VODJA GLAVNA SESTRA

Dr med nauka Miljkovic Snezana Clan grupe ili organizacije koji na upadljiv nacin vrsi uticaj na aktivnosti clanova grupe i koji ima centralnu ulogu u postavljanju ciljeva i u odredjivanju ideologije grupe grupe
Krec, Kracfild i Balaki Krec,

RUKOVODJENJE I ORGANIZACIJA U SESTRINSKOJ SLUZBI

RUKOVODJENJE U SESTRINSTVU

Formalni vodja Neformalni vodja

LICNOST RUKOVODIOCA GLAVNE SESTRE

LICNOST RUKOVODIOCA GLAVNE SESTRE

Srecna je okolnost kada je rukovodilac odabran kao prvi medju najboljima najboljima

Liderstvo

sposobnost da se utice na ljude da ostvaruju ciljeve

Jedna osoba utice na ponasanje drugih ljudi

Liderstvo

proces u kome ljudi slede lidera

LICNOST RUKOVODIOCA GLAVNE SESTRE

LICNOST RUKOVODIOCA GLAVNE SESTRE

Harizmatski lider visoke nivoe referentne moci potreba da uticu na druge ekstremno visok nivo samopouzdanja dominacija, jaka vera dominacija, spremnost da uvere druge u svoje kvalitete Najkorisniji su kada zadatak sadrzi ideolosku komponentu (radikalne promene) promene)

- poseduju osecaj za viziju - tu viziju jasno komuniciraju - demonstriraju doslednost i isticu potrebu za tom vizijom - poznaju sopstvene vrednosti i nastoje da ih kapitalizuju

LICNOST RUKOVODIOCA GLAVNE SESTRE

LICNOST RUKOVODIOCA GLAVNE SESTRE

Transformacioni lider Najvisa etapa liderstva Najvisi nivo efektivnosti Model "punog raspona liderstva "punog liderstva

Vizija. Idealizovani cilj bolje buducnosti od statusa quo. Vizija. Sposobnost izrazavanja vizije - snazno motivaciono sredstvo Snazno verovanje u viziju licna zrtva

Pojavljuju se kao agenti promena Ponasanje razlicito od uobicajenog, uobicajenog, nekonvencionalno, cesto izaziva divljenje nekonvencionalno,

Sposobnost: Sposobnost: "usadjuju" svest o neophodnosti usadjuju" motivisu zaposlene da pruze vise od ocekivanog zaposleni premasuju licne interese i postaje vazan interes tima, organizacije tima,

LICNOST RUKOVODIOCA GLAVNE SESTRE

LICNOST RUKOVODIOCA GLAVNE SESTRE

a sk i j a Ti m n tac e j or
Uva` avanje

Hrabrost. Hrabrost.

> Zauizimaju odgovarajuci stav

Priznanje

O dg ov o rn os t

Kljucni atributi transformacionih lidera

FAZE U RAZVOJU KARIJERE POJEDINCA

st no tiv ea Kr

Dozivotno ucenje. Spremnost na radikalne promene u ucenje. licnom ponasanju i stavovima. stavovima. Sposobnost suocavanja sa kompleksnim situacijama. situacijama. Velika moc komunikacije i razumevanja sa sledbenicima

e nj va ~a du Po

ZAPOSLENI KAO VREDNOST

Zadovoljstvo korisnika

Motivisanost za visok radni ucinak

Zaposlene treba: Postovati Ne posmatrati ih kao troskove vec kao vrednu imovinu u koju treba ulagati Uputiti verbalni kompliment ili pismenu zahvalnost

STRATEGIJA I KULTURA SU VAZNE

MOTIVISANJE ZAPOSLENIH
> Neambicioznost, Neambicioznost, > Izbegavanje odgovornosti > zele da budu usmeravani Tipicno za hijararhijski model

Upravljanje utice na zeljenu kulturu organizacije Isticanje na delu, ne na recima delu, Kultura moci ("dobitnici" i "gubitnici") ("dobitnici" "gubitnici") Kultura uloga (jasno odredjene uloge) uloge) Kultura dostignuca Potpomazuca kultura (uzajamno pomaganje i ispomoc) ispomoc)

"Teorija X" :

"Teorija Y" :

> Prirodna potreba za radom > Prisutna inicijativa i samokontrola

Distribucija autoriteta, ucesce glavne sestre u autoriteta, procesu odlucivanja

PRISTUP PRILAGODJAVANJA
Ucenje radi prilagodjavanja ponasanja ljudi u organizaciji

TEHNIKE OPERATIVNOG USLOVLJAVANJA

Pravilo br. 1 Ne nagradjujte podjednako sve. sve. Nagrade obavezno bazirati na ucinku. ucinku. Podjednako nagradjivanje

Podsticaj

Reakcija

Posledice

Buduca reakcija

Ispitivanje posledica ranijeg i pouke za buduce ponasanje

Slab/ prosecan ucinak

Visok ucinak je zanemaren

TEHNIKE OPERATIVNOG USLOVLJAVANJA

Pravilo br. 2 Budite svesni da nedostatak reagovanja moze doprineti izmeni ponasanja. Reagovanje glavne sestre snazno utice na pretpostavljene onim sto cine ili ne cine
(npr. izostanak pohvale).

