"
Dekob se iskezio. "Oh, to e postati jasno. Zapravo, prema nainu na koji se sluaj razvijao, bio
sam siguran da e postati mnogo sloeniji. Ali sve je vrlo jednostavno. Vidite, te trake vrlo jasno
pokazuju da je Pil Bubakub lagao."
U Bubakubovom grlu poodigla se duboka tutnjava. Mali vanzemaljac je bio potpuno nepokretan,
kao da nije siguran ta bi uinio da se pomeri.
"Pa, gde su trake?" upitala je deSilva.
Dekob je podigao vreu sa stola.
"Moram da se zahvalim samom avolu, verovatno. Samo istom sreom pomislio sam da bi
kalemi mogli biti u praznom kanisteru za gas." Izvukao je predmet i podigao da svi vide.
"Ostavtina Letanija!" dahnula je de Silva. Fejginu se omakla tiha, iznenaena zvonjava. Mildred
Martini je ustala i prinela ruku grlu.
"Da, ostavtina Letanija. Siguran sam da je Bubakub raunao na takvu reakciju u neverovatnom
sluaju da mu pretresamo odaje. Prirodno, niko ne bi ni pomislio da dira polureligijski predmet
oboavanja koji potie od stare i mone rase; naroito ako ovaj izgleda kao komad meteorske stene i
stakla!"
Okrenuo ga je u rukama.
"A sad, gledajte!"
Ostavtina se otvorila jednim okretom. U jednoj polovini se nalazila neka vrsta konzerve. Dekob
je spustio drugu polovinu i povukao kraj konzerve. Neto unutra tiho je zveckalo. Konzerva se
iznenada otvorila i iz nje se na pod okotrljalo desetak malih, crnih predmeta. Kula je zvecnuo zubima.
"Kalemi!" Larok je zadovoljno klimao glavom, petljajui oko lule.
"Da", rekao je Dekob. "A na spoljanjoj povrini ove 'ostavtine' moe se nai dugme kojim je

osloboen raniji sadraj sada prazne konzerve. Unutra je, izgleda, ostalo jo tragova. Kladim se u ta
hoete da su isti kao materija koju smo inenjer Donaldson i ja dali dr Kepleru jue, kada nismo
uspeli da ga ubedimo..." Dekob se za trenutak zaustavio, a potom je slegnuo ramenima.
"...Tragovi nestabilnog monomolekula koji, pod vetom kontrolom odreenih razumnjaka, moe da
se rairi u 'blesak svetlosti i zvuka' i pokrije unutranju povrinu gornje polulopte Sunevog broda..."
DeSilva je ustala. Dekob je morao da povisi glas kako bi nadjaao Kulino cvokotanje.
"...i da delotvorno zaprei sve plavo i zeleno svetlo - jedine talasne duine na kojima smo mogli
da razluimo Suneve Duhove od okoline!"
"Kalemi!" kriknula je deSilva. "Onda sigurno pokazuju..."
"Jeste, pokazuju prstenove i Duhove... na stotine njih! Zanimljivo je to nema ovekolikih oblika,
ali moda ih nisu zabeleili zato to nai psi-talasi pokazuju da ih nismo ni videli.
Ali kakva je zbrka nastala u stadu kada smo naleteli pravo na njih bez ikakve najave... prstenovi i
'normalni' Duhovi su nam beali sa puta... a sve zato to nismo videli da se nalazimo usred njih!"
"Odvratni Iti!" povikao je Larok. Zapretio je Bubakubu pesnicom. Pil je odgovorio siktanjem, ali
ostao je nepokretan, grevito steui prste na svim akama, zagledan u Dekoba.
"Monomolekul je nainjen tako da se raspadne taman dok smo naputali hromosferu. Pretvorio se
u tanak sloj praine u polju sile oko ivice palube, gde ga niko nee primetiti dok se Bubakub ne vrati
sa Kulom i lepo ga usisa. To je tano, zar ne, Kula?"
Kula je oajno klimnuo glavom.
Dekob je osetio daleko zadovoljstvo to mu sada saoseanje dolazi jednako lako kao amoralni
gnev ranije. Deo njega poeo je da se brine. Umirujue se nasmeio.
"U redu je, Kula. Nemam dokaza da te poveem sa bilo im drugim. Gledao sam vas dvojicu kada
ste usisivali i bilo je jasno da si pod prinudom."
Pring je podigao pogled. Oi su mu veoma blistale. Ponovo je klimnuo glavom, a cvokotanje
njegovih ogromnih zuba malo se utialo. Fejgin je priao blie mravom vanzemaljcu.
Donaldson je ustao, poto je prikupio kalemove.
"Mislim da bi trebalo podneti zahtev za hapenje."
Helen je ve bila kraj telefona. "Ja u se postarati za to", tiho je rekla.
Dr Martini je prila Dekobu i poela da apue. "Dekobe, ovo je sada stvar Spoljanjih
Poslova. Neka oni dalje brinu o svemu."
Dekob je odmahnuo glavom. "Ne. Jo ne. Treba jo neto razjasniti."
DeSilva je spustila telefon. "Brzo e stii ovamo. U meuvremenu, Dekobe, slobodno nastavi.
Ima li jo neto?"
"Da. Dve stvari. Jedno je ovo."
Iz vree na stolu izvukao je Bubakubovu psi-kacigu. "Predlaem da se ovo dri na bezbednom
mestu. Ne znam sea li se jo neko, ali Bubakub je imao ovo na glavi i zurio je u mene kada sam
skrenuo na Suevom brodu. Veoma me ljuti kad me neko tera da radim kojeta, Bubakube. Nisi smeo
to da uini."
Bubakub je rukom nainio pokret koji Dekob nije ni pokuao da razume.
"Na kraju, ostaje pitanje smrti impanze Defrija. To je, zapravo, najjednostavnije.
Bubakub je znao gotovo sve o Galaktinskoj tehnologiji 'Poniraa u Sunce'; vodove, kompjuterski
sistem, komunikacije... vidovi koje naunici Zemlje nisu ni dodirnuli.
Jedan od kljunih dokaza jeste to to je Bubakub radio za stubom za laserske komunikacije,
premotavajui izlaganje dr Keplera, kada je Defov brod, uglavom daljinski kontrolisan,

eksplodirao. To nije dovoljan dokaz sa sud, ali nije vano poto Pil ima diplomatski imunitet i ionako
moemo samo da ga deportujemo.
Druga stvar koju je teko dokazati jeste pretpostavka da je Bubakub postavio lanu sklopku u
identifikacioni sistem... koji je neposredno povezan sa Bibliotekom u La Pazu... i time stvorio lani
izvetaj da je Larok Uslovnjak. Ipak, jasno je da je on to uinio. Savrena nametaljka. Poto su svi
bili sigurni da je sabotau izvrio Larok, niko se nije potrudio oko provere telemetrijskih podataka sa
Defovog poniranja. Sada mi se ini da se seam kako je Defov brod upao u nevolju skoro istog
asa kada je ukljuio kamere, to je savreno paljenje sa zadrkom, ako je Bubakub to pripremio. U
svakom sluaju, verovatno nikada neemo saznati. Telemetrijski podaci su dosad po svoj prilici
ukradeni i uniteni."
Utom se oglasio Fejgin. "Dekobe, Kula moli da prestane. Molim te, nemoj vie dovoditi u
nepriliku Pil Bubakuba. To vie niemu ne slui."
Na vratima su se pojavila trojica naoruanih straara. Pogledali su komandanta deSilvu,
oekujui. Dala im je znak da saekaju.
"Samo trenutak", rekao je Dekob. "Nismo obradili najvaniju pojedinost, Bubakubov motiv.
Zato bi ugledan razumnjak, predstavnik ugledne galaktinske institucije, poinio krau, falsifikat,
psihiki napad i ubistvo?
Bubakub je bio lino kivan na Defrija i Laroka, pre svega. Defri je predstavljao uvredu, kao
predstavnik rase uzdignute pre jedva sto godina, koji se usuivao da odgovori. Defov 'bezobrazluk' i
prijateljstvo sa Kulom samo su pojaali Bubakubov bes.
Ali mislim da je najvie mrzeo ono to impanze predstavljaju. Zajedno sa delfinima, oni su
obezbedili trenutni ugled gruboj, prostakoj ljudskoj rasi. Pile su se pola miliona godina borili da
postanu to to jesu. Pretpostavljam da se Bubakub gnua onih koji su to isto dobili 'olako'.
A to se tie Laroka, pa, rekao bih da se naprosto nije svideo Bubakubu. Preglasan i prenapadan,
ini mi se..."
Larok je glasno mrkno.
"A moda se naao uvreen kada je Larok pretpostavio da su Soroi nekada bili nai Pokroviteji.
'Gornji slojevi' galaktinskog drutva ne vole one koji naputaju svoje tienike."
"Ali to su samo lini razlozi", prigovorila je Helen. "Zar nema nita bolje?"
"Dekobe", poeo je Fejgin, "molim te..."
"Naravno da je Bubakub imao jo razloga", rekao je Dekob. "eleo je da se 'Ponira u Sunce'
zavri tako da obezvredi zamisli o nezavisnim istraivanjima i doprinese ugledu Biblioteke. Udesio
je da izgleda kao da je on, Pil, sposoban da uspostavi kontakt tamo gde ljudi nisu, smislivi priu po
kojoj je 'Ponira u Sunce' ispao traljav poduhvat. Potom je lairao izvetaj Biblioteke tako da podri
njegove izjave o Solarijancima i obezbedi da vie ne bude poniranja!
Biblioteka nije uspela da pronae ita o njima, to je verovatno najvie titilo Bubakuba. I upravo
to lairanje poruke uvalie ga u najveu nevolju kod kue. Za to e ga kazniti gore no to bi mi uspeli
za Defovo ubistvo."
Bubakub je polako ustao. Paljivo je zagladio krzno, a potom sklopio etvoroprste ake.
"Vrlo si domiljat", rekao je Dekobu. "Ali seman-ti-ka je loa... cilj je previ-sok. Mnogo gra-di
na malo teme-lja. Ljudi e uvek biti mali. Vie neu govori-ti va kaka zemljan-ski jezik."
Skinuo je Vodor sa vrata i bacio ga na sto.
"ao mi je, Pil Bubakube", rekla je deSilva, "ali izgleda da emo morati da vam ograniimo
kretanje dok ne dobijemo uputstva sa Zemlje."
Dekob je napola oekivao da e Pil klimnuti glavom ili slegnuti ramenima, ali Vanzemaljac je

uradio neto drugo ime je pokazao otprilike istu ravnodunost. Okrenuo se i kruto poao ka vratima mala, demekasta, ponosna prilika pred ogromnim ljudima iz strae.
Helen deSilva podigla je dno 'ostavtine Letanija'. Paljivo ju je odmerila u ruci, zamiljena.
Potom su joj se usne stegle i svom snagom je zavitlala predmet o vrata.
"Ubica", zareala je.
"Ja sam stekla svoj nauk", polako je rekla dr Martini. "Nikada ne veruj nekome starijem od
trideset miliona godina."
Dekob je oamueno stajao. Velianstveno oseanje prebrzo je ilelo. Kao droga, ostavljalo je
za sobom prazninu - povratak racionalnosti, ali i gubitak celovitosti. Uskoro e poeti da se pita je li
dobro uinio to je sve otkrio odjednom, u orgazmikom napadu deduktivne logike.
Glas dr Martini naveo ga je da podigne pogled.
"Zar nikome?" upitao je.
Fejgin je gurkao Kulu prema stolici. Dekob im je priao.
"Izvini, Fejgine", rekao je. "Trebalo je da te upozorim, da prvo razgovaram sa tobom. Iz ovoga
mogu uslediti... zamrenosti, posledice o kojima nisam razmiljao." Prineo je ruku elu.
Fejgin je tiho zazvidao.
"Oslobodio si ono to si suzbijao, Dekobe. Ne razumem zato si se toliko ustezao da koristi
svoje vetine u poslednje vreme, ali u ovom sluaju pravda je zahtevala sve tvoje vrline. Srea je to
si se predomislio.
Ne brini mnogo o onom to se desilo. Istina je mnogo vanija od tete priinjene malim
preterivanjem ili upotrebom metoda koji su odavno uspavani."
Dekob je poeleo da kae Fejginu koliko nije u pravu. 'Vetine' koje je oslobodio bile su vie od
toga. Predstavljale su smrtonosnu silu u njemu. Plaio se da je poinio vie zla nego dobra.
"ta misli, ta e se desiti?" umorno je upitao.
"Pa, verujem da e se pokazati da oveanstvo ima monog neprijatelja. Vaa vlada e
protestvovati. Bie veoma vano kako e to uiniti, ali to nee promeniti osnovne injenice. Pile e
zvanino osuditi Bubakubovo nesreno delovanje. Ali oni su preponosni i zlopamtila, ako e me
izviniti zbog bolnog, ali neophodno neljubaznog opisa jedne razumnjake rase.
To je samo jedna posledica ovog lanca dogaaja. Ali ne brini previe. Ti ovo nisi uinio. Jedino
to si uradio, to je da si upozorio oveanstvo na opasnost. Ovo se moralo desiti. Uvek se deava
samoniklim rasama."
"Ali, zato?"
"To je, cenjeni moj prijatelju, jedna od stvari koje upravo ovde pokuavam da otkrijem. Iako je od
male utehe, molim te primeti da ima mnogo onih koji bi voleli da oveanstvo preivi. Nekima od nas
je... veoma stalo."

20. MODERNA MEDICINA

Dekob se naslonio o gumom obloeni okular skenera mrenjae i ponovo je ugledao plavu taku
kako poigrava i svetluca na crnoj pozadini. Sada je pokuao da se ne usmeri na nju, da ne odgovori
na izazovni poziv na razgovor, jer ekao je treu tahistoskopsku sliku.
Blesnula je iznenada, ispunjavajui mu itavo vidno polje trodimenzionim prizorom nalik na
uljanu sliku. Utisak koji mu je ostao u prvom, neusmerenom trenutku predstavljao je pastoralan
prizor. U prvom planu bila je ena, jedra i dobro uhranjena, a starinska suknja leprala joj je dok je
trala.
Na obzorje su se skupljali tamni, pretei oblaci, tano iznad zgrada farme na brdu. Na levoj strani
su neki ljudi... igrali? Ne, borili su se. To su bili vojnici. Lica su im bila uzbuena i - uplaena? Ne,
ena je bila uplaena. Trala je sa rukama iznad glave, a dva mukarca u oklopima iz sedamnaestog
veka su je progonila, vrsto drei puke sa otrim bajonetima. Njihove...
Prizor je potamneo i vratila se plava taka. Dekob je zatvorio oi i odmakao se od okulara.
"Gotovo", rekla je dr Martini. Bila je nagnuta nad kompjuterskom konzolom, rame uz rame sa
doktorom Lerdom. "Tvoj U-zbir bie gotov za minut, Dekobe."
"Sigurni ste da vam nije potrebno jo? Bile su samo tri slike." Zapravo mu je laknulo.
"Ne, uzeli smo pet od Pitera radi dvostruke provere. Ti si samo kontrola. Hajde, lepo sedi i opusti
se dok mi ovo zavrimo."
Dekob je poao ka jednoj od fotelja u pozadini, briui rukavom sa ela tanak sloj znoja. Test je
trajao trideset sekundi.
Prva slika bila je portret mukog lica, vornovatog i izboranog od brige, ivotna pria koju je
gledao dve ili tri sekunde pre no to je nestala, nejasna kao i sve druge sluajne slike u seanju.
Druga je predstavljala zbunjujuu zbrku apstraktnih oblika koji su se dodirivali i prekrivali u
nepokretnom neredu... pomalo nalik na lavirint oblika oko ivice Sunevih 'krofni', ali bez blistanja i
ukupne sreenosti.
Trea je bila slika u ulju, verovatno nadahnuta drevnim tridesetogodinjim ratom. Bila je izrazito
nasilna, smatrao je, upravo ono to bi ovek oekivao od U-testa.
Posle vrlo daramatinog 'prizora u salonu', Dekob je oklevao ak i pred kratkim transom kojim bi
umirio nerve. A znao je da se nee opustiti bez toga. Ustao je i priao konzoli. Sa druge strane
kupole, blizu samog polja sile, Larok je dokono lunjao, ekajui i gledajui dugake senke i spreno
stenje Merkurovog Severnog pola.
"Mogu li da vidim neobraene podatke?" upitao je Dekob.
"Naravno", odgovorila je dr Martini. "Koju sliku?"
"Poslednju."
Dr Martini je dodirnula tastaturu. Iz proreza ispod ekrana pojavio se papir. Otcepila ga je i dodala
Dekobu.
To je bio 'pastoralni prizor'. Naravno, sada je video njegovo pravo znaenje, ali svrha ranijeg
gledanja bila je upravo da prati njegovu reakciju tokom prvih sekundi posmatranja slike, pre no to u
igru ue svesno razmatranje.
Preko slike je prelazila izlomljena linija, krivudajui levo i desno, gore i dole. Na svakom iljku
ili udubljenju nalazio se mali broj. Linija je pokazivala kuda je usmeravao panju tokom prvog
pogleda, jer to je pratio ita mrenjae preko pokreta njegovog oka.
Broj jedan, na poetku linije, bio je blizu sredita. Sve do broja est linija je lutala. Potom se
zaustavila tano na bogatim obrisima grudi ene u trku. Tu je bio zaokrueni broj sedam.

Tu se nalazila hrpa brojeva, ne samo od sedam do esnaest, nego i od trideset do trideset pet i od
osamdeset dva do osamdeset est.
Brojevi od dvadeset su se naglo pomerili od eninih stopala prema oblacima iznad farme. Potom
su brzo preli preko ljudi i predmeta na slici, ponekad oznaeni kruiem ili kvadratiem koji su
pokazivali stepen irenja zenice, dubinu ie i promene u krvnom pritisku, merenog preko sitnih
krvnih sudova u mrenjai. Modifikovani Stanford-Purkinjeov oni skener, koji je za test on
preporuio da sastave od Martininog tahistoskopa i raznih drugih sitnica, oito je radio kako treba.
Dekob je znao da ne treba da se postidi ni zabrine to je u refleksnoj reakciji toliko vremena
posvetio grudima naslikane ene. Da je u pitanju enski ispitanik, reakcija bi bila drugaija - mnogo
vie panje bilo bi usmereno takoe na enu, ali na njenu kosu, odeu i lice.
Ono to ga je brinulo bila je reakcija na ukupan prizor. Na levoj strani, kod ljudi u borbi, nalazio
se broj unutar zvezdice. To je pokazivalo trenutak u kome je shvatio da je slika nasilna, a ne
pastoralna. Zadovoljno je klimnuo glavom. Broj je bio srazmerno nizak, a linije se istog asa povukla
i tek posle pet perioda vratila se na isto mesto. To je znailo zdravu dozu gnuanja, praenu
neposrednom, a ne prikrivenom radoznalou.
Na prvi pogled, izgledalo je da e verovatno proi. Zapravo, nije ni sumnjao u to.
"Pitam se hoe li ikad iko nauiti kako da isfolira U-test", rekao je, vraajui kopiju dr Martini.
"Moda i hoe, jednog dana", odgovorila je dok je prikupjljala materijal. "Ali uslovljavanje
potrebno da se izmeni ljudska reakcija na trenutne podsticaje... na sliku koja blesne tako brzo da
samo podsvest reaguje na nju... ostavilo bi premnogo sporednih dejstava, novih obrazaca ponaanja
koji bi morali da se pokau na testu.
Konana analiza vrlo je jednostavna; da li pacijentov um ima pozitivni ili nulti zbir, to mu daje
pravo graanstva, ili je sklon bolesno-slatkim zadovoljstvima negativnog zbira. To je sr ovog testa,
vie od ikakvog indeksa nasilnosti."
Dr Martini je pogledala Lerda. "To je tano, zar ne, doktore?"
Lerd je slegnuo ramenima. "Vi ste strunjak". Dozvolio je dr Martini da mu se polako ponovo
umili, ali i dalje joj nije sasvim oprostio to je davala dr Kepleru lekove bez njegovog znanja.
Posle razotkrivanja u salonu, postalo je jasno da ona uopte nije prepisala Kepleru varfarin.
Dekob se setio Bubakubove navike na 'Bredberiju' da spava na delovima odee, nemarno
ostavljenim po jastucima i foteljama. Pil mora da je to uradio namerno, kako bi mogao da u
Keplerovu prirunu apoteku ubaci lek koji bi izazvao promenu u ponaanju.
Imalo je smisla. Kepler je bio iskljuen iz poslednjeg poniranja. Njegova otra panja moda bi
otkrila Bubakubov trik sa 'ostavtinom Letanija'. Osim toga, njegovo abnormalno ponaanje pomoglo
bi da se 'Ponira u Sunce' obezvredi na duge staze.
Sve se uklapalo, ali Dekobu su svi ti zakljuci bili kao ruak od proteinskih pahuljica. Bili su
ubedljivi, ali bezukusni. inija puna pretpostavki.
Neka Bubakubova nedela su bila dokazana. Ostatak e ostati u pretpostavkama zbog toga to
predstavnik Biblioteke ima diplomatski imunitet.
Pridruio im se Pjer Larok. Francuz je delovao nesigurno. "Kakva je presuda, doktore Lerd?"
"Sasvim je jasno da gospodin Larok nije asocijalno nasilna linost i da nije ni blizu Uslovnjatva",
polako je rekao Lerd. "Zapravo, poseduje prilino visok indeks socijalne svesti. To je moda deo
njegovog problema. Oito neto suzbija i bilo bi mudro da potrai strunu pomo na nekoj klinici
kada stigne kui." Lerd je ozbiljno pogledao Laroka. Ovaj je samo pokorno klimnuo glavom.
"A kontrole?" upitao je Dekob. On je bio poslednji testiran. Dr Kepler, Helen deSilva i troje
sluajno odabranih lanova posade takoe su odstajali kraj maine. Helen nije ni razmiljala dalje o

testu i povela je posadu sa sobom da nadgledaju uurbane pripreme za poletanje Sunevog broda.
Kepler se namrtio kada mu je doktor Lerd nasamo iitao nalaze i urno se udaljio.
Lerd je podigao ruku i poeao koren nosa, tik ispod obrva.
"Oh, nemamo Uslovnjaka u zasedi, kao to smo i oekivali posle vae predstave u salonu. Ali ima
problema i stvari koje ne razumem, nekog previranja u umu nekih ljudi. Znate, jednom provincijskom
lekaru nije lako da se vrati u dane stairanja i ponovo gleda u ljudske due. Da mi dr Martini nije
pomogla, propustio bih pet-est nagovetaja. Kako stvari stoje, teko mi je da rastumaim te skrivene
tame, naroito u ljudima koje poznajem i cenim."
"Nema nita ozbiljno, nadam se."
"Da ima, ne biste bili ukljueni u ovo urno poniranje po Heleninom nareenju! Ne bih pritvorio
Dvejna Keplera zbog kijavice!"
Lerd je odmahnuo glavom i poeo da se izvinjava. "Oprostite. Naprosto nisam navikao na sve
ovo. Nemate o emu da brinete, Dekobe. U vaem testu ima nekih uasno udnih stvari, ali osnovno
iitavanje je u granicama razuma koliko i sva druga koja sam video. Neopozivo pozitivan i
realistian zbir.
Ipak, ima stvari koje me zbunjuju. Ne bih pre poniranja zalazio u pojedinosti koje bi vas zabrinule
vie nego to treba, ali bilo bi mi milo kad biste i vi i Helen doli na razgovor sa mnom odmah po
povratku."
Dekob mu se zahvalio i poao sa ostalima prema liftu.
Visoko nad njima, komunikacioni stub prosecao je kupolu polja sila. Svuda oko njih, iza ljudi i
maina u odaji, spreno stenje Merkura svetlucalo je ili tupo svetlelo. Sunce je predstavjalo
neugasivu utu kuglu iznad dugakog planinskog venca.
Kada je lift stigao, dr Martini i Lerd su uli u njega, ali Larok je rukom zadrao Dekoba sve dok
se vrata nisu zatvorila, ostavljajui ih same.
Pjer Larok je poeo da apue.
"Hou moju kameru!"
"Naravno, Larok, komandant deSilva je uklonila oamuiva i moete je preuzeti u svako doba,
sad kad ste isti."
"A snimak?"
"Kod mene je. I zadrau ga."
"ta se vas tie..."
"Prekinite, Larok", zastenjao je Dekob. "to bar jednom ne prekinete glumatanje i bar nekome
priznate malo inteligencije! Hou da znam zato ste snimali sonine slike oscilatora polja sile u
Defrijevom brodu! A takoe hou da znam odake vam zamisao da to zanima mog ujaka!"
"Mnogo vam dugujem, Demva", polako je rekao Larok. Strani naglasak je gotovo nestao. "Ali pre
no to odgovorim, moram da znam jesu li vai politiki pogledi slini pogledima vaeg ujaka."
"Imam mnogo ujaka, Larok. Ujka Deremi je u Skuptini Konfederacije, ali znam da sa njim ne
biste radili! Ujka Huan je prilino jak u teoriji i prilino slab u nezakonitim stvarima...
Pretpostavljam da mislite na ujka Demsa, porodinog ludaka. Oh, slaem se sa njim u mnogo emu,
ak i u stvarima gde ostatak porodice misli sasvim drugaije. Ali ako je on umean u neku pijunsku
zaveru, neu mu pomagati da se jo dublje ukopa... naroito ako je zavera tako traljava kao to vaa
izgleda.
Moda niste ubica ni Uslovnjak, Larok, ali jeste uhoda! Jedini problem je saznati za koga uhodite.
Ostaviu tu tajnu da me eka do povratka na Zemlju.
Tada moete da me posetite; vi i Dems moete pokuati da me nagovorite da vas ne prijavim.

Poteno?"
Larok je kruto klimnuo glavom.
"Umem da ekam, Demva. Samo nemojte izgubiti snimke, vai? Mnogo muka me je stajalo da ih
napravim. elim tu priliku da vas ubedim da mi ih vratite."
Dekob je pogledao Sunce.
"Larok, potedite me tog stenjanja. Niste bili u paklu... zasad."
Okrenuo se i poao ka liftu. Imao je dovoljno vremena za nekoliko sati u maini za spavanje. Nije
eleo nikoga da vidi do vremena za polazak.

