B E S T S E L E R

N J U J O R K

T A J M S A

Keri Paterson, Dozef Greni,

Dejvid Maksfild, Ron Makmilan, Al Svicler

Ppomenite
sue sco

NOVA
NAIIKA
OUSPEHU

a i

,a

X l-*v..f

*...

Savladajte vetine nauene iz ove knjige i

dostignite novi nivo linog uticaja
- STIVEN KAVI,
a u t o r b n t s e le r a Trea a lternativa

KERI PATERSON, DZOZEF GRENI,

DEJVID MAKSFILD,
RON MAKMILAN I AL SVICLER

PROMENITE SVE

TO POELITE

Prevela Ivana Popa

mf

vrvvulkAn
Izd a v a tvo

Beograd, 2013.

Ovu knjigu posveujemo

Albertu Banduri

Sadraj

Predgovor: Nae obeanje

Prvi deo: Nauka o linom uspehu

11
15

Izbei zamku snage volje

16
Kada ljudi ne m ogu da se promene, retko kad je to posledica nedostatka volje. Najee ne vide ili su nadjaani: ne
vide vie od tek jednog ili dva od ukupno est izvora uticaja
koji ih navode da postupaju onako kako postupaju. A vie
je onih nevidljivih izvora uticaja koji rade na njihovu tetu,
nego onih vidljivih koji im idu u prilog. Nae istraivanje
pokazuje da ljudi koji naue da prepoznaju i koriste svih
est izvora uticaja imaju deset puta vee anse da pokrenu
znaajne, brze i trajne promene u svom ivotu, ali i u ivotu
drugih ljudi.
Budite istraiva i predmet istraivanja
37
Do promene dolazi kada prestanemo da traimo gotova reenja za sopstvene, jedinstvene probleme. Vi ste jedinstveni.
Plan promene koji e vam uspeti je jedinstven. Da biste ga
pronali, morate da budete i naunik i predmet istraivanja
u sopstvenom jedinstvenom eksperimentu. Kada prihvatite
ovakav stav, ak e vam i loi dani ii u korist. Sve ete vie
umeti da utiete na sebe, dok konano ne pronaete plan
koji savreno odgovara vaem zamoretu: vama.

Drugi deo: est izvora uticaja

57

Izvor 1: Volite ono to prezirete

59
Kako biste uspeli da se promenite - i ostanete promenjeni
- moraete da nauite kako da obuzdate svoje nagone i da
ponete da uivate u ispravnim odlukama. Jedini nain da
odrite prom enu jeste da promenite ono u emu uivate.
Kako da nauimo da promenimo ono to nam se svia?
Izvor 2: Radite ono to ne umete
77
Ako vam promena teko pada, onda je razlog to to vam nedostaju odgovarajue vetine. Kada nam se promena ini suvie napornom, obino za to ne moemo okriviti sopstveni
karakter. Mi ne vidimo koliko vanu ulogu vetine imaju u
stvaranju i odravanju promena. Problem nije u tome to
ste slabi - moda samo ne znate. U tome je velika razlika!
Neznanje se moe ispraviti - i to zauujue brzo! Nakon
samo nekoliko nedelja namerne vebe usavriete vetine uz
koje e promene biti brze i postojane.
Izvori 3 i 4: Pretvorite sauesnike u prijatelje
91
Loe (ali i dobre) navike su timski sport - za njih je potrebno
imati dosta sauesnika kako bi zapoele i odrale se. Malo
ljudi im a ikakvu predstavu o tome koliko veliku ulogu u
podrivanju naih napora da se promenimo imaju ohrabrenje i podrka loim navikama koju dobijamo od okruenja.
Ukoliko elite da promenite svoje ponaanje, moraete neke
od svojih sauesnika da preinaite u prijatelje. Vrlo esto ta
promena moe nastupiti zahvaljujui jednom ali vrlo vanom razgovoru. Oslobodite se nekoliko sauesnika i dodajte