TEHNIKE OPERATIVNOG USLOVLJAVANJA

Pravilo br. 3 Obavezno recite pojedincima sta mogu da ucine da bi dobili podsticaj. Jasno definisati ocekivane standarde.

Pravilo br. 4 Obavezno recite pojedincima u cemu grese Tako ce se izbeci osecaj manipulacije kod povredjenih

TEHNIKE OPERATIVNOG USLOVLJAVANJA

Pravilo br. 5 Ne kaznjavajte pred drugima. > Vredja pojedinca > Cesto stvara ljutnju ostalih clanova grupe na rukovodioca Pravilo br. 6 Budite korektni. Ne umanjujte znacaj nagrade a time i podsticaj.

PRAKTICNO UPUTSTVO ZA GLAVNU SESTRU U SITUACIJI SUKOBA I KONFLIKTA

1. Koncentrisite se, pre svega, na cinjenice i informacije, pre nego na glasine, poluistine i emocije. 2. Zainteresujte zaposlene za promene i ukljucite ih u promene koje sprovodite. 3. Vodite racuna da informacije o promenama i njihovim posledicama budu tacne, a komunikacija bude otvorena i objektivna.

Javni prekor :

PRAKTICNO UPUTSTVO ZA GLAVNU SESTRU U SITUACIJI SUKOBA I KONFLIKTA

PRAKTICNO UPUTSTVO ZA GLAVNU SESTRU U SITUACIJI SUKOBA I KONFLIKTA

7. Pobrinite se da zaposleni znaju i shvate na koji ce se nacin sukob resavati kada do njega dodje. 8. Stalno osluskujte. Suocite se sa problemima pre nego sto oni postanu destruktivni, sa posledicama koje ne mozete kontrolisati. 9. Ustanovite pravila ponasanja u svom timu ili grupi i insistirajte na njihovom postovanju. Clanovi tima ne moraju da se dopadaju jedan drugom, ali se moraju medjusobno postovati.

4. Bavite se i pitanjima o kojima nije lako razgovarati. 5. Najpre resavajte one probleme koji mogu biti prepreka da se sve obaveze ispune u planiranom roku. 6. Podsticite konflikte medju saradnicima, ako se oni odnose na poslovne ideje i unapredjenje posla. Sprecavajte licne sukobe i netrpeljivost.

ORGANIZACIJA PRUZANJA ZDRAVSTVENE NEGE

VRSTE ORGANIZACIJE ZDR. NEGE Najcesce koriscene metode: metode: 1. Funkcionalni metod 2. Timski metod 3. Metod prema bolesniku (analogno bolesniku ordinirajucem lekaru) lekaru)

Sistem organizacije pruzanja nege bitno utice na kvalitet rada sluzbe zdravstvene nege: nege: a) Stepen individualizacije nege b) Efikasnost izvrsenih intervencija c) Cena usluge d) Upravljanje ljudskim resursima

MODEL VODJENJE SLUCAJA

Vodjenje slucaja novija varijanta organizacije pruzanja slucaja nege prema bolesniku sa prosirenom ulogom imenovane sestre. sestre Regrutuju se istaknute vodece sestre, koje imaju najbolje sestre, rezultate u nezi i organizaciji sestrinske prakse. prakse. Specijalizovane (npr. za negu kod KVB, ortopediji, npr. ortopediji, pedijatriji) pedijatriji Grupa na nivou institucije, angazman po potrebi, jedna je institucije, potrebi, vodja i brine o koriscenju svih resursa. resursa.
Najidealnije: bolnicka i van bolnicka sluzba (psihijatrija, gerijatrija) gde su bolesnici Najidealnije: psihijatrija, gerijatrija) smesteni pevashodno radi nege i gde medicinska sestra vodi bolesnika od prijema do otpusta. otpusta.

ORGANIZOVANJE RADNOG DANA SLUZBE ZDRAVSTVENE NEGE

Glavna sestra OJ koordinira rad svih sestara Znacajni: Znacajni: Racionalizacija snage (pokreta) i pokreta) Vremena. Vremena. Smenski rad 8h/12h. Patronazna sluzba specificna elementi modela vodja slucaja slucaja Dispanzersko-poliklinicka sluzba med. sestre na Dispanzerskopocetku rada dobijaju svoje zadatke i bivaju rasporedjene u odnosu na obim posla. posla.

ORGANIZOVANJE RADNOG DANA SLUZBE ZDRAVSTVENE NEGE

U klinicko-bolnickoj praksi: sluzba je dinamicna i povezana klinickopraksi: sa skoro svim drugim sluzbama institucije - zdravstvena nega je slozena i delikatna Radni dan (smena) pocinje primopredajom duznosti smena)

ORGANIZOVANJE RADNOG DANA SLUZBE ZDRAVSTVENE NEGE

U savremeno organizovanoj sestrinskoj sluzbi puno paznje se poklanja ravnomernom opterecenju sestara. sestara. Odgovorne sestre i glavna sestra prate rad sestara, brinu da se planirana nega sprovodi sestara, kvalitetno i na vreme. vreme.
Sve metode organizacije pruzanja zdravstvene nege i drugi oblici rada sestara u klinicko-bolnickoj praksi, najcesce se realizuju u sistemu progresivne klinickopraksi, nege. nege.

Danas, medicinska sestra mora biti autonoman, visoko edukovan autonoman, zdravstveni strucnjak sa znanjima, vestinama i sposobnostima znanjima,