Sedmi deo
U itavoj evoluciji ne postoji transformacija, 'kvantni skok', koji bi se poredio sa ovim. Nikada
ranije se nain ivota jedne vrste, njen nain prilagoavanja, nije promenio tako potpuno i tako brzo.
Tokom petnaest miliona godina, ljudska porodica opstojavala je kao ivotinje meu ivotinjama.
Potonji sled dogaaja bio je eksplozivan... prva zemljoradnika sela... gradovi... supermetropolisi...
sve to je zbijeno u trenutak na skali evolucionog vremena, u svega 10.000 godina.
Don E. Pfajfer

21. DEJA PENSE

"Jeste li se ikada upitali zato veina naih zvezdanih brodova polazi na skokove sa posadom ijih
sedamdeset posto ine ene?"
Helen je dodala Dekobu prvu likvibocu vrele kafe i ponovo se okrenula maini da izvue i jednu
za sebe.
Dekob je sljutio spoljanji poklopac sa polupropusne membrane, kako bi da para izila, a tamna
tenost ostala unutra. Uprkos izolaciji, likviboca je bila gotovo suvie vrela da bi je drao.
Helen uvek smisli novu izazovnu temu! Kad god bi ostali nasamo, koliko se to moe biti na
otvorenoj palubi Sunevog broda, Helen deSilva nije proputala priliku da ga zaposli mentalnom
gimnastikom. udno je jedino to to njemu nije nimalo smetalo. Nadmetanje mu je znaajno podiglo
duh otkako su pre deset asova napustili Merkur.
"Kada sam bio sasvim mlad, ni ja ni moji prijatelji nismo mnogo marili za razlog. Prosto smo
smatrali da je to samo jo jedna prednost za mukarce na takvom brodu. 'Iz takvih misli se raaju
matarije mladih...' Ko je to napisao, Don Dva Oblaka? Jesi li ikada itala njegova dela? Mislim da
se rodio u Visokom Londonu, pa si moda poznavala njegove roditelje."
Helen ga je prostrelila optuujuim pogledom. Dekob je morao da suzbije, po ko zna koji put,
iskuenje da joj kae koliko ljupko izgleda u takvom trenutku. Jeste bila ljupka, ali koja potpuno
odrasla, sposobna i struna ena eli da je podsete kako ima jamice na obrazima? Uostalom, ionako
ne bi vredelo da mu zbog toga slomi ruke.
"Dobro, dobro", nasmejao se. "Ostajem na toj temi. Pretpostavljam da je odnos polova u vezi sa
tim to ene bolje reaguju na veliko ubrzanje, toplotu i hladnou... imaju bolju koordinaciju oka i ruke
i daleko veu pasivnu snagu. Pretpostavljam da su zbog toga i bolji kosmonauti."
Helen je otpila gutljaj iz svoje likviboce. "Da, sve je deo toga. Osim toga, izgleda da je veina
ena otporna na muninu Skoka. Ali i ti zna da te razlike nisu toliko velike. Nisu dovoljne da
nadoknade injenicu da ima vie mukih nego enskih dobrovoljaca za svemirske letove.
Osim toga, vie od polovine posade za meuplanetne letove jesu mukarci, a ak ih je sedamdeset
posto na vojnim brodovima."
"Pa, ne znam za komercijalne i istraivake letove, ali mislim da vojska trai sklonost borbi. Znam
da to jo nije dokazano, ali pretpostavljam da..."
Helen se nasmejala. "Oh, ne mora da bude tako oprezan, Dekobe. Naravno da su mukarci bolji
borci od ena... bar statistiki. Amazonke kao ja su izuzetak. Zapravo, i to je jedan od inilaca
odabiranja. Nije nam potrebno suvie borbenih tipova na zvezdanom brodu."
"Ali to nema smisla! Posada na takvim brodovima zalazi u ogromnu Galaksiju koju ak ni
Biblioteka nije potpuno ispitala. Morate da se suoite sa neverovatnom raznovrsnou tuinskih rasa,
a veina ih je pakleno temperamentna. A Instituti ne zabranjuju ratove izmeu rasa. Ne bi mogli ak i
da to ele, sudei po onome to kae Fejgin. Oni samo pokuavaju da ih nekako urede."
"Znai, brod sa ljudskom posadom treba da bude spreman za frku?" Helena se nasmeila,
oslanjajui ramena o zid kupole. Pod mutnocrvenim svetlom gornje hromosfere na vodonikovoj alfi,
njena plava kosa izgledala je kao tesna kapica. "Pa, u pravu si, naravno. Moramo biti spremni za
borbu. Ali razmisli malo o situaciji u kojoj se tada nalazimo.
Moramo da uspostavimo vezu sa bukvalno stotinama vrsta koje imaju samo jednu zajedniku crtu ono to nama nedostaje, lanac tradicije i Uzdizanja koji se protee dve milijarde godina unazad. Svi
su oni koristili Biblioteku eonima, dopunjavajui je, ma koliko lagano, itavo vreme.
Veina njih su mrzovoljni, neverovatno svesni svojih prednosti i sumnjiavi prema smenoj

'samonikloj' rasi sa Sunca.

I ta da uradimo kada nas izazove neka sitna rasa iji su ih izumrli pokrovitelji Uzdigli da budu
posluni jahai konji sa sposobnou govora, a sada imaju dve male teraformirane planete tano na
naoj jedinoj putanji ka koloniji na Omnivarijumu? ta da uradimo kada ta stvorenja, bez ikakve
preduzimljivosti i smisla za humor, zaustave na brod i trae neverovatnih etrdeset kitovskih pesama
za putarinu?"
Helen je odmahnula glavom i namrgodila se.
"Zar ne bi bilo lepo boriti se u takvom trenutku! Velianstvena lepotica kao to je 'Kalipso', do
vrha nakrcana stvarima strano potrebnim odvanoj maloj zajednici i sa jo dragocenijim teretom u...
a zaustave je u svemiru dve siune, prastare olupine koje su oito kupile, a ne sagradile 'inteligentne'
kamile koje njome upravljaju!" Glas joj je postao promukao od seanja.
"Zamisli to. Nov i divan, iako primitivan brod, koji koristi samo deli galaktinske nauke koju smo
uspeli da usvojimo dok je prepravljan, veinom u pogonu... a zaustave ga olupine starije od Cezara,
ali nainio ih je neko ko je itavog ivota koristio Biblioteku."
Helen je za trenutak zautala i okrenula glavu.
Dekob je bio dirnut, ali jo vie poastvovan. Sada je dovoljno dobro poznavao Helen da bi
znao koliko mu poverenje ukazuje to mu se ovako poverava.
Ona, zapravo, obavlja veinu posla, shvatio je. Ona postavlja veinu pitanja - o mojoj prolosti, o
mojoj porodici, o mojim oseanjima - koja ja, ko zna zato, oklevam da postavim njoj, linosti koja
se u njoj nalazi. Pitam se ta me to spreava? Mora da ima mnogo ta da mi ispria!
"Pa, pretpostavljam da se ne treba boriti, poto biste verovatno izgubili", tiho je rekao.
Uzvratila mu je pogled i klimnula glavom. Nakaljala se, zaklanjajui usta pesnicom.
"Oh, imamo mi par trikova kojima mislimo da emo jednom iznenaditi ponekog, upravo zato to
nismo imali Biblioteku, a oni znaju samo za stvari iz nje. Ali ti trikovi moraju da se uvaju za crne
dane.
I zato laskamo, ulagujemo se, podmiujemo, pevamo crkvene himne... stepujemo... a kada sve to
zakae, beimo."
Dekob je zamislio susret sa brodom punim Pila.
"Beanje mora da je ponekad uasno teko."
"Da, ali imamo tajni nain za ouvanje smirenosti", malo se razvedrila Helen. Na obrazima su joj
se za trenutak pojavila ona privlana udubljenja. "To je jedan od najvanijih razloga to se posada
uglavnom sastoji od ena."
"Ma hajde! ena e, jednako kao i mukarac, pobesneti na onoga ko je vrea. Ne vidim da je to
nekakvo jemstvo."
"Neeee, obino nije." Ponovo ga je pogledala uz onaj 'procenjivaki' izraz. Za trenutak je
izgledalo da e nastaviti, ali na kraju je samo slegnula ramenima.
"Hajde da sednemo", rekla je. "Hou neto da ti pokaem."
Povela ga je oko kupole, pa preko palube prema delu broda gde nije bilo ni posade ni putnika, gde
je kruna paluba lebdela na dva metra od brodskog oklopa.
Iskriavi sjaj hromosfere avetinjski se prelamao tamo gde se ekran polja sile povijao ispod
njihovih nogu. Usko polje napetosti proputalo je svetlost, ali ga je lako izobliavalo. Sa mesta gde
su stajali video se deo Velike Take; oblik joj se znatno promenio od poslednjeg poniranja. Tamo
gde je polje uticalo na nju, Suneva pega svetlucala je i talasala se novim ritmom, dodatom svom
sopstvenom.
Helen se polako spustila na palubu, a potom se pribliila ivici. Za trenutak je sedela, stopala

udaljenih nekoliko centimetara od svetlucanja, sa kolenima pod bradom. Potom je poloila dlanove
na palubu iza sebe i pustila da joj se noge spuste u polje.
Dekob je progutao knedlu.
"Nisam znao da to moe", rekao je.
Gledao ju je kako dokono mae nogama. Kretale su se kao kroz gust sirup, a iroke nogavice
svemirskog odela talasale su se kao da su oivele.
Ispravila je kolena i sa oitom lakoom podigla noge na nivo palube.
"Hmmm, izgledaju u redu. Ipak, ne mogu da ih gurnem veoma duboko. Pretpostavljam da masa
mojih nogu stvara udubljenje u polju sile. U svakom sluaju, ne oseam ih naopake dok su dole."
Ponovo je spustila noge.
Dekob je osetio da mu kolena klecaju. "Hoe da kae da to ranije nisi radila?"
Pogledala ga je i iskezila se.
"Da li se produciram? Da, ini mi se da pokuavam da te zadivim. Ipak, nisam poludela. Poto si
nam ispriao o Bubakubu i njegovom usisivau, paljivo sam prouila jednaine. Ovo je potpuno
bezbedno, pa to mi se ne bi pridruio?"
Dekob je tupo klimnuo glavom. Posle toliko drugih uda i neobjanjivih stvari otkako je napustio
Zemlju, ovo je, zapravo, prilino malo. Tajna je u tome da uopte ne razmilja, zakljuio je.
Stvarno mu se inilo da je u gustom sirupu koji je poveavao viskoznost dok se gurao kroz njega.
Bio je gumenast i gurao ga je napolje.
A nogavice brodskog odela delovale su male i uznemirujue oivljene.
Helen je neko vreme utala. Dekob je potovao tu tiinu. Neto joj je oito bilo na umu.
"Je li pria o Vanila Igli zaista istina?" konano je upitala, ne podiui pogled.
"Da."
"Mora da je bila sjajna ena."
"Jeste."
"Mislim, osim to je bila hrabra. Morala je biti hrabra da preskoi sa jednog balona na drugi,
dvadeset milja iznad Zemlje, ali..."
"Pokuavala je da im skrene panju dok ja onesposobim Baklju. Nisam smeo da je pustim."
Dekob je uo sopstveni glas, udaljen i slab. "Ali mislio sam da mogu da je za to vreme i titim...
zna, imao sam aparat..."
"...ali mora da je bila sjajna osoba i u drugim stvarima. Volela bih da sam je poznavala."
Dekob je shvatio da nije glasno izgovorio ni re.
"Ovaj, da, Helen. I ti bi se dopala Tanji." Pokuao je da se pribere. Ovo nikuda ne vodi.
"Ali mislim da smo govorili o neem drugom, ovaj, o odnosu mukaraca i ena na zvezdanim
brodovima, zar ne?"
Helen je gledala svoja stopala. "Jo smo na toj temi, Dekobe", tiho je rekla.
"Jesmo li?"
"Naravno. Sea se da sam kazala da ima naina da enska posada postane opreznija u kontaktima
sa tuincima... nain koji jemi da e pre beati nego da se bore?"
"Da, ali..."
"A ti zna da je oveanstvo dosad uspelo da osnuje tri kolonije, ali trokovi prevoza su preveliki
za mnogo putnika, pa poveanje genetskog pula u izolovanoj koloniji predstavlja ozbiljan problem?"
Gogorila je brzo, kao da joj je neprijatno.
"Kada smo se prvi put vratili i ustanovili da Ustav ponovo vai, Konfederacija je ostavila enama
da dobrovoljno odlue hoe li ii na sledei skok, bez prisile. Ipak, veina nas se prijavila."

"Ja... ne razumem."
Pogledala ga je i nasmeila se.
"Pa, moda jo nije dolo vreme. Ali trebalo bi da zna da za nekoliko meseci poleem na
'Kalipsu' i da ima izvesnih priprema koje bi valjalo blagovremeno obaviti.
A mogu da biram koga god hou."
Pogledala ga je pravo u oi.
Dekob je zinuo.
"Eto!" Helen je protrljala ruke u krilu i spremila se da ustane. "Mislim da bi trebalo da se
vratimo. Sad smo ve prilino blizu aktivnog podruja i treba da budem na poloaju i nadgledam."
Dekob je urno ustao i pruio ruku da joj pomogne. Nijedno od njih nije videlo nita smeno u
tom anahronizmu.
Dok su ili prema komandnom poloaju, Dekob i Helen su se zaustavili da pregledaju
parametarski laser. Inenjer Donaldson podigao je pogled sa maine.
"Tu ste! Mislim da je podeen i spreman za pokret. Hoete da ga razgledate?"
"Naravno." Dekob je unuo kraj lasera. Postolje je bilo privreno za palubu. Dugako, vitko,
telo, sastavljeno od brojnih cevi, okretalo se u leitu.
Dekob je osetio kako ga tanka tkanina Helenine desne nogavice lako dodiruje po ramenu dok je
prilazila aparatu. To mu nije pomoglo da razbistri misli.
"Ovo ovde je parametarski laser", poeo je Donaldson, "moj doprinos pokuaju da se uspostavi
veza sa sa Sunevim Duhovima. Mislio sam, poto nam psi nije nimalo pomogao, to ne bismo
probali da razgovaramo sa njima kao i oni sa nama - vizuelno?
Pa, kao to sigurno ve znate, veina lasera radi na samo jednom ili dva vrlo uska spektralna
pojasa, uglavnom konkretnim atomskim ili molekulskim prelazima. Ali ovaj malia moe da
proizvede svaku talasnu duinu koju poelite, samo treba da je odaberete ovim kontrolama." Pokazao
je srednju od tri kontrole na podnoju.
"Da", rekao je Dekob. "Znam za parametarske lasere, iako ih nikadan isam video. Pretpostavljam
da mora biti prilino moan kako bi prodro kroz nae titove, a da Duhovima i dalje izgleda svetao."
"U mom drugom ivotu..." ironino je naglasila deSilva (esto je sa odbrambenim sarkazmom
priala o svojoj prolosti, pre skokova na 'Kalipsu'), "mogli smo da pravimo raznobojne, podeljive
lasere sa optikim bojama. Imali su prilinu snagu, bili su delotvorni i neverovatno jeftini."
Nasmeila se. "Naravno, dok ne prospete boju. A tada je nastupao haos! Galaktinsku nauku
najvie cenim ba kada pomislim kako vie nikada neu morati da istim sa poda baru Rodamina 6G!"
"Stvarno ste mogli da podeavate ceo optiki spektar jednim jedinim molekulom?" Donaldson nije
mogao da poveruje. "A kako ste uopte pokretali... bojeni laser?"
"Oh, ponekad i baterijskim svetiljkama. Obino se upotrebljavala unutranja hemijska reakcija uz
korienje organskih energetskih molekula, kao to su eeri.
Morali smo da koristimo nekoliko materija za pokrivanje itavog vidljivog spektra. Poli-metilkumarin dosta se koristio za plavi i zeleni deo spektra. Rodamin i jo nekoliko drugih sluili su za
crvene boje.
No, to je drevna istorija. elim da znam kakav ste pakleni plan vas dvojica ovaj put skovali!"
Kleknula je na palubu kraj Dekoba. Umesto da pogleda Donaldsona, odmerila je Dekoba onim
istim ispitivakim pogledom.
"E, pa..." progutao je knedlu, "sve je vrlo jednostavno. Kad sam se ukrcavao na 'Bredberija',
poneo sam sa sobom zbirku kitovskih pesama i delfinske poezije, u sluaju da se ispostavi kako su

Duhovi jo i pesnici. Kada je Donaldson pomenuo zamisao o komunikaciji preko uperenog zraka,
ponudio sam mu trake."
"Dodali smo i modifikovanu verziju starih matematikih ifri za kontakt. On je smislio i to."
Donaldson se iscerio. "Ja ne bih prepoznao neki Fibonaijev niz ni da doe da me ugrize! Ali Dekob
kae da je to jedan od starih standarda."
"Bio je", rekla je deSilva. "Ipak, posle 'Vesarijusa' vie nismo koristili matematike ifre.
Biblioteka obezbeuje da se svi u svemiru razumeju, pa nismo imali potrebe za iframa od pre
Kontakta."
Lako je pritisnula vitku cev. Ova se glatko pokrenula u leitu. "Nadam se da se ovo nee tako
lako njihati kada laser bude ukljuen."
"Nee, naravno, dobro emo je privrstiti, pa e laserski zrak ii du poluprenika broda. To e
spreiti unutranje odraze koji vas verovatno brinu.
Ipak, kada ga ukljuimo svima e biti potrebni ovakvi cvikeri." Donaldson je iz vree kraj lasera
izvukao par debelih, tamnih naoara sa titnicima sa strane. "Iako nema opasnosti po mrenjau, dr
Martini e zahtevati da ih nosimo. Ona je neopozivo manijak to se tie uticaja jakog svetla na
osetljivost i linost. Kada je dola u bazu, sve je prevrnula naglavake, nalazei prejaka svetla tamo
gde niko nije ni znao da ih ima. Krivila ih je za 'masovne halucinacije'. ovee, ba je promenila
pesmu kada je videla zverice!"
"Pa, meni je vreme da se vratim na posao", objavila je Helen. "Nije trebalo da ovako dugo
ostanem. Mora da smo ve blizu. Ostavljam vas na poloaju." Obojica su ustala kada se nasmeila i
udaljila se.
Donaldson ju je pratio pogledom.
"Znate, Demva, isprva sam mislio da ste ludi, a potom sam znao da ste u pravu. Sada u se,
izgleda, opet predomisliti."
Dekob je seo. "Otkud to?"
"Svako muko koga znam poelo bi da mae repom im ta ena samo zazvidi. Prosto ne mogu da
verujem u vau samokontrolu. Naravno, to se mene uopte ne tie."
"Tu ste u pravu. Ne tie vas se." Dekob se uznemirio to je situacija tako oita. Poeo je da eli
da se misija to pre zavri, kako bi mogao da posveti punu panju tom problemu.
Ipak, slegnuo je ramenima. Preesto je imao tu elju od kako je napustio Zemlju. "Da promenimo
temu. Pitao sam se o tim unutranjim odrazima. Je li vam palo na pamet da nam moda neko uveliko
podvaljuje?"
"Podvaljuje?"
"Sa Sunevim Duhovima. Bilo je dovoljno da neko prokrijumari na brod nekakav holografski
projektor..."
"Ni sluajno." Donaldson je odmahnuo glavom. "To smo prvo proverili. Osim toga, ko bi mogao
da laira neto tako podrobno i lepo kao to je stado prstenova? Uostalom, takvu projekciju, koja
ispunjava itavo vidno polje, odmah bi otkrile kamere na ivici donje strane!"
"Pa, moda ne stado, ali ta je sa 'ovekolikim' Duhovima? Oni su prilino mali i jednostavni, a
nain na koji izbegavaju kamere na ivici, obrui se bre od nas da ostanu odozgo, prilino je
neobian."
"ta da vam kaem, Dekobe? Svaki deli opreme unesen na brod paljivo se proverava, kao i svi
lini predmeti, upravo zato. Nikada nismo nali nikakav projektor, a gde bi ga neko sakrio na ovako
otvorenom brodu? Priznajem da sam i ja pomalo mozgao o tome. Ali ne vidim naina na koji bi neko
mogao da podvaljuje."

Dekob je polako klimao glavom. Donaldsonova objanjenja zvuala su razumno. Osim toga, kako
bi se takva projekcija uskladila sa Bubakubovim trikom 'ostavtine Letanija'? Zamisao je bila
privlana, ali podvala nije izgledala verovatna.
Daleke ume iljaka pulsirale su kao razigrani vodoskoci. Pojedini mlazevi prepletali su se du
ivice granulacione elije koja je pokrivala polovinu neba, polako pulsiraui. U njenom sreditu
nalazila se Velika Taka, ogromna mrlja tame, oiviena podrujima vrelog sjaja.
Oko devedeset stepeni sa strane, kraj pilotske ploe, nalazila se grupa tamnih obrisa koji su stajali
ili kleali. Na pozadini blistavog purpurnog sjaja fotosfere mogli su da se razaberu samo obrisi.
Od onih oko komandnog poloaja odvajale su se dve senke. Kulina visoka, vitka prilika stajala je
malo sa strane, pokazujui napred, ka visokom, magliastom luku koji je visio preko Take. Luk je
polako rastao, vidljivo se pribliavajui.
Druga prepoznatljiva senka odvojila se od grupe i poela da se u trzajima pribliava Dekobu i
inenjeru. Bila je zaokrugjena pri vrhu i ira nego u podnoju.
"Eno gde se moe sakriti projektor!" Donaldson je bradom pokazao ka masivnoj, vornovatoj
prilici koja im se primicala zanjihanim, izuvijanim pokretima.
"ta, Fejgin?"
Dekob je aputao. Ne zato to to neto znai, jer Kantenov sluh je bio odlian. "Mora da se
alite! Pa on je bio na samo dva poniranja!"
"Jeste", razmiljao je naglas Donaldson. "Ipak, sve te grane i ostalo... radije bih pretresao
Bubakubov prljav ve nego da tamo traim krijumarenu robu."
Dekobu se za trenutak uinilo da u glasu glavnog inenjera razabire grozu. Pogledao ga je, ali
ovaj je imao neprozirno lice. Ve to je samo po sebi bilo udo za Donaldsona. Nemogue da je jo
bio i duhovit.
Obojica su ustala da pozdrave Fejgina. Kanten je odgovorio vedrim zvidanjem, niim ne
pokazujui da je uo malopreanji razgovor.
"Komandant Helen deSilva izrazila je miljenje da su vremenski uslovi iznenaujue pogodni.
Rekla je da e nam to biti od velike pomoi u reavanju izvesnih heliolokih problema koji nisu u
vezi sa Sunevim Duhovima. Dotina merenja vrlo e kratko trajati. Mnogo manje od vremena koje
emo pritedeti pod ovako izvrsnim uslovima.
Drugim reima, prijatelji, imate oko dvadeset minuta da se pripremite."
Donaldson je zazvidao. Pozvao je Dekoba i obojica su se dala na posao oko lasera,
privrujui ga i proveravajui projekcione trake.
Nekoliko metara od njih, dr Martini je prekopavala po svemirskom sanduku u potrazi za nekim
deliem aparature. Ve je imala na glavi psi kacigu i Dekobu se uinilo da uje njen tihi glas.
"Prokletstvo, ovog puta ete razgovarati sa mnom!"

22. DELEGACIJA
"Reporter bi pitao 'Kakva im je svrha, tim stvorenjima svetlosti?' Ali bolje bi bilo da pita 'Kakva
je svrha oveka?' Je li nam posao da puemo na metaforikim kolenima, da ne obraamo panju na
bol, brade podignute u detinjastom ponosu, i da govorimo itavom svemiru: 'Pogledajte me! Ja sam
ovek! Puem tamo gde drugi hodaju! Ali zar nije divno to mogu svuda da puem?'
Prilagodljivost, glavni argument Neoliana, jeste 'specijalizacija' oveka. Ne moe da tri brzo
kao jaguar, ali ume da tri. Ne moe da pliva kao vidra, ali ume da pliva. Nema otre oi kao soko,
niti moe da uva hranu pod obrazima. Zato mora da veba vid i da stvara aparate od delia izmuene
zemlje; ne samo da bi video, nego i da bi prestigao maku u tranju i vidru u plivanju. Moe da hoda
preko arktike pustare, da pliva tropskim rekama, da se penje na drvee, a potom, na kraju putovanja,
da sagradi udoban hotel. Tu e se urediti, pa e se za veerom hvalisati pred prijateljima ta je sve
postigao.
Pa ipak, tokom itavog zabeleenog vremena, na junak je bio nezadovoljan. eznuo je da sazna
gde mu je mesto u svetu. Glasno je vikao. Zahtevao je da zna zato je tu! Zvezdani svemir samo se
nasmeio na njegova pitanja u dubokom i dvosmislenom utanju.
eznuo je za svrhom. Poto je nije dobio, okrenuo je gnev protiv okolnih bia. Specijalisti oko
njega znali su svoju ulogu i mrzeo ih je zbog toga. Postali su njegovi robovi, njegove fabrike
belanevina. Postali su rtve njegovog genocidnog besa.
'Prilagodljivost' je uskoro znaila da nam nije potreban niko drugi. Vrste iji su potomci mogli
jednog dana da postanu veliki pretvorile su se u prainu u holokaustu ovekove sebinosti.
Samo je ogromna srea pomogla da postanemo ekoloki orijentisani neporedno pre Kontakta...
ime smo izbegli da nam se na glave srui pravedni gnev starijih. Ipak, da li je to bila srea? Je li
sluajnost to to su se Don Muir i njegovi sledbenici pojavili ubrzo posle prvih potvrenih
'vienja'?
Dok va reporter lei ovde u mehuru, okruen varljivom ruiastom izmaglicom, pita se da li je
moda svrha oveka da bude primer. Koji god poetni greh odveo nae Pokrovitelje, u davna
vremena, sada se pretvorio u komediju.
Treba se nadati da su nai susedi poueni koliko i zabavljeni dok nas gledaju kako puemo
unaokolo, zijajui u udu, a esto i gaenju, na one koji su otelovljeno ispunjenje bez htenja."
Pjer Larok skinuo je prst sa dugmeta za smimanje i namrtio se. Ne, taj poslednji deo nee valjati.
Zvui gotovo ogoreno. Vie cviljenja nego ui. Zapravo, sve e morati da preradi. Ima premalo
spontanosti. Reenice su zvuale preteko.
Otpio je gutljaj iz likviboce u levoj ruci, a potom poeo da odsutno gladi brkove. Pred njim se
blistavo stado zanjihanih prstenova polako izdizalo kako se brod ispravljao. Manevar je bio bri
nego to je oekivao. Sada vie nema vremena za razglabanja o sudbini oveanstva. To, uostalom,
moe da radi svakog dana.
Ali ovo, ovo je bilo izuzetno.
Ponovo je pritisnuo dugme i podigao mikrofon.
"Beleka za prepravku", rekao je. "Vie ironije i vie o prednostima izvesnih oblika
specijalizacije. Takoe pomenuti Timbrime... koji su mnogo prilagodljiviji no to emo mi ikada
postati. Neka bude kratko, sa naglaskom na ishodu, ako uestvuje itavo oveanstvo."
Stado se do maloas sastojalo od malih prstenova na pedeset i vie kilometara udaljenosti. Sada
se pojavila glavna grupacija, zajedno sa srebrnastim svetlom fotosfere. Najblii prsten pretvorio se u

blistavo, rotirajue, plavo-zeleno udovite. Du ivice brzo su mu se meale i menjale tanke plave
linije, nalik na mreu ara u mermeru. Svuda oko njega blistao je beli oreol.
Larok je uzdahnuo. Ovo e biti njegov najvei zadatak. Kada holoslike ovih stvorenja budu
emitovane, svi e, ak i njegov impanza-batler, eleti da procene jesu li mu rei tane. Ipak, oseao
je upravo suprotno od onoga to je eleo da oni oseaju. to je brod dublje zalazio u Sunce, postajao
je sve odvojeniji. Kao da se nita od svega ovoga nije deavalo. Stvorenja uopte nisu izgledala
stvarna.
Osim toga, priznao je u sebi, bio je prepadnut.
"Oni su biseri svetlosti, nanizani na ogrlice plamsavog smaragda. Ako je ovuda nekada prola
neka galaktinska galija i ostavila svoje blago na ovim paperjastim, plamenim grebenima, njeni
dragulji su sada bezbedni. Neiskvareni vremenom, jo blistaju. Nikakav lovac ih nee odneti u vrei.
Oni poriu logiku, jer ne bi trebalo da su tu. Poriu i istoriju, jer niko ih se ne sea. Poriu mo
naih instrumenata, pa ak i instrumentata Galaktinaca, koji su stariji od nas.
Smireni kao Tom Bombadil, ne obraaju panju na protok kiseonika i vodonika i njihovo
neprekidno kavenje i uzimaju energiju iz najstalnijeg izvora.
Da li se seaju... da li su bili meu Praocima, u vreme kada je Galaksija bila nova? Nadamo se da
emo ih pitati, ali za sada oni zadravaju svoja znanja za sebe."
Dekob je podigao pogled sa posla kada se stado ponovo pojavilo na vidiku. Prizor je manje
delovao na njega nego na prvom putovanju. Da bi opet iskusio oseanja koja je doiveo tokom prvog
poniranja, morao bi da vidi neto drugo prvi put. A da bi video neto bar priblino tako
velianstveno, morao bi da poe na Skok.
To je jedna od loih strana kad su ti preci majmuni.
Ipak, Dekob bi mogao da provede sate posmatrajui ljupke are koje su stvarali prstenovi. A
povremeno je po nekoliko minuta, kada bi se setio znaenja onoga to gleda, bivao ponovo obuzet
divljenjem.
Kompjuterska ploa koju je drao u krilu bila je prekrivena pominom arom izuvijanih i
ukrtenih linija, izofota Duha koga su videli pre jednog sata.
Nisu imali pravi kontakt. Jedan usamljeni Solarijanac uhvaen je na prepad kada se brod pojavio
iza gustog pramena niti kraj ivice stada.
Udaljio se od njih, a potom sumnjiavo zastao nekoliko kilometara dalje. Komandant deSilva
naredila je da se brod okrene tako da Donaldsonov parametarski laser bude uperen ka lepravom
biu.
Duh je isprva ustuknuo. Donaldson je gunao i psovao dok je podeavao laser, kako bi preneo
razliite modulacije Dekobovih traka za kontakt.
Potom je bie reagovalo. Nekakvi (pipci? krila?) pojavili su se iz sredita kada se ukoilo.
Poelo je da se talasa u raznim bojama.
Potom je nestalo u blesku smaragdno zelene boje.
Dekob je prouavao kompjuterske zapise te reakcije. Solarijanac je stajao tako da su kamere na
ivici imale dobar pogled. Najraniji snimci su pokazivali da je deo njegovog talasanja usklaen sa
bas-sekcijom kitovske pesme. Dekob je sada pokuavao da utvrdi da li sloena slika koju je
emitovao pre odlaska moda moe da se rastumai kao odgovor.
Zavrio je pisanje analitikog programa koji je eleo da kompjuter izvede. Trebalo je traiti
varijacije na temu kitovske pesme i ritma na tri nivoa - boja, vreme i svetlost na povrini Duha. Ako
nae ita odreeno, moi e da uspostavi kompjutersku vezu u stvarnom vremenu tokom sledeeg
susreta.