svojoj strategiji uticaja samo dva prijatelja, i vae anse za

uspeh uveavaju se za ak 40%.
Izvor 5: Preokrenite raunicu
110
Loe navike su esto iznenaujue jeftine - na kratke staze.
Takoe, ljudi vie cene trenutno zadovoljstvo nego to se
plae sutranje kazne. Moete iskoristiti sopstvenu iracionalnost na pozitivan nain tako to ete preokrenuti ovu
raunicu. Iznenaujue, moete preokrenuti pobude tako
to ete potkupiti sebe u elji za prom enom - i to uspeno!
Takoe, moete smanjiti trokove tako to ete poveati cenu
nepoeljnog ponaanja. Istraivanje pokazuje da ete znaajno promeniti ponaanje ukoliko rizikujete i uloite u sebe.
Izvor 6: Kontroliite svoje okruenje
123
Postoji mnogo naina na koje nas nae okruenje kontrolie,
a kojih nismo ni svesni. Sve to nas okruuje utie na na
nain razmiljanja, na naa oseanja i ponaanje. Ukoliko
elite da preuzmete kontrolu nad svojim ivotom, okruenje
morate da drite pod kontrolom. Nauite da baratate odstojanjem, redom i oruima tako da oni rade u vau korist
i uskoro e vam okruenje postati moan, postojan i uvek
budan saveznik.
Trei deo: Kako promeniti bilo ta
141
Ljudi veti u promenama stvorili su bitne navike i primenili
svih est izvora uticaja kako bi dramatino poboljali odnose
s kolegama, porodicom i prijateljima, ali i sami sa sobom.
Saznajte kako su stvarni ljudi sve strategije i taktike nove
nauke o linom uspehu ukljuili u uspean plan promene
kako bi postigli uspeh u karijeri, smrali, poboljali finansije,
oslobodili se zavisnosti ili obnovili veze.

Karijera: Kako se otpetljati na poslu

Mravljenje: Kako oslabiti i biti u formi - i ostati takav
Finansijski fitnes: Kako izai iz dugova - i iveti bez njih
Bolesti zavisnosti: Kako se vratiti u ivot
Ljubav: Kako da promenimo vezu menjajui sebe

143
158
180
198
217

Zakljuak: Kako promeniti svet

237

Zahvalnice

241

PREDGOVOR
Nae obeanje

Obeanje dato u ovoj knjizi je jednostavno. Ako primenite principe i taktike koje iznosimo, moete brzo, bitno i trajno promeniti svoje ponaanje (ak i uporne dugotrajne loe navike). A ako
nauite kako da promenite sopstveno ponaanje, moete znatno
poboljati rezultate u gotovo svakom aspektu ivota.
Da bismo otkrili ta je potrebno da bi neko promenio svoje
ponaanje, mi smo u Laboratoriji Promenite sve ispitali napore i
strategije, iskuenja i uspehe vie od pet stotina ljudi - svi oni su
traili nain da savladaju sopstvene izazove. Ovi neustraivi tragai hteli su da:

Ubrzaju napredak u karijeri. Osamdeset sedam odsto zaposlenih ljudi koje smo ispitali izjavilo je da su ih zaobila
unapreenja i poveanja plate jer nisu mogli da sprovedu
promene koje su od njih zahtevali nadreeni. Svi su oni
znali da moraju da promene svoje ponaanje, ali nisu znali
kako to da postignu.**

* Engl. ChangeAnything Labs. (Prim . prev.)