Naravno, ako sledeeg susreta bude. Kitovska pesma bila je samo uvod u niz skala i matematikih
nizova koje je Dekob nameravao da poalje. Ali Duh se nije zadrao dovoljno dugo da 'odslua'
ostatak.
Odloio je kompjutersku plou i spustio naslon stolice, kako bi mogao da bez pokretanja glave
posmatra najblie prstenove. Jedan par se polako rotirao pod uglom od etrdeset pet stepeni u odnosu
na palubu.
'Njihanje' krofnastih stvorenja oito je bilo sloenije nego to je isprva smatrao. Precizne, brzo
promenljive are koje su hitro proletale ivicom predstavljale su neto nalik na njihovu minku.
Kada su se dva prstena dodirnula, traei bolji poloaj u magnetnom polju, nije bilo nikakve
promene. Dodirivali su se kao da se uopte ne okreu.
Trzaji i udari postali su snaniji dok je brod prilazio stadu. Helen deSilva smatrala je da je to
zbog laganog gaenja aktivnog podruja. Magnetska polja postaju sve difuznija.
Na sedite kraj Dekoba se spustio Kula, pri tom glasno kljocnuvi zubima. Dekob je polako
poinjao da raspoznaje ritmove Kulinih zuba u raznim situacijama. Trebalo mu je dosta vremena da
shvati kako je to deo normalnog ponaanja Pringa, kao izrazi lica kod ljudskih bia.
"Mogu li tu da ednem, Dekobe?" upitao je Kula. "Ovo mi je prva prilika da ti e ahvalim a
aradnju, dole na Merkuru."
"Ne mora da se zahvaljuje, Kula. Pristanak na dvogodinje utanje sasvim je umeren za ovakav
incident. Uostalom, kada je komandant deSilva dobila nareenja sa Zemlje, bilo je prilino jasno da
niko nee krenuti kui dok ne potpie."
"Ipak, imao i puno pravo da kae vima, itavoj Galakiji. Biblioteki Intitut poramljen je
Bubakubovim delovanjem. Vrlo je lepo od tebe, koji i otkrio njegovu... greku, to i pritao na
udravanje i putio ih da e oporave."
"ta e Institut uiniti... sem to e kazniti Bubakuba?"
Kula je otpio gutljaj iz svoje veite likviboce. Oi su mu sijale.
"Verovatno e otkaati dugove emlje i na neko vreme vam beplatno dati uluge Ogranka. Vreme
e biti due ako Konfederacija pritane na due razdoblje utanja. Ne mogu da dovoljno iraim
koliko oni ele da ibegnu kandal.
Oim toga, verovatno e i ti dobiti nagradu."
"Ja?" Dekoba su podili trnci. Za 'primitivnog' Zemljanina, gotovo svaka nagrada koji bi
Galaktinci reili da daju predstavljala bi arobnu lampu. Jedva je mogao da poveruje sopstvenim
uima.
"Da, iako e verovatno biti i malo gorine to nii adrao voja otkria u uem krugu. Veliina
njihove dareljivoti verovatno e biti obrnuto srazmerna irini objavljivanja Bubakubovog sluaja."
"Oh, razumem." Mehur od sapunice je pukao. Jedno je kada dobije znak zahvalnosti od 'sila
nemerljivih', a sasvim je drugo kada ti ponude mito. Iako e nagrada verovatno biti jednako vredna.
Zapravo, bie i vrednija.
Hoe li? Nijedan vanzemaljac ne razmilja na isti nain kao ljudi. Direktori Bibliotekog Instituta
predstavljali su zagonetku. Jedino to je sigurno zano jeste da ne ele lou reklamu. Pitao se da li
Kula govori zvanino ili naprosto pretpostavlja ta e se dalje dogaati.
Pring se iznenada okrenuo i pogledao ka stadu. Oi su mu sinule, a iza debelih usna doprlo je
neto nalik na zujanje. Izvukao je mikrofon iz proreza pored sedita.
"Ivini, Dekobe. Milim da am neto video. Moram da ivetim komandanta."
Kula je neto rekao u mikrofon, ne pomerajui pogled sa take oko trideset stepeni desno od njih i
dvadeset pet stepeni gore. Dekob je pogledao tamo, ai nije video nita. uo je tiho mrmljanje

Heleninog glasa u prostoru oko uzglavlja Kuline stolice. Potom je brod poeo da se okree.
Dekob je proverio kompjutersku plou. Rezultati su bili spremni. Prethodni susret nije dao
nikakav prepoznatljiv odgovor. Morae da ponove raniji postupak.
"Razumnjaci", odjeknuo je Helenin glas iz interkoma. "Pring Kula je ponovo primetio neto.
Molim da zauzmete mesta."
Kula je kljocao zubima. Dekob je podigao pogled.
Na oko etrdeset pet steneni, tik iza oblija najblieg prstena, poela je da raste sitna, svetlucava
taka. Plavo svetlo je raslo, pribliavajui se, sve dok nisu mogli da razaberu pet nejednakih,
bilateralno simetrinih nastavaka na njoj. Brzo se pomerila, a potom se zaustavila.
Nad njima se nadnosio Sunev Duh, tip dva, oponaajui ljudski oblik. Hromosfera je crveno
prosijavala kroz neravne otvore oiju i usta.
Niko nije ni pokuao da dovede ivicu broda u liniju sa kamerama na boku. Verovatno bi bilo
uzaludno, a osim toga, sada su imali parametarski laser.
Rekao je Donaldsonu da nastavi sa emitovanjem prve trake za kontakt, od mesta gde se poslednji
kontakt prekinuo.
Inenjer je podigao mikrofon.
"Molim da svi stave naoare. Sada emo ukljuiti laser." I sam je stavio naoare, a potom se
osvrnuo da proveri jesu li ga svi posluali (Kula je bio izuzet; verovali su mu na re da nije u
opasnosti). Potom je okrenuo prekida.
ak i kroz naoare Dekob je video slabi sjaj na unutranjoj povrini zida kada je zrak krenuo ka
Duhu. Pitao se da li e ovekolika prilika biti spremnija za saradnju od ranijeg, 'prirodnog' oblika.
Po svemu to je znao, to je moglo biti isto bie. Moda je prethodno bilo otilo 'da se naminka' za
ovo pojavljivanje.
Duh je smireno lebdeo dok je zrak komunikacionog lasera sijao pravo kroz njega. Dekob je uo
kako, malo dalje od njega, dr Martini tiho proklinje.
"Loe, loe, loe!" siktala je. Zbog psi-kacige i naoara videli su joj se samo nos i brada. "Ima
neega, ali nije tamo. Prokletstvo! ta je, do avola, sa ovom napravom?"
Privienje se iznenada razlilo, kao leptir zdrobljen o povrinu broda. Crte 'lica' razmazale su se u
dugake, uske pruge ukaste tame. Ruke i telo irili su se sve dok se bie nije pretvorilo u iskrzanu
pravougaonu traku plavila preko deset stepeni neba. Preko povrine poele su da se pojavljuju zelene
iskre. Okupljale su se, meale i sijale, a potom su poele da zadobijaju stalni oblik.
"Blagi zlatni Boe na nebesima", promrmljao je Donaldson.
Odnekud blizu zauo se Fejginov zviduk, tih i drhtav. Kula je poeo da cvokoe.
Solarijanac je itavom duinom bio pokriven blistavo zelenim latininim slovima. Pisalo je:
ODMAH ODLAZITE. NEMOJTE SE VRAATI.
Dekob je stegao doruja stolice. Uprkos zvunim efektima Itija i promuklog ljudskog disanja,
tiina je bila nepodnoljiva.
"Mili!" Iz sve snage se trudio da ne vie. "Da li hvata neto?"
Dr Martini je zastenjala.
"Da... NE! Hvatam neto, ali to nema smisla! Nije u korelaciji!"
"Pa, pokuaj da poalje pitanja! Pitaj da li prima tvoje psi zraenje!"
Klimnula je glavom i pritisla lice dlanovima, usredsreujui se.
Slova nad njima su se smesta izmenila.
USREDSREDI SE. GOVORI GLASNO DA SE USMERI.
Dekob je bio oamuen. Duboko u sebi oseao je da njegova druga polovina uasnuto dre.

Gospodina Hajda uasava ono to ne razume.

"Pitaj zato hoe da govori sa nama tek sada."
Dr Martini je polako, glasno ponovila pitanje.
PESNIK. ON E GOVORITI ZA NAS. ON JE OVDE.
"Ne, ne mogu!" kriknuo je Larok. Dekob se brzo okrenuo i video malog novinara, sklupanog i
uasnutog pored maina za hranu.
ON E GOVORITI ZA NAS.
Zelena slova su blistala.
"Doktore Martini", pozvala je Helen deSilva. "Pitajte Solarijanca zato ne smemo da se vratimo."
Posle kratke pauze, slova su ponovo zasijala.
ELIMO POVUENOST. MOLIMO, ODLAZITE.
"A ako se vratimo? ta onda?" upitao je Donaldson. Dr Martini je mrano ponovila pitanje.
NITA. NEETE NAS VIDETI. MODA NAE MLADE, NAE STADO.
NAS NE.
To objanjava dva tipa Solarijanaca, pomislio je Dekob. 'Normalni' oblik mora da je mlad, pa
dobija jednostavne poslove kao to je uvanje prstenova. A gde onda ive odrasli? Kakvu kulturu
imaju? Kako stvorenja nainjena od jonizovane plazme mogu da komuniciraju sa vodenim ljudskim
biima? Pretnja je zabolela Dekoba. Ako ele, odrasli mogu da izbegavaju Sunev brod, ak i itavu
flotu Sunevih brodova, jednako lako kao to bi orao izbegavao balon. Ako sada prekinu kontakt,
ljudi ih vie nikada nee navesti da ga obnove.
"Molim va", oglasio se Kula. "Pitajte da li ih je Bubakub uvredio." Pringove oi su grozniavo
blistale, a cvokotanje se nastavljalo, prigueno, izmeu izgovorenih rei.
BUBAKUB NE ZNAI NITA. BEZNAAJAN. SAMO IDITE.
Solarijanac je poeo da bledi. Iskrzani pravougaonik se smanjivao dok se polako udaljavao.
"ekaj!" Dekob je ustao. Pruio je ruku, grabei u prazno.
"Nemojte nas iskljuiti! Mi smo vam najblii susedi! Samo elimo da delimo sa vama! Barem nam
recite ko ste!"
Slika je postala nejasna zbog daljine. Pramen tamnijeg gasa je naiao i zaklonio Solarijanca, ali
tek poto su proitali poslednju poruku. Okruen gomilom 'mladih', odrasli je ponovio jednu od
ranijih reenica.
PESNIK GOVORI ZA NAS.

Osmi deo
U drevna vremena, dvojica letaa stvorili su sebi krila. Dedal je bezbedno leteo na srednjoj visini
i bio je dostojno pozdravljen po sletanju. Ikar je poleteo uvis, ka Suncu, sve dok se nije otopio vosak
koji mu je drao krila i let se zavrio propau... Klasini pisci nam kau, naravno, da je to bilo samo
'produciranje'; ali ja vie volim da o njemu mislim kao o oveku koji je izneo na svetlost dana
ozbiljnu konstrukcionu greku u vazduhoplovima svog vremena.
Ser Artur Edington, Zvezde i atomi, Oxford University Press, 1927, str. 41

23. POBUENO STANJE

Pjer Larok je sedeo leima oslonjen o kupolu. Obgrlio je kolena i tupo zurio u palubu. Pitao se,
obuzet jadom, hoe li mu Mili dati dovoljno jaku injekciju da potraje dok Sunev brod izie iz
hromosfere.
Na nesreu, to se ne bi slagalo sa njegovom novom ulogom proroka. Stresao se. Tokom itave
karijere nije shvatio koliko je dobro kad samo komentarie, a ne mora da uobliava dogaaje.
Solarijanci mu nisu podarili blagoslov, nego prokletstvo.
Tupo se pitao da li ga je stvorenje izabralo iz ironije... kao alu. Ili je nekako usadilo rei duboko
u njega, pa e se pojaviti kada stignu na Zemlju, da ga okiraju i dovedu u nepriliku?
Ili bi samo trebalo da objavljujem svoje miljenje, kao i do sada? Tuno se zanjihao. Jedno je
kada namee svoje zamise drugima zbog snage linosti. Sasvim je drugo obraati se svetu umotan u
proroki plat.
Ostali su se okupili oko komandnog mesta, raspravljajui o narednom koraku. uo ih je kako
govore i poeleo da odu. Ne podiui pogled, osetio je kada su se okrenuli i zagledali se u njega.
Larok je poeleo da umre.
"Ja mislim da treba da ga ucmekamo", predloio je Donaldson. Sada mu se jasno oseao neobian
naglasak. Dekob, koji je sluao malo dalje, poeleo je da moda predakih jezika nikada nije
nastupila. "Nee biti kraja nevoljama koje e on izazivati kada stigne na Zemlju", objasnio je
inenjer.
Dr Martini se ugrizla za usnu. "Ne, to ne bi valjalo. Bolje da traimo uputstva sa Zemlje, im
stignemo na Hermes. Federalci e moda reiti da ga prisilno izdvoje, ali ne verujem da bi iko smeo
da ga stvarno odstrani."
"udi me da tako reagujete na njegov predlog", rekao je Dekob. "ovek bi pomislio da ete se
zgroziti."
Slegnula je ramenima. "Do sada vam je verovatno ve svima jasno da pripadam manjini u
Skuptini Konfederacije. Piter mi je prijatelj, ali ako smatram da moja dunost prema Zemlji zahteva
da ga uklonim, uiniu to." Izgledala je mrano.
Dekob nije bio previe iznenaen. Iako je glavni inenjer osetio potrebu da folira nekakav strani
naglasak kako bi prebrodio okove poslednjeg sata, mnogi ostali su odbacili sva pretvaranja. Dr
Martini je bila voljna da razmilja o nezamislivom. Malo dalje od njih, Larok se uopte nije
pretvarao - bio je prepadnut i polako se njihao, oito nesvestan njihovog prisustva.
Donaldson je polako podigao kaiprst.
"Jeste li primetili da Solarijanac nije rekao ba nita o zraku sa porukom? Proao je pravo kroz
njega, a to kao da mu nije smetalo. A ranije je onaj drugi Duh..."
"Mladi."
"Mladi Duh je itekako reagovao."
Dekob je poeao uvo. "Tajnama nema kraja. Zato odraslo stvorenje neprekidno izbegava da se
izravna sa naim ivinim instrumentima? Da li neto krije? emu svi oni pretei pokreti na
prethodnim poniranjima, kada se vidi da je bio sposoban za razgovor jo od kako je dr Martini
donela svoju psi-kacigu, pre nekoliko meseci?"
"Moda mu je va P-laser dodao neophodne elemente", slegnuo je ramenima jedan od lanova
posade, istonjaki dentlmen po imenu en, koga je Dekob sreo samo na poetku poniranja.
"Alternativna hipoteza glasi da je ekao da govori sa nekim ko ima pristojan status."

Dr Martini je mrknula.
"Po toj teoriji smo radili na poslednjem poniranju i nije vredelo. Bubakub je lairao kontakt, a
Fejgin, uprkos svih svojih nadarenosti, nije uspeo... oh, mislite na Pitera..."
Tiina je postala gusta kao testo.
"Dekobe, ba bih voleo da smo nali projektor", mrano se iscerio Donaldson. "To bi nam reilo
sve probleme."
Dekob je uzvratio kiselim osmehom. "Deux ex machina, efe? Ma hajde, sigurno zna da svemir
ne ini posebne usluge."
"Mogli bismo i da prestanemo", rekla je dr Martini. "Verovatno vie nikada neemo videti
odraslog Duha. Oni na Zemlji su od samog poetka bili skeptini prema priama o 'ovekolikim
oblicima'. To su samo tvrdnje desetak razumnjaka, uz nekoliko mutnih fotografija. Vremenom e sve
biti pripisamo histeriji, uprkos mojim testovima." Mrano je oborila pogled.
Dekob je bio svestan da Helen deSilva stoji tik do njega. Bila je neobino utljiva otkako ih je
sazvala pre nekoliko minuta.
"Pa, barem ovog puta nije u opasnosti sam 'Ponira u Sunce'", rekao je Dekob. "Helioloka
istraivanja mogu da se nastave, kao i prouavanja magnetivorskih stada. Solarijanac je rekao da nam
nee smetati."
"To da", dodao je Donaldson. "A ta e raditi on?" pokazao je prstom na Laroka.
"Moramo odluiti ta da radimo. Sada lebdimo pri dnu krda. Da idemo gore i jo njukamo?
Moda se Solarijaci meusobno razlikuju koliko i ljudi. Moda smo sreli nekog dangrizavog",
predloio je Dekob.
"Na to nisam mislila", rekla je dr Martini.
"Hajde da prebacimo parametarski laser na automatiku i da dodamo komunikacionoj traci deo sa
iframa engleskog. Tako e zraiti po stadu dok budemo lenjo kruili navie, u sluaju da naiemo na
nekog odraslog Solarijanca."
"Ako se to i desi, nadam se da me nee isprepadati kao ovaj poslednji", promrmljao je
Donaldson.
Helen deSilva trljala je ramena kao da je trese groznica. "Ima li jo neko da doda neto 'u etiri
oka'? U tom sluaju, zakljuujem meuljudsko savetovanje nareenjem da se ne preduzimaju nikakve
akcije protiv gospodina Laroka. Samo ga drite na oku.
Sastanak je zavren. Razmiljajte ta da radimo dalje. Neka neko zamoli Fejgina i Kulu da nam se
pridrue u centru za osveenje za dvadeset minuta. To je sve."
Dekob je osetio ruku na miici. Kraj njega je stajala Helen.
"Jesi li dobro?" upitao je.
"Da... sasvim." Neubedljivo se nasmeila. "Samo sam... Dekobe, hoe li da doe u moju
kancelariju, molim te?"
"Naravno... posle tebe."
Helen je odmahnula glavom. Zarila je prste u njegovu miicu i povukla ga za sobom, brzim
koracima, prema kupoli i udubljenju veliine plakara koje je sluilo kao kapetanska kabina. Kada su
se nali unutra, raistila je deo maleckog pisaeg stola i dala mu znak da sedne. Potom je zatvorila
vrata i skljokala se na njih.
"Oh, boe", uzdahnula je.
"Helen..." Dekob je poao ka njoj, ali se zaustavio. Zagledala se u njega onim plavim oima.
"Dekobe." Oito je ulagala ogroman napor da se smiri. "Moe li mi uiniti uslugu u nekoliko

narednih minuta, a da posle uti o tome? Ne mogu ti rei ta je u pitanju dok ne pristane." Nemo ga
je preklinjala pogledom.
Dekob nije morao da razmilja. "Naravno, Helen. Trai ta god hoe. Samo mi reci ta..."
"Onda me, molim te, samo zagrli." Glas joj se pretvorio u jecaj. Pola je ka njemu, ruku zgrenih
pred sobom. Nem od iznenaenja, Dekob ju je obgrlio i vrsto stegao.
Polako ju je njihao tamo-amo dok joj je telo snano drhtalo. "... sve e biti dobro..."
izgovarao je besmislene utene rei. Oseao je njenu kosu na obrazu, a njen miris kao da je je ispunio
sobicu. Vrtelo mu se u glavi.
Neko vreme su utke stajali. Polako mu je spustila glavu na rame.
Potom su drhtaji prestali. Telo joj se postepeno opustilo. Jednom rukom gladio joj je napete
miie na leima i ovi su se oputali jedan po jedan.
Dekob se pitao ko kome ini uslugu. Samo Beskrajon zna kada se poslednji put oseao tako
smireno i sabrano. Dirnulo ga je to mu toliko veruje.
tavie, bio je srean. Negde u njemu neko je kripao zubima zbog toga, ali nije ga sluao. To to
je upravo radio inilo mu se prirodnijim od disanja.
Posle nekoliko trenutaka Helen je podigla glavu. Kada je progovorila, glas joj je bio promukao.
"Nikada u ivotu nisam bila ovako uplaena", rekla je. "elim da shvati da nisam morala ovako.
Mogla sam da izigravam Gvozdenu Ledi do kraja poniranja... ali bio si tu, na raspolaganju... morala
sam. Izvini."
Primetio je da nije ni pokuala da se udalji. I dalje ju je drao u zagrljaju.
"Nema problema", tiho je odgovorio. "Jednom u ti ispriati koliko mi je to prijalo. Ne brini zbog
straha. Gotovo sam iskoio iz koe kada sam video ona slova. Razoznalost i neosetljivost jesu moji
odbrambeni mehanizmi. Videla si kako ostali reaguju. Ti samo ima veu odgovornost, to je sve."
Nije mu odgovorila. Podigla mu je ruke na ramena, ne odmiui se od njega.
"U svakom sluaju", nastavio je, gladei joj razletele pramenove kose, "mora da si tokom svojih
Skokova bivala i uplaenija."
Helen se ukoila i odgurnula se od njega.
"Gospodine Demva, vi ste nepodnoljivi! Vi i vae neprestano pominjanje mojih Skokova! Zato
mislite da sam ikada bila ovako uplaena?! ta mislite, koliko mi je godina?"
Dekob se nasmeio. Nije se dovoljno odgurnula da se izvue iz njegovih ruku. Oito jo nije
elela da se razdvoje.
"Pa, po teoriji relativnosti..." poeo je.
"Ko ia relativnost! Imam dvadeset pet godina! Moda sam videla vie neba nego ti, ali iskusila
sam mnogo manje stvarnog ivota... a moj stepen pouzdanosti ne govori nita o tome kako se oseam
iznutra! Strano je kad mora da bude savren, vrst i odgovoran za ljudske ivote... barem meni, jer
ti si neosetljiv, nedodirljiv, starinski kretenoidni junak, stoji tu miran kad god poeli, ba kao
kapetan Belok na 'Kalipsu' kada smo naleteli na onu idiotsku lanu blokadu kod J8'leka i... i sad u
biti veoma neodgovorna i narediu ti da me poljubi, poto to izgleda ne bi sam uinio!"
Izazivaki ga je pogledala. Kada se Dekob nasmejao i privukao je, za trenutak se oduprla. Potom
mu je obavila ruke oko vrata i pritisla usne na njegove.
Dekob je osetio da je ponovo zadrhtala, ali ovo je bilo drugaije. Bilo je teko rei po emu, jer
bio je prezauzet. Oaravajue prezauzet.
Iznenada, u naletu bola, shvatio je koliko je vremena prolo od... dve preduge godine. Oterao je tu
misao. Tanja je mrtva, a Helen je predivno, udesno iva. vre ju je zagrlio i odgovorio na njenu

strast jedinim moguim nainom.

"Izvrsna terapija, doktore", zaikavala ga je dok je pokuavao da sredi raupanu kosu. "Oseam
se prosto sjajno, iako priznajem da ti izgleda kao da si uravo izaao iz centrifuge."
"ta je... uf, ta je 'centrifuga'? Nije vano, nisu mi potrenba objanjenja tvojih anahronizama.
Pogledaj se samo! Ponosna si to se oseam kao istopljena pa izuvijana elina ipka!"
"Aha."
Dekob nije uspeo da prikrije osmeh. "Umukni i potuj starije od sebe. Koliko jo vremena
imamo?"
Helen je pogledala prsten. "Oko dva minuta. Prokleto nezgodno vreme za sastanak. Taman si
poeo da biva zanimljiv. Ko ga je, do avola, sazvao u tako neprikladno vreme?"
"Ti."
"A, da. Jesam. Sledei put u ti dati barem pola sata, pa emo podrobnije istraiti stvari."
Dekob je nesigurno klimnuo glavom. Bilo je teko rei, ponekad, kada se ova ena ali.
Pre no to je otkljuala vrata, Helen se ozbiljno nagla da ga poljubi.
"Hvala ti, Dekobe."
Pogladio ju je po obrazu. Za trenutak se naslonila na njega. Kada je povukao ruku, nije imalo ta
da se kae.
Helen je otvorila vrata i provirila. Na vidiku nije bilo nikoga osim pilota. Mora da su se ostali
okupili oko centra za osveenje, oekujui sastanak.
"Hajdemo", rekla je. "Mogla bih da pojedem konja!"
Dekob se stresao. Ako e se zbliiti sa Helen, morae biti spreman za njene neverovatne izraze.
Ni manje ni vie nego konja!
Ipak je zaostao korak iza nje, kako bi je gledao dok hoda. Bilo je to tako uznemirujue da nije ni
primetio kako je kraj broda projurio prsten u punoj brzini, bokova usplamsalih kao zvezde i okruen
oreolom belim i blistavim kao paperje na grudima gugutke.