** Change Anything Labs, ispitivanje Lake W obegon at W ork (februar 2010).

K. P a te rs o n , D . G re n i, D. M a k sfild , R. M a k m ila n i A . S vicler

Unaprede finansijsko stanje. Tek jedva svaki peti odrasli

ovek smatra da se stara o svojim finansijama tako da se
obezbedi u budunosti, a svima je glavna prepreka na putu
do uspeha sopstveno ponaanje. Svi su oni znali kako treba
da troe manje i zarauju vie, ali niko od njih nije znao
kako to da postigne.*
Spasu vezu u krizi. Nae istraivanje 350 veza na ivici raskida otkrilo je da veze ne propadaju zbog hemije. One propadaju zbogponaanja. Ko ponovo uspostavi i produbi prijateljstvo ili intimu, uspeva, zato to menjaju nain na koji
se ophode prema prijateljima i voljenim osobama.**
Napreduju u organizacionim promenama. Mnogi nai ispitanici muili su se da se prilagode zahtevnim promenama koje
su im nametnuli njihovi poslodavci. Mnogi su se osetili kao
rtve ovih neeljenih zahteva - ali neki su ipak sagledali promene strateki i prilagodili im se tako da im se povratio oseaj kontrole, ak su im se poboljali i izgledi za napredovanje.
Oslabe, budu u dobroj formi i ostanu takvi. U dananje
vreme najei uzrok smrti nisu ni virusi ni genetski faktor, ve ponaanje. Ljudi koji su uspeli da izau iz zaaranog
kruga dijeta nisu pronali nikakav udotvorni eliksir niti svemono pomagalo; naprotiv, oni su napravili vrst plan promene koji gradi dugotrajne navike zdravog ivota i zdravlja.
Uteknu od bolesti zavisnosti. Osloboditi se zavisnosti ne
znai samo izleiti se; treba promeniti naizgled tvrdokorne
navike.*** Ko zaista pobedi iscrpljujuu zavisnost, uspeva

* A nnam aria Lusardi, Olivia S. Michell, Financial Literacy and Planning: Im plications for Retirem ent W ellbeing, N etherlands Central Bank, Research departm ent, januar 2006. Samo 19% ispitanika starijih od pedeset godina bilo je angaovano na efektivnom planiranju penzije.
** Change Anything Labs, ispitivanje Marriage on the Rocks, novembar 2009. Videti i: Kurt Hahlweg,
Howard J. Markm an, Franz Thurmaier, Jochen Engl i Volker Eckert, Prevention of Marital Distress:
Results o f a G erm an Prospective Longitudinal Study, u: Journal of Family Phychology, 12, br. 4,
decem bar 1998, 543-556.
*** Stanton Peele, 7 Tools to Beat Addiction, N ew York, Three Rivers Press, 2004.

12

Promenite sve to poelite

zato to, znali to oni ili ne, primenjuju nauku linog uspeha prilikom savladavanja sopstvenih izazova.
Dok smo ispitivali ove obine ljude tokom njihovih mukotrpnih
napora da se oslobode zavisnosti ili unaprede posustale karijere i
veze, pronali smo nadu. Stotine ljudi u naem istraivanju (nazvaemo ih izmeniteljima) ne samo da je promenilo svoje nesuvisle
navike ve je uspelo i da odri kontinuitet ovih promena bar tri godine. Posebno nas je zanimala ova vana grupa ljudi, pa smo ih zato
paljivo prouavali - i zahvaljujui njima, doli do saznanja o zakonitostima linog uspeha. Ma gde oni iveli - u Kilunguu, Keniji,
Karmelu ili Kaliforniji - i bez obzira na to da li se bore protiv alkoholizma ili lenjosti, svi izmenitelji koristili su isti princip uticaja.
Meutim, ma koliko uspeni bili, mnogi od njih su se jadali
kako im je mnogo vremena trebalo za promenu. Nai izmenitelji
su uporno posrtali na svom putu ka uspehu, ba kao to bi i svaki
uspean ovek inae radio. Ova knjiga e vas nauiti da uz tek malo
vie uenja smanjite period posrtanja. Jednom kada shvatite zakonitosti zaslune za njihov uspeh, biete mnogo sigurniji u pokuajima
i uspeniji u napretku. Principi i taktike koje iznosimo u ovoj knjizi
omoguie vam da svesno primenite ono to su drugi s tekom mukom otkrivali - i tako bitno ubrzate napredovanje ka uspehu.
I vi ete zaista stii do uspeha. Nae najnovije istraivanje pokazalo je da oni koji primene ono to ete ovde nauiti ne samo da
uspenije sprovode promene nego to rade eksponencijalno bolje.
Zapravo, ko primenjuje nauku linog uspeha, hiljadu puta je uspeniji u sprovoenju promena od onog koji to pokuava na neki
drugi nain.*
A sada poslednja dobra vest. Bez obzira na to da li pokuavate
da promenite naviku na poslu ili u privatnom ivotu, povoljne
* Joseph Grenny, D avid Maxfield i A ndrew Shimberg, How to Have Influence, M IT Sloan managem ent Review, 1. oktobar 2008, 47-52.

13

K. P a te rs o n , D . G re n i, D. M a k sfild , R. M a k m ila n i A . S vicler

pomake videete na obe strane. Na primer, mnogi nai ispitanici

naili su na prepreku u privatnom ivotu koja im je, po njihovoj
sopstvenoj proceni, umanjivala poslovnu produktivnost za ak
50 odsto.* U njihovom sluaju, sreivanje jednog problema znailo je sreivanje oba. Nai izmenitelji su isto tako posvedoili da
je promena poloaja na poslu donela prednosti koje su doprinele
smanjenju stresa i poveanju sigurnosti kod kue. Izmenitelji su
gotovo uvek dvostruko na koristi.
Zato imajte nade dok se spremate da nauite vie o nauci o linom
uspehu. Ljudi se mogu promeniti, i oni se zaista menjaju - i ostanu
na pravom putom godinama nakon toga. Pratei njihove stope, i
vi moete postati izmenitelj. A kada to postanete - kada savladate
principe i vetine line promene - moete promeniti ta god elite.
VAA BESPLATNA PRETPLATA NA
CHANGEANYTHING.COM
Zahvaljujui kupovini ove knjige, sada imate ekskluzivni pristup
veb-sajtu ChangeAnything.com, dinam inom portalu koji pomae ljudima da promene svoj profesionalni i privatni ivot. U
ovoj knjizi pronai ete dosta napom ena koje upuuju na ovaj
veb-sajt. Od slabljenja do preuzimanja inicijative u promenama
u poslu, ChangeAnything.com predstavlja mesto na kom se ukrtaju najbolja socioloka istraivanja i drutveni mediji, sve kako
bi se obezbedio uspeh u vaoj elji za promenom. Na zadnjim koricama knjige nai ete identifikacioni broj. Ulogujte se na www.
ChangeAnything.com/exclusive i iskoristite svoj identifikacioni
broj kako biste pristupili besplatnoj vremenski ogranienoj premijum pretplati. Toliko je jednostavan poetak.

* Change A nything Labs, ispitivanje Personal Problem s and Work, u kom je uestvovalo 679 menadera i direktora, u m artu 2010. Videti i: Arlene A. Johnson, The Busines case for W ork-Fam ily
Program s, Journal o f Accountancy, 180, br. 2, avgust 1995, 53-59.