24. SPONTANO ZRAENJE

Kada su se pridruili ostalima, Kula je upravo izvlaio likvibocu iz Fejginovog lia. Jedna ruka
mu je jo bila u Kantenovim granama. Drugom je drao svoju likvibocu.
"Dobro doli", zapevuio je Fejgin. "Pring Kula mi upravo pomae da konzumiram hranljive
materije. Bojim se da je pri tom zanemario svoju ishranu."
"Nita trano, er", odgovorio je Kula. Polako je povukao bocu napolje.
Dekob je stao iza Pringa, kako bi mogao da gleda. Ovo je bila prilika da naui neto o
Fejginovoj grai. Kanten mu je jednom rekao da njegova rasa nema tabue ni stid, pa mu sigurno nee
smetati ako Dekob zaviri kraj Kuline ruke i vidi kakvu vrstu usta ima polubiljni vanzemaljac.
Bio je pognut i zagledan kada je Kula naglo zakoraio unazad, izvukavi likvibocu. Njegov lakat
bolno se sudario sa Dekobovom obrvom, poslavi ga na pod.
Kula je glasno zacvokotao. Likviboce su mu ispale iz naglo oputenih ruku. Helen je jedva
priguila nalet smeha. Dekob je urno ustao. Kad je prostrelio Helen pogledom tipa 'osvetiu se ja
tebi', samo se jo jae zagrcnula.
"Nije vano, Kula", rekao je. "Nema nikakve tete. Krivica je moja. Ionako imam rezervno oko."
Odupro se elji da protrlja bolno mesto.
Kula ga je gledao blistavim oima. Cvokotanje se utialo.
"Veoma i ljubaan, prijatelju Dekobe", konano je rekao. "U uobiajenom odnou pokrovitelja i
tienika, ja am kriv bog nemarnoti. ahvaljujem to i mi oprotio."
"Kojeta, prijatelju." Dekob je pokretom ruke zavrio razgovor. Zapravo, oseao je da mu raste
ozbiljna voruga. Ipak, vajalo bi promeniti temu da bi potedeo Kulu daljih neprijatnosti.
"Kad smo ve kod rezervnih oiju, proitao sam da je tvoja vrsta, kao i veina na Pringu, imala
samo jedno oko pre no to su Pile doli i poeli genetski program."
"Jete, Dekobe. Pile u nam dale dva oka i etetkih raloga. Veina dvonoaca u Galakiji ima
i dva oka. Niu eleli da na... avitlavaju druge mlade rae."
Dekob se namrtio. Bilo je tu neeg... znao je da je gospodin Hajd to ve shvatio ali uti, jo
naduren.
Prokletstvo, pa to je moja podsvest!
Ne vredi. No, dobro.
"Ali, Kula, takoe sam proitao da je tvoja rasa ivela na drveu... da je bila brahijalna, ako se
dobro seam..."
"ta to znai?" apnuo je Donaldson deSilvi. "Znai da su se prebacivali sa grane na granu",
odgovorila je. "A sad tiho!"
"...ali ako su imali samo jedno oko, kako su tvoji preci mogli da procene daljinu kako ne bi
promaili pri skoku na narednu granu?"
Pre no to je zavrio reenicu, Dekob je osetio zadovoljstvo. To pitanje je krio gospodin Hajd!
Znai, mali avo nema potpunu vlast nad podsveu! Helen mu je ve inila dobro. Jedva je i mario
za Kulin odgovor.
"Milio am da na, prijatelju Dekobe. ini mi e da je komandant deilva tokom prvog
poniranja objanila kako ja imam drugaije receptore nego vi. Moje oi mogu da raaberu i fau, a ne
amo intenitet vetloti."
"Da." Dekob je poeo da uiva. Jedino treba da pripazi na Fejgina. Stari Kanten e ga upozoriti
ako se priblii neem na ta je Kula osetljiv.
"Da, ali Suneva svetlost, naroito u umi, trebalo bi da je potpuno rasuta... i po fazama. Sada ima

delfina koji koriste slian sistem svojim sonarom, pazei na fazu i sve drugo. Ali oni stvaraju
sopstvenu koherentnu fazu, isputajui ritmine zvuke u okolinu."
Dekob je zakoraio unazad, uivajui u dramatinoj pauzi. Pri tom je nagazio likvibocu koju je
Kula ispustio. Nesvesno ju je podigao.
"Pa, ako je oko tvojih predaka moglo jedino da razabira fazu, to im nita ne bi vredelo bez izvora
koherentnog svetla u okolini." Dekob je osetio uzbuenje. "Prirodni laseri? Da li u vaim umama
postoje prirodni izvori laserskog svetla?"
"Auh, ala bi to bilo zanimljivo!" primetio je Donaldson.
Kula je klimnuo glavom. "Jete, Dekobe. Mi ih zovemo...", zauo se sloeni ritam kljocanja
zuba, "... biljke. Neverovatno je kako i doao do akljuka o njihovom potojanju na onovu tako
malo injenica. aluuje etike. Pokazau ti njihove like kad e vratimo."
Dekob je primetio Helen kako mu se smei, nekako posedniki. (Duboko u glavi oseao je daleku
tutnjavu. Nije obratio panju.) "Da, voleo bih da ih vidim, Kula."
Likviboca mu se lepila za ruku. U vazduhu se oseao miris nalik na tek pokoenu travu.
"Evo, Kula", pruio je bocu. "Mislim da si ispustio ovo." Utom mu se ruka ukoila. Zurio je za
treutak u likvibocu, a onda je prasnuo u smeh.
"Mili, hodi ovamo!" povikao je. "Pogledaj ovo!" Pruio joj je bocu, pokazujui etiketu.
"3-(alfa-acetonilbenzil)-4-hidroksikumarin alkalna smea?" Za trenutak je delovala nesigurno, a
onda je zinula. "Pa to je varfarin! Znai, to je jedan od sastojaka Kuline ishrane! Pa kako se onda
stvorilo meu Dvejnovim lekovima?"
Dekob se nasmeio kao krivac. "Bojim se da je itav nesporazum nastao mojom krivicom. Bio
sam prilino odsutan kad sam jo na 'Bredberiju' pokupio jednu Kulinu tabletu za hranljivi rastvor.
Tada sam bio toliko sanjiv da sam je potpuno zaboravio. Mora da se nala u istom depu u koji sam
kasnije strpao pilule dr Keplera. Sve zajedno je stiglo u Lerdovu laboratoriju.
Bila je samo neverovatna sluajnost to je jedna od Kulinih hranljivih materija ista kao drevni
zemljanski otrov, ali kako me je to samo vodilo u krug! Mislio sam da je to Bubakub podmetnuo
Kepleru da ga uini nestabilnim, ali ta teorija mi se uopte nije dopadala." Slegnuo je ramenima.
"A meni je, na primer, laknulo to je sve razjanjeno!" nasmejala se dr Martini. "Nije mi se
svialo ta ljudi misle o meni!"
Otkrie je bilo sitno, ali je na neki nain razreenje jedne sitne tajne korenito promenilo
raspoloenje prisutnih. Poeli su da ivo razgovaraju.
Jedino je nastupilo zatije kada je kraj njih proao Larok, tiho se smejui. Dr Martini ga je
pozvala da im se pridrui, ali on je samo odmahnuo glavom i nastavio da polako koraa obodom
broda.
Helen je stajala tik kraj Dekoba. Dodirnula ga je po ruci kojom je jo drao Kulinu likvibocu.
"Kad ve govorimo o sluajnostima, jesi li pogledao malo bolje formulu Kuline hrane?" Zastala je
i podigla pogled, jer im je Kula priao i naklonio se.
"Ako i ada avrio, Dekobe, odneo bih tu lepljivu bocu."
"ta? O, naravno, Kula. ta si ono rekla, Helen?"
ak i kada joj je lice bilo ozbiljno, bilo je teko ne ostati pogoen njenom lepotom. To je poetak
'zaljubljivanja' - u poetku je teko sluati voljenu osobu.
"...samo sam rekla da sam primetila zanimljivu sluajnost kada je dr Martini naglas proitala onu
hemijsku formulu. Sea li se da smo ranije razgovarali o organskim bojama za lasere? E..."
Helenin glas je nestao. Dekob je video da joj se usne pokreu, ali mogao je da razabere samo
jednu re: "...kumarin..."

U dubini je kljuala nevolja. Njegova kanalisana neuroza se pobunila. Gospodin Hajd je

pokuavao da ga sprei da slua Helen. Zapravo, iznenada je shvatio da mu Hajd ne pomae jo od
onog razgovora na ivici palube kada je Helen nagovestila kako bi volela da njegove gene ponese ka
zvezdama pri sledeem 'Kalipsovom' skoku.
Hajd mrzi Helen! - shvatio je, okiran. Prva devojka koju sam upoznao, a koja moe da zameni
ono to sam izgubio (drhtaj, nalik na migrenu, zapretio je da mu rascepi lobanju) a Hajd je mrzi!
(Glavobolja je u trenutku naila i nestala).
Jo gore, taj deo njegove podsvesti odvajao se od njega. Video je sve delove, a nije ih putao na
povrinu. To je naruavanje sporazuma. Nedopustivo, a on nije imao pojma zato!
"Dekobe, jesi li dobro?" Helenin glas se vratio. Zbunjeno ga je gledala. Preko njenog ramena
video je Kulu, pored maina za hranu, kako ih posmatra.
"Helen", naglo je rekao. "Sluaj, na pilotskoj ploi sam ostavio kutijicu sa pilulama. To je za
glavobolju koju ponekad imam... molim te, moe li da ih potrai?" prineo je ruku elu i iskrivio
lice.
"ta... naravno." Helen mu je pomilovala ruku. "to ne poe sa mnom? Mogao bi da prilegne.
Da razgovaramo..."
"Ne." Uhvatio ju je za ramena i neno je okrenuo na pravu stranu. "Idi, molim te. ekau te ovde."
Divlje se borio sa panikom zbog vremena koje je bilo potrebno da se udalji.
"Dobro, odmah se vraam", rekla je Helen. Dok se udaljavala, Dekob je uzdahnuo od olakanja.
Veina prisutnih imala je naoare za pojasom, u sluaju potrebe. Sposobna i delotvorna, komandant
deSilva svoje je ostavila na seditu.
Kada se udaljila desetak metara, Helen je poela da se pita.
Dekob nije ostavio nikakve pilule na pilotskoj ploi. Ja bih znala da jeste. Hteo je da me se
otrese. Ali zato?
Osvrnula se. Dekob se upravo okrenuo od aparata za hranu, drei u ruci proteinsku kiflu.
Nasmeio se Mili Martini i klimnuo glavom enu, a potom je poao kraj Fejgina da izae na
otvorenu palubu. Kula je posmatrao grupu blistavim oima, stojei iza njega, blizu ulaza u
gravitacionu petlju.
Dekob uopte nije izgledao kao da ima glavobolju! Helen je osetila bol i zbunjenost.
Pa, ako me ne eli u blizini, u redu. Pretvarau se da traim te njegove proklete pilule!
Taman je poela da se okree kada se, iznenada, Dekob sapleo o jedan od Fejginovih korenova i
prostro se po palubi. Proteinska kifla mu je ispala i otkotrljala se sve do podnoja parametarskog
lasera. Pre no to je stigla ita da uini, Dekob je ustao i snebivljivo se nasmeio. Poao je da
podigne hranu. Dok se saginjao, ramenom je zakaio laser.
Istog asa prostoriju je preplavilo plavo svetlo. Oglasilo se zavijanje alarma. Helen je nagonski
laktom pokrila oi i posegnula ka pojasu da uzme naoare.
Nije ih bilo!
Njeno sedite bilo je tri metra daleko. Tano je znala gde se nalazi i gde je glupo ostavila
naoare. Okrenula se i skoila ka njima, u istom pokretu ih natakla i uspravila se.
Sve je bilo pokriveno plavim takama. P-laser je rotirao, aljui zrak koji se odbijao od
zakrivljene unutranje povrine oklopa Sunevog broda. Izmenjena 'ifra za kontakt' je bleskala preko
palube i kupole.
Na podu, bizu aparata za hranu, grilo se nekoliko tela. Niko nije priao laseru da ga iskljui. Gde
su Dekob i Donaldson? Jesu li oslepeli ve u prvom trenutku?

Nekoliko obrisa kretalo se kraj ulaza u gravitacionu petlju. Pod isprekidanim, avetinjskim svetlom
prepoznala je Dekoba Demvu, glavnog inenjera... i Kulu. Oni... Dekob je pokuavao da
vanzemaljcu prebaci vreu preko glave!
Nije bilo vremena za razmiljanje. Izmeu prekidanja tajanstvene borbe i eliminisanja mogue
opasnosti po brod, Helen nije morala da bira. Potrala je ka P-laseru, pognuta pod tanke, ukrtene
niti, i iupala utika.
Bletave take svetla smesta su nestale, osim jedne kraj ulaza u petlju, uz koju je ostao i krik bola
i zvuk udara. Alarmi su se iskljuili i ostalo je jedino jeanje ljudi.
"Kapetane, ta je to? ta se deava?" Pilotov glas odjekivao je iz interkoma. Helen je podigla
mikrofon sa najblieg sedita.
"Hju", brzo je rekla. "Kakvo je stanje broda?"
"Stanje normalno, ser. Srea da sam imao naoare! ta se, do avola, desilo?"
"P-laser je podivljao. Nastavljamo kao i do sada. Dri brod na putanji, jedan klik od stada. Brzo
u se vratiti." Spustila je mikrofon i podigla glavu. "ene! Dubrovski!" povikala je. "Javite se!"
kiljila je kroz polutamu.
"Tu sam, kapetane!" Bio je to enov glas. Helen je opsovala i strgla naoare. en je bio na ulazu
u petlju. Kleao je nad telom na palubi.
"To je Dubrovski", rekao je. "Mrtav je. Spren pravo kroz oi."
Dr Martini se krila iza Fejginovog debelog stabla. Kanten je tiho zazvidao kad im je Helen urno
prila.
"Jeste li vas dvoje dobro?"
Fejgin se oglasio dugim tonom koji je pomalo liio na razliveno 'da'. Dr Martini je klimnula
glavom, nesigurno, ali i dalje je stezala Fejgina za stablo. Naoare su joj napola spale. Helen joj ih
je skinula.
"Hajde, doktore. Imate pacijente." Povukla ju je za ruku. "ene! Idi u moju kancelariju i donesi
pribor za prvu pomo! Smesta!"
Dr Martini je poela da ustaje, a potom se skljokala nazad, tresui glavom.
Helen je zakripala zubima i povukla ruku koju je drala, naglo, i uspela da podigne drugu enu na
noge. Dr Martini se teturala, ali je stajala.
Helen ju je lako oamarila. "Probudi se, doktore! Pomoi e mi oko ovih ljudi, inae u ti
saterati zube u grlo!" Uhvatila je dr Martini pod ruku i pomogla joj da pree nekoliko metara do
mesta gde su leali inenjer Donaldson i Dekob Demva.
Dekob je jeknuo i promekoljio se. Helen je osetila da joj srce poigrava kada je sklonio ruku sa
lica. Opekotine su bile povrinske, i nisu ni dotakle oi. Dekob je imao naoare.
Povela je dr Martini ka Donaldsonu i naterala je da sedne. Glavni inenjer bio je gadno opeen po
levoj strani lica. Levo staklo naoara bilo je zdrobljeno.
en je stigao trkom, nosei prvu pomo.
Dr Martini je okrenula glavu od Donaldsona i zadrhtala. Potom je podigla pogled i ugledala
oveka sa lekarskom tanom. Pruila je ruke da je uzme.
"Treba li vam pomo, doktore?" upitala je Helen.
Dr Martini je rairila instrumente po palubi. Odmahnula je glavom, ne podiui pogled.
"Ne. Tiho sad."
Helen je pozvala ena. "Idi, potrai Laroka i Kulu. Izvesti me kad ih nae." Ovaj je otrao.
Dekob je ponovo jeknuo i pokuao da se osloni o laktove. Helen je nala papirni ubrus i ovlaila

ga. Klekla je kraj Dekoba i povukla ga za ramena, kako bi joj spustio glavu u krilo.
Trgao se kada mu je neno pokvasila rane.
"Oh..." zajeao je i podigao ruku ka temenu. "Trebalo je da znam. Njegovi preci su se njihali po
drveu. Morao je imati snagu impanze. A izgleda tako slab!"
"Moe li mi rei ta se desilo?" tiho je upitala.
Dekob je zastenjao, zavlaei levu ruku ispod lea. Nekoliko puta je cimnuo. Konano je izvukao
veliku vreu u kojoj su stajale zatine naoare. Pogledao ju je i odgurnuo.
"Oseam se kao da su mi omirglali glavu", rekao je. Pokuao je da sedne, malo se zanjihao sa
rukama na glavi, a potom ih je spustio.
"Kula, naravno, ne lei tu negde u nesvesti, zar ne? Nadao sam se da sam se pretovrio u borbenu
budalu poto me je oamutio, ali izgleda da sam se prosto onesvestio."
"Ne znam gde je Kula", odgovorila je Helen. "A sad, ta..."
Iz interkoma je odjeknuo enov glas.
"Kapetane? Naao sam Laroka. Nalazi se na dva i etrdeset stepeni. Dobro je. Zapravo, nije ni
znao da se neto deava!"
Dekob je priao dr Martini i upustio se u uran razgovor. Helen je ustala i pola ka interkomu
kraj aparata za hranu.
"Jesi li video Kulu?"
"Ne, ser, nema mu ni traga. Mora da je na donjoj strani." en je spustio glas. "Imao sam utisak da
je bilo tue. Znate li ta se desilo?"
"Javiu ti im saznam. U meuvremenu, idi i odmeni Hjua."
Dekob joj se pridruio kraj interkoma.
"Donaldson e biti dobro, ali trebae mu novo oko. Sluaj, Helen, moram da poem za Kulom.
Daj mi jednog od tvojih ljudi, hoe li? A onda nas vodi odavde to bre moe."
Naglo se okrenula. "Upravo si ubio jednog od mojih ljudi! Dubrovski je mrtav! Donaldson je slep,
a sad mi trai da poaljem jo nekog da ti pomogne da jo malo mlati sirotog Kulu? Kakvo je to
ludilo?"
"Nisam nikoga ubio, Helen."
"Videla sam te, vole trapavi! Udario si P-laser i on je podivljao! I ti si! Zato si napao Kulu?"
"Helen..." Dekob se trgao. Prineo je ruku temenu. "Nemam vremena za objanjenja. Mora nas
izvui odavde. Ko zna ta e uraditi tamo dole, sad kad znamo."
"Prvo objasni!"
"Ovaj... namerno sam udario laser. Hteo..."
Helen je nosila tako tesno krojenu uniformu da Dekob ne bi ni pomislio da ima ljubak mali
revolver koji joj se stvorio u ruci. "Nastavi, Dekobe", rekla je mirnim glasom.
"...Gledao me je. Znao sam, ako iim pokaem da sam shvatio, sve e nas u trenutku oslepeti. Zato
sam te poslao po pilule, a onda sam uzeo vreu za naoare. Oslobodio sam laser da ga zbunim...
lasersko svetlo svuda unaokolo..."
"Koje je ubijalo i ugroavalo moje ljude!"
Dekob se pribrao. "Sasluaj me, gnjido mala." Nadneo se nad nju. "Smanjio sam intenzitet zraka!
Mogao je da oslepi, ali ne i da spri!
Pa, ako mi ne veruje, onesvesti me! Vei me! Samo nas brzo vodi odavde, pre no to nas Kula
sve pobije!"
"Kula..."
"Njegove oi, do avola! Njegov 'hranljivi rastvor' je boja koja se koristi za lasere! On je ubio

Dubrovskog koji je pokuao da pomogne meni i Donaldsonu!

Lagao je za onu lasersku biljku na svojoj planeti! Pringi imaju sopstveni izvor koherentnog svetla!
On je od poetka projektovao 'odrasle' Suneve Duhove! I... Oh, Boe!" Dekob je zamahnuo kroz
vazduh.
"...ako je njegov projektor dovoljno precizan da stvori lane 'Duhove' na unutranjoj strani
brodskog zida, sigurno je dobar i da se uplete u optike ulaze u kompjutere koje je projektovala
Biblioteka! On je programirao kompjuter da oznai Laroka kao Uslovnjaka. A ja... ja sam bio tik kraj
njega kada je programirao Defov brod za samounitenje! Ubacivao je nareenja sve vreme dok sam
se ja divio lepim svetlima!"
Helen je ustuknula, odmahujui glavom. Dekob je poao za njom, nadnosei se, stegnutih pesnica,
ali lice mu je predstavljalo masku samooptuivanja.
"Zato je Kula uvek prvi primeivao humanoidne Duhove? Zato nijedan nije vien dok je on bio
na Zemlji sa dr Keplerom? Zato nisam jo ranije razmislio o razlogu to se Kula dobrovoljno
prijavio za skaniranje 'mrenjae' tokom testiranja identiteta?"
Rei su prebrzo nailazile. Helen se namrtila od napetosti dok je pokuavala da razmilja.
Dekob ju je preklinjue gledao. "Helen, mora mi verovati."
Malo je oklevala, a potom je glasno kriknula. "Sranje!" i bacila se ka interkomu.
"ene! Vodi nas odavde! Mani upozorenja o vezivanju pojasa, samo daj maksimalni potisak i
pokreni vremensku kompresiju! Hou da vidim crno nebo pre no to dvaput trepnem!"
"Da, ser!" stigao je odgovor.
Brod se propeo pod njima kad su kompenzaciona polja na trenutak prevladala, pa su se i Helen i
Dekob zateturali. Komandant se drala za interkom.
"itavoj posadi, od sad pa nadalje stalno nosite naoare. Svi neka se veu to bre mogu. Hju,
smesta se javi na ulaz u petlju!"
Prstenovi na nebu poeli su da bre promiu kraj njih. Kako je koja zver padala ispod nivoa
palube, ivice bi joj jae zasijale kao da se oprata.
"Trebalo je da i ja shvatim", tuno je rekla Helen. "Umesto toga, iskljuila sam P-laser i
verovatno mu time omoguila da pobegne."
Dekob ju je brzo poljubio, dovoljno da joj usne uzdrhte.
"Nisi znala. I ja bih na tvom mestu uinio isto.
Dotakla je svoje usne i zagledala se kraj njega ka telu Dubovskog. "Poslao si me po pilule da
ne..."
"Kapetane", prekinuo ih je enov glas. "Imam problema sa ukidanjem automatskog upravljanja
vremenskom kompresijom. Moe li Hju ostati da mi pomogne? Osim toga, izgubili smo masersku
vezu sa Hermesom."
Dekob je slegnuo ramenima. "Prvo maserska veza da se vesti ne prenesu, potom vremenska
kompresija, zatim gravitacioni pogon, na kraju polje sile. Pretpostavljam da e poslednji korak biti
da raznese oklop, ako ostali potezi ne budu dovoljni. Trebalo bi da budu."
Helen je bila kraj interkoma. "Ne moe, ene. Hju mi je potreban odmah! Uini sam ta moe."
Prekinula je vezu.
"Idem sa tobom."
"A, ne", odgovorio je. Stavio je naoare i podigao vreu sa poda. "Ako Kula stigne do treeg
poteza, peeni smo, i to bukvalno. Ali ako mogu da ga zaustavim u meuvremenu, ti si jedina koja e
umeti da nas izvue odavde. A sada, molim te, pozajmi mi taj pitolj, mogao bi da mi koristi."

Helen mu je predala oruje. U ovoj situaciji svaa bi bila besmislena. Dekob je bio glavni. Ona
nije imala svoje zamisli.
Tiho brujanje broda promenilo je ritam i pretvorilo se u tihu, nejednaku tutnjavu.
Helen je odgovorila na Dekobov upitni pogled. "To je vremenska kompresija. Ve je poeo da
nas usporava. Nemamo mnogo vremena i to u vie pogleda."

25. ZATVORENO STANJE

Dekob je provirio kroz prolaz, spreman da odskoi im ugleda visokog, rasklimanog
vanzemaljca. Zasad je dobro. Kula nije bio u gravitacionoj petlji.
Kruna putanja donjom stranom, jedina putanja, moe biti dobro mesto za zasedu. Ali Dekob se
nije naroito iznenadio to Kula nije tu, i to iz dva razloga.
Prvi je bio taktiki. Kulino oruje dejstvuje samo u liniji pogleda. Petlja je vrlo strmo zakrivljena,
pa ljudi mogu da se priblie na nekoliko metara, a da ne budu primeeni. Predmet baen kroz petlju
prei e najvei deo puta ne smanjujui brzinu. Dekob je sada bio siguran u to. On i Hju bacili su
nekoliko noeva iz brodske kuhinje pre no to su uli u petlju. Nali su ih blizu izlaza sa donje strane,
u barici amonijaka iz likviboca koje su praznili pred sobom dok su prolazili izokrenutim prolazom.
Kula je mogao da ih eka tik iza vrata, ali imao je jo jedan razlog da ostavi lea nebranjena.
Preostalo im je sasvim ogranieno vreme pre no to Sunev brod dosegne visoku orbitu. Kada stignu
u slobodni svemir, ljudi e biti bezbedni od cimanja oluja hromosfere, a vrst brodski oklop odbijae
dovoljno Suneve svetlosti da ih odri u ivotu do dolaska pomoi.
Tako je Kula morao da dokraji i njih i sebe to pre. Dekob je bio siguran da se Pring nalazi kraj
kompjuterskog ulaza, na devedeset stepeni zdesna, koristei lasreske oi da polako reprogramira
mainu i pored zatite.
Pitanje zato to radi morae da saeka.
Hju je podigao noeve. Oni su im, uz vreu, nekoliko likviboca i Helenin mali oamuiva,
upotpunili naoruanje.
Vrlo klasino: poto im je svima bila smrt u izgledu, jedino reenje je da se jedan ovek rtvuje,
kako bi drugi dokrajio Kulu.
Dekob i Hju mogu da paljivo podese vreme prilaska iz razliitih pravaca, kako bi u istom
trenutku iznenadili Kulu. Ili bi jedan iao spreda, a drugi bi uperio oamuiva preko njegovog
ramena.
Ali nijedan plan ne bi uspeo. Njihov protivnik moe i bukvalno da ubije oveka im da pogleda.
Za razliku od projekcija lanih 'odraslih' Duhova, koje su predstavljale stalni napor, Kulini
smrtonosni zraci su odvojeni. Dekob je poeleo da se seti koliko puta je 'opalio' tokom borbe na
gornjoj strani... ili makar kojom brzinom. Moda i nije bilo vano. Kula je imao dva oka i dva
neprijatelja. Verovatno e biti dovoljan po jedan udar iz svakog.
Najgore od svega je to to nisu mogli znati hoe li Kulin holografski vid moi da ih otkrije im
zakorae na pod, na osnovu odraza sa unutranjeg zida. Verovatno ne moe da im naudi preko odraza,
ali to je bila slaba uteha.
Da nije bilo tako prokleto mnogo slabljenja tokom unutranjeg prelamanja zraka, mogli su
pokuati da onesposobe vanzemaljca pomou P-lasera, putajui da preplavi itav brod, dok ljudi i
Fejgin ue u gravitacionoj petlji.
Dekob je opsovao, pitajui se ta ih toliko vezuje za P-laser. Hju je kraj njega tiho mrmljao u
zidni interkom. Potom se obratio Dekobu. "Spremni su!" rekao je.
Zahvaljujui naoarama, bili su poteeni veine bola kada je kupola planula od svetlosti. Ipak,
trebalo im je nekoliko trenutaka da obriu suze i priviknu se na sjaj.
Komandant deSilva je uspela, verovatno uz pomo dr Martini, da dovue P-laser na novi poloaj,
blizu ivice gornje palube. Ako su njeni prorauni tani, zrak e udariti o ivicu kupole na donjoj
strani, tano tamo gde se nalazi ulaz u kompjuter. Na nesreu, sloenost itave figure potrebne da se
stigne od take A do B, kroz uski otvor na ivici palube, znaio je da zrak verovatno nee nauditi Kuli.

Ipak ga je prepao. U trenutku kada se zrak pojavio, dok je Dekob stezao kapke, uli su iznenadno
kljocanje zuba i zvuk pokreta daleko zdesna.
Kada mu se vid razbistrio, Dekob je ugledao liniju blistavih taaka u vazduhu. Prolaz zraka Plasera delovao je na tragove praine u vazduhu. Sreom. Tako e moi da ga izbegavaju.
"Interkom na maksimumu?" brzo je upitao.
Hju je podigao palac.
"Dobro, idemo!"
P-laser je povremeno isputao bleske plavo-zelenog svetla. Nadali su se da e to pobrkati odraze
sa unutranjeg oklopa.
Povio je kolena i odbrojao. "Jedan, dva. Sad!"
Dekob je preleteo preko otvorenog prostora i pao iza masivnog aparata za snimanje na ivici
palube. uo je Hjua kako se buno prizemljuje na dva aparata dalje od njega.
Mahnuo mu je kada se osvrnuo. "Ovde nema nieg!" otro je apnuo. Dekob je pogledao iza ugla
svog aparata, koristei ogledalo iz pribora za prvu pomo, koje su zamazali mainskim uljem. Hju je
imao drugo ogledalo, iz tane dr Martini.
Kule nije bilo na vidiku.
Njih dvojica mogla su da vide oko tri petine palube. Kompjuterski ulaz bio je na drugoj strani
kupole, tik van domaaja Hjuovog pogleda. Dekob e morati da poe duim putem okolo,
pretravajui od jednog aparata do drugog.
Oklop Sunevog broda blistao je u takama gde se zrak P-lasera odbijao. Boje su se stalno
menjale. Inae ih je okruivala crvena i ruiasta masa hromosfere. Pre nekoliko minuta napustili su
veliku nit i stado prstenova u njoj bilo je nekoliko stotina kilometara ispod broda.
To 'ispod' zapravo je bilo tano iznad Dekobove glave. Fotosfera je, sa Velikom Takom u
sredini, inila ogromnu, ravnu, plamenu tavanicu nad njim, a iljci su visili kao stalaktiti.
Ponovo je povio kolena i skoio, pognut i okreui lice od mogue zasede.
Preskoio je laserski zrak tamo gde se videla njegova putanja preko estica praine i doskoio iza
narednog aparata. Brzo je pruio ogledalo da pregleda prostor koji se sada otvarao.
Ni traga od Kule.
Ni od Hjua. Zazvidao je dve kratke note, dogovorenu ifru. Sve je u redu. uo je jednu notu,
Hjuov odgovor.
Sledei put je morao da se provue ispod zraka. itavim putem preko malog prostora koa mu se
jeila, oekujui razdirui blesak svetla preko boka.
Pao je iza narednog aparata i epao ga da se smiri, teko diui. Nije dobro! Ne bi smeo tako
brzo da se umori. Neto ne valja.
Progutao je knedlu, a potom poeo da gura ogledalo du ivice aparata.
Bol mu je planuo u vrhovima prstiju; kriknuo je i ispustio ogledalo. Jedva se uzdrao da ne strpa
prste u usta, nego ih je zadrao na nekoliko centimetara od lica, usta otvorenih u agoniji.
Nagonski je poeo da uspostavlja laki trans za umanjenje bola. Crvene mrlje stale su da blede, a
prsti su mu izgledali dalji. Potom se struja olakanja prekinula. Kao u ratu. Mogao je da postigne
samo toliko; suprotni pritisak opirao se hipnozi istom snagom, bez obzira na usredsreenost.
Jo jedan Hajdov tos. Pa, nije bilo vremena za nadmudrivanje... ma ta da eli. Pogledao je ruku,
sad kad je bol postao jedva podnoljiv. Kaiprst i domali prst bili su gadno opeeni. Ostali su bili
manje povreeni.
Uspeo je da odzvidi kratku poruku Hjuu. Vreme je da se pokrene plan, jedini plan sa istinskim
izgledima za uspeh.

Jedina prilika im je bila da stignu do svemira. Vremenska kompresija je zaglavljena na

automatskom - prvo to je Kula obavio posle maserske veze - pa se njihovo subjektivno vreme
prilino tano poklapa da stvarnim vremenom potrebnim za izlazak iz hromosfere.
Poto je napad na Kulu gotovo sigurno uzaludan, najbolji nain za odlaganje njegovog ubistvasamoubistva bie da razgovaraju sa njim.
Dekob je nekoliko puta udahnuo i naslonio se na holo-rekorder, pazei da mu sluh ostane budan.
Kula je uvek glasno hodao. To mu je bila najvea nada za zatitu od Pringovog napada. Ako Kula
naini previe zvukova na otvorenom, moda e Dekob imati priliku da upotrebi oamuiva koji je
stezao u zdravoj ruci. Imao je irok zrak i nije trebalo naroito ciljati.
"Kula!" povikao je. "Zar ne misli da je ovo otilo predaleko? Hajde, izii, pa da razgovaramo!"
Oslukivao je. ulo se prigueno kvrckanje, kao da Kulini zubi tiho cvokou iza debelih usana.
Tokom borbe na gornjoj palubi, Donaldson i on imali su grdnih problema da izbegnu blistavo bele
sekutie.
"Kula!" ponovio je. "Znam da je glupo suditi o vanzemaljcu po vrednostima sopstvene rase, ali
zaista sam mislio da si mi prijatelj. Duguje nam objanjenje! Hajde da razgovaramo! Ako deluje po
Bubakubovim nareenjima, moe se predati i kunem se da emo sa zadovoljstvom priati o ovoj
borbi!"
Kvrckanje je postalo glasnije. Zaulo se kratko ukanje koraka. Jedan, dva, tri... ali to je bilo
sve. Nedovoljno da se odredi pravac.
"Dekobe, trano mi je ao." Kulin glas se tiho proneo palubom.
Treba da ana, pre no to umremo, ali prvo te molim da ikljuite laer. To me boli!"
"I mene boli ruka, Kula."
Pring je zvuao ojaeno. "Oh, trano, trano mi je ao, Dekobe. Molim te, hvati da mi ti jei
prijatelj. Ovo radim delom i bog tvoje rae.
Ovo u neophodni loini, Dekobe. Jedino mi je milo to je mrt bliu, pa e me potedeti
seanja."
Dekoba je iznenadila njegova varljivost. Nikada ne bi oekivao da e Kukla tako izvetaeno
cvileti. Taman je zaustio da odgovori kada se iz interkoma prolomio glas Helen deSilva.
"Dekobe? Da li me uje? Gravitacioni potisak brzo opada. Gubimo ubrzanje."
Nije izgovorila pretnju. Ako se neto brzo ne preduzme, prei e u dug pad prema fotosferi, pad sa
koga nema povratka.
Kada se nae zahvaen gravitacionim silama, brod e biti povuen ka zvezdanom jezgru. Ako do
tada od broda neto ostane.
"Vidi, Dekobe", rekao je Kula. "Ne vredi da me uporava. ve je ve uinjeno. Otau da bih
bio iguran kako neete nita popraviti.
Ali molim te, hajde da ragovaramo do kraja. Ne elim da umremo kao neprijatelji."
Dekob je zurio u maglenu, vodonik-crvenu Sunevu atmosferu. Niti plamenih gasova jo su
lebdele 'nanie' (za njega uvis) kraj broda, ali to je moda bila posledica pokreta gasa u ovom
podruju i u ovom trenutku. Sigurno su prolazile mnogo bre. Moda brod ve pada.
"To to i otkrio moje poobnoti i prevaru bilo je jajno, Dekobe. Uklopio i mnogo udnih
tragova i naao odgovor! Traganje po poreklu moje rae je bilo jajan pote!
Reci mi, iako u moji fantomi ibegavali kamere po ivici, nije li ti metalo to e oni pojavljuju na
gornjoj trani dok am ja na donjoj?"
Dekob je pokuavao da razmisli. Naslonio je na obraz hladnu stranu pitolja. Prijalo mu je, ali

nije pomagalo u mozganju. A morao je da posveti deo panje razgovoru sa Kulom.

"Nisam ni pomislio na to, Kula. Pretpostavljam da si se samo naginjao i putao zrak kroz prozirno
polje na ivici palube. To bi objanjavalo zato je slika delovala razliveno. Zapravo se prelamala pod
izvesnim uglom unutar broda."
To je, u stvari, bio vaan podatak. Dekob se pitao kako ga je propustio.
A blistavo plavo svetlo, tokom onog dubokog transa u Baji! Pojavilo se ba pre no to se
probudio i video Kulu kako stoji pred njiim! Mora da je vanzemaljac uzeo njegov hologram! Kakav
nain da nekoga upozna i da mu nikad ne zaboravi lice!
"Kula", polako je poeo. "Nije da sam zlopamtilo, ali da li si ti odgovoran za moje ludako
ponaanje pri kraju poslednjeg poniranja?"
Nastupilo je utanje. Potom je Kula odgovorio. Sve jae je ukao. "Jeam, ekobe. ao mi je, ali
potajao i uvie proniljiv. Nadao am e da u te uiniti nepoudanim. Niam upeo."
"Ali, kako..."
"luao am dr Martini kako pria o utiaju bleska na ljude, ekobe!"
Pring je gotovo vikao. Prvi put koliko se Dekob mogao setiti, Kula je prekinuo nekoga.
"Meecima am ekperimentiao na dr Kepleru! Onda na Laroku i efu... pa na tebi. Koritio am
uki, prelomljeni rak. Niko ga ne vidi, ali ti raliva mili!
Niam nao ta e ti uraditi, ali nao am da e biti neprijatno. Opet e ivinjavam. To je bilo
neophodno!"
Neosporno su prestali da uzleu. Velika nit koju su napustili pre nekoliko minuta nadvijala se nad
Dekobovom glavom. Visoki mlazevi izvijali su se i kovitlali ka brodu, kao grabljivi prsti.
Dekob je pokuavao da nae izlaz, ali matu mu je zatvorila mona prepreka.
U redu! Predajem se!
Pozvao je svoju neurozu da iznese uslove. ta, do avola, prokleta stvar hoe od njega?
Odmahnuo je glavom. Morae da prizove pravila za sluaj opasnosti. Hajd e morati da izie i
postane deo njega, kao u loa stara vremena. Kao kada je jurio Laroka po Merkuru i kada je provalio
u foto-laboratoriju. Spremio se da pree u trans.
"Zato, Kula? Reci mi zato si sve to uradio!"
Nije mu bilo naroito vano. Moda Hju slua. Moda Helen snima. Dekob je bio prezauzet da bi
mario za to.
Otpor! U nelinearnim, neortogonalnim koordinatama misli razmestio je oseanja i sklopove misli
kao opsadu. Kako god stari automatski sistemi radili, sve ih je poslao na posao.
Zavese i kamuflaa su polako spali i naao se licem u lice sa svojom drugom polovinom.
Utvrenja, nesavladiva i u ranijim opsadama, sada su bila jo stranija. Zemljani grudobrani
pretvorili su se u kamene. Ograda na njima bila je nainjena od otrih igala visokih dvadeset milja.
Na vrhu najvieg tornja leprala je zastava. Na njoj je pisalo 'Vernost'. Leprala je nad dve motke sa
nabijenim glavama.
Jednu glavu smesta je prepoznao. Svoju sopstvenu. Krv koja je kapala uz preseenog vrata jo je
blistala. Izraz lica bio je pun aljenja.
Od druge glave je zadrhtao. Helen! Lice joj je bilo puno mrlja i pruga, a kapci su joj slabo
treperili. Ta glava bila je jo iva.
Ali zato? Zato toliki gnev protiv Helen? I zato nagovetaji samoubistva... otkuda protivljenje
da mu se pridrui i stopi se sa njim u bie nalik natoveku kakvo je nekada bio?

Da je Kula reio da napadne, bio bi bespomoan. Ui su mu bile pune zvidanja vetra. uo se

urlik motora, a potom zvuk neijeg pada... zvuk neijeg glasa kako dovikuje neto dok pada pored
njega.
I prvi put je uspeo da razabere rei.
"Dejk! Pazi na prvu stepenicu...!"
I to je sve? Pa to se toliko ivcirao? Zato je proveo mesece pokuavajui da otkrije ono to se
pokazalo kao Tanjina poslednja ironina ala?
Pa naravno. Njegova neuroza mu doputa da vidi, sada kad je smrt tako blizu, da su skrivene rei
bile samo jo jedna varka. Hajd je krio jo neto. Neto...
Krivica.
Znao je da nosi taj teret posle dogaaja kod Vanila Igle, ali nikada nije shvatao koliki je. Sada je
uvideo koliko je naopako bilo to ureenje sa doktorom Dekilom i gospodinom Hajdom sa kojim je
sve dosad iveo. Umesto da polako zalei traumu bolnog gubitka, izdvojio je vetaku linost u sebi,
da raste i hrani se njime i njegovim stidom to je pustio Tanju da padne... iz ogromne uobraenosti
oveka koji je, na dvadeset milja visine, mislio da moe raditi dve stvari odjednom.
A bio je tu jo jedan oblik uobraenosti... verovanje da e prevazii normalan, ljudski nain
oporavka od tuge, ciklus bola i savlaivanja koji trpe milijarde drugih ljudskih bia kada pate zbog
gubitka. To i utehu bliskosti sa drugim ljudima.
A sada je bio u zamci. Znaenje zastave na grudobranu sada je bilo jasno. Onako bolestan, smislio
je da pravda deo svoje krivice vernou osobi koju je izneverio. Ne spoljanje vernosti, nego duboko
u sebi... bolesnom vernou zasnovanoj na uzdravanju od svih... a itavo vreme je verovao da je u
redu to ima ljubavnice!
Nikakvo udo to Hajd mrzi Helen! Nikakvo udo to eli da i Dekob Demva umre!
Tanja se nikada ne bi sloila sa tobom, rekao mu je. Ali Hajd nije sluao. Imao je svoju logiku i
druga mu nije bila potrebna.
Prokletstvo, ona bi volela Helen!
Nije vredelo. Prepreka je bila vrsta. Otvorio je oi.
Crvenilo hromosfere postalo je dublje. Sada su bili u niti. Blesak boje, ak i kroz naoare, naveo
ga je da pogleda ulevo.
Prsten. Ponovo su se vratili u stado.
Dok je gledao, prolo ih je jo nekoliko, ivica pokrivenih blistavim arama. Vrteli su se kao
poludele krofne, ne obraajui panju na opasnost od Sunevog broda.
"ekobe, nii nita rekao." Kulin ravnomeran, ukavi glas pretvorio se u pozadinu. Na
pominjanje svog imena, Dekob je ponovo obratio panju.
"igurno ima neko miljenje o mojim pobudama. ar ne vidi da e ovako biti bolje... ne amo a
moju vrtu, nego i a tvoju i a vae tienike?"
Dekob je divlje zatresao glavom da je razbistri. Hajdova oamuenost predstavlja neto protiv
ega se treba boriti! Barem je ruka prestala da ga boli.
"Kula, moram da malo promislim o tome. Moemo li da se povuemo i posavetujemo? Doneo bih
ti hranu, pa emo moda neto smisliti."
Nastupila je pauza. Potom je Kula polako progovorio.
"Vrlo i vet, ekobe. Jeam u ikuenju, ali milim da je bolje da ti i tvoj drug otanete gde jete.
aita. Biu jaan. Ako e neko pomeri, 'videu' ga."

Dekob se tupo upitao ta bi bilo 'veto' u tome to je vanzemaljcu ponudio jelo. Otkuda mu uopte
ta zamisao?
Sada su padali bre. Stado prstenova se protezalo nad njim se do zlokobnog zida fotosfere.
Najblii je sijao plavim i zelenim bojama dok su jurili kraj njega. Boje su bledele sa daljinom.
Najdalje ivotinje izgledale su kao sitne, mutne burme, nataknute na mlazeve zelenog svetla.
Meu najbliim magnetivorima proneo se pokret. Dok je brod padao, jedan po jedan su se
upuivali u stranu i 'nanie' iz Dekobove naopake perspektive. Zeleni blesak ispunio je Sunev brod
kad je jedan 'repni laser' preao preko njih. injenica da nisu uniteni znaila je da automatski ekrani
jo deluju.
Lepravi oblik suknuo je kraj Dekoba, odnekud odozgo pa prema podu. Potom se pojavila jo
jedna talasava prikaza, oklevajui za trenutak kraj oklopa, tik do njega, tela glatkog od usplamtelih
boja. Potom je ubrzala navie i nestala.
Sunevi Duhovi su se okupjali. Moda je naglo padanje Sunevog broda konano zagolicalo
njihovu radoznalost.
Sada su ve proli kraj najveeg dela stada. Tik iznad glave video je grupu krupnih magnetivora,
tano na putu njihovog pada. Sitni, blistavi pastiri poigravali su oko grupe. Dekob se nadao da e im
se skloniti sa puta. Nema smisla da povuku sa sobom jo nekoga. Usplamteli trag brodskog lasera za
hlaenje bio im je opasno blizu.
Dekob se pribrao. Vie nije bilo ta da se uini. On i Hju e morati da pokuaju fromtalni napad
na Kulu. Zazvidao je ifru, dvaput kratko i dvaput dugo. Nastupila je tiina, a onda se zauo
odgovor. I Hju je bio spreman.
ekae prvi zvuk. Sloili su se da, kada budu dovoljno blizu, bilo kakav napad sa bilo kakvim
izgledima na uspeh mora da se izvede istog asa kada se zauje bilo kakva buka, pre no to Kula
reaguje. Poto Hju ima dui put, verovatno e prvi krenuti.
Napeo se u poluuanj i primorao sebe da misli samo na napad. Pitolj mu je poivao u znojavom
dlanu leve ruke. Potisnuo je neprijatne drhtaje koji su poticali iz izdvojenog dela uma.
Zvuk nalik na padanje dopro je odnekud zdesna. Dekob je zakoraio iza aparata, pritisnuvi
okida oamuivaa u istom trenutku.
Nije ga doekao zeleni blesak. Kula nije bio tu. Jedno dragoceno punjenje oamuivaa je
izgubljeno.
Potrao je to je bre mogao. Ako zatekne Itija okrenutog leima dok se obraunava sa Hjuom...
Svetlo se promenilo. Pretrao je svega nekoliko koraka, kad se crveni sjaj fotosfere odozgo
iznenada pretvorio u plavo-zelenu svetlost. Dekob je reio da rizikuje kratak pogled navie dok je
jurio dalje. Svetlo je dopiralo od prstenova. Ogromne Suneve ivotinje brzo su se pribliavale dnu
Sunevog broda, pravcem koji e dovesti do sudara.
Zazvonili su alarmi i javio se glas Helen deSilva, visok, pun upozorenja. Dok je plavilo jaalo,
Dekob je preskoio trag P-lasera u pranjavom vazduhu i doekao se na dva metra od Kule.
Tik iza Pringa kleao je Hju, podignutih krvavih ruku, noeva rasutih po podu. Tupo je zurio u
Kulu, oekujui zavrni udarac.
Dekob je podigao oamuiva dok se Kula okretao, upozoren zvukom njegovog dolaska. U
najkraem moguem trenutku Dekob je pomislio da je uspeo dok je pritiskao okida.
A potom mu je itava levica eksplodirala od bola. Zahvatio ga je gr i pitolj je odleteo u stranu.
Paluba se za trenutak zanjihala, a potom mu se vid razbistrio i pred njim je stajao Kula, ugaenih
oiju. Pringovi sekutii bili su potpuno otkriveni, talasajui se na krajevima savitljivih 'usana'.
"o mi je, kobe." Vanzemaljac je toliko ukao da je Dekob jedva mogao da razabere rei.

"Ovko mra da bue."

Iti je hteo da ga dokraji tim zubima! Dekob se zateturao unazad od straha i gaenja. Kula je
poao za njim, polako kljocajui sekutiima, snano, u ritmu koraka.
Dekoba je zapljusnulo ogromno spokojstvo, oseanje poraza i predstojee smrti. Raslo je kako je
koraao unazad. Pulsirajui bol u ruci nije znaio nita u poreenju sa blizinom smrti.
"Ne!" promuklo je viknuo. Skoio je, glavom napred, pravo Kuli u stomak.
U tom asu ponovo se zauo Helenin glas i plava boja je prekrila sve. ulo se daleko brujanje, a
potom ih je mona sila podigla sa poda, u vazduh nad iznenada nagnutom palubom.

Deveti deo
Bee jednom momak tako pun vrlina da bogovi reie da mu ispune jednu elju. Poeleo je da
bude, jedan dan, koija Sunca. Apolon bi nadglasan kada je predskazao strane posledice, ali kasniji
dogaaji pokazae da je bio u pravu. Kau da je Sahara trag unitenja nastalog kada je neiskusni
voza pustio da koije prou preblizu Zemlje. Od tada su bogovi reili da vode zatvoren klub.
M. N. Plano

26. TUNEL
Dekob se doekao na suprotnoj srtrani kompjuterske konzole, tresnuvi teko na lea kako bi
potedeo ispeene, krvave ake. Na sreu, sunerasti materijal tkanine ublaio je deo udara.
Osetio je ukus krvi, a u glavi mu je zvonilo dok se okretao na laktove. Paluba se jo propinjala
dok su se magnetivori nad njim okupljali oko trbuha Sunevog broda, ispunjavajui unutranjost
donje strane blistavo plavim svetlom. Tri ivotinje dodirivale su brod, na otprilike etrsedet pet
stepeni 'iznad' palube, ostavljajui veliki otvor u sreditu. To je prualo mesta da laser za hlaenje
izliva svoj smrtonosni zrak sakupljene Suneve vreline izmeu njih, nanie ka fotosferi.
Dekob nije imao vremena da se pita ta to rade... da li napadaju ili se igraju. (Kakve li pomisli!)
Morao je da brzo iskoristi prednost ove situacije.
Hju je pao kraj njega. Ve je bio na nogama, teturajui se u oku. Dekob mu je urno priao i
uhvatio ga za ruku... izbegavaui dodir povreenih aka.
"Hajde, Hju. Ako je Kula oamuen, moda emo moi da ga obojica zaskoimo!"
Hju je klimnuo glavom. Bio je zbunjen, ali voljan. Ipak, pokreti su mu bili nekako preterani.
Dekob je morao da ga vodi na pravu stranu, pourujui.
Izili su iza krivine sredinje kupole ba kad je Kula ustajao. Vanzemaljac se klatio, ali kad se
okrenuo ka njima Dekob je znao da nema nade. Jedno oko mu je blistavo sinulo; Dekob je prvi put
imao priliku da ga vidi kako radi. To je znailo...
Osetio je miris izgorele gume i levi dra naoara mu se raspao. Kada su mu spale, bio je
oamuen blistavo plavim svetlom u prostoriji.
Dekob je gurnuo Hjua nazad iza krivine kupole i skoio za njim. Svakog treutka oekivao je
iznenadni bol u potiljku, ali zajedno su se stumbali do ulaza u gravitacionu petlju i pali u nju,
neozleeni.
Fejgin se sklonio u stranu da ih propusti. Glasno je zvidao i mahao granama.
"Dekobe! iv si! I tvoj saradnik! To je bolje nego to sam se plaio!"
"Ko..." Dekob se borio za dah. "Koliko je prolo otkako padamo?"
"Jedno pet, ili moda est minuta. Kada sam se oporavio, poao sam za vama dole. Moda ne
mogu da se borim, ali mogu da se ispreim na putu. Kula nikada ne bi imao dovoljno snage da se
probije kroz mene i popne se gore!" Kanten je zapiskutao od prodornog smeha.
Dekob se namrtio; ovo je bilo zanimljivo. Koliko snage zaista ima Kula? Nije li jednom
proitao kako ljudsko telo dejstvuje prosenom snagom od sto pedeset vati? Kula je imao znatno vie
od toga, ali u kratkim udarima od jedva pola sekunde.
Da je imao vremena, Dekob bi to razjasnio. Dok je projektovao svoje lane Solarijance, Kula je
uspevao da mu prikaze potraju po dvadesetak minuta. Potom su ovekoliki Duhovi 'gubili zanimanje',
a Kula je iznenada bivao neutoljivo gladan. Svi su pripisivali njegov apetit nervoznoj energiji, ali
Pring je, zapravo, morao da obnovi zalihe kumarina... a verovatno i visoko energetskih hemikalija
kojima je pokretao reakcije bojenog lasera.
"Povreen si!" zapevuio je Fejgin. Uurbano je zanjihao granama. "Najbolje da povede svog
sadruga gore, pa e vam obojici previti rane."
"Izgleda." Dekob je klimao glavom, neodluan da ostavi Fejgina samog. "Ima nekih vanih
pitanja o kojima moram da razgovaram sa dr Martini dok nas previja."
Kanten je dugo, zvidavo uzdahnuo. "Dekobe, ni pod kakvim okolnostima nemoj da uznemirava
dr Martini! Upravo razgovara sa Solarijancima. To nam je jedina prilika!"
"ta radi?"

"Privuklo ih je bleskanje parametarskog lasera. Kada su doli, navukla je svoju psi kacigu i
poela razgovor! Postavili su nekoliko svojih magnetivora ispod nas i time nam bitno usporili pad!"
Dekobu je srce poskoilo. Zvualo je kao izbavljenje. Potom se namrtio.
"Bitno? Znai, ne podiemo se?"
"Na alost, ne. Polako padamo. A ne zna se koliko dugo prstenovi mogu da nas dre."
Dekob je bio neodreeno zapanjen uspehom dr Martini. Uspostavila je kontakt sa Solarijancima!
To je bilo jedno od najfantastinijih postignua svih vremena, a i dalje su osueni na propast.
"Fejgine", oprezno je rekao, "vratiu se to pre mogu. A dotle, moe li oponaati moj glas
dovoljno dobro da prevari Kulu?"
"Verujem. Mogu da pokuam."
"Onda priaj sa njim. Ubaci glas unutra. Upotrebi sve trikove koje zna da ostane zaposlen i
nesiguran. Ne sme provesti vie vremena kraj kompjuterskog ulaza!"
Fejgin je zviznuo u znak pristanka. Dekob se okrenuo, drei Hjua pod ruku, i poao uz
gravitacionu petlju.
Petlja je delovala neobino, kao da su gravitaciona polja poela da se pomalo menjaju.
Unutranje uvo gnjavilo ga je kao nikada ranije dok je pomagao Hjuu da pree kratak luk i morao je
da se usredsredi na svaki korak.
Gornja strana i dalje je bila crvena - crvena kao hromosfera. Ali lepravi plavo-zeleni Solarijanci
lebdeli su odmah napolju, blie no to ih je Dekob ikada video. Njihova 'leptirova krila' bila su
velika gotovo koliko sam brod.
Plavi tragovi P-lasera i ovde su prosijavali kroz prainu. Sam laser je kraj ivice palube brujao u
masivnom kuitu.
Preskoili su nekoliko tankih zraka.
Kad bih bar imao alat da skinem tu stvar sa draa, pomislio je Dekob. Pa, sad ne vredi eleti.
Umirio je sadruga da bi mogao da ga povede ka leaju. Tu ga je privezao i poao u potragu za
priborom za prvu pomo.
Naao ga je kraj pilotske ploe. Poto nije video dr Martini, bilo je jasno da je izabrala neki drugi
kvadrant palube za razgovore sa Solarijancima, daleko od ostalih. Blizu pilotske ploe leali su
vrsto privezani Larok, Donaldson i mrtvo telo Dubrovskog. Donaldsonovo lice bilo je napola
prekriveno medicinskom tkivnom penom.
Helen deSilva i njen preostali lan posade bili su nagnuti nad instrumente. Komandant je podigla
pogled kada joj je priao.
"Dekobe! ta se desilo?"
Drao je ruke iza lea kako je ne bi uznemirio. Ipak, bilo mu je teko da se odri na nogama.
Uskoro e neto morati da uini.
"Nije uspelo. Ipak, poeo je da govori."
"Da, sve smo uli, a onda je nastupila strana buka. Pokuala sam da te upozorim pre sudara sa
prstenovima. Nadala sam se da e ti koristiti."
"Oh, udar je pomogao, svakako. Protresao nas je, ali nam je spasao ivote."
"A Kula?"
Dekob je slegnuo ramenima. "Jo je dole. Mislim da mu ponestaje goriva. Tokom borbe ovde
gore jednim pogledom sprio je Donaldsonu pola lica. A dole se ponaa kao tvrdica, baca sitne
takaste hice na strateka mesta."
Ispriao joj je o napadu zubima. "Mislim da nee malaksati dovoljno brzo. Da imamo dovoljno
ljudi, mogli bismo ga zamarati dok ne presui. Ali ne ide. Hju je spreman, ali vie ne moe da se

bori. Pretpostavljam da vas dvoje ne moete napustiti poloaj."