14

Prvi deo

NAUKA O LINOM USPEHU

Izbei zamku snage volje

Sve knjige koje tvrde kako e vam pomoi da promenite bilo ta u

svom profesionalnom i privatnom ivotu - od poveanja prihoda
i unapreenja karijere do ostavljanja cigareta, regulisanja ishrane
i problematinih veza - trebalo bi da budu zasnovane na paljivom naunom istraivanju. I sve bi trebalo da navode rezultate, i
to do tri decimale. A to je najvanije, svaka preporuka koju iznose
trebalo bi da bude zasnovana na paljivom ispitivanju ljudi, a ne
samo pacova i majmuna.
Imajui ovo u vidu, krenuemo naim putem linog uspeha uz
jedno malo ali prilino zanimljivo nauno istraivanje ljudskog
ponaanja. Ovaj eksperiment sproveden je u Laboratoriji Promenite sve, smetenoj u podnoju planina Vasa u Juti. Upravo u ovoj
laboratoriji sprovodimo sva svoja ispitivanja, promiljamo savremena socioloka saznanja i intervjuiemo ljude koje smo nazvali
izmeniteljima. Izmenitelji su pojedinci koji su se u nekom trenutku
suoili s ogromnim linim promenama, savladali ih i ostali uspeni
jo najmanje tri naredne godine. Izmenitelji i ovo istraivanje pruaju nam i praktine savete i naune rezultate koji su neophodni
ne samo da bi se ljudi promenili nego i da bi se promenili nabolje.
Jednog dana u Laboratoriji Promenite sve sproveli smo zaista neverovatno istraivanje. Tada je, sam u sobi, sedeo etvorogodinji

K. P a te rs o n , D . G re n i, D. M a k sfild , R. M a k m ila n i A . S vicler

deak Kajler. Ispitivali smo njegovu sposobnost da se odupre iskuenju, a sudei po napetom izrazu njegovog lica, izgledalo je kao da
e svakog asa popustiti. Kako bismo ispitali njegovu sposobnost
za odlaganje zadovoljstva, stavili smo ga da sedi za stolom naspram
stranog neprijatelja - prekrasnog slatkia.
Pre pedeset godina, legendarni psiholog Volter Miel pokazao
je kako su deca koja su u stanju da sede sa slatkiem ispred sebe i
ne pojedu ga itavih petnaest minuta uspenija u gotovo svakom
aspektu ivota od impulsivne dece, koja zgrabe slatki i odmah ga
pojedu, iako im je reeno da moraju da saekaju.
Miel je nastavio da prati svoje ispitanike naredne dve decenije
i ustanovio da su deca koja su odlagala zadovoljstvo kasnije imala
i do stotinu poena vie na standardizovanim kolskim testovima.
Takoe, imala su stabilnije veze, ee su na poslu unapreivana
i bila su srenija. Miel je dokazao kako je odlaganje zadovoljstva
zaista vano.
Z A M K A SNAGE VOLJE
Naalost, i dan-danas ljudi uglavnom izvlae pogrene zakljuke
iz ovog istraivanja i upadaju u ono to bi se najbolje moglo nazvati zamka snage volje. Oni pretpostavljaju da je jedini razlog
(od mnogih moguih) zbog kojeg neka deca uspevaju da odloe
zadovoljstvo to to ih je priroda obdarila veom snagom volje. I to
je to. Ispitanici koji su odoleli iskuenju pokazali su snaniji karakter ili jau volju. Zato i ne udi to su kasnije u ivotu bili sreniji
i uspeniji. Oni su prirodno jai.
Istu ovakvu pojednostavljenu pretpostavku mnogi od nas
iznose kada treba objasniti zato ne uspevamo da se oslobodimo
loih navika. Kada posustanemo, odemo u nekontrolisani oping, prasnemo pred kolegom, kasnimo ili se prederavamo, za
taj svoj neuspeh optuujemo nedostatak snage volje. Oigledno