Helen se okrenula da odgovori na isprekidani alarm sa kontrolne ploe. Okrenula je prekida i
iskljuila ga. Potom je pogledala Dekoba, izvinjavajui se.
"ao mi je, Dekobe, ali jedva postiemo i ovde. Pokuavamo da se probijemo kroz kompjuter
podstrekavajui brodske senzore ifrovanim ritmovima. To je spor posao i stalno odlaemo sitne
uzbune. Bojim se da propadamo. Kontrole se raspadaju." Okrenula se da odgovori na nov signal.
Dekob se povukao. Poslednje to bi eleo jeste da joj smeta.
"Mogu li ja da pomognem?"
Pjer Larok je podigao pogled sa leaja udaljenog nekoliko metara. oveuljak je bio vezan tako
da ne moe da dohvati pojaseve. Dekob je gotovo sasvim zaboravio na njega.
Oklevao je. Larokovo ponaanje tik pre borbe na gornjoj strani nije pobuivalo poverenje. Helen
i dr Martini su ga vezale kako ne bi morale da misle na njega.
Ipak, Dekobu su bile potrebne neije ake da rukuju lekarskim priborom. Setio se kako je Larok
umalo pobegao na Merkuru. ovek je neosporno nepouzdan, ali imao je dara kada bi hteo da ga
koristi.
Larok je u ovom trenutku delovao pribrano i poteno. Dekob je zatraio od Helen dozvolu da ga
oslobodi. Podigla je pogled i slegnula ramenima.
"Dobro. Ali ako prie instrumentima, ubiu ga na mestu. Reci mu to."
Nije bilo potrebe da mu kae. Larok je klimnuo glavom u znak da razume. Dekob se nagnuo i
poeo da petlja oko pojasa zdravijim prstima desne ruke.
Helen je jeknula iza njega. "Dekobe, tvoje ruke!"
Briga na njenom licu zagrejala mu je srce. Ali kada je poela da ustaje, nije joj dozvolio. U ovom
trenutku njen posao je vaniji od njegovog. Znala je to. Sama injenica da je rastrzana predstavjala je
velik izraz oseanja. Kratko, ohrabrujue mu se nasmeila, a potom se pognula da odgovori na petest alarma koji su zazvonili svi zajedno
Larok je ustao, trljajui ramena, a potom podigao pribor za prvu pomo i pogledao Dekoba.
Ironino se smeio.
"Koga emo prvo da sredimo?" upitao je. "Vas, nekog drugog oveka ili Kulu?

27. POBUENOST
Helen je morala nai vremena da razisli. Mora biti neega to moe da uini! Sistemi zasnovani na
galaktinskoj nauci postepeno su otkazivali. Do sada su izgubili vremensku kompresiju i gravitacioni
potisak, plus nekoliko perifernih mehanizama. Ako otkae kontrola unutranje gravitacije, bie
bespomoni pred udarima oluja hromosfera, izgnjeeni o sopstveni oklop.
Zapravo, i nije bilo vano. Prstenovi koji su ih pridravali pred stalnim privlaenjem Sunca oito
su se umorii. Visinometar je klizio. Ostatak stada ve je bio daleko nad njima, gotovo izgubljen u
ruiastoj izmaglici gornje hromosfere. Nee jo dugo trajati.
Blesnulo je alarmno svetlo.
Postojala je povratna sprega u unutranjem gravitacionom polju. Brzo je napamet proraunala, a
potom unela niz parametara da je ublai.
Siroti Dekob, pokuao je. Na licu mu se videlo koliko je iscrpljen. Oseala se posramljeno to
nije uestvovala u borbi na donjoj strani, iako, naravno, nije bilo verovatno da bi odvojili Kulu od
kompjutera.
A sada je sve zavisilo od nje. Ali kako, kad se sve proklete komponente raspadaju!
Ne sve komponente. Osim maserske veze sa Merkurom, oprema izvedena iz zemljanske
tehnologije i dalje je savreno radila. Kula se nije trudio oko nje. Hlaenje je jo bilo dobro.
Elektromagnetna polja oko vrstog oklopa jo su strujala, iako su izgubila sposobnost da selektivno
proputaju vie svetlosti na donju stranu. Prirodno.
Brod je zadrhtao. Stresao se kad je neto udarilo o njega jednom, pa jo jednom. Potom se kraj
ivice palube pojavio sjaj. Naglo se promolila ivica prstena, tarui se o bok broda. Nekoliko
Solarijanaca je lepralo nad njim.
Udarci su se pretvorili u struganje, glasno i jezivo. Prsten je bio prekriven blistavo crvenim
pegama po ivici. Pulsirao je i grio se pod udarima muitelja. Potom je, uz nagli blesak svetla,
nestao. Sunev brod se nagnuo prednjim krajem, bez oslonca, i poeo da propada. DeSilva je se
enom pokuavala da ga ispravi.
Kada je podigla pogled, videla je solarijanske saveznike kako se udaljavaju sa dva preostala
prstena.
Vie nita nisu mogli da uine. Odbegli prsten pretvorio se u taku svetla visoko gore, brzo se
udaljavajui na stubu zelenog plamena.
Visinomer je poeo bre da se kree. Helen je na monitorima videla pulsirajue granulisane elije
fotosfere i Veliku Taku, vee nego ikada.
Ve su im bili blii nego iko ranije. Uskoro e biti u njima - prvi ljudi na Suncu.
Zakratko.
Podigla je pogled ka sada dalekim Solarijancima, pitajui se treba li da sazove ostale kako bi...
kako bi mahnuli u znak oprotaja ili neto slino. Poelela je da je Dekob tu.
Ali on je ponovo otiao dole. Brod e pasti pre no to bi stigao da se vrati.
Ponovo je pogledala sitna, zelena svetla, pitajui se kako prstenovi mogu da budu tako brzi.
Trgla se i opsovala. en ju je pogledao. "ta je, kapetane? Polja nestaju?"
Uz uzvik likovanja, Helen je poela da okree prekidae.
Poelela je da mogu da poalju telemetrijske podatke na Merkur, jer ako izginu ovde na Suncu,
sada e to biti na zaista jedinstven nain!
Dekoba su ruke jo bolele. Jo gore, svrbele su ga. Naravno, nije mogao da se poee. Leva aka
mu je bila zarobljena blokom tkivne pene, kao i dva prsta na desnoj.

Ponovo je unuo na ulazu u gravitacionu petlju, virei na donju stranu palube. Fejgin se sklonio u
stranu kako bi mogao da gurne kraj njega novo ogledalo, prilepljeno tkivnom penom za olovku.
Kule nije bilo na vidiku. Masivne kamere su se ocrtavale na pulsirajui plavoj tavanici, obojenoj
naporima magnetivora. Trag P-lasera ukrtao se unaokolo, ocrtan blescima praine u vazduhu.
Mahnuo je Laroku da spusti teret na samom ulazu, kraj Fejgina.
Naizmenino su pokrivali jedan drugom lica i ruke tkivnom penom. I naoare su privrstili
hrpicama lepljive, gumaste materije.
"Svakako znate koliko je to opasno", rekao je Larok. "Moe nas zatititi od povreda kratkog
zraenja, ali veoma je zapaljivo. Kad smo ve kod toga, ovo je jedina zapaljiva materija koja je
doputena na svemirskim brodovima, ba zbog jedinstvenih medicinskih osobina."
Dekob je klimao glavom. Ako sada imalo lii na Laroka, imaju dobre izglede da vanzemaljca
isprepadaju na smrt!
Podigao je smei kanister i prosuo malo sadraja po palubi. Nije imao veliki domet, ali moe
koristiti kao oruje. I dalje im je ostalo mnogo materije.
Paluba se trzala pod njima, a potom se dvaput propela. Dekob je pogledao napolje i video da se
naginju. Magnetivor koji je drao tu stranu broda klizio je sve nie i nie ka ivici palube, sve dalje od
fotosfere koja je prekrivala nebo.
Mora biti da je u tom asu i ivotinja sa druge strane popustila. Znai da su izgubljeni.
Brod je zadrhtao, a potom poeo da se ispravlja. Dekob je uzdahnuo. Moda i dalje ima vremena
da spase brod, ako smesta onesposobi Kulu. Ali to je oito bilo nemogue. Poeleo je da poe gore i
pridrui se Helen.
"Fejgine", rekao je. "Ja nisam ovek koga si poznavao. Taj ovek bi do sada ve sredio Kulu. Bili
bismo daleko odavde, na sigurnom. Obojica znamo ta je on sve mogao.
Molim te da me razume. Pokuao sam. Ali naprosto vie nisam onaj isti."
Fejgin je zaukao liem. "Znam, Dekobe. Pozvao sam te da se pridrui 'Ponirau u Sunce'
upravo da bi postigao tu promenu."
Dekob je zurio u vanzemaljca.
"Ti si vrlo vet podvaladija", tiho je zvidao Kanten. "Nisam imao pojma da je situacija tako
kritina kako se pokazalo. Pozvao sam te ovamo samo da ti pomognem da razbije auru u kojoj se
nalazi jo od Ekvadora, a potom da te upoznam se Helen deSilvom. Plan je uspeo. Zadovoljan sam."
Dekob se potpuno izgubio.
"Ali, Fejgine, moj um..." zautao je.
"Tvoj um je sasvim dobro. Naprosto ima preteranu matu. To je sve. Zaista, Dekobe, izmilja
neverovatne fantazije. I tako razraene! Nikada nisam sreo takvog hipohondra!"
Dekob je brzo razmiljao. Kanten je ili utiv, ili grei, ili... ili je u pravu. Fejgin ga nikada ranije
nije slagao, naroito to se tie linih stvari.
Je li mogue da gospodin Hajd uopte nije neuroza, nego igra? Kao dete, u igri je stvarao svetove
tako podrobne da ih je bilo teko razlikovati od stvarnosti. Njegovi svetovi su postojali. Nerajhovski psiholog samo se nasmeio i rekao mu da ima monu, nepatoloku matu, jer testovi su
pokazivali kako je uvek znao da je to samo igra, kada je bilo vano da to zna!
Je li mogue da je gospodin Hajd samo linost za igru?
injenica je da sve do sada nije naneo nikakvo zlo. Stalno mu je smetao, ali uvek bi se pokazalo
da je bilo dobrih razloga za stvari koje ga je 'terao' da uradi. Opet, do sada.
"Bio si prilino nerazuman kada smo se upoznali, Dekobe. Igla te je izleila. Lek ti je bio straan,

pa si se upustio u igru. Ne znam pojedinosti te igre; bio si vrlo tajanstven. Ali znam da si sada budan.
Budan si otprilike poslednjih dvadeset minuta."
Dekob je smalaksao. Bio Fejgin u pravu ili ne, nije imao vremena da stoji i razglaba o tome.
Imao je svega nekoliko minuta da spase brod. Ako je to uopte mogue.
Hromosfera nad njima je svetlucala. Fotosfera im se nadvijala nad glavom. Prainasti tragovi Plasera ukrtali su se po unutranjosti.
Pokuao je da pucne prstima i trgao se od bola.
"Larok! Potri gore i donesi svoj upalja. Brzo!"
Larok je ustuknuo. "Zato, pa imam ga ovde", rekao je. "Ali od kakve koristi..."
Dekob je posegao ka interkomu. Ako Helen ima neku rezervu snage koju je uvala, sada je vreme
da je upotrebi. Potrebno mu je malo vremena! Pre no to je stigao da ga ukljui, iz interkoma se
prolomio alarm.
"Razumnjaci", odjeknuo je Helenin glas, "Molim da se pripremite za ubrzanje. Ubrzo naputamo
Sunce."
Glas joj je zvuao veselo, gotovo udljivo.
"S obzirom na nain predstojeeg odlaska, preporuujem svim putnicima da se obuku to je toplije
mogue! Sunce moe da bude vrlo hladno u ovo doba godine!"

28. STIMULISANA EMISIJA

Struja hladnog vazduha neprestano je duvala kroz ventilacione vodove oko kuita lasera za
hlaenje. Dekob i Larok su se zbili oko vatre, pokuavajui da je zaklone od hladnog vazduha.
"Hajde, mala. Gori!" Na palubi se dimila hrpa otpadaka tkivne pene. Plamen je polako rastao, jer
su dodavali nove komade.
"Ha, ha!" nasmejao se Dekob. "Jednom peinski ovek, uvek peinski ovek, a, Larok? ovek
stigne sve do Sunca, a onda pali vatru da bi mu bilo toplo!"
Larok se slabako nasmeio, nastavljajui da gomila sve veu parad. Inae reiti novinar vrlo je
malo priao otkako ga je Dekob odvezao sa leaja. Ipak, povremeno bi neto ljutito promrmljao i
otpljunuo.
Dekob je zavukao baklju u plamen. Bila je nainjena od komada tkivne pene zalepljenog za vrh
likviboce. Kraj je poeo da se ari, isputajui gust, crn dim. Bilo je divno.
Uskoro su imali nekoliko baklji. Dim je ispunio vazduh stranim zadahom. Morali su da se udalje
prema vazdunom vodu, kako bi mogli da diu. Fejgin je zaao dublje u gravitacionu petlju.
"U redu", rekao je Dekob. "Idemo!" Iskoio je iz ulaza ulevo i bacio zadimljenu baklju do kraja
palube, to je dalje mogao. Larok je iza njega uinio isto, samo na drugu stranu.
Fejgin je krenuo za njima uz teko ukanje. Poao je pravo iz prolaza na suprotni kraj palube da
bude izvia i da privue Kulinu panju ako uzmogne. Kanten je odbio da ga prekriju tkivnom penom.
"Sve je isto", tiho je zazvidao. "Nigde ne vidim Kulu."
To je bila i dobra i loa vest. Znali su gde je Kula. Ali to je znailo i da vanzemaljac verovatno
radi na onesposobljavanju lasera za hlaenje.
Postajalo je HLADNO!
Od kako je poelo, Dekob je savreno razumeo Helenin plan. Poto je jo imala kontrolu nad
ekranima koji okruuju brod, (posada je bila iva, to je predstavjalo dokaz), mogla je da propusti
unutra koliko god eli Suneve toplote. Ta toplota se mogla poslati direktno u laser za hlaenje i
ponovo ispumpati u hromosferu, zajedno sa vikom toplote iz pogonskog mehanizma broda. Jedino
to je ovaj put zrak pretvoren u mlaz i okrenut nanie. Potisak im je prekinuo pad i poeli su da se
podiu.
Naravno, takvo uplitanje u automatsku kontrolu temperature na brodu moralo je biti neprecizno.
Helen je sigurno odluila da programira mehanizam da radije grei u pravcu hladnoe. Tu vrstu
greke lake je ispraviri.
Zamisao je bila sjajna. Dekob se nadao da e uspeti to da joj kae. U ovom trenutku posao mu je
bio da obezbedi izglede za uspeh.
Prikradao se oko kupole, sve dok nije stigao do mesta odakle je Fejginu pogled bio zapreen. Ne
osvrui se, bacio je jo dve baklje na dve strane palube pred sobom. Sa svake je kuljao dim.
Odaja je postajala mrana od dosad osloboenog dima. Trag zraka P-lasera sada je jasno blistao
u vazduhu. Neke slabije pruge su nestale, priguene ponavljanim prolascima kroz dim.
Dekob se vrato u Fejginovo vidno polje. Ostale su mu jo tri zadimljene zublje. Poeo je da se
povlai, bacajui ih na razne strane preko vrha centralne kupole. Larok mu se pridruio, bacajui
svoje baklje.
Jedna je prela tano preko sredita kupole. Ula je u snop rendgenskih zraka lasera za hlaenje i
nestala u oblaku pare.
Dekob se nadao da nije mnogo pomerila snop. Koherentni rendgenski zraci trebalo bi da prolaze
kroz oklop uz gotovo nulto zagaenje broda, ali zrak nije bio predvien za kontakt sa vrstim

predmetima.
"U redu je!" apnuo je.
On i Larok pourili su ka zidu kupole, gde je bilo skladite rezervnih delova za kamere. Larok je
otvorio plakar i popeo se po policama to je vie mogao, a potom mu pruio ruku.
Dekob se uzverao do njega.
Sada su bili potpuno ranjivi. Kula e sigurno reagovati na pretnju koju baklje predstavljaju!
Vidljivost je ve pala daleko ispod normale. Odaja je bila puna smrada i Dekobu je bilo vrlo
neprijatno da die.
Larok se oslonio ramenom o gornju kvaku plakara, a potom napravio Dekobu 'lopovske
merdevine'. Dekob mu se popeo na ramena.
Tu je poinjala krivina kupole, ali povrina je bila glatka, a Dekob je imao tri prsta umesto deset.
Tkivna pena mu je pomogla. Jo je bila pomalo lepljiva. Posle dva neuspena pokuaja, Dekob se
usredsredio i skoio sa Larokovih ramena, toliko snano da ga je gotovo sruio.
Povrina kupole bila je kao od stakla. Morao je da se prui po njoj i mahnito grebe rukama i
nogama za svaki preeni centimetar.
Blizu vrha morao je da pazi i na laser za hlaenje. Video je otvor dok se odmarao kraj vrha. Tiho
je brujao na dva metra od njega; zadimljeni vazduh se presijavao i Dekob se upitao koja je bezbedna
udaljenost od smrtonosnog otvora.
Okrenuo se da ne bi dalje mislio na to.
Nije mogao da zazvidi u znak da je uspeo. Morae da se oslanjaju na Fejginov sjajan sluh da bi
razabrali njegove pokrete i uskladili delovanje.
Ostalo je barem nekoliko sekundi ekanja. Dekob je reio da rizikuje. Prevrnuo se na lea i
pogledao Veliku Taku.
Sunce je bilo svuda.
Sa njegove take gledanja nije bilo broda. Nije bilo bitke. Nije bilo planeta, zvezda ni galaksija.
Ivica naoara spreavala mu je pogled ak i na sopstveno telo. Postojala je samo fotosfera.
Pulsirala je. ume iljaka, nalik na ustalasane tarabe, zasipale su ga bukom, a talasi su mu se
razbijali tano nad glavom. Zvuk se podelio i skliznuo oko njega ka beskraju svemira.
Grmeo je.
Velika Taka zurila je u njega. Ogromno prostranstvo za trenutak se pretvorilo u lice, ekinjasto,
sedo lice zaetnika. Pulsiranje je bilo njegov dah. Buka je bila odjekivanje njegovog divovskog glasa
koji je pevao pesmu staru milijardama godina to su mogle da je uju i razumeju samo druge zvezde.
Sunce jeste ivo. tavie, primetilo ga je. Posvetilo mu je punu panju.
Zovi me davaocem ivota, jer ja ti pruam sve. Ja plamtim i na mom plamenu ivi. Ja stojim, i
stojei dajem ti oslonac. Svemir se povija oko mene, moj pokriva, i prodire do tajanstva mojih
dubina. Vreme pulsira na mom elu.
ivo bie, da li je Entropija, moja uvrnuta tetka, primetila nae sauesnitvo? Verovatno nije,
mislim, jer si jo premali. Tvoje smeno opiranje njenom toku je kao lepranje na jakom vetru. A ona
jo misli da sam joj saveznik.
Zovi me davaocem ivota, ivo bie, i plai. Ja plamtim beskonano i, plamtei, upijam ono to se
ne moe zameniti. Dok ti nesigurno baulja mojim strujama, snaga polako istie. Kada nestane, druge
zvezde e preuzeti moje mesto, ali ne zauvek, ne!

Zovi me davaocem ivota i smej se!

Ti, ivo bie, uje istinski glas Davaoca ivota s vremena na vreme, kau. On govori vama, ali ne
meni, njegovom prvoroenom!
Saaljevaj zvezde, ivo bie! Mi pevamo eonima pretvarajui se da cenimo Njegovu okrutnu
sestru, oekujui dan tvoje zrelosti, mali embrionu, kada e te On osloboditi da ponovo promeni
poredak stvari.
Dekob se bezvuno nasmejao. Kakva mata! Fejgin je ipak bio u pravu. Sklopio je oi, jo
ekajui da uje signal. Prolo je tano sedam sekundi otkako je stigao na vrh kupole.
"Dejk..." Bio je to enski glas. Podigao je pogled ne otvarajui oi.
"Tanja."
Stajala je kraj pion-skopa u svojoj laboratoriji, upravo onako kako ju je video bezbroj puta kada
je dolazio po nju. Podiana smea kosa, pomalo neravni beli zubi u irokom osmehu i krupne oi
okruene sitnim borama. Pola je ka njemu sigurnim, gracioznim korakom i stala da ga pogleda,
podboena.
"Bilo je i vreme!" rekla je.
"Tanja, ja... ne razumem."
"Bilo je krajnje vreme da me se seti kako radim neto drugo sem to padam! Misli da je zabavno
raditi to ponovo i ponovo? Zato me se nisi seao kakva sam bila u dobra vremena?"
Iznenada je shvatio da je to tano! Pune dve godine seao se Tanje samo u tom poslednjem
trenutku, uopte ne mislei na zajednike godine!
"Pa, priznajem da ti je koristilo", klimnula je glavom. "Konano si se oslobodio one proklete
uobraenosti. Samo ponekad pomisli na mene, pobogu! Mrzim da me zaboravljaju!"
"Dobro, Tanja. Seau te se. Obeavam."
"I obrati panju na zvezdu! Prestani da misli kako ti se sve priinjava!"
Omekala je. Slika je poela da bledi. "U pravu si, Dejk, dragi, ona mi se dopada. Lepo se..."
Otvorio je oi. Fotosfera se kretala nad njim. Taka mu je uzvaraala pogled. Granulacione elije
polako su pulsirale kao dokona srca.
To si ti uinilo? - nemo je upitao.
Odgovor je prodro u njega, probio mu se kroz telo i iziao sa druge strane. Neutrini protiv
neuroze. Vrlo originalan pristup.
Odozdo je dopro tihi zviduk. Pre no to je bio svestan da se pomerio, ve se klizao ka zvuku
zdesna, beumno, bez suvinih pokreta.
Provirio je preko ivice i ugledao teme Kule a-Pring ab-Pil-ab-Kisa-ab-Soro-ab-Hul-ab-Puber.
Vanzemaljac je gledao nekuda levo od Dekoba, i dalje drei ruku na otvorenom kompjuterskom
ulazu. Iako je dim zaklonio gotovo sve, jo se video blesak na mestu gde se odbijao zrak P-lasera.
Sleva je doprlo ukanje. Zdesna su se uli zvuci treih koraka; Larok je urno obilazio kupolu.
Iza krivine kupole pojavilo se nekoliko srebrnastih granica. Kula je unuo, a jedan Fejginov
svetlucavi svetlosni receptor zgrio se u oblaiu dima. Kanten je ispustio piskavi krik i povukao se
sa vidika. Kula se brzo okrenuo.
Dekob je izvukao iz depa sprej tkivne pene. Nanianio je i pritisnuo dugme. Tanki mlaz tenosti
poao je u luku ka Kulinim oima. Trenutak pre no to je pogodio, pojavio se Pjer Larok, trei,

povijene glave, juriajui kroz dim ka Kuli.

Kula je odskoio. Sprej je proao ispred njegovih oiju. Tog asa ga je pogodila blistava iskra.
itav mlaz buknuo je uz buan zvuk. Kula se zateturao unazad, drei ruke pred licem. Larok se
probio kroz ugljevlje i udario Pringa u stomak.
Kula se gotovo sruio u gusti dim. Zaulo se itanje daha kada je epao Laroka za grlo, prvo da
se zadri, a potom snano steui da mu zatvori dunik. Larok se divlje borio, ali izgubio je ubrzanje.
Bilo je kao da pokuava da pobegne od dve boe konstriktor. Lice mu se zacrvenelo i poeo je da
iti.
Dekob se spremio za skok. Dim je bio toliko gust da je jedva zadravao kaalj. Ako ga Kula vidi
pre no to skoi, nee se gnjaviti ubijajui Laroka teim nainom. Prosto e ih obojicu dokrajiti
pogledom.
Miii su mu se zgrili kao vrste opruge i bacio se sa kupole.
Let kroz vazduh se otegao. Njegov lini oblik vremenske kompresije uinio je da putovanje
izgleda sporo i dokono. Bio je to tos iz starih, loih vremena, a sada ga je upotrebio po navici.
Kada je preao treinu rastojanja, video je kako Kula poinje da okree glavu. Bilo je teko rei
ta Iti radi Laroku tog asa. Gusta zavesa dima zaklanjala je sve sem Kulinih blistavo crvenih oiju i
dva bela bleska ispod njih.
Iekivanje ga je ubijalo. Bilo je gotovo satirino. Dekob je reio da ubrza stvari i da vidi ta e
se desiti.
Neto je sevnulo, a zatim je nastupio protresajui, otupljujui udar kada je ramenom zakaio
Kulinu slepoonicu. Sklupao se i vrsto stegao prednju stranu vanzemaljeve odede dok su obojica
po inerciji padala na palubu.
ovek i vanzemaljac su se borili za dah, kaljui, dok su se kotrljali u kovitlacu udaranja i
stezanja nogama i rukama. Dekob je nekako uspeo da mu zae za lea i vrsto ga stegne za mravi
vrat, a Kula se otimao i izvijao, pokuavajui da okrene glavu i ujede ga sekutiima ili spri
laserskim oima.
Mlatarao je monim, savitljivim rukama, pokuavajui da ga uhvati. Dekob je povio glavu u
stranu, trudei se da okrene Kulu kako bi mu zarobio i noge. Poto su se prekotrljali preko gotovo
pola palube, konano je uspeo i bio je nagraen vrelim bolom u desnoj butini.
"Jo", zakaljao se. "Hajde Kula! Upotrebi ga!"
Jo dva udara pogodila su mu noge, aljui kovitlace bola ka mozgu. Potisnuo je bol u stranu i
drao se dalje, molei se u sebi da Kula pokua jo.
Ali Kula je prestao da trai energiju i poeo je da se bre prevre, gnjeei Dekoba kad god bi
ovaj pao na palubu. Obojica su kaljala, a Kula je, kad god bi udahnuo gusti, smrdljivi dim, zvuao
kao kad se u boci trese desetak kuglinih leaja.
Nije mogao da pridavi prokletnika! Kada se nije borio za goli ivot, Dekob je pokuavao da
pomeri stisak preko Kulinog grla i pone da ga davi. Ali kao da nije bilo ranjivih taaka! Nije
poteno. Dekob je eleo da opsuje naopaku sreu, ali nije imao dovoljno daha. Plua su ga sluila
jo samo toliko da se zakalje kad god bi se Pring naao na njemu.
Potoci suza zaklanjali su mu pogled, a oi su ga bolele. Iznenada je shvatio da su mu naoare
spale! Ili je Kula ponovo sprio drae im je skoio sa kupole, ili su mu spale tokom borbe.
Gde je, do avola, Larok?
Ruke su mu drhtale od napora, a oseao je vreli bol u trbuhu i preponama od stalnog udaranja o
palubu. Kulino kaljanje zvualo je sve jadnije i napornije, a njegovo je poelo da lii na zlokobno
krkljanje. Oseao je prve znake iscrpljenosti i uasan strah da e ovo beskonano trajati, a tada su u

borbi njegova lea pala preko jedne od zadimljenih baklji tkivne pene.
Osetio je razarajuu vrelinu i kriknuo. Bol je bio tako iznenadan i na tako neoekivanom mestu da
nije uspeo da ga otkloni. U trenutku agonije popustio je stisak oko Kulinog grla i vanzemaljac je
uspeo da mu skloni ruke. ake su mu skliznule i Kula se otkotrljao dok je Dekob posezao za njim.
Promaio je. Kula je otpuzao malo dalje, a potom se brzo okrenuo prema njemu. Dekob je
sklopio oi i pokrio lice oklopljenom levom rukom, oekujui udar lasera.
Pokuao je da ustane, ali neto mu sa pluima nije bilo kako valja. Nisu htela da rade. Dah mu je
bio plitak i oseao je da se klati dok se polako podizao na kolena. Mora da mu lea lie na pregoreli
hamburger.
Malo dalje, na jedva dva metra, zaulo se glasno kljocanje! Potom jo jedno. Pa jo jedno, blie.
Spustio je ruku. Nije vie imao snage da je dri podignutu. Ionako nije imalo smisla zatvarati oi.
Otvorio ih je i ugledao Kulu kako klei metar dalje. Kroz smrdljivi dim videle su mu se samo crvene
oi i blistavo beli zubi.
"Ku... Kula..." dahnuo je. Zvidave rei zvuale su kao mali zupanici u padu. "Predaj se, ovo ti je
poslednja prilika. Upo... zoravam te..."
Ovo bi se dopalo Tanji, pomislio je. Poslednje rei gotovo jednako dobre kao njene. Nadao se da
ga je Helen ula.
Poslednje rei? A to ih Kula ne bi izgovorio? ak i ako mi pregrize grlo ili mi probui mozak
kroz kapke, i dalje mogu da mu dam poklon!
Izvukao je iz pojasa boicu spreja tkivne pene i poeo da je podie. Sad e poprskati Kulu! ak i
ako to znai da e umreti istog asa od lasera, a ne od zuba.
Razdirui bol planuo mu je u levom oku kao zabodena igla. Kao da mu se munja zarila u glavu i
izala s druge strane. Istog asa pritisnuo je dugme i pruio bocu u pravcu gde se nalazila Kulina
glava.