18

Promenite sve to poelite

je da nismo dovoljno eleli. Nismo dali sve od sebe. I naravno,

kada uspemo, onda se hvalimo svojom izdrljivou, istrajnou i
predanou. U svakom sluaju, kada treba da objasnimo zato se
ponaamo tako kako se ponaamo, mi znamo samo za jedno - za
snagu volje, i nju pominjemo, vidimo, okrivljujemo je ili smo joj
zahvalni.
Ovaj pojednostavljen stav ne samo da je pogrean ve je tragino pogrean. Pogrean je zato to nije celovit, a tragian je zato
to nam ne prua nikakve mogunosti da promenimo loe navike
ili poboljamo svoje izglede. Kada ponu da veruju kako njihova
sposobnost da naprave pravi izbor ne zavisi ni od ega osim od
snage volje - i da je snaga volje uroeni talenat - ljudi s vremenom jednostavno prestanu da se trude. Zamka snage volje dri ih
zarobljene u depresivnom krugu koji poinje hrabrom predanou
promenama, nastavlja se opadanjem motivacije i najzad neizbeno
zavrava povratkom starim loim navikama. Zatim, kada nagomilani bol zbog loih navika postane nepodnoljiv, oni skupe snagu
za jo jedan herojski, ali i uzaludan pokuaj promene. Oseaju se
kao da se penju na vrh planine, a zapravo se kreu ukrug: mnogo
truda, a nimalo napretka. To je zamka snage volje.
Na sreu, Mielovo istraivanje je mnogo ozbiljnije nego to
bi se moglo pretpostaviti. Nekoliko godina nakon prvog eksperimenta, on i Albert Bandura (jo jedan titan psihologije) postavili
su kljuno pitanje. Zapitali su se da li bi ono to smatramo voljom moglo zapravo biti vetina. Dvojica naunika pretpostavila
su da deca koja su uspevala da obuzdaju svoje udnje nisu bila
jednostavno vie motivisana od dece koja nisu uspevala da odole
iskuenju, ve su bila vetija. Ta deca su nekad negde ve usvojila
pokoju vetinu.*

* A lbert Bandura i W alter Mischel, M odification of Self-Imposed Dely of Reward through Exposure to Live and Symbolic Models, Journal of Personality and Social Psychology, 2, br. 1, 1965,
698-705.

19

K. P a te rs o n , D . G re n i, D. M a k sfild , R. M a k m ila n i A . S vicler

Nai odgovor na ovo pitanje bilo je veoma vano, jer ako su Miel i Bandura u pravu, to bi znailo da nesposobnost obuzdavanja
nagona nije uroena. Iako linost i njegov bliski roak karakter
mogu biti genetski uslovljeni, vetine se ue. Ovo novo objanjenje svima nam uliva nadu. Upravo smo zbog toga i mi prouavali
Kajlera i jo dvadeset sedam njegovih vrnjaka etvorogodinjaka
u Laboratoriji Promenite sve. eleli smo da utvrdimo da li je mogue dananju decu nauiti vetinama koje e im pomoi da aktivno odloe zadovoljstvo, umesto da samo sede i nadaju se da su
izvukli glavnu premiju u igri snage volje.
Kako bismo ispitali nau teoriju, ponovili smo Mielov eksperiment. Zamolili smo grupu dece da sede ispred slatkia i obeali im
da e, ukoliko odole iskuenju i ne pojedu slatki petnaest minuta,
kao nagradu dobiti jo jedan slatki. Ovo je bila naa kontrolna
grupa, i sasvim oekivano, pokazali su se isto kao ispitanici iz 1962.
Treina ispitanika izdrala je petnaest minuta, dok su ostale dve
treine zgrabile slatki.
Postalo je sloenije kada smo uveli i eksperimentalnu grupu Kajlera i jo trinaest etvorogodinjaka. Kajlerovoj grupi postavili
smo iste uslove, ali smo ih prethodno nauili vetinama koje bi
mogli da koriste ako ele da saekaju tih petnaest minuta. Umesto
da im samo kaemo da se strpe, nauili smo ih da koriste odstojanje i odvraanje panje kako bi uticali na svoje ponaanje. (Da
biste videli ove simpatine ispitanike kako se suoavaju sa slatkiem, posetite ChangeAnything.com/exclusive.)
I tada je postalo zanimljivo. est minuta nakon to je eksperiment poeo, Kajler je poeo da upka obrve, oigledno zamiljajui prvi slastan dodir slatkia i svog jezika. Poeo je da posustaje.
A onda su se javile vetine kojima smo poduili Kajlera. Okrenuo
je lea neprijatelju i poeo da apue priu koju m u roditelji esto priaju pred spavanje. Radio je sve to je mogao kako bi se

20