29. APSORPCIJA
Helen je nakratko podigla pogled kada je brod prolazio kraj stada prstenova sleva.
Zeleno i plavo izbledelo je zbog udaljenosti. ivotinje su ipak sijale kao sitne, plamene krofne,
iskre ivora poreane u minijaturnu povorku, umanjene ogromnou hromosfere.
Pastiri su ve otili predaleko da bi se videli.
Stado je zalo za tamnu masu niti i nestalo sa pogleda.
Helen se nasmeila. Kad bismo barem imali masersku vezu, pomislila je. Videli bi koliko smo se
trudili. Znali bi da nas nisu ubili Solarijanci, kao to e neki pomisliti. Pokuali su da nam pomognu.
Razgovarali smo s njima!
Sagnula se da odgovori na dva istovremena alarma.
Dr Martini je bez svrhe lutala iza nje i kopilota. Iako je kao parapsiholog ostala racionalna, nije
delovala naroito pribrano. Upravo se vratila sa suprotne strane gornje palube. Nesigurno je koraala
i poluglasno mrmljala.
Ipak je imala dovoljno razuma da se dri podalje, hvala Beskrajonu! Ali odbila je da sedne i vee
se. Helen se ustezala da je zamoli da poe na donju stranu. S obzirom na to u kakvom je stanju, dobri
doktor nee biti od velike koristi.
U vazduhu se oseao smrad. Monitori donje strane pokazivali su samo gust oblak dima. Pre
nekoliko minuta uli su se uzvici i zvuci strane borbe. Interkomi su dvaput preneli neiji krik.
Trenutak ranije uo se vrisak koji bi probudio i mrtve. Potom je nastupila tiina.
Jedino oseanje koje je sebi dozvolila bio je odsutni ponos. injenica da je bitka toliko potrajala
bila je pohvala svima, a posebno Dekobu. Kulino oruje brzo bi ih dokrajilo.
Naravno, nije verovatno da su uspeli. Do sada bi joj ve javili. Spustila je poklopac preko svojih
oseanja i rekla sebi da drhti od hladnoe.
Temperatura je pala na pet stepeni celzijusa. to su joj refleksi postajali sporiji, od umora, sve je
vie pomerala ka hladnom stalno njihanje lasera za hlaenje. Greka ka toplom znaila bi propast.
Odgovorila je na promenu elektromagnetskog polja koje je zapretilo da ostavi otvor u XUV
pojasu. Brzo se pokorilo njenoj preciznoj kontroli i nastavilo da dri.
Laser za hlaenje jeao je dok je usisavao toplotu iz hromosfere, a potom je ponovo izbacivao,
nanie, u obliku rendegenskih zraka. Uspinjali su se ubistveno sporo.
Utom se alarm izmenio. Bilo je to ne upozorenje na promenu nego krik umirueg broda.
Smrad je bio uasan! Jo gore, smrzavao se. Neko je kraj njega drhrtao i kaljao istovremeno.
Dekob je postepeno postao svestan da je to on sam.
Uspravio se u napadu kalja koji mu je protresao telo. Dugo poto se vratio svesti samo je sedeo,
tupo se pitajui kako to da je iv.
Dim je poeo da postepeno nestaje sa palube. Pramenje i oblaii plovili su kraj njega prema
zujavim vazdunim kompresorima.
Bilo je zapanjujue ve i to to uopte moe da vidi. Podigao je desnu ruku da dodirne levo oko.
Bilo je otvoreno i slepo. Ali bilo je itavo! Spustio je kapak i poeo da ga prepipava trima
prstima. Oko je jo bilo tu, a mozak iza njega... spaen gustim dimom i presuivanjem Kuline
energije.
Kula! Dekob je naglo okrenuo glavu da potrai vanzemaljca. Osetio je talas munine kako nailazi
i savladao ga dok je kiljio oko sebe.
Na podu je leala jedna mrava, bela aka, dva metra od njega, otkrivena razreivanjem oblaka

dima. Vazduh se jo malo iistio, pa se pojavio i ostatak Kulinog tela.

Itijevo lice bilo je strano ispeeno. Crna pokorica sprene pene visila je u krpama se ogromnih
oiju. itava plava tenost kapala je iz njih.
Kula je oito bio mrtav.
Dekob je poeo da pue. Prvo da proveri ta je sa Larokom. Potom sa Fejginom. Da, to je pravi
redosled.
Potom da pouri i dovede nekoga ko ume sa kompjuterom... ako i dalje ima izgleda da poprave
tetu koju je Kula naneo.
Naao je Laroka, pratei njegovo jeanje. Bio je nekoliko metara iza Kule; sedeo je i drao se za
glavu. Podigao je glavu i mutno ga pogledao.
"Oooh... Demva, to si ti? Ne odgovaraj. Tvoj glas bi mi moda razneo ovu sirotu, bolnu glavu!"
"Jeste... jesi li dobro, Larok?"
Larok je klimnuo glavom. "Obojica smo ivi, znai Kula svakako vie nije, tano? Tako je
traljavo obavio posao na nama da moemo samo eleti da smo mrtvi. Mon Dieu! Lii na pagete!
Zar i ja tako izgledam?"
Kakve god bile posledice borbe, ona mu je vratila ljubav prema reima.
"Hajde, Larok. Pomozi mi da ustanem. I dalje imamo posla."
Larok je poeo da ustaje, pa se zateturao. epao je Dekoba za rame kako ne bi pao. Dekob je
savladao suze bola. Teturavo su pomagali jedan drugom da ustanu.
Baklje mora da su izgorele, jer se odaja brzo iiavala. Pramenje dima ipak se podizalo u
vazduh, visei im pred licem dok su se teturali du kupole.
Jednom su naili na zrak P-lasera, tanku i pravu nit koja im je presecala put. Nesposobni da ga
preskoe ili da se provuku, proli su kroz njega. Dekob se trgao kada mu je zrak zarezao krvavu
liniju na spoljanjoj strani desne butine i unutranjoj strani leve. Nastavili su.
Kada su nali Fejgina, Kanten je bio u komi. Iz otvora za disanje dopirao je tihi zvuk, srebrnasta
zvonca su zveckala, ali nije odgovarao na pitanja. Kada su pokuali da ga pomere, ustanovili su da je
to nemogue. Iz Fejginovih korenskih izdanaka pojavile su se otre kande i zarile se u sunerastu
oblogu palube. Bilo ih je na desetine, a nije bilo naina da ih oslobode.
Dekob je imao i druga posla. Oklevajui, poveo je Laroka oko Kantena. Doteturali su se do
udubljenja na boku kupole.
Dekob je stao kraj interkoma, borei se za dah.
"He... Helen..."
ekao je, ali niko nije odgovarao. Nejasno je uo kako njegov sopsteni glas odjekuje na gornjoj
strani. Znai, aparat je u redu. ta onda ne valja?!
"Helen, da li me uje? Kula je mrtav! Mi smo prilino udeeni... ipak. Ti... ti ili en doite
dole... dole i popra..."
Dobio je napad drhtavice od ledenog vazduha koji je duvao iz lasera za hlaenje. Nije vie mogao
da govori. Uz Larokovu pomo, probatrgao se kraj vodova i sruio se na strmi pod gravitacione
petlje.
Dobio je napad kalja, leei na boku da potedi opeena lea. Grevi su polako slabili,
ostavljajui mu bol u grudima.
Borio se protiv sna. Odmori se. Samo se za trenutak odmori, a onda se okreni i idi na gornju
stranu. Vidi ta je polo naopako.
Iz ruku i nogu do mozga su stizali drhtaji otrog bola. Bilo ih je previe, a um mu je bio suvie
zbrkan da bi presekao sve poruke. Kao da mu je jedno rebro bilo slomljeno, verovatno u borbi sa

Kulom.
A sve to je bledelo u poreenju sa pulsirajuim pritiskom na levoj strani glave. Oseao se kao da
mu tamo stoji vreli ugarak.
Paluba u gravitacionoj petlji delovala je udno. vrsto, savijeno gravitaciono polje trebalo bi da
privlai jednako du itavog tela. Umesto toga, inilo mu se da se pomera kao povrina okeana,
talasajui mu se pod leima u sitnim promenama lakoe i teine.
Oito neto nije valjalo. Ali zapravo je delovalo dobro, kao uspavanka. Bilo bi tako lepo zaspati.
"Dekobe! Hvala Bogu!" Helenin glas prolomio se oko njega, ali i dalje je zvuao udaljeno prijateljski, otvoreno, toplo - ali i nevano.
"Nema vremena za razgovor! Hodi brzo ovamo, mili! Gravitaciona polja otkazuju! Poslau dr
Martini, ali..." zaulo se kljocanje i glas se prekinuo.
Bilo bi lepo ponovo videti Helen, nejasno je pomislio. San je ovog puta silovito nadirao. Neko
vreme nije mislio ni na ta.
Sanjao je Sizifa, osuenog da zauvek kotrlja stenu uz beskonano brdo. Dekob je pomislio da zna
kako se to moe srediti. Postoji nain da se brdo ubedi kako je ravno, mada i dalje izgleda kao brdo.
Radio je to i ranije.
Ali brdo je sada bilo besno. Bilo je prekriveno mravima koji su mu mileli po telu i ujedali ga
svuda, vrlo bolno. Obadi su mu polagali jaja u oku.
Jo gore, brdo je varalo. Ponegde je bilo lepljivo i nije htelo da ga pusti. Na drugim mestima bilo
je klizavo, a njegovo telo postalo je prelagano da se uhvati za povrinu. Pomeralo se u muno
nejednakim trzajima.
Nije se seao da u pravilima ima neega o puzanju. Ali to je, izgleda, bilo deo svega. Barem je
pomagalo kod guranja.
I stena mu je pomagala. Trebalo je samo malo da pritisne. Uglavnom se sama kretala. To je bilo
lepo od nje, ali poeleo je da ne stenje toliko. Stene ne bi trebalo da stenju. Naroito ne na
francuskom. Nije poteno to mora i to da slua.
Probudio se, nesiguran, pred samim prolazom. Nije bio siguran koji je to prolaz, ali nije bio
veoma zadimljen.
Sa druge strane, iza palube, video je poetke crnila, prozirnost, kako se vraa u crvenu izmaglicu
hromosfere.
Je li to obzorje, tamo napolju? Ivica Sunca? Ravna fotosfera se protezala dalje napred, nalik na
paperjasti tepih purpurnog i crnog plamena. U njenoj dubini nazirali su se talasavi pokreti. Pulsirala
je, a niti su ocrtavale dugake are nad blistavim, zanjihanim mlazevima.
Talasanje. Napred i nazad, ponovo i ponovo; Sunce je mahalo pred njegovim okom.
Mili Martini stajala je na vratima, sa pesnicom pred ustima i izrazom uasa na licu.
Poeleo je da je umiri. Sve je u redu. Od sada e biti. Gospodin Hajd je mrtav, zar ne? Dekob se
seao da ga je video negde, u ruevinama zamka. Lice mu je bilo spreno, bez oiju, i strano je
smrdeo.
Potom je neto posegnulo ka njemu i epalo ga. Sada je iao dole, ka prolazu. Izmeu je bila
strma padina. Zateturao se napred i vie se nije seao kako se uz tresak zaustavio tik iza vrata.

Deseti deo
Svetlost kroz rupe hartije u prozoru: zvezdano nebo.
Kobajai Isa (1763-1828)

30. NEPROZIRNOST
Komesar Abasoglu: "Znai, bilo bi najbolje rei da su svi sistemi projektovani po Biblioteci
otkazali pre kraja?"
Profesor Kepler: "Da, komesare. Svi su postali beskorisni. Jedini mehanizmi koji su i dalje radili
do kraja bile su komponente projektovane na Zemlji, od strane zemljanskog osoblja. Mehanizmi koje
je, dodao bih, Pil Bubakub proglasio za povrne i nepotrebne, kao i mnogi drugi tokom izgradnje."
K. A. : "Time ne nagovetavate da je Pil Bubakub unapred znao..."
P. K.: "Ne, naravno. On je, na svoj nain, bio jednako lakoveran kao i svi mi. Njegovo
protivljenje bilo je zasnovano prvenstveno na estetici. Nije eleo da se galaktinska vremenska
kompresija i gravitaciona kontrola strpaju u keramiki oklop i poveu sa starinskim sistemom za
hlaenje.
Polja za odbijanje i laser za hlaenje zasnovani su na fizikim zakonima koje su ljudi poznavali
jo u dvadesetom veku. Prirodno, protivio se naoj 'sujevernoj' upornosti da sagradimo brod oko
njih, ne samo zato to su ga galaktijski sistemi uinili suvinim, nego i stoga to je smatrao da je
zemljanska nauka pre Kontakta samo jadna hrpa poluistina i kojetarija."
K. A. : "Te 'kojetarije' su ipak radile i kada je nova oprema zakazala."
P. K.: "Da budem iskren, komesare, moram rei da je to bila prilina srea. Saboter je verovao da
oni nemaju nikakve vanosti, pa nije ni pokuavao da ih pokvari, isprva. Kasnije nije imao prilike da
popravi tu greku."
Komesar Montes: "Ima neto to ne razumem, doktore Kepler. Siguran sam da i neke moje kolege
dele tu zbunjenost. Razumem da je kapetan Sunevog broda upotrebila laser za hlaenje kako bi se
izvukla iz hromosfere. Ali za to je morala razviti ubrzanje vee od povrinske gravitacije Sunca! To
su mogli da postignu dok su fukcionisala unutranja gravitaciona polja. Ali ta se desilo kada su i ona
otkazala? Zar nisu tog asa bili izloeni sili koja bi ih spljeskala?"
P. K.: "Ne odmah. Otkazivanje je bilo postepeno; najpre precizno podeena polja kojima se
odravala gravitaciona petlja u prolazu ka polulopti sa instrumentima, 'donjoj strani', potom
automatsko prilagoavanje strujanjima, a na kraju postepen gubitak glavnog polja koje se iznutra
suprotstavlja privlaenju Sunca. Do trenutka kada je ovo poslednje otkazalo, ve su stigli do donje
korone. Kapetan deSilva bila je spremna kada se to desilo.
Znala je da bi bilo samoubistvo penjati se pravo navie bez unutranjeg prilagoavanja, iako je
razmiljala da to uini kako bi makar zapisi dospeli do vas. Druga mogunost bila je da prepusti brod
padu, koei samo toliko da u unutranjosti broda odri gravitaciju na oko tri g.
Na sreu, ima naina da se pada prema gravitacionom sreditu, a da se ipak izbavi. Helen je
zapravo pokuala da nae hiperbolinu orbitu za beg. Gotovo celokupan laserski potisak utroen je
na to da se brodu da tangenciono ubrzanje dok je ponovo padao nazad.
Zato je duplirala program predvien za ljudska poniranja jo decenijama pre Kontakta: plitka
orbita, uz korienje lasera za potisak i hlaenje, a elektromagnetskih polja za zatitu. Jedino to je
ovo poniranje bilo nenamerno i nije bilo osobito plitko."
K. A. : "Koliko su se pribliili?"
P. K.: "Pa, verovatno se seate da smo u optoj zbrci pali ve dva puta: jednom kada je otkazalo
gravitaciono polje, a drugi put kada su Solarijanci prestali da pridravaju brod. E, tokom treeg pada
stigli su blie fotosferi nego ikada ranije. Bukvalno su joj zagrebali po povrini."
K. A. : "Ali turbulence, doktore! Bez unutranje gravitacije i vremenske kompresije, kako to da
brod nije zdrobljen?"

P. K.: "Tokom ovog nenamernog poniranja mnogo smo nauili o solarnoj fizici, ser. Hromosfera
je, barem ovom prilikom, bila daleko mirnija no to bi to iko oekivao... sa izuzetkom nekoliko mojih
kolega kojima dugujem dosta izvinjenja... Ali verujem da je najznaajniji inilac bilo upravljanje
brodom. Helen je prilino jednostavno postigla nemogue. Ljudi iz TAASF-a upravo prouavaju
automatske zapise. Od njihovog oduevljenja trakama vee je samo aljenje to ne mogu da joj daju
orden."
General Vejd: "Da, stanje u kome smo nali posadu izazvalo je veliki ok kod spasilake ekipe
TAASF-a. Brod je izgledao kao Napoleonovo povlaenje iz Moskve! Poto nije bilo nikog ivog da
nam kae ta se desilo, razumeete to smo bili tako tajanstveni dok nismo pregledali trake."
Komesar Ngujen: "Mogu da zamislim. Retko ko bi oekivao da pravo iz pakla dobije poiljku
snenih grudvi. Moemo li pretpostaviti, doktore, da je komandant broda iz nekih konkretnih razloga
preopteretila brodski protok toplote prema hladnom?"
"Iskreno govorei, komesare, ne verujem da moemo. Mislim da je elela da snizi temperaturu
unutranjosti kako bi zapisi ostali ouvani. Da je laser za hlaenje toliko otiao na drugu stranu, bili
bi spreni. Verujem da joj je jedini naum bio da sauva trake. Verovatno je oekivala da e se
pojaviti iz Sunca u stanju nalik na dem od jagoda.
Mislim da nije imala na umu bioloka dejstva zamrzavanja.
Znate, Helen je po mnogo emu bila, recimo, neupuena. Pratila je nova dostignua na svom polju,
ali mislim da nije imala pojma koliko je kriohirurgija napredovala od njenog vremena. Mislim da e
se vrlo iznenaditi kroz godinu dana, kada se probudi.
Ostali e to verovatno prihvatiti kao rutinsko udo. Osim gospodina Demve, naravno. Mislim da
gospodina Demvu nita ne moe da iznenadi... niti bi smatrao svoje preivljavanje udom. Taj ovek
je neunitiv. Mislim da ve sada, iako mu svest lebdi u zamrznutom snu, zna to."

31. RASPROSTIRANJE
U prolee kitovi ponovo idu na sever.
Nekoliko sivih grba koje su se probijale i penile u daljini nisu bile ni roene kada je poslednji put
stajao na obali i posmatrao prolazak kalifornijske migracije. Pitao se da li neki sivi kit i dalje peva
'Baladu o Dekobu i Sfingi'.
Verovatno ne. Tu pesmu Sivi ionako nisu osobito voleli. Bila je suvie bezoseajna, suvie... Bela
za njihovu ozbiljnu prirodu. Sivi su samozadovoljni snobovi, ali ipak ih je voleo.
Oko njega se prolamala buka talasa koji su se razbijali o obalske stene, tik pred njegovim nogama.
Vazduh je bio vlaan od morske vode i ispunjavao mu je plua neobino sito-gladnim oseanjem koje
drugi dobijaju kada duboko diu u pekari. Oseao je spokoj od pulsiranja okeana i iekivanja da li
e plima doneti promene.
Nudili su mu stolicu, u bolnici u Santa Barbari, ali Dekob je odabrao tap. Tako je bio manje
pokretan, ali kretanje e ubrzati oporavak. Tri meseca, posle buenja, u onoj antiseptikoj fabrici
organa, ispunili su ga oajnikom eljom da se vrati na noge, da iskusi neto prijatno, prirodno
prljavo.
Kao to je Helenin govor. Bilo je protivno svakoj logici da osoba roena na vrhuncu Birokratije
ima tako slobodan nain izraavanja od koga graanin Konfederacije crveni. Ali kada je Helen znala
da je meu prijateljima, jezik joj je postajao izraajan, a renik zapanjujui. Rekla je da je to
posledica odsrastanja na satelitu moi. Potom se nasmeila i odbila da objanjava dalje sve dok joj
nije uzvratio ponaanjem za koje je znala da jo nije spreman. Kao da ona jeste!
Jo jedan mesec, pa e ih lekari potedeti lekova za suzbijanje hormona, poto se obnavljanje
elija zavri. Jo jedan mesec dok im ne dozvole ozbiljne stvari kao to su svemirski letovi. A ipak
je uporno navaljivala na iitavanju raskupusane NASAsutre, izazivaki se pitajui hoe li on imati
snage!
Pa, lekari kau da osujeenje doprinosi oporavku. Izotrava volju da se vrati u normalu, ili ve
neka slina glupost.
Ako Helen nastavi da ga izaziva, svi e se veoma iznenaditi! Dekob ionako nije mnogo verovao u
vremenske rasporede.
Beskrajona mu! Kako voda dobro izgleda! Lepa i hladna. Mora postojati nain da nervi rastu bre!
Neto to pomae vie i od autosugestije.
Okrenuo je lea stenju i polako poao nazad u predvorje ujakove dugake, prostrane kue.
Paljivo je koristio tap, moda vie nego to je potrebno, uivajui u dramatici situacije. Tako je
manje neprijatno biti bolestan.
Kao i obino, ujka Deremi se udvarao Heleni. Ona ga je bestidno ohrabrivala.
Pravo budi matorom kopiletu, pomislio je, posle svih nevolja koje je izazvao.
"Deko moj", ujka Dems je podigao ruke. "Upravo smo hteli da te potraimo, zaista jesmo."
Dekob se dokono nasmeio. "Bez urbe, Demse. Siguran sam da na meuzvezdani istraiva
ima mnogo zanimljivih pripovesti. Jesi li mu priala ono o crnoj rupi, mila?"
Helen se bezobrazno iscerila i nainila isti takav pokret. "Pa, Dejk, sam si mi rekao da ga
potedim. Ali ako misli da bi tvoj ujak voleo da je uje..."
Dekob je odmahnuo glavom. Sam e se postarati za ujaka. Helen ume da bude prilino gruba.
Gospoica deSilva je sjajan pilot, a poslednjih nedelja bila je i matovit sauesnik. Ali od
njihovog linog odnosa Dekobu se vrtelo u glavi. Njena linost je... mona.
Kada je shvatila, po buenju, da je 'Kalipso' skoio, Helen se prijavila u grupu koja je

projektovala 'Vesarijus II'. Razlog je bio, bezobrazno je objasnila, da ima tri godine da podvrgne
Dekoba Demvu punoj obuci uslovljavanja po Pavlovu. Na kraju predvienog roka zazvonie malim
zvoncetom, a on bi, izgleda, trebalo smesta da odlui da postane Skaka.
Dekob je imao svoje sumnje, ali ve je bilo jasno da Helen deSilva ima punu kontrolu nad
njegovim pljuvanim lezdama.
Ujka Dems je bio nervozniji nego ikada. Obino smireni politiar izgledao je gotovo bolestan.
Veiti irski arm Alvarezovih konano je potkopan. Nervozno je klimao sedom glavom. Pogled
zelenih oiju delovao je neprirodno tuno.
"Ovaj, Dekobe, deko moj. Gosti su stigli. ekaju u radnoj sobi, a Kristijan se stara o njima.
Zna, nadam se da e biti razuman u svemu ovome. Stvarno nije bilo razloga da pozove tog tipa
iz vlade. Mogli smo to srediti i sami.
Kako se meni ini..."
Dekob je podigao slobodnu ruku. "Ujae, molim te. To smo ve raistili.
O ovom problemu mora se presuditi. Ako odbija da sarauje sa ljudima iz slube Registracije
tajni, morau da sazovem porodino vee i iznesem problem pred njih! Zna kakav je ujka Deremi,
verovatno e navaljivati da se sve objavi. To bi doprinelo naem ugledu, ali sluaj bi tada preuzelo
Odeljenje za javne poslove, a ti bi dobio pet godina sa onom stvaricom u stranjici koja kae 'bip...
bip... bip...'."
Dekob se oslonio o Helenino rame, vie radi dodira nego radi oslonca, i mahao rukama pred ujka
Demsovim oima. Sa svakim 'bip', njegovo aristokratsko lice jo je malo bledelo. Helen je poela
da se kikoe, a potom ju je uhvatilo tucanje.
"Izvinite me", rekla je, oklevajui.
"Ne budi sarkastina", odgovorio je Dekob. Utinuo ju je, a onda ponovo uzeo tap.
Radna soba nije bila onako velianstvena kao u Alvarez Holu, ali ova kua se nalazila u
Kaliforniji. To je mnogo doprinosilo utisku. Dekob se nadao da e posle ovoga ujak i dalje govoriti
sa njim.
Neravno, prskani zidovi i lane grede naglaavali su panski stil. Zastakljeni ormarii sa
Demsovom zbirkom samizdata iz vremena Birokratije isticali su se meu policama za knjige.
Na gornjoj ivici biblioteke bila je uklesana duga deviza.
"Narod, ujedinjen, nikada nee biti poraen."
Fejgin je zapevuio topao pozdrav. Dekob mu se naklonio i izveo dugo, zvanino pozdravljanje,
samo da bi ugodio Kantenu. Fejgin ga je redovno poseivao u bolnici. Isprva je to bilo teko - svaki
od njih je smatrao da vie duguje onom drugom. Konano su se sloili da se u tome ne slau.
Kada se spasilaka ekipa TAASF-a probila u Sunev brod, dok se teturao hiperbolinom orbitom
uz pomo lasera, zaprepastili su se pred sasuenom, zaleenom ljudskom posadom. Nisu tano znali
ta da rade sa zdrobljenim telom jednog Pringa na donjoj strani palube. Ali najvie ih je okirao
Fejgin, koji je visio naglavake, okaen o one sitne, otre kande na korenju, dok je laser i dalje
mono potiskivao brod. Hladnoa mu nije, kao ljudima, unitila gotovo etvrtinu elija, pa je
izgledalo da je divlju vonju kroz fotosferu proao gotovo nedirnut.
Uprkos svemu, Fejgin iz Instituta za Progres - veiti posmatra i manipulator - postao je, sam po
sebi, jedinstvena linost. Bio je verovatno jedini ivi razumnnjak koji moe opisati kako izgleda kad

leti, visei naglavake, kroz gustu, mutnu vatru fotosfere. Sada je imao i sopstvenu priu.
Kantena to mora da je bolelo. Niko mu nije verovao ni re dok nisu pregledali Helenine trake.
Dekob se pozdravio sa Pjerom Larokom. oveuljak je povratio dosta boje otkako su se
poslednji put videli, a o apetitu da se i ne govori. Upravo je satirao Kristijanovo posluenje. I dalje
vezan za stolicu, nasmeio se i nemo klimnuo glavom Dekobu i Helen. Dekob je pretpostavljao da
ne moe da govori jer su mu usta puna.
Poslednji gost bio je visok, plavokos i plavook mukarac uskog lica. Ustao je sa kaua i pruio mu
ruku.
"Han Nilsen, vama na usluzi, gospodine Demva. Ve samo na osnovu novinskih izvetaja vrlo sam
ponosan to sam vas upoznao. Naravno, Registracija tajni zna sve to zna i vlada, pa sam utoliko vie
impresioniran. Ipak, pretpostavljam da ste nas pozvali zbog neega o emu vlada ne treba da zna?"
Dekob i Helen su seli preko puta njega, leima okrenuti prozoru koji je gledao na okean.
"Da, tano tako, gospodine Nilsen. Zapravo, postoji nekoliko problema. Voleli bismo da se
prijavimo za izolaciju tajne i procenu pred Zemljanskim Veem."
Nilsen se namrtio. "Sigurno shvatate da je Vee vrlo neiskusno u tim pitanjima. Delegati iz
kolonija jo nisu ni stigli! B... civilnim slubenicima Konfederacije - (da li je zaustio da kae prljavu
rei 'birokratija'?) - ne dopada se ak ni pomisao da imaju nad-pravnu slubu Registracije tajni koja
ceni iskrenost vie od zvaninih zakona. Vee je jo manje omiljeno."
"ak i ako se pokazalo da je to jedini nain da se savlada kriza koju imamo od Kontakta?" upitala
je Helen.
"ak i tako. Federalci se navikavaju na pomisao da e im na kraju oduzeti vlast nad
meuzvezdanim i meurasnim poslovima, ali to im se nimalo ne svia i odugovlae to je vie
mogue."
"Ali nije stvar u tome", nastavio je Dekob. "Kriza je bila gadna pre ove propasti na Merkuru,
dovoljno gadna da ih natera na osnivanje Vea. Ali moglo se istrpeti. 'Ponira u Sunce' je to
verovatno izmenio."
Nilsen je izgledao ogoreno. "Znam."
"Zaista?" Dekob je poloio dlanove na kolena i nagnuo se napred. "Videli ste Fejginov izvetaj o
najverovatnijoj reakciji Pilana na Bubakubove mahinacije na Merkuru. A taj izvetaj je napisan
prilino pre no to su na svetlost dana izale sve pojedinosti o Kulinom delovanju!"
"A Konfederacija sve to zna." Nilsen je iskrivio lice. "Kulino ponaanje, njegova udna
izvinjenja, itavu priu."
"No, na kraju krajeva", uzdahnuo je Dekob, "oni jesu vlada. Oni vode spoljnu politiku. Osim
toga, Helen nije mogla znati da emo preiveti itavu tu zbrku. Sve je snimila."
"Nikad mi ne bi palo na pamet", rekla je Helen, "dok mi Fejgin nije objasnio, da bi moda bilo
bolje da Konfederacija ni ne sazna istinu, niti da je Zemljansko Vee moda pogodnije za snalaenje
u itavoj guvi."
"Moda je pogodnije, ali ta oekujete da mi... da Vee sad uradi? Bie potrebne godine da
stignemo do priznavanja i legitimnosti. Zato bismo sve to rizikovali uplitanjem u ovu situaciju?"
Za trenutak niko nije govorio. Potom je Nilsen slegnuo ramenima.
Izvadio je iz aktovke malu data-kocku, aktivirao je i poloio je na pod u sreditu sobe.
"Ovaj razgovor je pod zatitom Registracije tajni. Izvolite, ponite, doktore de Silva."
Helen je poela da nabraja na prste.
"Prvo, znamo da je Bubakub izvrio zloin po shvatanjima Bibliotekog Instituta i njegove

sopstvene rase, jer je krivotvorio izvetaj Biblioteke i izveo prevaru na 'Ponirau u Sunce'; izigravao
je da komunicira sa Solarijancima i da koristi onu 'ostavtinu Letanija' kako bi nas zatitio od
njihovog gneva.
mislimo da znamo koje su ga pobude vodile. Bio je osramoen neuspehom Biblioteke da pronae
podatke o Sunevim Duhovima. eleo je i da natrlja nos 'samonikloj' rasi i ukae joj koliko je
podreena.
Po galaktinskoj tradiciji, situacija bi se izgladila tako to bi i Pile i Biblioteka podmitili Zemlju
da 'dri zatvorena usta'. Konfederacija bi mogla da odabere ta eli, u svakom sluaju bi dobila i
poneto to joj nije potrebno, a ljudska rasa bi stekla neprijatelja u Pilama, samo zato to im je
povreen dragoceni ponos.
Mogli bi da udvostrue napore da se naim tienicima, delfinima i impanzama, oduzme status
mladih razumnjaka. Ve se govorilo o mogunosti da oveanstvo postane neka vrsta 'usvojenog'
tienika... 'da bi nas proveli kroz ovu napornu promenu'. Jesam li dosad dobro saela situaciju?"
Dekob je klimnuo glavom. "Odlino. Jedino si izostavila moju glupost. Na Merkuru sam javno
optuio Bubakuba! Onu sitnu dvogodinju obavezu utanja koju smo potpisali ionako niko nije
ozbiljno shvatio, a Federalci su predugo ekali da po hitnom postupku zapeate poslove oko itavog
sluaja. Do sada verovatno pola spiralnog kraka zna itavu priu.
To znai da smo izgubili ono malo olakanja to bismo imali da ucenimo Pile. Sada ih nita ne
spreava u naporima da nas neko 'usvoji', i koristie 'obeteenja' za Bubakubov zloin kao izgovor
da nam utrape sve vrste pomoi koje nam uopte nisu potrebne."
Dao je Helen znak da nastavi.
"Drugo: znamo da iza itavog promaaja stoji Kula. Kula oito nije eleo da ljudi otkriju
Bubakubove mahinacije. Imao je na umu svoj plan za ucenu.
Ohrabrivao je Defovo prijateljstvo i pokuaje da ga 'oslobodi', to je razbesnelo Bubakuba.
Defrijeva smrt neposredno posle toga ostavila je 'Poniraa u Sunce' u stanju takve zbrke da je
Bubakub mogao pomisliti kako e mu verovati ta god da uini. Sasvim je mogue da je mentalno
gubljenje Dvejna Keplera deo njegovog plana, ostvaren tehnikom 'psihoze bleska' u Kulinom
izvoenju.
Najvaniji deo Kulinog plana bilo je krivotvorenje ovekolikih Duhova. Tak deo je velianstveno
izveden. Svi su poverovali. Uz takve nadarenosti, nikakvo udo to su se Pringi ponadali da se mogu
cenkati sa Pilama za nezavisnost svoje rase. Oni su jedna od najmonijih rasa koju sam ikada videla
ili za koju sam ula."
"Ali, ako su Pile Pokrovitelji Pringima", pobunio se Dems, "i ako su Uzdigli Kuline pretke od
obinih ivotinja, kako to da Bubakub nije pomislio da su Duhovi Kulino delo?"
"To bih moda ja mogao da objasnim", zapevuio je Fejgin. "Pringima je bilo dozvoljeno da sami
odaberu pomonika koji e pratiti Bubakuba. Moj Institut poseduje nezavisne informacije da je Kula
znaajna linost na jednoj od njihovih teraformiranih planeta, u grani umetnosti koju, do sada, nismo
imali prilike da upoznamo. Pripisali smo tajanstvenost Pringa navikama steenim od Pila. No, sada to
moemo povezati sa injenicom da ni Pile nisu upoznati sa tom umetnou. Onako uobraeno
nadmoni, Pile mora da su, ni ne znajui, sami izazvali toliku tajanstvenost svojih tienika."
"A kakva je to grana umetnosti?"
"Logino, holografske projekcije. Verovatno su Pringi vrili opite sa time bar sto milenijuma
otkako su razumni, krijui to od svojih Pokrovitelja. Zadivljen sam posveenou koja je potrebna da
se tajna toliko odri."
Nilsen je tiho zazvidao. "Mora da su strano eleli slobodu. Ali i dalje ne razumem, iako sam

presluao sve trake, zato je Kula izvodio sve te pakosti oko 'Poniraa u Sunce'! Kako su lani
Sunevi Duhovi, Defrijeva smrt i hvatanje Bubakuba u greci mogli da pomognu Pringima?"
Helen je pogledala Dekoba, a on je klimnuo glavom. "To je jo tvoj deo, Helen. Ti si razjasnila
najvee pare."
Helen je duboko uzdahnula.
"Vidite, Kula uopte nije nameravao da Bubakub bude otkriven na Merkuru. Naveo je svog efa da
lae i pravi predstavu oko ostavtine Letanija, ali oekivao je da emo mu makar u tome poverovati.
Da je njegov plan uspeo, podneo bi dva izvetaja Bibliotekom Institutu: prvo, da je Bubakub
budala i laov, koga je od skandala spasao samo snalaljivi pomonik, i drugo, da su ljudi samo
gomila bezopasnih idiota na koje ne treba obraati panju.
Prvo u objasniti ovo drugo.
Kada malo razmislite, oito je da niko 'odozgo' ne bi poverovao u idiotsku priu o 'ovekolikim
duhovima' koji lepraju po zvezdama, naroito kad u Biblioteci nema pomena o njima!
Zamislite kako bi Galaksija reagovala na priu o plazmatinim biima koja 'mau pesnicama' i
udesno izbegavaju fotografisanje kako ne bi bilo dokaza da postoje! Da su to uli, veina
posmatraa ne bi ni pokuala da ispita dokaze koje imamo, snimke prstenova i pravih Solarijanaca!
Galaksija u veiini posmatra 'istraivanja' Zemljana sa prezirom i podsmehom. Kula je oito eleo
da 'Ponira u Sunce' bude ismejan bez razmatranja."
Pjer Larok je pocrveneo, sedei na drugom kraju sobe. Niko nije pomenuo njegove primedbe o
'zemaljskim istraivanjima' pre oko godinu dana.
"Kulino urno objanjenje, kada je pokuao da nas sve ubije, bilo je da je lairao Duhove nas
radi. Da smo izgledali glupi, napravili bismo manje guve objavljujui postojanje ivota na Suncu...
guve koja bi dala oveanstvu vie reklame u vreme kada bi trebalo da tiho uimo i sustiemo
ostale."
Nilsen se namrtio. "Tu je moda bio u pravu."
Helen je slegnula ramenima. "Sada je ionako kasno.
U svakom sluaju, izgleda da je Kula nameravao da izvesti Biblioteku, i Soroe, kako su ljudi
bezopasni idioti i kako je, jo vanije, Bubakub postao uesnik tog idiotluka... da je poverovao u
Duhove i lagao na osnovu tog uverenja!"
Helen se okrenula i pogledala Fejgina. "Je li to taan pregled onoga o emu smo razgovarali,
Kanten Fejgine?"
Kanten je tiho zazvidao. "Rekao bih da jeste. Poto imam poverenja u 'peat' organizacije
Registracije tajni, dodau u poverenju da je moj Institut primio obavetenja u vezi sa aktivnou
Pringa i Pila, koja dobijaju smisao tek u svetlosti onoga to smo upravo saznali. Pringi oito poinju
kampanju da narue ugled Pila. U tome lei i mogunost i opasnost za oveanstvo.
Mogunost je da vaa Konfederacija ponudi Pilama dokaze o Kulinoj izdaji, kako bi ti razumnjaci
pokazali da su bili izmanipulisani. Ako se potom Soroi okome na Pringe, Kulina rasa morae urno
da trai zatitnike. Moda e izgubiti na statusu, oduzee im kolonije, 'redukovati' populaciju.
Tim inom oveanstvo bi moda neto i odmah dobilo, ali to bi malo ta promenilo u
dugotrajnom neprijateljstvu sa Pilama. Njihova psihologija nije takva. Moda e odustati od pokuaja
da oveanstvo 'daju na usvojenje'. Moda e biti spremni da prihvate ogranienja odtete koju e
uporno nuditi za Bubakubov zloin, ali na duge staze time neete zadobiti njihovo prijateljstvo. Kada
budu dugovali oveanstvu uslugu, njihova mrnja e se samo poveati.
Osim toga, tu je i injenica da se mnogim 'liberalnijim' vrstama, na iju zatitu se oveanstvo
dosad oslanjalo, nee svideti ako date Pilama razlog za novi dihad. Timbrimi e moda povui svoj

konzulat sa Meseca.
Na kraju ostaju i etika pitanja. Dugo bi trajalo da govorim o svim razlozima. Neke verovatno ne
biste ni razumeli. Ali Institut za Progres strepi da e Pringi biti istrebljeni. Oni su mlada i nagla rasa,
gotovo kao i oveanstvo. Ali pokazuju velike mogunosti. Bila bi strana tragedija da itava rasa
trpi bezdunu odmazdu zato to se nekoliko njenih pripadnika uplelo u zaveru da prekrati podreenost
dugu stotinu milenijuma.
Zbog svega toga, preporuujem da Kulini zloini budu zapeaeni. Svakako e biti govorkanja.
Ali Soroi nee obraati panju na govorkanja koja idu u prilog ljudima."
Fejginova zvonca su tiho zveckala, kao da je kroz prozor ulazio povetarac. Nilsen je progovorio
zurei u pod.
"Nikakvo udo to je Kula pokuao da ubije i sebe i sve ostale na brodu kada ga je Dekob
razotkrio! Kad bi Pile dobili zvanino svedoenje o Kulinom delovanju, Pringi bi verovatno bili
osueni."
"ta vi mislite, ta e Konfederacija uiniti?" upitao je Dekob.
"Uiniti?" Nilsen se bezoseajno nasmejao. "Pa, predae dokaze Pilama, klanjajui se, naravno.
Beskrajona mi! Ovo je prilika da ih spree da nam 'poklone' pun sektorski Ogranak Biblioteke i deset
hiljada tehniara kao osoblje! Prilika da ih spree da nam 'daju' moderne brodove koje nijedan
ljudski inenjer ne moe da razume i kojima nijedna ljudska posada ne moe da upravlja bez
'savetnika'. To e na neodreeno vreme prekratiti one proklete 'postupke usvajanja'!" Rairio je ruke.
"A prilino je jasno da Konfederacija nee podmetati svoj vrat umesto rase razumnjaka koja je ubila
jednog od naih tienika, gotovo unitila na najvaniji projekat i pokuala da od ljudi napravi
idiote u oima svih naroda Galaksije!
A kada malo bolje razmislite, moete li da im prebacite zbog toga?"
Dekobov ujka Dems se nakaljao, kako bi privukao panju.
"Moemo pokuati da zapeatimo itav dogaaj", predloio je. "Nisam bez uticaja u odreenim
krugovima. Ako kaem koju dobru re na pravom mestu..."
"Ne moe kazati dobru re, Demse", prekinuo ga je Dekob. "Ti si uesnik itave ove guve, na
izvestan nain. Ako pokua da se umea u to, konano e se otkriti istina."
"Kakva istina?" upitao je Nilsen.
Dekob se namrtio na svog ujaka, pa na Laroka. Francuz je staloeno nastavio da prodire
posluenje.
"Ova dvojica", poeo je Dekob, "uesnici su zavere sa ciljem da se podriju zakoni o
Uslovnjatvu. To je drugi razlog to sam molio da doete. Neto tu mora da se uini, a Registracija
tajni je bolji prvi korak nego policija."
Na pominjanje policije, Larok je prestao da vae mali sendvi. Pogledao ga je i spustio.
"Kakva to zavera?" pitao je Nilsen.
"Udruenje koje se sastoji uglavnom od Uslovnjaka i izvesnog broja graana-simpatizera, a bavi
se tajnom proizvodnjom svemirskih brodova... brodova sa Uslovnjakom posadom."
Nilsen se uspravio u stolici. "ta?!"
"Larok je zaduen za obuku astronauta. Takoe im je glavni pijun. Pokuao je da uzme meru
kalibracionih mehanizama gravitacionog generatora Sunevog broda. Imam trake koje to dokazuju."
"Ali zato bi im to bilo potrebno?"
"A zato ne bi? To bi bio najmoniji mogui simbolini protest. Da sam ja Uslovnak, svakako bih
im se pridruio. Saoseam sa njima. Zakoni o Uslovnjatvu mi se nimalo ne dopadaju.

Ali ja sam realan. Kako sada stvari stoje, Uslovnjaci su postali potklasa. Njihovi psiholoki
problemi su ljaga koja ih prati kuda god poli. Reaguju na to vrlo ljudski, okupljajui se u mrnji
prema drutvu 'karantinskih kirajdija' koje ih okruuje.
Oni kau, 'vi, graani, mislite da sam nasilan, pa, prokletstvo, sad u da budem takav!' Veina
Uslovnjaka zapravo nikada ne naudi nikome, bez obzira na nalaze U-testova. Ali suoeni sa osudom,
postaju ono to drugi misle da jesu!"
"To je moda istina, a moda i nije", uzvratio je Nilsen. "Ali s obzirom na trenutnu situaciju, izlaz
u svemir za Uslovnjake..."
Dekob je uzdahnuo. "U pravu ste, naravno. To se ne sme dozvoliti. Ne jo.
S druge strane, ne smemo dozvoliti ni Federalcima da zaponu masovnu histeriju oko toga. To bi
samo zapetljalo stvari i kasnije dovelo do ozbiljnijih oblika pobune."
Nilsen je izgledao zabrinut. "Nadam se da neete predloiti da se Zemljansko vee umea u
zakone o Uslovnjacima. To bi bilo samoubistvo! Javnost to ne bi otrpela!"
Dekob se tuno nasmeio. "To je tano, ne bi. ak e i ujka Dems to morati da shvati. Dananji
graanin ne eli ak ni da razmilja o izmeni sastusa Uslovnjaka, a u ovom trenutku Vee nema takav
autoritet.
Ali ta je podruje rada Vea? U ovom trenutku, upravljanje vansolarnim kolonijama. Na kraju e
to ukljuiti i nadgledanje svih vansolarnih poslova. E, tu mogu da se upletu u zakone o Uslovnjacima,
makar simbolino, a da ne zaprete niijem miru."
"Ne razumem na ta mislite."
"Pa, pretpostavljam da nikada niste itali Oldosa Hakslija. Niste? Njegova dela jo su bila
popularna kada je Helen odrastala, a moji roaci i ja smo mo... prouavali neka od njih u mladosti to je ponekad bilo uasno teko, zbog neobinih pojmova o vremenu, ali vredelo je, jer Haksli je
veoma mudar i duhovit.
E, pa, on je napisao knjigu pod naslovom 'Vrli novi svet'..."
"Da, uo sam za nju. Neka vrsta antiutopije, zar ne?"
"Recimo. Trebalo bi da je proitate. Ima u njoj vrlo neobinih proroanstava.
U tom romanu se govori o drutvu koje ima i neke neprihvatljive crte ali, sve zajedno, prilino je
vrsto i ima svoj oblik uasa - nalik na etiku konice, ali ipak etiku. Kada se, zbog ljudske
raznovrsnosti, pojave pojedinci koji se ne uklapaju u predviene okvire ponaanja, ta mislite, ta
Hakslijeva drava radi sa njima?"
Nilsen se namrtio, pitajui se kuda sve to vodi. "Drava nalik na konicu? Pretpostavljam da se
devijantne osobe eliminiu, ubijaju."
Dekob je podigao prst. "Ne, ne ba. Po tome kako je Haksli predstavlja, ta drava ima i neku
vrstu mudrosti. Voe su svesne da su zasnovale krut sistem koji moe pasti pred nekom
neoekivanom opasnou. Shvataju da drugaije linosti predstavljaju kontrolu, rezervu na koju se
moe osloniti u vreme nevolja, kada narodu mogu ustrebati sve mogue rezerve.
Ali istovremeno ne mogu da ih zadre oko sebe, da prete postojanosti kulture."
"Pa ta onda rade?"
"Izdvajaju devijantne na ostrva. Tamo mogu da zasnivaju svoje kulturne eksperimente bez
ometanja."
"Ostrva, je li?" Nilsen se poeao po glavi. "Neobina zamisao. Zapravo, to je upravo suprotno
od onoga to mi inimo sa rezervatima za vanzemaljce - iseljavamo Uslovnjake sa podruja koja je
geografski lako kontrolisati, a potom putamo da se Itiji slobodno sreu sa graanima koji mogu da
dolaze i odlaze po slobodnoj volji."

"Nepodnoljiva situacija", promrmljao je Dems. "Ne samo za Uslovnjake, nego i za vanzemaljce.

Eto, Kanten Fejgin mi je upravo priao koliko bi voleo da poseti Luvr, Agru ili josemitske
vodopade!"
"Sve u svoje vreme, prijatelju Alvarez", zapevuio je Fejgin. "Za sada sam zahvalan i na tome to
imam mogunost da posetim ovaj mali deo Kalifornije, to je nezasluena i prebogata nagrada."
"Ne znam da li bi zamisao o ostrvima mogla da dejstvuje", zamislio se Nilsen. "Naravno, vredi
razgovarati o tome. Nekom drugom prilikom emo se podrobno pozabaviti time. Najtee mi je da
shvatim kakve sve to ima veze sa Zemljanskim Veem."
"Razmislite", navaljivao je Dekob. "Moda bi problem Uslovnjaka mogao da se sredi, do
izvesne mere, kada bismo ih premestili u neku vrstu pribeita na Pacifiku, gde bi mogli da ive svoj
ivot bez stalnog posmatranja kome su sada izloeni svuda i na svakom mestu. Ali to ne bi bilo
dovoljno. Mnogi Uslovnjaci smatraju da su od poetka ubijeni u pojam. Ne samo da su im roditejska
prava zakonom ograniena, nego su iskljueni i iz najvanije pustolovine koju je ljudska rasa ikada
preduzela, od irenja u svemir.
Ova igrarija u koju su se upustili Larok i Dems jasno pokazuje sa kakvim problemima emo se
suoiti, osim ako ne naemo nekakvu niu za njih, kako bi mogli da oseaju da uestvuju u svemu."
"Nia. Ostrva. Svemir... blagi Boe, ovee! Ne mislite valjda ozbiljno! Da kupimo novu koloniju
i damo je Uslovnjacima? Dok smo jo zadueni preko glave za ove tri koje imamo? Mora da ste
ogroman optimista ako mislite da e vam to proi!"
Dekob je osetio da ga Helen hvata za ruku. Jedva ju je pogledao, ali izraz na njenom licu bio mu
je dovoljan. Prepleo je prste sa njenim da bi se to vie dodirivali i uzvratio joj stisak.
"Da", rekao je Nilsenu. "U poslednje vreme sam zaista postao neka vrsta optimiste. I mislim da se
to moe izvesti."
"Ali otkuda nam sredstva? I kako ete zaleiti povreena oseanja milijarde graana koji ele da
postanu kolonisti, a vi dajete prostor ne-graanima?
Prokletstvo, kolonizacija ionako ne dolazi u obzir. ak i 'Vesarijus II' e poneti jedva deset
hiljada putnika. A Uslovnjaka ima gotovo sto miliona!"
"O, pa nee svi eleti da pou, naroito ako dobiju prostor i na ostrvima. Osim toga, siguran sam
da oni ele jedino da se prema njima poteno ponaa. Da uestvuju. Ozbiljan problem je jedino to to
nema dovoljno mesta u kolonijama, ni u transportu."
Dekob se polako nasmeio. "Ali ta ako uspemo da navedemo Biblioteki Institut da nam 'podari'
sredstva za koloniju klase etiri, plus nekoliko transportera tipa 'Orion', naroito ojednostavljenih za
ljudsku posadu?"
"Kako mislite da ih ubedite u to? Oni su obavezni da nam daju naknadu zbog Bubakubovih
lagarija, ali elee da to uine tako da poslui njihovim svrhama, na primer da nas uini potpuno
zavisnim od glaktinske tehnologije. U tome e ih podrati gotovo sve rase. ta bi ih moglo naterati da
izmene oblik odtete?"
Dekob je rairio ruke. "Zaboravljate da sada imamo neto to oni ele... neto veoma dragoceno,
bez ega Biblioteki Institut ne moe. Imamo znanje!"
Zavukao je ruku u dep i izvukao komad papira.
"Ovo je ifrovana poruka koju sam maloas dobio od Mili Martini, sa Merkura. Jo je vezana za
stolicu, ali toliko im je bila potrebna tamo gore da su joj pre vie od mesec dana dozvolili da putuje.
Kae da su u aktivnim podrujima nastavljena puna poniranja. Jednom je ve bila dole, kako bi
ponovo uspostavila kontakt sa Solarijancima. Do sada je uspeno izbegavala da kae Federalcima
mnogo o svojim otkriima, ekajui da se prethodno posavetuje sa Fejginom i sa mnom.

Kontakt je uspostavljen. Solarijaci su razgovarali sa njom. Vrlo su lucidni i imaju veoma dugo
seanje."
"Neverovatno", uzdahnuo je Nilsen. "Ali stiem utisak da vi mislite kako e ovo imati politike
posledice u vezi sa problemom o kome upravo razgovaramo?"
"Razmislite malo. Biblioteka e misliti da nas moe primorati da prihvatimo odtetu pod njihovim
uslovima. Ali ako budemo paljivo postupali, moemo ih uceniti da nam umesto toga daju ono to mi
elimo.
injenica je da su Solarijaci orni za razgovor i da se seaju daleke prolosti - Mili nagovetava
da se seaju kako su neki drevni razumnjaci ponirali u Sunce, toliko davno da su to moda bili i sami
Praoci - to znai da smo nali zgoditak nesluenih razmera.
A to znai da Biblioteka mora pokuati da sazna to vie o njima. A to znai da e ovo otkrie
imati ogroman publicitet."
Dekob se iscerio.
"Bie sloeno. Prvo moramo igrati na njihov utisak da je 'Ponira u Sunce' potpuni promaaj.
Zatim ih treba navesti da nam dodele dozvolu za istraivanja na Suncu u ime Biblioteke. Svakako e
misliti da emo samo ispasti jo vee budale. Kada shvate ta imamo, morae to da kupe od nas, po
naoj ceni!
Bie nam potrebna Fejginova pomo da to valjano isplaniramo, kao i sve vetine klana
Alvarezovih i pomo vas iz Zemljanskog Vea, ali moe se izvesti. Naroito e ujka Deremiju biti
milo kad sazna da u istresti prainu iz mojih zaboravljenih vetina i uplesti se u 'prljavu politiku' na
neko vreme, da pomognem."
Dems se nasmejao. "ekaj samo dok tvoji roaci uju! Ve ih vidim kako drhte!"
"Pa, reci im da ne brinu. Ne, sam u im to rei kada Deremi sazove porodino vee o ovome.
Postarau se da se itava ova gungula sredi za tri godine. Potom se povlaim iz politike, zauvek.
Znate, tada me eka jedno dugo putovanje."
Helen je tiho dahnula i zarila mu nokte u butinu. Lice joj je imalo neopisiv izraz.
"Drau samo do jednog", rekao joj je, pitajui se moe li i eli li da savlada elju da se nasmeje i
tutnjavu u uima. "Moraemo nai naina da povedemo makar jednog delfina, tanije delfinku. Njeni
stihovi su uasno prosti, ali pribavie nam ta god poelimo u mnogim lukama dok smo tamo
napolju."